Avangardni pokreti - dadaizam i nadrealizam

Goa autorka: Ana uki

1.Pojam avangarde i pojam pokreta
Mrzim rutinu, klie i retoriku.
Mrzim mumije i muzejske suterene.
Mrzim knjievne fosile.
Mrzim zveku lanaca.
Mrzim sve one koje sanjaju o antici i misle
da nita ne moe da nadmai prolost.[1]
Pojammodernogu knjievnosti veoma se dugo upotreljava! a svako negiranje i opovrgavanje
uspostavljeni" umetni#ki" na#ela njegov je trijum$% & '(' veku! upotrena vrednost ovog
termina u naglom je porastu! propor)ionalno sve urzanijoj smeni knjievno-umetni#ki"
stilski" $orma)ija i nji"ovi" programski" ideja% *e nove tenden)ije sve su nerazlu#nije od
politi#ke stvarnosti i +nastoje, pooljanju drutvenog i du"ovnog stanja putem umetnosti%
+-oderno u knjievnosti prati nove za"teve u so)ijalno-politi#kom ivotu%,[.]& /ran)uskoj se!
tokom '(' veka! umesto pojmamoderno! po#inje da koristi pojamavangardno%
0azivavangardna umetnostpripada gotovo isklju#ivo neolatinskim jezi)ima i kulturama%
1injeni)a je! me2utim! da se najolje prilagodio i najdulje ukorenio na tlu /ran)uske i (talije%
&pravo to latinsko nasle2e pojma izazvalo je otpor i spre#avalo njegovo odomaenje u
0ema#koj! gde su preovladala imena kao to sumodernizam, dekadencija, secesija, Neu-
Romantik% & 3usiji! gde je od po#etka veka avangardna umetnost postala prva umetnost!
izvorni pojam prodire rzo i potpuno%
Avangarda! u zna#enju koje danas nosi za"vata istorijski period i du"ovni sklop umetni#ki"
pokreta koji su nastajali i smenjivali se u prvim de)enijama '' veka% 4odea eljalitterature
d`avant-gardeila je osloa2anje i ovaploenje kreativnog du"a na ekperimentalan na#in%
5vako razumevanje predstavlja neku od zavrni" $aza u sloenoj evolu)iji[6]pojma o kojem je
re# i koji! 1789%godine! u /ran)uskoj! iva upotreljen prvi put kao naslov vojnog #asopisa% :a
poloti#kim konota)ijama koristi se od 1;6<% u krugovima repulikana)a! a u drugoj polovini
veka! #est je u naslovima #asopisa i pulika)ije i preteno ozna#ava levi#arski! kadkad
anar"isti#ke pokrete% Pred sam kraj veka! pojam postaje toliko $leksiilan da iva korien u
direktno suprotnom zna#enju = desni#arkom! antilieralnom! na)ionalisti#kom% 0a samon
kraju '(' i po#etkom ''! ovim terminom po#inju da se postepeno ozna#avaju ekstravagantne
umetni#ke tenden)ije%
0ema idealno de$inisane avangarde! ona je pojava koja jednako evoluira sa promenom
drutveni" struktura i njeno teorijsko odre2enje prati njene izmene% :"vaena kao epo"a
onove i nunog preolikovanja! avangarda e iskoreniti tradi)ionalne za"teve i $unk)ije
umetnosti! da i namesto nji"! a u ime nove svr"ovitosti! postavila vlastite vrednosti%
Avangarda svi" epo"a jeste univerzalna nega)ija klasi#nog osnova% Po#etni se impuls na"odi u
apsolutnoj ue2enosti u svemogunost stvaranja! sutinski razli#itog od preavangardnog
nada"nua% 0a#elo podraavanja zamenjeno je na#elom pune originalnosti! jer autoriteti vie
ne postoje% :tvarala#ki pro)es postaje improviza)ija! #ista spontanost! aktivnost za see%
&metnik se vie ne zadovoljava prividom povrinskog i uoi#ajenom slikom stvarnosti! jer eli
da za"vati sutinu ispod pojavnog% & teorijskom pogledu! karakteristi#no oeleje pokreta
istorijske avangarde sastoji se u #injeni)i da nisu razvili nikakav stil% 5vi su pokreti pre ukinuli
svaku mogunost zasnivanja jednog epo"alnog stila i uzdigli! na nivo opte koristi! umetni#ka
sredstva proli" epo"a% *ako iva! makar na#elno! uvedena poetika sloode i oneoi#avanje
kao dominantan postupak%
0a osnovu izloeni" postavki! P%>irger[9]! zaklju#uje interesantnu i pomalo neoi#nu tezu
kojom tvrdi da tek avangarda odre2ene opte kategorije umetni#kog dela #ini prepoznatljivim!
