Sto-

godinji
rat
Sarajevski atentat i tumaenja
Stogodinji rat
Sarajevski atentat i tumaenja
Uredili
MunvvrBzouii
iNvnoisGvuiii
Beograd,jun2014.
STOGODINJI RAT
Sarajevski atentat i tumaenja
Uredili: Muharem Bazdulj i Neboja Grujii
Izdava: NP Vreme d.o.o, Beograd
tampa: Rotograka, Subotica
Tira: 12.000
CIP zapis je dostupan u elektronskom katalogu Narodne biblioteke Srbije
ISBN 978-86-88491-05-1
COBISS.SR-ID 208260876
Sadraj
Branimir tuli
Krivo srastanje . . . . . . . . . . . 6
Milo Crnjanski
Spomen Principu . . . . . . . . . . 7
Stanko Cerovi
Stogodinji rat . . . . . . . . . . . 9
Muharem Bazdulj
Hitlerova osveta Mladoj Bosni . . . . . . 27
Neboja Grujii
Da je srklet kao to je kuvet bio bi ibret . . . . 49
ore Mati
In Tyrannos . . . . . . . . . . . . 81
Stanko Cerovi
Koliba u istoriji . . . . . . . . . . . 89
Muharem Bazdulj
Jugoslavija ili nita? Nita. . . . . . . . 101
Slavko Mianovi
Smisao Sarajevskog atentata . . . . . . 120
Ivo Andri
Odlomak iz romana Na Drini uprija . . . . 131
Intervju: Ivo Andri
Ponekad se pitam da li je to neka vrsta mistine
kazne za nas koji smo preiveli? . . . . . 136
Ivo Andri:
U ulici Danila Ilia . . . . . . . . . 143
Ivo Andri
Crveni listovi . . . . . . . . . . . 146
Ivo Andri
Noni razgovor 1941. . . . . . . . . 148
Ivo Andri
Iz Svezaka . . . . . . . . . . . 149
Petar Skok, Milan Budimir
Balkanska sudbina . . . . . . . . . 153
6
Stogodinji rat
Branimir tuli
Krivo srastanje
budnostinikaddostagospoiceodtripedlja
nakrivinamazadnjivagoniluakitresu
imnogipraznecrijevazaboravljajuistid
aoholost
nekadsuenadabudevrlinom
splanjavanaoigledismrdinadaleko
inikonemasnagedaodagnapropadanje
inikoinepokuavadabudevieodhladneelatine
kojalaprdameukrajnostimakaorijetkogovno,
doksvitvojibesprizorniusreitelji
isamozvanitovaocionogtonerazumiju
isvitvojiplaeninitkovidouniciisjecikese
isvitvojimutaviurlatorizvunihtitula
hrabrospletkare
zatienilopovskimkodeksom
kojititivjernikeodzaraenih
asvakuduhovitost
uvijekinavrijeme
ekasnolijeeusamomzaetku
pakakvoimedatidamogospoiceodtripedlja
krivosrastanjegospodine
krivosrastanje
kaokadbogateprosezamiraz
atalonnoseruniiopaki
sneuvenommoidatjerajutozaele
mnogoihjeistranogalame
obinorazbijusvaogledalanakojanaiu
obinorazbijusvaogledalanakojanaiu
daneostanenipomennaljepotu
7
Stogodinji rat
milo Crnjanski
Spomen Principu
OBali,iDuanuSilnom,daumuknekrik.
Vlastela,vojvode,despoti,behusram.
Hajdukojkrvinekseoricik.
UbiciditeVidovdanskihram!
Slavi,ioklopnicima,nekumuknepoj.
Despoticasvetihneknestanedra.
Gladanikrvavjenarodmoj.
Asjajnaprolostjela.
Akonasvoli,nekvolikamengoli.
Nekpoljubimrnjuimrtve.
Iskopaneoi,vinotosetoi,
uslavuubistvairtve.
Opravdiipobedisvetojnekumuknekrik.
Oceviibraaisestrebehusram.
Osveti,majcinaoj,nekseoricik.
Raji,riti,ditekosovskihram.
Asuncuimanastirimauguitepoj.
Kadifeisvileneknestanedra.
Jaukigrobljejenarodmoj.
Asjajnaprolostjela.
Mojnarodnijestegcarskitosevije,
negomajkaobeaena.
Znojisirotinjaimrnjatotinja
ustiduzgaritaistena.
8
Stogodinji rat
9
Stogodinji rat
stanko Cerovi
Stogodinji rat
Najpoznatija knjiga napisana o Prvom svjetskom
ratu je Na Zapadu nita novo Eriha Marije Re-
marka.Onjebiourovovima,vidionadjeluipaco-
veigenerale,iotkriojeusopstvenojkrvidajenaj-
vanija uloga ljudi u drutvu u kome ivi da budu
topovskomeso.Knjigakojujenapisaodesetakgo-
dinaposleratabilajesvetskibestselernekolikode-
cenija.Moglobiserei,smalouproavanja,daje
to popularna verzija remek-djela Luja Ferdinana
SelinaPutovanje do kraja noi.
PratimtaseovihmjesecigovorioPrvomsvjet-
skomratu.Bezbrojlanaka,knjiga,konferencija.To
tosenegovorioSelinu,doneklejerazumljivo,jer
jeupitanjuvelikaumjetnostkojujetekopribliiti
irokojpublici.AlinikonepominjeRemarka.Koe
znati zato Moda je suvie insistirao na tome da
ljudimaogadirat,atakavstavnijedobarzaposlove,
naroitoakovamjeposaoosvajanjedrugihdrava,
ilidjelovatritakakosetodanaskae.Modaje
previekritikovaogospodaresvijetakojiizpozadi-
nevukukoncerata.Modazbognaslova.Naslovse
odnosio na zapadni front, gdje su ponekad deseti-
nehiljadaljudiumiraliujednomdanuadaselini-
jafrontanepomjeriniparmetara,tojeucentrima
moiipropagandeznailo:nitanovo.Alinaslovje,
da tako kaemo, prihvatila istorija: ako ovjek po-
gledagdjesedanas,stogodinakasnije,voderatovi,
koihvodi,kakoihvodi,ikojomihmoralnomreto-
10
Stogodinji rat
rikompravda,modanemoekraeiboljerezimi-
rationotosedeavaljudskimmasamanegoporu-
kom:NaZapadunitanovo.
I tu ima slinosti s naslovom Selinove knjige.
Obasunaslovaproroka.Moglibisespojiti:naza-
padunitanovo,nastavljaseputovanjedokrajanoi.
Selin je o Prvom svjetskom ratu govorio kao o
meunarodnoj klanici ludila. Neto se tada pred
njegovim oima razvalilo, iskoilo iz okvira prirode
iduha,ividiojeovjeanstvokakoseukrcavaublin-
diranivozkojiludakombrzinomidekakrajunoi
gdjeesetagomilasmeaistovariti.Selinuseinilo
daseposlePrvogsvjetskogrataistinaoCivilizaciji,
moda i o ljudskom rodu, vie ne moe skrivati. I
vanije:nemavierazlogadaseskriva,potojepria
zavrena. Kraj je napisan. Nema mjesta za sumnju,
nadu,aknidiskusiju.Ostalasusamodvaputa:rei
istinu, to znai iznijeti na sunce preostalu trule
Civilizacije, ili prihvatiti dogovorenu la vladajue
elite,zadovoljitisebrojanjempara,padoktrajetraje.
Izmeu oigledne istine, sa koje je rat skinuo
sveiluzije,icinizmaelitakojeiutruleitraenove
naine da opljakaju leeve i skinu im zlatne zube,
tvrdei da to rade upravo iz beskrajne ljubavi za
ljude, nije bilo treeg puta. Ni nade, ni vjere, ni lju-
bavi,nimate,niBoga,niprirodenemavienaina
dasezavaravamo.Ali,upravozatotovienemailu-
zija o nitavilu ne valjamo nita i nikad neemo
bitiboljiosvojilismobezgraninusloboduuzlui
ulai.Tajposlednjikrugistorije,izuglacinika,moe
da bude i prilika za najveu pljaku i vrhunski pro-
vod.Akojeposlednjano,ondanekabudenajlua.
Zato ne ii do kraja, kad svakako nita vie nema
11
Stogodinji rat
vanostiJeriunitavilujeboljebitibogatnegosiro-
maan:svjetskiporedakseipakmoezasnovatioko
raunaubanci.Makarzajednuno.
Tojedekadencija.Duevnostanjemrtvedue.
Ovoje,moda,razlogtojeSelinovoPutovanje
poslednjizaistavelikiromanzapadneliterature,jer
setimputemunoiludilonijemoglodalje,akon-
vencionalnelainaalostnespadajuudjeladuha,
makakodasuplaene.
Upravozato,uepohicinizmakojujenaZapadu
otvorioPrvisvjetskirat,moglajedaserazvijeprava
industrijalai,ilimorala,tojeisto,jersebeztein-
dustrije,kojaobuhvatabukvalnociojavniivot,ni-
jedandannebiodralaarenalaaiznadselinovske
meunarodneklaniceludila.
Klanica Prvog svjetskog rata je bila nakratko
otvorila jedan prozori na istinu o eliti koja vlada
svijetom i mehanizme njene vlasti. Prizor je bio
jeziv.Tajezivaslobodagledanjanapejzaistinetra-
jala je desetak godina, do velike ekonomske krize,
prijetei da izazove irom Evrope poare gore od
onoga koji je zahvatio Rusiju. U tom periodu je i
Remark uspio da progura svoju knjigu. I Selin da
ispljune krv. A onda je veliki napor propagande
ponovo zatvorio ljudsku svijest. Hermetiki i zau-
vijek Ko zna. Naunici se svaaju da li je ostalo
dvadeset ili trideset godina do ekolokih kata-
strofakakveistorijanepamti.Arsenaliludila,kako
poznavaocizovuvojnuindustriju,rastuvrtoglavom
brzinom,ivotnaZemljimoebitiunitennekoliko
stotinaputa.Itoje,kau,najboljiodsvihmoguih
svjetova. Samo fanatici i ekstremisti bi htjeli neto
dapromijene.
12
Stogodinji rat
Kolikoimadokrajanoi
Po nekom monotonom zakonu nemoi, koji
zavlada u dui kad se prekinu emocionalne veze
izmeu nje i svijeta, kad nikakva vjera ni nada ne
mogu premostiti rijeku trulei, posle tog jezivog
iskustva s Prvim svjetskim ratom, napor propa-
gandekojiimazaciljdasprijeiljudedashvateta
imsedeavasamoesepojaavatisvedodananjeg
dana.NajveidioonogatosegovorioPrvomsvjet-
skomratuidanasspadautupropagandu.Kaoiono
to se ne govori. U ovo to treba preutati spada i
knjiganepristojnognaslovaNa Zapadu nita novo.
Ova selidba modernog drutva u izmilje-
ni svijet propagande i njenog laskavog morala ra-
zlog je to se toliko govori o virtuelnoj realnosti.
Nije ni lako ni prijatno ivjeti u virtuelnom svije-
tu. Biti izvan stvarnog svijeta, to je isto kao da ka-
etedajeovjekiv,aliugrobu,uluksuznomgro-
bu moda, hiljadu kvadrata pored mora, s velikim
izboromraznihzabava,aliipakvanivota.Tone
ide bez danononih intervencija farmaceutske in-
dustrije i industrije zabave, koje moraju stalno da
pronalaze nove oblike utjehe i nove puteve za bje-
anje iz depresije i odlaganje samoubistva. Ali, ta
jedaje,takoidelogika,akojestvarnarealnostpo-
ludjelaklanica,ondajedrogakojavamomoguava
daprespavateivotugrobuipaknekakvoreenje.
PoslePrvogsvjetskograta,ostaojeotvorenje-
dinoputuvirtuelnurealnost.
Sve do danas ivimo na osnovama koje su po-
stavljeneiliporueneuPrvomsvjetskomratu.
Dakle,modajeRemarkodstranjenizsvijestino-
vih generacija zato to je izraavao jedno duevno
13
Stogodinji rat
raspoloenje. To raspoloenje je bilo skoro postalo
dominantno pri kraju rata i odralo se otprilike do
polovine tridesetih godina. Mase ljudi, ono to se
zove narod, sporo dolaze do svijesti o tome ta im
se deava. Ponekad, u toj munoj borbi za opstanak
i smisao opstanka, rodi se u narodu neka pjesma ili
neka umotvorima, bez autora i obino predodre-
enidugodatraju,lakoseprihvatajuiponavljajuod
narodadonaroda.IzPrvogsvjetskogratajetakosa-
uvan jedan komadi nekog velikog stiha, velikog
djela,zlatnozrnosveoptegiskustva,intuicijanekog
genijakojije,prijenegojeraskomadanuklanici,na
uvonajbliegdrugaapnuodvijerijeikojesunatkri-
lileistorijunesamotogaratanegocijelogdvadesetog
vijeka, kao da su dole direktno iz boijih usta: to-
povskomeso.Nekojetourovupomislio,parekao,i
svakijevojnikuoismjestarazumio,pajejaviokui
o emu se radi i irom svijeta je puklo, jae od sva-
kogatopa,velikootkrie:ljudisutopovskomeso.
Evropom je zavladalo duevno stanje ljudi koji
ponavljaju mi smo za Njih samo topovsko meso.
Otkrivenajevelikatajna.Civilizacijakojajepoela
radosnomvijeuvaskrsenja,dvijehiljadegodina
kasnije nala se pred istinom o sebi, nepobitnijom
negodajenaboijemsudu:topovskomeso.
UzovuvelikuistinuPrvogsvjetskogratailoje
jo jedno otkrie, praktine prirode i mnogo opa-
snije, ne za opstanak ljudi nego za neto vanije:
za vlast i pare vladajue elite. A to je da nijesu svi
ljudi topovsko meso, nego ima jedna mala grupa,
dobro prikrivena, obezbijeena, svemona i pre-
bogata,kojazapravoposjedujeovajsvijetiradiod
njegatahoe,uvijeksadistanceibezrizika,ikoja
skoroinemadrugezabavenegodasmiljakolikoi
14
Stogodinji rat
kojeeljudepretvoritiutopovskomesodabisau-
valasvojeinterese.Poeoseumasamairitipogu-
banstavdaneemodaginemozanjih.Paakida
neemodaradimozanjih.
To je duevno raspoloenje koje su izrazili Re-
markinjemakislikariekspresionisti.
Na njihove oi se uruavala cijela fasada ve
odavnomrtvecivilizacije:onisugledaliiusuivali
sedakautasuvidjeli.
Pred istim spektaklom, zvanina kultura i pro-
pagandareagujutanoobratno:prvajebrigakako
zakrpiti fasadu i ponovo utuviti ljudima u glavu
bajkeonaojveliiniiplemenitosti.
Tada je psihologija ponudila otkrie koje voli
dacitiraHenriKisinder:nijevanotasedeava,
negotaljudimisledasedeava.
Zatojeprvizakljuakokokogasusesloiliisto-
riari odmah posle rata bio da je taj rat samoubi-
stvo evropske civilizacije. I zato se do dananjeg
dana, iz ugla vladajue elite i zvanine interpreta-
cije istorije, na taj rat gleda kao na greku, neto
nepromiljenouemusmosviizgubiliivlastipare.
Prije toga smo bili dobri, bogati i sreni. Ta ideja,
dajeratbiogreka,upornoseponavljadodana-
njeg dana i, sudei po konferencijama i lancima,
pobijedilaje.Zatosezaovajratstalnotraekrivci.
akjeizgledaloujednomtrenutkudasusemudre
glave sloile da krivac bude mali, boleljivi, ostra-
eni Gavrilo Princip. Srpski terorista sruio Civi-
lizaciju! Iako nije istina, kako kau u Italiji, dobro
zvui. To reenje je bilo zgodno, jer je moglo da
ouva mit o velikoj Civilizaciji i vioj rasi koji su,
eto, nastradali jer su bili suvie popustljivi prema
15
Stogodinji rat
nezahvalnim robovima i neposlunoj djeci, a sa
druge strane pravdalo je rat protiv terorista koji
je upravo najavljen kao glavna novost sa Zapada
poetkomdvadesetiprvogvijekaratprotivSrbije
s kraja dvadesetog vijeka, i uopte vjeni rat civili-
zacije protiv divljatva. Drugim rijeima, omogu-
avalojedasevodekolonijalniratoviiromsvijeta
bacajui krivicu uvijek na nekog deurnog Gavrila
Principa. Tako uvijek biva: kad god predstavnici
elitetraekrivcezasopstvenezloine,sloeseoko
optube nevinih i slabih. Na Zapadu nita novo.
Ali su neki vieniji istoriari upozorili da je plan
suvieprovidan:ninajmanjiratneizazivajupobu-
njenipojedinci,negointeresimonihgrupa,adane
govorimoosvetskimlomovima.
Pobunjeni pojedinci nemaju skoro nikakvog
znaajauvelikimistorijskimzbivanjima,alisukao
simbolinezaobilazni.Njihovasudbinajetakonabi-
jenasmislom,daseistorijauoptenemoenirazu-
mjeti osim kroz njih: materijalne promjene svijeta,
izgleda,vievolemoimasu,njihovBogimaneto
grandiozno, neto dreavo, neto previe i ki, a
smisaovoliovjeka,obinomalog,golog,beznaaj-
nog, ali izuzetnog u moralnom i osjeajnom smi-
slu.Ovoboanstvoistorijudoivljavaintimno,dje-
lujeizpolutameitiine.Dokseusudbinibarjed-
nogovjekanepokaesmisao,cijelaistorijaliina
haos. Gavrilo Princip najavljuje veliki pokret oslo-
baanja kolonizovanog ovjeanstva, unaprijed
ukazuje na njegove uspjehe i poraze koji se smje-
njujudodananjegdana.Unjemusevenaziresve:
snagaiodlunostponienihiuvrijeenihdaizau
nasvjetlostistorije,aliinjihovanaivnostiglupost,
nesposobnostzaorganizacijuiracionalneprocjene,
16
Stogodinji rat
patolokaeljadaimitirajusvojegospodareidaim
sedodvore.PonjegovojslicijeiulogaSrbijeisrp-
skog naroda ve u tome ratu i, uglavnom, u toku
cijelogdvadesetogvijeka.Srbijaje,prijesvegageo-
grafski, u prvom krugu kolonizovanih naroda, na
samojgranicivladajuihcarstava.Zatonajeena
Balkanu poinju eksperimenti koji e se onda pri-
mijenitiusvjetskimrazmjerama.Takojojjepripala
iovaavangardnauloga,kojaejeskupokotati,da
pokrenenaravnonesvjesnovelikitalasantiko-
lonijalizma koji se die posle Prvog svjetskog rata.
I kasnije, skoro svi neuspjesi osloboenih drava
na raznim kontinentima, i povratak starih vladara
u novim oblicima, moe se uoiti u istoriji Jugo-
slavije i posebno srpskog naroda. Tu, na teritoriji
Srbije, u Prvom svjetskom ratu e zapoeti i prvo
masovnoistrebljenjecivilanaizgledbezrazloga,to
ekasnijeutokudvadesetogvijekapostatitakorei
moda,netokaosvjetskitrend.
Moda je to neka mutna pravda u istoriji: ne-
majuirealneteineuodnosimasnagaizmeusila,
malinarodiimaliljudiestoimajupretjeranuva-
nostudomenusimbolaismisla.Njihterorieisto-
rija,alivolisudbina.
Joprijepoetkaratanjegoviuzrocisubilijasni
i neumitni za one koji su pratili promjene u odno-
sima velikih sila. Pisci, umjetnici i lozo su vidjeli
dublje uzroke sloma civilizacije, u vazduhu je bilo
velikonasilje,osjeaosemiriskrvi,alipotoodluke
oratovimadonosevelikesile,uzrocizanjihsupro-
cjene vladajuih elita o ugroenosti njihovih inte-
resa. Ovaj rat, kao i svi drugi, mali i veliki, koji e
uslijediti do dananjeg dana, vezan je za najvaniji
proces modernih vremena: osvajanje i kolonizacija
17
Stogodinji rat
svijeta od strane nekoliko zapadnih sila. Svaki rat i
kriza,uUkrajini,iliLibiji,iliSirijiitd.,samojevarija-
cijanaistutemu.Kaotosusvikrivcizateimperi-
jalneratovesamovarijacijenaGavrilaPrincipa,bilo
dasuteroristi,ilifanatici,iliCrnci,iliIndijanci
Ravnoteauovojpodjelisvjetskogkolaaneka-
kojeodravanauglavnomizmeuEngleskeiFran-
cuske sve do pojave Njemake na svjetskoj sceni.
Ve krajem devetnaestog vijeka je Njemaka bila
monijaodvladajuihsila,anijeimalakolonija.Ve-
likanepravda.Engleskanedaonotonijenjeno,a
Njemakatraionotonijenjeno.Njemakajesti-
glasuviekasno,drugisusvevebilipodijelili.Su-
tinasukobajeupromjenisamestrukturevladanja
svijetom.Prostoreeno,Njemakajetrebalodaza-
mijeniEngleskukaovodeusvjetskusilu.Slinana-
petost,saslinimopasnostima,danasvladaizmeu
AmerikeiKine.
Oni koji danas smatraju da je Prvi svjetski rat
bio greka, hoe da kau: trebalo je zapadna elita
dasedogovori,dapodijelisvijetdabudusvizado-
voljniimoglajedaivinaleimaovjeanstvajo
vjekovima. Ali nikome nije bilo dosta, pa je svak
bacionafrontsvojetopovskomeso,uzuobiajena
moralna i patriotska pravdanja. I svak je mislio da
eonajdrugistatizamjesecdana.Takosunapravili
klanicu,tojebilouraunatourashode.Alinijebilo
uraunatodaesepreivjeliizklanicevratitiogor-
eni i zgaeni sobom, svojim drutvom i naroito
vladajuom elitom. Lijepili su im ordenje na grudi
i tapali ih po leima, ali to vie nije bilo duho-
vito. U vazduhu je lebdjela revolucija. Izgledalo je
dasucijeluEvropunaseliladjecaGavrilaPrincipa.
18
Stogodinji rat
Pojavanacizmaipodrkafaizmuupanskomgra-
anskomratuodstranevelikihzapadnihsiladiosu
odgovorauplaeneevropskeelitenaovuopasnost.
Sve je ovo danas banalno, ali uprkos banalno-
sti ovog vidljivog dijela istorije teko je prihvatiti za-
kljuke koji se iz nje nameu ako ti zakljuci govore
o nama neto loe, ili nam prijete novim nevoljama.
Istorijagovoridovoljnojasnoiglasno,aliljudineeda
ujuonotoimsenesvia.Nionotoihsuvieplai.
ini mi se da istorija uporno ukazuje na dvije
temekojezagovornicizvanineinterpretacijeisto-
rijeipropagandeneeledaujui,naroito,neele
datakvetemeprodruusvijestneodgovornihmasa.
Prvaseodnosinamoralnuizuzetnostdogaaja
kojeobuhvataPrvisvjetskirat.
Taj rat jeste prekretnica u modernoj istoriji. U
njemu se otkriva istovremeno i sudbina evropske
civilizacijeiistinaonjoj.Svedotada,utokudvavi-
jeka, raste vjera u progres, vjera da je u Evropi ot-
krivenmaginireceptzavjeninapredak,smatrase
danaukadenitivnootkrivasvetajneivota,skoro
jeopteuvjerenjeosuperiornostibijeleraseidru-
tva koje je ona zasnovala u nekoliko evropskih dr-
ava. Samo najvei mislioci i umjetnici vide uas
ispod vela lai. Taj skup kolektivnih iluzija razbija
sedenitivnouPrvomsvjetskomratu.Iotkrivase
istinaoklaniciludiladokEvropasilazisasvetske
scene.Onotosedeavaodtadadodanasjeiita-
vanjepresude,lanpolan.Totoidanasovoita-
nje ima istu monotoniju zloina, pljake, bombar-
dovanja bez rizika naroda bez odbrane, samo po-
tvrujeispravnostpresude.
19
Stogodinji rat
Jelisvepravednoizaslueno
Gledanoizmoralnogugla,rijejevjerovatnoo
jednom od najljepih trenutaka u modernoj istori-
ji.Slomcivilizacije,alikakavslom!Ikakveciviliza-
cije! Evo o emu se radi. Tada je, dakle, bio na vr-
huncu sistem globalnog ropstva, kada su prakti-
nosvaljudskadrutvabilapokorenaibrutalnoek-
sploatisana od strane male elite malog dijela svije-
takojizovemoZapadnaEvropa.Ciosvjetskikolo-
nijalni sistem je bio opravdan rasistikom ideolo-
gijom o superiornoj rasi koja je pozvana da vlada
naddivljacima.KakojegovorioVinstoneril po-
vodomistrebljenjaAboridinauAustraliji:Nevi-
dimuemujeproblemakoniarasamoradane-
staneprednastupomvie.Unutarsamihkolonijal-
nihsilasistemsezasnivaonadivljakojeksploataci-
jiljudskihmasa,nejednakostizmeubogatihisiro-
manihjepredPrvisvjetskiratdosezalafantastine
razmjere otprilike kao danas. To se tada zvalo
danaszabranjenimrenikomklasnaborba.Jedan
procenatbogatihprotivdevedesetdevetprocenata
siromanih,kakotodanaskauuAmerici.Ili,kako
torezimiranajbogatijiovjeknasvijetu,VorenBa-
fet:Klasnaborbapostoji.Bogatisujedobili.
I sve je uvijek imalo ono isto bljutavo, tako sit-
no i podmuklo moralno opravdanje, i za spoljnju i
zaunutranjuupotrebu:spolja,osvajamosvijetdabi
spasiliicivilizovalidivljake,unutra,bogatimorajuda
brinuodraviiosiromanimmasama,oniznajuta
jebrigaiodgovornost,uostalomsvismobraa,nije
vanokojemilijarder,akojegladan,bla,bla,bla.
U tu morbidnu konstrukciju je nasumice na
sarajevskojulicipucaoGavriloPrincip,akojedalje
upravljaoputanjomnjegovogmetka,tonikonezna,
20
Stogodinji rat
ali meni se ini, ako smo jo sposobni i za kakvo
saosjeanjesaljudskomnesreom,ovdjetrebarei:
rukamusepozlatila.
U takvom sistemu, dakle, koji je akumulirao iz
svih krajeva svijeta dinovske koliine zlata i zla, i
ulagaosvenaporeutraenjetehnolokihreenjaza
svojeusavravanje,trajanje,ikontrolunadljudima,
sve do tehnologije koja omoguava prislukivanje
svihrazgovorakojevodeljudinazemlji,utakvom
sistemu je, kau iz nepoznatih razloga, vladajua
elita jurnula na samu sebe, uhvatili su se za grla
samozvanigospodarisvijetainijesumoglidastanu
doksecijelatamorbidnagraevinanijepoelaras-
padati. Ako to nije neki oblik boje pravde, ako to
nijeutjehazarijekesuzapotinjenihmilionairom
svijeta, onda ne znam ta su pravda i milost. To je
Prvisvjetskirat,pjesmanadpjesmamameubez-
brojnim kolonijalnim ratovima. Ako nema obja-
njenjazaovugrekuuraunu,moglobiseponu-
ditiovo:puklajevelikakrastanaduiovjeanstva.
Kolikojemrtvihikolikojepatnjebiloutomepro-
cesunikonezna,alisevienijemogloovako.Dosa-
diliiBoguiljudima.Ratizmeukolonijalnihsilaje
velikimoralnitrijumfovjeanstva.
Pa ipak, milioni nevinih su stradali Narav-
no da su stradali. Stradali su zato to je cio sistem
bio napravljen kao zloinaka konstrukcija. Upra-
vospremnostvladajueelitedatakortvujemilio-
nekilatopovskogmesa,nepobitanjedokazkoliko
jebilonunoipravednoudaritinatajsistem.
Zatonebitrebalotraitikrivcezaovajrat,nego
velikanekojisuzanjegazasluni.Modajezbogovo-
ga do dananjeg dana vladajua elita zbunjena ovim
21
Stogodinji rat
ratom: ona je vodila rat, ali to nije bio osvajaki rat
kaosvidrugiratovikojejevodilairomsvijeta,nego
je ovaj rat bio kazna za sve te ratove koje je vodila.
Kako Mi smo sami sebe kaznili Mi, najracionalni-
jivladariuistoriji,najboljiraundijekojisenikadne
varajuuprocjenisvojihinteresa,mismopucalisebiu
ovupametnuglavuNemoebiti.Paipak.
Koje,utomkontekstu,GavriloPrincipUreal-
nosti, rekosmo, beznaajan, ali kao simbol neupo-
rediv, njegov pucanj je glas porobljenog ovjean-
stva.Takomisticivideistoriju:poslednjiebitiprvi,
najmanjiebitinajvei.Utjehaposlednjihinajma-
njih,alikakvautjeha.Natrenutak,utomesimbolu,
u ovako stranom kontekstu, ponovo se pojavljuje
svaljepotaljudskogbia.
Kriv Gavrilo Princip! Pitajte ove istoriare i
novinare:akojekrivzaunitavanjeivotamiliona
ljudiuIrakuULibijiUSirijiKojekrivzaatom-
skebombeZaovuekonomskukrizukojajebacila
milioneporodicauglad,ikojusuosmislilebankar-
ske, medijske i politike elite Opet Gavrilo Prin-
cipModaijeste.Bilobidivnokadbibiloistinito.
Jerbitoznailodajeljudskobieistinskoljudsko
bie,odkrviimesa,anesurogatproizvedenulabo-
ratorijama i projektovan da bude topovsko meso
jo ivo, da ak nije izgubilo nadu, da nije potu-
eno, jo se mrda na dnu klanice, jo plazi jezik,
udara glavom u zid, baca bombe i rtvuje se O,
kadbitosamobilotano,kadbiGavrilobiokriv
izanajmanjipokrettrupanazemlji,ilikapitalana
Berzama, gdje bi nam kraj bio! Selin bi vidio malu
svjetlost u noi. Mogli bi da javimo na sve etiri
stranesvijeta:NaZapadunetonovo.
22
Stogodinji rat
I tek to bi bio znak da se zatvara krug istorije
otvorenPrvimsvjetskimratom:promijenilismose.
Tustiemododrugestvarikojaseslabonazire
u zvaninim tumaenjima rata. Ona nije skrivena
izkukaviluka,tj.zatotogovorionaemdrutvu,
naemvremenu,netoodvratno,ilitonamgovori
da smo ovim ratom dobili ono to smo zasluili,
negozatotozvuizastraujue,bacaudepresijui
pesimizam.Tadrugaporukaglasi:Prvisvjetskirat
nijezavren,neeteseizvui.
Negdje krajem dvadesetog vijeka istoriari su
uoili da zapravo nema prekida izmeu dva svjet-
ska rata, nego je u pitanju jedan rat s pauzom od
nekoliko godina u otvorenim oruanim sukobima.
Velikislomkojijepostaovidljiv1914.godinesamo
seirioidobijaonoveoblike.
UlazakAmerikeuratirevolucijauRusijidokraj-
ilisudominacijuevropskihsilausvijetu.Ihladnirat
je nastavak istog procesa, borbe za vojnu, ekonom-
sku i ideoloku dominaciju nad svjetskim masama.
Izgledalojedajetajprocesdovrensakrajemhlad-
nog rata i da je Amerika nametnula pax americana
svijetu.aksegovorilookrajuistorijeiuspostavlja-
nju konane svjetske imperije. Iluzija je trajala ma-
njeoddesetakgodina.Opetsuzarealiratoviikri-
ze,nikovieineznagdjesetanoratuje,nikosene
usuujenidanagaakakoesvijetizgledatigodinu
danakasnije,svisusamosigurnidaekrozpetgo-
dinabititolikodrukijidaseneemoiprepoznati.
ZatoseistorijapretvorilausvjetskiratZato
je nasilje postalo ovako bjesomuno Zato sve
to je dobro, njeno, tiho, nasmejano, izgleda tako
glupo,dosadno,djetinjastoizastarelo
23
Stogodinji rat
A sve to je nasilno, bestidno, pohlepno, lalji-
vo,tovriti,keziseicerekasetakomoderno
GavriloPrincipnikadnijeizgledaomoderno.
KogodgajeupotrijebiokaosimbolBog,slu-
aj,iliistorijanitajneelidabudemoderan.
Taj ne eli da potini, iskrivi, slomi, ponizi sve
oblikeivotanazemlji,jerbitodavnouradiodaje
htio,negomodaelidaspasiljudeodnjihsamih.
Moda poziv ljudi na zemlji nije da je unite nego
dajespasavaju.Prijesvegaodsamihsebe.
DanijeturazreenjePrincipovezagonetkeVo-
ljetisvijetvienegosebe.Modajetoputdoradosti
ioptimizmakojiizgledajunedostinisvimgenera-
cijamaodPrvogsvjetskogratanaovamo.
Imaliitamanjemodernoodoveideje
Modanerazumijemoistorijuzatotogledamo
u nju iz pogrenog ugla: zamiljamo da istorija
pokazujetragljudskeakcijeusvijetuitonamdaje
iluziju da mi, tako moni, moemo uvijek odluiti
taemouraditisasvijetom.Amodaona,istorija,
nepokazujetamiradimousvijetu,negotasvijet
radi ljudima pokuavajui da ih promijeni i izvede
naputivota.
Jer ako smo mi akteri u ovakvoj istoriji, onda
zbilja:zatosmoovakviludaciisamoubice
Ali ako to svijet pokuava ljude da promijeni,
akohoedaihspasi,ondajesvejasno:kakodruki-
jenegoovakvimsredstvimaiuovakvojistorijina-
tjeratiludakeisamoubicedadousebi
24
Stogodinji rat
Politika, 1930
Novi list, 1941
25
Stogodinji rat
Sarajevo, 17. april 1941
26
Stogodinji rat
Menihkirhen, 20. april 1941
27
Stogodinji rat
muharem Bazdulj
Hitlerova osveta
Mladoj Bosni
Fotograja je, kako je i red, crno-bijela. Snimljena
je20.aprila1941.godineuvagonuspecijalnogvoza
Amerikakojijeutovrijemestajaonaslijepomkolo-
sjekuprugeBe-Grac,uzsamiulazutunelublizini
mjesta Menihkirhen. U prvom planu na fotogra-
jividimoprolurednooeljanogmukarcaiplou
oslonjenunarukeinaslonfotelje.Mukaracstoji,
prekrstiojerukenagrudimaizadovoljnoposmatra
plou.MukarcujeimeAdolfHitler.Togdanamu
je roendan, pedeset drugi. Ploa je roendanski
poklon. Na ploi je natpis na srpskohrvatskom je-
ziku,ispisanirilicom,ijekavskimnarjejem.Hitler
niti zna srpskohrvatski niti ita irilicu. Ipak, sluti
da dvije rijei ispisane najveim slovima predstav-
ljaju ime i prezime mladia koji je mrtav ve sko-
ro etvrt vijeka. Shvata i da broj 28 oznaava da-
tum u mjesecu junu. Posljednja etiri znaka na ta-
blisuetiribrojke:jedan,devet,jedan,etiri.Dobro
pamti tu godinu. Razmilja: ako samo pretposljed-
njaiposljednjacifrazamijenemjesta,akobistajalo
jedan, devet, etiri, jedan, to bi oznaavalo tekuu
godinu,godinunjegovogpedesetdrugogroenda-
na, godinu njegovog trijumfa i osvete nad mrtvim
mladiem. Vratio je stvari na svoje mjesto, unitio
jezemljukojujemladisanjao,kojusuodnjegovih
snova napravili. Dvojica estitara, dva uniformisa-
28
Stogodinji rat
naociraizdrugogplanagledajuuHitlera,gleda-
judaliseFirer,ovjekkojiimasve,komesusvijeti
Evropapodnogama,radujepoklonu.Zarazlikuod
Hitleraonistojesrukamauztijelo,ustavumirno,
kaonamrtvojstrai.Nasvatrilicanasluujeseza-
etakblagogosmijeha.Hitlersesmijeijerjesretan
zbog poklona, ociri su zadovoljni jer je voa sre-
tan.Ukadrujejojednafotelja,rubradnogstolas
gomilompapiraijednaupaljenalampa.Fotograja
jeznalakikadrirana.Vidiserukamajstora.
