Seminarski rad 1

UVOD
Turizam predstavlja jedan od masovnijih fenomena koji se proirio po celoj
zemaljskoj kugli, a sve to zahvaljujui ljudima koji ele da putuju i otkrivaju, tj. Turistima.
Razlozi zbog koga ljudi putuju ima mnogo, ali jedan od je najizrazitiji beg od
svakodnevnice i poznatog okruenja s ciljem odmora i upoznavanja druga!ijih predela,
kultura, ljudi itd. "bog same !injenice da vie nije kod kue u poznatoj sredini turista gubi
sigurnost to kod njega izaziva strah, pa zbog toga zaposleni u turizmu i hotelijerstvu treba da
prilagode svoje ponaanje psiholokom stanju gosta , njegovim potrebama i o!ekivanjima .
#pravo zbog toga obra$ena tema animacije u turizmu i uloga animatora.
Seminarski rad 2
ANIMACIJA KAO ELEMENT SAVREMENE TURISTIKE
PONUDE
%nimacija kao podru!je delovanja u okviru turisti!ke aktivnosti postoji prakti!ki od
po!etka turizma kao privredne delatnosti. Tokom tog dugogodinjeg razvoja menjali su se njeni
oblici i sadraji u skladu s promenama u odnosima potranje i ponude odnosno funkcije turizma u
celini.
&anas u uvetima savremenog razvoja sa rastuim i poveanim fondom slobodnog
vremena,porastom broja turista, porastom njihovog standarda i s tim u vezi promenama u samom
na!inu ivota animacija dobija nove sadraje.
"a nae poimanje animacije najprihvatljivija je definicija'
%nimacija je ljubazan poziv na zajedni!ku aktivnost.
(na zna!i zabavljati, raspoloiti odnosno u prenesenom smislu poticati, pridobivati nekoga
za neto, odueviti, bodriti.
)rema tome moglo bi se rei da ona obuhvata sledea podru!ja'
*sport i rekreaciju
* zabavne priredbe
* kulturno*socijalnu animaciju
+arketinki posmatrano, zahtevi turista, potroa!a ugostiteljskih usluga, orjentisani su
prema sve veoj diverzifikaciji i traenju sve ire lepeze potencijalnih usluga. %ko su nekad smetaj
i ishrana bili sinonim ugostiteljsko*turisti!ke delatnosti, danas su ove usluge ostale samo
pretpostavka, a sve manje cilj turista. Turist trai destinaciju koja nudi promenu, novi doivljaj,
doga$aje.
Seminarski rad 3
ZABAVNI PROGRAM
,lementi mikro*organizacije zabavnih programa
# grupu poslova koje u irem smislu nazivamo -- zabavni programi -- moemo razlikovati
sledee delove'
* zabavne igre
* stalni muzi!ki programi
* zabavni program u uem smislu
"abavne igre predstavljaju manje, zaokruene delove programa u kojima sudeluju sami
gosti. #glavnom su takmi!arskog karaktera, ali je naglasak pre svega na zabavi, ali i uveseljavanju
gostiju. .jihovo kreiranje je zadatak rukovoditelj sektora zabave i animatora voditelja programa.
Stalni muzi!ki programi mogu se podeliti u dve grupe kao to su'
* iva plesna muzika, odnosno zabavni muzi!ki sastavi koji na osnovu ugovora sviraju u pojedinim
prostorima,
* disko muzika koja se reproducira s plo!a, traka, odnosno video traka
"abavni programi u uem smislu predstavljaju zaokruene celove!ernje priredbe koje
imaju za osnovni cilj zabavu i razonodu gostiju. Svaki od ovih programa ima osnovnu temu / na0iv
samog programa 1 koja se provla!i kroz celo odvijanje programa i koja se naj!ee upotpunjava
razli!itim zabavnim igrama, odnosno muzi!kom pratnjom.
