UNIVERZITET U BEOGRADU

MAINSKI FAKULTET





Zavrni rad


Analiza trokova korienja
biomase za proizvodnju
elektrine energije











Mentori: Student:
Prof. dr Milo Banjac Andrija Petrovi
412/2010


Beograd, septembar 2013






MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013


Sadraj








1. Uvod 2
2. Biomasa 4
2.1. Tehnologije sagorevanja biomase 6
2.2. Anaerobno razlaganje 11
2.3. Gasifikacija 14
3. Trokovi sirovina 16
4. Trite biomase 19
5. Trenutni trokovi proizvodnje
elektrine energije na biomasu
23
5.1. Investicioni trokovi proizvodnje
elektrine energije na biomasu
26
5.2. Trokovi odravanja i rukovanja 28
6. Nivelisani troak elektrine energije iz
biomase
29
7. Zakljuak 32
8. Literatura 33




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Uvod


U cilju sve intenzivnijih zahteva i potreba za veom koliinom elektrine energije kako u industriji tako i
u svakodnevnom ivotu, pojavljuje se problem zadovoljavanja istih. Davno razvijene metode
proizvodnje elektrine energije koje se upotrebljavaju i danas, a odnose se na upotrebu
konvencionalnih goriva, ne predstavljaju trajno reenje navedenog problema. Njihova upotreba je
ograniena ne samo zbog nemogunosti obnavljanja istih u kratkom vremenskom periodu, ve i zbog
negativnog uticaja ne biljni i ivotinski svet kao i samog oveka.
Stoga dananje drutvo reenje trai u upotrebi alternativnih (obnovljivih) izvora energije pod kojima
podrazumevamo izvore energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti i delimino. Na primer
za Republiku Srbiju rasporeda resursa obnovljivih izvora energije ( ne raunajui energiju dobijenu u
hidroeletranama ) je sledei
1
:

1. Bioobnovljivi izvori (biomasa) 63%
2. Energija malih vodotokova 10%
3. Energija vetra 5%
4. Suneva energija- 17%
5. Geotermalna energija 5%

Kao glavni motiv ili prepreka u koricenju ili nekorienju odreenog vida energije jeste cena. Samim
tim bez obzira na to koliko konvencionalna goriva predstavljaju opasnost po ivi svet ukupni
eksploatacioni i investicioni trkovi diktirae njihovu upotrebu. Samim tim ovaj rad e se baviti
prevashodno biomasom kao i njenom opravdanou ili neopravdanou, posmatrano sa ekonomske
strane, za proizvodnju elektrine energije.
U 2010. godini ukupan instalisani kapacitet elektrana koje rade na biomasu u svetu bio je izmeu 54
GW i 62 GW. to predstavlja 1,2 % od ukupnog instalisanog kapaciteta svih postrojenja za proizvodnju
elektrine energije i izmeu 1,4 % i 1,5 % od ukupne proizvodnje elektrine energije u svetu
2
. Ovi
podaci svedoe o vanosti korienja biomase u svakodnevnom ivotu, kao i tendenciji rasta upotrebe
iste.
Odsustvo preciznih informacija koje se odnose na proraun torkova predstavlja veliki problem u
odreivanju relevantnih informacija posebno onih koji se tiu cena razliitih vrsta biomase. Naveden
problem predstavlja jedan od kljunih faktora zbog kojih je danas vrlo rizino upustiti se u sam proces

1
Podaci uzeti iz http://www.stedimo-energiju.com/usteda-energije/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-i-biogas
2
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012





MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

proizvodnje elektrine energije na ovakav nain, posebno u zemljama u tranziciji gde konvencionalna
goriva i dalje predstavljaju najbolje reenja.

Pravlan izbor tehnologija za prozivodnju elektrine energije u odreenom okruenju moe pokazati da
sveopte miljenje o dominaciji konvencionalnih goriva predstavlja samo jo jedan stereotip ili bolje rei
neznanje. Nove tehnologije, koje se jo uvek istrauju i razvijaju, su jo jedan od indikatora da biomasa
zaista predstavlja gorivo budunosti.
Samim tim ovaj rad treba prihvatiti kao orijentacioni proraun koji se prevashodno oslanja na podatke
izvedene iz tekstova koje se odnose na trite EU i SAD-a gde je primena biomase u mnogo veoj
ekspanziji nego na prostoru Republike Srbije. Takoe vrlo je vano povui jasnu uporednu crtu koja se
tie trokove korienja biomase i ostalih vrsta goriva i istai sve prednosti i mane. Treba napomenuti
da u okviru prorauna trokova sve varijable, koje se odnose na poreze, dravne subvencije i premije i
koje prvenstveno zavise od draava, bie izostavljene. Ove i ostale informacije bie precizno prikazane
u realnim projektima i studijama izvodljivosti koji se odnose na izgradnju elektrana na biomasu.





















MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

2. Biomasa


Biomasa, kao najstariji izvor energije, nije potencijalno samo obnovljivi energent, nego i alternatva u
kojoj se sve vie prepoznaje mogunost zamene za fosilna goriva u proizvodnji toplotne i elektrine
energije.
Glavna prednost biomase u odnosu na mineralne, fosilne izvore energije, pored obnovljivosti i trajnosti
je i prihvatljivost kao energenta sa aspekta uticaja na ivotnu sredinu jer sadri vrlo mali ili ak uopte
ne sadri toksine gasovitih produkte - sumpor, teke metale i sl., aerozagaivae koji se emituju u
procesu sagorevanja. Istovremeno, optereenje atmosfere s CO
2
pri koritenju biomase je zanemarljivo,
budui da je koliina emitovog CO
2
prilikom sagorevanja jednaka koliini apsorbovanog tokom ivotnog
ciklusa biljke.
Biomasa je veoma heterogen i hemijski kompleksan materijal koji se zasniva na ugljeniku, vodoniku i
kiseoniku. Obuhvata sve vrste biolokog materijala, biljnog i ivotinjskog porekla, u vidu proizvoda,
nusproizvoda, otpada ili biljnih ostataka koji su direktno ili indirektno proizvedeni posredstvom reakcija
fotosinteze.
Moe se podeliti na drvnu biomasu, biljnu masu drugog porekla, kao i organsku biomasu. Prema
agregatnom stanju, s uticajem na nain energetskog korienja, razlikuju se: vrsta, tena i gasovita
biomasa.
vrsta biomasa sadri ostatke poljoprivredne proizvodnje i umarstva, brzorastuih biljaka (Short
Rotation Coppice - SRC), a pre svega brzorastuih uma, biogeni deo selektovanog komunalnog
otpada (biorazgradiva frakcija), ostatke iz drvopreraivake industrije, ostatke primarne i sekundarne
prerade poljoprivrednih proizvoda i drugo. vrsta biomasa se najee upotrebljava direktno,
sagorevanjem , proizvodei 10-20 MJ/kg tolote.
Pod tenom biomasa podrazumevaju se tena biogoriva biljna ulja i transesterifikovana biljna ulja
biodizel i bioetanol. Upotrebom biodizela emisija ugljen monoksida i ostalih ugljovodika smanjena je za
20% do 40%.
Gasovitu biomasu predstavlja biogas proizveden iz ivotinjskih ekskremenata, drugih otpadnih materija
ili energetskih biljaka (silaa trave i kukuruza). Gasovitu, pa i tenu, biomasu, predstavljaju i produkti
gasifikacije, odnosno pirolize vrste biomase.