1. FOTOGRAF
FotograjujesnimioHajnrihHofman,Hitlerov
lini prijatelj i slubeni fotograf. Riard Murhaus',
engleskiistoriarmlaegeneracije(roen1968.go-
dine),kaedajeHofmanjedanodnajvanijihfo-
tografa dvadesetog vijeka. Hajnrih Hofman je ro-
en drugog septembra 1885. godine, u Firtu na-
domak Nirnberga. Kao dvanaestogodinjak posta-
jeegrtufotografskojradnjisvogocauRegensbur-
gu. Hofmanov otac bio je slubeni dvorski foto-
graf nekoliko onovremenih aristokratskih evrop-
1 Jo kao student Murhaus je radio kao istraiva za Nor-
mana Dejvisa, jednog od najslavnijih istoriara naeg
vremena. Prva njegova samostalna knjiga Ubiti Hitlera (s
podnaslovom Trei rajh i urote protiv Firera) bavi se svim
poznatim pokuajima atentata na Hitlera, od najpozna-
tijih (kakvi su Kanarisov i fon traufenbergov) do nekih
mnogo marginalnijih. Zakljuak njegove knjige, meu-
tim, predstavlja razmatranje pitanja o smislu tiranoubi-
stva. Kad su u septembru 2011. godine, snimatelji CNN-
a uli u kancelariju Sadija Gadaja, treeg Pukovnikovog
sina, na radnom stolu su, izmeu ostalog, snimili i pome-
nutu Murhausovu knjigu. Pretpostavlja se da ju je itao
neposredno prije bijega.
29
Stogodinji rat
skih vladarskih kua, od porodice kralja Bavarske
do familije vojvode od enove. Nakon egrtova-
njajenekovrijemeiviouLondonu,apopovratku
u Njemaku, 1910. godine, u Minhenu otvara vla-
stiti fotografski studio. Godinu dana kasnije oe-
niojeTerezuBaumanskojomeimatidvojedjece.
Drugogaugusta1914.godine,HofmanjeuMinhe-
nusnimioglasovitufotograjunakojojsevidigo-
mila koja proslavlja poetak Prvog svjetskog rata.
Godinama kasnije na fotograji je prepoznat i Hi-
tlerov lik. Hofman i Hitler tada se nisu poznavali.
Upoznae se tek poslije rata, obojica kao veterani.
U Nacionalsocijalistiku partiju Hofman se upisu-
jeve1920.godine.UskorogaHitlerimenujesvo-
jim slubenim fotografom. U iduih etvrt vijeka
Hofman je snimio vie od dva miliona Hitlerovih
fotograja. Nije, meutim, njihov odnos bio samo
sluben. Bili su bliski, prijatelji u pravom smislu
rijei. Mada je lino bio asketski nastrojen, Hitle-
runijesmetalaHofmanovasklonostduhanu,alko-
holu i drugim porocima. Hofman i njegova druga
ena Erna (Tereza je umrla nakon Prvog svjetskog
rata)upoznalisuHitlerasaEvomBraunom,njego-
vomljubavnicomikasnijomsuprugom.Hitlerjuje
upoznaokaosedamnaestogodinjakinju,dokjera-
dilakaoasistenticauHofmanovomstudiju.Prema
nekimizvorima,HitlerjeprekoHofmanaupoznao
iTeodoraMorela,svoglinoglijenika,kojieima-
tivelikiuticajnatijeloiduhsvognajuvenijegpa-
cijenta. Morel je, kau, Hofmana lijeio od gono-
reje.TokomrataHofmanputujesHitleromineu-
morno fotograe. U slikama koje je snimio ogle-
da se Drugi svjetski rat iz Hitlerove vizure. Ame-
rikanci su uhapsili Hofmana 10. maja 1945. godi-
ne,dannakontojeNjemakabezuslovnokapitu-
30
Stogodinji rat
lirala.Osuenjenaetirigodinerobije.Iziaojeiz
zatvora 1950. Ostatak ivota je proivio mirno, na
selu.1955.godine,objaviojememoarskuknjiguHi-
tler je bio moj prijatelj.Umrojejedanaestogdecem-
bra1957.Danasgapojediniistoriarismatrajupio-
nirom foto-urnalizma. U novije vrijeme, Hofman
je panju masovnih medija privukao krajem 2011.
godine, nakon to su objavljene dotad nepozna-
te fotograje Hitlerove snimljene tokom njegovog
uvjebavanja javnih nastupa. Dva miliona puta je
Hajnrih Hofman okinuo okida svog foto-aparata
sa Adolfom Hitlerom u kadru. Ne preputajmo se,
meutim, magiji velikih brojeva. Kao igla u plastu
sijena,kaodrvougustojumi,jednaoddvamiliona
fotograjasaimausebiduhvremena,zeitgeistta-
korei,ausputijomnogovie.
2. SLAVLJENIK
Od1933.godine,oddolaskanacionalsocijalista
navlast,uvrijeioseobiajsveaneproslaveHitle-
rovogroendana.Dvadesetogaprilategodineobi-
ljeenjeetrdesetetvrtiroendanFireranjema-
kognarodaikancelaraNjemakogRajha.Od1933.
do 1939. godine, meutim, te su proslave, mada
sveaneijavne,sazakonsketakegleditabilepo-
netoneformalne.Ipak,sedamnaestogaprila1939,
samo tri dana uoi jubilarnog, pedesetog Hitlero-
vovogroendana,20.april,danFirerovogroenja,
proglaenjenacionalnimpraznikom.Od17.do20.
aprila, njemake novine opirno piu o priprema-
ma za proslavu novog praznika. Ovo je spisak ze-
malja koje su uputile delegaciju na proslavu Hitle-
rovog pedesetog roendana: SAD, SSSR, Francu-
ska,Poljska,Italija,Japan,panija,Maarska,Belgi-
31
Stogodinji rat
ja,Bolivija,Brazil,Bugarska,Estonija,Finska,Gr-
ka,VelikaBritanija,Jugoslavija,Letonija,Litvanija,
Holandija,Norveka,Portugal,Rumunija,vedska,
Sijam,SlovakaiTurska.Unoidevetnaestogapri-
la,HitleriAlbertpersuotvoriliOsovinuistok-za-
pad, bulevar sedam kilometara dugaak na kojem
jeBrandenburkakapija.Sutradan,izmeujedana-
estsatiprijepodneipolaetiriposlijepodne,napo-
menutom bulevaru je odrana sveana roendan-
skavojnaparada.Uestvovalojeestdivizijaumar-
evskojduiniod45kilometara.Paradiraloje1500
ocira, 40.000 posada, skoro 10.000 vojnih vozila.
Oko stotinu i trideset dana dijelilo je svijet od po-
etkaDrugogsvjetskograta.Imaistoriarakojipe-
deseti Hitlerov roendan smatraju vrhuncem nje-
govog ivota. Navedimo ovdje sugestivnu ocjenu
jednog hroniara: Da je Hitler umro toga dana,
uao bi u istoriju kao najvei Nemac. Sudbina mu
nijebilanaklonjenaiimaojedapoivijoestpu-
nih godina, a za to vrijeme e voditi najvei rat u
istoriji oveanstva. Taj rat je poeo 1. septembra
1939.godine,aprijesvogpedesetiprvogroenda-
na,20.aprilaiduegodine,HitlerjeosvojioPoljsku
te pokorio Dansku i Norveku, kratko poslije ro-
endana osvaja i Francusku, Belgiju te Holandiju.
Kadseujulumjesecu1940.godinevratiizokupira-
nogPariza,njegovapopularnostunjemakomna-
2 Jugoslaviju je predstavljao novi kraljevski jugoslovenski
poslanik u Berlinu doktor Ivo Andri. Zanimljivo je da je
akreditivno pismo doktor Andri predao Hitleru u zgradi
Novog kancelarstva samo dan ranije, tj. 19. aprila 1939.
Procedura je bila bra od uobiajene upravo zbog potre-
be da i jugoslovenski poslanik prisustvuje sveanoj pro-
slavi Firerovog roendana. Istog dana, Kancelaru Rajha
akreditivno pismo je predao i slovaki poslanik Matus
ernak.
32
Stogodinji rat
rodujenavrhuncu.CijelaEvropajepraktinonje-
gova. I oni djelii koji formalno nisu, de facto mu
pripadaju.25.marta1941.godine,ubekomdvor-
cuBelvedere,odvijaseformalizacijajednogtakvog
pripadanja,JugoslavijaslubenopristupaTrojnom
paktu. U prethodna etiri mjeseca, prije Jugoslavi-
je, Trojnom paktu su pristupile Maarska, Rumu-
nija,SlovakaiBugarska.Protokolsusjednestrane
potpisalipredstavniciItalije,JapanaiNjemake(Ri-
bentrop), a s druge predstavnik Jugoslavije (Cvet-
kovi). U lanstvu jugoslovenske delegacije bio je i
IvoAndri.Dvadanakasnije,kaduBeograduizbi-
judemonstracije(gdjemasaizvikujeasonantnori-
movanesloganeBoljeratnegopaktiBoljegrob
negorob)ipu,Hitlerisprvaneevjerovatidase
to zaista desilo. Kad povjeruje bie bijesan kao ri-
jetkokaduivotu.MahaojetelegramomizBeogra-
daviuikakojeizdannaponiavajuinainikako
edaunitiJugoslaviju,bezobziranatotaemu
eventualnoobeatinovajugoslovenskavlada.Dana
27.marta,Hitlerjeimaozakazansastanaksajapan-
skim ministrom vanjskih poslova Josuke Matsuo-
kom.Sastanakjeodgoenzanekolikosati,aakje
iRibentropmoraoprekinutivezapoeterazgovo-
resasvojimjapanskimkolegom.Ujedansatposli-
jepodne,predskupinomociraizvojskeivazduho-
plovstvatepredsvojimnajbliimsaradnicima,Hi-
tlernareujedaseJugoslavijavojnonapadneteda
seunitikaodrava,daseizbriesamapesvijeta,i
tohitno,tojeprijemogue.OekujepodrkuHr-
vata,azauzvrateimdatiautonomiju.Oekujeta-
koepodrkuTalijana,MaaraiBugara,paeinjih
teritorijalnodanagradi.ZbognapadanaJugoslavi-
ju,odgodiesenapadnaSSSR,alinedueodeti-
ri sedmice. Vojska i vazduhoplovstvo trebaju Fire-
33
Stogodinji rat
ru dostaviti taktike planove za napad jo iste ve-
eri. Diskusije nije bilo. Za poetak napada odre-
enjeestiapril,upetsatiidvadesetminutaujutro.
Atmosferauministarstvupropagandejebilauare-
na. Gebels je predloio, a Hitler prihvatio, da zva-
nine radijske fanfare koje e pratiti napad na Ju-
goslaviju budu tonovi s poetka trausovog mar-
a Princ Eugen. U jedan sat poslije ponoi, u noi
izmeupetogiestogaprila,HitleriGebelssura-
spravljalikolikoeimvremenatrebatidaosvojeJu-
goslaviju. Hitler je mislio dva mjeseca, Gebels pak
da nee ni toliko. Hitler je naredio da u bombar-
dovanjuBeogradainapadunaJugoslavijunetreba
imatinimalomilosti.ekajuipetidvadesetujutro
ipoetaknapada,HitleriGebelssupiliaj.Nisuse
bavilisamovojnimtemama.Hitlerjeimaoopsesiju
da od svog zaviajnog Linca napravi kulturnu me-
tropolu vaniju od Bea. Gebels je predloio da u
Lincu za poetak bude smjetena lmska industri-
jaRajha,datamo,takorei,budenjemakiHolivud.
Upetidvadeset,kadjenapadpoeo,Hitlerodlazi
naspavanje,aGebelsnaradiodaproitaproklama-
cijukojumujeizdiktiraolinoFirer.Bombardova-
njeBeogradainapadnaJugoslavijuutojseprokla-
maciji proglaavaju odmazdom protiv srpske zlo-
inakeklikekojaje,kaoi1914.godine,opetiza-
zvala rat na Balkanu. Desetog aprila uvee, Hitler
odlaziusvojeisturenokomandnomjesto,uspeci-
jalnivozAmerika,stacioniranuzulazutunelblizu
Menihkirhena.Noprije,Britancisubombardovali
Berlin,najtemeljitijedotad,uspjeviakidapogo-
de zgrade Dravne opere, Univerziteta i Nacional-
nebibliotekeuuliciUnterdenLinden.Hitlerjebio
gnjevan na Geringa jer ih njemako vazduhoplov-
stvo nijeuspjelo zaustaviti.Uvozu AmerikaHitler
34
Stogodinji rat
je proslavio svoj pedeset drugi roendan. Jugosla-
vija je kapitulirala tri dana ranije. Meu estitari-
mauMenihkirhenubilisubugarskikraljBoris,ma-
arskiregent,admiralHorti,tegrofanokaole-
inari okupljeni oko trupla Jugoslavije, kako bilje-
iuveniHitlerovbiografijuhronologijupratimo.
Ispredvozajeodsvirankoncert,aGeringjeodrao
govor u kojem se divio Hitlerovom vojnikom ge-
niju. Teritorija Jugoslavije Hitlera nije interesova-
la. U mislima on se ve odavno bavio samo napa-
3 Kapitulacijom Jugoslavije, Nijemci su pod kontrolom
imali 344 000 jugoslovenskih vojnih zarobljenika. Ukupni
njemaki gubici tokom invazije na Jugoslaviju bili su: 151
mrtav, 392 ranjena i 15 nestalih vojnika i ocira. Zanimlji-
vo je usporediti istovremene njemake napade na Jugosla-
viju i Grku. Cilj napada na Jugoslaviju bio je odmazda,
dok je napad na Grku imao za cilj strateku pomo Ta-
lijanima. Hitler je izriito naredio da se Beograd sravni sa
zemljom i da prema Srbima ne bude milosti, dok je jed-
nako izriito naredio da se Atina uopte ne bombarduje,
alei, kako je priznao Gebelsu, to uopte mora da ra-
tuje protiv Grke. Kad se osam dana poslije svog 52. ro-
endana vratio u Berlin, bio je to posljednji pravi pobjed-
niki povratak u glavni grad Rajha. Kad je rije o tezi da
je odgoda napada na SSSR zbog neplaniranog napada na
Jugoslaviju odigrala kljunu ulogu u njemakom neuspje-
hu da pokore Ruse prije zime, miljenja o njenoj uteme-
ljenosti se razlikuju. S jedne strane, sam Hitler je vjero-
vao u to. S druge pak, meteoroloki izvjetaji pokazuju da
je zbog vlanog, zlog i hladnog proljea 1941. invazija na
SSSR teko mogla poeti mnogo prije 22. juna, ak i da
nije bilo napada na Jugoslaviju. Postoji, meutim, jo je-
dan detalj koji se tie uticaja balkanske invazije na Ope-
raciju Barbarosa, a koji se ne tie tajminga. Naime, tokom
napada na SSSR, njemaki tenkovi imali su neuobiajeno
este mehanike kvarove. Po jednom od uvjerljivijih tu-
maenja, razlog za to bila je istroenost zbog skoranjih
dugih vonji po loim balkanskim drumovima.
35
Stogodinji rat
domnaRuse.Ibiojesretantomujenjegovavoj-
skaiztogdijelasvijetakojinijevrijedannitikosti-
jujednogjedinogpomeranijskoggrenadirauspjela
donijetipoklonkojigajerazveselio,valjdaijedinu
stvarizteubijenezemljekojamunetoznai:plo-
ukojomsuuSarajevuodalipoastGavriluPrinci-
pu.Mrtvacetrebapokopati,misliHitler,aovaplo-
akojusupodiglidaslavesvojusloboduinjemako
ponienjesadajenadgrobnaploanjihovojzemljii
njihovimsnovima.
3. POKLON
Suprotno rasprostranjenom uvjerenju, spo-
men-ploaGavriluPrincipunamjestuSarajevskog
atentatanijeotkrivenani1924.ni1934.godine,od-
nosnoninadesetuninadvadesetugodinjicuovog
slavnogina.Nijetojedinipodatakuveziotkriva-
nja ovog spomenika koji se suprotstavlja uvrijee-
nimpredrasudama.Ploa,naime,nijeuopteotkri-
vena na Vidovdan. Datum je bio 2. februar 1930.
godine,apovodsutranjapetnaestagodinjicapo-
gubljenja Danila Ilia, Mika Jovanovia i Veljka
ubrilovia. Po rijeima komentatora sarajevskog
lista Veernja pota datum je dosta proizvoljno
odreen. Isti komentator je 31. januara, dva dana
uoiotkrivanja,najaviodaedogaajbitiskroman
ibezposebnesveanosti.Takojeibilo,nesamoda
otkrivanjunijeprisustvovaonijedan,akninajnii,
funkcionervlastinitiizaslanikNj.V.Kralja,negoje
isveanaakademijakojajebilaplaniranauNarod-
nom univerzitetu poslije otkrivanja spomen-ploe
naprasno otkazana. Prema dopisniku londonskog
Tajmsa, jugoslovenske vlasti su u internoj diplo-
matskojkomunikacijisazapadnimsilamainsistira-
36
Stogodinji rat
le na informaciji da plou ne podie ni drava, pa
akniNarodnaodbrana,negoiskljuivopojedinci:
prijateljiatentatorailanovinjihovihporodica.Ra-
zlog za to po svoj prilici je ekonomska depresija i
sve vea ovisnost zemlje od novca iz inostranstva.
Deutsche Algemeine Zeitung istog tog februara,
meutim, pie da je postavljanje ploe monstruo-
znaprovokacijakojasenesmijetolerisati,anepri-
sustvovanje predstavnika vlasti sveanosti otpisuje
kaopukutrivijalnost.NanaslovnojstraniciPoliti-
keod3.februara1930.godine,podnaslovomOt-
krivanje spomen-ploe Gavrilu Principu, sarajevski
dopisnik ovog lista ovako opisuje sam in otkriva-
nja:Natribinikojajebilaokienazelenilomipal-
mama, kao simbolom mira, uzela je mesto majka
pokojnog atentatora Ilia. Do nje je bila Jovanka
ubrilovi,suprugapokojnogatentatoraubrilovi-
a.PotomsestraTrifka,MilenaGrabe,sestraMi-
kaJovanoviaMara.Ujedanaestasovanatribinu
sepopeogg.VasiljGri,MilanBoi,SavoLjubi-
brati, Hamdija Niki i Borivoje Leonti. im se
natribinupopeoVasiljGriokrenuosesakuplje-
nom narodu i neobino vrstim glasom uputio na
sakupljeni narod sledee rei: Narode, sastali smo
sedaodamopotunajveemodnas.Danas,danas
najdostojnijeseodajepotautanjem.Samg.Vasilj
Gripognuojeglavuiostaotakodvaminuta,aza-
tim je ponovo visoko podigao glavu i burno povi-
kao: Slava heroju Gavrilu Principu! Narod je pri-
hvatioinaovomistorijskommestuzaorilosebur-
notrokratno:Slava,slava,slava!Uistovrememla-
dinacionalistaHamdijaNikikojijezavremerata
biozatvorenkaoveleizdajnikdigaojebeloplatnosa
spomen-ploe.Zatimjenag.VasiljaGriag.Bori-
voje Leonti, izaslanik dalmatinske omladine upu-
37
Stogodinji rat
tio sledee rei: Prilaem ovaj venac na spomenik
heroju kao skroman znak priznanja mlade Dalma-
cije velikom heroju. Posle njegovih rei zaorilo se
opettrokratno:Slavamu!Primajuisrebrenilovo-
rov venac rekao je g. Vasilj Gri: Neka je hvala
uvek patriotskoj Dalmaciji. Time je ova sveanost
zavrena. Na ploi koja je naraena u crnom mer-
meruuklesanesuzlatnimslovimasledeerei:Na
ovom istorijskom mestu Gavrilo Princip navijesti
slobodu na Vidovdan 15i28 1914.godine.Prenego
senarodraziaopotrgaojezelenilosatribinadaga
zadrikaouspomenunadananjidan,azatimsuse
sviumirurazili.(Usput,dokuSarajevutrajesve-
ano otkrivanje spomen-ploe Gavrilu Principu,
Kralj Aleksandar se priprema za sveani ruak sa
studentima koje je Univerzitetski Savet nagradio
nagradom Nj. V. Kralja. Ruak je poeo tano u
podnetogdrugogfebruara,aprisutnisubilirektor,
prorektorisekretarUniverzitetauBeogradu,mini-
starprosvete,svidekanifakultetatenagraenistu-
denti.) Ne zaboravljajui, naravno, Ilievu majku,
ubrilovievu udovicu, sestru Grabeovu i sestru
4 Istini za volju, u Politikinom lanku natpis na ploi nije
sasvim korektno prenesen; najprije isputeno je ime mje-
seca juna, datumi po starom i novom kalendaru odvojeni
su kosom crtom, dok na ploi postoji zagrada, dodata je
rije godine na kraju koje na ploi nema, rije Vidovdan
na ploi je ispisana kao polusloenica (Vidov-dan), dok
u tekstu stoji Vidovdan, a takoe fraza Na ovom istorij-
skom mjestu koja je na ploi ispisana ijekavski, u tekstu
je citirana ekavski. (Savremeni komentator sklon nepo-
trebnoj ironiji u tom smislu bi mogao pronai kontinui-
tet u jezikoj politici ovog lista, ali ovdje tome nije mje-
sto.) Navedimo ovdje doslovno natpis sa spomen-ploe:
Na ovom istorijskom mjestu Gavrilo Princip navijesti slobo-
du na Vidov-dan 15. (28.) juna 1914.
38
Stogodinji rat
Jovanovievu, kao ni Milana Boia i Savu Ljubi-
bratia,fokusirajmoseovdjenaglavneprotagoniste
sveanog otkrivanja spomen-ploe: Vasilja Gria,
HamdijuNikiaiBorivojaLeontia,kaoinaono-
gakojinamjeovajdogaajopisao,Politikinogsa-
rajevskog dopisnika potpisanog inicijalima A. K.
Prvijeodraogovor,drugiotkrioplou,treijuje
prvi okitio vijencem, a potonji nam je cijelu priu
ispriao. Sama spomen-ploa uzidana je jo 1928,
no sveano je otkrivena tek dvije godine kasnije.
Vasilj Gri, koji je na otkrivanju govorio, zapravo
je i autor teksta ugraviranog na plou. Roen je u
Gacku 1875. godine, osnovnu kolu zavrio u rod-
nom gradu i Mostaru, gimnaziju u Sarajevu, Filo-
zofskifakultetuGracuiBeu.Godine1910.biran
jezaposlanikaBosanskogSabora.Biojeprvooptu-
eni na Banjalukom veleizdajnikom procesu
(19151916)nakojemsesudilostotinupedesete-
storiciljudi.Biojejedanodnjih16kojisuosueni
nasmrt.Meutim,zalaganjempanskogkraljaAl-
fonsaXIII,oviosuenicisupomilovani.(Izzahval-
nosti ovom panskom kralju, jedna ulica u centru
Banjalukeidanassezoveponjemu.)PoslijePrvog
svjetskograta,biranjeuparlamentKraljevineSHS.
Umrojetriipogodinenakonsveanostiotkrivanja
spomen-ploe Gavrilu Principu, 26. oktobra 1934.
uBeogradu.IHamdijaNikijebiotueniosuen
od strane Austro-Ugarske za vrijeme Prvog svjet-
skograta.OnjebiojedanodoptuenihnaTravni-
kom procesu protiv pripadnika srpsko-hrvatske
omladine. Optunica ih je teretila zbog zalaganja
zakulturnoipolitikoujedinjenjeJunihSlovenau
jednu dravu. Hamdija Niki je osuen na dvije
godine robije. Ime Hamdije Nikia pronalazimo
takoe u knjizi Sarajevo u revoluciji (s podnaslo-
39
Stogodinji rat
vom Komunistika partija Jugoslavije u priprema-
ma i organizaciji ustanka)gdjeseuuvodnomdijelu
pravi razlika izmeu dijela muslimanskog stanov-
nitva koje je bilo lojalno nacistima i NDH i onih
kojisenoeniiskrenimpatriotskimtenjamaveu
zapartizanskipokretiNarodnifront.Meupoto-
njima, neki od najistaknutijih su bili dr. Zaim a-
rac,profesorHuseinBrki,SulejmanFilipovi,Ha-
sanLjubuni,HamdijaNiki,porodicaKarahasa-
noviidrugi.ImeBorivojaLeontiapakpronalazi-
mo na spisku jugoslovenskih boraca u panskom
graanskom ratu. (Nismo sigurni da li je stanoviti
BoroLeonti,pukovnikjugoslovensketajneslube
u drugoj polovini etrdesetih godina i kratkotrajni
naelnikbeogradskogVojnogmuzejaistataosoba,
alijezavodljivomislitidajeste.Naime,nakontosu
uJugoslavijijo1947.godinepostalisvjesnidajevi-
sokiitihisaradnikaustrijskogministravanjskihpo-
slova Grubera, koji je uestvovao u diplomatskim
razgovorimasjugoslovenskimdelegacijamauLon-
donuiMoskvi,ustvariKurtValdhajmkojijeosno-
vano osumnjien za ratne zloine u Jugoslaviji,
predstavnici tajnih slubi SSSR-a kazali su Leonti-
u, poetkom 1948. godine, da su regrutovali
ValdhajmadaradizanjihtedaJugosloveninetre-
bajudasemijeajuutajsluaj.Sredinomistegodi-
nedolazidoglasovitograskidaizmeuTitaiStalji-
na.Odpoetka1972.godine,pasvedokraja1981.
Valdhajm je generalni sekretar Ujedinjenih nacija.
1986. godine izabran je za predsjednika Austrije.
Tekutovrijeme,njegovanacistikaprolostposta-
jeoptepoznata.AlanLevi,autorkojisebavioovom
problematikom,izvjetavadapokuajlociranjaLe-
ontia 1986. godine nije uspio. Poznato je da je
panski borac Leonti umro u Beogradu 1980. go-
40
Stogodinji rat
dine. Ako je rije o istoj osobi, jasno je zato nije
mogaobitipronaenestgodinakasnije.)Kaoune-
kojstereotipnojpriioSarajevu,BosniiJugoslaviji,
imamo tri osobe koje su istog roda, a porijeklom
pripadajutrimarazliitimvjerozakonima.Nedosta-
je jo samo neki Jevrej, kazao bi vjerovatno kakav
cinik. Tu je, meutim, i Jevrejin. Iza inicijala A. K.
sarajevskogdopisnikaPolitikekrijeseimeAbraha-
maKoenazvanogAbo.Neusuujemoseovdjeda
dublje ulazimo u porodino-kohanitske veze ovog
Abrahama Koena sa drugim Koenima, ali emo
ispriatisaetaknjegovesudbine.NakontojeHi-
tlerovavojskaulauSarajevoinakontosusazida
skinuli plou o ijem je otkrivanju pisao u Politici,
AboKoeninjegovaporodicauspjelisuizbjeismrt
ilideportacijuunekiodkoncentracionihlogoraza-
hvaljujui Koenovom kolegi-novinaru po imenu
Rudi Roter. Roter je rodom bio iz sela Potomje na
poluostrvuPeljeac.OdlazeiizSarajevauzaviaj,
RoterubjeujeKoenadazajednosporodicompoe
snjimdolje,najug.Nekovrijeme,Koenisekrijuu
PotomjukodRotera,akasnijeprelazeuTrpanjtese
napokon, poslije talijanske kapitulacije, pridruuju
partizanima.Uskladusasvojomnovinarskompro-
fesijom,AboKoenpoinjedaradizasektorzain-
formisanje ZAVNOH-a (Zemaljsko antifaistiko
vijeenarodnogosloboenjaHrvatske),itonamje-
stu tehnikog urednika Vjesnika. Po sjeanjima
kolege,poznatogpartizanskognovinaraMahmu-
daKonjhodia,Koenjeutovrijemevestarijio-
vjekislabopokretan.Umajumjesecu1944.godi-
ne,kadseetnicinapalipartizanskubolnicuuselu
Kreani u Lici, zaklali su i Abrahama Abu Koena,
koji je, eto, izbjegao smrt od nacistike i ustake
rukedabiskonaoodetnike.Godine2004,Rudi
41
Stogodinji rat
RoterjeodstraneMemorijalnogcentraJadVaem
u Jerusalimu proglaen Pravednikom meu
narodima.
Nacistika vojska ula je u Sarajevo 17. apri-
la 1941. godine. Trenutak skidanja spomen-plo-
e Gavrilu Principu sa zida zabiljeen je kame-
rom i ukljuen u jedan lmski urnal (dostupan
na internetskoj adresi http:iiwww.youtube.comi
watchv=QhLeaqhPXVU). Snimke ulaska nacisti-
kih tenkova u Sarajevo, mase koja ih veselo pozd-
ravlja i podizanja njemake zastave oito su ma-
nje vane, jer najdui dio ovog urnala prati sku-
pinumukaracakojiuzpomomerdevinapaljivo
skidajuplouipredajujevojnicimaVermahtakoji
uz nju teatralno poziraju. Sve ovo prati glas spike-
rakojinanjemakomizgovaranekolikoreenica.U
prevoduoneglaseovako:Invazijaubosanskigrad.
Podie se njemaka ratna zastava. U Sarajevu, ov-
dje je 28. juna 1914. austrijski prestolonasljednik
postaortvomkukavikogatentatasrpskogstuden-
ta.Tipucnjevisudalisignalzasvjetskirat.Njemci
skidajumramornutabluipredajujeVermahtu.Na
tabli stoji: Na ovom istorijskom mjestu se Gavrilo
Princip izborio za slobodu Srbije.Firerjetablupre-
daoBerlinskomZeughausu.
5 Zeughaus (stari Arsenal) je najstarija graevina u berlinskoj
ulici Unter den Linden. Izgraena je poetkom osamnae-
stog vijeka, a od 1875. godine u njoj je vojni muzej. U ovoj
zgradi je 1943. godine Rudolf fon Gersdorf neuspjeno po-
kuao ubiti Hitlera. Krajem Drugog svjetskog rata, zgra-
da je u bombardovanjima veoma oteena. Kasnija sudbi-
na konkretnog eksponata, spomen-ploe Gavrilu Principu,
roendanskog poklona Adolfu Hitleru, nam je nepozna-
ta. Podjelom Berlina, Zeughaus se naao u DDR-u. Godi-
ne 1952. u ovu zgradu je smjeten Muzej njemake istorije,
koji je svojom postavkom interpretirao modernu njema-
42
Stogodinji rat
Autor citiranog teksta oito je imao pouzda-
nog prevodioca sa srpskohrvatskog. Natpis na ta-
bli zbilja poinje frazom Na ovom istorijskom mje-
stukojajeulmskomurnalunanjemakidoslov-
noprevedena(An dieser historischen Sttte).Nigdje
se, meutim, na tabli ne pominju ni srpstvo ni Sr-
bija.Izovelapidarneinterpretacijeanonimnognje-
makog lmskog radnika, razvie se, i u nae vri-
jeme,brojnepublicistikeiscenskevizijePrincipo-
vogina.Nadan21.aprila,agencijaAsoijetedpres
javljaizBerlinakakojeiznacistikogtabanaBal-
kanu stigla informacija da je spomen-ploa kojom
sekomemoriraSarajevskiatentatjuepredanaHi-
tleruitoodstranejednogodprvihnjemakihvoj-
nikakojisuuliutajjugoslovenskigrad.Objavljeno
jeidaeploabitijavnoizloenaumuzejukaodo-
kazsrpskezloinakekrvavekrivicezaSvjetskirat.
Prvogjulaistegodine,apovodompoklanjanjaspo-
men-ploe Adolfu Hitleru, komentator NDH-ov-
skog Sarajskog novog lista trijumfalno pie: Sa-
rajvo je opralo sa sebe vidovdansku ljagu. (Oblik
Sarajvoovdjenijetamparskagreka.Prvihmjese-
ciokupacijeustaesuimegradaformalnopromije-
niliuSarajvo,nouskorojevraennazivSarajevo.)
Nepune etiri godine kasnije, estog aprila 1945.
godine,partizanioslobaajuSarajevo.Vesedmog
maja, jo prije kapitulacije Velikonjemakog rajha,
otkriva se nova spomen-ploa Gavrilu Principu.
ku istoriju iz komunistike perspektive. Institucija koja je
tamo smjetena danas, poslije ujedinjenja dvije Njemake,
nosi drukije, ali slino ime: Njemaki istorijski muzej.
43
Stogodinji rat
Sveanost prati veliki manifestacioni miting ko-
jem prisustvuju pretsjednik Narodne skuptine
Bosne i Hercegovine dr Vojislav Kecmanovi, la-
noviNarodnevladeBosneiHercegovinenaelusa
svojim pretsjednikom drugom Rodoljubom ola-
koviem, lanovi Narodne skuptine, pretstavnici
ZemaljskogimjesnogUSAOBiH-a,omladinskide-
legatipokrajina,idelegatiomladineGrkeibratske
Bugarske.IzvjetaOsloboenjadaljepie:Miting
je otvorio drug Braco Kosovac i predao rije dru-
guDragoslavuLjubibratiu,jednomodPrincipovih
saradnikailanurevolucionarneorganizacijeMla-
da Bosnaipodvukaovanuulogubosansko-herce-
govake omladine Principove omladine, nadah-
nuteidejamabratstvaijedinstvasvihnarodaBosne
iHercegovine,svihnarodaJugoslavijeiistakaonji-
hovu borbu protiv tadanjih reakcionarnih politi-
ara,kojisuzagovaralikompromissaBeom.Svoj
govorzavriojerijeima:PosvojimidejamaGavri-
loPrincippripadadananjojmladojgeneraciji,koja
je ostvarila konano i potpuno one tenje, koje je
GavriloPrincipzapoeouonodoba.Poslijedruga
LjubibratiagovoriojedrugCvijetinMijatovi,za-
timomladinacHrvatMileaiiomladinkamusli-
manka Naa Biser. Samu spomen-plou otkrio je
Borko Vukobrat omladinac iz Bosanskog Graho-
va.Naploijezlatnimslovimastajalo:U znak vjei-
te zahvalnosti Gavrilu Principu i njegovim drugovi-
ma borcima protiv germanskih osvajaa, posveuje
ovu plou omladina Bosne i Hercegovine Saraje-
vo 7.maja 1945.godine.Nijenaovojploi,tojena
zidustajala,posvojprilici,desetakgodina,bilorije-
isloboda.Kadjeonajkojibiljeiovupriu,osam-
desetihgodinaprologvijeka,prviputbionamje-
stu Sarajevskog atentata, na novoj spomen-ploi
44
Stogodinji rat
ponovojeprizivanasloboda.Noniteploe,kaoni
onestareodcrnogmermera,kaonislobode,danas
vienema.