SPORTSKO-REKREATIVNI PROGRAMI
,lementi mikro*organizacije sportsko*rekreativnih programa
# okviru podru!ja rada sporta i rekreacije, predvi$enog programskim
smernicama,razlikujemo sledee grupe poslova'
Seminarski rad 4
* iznajmljivanje terena, opreme i rekvizita /sportskih i planih 1
* kole sportova i usluge sparing partnera
* organizacija takmi!enja i turnira
* poslove odravanja i tehni!ke usluge gostima.
PROGRAMI ANIMACIJE
(snovna karakteristika programa animacije proizlazi iz !injenice da ga vodi /organizuje i
izvodi 1 uglavnom jedan izvritelj animator, da je specifi!nog sadraja od slu!aja do slu!aja i da je
usmeren nazadovoljavanje irokog spektra aktivnosti i delovanja. 2od ovih programa naglasak je na
intimnosti i druenju unutar manjih grupa ljudi koji imaju sli!nosti i koje povezuje zajedni!ka
sklonost za odre$ene sadraje i aktivnosti.
Problematika kadrova
2adrovi koji e biti angaovani za obavljanje poslova animatora moraju posedovati
odre$ene kvalitete koji nisu uobi!ajeni i koji se ina!e ne zahtevaju prilikom zasnivanja radnog
odnosa. %nimator predstavlja jednu od presudnih karika u izvo$enju programa. To su ljudi koji
moraju imati izvanserijske kvalitete u komuniciranju, kretanju po bini, inventivnosti i drugom uz
obavezno perfektno poznavanje barem tri svetska jezika. )ored toga oni bi morali poznavati barem
nekoliko pozdravnih fraza na jezicima gostiju svih nacionalnosti koji se nalaze u objektima,
odnosno koji prisustvuju programima. %nimator* voditelj programa mora biti --umetnik stvaranja
atmosfere --.)ored svega toga on mora posedovati arm nenametljivosti i celo vreme vo$enja
programa biti svestan da on ne nalazi u poziciji -- zvezde programa --. .jegova je osnovna uloga da
stvara dobro raspoloenje i uvla!i goste u program.
UVETI KOJE TREBA ISPUNJAVATI ANIMATOR(KA)
Starosna dob' od 33 godine dalje / idealan je od 34 godina 1
(brazovanje' via kola, dobro opte znanje kao i druge kvalifikacije npr.'
*u!itelj sporta
Seminarski rad 5
*nadglednik bazena
*odgajateljica
*pedagog
*usluno zanimanje
*umetni!ko / muzi!ko zanimanje 1

(sobine' simpati!an, negovanog izgleda
*tolerantan, otvoren, strpljiv
*veseo, optimista
*aktivan, samoinicijativan, samosvestan
*da ima interes za rad sa ljudima, socijalno angaovan
*da poseduje ivotno iskustvo
*da ima stru!nost sistematskog miljenja i delovanja
*talenta za organizaciju
*ugodan glas, da se dobro izraava
*spretnost u rukovanju predmetima
*da dobro podnosi psihi!ke i fizi!ke napore.
"nanja' *jezika / odli!no poznavanje materinskog jezika, znanje nema!kog, engleskog,
francuskog i italijanskog jezika 1
*iskustvo u opho$enju sa ljudima
*iskustvo u pruanju usluga.
Seminarski rad 6
POSLOVI NA PODRUJU ANIMACIJE
2ao to je ve napomenuto, poslovi animiranja predstavljaju vrlo specifi!an na!in rada
koje provodi pojedini izvritelj animator s odre$enom grupom gostiju. 5ormiranje ovih grupa vri
se prema nekom, za odre$eni broj ljudi, karakteristi!nom podru!ju interesa. (visno o tim
podru!jima interesa gostiju, mogue je sa!initi sledee grupe aktivnosti animacije'
*animacija likovnog stvaralatva
*animacija za ples, folklor i plesnu rekreaciju
*animacija za kulturno*istorijske sadraje
*animacija za kulinarstvo
*animacija razli!itih hobija /fotografija, ribarenje ... 1
Rad unutar ovih grupa aktivnosti animacije nije, niti se moe unapred striktno definisati.