U cilju analize biomase za proizvodnju elektrine energije veoma je vano analizirati tri kljuna
elementa proces:

1. Biomasa kao sirovina razliite vrste sirovina imaju razliit uticaj na tehnologiju i ukupne
trokove;




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

2. Transformacija biomase pretvaranje sirovine u oblik pogodan za upotrebu;
3. Tehnologija proizvodnje elektrine energije odnosi se na sam proces porizvodnje koji se
odvija u odreenom postrojenju;

Proces tranforamcije biomase zasniva se na termo-hemijskim procesima, mehanikim i biohemijskim
procesima.
Tipian predstavnik mehanikih procesa su tehnologije briketiranja i peletiranja. Peletriranja je postupak
prilikom kojeg se usitnjeni materijal pod visokim pritiskom pretvara u kompaktnu formu velike
zapreminske mase, pogodne za dalju manipulaciju i korienje. Proces briketiranja primenjuje se
odavno u rudnicima uglja. Na klipnoj presi presuje se praina i sitni otpatci od uglja. Re briquet na
engleskom jeziku znai cigla ili opeka. Zbog toga briket moe da bude u obliku opeke (prizmatian) ili u
obliku cilindrinog valjka.
Pod termo-hemijskim procesima prevashodno podrazumevamo procese sagorevanja, gasifikacije i
pirolize. Proces sagorevanja podrazumeva Rankin-Klauzijusov kruni ciklus sagorevanja biomase u
kotlovima razliite veliine. Pod dejstvom visokog pritiska i temperature dolazi do proizvodnje pare koja
odlazi u turbinu gde se generie elektrina energija. Termodinamiki stepen korisnosti ovog ciklusa
iznosi oko 23% - 25%
3
. Danas mnogo primenjiviji proces sagorevanja biomase jeste sagorevanje u
kombinaciji sa nekim fosilnim gorivom najee ugljom. Procenat biomase koji ulazi u masu ovakvog
goriva je oko 5% do 10%. Ukoliko biomasa pre toga proe kroz odgovarajui tretman i preradu, ovaj
procenat moe doi i do 80% od ukupne mase, s tim da se moraju izvriti odgovarajue modifikacije na
gorionicima i mlinovima. Biomasa moe i da sagoreva odvojeno od uglja to je poznato u praksi kao
paralelno sagorevanje.

Gasifikacija je proces u kome se transformiu organske ugljenine materije u ugljen-monoksid, vodonik
i ugljen dioksid. To se postie reakcijom materijala na visokim temperaturama sa kontrolisanom
koliinom kiseonika i pare. Dobijena smea prethodno nabrojanih jedinjenja, pepela i ai predstavlja
gas koji se zove singas (od sinteze gasa). Proces gasifikacije prolazi kroz: suenje, pirolizu,
sagorevanje. Singas se dalje koristi u gasnim turbinama i motorima sa untranjim sagorevanjem u
kojima stepen korisnog dejstva moe biti vei nego kod parnih turbina.
Piroliza pored toga to predstavlja deo proces gasifikacije moe se i nezavisno upotrebljavati od nje.
Proces pirolize predstavlja razlaganje supstance pod uticajem visokih temperatura (450
o
C - 600
o
C) bez
uticaja drugih agensa. Najee se pirolizom sloena hemijska jedinjenja raspadaju na prostija.
Produkti pirolize pri raspadanju biomase su vrste i gasovite supstance (biogas) koje se mogu koristiti
kao gorivo.

3
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Razlaganje organskog dela vrstih otpadaka u gasove, u kojima se nalazi metan, moe se ostvariti
biohemijskim putem anaerobnog razlaganja ili anaerobne fermentacije. Uprkos znaajnim
ogranienjima, bioloke metode za preradu vrstih i opasnih otpadaka stalno privlae panju.

Razne vrste mikroorganizama mogu da uklanjaju i pretvaraju neke organske materije u bezopasne, ak
upotrebljive nusproizvode, kao to je metan. vrsti otpaci iz gradova i mulj iz postrojenja za preradu
otpadnih voda, prerauju se u posebnim kadama u kojima relativno brzo dolazi do anaerobnog
mikrobiolokog razlaganja iz kojeg nastaje koristan gas, metan. Anaerobna fermentacija moe se
porediti sa situacijom u movarama i drugim slinim vodenim oblastima gde nastaje metan. Metan se
sakuplja i koristi kao izvor energije, a u svim kontrolisanim tehnikama fermentacije otpada konani
proizvod CO
2
koji se emituje u atmosferu. Posle fermentacije organskog otpada izdvojenog na izvoru,
ostatak fermentacije se normalno tretira aerobno do komposta. Na taj nain je konani rezultat
fermentacije otpada u veini sluajeva slian aerobnom kompostiranju. Proces razlaganja konvertuje
organsku frakciju u biogas, kompost i vodu. Proizvodnja biogasa je 130-150 m
3
po toni otpada u
zavisnosti od sastava organske materije. Biogas je ekoloko gorivo sa toplotnom moi od 6-7 KWh / m
3
.
Moe biti upotrebljen za proizvodnju elektrine energije preko gasnih motora ili kao gorivo za vozila.



Slika 1. Primarne i sekundarne tehnologije prerade biomase

2.1 Tehnologije sagorevanja biomase


U zavisnosti od krupnoe, vlanosti i vrste komada biomase razlikuje se i tehnologija njene primene i
sagorevanja odnosno tipova i oblika loita kotlova u kojim se sagorevanje vri (kotlovi malih, srednjih
i velikih snaga). Za sagorevanje se uglavno koristi klasina tehnologija sagorevanja na reetci
(pokretnoj, nepokretnoj, kosoj i stepenastoj), sagorevanje u letu, sagorevanje u mehurastom
fluidizovanom sloju, sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju. Najee korieni oblici goriva




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

za ovakva postrojenja su drvni otpaci iz umarstva i drvne industrije, slama i razni poljoprivredni otpad,
komunalni i industrijski otpad koji je biorazgradiv. Prema nainu neposredne pripreme biomase za
sagorevanje, razlikuju se:

Tehnologije kod kojih se vri neposredno sagorevanje biomase (sa veim ili manjim stepenom
pripreme) u loitima klasinih ili posebnih konstrukcija kotlova.
Tehnologije kod kojih se prvo vri gasifikacija biomase u predloitima i sagorevanje gasa u
loitima klasinih konstrukcija kotlova za sagorevanje gasnog goriva.

Postoje dve osnovne komponente koje se odnose na proces sagorevanja biomase u elektranama:

1. Kotlovi - postrojenja u kojima se hemijska energija goriva pretvara u toplotnu energiju produkata
sagorevanja sa ciljem zagrevanja, pregrevanja i isparavanja radnog fluida.
2. Turbine postrojenja u kojima se vri pretvaranje toplotne energije radnog fluida u mehaniki
rad na raun koga se dobija elektrina energija.

Dva najea tipa kotlova koji se koriste su kotlovi za sagorevanje u fuidizovanom sloju i stoker kotlovi.
Stoker kotlovi
4
sagorevaju gorivo na reetki proizvodei tople gasove koji se koriste za proizvodnju
pare. Pepeo i ljaka koji su posledica proces se odstranjuju putem reetke koja se pomera ili koja je
fiksna. Generalno postoje dva osnovna tipa ovakvih kotlova, a to su oni kod kojih i gorivo i vazduh
dolaze iznad reetke u loite i oni kod kojih gorivo dolazi sa gornje strane reetke, a vazduh sa donje.

Kotlovi za sagorevanje u fluidizovanom sloju se dalje mogu podeliti na kotlove za sagorevanje u
vazdunom fluidizovanom sloju i na kotlove pod pritiskom. Svi kotlovi ovog tipa rade po principu
uduvavanja mehurova vazduha u loite tokom proces sagorevanja. Kotlovi za sagorevanje u
vazdusnom fluidizovanom sloju se dalje dele na ve napomenute kotlove u mehurstom fluidizovanom
sloju (BFB) i kotlove u cirkulacionom fluidizovanom sloju (CFB). Osnovna razlika izmeu dva navedena
tipa je u brzini fluidizacije (za cirkulacione brzina je vea). CFB kotlovi omoguavaju potpun proces
sagorevanja vraanjem nesagorele biomase u sloj za sagorevanje. Kotlovi pod pritiskom za
sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju su najee korien tip kotlova za sagorevanje
biomase zato to je njihov stepen korisnoti visok.




4
Stoker kotlovi ili kotlovi za loenje




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013



Slika 2. Stoker kotlovi za sagorevanje biomase


Slika 3. Kotlovi za sagorevanje u cirkulacionom fluidizovanom sloju

Pored kotlova turbine predstavljaju vrlo vaan deo elektrane ze proizvodnju elektrine energije iz
biomase. U ovom radu navedena su tri najzastupljenija tipa:

1. Kondenzacione parne turbine najee primenjivan oblik turbine za elektrane na biomasu.
Projektovane su na taj nain da omogue maksimalni broj obrta vratila za unetu koliinu pare u
cilju vee efikasnosti u proizvodnji elektrine energije.


