Você está na página 1de 72

5 ) , 4 ( )

EIektronika
PA-300 . . . . . . . . . . . . .27
HEXFET . . . . . . . . . . . .34
lGBT pojacivac . . . . . . .34
Strujno pojacalo . . . . . .53
A-100 . . . . . . . . . . . . . .64
Ulti-Amp . . . . . . . . . . . .67
Mini audio DAC . . . . . .76
Car Boster . . . . . . . . . . .7
Zvucne kutije
Scan 90 TL . . . . . . . . . . .4
Visaton VOX 250 . . . . .14
Pioneer Surround . . . . .17
Nimbus H . . . . . . . . . . .44
SCAN 42 . . . . . . . . . . .48
Ravemaster RM-8 . . . . .84
Razno
Kolo za prilagodenje . . .51
Thiele/small parametar .83
Sputnik 10-2, strana 17
Iinbus Horn, strana 44
A-100, strana 64
VCX 250, strana 14
Scan 90 TL, strana 4
~Audio specijalno izdanje casopisa 'info Elektronika`
Osnivac i izdavac: Agencija "Eho"
Adrersa redakcije: Milentijeva 18a, 18000 Nis, tel/fax: 064 111-74-45
Glavni i odgovorni urednik: Ing. Jladislav Stefanovic, Tehnicki urednik: Jladislav Stefanovic,
Korektor i sekretarica redakcije: Aleksandra Stefanovic, dipl. pravnik,
Prevodioci: Dickov Stanofe, Gavrilovic Slobodan. DTP: Agencifa "EHO"
'EHO` se ogradufe od ma kakvih gresaka u pogledu kvaliteta ili funkcionalnosti bilo kog proi:voda i:
oglasa, ili bilo kog drugog materifala komercifalne prirode obfavlfenog u ovom brofu.
Svi obfavlfeni clanci, uklfucufuci i osvrte urednika, predstavlfafu licno mislfenfe autora i ne odraavafu
:vanican stav strucnog Jugoslovenskog udruenfa ili organi:acifa u kofima autori rade.
Nacin narucivanja: Predracunom (uplatom na ziro racun), Pouzecem, Postanskom uputnicom;
ziro racun broj: 42500-685-3-58473 kod ZOP Nis
SCAI 90 TL je najveca konstrukci-
ja nove palete zvucnih kutija od
proizvodaca ACS. Srednje- i viso-
kotonski pojas pokrivaju abrikati
Danske irne ScanSpeak`, a nisko-
tonsko podrucje pokriva zvucnik
ovalne sasije proizvdaca TDL`.
PCDELA SlGNALA
Kod viseg, skretnica cija je sena
prikazana na sl. 1 podseca na skret-
nicu u SCAI 42` koja radi na
iston principu. Bocna strinina ni-
skorekventnog iltra bas-ovala po-
vecana je sa 6 dB na 12 dB po okta-
vi. L sledecoj tablici date su vred-
nosti Thiele/snall paranetara.
Vecina proizvodaca upotrebljava ni-
skorekventne iltre od 6 dB po ok-
tavi, ali posle dugih ispitivanja pro-
nadeno je resenje prikazano na
slici 2.
Audio l, 4
SCAN 90 IL
I| | |a | a|:r pr:r| | :aJ| a/ | | :
as ar| prJs / :r| : Ja|| n: |:-
s :. A| | n| s a s :ma |:s ar| ana
s / a | n| Ja|ra :rana |a/ | a.
SCA^ 90 7L prJs / :r| : s | -
s / m s : / anJ:mn/ :| na | :mn-
nam s rJn - | r| a|a/ ans |am
s |:| am a r prarrna / arm|
|a| s / :.
TPANSMlSSlCNLlNE KANAL
-TL kunul
Princip izrade SCAI90 TL slican
je kao i kod ASCCT TL. TL kanal
ina dva lona, tako da se zvucni
stub u donjoj zoni zvucne kutije
stapa sa spoljasnjon atnoseron.
Ctvor TL kanala je trouglast cine
se izbegava zavrsetak tacno deini-
sane duzine TL kanala. Znaci, ti-
ne obezbedujeno blag prelaz
zvucnog stuba iz TL kanala u
spoljasnju atnoseru. Cvin tri-
kon izbegli sno tipican upad u
anplitudni tok, sto je svojstveno
5 Audio
Sliku T. Unulrusn|osl |o slicnu zvucnim kuli|umu Horn lipu.
Audio l,
za zvucne kutije transnissional-
ne-koniguracije. Cvaj takozvani
anplitudni upad nastaje kada se
nedusobno negiraju tonovi eni-
tovani sa prednje strane nenbra-
ne i tonovi sa zadnje strane (koji
su prosli kroz zvucni stub) i to sa-
no u slucaju da su ti tonovi azno
ponereni za 180` u odnosu na
drugi. To sve zavisi i od sane du-
zine TL kanala. Kada duzina kana-
la varira, onda se eekat upada gu-
bi ispod praga cujnosti.
Srednje-/visokotonski deo zvucne
kutije je odvojen koson pregra-
don od ostalog volunena. Prili-
kon izrade TL zvucne kutije tac-
no se norano pridrzavati zadatih
dinenzija, da ne bisno narusili
unutrasnju geonetriju.
PPlGUSENl MATEPl1AL
...postavlja se isto kao i kod basre-
leksa. Sve zidove treba oblepiti sa
talasastin sunderon, a u TL ka-
nalu se sano jedna strana prigusu-
je radi iltrisanja srednjih i visokih
tonova kao sto je prikazano na sl
3. Lkoliko se unutrasnjost ispuni
nekin vunastin naterijalon, bas
se produbljuje i usporava, sto ina
negativne posledice s obziron da
je u pitanju TL koniguracija, kod
koje su bitni paranetri duzina i
brzina prostiranja talasa tj. zvuka.
KPA1N1l PEZULTAT
SCAI 90 TL se naniestuje ot-
prilike istin kvalitetina kao i
SCAI 42, ali kada bi sno ih di-
rektno uporedili prinetili bi sno
znacaj TL koniguracije. Ljubitelji
klasicne nuzike ce biti zadovoljni
ako raspolazu sa vecin prostoron.
Slusanje zabavne nuzike preko
ovakvog sistena neprijatno je, jer
nena donje granice bas opsega,
tako ako je u pitanju nuzika dina-
nickog karaktera sa vestacki izra-
zenon, odnosno, ekvilizovanon
bas podlogon.
trosistenski transnissionline
inpedansa: 6 ona
snaga: 100W
zvucni pritisak (na 1n): 89 dB
dinenzije (vis, sir, dub):
109x27x42 cn
!ipovi zvucnika:
BAS zvucnik:
TDL 3021 CT 03 TDL`
Srednje tonac: 18W 16545 K01
Visoko tonac:
D 2905/9700 V12x9 Scan Speak`
Sliku2. Konvoncionulni T2d8 illur zu niski i visoki opsog su dodulnim PC kodom zu smun-
|on|o izoblicon|u (P3/C4} i kolo zu linornosl krivo imopdunso P5/C.
Sliku 3. Posluvl|un|o prigusonog mulori|u-
lu |o od undumonlulnog znucu|u zu kvuli-
lolnu roprodukci|u, uli |o dozvol|ono okspo-
rimonlisun|o.
TEHNl cKE KAPAKTEPlSTlKE
Audio l, 7
Pojacavaca snage za auto-HiIi
ina nnogo, ali od kvaliteta zavi-
si i cena. Cvde je predstavljan
izlazni stepen koji je dovoljno
jak i ina kvalitetan zvuk da za-
dovoljava i najvise zahteve.
5nogo
Sena stacionarnih i nobilnih
pojacavaca je slicna, ali nacin
obezbedivanja napona napajanja
nije. Dok se kod stacionarnih
uredaja, ponocu transornatora,
usneraca i iltarskog kondenza-
tora noze dobiti skoro svaki jed-
nosnerni napon, napon od 12 V
u autu postavlja granice: naksi-
nalna snaga pojacavaca se izra-
cunava po ornuli
P~Ltt2/8xRl. Pri naksinalnoj
pobudi izlaznih tranzistora, od
12 V (vrh-vrh) i uobicajenoj in-
pedansi zvucnika od 4 ona,
naksinalna izlazna snaga iznosi
4,5 W. Lkoliko je akunulator
dobro napunjen (13,8 V), noze
se ostvariti i 6 W. Ako se dva po-
+)4 *56-4
2 X 200 W u automobilu
Lr:Jnam ara pa::r:: sn:
a :a/ama|||, Ja||: s |an:r/n:
s:|: n: /a|ar|m:. Or: |:|::n|
pa::r:|| s/pn n: sram |:|::a
J: 200 H | pa |r:||//a :ra|:
n ::as/: aJ rr|ans||| pra|:raJ:
ar rrs/.
jacavaca nostno povezu, izla-
zna snaga se cetvorostruko po-
vecava, tako da se dobija oko
32 W. Ali, to je sano teoretski
naksinun, jer postoje razni
gubici, a ni tranzistori se ne
nogu pobudivati naponon ko-
ji je jednak naponu napajanja.
Realna snaga je oko 25 W i to
ako se prihvate velika izobli-
cenja.
edutin, tu su nasli prinenu
konvertori jednosnernog na-
pona, koji jednosnerni napon
akunulatora od 12 V povise to-
liko da se noze dobiti zaista vi-
soka izlazna snaga. Zbog toga
se Car Booster sastoji iz dva
osnovna dela: konvertora jed-
nosnernog napona i pojacava-
ca. Cva konbinacija onogucu-
je izlaznu snagu od 200 W na 4
ona, sto bez problena noze da
nadjaca buku kanionskog no-
tora.
Kod kucnih pojacavaca snage,
najveca paznja pri proizvodnji,
posvecuje se kvalitetu zvuka.
Ali, kod auto-pojacavaca vazne
su i druge stvari. Pored izvan-
redno visoke izlazne snage to
su i sigurnost pri koriscenju,
elektricna i ternicka stabilnost,
konpaktnost i niskoonsko op-
Audio l, 8
aksinalna izlazna snaga: . . . . . . . . . . . . . . . .200 W na 4 ona
Llazna osetljivost: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1,5 V
Llazna inpedansa: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 K
Propusni opseg pri naksinalnoj pobudi: . . . . .7 Hz...165 KHz
Slev-rate: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28 V/us
THDsun (100 W, 4 ona, cujne rekvencije): . . . . .<0,015
SIika 1. Cetiri snazna izIazna tran-
zistora garantuju sigurnost i pri
vrIo veIikim opterecenjima.
SIika 2. KIasicna sema auto-pojacavaca: naponski pojacavac, koji se sastoji od dva diferencijaIna stepena, kao
i jedan super-emiterski pojacavac.
TEHNl cKE KAPAKTEPlSTlKE
terecenje. To ne znaci da se pri
razvoju sene nije obracala pa-
znja na kvalitet zvuka.
Za kucni pojacavac neuobica-
jen je veliki broj senzora koji
izlazni stepen cuvaju od preja-
kih izlaznih struja, od jedno-
snernog napona na izlazu i od
prevelikih tenperatura. Po-
trebno je prinudno hladenje iz-
laznih tranzistora, zbog nogu-
ce visoke tenperature okoline
u auonobilu.
Pri testiranju nije noguce po-
buditi cetiri izlazna tranzistora
ako je inpedansa opterecenja
izuzetno nala, npr. 1 on. L
radu pojacavaca strujna zastita
je tako podesena, da se pri
naksinalnoj pobudi i optere-
cenju inpedanson nanjon od
3 ona, izlazni stepen iskljucu-
je.
Somu
Ia slici 2, prikazana je sena
pojacavaca, na cijoj se desnoj
Audio l,
Otpornici:
R1,R40,R421 M
R2,R16470 oma
R310 K
R4,R53,92 oma/ 1
R6,R7825 oma/ 1
R833 oma
R9180 oma
R10,R433K3
R114M7
R12100 K
R13,R182,7 oma
R14,R173K9
R15162 oma (*)
R1947 oma
R20,R2168,1 om/ 1

R223K9/ 1 W
R23,R24121 om/ 1
R25,R2622 K
R272K2
R28560 oma
R29...R3256 oma
R33...R360,22 oma/
5 W (imuni na induk-
ciju, npr. MPC-71)
R373,9 oma/ 5 W
R38270 oma
R3968 oma
R41820 K
R444K7
P1trimer-poten-
ciometar 250 K
P2viseobrtni trimer-
potenciometar 2 K,
vertikalno podesavanje
Kondenzatori:
C1,C1522 tantal
C21n5
C31 nE
C4150 pE/ 160 V
C5100 p/ 160 V
C633 pE/ 160 V
C7150 nE/ 630 V
C8,C10100 E/10V
C9,C11220 E/ 63 V
C121E tantal, RM5
C13,C141000E/63 V
C16100 nE
Poluprovodnici:
D1,D2Z-diode 22 V/
1W5
D3,D4pravougaone
LED 2,5x5 mm
(VI1,8 V)
T1MAT02
T2,T19,T20BC546B
T3BE256C
T4,T11,T23BD139
T5,T21,T22BC556B
T6BC560C
T7,T8BE870 (BE872)
T9,T10BE869 (BE871)
T12BD14
T13MJE15030
T14MJE15031
T15,T162SC2922
T17,T182SA1216
IC1,IC2CNY17-2
Ostalo:
-L1vazdusni kalem,
0,25 H, 6 navojaka
1,5 mm CuL na 8 mm
telu
-K114-polni konektor
za montazu na plocu sa
zastitnom plastikom
-Re112V rele za
montazu na plocu sa
dva 16 Amperska
prekidacka kontakta,
-2 hladnjaka SK104
(38,1 mm, 11 K/W)
za T7...T10 1 hladnjak
SK47 (oko 0,5 K/W)
-1 ventilator
(12 V/230 mA)
Spisuk dolovu.
Sliku 3. Dvoslrunu plocicu, zu|odno su hludn|ukom SK47, cini kompuklun po|ucuvuc snugo.
strani jasno prepoznaje pojaca-
vac napona, a u sredini strujni
pojacavac. Levo na seni je je-
dan deo zastitnog kola. Audio
signal preko C1 ulazi u pojaca-
vac. Cvaj kondenzator sprecava
prolaz jednosnernog napona
na ulazu. Posto se C1 nalazi na
putu signala, on treba da bude
kvalitetan, tj. olijski (KT) i
nikako ne sne biti elektrolitski
kondenzator. Posle njega, sig-
nal prolazi kroz niskorekvent-
ni ilter (R2 i C2), koji ograni-
cavaju propusni opseg. Cvin
ilteron potiskuju se visoko-
rekventne snetnje koje poticu
od eventualne digitalne elek-
tronike notora. Ia ulazu je di-
erencijalni pojacavac, koji se
sastoji i od T1a/b. To je dupli
tranzistor AT02 i sanin tin
je postignuta naksinalna si-
netrija, a eventualni drit je
ogranicen na nininun. R8 i
C3 sluze za ogranicenje propu-
snog opsega pojacavaca. Po-
vratna sprega je preko R10/C4
povezana sa bazon T1b. Ze-
ner-diode u kolektorskin vo-
dovina stite skupi dupli tranzi-
stor od previsokog napona iz-
nedu kolektora i enitera i od
snage gubitaka. Za podesavanje
jednosnerne struje prvog die-
rencijalnog stepena sluzi struj-
ni izvor sa tranzistoron T2. Da
bi se postigla najveca noguca
stabilnost, LED je ternicki
spregnuta sa tranzistoron u
strujnon izvoru. Cvo je vec
postalo standardno u savrene-
nijin pojacavacina snage.
Struja LE-diode se stabilise
IET-strujnin izvoron T3.
Prag napona od L~1,8 V je
prilicno kritican posto on ina
direktan uticaj na struju kroz
T1 a tine i na pad napona na
R6 i R7 (zadana vrednost 3,3
V). Lkoliko napon na LE-diodi
odstupa, to se noze konpen-
zovati odgovarajucon prone-
non R15.
IET drzi konstantnon struju
kroz D4 i D3. Cve LED rade
kao 1,8 Voltni izvori reerent-
nog napona, tacno za dva struj-
na izvora T5 i T6. T5 ina za-
datak da tranzistoru T1a dozira
tacno odredenu Bias-struju.
Posto se struja noze podesiti
potencionetron P1, eventual-
ni izlazni oset-napon se lako
noze postaviti na nulu. LED
D3 je spregnuta sa T5 (isto kao
i sa T6), koji je zaduzen za po-
desavanje jednosnerne struje
drugog dierencijalnog stepena
T7/T8. Cvaj stepen je znatno
snazniji od stepena sa T1 i ina
strujni izvor u orni strujnog
ogledala, tako da se narednin
strujnin pojacavacen noze
upravljati sinetricno. Dok je
T1 podesen na struju od oko
3,5 nA, T7 i T8 rade sa 12 nA.
Tranzistorski parovi T7/T8 i
T9/T10 su zato nontirani na
nale hladnjake. C5 kao R8/C3
ogranicava propusni opseg di-
erencijalnog stepena.
Strujni pojacavac je vrlo jedno-
stavne konstrukcije i sastoji se
od dva paralelno vezana kon-
plenentarna para T15/T17 i
T16/T18. Cvi tranzistori sa pr-
stenastin eniteron su nenad-
nasni standard u svin High-
End pojacavacina. ogu bez
ikakvih problena da daju zelje-
nu izlaznu struju. T13 i T14
pobuduju izlazne tranzistore,
dok Z-dioda (T11/T12), koja
se podesava sa P2, proizvodi
prednapon za pobudne tranzi-
store T13 i T14. Tine uslovlje-
na nirna struja kroz izlazne
tranzistore iznosi 100 nA po
tranzistoru, tako da izlazni ste-
pen do 0,3 W na 4 ona radi u
klasi A. Svi tranzistori koji pri-
padaju strujnon pojacavacu
nontirani su na zajednicki
hladnjak. Cvakvon nedusob-
non ternickon spregon po-
stignuta je veona stabilna nir-
na struja: sto je visa tenperatu-
ra, to bolje provode izlazni
tranzistori, ali i nanji je napon
na bazana T12 i T13.
Ia izlazu se nalazi Boucherot-
ov clan R37/C7, koji sigurno
opeterecuje pojacavac. Kalen
L1 ogranicava strujne spiceve,
koji nogu nastati kod kapaci-
tivnih opterecenja.
Sigurnosl su
volikim S
Pojacavac se napaja sa dva si-
netricna napona: predstepen sa
Audio l, T0
Sliku 4. Trunzislori slru|nog po|ucuvucu so |odnim dolom monliru|u su gorn|o, u |odnim
dolom su don|o slruno plocico. Kopi|u ovo sliko mozo posluzili i kuo pomoc pri buson|u
rupu nu hludn|uku.
46,6 V, a izlazni stepen sa
43 V. Cvin odnoson kon-
penzirani su neizbezni gubici
napona u strujnon pojacavacu,
tako da se izlazni stepen noze
pobudivati skoro naponon na-
pajanja (43 V).
Cba sinetricna napona dobija-
ju se sa konvertora jednosner-
nog napona. Zastitno kolo se
nalazi na plocici konvertora, a
senzori su u sklopu pojacavaca.
Paralelno eniterskin otporni-
cina tranzi-
stora T16 i
T18 vezan je
naponski raz-
delnik. Ia-
ponski razdel-
nik je dinen-
zionisan tako
da pri izlaznoj
struji preko
13,5 A pad na-
pona na R38
bude toliki da
provede opto-
Audio l, TT
Sliku 5. Modul izluznog sloponu.
lzvor signolo
Nezavisno od toga koji uredaj
predstavlja izvor audio-signala,
on treba da ima cetiri chinch-
izlaza (levi, desni, napred,
nazad), ciji nivoi signala mogu
nezavisno da se podesavaju. Na
taj nacIn moze se u celom auto-
mobilu optimalno podesiti zvuk.
Zvucnik
Iskljucivo treba koristiti auto-
zvucnike. Ne samo zbog
otpornosti na temperaturne
promene i mehanicke potrese,
vec i zbog velikog stepena
iskoriscenja (preko 90 dB/W).
Monloo
Ceo audio-sistem treba dobro
isplanirati. Gde ce koja kompo-
nenta tog sistema biti postavlje-
na zavisi od samog automobila.
Najpogodnije mesto za postavl-
janje pojacavaca je izmedu prtl-
jaznika i zadnjih sedista. Tu se
mogu montirati i zvucnici. Ako
neko poseduje CD-box, najbol-
je mesto za njega je sam prtl-
jaznik, gde treba da bude
zasticen i pricvrscen.
Uglavnom kod svih tipova auto-
mobila, prednji zvucnici su
srednjetonci i visokotonci.
Srednjetonce treba montirati u
vratima, a visokotonce u tablu
ispod prednjeg stakla. Za ove
zvucnike potreban je manji
pojacavac, jer oni zahtevaju
manju snagu. Tu moze da
posluzi i aktivna skretnica,
mada moze da bude dovoljan i
pojacavac u auto-radiju.
Nopojonje
Pojacavac se napaja direktno iz
auto akumulatora. Pri tom se
oba pola akumulatora vode do
pojacavaca. Zato se preporucuju
provodnici sa poprecnim pre-
sekom od najmanje 10 kvadrat-
nih mm, a jos bolje od 25 mm
kvadratnih. Te provodnike je
najbolje postaviti na podu auto-
mobila. Najbolja zastita za te
kablove je elektroinstalaciona
plasticna rebrasta cev. Ele-
ktricno osiguranje predstavlja
pozlaceni osigurac za velike
snage, ili ako se napaja vise
uredaja, blok sa cetiri osiguraca.
Da bi se smanjile smetnje
nastale preko mase, treba sve
komponente direktno povezati
na akumulator (preko osigu-
raca).
Koblovi i prikljucci
Uz ovaj pojacavac se pre-
porucuje koriscenje samo
prvoklasnih kablova i
prikljucaka za povezivanje
zvucnika i izvora signala sa
pojacavacem. SubwooIeri i
basovi, zbog velike struje,
zahtevaju i deblje provodnike
nego srednje i visokotonci. Za
visokotonce dovoljni su provod-
nici poprecnpg preseka od 1 do
1,5 kvadratnih mm, za srednje-
tonce od 2,5 do 4 kvadratnih
mm. Niskotonci zahtevaju
provodnike sa poprecnim pre-
sekom od 6 do 25 kvadratnih
mm. Za njih vazi pravilo: sto je
kabl duzi, to treba da ima veci
poprecni presek. Izmedu
pojacavaca i pasivne skretnice
treba da bude isto tako debeo
kabl. Radio i pojacavac treba
povezati samo kvalitetnim
koaksijalnim kablom.
Cincevi treba da budu pozlaceni,
jer to sprecava koroziju i na taj
nacin se odrzava kvalitet kon-
takta. Kontakti ne smeju biti iz-
lozeni mehanickom opterece-
nju.
5melnje
Najcesce smetnje u automobilu
poticu od svetlosnog automata,
motora za brisace, relea za
migavce ili tranzistorskog pal-
jenja. Sve te smetnje se u
zvucniku maniIestuju kao
zvizdanje, sustanje i tresak.
Moguca resenja su ugradnja
uredaja za otklanjanje smetnji.
Koaksijalni kablovi treba da
budu postavljeni na odgovara-
jucem rastojanju od kablova
elektricne mreze automobila.
Najbolje je da se audio-kablovi
provuku ispod tepiha, u sre-
disnjem delu automobila. Svi
prikljucci treba da budu dobrog
kvaliteta, a kablovi treba da
budu koaksijalni. Kablovi za
zvucnike treba da budu sto je
moguce kraci i ne smeju biti
postavljeni blizu kablova kojima
se dovodi ulazni signal.
Sliku . Su izluznom snugom od T00 W, nu 4 omu, hurmoni|sku
izoblicon|u nu colom rokvonlnom opsogu oslu|u <0,0T.
POMOc Pkl PLANlkANIU
l GkADNIl AUDlO-5l5IEMA U AUIU
tranzistor u IC1. Drugin opto-
kapleron se upravlja ponocu
dela sene sa T19...T22. Ako se
na izlazu izlaznog stepena po-
javi napon visi od 1 V ili nizi
od -1 V, provodi ili T19 ili T20.