(snovni je zadatak animatora da kroz najrazli!itije oblike i sadraje ponudi gostu zadovoljenja vie
ili manje razvijenih sklonosti i sposobnosti bilo da se radi o kulturi, hobiju ili ne!em drugom.
&a bi pridobili gosta za pojedine sadraje, animatori moraju poznavati potrebe i sklonosti
gostiju. Sa tim u vezi oni uspostavljaju neposredne kontakte i usko sara$uju sa vodi!ima pojedinih
agencija kao i sa recepcijama preko kojih mogu doi do potrebnih podataka i informacija o
zahtevima odnosno interesu gostiju za pojedine vidove aktivnosti.
VANOST PROSTORA ZA ODVIJANJE ANIMATORSKIH
AKTIVNOSTI
Turizam -- guta -- prostore i to kvalitetne koji su ina!e ograni!eni. #z to turizam takve
prostore -- deli -- sa poljoprivredom, industrijom i nekim drugim aktivnostima.
2ada govorimo o turizmu u odnosu na prostor u kojem ga elimo planirati i razvijati,
moramo ga uslovno re!eno podeliti u dve osnovne grupe i to'
Seminarski rad 7
*)oslovni turizam
*Rekreativni turizam
)oslovni turizam ili turizam za poslovne ljude ne trai odvajanje iz gradskih aglomeracija,
ve komplementarno korienje prostora, blizinu mesta gde se odvijaju poslovne aktivnosti, visoku
sposobnost proto!nosti objekata, tj. %psolutnu podre$enost poslu kao glavnom motivu dolaska
gostiju u objekt.
Rekreativni turizam zahteva posebne prostore, a izbor receptivnih kapaciteta treba biti
sledei'
% 1 objekti sa vanjskim izgledom se uklapaju u pejza / -- rune betonske kocke -- jesu takve u
borovoj umi, ali ne i me$u neboderima u gradu 1.
6 1 objekti mogu i trebaju imati originalan vanjski izgled, ali komfor i unutranje ure$enje
standardne uz eventualnu blagu primesu lokalnog ili nacionalnog folklornog kolorita.
7 1 pojedini se kapaciteti me$usobno isklju!uju i u tom slu!aju se ne smetaju u neposrednu blizinu.
& 1 prirodni izgled okoline ne sme se naruiti za stalno kod objekata koji su podignuti kao
provizorni / na primer betonske podloge i se!a ume u kampovima 1.
Realno je zaklju!iti da sam hotelski objekat bez obzira na veli!inu i kapacitet ne moe
upotpunosti zadovoljiti sva podru!ja animacije. )otrebno je dakle imati i odre$enu infrastrukturu
koja e biti u funkciji zadovoljenja svih potreba gostiju, a to su izgra$eni sportski tereni, terase,
restorani, bazeni, ure$eni prilazi moru i sve ono to je potrebno da bi se omoguilo nesmetano
funkcionisanje tog dela izvanpansionske ponude. 8er, da bi se mogli organizovati primerice turniri u
tenisu ili mini*golfu, osnovni je preduslov posedovanje terena za upranjavanje takvih aktivnosti.
"na!i ako preduzee eli animirati i zabaviti svog gosta treba osigurati i osmisliti prostor
na kojem e mu ponuditi raznolike mogunosti troenja njegovog vremena i novca, te ujedno u
njemu stvoriti oseaj zadovoljstva i potrebe da ponovo do$e i koristi ponu$ene mu usluge, jer staro
je pravilo nema bolje reklame od zadovoljnog gosta.