Kotao za
sagorevanj
e u
cirkulacion
biogas
Ugal




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

2. Paren turbine sa mogunou ekstrakcije pare one su jedan od tipova kondenzacionih
turbina koje omoguavaju ekstrakciju pare na umerenim pritiscima na sredini turbine. Ovo je
veoma poeljno za sisteme koje imaju kombinovanu ulogu u proizvodnji elektrine i toplotne
energije. Turbine ovakvog tipa omoguavaju veliku fleksibilnost ali rade sa smanjenim stepenom
korisnosti za proizvodnju elektrine energije.
3. Turbine povratnog pritiska najee korien tip turbina u tipovima industrije gde je pored
toplote i elektrne energije potrebna i tehnoloka para na visokom pritisku radi obavljanja
odreenog proizvodnog procesa.

Danas vrlo zastupljen proces je kombinovana proizvodnja toplotne i elektrine energije. Ovaj proizvodni
postupak, poznat jos i kao CHP ( Combined heat and power ), je zajednika proizvodnja toplotne i
elektrine energije. Toplota ovako nastala se dalje moe distribuirati u svrhe grejanja objekata ili u
industriji. CHP sistemi mogu da ostvare veu ukupnu efikasnost nego pojedinani sistem za porizvodnju
elektrine i toplotne energije. Isplatljivost CHP sistem prvenstveno zavisi od trenutne cene biomase
(sirovine) kao i od njene dostupnosti. Iako razni tipovi biomasa mogu da se koriste kao gorvo u CHP
sistemima ipak najvei potencijal pokazuje eerna trska i otpaci iz drvne industrije. Ovaj proces
poznatiji je jo i pod imenom kogeneracije iliti proizvodnja elektrine energije sa istovremeni
iskorienjem toplotne energije. Kogeneracija koristi otpadnu toplotu, koja uvek nastaje prilikom
dobijanja elektrine energije, ime se spreava njeno isputanje u atmosferu. Prilikom konvencionalnih
naina dobijanja elektrine energije, gotovo dve treine energetskog inputa se gubi na ovaj nain!
Kogeneracija moe da iskoristi veinu te ( inae baene ) toplotne energije, ime se dobija znatno bolja
iskorienost goriva i znaajne utede, to sve rezultira u energetskoj utedi od 20 do 40%.
Kogeneracioni modul je energetska jedinica koja istovremeno proizvodi elektrinu i toplotnu energiju, a
sastoji se od sledeih glavnih delova.



Slika 4. Kogeneracijski modul




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Kombinovano sagorevanje biomase i uglja danas je prisutno u velikom broju elektrana. Oko 55 GW je
ukupan kapacitet elektrana u Americi i Evropi koje rade na ovakvu vrstu goriva. U Evropi oko 45 GW
elektrine energije je proizvedeno kombinovanim sagorevanjem goriva i biomase, sa udelom biomase
od 3% do 95%
5
. Kombinovano sagorevanje ima niz prednosti koje se odnose na ekologiju t.j. smanjenu
emisiju CO
2
, gasova i otrovnih supstanci. Investicioni trkovi elektrane koja radi na ovaj nain su manji u
odnosu na elektrane koja koristi konvencionalne procese sagorevanja biomas. Prevashodno zbog toga
to ve postojea elektrana na ugalj zahteva ili ne zahteva vrlo male modifikacije u zavisnosti od udela
biomase u gorivu. Fleksibilnost kao vrlo vana odlika koja direktno utie na trokove je jo jedna u nizu
prednosti. Elektrane koje rade sa kombinacijom biomase i uglja imaju mogunost da u sluaju nagle
promene cena biomase ili njene dostupnosti na tritu rade sa 100% fosilnim gorivom. Stepen
korisnosti u ovakvim elektranama moe da dostigne neverovatnih 38%, poreenja radi dananje
tehnologije sagorevanja biomase imaju stepen korisnosti od 18% do 22%.
Postoji nekoliko naina kombinovano sagorevanja:

1. Direktno kombinovano sagorevanje kod nje se biomasa dovodi u kotao zajedno kroz iste ili
razliite gorionike;
2. Indirektno kombinovano sagorevanje vrsta biomasa se prerauje u bio gas i u kotao se
dovodi zajedno sa ugljom;
3. Paralelno sagorevanje biomasa i ugalj odvojeno sagorevaju u razliitim loitima i potom se
pregrejana para dobijena iz ovih proces dalje alje do turbine;



Slika 5. Tipovi kombinovanog sagorevanja

Generalno govorei najee primenjivani tipovi kotlova, koji se koriste pri kombinovanom sagorevanju
biomase i uglja, su kotlovi za sagorevanje u fluidizovanom sloju koji imaju mogunost korienja veeg


5
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012
Direktno sagorevanje Indirektno sagorevanje Paralelno sagoreavanje
Biomasa
Biomasa
Biomasa Ugalj
Ugalj
Ugalj
Gasifikacija
Ko
-
K
o-
K
o-
K
o-




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

udela biomase u kombinacije sa ugljem u odnosu na ostale.
Meutim korienje biomase u udelu veem od 20% svakako zahteve velike modifikacije na samom
kotlu stoga u svetu postoji mali broj ovih elektrana. Biomasa se moe koristit i sa prirodnim gasom ali
prilikom toga udeo prirodnog gasa je mali zato to je njegova osnovna svrha da stabilizuje sirovinu
(biomasu) sa velikim procentom vlage. Mnoge zemlje irom Evrope smatraju da klju ouvanja ivotne
sredine, bez velikih uticaja na cenu struje, u proizvodnji elektrine energije pri kombinovanom
sagorevanju biomase i fosilnih goriva (prvenstveno uglja).



2.2 Anaerobno razlaganje


Anaerobna digestija je proces u kome dolazi do razlaganja sirovina (biomase) sa velikim procentom
vlage u cilju dobijanja biogasa. Anaerobna digestija je proces koji zahteva konstantni prinos sirovina
radi odravanja stalnog kvaliteta. Sirovina najee prolazi kroz odreeni tretman prilikom ega se vri
maksimizacija metana osloboenog u procesu razlaganja. Razlaganje vie razliitih tipova je uobiajna
procedura u cilju ostvarivanja najboljeg balansa izmeu proizvodnje biogasa i stabilnosti procesa.
Uprkos razlikama, princip rada je isti za sva postrojenja: supstrat se prikuplja u predspremniku iz kojeg
se prepumpava u digestor koji je nepropustan za gasove, a izraen od elika ili betona i toplotno
izolovan kako bi se temperatura procesa odrala konstantnom (mezofilna, na oko 35C ili termofilna na
oko 55C). Digestori mogu biti horizontalni ili vertikalni, obino imaju sastav za meanje i
homogenizaciju supstrata, kako bi se na najmanju moguu meru sveo rizik stvaranja plutajuih slojeva i
sedimenta. Meanje supstrata omoguava bolje snabdevanje mikroorganizama hranjivim materijama jer
zbog meanja oni dospevaju u sve slojeve supstrata pospeujui postupak proizvodnje biogasa.

Proseno zadravanje supstrata u digestoru je izmeu 20 i 40 dana, zavisno od vrste supstrata i
temperature na kojoj se odvija digestija. Oprema ini 70% 80% industrijskog postrojenja biogasa.
Glavni deo opreme ine zatvoreni rezervoari - digestori, koji su obino uraeni od visoko kvalitetnog
elika otpornog na hemijsku sredinu, koroziju i udare, prekriveni PVC membranom, jer se u njima vri
fermentacija. Digestori takoe mogu biti kompletno izraeni od PVCa. Iz ovih rezervoara biogas se
distribuira do postrojenja za proizvodnju struje i toplotne energije, i dalje do krajnjih korisnika. vrsti
supstrati ili npr. kukurzna silaa se direktno isporuuju u digestor preko punog utovarivaa, koji se
nalazi u bunkeru ispred samog digestora. To je veoma jaka konstrukcija izraena od legiranog elika,
otporna na kiseline, i dimenzionisana za velika optereenja. Unutar digestora su smetene propelerne
mealice, specijalno dizajnirane za rad u agresivnim sredinama. Pomou ureaja za regulaciju toplote,
u digestoru se odrava propisana konstantna temperatura, koja omoguava opstanak bakterija. U




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

sastavni deo opreme jednog biogas postrojenja spada i separator, ija je osnovna funkcija razdvajanje
fermentovanje biomase u vrstu i tenu frakciju.