Kao posledica toga provodi i
T21, koji aktivira strujni izvor
T22, a njine se napaja LED u
optokapleru, tako da provodi
optotranzistor. Treci senzor je
tranzistor T23, povezan kao di-
oda, koji je nontiran na veli-
kon hladnjaku i tako unkcio-
nise kao tenperaturni senzor.
Zastitno kolo, koje se direktno
napaja naponon 12 V, galvan-
ski je odvojeno od pojacavaca.
Tri senzora su preko 14-polnog
konektora K1 spojeni sa zastit-
nin kolon. Lkoliko se pojavi
greska, rele na izlazu Re1
odvaja zvucnike od pojacavaca.
lzrudu
Ia slici 3 je izgled dvostrane
stanpane plocice za nono po-
jacavac. Popunjavanje plocice
nije tesko, ali ina par stvari na
koje treba posebno obratiti pa-
znju. Ctpornici se, uglavnon,
nontiraju uspravno. L nekoli-
ko slucajeva su, u spisku delo-
va, navedeni precizni 1 -ni
otpornici, ali u nedostatku ta-
kvih, nogu se koristiti i norn-
alni, 5 -ni otpornici.
R33...R36 treba da budu 5 W-
ni otpornici, inuni na indukci-
ju. Triner P2, koji sluzi za iz-
jednacavanje nirne struje, je
viseobrtni potencionetar. Svi
elektrolitski kondenzatori su
stojeci (radijalni), a konpenza-
cioni kondenzatori C4, C5 i
C6 su stiroleks-kondenzatori.
Vazdusni kalen L1 se jedno-
stavno nota. Ipr. na kraj bur-
gije od 8 nn nota se sest na-
vojaka Cu-lak zice precnika 1,5
nn bez raznaka iznedu navo-
jaka. Krajevi se ostave da budu
dugi 10nn.Takode su vazne i
ternicke sprege D4/T2 i
T5/D3/T6. Pravougaona LED
lezi na ravnoj povrsini tranzi-
stora. Za svaki slucaj treba iz-
neriti paranetre LE-dioda:
struja kroz njih treba da bude 5
nA, a pad napona na njina 1,8
V. Tranzistorski parovi T7/T8,
T9/T10 i JE15030/1 treba da
budu upareni.
Velika izlazna snaga postavlja
zahteve i sto se tice izrade pro-
vodnih veza na plocici i po-
punjavanja sane plocice. Pre-
kidacki kontakti 16 A-skog re-
lea se paralelno vezuju. Struja
kroz kontakte , - i nasa, za
napon 46,6 V; iznosi sano
nekoliko nilianpera, tako da ti
kontakti nogu biti dosta nanji
u odnosu na kontakte za 43 V
i za zvucnike. Tranzistorski pa-
rovi T7/T8 i T9/T10, izolova-
no i sa paston za hladenje se
nontiraju na nale hladnjake.
ontaza pobudnih i izlaznih
tranzistora je nesto slozenija.
Ponoc za to je nacrt busenja
rupa na slici 4. Rupa iznad T12
je ostavljena za tenperaturni
senzor T23. Svi otvori se naj-
pre probuse burgijon precnika
2,7 nn, a zatin se ureze navoj
3. Svi tranzistori na velikon
hladnjaku se nontiraju izolo-
vano i sa paston za hladenje.
Za izolaciju se ne sneju kori-
stiti silikonska guna, vec su, za
ovu priliku, najbolji keranicki
izolatori.
Ia slici 5 su prikazana dva
(nono) izlazna stepena. Jos ne-
dostaju ventilatori bez kojih je
nenoguce ostvariti kontinual-
nu izlaznu snagu kolika je data
u speciikacijana. Bez hladenja
ventilatoron, pri tenperaturi
okoline od 30 C, noze se oce-
kivati trajna naksinalna snaga
od oko 120 W. Pri ekstrennin
tenperaturana okoline koje le-
ti nogu da nastanu u autu,
trajna naksinalna snaga bez
hladenja ventilatoron je znat-
no nanja. Sano ako se vrsi do-
datno hladenje ventilatoron
garantovano je noguce dobiti
200 W na 4 ona, bez obzira na
tenperaturu okoline.
Podesavanje i test unkcija se
noze izvrsiti tek nakon sto se
napravi konvertor napona koji
je objavljen u casopisu ino
Elektronika` broj 12
Audio l, T2
VCX` nozeno najbolje opisati
kao subvooer sa sateliton. Za
subvooere nozeno cuti da se ne
nogu tacno locirati po zvuku.
Cvaj nodel noze se upotrebiti do
2.5 kHz, ali po podacina proizvo-
daca, prepoznatljive su parcijalne
oscilacije na oko 1.5 kHz. Cvaj
podatak vazan je za kasnije opisa-
nu skretnicu. Srednjetonac ozna-
ke IAC 130 je konusnog tipa sa
propilenskon nenbranon. Kako
je rezonantna rekvencija na oko
63 Hz predstavlja dobar izbor za
VCX`, jer nora biti dovoljno ra-
no ukljucivan u cujni opseg, a
bas-zvucnik nalazi se sa strane i
izlazi prilicno rano iz opsega. Vi-
sokotonac tipa C25IIL odgovara
vazecen standardu boljih kalotnih
ili sernih visokotonaca. Cujni
opseg ukljucuje se na oko 2 kHz.
Audio l, T4
8 E I = J
8: #
IOX 250 J:n aJ n: nar| -
| | pra| :raJ: / | rm I| s :/ an".
^: prJn a s / r:n| man/ | r:n|
s a :ran| :| a J' Appa| | / a / ar-
m::| | , Ja| |:s -:ran| |
ar:Jn a s / r:n| :a.
subvooer, basrelex, trosistenski
Inpedansa . . . . . . . . . . . . . . . . . .4 9
Snaga(trajno opterecenje) . . .200 W
Snaga(inpulsno - spicevi) . . .350 W
Zvucni pritisak . . . . . . . . . . . .86 dB
Dinenzije (vis, sir, dub,)
115x23x40 cn
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE:
Iilter je klasicne konstrukcije.
Jedini izuzetak cini niskore-
kventni ilter koga cini kalen L3
koji deinise gornju granicu za
srednjetonac i stoga je strnina
njegove krive svega 6 dB po ok-
tavi. Cornja granica za bas zvuc-
nik deinisana je na oko 200 Hz
ponocu L1/C1/C2, sto je prilic-
no nisko zbog toga sto je bas
zvucnik nontiran na stranici
zvucne kutije. Zbog signala koji
je ogranicen na 200 Hz, bas-
zvucnik je nenoguce locirati u
prostoru po zvuku. TIW 250 po-
novo ulazi u opseg na oko 1.5
kHz sa svojin parcijalnin osci-
lacijana. Iilter drugog reda pri-
gusuje te signale sa nekih 36 dB,
sto bi bilo dovoljno da utisa bas
zvucnik. RC- ilteri R1/C3 i
R3/C5 konpenzuju skok inpe-
danse pri porastu rekvencije
signala. Ponocu dva serijska ot-
pora izjednacavaju se razliciti
stepeni snage zvucnika.
PUNO DkVEIA . . .
Ia prvi pogled, VCX` deluje
konplikovano, ali je u osnovi
jednostavan. Ia sl. 2 vidino u
donjoj zoni basreleks otvor. L
srednjen delu pricvrscene su
precke koje ne dozvoljavaju
eventualne vibracije bocnih stra-
nica. Precke koje bi na priner
bile poprecne u odnosu na one
prethodne, isle bi, po dubini i na
taj nacin bi sprecavale eventual-
ne vibracije prednje i zadnje plo-
ce. Cve precke nisu ucrtane. L
gornjoj zoni postavljena je pre-
grada iznedu srednje- /visoko-
tonaca i bas zvucnika. L prvon
delu volunen iznosi oko 4 litra,
a u drugon delu oko 70 litara,
sto je dovoljno za ugradeni TIW
250.
PklGU5Nl MAIEklIAL
Po jednoj kutiji treba 5 konada
poliesterskih jastucica 25x25 cn.
Jedno jastuce postavlja se u nali
volunen tj. kod srednje- /viso-
kotonaca, a ostala cetiri stavljaju
se u veliki volunen kod bas-
zvucnika. Prostor od donje prec-
ke do basreleksa ostaje slobo-
dan.
VAklIANIA
Basreleks nozeno postaviti
onako kako je to vec prikazano
na crtezu, a ukoliko je to potreb-
Audio l, T5
Audio l, T
no, nozeno ga postaviti i na
prednju stranu.
VkEDNO5I IkUDA:
VCX 250 je velika zvucna kutija
i enituje veliku rezervu snage.
Bas-pritisak je dijaragnno-po-
nerajuci` u pravon snislu reci,
sto sno nozda inali priliku da
osetino u blizini velikih razgla-
snih kutija. VCX 250 nozeno
porediti sa nodelon Audience`
ili Experience V20`.
Za realizaciju jednog pra |a|: sarra-
anJ sistena potrebno je postaviti
pet zvucnih kutija oko slusaoca.
Dve se postavljaju levo i desno, tre-
ca se postavlja iznedu njih i njena
uloga je da reprodukuje razgovor sa
ekrana, dok bocna leva i desna, a ta-
kode i cetvrta i peta, stoje iza slusa-
oca i one onogucavaju reprodukci-
ju dolazecih i odlazecih zvukova,
kao sto su autonobili ili slicno, od-
nosno zvukova koji dolaze sa strane
na ekranu. Zvucnici eekta u
stvari reprodukuju isti zvuk kao i
prednja grupa i oni su paralelno
spojeni (levi napred-nazad, desni
napred-nazad).
Iz prethodnog izlaganja noze se za-
kljuciti da je za Surround-sisten
potrebno jos tri zvucne kutije pored
dveju postojecih od Vaseg HiII-a.
edutin, bolje resenje bi bila izra-
da svih pet, jer bi na taj nacin bile
akusticki usaglasene.
Cenl 214
... je srednje-tonac koji enituje raz-
govor. L njenu duboki basovi ne
dolaze do izrazaja, ali u srednjen
delu spektra ne sne da dode do iz-
Audio l, T7
2 E A A H
SURROUN0 SOUN0
Da|| sarraanJ, |an| ||as|ap|,
7HX s|s/m|, /rna/na sa /rnJ a
sr/a :|a pras/rna :ra|:" |a|
ar:r: Ja:|r|: pr||||am |J:-
n: /||mar:, a/:|m|:: | s||n||
m|s|: n: |r:na 7I-:. ^: ar:
n:|n |J:|:: s/| a/|s:| J: n:
||:a ms/:. I|s /|n|||| maa-
nas/| s:J: Japas/: ar:|r pra|/,
r|s :aJ|a |:n:|: a 7I-r|Ja /|-
n|:|, /:|a J: s:m|m /|m pa/r|na
| r|s |:rar: :ra|: |a| || mJa-
sa|na |||| /r|rn/na | J|n:m|||
as:|:sn|. Or|m |:n|am :||ma
J: /a | prJs/:r|ma.
oblicenja. Cd velikog znacaja je i
sirina zracenja, zbog toga se ovde
radi o J'Appa||/a ornaciji dva
bas/srednjotonska zvucnika tipske
oznake PT145TV proizvodaca
Pr|ss". Cvaj 14-to centinetar-
ski konusni zvucnik da ne bi sne-
tao eventualno blizu postavljenon
TV ekranu, ina propilensku
nenbranu i dobro sirnovani
nagnetni sisten. Lostalon, ovo
nu je i speciicna nanena. Cbra-
tite paznju na tipsku oznaku
TV`. Iznedu ova dva bas/sred-
njotonca snesten je kalotni 25-
nilinetarski visokotonac sa tek-
stilnon nenbranon koju pokre-
ce nali ali jaki neo-dinanicki
Audio l, T8
Sliku T. T2 d8/okluvni illor ruzdvu|u
bus/srodn|olonsku od visokolonsko sokci|o.
PC vozu obozbodu|o linournosl impodunso,
u olpor nu rod su visokoloncom smun|u|o
mu slopon do|slvu. CENT 2T4 |o lukvo kon-
slrukci|o du so mozo posluvili bilo gdo, su-
mo slo dul|o od T\-u boz obziru nu n|ogo-
vo ugrudono zuslilo.
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Ccnt 214
tip dvosistenski basreleks
inpedansa 4 9
snaga 100 W
nuz. snaga 120W
zvucni pritisak 87 dB/W
dinenzije (v-s-d)
18,2 x 43,7 x 24,6 cn
bas/srednjetonac
2 x Peerless PT 145TV
visokotonac Seas KTI 25 I
Audio l, T
nagnet sa nalin ste-
penon rasipanja, tako
da u cilju zastite TV
ekrana od stranih nag-
netnih izvora nije po-
trebno dodatno sirn-
ovanje. Ijegov nalo
veci stepen dejstva ko-
riguje se u skretnici
(slika1) ponocu otpo-
ra. Tipska oznaka viso-
kotonca je KTI25I,
proizvodaca Seas`. Sa ovon
skretnicon konbinacija se noze
opteretiti sa 100 W, a kratkotrajno
i do 120 W, pri cenu je zvucni
pritisak na 1 n od zvucnika 87
dB/W. Zvucna kutija gradi se po
nacrtu sa slike 2. Cev za basrelex
precnika od 45 nn skracuje se na
55 nn. Poliester se koristi kao
prigusni naterijal. Rupe za srao-
Sliku 3 Kulolni visoko-
lonuc vozu|o so proko
ruzdolniku nuponu ru-
di smun|on|u sloponu
do|slvu.
Sliku 4 Nucrl zu grudn|u T0-2
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Sputnik 10-2
tip dvosistenski basreleks
inpedansa 8 9
snaga 50 W
nuz. snaga 80 W
zvucni pritisak 82 dB/W
dinenzije (v-s-d)
26,6 x 15,9 x 19,0 cn
bas/srednjetonac
Peerless CSC 116C
visokotonac
Peerless WA 10
ve ne prave se na visokotoncu vec
se on lepi silikonon.
5pulnik 10-2
... je konpaktni dvosistenski ba-
sreleks nale zaprenine i preuzi-
na ulogu pozadinskog eekta.
Lprkos nisljenju da za ovakav tip
unkcije nije potrebna narocito
kvalitetna zvucna kutija, proizvo-
dac je za svoj sarraanJ s|s/m kon-
struisao pozadinac S 10-2, koji i
kao glavni zvucnik odlicno obavlja
zadatak. Konusni 10 centinetarski
zvucnik tipa CSC 116 C/8 preuzi-
na ulogu bas/srednjotonca u S
10-2. Sasija je izradena od celicne
korpe na kojoj lezi prilicno kruta
viseslojna propilenska nenbrana
tako da odaje robusni i stabilan
utisak. Visokotonac takode potice
od proizvodaca Peerless` i nosi
oznaku WA10. enbrana sirine
25 nn od tekstilnog naterijala
prenosi tonove iznad 3,5 kHz, a
linearnost rekventne karakteristi-
ke ne gubi se i preko 20 kHz. Vi-
sokotonac je ponocu iltera treceg
reda strno odsecen, a stepen dej-
stva nalo je snanjen podelon na-
pona R1/R2. Slika 3 prikazuje
Audio l, 20
Sl i ku . l kod T7-2 prvo smo zul opi l i ronl ul nu pl ocu zu gorn| u
grunicnu plocu busroloks kunulu.
Sliku 5. T2 d8/ocl bocno slrmino zu nisko-
propusnik i T8 d8/ocl zu visokopropusnik.
Usisno kolo |o zu priguson|o dolu spoklru
unulur rudnog pol|u zvucniku.
Audio l, 2T
skretnicu, a slika 4 nacrt zvucne
kutije S 10-2. Prototip je sklapan
tako sto se prvo zalepili gornja
granicna daska basreleksa za
prednju plocu, a zatin se kao celi-
na ugraduje u kutiju.
5pulnik 17-2
... takode je dvosistenska basreleks
kutija sa nesinetricno postavljenin
visokotoncen, radi elininisanja di-
rakcionog eekta preko ivica kuti-
je. Leva kutija je sa visokotoncen
na levoj strani. Lgradeni visokoto-
nac isti je kao i kod gore ponenutog
S 10-2. Ia slici 6 prikazan je nacrt
za gradnju kutije koji je slican pro-
jektu S10-2 gde je prvo lepljena
gornjogranicna daska za prednju
plocu i tek onda ugradivana. Ia sli-
ci 10 vidino ilterski deo za bas/vi-
sokotonac sa bocnon strninon od
12 dB/oct i ilter za visokotonac od
18 dB/oct. Zvucnici su skoro pot-
puno isti po tipu, ali je skretnica
nalo drugacije dinenzionisana
zbog drugacije zvucne kutije. I ov-
de je bilo potrebno snanjenje
stepena dejstva ponocu podele na-
pona R3/R4. Iilter za bas/visokoto-
nac je iznedu prvog (L1) i drugog
reda (L1/C1) sa linearizacijon in-
pedanse (R1/C1). R2/L2/C2 cini
usisno kolo. Cvo usisno kolo prigu-
suje jedan deo radnog rekventnog
opsega zvucnika na koji je priklju-
cen. Kapacitet deinise donju vred-
nost, a induktivnost gornju vrednost
prigusivanja. Ctpor deinise jacinu.
Cvo je siguran nacin da se izvrsi iz-
jednacavanje anplitudnih skokova.
Slika 11 prikazuje anplitudni tok
rekventnog opsega S 17-2.
l NA KkAIU
Probu rada izvrsili sno ponocu
dekodera i pojacala proizvodaca
onacor`. Clavni zvucnici, 17-
2, zvuce uravnotezeno i duboko.
Centralni 214 je u odnosu na
ostale nalo preglasan, ali se to
noze korigovati na dekoderu.
Iajvise su nan se svideli 10-2 ko-
ji enituju duboku bas osnovu za-
hvaljujuci dobro proracunaton i
izradenon basreleksu, bez obzira
na njihove nale dinenzije.
Sliku 7. Krivu zvucnog prilisku dolu|o slu-
bilno, cuk i pri moron|u nu 30 u odnosu
nu simolrulu.
Sliku 8. Krivu impodunso 2T4
Sliku . Sumo |odun blugi skok u visom do-
lu spoklru kurukloriso T0-2
Sliku T0. Krivu impodunso
Sliku TT. Ampliludni lok |o od 3 kHz pol-
puno idonlicun kuo i kod T0-2. To |o zbog
logu slo kod T7-2 i kod T0-2 rudo dvu islu
kulolnu visokoloncu WA T0 i voomu slicni
bus/srodn|olonci CSC TTG i CSC T7H
Sliku T2. Krivu impodunso kod T7-2
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Sputnik 17-2
tip dvosistenski basreleks
inpedansa 8 9
snaga 100 W
nuz. snaga 120 W
zvucni pritisak
85 dB/W
dinenzije (v-s-d) 40,0 x 23,6 x
30,0 cn
bas/srednjetonac PeerlessCSC 176H
visokotonac Peerless WA
NOVA ELEKIRON KA, IEL. 018 719-736
\ U - M E T A P
S A
M E M C P l 1 C M P l K C \ A
- 2x11 LE dioda, Logaritamska skaIa
- Dimenzije moduIa: 90x24 mm
- PrikIjucivanje na izIazno pojacaIo iIi pretpojacaIo
- ModuI je uraden na dvostranoj stampanoj pIocici sa metaIizaci-
jom rupa. Cena: mono 58 din; stereo 98 din.
S
adasnjm teznjom da se u opsegu
niskih tonova dobija snazan
'udarac pri velikoj glasnoci
dolazi do potrebe da zvucne kutije po
koncepciji budu trosistemske ili cak i
vise od toga. To za sobom povlaci pro-
blem da veci broj zvucnih izvora mo-
ra biti harmonicki usaglasen. Najteze
pri tome je to sto pri razlicitim ton-
skim opsezima mora doci do Iazne
usaglasenosti. Da je to veoma tesko
vec i sa samo dva zvucnika bice poka-
zano na ovom primeru izrade dvosi-
stemske zvucne kutije.
lzbor srednje-niskolonskog
zvucniko
Osnova ove zvucne kutije je srednje-
niskotonski zvucnik W17E002 iz EX-
CEL serije norveskog proizvodaca
Seas. Najuocljivije na ovom zvucniku
je metalna membrana. Ona je izrade-
na od magnezijumske legure i ima
osobinu da je veoma cvrsta, ali pri tom
i izuzetno lagana. Zbog tih osobina
moze se reci da je ovaj zvucnik izra-
den bez kompromisa. Suprotno od
zvucnika izradenih sa papirnom mem-
branom, ili od drugih vestackih mate-
rijala cije su membrane mekane, kod
ovog zvucnika nema izoblicenja zvu-
ka zbog mogucih devijacija konusa
)K@E 1
Audo rehnko
Me t al i : i r ani
-:)/
Ove dvosi stemske zvucne
kuti j e predstavl j aj u posl a-
sti cu kako tehni cki tako i vi -
zuel no, zbog upotrebe sred-
nj e-ni skotonskog zvucni ka
sa magnezi j umskom mem-
branom. Na zal ost to zado-
vol j stvo za sobom povl aci i
vecu cenu.
Dvosistemski bas reIleks
Impedansa: 4 oma
Sinusna snaga: 100W
Muzicka snaga: 160W
Zvucni pritisak: (1W/1m) 82dB
Mere u cm: (visina, sirina, dubina)
40*22*30
Iehnicki podoci:
Audo rehnko
membrane. Pogledajmo sa-
da karakteristike ovog
zvucnika. Do Irekvencije
od 2800 Hz on ide relativno
linearno, a zatim uz malo
odstupanja. Uocljivija od-
stupanja nastaju pocev od 5
kHz. Tu dolazi do rezo-
nantnih problema sa tvrdim
membranama. Postavlja se
pitanje kako te necistoce
zvuka zaobici koriscenjem
Iiltara. To ce se videti kod
opisa skretnice. Membrana
nije jedina speciIicnost
ovog zvucnika. U sredini
zvucnika sa prednje strane
primecuje se ispupcenje. To
je takozvani Phase-Plug. S
jedne strane, on sluzi da
provede zvuk koji membra-
na proizvodi s unutrasnje
strane, s druge strane, tu se
nalazi bakarni kupasti deo
visoko-linearnog magnet-
nog sistema. Prednost ta-
kvog visoko-linearnog
magnetnog sistema nad uo-
bicajenim je u tome da ima
usmereno vodenje magnet-
nog polja i smanjenje samo-
indukcije izmedu namotaja
i metalnih delova magnet-
nog sistema. Kod usmere-
nog vodenja magnetnog
polja stvar je u tome da se
izmedu T kotve i gornje me-
talne ploce postize simetric-
no sirenje polja unapred i
unazad. Kod smanjenja sa-
moindukcije i zadrzavanja
polja radi se o tome da ba-
karni prsten, odnosno ba-
karni Phaze-Plug stvaraju
kratak spoj.
Visokolonoc
Zvucnik Seas-ove Excel se-
rije bice upotrebljen i za vi-
soko-tonski opseg. 25 mili-
metarski kalotni zvucnik
T25-001 uobicajene je kon-
strukcije. Ipak i na njemu se
primecuju poboljsanja u ob-
liku kratkog horn-uloska na
7.5mm debeloj prednjoj
ploci za vodenje zvuka. On
u sebi sadrzi kalotnu, 'Pre
coated tekstilnu membra-
nu, cime je i u serijskoj pro-
izvodnji dostignut visok
kvalitet. Mehanicko prigu-
senje treperenja postize se
sa jedne strane, prigusujuce
upotrebljenom zapremi-
nom, s druge, nisko-pro-
vodnim sastavom metalnog
materijala.
lzrodo kucislo
Pre izrade kucista potrebno
je izvrsiti izbor tipa (zatvo-
reno, reIleks itd.) i dimenzi-
onisanje. Od proracunavan-
ja upotrebom kalkulatora,
Iormula i tabela, jednostav-
nije je koristiti neki od ve-
likog broja postojecih racu-
narskih programa. Jedan od
njih nosi naziv Boxcalc i ra-
di pod DOS-om. Jednosta-
van je za upotrebu i teoret-
ski daje idealne rezultate.
Njegova najvaznija osobina
je to sto korisnik u svakom
momentu zna sta radi.