Vreme 1191, 31. oktobar 2013
6 Na ploi koja je stajala na mjestu Atentata do 1992. go-
dine pisalo je (irilicom): Sa ovoga mjesta 28. juna 1914.
godine Gavrilo Princip svojim pucnjem izrazi narodni pro-
test protiv tiranije i vjekovnu tenju naih naroda za slobo-
dom. Razlono je pretpostaviti da je ona postavljena 28.
juna 1953. godine, kad je ondanji gradonaelnik Sara-
jevo Dane Olbina na istom mjestu otvorio Muzej Mlade
Bosne. Zapadni novinari koji su za vrijeme socijalistike
Jugoslavije dolazili u Sarajevu obino su bivali neprijatno
iznenaeni ovakvim odavanjem poasti Gavrilu Princi-
pu. Analiza tih napisa zavreuje posebno ozbiljnije istra-
ivanje. Zanimljivo je da u broju od 28. juna 1964. godi-
ne, o pedesetogodinjici atentata, New York Times objav-
ljuje ak tri teksta tim povodom. Jedan od tih tekstova je
reportaa sa lica mjesta iz pera Dozefa Berija. U podna-
slovu njegovog teksta istie se kako e putnik namjernik
u Sarajevu otkriti da se mladi ludak iz 1914. pamti kao
nacionalistiki heroj. Vrijedi ovdje barem kratko notirati
signikantan detalj iz njegovog teksta. Jedan od Berijevih
sarajevskih sagovornika, ovjek koji mu je govorio o vezi
koja postoji izmeu sarajevskih atentatora i partizanskih
revolucionara iz Drugog svjetskog rata, bio je komuni-
stiki sekretar za informacije, prijateljski nastrojen tri-
desetsedmogodinjak, bivi kapetan partizanske vojske
po imenu Murat Kusturica. Od 1992. godine, kad je plo-
a koja je okirala novinara New York Timesa uklonje-
na, pa sve do 2004. godine, na mjestu Sarajevskog aten-
tata nije bilo nikakvog spomena na taj istorijski dogaaj;
2004. sarajevske gradske vlasti postavile su tamo plou s
(latininim) natpisom: Sa ovog mjesta 28. juna 1914. Ga-
vrilo Princip je izvrio atentat na austrougarskog prestolo-
nasljednika Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Soju.
Ispod je prevod na engleski.
45
Stogodinji rat
Iz asopisa Illustrierter Beobachter
broj 18, od 1. maja 1941
46
Stogodinji rat
estitke Adolfu HItleru za njegov
52. roendan, Illustrierter
Beobachter, 1. maj 1941.
47
Stogodinji rat
Spomen tabla u vojnom muzeju u Berlinu, 28. april 1941.
Na sledeoj strani: Majka Gavrila Principa, Marija-Nana
oko 1950?
48
Stogodinji rat
49
Stogodinji rat
neBoja Grujii
Da je srklet
kao to je kuvet
bio bi ibret
1.
Kaotoreejedanpesnik:injenicajenalikvre-
ineedastojidogodseunjunetonestavi.Fo-
tograja snimljena 20. aprila 1941, na kojoj Hitler
trijumfalnostojinadspomen-ploomGavriluPrin-
cipu,kojusumuociriVermahtaupravodoneliiz
okupiranogSarajevaiuruilimujekaoroendan-
skipoklonjednajetakvainjenica.Ovufotogra-
ju,pronaenuuarhiviBavarskedravnebiblioteke
u Minhenu (na tragu informacije iz knjige Duana
Gliovia Ivo Andri, Kraljevina Jugoslavija i Tre-
i rajh 19391941),objaviojebeogradskinedeljnik
Vreme31.oktobra2013,ubroju1191.Kakojesli-
kanastalaitajezapravoovekoveilaispriaojeu
5.000reiuistombrojuVremenaMuharemBaz-
dulj. Hofmanovu sliku, dotad nepoznatu iroj jav-
nosti, istoriar Kristofer Klark, aktuelna istoriar-
skapop-zvezdaiautorbestseleraMeseari,iznena-
ennjenimpojavljivanjem,nazvaojujenajboljom
slikomobarata.
Alitautuvreustaviti
50
Stogodinji rat
2.
Fotograja je nainjena tri dana po kapitula-
ciji Jugoslavije, 20. aprila 1941, u vagonu specijal-
nog voza stacioniranog na slepom koloseku pruge
Be-Grac,naizlazuizeleznikogtunelakodmesta
Menihkirhen u tajerskoj, u kome se nalazio Fi-
rerovglavnitabJugoistok,izkogajeHitlerpratio
napadnaJugoslavijuiGrku.Hitlerjetogdanasla-
vio52.roendanitadamuje,kaoprigodanroen-
danski poklon i jedini ratni trofej donet iz netom
raskomadane Jugoslavije uruena spomen-plo-
a Gavrilu Principu, koja je prethodnih jedanaest
godina stajala na mestu Sarajevskog atentata. Sce-
naskidanjaoveploeuSarajevutridanaranijeza-
beleenajeunacistikompropagandnomlmskom
urnalu,kojijeiskoristioFadilHadiulmuSara-
jevski atentat iz1968.Fotograjuuruenjapoklona
nainiojeHajnrihHofman,Hitlerovslubenifoto-
grafod1920.do1945.godine.
Hofmanovafotograja,uzprigodantekst,objav-
ljena je u nacistikom asopisu Illustrierter Beo-
bachter broj 18, od 1. maja 1941, zajedno s foto-
reportaom proslave Hitlerovog 52. roendana, i
uz potpis: Kraj velianja jednog nedela: 28. juna
1914. u Sarajevu je ubijen prestolonasledniki par,
odstranebosanskogSrbinaPrincipa.Timnedelom
srpskihzaverenikazapaljenjePrvisvetskirat.Po-
asnutablukojusunamestuubistvaSrbipostavi-
li u spomen ovom nedelu skinuli su folksdojeri, a
VermahtjujepredaoFireruuglavnomtabu.Adolf
HitlerjenaredionjenopremetanjeuVojnimuzej.
Vest o uruenju poklona objavile su tada ne-
makenovine,kaoinovineuNezavisnojDraviHr-
vatskoj. Ustaki Novi list, u tekstu naslovljenom
51
Stogodinji rat
Sramotnu Principovu plou iz Sarajeva Fhrer je
osobnopreuzeo,navodi:
Kakojepoznato,sramotnaploa,kojususrp-
skivlastodrcipostaviliuSarajevuupoastubojice
GavrilaPrincipanamjestugdjejenastradaoaustro-
ugarski prijestolonasljedni par nadvojvoda Franjo
Ferdinandinjegovasupruga,izruenajeVoiVeli-
kogNjemakogReichaAdolfuHitleruunjegovom
glavnomstanu.
Plou su donijeli u Fhrerov glavni stan nje-
maki ratni dopisnici posebnim aeroplanom. List
Tagespostdonosiovajzanimljiviprikaztogputa:
Strahovitom brzinom letimo iznad planinskih
krajeva bive Jugoslavije. im smo doli u Vo-
inglavnistan,prijavilismosekodvojnogautan-
tapukovnikaSchumndta,kojimnamkratkonakon
toga saopuje vijest, koja je sva naa srca ispunila
velikomradou.Fhrernasobavjeuje,daoneli
osobnopreuzetiplouiznaihruku.
Doaojevelikias,kadsmosenalioiuois
naim ljubljenim Fhrerom. Najpre smo voi pre-
veli toan tekst natpisa na ploi. Zatim se je Voa
podrobnointeresiraozaborbeuSrbiji.Mimuopi-
sujemosvojeutiske.KonanojeFhrernaredio,da
se mramorna ploa iz Sarajeva izrui ratnom mu-
zejuuBerlinu.NakontosmoserukovalisFhre-
romiuhvatilinjegovpogled,kojienamostatine-
zaboravan,audijencijajebiladovrena.Aliunaim
srcima zaplamsao je, nakon ovog presretnog asa,
zavjet da emo biti na sve spremni, kuda god nas
Fhrerposlao.
PrincipovuplouHitlerjeposlaouBerlini28.
aprila ona je izloena kao ratni trofej u tadanjem
Vojnom muzeju (zgrada biveg Arsenala, sadanji
Nemaki istorijski muzej), o emu su nemaki li-
52
Stogodinji rat
stovitakoeizvestili.ZgradaVojnogmuzejajete-
kooteenausaveznikombombardovanju1945,i
otada se Principovoj ploi gubi trag. U arhivi Au-
strijskenacionalnebibliotekepostojifotograjaAl-
bertaHileranakojojsevideljudipredizloenom
spomen-ploom Gavrilu Principu, datirana oko
1950.godine,alinepiegdejesnimljena.Istoriar
MilivojeBuhatvrdidajeposlerataploavraenaiz
Berlina,razbijenauetirikomada,iostavljenauta-
danjemMuzejuMladeBosneuSarajevu.
3.
Kakve su bile reakcije na objavljivanje Hofma-
nove slike u beogradskom Vremenu Reakcije su
biledvojakeinafonusuaktuelnihpolemikaouzro-
cima izbijanja Prvog svetskog rata i tumaenja ka-
raktera Sarajevskog atentata. S jedne strane, reak-
cijeuSrbijisu,smeavinomtrijumfalizmaiobave-
zne nacionalne patetike, takve da je smatraju va-
nim doprinosom u suprotstavljanju pokuaju isto-
rijskerevizijeuzrokapoetakaPrvogsvetskograta,
kakvu danas promoviu, pored ostalih, istoriari
Kristofer Klark, Margaret Makmilan, on Makmi-
kin i Riard Evans. Otkud sad ovo, rekla je ljuti-
to Margaret Makmilan neposredno uoi njujorke
promocije svoje knjige Te War Tat Ended Pea-
ce: Te Road to 1914 (recenzenti Medlin Olbrajt i
StrobTalbot),sutradanpoobjavljivanjubrojaVre-
mena s Hofmanovom slikom (svet je manji nego
tomislimo).Tonitaneznai,nitidokazujedasu
Gavrilo Princip i Srbi dobri momci. To je isto kao
kadabiosudilivegetarijanstvozatotojeHitlerbio
vegetarijanac! Jedna od teza koju ova oksfordska
istoriarkausvojojknjizipromoviejestedajeSr-
53
Stogodinji rat
bija poetkom XX veka bila izvoznik terorizma,
onotojeIranponjojdanas,adajeMladaBosna
bilaAlKaidatogvremena,tedaje,posledino,au-
strijskinapadnaSrbijubiologianinuanodgovor
narastuuopasnostsrpskognacionalizma.
VestootkriuHofmanovefotograjezaevrop-
skemedijeprvijenapisaodopisniknemakeagen-
cije DPA iz Beograda Tomas Braj. O ovoj slici, u
kontekstuobeleavanjastogodinjicepoetkaPrvog
svetskograta,govorinjegovtekstobjavljennasajtu
Europe Online Magazin.Tekstjenaslovljenaustro-
ugarskim pokliem iz 1914: Serbien muss sterbi-
en (istina, pod navodnicima), a umesto Hofma-
novom fotograjom o kojoj je re, ilustrovan je
fotograjom iskopavanja masovne grobnice u Sre-
brenici (http://www.europeonline-magazine.eu/ser-
bien-muss-sterbien_305149.html). Ovom svinjari-
jom je slubenik nemake agencije hteo da porui
da je objavljivanje ove fotograje provokacija srp-
skog nacionalizma i izraz srpskog neprijateljstva
premaevropskimpartnerima.
Nakon toga, o otkriu ove fotograje pisali su
mnogi svetski listovi, od El Paisa do Fajnenel
tajmsa, ona je postala istorijska injenica na koju
sereferiejedanbrojistoriaraipublicistakadago-
vore o Sarajevskom atentatu, Tim Baer ju je uvr-
stiousvojuzapaenuknjiguTe TriggerHunting
the Assasin who Brought the World to War,alivesto
slicinisuobjavilenijednenovineizBosneiHerce-
govine,CrneGoreniHrvatske,tojealosnisimp-
tom tamonje vladujue ideoloke paradigme gle-
danjanajugoslovenskuprolost,kaoistanjaname-
dijskojscenikojaiznjeproizilazi.Meutim,najbi-
zarnija stvar u vezi s objavljivanjem ove fotogra-
je, pored telefonskih poziva pomenutog dopisnika
54
Stogodinji rat
DPAredakcijiVremena,urednikukultureiautoru
teksta o slici, jeste angaman botova koji su na in-
ternetportalimauSrbijinavestonjojtvrdilidaje
slikaoiglednapodmetainaifalsikat,jersejasno
vididajePrincipovaspomen-ploauslikunaknad-
noumontirana,oemu,navodno,svedoiodrazja-
blanovaizparkaAtmejdankojisevidenanjoj!
4.
VirdinijaVulfje,snetopreterivanja,smatrala
dasetokomdecembra1910.ljudskaprirodanepo-
vratnoizmenila.Gledanounazad,baruovimgudu-
rama,tosedesilonetoranije,15.juna1910.godi-
ne.TadajeuSarajevuzagrebakistudentizNeve-
sinja Bogdan eraji ispalio pet metaka ka austrij-
skom vojnom namesniku Bosne i Hercegovine ge-
neraluMarijanuVareaninuiestisebiuglavu.Dok
jeerajileaouhropcunaCarevojupriji,nepo-
vreeni Vareanin je izaao iz kola kojim se vozio,
utnuo erajievo telo, pljunuo ga i proderao se:
ubre!
Nakontoga,netoseozbiljnouskomealouge-
neraciji koja je upravo stupala na istorijsku scenu.
Onimakojidolazenaslovjetekstakojijepotonji
ideolog Mlade Bosne Vladimir Gainovi tada na-
pisaopovodomerajievogatentata.
Zatojeerajipucao
Vreme uoi Prvog svetskog rata esto se opi-
suje kao belle poque. Ali ta epoha nije svima bila
belle. To jest, moda jeste u Beu, Berlinu, Lon-
donu ili Parizu, ali ne i u njihovim kolonijama, i
ne na Balkanu. Bosna i Hercegovina se usred belle
poquea guila pod austrougarskom upravom. Po-
tojuje1878.nakonBerlinskogkongresaokupira-
55
Stogodinji rat
la, i kasnije 1908. po zakonu jaeg anektirala, Au-
stro-Ugarska se prema Bosni ponaala kao prema
klasinoj koloniji: napravila je neophodnu infra-
strukturudabieksploatisalatamonjeresurseibe-
skrupulozno izrabljivala stanovnitvo, naroito se-
ljatvo,kojejebilonajbrojnije.Onanesamodanije
ukinuladotadanjiturskifeudalniporedakuBosni
vegajeuvrstila,birokratizovalaipootrila,toje
zaveinustanovnitvabilonepodnoljivo.Uzto,da
bi kolonijom lake vladala, po starom principu di-
vide et impera, inila je sve da raspiri meuetni-
ku mrnju, naroito izmeu pravoslavnog i musli-
manskogstanovnitva,kojejepruilonajveiotpor
austrougarskoj okupaciji. Nakon sloma serije usta-
naka protiv okupacije, od Hadi Lojinog do Ulo-
kog,uslediojetalasiseljavanjabosanskihmuslima-
nauTursku,injimajeAleksaantinapisaopesmu
OstajteovdjeOvdje vam svako bratsku ruku ste-
e / U tuem svijetu za vas pelen cvjeta; / Za ove
kre sve vas, sve vas vee: / Ime i jezik, bratstvo, i krv
sveta.
Aonda,odpoetkavekasituacijaseintenzivi-
rala:Majskiprevrat,kojimSrbijaprestajedabude
austrougarski satelit, Carinski rat, Srpsko-hrvatska
koalicija, Aneksiona kriza (povodom aneksije BiH
Branislav Nui, osniva Narodne odbrane, pie
svog Hadi Loja), Veleizdajniki proces i eraji-
evatentat
Zahvaeni politikom groznicom kojoj je e-
raji bio okida, sarajevski gimnazijalci formira-
li su 1911. dve politike grupacije: srpsku i hrvat-
sku naprednu nacionalistiku omladinu. Predsed-
nikHrvatskenapredneomladinebiojeakVIIra-
zreda Sarajevske gimnazije Ivo Andri. Na njego-
vuinicijativudoiedozbliavanjasrpskeihrvat-
56
Stogodinji rat
skeorganizacijeiformiranjazajednike,Srpsko-hr-
vatske napredne omladine. Andri je bio njen prvi
predsednik.Ovajkorakjeozbiljnoremetioustalje-
neadetezagrieniharijskihverskihratova,voe-
nih preko nekoliko lokalnih listova, koji su i iveli
od negovanja ovih netrpeljivosti, napisao je Miro-
slavKaraulac,pouzdanhroniarovogvremena.
Svoj prvi pravi ispit Srpsko-hrvatska napredna
omladina, nazivana i Jugoslovenskom, imala je fe-
bruara1912.Uznakpodrkezagrebakimstuden-
tima pobunjenim zbog Cuvajevog nasilnog raspu-
tanja hrvatskog Sabora, u Sarajevu su 18. februa-
raizbileakedemonstracijeprotivaustrougarskih
vlasti. U povorci demonstranata su, pored ostalih,
bili Mirko Perin, Lazar uki, Ivo Kranjevi, u-
lagaBukovac,OskarTartaljaiLukaJuki.Okupaci-
onavojskajedemonstracijepokualasilomdaugu-
i. Jedan od demonstranata, Gavrilo Princip, uda-
renjesabljomipocepanomujeodelo.Drugi,Salih
ahinagi,smrtnojeranjen,tojeizazvalonovita-
lasdemonstracijaitrajkovagimnazijalacaistude-
nata u Suaku, Zagrebu, Splitu, Dubrovniku, Gra-
cu, Beu, Beogradu i drugde. Devetnaestog febru-
araobjavljenjegeneralnitrajkusvimsarajevskim
kolama. lanovi trajkakog odbora fotograsali
susezaistoriju.Natojfotograjiprviputjezabele-
enoliceIveAndria.
Februarske ake demonstracije u Sarajevu
predstavljale su taku politike kristalizacije ge-
neracije koja je u politiki ivot donela neto do-
tad nevieno prvi put u istoriji, u istom stroju,
posvojojvoljiinekaopripadnicietnije,koraalisu
Srbi,Hrvatiimuslimani.
Imena Mladen Stojanovi, Milan Budimir,
August Cesarec, Luka Juki, Vladimir Gainovi,
57
Stogodinji rat
OskarTartalja,Vladimirerina,DaniloIli,Augu-
stin Ujevi, ulaga Bukovac, Gavrilo Princip, Ivo
Andri,IbrahimFazlinovi,DragutinMraz,Rudolf
Greta,LavoslavKofa,AhmetSadikovi,IvanAl-
rovi, Antonije Filipi, Hamid Kuki, Dragan Ka-
lember,IvoKranjevi,MiloPjani,DragoslavLju-
bibrati, Sadulah Niki, Ferdo Kozak, Branko Za-
gorac,MihajloPuara,FerdinandBehr,EugenBr-
ger,JakovPaji,MarkoPerin,LjubomirNiki,La-
zar uki, Ivan Endliher, Jozo Luki, Demil Dr-
ljevi,FranjoZeki,ErvinMiklolji,VladetaBilbija,
HasanMiljkovi,BrankoKebelji,MehmedZvono,
Todor Ili, Hamdija Niki, Radoslav Semiz, Zvo-
nimir Dojanski, Kosta Hakman, Safvetbeg Mira-
lem,AntoMohorovi,ReidKurtagi,ViktorRup-
i,AhmetBabai,BudimirAlojz,BorivojeJevtii
stotinedrugih.
ta ih je povezalo Njihove politike ideje bile
su mutne ali radikalne, kulturno-emancipatorske
i slobodarske. Bili su ogoreni socijalnom neprav-
domkojaihjeokruivala,aputosloboenjasuvi-
deliuostvarenjunaelaBalkanbalkanskimnarodi-
ma,zajednikiidealbilajejunoslovenskapoliti-
ka,kulturnaisocijalnazajednicanezavisnaodTur-
ske, Austrije, Nemake, Italije, Rusije. Srbija je za
njihbilaslobodnateritorija,Pijemontujedinjenjau
buduuJugoslaviju,idaljeuBalkanskuotadbinu,a
posleBalkanskihratovaidokazdamoeslabiji sil-
nome da uene dim u nos. Onako kao to je Koi-
ev Jablan nadbo carskog baka Rudonju. Naravno,
oni su i u Srbiji traili i nalazili svoje istomiljeni-
ke i saborce, ali njihov bunt je bio autentian, kul-
turno,socijalnoipolitikimotivisan,asredstva,po-
redostalog,naevropskomtalasu,irevolucionarna.
58
Stogodinji rat
U ovom mladojugoslovenskom pokretu ue-
stvovali su Srbi, Hrvati i muslimani, ali ne svi, ne
ni veina samo oni koji su verovali da pripada-
juistom,troimenom,narodukojimoedaizaeiz
stanjakulturneipolitikesamoskrivljenenezrelo-
sti, nakon kojeg e uslediti jugoslovenski, a onda i
veliki balkanski rizorimento. Evo ta je jedan od
njihnapisao:Jaanjenacionalnesvijesti,prekoko-
jiheseondalakooduprijetivalovimagermanskih,
maarskihiitalijanskihnasrtajaaondapenetra-
cijaovihidejauirokepukemase.Momejenacio-
nalistikomuvjerenjunajjaimotivtaj,toSrbibez
Hrvataiobratnoneznaenitakrajovakvogbrzog
razvojasvijetovaikonkurencijemeuvelikimnaro-
dimapredkojimmanjikaoslabijiuzmiu.TekSrbi
iHrvatizajednokadrisudaseodrenapovrini.
U nacionalnom smislu oni su batinili svaku
junoslovensku i balkansku pobunu protiv stranih
zavojevaa i svaki svetski antikolonijalni pokret. U
svojojakcijipozivajusenapolitikubatinuVjeko-
slavaBaha,EugenaKvaternika,HadiLoja,Miloa
Obilia,Karaora,Njegoa,RiguodFere,Garibal-
dija,Macinija,SimonaBolivara,Kropotkinaitrae
slobodu.
erajipucauSarajevu.Juki,Doji,Planin-
akpucajuuZagrebu.TinUjeviiVladimirerina
uDrniu1913.neuspenopokuavajudaorganizu-
ju atentat na Franca Ferdinanda. Sarajevski aten-
tatbiojenahrvatskomibosanskomterenuporedu
esti,asvedasvjetskipoarinijeprividnobuknuo
zbogsarajevskogkrvoprolia,omladinabibilane-
junakom vremenu uprkos demonstrirala s oru-
jemuruciidalje,jersenijepucaloizobijesti,nego
izoajanadzaistakolonijalnimstanjemukojemsu
ivjelijugoslavenskinarodi,pisaojeKrlea.Osmog
59
Stogodinji rat
juna1912,IvoAndribeleiusvojdnevnik:Danas
jeJukipoinioatentatnaCuvaja.Kakojelepoda
sezateutajnikoncidelaibune.Kakoradosnoslu-
timdanevelikihdela.Idieseigorihajdukakrv.
Nekaiveonikojiumirupotrotoarimaonesvee-
ni od srdbe i baruta, bolni od sramote zajedni-
ke.Nekaiveonikojipovueni,utljivi,umranim
sobama spremaju bunu. Kad e doi kraljeve voj-
ske?/Oblaci nebom plove kao vojska; ja slutim dane
velikih djela, objavljuje Andri u Zagrebu 1914.
I jo: Sva Hrvatska nelijepo hre. Budni su samo
pjesniciiatentatori.
Kada je austrougarski prestolonaslednik Franc
Ferdinand juna 1914. doao u Bosnu i Hercegovi-
nu, doao je u funkciji generalnog inspektora oru-
anih snaga Austro-Ugarske, da zajedno s Konra-
dom fon Hecendorfom, efom austrougarskog ge-
neraltaba, nadgleda pretee vojne manevre svoje
vojskenagranicisaSrbijom.Nakonmanevaraod-
luiojedaposetiSarajevo28.juna,nasrpskinacio-
nalnipraznikVidovdan.Provokacijajebilaoigled-
na.PripadniciMladeBosneorganizovalisuatentat
napredstavnikaokupacionevojske.GavriloPrincip
gajeubio.
Istog dana frankovci u Zagrebu organizuju an-
tisrpske demonstracije, uvee je Sarajevo izleplje-
no proglasom sarajevskom graanstvu s potpisom
gradskog podnaelnika Josipa Vancaa, u kome je
pisalo: I ako je poticaj za ovaj avolski zloin po-
tekaoizinozemstvapoiskazuatentatoranedvou-
mnoje,dajebombaizBeogradaipakpostojite-
meljita sumnja, da i u ovoj zemlji ima prevratnih
elemenata.Miosuujemozloinidubokosmone-
sretni,dajeatentatizvedenuSarajevu,ijesesta-
novnitvouvijekpokazivalovjernokraljuidinasti-
60
Stogodinji rat
ji,pajapozivampuanstvo,datakoveelementekoji
sedajunaovakovezloine,izsvojesredineistrijebi.
Bitesvetadunostpuanstva,datusramotuope-
re. Bio je to poziv uckorima i fukari na lin sara-
jevskihSrba.
5.
Uvremenastanka,fotograjaHajnrihaHofma-
na ima oiglednu simboliku: Adolf Hitler, veliki
voa,osvajasvetakojiistiEvropuodneistiitvo-
racnovogsvetskogporetka,dobijaratnitrofejkoji
simbolizujezemljukojaseusudiladamusesuprot-
staviikojujeupravopregazio.
Meutim, danas je simboliki sadraj ove sli-
kepromenjen.AdolfHitlerjedanasapsolutnisim-
bol Zla (iako je De Rumon upozoravao da je re
tek o demonu drugog reda). Ali kakva je simbo-
likaspomen-ploenakojojirilinimslovimapie:
NaovomistorijskommjestuGavriloPrincipnavi-
jestislobodunaVidovdan15.(28.)juna1914Hi-
tlerseokotoganijedvoumio:GavriloPrincipjebio
i ostao simbol antiimperijalistike i antikolonijalne
borbe malih naroda za svoju slobodu, njihove te-
njedaizauizstanjasamoskrivljenenezrelosti.
IstorijskijesluajMladeBosneuprincipujasan
i u istoriograji odavno raien. Nema nieg ne-
poznatoguvezisnjim,kaoniokouzrokaikarak-
tera Prvog svetskog rata. Meutim, austrougarska,
kaoinacistikapropagandakojasenanjunastavi-
la,naSarajevskiatentatiGavrilaPrincipadrugai-
jejegledala.ZanjuGavriloPrincipnijebiojugoslo-
venskirevolucionar-idealista,vesrpskiubica-tero-
rista,pionuvelikosrpskojzaveriprotivzapadneci-
vilizacije.Svrhaovakvepropagandebilajenajpreda
61
Stogodinji rat
se opravda ranije planiran austrougarski napad na
SrbijukojimjepoeoPrvisvetskirat.Uovomratu
uSrbijijenastradalovieodmilionljudi,pozvani-
nimpodacima,Srbijajeimala1.250.000rtava,od
ega850.000civilnih,tojestizgubilajevieode-
tvrtine ukupnog stanovnitva. Mada istorijska pa-
ralelanijesasvimprecizna,slinastvarbibilakada
binekodanaspokuaodaatentatHerelaGrinspa-
naosudikaoteroristikiindabisenjimeopravda-
loonotojezanjimuslediloKristallnacht.
Ali druga, dalekosenija svrha ovakve propa-
gande jeste da se pokae da je svaka ideja borbe
malih zemalja za nezavisnost i politiki subjektivi-
tet unapred osuena na propast. A to su bila vra-
takojajeGavriloPrincipsimbolinootvorioikroz
koja su tokom itavog kratkog XX veka pokua-
validaprousvisvetskiantikolonijalnipokreti.Ju-
goslavijajepredstavljalasimbolupravoovakvebor-
be.Onajeimalajodvaslavnatrenutkabilajeto
zemlja koja je 27. marta 1941. odbila Trojni pakt i
rekla NE Hitleru, a nakon Drugog svetskog rata,
7 Prva knjiga kod nas napisana kao odgovor na nema-
ke pokuaje revizije Prvog svetskog rata bila je priljeno
i dokumentovano napisana knjiga Vladimira orovia,
Odnosi Srbije i Austro-Ugarske u XX veku, koja je treba-
lo da se pojavi 1935, i kasnije u prevodu na engleski jezik.
Ali na pritisak Austrije, a naroito Nemake, tada najva-
nijeg spoljnotrgovinskog partnera Kraljevine Jugoslavi-
je, Vlada Milana Stojadinovia, da ne bi ljutila vou ne-
makog Rajha, zabranila je objavljivanje orovieve knji-
ge; vei deo njenog ve odtampanog tiraa je 1938. uni-
ten. Objavljena je tek 1992, u malom tirau. Isto se de-
silo 1940. i sa bedekerom Beograd, u izdanju Balkanskog
instituta u Beogradu. Nakon demara nemakog poslani-
ka u Beogradu zbog naina na koji je u ovoj knjizi pisa-
no o zloinima austrougarske vojske u Srbiji 19141918,
knjiga je zabranjena, a njen slog uniten.
62
Stogodinji rat
u kome je imala snaan antifaistiki pokret, go-
dine 1948. izala je iz Istonog bloka i rekla NE
Staljinu. Upravo zato je sada ve decenijama una-
zadupadljivuporanpokuajrelativizovanjaznaa-
jaismislanastankaovedravekakobiseopravdao
njen potonji raspad, pokuaj koji danas iz sve sna-
ge podravaju lokalne nacionalistike elite, koje su
uzpodrkuZapadanavlastiusvimpostjugosloven-
skimdravicama.MladaBosnajeusrcunezavisne
Jugoslavije,nezavisne,anetrosmajerove,neFerdi-
nandoveJugoslavije,negoJugoslavijekojusuiFer-
dinandiHitlermrzeliihtelidajezatru.Danasvi-
dimo:velikaglavaislabenogekrivosusrasli,Jugo-
slavijajelikvidirana,sadalenovi u muenju izdiu.
Paopet,iakosepolitikaJugoslavijauruila,ona
je za vreme svog trajanja u kulturnom smislu po-
molilaglavuizsamoskrivljenenezrelosti.Izosea-
ja neprovincijalnosti koji je jugoslovenska ideja in-
dukovala,izoseajasamosvrhovitostilienestra-
haodistorijskebeznaajnosti,nastalojeononajbo-
ljetojejugoslovenskakulturadala,iuknjievno-
sti,iupozoritu,iuslikarstvu,iulmu,iumuzici.
Slutnja skore izvesne politike katastrofe ovoj kul-
turijedavaladodatnisjaj.
6.
Kakojereeno,Hofmanovafotograjajenajbo-
lja slika oba svetska rata. Postoji li, osim ove slike,
jonetotopovezujeHitleraiPrincipaPostoji.Je-
dinioveknasvetukojijelinopoznavaoijednogi
drugog,kojijeuoigledaoiHitleraiPrincipaIvo
Andri. Mladobosanac, robija, ambasador Kralje-
vineJugoslavijeuNemakoj,pisac.
63
Stogodinji rat
Na globalnoj ravni, Gavrilo Princip je, izvan
simbolike,usutiniistorijskibeznaajnagura.Ta-
kav bi, i pored svega, bio i u lokalnoj ravni da sve
ono to je on predstavljao nije prevedeno u kultu-
ru. A to je uinio u prvom redu Ivo Andri. ita-
va njegova literatura izvedena je iz njegovog mla-
dobosanskog naslea. Ono je u temeljima romana
Na Drini uprija iTravnike hronike, priaRuan-
ski begovi, Pria o kmetu Simanu, Zanos i strada-
nje Tome Galusa, Trenutak u Toploj, trajk u tka-
onici ilima, iz eseja U ulici Danila Ilia, Njego
kao tragini junak kosovske misli, Razgovor sa Go-
jom AndrijetajkojijesvojimdelomMladuBo-
snuizveoizprostorapolitikog,ukomeje,isposta-
vilose,bilaosuenanasmrt,ikaoidejukulturnog
subjektivitetapreveojeuprostorkulture.Zatoide-
jaMladeBosne,akoijesteukinutamladobosanska
politika batina jugoslovenstva, a ubistvom Zora-
nainiainajmanjezrncepolitikogsubjektivite-
ta bilo koje od postjugoslovenskih banana-drava,
makar teorijski i uprkos svim upornim atentatima
nanjuislevaisdesnanijemrtva.Andrievopus
biojeiostaonultatakajugoslovenskogkulturnog
subjektiviteta,ikaotakavsezatostalnoiznovado-
vodi u pitanje. ak i pored svoje udesne knjiev-
ne graevine, da nije delimino zatien autorite-
tom Nobelove nagrade, i od njega bi odavno nai-
nili provincijalnog pisca, interkulturnog autora,
nacionalistu, ovena, faistu, kao to to pokuava-
judauineodAndrievogmlaegidivljijegliterar-
nogbrataCrnjanskog,iliodNjegoaizkogaAndri
izvire i na koga se nastavlja. (Primer: reenica pis-
ca Igora Marojevia: Hladne injenice su sledee:
jeste Njego bio pre svega, jeziki, koliko god ga
tekodanasbilorazumetitalentovan,alinjegova
64
Stogodinji rat
poetika je u doba kada je iveo bila zastarela, jed-
najeodnajglupljihreenicaikadnapisanihnasrp-
skom jeziku.) Pokuaji da se od Andria naini in-
spiratorgenocida,podvornikokopile,faistaive-
likosrbinpadajuuprazno,aliseineodustaje.Visi
u vazduhu reenica: Hladne injenice su sledee:
jesteAndribiopresvega,jeziki,kolikogodga
tekodanasbilorazumetitalentovan,alinjegova
poetikajeudobakadajeiveobilazastarela,anije
iskljuenodanekirevniistraivaubudunostina-
iniinekosenzacionalnootkriekojeegazauvek
detronizovati,ikojee,naprimer,odnjega,pored
mrziteljaAlbanacaimuslimana,nainitijoisarad-
nikaGestapoa.
7.
U tumaenju Mlade Bosne i danas su prisutni
odjeciaustrougarskeinacistikeantijugoslovenske
propagande,kojunajugoslovenskomprostorupri-
hvataju i dalje distribuiraju kako lokalne naciona-
listike elite, koje vrlo priljeno oponaaju sve ika-
da stvorene negativne stereotipe o sebi, tako i nji-
hovinominalnoantinacionalistikikulturniprives-
ci,nasvimstranama.ZatrajanjaJugoslavije,oSara-
jevskomatentatuiGavriluPrincipupisalisunjego-
visavremeniciMiroslavKrlea(Sarajevskiaten-
tattrebaojedaposluiaustrijskojdiplomacijizaza-
uzimanjesretnemoralnepozicije,sakojesemoglo
pouzdano raunati na konanu likvidaciju srbijan-
skogasuverenitetakakobiseSrbijapretvorilapo-
novoupokorenuzemlju,kaotojetoibiladogodi-
ne1903.)iMiloCrnjanski(akikodnas,neki
su od Principa bili nainili Srbina provincijalca,
fanatika,ovena,kojije,toboe,biosamoigrakau
65
Stogodinji rat
rukama efa Obavetajnog odseka srbijanskog ge-
neraltaba,pukovnikaDragutinaDimitrijeviaApi-
sa. Meutim, atentator nam je govorio, jasno, i sa
one strane groba.), o Principu su pevali Safet Iso-
viirijekiParaf.