Prinos biogasa u zavisnosti od poljoprivredne sirovine
Sirovina Prinos biogasa m
3
/t
Govee stajsko ubrivo (85-88% vlanosti) 54
Govee stajsko ubrivo (94% vlanosti) 22
Svinjsko stajsko ubrivo (85% vlanosti) 62
Svinjsko stajsko ubrivo (94% vlanosti) 25
Ptiije ubrivo elijsko (75% vlanosti) 103
Ptiije ubrivo leglo (60% vlanosti) 90
Kukuruz silaa 180
Svea trava 200
Mleko surutka 50
itarice 538
Presovano voe, povre (80% vlanosti) 108
eerna repa (78% vlanosti) 119
Melasa 633

Tabela 1. Prinos biogasa u zavisnosti od vrste biomase, poljoprivredne sirovine
6



Tokom cele godine je mogua proizvodnja elektrine energije u jednom biogas postrojenju i to od 1 m
3

biogasa moe istovremeno da se proizvede 2,4 kWh elektrine i toplotne energije.



















6
Podaci uzeti iz http://www.microma.co.rs/Biomasa.html




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013



Slika 6. Postrojenje za kombinovanu proizvodnju elektrine i toplotne energije putem anaerobne
digestije

Velike elektrane koje koriste komunalni, poljoprivredni i industrijski organski otpad imaju potrebu za
8000 do 9000 toni po mega vatu godisnje (t/MW/godinje). Sledea tabela pokazuje koliinu tri razliite
organske sirovine potrebne za pogon elektrane koja radi anaerobnom digestijom snage od 500 KW.

po godini
Masa kukuruzne sirovine (tona) 5940
Masa deteline (tona) 2181
Masa trave (tona) 1374
Totalna masa sirovina (tona) 9495
Proizvodnja biogasa (milion m
3
) 1,88
Proizvodnja elektrine energije (MWh) 4153
Proizvodnja toplotne energije (MWh) 4220
Sopstvena potronja el. Energije (MWh) 161
Sopstvena potronja top. Energije (MWh) 701
Elektrina energija za distribuciju (MWh) 3992
Toplotne energija za distribuciju (MWh) 1697

Tabel 2. Parametri za proizvodnju elektrine energije anaerobnom digestijom elektrane snage 500 KW
7





7
Podaci uzeti iz http://www.microma.co.rs/Biomasa.html




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

2.3 Gasifikacija


Prednost gasifikacije je u tome sto je to je sintetiki gas potencijalno efikasniji od direktnog
sagorevanja izvornih goriva jer sagoreva na viim temperaturama ili ak u motorima sa unutranjim
sagorevanjem pa je termodinamika gornja granica efikasnosti, definisana Karnotovom teoremom,
vea. Singas moe biti sagorevan direktno u gasnim motorima, kada proizvodi metanol i jedinjenja hlora
ili moe biti pretvoren u sintetiko gorivo Fier Tropovim procesom. Za gasifikicaiju se takoe mogu
koristit materijali koji bi inae bili deponovani u biorazgradivi otpad.
Iako je gasifikacija kao tehnologija ve uveliko dostupna dosta se mora raditi na daljim istraivanjima s
obzirom na to da je ukupna instalisana snaga za porizvodnju elektrine energije samo 373 MW do
2010. godine. Za period do 2016. godine postoje samo nekoliko projekata izgradnji elektrana koje rade
principom gasifikacije snage 29 MW. Osnovni tehniki problemi procesa gasifikacije odnose se na
fleksibilnost goriva, odstranjivanje estica iz istog, alkalnih metala i jedinjenja hlora, uklanjanje pepela i
amonijaka. Sa ekonomske perspektive problemi se odnose na kompleksnost i trokove, poboljanji
performansi i efikasnosti.
Postoje tri osnovna tipa tehnologije gasifikacije:

Gasifikacija u fluidizovanom sloju (mehurastom ili cirkulacionom);
Gasifikacija u nepokretnom sloju;
Gasifikacija unutranjeg protoka
8
;

Takoe podela se moe vriti i na etiri razliita kriterijuma:

o Jedinjenja koje vri oksidaciju: moe biti vazduh, kiseonik, para ili meavina gasova;
o Obezbeivanje potrebne koliine toplote za obavljanje procesa: indirektnom i direktnom
metodom;
o Pritiska: na visokom ili atmosferskom pritisku moe se obavljati gasifikacija;
o Tehnologije;

U zavisnosti od sadraja ugljenika i vodonika biomase i karakteristika gasifikatora, toplotna vrednost
proizvedenog gasa moe da varira od 10% do 50% od toplotne vrednosti prirodnog gasa. Proizveden
gas moe se dalje preraditi (oistiti) to bi omoguilo korienje za pogon maina kao to su brzohodni
klipni motori i turbine. U osnovi process gasifikacije je primarno endotermski i kao takav zahteva
izvesnu koliinu toplote. Gas koji izlazi iz process sadri izvesnu koliinu nepoeljnih materija kao to su

8
Ovaj tip gasifikacije nee ui u razmatranje s obzirom na to da elektrane koje ovako funkcioniu su velikih snaga od 100
MW pa do 1000MW, to je redak sluaj kada se radi o proizvodnji elektrine energije na biomasu.




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

pepeo, katran i materije koje predstavljaju opasnost po ivotnu sredinu, prema tome vrlo se retko koristi
u primarnom oblik t.j. najee ide na dodatnu obradu. Samim tim ve napomenuta fleksibilnost sistema
korienja gasova razliite istoe je na vrlo niskom nivou, to direktno utie na eksploatacione i totalno
instalisane trokove.
Isplatljivost razliitih tehnologija za proizvodnju struje gasifikacijom prvenstveno zavisi od kapaciteta
postrojenja. Ova podela izvrena je na bazi detaljnih ispitivanja naina dobijanja biogasa, kao i na
osnovnu investicionih trokova, ukupno instalisanih trokova, eksploatacionih trokova i trokova
odravanja.



Slika 7. Zavisnost tehnologija od instalisane snage elektrana

U Indiji je instalisano oko 60 mini elektrana snage dovoljne da snadbevaju 25000 domainstva u vie od
250 zajednica. Investiciona cena ovakvog poduhvata je bila relativno niska od 1000 do 1500 USD/KW,
a ukupni stepen korisnosti izemu 7 % i 14%
9
. Problem su predstavljali trokovi odravanja koji su bili
utoliko vei zbog konstantnih tehnikih problema sistema. Jedan od reenja istih bila je angaovanje
jeftine radne snage iji je zadatak bio svakodnevno nadgledanje elektrana u cilju spreavanja
konstantnih kvarova.
Preiavanje gasova, kao jedna od osnovnih prepreka u korienju ovakvog naina proizvodnje struje,
zavisi od eljene istoe biogasa, kao i od tehnologije koja se primenjuje u elektrani. U odreenim
procesima sagorevanja, u kotlovim ili motorima sa unutranjim sagorevanjem, istoa biogasa i ne
mora da bude na vrlo visokom nivou, dok kod gasnih turbina sa visokim stepenom korisnosti sadraj
tetnih estica mora da bude na izuzetno niskom nivou, zbog toga je i cena proizvodnje istog vea.


9
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Prednosti Nedostaci
Gasifikacija u fluidizovanom
sloju BFB CFB
Proizvodnja homogenog gasa
dobrog kvaliteta
Komplikovana kontrola procesa
Mogudnost koridenja razliitih
sirovina
Povedani trokovi i kompleksnost
Dorba razmena toplote u
kontaktu
Nefleksibilnost
Odravanje konstantnosti
temperature u procesu
Manja efikasnost u razmeni toplote od BFB-a
Neravnomerno temperatursko polje
Problemi sa veliinom estica goriva
Velike brzine doprinose povedanoj eroziji

Tabela 3. Prednosti i nedostaci gasifikacije u fluidizovanom sloju

3. Trokovi sirovina

Biomasa kao sirovina za proizvodnju elektrine energije je vrlo heterogena i pre svega zavisi od koje
vrste potie. Samim tim i karakteristike biomase variraju u pogledu gornje i donje toplotne moi.