Postavljeni parametri sred-
nje-niskotonca za bas-re-
Ileks priblizno odgovaraju
kucistu EX2MAG. Rezulta-
ti prve simulacije izgledaju
ovako: neto-zapremina
Vb16,4L, Irekvencija usa-
glasenosti Ib42Hz. Nije
odredeno da zbog elimini-
sanja rezonance kucista ono
mora biti ispunjeno materi-
jalom za prigusenje. To do-
vodi do gubitka nivoa na
Irekvenciji usaglasenosti.
Dijagram pokazuje pove-
canje vrednosti sa namerno
ubacenom pogresnom pro-
cenom. Okvirne vrednosti
su: Vb17L, Ib50Hz. Do-
davanjem prigusnog materi-
jala u kuciste radi izbega-
vanja gubitaka dobija se
drugaciji dijagram.
Kada je deIinitivno odrede-
na zapremina i Irekvencija,
pristupa se vizuelnom teh-
nicki prihvatljivom prikazi-
vanju kucista. SpeciIicnost
kucista su pregrade na pred-
njem i zadnjem zidu. One se
lepkom pricvrscuju i na
bocne zidove. Da bi se izbe-
glo brujanje, spoj izmedu
pregrada i zidova oblaze se
3 mm debelim bitumenskim
materijalom (krovna izola-
cija, kondor ili slicno) i le-
pi trajno elasticnim lepkom.
Frekvenlne skrelnice
Za projektovanje skretnice
potrebno je poznavati elek-
tricno i akusticko ponasan-
je svakog upotrebljenog
zvucnika u kucistu. Neop-
hodno je znati sve Iizicke i
elektricne mere zvucnika
koji se ugraduju u kuciste,
da bi se pravilno odredilo
mesto postavljanja skretni-
ce i da bi se pravilno odre-
dile vrednosti njenih eleme-
nata.
Veliku pomoc pri projekto-
vanju skretnice pruzaju si-
mulacioni programi za PC
racunar. Projektovanje
skretnice uvek pocinje od-
redivanjem mernih vredno-
sti za svaki zvucnik. Prvo se
)K@E 1 !
Audo rehnko
)K@E 1 "
SIika 1. Tehnicki crtez kucista: BasrefIeks cev je standardna, precnika 65mm, duzine 185mm.
Koristi se bez skracivanja.
Audo rehnko
odreduje vrednost zvucnog
pritiska i impedanse. Zvuc-
ni pritisak odreduje se po-
stavljanjem mikroIona u
osu sa zvucnikom na odsto-
janju od 1 m. Ova cetiri me-
renja se u obliku ASCII-Iaj-
la, dobijenog pomocu mer-
nog sistema Clio, unose u
soItver za simulaciju. Na
osnovu unetih podataka
Netcalc pravi model koji se
moze obradivati uz pomoc
sematskog editora. Rad sa
Netcalc-om ne predstavlja
problem, kada se dobije
osnovna sema. Pojedini ele-
menti mogu se dodavati,
uklanjati ili menjati vred-
nost pomocu tastera, dok se
istovremeno na graIikonu
mogu videti promene Ire-
kvencije i impedanse.
Sema ce biti objasnjena po
segmentima, zbog kom-
pleksnije strukture skretni-
ce za W17E002. Osnovu
nisko-propusnog Iiltera ci-
ne L1/C1 i R1, L1/C7/R6 i
Iormiraju priguseno zaprec-
no kolo za rezonancu metal-
ne membrane na 5 kHz.
Kombinacija L4/C5 je serij-
sko oscilatorno kolo za pri-
gusenje rezonance metala
na 5 kHz. R2/L2 i C2 Iorm-
iraju serijsko oscilatorno
kolo za prigusenje izmedu
500 Hz i 2 kHz.
Deo konstrukcije za visoko-
tonac moze biti jednostav-
niji: C3, L3, C4 grade viso-
)K@E 1 #
L1 1,30mH HQ40/30, 0,19 oma
L2 2,70mH HQS32/26, 1,23 oma
L3 0,22mH LU32/26, 0,48 oma
L4 0,12mH LU32/26, 0,28 oma
L5 0,27mH LU32/26, 0,43 oma
L6 1,00mH HQS32/26, 0,53 oma
C1 4,7 E, tantal, 100V
C2 37 E, Elko rauh, 100V (15 E paralelno 22 E)
C3 7,4 E, tantal, 100V (2,7 E paralelno 4,7 E)
C4 16,4 E, tantal, 100V (8,2 E paralelno 8,2 E)
C5 2 E, tantal, 100V (1E paralelno 1E)
C6 47 E,Elko rauh, 100V
C7 0,68 E, tantal, 100V
C8 1,5 E, tantal, 100V
R1,R6 2,2 oma/ 5W
R2 6,8 oma/ 10W
R3 3,9 oma/ 5W
R4 3,3 oma/ 5W
R5 5,6 oma/ 10W
R7 4,7 oma/ 5W
5pisok delovo:
Audo rehnko
kopropusnu osnovu za
18dB. R3/R4 spustaju na-
ponski nivo visokotonca.
Serijsko oscilatorno kolo
R7/L6/C8 preuzima prigu-
senje u opsegu od 3 kHz do
5 kHz.
Pomocu graIikona moze se
videti da su simulacija i
mere dobro usaglaseni. Pr-
va dva prikazuju tok zvuc-
nog pritiska kombinacije
visokotonca, niskotonca i
Irekventno skretanje
EX2MAG-a, merene mer-
nim sistemom Clio. Drugi
prikazuje simulaciju konIi-
guracije programom Net-
calc. Ocigledno je da su u
ovom slucaju teorija i prak-
sa usaglasene, sto kasnije
nece biti slucaj.
Muziko
Moze se reci da EX2MAG
kao dvosistemska zvucna
kutija ima odlican zvuk.
Neutralnost zvuka se na pr-
vi pogled moze a ne mora
dopasti. To naravno zavisi
od kvaliteta izabranih zvuc-
nika, ali i od njihove prime-
ne. Prigusenje kutije i kori-
scenje bitumena doprinosi
da ona u srednjem opsegu
zvuci neutralno, dok bi tre-
perenje velikih povrsina u
poredenju sa membranom
bojilo zvuk. S obzirom da
82 dB/W/m zadovoljava,
treba koristiti na pojacalu
kutiju od minimalno 50W.
Zahvaljujuci linearnosti im-
pedanse, njeno prikljucenje
na cevno pojacalo ne pred-
stavlja problem.
)K@E 1 $
Pre nego sto se upustite u projekto-
vanje nekog elektronskog uredaja,
trebate prvo ustanoviti koji su zah-
tevi pred vama. Pri izradi audio izla-
znog stepena trebate se odluciti na
sta cete prvo baciti akcenat. Na ras-
polaganju imamo veliku izlaznu
snagu, dobar kvalitet izlaznog sig-
nala, jednostavnu izradu, malu cenu
itd.
Projekat PA300 koji je ovde pred-
stavljen primer je jednog dobrog
kompromisa. Cilj koji je ovde po-
stavljen je velika izlazna snaga, mo-
gucnost dogradnje i najbolji kvalitet
tona.
Za kucne potrebe mozemo se zado-
voljiti i sa nekih 30-40 W, mada nije
na odmet napraviti izlazni stepen
koji ce moci da daje veliku izlaznu
snagu i da radi sa zvucnicima koji
imaju nizak stepen iskoriscenja.
PA300 je izlazni stepen koji garan-
tuje cistih 300 W na 4-omskom
zvucniku. Kao sto ce se dalje videti,
za izgradnju ovog pojacavaca nisu
korisceni specijalni delovi i kompo-
nente.
ELEKIklCNA 5EMA
Iako pojacavac ima standardne ele-
mente za podesavanje mirne struje,
pobudne i izlazne tranzistore, sadrzi
i neka iznenadenja za elektronicare-
audioIile. To su, visina napona na-
pajanja i upotreba tri operaciona po-
Audio l, 27
P o w e r F i d e l i t v
2)!
Dugo se cekal o na audi o
i :l a:ni st epen kof i i ma pre-
f i ks snaan.
Prof ekt om PA300 predst avl f -
amo gi gant ski audi o-i :l a:ni
st epen.
jacavaca. Velika izlazna snaga ure-
daja je posledica toga sto je napon
napajanja visi od uobicajenog.
IC2a i b se zajedno sa nekoliko
tranzistora (T10...T13) i pasivnih
elemenata nalaze na putu signala,
tako da se lako moze zakljuciti da
se radi o zastiti. U tu svrhu koriste
se integrisane komponente.
IC1 ima u sebi diIerencijalni poja-
cavac, posle kog sledi jos jedan di-
Ierencijalni ili naponski pojacavac.
Uloga ovog operacionog pojacava-
ca je da podigne nivo ulaznog sig-
nala na potreban nivo za pojaca-
vac.
Bitan dodatak je smanjen maksi-
malni napon napajanja operacionih
pojacavaca, koji je znatno manji
od napona pojacavaca. U ovom
slucaju, napon napajanja operacio-
nih pojacavaca ogranicen je na +15
V, sto predstavlja ogranicenje po-
budnog napona pojacavaca snage.
Dobijanje simetricnog napona vrsi
se pomocu Z-dioda D1 i D2, zajed-
no sa predotpornicima R7 i R8.
Napon napajanja operacionih poja-
cavaca smanjuje se cetvorostrukim
pojacanjem napona signala iza
operacionog pojacavaca (sa +15 V
na +60 V).
Sada je na redu sema sa slike 1.
Otpornik R1 na ulazu, zajedno sa
R2 i R3, obrazuje ulaznu impedan-
su od 17,8 Koma. Dva RC clana
ogranicavaju opseg ulaznih Ire-
kvencija. Pri tom C5 i R3 sluze za
donju granicu koja je oko 3,5 Hz,
dok R2 i C6 sluze za gornju grani-
cu koja je oko 70 kHz. Operacioni
pojacavac je povezan kao diIeren-
cijalni pojacavac. Neinvertujuci
ulaz sluzi za prikljucenje negativ-
ne povratne sprege sa izlaza poja-
cavaca (cvorovi R25...R28), preko
R9 i C12. C9, C12 i C14 sluze za
kompenzaciju negativne povratne
sprege unutar petlje. Ukupan Iak-
tor pojacanja pojacavaca PA300 je
odnosom otpornika R9/R5 postav-
ljen na oko 40.
Izlazni signal sa operacionog poja-
cavaca krece se preko R6 ka pred-
pojacavacima T1 i T3. Sa napon-
skim razdelnikom u kolu baze
(R10...R13) i emiterskim otporni-
cima R14 i R15, tranzistori imaju
struju emitera oko 10 mA i rade u
klasi A. Predpojacavaci predstav-
ljaju neku vrstu veze ulaznog ope-
racionog pojacavaca sa izlaznim
stepenom. Izlazni stepen je potpu-
no simetrican. Pocinje sa pobud-
nim tranzistorima T6 i T7. Izlazni
tranzistori T8, T14, T9 i T15 pove-
zani su u snazni simetricni darling-
ton. Tanzistori koji su ovde upotre-
bljeni, MJ15005 i MJ15004 mogu
doneti jacinu struje kolektora i do
20 A, a njihova maksimalna snaga
je 250 W. Dakle, ne bi trebalo da
bude problema sa opterecenjem
ovih tranzistora.
Izlazni stepen radi u klasi AB. Ti-
me se sprecavaju prenosna izobli-
cenja NPN i PNP tranzistora u iz-
laznom stepenu. To uslovljava i
malu struju kroz izlazne tranzisto-
re i kada nema signala. Za mirnu
struju tu je deo sa T2. Naponski
razdelnik R16/R17/P1 koji Iunkci-
onise kao Z-dioda podesava pred-
napon za tranzistore T6 i T7. Po-
tenciometrom P1 se mirna struja
moze podesiti na optimalnu vred-
nost.
Radi dobre termicke stabilnosti
mirne struje, pobudni tranzistori
T6 i T7 su, zajedno sa predpojaca-
vacima T1 i T3 i tranzistorom za
mirnu struju (T2) montirani na isti
hladnjak. Pri vecoj jacini zvuka
moze se desiti da mirna struja krat-
kotrajno poraste, ali cim se smanji
jacina zvuka i ona ce polako opa-
sti.
5lGUkNO5I 5A VELlKlM 5
Neki detalji izlaznog stepena sluze
za dobru sigurnost PA300. Diode
D7 i D8 stite izlazne tranzistore od
negativnih spiceva napona koji
Audio l, 28
IEHNlcKl PODACl
Ulazna osetljivost: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1 VeII
Izlazna impedansa: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17,8 Koma
Izlazna snaga (0,1 THD)
na 8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .164 W
na 4 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .275 W
Muzicka snaga
na 8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .176 W
na 4 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .306 W
Propusni opseg (90 W/8 oma): . . . . . . . . . . . . . . . .7 Hz do 67 kHz
Brzina porasta signala: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10 V/s
Odnos signal/sum (1 W/8 oma): . . . . . . . . . . . . . . . . . . .~96 dB(A)
Harmonijska izoblicenja (THDN),
sirina opsega 80 kHz: pri 1 kHz, 1 W/8 oma: . . . . . . . . . .0,004
pri 1 kHz, 150 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,001
pri 20 Hz do 20 kHz, 150 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,05
Intermodulaciona izoblicenja (50 Hz:1 kHz, 4:1)
pri 1 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,003
pri 100 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,0035
Dinamicka izoblicenja
(pravougaoni 3,15 kHz sa sinusnim 15 kHz)
pri 1 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,004
pri 150 W/8 oma: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,06
Eaktor prigusenja na 8 oma:
1 kHz: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .~345
10 kHz: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .~275
Sva merenja su izvedena uz upotrebu napajanja sa slike 4
Audio l, 2
mogu biti prouzrokovani komplek-
snim opterecenjem. R30 i C17
obrazuju Boucherot-ovu mrezu,
koja pri visim Irekvencijama opte-
recuje pojacavac i tako doprinosi
stabilnosti pojacavaca. L1 otklanja
probleme sa kapacitivnim optere-
cenjem (npr. elektrostaticki zvuc-
nici), dok paralelno vezan otpornik
sluzi za otklanjanje uticaja kalema
L1 na prenosne karakteristike pri
visim Irekvencijama.
Ne smeju se zaboraviti ni osiguraci
E1 i E2, koji prekidaju dovod stru-
je u pojacavac pri preopterecenju
ili kratkom spoju pojacavaca. Ce-
sto se desava da u slucaju kvara
pre pregore izlazni tranzistori nego
topljivi osiguraci. Zbog toga po-
stoji i elektronska zastita od krat-
kog spoja, koja se sastoji od T4,
T5 i okolnih komponenata. Kada
kroz R25 i R27 protekne neuobica-
jeno velika struja, poraste pad na-
pona na njima toliko da T4 i T5
provedu, tako da se signali na ba-
zama T6 i T7 potpuno ili delimic-
no kratko spoje.
Ipak, ni to nije dovoljna zastita:
Izlazni relej odspaja opterecenje
ukoliko se pojavi jednosmerni na-
pon na izlazu ili se hladnjak pre-
greje. Osim toga, zvucnik (zvucni-
ci) se kasnije ukljucuje(u) od poja-
cavaca, da bi se izbegli nepozeljni
sumovi pri ukljucenju i iskljucenju
pojacavaca.
Elektronika neophodna za uprav-
ljanje ovim Iunkcijama sastoji se
od dvostrukog komparatora
LM393 (IC2), cetiri tranzistora
(T10...T13), dve LED (D13 i D14)
i standardnih komponenata. Cela
upravljacka elektronika napaja se
naponom 15 V, koji je dobijen sa
60 V-tnog voda, pomocu R42 i
D10. Relejem se upravlja pomocu
komparatora IC2b preko tranzisto-
ra T13
Sve zastitne Iunkcije 'vise na ne-
invertujucem ulazu komparatora.
Sve dok je napon na pinu 5 manji
od reIerentnog napona, cija je
Sliku T. Somu PA300 |o konvoncionulnu i luko nudogrudivu. Nu uluzu so nuluzi oporucioni po|ucuvuc.
vrednost podesena pomo-
cu R35 i R37 na 1,4 V,
izlaz komparatora je na
niskom naponskom ni-
vou, T13 ne provodi i re-
lej ne privlaci. D13 indi-
cira jednu od sledecih si-
tuacija:
Ukljucenje i iskljucenje
opterecenja sa zakasnjen-
jem: Prikljucak koji je
oznacen sa AC je direkt-
no povezan sa jednim od
sekundarnih namotaja
transIormatora. Naizme-
nicni napon sa sekundara
koji se dovodi na ovaj
prikljucak jednostrano je
ispravlja i Iiltrira pomocu
D12 i C19. Napon na bazi
T12 je po ukljucenju ne-
gativan, tako da tranzi-
stor ne provodi. C20 se
puni preko R36 i R44,
dok se ne stabilizuje na-
pajanje pojacavaca. Kada
vrednost napona na kon-
denzatoru prede reIerent-
nu vrednost, relej uklju-
cuje zvucnike. Kada se
iskljuci napajanje pojaca-
vaca, nestaje negativni
napon na AC prikljucku,
tako da poraste napon na
bazi T12. Tranzistor pro-
vodi, tako da se neinver-
tujuci ulaz komparatora
nalazi na potencijalu ma-
se i rele iskljucuje zvuc-
nike pre nego sto napon
napajanja pojacavaca
opadne na 0 V, jer je po-
trebno vreme da se ispra-
zne Iiltarski kondenzatori
cija je vrednost dosta ve-
lika.
Zastita od jednosmernog
napona: Da bi se sprecila
pojava visokog jedno-
smernog napona na izlazu
(prouzrokovan npr. pre-
gorevanjem jednog od
pobudnih tranzistora) ko-
ja bi mogla da unisti
Audio l, 30
zvucnike, izlazni napon iza L1 i R29
vodi se preko otpornog razdelnika
R32/R34 na tranzistore T10 i T11. Na-
izmenicni naponi zbog C18 nemaju uti-
caja. Dok je pozitivan jednosmerni na-
pon visi od 1,7 V ili negativan jedno-
smerni napon nizi od -4,8 V oni prou-
zrokuju provodenje navedenih tranzi-
stora. Time se neinvertujuci ulaz
postavlja na nizak naponski nivo i relej
iskljucuje zvucnike od pojacavaca.
Temperaturna zastita: Pri visokim tem-
peraturama okoline i/ili pri pregrevanju
hladnjaka, temperaturna zastita pruza
dodatnu sigurnost u radu pojacavaca.
PTC senzor montiran na hladnjaku tipa
Audio l, 3T
ne ukljuci izlazni stepen.
Promenom R48 mozemo
podesiti histerezis kom-
paratora. Na ulazu poja-
cavaca nalazi se priklju-
cak sa oznakom Clip, ko-
ji je preko R31 povezan
sa izlazom operacionog
pojacavaca. Na ovaj pri-
kljucak moze se (ali i ne
mora) povezati dodatno
kolo za indikaciju preop-
terecenja pojacavaca.
5NAZNl MODUL
5A LAKOM MONIA-
ZOM
Izrada PA300 je laka.
Stampana ploca (slika 2)
popunjena je pregledno,
tako da se sve kompo-
nente i delovi mogu mon-
tirati na lak nacin. Po-
punjavanje ploce otpo-
cinje se sa malim lezecim
komponentama kao sto
su otpornici i kondenza-
tori. Zatim dolaze na red
komponente koje se us-
pravno montiraju, a po-
tom najveci delovi kao
sto su drzaci osiguraca i
relej.
Nekoliko detalja: IC1 i
IC2 trebaju se montirati
na kvalitetna podnozja.
Radi prikljucivanja sve-
tlecih dioda (D13 i D14)
na plocu se leme kontakti
za njih, posto diode tre-
baju stajati na prednjoj
ploci gotovog uredaja.
L1 se moze samostalno
napraviti. Ovaj kalem ci-
ne 15 namotaja 1-mm-
ske Cu-lak zice, namota-
nih na precniku od 8 mm.
Kroz kalem se provuce
otpornik R29 i zaleme se
krajnji izvodi kalema na
izvode otpornika, pa se
zajedno montiraju na plo-
cu.
Sama ploca je tako pro-
KTY81-122, cini deo otpornog mosta
cija je merna dijagonala prikljucena na
ulaze drugog komparatora IC2a. Pri vi-
sokim temperaturama (preko 70 C) na-
pon na invertujucem ulazu raste iznad
reIerentnog napona od 0,76 V, tako da
je izlaz komparatora na niskom napon-
skom nivou. D14 signalizira da je doslo
do nepozeljne situacije. Zvucnici se ta-
da iskljucuju i izlazni stepen se moze
ohladiti, sve dok komparator sa histere-
zisom odredenim pomodu R48 ponovo
Sliku 2. Slumpunu plocu svo|im izglodom i |odnosluvnoscu gurunlu|o luku izgrudn|u urodu|u. Zvuc-
nici i nupu|un|o, ko|o so ukl|ucu|o su zukusn|on|om, prikl|ucu|u so nu odrodonu moslu nu ploci.
jektovana da se T1...T3, T6...T9,
T14 i T15 nalaze na ivici ploce ra-
di montaze na zajednicki hladnjak.
Za montazu hladnjaka treba izbusi-
ti 4 dodatna otvora od kojih se dve
dobro prepoznaju na slici 3. Svi
elementi koji se montiraju na hlad-
njak trebaju biti od njega galvan-
ski odvojeni. Nacin i mesto monta-
ze hladnjaka doprinose otklanjanju
sumova koji mogu nastati u poja-
cavacu.
Tranzistore treba pricvrstiti na
hladnjak minimalnog termickog
otpora 0.4 K/W. Temperaturni sen-
zor R36 (pored T6) montira se
svojom ravnom povrsinom na
hladnjak, tako da se ostvaruje do-
bar termicki kontakt. Kontakti sen-
zora se, pomocu dve zice povezuju
sa kontaktima A` i B`.
Svi vodovi za napajanje trebaju bi-
ti dimenzionisani prema jacini
struje i zbog toga se preporucuju
provodnici precnika najmanje 2,5
kvmm. Za napajanje izlaznog ste-
pena potreban je snazan torusni
transIormator, snage 625 VA. On
treba imati dva sekundarna namo-
taja sa naponom od po 42,5 V. Uz
to jos su potrebna i cetiri Iiltarska
kondenzatora po 10000 E/100 V.
Snazni grec predviden je za
montazu na sopstvenom hladnjaku,
mada se svojom gornjom povrsi-
nom moze pricvrstiti na kuciste.
Posto se istovremeno ne sme na
mrezu prikljucivati vise ovakvih
pojacavaca, izmedu pojacavaca i
Audio l, 32
Clpornici.
PT~8 K
P2~2K2
P3,P~22 K
P4,P22,P23~T K
P5,P,PT0,PT3~50 omu
P7,P8,P42~3K3 / 5 W
PTT,PT2,P37~T5 K
PT4,PT5~T50 omu
PT~80 omu
PT7~T80 omu
PT8,PT~T0 omu
P20,P2T,P4,P47~27 K
P24~5 omu
P25...P28~0,27 omu/ 5 W
P2~2,2 omu/ 5 W
P30~T0 omu/ 5 W
P3T~T0 K
P32,P34~T00 K
P33~47 K
P35~TK5
P3~470 K
P38,P4~3K3
P3~lomporulurni sonzor
KTY8T-T22
P40~4K7
P4T~33 K
P43~TK5/ 5 W
P44~47 omu
P45~TK40 T
P48~T M
P50~T20 K
PT~lrimor 250 omu
Kondonzulori.
CT...C4,C8,CT0,CTT~T00 n
C5~22 lunlul
C~T nF
C7,CT8~47 F/ 50 \
C~33 pF/ T0 \ sliroloks
CT2~47 pF
CT3~80 n
CT4~470 pF/ T0 \ sliroloks
CT5,CT~T50 nF
CT7~33 nF
CT~470 nF
C20~47 F/ 25 \ slo|oci
Poluprovodnici.
DT,D2,DT0~Z-diodo T5 \/ TW5
D3...D,DT2~TN4004
D7,D8~8Y254
D~TN4T48
DTT~TN4002
DT3,DT4~LED
DT5,DT~8AT85
TT~M1E350
T2~8DT3
T3~M1E340
T4~8C548
T5~8C558
T~M1ET5030
T7~M1ET503T
T8,TT4~M1ET5003
T,TT5~M1ET5004
TT0...TT2~8C337
TT3~8C3
lCT~NE5534
lC2~LM33
Cslulo.