Danas se o Principu drugaije govori i pie. S
jedne strane kao o uzornom srpskom nacionalisti,
a s druge kao o velikosrpskom crnorukakom te-
roristi. Danas je nepoeljno izvoditi idejne konse-
kvence i nedvosmisleno artikulisati kulturno-po-
litiku batinu jugoslovenskog pokreta uoi Prvog
svetskograta.Iopetseutomeistiupisci.Zanovi
diskurs optepoznate istorijske injenice izgle-
dadanisubiledovoljne,takodajeodnekudiskrsla
propagandna la da je etrdesetestogodinja So-
ja Hotek, koju je Princip nehotice ubio ciljajui na
generala Pooreka, u trenutku ubistva bila trud-
na.TakoAleksandarHemon,dabipotcrtaojadno-
uimonstruoznostsarajevskogatentatorausvojoj
knjizi Pitanje Bruna (Te Question of Bruno) opi-
sujeupianogSrbinaPrincipakakoispaljujehisto-
rijskemetkeumozakfetusa.OtomedajePrincip
ubioaustrijskogprincainjegovutrudnuenupi-
salisuiprialiMiljenkoJergovi,AndrejNikolaidis,
Boraosi,BiljanaSrbljanovi,VukDrakovi,Mi-
lan Vlaji, ak i Duan Kovaevi. Pa da li je mo-
guedasviovitumainacionalneistorijenisuuze-
liurukenijednujedinuknjiguoSarajevskomaten-
tatu pre nego to su se osetili dunim da o njemu
bilotakau,anekmolidaizreknuikakavsud!Je-
dansluajjeutomsmislunaroitokarakteristian.
Reagujui na esej Stanka Cerovia Koliba u
istoriji, preuzet iz njegove knjige Drvo ivota, plo-
dovi smrti iobjavljen2007.uVremenucrnogorski
pisacAndrejNikolaidisnapisaojetekstHerojbez
66
Stogodinji rat
svojstava,kojijezbogsvogznaajaipolitiketeine
objavljenuaktridraveCrnojGori,BosniiHer-
cegoviniiHrvatskoj.Rejeoprogramskomtekstu
koji je ilustrativan za itav jedan sloj nacionalnih
radnikanajugoslovenskomprostoruikojijezadao
okvir u kome e se u svim bivim jugoslovenskim
republikamaizuzevSrbijedodanaspretenointer-
pretiratiSarajevskiatentat.
Dakle,takaeNikolaidisusvomlankuNaj-
pre istorijske injenice: Istorija () ima i dugo
pamenje,Principapamtikaosrpskogislovenskog
nacionalistu. Koji je ovjeka, i jo gore: njegovu
enu,ijogore:njegovutrudnuenu,ubiozatoto
je, on i njegovi nalogodavci, Bosnu elio u sklopu
Srbije, pod krunom Karaorevia. Zatim o Au-
stro-Ugarskoj:BorbaJunihSlovenazasloboduod
takozvanetamnicenaroda,bilajezapravoborbaza
slobodu od zakona, civilizacije i kulture. Kao pre-
misauzakljuivanjudajeMladaBosnaistotoiAl
Kaida:Principje,kaeCerovi,juriaonaprijesto
Zla.Naikrajtogprijestolja,utrenutkukadajema-
nje-vie nepismeni i u Beogradu retorici pucnjave
obueniPrincipjurinuonanjega,sjedjelisuFrojd,
Muzil, Kraus, Trakl, Kokoka, Vitgentajn... Bio je
to,tada,glavnigradsvijeta.Itojebosanskoisrp-
skoseljae,tojenaovjekimaodakaepredtim
vrhuncima ljudskoga uma, koje je doivljavao kao
prijetnjuitlaiteljataosimnasiljaIzmeuFroj-
da,VitgentajnaiMuzilasajedne,iPrincipasadru-
gestrane,CeroviglatkobiraPrincipa.
8 Andrej Nikolaidis inae pripada naroitoj vrsti ovdanjih
nacional-kulturpolitikih literarnih utvi: samozvani le-
viar i crnogorski (tanije: antisrpski) nacionalista, kolu-
mnista i pisac s meunarodnom reputacijom, samozva-
ni antifaista od one vrste zbog koje je reeno da je anti-
67
Stogodinji rat
Nijesmeno.
Uoi stogodinjice Sarajevskog atentata, glasi-
lo SAD Radio Slobodna Evropa objavilo je seriju
intervjuaitekstovanatemuSarajevskogatentatas
nameromdarazradiiprodubiNikolaidisovestavo-
ve, iji osnovni ton daju vie nego ilustrativni na-
slovi ovih tekstova: Sarajevo je u vrijeme Austro-
Ugarske bilo metropola, Rat se mogao izbei da
nije bilo Sarajevskog atentata, Ferdinand bio pre-
preka irenju Srbije, Sarajevski atentat Bosni do-
nionevienepatnje,Srbija1914.kaoIrandanas,i
netoegasenikoranijenijesetio:Nacionalistiki
natpisnagrobuGavrilaPrincipa.
Kad smo kod medija, uoi stogodinjice Aten-
tata,aktuelninovinskihitbilojelanopitanje:Da
li je Gavrilo Princip heroj ili terorista (On je je-
dan nesrenik, odgovara na ovo novinarsko pita-
nje istoriarka Dubravka Stojanovi, citirajui svoj
omiljeni istorijski izvor, kolumnu Svetislava Basa-
re). Odgovor, meutim, trae mnogo aktuelnija ali
nepostavljena pitanja: ta je to kolonija, ta impe-
faizam poslednje utoite faista, savetnik predsednika
crnogorske skuptine Ranka Krivokapia, lidera crnogor-
ske nacionalistike partije SDP; linost koja najbolje ilu-
struje ponor u kome se nala Crna Gora, ona Crna Gora
za koju je Njego genocidni pesnik, koja bi namesto Nje-
goeve kapele na Lovenu pre gledala spomenik Franji
Josifu, za koju dok ne bude vojnik NATO-a u Brodarevu
nee biti punih reformi u Crnoj Gori jer nee biti tog am-
bijenta, u ijoj se dravnoj himni nalaze stihovi ratnog
zloinca i saradnika Anta Pavelia Sekule Drljevia, i koja
je, da bi na antisrpskom sentimentu inenjerski izgradila
novokomponovani nacionalni identitet, na vrhuncu naci-
onalistikog ludila i kao poslednju bizarnost raspadanja
Jugoslavije u azbuku crnogorskog jezika uvela dva nova
slova.
68
Stogodinji rat
rijalizam,ataokupacija,kojesunjihovedananje
forme,daliovikojiosuujuPrincipabraneaustro-
ugarski model upravljanja, da li je Princip uzorni
anti-Evropljanin,aFerdinanduzorniEvropljanin,u
kakvomsuodnosuAustro-UgarskaiEvropskauni-
ja(slinostiirazlike),iveitoinajpatetinijeodsvih
pitanja:tajetosloboda.
8.
Vreme je 2004. godine objavilo temat povo-
dom devedesete godinjice Sarajevskog atentata.
Poredostalih,tadajeobjavljenitekstSvetislavaBa-
saresreenicom:MetakkojijeGavriloPrincipis-
paliopredevedesetgodinajouvekkruiovimpro-
storima.NedavnojepogodioZoranainia.Ovu
Basarinu tezu deceniju kasnije Biljana Srbljano-
viescenskiuobliitiudramiPrincip (Mali mi je
ovaj grob),napisanojponarudbinibekogpozori-
taaupilhauz.TatezazapravoznaidajePrincip,
kakvigodbilinjegovimotivi,biosamoslepoorue
velikosrpske ideje koju personalizuje crnorukaki
spletkaro Dragutin Dimitrijevi Apis. Drugim re-
ima:izasvakeidejepolitikogjugoslovenstvasto-
jitajniprojekatVelikeSrbije,kojijeJugoslavijuzlo-
upotrebioiunitiodasevienikadanepovampiri.
9 Ogranizacioni odbor manifestacije Dani Sarajeva u Beo-
gradu dodelio je 2014. nagradu Biljanu Srbljanovi, kako
stoji u saoptenju, za celokupni angaman, ali posebno
za dramu Mali mi je ovaj grob, koja ima izuzetan znaaj.
Preispitujui ulogu pripadnika Mlade Bosne iz dananjeg
vremena, Biljana Srbljanovi imenuje crnorukae kao tu
mranu i nevidljivu silu koja onemoguava napredak i ra-
zvoj kvalitetnijih odnosa u regionu.
69
Stogodinji rat
Dakle, ista sila koja je ubila Ferdinanda ubi-
la je i inia. Ista ta sila je nainila Memoran-
dum SANU, razbila Jugoslaviju i poinila genocid
uSrebrenici.NaroitojeSrebrenicapostalaokviru
komesedanasgledanacelokupnusrpskuistorijui
kulturu,painaMladuBosnu,kojasesmatra,naro-
itozapadnoodDrine,njenimsastavnimikljunim
delom.OSrebrenici,kaokrunskomciljusrpskepo-
litike i kulture, odnosno o srpskom nacionalizmu
kaokljunomdvovekovnomremetilakomfaktoru
na Balkanu, govori i Makmilanova i Klark, ali ista
tezasenalaziiumnogimdrugimknjigamanapisa-
nim posle devedesetih koje se bave temama iz lo-
kalneistorije,akiubiograjiFloreSends,Britan-
ke u srpskoj vojsci u Prvom svetskom ratu, autor-
keLuizMiler.Neverovatnesurazmerekojetopo-
nekadpoprima:sviranjeMaranaDrinuiTamo
dalekoevociranjesuGenocida,AndriiNjegosu
inspiratori Genocida. Srpska Volja za Genocidom
povezuje se ak i s prelaskom srpske vojske pre-
koAlbanije1915!DanpreVidovdana2014,naime,
istoriarkaDubravkaStojanovidalajeopiranin-
tervjuuemisijiPeanik.Unjemujeopetponovi-
la Basarinu reenicu o Principovom metku koji je
ubioiniaikojiidaljekruinaokolo,akritikuju-
inainnakojikolskiudbeniciistorijedanaspiu
oPrvomsvetskomratu,Stojanovievajedoslovno,
stenografski preneseno, rekla: U udbenicima se
piedajetajprelazakprekoAlbanijefenomenbez
presedana u istoriji ratovanja i meunarodnih od-
nosa.Dakle,udbenik,kaoiknjievnost,proizvodi
tusvestoapsolutnojjedinstvenosti.Naravno,tuje-
dinstvenostpostiemotakotojesvakakomparaci-
jakodnasnemogua.Dakle,uoptepostavitijedan
odosnovnihnaunihpostulataireihajdedavidi-
70
Stogodinji rat
mo da li je neko na taj nain ratovao, da li ima ta-
kvih presedana, to naravno je nedopustivo, i time
ruitemit,aonotojetupresudnojetodaviveru-
jeteutujedinstvenost,jerje,naravno,taekskluziv-
nostprvikorakdotesuperiornosti,kojivamonda
dajeveapravanegotodrugiimaju,isamimtimvi
poinjetedarangiratenarode,iimvirangiratena-
rodevistenakorakodgenocida.
Kakvanaunaakribija,kakvajasnoamisli,ka-
kavex cathedrastil,kakojasnopostavljenepremi-
se,konsekventnoizvedenizakljuci!ReenicaPre-
lazak preko Albanije je presedan u istoriji ratova-
njazapravojepozivnagenocid!Iovaosobaseiz-
daje za istoriara, predaje neto na univerzitetu,
pie udbenike, abonent je prestinih meunarod-
nihstipendija,imaugledmedijskogekspertazara-
zumevanjeistorijskihprocesaitrebanekoganee-
mudanaui!
Od ovakvih eksperata nadrljao je i Kristofer
Klark,autorMeseara,kojijezapotrebesvojeknji-
ge kao eksperta za lokalni kontekst, istoriju i geo-
grajukonsultovao,verovatnopopreporuciuklju-
u politike korektnosti, izvesnog Srana Jova-
novia, pa je Klark, mimo sopstvene politike in-
terpretacije srpske istorije, u svojoj knjizi napravio
i povei broj glupih materijalnih greaka (Zlatna
moruna,naprimer,postalajeZlatnaribica).
Naravno da banalnost Dubravke Stojanovi i
inihneznaidasrpskinacionalizamnepostoji,da
nije opasan. Naravno da postoji i jo uvek prua
svojeotrovnepipke,alionjedanas,nakonsvojeim-
plozije,kaotojelucidniSraPopoviupozoravao,
nedovoljan da objasni procese koji se danas odvi-
jaju.akseizloudnaeksplozijasrpskognaciona-
lizma osamdesetih u pripremi ratova devedesetih
71
Stogodinji rat
morapogledatiudrugomsvetlunakonuspostavlja-
njareimaAleksandraVuia,dojueranjegee-
ljevog sledbenika, uz podrku Brisela, Vaingtona,
Podgorice, Sarajeva, Zagreba i belih listia, kao i
nakonoslobaajuihpresudaHakogtribunalaJo-
viciStaniiu,FrenkijuSimatoviuiMomiluPeri-
iu,Miloevieviminenjerimarata.
Pa opet, srpski nacionalizam devedesetih se i
danas, u potpuno promenjenom kontekstu, i da-
ljemedijskipodravakaorobakojasetrai,dobro
prodajeiobezbeujekakokohezijuinteresnihgru-
pa tako i pojedinane regionalne karijere. Odatle
nemalibrojjavnihdelatnikakojinatakvomtren-
du,aukljuupropisanepolitikekorektnosti,godi-
namaunazadparazitirajuikojihsepristojansvet
gadi,anacionalistinjimahrane.Najlakeseprepo-
znaju po tome to se redovno oglaavaju u hrvat-
skim, bosanskim, crnogorskim i zapadnim drav-
nimiparadravnimmedijima,najeeotrokuta-
monjihporeskihobveznika,opominjunabudnost
i upozoravaju na veitu opasnost od velikosrpskog
projekta. Stradanje Bonjaka u poslednjem ratu, s
akcentom na pokolj u Srebrenici, koji je Haki tri-
bunal oznaio genocidom, i koji niko ozbiljan ne
dovodiusumnju,zloupotrebljavasenanajsramnije
naine,painatajdasenjimeobjanjavajudogaa-
jiodprestogodina.
Najgore u govoru o Genocidu danas, na svim
stranama,bilodajereoSrebreniciiliJadovnu,je-
ste trgovina mrtvima, uivanje u autoviktimizaci-
ji, to je i inae omiljena postjugoslovenska disci-
plina. Nema to nikakve veze ni sa kakvim suoa-
vanjemsprolou,dekonstrukcijomnacionalnih
mitovanikorisnimdijalogomoistorijskimlekcija-
ma,veimavezesokretanjemglaveodsuoavanja
72
Stogodinji rat
sasadanjou,saupornimodravanjemmeuna-
cionalnihnapetosti,stalnekrize,poluratnogstanja,
naroitoizmeusrpskogibonjakogkorpusa,koji
dre klju politike stabilnosti u ovom delu sveta.
Anatomeradeuvekspremnideurnikritiarisrp-
skognacionalizmazajednikisasrpskimnacionali-
stima s dna kace. Jedni dokau da je Njego geno-
cidni pesnik, a onda ovi drugi nastoje da te doka-
zeretroaktivnopotvrde.OnajkokaedajeGavri-
loPrincipubioiniaikokaedajedaoivotza
RepublikuSrpskunaistojsustraniiimajuisticilj,
kao u onom starom vicu kojim se objanjava kako
sa strankinjama rade galebovi na Jadranu: Idi ti
donjeismetajjoj,ajaudoipauteizmarisati.
Takosunacionalnakulturaiistorijapredateuake
ljudima kao to su Nikola Samardi i Rado Lju-
i,StanlioiOliodomaeistoriograje,kojisu,eto,
u svim kljunim trenucima, i 1991. i 2014, na istoj
strani.
A mrtvi Svi mrtvi su u stvari zaboravljeni,
stranajeAndrievareenica.Itana.Kolikojetih
zaboravljenih
Ratovi, od Slovenije do Makedonije, trajali su
od1991.do2001.idonelivelikastradanja,razara-
nja,etnikaienjaihiljadesmrti.Iakobrojmrtvih
nikadanijetanoutvren,brojkapoginulihusvim
ovimratovimasigurnoneprelazi150.000.(Odtoga
100.000uBosni,odegajedvetreinebonjakih
rtava.)Stranajeste,alineinekaimpozantnabroj-
ka,reklibicinici,patolikojeljudinajmanjepobije-
nouJasenovcu(svakakomparacijajemogua),u
DrugomsvetskomratujeuJugoslavijiubijenomili-
onipoljudi,auPrvom,samouSrbiji,prekomilion.
73
Stogodinji rat
Ali svaka brojka je korisna za javno krokodil-
sko kmeenje, (inter)nacionalne karijere i poziv na
osvetu.Itotrajeitraje.
9.
Novi nacionalni identiteti u svim postjugoslo-
venskim zemljama svoje istorijsko utemeljenje tra-
e i pronalaze najpre u raznim antijugoslovenskim
pokretima. Naroito su, bar za ocijelnu upotre-
bu, pogodni oni izmeu dva rata, bilo da je re o
Prosinakimrtvama,Boinojpobuni,Kaakom
ustankuiliAtentatuuMarseju,jersunjihoveinkar-
nacije tokom Drugog svetskog rata bile listom fa-
istikogilikolaboracionistikogkaraktera.USrbi-
jiseuistomkljuuJugoslavijaposmatrakaoistorij-
skagreka(svakuJugoslavijunizmutnuMaricu),
27.mart1941.kaodelokomunistiko-engleskeza-
vere, Milan Nedi se proglaava narodnom maj-
kom,azaetnikipokretjevanijetojebioneza-
prljanjugoslovenstvomnegotojekompromitovan
zloinimaikolaboracijomsokupatorom,pasekao
takavproglaavaautentinimsrpskimnacionalnim
antifaistikim pokretom. I naravno, poto je jedi-
ni pravi antifaistiki pokret u Jugoslaviji neraski-
divo povezan s njegovim jugoslovenskim karakte-
rom,upravozbogtogajeunovimnacionalnimdr-
avama on nepodoban, iako se kao razlog njegove
proskripcije najee navodi njegova komunistika
komponenta. Otud se novi nacionalni junaci, lako
ilogino,traeinalazemeuustaama,etnicima,
balistima, handarevcima, sa sve pripadajuim im
estetikama.Ovajtalasreinterpretacijejunosloven-
skeistorijeikultureimajedancilj:trebazatrtisva-
ku politiku ideju jugoslovenstva, zatrovati je veli-
74
Stogodinji rat
kosrpstvom, ili je u najboljem sluaju banalizovati
rasprodajomkonfekcijskenostalgije.MladaBosnai
Gavrilo Princip su u korenu jugoslovenske ideje, i
zatosupredmetobrade.
GovoreiuovomkontekstuoMladojBosni,so-
ciologTodorKuljijenapisaonevelikitekstkojiza-
sluujedaseovdeponovi:
U graanskom ratu seanja ovih dana je na
novnainoivljenSarajevskiatentat.Okvirjeostao
tanato-politiki, ali se vie ne eksploatie samor-
tvovanjePrincipanegosmrtFerdinanda.Kojeod-
govoran za to to su mladobosanci od tiranoubica
postaliteroristiSvioniuregionukojistrepeodju-
goslovenstvaisvioniizokruenjakojieledaraste-
retevlastitenacijeodimperijalistikeodgovornosti
zaklanicuPrvogsvetskograta.
Dalieoniuveritijavnostdasuatentatoribili
teroristi Verovatno hoe zato to Princip danas
nema valjanog advokata. Sruene su one struktu-
re koje su Principa iznedrile i koje su ga docnije
opravdano heroizovale. Drava Jugoslavija je Prin-
cipusrazlogomdizalaspomenikeiponjemuime-
novalaulice.Danasnikakvakohortablistavihistori-
aranemoeodbranitiPrincipazatotonemaju-
noslovenske drave kao ostvarenja mutnog ideala
koji je vodio mladobosance. A to se reena dra-
vadanasvieshvatakaoiluzijailikaotamnica,tosu
veeansedaPrinciponeslavnomjubilejubudesti-
gmatizovankaoterorista.
Dodue, neki Principa i brane. To danas ine
preteno srpski istoriari. Zato Utisak je da to
ne ine zbog solidarnosti sa tenjama sunarodni-
ka(uostalomGavriloseizjanjavaokaoJugosloven
itojestebionjegovistinskiidentitet),negoviesto-
gatosetimeopirudemonizovanjuvlastitenacije.
75
Stogodinji rat
Branei Principa, ne brane njegov in nego Srbiju.
Tekodaovakousmerenaodbranaimaanse.Vla-
dimir Dedijer je 1966. mnogo bolje u svetu branio
Principa svojom knjigom Sarajevo 1914. Ne zbog
uverljivostimaterijalanitizbogvirtuoznostisinteze.
Negozatotojenjegovaknjigaimalakaozaleinu
Jugoslavijukaouglednusvetskudravu.Knjievnik
MuharemBazduljjetoboljeuoioodmnogihisto-
riarakojidanasbranePrincipa.
Princip nema danas uverljivog advokata i otu-
da to je nestalo naelo Balkan balkanskim naro-
dima, koje je sam ekstatino branio. Globalizaci-
ja je pojela ovo naelo jer region stremi EU. Da-
basvinauniskupovioPrincipuodGackadoBeo-
grada.UpravojenestankomJugoslavijekaopoelj-
nedravePrinciplienizabranogadvokata.Legiti-
mnostJugoslavijejebilanjegovanajautentinijaod-
brana. Ne moe njemu danas pomoi ni nesporna
pravnainjenicadajetadanjaBosnabilanelegalni
deo Austro-Ugarske, pa shodno tome Princip nije
ubio nadvojvodu na svom tlu nego je ovaj stradao
u tuoj dravi. Koliko god bili legalistiki uverljivi,
oviargumentinemogudanadomesteizgubljenile-
gitimistikistubPrincipoveodbranejugosloven-
skudravu.
NemoesePrincipbranitiniisticanjemnjego-
vog druenja sa svetski uvenim Ivom Andriem
kaoautentinimJugoslovenom.Jojenaivnijiopti-
mizam da e kad-tad pobediti ona istorijska istina
dasuatentatoribilipatriote,aneteroristi.Istinane
moepostatihegemonasvedokjeneosigurasna-
nastruktura.Sarajevskiatentatjeodvemarkantan
dogaaj,pajevesamimtimostaoutanato-politi-
komsmisluvelikipotencijal.SmrtuSarajevu,koja
76
Stogodinji rat
jeneizbrisivoulausveudbenikeistorije,istotinu
godinakasnijejejopolitikiupotrebljiva.
Drava Jugoslavija, koju su mone strukture u
svetu uvaavale, bila je najbolja odbrana sarajev-
skihatentatora,kojubiverovatnoionisamiizabra-
li.DanaspakPrincipabraneadvokatipostavljenipo
slubenoj dunosti. To su srpski istoriari koji ti-
tei Principa ne brane njegovu viziju drutva nego
nastojedaoborestereotipeusvetuoSrbima.Proti-
veisetuiocimaraznihbojakojisetrudedapoka-
u kontinuitet srpskog terorizma, ovi slubeni ad-
vokatiisamiinstrumentalizujuPrincipa.
taondainitiTrebajasnopodvuidaatenta-
torinisupucaliiznacionalnog,negoizmultietni-
kogarazaoslobaanjemskupinemalihnarodaod
podjarmljivanjavelikih.Jesupucaliizzasede,alito
nije bio muki neviteki in, nego je nepodnolji-
vi pritisak trpljenja vlastite vojne inferiornosti go-
nioatentatorenasamortvovanjeuneravnopravnoj
borbi s monom imperijalnom silom. Iz ovog za-
kljukanikakoneproistiemoralistikautehadae
istinakad-tadpobeditila.Trebarealnoiistorino
procenjivati anse odbrane Principa. Ubistvo nad-
vojvodeuSarajevujestebioantiimperijalistikiini
nasiljeprotivnasilja,alijeovajodbrambeniaktsvet
dalekoozbiljnijeprocenjivaodokjeopstajaladra-
va zarad ijeg ostvarenja su pucnji odjeknuli. Zato
onajkosporiJugoslavijutrebadautioPrincipu.
10.
Vekovi na Balkanu se ne smenjuju, nijedan se
nikadnezavrivesvioninastavljajudaegzistiraju
jedankrajdrugog,paralelnokaeMiloManev-
skiuPraini. Ikorakdalje:kakostvaristoje,izgleda
77
Stogodinji rat
da se nijedan rat na Balkanu nikada zaista nije za-
vrio, ukljuujui i oba svetska, samo su im danas
drugaijiintenzitetiiforme.Zatobiuonuvreus
poetkatekstasvakakotrebalostavitiisledeerei:
Ne alei se i primajui hod dogaaja i red
stvariuljudskojsudbini,netraeiodnovognara-
tajavierazumevanjanegotoonmoedagaima,
mi, iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom
pogleduoiisaarom,aliisatomdubokomme-
lanholijom,traimoono nae iz 1914. godine,toje
izgledalo strano, divno i veliko, kao mea vekova
i razdoblja, a to polako nestaje i bledi kao pesma
kojasevienepevailijezikkojisesvemanjegovo-
ri,kazaojeIvoAndri.Ali,izmeusebe,gledaju-
ijedandrugomuzenicekojesuvideleuda,pra-
vauda,iostaleidaljeivedagledajuovosvakod-
nevno sunce, mi podleemo uvek neodoljivom, za
nasvenomarutihgodina.Tadamiopetdobiva-
mo krila i okrilje patnje i rtve savladanog straha i
prealjenemladosti.Idoknastraje,miemousebi
delitisvetpotomenakojojjekostranibioiimese
zaklinjao1914.godine.Jertoleto,leto1914,arko
imirnoleto,saukusomvatreiledenimdahomtra-
gedijenasvakomkoraku,tojenaapravasudbina.
11.
Na Vidovdan 1797. francuske trupe genera-
laantijiaosvojilesuKrf.Naobalujeizalomno-
tvo naroda da pozdravi Bonapartinu vojsku, u ko-
joj je videlo oslobodioca od mrskih Turaka. Na-
rod je predvodio lokalni poglavar, pravoslavni sve-
tenik. On je priao antijeu i rekao mu: Francu-
zi,naovomostrvuetezateioajanizaputenna-
rod,nevianumetnostiinaucikojiproslavljajudru-
78
Stogodinji rat
ge narode. Ali nemojte ga zbog toga prezirati. Uz-
miteovuknjigunadar.Unjojetevidetitajeovaj
narod nekada davno bio, i ta jednoga dana opet,
moda, moe da bude. General je otvorio knjigu
kojumujepopdaoiiznenadiosekadjevideodaje
tobilaHomerovaOdiseja.
Pesme o slavnoj prolosti, uteha poraenih.
Mada je jedan davno tvrdio da su bogovi i zame-
siliTrojanskiratsamodabiodnjeganekonainio
Pesmu.
Imajednopomalonaivnoinimaloutenome-
stouZnakovima pored puta,kojekaodajeseanje
narazgovorodprestogodina:
Vietesagoretibrzoibeskorisno.Izavase
ostatisamopepeo.
Ako!Znaesebardasmobilivatra.Aizavas
eostatisamobalavtrag,kaoizapua.
79
Stogodinji rat
Sarajlije itaju proglas
Franje Josifa o aneksiji BiH 1908.
Spomenik Francu Ferdinandu
i Soji Hotek, Sarajevo, 1917.
Spomen-ploa Gavrilu Principu
tridesetih godina dvadesetog veka
80
Stogodinji rat
Spomen-ploa Gavrilu Principu iz vremena SFRJ
Spomen-ploa na mestu Atentata danas, 2014.
81
Stogodinji rat
ore mati
In Tyrannos
Gavrilu
28.6.19142014.
Atoplano,zvezdanano,
raspaljenaodjednoglepogubistva
MiiosCvisi,Dnevnik o arnojeviu
Animus,abezAnimae,prijeJunga
inakonFriedjunga.
Jugendstil,zlatoitamjan,
zakojimidanasplauskorojevii,
raznenon-governmentalduei
sirotinjskiborojevii.
Centrumcivilizacije,dakleaonostaje
ipakjednakoivotinjskekrvigladan:
lanizaivinskokriFranz,Erzherzog Ferdinand
in Die Abenteuer der Schwarzen Hand.
Stojiuki,pohiljaditiput,igleda,hladan:
dokisprednjegadigaojedivnerogove
jedanjelen,imajestuozanijadan
nedvojiNasljedniknitrena,pada,
makarjednom!,poputDeNiraispalimetak
umjestouplemenitostvorenjeuzrak.
Dvijestotinehiljadaivotinja
postrijeljaoje,ukomadu
poslaoihmaloumnirastrojenik,unita,umrak:
NjegovoVisoanstvopucaManlihericom
dvocjevnomiubijaivotinjskuarmadu,
82
Stogodinji rat
kau,tomujejediniplaisir,Genu imerak.
UlovutomujebratskipriredioWilhelm
Kaiser-krvnikodVerduna,
odSomme,YpresadoKorduna
paojetajdanpedesetdevetivepar,
aezdesetiepaojenakrvavojapi
(ujemga,iujemtragae,zanjim,
vidimimeljusti,napetaleaisapi).
Uekomdvoru,ujednomdanu
dvijehiljadeistopedesetkomada
sitnelovine,amaloprijeSudbineiGrada,
izraziojezadovoljstvonadtrofejem berlovac
paoje,vapskipreciznoizbrojen,
trihiljaditijelen-petogodac.
Moda...modasuivotinje,tepreivjele,
krenule,kaoudogovoru
kaouslavenskojnenapisanojbajci,
kaJugu,dolje,nie
dasezavijanjemtunimpotue,nekomesvom
jednomgaravomanelu,aistom
kaobijelom,mileevskom.
On,kaobogumil,kaosvetiFranjouje,
sluaihirazumije
iodluujeonda:injemujeozgo
dopalodaubijezvijer
daubijezmaja
ispremaosedaljedotetokekadpoinjeSve
padosamogkraja
iposlijedonaegobeanogpa
olakoIzgubljenograja.
Navjestivise,aneoGabrielbosanski
sree,miltonovski,epavogSatana
tuberkuloznogejtana
daoglednusekaonekad,blagikosivrajavrana.
83
Stogodinji rat
Srelisuseiznadvremena
tamogdjegorjelajevijekovima,rananaarana.
Iodjeknuojepucanj,izauoseodmahsvugdje,
akidovdje,tugdje
grobnicanagogjePana
Ucrnumjestuodtuinaobavijenomuutoicrno
poaojedaobjaviblagovijest:
mjestoglasasindirli-zrno,
kaomelekDebrail
kaoKranjeviev,basarajevski,Mojsije
nogomdastupiistane,kaozalog
zanabuduiIzrail
DokCarevinuderebu,itrulezapahne
usutonCarstva
toeizjesti,zatvorskiitu,iGavrila,
zaustaviviga
daisamzaujeglas,dadoivizemlju za nas,
zemlju za sve nae ljude,
tojenovaiista,
ikadjenema
kaoiIdejaonogakomenijetrebao
nispomenik
nibista.
Aevo,nadananjidanniploudamuostave,
ninjenema
padaskromnaicrnaimala,kaoion
natekumjestuutekovrijemesvima
podzlomzajedno,zajedniki,kaoalemzablista
Umjestoljudiopet
umskeivotinjesugauvale
dobrezvijeriipticeizgnijezda
nasigurnomsvijenih
sduamaonihubijenih
84
Stogodinji rat
odiste trule,beskrvneruke,
tokoljenarode,mirno
kliniki,bezbijesaibuke.
Jazavciisrneimeedi
tosudugoposlijeslobodnodisali
(iondakadsuodumirali),
nakonsvega,prekonovihgranica
izlueneivotinjebjee,zapoelanovajeklanica
AGavrilo,Gavro,kaoGavroche,
makarilirskigarav,svetovrijemeostaje,
vjena,istaibijelastranica.
Itujejo:
uperu,urijeiikistu
uslavjanskojumi
igrani,drvu,pavetiniilistu.
NijeniArsenupravu:samoon jebilamladost
kaonijedna,
kaopjesma,Kada moja mladost proe,
kaosevdalinkaisevdahi
posljednjiudah
dovjenoga,nezaprljanogasjaja
itrajnimotoVuitela:jer se nije pucalo iz obijesti,
nego iz oaja...
Evotmladosti
Kaofreska,lijepa,grubom,zografovskomrukom
slikanilikovi
Iimena,kaosonet,kaonajljepistihovi:
DaniloIli
Nedjeljkoabrinovi
Bogdaneraji
IbroFazlinovi
85
Stogodinji rat
Vasaubrilovi
MehmedMehmedbai
VladimirGainovi
ulagaBukovac
CvetkoPopovi
IvoKranjevi
TrifkoGrabe
DobroslavJevevi
IvoAndri
GavriloPrincip

Odparafanasarajevskojpresudi
dorijekihParafa
kojisu,okakotajnovito
zajednogetrnaestogodinjaka,iudnoimutno,
snovito
enskimglasom,odkvarnerskesoliistudi
pjevali:pamtitetenarodkoGavrila,eljko
ikakosilnoneobino,neobjanjivojetobilo!
ikakoodstiha,odnevinogineznanogznanja,
svakiput,svaki put bljeimojemladalakoblo
E,ondadanelae,ineskrivasevie:
negokae,kaoiOntadanastranomsudu
JugoslavenSrbo-Hrvat
tonemasnagedanasbitikao
LjubaVrape,ilikibrat
padaseuzda
jojedinourat
Danas,kadkolacikonopac,iGogiMagog
isvakidananjiglavatidemagog
86
Stogodinji rat
togodinamadizaosenaUspomenuoholoignjilo
(sasmanaki:kakvevezetose
prijesamopargodinagovorilo!)
sadsuprotnogovori,sadkadjelako,
kadsevrijemepromijenilo.
Dvadesetgodinazvalisugateroristom
djecoubojicom,inaravnonacionalistom
svi!,ilijevoidesno
kad,vidiniparmjeseci,ave
drugompjevajupjesmom
idokpolakoipakdolazinanau,
ionievodrugusadaipojuipopevajumau.
Njihjefalanga,aovamoaica,pasvejedno
opetneprijei
jernikadnismopromijenilinibandijeruniboju
iponavljamoidaljeoajnoigordoSavinerijei:
Nijesamjadoaounjihovuzemljudasebijem,
negooniumoju.
NadanSvetogVida,
udaneostatakaponosa,imnogostida
28.6.2014.