Red
broj
Biomasa
Biomasa za
sagorevanje (
25% od ukupne
10
3
t)
Donja
toplotna mo
(MJ/kg)
Ekvivalent vrednost
lakog ulja za loenje
(10
3
t)
1. Penina slama 743,75 14 247,92
2. Jemena slama 103,13 14,2 34,87
3. Ovsena slama 6,4 14,5 2,21
4. Raena slama 3 14 1
5. Kukuruzovina 1787,5 13,5 574,55
6.
Kukuruzovina
semenskog zrna 21,56 13,85 7,11
7. Oklaska 357 14,7 124,95
8. Stabljika sunckrota 200 14,5 69,05
9. Ljuske suncokreta 30 17,55 12,54
10. Slama od soje 80 15,7 29,9
11. Slama uljane repice 75 17,4 31,07
12. Stabiljka hmelja 1,98 14 0,66
13. Stabiljka duvana 0,26 13,85 0,09
14.
Ostaci rezidbe u
vodnjacima 289,44 14,15 97,5
15.
Ostaci rezidbe u
vingoradima 71,55 14 23,85
16. Stajnjak 110 23 60,24
UKUPNO 3880,57 14,26 1317,15

Table 3. Donja toplotna mo biomase i ekvivalentne vrednosti lakog ulja za loenje
10


10
Podaci uzeti iz http://www.stedimo-energiju.com/usteda-energije/obnovljivi-izvori-energije/biomasa-i-biogas
S
a
d
r

a
j

v
l
a
g
e

(
%
)





MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Postoje nekoliko osnovnih karakteristika koje definiu cenu i isplatljivost korienja odreenog tipa
biomase. To su: sadraj vlage, sadraj pepela i ljake, veliina estica i gustina.

Sadraj vlage u odreenom tipu biomase moe da varira u opsegu od 10% do 60%. U zavisnosti od
primenjene tehnologije dobijanja elektrine energije postoje i razliiti zahtevi koji se odnose na ovu
osobinu. Tako na primer Stoker i CFB kotlovi mogu da koriste biomasu sa relativno visokim sadrajem
vlage. Kljuni problem kod biomase sa velikim sadrajem vlage je taj to je energetska vrednost
dobijena iz nje mala. Pored toga navedena vlaga poveava ukupnu masu goriva pa se samim tim i
trokovi transporta poveavaju. Poboljavanje energetske gustina ne samo da smanjuje trokove ve i
poveava efikasnost t.j korisnot elektrane. Ovo se moe postii ukoliko vrimo isuivanje biomase ili
koristimo neke druge ve navedene postupke kao to su peletiranje i briketiranje. Prolazei kroz ove
postupke cena biomase se poveava ali samim tim i njena energetska vrednost, zato treba ostvariti
paljlivim proraunom idealnu optimizaciju ova dva parametra. Prema tome iako se cena sirovine po
jedinici tone poveava to moe da dovede do smanjivanja cene sirovine po jedinici energije.



Slika 8. Odnos cene po jedinici tone i po jedinici energije u zavisnosti od vlage
11


Sadraj pepela i ljake je pokazatelj koji takoe utie ne samo na eksploatacionu cenu elektrane,
imajui u vidu da smanjuje energetsku efikasnost, ve utie i na trokove odravanja postrojenja i
ureaja, na radni vek i investicione trokove. Zaljakivanje grejnih povrina na izlazu iz loita je veliki
problem posebno u sluajevim kada se govori o korienju ratarskih kultura, kora ili trave. Na taj nain
dolazi do smanjene razmenjene koliine toplote to je direktno povezano sa injenicom da se trokovi
odravanja i popravki podiu. Izbacivanje pepela u spoljanju sredinu mora biti praeno ureajima za

11
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012
Sadraj vlage (%)
U
S
D
/
G
J

$ 160 po toni
$ 140 po toni
$ 120 po toni
$ 20 po toni
$ 100 po toni
$ 80 po toni
$ 40 po toni
$ 60 po toni




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

otpraivanje koji u zavisnosti od koliine istog cenovno variraju. Smanjenje zaljakivanja povrina se
moe ostvariti sagorevanjem na niskim temperaturama i izbacivanjem gasova temperaturom koja je
desetak stepeni manja od temperature omekavanja pepela, zbog neravnomernog temperatursko
gradijenta na izlazu iz loita. Pored toga postoje elektrane koje ovaj problem reavaju korienjem
specijalnih sistema za sagorevanje koje dodatno optereuju investitora.

Veliina estica sirovine je vrlo bitna s obzirom na to da utie na vreme paljenja i suenja goriva.
Vee estice sirovine zbog svoje krupnoe se sporije greju, to rezultuje stvaranju vie ai, a manje
katrana. Kod kotlova sa nepokretno reetkom ovakve estice mogu da dovedu do pada pritisaka u zoni
razmene toplote i velikih estica praine u gasu.





































MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

4. Trite biomase

Svetsko trite koje se bavi prodajom biomase jo uvek nije jasno oformljeno. Istraivanja pokazuju da
Evropa, severna Amerika, juna Amerika i Azija proizvode oko 85% elektrine enrgije na biomasu u
svetu. Drvna biomasa je najrasprostanjenija pri proizvodnji elektrine energije u EU. Finska, vedska,
Nemaka i Velika Britanija proizvode oko 67% elektrine energije na biomasu u Evropi.
Kao zemlja sa velikim povrinama obradivog zemljita I delova pod umom, Srbija ima veliki potencijal
za proizvodnju biomase, koji iznosi oko 2,4-2,6 Mt godinje to predstavlja oko 63-80% ukupnog
potencijala. Potencijal drvne biomase ini oko 1,0 Mt dok vie od 1,4 Mt ini poljoprivredna biomasa.
Procenjeno je da se svake godine u Srbiji proizvede ukupna koliina od 12,5 miliona tona biomase, od
toga u Vojvodini oko 9 miliona tona to ini oko 72%. Znatne koliine biomase svake godine na poljima
Srbije ostaje neiskoriteno, a to je oko 10 miliona tona. Samo u Vojvodini, godinje se izgubi izmeu 6 I
7 miliona tona biljnih ostataka to odgovara koliini od 1,5 miliona tona nafte. Slama penice i drugih
strnina je, poslednjih 20 godina kao sporedni proizvod, vrednija od osnovnog proizvoda.




Tabela 4. Udeo ukupne proizvodnje elektrine energije po kontinentima
12







12
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012
Evropa
Azija
Juna Amerika
Severna
Amerika
Pacifik
CIS
Kapacitet




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013



Slika 9. Udeli razliitih vrsta biomase u proizvodnji elektrine energije

Oko 84% od ukupne proizvodnje biomase je zasnovano na postrojenjima koja toplotnu energiju pare
koriste uz pomoc gasnih turbina radi dobijanja elektrine energije. Polovina od ovih postrojenja se
koristi za kombinovano dobijanje elektrine energije i toplote. Oko 45 GW elektrine energije u Evropi
se dobija kombinovanim sagorevanjem biomase i fosilnog goriva (najee uglja). Posebno razvijene
zemlje danas pokazuju veliku zainteresovanost u ulaganja postrojenja za proizvodnju elektrine
energije na biomasu tako da se u budunosti t.j do 2030 godine oekuju investicije od 21 do 35 milijardi
dolara to e dovesti do ukupnog poveanja kapaciteta postrojenja za proizvodnju biomase sa
dananjih 62 GW do oekivanih 270 GW (2010 godine)
13
.
Jedna od takvih elektrana je izgraena i u Republici Srbiji od strane firme Energoobnovau Goraiima
blizu aka, kao prva ekoloka mini elektrana na ovim prostorima koja radi na biomasu. Osim
osnovnog izlaza iz sistema (struje i toplotne energije), termoelektrana kao nus proizvod daje i 400000
litara zemlje za cvee i oko 1000000 litara tenosti za ubrenje njiva. Postrojenje se sastoji od skladita,
dela za biogas i dela za elektrinu energiju i nema tetnih karakteristika. U izgradnju elektrane uloeno
je oko 200000 EUR, od ega je 25000 EUR obezbeeno iz kredita Fonda za razvoj, a ostalo je
finansirano sopstvenim sredstvima investitora. Godinja dobit ove elektrane, uz maksimalno umanjenu
prihodnu stranu, a uveanu rashodnu stranu bila bi 80.000 EUR to po 1 ha obraenog zemljita daje
2700 EUR dobiti, a mi do danas u Srbiji nemamo takve primere, ili su retki. Elektrina energija se
otkupljuje po ceni od 0,16 EUR po KWh, a u skladu sa zakonom i ugovorom na 12 godina.Toplota se

13
Podaci uzeti iz Irena ,Biomass for power generation, 2012
45%
1%
21%
8%
1%
1%
3%
20%
Drvna biomasa
Gas iz drvne industije
Biomasa
Deponijski gas
Kanalizacioni gas
Gas u tenoj formi
Biogas
Otpaci u preradi ederne trske




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

koristi za grejanje sopstvenog etno naselja i zagrevanja plastenika i suara za voe. vrsti i teni
stajnjak koji ostaju kao nus produkt koriste se kao visokokvalitetno organsko hranivo u organskoj
proizvodnji hrane, a time umanjuje upotreba ubriva
14
. Dodatna prednost je to se tako mala
postrojenja mogu izgraditi po znatno manjoj ceni u odnosu na konkurenciju, sa istim tehnikim
karatneristikama.