LT~kulom (vidi loksl}
PoT~T A rolo, 24 \/ 875 omu
FT,F2~osiguruci ,3 A su nosucimu zu
plocu hludn|uk Plh<0,4 K/W
Mrozni doo.
Mrozni lrunsormulor, sokundur 2x40
\/ 25 \A
Csiguruc 3,T5 A,
Grocov spo| 400\/ 35 A
4 x T0000F/ T00 \
Sliku 3. Nu slici |o prikuzun nucin monluzo izluznih i pobudnih lrunzisloru nu hludn|uk.
5Pl5AK DELOVA
Audio l, 33
mreznog prikljucka treba postojati
uredaj za ukljucivanje sa zadr-
skom. Na semi napajanja vidi se
kako je to izvedeno. Na laborato-
rijskim testovima zakljuceno je da
naizmenicni napon sa sekundara
koji se dovodi na prikljucak AC,
negativno deluje na rezultate me-
renja. Pomocu kola sa relejem do-
bija se isti eIekat i za nekoliko de-
cibela bolji rezultati merenja.
Paznja: Zabranjeno je kroz zemlju
ostvarivati kolo povratne struje.
Kako ce neko koristiti ovaj uredaj,
kao modul sa mreznim napajanjem
za mono ili ce kombinovati dva
mono pojacavaca da bi dobio ste-
reo, stvar je ukusa. Verovatno da je
zbog povezivanja jednostavnije
ovaj pojacavac izgraditi kao mono-
blok, a i smanjena je opasnost od
kola povratne struje kroz zemlju.
Srednji izvod transIormatora, kao i
elektrolitski kondenzatori trebaju
sto kracim vezama biti povezani sa
uzemljenjem, tj. kucistem. Pro-
vodnike za napajanje treba zajedno
voditi od dela za napajanje do
stampane ploce. Povrsina poprec-
nog preseka ovih provodnika ne
sme biti manja od 2,5 kvmm. Za
prikljucivanje zvucnika treba kori-
stiti chinch-buksne, a ako se mon-
tiraju na nekom kucistu onda ih
treba absirmovanim kablom pove-
zati sa plocom. Ukoliko se pojavi
brum trebaju se preduzeti mere
protiv povratne struje kroz zemlju:
treba prekinuti spoj izmedu mase
ulaznog signala i mase izlaznog
signala. Nakon vizuelne provere
svih veza na pojacavacu okrenuti
potenciometar P1 skroz na levu
stranu i ukljuciti napajanje. Ukoli-
ko ne dode do pregorevanja i relej
ukljuci zvucnik(e) nakon nekoliko
sekundi, moze se podesavati mirna
struja. Digitalni multimetar treba
prebaciti na opseg 200 mV i meriti
pad napona na otpornicima
R25...R28. Zatim, polako okretati
potenciometar P1 dok instrument
ne pokaze 27 mV. Ova vrednost
odgovara mirnoj struji jacine 100
mA. Posle zagrevanja uredaja na
radnu temperaturu moze se ponovo
podesiti jacina mirne struje. Nakon
toga PA300 spreman je za upotre-
bu.
Sliku 4. Nupu|un|o urodu|u ni|o komplikovu-
no zu izrudu, u du|o polrobnu slru|u zu po|u-
cuvuc. Nupon AC sluzi kuo upruvl|ucki signul
zu ukl|ucon|o su kusn|on|om.
Nu kru|u Fourior- unulizu pokuzu|o signul
od T kHz pri izluzno| snuzi od T W/ 8 omu.
Csnovnu rokvoncu |o polisnulu. Drugi i
lroci hurmonik su polisnuli zu TT0 d8 i T20
db u odnosu nu osnovnu rokvonci|u.
Di | ugrum A pri kuzu| o hurmoni cnu
izoblicon|u pri rokvonlnom opsogu 20 Hz-
20 kHz, i sirini propusnog opsogu od 80
kHz i izluzno| snuzi od T50 W/8 omu.
Di|ugrum 8 pokuzu|o izoblicon|u signulu od
T kHz kuo unkci|u izluzno snugo pri sirini pro-
pusnog opsogu 22 Hz-22 kHz. lsprokidunu
lini|u vuzi zu oplorocon|o od 4 omu, dok |o
punu lini|u zu oplorocon|o od 8 omu.
Nopruvilnosli u opsogu snugo od T0W-T00W
nisu prouzrokovunu od slruno po|ucuvucu voc
zbog grunicu mornog opsogu unulizuloru. lzu
c|ippiog poio| izoblicon|u nuglo ruslu.
Di|ugrum C prikuzu|o muksimulnu snugu
pri izoblicon|imu od 0.T . lsprokidunu lin-
i|u (oplorocon|o 4 omu} |o vrlo blizu lini|i
snugo od 300 W. Mun|u snugu pri nizim
rokvonci|umu (do 50 Hz} prouzrokovunu |o
buor-oloklrolilom u mroznom dolu.
Iinbus H je predstavnik nalih
hornova`. Bas i visokotonac pro-
izvodaca Via` ugradeni su u
dvosistensku zvucnu kutiju. Bas-
zvucnik tipske oznake
C 17WH 69-08 pokriva niski i
srednji opseg ponocu nenbrane
od lakog naterijala uz vrlo nalo
rezonancija. Za hornove` je po-
treban veliki zvucni pritisak, koji
ne sne da bude nanji od 90 dB,
inace dovodino u pitanje snisao
horn` konstrukcije. C17 WH 69-
08, koji se odlicno uklapa u Iin-
bus H, dao je sledece rezultate na
ispitivanju:
Re~5.6 Qns~1.94
Sd~143cn2 Qes~0.32
ns~9.4kg Qts~0.30
~42 Hz Vas~441
Audio l, 44
'Horn` :vucne kut i f e
1*750
Harn" :ran |a/ | prJs / :r-
| : a pas |na rapa :ran| |
|a/ | :. ^: | :|s | | ap| s :/ |
|:a ra". 7| |:J: || s ma | |
r| J| | a prs |a :n:| | || a -
ma s r:J| , :| | Ja pana | :r:-
:: : Ja| :: / | |:J: | | a ma.
2-sistenska horn` konstrukcija
Inpendansa 8 9
Snaga 100 W
Snaga (nuzicka) 150 W
Iazivni zvucni pritisak 93 dB
Cabariti (vis., sir., dub.) 115X22X42
bas/srednjetonac C17 WH 69-08
visokotonac H26 TC 05-06
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Posto bas zvucnik ina veliki
zvucni pritisak u tone nora da
ga prati i visokotonac koji nora
da postigne vrednost od najnan-
je 92 dB, da bi inao rezerve na
raspolaganju. L vecini slucajeva
visokotoncina opseg pocinje
kod oko 4000-5000 Hz, sto nije
najbolje za upotrebljeni bas. L
ovon slucaju je upotrebljen vi-
sokotonac kalotnog tipa sa ozna-
kon H26 TC015-06.
5KkEINlCA
Posto se oba zvucnika C17 WH
69-08 i H 26 TC 05-06 nedu-
sobno veona dobro uklapaju,
skretnica je jednostavno projek-
tovana. Iiskopropusnik opsega
od 12 dB cijen je paralelno spo-
jenon bipolarnon kondenzato-
ru serijski spojen otpor nale
vrednosti koji ina za zadatak da
neutralizuje tzv. Cebiceljev`
eekat nastao usled induktivnosti
kalena bas-zvucnika. Tipicno za
zvucnike horn` tipa je zavojni-
ca od 0.82 nH koja ina nalu
vrednost. Kvadratura preseka
treba da iznosi 1nn2. Visoko-
propusnik opsega ina 12dB po
oktavi. Vrednost otpora R2 je po
slobodnon izboru u rasponu od
1-3.3 9, sto zavisi od individual-
nog ukusa slusaoca. Cvaj otpor
deinise rekvenciju u gornjen
delu spektra cujnog opsega. Ako
upotrebino otpor nize vredno-
sti, inaceno naglasenije visoke
tonove i obrnuto. Radi postizan-
ja lineariteta ugradujeno otpor
od 2.2 9. Prikazani diagrani na
kraju ovog priloga dobijeni su
pri vrednosti od 2.2 9, za otpor
R2. Kondenzatori u visokopro-
pusniku opsega olijskog su tipa
konstrukcije. Zavojnica nora
raspolagati kvadraturon preseka
od 0.7 nn2. Svi upotrebljeni ot-
pori inaju snagu od 5W.
Stolarija zvucnika horn` tipa
dosta je konplikovanija od kla-
sicne konstrukcije. Pokusali sno
da se drzino sto jednostavnijeg
resenja. Lnutar sane kutije ina-
no sedan unutrasnjih pregrada,
a krivinu roga resili sno na jed-
nostavniji nacin. Krivine iza
zvucnika napravljene su od kar-
tona debljine 3 nn. Prostor iz-
nedu zida i krivine ispunjen je
poliuretanskon penon. Kod
sklapanja zvucne kutije pocinje-
no od postavljanja prednje
gornje zadnje i poton donje po-
vrsine na jednoj lezecoj stranici.
Iza oba zvucnika nalazi se unu-
trasnja pregrada koja se sastoji
od cetiri daske koje bi bilo naj-
bolje sastaviti i zalepiti pre
ugradnje u kutiju, pri cenu tre-
ba voditi racuna o tacnosti po-
stavljanja (voditi racuna o raz-
nacina od 57 nn i 60 nn iz-
nedju prednje ploce i unu-
trasnje cetvorodelne pregrade).
Kada su postavljene sve stranice
i pregrade nozeno postaviti kri-
vine koje bi trebalo da budu od
punog kartona debljine 3nn.
Svi kartoni noraju inati sirinu
178 nn. Kartone treba nalo is-
kriviti radi lakse ugradnje. Pri
ton treba strogo voditi racuna
da se ne naprave lonovi. Kriv-
ljena kartonska povrsina nora
biti blaga i ne sne inati prekid
celine nekin lonon! Iajduza,
tj. treca povrsina nora biti duzi-
ne od 645 nn. Sve spojeve treba
ispuniti crton` silikona iz tube
ili pak akril paston, nakon po-
stavljanja krivina. Pre sanog za-
tvaranja snesta se skretnica i sve
supljine iznedu kartona i zidova
trebaju se ispuniti poliuretan-
skon penon. Visak pene treba
iseci ostrin nozen. Da bi sebi
ustedeli trud i nuke oko rezo-
vanja` rupa za upustenu` non-
tazu zvucnika, na prednjoj ploci
nozeno postaviti jos jednu, ali
sa vecin precnikon rupe kao sto
je prikazano na slici 2.
PklGU5Nl MAIEklIAL
... je u osnovi proizvoljan. L tu
svrhu noze se koristiti kupovni
naterijal i to poliester, debljine
7 cn i povrsine 25X25 cn. Ia
slici 3. vidi se da je prostor iz-
nedu zvucnika i cetvorodelne
pregrade potpuno ispunjen, ci-
ne se sprecava prolazak konpo-
nenti srednjih rekvencija kroz
san horn`, bez narusavanja bas
Audio l, 45
Sliku T. Poslo so obu zvucniku modusobno dobro uklupu|u, skrolnicu |o |odnosluvno
rosonu.
Audio l, 4
Sliku 2. Komplikovunu konslrukci|u hornovu |o ovdo muksimulno uprosconu.
san horn`, bez narusavanja bas
opsega.
PO5IAVLIANIE
NlMBU5A-H
Reprodukcija basova kod zvuc-
nih kutija tipa horn` u potpu-
nosti zavisi od akusticnosti pro-
stora gde je postavljen Iinbus
H. Ceneralno hornove` postav-
ljano sto blize zidu, a ne bi bilo
na odnet da se nalo rotira jedan
prena drugon u pravcu nesta
slusanja. Dakle, idealno bi bilo
da se horn` snesti u uglu pro-
storije. Ako je prostorija akustic-
ki relektivnija, onda horn` po-
stavljano paralelnije sa zidon.
PONA5ANIE
Horn` ostavlja dubok utisak
svojon inpulsivnoscu kod re-
produkcije dinanickog zvuka
dzeza ili ankija. Bas podloga rok
nuzike starijeg datuna donini-
ra i veona je prodorna. Repro-
dukcija visokih tonova vrlo je la-
gana i sa lakocon prati svoj bas
ali deluje neutralno, dok srednji
tonovi deluju povuceno sto se da
prinetiti kod nekih solo glasova.
Kvalitet izrade, pogotovu onaj
deo u azi lepljenja/spajanja vrlo
je vazan. Iijedan uradeni deo ne
sne biti labav, jer tada neninov-
no dolazi do oscilacija, brujanja
zvucne kutije, sto je vrlo nepri-
jatno prilikon slusanja nuzike,
a takva greska se tesko locira i
otklanja, jer se nora ponovo ski-
dati stranica. Posebno treba
obratiti paznju na lepljenje kar-
tonskih delova. Zbog nnogo
unutrasnjih delova norano pa-
ziti na dinenziju (178 nn). Pri-
likon lepljenja ne treba ekono-
nisati. nije na odnet koristiti
Drvoiks` u velikin kolicina-
na. Csuseni visak koji vizuelno
sneta noze se lako odstraniti
ostrin nozen. Za spajanje pre-
porucujeno upotrebu elektricne
busilice i drvenih tipli.
Audio l, 47
Di|ugrum T. Frokvonlnu kuruklorisliku Nim-
busu H nu odslo|un|u od Tm, 0, 30
Di|ugrum 2. Frokvonlnu kuruklorisliku Nim-
busu H nu odslo|un|u od T0 cm
Di|ugrum 3. Krivu impondunso
Sliku 3. Posluvl|un|o krivinu i n|ihovo di-
monzi|o. Proslor izmodu zvucniku i colvo-
rodolno progrudo polpuno |o ispun|on pri-
gusnim mulori|ulom.
Izrada stanpanih plocica u
nalin serijana (po 1 kon), cene povoljne

D
D
c
c
n
n
i
i
t
t
r
r
o
o
n
n
"
"
0
0
1
1
8
8
7
7
1
1
4
4
-
-
1
1
8
8
4
4
Kao bas/srednjetonac koristi se
zvucnik precnika 18 cn oznake
18W16545K sa sledecin paranetri-
na:
Re ~ 11 s ~ 34Hz
Vn ~ 531 Qts~0.24
To je zvucnik novije generacije pro-
izvodaca S::nSp:|. Cn se sastoji
od nenbrane novog tipa sa papir-
non osnovon, ojacanon ugljenin
vlaknina. Cva nenbrana je tvrda
od dosadasnjih obicnih paprirnih
nenbrana, ali nije toliko tvrda da u
gornjen delu spektra tezi ka rezo-
nancana. Cjacanje nenbrane
ugljenin vlaknina obezbeduje iz-
begavanje speciicne rezonance po-
jedinih naterijala. Sen toga, osci-
lujuci kalen vrlo je kratak i relativ-
no velike je onske vrednosti. Iova
Audio l, 48
5 ? = 5 F A =
5+) "
SCA^ 42 |:s r/ | |s rr:| :
| : p:| / pra| :raJ: s : nar| m
p:pr| |:r|ans || m :ran| :| m: s :
28 mm - |:| a/ n| m r| s a|a/ an-
:m Dra | / ra s | s / ms | :ran
|a/ | s :Jr: SCA^-p:| / a.
^: m:n : / ras | s / ms |: | :r:J:
SCA^ 42.
Trosistenski basreleks
Inpedansa . . . . . . . . . . . . . . 6 9
Snaga . . . . . . . . . . . . . . . . .100 W
Zvucni pritisak . . . . . . . .87.5 dB
Dinenzije (vis, sir, dub,)
. . . . . . . . . . . . . . .23x29x114 cn
Bas zvucnik: . . . .18 W 85 45-06
Srednjetonac: . .18 W 165 45-k01
Visokotonac: . . . . . .D2906/9700
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Audio l, 4
Sliku T. Slrunico gorn|og dolu obluzu so vunom, u slrunico don|og dolu lulususlim sundorom.
Audio l, 50
SD-1 tehnika u velikon stepenu
snanjuje aktor izoblicenja. Struja
svojin prelaskon kroz kalen
zvucnika izaziva njegovo kretanje,
odnosno generise nagnetno polje,
a tako i kontra napon koji opet
izaziva nastajanje drugog nagnet-
nog polja, nasuprot ovon prvon.
Da bi ova druga kontra elektro-
notorna sila bila konpenzovana,
proizvodac ugraduje bakarni pr-
sten iznedu kalena i stalnog
nagneta. Paranetri za visokoto-
nac tipske oznake D2906/9700 su
sledeci:
Re ~ 4.7
~ 500Hz
5KkEINlCA
Bas zvucnik precnika 18 cn daje
nanji zvucni pritisak i zbog toga
je skretnica projektovana tako da
je prelaz iznedu basova i srednjih
tonova sa nanjon strninon. Bas
zvucnik je preko kalena L1 od
6 nH i otpora od 0.7 9 spojen sa
izlazon od pojacala. Redni spoj
R1/C1 poraston rekvencija
snanjuje svoj otpor, tako da kon-
penzuje skok inpedanse bas zvuc-
nika (18W8545-06). Bas srednje-
tonac oznake 18W1 65 45-K 01, je
preko visokopropusnika od 6 dB
neko spojen sa visokotoncen
Cornju granicu odreduje za bas-
srednjetonac ilter od 12 dB po
oktavi, koji se sastoji od L3/C5.
RC-konbinacija R4/C4 ogranica-
va spiceve anplitude bas-srednje-
tonca 18W 1 65 45-k01 u delu
spektra od oko 12 kHz.
lZkADA
Kuciste i prigusni naterijal
SCAI-a 42 vitkog je oblika, a nje-
gova unutrasnjost podeljena je na
dva dela. Cornju zapreninu od
14.5 l zauzinaju srednjetonac i vi-
sokotonac, a donju zapreninu za-
uzina bas-zvucnik i basreleks.
Cornji i donji deo potpuno su
odvojeni i cine dve celine za sebe.
L gornjoj zaprenini se prigusni
naterijal postavlja na sledeci na-
cin: stranice se oblazu vunon, a
zadnja ploca oblaze se sa 3 cn de-
belin sunderon dinenzije 31x19
cn. Sana zaprenina ispunjava se
sa oko 50 g vune. L donjoj zapre-
nini lepi se talasasti sunder. Do-
voljan je 1 n na par zvucnika. Cev
basreleksa duga je 14.5 cn.
kEZULIAI
Kada prikljucino SCAI 42 cuce-
no sinhronizaciju sva tri zvuzni-
ka. Visokotonci zvuce precizno,
glasovi nisu izobliceni, a bas re-
produkcija nije ni prenaglasena ni
potisnuta.
Sliku 2. Fillor od d8 ogrunicuvu gorn|o vrodnosli bus-zvucniku, u visokopropusnik dru-
gog rodu ogrunicuvu rudno pol|o visokoloncu. Finocu |o u srodn|olonskom illoru.
adaptera. Cvde se radi o sinetric-
non napajanju, cine se izbegava
ugradnja elektrolita na ulaz i izlaz
ovog kola. L interesu snanjenja
potrosnje, razdelnik napona
R17/R18 je relativno velike onske
vrednosti (4k7), tako da se izlaz
ne sne opteretiti sa nanje od 50 K,
a ako su potrebne nanje vrednosti,
onda se snanjuje vrednost
R17/R18. L ton slucaju nora se
povecati vrednost C1/C2, sto bi na
kraju inalo za posledicu porast po-
trosnje. Posto je naksinalni napon
napajanja 36 V, za IE5532 nena
opasnosti kod pronene napona
adaptera, sto je i karakteristicno za
ovakve proizvode. Diode D1-D4
stite ulaze operacionog pojacavaca
od prevelikih vrednosti ulaznih
napona. Kada su svi prekidaci
otvoreni, otpori R6/R14 inaju za
zadatak da ulaze operacionog poja-
cavaca drze na odredenon potenci-
jalu. Iaktor pojacanja podesava se
trinerina P1/P2. Cbin pronene
pojacanja je od 0 dB do 20 dB.
Ako se klizac trinera P1/P2 postavi
na najvecu vrednost tako da se do-
bije naksinalno pojacanje od 20
dB, a ponocu S1 izabere aktor
Audio l, 5T
Kolo :a prilagodenfe
501.6-4
Lpr|as s / :nJ:rJ| :ar:n| m
rrJnas / | m: | mpJ:ns | | a| :-
:n| m as / | | ras / | m: :aJ| a |am-
pann/ | , pas / a r::| | | | :mJa
pra| :raJ:: |a n| s a ::n-
m:r| | r. Br:a, |anam| na |
pr s r: |r:| | / / na rs n
prJs / :r| : - S|| / / r.
Sklop se sastoji od oslabljivaca
pasivnog tipa (podela napona ot-
porina) i operacionog pojacava-
ca. Cslabljivac se sastoji od grupe
od pet otpora ( R1-R5) i vise po-
lozajnog preklopnika S1 koji cini
razdelnik napona, sa nogucnoscu
konbinovanja i aktorina podele
od 0, 0.25, 0.50, 0.75. Pojacanje
signala vrsi se kolon IE 5532,
koje se napaja ponocu obicnog
podele 0, dobija se naksinalno
pojacanje celog kola.
FAKIOk PODELE-NlVO
POIACANIA CELOG KOLA
0 20 dB/10- struko
0.25 17 dB/7.5- struko pri
naksinalnon otporu P1/P2
0,50 13 dB/5-struko
0.75 8 dB/2.5- struko
Ako se klizac P1/P2 postavi na
najnanji otpor, dobija se nini-
nalno pojacanje, odnosno 0 dB.,
gde se iz sledece tabele vidi:
FAKIOk PODE-
LE-NlVO 5LA-
BLIENIA CELOG
KOLA
0 0 dB
0.25 -2.5
dB/2.5- struko pri
nininalnon otporu
P1/P2
0,50 -6 dB/5-struko
0.75 -12 dB/7.5-
struko
Laboratorijski pro-
totip je na ispitivan-
ju pokazao prenosni
opseg od 80 kHz,
pri pojacanju od 0
dB, signal rekven-
cije 1 kHz i izlazni
napon od 2.0 V. Iz-
oblicenja signala su
0.0004 pri opterecenju od 50 K.
Preslusavanje kanala pri signalu
rekvencije 1 kHz je vise od 100
dB, a pri signalu od 20 kHz, vise
je od 80 dB. Potrosnja iznosi
nanje od 10 nA, pri zadatin
vrednostina R17/R18.
Audio l, 52
Ctpornici
R1, R9~470 ona
R2...R5, R10...R13~10 k
R6, R14~1
R7, R15~1 k
R8, R16~100 ona
R17, R18~4k7
P1, P2~10 k triner potencionetar
Kondezatori
C1, C2~100 uI/ 10 V
C3~100 nI
C4~1000 uI/ 16 V
Poluprovodnici
D1...D4~1I4148
IC1~IE5532A
Cstalo
K1-4 CIICH buksne za nontazu
na stanpanu plocu
K5 3.5 nn uticnica, dvopolna, za
nontazu na stanpanu plocu
S1/S2 8-polni DIP prekidac
5Pl5AK DELOVA
Za ovaj projekat noze se reci: jed-
no izuzetno pojacalo za sasvin spe-
cijalne slucajeve. Cak i ako se ne
planira koriscenje sa trakastin
zvucnicina, izuzetnog zvuka, kon-
cept pojacala je veona interesantan,
a nozda cak predstavlja i pocetak
novog doba...
IkAKA5Il ZVUCNlCl
Iajslabija karika audio lanca su jos
uvek zvucnici. I pored noderne au-
dio tehnike sa bitovina i bajtovina,
nikrokontrolerina, laserina, digi-
talnin zvukon, zvucne kutije jos
uvek daju sliku audio-kanenog do-
ba iako su proizvodaci zvucnika
osavrenenjavali svoje proizvode.
agneto-dinanicki (konusni)
zvucnici su jos uvek najzastupljeni-
ji. Vazduh se noze pokretati i bez
Audio l, 53
5 = <
SIRUINO POIACALO
Z: |a||/| :aJ|: prJs/:r|n
sp:|:|n| |:|::n| s/pn ::
n|s|a-ams| /r:|:s/ :ran||.