87
Stogodinji rat
Nekoliko sekundi pre atentata
88
Stogodinji rat
Pogled iz rodne kue Gavrila Principa, Obljaj
89
Stogodinji rat
stanko Cerovi
Koliba u istoriji
Zadivnoudo,sobziromnavrijemeidrutvo,sa-
uvanojedostafotograjaGavrilaPrincipaisredi-
neukojojjeivio.Kaotoseusunevomzrakukoji
jenaaopukotinuudaskamaiprostrijeliomranu
prostoriju vidi izrezak ivota sa zrncima praine
toseotimajudaostanutodueusvjetlosti,stva-
rimailjudimakojisegubeusvetamnijimkontura-
matosudaljeodzraka,dokuuglovimasvenene-
staneumrakutakosenaovimfotograjamana-
zire trag ogromne misterije koja obavija Maloljet-
nikauijemjeznakuprotekaodvadesetivijek.On
jeuistorijionotojeArturRemboupoeziji:mete-
orkojisepojaviomimopoznatihzakonaokretanju
nebeskihtijela.
Kakogodsetodeavalo,lijepoje:utrulojcivili-
zacijikojajepohlepupretvorilauciljivota,abor-
bu za opstanak u jedinu istinu o ljudima, i koja se
ruilasavisinasvogabogatstvaisvojihiluzija,pri-
jetei da zagui ivot na zemlji, usred te buke i bi-
jesapojavilaseguraneukrotivogMaloljetnikato
pljuckaupoarakajuizubeimirnoulaziunje-
gakaodajediniznatajnismisaozbivanja,kaodaje-
diniznadajerijeoneemudrugominekomedru-
gom a ne o tome to ljudi misle da vide, misle da
rade,misledaznaju,aponajmanjeotomeemuse
nadaju.
Ovoinijeheroj,jedvaakoseotkaioodmaji-
nesuknje,aliopettekodajebiloherojakojisetoli-
90
Stogodinji rat
korugaostrahu,biotakosigurannasvomputu,kao
dagavodilinoAtinazaruku,kojijestolikolakoe
odustajaoodivota,aijejegolobradolicetakosi-
lovitoobasjaloistoriju.
Kadjeubioaustrougarskogprinca1914,naVi-
dovdan, najvei paganski praznik junih Slovena,
bilo mu je dvadeset godina. Kao maloljetnik nije
mogao biti osuen na smrt, tako da je baen u ta-
mnicu,gdjejeumronakrajurata,kaonajomrznuti-
jidjeakEvrope,bukvalnopodruevinamaAustro-
ugarskecarevine.
Boleljiv,mraviispijen,blijedogalica,snekim
neobinim pogledom koji bi djelovao kao pospan
da nema u njemu neeg zanesenog, kao usnulog, i
zatonepokolebivog.Stieseutisakdaseivotovo-
gadjeakavedesio,odavnojesveobavljeno,samo
boginjapronosinjegovuopranuglavukrozneprija-
teljskeredove.
Toistosenazireinagrupnimfotograjama,ali
na jo udniji nain. Postoje fotograje sa drugim
zavjerenicima i mladobosancima. Gavrilo meu
njima nije bio nita posebno. Pa ipak, na tim foto-
grajamaGavriloPrincipprivlaipogledkaoneko
izdvojen, odabran, sjenovit. Svi drugi djeluju kao
ljudi u kojima i oko kojih se neto deava, oni su
u okolnostima i u toku zbivanja, psiholoki i soci-
jalno, samo Gavrilo izgleda kao zalutalo bie, ne-
to konano, dovreno i zatvoreno, izvan okolno-
stiisamogasebe.Moebitidajeovoposljedicatu-
berkuloze pluni bolesnici, naroito ako su mla-
di,vukuprekolicaiuponaanjunetokaosudbin-
skusjenku.
Zna se da je taj atentat pun nevjerovatnih slu-
ajnosti. Amaterski organizovan, skoro neizvodiv,
sve je ispalo drukije i vie puta potpuno propalo,
91
Stogodinji rat
dok prinevska povorka nije nabasala na Gavrila
kaodagajetrailakrozcijeloSarajevo.Iakojeod
sudbine,mnogoje.
Postoje i fotograje njegovog sela, roditelja i
rodnekue.
To je najsiromanija koliba u Evropi. Sve je na
iviciniega.Kolibajesklepanaodnajbjednijegma-
terijala, samo koliko da se dri, sve je golo, unutra
i oko nje, na hercegovakom kamenu, ljutom od
samoe, nije se ni stiglo do ideje o ukrasima. Jezi-
vi pritisak elemenata, za one koji su u njima odra-
stalinitanijetakonezaboravno,bljetavasvjetlost
iotrasjenka,opojnimirisi,ljutiukusi,istipokre-
tiiglasovi,jedvaponekadomaaivotinjaucarstvu
zmijatoigrajupokamenju.ivotjenetokratko,
istoineshvatljivo.Ostalosunaslageubriva.
UtojkolibijeGavrilaPrincipaistorijapoljubila
uusta.Rijetkisutakviljudi,unjimanemanitali-
no,amnogojeneljudskog,kaomjesearenekasila
ihvoditajnomcilju.Tekojeonjimamisliti,aisto-
vremeno su nezaobilazni i privlani, kao da neto
zoveiznjih,alinemuto.Tama,tama,dubinaitaj-
na. Nita Gavrilo nije uradio u ivotu, ak su ga iz
gimnazijeizbacili,auvojskuganijesuprimili.Kao
dasusvavratadrutvazatvorenazanjega.Ondase
odjednom, pred njim i samo za njega, irom otvo-
rikapijakojasenizakoganeotvara.Sukneuistori-
ju,dvahicaigotovo,kaoispodkamenazmijasko-
jomjerastao.Udvadesetojgodiniunajdubljutamu
tamnice, u dvadeset i etvrtoj smrt. Pa ovjek po-
mislidatunemanita,samosluajinesrea,aliko,
ilita,takosmiljeno,takopreciznoi,iznadsvega,
tako prekrasno kroz njega stvara svoje djelo Slu-
aj,aliuokviruistorijskenunosti.Trebalobiima-
92
Stogodinji rat
tiveuduuiirusvijestdabiserazumjeliljudikoji
razbijajuokviresvijestiiistorije.
Eh, kad bih ja mogao rei o bilo kom djeliu
ovogasvijeta,najmanjojmrvicirealnosti,takohra-
broitakojasno,totojeGavriloPrinciprekaojed-
nimmetkomoevropskojcivilizaciji!Reinajdublju
istinu o dvadesetom vijeku, rei je i odmah je gla-
vom platiti, jer je dosegnut maksimum ivota, eto,
kadbihtakvonetomogao,drukijebiseipisaloi
italo,paiivjelo.
Djeak iz kolibe je 1914. godine bio jedini o-
vjekuEvropi,netomladoiisto,sakrivenoihra-
bro,potpunanegacijacivilizacijetojeizdalaovje-
kaiulasanjimuratdoistrebljenja.Indijanac,cr-
nac,proleter,enaidijete,rudarilogora,tuberku-
lozni aneo voen njenom boginjom to je htje-
la tako da ga utjei: evo, sine moj posljednji, gurni
ovugraevinuprstom,toetisedopasti,aotace
tiuraunatiupravednost.
Erik Hobzbaum napisao je skraenu istoriju
dvadesetogvijeka,odPrvogsvjetskogratadokraja
Hladnograta,dobrouoividajetocjelina.Cjelina
u znaku Gavrila Principa. Kroz cio vijek e se po-
navljatiubezbrojvarijanatanjegovjurinaprijesto
Zla. U svakom pokuaju da se probije ovjek kroz
zidinezatvora,daponieniiuvrijeenidignuglavu,
da misao i osjeanje zbriu okove rauna i pohle-
pe,izdajeipodvalesasrcaiistorije,usvakompo-
kuaju ponovo djeak Gavrilo, gladan, jektiav, go
ibos,izlaziizmranekolibeimirkanasuncu.On
jeherojprocesakojieseudvadesetomvijekuzva-
tidekolonizacija.
Takobiizgledalaistorijanemoguegdvadese-
togvijeka,onogakojijeproaoispodpovrineinije
93
Stogodinji rat
se desio. Vijeka bez svjetlosti i bez izlaza, u kojem
sumoda,kaonikadranijeuistoriji,tolikemasene-
vinihihrabrihtrailezraksvjetlostiiostaleumra-
ku,prevarene,udavljene,izbrisane.Vijekliinaje-
dansanukojemsamvidioprostorijuukojojjesve
zapuenoizamraeno,iprozoriivrata,ikljuaoni-
ceisastavciizmeuvrataidovratka.Sanse,dodu-
e,odnosionamojivot,anenavijek,aliakoseni
mojivot,pougledunadruge,nijepojavionasvje-
tlostibojegadana,osimkaosramotnavarka,neka
barovanonavizijaomeniposluikaometaforaza
neto,ilinekoga,tojeste.ovjeksluiivotukako
moe.
Ove kolibe na granici izmeu peine i stam-
benog prostora nikad nijesu zasluile dovoljno pa-
nje, ni kod sociologa ni kod arhitekata. Nije jedi-
ni razlog to u njima odrastaju opasna djeca vo-
ena rukom divljih majki, ni to su gluva i nijema,
panedajudovoljnomaterijalastrunjacima.Nego
svanaisloenasredstvakojasvijestizraujedabi
svojadjelarazumjelaisebisedivila,uzamkovima,
palatama,uumjetnostiilozofskimsistemima,sva
onapostajusmetnjapredkolibomnakamenukoja
sejedvarazlikujeodkamena,viekaodajenanje-
mu izrasla nego kao da ju je ljudska ruka napravi-
la.SlijepovjernaNiemu,uvasvetutajnuNiega.
Kolikaseljubavivjerazainjuutimkolibamazna-
ju samo ene koje su kao u nekom dosluhu sa nji-
ma i njihovim tajnama. Nedaleko odatle, u Crnoj
Gori, gdje podivlja priroda u bijesnim rijekama i
polomljenimplaninama,gdjenetostalnoglogoe,
umi,prtiiurlaanemanigdjenikoga,ovaprivre-
nostgolomeiistomeNiemupostajeopojna,ljudi
94
Stogodinji rat
padajuuzanoseodnevidljivihzagrljajaipoljubaca,
zanosekojiseestoujukaohropac.
U ovoj kolibi ovjek ivi bez posrednika, go
pred Bogom. Zbog te golotinje nita se o njoj ne
moerazumjeti,jomanjejojsemogudodatiideje
negoukrasi,nitaosimvatre,loncanavatriiono-
gatosezainjeuoimaokovatre.Tojesvijetpri-
jelaiijaiodlai.
Ipak, zato je ovaj zadimljeni vazduh u kolibi,
ispunjensmradomstoketotuivizajednosaljudi-
ma,tolikonabijenosjeanjimaisjeanjima
Neko je veliko blago, iz tajnih riznica, Gavri-
loPrincipprosuousvojvijeknebilispasaoljude,
paiakomunijepolozarukom,neemujesluilo.
Akonitadrugo,Maloljetnikovaistotajeobasjala
nesreumiliona,kaotojekoliba,ulazeiuistori-
ju,svojimtankimpramenomdimadalanetoljud-
skonjenomlanomsjajuiruevinama.Kojeukr-
vavoj prii sa sarajevske kaldrme princ, a ko aten-
tatortajepalata,atakoliba,kadsesaoijuski-
nekoprena
Akosesudipoumnoavanjusileipara,dvade-
setivijekjebioameriki,aliakosegledaponada-
ma i zanosima ljudskih masa, po uloenom napo-
ruirtvama,ondajebiojugoslovenski.Jugosloven-
skijenajvieposnaziiluzijaiuzaludnostivjere,jer
dvadesetivijekje,vienegoijedantosepamti,vi-
jek beznaa. Na njegovom izlazu pie: Sve je bilo
uzaludno, a na ulazu je izgleda pisalo, sudei bar
posrcimarevolucionarakojisugaobiljeili:Sveje
mogue. Izmeu ovakvih reenica mogu da stanu
stranedrame,aakosuzbijeneuivotujedneiline-
kolikogeneracija,ondascenaliinapopritekakvo
istorijarijetkopravi.
95
Stogodinji rat
Vie nego u drugim vjekovima, u ovome se vi-
djela iluzija sile i bogatstva. U tu iluziju je pucao
GavriloPrincip.Sruilasusetrivelikacarstvaine-
kolikomanjih,austrougarsko,francuskoienglesko,
a dva su se nova otimala za vlast u svijetu, sovjet-
skoiameriko.Naizlaskuizvijeka,naruevinama
logoraiatomskihbombi,ostaojenepobjedivikau-
boj. Ni ta slika nije bez tajne: u zagrljaju s papom.
IBogkadumreuistoriji,izanjegaostanutatinai
pohlepa.
Sovjetskocarstvojebilonajefemernijeuistori-
ji, ameriko je izalo iz te borbe kao najvea sila u
istoriji, svjetsko carstvo kome se kraj nije nazirao.
Paseiovoudosnageivolje,sabombardovanjem
Jugoslavijeuposljednjojgodinivijeka,pretvorilou
iluziju, trajalo je koliko i bestseleri koji su bili po-
sveeninjegovojnepobjedivostiuvjenosti.
Ovo e ostati misterija: kako se Jugoslavija ro-
dila iz pucnja Gavrila Principa, zato je morala da
bude u sukobu sa svakom imperijom koja je tei-
laosvajanjusvijetaizatojebaisamoovadrava
zbrisana na kraju Hladnog rata, kao jedini uspjeh,
ali i grobnica, evroatlantskog carstva Ko se osve-
tiokostimaGavrilaPrincipa,bakadjepoelanova
kolonizacijasvijeta
Trei rajh se obruio na Jugoslaviju kao ni na
jednudrugudravuuEvropi,saizuzetkomSovjet-
skog Saveza, i kao nigdje drugdje tu mu je pruan
otporodprvogdoposljednjegdanarata.
Razbijanje sovjetske imperije poelo je suko-
bomsJugoslavijom1948.godine,samosusejugo-
slovenski revolucionari suprotstavili Staljinu s jo
istijomvjeromodnjegove.
96
Stogodinji rat
SamojeJugoslavijaostalanezavisnauEvropiu
toku Hladnog rata, uklijetena izmeu dvije svjet-
skeimperije.
im se Njemaka ujedinila, krenula je iz sve
snageurasparavanjeJugoslavijeiosvetuSrbimaza
dvasvjetskarata.
Isamosuovdje,devedesetihgodina,navrhun-
cumoi,Amerikancimoralidaizazovupraverato-
ve,viegodinje,dabirazbilidravuiprinudilinje-
nenarodenapokornost,nakrajuiotvorenoratuju-
i,uzmobilizacijucijelogNATO-a.
estosumepitaliouzrocimaraspadaJugosla-
vije. Samo je jedan nuan i dovoljan. Izmeu dva
carstva, Jugoslavija je bila nezavisna pedeset godi-
na.Kadsejednocarstvoraspalo,drugojekonsko-
valo njegove posjede. Ostala je u sredini anomali-
ja, nezavisna Jugoslavija, jo uvijek u inerciji puc-
njaGavrilaPrincipaizkojegjeroena:borbapro-
tivmonihsila.Uzaludnibljesakponienihiuvrije-
enihuistoriji.Nekakosemoralaispeglatigeograf-
skakartaEvropedapokaegraniceamerikogcar-
stva.Nijemoglobezrata.Sveostalo,lokalnevoei
nacionalizmi,laiiintrige,ubijanjaipljake,svesu
tosamodetaljikojimasepopunjavagotovapria.
estosegovorilodajeJugoslavijabilakrhkadr-
ava.Modanije,negoneobjanjivoilava.Samose
Jugoslavija, dodue svedena na jezgro srpskog na-
roda, na kraju vijeka nala izolovana u Evropskoj
uniji, opkoljena sa svake strane, blokirana, kao za-
tvorikarantin,kaonekadivljaivotinjakojasene
moedresirati,akjenemoetelakoniubiti,nego
tako mora ostati izolovana i biti polako umorena,
raznim sredstvima i nainima. Okolo, cijela Unija,
pokorna i posluna, bez rijei protesta dok se nad
njomirilagvozdenamreaNATO-a.Modazbog
97
Stogodinji rat
suvie racionalnog prilaza svemu, pa i istoriji, po-
stoji u zapadnim imperijama neka nezgodna sklo-
nostkakonanimrjeenjima.Dalekovidoplanira-
ju:nevoledatravarastenamjestuzloina.Dokovo
piem, trebalo bi biti vidovit pa znati da li e ovo-
ga puta ii do kraja, konanog rjeenja za srpski
narod.
JednomsamvidioevroatlantskogKiklopaizbli-
za i od tada se zaklanjam iza kamenja i drvea da
me ne napipa i iju mi ne zavrne kao piletu. Ima
jednookoadvijeglave,jednimustimakrcalobanje,
drugimpjevauspavanke,anaguzicusesmije.Pro-
bajdaproeporednjeganeprimijeen.
ZatoJugoslavija
Trajalajetanokolikovelikizanosiisukobidva-
desetogvijeka.SamojeBeogradbombardovane-
tiriputauvijeku,odsvakevelikesiledostojnetoga
imena. U Prvom ratu od Austrijanaca, na poetku
Drugogodnacista,nakrajuistogrataodAmerika-
nacaiEngleza,anakrajuvijekaodcijelogNATO-
a.Bilojemiljenjadanemasvrheobnavljatizgrade.
tasutabombardovanjahtjeladaunite,dado-
kraje,ilidasprijeedasepojavi
IspadadasuSrbinajnepokornijinaroduEvropi,
alizato,kadtoneodgovaranikakvimidejama,po-
litikim pokretima, ak ni eljama To je neto kao
sudbina. Ili, pak, imaju smisla one teorije o tajna-
mageograje:tuse,kao,spajajukontinenti,tekton-
skiporemeaji,tokoviistorije,zapadistok,hrian-
stvoislam,itd.ZemljasepodSrbimaiokonjihlomi
ibuni,privlaisile,ionidobijajupoglavi.Ibakad
bihtjelidasepoklone,zemljaseopetzatrese.Mogu
bezhljebaivode,alinemogudasepokore.Tekose
bavitijoneim,kadsteosueninapobunu.
98
Stogodinji rat
Netojebilo,nekadinegdje,tuizabrda,neto
suvieopasnozaonekojihoedavladajuljudimai
suviedragocjenozaljudekojihoedaostanuvjer-
nisebi,alitasvisuzaboravili.Nasljeujesege-
neracijama moranje, moranje da se otme, moranje
dasesauva,moranjedasebudei,najljepeodsvih
moranjamoranjedasestrada,dosamounitenja,
dabiljudiostalivjerni.Ovasrpskamisterijaistori-
jeistrategije,ilibalkanskegeograje,ukojojseod-
vijao nemogui dvadeseti vijek, ima svoje skriveno
ljudsko srce. Jugoslavija je koliba Gavrila Principa.
Kaoonuistoriji,ionajemeudravamamaloljet-
nica.Izpobuneroena,nestanaineukrotiva,utu-
ena,nakrajuporazadvadesetogvijeka,uimeim-
perijalnogredaizakona.
Kad su nacisti doli u Sarajevo 1941. godine,
uklonilisuspomen-plouGavriluPrincipunamo-
stu koji je nosio njegovo ime. Austrijski kaplar, na
vrhuncumoi,nijezaboravioizazovjektiavogMa-
loljetnika.Poslijerata,ploajeponovopostavljena.
Kad je devedesetih godina bjesnio rat u Bosni,
koja je bila srce Jugoslavije, nove vlasti u novom
evroatlantskom protektoratu opet su razbile plou
iizbrisaletragoveGavrilaPrincipa.Maloljetnikuje
biopodignutspomeniksasvimdostojannjega:uas-
faltusubileurezanenjegovestope,mjestonakome
jestajaokadjepucaouIstoriju.Kaodanijebioo-
vjek,samotragbesmrtnogduha.Vienemaotiska
njegovihstopala,kaoninjegovogaimenauzvani-
nomivotunaroda.Siaojeugustimrakbalkanske
istorije,gdjenekamravalicadubokihborajedura-
tanisjeajuseizgubljenihbitaka,gdjenesmijuda
zau trupe nijedne imperije, gdje zuji i mirie ne-
to opojno, prekrasno i nepodnoljivo, emu se ne
moebitivjeranosimpocijenuglave,bakaoGa-
99
Stogodinji rat
vriloPrincip,aliuemusenikadneumire.Tamose
bjeiodsvakevlastiovogasvijeta,otudseudarana
svakuvlast.Tamovasnikonemoenai.Osimna-
rodnihguslara,zaistaestoslijepih,ijasetradicija,
nikad neprekinuta, vue od Homerovih vremena.
Slijepci prolaze bespuima i pjevaju o tajnom izla-
zuizbezizlaza.
uo sam ovih dana jednog evropskog politia-
ragdjekaedaedvijehiljadeietrnaestegodine,
nastogodinjicusarajevskogatentata,bitiorganizo-
vaneevropskeproslave,zajednosabalkanskimna-
rodima,uprvomreduSrbima,dasepokaedavie
nikad neemo poiniti sline greke. Maloljetnik
vienesmijeuiuIstoriju.
Vreme 873, 27. septembar 2007.
100
Stogodinji rat
trajkaki odbor akih demostracija u Sarajevu, februar 1912.
Sleva nadesno: Borivoje Jevti, Vlado Marek, Sreko Damonja,
Ivica Kovaevi, Pavle Tvrtkovi. ulaga Bukovac,
Ivo Andri, Hasan Miljkovi.
U donjem redu: Hamzalija onovi,
Milo Pjani, Demil Drljevi, Ivo Durbei
101
Stogodinji rat
muharem Bazdulj
Jugoslavija ili nita? Nita.
Imatakotihnovinatosuunekimgradovimaizla-
zilepasuseujednomtrenutkuugasile,ondadece-
nijamakasnijenekoutomistomgraduosnujenove
novinekojese,eto,zovuistokaotenekestaredavno
ugaene,adaseiznovihnovinainepozivajunabilo
kakavkontinuitet.Akokontinuitetinepostojiniu
ideolokom ni u imovinsko-pravnom, pa ni u sim-
bolikomsmislu,uvijekpostojibaremunekompo-
etskom.Unekimgradovima,hourei,valjdamo-
raju da postoje novine koje se zovu ba tako. Eto,
u Beogradu je, recimo, nekad davno, izmeu dva
svjetska rata, postojalo Vreme. Neko drugo Vre-
me postoji i sada. U isto to meuratno vrijeme, u
Zagrebu postoji Jutarnji list. Novina tog imena u
Zagrebu nije bilo due od pedeset godina, a zatim
su se pojavile. U tom istom Zagrebu danas posto-
jeNovosti(tjedniksrpskemanjine),noonenisu
prvezagrebakeNovosti.PostojalesuNovostiu
Zagrebujo1918.godine.Utadanjimzagrebakim
Novostima,ubrojuodosmognovembra1918.go-
dine,oglasiosekratkimtekstomutodobarelativno
nepoznatmladiautorpoimenuIvoAndri.
NEZVANI NEKA UTE
Tekst je nosio naslov Nezvani neka ute. Prije
nego,meutim,uzneznatnaskraenjacitiramotaj
lanak,prisjetimosekonteksta.Dakle,osmijeno-
102
Stogodinji rat
vembar1918.godine,toereidaPrvisvjetskirat
jonijenizavrio.Trinasdanadijeleodmira.Isto
tako, Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca jo nije
osnovano,odtoganasdijelejodvadesetitridana.
PosluajmosadaAndria:uvi,tuitamo,debate
orepubliciilimonarhiji,mismomoglistvarativie
ili manje otre zakljuke o politikoj nevaspitano-
stimaseioplitkostiburoaskepsiheipreipre-
kotoga.Aliurnalistikavodenicakojamnogome-
lje a malo brana daje, dokopala je i raspru doko-
nih purgara i napuhala od nje uvodniarski balon,
prvi zlokoban i otrovan simbol nesloge. To je bio
poetak.Isaddoksesmukompolautemeljihra-
munaeslobode,onisustalidaseprepiru:kakave
oblik imati zlatna jabuka na vrh kupole. Dok udo-
viceonihkojisupoginulizanaeujedinjenjejoni
crninunisuskinule,oniobesveujertveiugroa-
vajunjihovplod.Zarsusrpskivojnicikojisujo
juer na Savi i Dunavu umirali, mislili da li umiru
za monarhiju ili republiku Zar sirotinja po Bosni,
IstriiDalmaciji,kojaizdiuiekadajojsetoprije
donesehljebaislobode,mislidaliejojtodonije-
tirepublikailimonarhijaZarkapitalistiko-impe-
rijalistika Italija koja posee za naim teritorijem,
brine da li e okrnjiti republiku ili monarhiju (...)
Ne, TO pitanje su u najnezgodniji as nabacili siti
i obesni besposlenjaci, bivi ekskluzivisti i skoroje-
viiunitarskemisli.(...)Njimanijedostadasune-
korisni,htjelibidabuduikodljivi.Onisupolida
uovajas!ispitujuvrstouvezanaihpleme-
na ili da trae garancije (!!) da Hrvati u Jugoslavi-
ji ne budu zapostavljeni. (...) Oni su stavili u sum-
nju pitanje naega jedinstva.Tojeinjenicaodkoje
sevienemoeglavaokrenutiiprekokojejugoslo-
venski intelektualac ne moe mirno prei. To nije
103
Stogodinji rat
vienovinskapolemika,kojasesagnuanjembaca
iz ruku. To je alarm za sve borce narodnog jedin-
stva.Tojeznakdanaumladuslobodutrebazati-
titinesamopremaunutra.Redjedaseovimdelat-
nostima,uimesvihnasreeovamirnaimukari-
je,zakojomstojidovoljnosnageiodlunosti:Mi-
sao narodnog jedinstva batina je najboljih naih
naratajaiplodtekihrtava.Tojedinstvo,sanna-
egivotaismisaosvihnaihborbaipatnja,mine
smijemodanas,kadjeuglavnomostvareno,prepu-
stiti u ruke nezvanih, da na njemu ostave tragove
svojihneistihprstaidagatretirajusvojimkrezu-
bimsozmima.Kogod,pamapodkojomizlikom,
potresatimjedinstvom,kojeradomirtvamamno-
gih pokoljenja danas postaje: Ujedinjenje, neprija-
teljjeslobodeiizdajicanaetekosloboeneotad-
bine.Asvimikojismotumisaoujedinjenjaproni-
jelineokaljanukrozbratoubilakebojeveinismoje
zatajilipredkrivokletnikimaustrijskimsudovima,
znat emo je obraniti i od besavjesnih urnalista i
prgavih,samozvanihpolitikanata.
POSLE STOTINJAK GODINA
Nemogueje,naravno,prenebregnutiposvei-
njenicudajeovajtekstpisaoIvoAndri.Svejedno,
tekstjemoan.Nezaboravimo,poetakjenovem-
bra 1918. godine, prije manje od mjesec dana An-
drijenapuniodvadesetestgodina.Nijejoobja-
vioskoronita,samopregrtpoezije,odprozeap-
solutno nita. A ipak, ovaj tekst nam je danas ma-
njezanimljivknjievnoistorijski,kaojedanodranih
radova iz bibliograje nobelovca, nego kao trenut-
no aktuelan politiki stav. Zar su zaista debate od
prije stotinjak godina, debate o (prvoj) Jugoslavi-
104
Stogodinji rat
ji kao republici ili monarhiji aktuelne i danas Da,
jedna ih je godinjica aktuelizovala, godinjica Sa-
rajevskogatentata.Prisjetimosedoskoranjedomi-
nantneatmosferespramMladeBosneiSarajevskog
atentata u javnosti (ili javnostima) na jugosloven-
skomprostoru.Doprijekojugodinutajeatmosfe-
ra bila gotovo identina austrougarskoj propagan-
diizvremenaneposrednoposlijeatentata.Simpli-
kovanadokraja,sutinajeizgledalaotprilikeovako:
PrincipiostalipripadniciMladeBosnesubiligru-
pica velikosrpskih nacionalista, krvoednih i pri-
mitivnih, koji su uz pomo zloinake klike iz Sr-
bijesmakliprestolonasljednikanajnaprednijeinaj-
multikulturalnije ondanje drave i njegovu trud-
nuenu,atajseprestolonasljednikbautovrijeme
spremaodatuzemljunaskalinapretkaimultikul-
turepodignejovie.Kakoizato,temajezaistra-
ivanje i eventualni dui i drukiji tekst, no klatno
javnostisepomjerilo.Poelojesjedvadvailitridis-
onantnaglasakojisuoMladojBosnigovorilidru-
gaije,novremenomsutistavovipoelidaodjeku-
ju i atmosfera se promijenila. To se najbolje moe
vidjeli kroz evoluciju miljenja nekoliko istaknutih
javnih linosti. Mada ona nipoto nije jedini takav
sluaj, paradigmatian je primjer Biljane Srbljano-
vi. Gostujui u radio-emisiji Peanik 7. decem-
bra 2012. godine, a govorei o drami koju se spre-
madanapiejerimanekuporudbinuaustrijskog
pozorita, Biljana Srbljanovi doslovce kae: ta
bimenidrugobilozanimljivonegoatentat,izani-
mametoueesrpsketajnepolicijepodApisom.
Nala sam transkripte sa suenja Gavrilu Principu
itd.Te1913.godineucelojBosnitiima30,slovi-
ma tri-nula, 30 stanovnika Bosne koji su fakultet-
ski obrazovani. Oni su svi muslimani, oni su deca
105
Stogodinji rat
bogatih trgovaca iz gradova, znai nema nijednog
izsela,aSrbisuposelima.Tikadvidi,tajGavrilo
Principitimladobosanci,onisuzapravopotkuplje-
niinansiraniodApisakojijenjihiskoristiotime
toimjedavaopare,aonikupeknjige.TajGavrilo
Princip,ondobijenekulovu,neznamkakomusti-
gnetalova,ondaode,tasteradilisatim,toimana
suenju,tasiradiostimnovcem,kupiosamEmi-
laZolu,greote.Aondajeposlaokofermajci,amaj-
kaspalila,knjigaulaukolibu,jersuoniiveliona-
ko kako su iveli Srbi, veinsko stanovnitvo izvan
Beograda, izvan Novog Sada su iveli na tucanom
podu,ognjite,nemakrevet.Znai,onisesvizovu
Princip, oni su se zvali eka, jer su se izdravali,
celotopleme,odtogatosupravilisaekueiplja-
kali Turke, a bili su ta neka grupa tih ljudi koji su
ratrkaniponekimselimaiondasueljnibilokog
znanja.Dajmibilokojuknjigu,dajmibilota,hou
jadadoemnauniverzitet.Iondakadimatuglad
za nekim saznanjem, a onda te neka podlost ljud-
ska,organizovanaiuniformisana,kaotojekodnas
od19.vekatajnapolicijakojasejednaistanastavlja
dodandanas,takolakouzmeiiskoristi,nainiod
tebeubicutrudneene,toukrajnjemsluajuipo-
krenejedannovisvetskirat.
MARIONETA
Samomalovieodpolagodinekasnije,21.juna
2013. godine, u istoj radijskoj emisiji, Biljana Sr-
bljanovi govori potpuno drukije, recimo, ovako:
AonikojioptuujuGavrilaPrincipakaoteroristu,
morajudashvateistorijskikontekst,dajeuistorij-
skom kontekstu tog doba tiranoubistvo bilo sred-
stvoborbezaosloboenje.Onizaistajesubilioku-
106
Stogodinji rat
pirana teritorija i on ima pravo da izrazi svoj bunt
i radikalnom metodom, bacanjem bombe, odno-
snometkomuonogakojizanjegapredstavljatira-
nina,odnosnookupatora.Nemavietrudneene,
nemapokretanjasvjetskograta,sadasegovorioti-
ranoubistvu.Takoe,cijelitonjedrukiji.Nijepre-
zriv, vie je suosjeajan. Da i ne govorim da se ba-
rata faktografski tanim informacijama. Kad Bilja-
na Srbljanovi u decembru 2012. godine govori o
samo30fakultetskiobrazovanihstanovnikaBosne
iHercegovineiiskljuivomuslimana,tonemaveze
smozgom.Kadpolagodinekasnijegovorioestgi-
mnazija u BiH, to je tano. Ipak, jedna stvar osta-
je ista, Biljana Srbljanovi i dalje u mladobosanci-
ma vidi marionete Apisove. (I sad ti tu ima mla-
dobosance koji su Jugosloveni i ima Crnu ruku
koji su velikosrbi i to je kle, istorijski sukob koji
je meni uasno zanimljiv, na koji nain su ti mla-
dobosanci zapravo iskorieni od jedne vrlo retro-
gradneideje.)Toje,naravno,novavarijacijanasta-
rulokalnuverzijuaustrougarskepropagandeoko-
joj je najbolje pisao Milo Crnjanski. (Sem toga,
akikodnas,nekisuodPrincipabilinainiliSrbi-
naprovincijalca,fanatika,ovena,kojije,toboe,
bio samo igraka u rukama efa Obavetajnog od-
seka srbijanskog generaltaba, pukovnika Dragu-
tina Dimitrijevia Apisa.) Kljuno je, naime, pita-
njejeliPrincipbiomarionetaodnosnoigrakaApi-
sova ili nije. Ako jest, onda je realno svejedno to
jeonvoliopoezijuiloiosenabratstvoijedinstvo.
Ako nije (kao to nije!), kojeg je vraga onda bitno
kakav je Apis bio kao ovjek. S jedne strane, vrije-
dilobinapisatitekstpodnaslovomPravdazaApi-
sa.BiljanaSrbljanovijeodnjeganainilaarhetip-
skog negativca, skoro pa nekog profesora Morijar-
107
Stogodinji rat
tija (ne zaboravimo da su mladobosanci itali er-
lokaHolmsa!),kojijenesamozao,negojeikukavi-
ca.Imadadramatiarkazasvojkomadvelidaiako
je zasnovan na istinitim dogaajima, arhivu, za-
pisimasasuenjaibrojnojistorijskojgrai,ipakje
predmetistekcije,trebaimatinaumudaonau
intervjuimaiostvarnom(istorijskom)Apisugovo-
ri kao o kukavici (Apis je pre svega bio velika ku-
kavica.) Meutim, kako rekosmo, Apisov karakter
je nebitan, ako ne mislimo da je Princip tek mari-
oneta. O tom problemu u komadu Biljane Srblja-
novivejeodlinopisaoZlatkoPakovi.(Iakoje
PrincipJugosloven,atentatjepoinio,nezavisnood
svoje oslobodilake mladobosanske elje, kao ma-
rioneta Crne ruke, tajne vojne organizacije iz Kra-
ljevineSrbije,ijijeglaveinaDragutinDimitrijevi
Apis(...).Dakle,jugoslovenstvoMladeBosnekom-
promitovanojevelikosrpskomtaktikom,aizvrioci
atentata toga, naprosto, nisu svesni. Ovakva inter-
pretacija, Biljani Srbljanovi slui da pokae kako
sevelikosrpskapolitikaproteetokomitavogtra-
janja Jugoslavije, i kako rovari kroz samu ideju ju-
goslovenstva, da bi, na kraju, razorila i samu jugo-
slovensku dravu, a zatim izvrila atentat i na pre-
mijeraZoranainia,kojizemljupokuavadain-
tegrieujugoslovenskiregionkojisesadazovedru-
gimimenom.Apis,stoga,izgovarareeniceVojisla-
vaKotunice,AcaTomiaiostalihkojisuujavnosti
oznaeni kao tvorci ideolokog konteksta za aten-
tatnapremijerainia.Ovdese,meutim,nago-
milavaju dve interpretativne nejasnoe. Prvo, ako
Principubijaaustrougarskogzavojevaakaoekspo-
nent velikosrpske ideje, iste one koja e inspirisati
genociduSrebrenici,ane,kakosammisli,kaoju-
goslovenskiboraczaslobodu,ondajetajatentatde
108
Stogodinji rat
facto, a ne samo de iure, zloin protiv ovenosti.