Seminarski rad 8
ULOGA PROPAGANDE U PLASIRANJU ANIMACIJE KAO
TURISTIKOG PROIZVODA NA TURISTIKOM TRITU
)ostoji vie na!ina na koje je mogue posmatrati ulogu i zna!enje ekonomske propagande
u drutvu, pa i u turizmu. 8edan je onaj kojim se posmatra propaganda kao na!in prenoenja
informacija.9rlo !esto se propaganda posmatra kroz njenu uloga uveravanja, posebno u
savremenim odnosima konkurencije na tritu. "atim se ekonomska propaganda posmatra kroz
njenu ulogu stvaranja -- imagea --. :etvrti na!in posmatranja ekonomske propagande polazi od njene
uloge zadovoljenja potreba prodava!a /proizvo$a!a 1. ;z ovoga proizilazi da je cilj propagande u
turizmu vie na podru!ju informisanja me$u ljudima, nego na podru!ju uveravanja da !ine ovo ili
ono, a to ne bi bilo u skladu sa njihovim potrebama.
%ko ovo svedemo u ue okvire isklju!ivo animacije, kao samostalnog turisti!kog
proizvoda, ostaje da je propaganda jedini mogui oblik propagiranja vlastite ponude i vlastitog
proizvoda turisti!kom tritu.
&anas je ve postalo jasno da ekonomski elementi prevladavaju u turizmu, te da se daljni
razvoj turizma u celini, pa i svih njegovih komponenti, ne moe zamisliti izvan !vrstih okvira trita
i ekonomskog ponaanja svih sudionika u njemu. :injenica je pak da se me$u funkcijama animacije
u turizmu nalaze i takve koje preteno ili uopte nemaju pozitivne ekonomske karakteristike, tj.
,fekte u izravnom smislu, ali ipak trebaju postojati jer njihovi prakti!ni efekti i te kako uti!u na
poveanje pozitivnog finansijskog rezultata ostalog dela turisti!ke ponude. Stoga propaganda i
sli!nih animacijskih aktivnosti ne sme biti zanemarena, ve treba ravnopravno sudelovati pri
planiranju finansijske strukture propagande u smislu kako i koliko e se na ta utroiti novca.
%ko propagandu animacije shvatimo kao informaciju izraenu na poseban na!in, onda je
potrebno naglasiti da takva propaganda mora sadrati velik broj konkretnih podataka, tako da bi
eventualno korisnik na to laki na!in upotpunijo svoju predstavu, odnosno o!ekivanja u
odre$enom zabavnom programu. Toje posebno naglaeno u propagandi namenjenoj inostranom
gostu, jer je realno o!ekivati da takav potencijalni konzument usluge, daleko manje poznaje
odgovarajuu ponudu izvan njegovih nacionalnih granica, pa je tim vea elja i potreba za
informacijom preko propagandne poruke.
(snovni principi delovanja turisti!ke propagande, a time i propagande animacije su'
Seminarski rad 9
* da privu!e panju, oivi interes i pobudi zanimanje
* da stvori -- turisti!ku elju -- i odluku
* da ostvari konkretnu akciju kupnju / upotrebu 1
* da takva aakcija urodi odre$enim ekonomskim relevantnim posledicama.
#koliko propaganda ostvari navedene principe, ispunila je svoj zadatak, to drugim re!ima
zna!i da je bila uspena. %li uz sve ovo treba naglasiti i sledee' propaganda pripada onim
aktivnostima za koje je karakteristi!na neizvesnost rezultata. #laganja i troenja za propagandu idu
u red takvih trokova koji se ne mogu unapred garantirati nikakvim iznosima ni rezultatima. Stoga
turisti!ka preduzea koja ele invenstirati odgovarajua sredstva u propagandu animacije, zabave,
sporta i rekreacije u svojim objektima, pre svega moraju stvoriti i imati kvalitetne programe
animacije, zabave,... jer samo tada mogu o!ekivati da e se uloena sredstva vratiti i stvoriti
dohodak koji e omoguiti da se povea i unapredi, kako animacija i propaganda same animacije,
tako i kolektiv u celini.
o!ekivanje na odmoru
kolona
<%=
kolona
<6=
kolona
<7=
kolona
<&=
kolona
<,=
kolona
<5=
rangiranje zahteva
&ruiti se sa prijatnim novim ljudima
&osta veselja i zabave
Stei nove utiske
%ktivno se baviti sportom
6iti slobodan
)uno se odmarati
>)repustiti se brizi i nezi drugoga
)uno toga doiveti
)romena ambijenta
&a se neto nau!i, radi kulture i obrazovanja
>
4
?