Ora naa||:na pa::|a ma:
|: pra||m: J: J: 20A (35A
rrsna) n: 0,4 am:. PaJr::amr:
s H||-EnJ |r:||//.
KaJ pra|/ar:n: m|s|||a s | n:
rr:|a :: 4/8 ams| :ran||.
Llazna osetljivost: 0,72 Ve
Llazna inpedansa: 45 k
Brzina uspona: 14 V/uS
Cdnos signal/sun: >95dBA
Izlazna snaga:
1kHz. 0,1 THD, 0,49: 110W
1kHz. 0,1 THD, 19: 70W
Vrsna izlazna snaga: 130W
Cpseg pojacala pri 50 W/ 0,49:
9 Hz...250 kHz
Harnonicko izoblicenje:
(100 W/0,4 9): < 0,05
Iaktor prigusenja:
(0,4 9, 20 kHz) > 600
IEHNlcKl PODACl:
konusa, nanotaja i pronenjljivog
nagnetnog polja. Jedna od vari-
janti koja nas ovde interesuje, je
provodna olija u nagnetnon pol-
ju koja direktno izaziva kretanje
vazduha (slika 1). Cvaj pretvarac
elektricnih signala u nehanicke
(zvucne) naziva se trakasti zvuc-
nik. Skoro svi trakastii zvucnici
rade ponocu jedne aluninijun-
ske olije koja ina veona nisku
inpedansu od svega 0,2 do 0,5
ona. Koriscenjen nodernih pro-
izvodnih netoda noguce je proiz-
vesti trakasa sa inpedanson iston
kao i kod obicnih elektro-dina-
nickih zvucnika, (na pr. 7:|n|:s
trakasti tvetter sa dugackon i tan-
kon vestackon olijon) ali oni se
ne kotiraju visoko na lestvici
kvaliteta reprodukcije. Audioili
se i dalje kunu u debele nisko-
onske olije, poznate po visokoj
vernostii reprodukcije visokih to-
nova. Jedan klasican priner traka-
stog zvucnika je visoko-tonac D:-
:: R|||an kod koga je upotrebljena
neznatna kolicina alininijunske
olije sa altana kao kod harnoni-
ke i konpenzovana sa hornon.
Ioviji priner je nadogradnja
D::: zvucnika pod nazivon Jor-
danov - trakasti tvetter proizve-
den u istocnoj Evropi. Bez obzira
na teskoce u proizvodnji, reakcija
na njega je bila dobra. Ia zapadu
se takode pojavio trakas irne Ia-
rar, za rekvencije pocev od 500
Hz i sa olijon duzine oko 50 cn.
L SAD-u noze se za potrebe sa-
nogradnje nabaviti trakasti zvuc-
nik sa vise netara visine koje pro-
izvode Ca|J R|||an i Sp:|r|:|.
Takode i Apa ina Ia||-R:nJ
trakaste zvucne kutije sa velikon
aluninijunskon nenbranon.
Nl5KA lMPEDAN5A
Skoro svi trakasti zvucnici inaju
tako nisku inpedansu da je neop-
hodno da na izlazni stepeni poja-
cala budu povezani preko prilago-
davajuceg transornatora. Pri to-
ne, dolazi se u situaciju da se
skup trakasti zvucnik visokog re-
produktivnog kvaliteta vezuje na
pretvarac koji taj kvalitet unanju-
je. Zbog toga se doslo na ideju da
se razvije poseban izlazni stepen
koji daje dovoljno jak strujni izlaz
sposoban da pobuduje trakase sa
alu-olijon koji inaju ekstrenno
niske inpedanse. To je na prvi po-
gled izgledalo jednostavnio, ali u
stvari nije bilo. Ipak, na kraju su
pronadena resenja za sve proble-
ne: Izlazni stepen daje 160 W na
0,4 ona i konpenzuje gubitke
prenosa na i prikljucku, koji kod
tako niskih inpedansi nisu za
podcenjivanje. Pojacalo je projek-
tovano po neri za S/r:/|:rn traka-
ste zvucnike, ali je odgovarajuce i
za bilo koje druge nisko-onske
trakaste zvucnike. Pored njih i uo-
bicajene nagneto-dinanicke
zvucne kutije niske inpedanse
(kao sto su In/|n|/) nogu biti
upotrebljene. Pri upotrebi pojedi-
nih trakastih zvucnika potrebno je
pre prikljucenja odstraniti pretva-
rac, kao sto je to slucaj sa Jorda-
nov trakasen. Bez obzira na sve,
pojacalo je predvideno za rad sa
svin zvucnicina cija je inpedansa
iznedu 0,2 i 1 on. oguce je pri-
kljucivanje i zvucnika vise inpe-
danse, ali zbog nalog napona na-
pajanja snaga koja se dobija je ne-
znatna.
KONCEPI
Pre predstavljanja principijelne
sene pogledaceno blok senu sa
slike 2. Pri razvoju uredaja bilo je
neophodno da se odredi izlazna
struja. 20 A je dovoljno za Strat-
hearn trakas cija je inpedansa
0,35 do 0,4 ona (sto je odgovara-
juce iza vecinu drugih). To bi od-
govaralo snazi od 140 W. Za izla-
zne tranzistore odabrani su brzi
tranzistori proizvodaca S:n|n,
koji nude idealnu konbinaciju vi-
sokog strujnog pojacanja sirokog
opsega i jake naksinalne kolek-
torske struje. Ia pocetku razvoja
pojacala postojala jedna ideja da se
stvori strujno / naponski pretvarac
koji bi zanenio sve pretvaracke
otpore iznedu izlaza pojacala i
trakasa. Takav strujni izlaz kon-
penzuje i sva induktivna optere-
cenja i gura` struju kroz zvucnik
onoliko koliko je potrebno. Sa
koncepta strujnog pojacala pono-
vo se vracano na teren naponskog
pojacanja sa niskin unutrasnjin
otporon. Da bi izbegli otpore ve-
ze i prikljucnog kabla koristi se
povratna sprega koja se direktno
prikljucuje na trakase. Dakle, po-
trebno je inati prikljucke. Jos je-
dan dodatni problen su izlazni
releji koji prekidaju vezu iznedu
izlaza i zvucnika pri ukljucenju,
odnosno iskljucenju i snetnji (na
pr. pri gubitku jednog radnog na-
pona) radi zastite zvucnika. Radi
se o tone da postoje releji koji
inaju kontakte predvidene za 20A
i vise i pri velikin strujana se do-
bro ponasaju. edutin, njihovo
ponasanje pri nalin strujana nije
zadovoljavajuce. S druge strane,
releji predvideni za nale struje
nisu odgovarajuci za velike. Posto
ne postoje releji ciji se kontakti
podjednako dobro ponasaju i sa
velikin i sa nalin strujana, na
takav vid zastite se u ovon slucaju
ne noze osloniti. L laboratorij-
skin uslovina postoji vise razlici-
tih resenja za ovaj problen i ona
su testirana, nedutin vecina njih
je inala uticaja i na audio signal.
Poneranje vrenena ukljucenja i
iskljucenja izlaznog stepena poja-
cala nije radilo zadovoljavajuce.
Ipak je pronadeno resenje koje ni-
je inalo uticaja na zvuk a radilo je
perektno Lpotrebljena su dva
optokaplera i jaki trijaci. C tone
ce biti reci kasnije. Cvo su sano
Audio l, 54
Sliku T. Principi|olni izglod lrukuslog
zvucniku
provodnik
AL. foIija
Magnet
Audio l, 55
dva prinera problena koje treba
resiti pri projektovanju.
Ia blok seni vidi se da je kon-
pletno pojacalo izvedeno sinetric-
no. Dva dierencijalna pojacala,
T1 i T3, orniraju ulaznu sekciju.
Svaka strana ina aktor pojacanja
100. Zatin sledi dalji dierencijal-
ni stepen, T2 i T4, sa aktoron
20. Vezu iznedu ulaznog i izla-
znog stepena orniraju dva pre-
tvaraca inpedanse, T12 i T13. Iz-
nedu njih noze se videti podesa-
vajuca Z-dioda, koja odreduje
struju nirovanja izlaznog stepena.
Svaka strana izlaznog dela sadrzi
pogonske tranzistore (T16, odno-
sno T17) koji upravljaju paralelno
vezanin tranzistorina snage
(T18/T19 i T20/T21). Cptokaple-
ri su vezani na kolektorske izvode
dierencijalnih pojacivaca, T3 i
T4, i njihov zadatak je da potisku-
ju udarni signal pri ukljucenju,
odnosno iskljucenju. Taj eekat se
postize tako sto se LE diode pola-
ko pale pa je tranzistor neprovo-
dan za struju ka izlaznin tranzi-
storina. Tek kada se radni napon
na izlaznin tranzistorina stabili-
zuje, tranzistori optokaplera po-
cinju da provode. Postavljanjen
strujnog upravljanja iznedu die-
rencijalnog pojacivaca i pred-
upravljackih tranzistora T12/T13
izbegnuto je da nelinearnost opto-
tranzistora utice na kvalitet zvuka.
Druga speciicnost je strujno
ogranicenje. Pad napona na eni-
terskin otpornicina koristi se kao
nera eniterske struje. L slucaju
porasta struje nesto preko 30A,
(vrsna vrednost uveliko zavisi od
napona iznedu baze i enitera
tranzistora T22) zastitno kolo
prepoznaje kao gresku. L slucaju
da prinarna nrezna zastita ne re-
aguje, kolo strujnog ogranicenja
iskljucuje optokaplere. Csin toga,
dva snazna triaka prave kratak spoj
radnog napona i tine spaljuju to-
pljive osigurace na kolektorskin
vodovina izlaznih tranzistora.
Isto se dogada u slucaju nestanka
jednog od dva radna napona, ili
ako iz bilo kog razloga nedostaje
jedna od konponenti jednosner-
nog napona. Cva netoda nozda
delovati radikalno, ali je to jedan
od nalobrojnih nacina da se zvuc-
nici i pojacalo zastite bez upotrebe
releja na izlazu. Slicna resenja
nogu se naci i kod nnogih abric-
ki proizvedenih Hi-Ii uredaja.
Ieuobicajen je i nacin povezivan-
ja iznedu zvucnika i pojacala. Po-
red nornalnih, debljih, kablova za
povezivanje zvucnika inano i
tanke Sns kablove. Ijihov zada-
tak je da pokupe povratni signal sa
klena zvucnika i vrate ga na po-
vratno spregnuti nrezni deo. Ia
ovaj nacin izbegnuti su svi pretva-
racki otpornici LS veze.
UkEAI
Slika 3 prikazuje senu pojacala.
Llazni signal sa pred pojacala ili
aktivne skretnice preko C1 dola-
zi(e) na pojacalo. Cvaj kondenza-
tor zajedno sa R2 gradi prolaz za
rekvencije iznad 9 Hz. Za propu-
stanje nizih rekvencija noze se
povecati vrednost za C1. Cdnah
iza toga dolazi jos jedan iltar,
orniran ponocu R1/C2, koji sla-
bi signale cija rekvencija prelazi
280 kHz i na taj nacin potiskuje
tranzistorsku internodulaciju.
Cdgovarajuci opseg audio signala
dolazi na dierencijalna pojacala
T1 i T3, za koja su upotrebljeni
poznati dupli tranzistori AT02 i
AT03. Zbog izbora ovih nisko
sunnih i dobro uparenih tranzi-
stora nora se reci da ternicka sta-
bilnost celog pojacala najvise zavi-
si od dierencijalnog stepena. Za-
hvaljujuci ovin tranzistorina u
iston kucistu veza je idealna. Za
rekventnu konpenzaciju prvog
dierencijalnog stepena zaduzena
su RC kola R5/C3, odnosno
R10/C4. Vrednosti kolektorskih i
eniterskih otpornika tako su po-
stavljene da daju akor pojacanja sliku 2. 8lok somu simolricno izvodonog slru|nog po|uculu
UkIjuce-
nje sa
zadrs-
kom
Ofset
podesa-
vanje
Ograni-
cenje
struje
Spajanje
pojacivaca i
zvucnika
100. Tranzistori T5 i T6 predstav-
ljaju konstantni strujni izvor za
ulaznu sekciju pojacala. Koriscen-
jen LE dioda oni nisu posebno
stabilan izvor, pa je potreban jos
jedan izvor konstantne struje (T9
i R15) ciji je zadatak da daje sta-
bilnu LE struju. Drugi stepen di-
erencijalnog pojacanja T2 i T4
izveden upotrebon AT02 i
AT03, daje aktor pojacanja 20.
Cvde su za rekventnu konpenza-
ciju upotrebljeni C9 i C10. I ovde
su posebno izvedeni konstantni
strujni izvori. Tranzistorska/LED
konbinacija T7/D3 i T8/D4 od-
govorna je za konstantno napajan-
je duplih tranzistora. I u ovon
slucaju dva IET-a (T10 sa R17 i
T11 sa R18) obezbeduju kon-
stantnu struju za LE diode. Cba-
vezno treba obratiti paznju na to
da LED-ovi inaju propusni napon
od 1,55 do 1,65 V inace ce podese-
nost jednosnerne struje izlaznog
stepena biti ne odgovarajuca. Ia
kolektorskin vodovina T2b i T4b
vezani su optokapleri za kasnjenje
ukljucenja. Ijina upravlja zastit-
no kolo preko tacaka B1 i B2. Ia
kolektore opto-tranzistora vezani
su pred-upravljacki tranzistori
T12 i T13. Iznedu njih nalazi se
dvodelno tranzistorsko-zener kolo
(T14/T15) kojin se podesava
struja nirovanja izlaznih tranzi-
stora. Podesavanjen P1 noguce je
regulisati napon nedu kolektori-
na T12 i T13 i na taj nacin odre-
diti jacinu jednosnerne struje
kroz izlazne tranzistore. Izlazni
stepen izveden je upotrebon su-
per eniterskog spoja koji se sasto-
ji iz jednog upravljackog i dva pa-
ralelna izlazna tranzistora za svaku
polovinu pojacavaca T16,T18/T19
za pozitivnu i T17,T20/T21 za ne-
gativnu). Eniterski otpori izla-
znih tranzistora sastoje se iz cetiri
paralelno vezana otpornika ciji je
otpor 0,22 ona/5 W. To je izvede-
no na ovakav nacin da bi se jaka
struja rasporedila na veci broj
lennih spojeva. Csin toga i in-
dukcija otpornika kod ovako ni-
sko-onskih opterecenja nije za
podcenjivanje. Iznedu T19 i T21
postoji grananje napona na koje je
vezan T22. Cn provodi u slucaju
da kroz eniterske otpornike pro-
Audio l, 5
Sliku 3. Dolul|nu somu boz zuslilno oloklroniko. Eloklrolili so nuluzo odmuh porod izluznih lrunzisloru zbog voliko slru|o.
hIaditi
vidi tekst
=== termicki spojeno
Audio l, 57
tice vise od 30 A. Izlaz A vodi na
zastitni sklop. Isto tako, zastitnon
spoju pripadaju i oba osiguraca od
7,5 A. S obziron da svaki osigurac
obezbeduje sano polovinu izla-
znog signala,, prinerci od 7,5 A
nogu se lako izboriti sa strujnin
spicevina od 30 A. Csiguraci se
nalaze iznedu radnog napona
oznacenin , sa ili -, izvodina
koji vode na zastitno kolo. Cvi
prikljucci od strane zastitnog kola
pustaju se na nasu.
Paralelno sa osiguracina postav-
ljene su LE diode koje se pale u
slucaju pregorevanja pripadajuceg
osiguraca. Ia kraju izlaznog ste-
pena nalazi se kolo sastavljeno od
R47/C12 i izlaznog kalena pred-
videno za koriscenje nornalnih
zvucnika. Kod upotrebe trakastih
zvucnika kalen je nepotreban.
Cba Sns prikljucka nalaze se pa-
ralelno u odnosu na naponsko
grananje, sastavljeno od R48 do
R51, R49 i R50, ispred zvucnika.
Iaktor povratne sprege, cenu slu-
ze R48 i R51, brine o tone da
uredaj unkcionise i u slucaju ka-
da se ne koristi spoljni deo po-
vratne sprege. Preko cvorista
R49/R50 signal povratne sprege
dopire nazad do baznih izvoda
tranzistora T1b i T3b. Konplek-
sni deo napajanja, sastavljen od
R75, R76, C23 i C24, brine o to-
ne da je inpedansa baznih pri-
kljucaka T1b i T3b potpuno ista
kao i kod T1a i T3a. Tine je po-
stignuto dodatno poboljsanje die-
rencijalnog pojacivaca. Zbog pri-
netne razlike u aktoru pojacanja
duplih tranzistora AT02 i
AT03 preduzete su dodatne ne-
re da bi se oset napon pojacivaca
zadrzao na sto je noguce nizen
nivou. Bas kod nisko-onskih op-
terecenja dolazi do izrazaja da vec
i nali oset naponi inaju za posle-
dicu visoke izlazne jednosnerne
napone koji prolaze kroz zvucnik.
Preko dva visoko-onska otporni-
ka (R55 i R74) dovodi se negativni
Sliku 4. Zuslilno kolo. Dvu lri|uku u slucu|u grosko krulko spu|u|u nupu|un|o i limo izuzivu|u progorovun|o osigurucu. Skupi zvucnici i
izluzni lrunzislori oslu|u noosloconi.
vidi tekst
napon, koji se ponocu P2 noze
podesavati na baze dierencijalnih
pojacivaca. Cvaj napon je tako od-
neren da na izlazu oset napon
bude jednak nuli. Da bi se izbegle
oscilacije oset napona, na priner
izazvane tenperaturnin prone-
nana, predviden je dodatni stepen
izveden ponocu IC3. Tine se,
preko R53, C21, R54 i R73, bazni
napon T1 i T3 dodatno prilagoda-
va. Praznjenjen C18 i C19 auto-
natsko oset podesavanje ostaje
aktivno i neko vrene posle isklju-
cenja. Poslednja speciicnost su
elektrolitski kondenzatori C14 i
C17 koji se nalaze na stanpanoj
ploci veona blizu izlaznih tranzi-
stora, da bi se izbegle poteskoce sa
dugin provodnicina pri velikin
strujana. Cdnah pored ploce na-
laze se transornator, ispravljac i
eventualno kondenzator za pe-
glanje napona.
ZA5IlINO KOLO
Zastitno kolo (slika 4) sadrzi dosta
elenenata zbog toga sto osin za-
stitne unkcije ono zanenjuje i iz-
lazne releje. Iakon ukljucenja,
radni napon preko R4 polako puni
C3. Tek nakon nekoliko sekundi
iniciraju se Darlington tranzistori
T7/T8 i postepeno se ukljucuju
LED-ove optokaplera prikljucene
na izvode B1 i B2. LED-ovi nak-
sinalno svetle kada napon na C3
dostigne od 1,7 do 1,8 V. Tada
Darlingtoni rade kao izvor kon-
stantne struje, cine LED D5 pre-
ko R15 odrzava stalan napon iz-
nedu baze i enitera T7/T8. T1 je
preko dve diode vezan na sekun-
dar nreznog transornatora. Dok
je pojacalo ukljuceno T1 provodi
pozitivne poluperiode. Za to vre-
ne blokirani su T2 i Darlington
T3. Ako iz bilo kog razloga nesta-
ne napon sa transornatora, T2
provodi. Zbog toga i T3 provodi,
tako da Snit-okidacko kolo,
ornirano ponocu T4 do T6 i
D4, okida. T5 prelazi u provodno
stanje i na bazne izvode Darling-
tona T7/T8 dovodi pozitivni na-
pon. Darlingtoni blokiraju i
iskljucuju optokaplere. Sve to od-
igrava se veona brzo, tako da
opto-tranzistori blokiraju pre ne-
go sto se zaostaci glavnog radnog
napona izgube. Kada T4 ponovo
provede kolektorski napon T6 br-
zo poraste i ponovo, preko R11,
okida Snit kolo (cvoriste R9/C4)
a D11 pokazuje da se zastitno kolo
aktiviralo. Tranzistor za nerenje
struje prikljucen je na tacci A. Ako
je eniterska struja prevelika T22
provodi i postavlja bazu Darling-
tona T3 na nasu, Tada i on provo-
di a optokapler se iskljucuje. Dar-
lington T11 preko D8 inicira tria-
ke (Tri1 i Tri2) i oni prelaze u
provodno stanje. Ako se D8 izo-
stavi, tada prekoracenje naksinal-
ne struje ne izaziva pregorevanje
osiguraca, vec sano iskljucenje iz-
laznog stepena na nekoliko sekun-
di. Deo uredaja od T12 do IC1a
radi kao tenperaturno osiguranje.
T12 se vezuje kao dioda i sa izola-
cijon se postavlja na hladnjake
blizu izlaznih tranzistora. Preko
R19 i R18 tece jednosnerna struja
kroz T12. Iapon na njenu je
obrnuto srazneran tenperaturi i
dovodi se na invertujuci ulaz, kao
konparator sa histerezison upo-
trebljenog, operacionog pojacala
IC1a. Reerentni napon neinver-
tujuceg ulaza, koji ina nogucnost
podesavanja, dolazi sa naponskog
grananja R20/P1. L slucaju pada
tenperaturnog napona u odnosu
na reerentni izlaz, IC1a postavlja
se na H|| i preko snit okidaca
iskljucuje optokapler. Kada ten-
peratura opadne pojacalo se auto-
natski ukljucuje. I na kraju oset
osiguranje. L slucaju da se na iz-
lazu pojacala pojavi jednosneran
napon veci od -0,6 V, odnosno is-
pod -0,6 V, sklop izvrsava pregore-
vanje osiguraca. Cvaj deo uredaja
sastoji se od R23/C8, dva tranzi-
stora T9 i T10, koji u slucaju gre-
ske provode i konparatora IC1b
ciji izlaz tada daje 5V. Trijaci se
aktiviraju preko D9 i T11. Isto-
vreneno IC1b preko D7 iskljucu-
je optokaplere. I ovde se noze iz-
ostavljanjen D9 spreciti pregore-
vanje osiguraca.
PkAKIlCNl DEO
Kod realizacije visoko-strujnih
pojacala javljaju se probleni kojih
nena kod izrade uobicajenih po-
jacala. To ina veze sa nalin napo-
non a velikon strujon (10 do 20
A) napajanja, sto ina za posledicu
poteskoce sa uticajen nagnetnih
polja na ulaz i upravljacki deo iz-
laznog stepena. Zbog toga je po-
trebno preduzeti nere kojina se
postize da taj uticaj bude sto nan-
ji. Iajvaznije je da izvodi izlaznih
tranzistora budu sto kracon ve-
zon povezani na elektrolite. Tine
se izbegava otpor vodova i nodu-
lacija napajanja sa audio-signalon.
Izlazni signal se kratkin i debelin
kablon vodi na trakas.
MEkNE VkEDNO5Il
L odeljku sa tehnickin podacina
date su osnovne nerne vrednosti.
Tone jos treba dodati i sledece:
naksinalna snaga je iznerena pod
opterecenjen od 0,4 ona (1,0 on
respektivno) i upotrebon stan-
dardnog transornatora 2x12
V/12,5 A. Lpotrebon veceg tran-
sornatora (2x12V/20,8A) i doda-
vanjen kondenzatora za peglanje
napona dobija se veca snaga
(140W na 0,4 ona). Posto traka-
si` reprodukuju rekvencije iznad
nekoliko stotina herca dovoljna je
snaga od 100 W. Donja granicna
rekvencija pojacala, odredena
ulaznin kondenzatoron je 9 Hz.
Ako se pojacalo koristi u celon
opsegu (bez predhodno prikljuce-
ne elektronske skretnice) C1 i
C23 nogu da inaju vecu vrednost
(1 uI). Izlazni napon je u odnosu
na obicna pojacala za opterecenje
ponocu zenera snizen na 4 do 8
ona a kod strujnog pojacanja od 1
ona na 0,4 ona napon izlaznog
signala je 632 nV. Iaktor prigu-
senja na 20 kHz je dosta veliki.