Drugo,akojeinspiratorubistvaFrancaFerdinanda
isti onaj duh nacionalizma i tajne policije koji do-
vodi i do atentata na premijera inia, onda se
stvara i analogija izmeu Ferdinandove i inie-
ve smrti. Kako Biljana Srbljanovi pokuava da ra-
zrei ovu semantiko-ideoloku konfuziju Tako
tonamlanoveMladeBosnepredstavljakaotinej-
dere,kaonedovoljnozreleljudekojiizljubavipre-
ma velikoj ideji, u strahovitom samoportvovanju,
ine gnusan zloin. Dakle,subjektivno, to su hero-
ji.Objektivnoteroristi.Tainterpretacijase,dakle,
neizjanjava.Onasamoprodubljujedilemu.)
REPUBLIKANCI
Na tragu Pakovieve dijagnoze, valja nam se
vratiti jo jednom detalju na kojem insistira Bilja-
na Srbljanovi i u drami i u intervjuima povodom
svoje drame Mali mi je ovaj grob, kao i Dino Mu-
sta, reiser njene beogradsko-sarajevske postav-
ke.UintervjuuzaPeanikizjuna2013.godine,Bi-
ljanaSrbljanovigovoreiomladobosancimakae:
Njihovaidejajebilarepublika.UNIN-uod27.fe-
bruara ove godine, Dino Musta kae da su mla-
dobosanci bili mladii noeni idejom ujedinjenja
JunihSlovenaudravotvornuzajednicu,odnosno
republikuJugoslaviju.12.marta,uintervjuuzaRa-
dioSlobodnaEvropa,Mustaveli:GavriloPrin-
cipnasudujerekaodajeponacionalnostiJugoslo-
ven,dasezalaenezabilokakvudravnutvorevi-
nu nego Republiku Jugoslaviju. Ovdje ve imamo
problem,Mustaposvojprilicialudiranasljede-
u Principovu izjavu sa suenja: Ja sam naciona-
lista Jugosloven i teim za ujedinjenjem svih Jugo-
109
Stogodinji rat
slovena u bilo koju dravnu formu, i da se oslobo-
deAustrije.Proitajmopaljivoovureenicu.Prin-
cipinsistiranadvijestvari:naujedinjenjuJugoslo-
vena u bilo kojoj dravnoj formi te na osloboenju
odAustrije.Insistiranjanarepublicinema.Tosejo
boljevidiizsljedeegisjekaiztranskriptasuenja,
Principa ispituje abrinoviev branilac Premui,
a dijalog ide ovako Pitanje: Kako je bilo milje-
njetosetieSrbije,dalibizaBosnubilokorisno
dasepripojiSrbijiOdgovor:Bilojemiljenjedase
ujedineJugosloveni.Razumijese,Srbijakaoslobod-
nidioJugoslovenaimalabimoralnudunostdapo-
mogne tom ujedinjenju, da bude kao to je bio Pi-
jemontuItaliji,Pitanje:KakvogjemiljenjabioIli
u politikom pogledu Odgovor: Bio je nacionali-
stakaoija,Jugosloven.Pitanje:Dakle,istogmilje-
njakaoiviOdgovor:Jest,daseimaduujedinitiJu-
gosloveni. Pitanje: Pod Austrijom Odgovor: Boe
sauvaj. Ja nisam bio za dinastije. Tako daleko ni-
smoili,negosmomislili:ujedinjenje,pakakobudu
prilike.
BOE SAUVAJ
Proitajmo paljivo ovaj dijalog. Istini za volju,
Princip kae da je protiv dinastija, to bi znailo i
protiv monarhija, ali odmah potom dodaje: Tako
daleko nismo ili, nego smo mislili: ujedinjenje, pa
kakobuduprilike.Opetsudvijestvarivane:Uje-
dinjenje Jugoslavije oko Srbije kao Pijemonta i od-
luno odbijanje svakog austrijskog pokroviteljstva.
(Boesauvaj!takonapitanjeoujedinjenjuJu-
goslovena pod Austrijom odgovara ovjek koji se
predtimistimPremuiemmaloposlijeizjasnikao
ateista).Princip,dakle,kaeistustvarkojueeti-
110
Stogodinji rat
rigodinekasnijeponovitiIvoAndri:ciljjeoslobo-
enje i ujedinjenje, a pitanje monarhija ili republi-
ka u tom je kontekstu trivijalno. Sjetimo se kako i
dan-danas oni koji Principa proglaavaju terori-
stom najee obesmiljavaju njegov in. Rade to,
naime,takotoinsistirajunaFerdinandovomanti-
maarskomsentimentuiistiuusvakojprilicidaje
onnavodnoplaniraodadvojnumonarhijupretvori
utrojnutakotobi,toboe,islovenskimnarodima
daonjihovvlastitientitet.Tojevjerovatnokontekst
zbog kojeg i Premui sugerie mogunost ujedi-
njenja (Junih) Slovena pod Austrijom. Mladobo-
sanceto,meutim,nezanima.Zatonaovommje-
stu valja biti vrlo precizan. Onodobna austrougar-
ska propaganda mnogo je vie antisrbijanska nego
antisrpska. (Ne ulazim ovdje u savremene kontro-
verze oko upotreba pridjeva srbijanski i srpski, e-
lim samo rei da je Austro-Ugarskoj mnogo vie
smetala slobodna drava Srbija nego srpski narod
kaotakav.)Uostalom,uAustro-Ugarskojsu(uVoj-
vodini, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Slavoniji i
Dalmaciji)Srbiionakobilinajbrojnijijunosloven-
ski narod, bilo ih je, dakle, u samoj Austro-Ugar-
skoj, ne raunajui Srbiju, vie nego Hrvata i Slo-
venaca.Austro-UgarskajenateSrberaunalakao
na svoje lojalne graane. Smetala joj je Srbija kao
potencijalni Pijemont za sve Jugoslovene. Kad po-
slije Majskog prevrata, a naroito poslije Balkan-
skihratova,uBeogradpohrleTinUjevi,LukaJu-
ki,IbroFazlinovi,ulagaBukovaciini,onitone
inezbogSrba,Srbisuionakosvudaokonjih,saSr-
bima se svakako drue, oni to rade zbog slobodne
Srbije. Kao u onoj mnogo kasnijoj pjesmi, oni kad
izAustro-UgarskepreuuSrbiju,osjeajudasuiza
sebeostavilimaglu,strahizlo,osjeajudasustigli
111
Stogodinji rat
na slobodno tlo. U tom smislu, potenciranje Crne
rukeiApisakaostvarnihorganizatoraSarajevskog
atentata, dok se samim mladobosancima, eto, pri-
znajeidealizam,aliseproglaavajupukimmarione-
tama, predstavlja tek rezervni poloaj austrougar-
skepropagande.
MECI TO KRUE
Prijedesetgodina,utekstupodnaslovomAten-
tat koji traje,objavljenomuVremenupovodomde-
vedesetogodinjice Sarajevskog atentata, Svetislav
Basarajenapisao:MetakkojijeGavriloPrincipis-
paliopredevedesetgodinajouvekkruiovimpro-
storima. Nedavno je pogodio Zorana inia. Je-
danvaanaspektdrameMali mi je ovaj grobbazi-
ra se na ovoj analogiji. Analogija je, meutim, la-
na.Izsvakemogueperspektivejelana:Ferdinand
je bio okupator, ini je bio demokratski izabran
premijer,Ferdidandjeubijennaokupiranojterito-
riji, ini u glavnom gradu sopstvene zemlje itd.
Neto je tu, meutim, jo vanije. Ako bi treba-
lotraitianalogijuzainievoubistvo,punobo-
lje bi bilo razmiljati o atentatu na kralja Aleksan-
drauMarseju.Uobasluajajedravaobezglavlje-
naubistvomvladara,uobasluajasutivladaripo-
kuavali da vode inokosnu politiku, nedirigovanu
odstranevelikihsila.JakojeindikativnaPakovie-
vasugestijadajeinipokuaodaSrbijuintegri-
eujugoslovenskiregionkojisesadazovedrugim
imenom.Gotovodabisemogloreidajeinie-
vaSrbijananetodrugaijinainponovomoglada
budePijemont.(Uostalom,tekkaodigresijaitema
za razmiljanje, da je ini ostao iv ko zna da li
biseraspalazajednicaSrbijeiCrneGore,aonaje
112
Stogodinji rat
kaotakvabilamakarinajmanjimoguijugosloven-
skiujediniteljskiprojekat.)MetakkojijeubioFerdi-
nanda i metak koji je ubio inia nikako nisu je-
dan isti metak, to su dva metka, dva simbola dvi-
je ovdanje politike, a oba jo uvijek krue. Tvrde-
idajetoistimetak,uspostavljaseanalogijaiizme-
uonihkojisutemetkeispalili,atuodvratnostci-
jele analogije naprosto bode oi. Gavrilo Princip u
Hrvatimaimuslimanimavidisvojubrau,Zvezdan
Jovanovi,izmeuostalogiuinievomrodnom
Bosanskom amcu, bije Hrvate i muslimane samo
zatotosuHrvatiimuslimani.Ne,tosudvamet-
ka. Metak koji je ubio Ferdinanda simbol je tenje
Jugoslovenazaujedinjenjem,slobodomipolitikim
subjektivitetom.Metakkojijeubioiniaposlao
je, in ultima linea, i nekadanji jugoslovenski Pije-
montusutinskikolonijalanpoloaj.
SLOBODA
S dobrim razlogom ili ne, mladobosanci su u
Srbiji vidjeli simbol slobode. Grabe na suenju
izjavljuje:KadsamdoaouSrbiju,vidiosamogro-
mnurazlikuizmeureimauSrbijiiuBosni.Uoio
sam teak poloaj naih ljudi i naih seljaka u po-
reenju sa slobodom koju u Srbiji uiva svaki gra-
anin.A13.maja1912.godine,mladobosanacMi-
lo Pjani pie svoj prijatelju Demilu Drljeviu u
Senj: Zdravo! Dooh iz slobodne Srbije. Bio sam
sa studentima iz Zagreba cijelo vrijeme. Oduev-
ljenjevelikoisjedneisdrugestrane.PrimioTvo-
ju kartu. Ti si jo dobro, bar zna premda saa-
ljevam da nema oca, a ja imam, ali niko nee da
marizamene.Svakomeseodrie.Alineka!Idejae
sve pobijediti. U nama tee krv koja tei za slobo-
113
Stogodinji rat
domikojunitanemoesprijeiti.Miemoginu-
tizaidejuinarod.Miemosve...svezanarod,nita
zasebe.Jugoslovenskirevolucionarnipozdrav!Tvoj
Milo.MeuovimstudentimaizZagrebakojepo-
minje Pjani bio je i Luka Juki. Dobar pisac bi iz
overazglednicemogaodasastavicijeliroman.Ot-
kud uopte Demil Drljevi u Senju (nije ba da je
uSenjuuonovrijemebilomuslimana)Izbaenje
izgimnazijeuSarajevuzbogueauakimpro-
tivmaarskimdemonstracijama.tamupienjegov
prijatelj:DajebiouslobodnojSrbiji,sastudentima
iz Zagreba, da je oduevljenje veliko i obostrano.
Idalje:oideji,ospremnostidasegine,dasenita
neuzmezasebe.Tojemajmjesec1912,dvijegodi-
ne prije atentata. Kakav Apis, kakva zloupotreba!
Sve se ve zna, mladobosanci su spremni, kao ze-
mljazaproljee.Akojenekonekogiskoristio,isko-
ristila je Mlada Bosna Crnu ruku, a ne obrnuto. I
da se razumijemo, nije da mladobosanci nisu raz-
miljali o republici. Istom tom Demilu Drljeviu,
uaprilu1912.godine,trinjegovaprijatelja(Vladeta
Bilbija,IbrahimFazlinoviiMatejKordi)aljura-
zglednicunakojojpie:PozdravodsakupljenihJu-
goslovena. Pui lulu! ivjela republika! (Iz dana-
nje perspektive Vladeta, Ibrahim i Matej su Srbin,
Bonjak i Hrvat, iz svoje vlastite bili su sakupljeni
Jugosloveni.)
BATINA NAJBOLJIH NARATAJA
Nije,naravno,problemrepublika.Stvarjeupri-
oritetima.PolitikadevizaMladeBosnenije:repu-
blikailinita,politikadevizaMladeBosnejestJu-
goslavija ili nita. U tom smislu, ovo dananje fal-
sikovanje istorije i falsikovanje ideja Mlade Bo-
114
Stogodinji rat
sneimadubljicilj.Idejaje,anatraguaustrougarske
propagande, obesmisliti svaki jugoslovenski pro-
jekat izjednaavajui ga sa velikosrpstvom. Prista-
ju svjesni ili nesvjesni austrougarski propagandisti
na razne line i intimne Jugoslavije, snovite i uto-
pistike, trivijalno-nostalgine i ktivne, ali nipo-
to na politiku Jugoslaviju. Ona bi, toboe, uvijek
bila tek Velika Srbija pod drugim imenom. A, eto,
mladobosanci su, kao, htjeli republiku, jer su znali
dabiJugoslavijakaokraljevinabilajovelikosrpski-
janegokaorepublika.Svejetoslatko,samotonije
istina.DaneispadnedasepozivamonanekogSr-
binakojiusprkossvojimanarhistikimiateistikim
uvjerenjima jo uvijek osjea mistinu vezu sa Ka-
raoreviima, citirajmo Ivana Kranjevia, naji-
staknutnijegHrvataoptuenognaprocesuzaSara-
jevskiatentat.Citatjeiztranskriptasuenja,Kranj-
evia ispituje dravni odvjetnik: Pitanje: Ali to
ste kazali da bi se imala osnovati velika jedinstve-
na drava. Kako bi se imala zvati Razgovarali ste
o tom kako bi se imala zvati Odgovor: Velika Ju-
goslavija.Pitanje:Kojabiimalabitidinastijaunjoj
Odgovor: Ona koja je u Srbiji. Pitanje: Dakle srbi-
janska, a koja je tamo Odgovor: Kralj Petar Kara-
orevi. I Ivan Kranjevi na optuenikoj klu-
pi krivokletnikog austrijskog suda 1914. godine
i Ivan (Ivo) Andri, najprije u zagrebakom Viho-
ruuproljeeisteteetrnaestekadprizivakraljeve
vojske, a zatim i u Novostima etiri godine kasnije
poruujuistustvar:Jugoslavijailinita.Iimaneeg
jakolicemjernogutomedasenjihoveidejeiideali
danasfalsikuju,naroitoodstraneonegeneracije
koju se u vrijeme kad se Jugoslavija raspadala, kad
je propadala misao narodnog jednistva kao bati-
nanajboljihnaihnaratajaiplodtekihrtava,to
115
Stogodinji rat
nijeticaloamabanita.Aonisu,kaounekojisto-
rijskojfarsi,biliupravougodinamaukojimsubili
mladobosancikadjeJugoslavijastvarana.Svitigor-
ini mustai (kao metafore) smijali su se Goranu
BregoviukadjepjevaoPljuni i zapjevaj,moja Ju-
goslavijo,kadjelijepioLijepu naunaTamo daleko,
kadje,ukrajnjojliniji,pokuaoipolitikinetoda
radisaAntomMarkoviemnaspasavanjuJugosla-
vije,makarbitkaiunaprijedbilaizgubljena.Tonji-
ma,jebiga,nijebilokul.Bilojepametnijegposla,da
seitaAlan FordisluaSistersofMercy.Ureduje
to,iapolitinostjepoglednasvijet.Samotoizgle-
danijebilonikogmlaegodMiljenkaSmojedase-
damdesetgodinaposlijeAndriakaedasuraspra-
vedaliJugoslavijatrebadabudefederacijailikon-
federacijabesmisleneakojeusumnjudovedenopi-
tanje jedinstva. A pitanje jedinstva je dovedeno u
sumnju insistiranjem na tezi da jedinstvena Jugo-
slavija jest jednako Velika Srbija. I sada, kad Jugo-
slavije vie nema, kad je propala batina najboljih
naih narataja i plod tekih rtava, oni koji su, u
najboljemsluaju,tompropadanjusekundiralisvo-
jim neinjenjem, post festum opravdavaju svoj iz-
bor fatalistikim falsikovanjem istorije. Jugoslavi-
jakaopolitikiprojekatponjimaniukojojvarijanti
nemanitijeimalaanse,jereuvijekdajezloupo-
trijebe zli velikosrpski crnorukai. Njima je, uosta-
lom,iboljedaJugoslavijenema.Ovakoselakepa-
razitiranasentimentimatipajest nam nekad bilo li-
jepo,al nema veze,mi se i dalje druimo.Ida,pri-
aoMladojBosninijenjihovapria.Svodeijena
Principa,natri-etiri,kaosavedskogstola,izabra-
nacitata,nalaneanalogije,onijeliavajusutine.
JerPrincipnijebiosam.Izanjegajestajalasvasila
onihkojisumisaoujedinjenjapronijelineokaljanu
116
Stogodinji rat
krozbratoubilakebojeveinisujezatajilipredkri-
vokletnikim austrijskim sudovima. Jedan od njih
zvaoseMarkoPerin.NjegajePremuinasuenju
pitaokojegjepolitikogmiljenja,aonjeodgovorio
dajenacionalistaJugosloven.Napitanjetatozna-
i,odgovara:Znaiponajprijekulturnoujedinjenje
svihJugoslovena,aondapolitiko.TajMarkoPerin
koji je decembra 1914. umro u zatvoru zapravo je
napisaoonestihove,slinepoznatijimPrincipovim
stihovima,stihovekojiseuposljednjevrijemetako-
e pripisuju Principu. Ispravimo ovdje tu zabludu,
ovojenapisaoMarkoPerin:
I grobovi nai Beom e se borit
Po dvorovima etat i plait gospodu.
A grobovi nai Evropi e zborit
Jugosloven mora dobiti slobodu.
Mora da su jo i prije atentata Perin i Princip
prialiotomedaeseimrtviboritiprotivBea,pa
imseposlije,uzatvoru,taslikaobojici,naponeto
drugaijinainukazalaustihovima.AidejadaJu-
goslovenmoradobitisloboduposlijestogodinaop-
stajesamougrobuistihu.
Vreme 12161217, 24. april 2014.
117
Stogodinji rat
Bogdan eraji, Veljko ubrilovi, Miko
Jovanovi sa drugovima i 6. razred Velike sarajevske
gimnazije na izletu (Ivo Andri prvi sleva sedi)
118
Stogodinji rat
Atentatori u sudnici
abrinovi i Princip vezani lancima, pred suenje
Lektira
120
Stogodinji rat
slavko mianovi
Smisao
Sarajevskog
atentata
Prolo je punih pedeset godina od onih junskih
dana kada su u Sarajevu planuli pucnji koji su po-
tresli svijet. Pedeset godina dijeli nas od vremena
kadajeovjeanstvokrenuloputemsvojeetvoro-
godinjekalvarijeplaajuikrvavitributpoliticiza-
vaenih imperijalistikih drava Evrope koje su se
ve decenijama prije sudbonosnog Vidovdana glo-
ileokoprevlastiusvijetuigrozniavosesprema-
lezaoruaniobraunkaddoenjegovas.Davno
su zarasli u travu grobovi koje je taj rat ostavio za
sobom, davno su istrunule kosti nebrojenih ratni-
ka koji padoe na bojnim poljima, davno su istru-
nulekostisarajevskihatentatorainjihovihrtava,a
vrijemenikakoneuspijevadabaciveozaboravana
te dramatine dogaaje od prije pet decenija. Oni
kaodasujouvijekprisutniuljudskomivotu,jer
jeivoineprestanoseponavljapitanje:tasezapra-
vodesilouSarajevuizatosedesilo
Mirkojisupotpisalesileuesniceuratumorao
jebitidiktatkojipobjednicinameupobijeenima.
A pobijeeni su, od samog poetka novog ivota,
poelimislitinarevan.Nesamodanisuizvojevali
onozatosuuratstupilinegosuizgubiliionoto
suimali.Meupobijeenimasejavilaineprekidno
jaalatenjazarevanom.
121
Stogodinji rat
Tamisaorevanizmaizazvalajeimisaoorevi-
ziji svih onih ocjena o karakteru rata koji se zavr-
io, a i misao o reviziji kriterija za utvrivanje od-
govornosti za njegovo izbijanje. Iz sredine pobije-
enihiizonihkrugovauostalomsvijetukojisuiz
ovogilionograzlogasmatralipotrebnimdasespo-
bijeenima solidariu nastala je opsena literatu-
rakojahoedasarajevskiatentatbudetretirankao
uzrok za izbijanje rata, a Srbija kao inspirator, ini-
cijator i organizator atentata. Mnogo je mastila i
hartijeutroenodabisedokazalodajesrpskavla-
daznalazaatentat,dagajeodobravalaiaktivnose
angaovaladadoatentatadoepaje,prematome,
kao logian rezultat takvog dokazivanja, utvriva-
nainjenaodgovornostzasveposljedicekojejetaj
atentatsobomdonio.Ilosezatimdasepromije-
ni poloaj Njemake i Austrije prema pobjednici-
ma, da se ostvare preduslovi za pokretanje pitanja
revizijemirovnihugovoraukoristpobijeenih.Da-
kle, revanizam glavnih izazivaa prvog svjetskog
rata,boreisezarevizijumirovnihugovora,uzeoje
upomonaukuipublicistikukojetrebadasmanje
teretodgovornostizaratcentralnihsila.
Bilojepisacazakojesenebimogloreidasu
im simpatije na strani Njemake i Austrije, a koji
sunaatentatuSarajevugledalinanainkojijeiao
narukurevizionizmuuratupobijeenihsila.Toje
svakakoizbogtogatojenaukagraanskeEvrope
esto grijeila kad je vjerovala da se takav dogaaj
kaotojeprvisvjetskiratdadeobjasnitijednimje-
dinimdogaajem,daratkaoposljedicamoeima-
ti samo jedan uzrok koji, da je izostao, izostao bi i
sam rat. Gubilo se iz vida da je sarajevski atentat
samo jedan u nizu dogaaja, da je samo jedan de-
talj mnogo sloenije i zamrenije slike koju pred-
122
Stogodinji rat
stavlja evropska stvarnost onoga vremena. Gubi-
loseizvidadajesarajevskiatentateksplozijarevo-
lucionarnogkretanjaudravikojajebilaodivjela
svojvijek,odigralasvojuuloguijoseodravalana
vjetaki,potpunonasilanitakoreiprotuprirodan
nainpostaviveodavnoanahronizamijajepro-
pastvenestrpljivokucalanavrataistorijskepozor-
nice. Svoju propast Austro-Ugarska je nosiia u sa-
moj sebi, a sarajevski atentat, kao i oni drugi prije
njega, bio je samo vidljivi znak neizljeive smrtne
bolestikojajerazjedalaiznemogliorganizamostar-
jelogcarstva.
Biloje,meutim,ipisacakojimajebilojasnoda
sepitanjeodgovornostizasvjetskiratnemoepo-
stavljatinatajnain,takodajedanasvejasnoda
sarajevskiatentatzaizbijanjeratanemaonajznaaj
kojisumupridavaliijomupridajuraznirevanisti
injihovizagovarai.
Sasvimje,dakle,irelevantnopitatisejeliSrbi-
jakaoutvreniiprirodniprotivnikAustro-Ugarske
imala udjela u sarajevskom atentatu, koliki je i ka-
kavbiotajudio,jelisrpskavladauBeograduzna-
la da se atentat sprema ili nije znala. Srpska vla-
da doznala je da se atentat sprema i, budui da je
bilasvjesnadatajatentatpredstavljaozbiljnuopa-
snostzanjuutomasu,preduzelajenizmjerada
bi ga nekako sprijeila. Mobilisala je svoju polici-
ju, mobilisala je ostale faktore u tom smislu. Utvr-
eno je da je poseban emisar uspostavio direktnu
vezu sa organizatorom atentata traei od njega u
imeSrbijedaseodatentataodustane.Utvrenoje
dajesrpskavladauinilaitakoneobiankorakkad
jesvogazvaninogpredstavnikauBeuuputilada
na mjerodavnom mjestu skrene panju na mogu-
nostnemilogincidentauvezisaplaniranimmane-
123
Stogodinji rat
vrimaipredvienomposjetomprestolonasljednika
Sarajevu.
Paipak,svetonijenimalovanoiosmislusa-
mog dogaaja ne govori upravo nita. Intervenci-
ja Ciganovia, Tankosia, Dragutina Dimitrijevi-
a-Apisainizadrugihlinostisamojetehnikide-
talj, sporedna epizoda. Atentat je mogue zamisli-
tiibezCiganovia,ibezTankosia,ibezsvihosta-
lih iz kruga Narodne odbrane ili Crne ruke, ali
ga nije mogue zamisliti bez Vladimira Gainovi-
a, bez Danila Uia, bez Gavrila Principa i drugo-
va,nijegamoguezamislitibezonihseljakakojisu
bilispremnidastaveglavuutorbuikojisujestav-
ljali,samoakoseradiloprotivAustrijeiinilisuto
sa jednim fatalistikim mirom i uvjerenjem da e
svojim ueem i svojom rtvom doprinijeti pro-
pasti omrznute drave. Atentata ne bi bilo i ne bi
ga moglo biti bez mrnje irokih narodnih slojeva
koja je bila upravljena na sve to je dolazilo od dr-
ave. Ta mrnja i to masovno nezadovoljstvo nisu
mogli ostati nepoznati vladajuim austrougarskim
krugovimauBosniiHercegovini.Samdravniod-
vjetnikFranjoSvara,kadjeupuivaosvojejetkere-
plikenapledoajedraRudolfaCistlera,uzviknuoje
ujednomtrenutkusapunoindignacije:Oviselja-
cikojinijesuznalinitaopolitici,oSrbiji,tosena
graniciradi,odmahsu,imsusepojaviliSrbi,pri-
staliuznjih,takodasmoihmoralivjeati.Mislioje
naseljakekojisudoekivalioneodredesrpskevoj-
ske,kojisuuprvimnedjeljamaratauspjelidapreu
Drinu,dastupenatloBosneiHercegovine,gdjeje
narodunjimavidiooslobodioce.
Kad se borio da dokae da je Princip na dan
atentata bio punoljetan, Franjo Svara je pobijajui
vjerodostojnost dokumenta koji je o datumu Prin-
124
Stogodinji rat
cipovog roenja izdao nadleni svetenik, izjavio:
.. .mogu kazati da su se uope svetenici srpsko-
pravoslavnevjerepokazalikaoveleizdajnici,daihje
mnogobilopostreljano.
Dakle, Svara je, kud god se okrene, vidio sve
sameveleizdajnike,tojestneprijateljedravekoji
samoekajuprilikupadaizveduotrgnueBosnei
Hercegovineizokviraaustrougarskedraveipripo-
jejeSrbiji.
Franji Svari kao ni ostalima nije padalo na pa-
met da postojee stanje u zemlji objanjavaju ma
im drugim nego iskljuivo postojanjem i djelova-
njem velikosrpske propagande i intrigama srpske
vlade koja je nastojala da stvori uslove za ostvare-
nje svojih zavojevakih planova. Kada je onako te-
meljitoisapedantnimudubljivanjemvriopripre-
mezamanevreiaraniraoposjetuFranjeFerdinan-
daSarajevu,poglavarzemljegeneralPotioreksvje-
snojeiaozatimdaatakiranaponossrpskognaro-
dakojijeupravotegodinetrebalonaroitosveano
daproslavisvojnacionalnipraznik.Usvojojsolda-
kojzaslijepljenostiibirokratskojnaduvenostiPoti-
oreknijesebidavaoraunaotomedajetanjegova
aktivnostsamodosipanjeuljanavatru,dajeonajo
jedandokazvieiinaenezadovoljnomnaroduda
oddraveiji.jeonpredstavnikiuimekojeontu
vladanetrebadasenadanikakvomdobru.
Nebibilolakopobrojatisveonepostupkeisve
one akte austrougarske vlasti u Bosni i Hercegovi-
nikojisugotovocijeleetiridecenijesvevieivie
oturali narod od sebe, izazivali njegovu srdbu i
mobilisalinjegovesnagenaotporinaborbu.
Atentat u Sarajevu bio je, dakle, rezultat i po-
sljedica revolucionarnog kretanja u Austro-Ugar-
skoj i ima svoje veze i sa ostalim revolucionarnim
125
Stogodinji rat
pokretima u Evropi toga vremena, posebno sa re-
volucionarnim kretanjima u Rusiji. Podsjetimo se
dajeVladimirGainovi,ovjekkojijenesumnjivo
odluno uticao na stanje duhova u krugovima re-
volucionarneomladineuBosniiHercegovini,imao
neposrednu vezu i lini dodir sa ljudima ruske re-
volucije.LijevieserNatansonbiojenjegovlinipri-
jatelj, a Natanson nije bio suvie udaljen od Lenji-
na,madasesnjimrazilaziounekimpitanjima.Ne
znaito,naravno,datrebazakljuitidajemisaoo
atentatunaFerdinandaGaiinoviudolastestra-
ne,alijesigurnodajetonjegovodruenjesruskim
revolucionarimamoglouticatinapravacitoknje-
govog razmiljanja o sredstvima borbe i o nainu
njenogvoenja.Gainoviseupoznaosavrloviju-
gavimizamrenimputovimakojimasekretalaru-
ska revolucija, sa njenim fazama koje su se burno
smjenjivale,aljudikojisuilitimputovimaikojisu
predstavljalitepojedinefazenalazilisuseokonje-
ga,onjesnjimarazgovaraoiizmjenjivaomisli.Zar
bi bilo udno ako se u njegovoj svijesti javilo pita-
nje:akojeruskarevolucijaprelajednufazuindivi-
dualneakcijekojajojjeomoguiladapredenadru-
ge,vieiekasnijemetodeborbe,zatotufazu,kao
pripremnu,nebimoglaimatiirevolucijauBosnii
Hercegovini
UGainovievojglavijavilasemisaooatentatu
kaosredstvuborbeprotivmonarhijeuBosniiHer-
cegoviniiunjojjeonadobilatakoreisvojuteoret-
sku razradu. Ta misao pala je na ve pripremljeno
tlo:zemljajestenjalauropstvu,aunjojsevejavi-
lageneracijamladihrevolucionarakojisubilieljni
djelovanjaihtjelisudaodmahvideidoiveirezul-
tatetogadjelovanja.
126
Stogodinji rat
Tu vie nije imao da se mijea niko sa strane,
jer niko nije bio ni potreban. U jednoj jedinoj ta-
kikoncentrisalosesvenezadovoljstvomasakojese
gomilalodecenijama,onosetuzgusnulodokrajnje
mjere i pretvorilo se u masu eksploziva kojoj nije
trebalomnogodaplane.
Atentatore su na suenju predstavljali kao fa-
natike, kao zavedene nedorasle i nezrele linosti
kojesu,nesposobnedarazmiljajuidajusebirau-
na o svojim postupcima, sluile drugima za njiho-
vemraneciiljeve.Tutezusastupalajeoptubada
binatajnaindokazalaodgovornostSrbije,anjuje
zastupalaiodbranadabismanjilateretodgovorno-
stisvojihbranjenika.
Ali su atentatori pobijali i pobili i optubu i
odbranu. Oni su se i u istrazi i na glavnoj raspra-
vi predstavljali kao ljudi koji su znali ta hoe. Is-
crpnosuizloilisvojestavove,svojapolitikashva-
tanja, svoju lozoju. Nita ne mari to je kod ne-
kih meu njima bilo mnogo nedosljednosti, to je
bilo konfuzno i ponekad u sebi protivrjeno. Va-
nojejedinotodajebiloiskreno,dajebilo,doiv-
ljeno.abrinovijenamnogomjestadavaolucid-
neprimjedbeizapanjujuekomentare.Kakoto
pitaojedaseatentatineprestanodeavajuupra-
vouAustrijiZatoneuEngleskoj,uFrancuskoj...
abrinovi je izlaui na suu svoj ivot, u neko-
liko mahova pokazao kako su prilike pod kojima
su ivjeli on i njegovi drugovi stvarale od njih zre-
le mislioce, bez obzira na to to nisu imali vreme-
napotrebnogzasabiranjeivotnogiskustvaistica-
njeznanja.Usvojojsedamnaestojgodinionjeve
biosposobandauoavarazlikuizmeurijeiidje-
la,dakritikisudiizakljuujeosutinisocijalisti-
kog pokreta, u onom trenutku. Njegov anarhizam
127
Stogodinji rat
koji je on toliko volio da istie postaje nam jasan:
on je bio reakcija potenog revolucionara koji nije
mogao da ne vidi ljudsko licemjerje, ma koliko se
onokriloispodplatabunihipatetinihfraza.Kad
opisujematerijalnubijeduukojojjeivio,abrino-
vii istie da nije imao za to da kupi knjige d nije
mogao da ita ono to je elio. Taj vrhunac bijede,
kadnijeimaotadaita,pogodiojeabrinoviau
njegovojsedamnaestojgodini!
Nasmijeen,zamiljen,ivahanituroban,pone-
kadveseoibuan,ponekadutljivdzabrinut,tako
prolaziabrinovikrozglavnuraspravu,uvijekras-
poloen da govori, da objanjava sudu, da daje re-
plikeipraviupadice.Nakraju,sentimentalankakav
je bio, on u svojoj zavrnoj rijei kae: Prije nego
serastanemoelim,danasshvatite,danasnesma-
trate zloincima. Mi smo voljeli na narod. Devet
desetina naega naroda je teak. On piti, jaduje,
nemakola,nemakulture.Nasjetoboljelo.Mismo
osjealibolnaeganaroda,anijesmomrziliHabz-
burkukuu.Premdasuumenianarhistikeideje,
premdasammrziosve,nikadanijednommiljuni-
jesam bio proti Njegovom Velianstvu Franji Josi-
pu.Jedinomijebilokrivotoima60.000krunana
dan
Jeliuoptemogueposlijeovogapostavitipita-
njeomotivimaNedjeljkaabrinovia
GavriloPrincipgovoriojemanjeiuistraziina
glavnoj raspravi, ali ono to je rekao sasvim je do-
voljno da bismo u potpunosti doivjeli njegov lik,
lik beskompromisnog borca i samopregaoca. Ne-
prestanojeiaopravomlinijom,nikadnemisleina
sebeiuvijeknastvarkojojjeposvetiociosvojivot.