@
4
3
A
B
B
C
>
3
3
@
?
4
A
C
B
D
>
3
4
@
4
?
A
D
B
B
@
A
3
4
>
?
D
B
B
C
3
?
>
C
@
4
D
B
>E
A
>
3
3
@
?
4
B
D
C
A
Seminarski rad 10
(stalo D >E >E >E >> >E
)itanje' Fta o!ekujete od vaeg odmora G
%nketa ?4EE upitnika iz turisti!kih naselja na Sredozemlju.
Seminarski rad 11
ZAKLJUAK
%.;+%7;8% * to je dugoro!na li!na usluga
%.;+%7;8%
.;8, pasivan program
*!ista zabava
*televizija sa drugim medijima
*kratkoro!ni pokuaj
%.;+%7;8% 2(FT%'
*novca / investicija u osoblje, tekuih trokova 1
*dobro kolovanog i obrazovanog osoblja
*dobre volje svih saradnika / ne samo animatora 1
%.;+%7;8% &(.(S;'
*vie komunikativnosti sa gostima
*vee zadovoljstvo gostiju
*bolju ispunjenost vremena
*vie gostiju povratnika
*vii vanpansionski promet
*profiliranje nasuprot takmi!aru
%.;+%7;8% 8, &%2H,'
*osmiljena
*okrenuta budunosti
*srednjoro!no ulaganje
Seminarski rad 12
LITERATURA
*+r. 9inka 7etinski , -- %nimacija u turizmu -- , "agreb, >DD4.
&r. .enad Ivozdenovi, -- (snove turisti!ke privrede -- , Split, >DC>.
&r. 6oris 9ukovi, -- +arketing u turizmu --, "agreb, >DBE.
&r. Jor$e :omi, -- )utovanje kroz geopanoptikon --, 6eograd, 3EEE.
SADRAJ
#9(&..................................................................................................................................................>
%.;+%7;8% 2%( ,H,+,.T S%9R,+,., T#R;ST;:2, )(.#&,.........................................3
"%6%9.; )R(IR%+........................................................................................................................@
S)(RTS2(*R,2R,%T;9.; )R(IR%+;........................................................................................@
)R(IR%+; %.;+%7;8,...................................................................................................................?
#9,T; 2(8, TR,6% ;S)#.8%9%T; %.;+%T(R/2%1..................................................................?
)(SH(9; .% )(&R#:8# %.;+%7;8,...........................................................................................A
9%K.(ST )R(ST(R% "% (&9;8%.8, %.;+%T(RS2;L %2T;9.(ST;..................................A
#H(I% )R()%I%.&, # )H%S;R%.8# %.;+%7;8, 2%( T#R;ST;:2(I )R(;"9(&% .%
T#R;ST;:2(+ TRK;FT#.................................................................................................................B
"%2H8#:%2.....................................................................................................................................>>
H;T,R%T#R%...................................................................................................................................>3
)R;R(&.( +%T,+%T;:2; 5%2#HT,T
.(9; S%&
(&S,2 "% I,(IR%5;8#
&;)H(+;R%.; I,(IR%5*T#R;"+(H(I
)redmet' 2ultura ponaanja
)rofesor' dr :omi Jor$e
SEMINARSKI RAD
tema: Animacija u turizmu
student'
&ujin Svetlana
?DMDC
Novi Sad, 2000.