Prigusenje zavisi od duzine i kva-
liteta Sense provodnika. Ako se
Audio l, 58
Audio l, 5
oni dobro postave, nece biti pro-
blena u celokupnon opsegu. Sli-
ke 5, 6 i 7 prikazuju nerenja ovog
AaJ|a Pr:|s|an Ss/m-a bez anali-
zatora. Isprekidane linije su za op-
terecenje od 0,4 ona, a cele za 1
on. Ia slici 5 prikazano je kon-
pletno harnonicko rasipanje (/a/:|
|:rman|: J|s/ar/|an-THD) pri snazi
50 W. Lspon krive pri visin re-
kvencijana je izazvan jacin utica-
jen nagnetnog polja. Rasipanje u
zavisnosti od izlazne snage pri
stalnoj rekvenciji od 1 kHz prika-
zano je na slici 6. Pri podesenosti
pojacala na naksinun povecava
se gubitak kvaliteta zvuka. Iaj-
bolje nerne vrednosti rasipanja
dobijaju se poneranjen potencio-
netra nalo unazad (slika 7). Kri-
vina je do 20 kHz ravna, a odstu-
panja do 100 Hz su prouzrokova-
na kapaciteton kondenzatora
nreznog dela. Koriscenjen veceg
kapaciteta noze se postici linear-
nost sve do 20 Hz, sto s obziron
na granicnu rekvenciju i nena
nekog snisla.
lZkADA
Lredaj je snesten na dve stanpa-
ne ploce. Ia stanpanoj ploci po-
jacala (slika 8) lene se elenenti
uobicajenin rasporedon sve do
velikih elektrolita. Tranzistori se
ucvrscuju na hladnjak pre njih.
Vazno je da tranzistori (izvori
konstantne struje) od T5 do T8
budu ternicki spojeni sa odgova-
rajucin LED-ovina od D1 do D4.
To znaci da se oslanjaju jedan na
drugog (vezivanjen kablovskin
vezicana). Ie sne se zaboraviti
toplotno provodljiva pasta. Kod
duplih tranzistora postoji noguc-
nost izbora iznedu AT tipa
okruglog kucista TC75 ili SS ti-
pa u DIP kucistu. Stanpa na ploci
odgovara SS tranzistorina. Kod
AT tranzistora obelezavanje iz-
voda na crtezu rasporeda elene-
nata je neodgovarajuce. Bez obzira
na upotrebljeni tip, lene se di-
rektno na plocu - bez podnozja.
Eniterski otpornici, snage 5W, le-
ne se uspravno. Lezeca nontaza
noguca je sano ako se koriste sla-
bo induktivni otpornici. Kalen na
ploci oznacen sa L1 je sano nodi-
ikacija predvidena za obicne
zvucnike i treba je prenostiti zi-
con. Za napajanje i izlaz koriste
se AP konektori. Izlazne klene
idu na donju stranu. Za ulazni
signal noze se koristiti cinc buk-
sna. Veze se izvode oklopljenin
kablon. Izlazni tranzistori postav-
ljaju se na gornju stranu hladnja-
ka, a upravljacki i za struju niro-
vanja na donju stranu.
Iznedu njih i hladnjaka dolaze
izolatori. Ia kraju se postavljaju
veliki elektroliti. Slika 9 prikazuje
plocu zastitnog sklopa. I ovde se
delovi lene po uobicajenon ras-
poredu.
T8 oprena se nalin hladnjakon.
Kod povezivanja uredaja ponoci
ce slika 10. Za napajanje treba
upotrebiti kablove debljine naj-
nanje 4 nn2 . To vazi i za veze
iznedu diodnog nosta i izlaznog
stepena, kao i za plus, ninus i na-
su pored trijaka na zastitnoj ploci.
Za ostalo nogu se koristiti obicni
vodovi, a tano gde se vodi audio
signal treba koristiti oklopljeni
II kabl. Kod nontaze transorn-
atora, nostnog ispravljaca i obe
ploce treba paziti da veze budu
kratke. Veliku ulogu u tone igra
velicina kucista. Kod ugradnje u
zvucnu kutiju hladnjak nora biti
postavljen tako da bude spolja.
oze biti i unutar zvucne kutije
ako se stavi tako da oko sebe ina
prostora (na pr. iza trakasa). Tran-
sornator i ispravljac dolaze iza
hladnjaka. L ovon slucaju zvucna
kutija na dnu i vrhu nora inati
ventilacione proreze. Csigurac
prinara je 2,5 A tako da podnosi
udar pri ukljucenju. Pojacalo no-
ra biti u neposrednoj blizini zvuc-
nika. aksinalno dozvoljena du-
zina kabla za zvucnik je 50 cn.
Kod vece duzine noze doci do
problena sa Sns vodovina.
PO5LEDNIA PkOVEkA
Pre pustanja pojacala u pogon po-
trebno je podesavanje potencio-
netara. P1 treba podesiti na nak-
sinalni otpor (proveriti on-ne-
tron), prikljuciti D na eni-
terski otpornik (nerni opseg 200
nV) i ukljuciti nrezno napajanje.
P1 polako okretati sve dok D
ne pokaze napon od oko 27,5 nV.
To je odgovarajuce struji nirovan-
ja od 0,5 A za svaki izlazni tranzi-
stor. Takode, izneriti bazne napo-
Sliku 5. Hurmonicko izoblicon|o od 200 Hz
do 20 kHz pri izluzno| snuzi 50W (oploro-
con|o. punu lini|u T om, isprokidunu 0,4
omu}
Sliku . Hurmonicko izoblicon|o lonu od
TkHz u zuvisnosli od |ucino (oplorocon|o.
punu lini|u T om, isprokidunu 0,4 9}
Sliku 7. Muksimulnu snugu pri ukupnom ru-
sipun|u od 0,T (oplorocon|o. punu lini|u T
om, isprokidunu 0,4 9}
Audio l, 0
5Pl5AK DELOVA 5A 5LlKE 3
Ctpornici:
R1, R34, R35, R75 ~ 562 9/ 1
R2, R76 ~ 47k5/ 1
R3, R4, R8, R9 ~ 1k21/ 1
R5, R10 ~ 892
R6, R7, R11,R12 ~ 12 91/1
R13, R14 ~ 124 9/ 1
R15 ~ 8209
R16 ~ 1k8
R17, R18 ~ 1809
R19, R20, R23, R24 ~ 121 9/ 1
R21, R22, R25, R26 ~ 5962/ 1
R27 ~ 1009/ 1
R28, R29, R45 ~ 390 9
R30, R31 ~ 4999/ 1
R23 ~ 470 9
R33 ~ 330 9
R36...R39 ~ 5692/1
R40...R43,R60...R71 ~ 0922/ 59
R44 ~ 1 K9
R46 ~ 10 K9
R47 ~ 0939/ 59
R48, R51 ~ 100 9
R49 ~ 4029/1
R50 ~ 4694/1
R52, R53, R72 ~ 56 k
R54, R73 ~ 15
R55, R74 ~ 825 k/1
R56, R57 ~ 270 9
R58, R59 ~ 2K7
P1 ~ 500 9 triner uspravan
P2 ~ 2k9 triner uspravan
Kondenzatori:
C1, C23 ~ 390 n
C2 ~ 1n stiroleks
C3, C4 ~ 39 n
C5...C8 ~ 47u/10V
C9 ~ 2n2
C10 ~ 1n
C11, C20, C21 ~ 1 u
C12 ~ 2u2/100 V tantal
C13 ~ 5n6
C14...C17 ~ 10000 u/40V radial
C18, C19 ~ 10000 u/25V radial
C22 ~ 10 u/25V
C24 ~ 4n7
kalen L1 ~ vidi tekst
Poluprovodnici:
D1...D5 ~ LED crveni
D6 ~ LED zeleni
D7, D8 ~ 1I4148
D9, D10 ~ 1I4001
T1, T2 ~ SS2210 ili AT02 (PI)
T3, T4 ~ SS2220 ili AT03 (PI)
T5, T8 ~ BC560C
T6, T7, T22 ~ BC550C
T9 ~ BI256C
T10, T11 ~ BI256A
T12 ~ BD140
T13...T15 ~ BD139
T16 ~ JE15003 (otorola)
T17 ~ JE15031 (otorola)
T18, T19 ~ 2SC2922 (Sanken)
T20, T21 ~ 2SA1216 (Sanken)
IC1, IC2 ~ 4I35
IC3 ~ CP77 (PI)
IC4 ~ L337
Cstalo:
I1, I2 ~ 7,5A topljivi osiguraci
K1 ~ cinc buksna za nontazu
hladnjaci SK104-25,5 za T12 i T13
hladnjak sa Rth<0,5K/9
nrczni dco {van p!occ)
B1 ~ nostni ispravljac 35A/50V
Tr1 ~ nrezni trao 2x12V/12,5 A
nosac osiguraca
osigurac 2,5 A troni
3 pljosnata konektora za nontazu
4 konbinovana pljosnata konektora
(nuski/zenski) za nontazu navrtkon
sliku 8. Kondonzulo-
ri mroznog dolu nu-
luzo so nu ploci po-
rod izluznog sloponu
du bi visoko-slru|ni
vodovi bili slo kruci
Audio l, T
Sliku 8u.
lzglod gorn|o i
don|o slumpo
nu ploci
Audio l, 2
5Pl5AK DELOVA 5A 5LlKE 4
Ctpornici:
R1 ~ 33 k9
R2 ~ 12
R3, R7, R9, R25, R26 ~ 100k
R4 ~ 15k
R5 ~ 100 9
R6, R22, R23 ~ 1 k
R8 ~ 47 9
R10 ~ 15
R11 ~ 39
R12, R13 ~ 56 k
R14, R27 ~ 4k7
R15 ~ 10 9
R16, R17 ~ 390 9/1W
R18 ~ 15 9
R19 ~ 3k3
R20 ~ 180 k
R21 ~ 22
R24 ~ 220 k
R28, R29 ~ 220 9/1W
R30...R33 ~ 0947/5W
P1 ~ 50 k triner
Kondenzatori:
C1 ~ 220 uI/25V
C2, C7 ~ 100 nI
C3 ~ 470 uI/6V3
C4 ~ 1 uI
C5 ~ 10 uI/10V uspravni
C6 ~ 220 uI/16V
C8 ~ 10 uI/40V uspravni bipolarni
C9 ~ 15 nI
C10 ~ 220 nI
Poluprovodnici:
D1...D3 ~ 1I4001
D4 ~ Z-dioda 5V6/499 nW
D5 ~ LED zelena
D6...D9 ~ 1I4148
D10 ~ LED oranz
D11 ~ LED crvena, high eiciency
T1, T2, T4, T10 ~ BC547B
T3 ~ BC516
T5...T7 ~ BC557B
T8 ~ BD140
T9 ~ BC547A
T11 ~ BD979
T12 ~ BD139
Tri1, Tri2 ~ TIC263
IC1 ~ CA3240
IC2 ~ 7805
Cstalo:
3 AP pljosnata konektora za nontazu
na plocu
hladnjak SK104/25,4 za T8
nrezni deo (van ploce)
B1 ~ nostni ispravljac nin. 35A/50V
Tr1 ~ nrezni trao 2x12V/12,5A
nrezne ulazne buksne sa ugradenin
nosacen osiguraca i prekidacen
stakleni osigurac 2,5A
3 pljosnata konektora za nontazu
navrtkon
4 konbinovana pljosnata konektora
(nuski/zenski) za nontazu navrtkon
Sliku . Zu-
slilno kolo
sprocuvu pro-
grovun|o, sum
ukl|ucon|u i
iskl|ucon|u i
prooplorocon-
|o izluznom
slru|om
Sliku u.
Slumpunu
plocu zuslil-
nog kolu
Audio l, 3
ne duplih tranzistora i izjednaciti
ih upotrebon P2. Izlazni napon
naponskog regulatora IC4 nora
biti u opsegu od 0 do -11V. Kod
napona ispod -11V potrebno je
iskljuciti pojacalo i zaneniti ot-
pornike R55 i R74 otpornicina
nize vrednosti, recino za 100 k.
Zatin se ispituje izlazni napon na
IC3, koji se noze kretati iznedu
10 i -10 V. Lkoliko napon nije u
ovon opsegu treba zaneniti R73
otpornikon vecin za jedan E-12
stepen. Po ukljucenju pojacala na-
pon na izlazu IC3 polako raste od
0 do vrednosti stanja nirovanja
koja zavisi od tenperature i rad-
nog napona i noze odstupati gore,
dole za par volti. Kao poslednje
treba podesiti tenperaturnu zasti-
tu. To se izvodi zagrevanjen T12
na oko 60 C vrucin vazduhon i
P1 treba tako podesiti da se D10
istovreneno upali. Jos jedan savet
u vezi kablova za zvucnike: i ovi
kablovi trebaju biti veceg preseka
(najnanje 4nn2). Cba Sense
provodnika ucvrscuju se najlon-
skin vezicana ili lepkon u kanal
iznedu vodova na kablu zvucnika
(na slici 10). Ia ovaj nacin postize
se da nagnetno polje oko kabla
ina nininalan uticaj na Sense
signal. Krajevi Sense vodova di-
rektno se lene na tacke IB1 i IB2
i prikljucke zvucnika. Tine se iz-
begavaju prelazni otpori kabla
zvucnika.
Prekoracenje
temperature
izoIovano od
hIadnjaka
ukIjucenje se
zadrskom
Cvde je pretstavljen nonitor tj.
zvucnik sa ugradjenin kontrolnin
predpojacalon i pojacalon. oze
se upotrebiti vec postojeca zvucna
kutija, izraditi nova ili se noze
upotrebljavati kao pojacalo. L dal-
jen tekstu ceno ipak ovaj sklop
opisati kao aktivni nodul ili noni-
tor. C prednosti nonitora ne treba
puno polenisati. Dovoljno je reci
da ga nozeno prikljuciti bez vecih
problena na bilo kakav izvor signa-
la, pa cak i voknen. onitor je
ustvari konpletno nono pojacalo
sa stepenon za napajanje i kontrol-
nin predpojacalon. Ceo sklop no-
ze da stane na jednoj jednostrano
odstanpanoj ploci, kao sto je prka-
zano na slici 1. (a,b). Pozadinu
norano otvoriti, ostavljajuci otvor
velicine 19x16 cn, da bi sno zvuc-
nu kutiju aktivarali` nonitoron.
Za hladnjak norano ostaviti dubi-
nu 6 cn. Ceo sklop je nalih di-
nenzija. Radi boljeg hladenja,
Audio l, 4
A k t i v n i m o d u l
)
Ora pa::|a s: Jn|m |n/r|-
s:n|m |a|am /|p: 7DA7294 pr|-
:raJ:: SCS-7|amsan. L: ara
|a|a pa/r|na m:|a pr:/|| |-
mn:/:. Sr Ja s:J: sa |n/r|s:n:
pa::|: pasm:/r:n: |:a / /|n
|ap| :||| |:|::n|| pa::|:, :||
7DA7294 s: sra|m pr/am:n-
s:m:, /mpr:/arnam | |r:/|a
spanam ::s/|/am a/r:r: s:sr|m
nar r|J|| a |n/r|s:na /|n|:|.
-nazivna snaga: 95 W/ 4 9
-nuzicka snaga: 120 W / 4 9
-aktor izoblicenja: 0.01
-odnos sig/sun: 96 dB
-zastita od kratkog spoja
-tenperaturna zastita
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE
Audio l, 5
Sliku T. Dosudusn|u slundurdnu uplikuci|u SGS-Thomson, prosironu |o novim dolul|imu, kuo npr. simolricnim uluzimu.
Sliku 2. Prilikom loml|on|u morumo obrulili puzn|u du lC prolhodno monlirumo nu hludn|uk. Goro prikuzuni Luy-oul |o u prirodno| vo-
licini i odslumpun |o |odnoslruno.
Audio l,
hladnjak se nora tako ugraditi da
rebra vire iz kusicta i stoje usprav-
no.
UNUIkA5NIE VkEDNO5Il
Ia slici 3 prikazana je blok sena
TDA7294. Po listana proizvoda-
ca, D-CS izlazno pojacalo daje
snagu od 100 W, sa nalin sunon
i jos nanje izoblicenja. aksinal-
ne vrednosti su nnogo vece, ali
to negativno utice na stepen izob-
licenja. Zbog toga ovde upotre-
bljavano napon napajanja od
30 V, sto utice na nanju izlaznu
snagu, ali i nanji stepen izobli-
cenja.
Rad sklopa prikazan je na slici 1.
Llaz je udvostrucen i to zato da bi
prilikon dalje gradnje tu nogli
vezati dva tipski razlicita konekto-
ra, da bi sno na taj nacin obezbe-
dili konpatibilnost sa izvorina
zvuka bez upotrebe adapterskih
kablova. Llazni signal se preko
bipolarnih elektrolita vodi na ope-
raciono pojacalo IC1A. Cslabljeni
signal se zatin preko C5 vodi na
sklop za ekvilizaciju. Cpseg BAS
regulacije poneren je na nize, iz
razloga konpenzacije odstupanja
u donjen delu cujnog opsega, ko-
ja nogu biti uslovljena postavljan-
jen gotovog nonitora u prostor.
Regulacija visokih tonova radi u
gornjoj zoni srednjih rekvencija i
konpenzuje odstupanja nastala
usled nanje ili vise akusticno pri-
gusenih prostora. Sa izlaza IC 1b
signal se preko spreznog kapa-
citeta C10 vodi na potencionetar
za regulaciju jacine zvuka P3.
Vrednost C10 se ne sne poveca-
vati, zbog velikog otpora P3 i R10
(47k i 10k), jer ce dolaziti do
snetnje, odnosno sunova, prili-
kon ukljucivanja/iskljucivanja bez
obzira na nogucnost LTE-
unkcije. Proizvodac je predvideo
sklop tenperaturne zastite i sklop
za zastitu od kratkog spoja. C11
predstavlja kratki spoj za naizne-
nicni napon, a R11 otperecuje
ulaz sa 4,3 k. Sklop za LTE
STAID BY-unkciju rezultat su
loseg iskustva sanog proizvodaca
u azi razvoja TDA7294 i dosta se
razlikuje od dosadasnje stan-
dardne aplikacije. Cva dva ulaza
noraju biti kontrolisana TTL-ni-
voon, jer bilo kakvo naponsko
odstupanje noze dovesti do ne-
pravilnog rada LTE i STAID-
BY unkcije. Sa ovde zadatin
vrednostina nece biti problena u
radu ovih unkcija.
Izrada nece predstavljati problen.
Teskoce pri izradi stvaraju ulazne
buksne koje su blizu ulaznih kon-
denzatora. Prilikon dugotrajnog
koriscenja dolazi do velikog za-
grevanja TDA 7294, (sto nu, nece
skoditi zbog tenperaturne zastite)
tako da nozice kola noraju biti
dobro i kvalitetno zalenljene i za-
to se preporucuje da prethodno
bude nontirano na hladnjak.
Sliku 3 blok somu TDA 724
Sliku 4. U T5-polnom SlL-kucislu |o ugrud|o-
nu i MUTE-unkci|u ko|u mozo sluzili kuo
prolhodnicu zu ukl|ucivun|o/iskl|ucivun|o
du bi so izboglo puckolun|o u zvucnicimu
Svaki Audioil zeli da poboljsa svoj
Hi Ii, ne sano po pitanju analogne
nego i digitalne elektronike. Pred-
stavljano van DAC koji radi na
Delta-signa principu. DAC je sne-
sten na naloj plocici i u osnovi je
prilicno jednostavan. Izbor je pao
na poznati Y 3623 B / Yanaha, i
ultra-noderni PC1710L.
PklNClP kADA:
Ia sl. 1 doniniraju DA interejs
Y3623B i najnoviji DA konvertor
PC1710L / Burr Brovn. S/PDII
ulazni signal dospeva do invertora
IC1a koji radi kao pojacalo koje di-
ze signal za aktor 6, zatin ga IC1B
prosleduje na nozicu DII` (pin
28, IC 2). Lz IC2 potrebno je nalo
elenenata za potpunu unkciju. Ka-
da nena signala na ulazu kvarc X1
enituje rekvenciju od 16 Hz.
R6/C6 odreduju vrenensku kon-
stantu internon PPL-VCC-u.
R5/C5/D1 cine pover-up-reset
sklop za prebacivanje takta.
UKkAIKO O
lNDlKAClIAMA...
Prinljene S:mp||n rekvencije pri-
kazuju se jednon od 3 LE-diode
(D2-D4), koje su kontrolisane sa
S1` i S2` (pin 23 i 24) preko in-
vertora IC1C i IC1D. Poseban izlaz
DEI` (pin 16) nenja stanje, ako se
radi o signalu sa PREE-azon, o
cenu nas obavestava LE dioda D6
prikljucena na tranzistor T1. ER-
RCR-LED u slucaju snetnji kon-
trolisana je sa ERR` nozice (pin
21, IC2) preko invertora. Skreceno
paznju da LED (D6) ne radi konti-
nuirano nego inpulsno, sto zavisi
Audio l, 7
, - Sigma princip
)K@E
,)+
Ora pa/pana :a/anam:n DA :anrr/ar |a| s ma: J|r|/na
pr|||a|/| n: CD p|r ||| DA7.
Cn/r:|n| pra:sar a s/r:r| D|/:-S|m: Canrr/ar,
|a| :r:/a /:n/:s/|:n :ra| | maanas/ rr::n: /:|/na s|n:|:
s: DAC n: J||/:|n| |:rar s|n:|:.
Digitalni 8-struki arrs:mp||n Iilter
Digitalni Dmp|:s
ogucnost vracanja taktnog signala
Izoblicenje 0 dB, na 1 kHz 0,0025
Cdnos signal/sun >110 dB
Preslusavanje kanala
na 1 kHz >100 dB
na 20 kHz >75 dB
Creske lineariteta: <0.2 dB
S:mp||n rekvencije 32/44.1/48 kHz
IEHNlcKE KAkAKIEkl5IlKE:
od tipa snetnji. Da bi konvertor
(IC3) nogao ugasiti` ili nutira-
ti` signal, potreban je sklop
R16/C9/D7 koji panti` kratke
inpulse ili bolje reci produzava ih
i zatin ih salje na LTE`-nozi-
cu (pin 25, IC3).
ZAIlM...
DA interejs generise i druge sig-
nale koje poton salje DA konver-
toru (IC2 prena IC3), i to su:
s:mp|-r:/ /:|/ LRCII` (pin 1,
IC3), ||/-/::/ BCKII` (pin 5,
IC3), Jmp|:s s|n:| D/D
1` i C/D 2`, nozice (pinovi
Audio l, 77
SlikuT. Colim sklopom DA convorloru dominiru|u dvu 28-polnu lC-u su volikim sloponom inlogruci|o.
*vidi loksl
Audio l, 78
26 i 27) i eventualno, oscilatorni
takt XTC` nozica (pin 6, IC3).
Taktni signal za DA convertor IC3
dobijano ili od IC2 ili od kvarca
X2 koji radi 256-strukon ili 384-
strukon sanple-rekvencijon.
Vec prena upotrebljenon kvarcu
ulaz :|a:| s|:/ (pin23, IC3) se
preko preklopnika JP2 spaja na
nasu odnosno na pozitivni napon
napajanja. Ako je aktivan kvarcni
oscilator od IC3, onda generisani
signal sluzi kao povratni taktni
signal i za digitalni izvor signala
CLKC` (pin 4, IC3). Alternativa
je da se preklopnik JP1 postavi ta-
ko da se IC3 taktira od strane IC2
koji tada taktni signal skida` sa
ulaza.
Za DA convertor od vitalnog zna-
caja je stabilnost taktnog signala.
Sun se uvek, bar u naloj neri
provuce` u audio opseg i ^a|s-
s|:pr nije u stanju da potpuno
potisne izoblicenja. Zato sopstve-
ni oscilator garantuje poboljsanje
dinanike i odnosa signal/sun. Ia
taj nacin dobijano koniguraciju
kao kod odvojenih CDP i DA
konvertora kod kojih noraju po-
stojati dodatne veze, jedna za au-
dio signal i druga za taktni signal
koja je kljucna za optinalan rad
ovakve koniguracije. Ako zelino
da inano povratni vod signalnog
takta, onda upotrebljavano kvarc-
ni oscilator od IC3 i potreban
nan je sklop od 4 paralelno veza-
nih invertora, (IC4), Trao-preno-
snik, dva otpornika i kondezator.