Zakleo se da e osvetiti Bogdana erajia. Osve-
taikaznatojenjegovmotiv.Ogorenzbogpoli-
128
Stogodinji rat
tikogoportunizmaikonformizmaukojisutonu-
lipolitikiaktivnigraanskikrugoviunjegovojze-
mlji,razoaranrezultatimakojejedalanekadmno-
gohvaljenaipraktikovanaakcijatihogradauna-
rodu,unjegovojsvijestinastajeirazvijasemisaoo
potrebiineminovnostidrugogoblikaborbeukoju
onulazibezrezerve,bezkolebanja,bezmislinapo-
vlaenje.Pramastvarnostitrenutkaonjenepomir-
ljiv i s njome on ne eli da stupa ni u kakve kom-
promise.Tastvarnostnjemuseukazujekaomra-
nanegacijaivotakojajegoraiodsamesmrti.Za
vrijeme sudske istrage dao je izraza svome osnov-
nomraspoloenjuunekolikostihovapisanihekse-
romnadnuzatvorskeporcijekojisuostaliizanjega
kaorjeitosvjedoanstvo,kaoobjanjenjeiporuka:
Tromo se vreme vue,
I nieg novog nema,
Danas sve kao jue,
Sutra se isto sprema.
Al glavno je rekao pre
eraji, soko sivi:
Ko hoe da ivi nek mre,
Ko hoe da mre, nek ivi.
Mada nacionalisti po vlastitim izjavama, aten-
tatorinisubilinosiocinikakveiskljuivenacionali-
stikeideje,negosubiliborcizaslobodu,zaukida-
nje vladavine nasilja i tlaenja politikog, ekonom-
skogisocijalnog.Uonomistorijskomtrenutkuina
onommjestunakojemsuseoninali,uonomdi-
jeiluEvropeukojemjenjimaistorijskibilodanoda
djeluju,boritisezaciljevekojesuoniimalipredso-
bom bilo je mogue samo i jedino borbom protiv
Austrije.KakvimsredstvimaSvimsredstvimakoja
sudotleuborbipotlaenihbilapoznataiprimjenji-
129
Stogodinji rat
vana, prema tome i sredstvima nasilja, sredstvima
individualneakcije.
Da li su predstavnici ove revolucionarne gene-
racije koja je spremila i izvrila atentat na Franju
Ferdinanda mogli misliti i raditi drukije nego to
sumisliliiradili
Istorijskitrenutakukojemsuivjelinijeimda-
vao niti mogao dati mnogo ohrabrenja. Meuna-
rodna konstelacija bila je takva da su nade, vezane
zaSrbiju,vodileunekudalekuineizvjesnubudu-
nost koja se gubila u magli, dok je stanje u samoj
njihovoj otadbini, u porobljenoj Bosni i Hercego-
vini,zanjihmoglobitisamoizvorbeskrajnihpatnji.
Nisuvidjeliizlaza,nisunalinikogakobiimogo-
vorionasudbonosnopitanje:tadaseradi
I potraili su odgovor u sebi samima. Tamo su
gainali.Oniedokazatidajenjihovnaroddosto-
jan slobode, dokazat e da je njihov narod sazreo
istekaopravodasamsobomvlada.Nitatotoje
Evropaogluvjela,oniejeprobuditi.Kadnijehtje-
ladaujeividiposljednjubunuprotivTurske,kad
jezatvorilaoipredustankomod1882,kadjepres-
pavalaaneksiju,moraedaujenjihkadbudukazi-
valisvojurije.
Tako su mislili ovi mladii koji su rijeili da se
rtvuju.Smatralisudanepripadajusebi,negona-
rodu i istoriji. I uinili su sve to su mogli, gordo
usamljeniidalisuodsebesvetojemoguedalju-
didaju.Bilisuhrabriijembezumljupjevamopje-
smuslave,bilisuvjesnicinovihborbiipokretaina
nove oslobodilake akcije. Pucajui na nasljednika
austrougarskogprijestolja,onisupucaliuzloijije
nosilacipredstavnikzanjihbioon.Iutomejesmi-
saonjihovogdjela.
Sarajevski atentat, Stvarnost, Zagreb, 1965
130
Stogodinji rat
131
Stogodinji rat
ivo andri
Odlomak iz romana
Na Drini uprija
Bilojeibiezvezdanihnoinadkasabom,irasko-
nih sazvea i meseina, ali nije bilo i bogzna da li
e jo biti takvih mladia koji u takvim razgovori-
ma sa takvim mislima i oseanjima bdiju na kapiji.
Tojenaratajpobunjenihanela,uonomkratkom
trenutkudokjoimajuisvumoisvapravaane-
laiplamenugordostpobunjenika.Ovisinoviselja-
ka,trgovacailizanatlijaizzabaenebosanskekasa-
bedobilisuodsudbine,bezsvoganaroitognapora,
otvorenizlazusvetivelikuiluzijuslobode.Sasvo-
jim uroenim kasabalijskim osobinama oni su od-
lazili u taj svet, birali manje-vie sami, prema svo-
jimsklonostima,trenutnimraspoloenjimailiudi-
ma sluaja, predmet svojih studija, vrstu svojih za-
bavaikrugsvojihpoznanstavaiprijatelja.Uveini
oninisumogliniumelidaobuhvateizagrabemno-
goodonogatosuuspevalidavide,alinijebiloni-
jednogakojinijeimaooseanjedamoedazahva-
tigdegodhoeidajesvetoprigrlinjegovo.ivot
(ta re je dolazila vrlo esto u njihovim razgovori-
ma,kaoiuknjievnostiipoliticitogavremena,gde
sepisalasavelikimpoetnimslovom),ivotjestajao
prednjimakaoobjekt,kaopopritezanjihovaoslo-
boenaula,zanjihovaumnaljubopitstvaioseaj-
ne podvige, koji nisu poznavali granica. Svi su pu-
teviprednjima,otvoreni,puklidoubeskraj,nave-
132
Stogodinji rat
inuodtihputevaneeoninikadninogomstupiti,
paipakopojnaslastivotabilajeutometosumo-
gli(baruteoriji)slobodnodabirajukojihoeismeli
daposruodjednogdodrugog.Sveonotosudru-
gi ljudi, druge rase, u drugim zemljama i vremeni-
ma, postigli i stekli u nizu narataja, u toku vekov-
nihnapora,pocenuivota,iliodricanjairtava,ve-
ih i skupljih od ivota, sve je to lealo pred njima
kaosluajnonasledstvoiopasandarsudbine.Izgle-
dalojefantastinoineverovatno,paipakjebiloisti-
nito: oni su mogli da ine sa svojom mladou ta
hoe,ujednomsvetugdesuzakonidrutvenogili-
nog morala, sve tamo do daleke granice kriminala,
biliupravotihgodinaupunojkrizi,slobodnotuma-
eni,primaniiliodbacivaniodsvakeskupineljudii
svakogpojedinca,onisumoglidamislekakohoe,
da sude o svemu, slobodno i neogranieno, oni su
smelidagovoretahoe,izamnogeodnjihterei
su bile isto to i dela, one su zadovoljavale njihove
atavistike potrebe za junatvom i slavom, silovito-
uirazaranjem,anisupovlailezasobomobavezu
nadelanjeninekuvidljivuodgovornostzbogizree-
nog.Najdarovitijimeunjimapreziralisuonotoje
trebalodaueipotcenjivalionotomogudaurade,
aponosiliseonimtoneznajuizanosilionimtoje
izvannjihovemoi.Tekojezamislitiopasnijinain
daseueuivotisigurnijiputkaizuzetnimdelima
ikapotpunomslomu.Samonajboljiinajjaimeu
njimabacalisusezaistasafanatizmomfakirauak-
cijuitusagaralikaomuice,dabiodsvojihvrnja-
ka odmah bili slavljeni kao muenici i svetitelji (jer
nemanaratajakojinemasvojesvetitelje)ipodizani
napjedestalnedostinihuzora.
Svakiljudskinaratajimasvojuiluzijuuodnosu
prema civilizaciji, jedni veruju da uestvuju u nje-
133
Stogodinji rat
nomraspaljivanju,adrugidasusvedocinjenogga-
enja.Ustvari,onauvekiplamsaitinjaigasne,ve
prematomesakogamestaipodkojimuglomjepo-
smatramo.Ovajnarataj,kojisadapretresalozof-
ska,drutvenaipolitikapitanjanakapiji,podzve-
zdama,iznadvode,samojebogatijiiluzijama,inae
usvemusliandrugima.Ionimaoseanjeidapali
prvevatrejednenovecivilizacijeidagasiposlednje
plamenove druge, koja dogoreva. Ono to bi se za
njihnaroitomoglokazati,toje:danijebiloodav-
nopokoljenjakojejevieismelijemataloigovori-
looivotu,uivanju,islobodi,akojejemanjeimalo
odivota,gorestradalo,teerobovaloivieginulo
negotoestradati,robovatiiginutiovo.Alizatih
letnjih dana 1913. godine sve je to bilo jo u sme-
limalineodreenimnagovetajima.Svejeizgledalo
kaouzbudljivainovaigranaovomdrevnommostu
kojisenameseinijulskihnoibelasaoist,mladi
nepromenljiv,asavrenolepijak,jaiodsvegato
vrememoedadoneseiljudidasmisleiuine.
()
Najposle dola je i godina 1914, poslednja go-
dina hronike o mostu na Drini. Ona je dola kao i
sve ranije godine mirnim hodom zemnog vreme-
na,aliuzpotmuluhukusvenovihisveneobinijih
dogaajakojisusekaotalasipropinjalijedaniznad
drugog.
Tolikojebojihgodinapreloprekokasabepo-
redmostaitolikoeihjoprei.Biloihjeibieih
svakojakih, ali e godina 1914. uvek ostati izdvoje-
na.Takobarizgledaonimakojisujepreiveli.Nji-
maizgledadasenikad,makolikoseprialoipisa-
lo o tome, nee moi ili nee smeti kazati sve ono
to se tada sagledalo tamo u dnu ljudske sudbine,
134
Stogodinji rat
izavremenaiispoddogaaja.Kodaizraziiprene-
se (tako misle oni!) one kolektivne drhtaje koji su
odjednom zatresli masama i koji su sa ivih bia
stalidaseprenosenamrtvestvari,napredeleigra-
evine Kako da se opie ono talasanje u ljudima,
kojejeiloodnemogivotinjskogstrahadosamou-
bilakogoduevljenja,odnajniihnagonakrvolo-
tvaipodmuklepljakedonajviihpodvigasveta-
kogrtvovanjaukomeovekprevazilazisebeido-
dirujezatrenutaksfereviihsvetovasadrugimza-
konima Nikad to nee moi biti kazano, jer onaj
ko to sagleda i preivi, taj zanemi, a mrtvi ionako
nemogudagovore.Tosustvarikojesenekazuju,
negozaboravljaju.Jerdasenezaboravljaju,kakobi
semogleponavljati
Toga leta 1914. godine, kad su gospodari ljud-
skih sudbina poveli evropsko oveanstvo sa igra-
litaoptegpravaglasauveranijespremljenuare-
nuoptevojneobaveze,kasabajeprualamalenali
reitobrazacprvihsimptomajednogoboljenjakoje
esvremenompostatievropsko,pasvetskoiopte.
Tojebilovremenagranicidvejuepohaljudskepo-
vesnice,aotudsemnogojasnijevideokrajoneepo-
he koja je tu zavravala nego to se nazirao poe-
taknovekojaseotvarala.Tadasejozanasiljatra-
iloopravdanjeizazverstvanalazilonekoime,po-
zajmljenoizduhovnerizniceprologveka.Sveto
sedeavaloimalojeizgledprividnogdostojanstvai
draprvine,onustrahovitu,kratkotrajnuineizreci-
vudrakojajedocnijetakoiileladajenionikoji
su je tada tako ivo osetili ne mogu vie u seanju
daizazovu.
Ali sve su to stvari koje samo uzgred napomi-
njemoikojeepesniciinauniciiduihepohaispi-
tivati,tumaiti,ivaskrsavatisredstvimainainima
135
Stogodinji rat
kojemineslutimo,asavedrinom,slobodomisme-
lou duha koji e biti daleko iznad naega. Njima
everovatnopoizarukomdaizaovuudnugo-
dinunauobjanjenjeidajojodredepravomestou
istorijisvetairazvojuoveanstva.Ovde,onajeza
nasjedinoipresvegagodinakojajebilasudbono-
snapomostnaDrini.
Leto1914.godineostaeuseanjuonihkojisu
gaovdepreivelikaonajsvetlijeinajlepeletokoje
sepamti,jerunjihovojsvestionosjaiplamtinai-
tavom jednom dinovskom i mranom horizontu
stradanjainesree,kojiseproteedounedogled.
136
Stogodinji rat
intervju: ivo andri, knjievnik
Ponekad se pitam da li je to
neka vrsta mistine kazne
za nas koji smo preiveli?
Treba da govorite g. Andriu za itaoce Ide-
ja. Primetili ste ve svakako dosadanje razgo-
vore koje smo objavili. Na je smer da upozna-
mo iru publiku kroz te razgovore neposredno
sa naim knjievnicima, a doi e na red i na-
unici, socijalni borci, umetnici itd.
Da,itaosamsainteresomdosadanjeknjiev-
neintervjueIdeja.Iskrenodavamkaem,janeve-
rujem da ovaj rod knjievnih ispovesti moe i kod
nasdaserazvijedoonogstepenadokogaserazvio
kod Francuza i zapadnih naroda uopte. Na ovom
naem Balkanu postoji jedan uroen stid od svega
tonosilianpeatijedangotovosujeveran,instin-
ktivanstrahodksiranjasvojihnamera,pamaiza
doglednovremeizaposveizvesnestvari.Videete,
satimfaktorometemoratiraunati.
Osetivi da naa pitanja nee moi lako da ga
uine govorljivijim, mi spominjemo prvo pro-
lost, njegove drugove, njegov ivot na Bistriku
u lepom Sarajevu, gde se kolovao, i omladinu
po austrijskim gimnazijama.
137
Stogodinji rat
Pognute glave i tiho g. Ivo Andri tada poinje
da odgovara:
Postavljajui mi ta pitanja vi budite u meni se-
anja. A to je posao za koji najmanje i najree na-
lazimvremena.Modaenaipotomcireizanas,
kao jednu od osnovnih karakteristika. To su bili
ljudi koji se nisu gubili u seanjima. Zaista, ivot
namnijedoputaodasemnogoobziremounatrag.
Kadnismogledalinapred,mismogledaliusebe.
Moje uee u akciji predratne nacionalistike
omladine bilo je u isto vreme vrlo znaajno i vrlo
skromno. Znaajno i vano po moju individualnu
sudbinuiduhovnirazvitak,askromnoimalenopo
stvarnojaktivnostiipoteinilinertve.
Otojbosanskojnacionalistikojomladinimno-
gosepisaloposlerata.MojidrugoviPeroSlijepe-
vi i B. Jevti dali su nekoliko odlinih prikaza ta-
danjihljudiiprilika.Umomseanjutasuvreme-
nasvetlaidaleka.Kaonekavelikastrast,kaonajbo-
ljideoivota.Janesumnjamdaenekadnekosku-
pitiiujednomumetnikomdeluopisatituomladi-
nu koja je bila zaista velianstvena svojom kristal-
nomistoomkaraktera,svojomstranomeljomi
neutoljivomei.ednismobiliieljnisvega.elj-
nidostojnijeg,ireg,boljegivotakogasmonaslu-
ivali iza granica drave u kojoj smo iveli, eljni
prave otadbine, prave kole i prave nauke. Ta e-
ljarazapinjalanasjeinosilaunaemestonaivnom
ineuravnoteenomraduiobrazovanju.Lealajeu
nama stalno, kao eksploziv, smrtonosan za druge
i za nas same. Od naih elja do njinog ostvarenja
bilajeneprelaznaineprolaznadaljina.Delilanasje
celajednastvarnost.Utolikogorepostvarnost!Mi
smojepreziraliinipodatavalisafakirskompreda-
138
Stogodinji rat
nou, bezumnom verom i vidovitou. elim da
odbacim ovaj ivot kao teku kabanicu pisao je
tada jedan mlad pesnik, iz te generacije i ne slute-
ikakoebrzodoiratovi,prvobalkanskipaonda
svetski,ipomoimnogomeodnasdaodbacisvoju
kabanicu,itozauvek.
U seanju, Andri sa bolnim osmehom poi-
nje da pria sasvim intimne anegdote o svojim
drugovima, da bi ih jo vie uzdigao u naim
oima. Razgovor zatim prelazi opet na pitanja
nacionalnog rada u bosanskim gimnazijama.
Primertadanjihaustro-ugarskihvlastipokazu-
je najbolje kako ne treba postupati sa omladinom.
Ali Austro-Ugarska je bila ve tada osuena ze-
mlja,jersunjeniupravljaibiliodavnoizgubilisva-
kuvezusaduhovnimivotomnaroda.Izmeunas
iveinenaihprofesorabiojejazbezmostaipre-
laza.Umestosvegaonogazaimsmoudiliiginu-
liuduhovnojpustinjigimnazije,onisunamprua-
likolskisuner,kreduineprobavljivuhartiju.Ana
univerzitetsmodolazilikaoizmueniljudi,prerano
sazrelinavatrisvojeudnje.
Seate li se tadanjeg Beograda?
TadanjaSrbijavrilajenanasvelikipresudan
duhovni uticaj. Naroito preko knjievnosti. Posle
balkanskih ratova taj se uticaj proirio i produbio.
Oseajuidogaajeitumaeiihinstinktivnoipra-
vilno,unamasedizaoponosiraslaveraubudu-
nost,asanjominaaaktivnost.Idanas,akopreli-
stateskromneomladinskelistoveiztihvremena,vi
etesauenjemzastatipredponekimlankomili
pesmom,tolikojeunjimabilovere,zanosai,esto,
vidovitosti.
139
Stogodinji rat
Da, ali je dola kobna godina 1914 dodaje-
mo, kad pesnik uuti, zagledan u vrhove viso-
kog drvea vrtova Dvora.
Godina 1914. nas je pokosila i rasprila tako i
tolikodasenikadvienismomoglisabratinipridi-
i.Ponajboljisuizginuli,pomrli,potamnicamailiu
rovovima.Nikonijeizdaoniizneverio.Jazaistane
znam ta bi trebali mi koji smo preiveli da uini-
mo,padaimodamodostojnupoast.Kadihizazo-
vemovakouseanju,vidimihonakvekakvisuoti-
liispredmojihoijuisaovogasveta.Tonisubilizli
fanaticinimraniborci,negoveselimladiikojisu
voleliivot,umetnost,nauku.
Dodirujete pitanje o utisku koji je u svima
nama ostavio rat. O tome smo, g. Andriu, ba
hteli da povedemo razgovor. Pesnik se primet-
no trza.
Ah, te godine 1912, 1914, prvi i najtei koraci
naeg osloboenja. Vreme prolazi. Narataji dora-
stajuismenjujuse.Sasvakimdanom,sasvakimsa-
tom i svakim novoroenim detetom veliki doiv-
ljajnaemladostibivasvesvetlijiilegendarnijialii
svedaljiinerazumljiviji.Timeimibivamosvevie
usamljeniinerazumljivi.Onotojezanasbilone-
oekivano udo, postalo je posve prirodna osnovi-
cakolektivnogilinogivotanovihnarataja.Toje
prirodantokistorije,alinikoodnasnemoedase
otme jednoj naroitoj melanholiji: da alimo svoje
stradanje vie od svoga ivota i svoje godine gluve
borbeipatnjevieodgodinaradostiiodmora.To
jeeramelanconiaokojojpevaTorkvatoTaso.To
jemelanholijanaratajakomejebilodatodazakre-
140
Stogodinji rat
ne kormilo istorije. Ponekad se pitam, da li to nije
nekavrstamistinekaznezanaskojismopreiveli
Nealeiseiprimajuihoddogaajairedstva-
riuljudskojsudbini,netraeiodnovognarataja
vierazumevanjanegotoonmoedagaima,mi,
iz 1914. godine, upiremo danas jedan drugom po-
gleduoiisaarom,aliisatomdubokommelan-
holijom, traimo ono nae iz 1914. godine, to je
izgledalo strano, divno i veliko, kao mea vekova
i razdoblja, a to polako nestaje i bledi kao pesma
kojasevienepevailijezikkojisesvemanjegovori.
Ali,izmeusebe,gledajuijedandrugomuzenice
kojesuvideleuda,pravauda,iostaleidaljeive
da gledaju ovo svakodnevno sunce, mi podleemo
uvekneodoljivom,zanasvenomarutihgodina.
Tadamiopetdobivamokrilaiokriljepatnjeirtve
savladanog straha i prealjene mladosti. I dok nas
trajemiemousebidelitisvetpotomenakojojje
kostranibioiimesejezaklinjao1914.godine.Jer
toleto,leto1914,arkoimirnoleto,saukusomva-
treiledenimdahomtragedijenasvakomkoraku,to
jenaapravasudbina.
Bili smo uspeli. Andri je govorio brzo, to nije
njegov obiaj, plahovito i skoro glasno. Iznena-
da, kao uplaen od svoga glasa, prekide, pri-
metivi kako sa zadovoljstvom beleimo. Hteo
je uopte da prekine ispitivanje. Sasvim dru-
gim tonom poinje da se brani od daljih pita-
nja. Onima koji prate va rad poznato je da
su eseji i beleke o knjievnosti, koji s vreme-
na na vreme izlaze u Srp. knji. glasniku pod
ifrom R. R. vai. Da li imate gotovo togod u
tom anru?
141
Stogodinji rat
Tanojedaseveodavnoporedpripovetkeba-
vimiesejom.Dosadasamihobjavionekoliko,oSv.
Francisku, Goji, Petrarki, Bolivaru itd. Ovih dana
samzavriojedan,manji,oNjegou.Tojepredava-
njeukoristpodizanjaNjegoevogspomenika.Vidi-
te,akoimaspomenikakojismodunidapodigne-
mo,tojetaj.
Strindbergjenegderekao:ivotjetakoteakda
bi samom oveku koji ga asno proivi i prirodno
zavri,trebalopodiispomenik.Akotovaizasva-
kogoveka,kolikoviemoradavaizaovuneobi-
nu linost nae istorije, koja je na ovoj tvrdoj i kr-
vavojbalkanskojzemljibilasveonotojenajlepei
najteebiti:pesnik,vladalacisvetenik.
Njegojetragianjunakkosovskemisli.Kaoto
se pria za neke svetitelje da su na svome telu no-
sili Hristove rane, Njego je na svome duhu nosio
stigmatakosovskeborbeipatnje:teskobnuminutu
Lazarevogizbora,svustrahotuMiloevesmrtono-
sne odluke, svu teinu kosovske kletve koju su na-
rataji morali iskupljivati. Ali Njego je olienje ne
samo nae nego i opte balkanske tragike. Tragi-
na je svaka balkanska egzistencija XIX veka koja
je probuena na bolji, duhovni ivot, jer je uspela
samo da sagleda oko sebe sav jad i uas tekih na-
slea. Ta tragika je neuporedivo veom teinom
pritiskivala ovu genijalnu glavu i ovaj duh od po-
stanka eljan neba. Nema nijednog problema koji
jemuionaegprosveenogovekaXIXvekaakoji
Njegonijepromuioilibarnaslutiousvomivotu
iliusvojimdelima.Velikatetatonikonijeobjavio
npr.Njegoevuprepisku.Unajburnijiminajmra-
nijimgodinamanaeistorije,onjesasvogakame-
nitogCetinjapisaoopskurnimkotorskimlekarima
ilikonsularnimagentimailiskadarskimpaamapi-
142
Stogodinji rat
smakojapooriginalnostiidubinimislikaoipole-
potiizrazaspadajuunajlepetojekodnasmilje-
noikazano.
(Dok to govori g. Andri mi pokazuje itav
snop svojih ispisa i zabeleaka o Njegou.)
Javidimdavremeprolazi,vaezabelekerastu,
ajonismorazgovaralioknjievnostikakostehteli.
Ali,najposle,iovojenekoznamenije.Itadago-
vorimo publici o knjievnosti Mi joj dajemo knji-
evnost samu, koliko moemo i kako umemo. Vi
znateGeteovure:Bilde Knstler, rede nicht!
Recite nam svoje miljenje o naim knjievnim
prilikama?
Mogu vam rei, jer vidim da Vas to interesuje,
da moja strast za knjievni posao jo raste. ivei,
po dunosti godinama u inostranstvu, ja sam na-
bavljaosvetosukodnasobjavljivali.udiosamda
ne izgubim dodir sa svojom zemljom i narodom i
duhovnimstrujanjemunjemu.
(...)
M.M-li
Ideje, 17. XI 1934.
143
Stogodinji rat
ivo andri:
U ulici Danila Ilia
Tamo gde prestaju baarijski duani i kazandij-
ske radionice i gde poinje gusto srpsko naselje sa
starinskim kuercima, ima jedna ulica, zabaena i
krivudava,kojasenekadzvalaOprkanj-sokak,ada-
nasnosiimeDanilaIlia.
Sempokojegljupobitljivogturistakoji,razgle-
dajui pitoresknu ariju, zaluta i brzo proe kroz
ovu ulicu ije mu ime ne kazuje nita, malo ko da
zalazibezpotrebeunju.Aikadproetekroztukri-
vu ulicu sa nagnutim, uvuenim ili isturenim o-
kovimaidivananama,vinebistenikadpomislilina
ma ta veliko, teko, zamreno ili jezivo. Baarij-
skigoluboviiivolaznivrapcipadajupotojkaoipo
svakojdrugojkaldrmi.Udnuulicesuvelikemagaze
sabranomiprednjimase,maukojedobadanada
doete, uvek natovaruju ili istovaruju kola sa da-
kovima brana. I jutros, evo, hamali, branjavi kao
vodeniari, unose dakove toga belog bojeg dara,
nimeta,kojegBosnauvoziotkakojepostala,iko-
jegnikadnijedostaovojzemlji,oskudnojsvaim.
Kaem,uovakomirnodopodne,vinebisteni-
kadpomislilidajejopredesetakgodinauovojuli-
ciiveojedanmladuiteljijujeduutolikoispuni-
laizanelaeljazapravdomislobodomdajeodlu-
iodauzmenasenajteiodsvihkrstova:dabudeu
istovremeubicairtva,sudijaimuenik.
Dokprolazimtomulicomigledamugaokueu
kojojmuidanasivimajka,janastojimdausea-
144
Stogodinji rat
njuoivimtogastarijegkolskogdruga,ivremekad
smo,ugrupama,sedelinaonomziduporedMiljac-
ke i vodili ake razgovore ili igrali bilijar u maloj
turskoj kavanici Kairo. S naporom mogu da oi-
vimusebislikuidagavidimkakopognutnadbili-
jaromgovori,uali,narejemsarajevskihmuslima-
na.Aliitosamonaas,pamiseodmahgubinje-
gov lik u vrtlogu i magli dogaaja i predstava koje
susedocnijevezaleuznjih:strahotartveiveliina
delajetolikadagajepodiglaibeskrajnoudaljilaod
nas,naihmisli,naegavremena,iuinilasvetlimi
tuim,daljimodsvakezvezde.
Modasvatragikaherojstvaijestutome:neu
kratkom bolu i oslobodilakoj smrti koliko u tom
to heroj, preavi svojim delom onu kobnu liniju
kojagadeliodobinihljudiisvagdanjegredastvari,
ostajesam,nemarodaniprijatelja,gubisvakulinu
oznakuipostajeonotonaratajieleionakavka-
kvimgavremenaine.
Dok sam to mislio, zazvonie zvona sa druge
strane Miljacke, prvo jedno malo, pa za njim dru-
go, vee, tamna i raspevana glasa. U isto vreme se
javimujezinsadamije,sjedne,sdruge,stree.Pa
jonekazvonaizdaljine.Bilojepodne.Zatitralet-
njivazduhisveseispunikaonekimstrujanjemod
zemljeputnebesa.Zatomstrujompodigohijaoi
putneba,isamolitvenimzvukompoeimojami-
sao, teka od zemaljskog jada. Otre se sama, do-
tlenepoznataireimaneizrecivamolitvaputneba:
Gospode,kojisinadsvetovimaivladaizna,
pogledaj, molimo te, i na ovu brdovitu zemlju Bo-
snu,inanaskojismoiznjenatlanikliinjenhlebje-
demo.Dajnamonozatotedanino,svaknasvoj
nain,molimo:usadinammirusrceisloguugra-
dove. Ne daj da nas tuin vie zlim zaduuje. Do-
145
Stogodinji rat
stanamjekrviiratnikevatre.Mirnoghlebasmo
eljni.
Pogledajnas,Gospode,iusliajneradinaszlihi
neslonih,negoradiovogvelikogpravednikaimu-
enika,sarajevskoguitelja,DanilaIlia.
Danilo Ili
146
Stogodinji rat
ivo andri
Crveni listovi
Ma koliko da sam svijetom hodio i gdje god sam
doao,udariojemojtapokamenucestuipogled
mojobogatakukuuimisaomojaotvrdosrce.
Napogledvaegoholog,okrutnogbogatstvais-
punjala mi je duu isprva gorina i strah, a kasni-
jebijesimrnja,jerjasamosjetiokolikojesramota
bitiovjekivideodajelicezemljeruglousvemiru.
Tada sam ostavio ljude, brau po liku a krvni-
keposvemudrugomiotiaosamusamoustabli-
ma koja rastu u velianstvenoj ljepoti, bez rugobe
ljudskoglicailjudskemisli.Itujeumojuduuuao
mirivelikapotrebadavamkaemsvojuljubav,svo-
jeogorenje,svojprezirisvojunadu.
Lijepostepodijelilisvijet:
Svejezavas,zavaudjecu,zadjecuvaedjece
izavaesluge.
Dobrostepodijelilisvijet:
Svetojesvjetlailjepoteuzelistesebi,asveto
jemrakaitegobeostavilistenama,pasadsesvira-
amo sa jasno i neumoljivo predodreenim sud-
binama, vi sa svijetlim a mi sa tamnim. Priroda sa
suncem, morem, gleerima i ruama slui kao a-
ren ilim za vas i vau djecu. Religije, umjetnosti,
znanosti,izumiiotkriazatosutudavaivotine
bogatijim, ljepim i lakim, i sama ljubav i dobro-
tasamosunakituvaojvelikojriznicikojasezove
svijet.Anama,namajedansavteretivota,sveto
jeteko,oskudnoitamno.Nisunce,nimjesecnisu
147
Stogodinji rat
jednako nai kao vai, jer nai prozori ne gledaju
ninaistokninazapadnegouprazninususjedskih
prozora,beznadnihkaotosuinai.
Dokseprelijevazemljamjeseinom,mispava-
motvrdimsnomumornihljudiidokserumeneju-
tra,migledamosamosvojeruke,koje,joodsino
umorne,zapoinjurad.
Koja je to umjetnost za nas siromahe ta su
namadonijeleznanostiNamajesuenapoboga-
takomsrcuneukost,sirotinjaijad.Minemamodi-
jelausvembogatstvuiljepotisvijetla,jerstevipo-
loilirukunasveizatvorilinamvrataiostavilinas
umraku.
Dobrostepodijelilisvijet!Alivaapodjelaje
samo grozna, ali ne i vjena. Saznae gnjev na i
bievreloljetoitrpkovoe,djecavaaesestidje-
tisvogaimenaiodricatibogatstvajereimonobiti
nateretipropast.
Ve se primie dan kada emo posve obori-
ti pregrade izmeu ljudi i s prezirom odbaciti sve
,,ideje i ,,principe to su ih bogati i njihove slu-
ge bacili meu nas siromahe, kao to se iz saona,
koje progone vukovi, baca slamom ispunjena lut-
ka. Ve se primie dan kada se svijet nee dijeliti
navjereiuvjerenja,negokadesvazemljabitipo-
dijeljenaudvatabora:usiromaheibogate,atoe
bitiiposljednjauraovevelikesramotekojasezove
bogatstvo, jer nas siromaha ima toliko da bismo,
kadabisvakiodnasdigaodesnuruku,zasjeniline
samosjajvaegbogatstvanegoisamosunce.Ado-
tle,siromasi,trpiteisnosite,jertojeveeponie-
njenae,tojeizbavljenjeblie,breeseprepuniti
mjerainabujaebolnakaobujicakojojnikonee
moiodoljeti.
148
Stogodinji rat
ivo andri
Noni razgovor 1941.
Zatoseokonaihplaninavijupojasevimagle,koja
zastire vidik ljudima i truje ranim strahom due
djece
Jernemaljubavinidrugarstvameuistokrv-
nomiistojezinombraom.
Zatonadnaimvaroimaiselimalebdistalno,
kaooreolprokletstva,atmosferastrahainepovjere-
nja,zlatiina,kojaplai
Jermeuraznovjernimsugraanimanevla-
dabratstvoniiskrenasaradnja,negoizdajaiotrov-
naomraza.
Zato nai sumraci padaju tako brzo i bolno,
da ranjavaju duu, zato su nae noi neprirod-
no duge i lie na mrak posljednjeg dana, zato su
danipunistidaignjevaikrvavihmrljapozidovima
iplonicima
Jer sluimo i zlom tuinu i svojim ranje-
nim zlim nagonima i zabludama, i svemu i svako-
me, samo ne velikim naelima Slobode, Bratstva i
Jedinstva.
Zatostranciobarajuoiiskreurazgovorkada
govoreonama,zatosenaazemljapominjeprva
kada je govor o bratoubilakom bezumlju i tekim
nerazumljivimkatastrofama
Jersenismonavrijemeoduprlizlu,jernismo
posluali najbolje meu nama i ujedinili se svi bez
razlike u otporu protiv tuinskog zavojevaa i do-
maegneovjeka.
149
Stogodinji rat
Zato pored svega toga, i protiv svega, sija ne-
tokaonadaizasvake,inajcrnijeplaninenae,isvi
ljudikojinosejoivuduuusebiosjeajudamora
doiosloboenjeodsramote,aspremajusedamu
pomognukakonajboljemoguiumiju
Jerzlo,nasiljeiprevaranemogutrajnovla-
dati svijetom, jer se u najzabaenijim umama ze-
mljespremajunajboljinjenisinovidazapaleoganj
otpora i da, ne tedei sebe, spasu narod od rop-
stva i sramote, njima e se s vremenom sav narod
pridruitiisnjimae,poslijepobjede,savpodjed-
nom zastavom, krenuti novim putem sloge, rada i
obnove.
ivo andri
Iz Svezaka:
***
Zapadu. Vi, kad kaete za nas da smo kulturni
ljudi,mislitedapoznajemovauumetnostidasmo
prodrli u sve njene nese i tanine. A ta to kon-
kretno znai za nas Znai: da ivimo vaim sno-
vima, jer vi druge ne znate i ne priznajete, a svo-
jim ivotom, jer mi drugog nemamo, bolje i jasni-
je reeno: da u tuim snovima traimo pribeite
od svog ubogog, oporog i esto neljudskog ivota,
umesto da se sa njim borimo i da ga borbom i ra-
dommenjamo.
150
Stogodinji rat
***
NEMCI
Onisuhtelidarazdrobesvetnakomadeidaga
popijuukriglipiva.Htelisudaizsvegatojehran-
ljivoizvadesveiveesticeipojedu,adaneorgan-
sku ljusku ostave nama za hranu, kao to se marvi
ostavljaslamapotosezaovekaodvojizrnje.Hteli
su,iuinilisukolikogodsutomogli.