Slika 10. Budue prognoze poveanja kapaciteta proizvodnje elektrine energije na biomasu

Dananje trite biomase se uglavno zasniva na trgovini peletima i briketima, odnosno drvnim
ostacima. Velika koliina ovih sirovina se ne koristi u komercijalne svrhe ve se upotrebljava za
domainstva. Biomasa niske energetske vrednosti sa visokim sadrajem vlage se vrlo retko
upotrebljava, najee kod postrojenja koja se nalaze oko oblasti na kojima ovakav tip biomase
predstavlja sporedan proizvod ili otpadak. Prilikom toga cena nisko energetske sirovine je minimalna ili
nikakva zato to su trokovi transporta jednaki nuli. Meutim iako veliki broj razliitih tipova biomase
predstavlja dodatni troak u poljoprivredi gde se klasifikuje kao otpad jo uvek ne postoji integrisano
trite koje e garantovati proizvoau struje konstantnu koliinu biomase u duem vremenskom
periodu. Zbog ovog problem drave irom sveta imaju plan subvencionisanja izgradnji malih elektrana
na biomasu kapaciteta do 50 MW. Dananje elektrane koje funkcioniu na pelet i ostale drvne
preraevine suoavaju se sa problemom porasta cene istih. Japan predstavlja jedno od najznaajnijih
trita drvnih otpadaka sa udelom u svetskom globalno tritu od ak 77% ili 19,4 miliona tona godinje.

14
Podaci uzeti iz http://www.ekapija.com/website/sr/page/403448/Nominacija-za-nagradu-AUREA-2011-Energoobnova-
Termoelektrana-na-biomasu




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Znaajni proizvoai peleta su pre svega drave Severne Amerike. Paljivom analizom trita utvreno
je da je 2008 godine izvezeno oko 1,8 Mt peleta iz SAD-a i 1,4 Mt peleta iz Kanade od 11,2 Mt globalne
svetske proizvodnje.
Iako ne postoje jasno definisana trita odreene drave pokuale su da ih oforme. Tako na primer u
Brazilu cena otpadaka iz eerne trske iznose 7,7 USD/t do 26,5 USD/t. Jo jedan problem predstavlja
ne mogunost prognoziranja dostupne koliine biomase, u ovom sluaju eerne trske u duem
vremenskom periodu. Ovaj problem je direktno vezan sa zahtevom trita za glavni proizvod, u ovom
sluaju etanol ili eer. Samim tim ukoliko potranja za eerom u svetu naglo padne, pae i koliina
sekundarnog proizvoda odnosno otpadaka ili biomase. Zbog toga su investitori suoeni sa velikim
rizikom posebno ukoliko su spremni da investiraju veu koliinu novca u izgradnju elektrana veeg
kapaciteta. Nestabilno trita jasno kontrolie i volju investitora tako da je danas, a i u skorijoj
budunosti najmanje rizino uloiti novac u kombinovane procese sagorevanja biomase i fosilnih goriva.



Slika 11. Proizvodnja peleta godinje u tonama
15








15
Podaci uzeti iz http://pellets-wood.com/

M
i
l
i
o
n
i

t
o
n
a

g
o
d
i

n
j
e

Upotreba
Proizovodnja




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

5. Trenutni trokovi proizvodnje elektrine energije
na biomasu


Biomasa kao sirovina moe initi oko 40%-50% od ukupne cene proizvodnje elektrine energije.
Najjeftinija biomasa je ona sa najniom energetskom gustinom t.j najveom koliinom pepela, vlage i
katrana. Upotreba ovakve biomase zavisi prvenstveno od transportnih trokova i trokova odravanja i
prilagoavanja postrojenja radu sa odreenim tipom biomase. Nekada je jeftinije ovu sirovinu
klasifikovati kao otpad i spaliti nego koristiti kao gorivo.

Saraj vlage
Donja toplotna mod
(MJ/kg)
Cena (USD/GJ) Cena (USD/t)
umski otpad 30%-40% 11,5 1,3-2,61 15-30
Drvni otpad 5%-15% 19,9 0,5-2,51 10-50
Poljoprivredni
otpad
20%-35% 11,35-11,55 1,73-4,33 20-50
Energetski usevi 10%-30% 14,25-18,25 4,51-6,94 39-60
Deponijski gas 18,6-29,8 0,94-2,84 0,017-0,051

Tabela 4. Uporedne cene razliitih tipova biomase u SAD-u
16


Druga injenica koja utie na cenu biomase odnosi se na pripremu sirovine u cilju korienja u vidu
goriva. Investicioni trokovi, koji se odnose na preradu i manipulaciju biomase, iznose od 6% do 20%
od ukupnih investicionih trokova elektrane, za sisteme koji dnevno koriste vie od 550 tona sirovine.
2011. godine u Evropi istraivanje je pokazalo da se cena drvne biomase kree u opsegu od 5,2
USD/GJ do 8,2 USD/GJ.
Na prostoru optina Kule i Vrbasa sprovedena ja studija trokova pripreme biomase radi njenog
korienja za proizvodnju toplotne energije. U zavisnosti od primenjene tehnologije prerade i skupljanja


16
S obzirom na to da trite biomase nije formirano ove cene su izvedene na onsnovu proseka. Preuzeto iz Irena ,Biomass for
power generation, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

biomase vri se optimizacija. Ekonominost pripreme biljnih ostataka (biomase) za dobijanje energije je
u funkciji mnogobrojnih faktora od kojih se izdvajaju sledei:

cena maina koje uestvuju u procesu pripreme;
potencijalnog godinjeg uinka istih, ha ili h;
ekonomskog veka korienja maina (amortizacija);
pouzdanosti u radu;
organizacije rada traktorskog sistema;

Za predloena tehnika reenja baliranja ( presa + odgovarajui traktor) sastavljena je analitika
kalkulacija, prema poznatim kategorijama trokova (fiksni + varijabilni).

Redni
broj
Vrsta trokova
Klasina
presa +
traktor od 50
KW
Rol presa +
traktor od
70 KW
Presa big pak +
traktor od 150
KW
I Varijabilni trokovi 12,35 15,29 27,05
1.1 Gorivo i mazivo 7,35 10,29 22,05
1.3 Tekude odravanje 5 5 5
II FIKSNI TROKOVI 13,28 18,89 52,69
2.1 Amortizacija 4,11 10,91 35,65
2.2 Preventivno i investiciono odravanje 4,55 2,68 9,34
2.3 Trokovi rada 4,26 4,26 4,26
2.4 Osiguranje i registracija 0,36 1,04 3,44
III (II+I) Trokovi baliranja EUR/h 25,63 34,18 79,74
IV Trokovi utovara EUR/h 4 16,68 36,015
V Trokovi transporta EUR/h 15,48 17,38 35,875
VI Trokovi slaganja EUR/h 4 16,68 36,015
VII
Ukupni trokovi pripreme biomase EUR/h
(III+IV+V+VI)
37,63 84,22 187,785
VIII
Jedinini trokovi pripreme EUR/bali 0,2351875 4,211 2,3473125
Jedinini trokovi pripreme EUR/h 37,63 42,11 32,473125
Jedinini trokovi prirpeme biomase EUR/kg 0,015052 0,016844 0,00938925
Jedinini trokovi pripreme biomase din,kg 1,52 1,70 0,94

Tabela 5. Varijabilni i fiksni trokovi pripreme biomase




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Najpre su izraunati ukupni trokovi pripreme biomase, koji se u ovom sluaju sastoje iz: trokova
baliranja, trokova utovara, trokova transporta i trokova slaganja. Jedinini trokovi pripreme biomase
raunati su po asu rada, hektaru, bali i masi od jedan kilogram. Najnii as rada je kod klasine prese i
odgovarajueg traktora 33,37 /h. Najnii trokovi pripreme izraeni u /ha dobijeni su kod big pak
prese, na ta je svakako uticao uinak maine. Najnii ukupni trokovi pripreme biomase izraeni po
masi postignuti su kod big pak prese, potom kod klasine prese, a najvii kod rol prese.
Cena biomase u Brazilu zbog dostupnosti nisko energetskih sirovina se kree u opsegu od 0 do 27
USD/t, sa prosenom cenom od oko 11 USD/t. Samim tim nisko energetska sirovina u Brazilu
predstavlja vrlo konkurentan tip biomase posebno za postrojenja koja se nalaze odmah uz obradiva
zemljita kakvih je danas sve vie
17
.
Deponijski gas je takoe vrlo isplatljiva investicija. Jedna od prvih elektrana na deponijski gas snage 3
MW otvorena je u Sjedinjenim dravama. Cena deponijskog gasa za ovu elektranu iznosi oko 0,9 do
2,8 USD/GJ.






