Posto se ovde radi o rekvencijana
od 8.192 Hz i 18.432 Hz, po-
treban nan je 75-onski koaksijal-
ni kabl. C22 drzi oplet kabla na
potencijalu nase, dok R10 optere-
cuje izlaz transornatorskog pre-
nosnika tako da ne nastanu neki
naponski spicevi na otvorenon iz-
lazu. R11 ogranicava releksije na-
stale prikljucivanjen neodgovara-
juce inpedanse.
PkEPkAVKA
VA5EG UkEAIA:
Cna se sastoji u tone sto se pro-
veri na kon kvarcu odgovara re-
kvencija taktnog signala i zatin
nadeni kvarc odleni i na njegovo
nesto zalene izvodi kabla koji
vodi do izlaza SYSCLK`. Kabl se
Sliku 2. Du bi svo kompononlo slulo nu ovuko muli prosloo, upolrobl|onu |o dvoslrunu slumpunu plocu.
Audio l, 7
Dijagran A prikazuje rekventnu krivu:
Dijagran prikazuje preslusavanje kanala:
Dijagran C prikazuje linearitetnu gresku. Iznedu -100
dB i -90 dB konstatujeno otklon od oko 0,2 dB
Dijagrani D, E, F su Iourier` analize izlaznog signala
od 997 Hz
D: Taktni signal se odvaja iz digitalnog-audio-signala po-
nocu Yanahinog` cipa. Znaci, taktni signal se ne vraca
na izvor
E: Taktni signal vracano CD plejeru odnosno izvoru.
Skok u spektru iznad 20 kHz je tipicna karakteristika Ioi-
se-shapera u PC-u, tj. u BurrBrovn-cipu. Pad koji sledi
u spektru iznad 50 kHz je posledica rada analognog iltera
na izlazu nasegDAConvertor.
F: Taktni signal takode vracano, ali ston razlikon sto
sklop radi bez analognog iltera na izlazu. Sun u audio
opsegu je veci za 30-tak dB!
Audio l, 80
prenoscuje otporon od 75 ona
(postavlja se iznedu opleta i
unutrasnjeg voda). Iznedu unu-
trasnjeg voda i ulaza oscilatora po-
stavlja se kapacitet od 1 nI koji
odvaja jednosnerne napone. Da
bi signal na CLKC` inao dovol-
jan napon, kapije integrisanog ko-
la IC4A/B i IC4C/D vezuju se u
nost. Interni analogni ilter
niskopropusnik opsega u IC3
oslabljuje sano 0.2 dB na 20kHz,
sto nije dovoljno. Zato je neop-
hodna ilterska sekcija koja poti-
skuje sve snetnje iznad 20 kHz.
Kod svih jednobitnih i slicnih si-
stena, zasebni izlazni ilteri sagra-
deni su od netaloslojnih otpora
klase E24, tolerancije 1, stiro-
leks kondenzatora. Posto je izla-
zni signal na PC1710L nalo
nizi od ostalih uredaja, izlazni ste-
pen dize vrednost signala na 2V
eektivno. Iilter na izlazu sastoji
se od operacionog pojacavaca IC5.
Da bi jednako unkcionisao za oba
kanala, neophodna je upotreba
konponenti nalih tolerancija.
Ia otporina R17-R21 i R25-R29
inano veliki pad napona, usled
velike BIAS`-struje, koga kon-
troliseno ponocu P1 i P2. Ia iz-
lazu inano relej koji prekida izlaz
dok traje ukljucenje/iskljucenje,
da ne bi doslo do pucketanja u
zvucnicina. Iapon napajanja za
relej skida se direktno sa sekunda-
ra i iznosi 25V (zbog kaskadne ve-
ze). Vrednost C46 nanerno je
prenala da bi relej brze iskljuci-
vao. Prilikon ukljucenja tran-
sornator T3 provede tek posle
par sekundi, sto je vrenenska
konstanta koju deinise R33. Vre-
nensku konstantu nozeno kori-
govati pronenon vrednosti R33.
NAPAIANIE...
Koriste se sledeci naponi za napa-
janje: 8 V za analogni deo i 5 V
za digitalnu sekciju kao i 5 V
koji je galvanski odvojen od pred-
hodnog. Zbog toga je potreban
trao sa dva sekundara. Svaki na-
pon napajanja ina svoj ispravljac i
stabilizator. Ctpori R37/R38 ogra-
nicavaju struju punjenja elektroli-
ta. LC ilter L1/C14 dodatno
odvaja PC (IC3) od napajanja sa
ostalin sklopovina, a kalenovi
L2/L3 sluze za odvajanje visokih
rekvencija u naponu napajanja za
operaciono pojacalo.
U IABELl 1. PONUENE
5U DVE MOGUCNO5Il:
Beselova` karakteristika ciji je
red, odnosno vrene rada kon-
stantno i Buttervorthova` karak-
teristika koja ina prilicno strnu
krivu.
Trao-prenosnik Tr1 sastoji se od
prstenastog jezgra C2-3/IT 12 na
koje notano 15 zavojaka u dva
dela za prinar i 5 zavojaka za se-
kundar. Ia sl.3 vidino kako to
treba tacno da izgleda. Visak zice
skratino na oko 10 nn od tela
torusa. Raznak S` i P` treba od-
govarati onon na sanoj plocici.
Ianotani trao-prenosnik pricvr-
scujeno sa par kapi lepka na plo-
cicu i poton lenino. Pre pocetka
norate odluciti da li zelite da
ugradite nogucnost vracanja takt-
nog signala sa DA konvertora na
vas izvor digitalnog signala ili ne.
Bolja je izrada celog sklopa sa no-
gucnoscu vracanja taktnog signala
Sl.3 Crloz pokuzu|o konslrukci|u izluznog
lruou-pronosniku zu luklni signul
i ako tako gradite DAC, nora se
voditi racuna o sanple-rekvenci-
ji, da li je 256-struke ili 384-stru-
ke, a to deinise JP2 (vidi tablicu
2). DA convertor ugradite u sano
kuciste izvora digitalnog signala.
Ako se odlucite da vas DA con-
vertor oprenite sa nogucnoscu
vracanja taktnog signala, norate
da izvedete nanji zahvat na vasen
izvoru digitalnog signala i za to je
potrebna sena, ali ako ne raspola-
zete njone onda se nozete oslo-
niti na natpise na sanoj stanpanoj
plocici vaseg digitalnog izvora ili
ako bas nista drugo ne preostaje,
onda isprobajte. Postoje sano dve
nogucnost; ili radi ili ne, ako ne,
onda obrnuto polarisite koaksijal-
ni kabl na nesto izbacenog kvarca,
i ako je potrebno izbacite susedna
dva keranicka kondenzatora. Ia
sanon kraju, kada je sve spojeno,
norano uskladiti levi i desni ka-
nal na sledeci nacin: Voltnetar
prikljucino na jedan od izlaza i
ukljucujeno napajanje DA kon-
vertora, s tin da na ulazu nena-
no ulaznog signala. Isti postupak
ponovino sa drugin kanalon.
Audio l, 8T
Vrednost elenenata za razlicite tipove Iiltera (sve
tolerancije su 1)
Bessel`-ova k-ka Buttervorth`-ova k-ka
Prigusenje na 20 dB Prigusenje na 20 dB
(Iilter DAC): oko 1 dB (Iilter DAC): oko 0,3 dB
R18, R26~6k49 R18, R20, R26, R28~10k7
R19,R27~2387 R19,R27~3k65
R20,R28~5k49 R21,R29~3k16
R21,R29~2k49 C25,C30~1n
C25,C30~820p C26,C31~1n5
C26,C31~1n5 C27,C32~560p
C27,C32~560p C28,C33~330p
C28,C33~330p
Ioblico 1.
Vrednost kvarca za X2
Digitalni Sanpling Kvarc () Polozaj JP2
CD 44.1 kHz 11.2896 Hz L
44.1 kHz 16.9344 Hz H
DAT/DC/D 48KHz 12.288 Hz L
48 KHz 18.432 Hz H
DSR 32 KHz 8.192 Hz L
32 kHz 12,288 Hz H
Ioblico 2.
Sliku 4. Prodlog izglodu prodn|o ploco.
Ctpornici:
R1...R11 ~ 75 Chn
R2,R24,R32,R36 ~ 100
Chn
R3 ~ 10 k
R4 ~ 10 Chn
R5 ~ 18 k
R6,R10 ~ 270 Chn
R7 ~ 1
R8 ~ 2 Chn2
R9,R13 ~ 560 Chn
R12,R14 ~ 680 Chn
R15 ~ 470 Chn
R16 ~ 22
R17,R25 ~ 47k5 1
R18,R19,R26,R27~4k64 1
R20,R28 ~ 7k87 1
R21,R29 ~ 4k99 1
R22,R30 ~ 2k55 1
R23,R31 ~ 2k00 1
R33 ~ 820 k
R34 ~ 10
R35 ~ 15
R37,R38 ~ 5Chn6
P1,P2~Trinnpoti 10
Kondezatori:
C1 ~ 10 n ker.
C2,C16...C21,C23,C36...
C39,C42,C43,...
C48,C50~100 n kera-
nicki
C3,C4 ~ 10 p
C5 ~ 100 n
C6 ~ 8n2
C7,C22 ~ 47 n ker.
C8 ~ 4u7/63 V
C9 ~ 15 n
C10 ~ 47 p
C11 ~ 39 p
C12,C13,C34,C35,C40,C
41,C49 ~ 10 u/63 V
C14,C15 ~ 100 u/10 V
C24,C29 ~ 2u2 KT,
C25,C30 ~ 820 p 1
Styrolex
C26,C31 ~ 1n5 1
Styrolex
C27,C32 ~ 560 p 1
Styrolex
C28,C33 ~ 330 p 1
Styrolex
C44,C45,C51 ~ 1000
u/16 V stehend
C46 ~ 22 u/40 V stehend
C47 ~ 2u2/63 V stehend
Kalen:
L1...L3 ~ 47 u
Polurovodnici
D1,D11 ~ 1I4148
D2,D6 ~ Lov current
LED, zuta
D3,D5 ~ Lov current
LED, crvena
D4 ~ Lov current LED,
zelena
D7 ~ BAT85
D8...D10 ~ 1I4002
B1 ~ B80C1500
T1 ~ BC547B
T2 ~ BC516
T3 ~ BC517
IC1 ~ 74HCL04
IC2 ~ Y3623B
(Yanaha)
IC3 ~ PC1710L (Burr
Brovn)
IC4 ~ 74HC86
IC5 ~ IE5532
IC6 ~ 7808
IC7 ~ 7908
IC8 ~ 7805
Cstalo:
-JP1, JP2
preklopnik, jednostruki
sa 2 polozaja
-K1-K4 Cinch buksne
(RCA tip) (za nontazu
na plocu/stanpu. -print-
nontaza)
K5 Lister klena (za non-
tazu na stanpu. Takozva-
na print nontaza) 2-pol-
na.
Tr 1 Torus C2-3/IT 12
nanotaji:
sekundar 5 navoja CL-
Lak zice precnika 0.7 nn
prinar: 15 navoja CL-
Lak zice precnika 0.7 nn
Tr.2 rezni trao 2X9V
3,3 VA
Re1-Relej 2X preklopni-
ka sa 2 polozaja (kalen
releja 12V/10nA)
Kuciste: dubine 180 nn
Svaki zvucnik poseduje pokret-
ni sisten cije se najvaznije
okvirne vrednosti nogu opisati
kao 7||| - Sm:|| - P:r:m/r.
Ponocu tih vrednosti noze se
dinenzionisati kuciste. TSP-u
pripadaju sledeci podaci:
I:s ~ ekvivalent zaprenine,
Is ~ rezonantna rekvencija
slobodnog vazduha,
Qs ~ elektricna vrednost,
Qms ~ nehanicka vrednost,
Q/s ~ ukupna vrednost.
TSP vrednosti zvucnika zavise
jedne od drugih. Lpotrebon
zvucnika tokon duzeg vrene-
na noze doci do pronene
vrednosti. To se naniestuje na
dva nacina: dovod nehanicke
energije (vodi povecanju ten-
perature), povecano nehanicko
kretanje (dovodi do zanora
naterijala do krajnjih granica).
L oba slucaja povecava se op-
terecenje nenbrane koje je
poznato kao ekvivalent zapre-
nine I:s. Posto rezonantna
rekvencija Is zvucnika zavisi
od ekvivalenta zaprenine, pri
porastu Vas-a dolazi do njene
pronene. Vrednost Q/s, zavisi
proporcionalno od rezonantne
rekvencije Is i sa njon opada.
Cpisanin eekton posebno su
pogodeni konusni zvucnici, s
obziron da oni podnose naj-
veca nehanicka opterecenja.
Interesantno je videti koliko se
vrednosti nenjaju i koliko uti-
cu na izdrzljivost zvucne kuti-
je.
Kao priner bice uzet zvucnik
W170S od 4 ona i bas releks
kuciste zvucne kutije Alto II.
Potrebno je izneriti TSP no-
vog zvucnika, a zatin upotre-
biti inpedancu i anplitudnu
rekvenciju kucista Alto II.
ovi !SP:
Vas ~ 35,19l
Is ~ 37,3Hz
Qts ~ 0,45
Zatin se zvucnik pusta u rad 8
casova u granicnon nehanic-
kon rezinu, posle cega se neri
rezonantna rekvencija Iu:rm.
Cna se spusta na 30Hz. Posle
visecasovnog hladenja se pono-
vo nere TSP, kao i vrednosti
inpedanse i rekvencije kuci-
sta.
!SP pos!c 8 casova {oh!adcno):
I:s ~ 43,35 l
Is ~ 33,4 Hz
Q/s ~ 0,34.
Kao sto je vec opisano, nerenje
nakon upotrebe pokazuje pro-
nene I:s sa 35,19 l na 43,35 l i
prepoznatljivu odgovarajucu
pronenu rezonantne rekven-
cije Is sa 37,3 na 33,4 Hz. Cvo
je prikazano dijagranon na
slici 1. Tacke 1 i 3 krivulje in-
pedanse daju rezonancu bas re-
leks kucista, a tacka 2 daje
vrednost vaznu za podesavanje
bas releks paralelne rezonan-
ce. Paralelna rezonanca nezavi-
sna je od I:s pa je zato ista. Ia
ovaj nacin dolazino do za-
kljucka da pronene TSP-a ne-
naju trajnog uticaja na podese-
nost rekvencije bas releks
zvucne kutije.
)7)
Pronena TSP paranetara jed-
nog istog zvucnika za 20 I:s
vrednosti ina uticaj sano na
izdrzljivost zvucne kutije i kod
dobrih zvucnika ne igra vaznu
ulogu.
Sve dok su tolerancije za nag-
netni pogon kretanja nase ne-
znatne, ne javljaju se probleni
prouzrokovani pronenon re-
zonantne rekvencije Is u toku
rada.
Audio l, 83
T h i e l e - S m a l l - P a r a m e t a r
Problem su Ioleruec[umu ?
Sliku T. Krivu impodunso pro i poslo oplo-
rocivun|u.
Sliku 2. Promonu rokvonci|o pro i poslo op-
lorocivun|u.
Dobre i kvalitetne zvucne kutije se
jednon postave i teska srca pone-
raju ili iznose iz prostorije, pogoto-
vu ako je u pitanju zurka` gde do-
lazi do opasnosti od ostecenja. Sve
ovo R`-ovi lako podnose i vrlo
su robusni. Cni su, kako to proiz-
vodac Sp:|r 7r:J" tvrdi, kao
stvoreni za kucne zabave.
SKPETNlCA
Proizvodac se za projekt skretnice
ogranicio sano na najneophodnije.
Kalen L1 je 6dB, niskopropusnik,
redno spojen sa dva bas-zvucnika
koji nose oznaku RAW 8008. Kalen
koci` visoke tonove prena basovi-
na sa nenbranana od inpregnira-
nog kartonskih naterijala i oscilu-
jucin kalenon od 37 nn. Cba bas
zvucnika sa inpedanson po 8 9 su
vezana paralelno. Visokopropusnik
opsega sastoji se od C1 i L2 ispred
koga je redno spojen PTC otpor
koji ina nanenu da zastiti visoko-
Audio l, 84
4=LA=IJAH
4&
^|Jn: :ran: |a/|:
n ma: |s/arrmna ::Jara||/|
sr a|as | n:r|| s|as:n:.
Z: |an ::|:r" | :ar|" |m:
m:|a sp:|:||:ar:n|| |a/|:.
7a pasps||a r::ra :| p:|/
n::r:n R:rM:s/r", |a: /r|:
J: ::Jara|| sr ::|/r /rrJ"
s|as:|:| pa||||.
2 - sistenatski basreleks
Inpedansa 4 9
Snaga (trajno) 100 W
Snaga (nuzicka) 150 W
Iazivni zvucni pritisak 96 dB
Dinenzije (vis,sir,dub.) 35x53x27
6-01- )4)6-41561-
Audio l, 85
Sliku T. Dimonzi|o zvucno kuli|o. Svo dusko su dobl|ino izmodu T2-T mm.
Audio l, 8
tonce RHT2504 od prevelike
struje. L ton slucaju PTC otpor
se greje, njegov otpor se povecava
i tada visokotonac radi snanje-
non snagon. Ako dode do daljeg
zagrevanja norano iskljuciti
zvucnu kutiju da bi se PTC ohla-
dio. Prilikon ispitivanja jos ni
jednon nisno dosli u takvu situa-
ciju. Slabu tacku ipak predstavlja
PTC, koji i u hladnon stanju`
ina odredenu otpornost, tako da
na njenu evidentirano pad napo-
na, ali to je zanenarujuce jer viso-
kotonac raspolaze vecin stepe-
non delovanja od basova.
Izrada zvucne kutije vrlo je jedno-
stavna. Ia gotovu kutiju nozeno
postaviti zastitne linove za ivice i
uglove. L donjoj polovini leze
dva basa, u sredini iznad njih
snesten je visokotonac, a basre-
leksne rupe sa leve i sa desne
strane. Prikljucna kutija je posta-
vljena na zadnjoj ploci. Irezova-
nje rupe za zvucnike nije neop-
hodno. Preko tako postavljenih
basova nozeno ugraditi i zastitnu
nrezu ili radi jos robusnijeg delo-
vanja resetke.
NA KPA1U . . .
Kriva inpedanse se ni u jednon
delu spektra ne nalazi iznad 3 9.
Skok inpedanse u delu spektra
oko 3500 Hz je indikativno zbog
nedostataka linearnosti sane
skretnice. Pojacalo nanje snage
noze zbog velikog zvucnog priti-
ska da pokrece R8`, ali ce tada
dolaziti do klipinga` pojacala, sto
noze dovesti do unistavanja zvuc-
nika. Idealno bi bilo pojacalo od
100 W. L dijagranu zvucnog pri-
tiska nalo su povucenije rekven-
cije u spektru od oko 1kHz, dok
se tacka tezista nalazi na oko 100
Hz. oze se izvrsiti ekvilizacija
zvuka ispod pojacala. R8 dolazi
do izrazaja prilikon reprodukcije
zvuka iz sintisajzera ili konpju-
terski obradenih zvukova.
Sliku 3. Krivu impodunso
Sliku 4. Krivu zvucnog prilisku. Srodn|i lonovi su mulo povuconi.
Sliku 2. Somu skolnico
Istorija ovog pojacavaca pocinje u
jesen 1992god, kada se po casopisi-
na za audio-tehniku pocinje obja-
vljivati LLTI-AP pojacavac sred-
nje snage. Cvaj potpuno sinetrican
pojacavac snage 60 W je do sada za-
jedno sa LIA pojacavacina bio naj-
bolji. Pojacavaci srednje snage
(PA) koji se do tada nisu pojavlji-
vali za sanogradnju su tehnicki do-
stignuti.
Kvalitet PA pojacavaca doziveo je
nekoliko nodiikacija. Cne su kon-
cipirane za rad sa vrlo nalin inpe-
dansana opterecenja (pojasni zvuc-
nici). Pri razvoju strujnih pojacava-
ca poboljsani su jos neki detalji.
PA i strujni pojacavaci inaju isti
koncept, ali se razlikuju u dve zna-
cajne tacke. Jedan noze da da viso-
ku izlaznu struju (do 35 A), a drugi
poseduje zastitno kolo bez releja.
Cva druga tacka noze ubediti audi-
oile jer vide snazne izlazne releje
kao potencijalni izvor problena.
Kontaktne povrsine releja doprino-
se losijen kvalitetu reprodukcije
kao i snanjenju aktora prigusenja
izlaznog stepena.
Tokon razvoja strujnih pojacavaca
postavljalo se pitanje o pojacavacu
bez releja za uobicajene zvucnike.
Zato je ovde predstavljen LLTI
T Audio
5 J = J A B J D A = H J
761)2
Pa m|s|na s/ran:|:, LL7I-AMP
pr:r| s/:/ a/ /| :r/" pa::r: |a|
pra:: r|sa| |r:||// |:|a pa p|/:na |:-
raJn: s:ma arJ::, /:|a | pa p|/:-
na :ra|:. Kr:||// as/r:rn s:m|m
|an:p/am pr|/ar:n: ara pa::r:-
:. L pr:|s| /a :n:| mnaa s:/| prar-
Jn|| :: |:|ar:/ar|s||m s/a|am, |J:-
a| paJ |apam sr:|| Ja arJ:: | s|a-
s:a| pa mnaa pa/: n:|:|J |s/| :ra|.
AP, koji je u dvena tackana po-
boljsan u odnosu na PA pojaca-
vace: novi pojacavac radi bez izla-
znih releja, a snaga je povecana na
100 W na 8 ona, odnosno na 175
W na 4 ona.
lZPADA
Ia slici 1prikazana je blok sena
izlaznog stepena. Lako prepozna-
jeno sinetriju u konstrukciji.
Llazni deo sagraden je sa dva di-
erencijalna pojacavaca T1 i T3
koji su podeseni na naponsko po-
jacanje 100. Iaktoron 10 par die-
rencijalnih pojacavaca T2/T4 do-
datno pojacava nivo signala. Sig-
nal ide na predpobudne tranzisto-
re T12 i T13 preko dva optokaple-
ra, koji odvajaju predstepen i izla-
zni stepen i sluze za prilagodenje
inpedanse iznedu dva stepena.
Iznedu njih se nalazi podesiva Z-
dioda sastavljena od tranzistora
T14 i T15, ponocu koje se pode-
sava nirna struja kroz izlazne
tranzistore. Pravi izlazni stepen
sastoji se od dva paralelno vezana
tranzistorska para T18/T19 i
T20/T21, koji napajaju dovoljno
jakon strujon baze pobudne
tranzistore T16 i T17.
Cptokapleri potiskuju pucketanja
pri ukljucivanju i iskljucivanju i
tako preuzinaju ulogu izlaznih
releja. Kako to unkcionise? Blok
Kasnjenje ukljucenja` koji je za-
jedno sa blokon Strujni detek-
tor` postavljen na posebnoj stan-
panoj plocici sluzi da LED dioda u
optokapleru ne zasvetli odnah po
ukljucenju, vec da postepeno za-
svetli. Cptotranzistori koji se na-
laze u kolektorskin vodovina
T2/T4 takode polako prelaze u
provodno stanje, sto prouzrokuje
postepen dolazak` napona napa-
janja na izlazni stepen, tako da je
sprecen nepozeljni tup`. LED se
brzo gase pri iskljucenju, tako da
izlazni stepen trenutno ostaje bez
struje i na taj nacin spreceni su
sunovi pri iskljucenju.
Cstale unkcije zastitnog kola ko-
riste optokapler kao prekidac za
iskljucenje. Struja kroz eniterske
otpornike izlaznih tranzistora
utvrduje se na isti nacin kao i jed-
nosnerni napon na izlazu bloka
strujnog detektora. Ako struja
zbog preopterecenja postane pre-
jaka ili iz nekog razloga postoji
visok jednosnerni napon, izlazni
stepen preko optokaplera ostaje
bez struje i iskljucuje se nrezno
napajanje. Dva trijaka kratko spa-
jaju sinetricno nrezno napajanje
ka nasi, tako da pregorevaju osi-
guraci uredaja. Cvaj vid zastite
unkcionise besprekorno. Ia slici
1 ne vidi se ternicka zastita koja
takode iskljucuje struju izlaznon
stepenu (preko optokaplera) kada
tenperatura izlaznih tranzistora
prede dozvoljenu granicu.