Vi ste potkradali svoje robove, a da se ne biste
moralipredsobomiprednjimastideti,proglaavali
steihniomrasomipodljudima.
Vi niste silovali ene po putevima nego ste ih
planski i po spisku dovodili u svoje vojne bordele.
Vistenaspreziraliamismo,zatvoreniusvoje
hladnestanove,italiGeteainapolju,kadbinasvi
sreliizapitalizaput,nanemakom,odgovoraliNe
razumem!
***
Onimakojinisusposobnidaoseteodanostne-
koj stvari ili nekom licu, zahvalnost, nezaintereso-
van zanos, i slino izgledaju takva oseanja kod
drugih ljudi lana i neiskrena. Oni iza takvih ose-
anja trae uvek lini interes i raun, nie pobude,
akadimnepoezarukomdaihnau,jerihnema,
ondasukivninenasebeinasvojugreku,negona
takveljude,isklonisudaihsmatrajuilipretvornim
ipodmuklimili,uboljemsluaju,naivnimiglupim.
I od svog miljenja ne odstupaju nikad. Jer, tako
susazdani.
151
Stogodinji rat
***
N[EMCI]
NemciiNemaka!Tojenajveamukamogai-
vota,slomkojimoeznaitiuovekovojsudbiniili
prekretnicuilismrt.Tojeproblemodkojegebo-
lovatiEvropajostoipedesetgodina.Panitadamu
nevidimreenja.
Juesam,uprolazu,uokakojedanNemacraz-
govarasanaimvojnikom.Trebalobimnogostra-
nicapadaseopietajton.Jatoinepokuavam.Ali
jatajtonpoznajem,znamtaznaiitasekrijeiza
njega. I bez mrnje, bez traga svake osvetoljubivo-
stizaonotosamlinoprepatioodNemacaizbog
Nemaca,jasezabrinutpitam,nezbogsebenizbog
NemacanegozbogEvrope,zbogoveanstva:Kako
eoviNemcinaisvojemestomeuljudimaina
ljudskim poslovima I kada Kada e ieznuti iz
njihtonetoneljudskoiprotivnosvakojlogicikoja
vladauljudskimodnosimaOnisuporoenjui
vaspitanjuuzabludi,onibihtelidaihsviostalilju-
diivoleipotuju,iuistovremeidaihsluajuida
ihseboje.Sveueisvebihtelidaznaju,anevide
nitodaonajkonepostupasaljudimakaosaljudi-
maprestajedabudeovek.Ineuviajuituprostu
ljudskuistinu,celoostalonjihovoogromnoznanjei
umenjesamojeteretkojiihbreilakevueupro-
past.Imnogogaodnassanjima.
3.XI1946.g.
152
Stogodinji rat
U poslednjem broju sarajevskog lista Narod, koji je u
Sarajevu izaao 28. juna 1914, objavljen je i lanak o
austrougarskoj upravi studenta klasine lologije u Beu
i vatrenog mladobosanca Milana Budimira, koji se zavr-
avao asirskim prorokim reima koje su u Knjizi proro-
ka Danila iskrsle pred vavilonskim kraljem Valtasarom,
pre nego to e biti ubijen a njegovo kraljevstvo srue-
no: Mene mene tekel ufarsin (Izbrojani su tvoji dani).
Dvadeset godina kasnije, 1934 (u godini ubistva jugoslo-
venskog kralja Aleksandra Karaorevia), Milan Budi-
mir je zajedno sa zagrebakim profesorom Petrom Sko-
kom pokrenuo asopis Revue internationale des tudes
balkaniques, a zatim, na inicijativu jo jednog mladobo-
sanca Ratka Pareanina i Svetozara Spanaevia, osno-
vao Balkanski institut utemeljivi tako domau balkani-
stiku. Balkanski institut je radio do avgusta 1941. godi-
ne, kada je odlukom nemakog vojnog zapovednika za
Srbiju zabranjen. Jedno od najznaajnijih izdanja Bal-
kanskog instituta jeste dvotomna KnjigaoBalkanu objav-
ljena 1936/37, koja sadri sedamdesetak studija i lana-
ka poznatih balkanskih i svetskih strunjaka za razliite
domene duhovne i materijalne kulture balkanskih naro-
da. Za prvi tom KnjigeoBalkanu Skok i Budimir napisa-
li su pogovor, programski tekst pod naslovom Balkanska
sudbinakoji ovom prilikom prenosimo. Ovaj tekst, pisan
u vreme uspona evropskog faizma, sadri neke od utopij-
skih mladobosanskih ideja.
153
Stogodinji rat
Petar skok, milan Budimir
Balkanska sudbina
Izprethodnihzairikrugnapisanihlanakamogu
se jasno ugledati konture balkanske sudbine. Ova
sudbinaodreenajezemljitemipoloajemsjedne
strane i krvlju balkanskih stanovnika s druge stra-
ne. Dok su u epohama koje posmatramo prva dva
faktora konstantna, dotle je onaj trei na prvi po-
gledvrlopromenljiviarolik.Ali,akosukostipo-
uzdanizatitniciivotnihsokova,ondanamseitaj
trei faktor javlja kao manje vie konstantna vred-
nost, determinovana zemljitem i poloajem Bal-
kanskogPoluostrvakaoisvimonimtotadvafak-
torasobomdonose.Stvarnomimoemolakoutvr-
ditiisvakiasproveritizapaenuiparadoksnui-
njenicu, da su se za poslednjih 30 vekova kosti lu-
banje butmirskih i glasinakih stanovnika nevero-
vatnomaloizmenile,iakosusekroztavremenau
tojoblastipojaviliKelti,posleIliragrkitrgovciiz-
meu Jadrana i Podunavlja, rimske legije sa svo-
jim raznorodnim vojnicima iz cele ekumene, ger-
manska plemena, Avari i Sloveni, vizantijske po-
granine trupe sa raznorodnim vojnicima vanbal-
kanskogporeklai,najzad,osmanlijskiosvajai,ada
i ne govorimo o manjim i kratkotrajnim inltrati-
ma. Nema sumnje da balkansko zemljite asimilu-
je i uniformie u znatnoj meri balkanskog stanov-
nika,ijidinaracveeAlpincasaanatolcemisever-
njakasajunjakom.
154
Stogodinji rat
Prema tome sudbina je Balkana da vee i spa-
ja tri stara kontinenta, iju su istorijsku ulogu dva
novakontinentasamoprivremenooslabila,idapo-
sreduje meu njihovim stanovnicima, smanjujui
razlikeipojaavajuislinosti.Dasetasocijabilnai
istorijskinunafunkcijamoeuspenovriti,potre-
ban je glavni preduslov, snana individualnost sa-
mogBalkanaisamihBalkanaca.Tusnanuiupor-
nu balkansku individualnost, iju ilavost i svei-
nu uvaju balkanske planine, a iju oporost ubla-
ujubalkanskamoraibalkanskeupe,dokumentu-
junesamokostiilubanjeivihimrtvihButmiraca
i Glasinana, nego u prvom redu dosadanja nese-
binaiportvovnaulogabalkanskogovekaukul-
turnoj istoriji oveanstva. U tom pogledu mora-
mo spomenuti dva najdragocenija dara kulturnom
razvitku celog oveanstva koja su uinili Balkan-
ci. To je samosvojnost i zadrunost, individualna,
drutvena i meunarodna, bez kojih nema pravog
napretkaudrutvunitiistinskogmirameunaro-
dima ovog sveta. Oba ova faktora opteg napretka
obeleena uzajamnom trpeljivou i meusobnim
potovanjemmeupojedincimainarodima,javlja-
juseurudimentarnomoblikuvekodpesnikaIlija-
de,ukojojjevardarskimPajoncimaisjajnomHek-
toruukazanaistapanjakaoikosmatimAhajcima
idivnomAhiluiukojojsenaziruprvipokretibor-
be za duhovnu i politiku samosvojnost. Ali tri su
vekabilapotrebnadoksusehelenskiBalkancina-
uili da cene samosvojnost svoju i tuu, dok se od
polisa doe do kozmopolisa, u kome treba da vla-
dahomonoia,harmoninazadrunostsamosvojnih
jedinkiinaroda.
Ovojidejisvetskedrave,kojaje,moda,isto-
njakog teokratskog porekla, dao je sin Filipa Ma-
155
Stogodinji rat
kedonskogrealanoblikikonkretnusadrinu.Alek-
sandarVelikiimaojedvauitelja:Homera,kojine
deli oveanstvo na Helene i varvare, i Aristotela,
kome su svi varvari po prirodi robovi. Prema sve-
doanstvu polihistora Eratostena, sauvanom kod
geografa Strabona, i prema korespondenciji, voe-
noj izmeu mladog Aleksandra i iskusnog Aristo-
tela,jasnovidimodajemakedonskigospodarsvih
triju starih kontinenata prihvatio gledite svog pe-
snika uitelja, a odbacio antibioloki stav Stagirite,
osnivaabiologije.AleksandarVelikisruiojebari-
jeruizmeuhelenskihimakedonskihBalkanacasa
jednestraneiostalihnarodasadrugestrane.Tako
jerazorivigrkipolissanjenimupskimhorizon-
tomudariotemeljeoptemkozmopolisu,ijisuvi-
dokrugveranijeizgradilihelenskipesnici,lozo
inaunici,odHomeradoPoseidonija.Ovajmake-
donskidekopostaojestvarnoonajpuerdivinus,
koji donosi ucveljenom i zaraenom oveanstvu
veni smeh i trajni mir mitskog zlatnog doba, opi-
sanog i opevanog od stoara Hezioda i poslednjeg
stoiara Poseidonija kao i rimskih imitatora Vergi-
lijaiOvidija.Predilekcijamakedonskogkraljevskog
dvora za stoiku kolu stvorila je ne samo mogu-
nost za ostvarenje stoikog kozmopolisa, nego je
sauvala i predala rimskom osvajau, osim pustog
zlata i ogromne biblioteke, i ovu najveu tekovinu
starogbalkanskogoveka:idejuiidealsamosvojno-
stiizadrunosti,nakojimapoivahomonoia-con-
cordia i opti mir. Posle Aleksandra i Poseidonija
doaojeapostolPavleiEpiktetovakolauepirskom
Nikopolju.RimihrianstvosuprihvatiliAleksan-
drove tradicije i u nasledstvo predali ih Konstanti-
novomgradu.
156
Stogodinji rat
OvajnoviRimproduiojedapodmnogote-
imuslovimanegujetradicijepesnikaIlijadeiAlek-
sandra Velikog, dok je onaj stari Rim sve vie na-
ginjaoAristotelovomnetrpeljivomshvatanjuodve-
ma vrstama ljudi i naroda. Sa druge strane opet
pax Romana bila je uslovljena jednolikim jedin-
stvom, dok je Balkan sa Vizantijom na elu teio
za zajednicom sa variantama, za raznolikim jedin-
stvom, ako se tako sme kazati. Taj stav Vizantije
omoguio je ne samo stvaranje samostalnih i rav-
nopravnih narodnih crkava, nego je sauvao kod
negrkih naroda oseaj samosvojnosti pored ose-
aja hrianske zajednice. U tom pravcu treba po-
menutiinjenicu,kojujezabeleioL.Han,dasuu
grkim borbama za osloboenje uestvovali mno-
giSloveniizcentraBalkanaimnogiArbanasiiRu-
muni.Oevidnodajezajednicaekasnijaivitalni-
jaodjedinstva,organizovanaraznolikostjebiolo-
ki vrednija od jedinstvene jednolikosti. Turci su se
docnije, sve dotle dok se balkanski Hriani nisu
poeli stavljati u slubu evropskih drava, pridra-
valistarebalkansketradicijeotrpeljivosti.Hriani
sudolazilidonajviihpoloajaumuslimanskojdr-
avi,kojajeupogledunarodnesamosvojnostibila
potpuno dezinteresovana i koja je nemuslimanima
umnogimoblastimaobezbeivalastvarnusamou-
pravu. Balkanski narodi su tako sauvali svoje ver-
skeinarodneosobenosti,iposleprimanjaoriental-
nog urbanizma. Jo poetkom 19 veka, pred samo
osloboenje balkanskih naroda, odnosi izmeu
pravovernihagaihrianskeraje,premaVukovom
opisu,bilisuprimernohumani.
Indoevropskaaristokratijapretrpelajeprvipo-
raz ve pred Homerovom Trojom, iako se tu jo
ahajskavojskadelinakraljeveisebre.AliveAlek-
157
Stogodinji rat
sandarVelikinazivasvojemakedonskestoarevoj-
nikedrugovimaTajnazivhetairois,kojijerani-
jedokumentovansamouaristokratskimtajniman-
tidemokratskimudruenjima,prelaziposredstvom
stoiaraikiniarakaoiapostolaPavla,kojiseve
sredinom prvog hrianskog veka bavi meu svo-
jombraomuHristupropagandomuMakedoni-
ji, u evropski renik i stie sve do leviara naeg
vremena.Nazapaduse,meutim,odraosrednjo-
vekovni izraz aristokratskog porekla i komparativ-
nogoblika(seniorHerr).Balkanje,prematome,
stvarnakolevkaiojstvaijunatva,tihglavnihoso-
bina balkanskog planinca i realnih ideala istinskog
humanizma, koji su ouvali Balkance kroz sve ve-
kove njihove veliine i njihovog stradanja. Pre-
ma shvatanju balkanskog oveka ojstvo i juna-
tvo ostvarljivi su samo u samosvojnoj i zadrunoj
zajednici.
II
Stvaranje novih samosvojnih drava na Balka-
nu iza povlaenja Turaka nije znailo samo dra-
votvorna dela pojedinih balkanskih naroda nego i
novu orientaciju njihove kulturne istorije. Dok je
Balkanzaitavovremeturskogvladanjabiouvezi
sa istoanskom civilizacijom islamske boje, dotle
balkanski rizorimento nazovimo ovako ceo pe-
riodnovebalkanskeistorijeoddobasrpskogigr-
kogustankadosvretkasvetskogarataznaiosim
stvaranjasamostalnihdrava,joikulturnupreori-
entacijuBalkana.
Istoansku kulturu poinje da zamenjuje za-
padna kultura osnovana na naunom i tehnikom
progresu. Svi osloboeni balkanski narodi nasto-
158
Stogodinji rat
je da se razvijaju prema zapadnjakim, evropskim
pojmovima. Dravne institucije, ustavi, kole, pra-
vo,radnikapitanja,donekleipoljoprivredaizanati
modernizujusepremauzoruevropskihdrava.Pri-
vrednog orientalizma, izraenog u turskom feuda-
lizmu, nestaje gotovo posvema. Literatura i nauke
na Balkanu, ukoliko se stvaraju, stoje takoer pod
uticajem evropskih savremenih pokreta. Balkan-
skomknjievnikuinaunikunajveijeidealuovo
vreme pribliiti se evropskom duhu, evropeizira-
tiseilipozapadnjaitise,imitovatidobroilira-
voevropskiukus.
Kolikosubalkanskinarodibilikreativniudra-
votvornom pogledu, toliko su bili imitativni u kul-
turnompogleduzaceloovovremeodKaraore-
vog i Riginog ustanka do svretka svetskoga rata,
kadasezavravaperiodoslobaanjabalkanskihna-
rodaodturskeiaustrougarskevlasti.
ZaitavoovovremenijesenaBalkanumogao
opazitionakavantagonizamkakavsejeformiraou
Rusijizavremeslavolstva,kadasunajednojstrani
bili oni Rusi koji se oduevljavaju za zapadnjatvo,
anadrugojonikojisuisticaliruskucivilizacijukao
oprekuzapada.Nikonijetraioodranjesamonikle
balkansketradicije.Sviintelektualcibalkanskogari-
zorimenta bili su vie manje zapadnjaki orienti-
sani.Kritikazapadaretkajepojavaubalkanskimli-
teraturamauovodoba.ImajenetouPreradovia,
Njegoa,Maurania,Ljubie,itd.
Istorijabalkanskihnarodauovostogodina,kad
sedetaljnoprouiuporednimmetodom,nesumnji-
voedokazatidajeevropskakulturamogla,dodu-
e,dadadebalkanskimnarodimaveistandardi-
vota, bolje kole, bolje zakone, veu linu bezbed-
nost, bolja komunikaciona sredstva itd., sve ono
159
Stogodinji rat
toimnijemogladadaistoanskacivilizacijakako
sujepraktikovaliTurcizagotovopetvekovasvoga
vladanja na Balkanu. Ali, evropska civilizacija nije
mogladadabalkanskimnarodimaunutarnjukohe-
ziju, linu i meusobnu smirenost i dobre odnose,
jednom reju samosvojnost i zadrunost. Zna se i
zatojetakomoralobiti.Surevnjiveevropskeveli-
ke drave nale su u opadanju otomanske imperi-
jeplodnotlozasejanjerazdoranaBalkanuizame-
usobno izigravanje. Kako je Evropa i sama pati-
la i kako pati od nestaice kohezije sve do danas,
nijenikakonimogladaplodonosnoradinakohezi-
jibalkanskihnaroda,nijemogladadaBalkanuono
egasamanijeimala.
Balkanolog e jednom moi da konstatuje u
istoriji balkanskoga rizorimenta ovaj nesumnji-
vi paradoks. Dok je helenistika kultura mogla da
stvoristvarnukohezijunaBalkanu,dokjeRimmo-
gao unikatorno da deluje po svim krajevima Bal-
kana,dokjeVizantijamogladaujediniBalkankul-
turnoicrkveno,madanikakonijeuspeladagauje-
dini i politiki, dok je tursko-orientalna civilizaci-
ja mogla da stvori zaista neku makar i nesavrenu
kulturno-politiku homogenost, dotle je moder-
na evropska kultura, za vreme balkanskog rizor-
imenta, uistinu duhovno i politiki razjedinjava-
la balkanske narode, pored svega toga to ih je ni-
velisala svojim kulturnim uticajem. I nastao je u-
dan prizor. Turska uprava, koja se povlai, zlura-
dogledakakoseunitavajubalkanskinarodimeu
sobomiuzadnjimsvojimtrzajimanemoedave-
ruje da bi se ovi narodi ikada mogli ujediniti pro-
tivnje.UkulturnojEvropinastajeopetkaopandan
ovometurskomemiljenjuuverenjeoBalkanukao
buretu baruta koje svaki as izaziva ratove. Svi u
160
Stogodinji rat
Evropigovorezaovovremeobalkanstvusamokao
o nekulturnoj pojavi koja raa svae i protivi se
svakomnapretku.Jojeudnijaokolnostdajedino
dobro,kojenampriznajeEvropa,potieizvremena
pre upada Evropljana na Balkan (narodna pesma,
muzika,slikarstvoiarhitektura).
PrvibalkanskiratpokazaojedasejeTurskalju-
to prevarila u svome miljenju. Poslednji su opet
dogaajiEvropidokazalidaseburebarutaprene-
lo sa Balkana na druge take sveta, da Balkan nije
vieonotojeproseniEvropljaninmisliouvreme
balkanskog rizorimenta. Balkanski pakt, ma koli-
ko za sada bio nesavren, dosadanje meubalkan-
skekonferencijeiprivrednabalkanskaantanta,ako
inijedosadamogladatiopipljivihrezultata,ipaksu
topojavetakveprirodedajasnodokazujudasena
Balkanupoinjeozbiljnodastvaraperiodsporazu-
mnogizadrunogradananovimisamosvojnimte-
meljima, koje balkanski rizorimento nije mogao
jouoitiupotpunojmeri.Zaitavovremeodsto
godina to ga zahvata ovaj period balkanske naci-
onalne drave bile su tako rei in statu nascendi.
Tadajebalkanskidravnikjomisliodaenajbolje
posluitioptojstvariakopridobijetovieteritori-
jesvojoj uojdomovini.Dajekodtakvogmiljenja
moralo doi i do nemilih pojava, kao to su drugi
balkanskirat,ulazakBugarskeusvetskiratnastra-
nicentralnihvlasti,ilijoranijesrpsko-bugarskirat,
pa zahvat Rumunije u drugi balkanski rat, itd., sa-
svimjerazumljivo.Tosudejebolestistvaranjabal-
kanskihdrava.Meutim,ovesudejebolestipre-
boljene.Svakompostajesvejasnijedasenovosta-
njenaBalkanu,proizaloizsvetskograta,konsoli-
dujenasvimlinijama.
161
Stogodinji rat
Dolo je, dakle, vreme da Balkan odredi svoju
duhovnuorientacijunanovimosnovamasamostal-
nih drava i da, drei se svojih starih tradicija sa-
mosvojnostiizadrunosti,izgradiboljuzajedniku
otadbinuojstvaijunatva.
U svim velikim periodima Balkan je imao svo-
juduhovnuorientacijukojasemanifestovalaune-
koj osobenoj vrsti homogenosti. Gore smo istakli
dajetakvahomogenaduhovnaorientacijaBalkana
postojalazavremeAleksandraVelikogihelenizma,
Rimljana,Vizantijeiturskogperioda.Takvaduhov-
na homogenost mora da doe i sada kada je bal-
kanski rizorimento, svretkom svetskoga rata, sret-
no zavrio svoju misiju formiranja balkanskih naro-
da u dravotvornom smislu.
Da bi saznali kakva ima da bude ta nova du-
hovna homogenost Balkana, treba da nam balka-
nologtanodeniesamusutinubalkanskogrizo-
rimenta. Kako smo gore videli, balkanolog moe
da ustanovi da se balkanski rizorimento u jednoj
stvari bitno razlikuje od italijanskoga i nemakoga
rizorimenta, a u drugoj slae. Slae se u tome da
jeibalkanskirizorimentoiaokaoinemakiiita-
lijanskizatimdapripadnikeistogajezikagrupieu
jednudravu.Upogleduprincipanacionalitetakao
dravotvornog elementa nema razlike izmeu ri-
zorimentauEvropiinaBalkanu.Itojesveuemu
sebalkanskiievropskirizorimentislau.
Ali, dok italijanski i nemaki rizorimento ne
pretstavljaju nikakve promene u kulturnom pogle-
du nego istiu kontinuitet nemake odnosno itali-
janske kulturne tradicije, balkanski rizorimento,
zbogpetvekovnetursko-orientalnecivilizacije,koju
nastoji zameniti sa zapadnom, znai pravu kultur-
nu revoluciju. Ova kulturna revolucija vrila se na
162
Stogodinji rat
Balkanu u etapama, prema tome kako su otpadale
pojedine pokrajine otomanske imperije. Danas se
moereidajeiovakulturnarevolucijanaBalka-
nuzavrena.Tajzavretakuinienesamobalkan-
ske hrianske drave, nego i sama Kemalova Tur-
ska,kojajetakoerodbacilateokratskiprincipkao
osnov drave. Nema vie na Balkanu deljenja na-
rodanatrimileta,naislamski,latinskiihrianski.
Vizantijskog i islamsko-turskog principa drave za
vazdajenestalosaBalkana.Veranijevieosnovdr-
aveidravnogivota.Vladarnijevienihristodu-
los,robHristov,kaouVizantiji,nipravovernicar,
kakosezvaoDuanSilni,ninaslednikMuhamedov,
kalif,kakvisubilisultani.
Izmeuvizantijskogaiistoansko-turskogashva-
tanja drave na Balkanu nema zapravo bitne razli-
ke.Obashvatanjadreseteokratskogpostanjadr-
ave.IzmeuVizantijeihalifatapostojalajerazlika
samouveri.Vizantijaosnivadravunaortodoksi-
jihrianskoj,Turskanaortodoksijiislamskoj.Kad
toznamo,ondanamjejasnozatosusefanarihali-
fatzaitavovremeturskogavladanjaveomadobro
slagali,dakakonatetuSlovenaiRumuna.Egzarhi-
zamuBugarskojznaiojepravuiekasnuopozici-
juovomslaganju.
Balkanologu ukazuje se danas balkanski rizor-
imento u ivotu balkanskih naroda kao prelazno
dobakojejeizvrilotrifunkcije:1)stvoriojesamo-
stalne drave, 2) izvrio je kulturnu revoluciju na
Balkanu donevi na Balkan zapadnjako shvatanje
dravnog ivota i 3) oslobodio je dravni ivot od
vizantijsko-islamskogkonfesionalnogprincipa.
Na ovom rezultatu balkanskoga rizorimen-
ta osnivae se zacelo i sva budua homogena kul-
tura Balkana. Povratak u vizantijsko i tursko-isto-
163
Stogodinji rat
anskoshvatanjedravenemogujeistoonakokao
tonibalkanskirizorimontinisumoglidaobnove
kulturnogaivotapojedinihbalkanskihnarodaka-
kavjebiopredolaskaTuraka.Kulturnuorientaciju
nisu mogli uzeti iz predturskog doba, jer ta orien-
tacijanebiodgovaraladuhuvremena,negosumo-
raliuzetievropskukulturnuorientaciju.Drugojai-
jenijemoglobiti.Uzasavnaivnihistorizamipored
sveg oduevljenja za slavno doba narodne prolo-
sti, koje neminovno prati svaki rizorimento, niko
nije mogao vie pomiljati na to da se hrani, ode-
va ili obrauje zemlju ili vri zanat onako kako je
to bilo u doba cara Duana, ili da manastiri budu
centrikulturnogaivotakaoudobaNemanjia,itd.
Prolumrtvuformuivotanemoeviedaoivini-
kakvooduevljenje.
Pita se kakvu kulturnu orientaciju, kakav kul-
turniprinciptrainovovremenaBalkanuOvose
pitanjepostavljanajprenaunikubalkanologu,koji
nauno ispituje pojave ivota na Balkanu sa vieg
balkanistikog gledita, onda balkanskom dravni-
ku,kojiodreujesvojpolitikiradpremaprincipi-
ma balkanske samosvojnosti i zadrunosti, i, naj-
zad,balkanskompedagogu,kojiupravljasvojeme-
tode vaspitanja u cilju stvaranja zajednikog bal-
kanskogaduha.Natosepitanje,prematome,mora
preciznoijasnodaodgovori.
Kako danas stvari stoje na Balkanu kad je ceo
Balkanorganizovanusamostalnimdravama,prin-
cip balkanske duhovne homogenosti moe da gla-
sisamoovako.Balkanskasekulturatrebadaosniva
na jedinstvu u varijacijama. Varijacije pretstavljaju
kulturepojedinihbalkanskihnaroda.Novibalkan-
ski duh samosvojnosti i zadrunosti treba da har-
moniki povee ove varijacije u jednu sintezu. Taj
164
Stogodinji rat
duhtrebadaspreavagloenjaurazvitkupojedinih
narodnih kultura na Balkanu. Kako e se to u de-
talju provesti, stvar je programa koji ima da utvr-
di prvo naunik balkanolog studirajui balkansku
stvarnost u sadanjosti i prolosti, onda balkan-
skidravnikpolitiar,kojiedautvrdinajekasni-
je meudravne mere za meubalkansko upozna-
vanje i meubalkansku saradnju, i, najzad, balkan-
skipedagog,kojiedapronaenajzgodnijekolske
metodezaostvarenjenaunoutvrenihbalkanskih
vaspitnih i kulturnih ideala. Na ovaj posao, osim
ova tri faktora, pozvani su i celo balkansko javno
miljenje,novinariipisci,kaoisvionikojisebave
makojimproduktivnimradom.
VejedosadaBalkanorganizovanusvojihest
samostalnih drava bio mala slika Evrope. Kad iz-
gradi svoj kulturni i dravni ivot na podlozi bal-
kanskog ojstva i junatva, on e moi da dade ne
samo danas rascepkanoj Evropi, nego i celom sve-
tu realan primer na koji nain ima da se provodi
tzv. duhovno razoruanje meu narodima i emu
onoimadaslui.Klicezaovoduhovnorazoruanje
naBalkanuzasadiojeveVitekiKraljAleksandar
I Ujedinitelj udarivi osnovice Balkanskom paktu.
Antikuidejubratskogmira,kojaserodilanaBal-
kanu,imakedonsko-helenistikuharmonijusamo-
svojnosti i zadrunosti kao ideal pravog napretka
inisedajeupravoBalkanpozvandaponovooi-
vi i prikae Evropi, koja ba iza svetskoga rata te-
ko strada od rascepkanosti line, narodne i drav-
ne.Balkanjepozvandadadesvetuponovoprimer
duhovne trezvenostikakavjedaouklasinodoba.
Balkanskiprimerduhovnetrezvenostidanasje
vanijinegojeikadabio,modavanijinegotoje
biouklasinodoba.
165
Stogodinji rat
Preduslov za tu jedinstvenu ulogu i ujedno za
boljubalkanskusudbinujestestvaranjebalkansko-
ga duhakodsvihbalkanskihnaroda.Tajbalkanski
duhimadastvorinesamogeneracijaizalaizsvet-
skogarata,negoionakojasevaspitavaposlenjega.
Tajbalkanskiduhzahtevapresvegadaseitavaci-
vilizacija, i duhovna i materijalna koliko se ima da
stvori na Balkanu, promatra, kritikuje i formira ne
sagledita zapadne Evrope,negosagledita potre-
ba balkanske otadbine. Ovako ludo trkaranje za
Evropom,svakonekritikoimitovanjeEvrope,kako
seestopraktikujenaBalkanuzadobarizorimen-
ta, iskljuuje preporod balkanskih naroda i vaskrs
balkanskogduha,jerseijednoidrugomoeostva-
riti u prvom redu savremenom saradnjom balkan-
skog zemljita i balkanskog oveka, balkanskih na-
rodaibalkanskihdrava.
III
Preporod balkanskih naroda i vaskrs balkan-
skog duha, balkanski renesans prorie T. elinski
na prvim stranicama ove knjige. To bi bio, u stva-
ri,etvrtirenesansuEvropi,kojemsuprethodilika-
rolinki,romanskiigermanskipreporodi.Usloveza
taj novi preporod, koji elinski naziva slovenskim,
vidi ovaj naunik u tom to balkanski narodi ive
na samom zemljitu antike kulture. To zemljite
obilujemnogobrojnimspomenicima,kojikodsva-
kog balkanskog stanovnika, podjednako kod onog
saplaninekaoikodonogizdoline,stalnoizaziva-
ju i podravaju oseaj povezanosti sa prolim veli-
inamaiizumrlimpokolenjima.Onajoseajpove-
zanosti i zadrunosti stvorio je na svim krajevima
Balkanatolikezadubine.Ovdenabalkanskomze-
166
Stogodinji rat
mljitu,kaonigdenasvetu,neobinojesnanalju-
bavprematradicijiiodanostpremadrevnojprolo-
sti.Taprolostzbogsvojihtraginihperipetijabudi
istovremeno u Balkancima oseaje ojstva i juna-
tvaiopominjeihnatrezvenostismirenost.
Proroanstvo T. elinskog o novom prepo-
rodu kulturnoga oveanstva, koji treba da poe
sa ognjita evropske kulture, i da popravi i polep-
a balkansku i opteoveansku kulturu, teko da
e danas nai mnogo vernih. Za veinu posmatra-
anisunisamibalkanskiSloveni,kojipremaizlaga-
njuT.elinskogtrebadaposluekaoglavnapoluga
zaetvrtipreporod,uistompravcuduhovnozain-
teresovani,ajomanjekulturnohomogeni.Alpski
SloveniilislovenakiJugosloveni,kojiveuBalkan-
cesaEvropljanima,nepokazujuonukulturnuori-
jentacijukojunalazimokoddinarskihibalkansko-
rodopskih Slovena, iji ogranci preko Dobrude i
Trakijeupuujunaevroazijskustepuianatolskuvi-
soravan. Kao jo veu zapreku etvrtog ili balkan-
skog preporoda mogli bi pristalice samoubistvene
istunskeizolacijerasainaroda,dosadnepoznateu
istorijisveta,smatratituokolnosttosvibalkanski
narodinepripadajunijednojrasinijednojjezikoj
porodicinijednojveri.MinalazimonaBalkanuza-
istaudnumeavinuusvatripravca:poredneobre-
zanihobrezane,poredIndoevropljanaTurke,pored
dinaracamediteranceipanonce.
Ali treba se setiti da je prvi preporod u Evro-
pi bio isto verskog karaktera, dok su drugi i trei
biliizrazitonacionalnoobeleeni.Balkanskomide-
alubratskogmiraimeusobnetrpeljivosti,balkan-
skomhumanizmuojstvaijunatvanemoeodgo-
varati nijedan oblik koji pokazuju tri ranija prepo-
roda.Balkanskipreporod,kojitrebaimoedapo-
167
Stogodinji rat
stane opteoveanski, ne moe biti obeleen ni
ogranien rasom, verom ili nacijom. On moe je-
dino da bude supranacionalan i suprakonfesiona-
lan,akoelidaizgradinovetemeljezakozmopolis
u kome e iveti humanitas renata i u kome e se
razvijatilitterae renatae. Takoesemoiuoblasti
duhovnojizgraditionosvetskocarstvokojejehteo
da osnuje Aleksandar Veliki. Tako e se balkanska
sudbinavezanazasudbinutrijustarihkontinenata,
uputitipravcemantikoghumanizma,kojisemoe
zdruitisasavremenimamerikanizmom.
Ovaj oblik etvrtog ili balkanskog preporoda
nuna je posledica potreba i raspoloenja kultur-
nogsvetanaihdana.Carstvoamerikanizmaima-
inemoeseodratisamotakoakosklopitrajansa-
vez sa carstvom humanizma i duha na iji su pre-
stosedalitolikisinovibalkanskezemlje,planinskog
izvorakozmikihiljudskihsnaga.SudbinaBalkana
kaodajeiutomtoenjegovinarodimoidastvo-
reusloveizaharmonijuamerikanizmaihumaniz-
makojudananjeoveanstvojasnooseakaonaj-
preu potrebu. Da amerikanizam nije biljka nepo-
desna za balkansko zemljite patrijarhalne kulture,
pokazujenesamodalekiprimersajapanskihostrva
ibliskiprimeriizbalkanskihrizorimenata,negoi
samatvrdainjenicadajeevropskatehnikausvo-
jimosnovimahelenistikog,tj.balkanskogporekla.
Balkanska sudbina, koja e odgovarati balkan-
skomzemljituibalkanskojsamosvojnostiikojae
bitidostojnatolikoponiavanihipreziranihBalka-
naca,uslovljenajebalkanskimpreporodom,ijisu
elementiiiniociizloeniuovomnizustudijaira-
sprava.Onepotiuuprvomreduodljudiistogpo-
gledaiistogsrca,kojinisuroeninaBalkanu.To
znaidasenovaiboljabalkanskasudbinaneosea
168
kodsamihBalkanacakaonedostinautopija,nego
kaonunaisvakomuoljivaposledicasaradnjesvih
onihinilacakojiodreujutokistorije.
Vremenasuobremenila.Bliisepreporodbal-
kanskihnarodaivaskrsbalkanskeotadbine.
Knjiga o Balkanu I,
Balkanski institut, Beograd 1936.

Tromo se vreme vue

I nieg novog nema,
Danas sve ko jue
Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube jee,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zvee.
Svaki dan isti ivot
Pogaen, zgnjeen i strt.
Ja nijesam idiot
Pa to je za mene smrt.
Al pravo je rekao pre
eraji soko sivi:
Ko hoe da ivi nek mre,
Ko hoe da mre nek ivi!
GvviioPrincip,
Terezin,1918.