17
Podaci uzeti iz Jani T., Predstudija RASPOLOIVOST I TROKOVI BIOMASE na podruju optina Kula Vrbas, Novi
Sad, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

5.1 Investicioni trokovi proizvodnje elektrine energije na
biomasu

Investicioni trokovi proizvodnje elektrine energije na biomasu zavise prvenstveno od primenjene
tehnologije. Pored toga tehnologija koja e da se koristi za proizvodnju elektrine energije u vezi je sa
tipom biomase koji je dostupan kao i nainom manipulacije i pripreme iste. Ovi trokovi takoe variraju
od zemlje do zemlje s obzirom na to da odreene drave ne oporezuju uvoz opreme ze porizvodnju
struje na ovaj nain

O'Konor, 2011
Mot MekDonald,
2011
EPA, 2007 i EIA,
2010
Obernberg, 2011
USD/KW
Stoker kotlovi 2600-3000 1980-2590 1390-1600 2080
Stoker kotlovi (struja i
toplota)
2500-4000 3320-5080 3019
CFB 2600-3000 1440 1750-1960
CFB (struja i toplota) 4260-15500
BFB 2540 3860
Kombinovano sagorevanje 100-600
100% sagorevanje biomase 900-1500
Gasifikacija u nepokretnom
sloju (motori sa
unutranjim sagorevanjem)
4150 1730 4321-5074
Gasifikacija u nepokretnom
sloju (gasne turbine)
3000-3500
Gasifikacija u
fluidizovanom sloju (gasne
turbine)
2470-4610
Digestori (motori sa
unutranjim sagorevanjem)
1650-1850 2840-3665
Digestori (gasne turbine) 1850-2300
Deponijski gas (motori sa
unutranjim sagorevanjem
1350-1500 1804

Tabela 6. Cene opreme za elektrane na biomasu u SAD
18


Pored izbora tehnologije cene kapitalnih investicija zavise i od kapaciteta postojenja odnosno elektrane
na biomasu. Tako na primem u SAD-u investicioni troskovi za elektranu, sa sagorevanjem u


18
Preuzeto iz Irena ,Biomass for power generation, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

cirkulacionom fluidizovanom sloju pri kombinovanoj proizvodnji elektrine i toplotne energije i kapaciteta
0,5 MW, iznose oko 14000 USD / KW, dok za snage preko 8 MW iznose oko 4000 USD / KW. Drugi
tipovi tehnologija su manji izloeni cenovnom varijaciju u zavisnosti od snage, ali to ne znai da ih ne
treba koristiti.
Pod investicionim trokovi podrazumevamo trokove projektovanja, trokove opreme za obradu
biomase, graevinske trokove, trokove opreme, tokove prikljuenja na mreu.



Slika 12. Udeo razliitih trokova u ukupnim investicionim trokovima u zavisnosti od primenjene
tehnologije

Sa slike se moe videti da najvei deo investicionih trokova se odnose na trokove opreme za
sagorevanje i trokovi za pripremu biomase. Oni zajedno ine oko 62 % - 77% od ukupnih investicionih
trokova. Trokovi projektovanja se kreu u granicama od 3 % - 7% dok udeo turbina ili motora iznosi
od 5% do 15%.




Turbina ili
motor

Kotao

Ostali
trokovi
opreme

Priprema
goriva
P
o
b
o
l
j

a
n
i

a
n
a
e
r
o
b
n
i

d
i
g
e
s
t
o
r
i

(
A
D
)

A
D

z
a

p
r
e
h
r
a
m
b
e
n
i

o
t
p
a
d

A
D

z
a

t
e

n
o

u
b
r
i
v
o

A
D

z
a

e
n
e
r
g
e
t
s
k
e

u
s
e
v
e

G
a
s
i
f
i
k
a
c
i
j
a

s
a

m
o
t
o
r
o
m

s
a

u
n
t
r
a

n
j
i
m

s
a
g
o
r
e
v
a
n
j
e
m

S
t
o
k
e
r

k
o
t
l
o
v
i

(
D
r
v
o
)

B
F
B
/
C
F
B

S
t
o
k
e
r

k
o
t
l
o
v
i

(
d
r
v
n
e

p
r
e
r
a

e
v
i
n
e
)






MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

5.2 Trokovi odravanja i rukovanja

Trokovi odravanja i rukovanaj postrojenja na biomasu se dele na dva osnovna tipa:

1. Fiksni trokovi oni se prevashodno odnose na trokove koji se ne menjaju i koji su oekivani.
Pod njima podrazumevamo trokove radne snage, oekivane trokove odravanja opreme,
trokove zamena delova opreme koji se nakon odreenog vremenskog perioda menjaju.
2. Varijabilni trokovi oni podrazumevaju najee neoekivane trokove koji se odnose na
kvarove, trokove zamena delova opreme usled neoekivanog kvara ili otkazivanja itd.

Udeo ovih trokova u ukupnim trokovima elektrane iznosi negde oko 1%- 6%. Naravno u zavisnosti od
primenjene tehnologije proizvodnje elektrine energije sagorevanjem biomase oni variraju.

Tehnologija
Fiksni trokovi odravanja i
rukovanja ( % od ukupnih)
Varijabilni trokovi odravanja i
rukovanja ( USD/MWh )
Stoker/ BFB/ CFB kotlovi 3,2 4,2 / 3 6 3,8 4,7
Gasifikacija 3 6 3,7
Sagorevanje deponijskog gasa 11 -20
Anaerobna digestija 2,1 3,2 / 2,3 7 4,2

Tabela 7. Fiksni i varijabilni trokovi odravanja i rukovanja u zavisnosti od tehnologije

Da bi bio postignut bolji rezultat u pogledu smanjenja ovih trokova potrebno je uloiti veu koliinu
novca u opremu u pogledu kvaliteta. Bolja kontrola proces kao i redovno odravanje smanjie
varijabilne trokove na minimum.
Kod tehnologija koje su starije kao to su tehnologije sagorevanje biomase u Stoker kotlovi trokovi
odravanja su najee vii. Meutim iako oni predstavljaju udeo u ukupnim trokovima oni su samo
jedan od faktora koji pozitivno ili negativno utiu na odluku investitora koja se odnosi na izbor
tehnologije.







MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

6. Nivelisani troak elektrine energije iz biomase

Pod nivelisanim trokom elektrine energije podrazumeva se mera trokovne efikasnosti odnosno
isplativosti proizvodnje elektrine energije. Da bi proces proizvodnje elektrine energije bio isplativ t.j.
rentabilan, neophodno je da proizvodna cena elektrine energije bude manja od prodajne. U cilju
izraunavanja nivelisanih trokova potrebno je raspolagati sledeim podacima:

Investicionim trokovima
Trokovima odravanja i rukovanja
Efiksanou postrojenja
Trokovima sirovina
Trenutnim i prognoziranim prodajnim cenama elektrne energije
Stepen olakica

Izraunavanje ovih trokova oslanja se na standardne metode sa odreenim izuzecima:

U investicione trokove ne ubrajaju se trokovi povezivanja sa mreom t.j, distribucionim
sistemom
U trokove odravanja ne raunaju se troko osiguranja

Olakice koje se odnose na proizovdnju elektrine energije variraju od drave do draave. Iako je
nivelisan troak elektrine energije prvenstveno vezan za stepen olakica ipak on ima mnogo vie
uticaja pri proizvodnji elektrine energije nekim drugim obnovljivim gorivom. Prepostavka je da srednji
stepen olakica izraen u procentima iznosi oko 10%. Prosean radni vek postrojenja je 20 do 25
godina sa manjim popravkama. Cena sirovine se kree od 10 USD / t pa sve do 160 USD / t sa
transportom. Usvaja se takoe da tokom godine elektrane na biomasu rade sa kapacitetom od 85%,
iako kapacitet rada zavisi od perioda godine kao i izabrane tehnologije. Formula koja se koristi za
izraunavanje nivelisanih trokova elektrine energije je:







MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

Gde su:

LCOE proseni nivelisani troak elektrine energije;
I
t
investicioni trokovi u godini t;
M
t
trokovi odravanja i rukovanja u godini t;
F
t
trokovi potronje goriva u godini t;
E
t
proizvodnja struje u godini t;
r stepen olakice;
n radni vek sistema;



Slika 13. ema uticajnih faktora na nivelisani troak elektrine energije nastale od biomase

Ukoliko je biomasa dostupna, jeftina i ako su kapitalni trokovi subvenicionisani od strane drave ili
neke organizacije, samim tim proizvodnja elektrine energije na ovaj nain bie izuzetno konkurentna
ostalim konvencionalnim tehnologijama. Nivelisani trokovi se kreu u rasponu od 0,06 USD / KWh pa

Sporedni tokovi Trokovi opreme
CAPEX
Investicioni trokovi
Efikasnost
Trokovi sirovina
Kapacitet elektrane
(85%)
Stepen olakice
(10%)
Trokovi transporta
(3% - 5%)
Koliina pepela 1%
Radni vek (20
godina)
Trokovi
odravanja i
remonta
Vreme konstrukcije 2 godine
Bez lokalne
biomase
Sagorevanje i
gasifikacija
Gubici 7 %




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

do 0,29 USD / Kwh. Naroita isplatljivost u korienu biomase kao goriva za proizvodnju elektrine
energije prisutna je sluajevima kada se biomasa dobija kao nusprodukt u odreenim industrijskim
objektima. Kada se koristi najjeftinija tehnologija proizvodnje elektrne energije na biomasu pomou
Stoker kotlova i kada je gorivo t.j sirovina jeftina nivelisana cena elektrine energije moe iznositi 0,062
USD / KWh. Meutim u sluajevima nedostupnosti sirovine nivelisana cena moe biti ak i 0,29
USD/KWh. Primenom tehnologije gasifikacije nivelisana cena osciluje u spektru od 0,065 USD / KWh
do 0,24 USD / KWh. Kombinovana proizvodnja elektrine i toplotne energije predstavlja najracionalniji
nain iskorienja biomase s obzirom na to da nivelisan troak elektrine energije ne predstavlja jedini
faktor koji se odnosi na rentabilnost postrojenja. Kombinovano sagorevanje biomase sa fosilnim
gorivom danas je najkonkurentnije s obzirom na dostupnost fosilnih goriva i ne preteranu zavisnost od
biomase. Nivelisani troak proizvodnje struje ovakvom tehnologijom se kree u granicama od 0,044
USD / KWh do 0,13 USD / KWh.
19


Tabela 8. Investicioni trokovi u zavisnosti od primenjene tehnologije, kapaciteta i vrste biomase

19
Preuzeto iz Irena ,Biomass for power generation, 2012
Tip opreme ( tehnologija ) i snaga Tip goriva i cena ( USD/t )
Investicioni trokovi
( USD / KW)
1. Stoker kotlovi 50 MW Ostaci pri seenju uma otpaci, 25 USD/t 4264
2. Stoker kotlovi 40 MW Otpaci u preradi ederne trske, 11 USD/t 3280
3. CFB kotlovi 20 MW Peleti, 110 USD/t 3118
4. BFB kotlovi 20 MW Energetski usevi, 50 USD/t 4400
5. Stoker kotlovi 20 MW Poljoprivredni ostaci, 50 USD/t 2296
6. Gasifikacija ( gasna turbina ) 50 MW
Drvni otpaci u lokalnim industrijama, 80
USD/t
5255
7.
Gasifikacija (motor sa unutranjim
sagorevanjem) 4 MW
Drvni otpaci, 50 USD/t 2470
8.
Deponijski gas ( motor sa unutranjim
sagorevanjem ) 5MW
Biogas, 0,03 USD/t 2460
9.
Digestor ( motor sa unutranjim
sagorevanjem) 1 MW
Biogas, 0 USD/t 5053
10.
Digestor ( motor sa unutranjim
sagorevanjem) 1 MW
Energetski usevi, 40 USD/t 6603
11.
Stoker kotlovi ( kombinovana proizvodnja
elektrine i toplotne energije ) 5 MW
Energetski usevi, 40 USD/t 4920
12.
Stoker kotlovi ( kombinovana proizvodnja
elektrine i toplotne energije ) 25 MW
Lokalni poljoprivredni otpad, 40 USD/t 5904
13.
Gasifikacija ( kombinovana proizvodnja
elektrine i toplotne energije ) 600 KW
Drvni otpaci u lokalnim industrijama, 70
USD/t
7560
14.
Kombinovano sagorevanje fosilnog goriva i
biomase ( sa odvojenim tokovima )
Drvni otpaci u lokalnim industrijama, 60
USD/t
984
15.
Kombinovano sagorevanje fosilnog goriva i
biomase ( u meavini )
Peleti, 110 USD/t 820




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013

7. Zakljuak

Isplativost korienja biomase kao goriva za proizvodnju elektrine energije u sadanjosti je vrlo
diskutabilna. Brojni nedostaci vezani za sirovine, tehnologije, nestabilnosti trita dovode u ogroman
sistematiski rizik investitore. U budunosti se prognozira porast proizvodnje elektrine energije na ovaj
nain. Nove alternativne tehnologije koje se jo uvek nalaze u procesu istraivanja i razvoja pokazuju
mogunost smanjenja nivelisanih trokova struje na nivo koji e biti konkurentan fosilnim izvorima
energije. Takoe istraivanja se obavljaju i u oblastima koje se odnose na preradu biomasu radi
smanjenja pepela, katrana, vlage i podizanja toplotne moi iste. Analize Evropskog trita pokazuju da
e do 2020 godine cene biomase u proseku pasti za 2% do 5%. Kao rezultat poboljanja logistike i
uvoenja novih metoda etve oekuje se da se cena energetskih useva spusti za 5% - 10%. Investicioni
trokovi tehnologija gasifikacije korienjem drvnog otpada e pasti za 22% do 2020 godine
20
. S
obzirom na nagli rast populacije zahtevi za hranom i energijom su sve vei pa se danas ispred
investitora postavlja jo jedan problem koji se odnosi na reputacioni rizik. Reputacioni rizik
podrazumeva uslovno reeno izbor hrane ili energije korienjem poljoprivredne biomase u cilju
proizvodnje elektrine i toplotne energije, to predstavlja veliku konicu u daljem razvoju. Meutim
postoji mnotvo aspekata sa privrednog i ekolokog stanovita koji pokazuju opravdanost primene i
korienja biomase kao energenta. To su:

biogoriva sadre neznatne koliine sumpora pa u produktima nema sumpor dioksida (to je
neizbean produkt sagorevanja fosilnih goriva)
prilikom sagorevanja biomase dobia se tzv. isti pepeo
nema emisije ugljovodonika, kao nepotpunih produkata sagorevanja
u potpunosti je biomasa obnovljiv izvor energije
biomasa ve postoji na planeti Zemlji i nije je potrebno stvarati , ve je treba samo planski
iskoristiti, i pomoi joj u regeneraciji.

Iz ovih razloga biomasa, pored drugih obnovljivih izvora energije (vetra, vode i solarne energije), dobija
na znaaju kao resurs budunosti.





20
Preuzeto iz Irena ,Biomass for power generation, 2012




MAINSKI FAKULTET U
BEOGRADU
Zavrni rad
Zadatak br.
List br.
Broj indeksa
412/10
Prezime i ime
Andrija Petrovi

2012/2013
. .
12.09.2013



Literatura




1. Irena ,Biomass for power generation, 2012

2. Jani T., Predstudija RASPOLOIVOST I TROKOVI
BIOMASE na podruju optina Kula Vrbas, Novi Sad, 2012

3. ***http://www.microma.co.rs/Biomasa.html ( 25.08.2013 )

4. ***http://www.stedimo-energiju.com/usteda-energije/obnovljivi-
izvori-energije/biomasa-i-biogas ( 28.08.2013 )

5. ***http://www.ekapija.com/website/sr/page/403448/Nominacija-
za-nagradu-AUREA-2011-Energoobnova-Termoelektrana-na-
biomasu ( 28.08.2013 )

6. ***http://pellets-wood.com/ ( 29.08.2013 )