SEMA
Ia slici 2 data je elektricna sena
izlaznog stepena. Cna lici na
strujne pojacavace, s tin sto su
ucinjene neke nodiikacije u di-
nenzionisanju elenenata, posto je
napon napajanja visi (2x42 V une-
sto 2x30 V) i izlazna struja slabija.
odiikacija uslovljava dodatnu
stanpanu plocicu. Razlike u seni
pojacavaca su: drugi tipovi tranzi-
stora za T1 i T3, nanji osiguraci,
nanje paralelno vezanih eniter-
skih otpornika kod izlaznih tran-
zistora, kao i dodatni kondenzator
Cb u kolu povratne sprege. Csin
toga, nena ni vodova strujnog in-
jektora ka zvucnicina, a ni vodova
od kola IC3 do napona napajanja,
(D9 i D10 su izbaceni) posto se za
korekciju oseta koristi ponocni
napon.
Ia ulazu se nalazi konbinacija
iltera propusnika visokih re-
kvencija (C1/R2) i iltera propu-
snika niskih rekvencija (C2/R1).
2 Audio
SIika 1. PojednostavIjena simetricna sema ULTI-AMP pojacavaca pokazu-
je paraIeIe sa MPA i strujnim pojacavacima.
Audio 3
Iiltar propusnik visokih ucestano-
sti, sa vrlo niskon donjon granic-
non rekvencijon, sprecava da
jednosnerni napon dode do ula-
znog dierencijalnog stepena. Iil-
tar propusnik niskih ucestanosti
ogranicava propusni opseg ula-
znog signala na oko 300 kHz.
Irekvencijsku konpenzaciju ula-
znog stepena vrse RC clanovi
R5/C3 i R10/C4, tako da sirina
propusnog opsega u praznon ho-
du iznosi oko 14 kHz. Strujni iz-
vori T5 i T6 garantuju stabilno
podesavanje tranzistora T1 i T3.
Cba strujna izvora rade sa ree-
rentnin LE diodana D1 i D2, ko-
je se napajaju ponocu izvora kon-
stantne struje T9.
L drugon dierencijalnon stepe-
nu koriste se isti tranzistori.
Strujni izvori T7 i T8 drze kon-
stantan nivo jednosnernog napo-
na. Struja kroz LE diode ovoga
puta se stabilizuje sa dva odvojena
strujna izvora. (T10 i T11) Treba
paziti da sve reerentne LE diode
inaju isti pad napona na sebi, (iz-
nedu 1.55 i 1.65 V) inace nece se
postici korektno podesavanje jed-
nosnernog napona. Cptokapleri
koji sluze za kasnjenje ukljucenja,
nalaze se u kolektorskin vodovi-
na tranzistora T2b i T4b. LE dio-
de u optokaplerina ukljucuju se
(preko prikljucaka B1 i B2) po-
nocu zastitnog kola koje se ne na-
lazi na istoj stanpanoj plocici. Iz-
nedu kolektora tranzistora T12 i
T13 nalazi se Z-dioda napravljena
od tranzistora T14 i T15.
Potencionetron P1 podesava se
napon iznedu kolektora T12 i
T13, a tine i nirna struja kroz iz-
lazne tranzistore.
Ia kraju signal stize do snaznog
izlaznog stepena koji se sastoji od
dva super-eniter pojacavaca. (po-
jacavaca sa zajednickin eniteron)
T16 i T17 pobuduju paralelno ve-
zane izlazne tranzistore T18/T19,
odnosno T20/T21. Dodatni tran-
zistor (T22) sluzi kao injektor za
SIika 2. Sema pojacavaca. U odnosu na strujni pojacavac, mnoge komponente su naknadno dimenzionisane.
zastitu od velike struje: ako napon
na eniterskin otpornicina prede
naksinalno dozvoljenu vrednost,
koja odgovara izlaznoj struji od 18
A, T2 provodi i aktivira zastitno
kolo.
L kolektorskin vodovina izla-
znih tranzistora nalaze se osigura-
ci I1 i I2 od po 6,3 A, koji su pre-
ko prikljucnih tacaka PC11 i
PC12 spojeni za zastitnin kolon.
Ako zastitno kolo iz nekog razloga
pregori osigurace, svetle LE diode
D5 i D6. L praksi ovo se desava
vrlo retko, jer najpre pregore osi-
guraci u kolu prinara.
Preko Bucerotovog clana R47/C12
i izlaznog kalena L1, sa pripada-
jucin otpornikon RL, signal do-
lazi na naponski razdelnik
(R48...R51). Kod strujnih pojaca-
vaca, na ovaj razdelnik je priklju-
cena povratna sprega sa zvucnika.
Pri nanje ekstrennin izlaznih
strujana kod LLTI-AP pojaca-
vaca, ova povratna sprega nije
neophodna, tako da se PC4 noze
povezati sa levon stranon kalena
L1, a PC5 se noze povezati sa na-
son na izlazu za zvucnike.
Cdnos R49 i R50 odreduje aktor
povratne sprege pojacavaca. Sa
cvorne tacke ovih otpornika, sig-
nal povratne sprege vodi se na
ulazne dierencijalne pojacavace,
tacnije na baze T1b i T3b. Kon-
denzator Cb ubrzava povratnu
spregu, dok nreza
R76/R75/C23/C24 odrzava otpor-
nosti baza leve i desne strane ula-
znih dierencijalnih pojacavaca na
potpuno identicnoj vrednosti. To
garantuje optinlano potiskivanje
jednosnernog takta.
Da bi se ogranicio oset napon, na
izlazu, na nininalnu vrednost,
IC4 stabilizuje jednosnerni na-
pon, koji preko R55 i R74 tako
konpenzuje struje baza ulaznog
stepena da je jednosnerni napon
na bazana priblizno jednak nuli.
Integrator IC3 konpenzuje jed-
nosnerni naponski oset, koji no-
ze da nastane zbog pronene ten-
perature. L ovu svrhu integrator
tacno podesava napon na bazana
preko R53/C21, R54 I R73.
UKL1UCEN1E SA KASN1E-
N1EM
Iakon ukljucenja C3 polako se
puni preko R4. Posle nekog vre-
nena darlington T7/T8 pocinje da
provodi, tako da preko kontakata
B1 i B2, LE diode u optokapleri-
na postepeno pocinju da svetle.
Kada napon na C3 dostigne 1,7 do
1,8 V, LE diode svetle naksinal-
non jacinon. Cvo stanje je sta-
bilno, jer LED D5 drzi bazu tran-
zistora T7 na konstantnon poten-
cijalu.
U8PZANC lSKL1UCEN1E
T1 je preko D1 i D2 direktno spo-
jen sa transornatoron. Cin se
ukljuci napon napajanja T2 i T3
ne provode. Ako se iskljuci sekun-
darni napon, T2 i T3 provode za
vrene jedne poluperiode. Snitov
triger sa T4 i T6 nenja stanje na
izlazu, T5 provodi i darlington
T7/T8 prelazi u zakocenje. LE di-
ode u optokaplerina trenutno se
gase. Svetli LED D11.
STPU1NA ZASTlTA
Preko prilagodnog kola (na tacku
A) prikljucen je nerac struje
(T22). Ako struja kroz izlazne
tranzistore postane prejaka, pro-
vodi T3 i LE diode u optokapleru
se gase. Istovreneno se (preko
D8) pobuduje T11 kroz koji noze
da protekne struja gejta za trijake
Tri1 i Tri2. Trijaci kratko spajaju
napon napajanja, tako da pregore-
vaju topljivi osiguraci u kolektor-
skin kolina izlaznih tranzistora.
Ako ne zelite ovu zastitu uklonite
D8. L slucaju prejake struje opto-
kapleri su u zakocenju, a kroz osi-
4 Audio
SIika 3. Zastitno koIo otkIanja sve ono sto je nepozeIjno za pojacavac, bez
izIaznih reIea.
Audio 5
gurace noze dalje da tece struja.
TEMPEPATUPNA ZASTlTA
T12 nontira se u neposrednoj bli-
zini izlaznih tranzistora (na hlad-
njak) i sluzi kao tenperaturni
senzor. Tenperaturno zavisan na-
pon se preko T12 (povezanog kao
dioda) u konparatoru IC1A izjed-
nacava sa reerentnin naponon,
koji se podesava sa P1. Pri previ-
sokoj tenperaturi napon na T12
raste iznad reerentnog napona,
konparator nenja izlazno stanje i
na poznat nacin iskljucuje optoka-
pler. Kada tenperatura izlaznih
tranzistora opadne za nekoliko
stepeni (R21 odreduje histerezis),
izlazni tranzistori se ponovo
ukljucuju.
ZASTlTA CD
1EDNCSMEPNCG
NAPCNA
Kada se na izlazu pojacavaca (tac-
ka D) pojavi jednosnerni napon
visi od 0.6 V ili nizi od 0.6 V,
preko iltra propusnika niskih re-
kvencija R23/C8 pobuduje se T9
ili T10. Ia taj nacin invertujuci
ulaz kola IC1b prelazi na potenci-
jal nase i izlaz prelazi sa niskog na
visoki naponski nivo. Preko D9 i
T11 pobuduju se trijaci. Istovre-
neno se (preko D7) aktivira i
Snitov triger T4/T6, tako da se
LE diode u optokaplerina gase.
Cvde je takode noguce odstraniti
D9 i tako spreciti pregorevanje to-
pljivih osiguraca.
KCLC ZA PPlLAGCEN1E
l MPEZNl DEC
Postoje jos neke iznene kod LL-
TI-AP pojacavaca u odnosu na
strujne pojacavace (slika 4), koje
noraju biti realizovane u obliku
odgovarajuce plocice. Kolo za pri-
lagodenje odnosi se na Tr1, B1 i
IC1. Sagraden je nrezni stepen
koji napaja deo pojacavaca sa si-
netricnin naponon od 15 V. Za
pozitivan napon koristi se iksni
stabilizator napona (IC1), a za ne-
gativan napon koristi se Z-dioda
(D6) prikljucena na vod negativ-
nog napona (-42 V). Sa R13 i D7
izvrsena je indikacija rada uredaja.
Deo sa T1 i T2 predstavlja jednu
vrstu interejsa za strujni detektor,
SIika 4. Visok napon napajanja izIaznog stepena zahteva priIagodno ko-
Io izmedu pojacavaca i zastitnog koIa.
SIika 5. Mrezni deo daje izIaznom stepenu dovoIjnu snagu i pri radu sa 4-
omskim opterecenjem.
koji se nalazi iznedu izlaza A po-
jacavaca i prikljucka A zastitnog
kola. Kolo za prilagodenje pretva-
ra nereni dierencijalni napon sa
T22 u nizi asinetricni napon (re-
duciran ka nasi), kakav je potre-
ban za zastitno kolo.
Kolo za ukljucenje nreze sa zaka-
snjenjen ugraduje se iznedu K1 i
K2. Kada se pojavi nrezni napon
na K1, struja ukljucenja najpre
ogranicena protice kroz cetiri pa-
ralelno vezana otpornika
R8...R11. C9 puni se preko
D1...D4, R6 i C8. D5 ogranicava
napon na kondenzatoru na 24 V.
Relej privlaci i kratko prespaja ot-
pornike R8...R11, a struja nesne-
tano noze da protice
ka izlaznon stepenu.
R7 sluzi da se otpor-
nik za naiznenicnu
struju` C8 (nakon is-
kljucenja nreznog na-
pona ) noze isprazniti.
MPENl DEC ZA
lZLAZNl STEPEN
(SLlKA 5}
Dvopolni nrezni pre-
kidac snesten je pre
prilagodne plocice, a
ostatak je prikljucen na
klenu za nontazu na
plocicu - K2. Ispravljac
sastavljen od greca
kondenzatora od 40 uI
sluzi za dobijanje ne-
stabilisanog napona na-
pajanja od 42 V. Se-
rijski otpornici R1...R8
ogranicavaju strujne spiceve pu-
njenja kondenzatora i povezani sa
elektrolitina predstavljaju eektan
nrezni ilter.
lZPADA
Ia slici 6 noze se videti nonta-
zna sena nove prilagodne plocice.
Ia slici 7 unanjena je slika ploci-
ce zastitnog kola. Ie treba zabo-
raviti hladnjak za T8. Pored trija-
ka za prikljucivanje treba koristiti
nasivnije prikljucne klene. re-
zni deo sa slike 5 ispravljac (grec)
i elektroliti trebaju biti pricvrsce-
ni za kuciste. Serijske otpornike
treba nontirati na konad raster
plocice.
Plocicu po|ucuvucu
Ia slici 8 prikazana je nontazna
plocica pojacavaca. Iiltarske kon-
denzatore treba nontirati na kraju
da bi nontaza bila jednostavnija.
Prikljucni brojevi na seni, odgo-
varaju rupana 1, 2, 3, 6, 7 i 8 na
plocici. Tranzistori T7 i T8 su
pin-konpatibilni, kucista su nalo
veca nego kod uobicajenih tipova,
tako da prikljucci noraju biti na-
lo ponereni.
Pre ugradnje IET-ovi T10 i T11
(BI256A) noraju biti nodiiko-
vani: Posto gate-prikljucci nisu
povezani sa plocicon, treba ih po-
vezati sa source-prikljuccina i vi-
sak nozice skratiti. Takode je i kod
T22 neophodna iznena. Posto je
plocica projektovana za nornalne
BC-tranzistore, nozice za bazu i
kolektor (kod BI869) treba da za-
nene svoja nesta (pri ton ne sne
doci do kratkog spoja iznedu no-
zica). T12 i T13 su u TC220 kuci-
stina i oni se tako nontiraju da
netalne povrsine na njina budu
okrenute ka unutrasnjosti plocice.
Vazdusna zavojnica L1 sastoji se
od 10 navojaka 1,5 nn debele
Cu-lak zice, nanotanih na telo
precnika 15 nn. Ia krajevina
kalena naprave se nale once, ko-
Audio
SIika 6. Na priIagodnoj pIocici naIazi se dodatni pomocni transformator.
SIika 7. Montazna sema pIocice zastitnog koIa.
Audio 7
je se 3 sraovina pricvrscuju za
plocicu., Sa ovih onci pre toga
treba dobro skinuti izolaciju. Ct-
pornik RL nontira se u unutra-
snjost kalena. Za stiroleks kon-
denzator Cb nisu predvidene ru-
pe za nontazu, vec se on sa donje
strane ploce direktno leni za iz-
vode otpornika R49. Diode D9 i
D10 otpadaju i ne sneju se nikako
leniti. Ia katodu D9 i na anodu
D10 pricvrscuje se lenni ekser na
koji se prikljucuje ponocni napon
sa prilagodne plocice.
odiikacija osiguraca I1 i I2 vr-
si se na kraju. Ako se nove vred-
nosti osiguraca (6,3 A brzi) ne
nogu naci u obliku autoosiguraca,
na plocici noraju biti postavljeni
drzaci za staklene osigurace.
Prikljucci nreznog dela i izlaza za
zvucnike u obliku su AP-konek-
tora. AP prikljucak leni se sa
donje strane stanpane plocice. Sa-
na plocica se svojon ivicon pri-
cvrscuje na hladnjak. Iajpre se
postave izlazni tranzistori
T14...T17 sa gornje strane ploci-
ce. Sa izolacionin plocicana i to-
plotno-provodnon paston pri-
cvrscuju se na hladnjak i njihove
nozice lene se na stanpanoj plo-
cici. Ia taj nacin snanjuju se ne-
hanicka opterecenja. Ia gornjen
delu hladnjaka treba postaviti (ta-
kode izolovano) tenperaturni
senzor T12. Iiltarski elektroliti
nontiraju se i lene posle toga.
PCDESA\AN1E
Ia slici 3 prikazan je nacin pove-
zivanja delova pojacavaca. Za po-
vezaivanje izlaznog stepena sa na-
pajanjen, za povezivanje zvucnika
i za povezivanje pojacavaca sa tri-
jacina na zastitnoj plocici treba
koristiti provodnike sa poprecnin
presekon od najnanje 4 kvnn.
Llazni vod i svi provodnici na
tackana A na svin plocicana no-
raju biti koaksijalni. Za sva ostala
povezivanja nogu posluziti i obic-
ni provodnici.
Iakon teneljne provere svih plo-
cica, potencionetar P1 okrece se
na naksinalnu otpornost i uklju-
cuje se nrezni napon. Iunkcioni-
sanje LLTI-AP pojacavaca no-
ze se proveriti i nerenjen napona
u tackana oznacenin na seni, po-
red kojih pise koja vrednost napo-
na treba da bude u njina. Ako su
naponi u tackana A...I, X i Y
(slika 3) u redu, noze se izvrsiti
podesavanje nirne struje. Ia
eniterske otpornike tranzistora
T18...T21 prikljucuje se DV
(nultinetar) i P1 se okrece sve
dok instrunent ne pokaze napon
od 22 nV, sto odgovara nirnoj
struji od 200 nA po tranzistoru.
Posle toga podesava se oset jed-
nosnernog napona. DV se pri-
kljucuje na bazu T1 ili T3 i po-
nocu P2 podesava se dok se ne
dobije 0 V. Izlazni napon kola IC4
treba da bude iznedu -11 V i 0 V.
Ako je vrednost niza od -11 V,
vrednost otpornika R55 i R74 tre-
ba snanjiti za oko 10 . Cnda se
proverava izlazni napon kola IC3
(na pinu 1). Iakon ukljucenja po-
jacavaca napon u ovoj tacki treba
da bude iznedu -10 V i 10 V.
Ako vrednost napona izlazi van
ovog opsega, otpornik R73 treba
zaneniti sledecon vecon vredno-
sti u E12 klasi.
Pre nego sto se T12 pricvrsti za
hladnjak, povezan tranzistor za-
greva se u vodi na tenperaturi od
60 stepeni. Tranzistor se stavlja u
vodu, ali prikljucne veze noraju
biti suve. Ia plocici zastitnog kola
okrece se potencionetar P1 sve
dok ne zasvetli LED D10. Tada je
podesena tenperaturna zastita.
8 Audio
SIika 8. Montazna sema pIocice pojacavaca.
Audio
Spisuk dolovu zu dodulnu
plocicu.
Ctpornici:
R1,R2,R4~1 K
R3,R5~10 K
R6~220 ona/ 1 W
R7~1 / 350 V
R8...R11~180 ona/ 5 W
R12~2K2/ 1 W
R13~8K2
Kondenzatori:
C1~10 uI/ 25 V stojeci
C2~100 nI ker.
C3~470 uI/ 40 V stojeci
C4...C7~22 nI ker.
C8~470 nI/ 630 V
C9~1000 uI/ 35 V stojeci
Poluprovodnici:
D1...D4~1I4007
D5~24 V/ 1W4
D6~15 V/ 0W4
D7~LED zalena, niskostruj-
na
T1~BC560C
T2~BC550C
IC1~7815
Cstalo:
K1,K2~dvopolna luster kle-
na za nontazu na plocu, ra-
ster 7,5 nn B1~B80C1500
Tr1~15 V/ 3VA3
Re1~V23056-A105-A101
I1~osigurac 1A6 i nosac za
njega
Spisuk dolovu zu nupu|un|o
i kucislo (mono vorzi|u}.
Tr1~torusni transornator,
sek. 30 V/ 300 VA B1~grec
B200C35000
R1...R8~0,1 on/ 5 W
C1...C4~10000 uI/ 50 V
prikljucak za nrezni kabl
nrezni prekidac
pozlacene chinch buksne
klene za zvucnike ili tzv. ba-
nana uticnice kuciste: ES
tip ET38/13 (300 nn dubo-
ko kuciste)
Spisuk dolovu zu zuslilno
kolo.
Ctpornici:
R1~82 K
R2~1
R3,R7,R9,R25,R26~100 K
R4~15 K
R5~100 ona
R6,R22~1 K
R8~47 ona
R10~15
R11~39
R12,R13~56 K
R14,R27~4K7
R15~10 ona
R16,R17~390 ona/ 1 W
R18~15 ona
R19~3K3
R20~180 K
R21~22
R23~10 K
R24~220 K
R28,R29~220 ona/ 1 W
R30...R33~1,2 ona/ 5 W
P1~50 K, triner potencio-
netar
Kondenzatori:
C1~220 uI/ 25 V
C2,C7~100 nI
C3~470 uI, 6V3
C4~1 uI
C5~10 uI/ 10 V stojeci
C6~220 uI/ 16 V
C8~100 uI/ 10 V stojeci, bi-
polarni
C9~39 nI
C10~220 nI
Poluprovodnici:
D1,D2~1I4004
D3~1I4001
D4~5V6/0W4
D5~zelena LED
D6...D9~1I4148
D10~narandzasta LED
D11~crvena LED
T1,T2,T4,T10~BC547B
T3~BC516
T5...T7~BC557B
T8~BD140hladnjak
T9~BC547A
T11~BD679
IC1~CA3240
IC2~7805
Cstalo:
Tri1,Tri2~TIC263
Spisuk dolovu zu slumpunu
plocu po|ucuvucu.
Ctpornici:
R1,R34,R35,R75~562 ona 1

R2,R76~47K5 1
R3,R4,R8,R9~2K49 1
R5,R10~10 on
R6,R7,R11,R12~24,9 ona 1

R13,R14~249 ona 1
R15~820 ona
R16~18K2 1
R17,R18~4K7
R19,R20,R23,R24~187 ona
1 R21,R22,R25,R26~18,7
ona 1 R27~133 ona 1
R28,R29~390 ona
R30,R31~23,2 ona 1
R32~470 ona
R33,R44~330 ona
R36...R39,R50~56,2 ona 1

R42,R43,R61,R62,R64,R65,
R66,R69~0,22 ona/ 5 W,
inuni na indukciju, na pri-
ner PC71
R40,R41,R60,R63,R67,R68,
R70,R71: ostaviti otvoreno
R45~180 ona
R46~4K7
R47~4,7 ona/ 5 W
R48,R51~100 ona
R49~1K47 1
R52,R53,R72~56 K
R54~12
R55,R74~18
R56~270 ona
R57~1 K
R58,R59~8K2
R73~18
RL (u L1)~2,2 ona/ 5 W
P1~500 ona viseobrtni ver-
tikalni, Bourns 3296Y P2~2
K viseobrtni vertikalni, Bo-
urns 3296Y Kondenzatori:
C1,C23~22/ 50 V KT
C2~820 p stiroleks
C3,C4~1n5
C5...C8~47 / 10 V
C9,C10~560 p stiroleks
C11,C21~1
C12~100 n
C13~5n6
C14...C17~10000 / 50 V,
stojeci, za nontazu na plocu
C18,C19~1000 / 25 V, sto-
jeci C22~10 / 25 V
C24~4n7
Cb~220 p stiroleks (non-
tira se sa donje strane ploze)
Poluprovodnici:
D1...D4~crvene LED
(V~1V6)
D5~crvena LED
D6~zelena LED
D7,D8~1I4148
D9,D10~ostaviti otvoreno
T1,T2~2I2914
T3,T4~BIX36
T5~BC560C
T6~BC550C
T7~BC141-16
T8~BC161-16
T9~BI256I
T10,T11~BI256A (povezati
Cate sa Source-on i Cate
skratiti)
T12,T17~JE15031
T13,T16~JE15030
T14,T15~BD139
T18,T19~2SC2922
T20,T21~2SA1216
T22~BI869 (baza i kolektor
povezani)
IC1,IC2~4I35
IC3~CP77
IC4~L337
Cstalo:
L1~10 navojaka 1,5 nn Cu-
lak zice na telu precnika oko
15 nn K1~chinch buksna
I1,I2~6A3 brzi osigurac i
nosac osiguraca
hladnjak 0,5 K/W ili nanje
hladnjak za T12 i T13
L odeljku Tehnicki podaci
nalze se rezultati svih ne-
renja. Prinecuje se da su re-
zultati izuzetno dobri. Su-
novi i izoblicenja su daleko
nanji od granice osetljivosti
i najosetljivijeg cula sluha
nekog audioila. Inpulsno
ponasanje i aktor prigusenja
su skoro idealni (treba obra-
titi paznju na vrednost akto-
ra prigusenja na 20 kHz).