i da! sledstveno! pret"odni stadijumi razvoja $enomena umetnosti! mogu iti s"vaeni "odom
unazad! tj%polazei od razumevanja avangarde! a ne prvoitne knjievnosti% *o i zna#ilo da
tekona#ini umetni#ka dela prepoznatljivim u nji"ovoj optosti! jer i" vie ne ira prema
nekom stilskom prin)ipu! ve se njima slui kao raspoloivim umetni#kim sredstvima% :ve
pret"odno postalo je nuno kako i nastupilo avangardno! kao to je +prolost predistorija
sadanjosti%,[?]5va ideja $ragmentarno predo#ena! radikalno se suprostavlja neto
tradi)ionalnijim pogledima na prolem razvoja knjievni" prava)a! skloni" da avangardi
otpiu svako pravo da se smatra prav)em istorije knjievnosti! ve samo du"om! klimom!
strujom! modom% Postoje i oni teoreti#ari za koje jeavangardnozapravo prin)ip smene
knjievni" epo"a po modelu: staro-novo ili klasi#no-romanti#no% *o i zna#ilo da ona nipoto
nije karakteristi#na pojava ranog '' veka! ve opte na#elo istorije knjievnosti! gra2ene na
prin)ipu kontrasta: neto se usporava! rui! smenjuje! da i se neto drugo moglo proglasiti
modernim% -oderno je novo i nuno privremeno! jer sve stari i konven)ionalizuje se%
Gotovo da sve avangardne poetike! sastavljene u oliku mani$esta! polaze od neki"
zajedni#ki"! opti" na#ela% @edno od nji" proglaava radikalniantitradicionalizam% Prolost se
osporava na sve na#ine! apaseistikonajsramnije je odre2enje koje postoji% 5vakva logika!
prema kojoj sve prolo apsolutno i ezkompromisno ezvredno! $un)ionie i dosledno se
sprovodi kroz sva strujanja ranog '' veka%
Arugo veliko otkrie avangarde jesterevolucija% 5na se uzdie do temeljnog na#ela! tako da se
suverzivno delovanje a$irmie kroz konstruktivan poetodavni u#inak% Godine 1897! Bara je
zapisao: +(zvan ideoloke revolu)ionarne tradi)ije! kod pesnika postoji jedna spe)i$i#no
poetska revolu)ionarna tradi)ija%, 0jegovo naslednik! Andre >reton sli#no zapaa: +Aa je
jedino pouna stvarala#ka! i zato smatramo da su svi razlozi za pounu dovoljni%, :tav
dadaista i nadrealista susti#e se u ideji da pouna nuno pret"odi pesmi! i da je destruktivna
sila ona iz koje se sve poetsko ra2a% 5vo opterevolu)ionarno na#elo primenjuje se na sve
pojedina#ne slojeve umetni#kog dela% *ako se na primer! revolu)ija u olasti jezika vodi u ime
njegove sutinske podvojenosti% &tvr2uje se razlika izme2u jezika koji slui konven)ionalnoj
komunika)iji i pesni#kog jezika% *radi)ionalni! devijantni jezik koji se eli ukinuti! odraava
drutvo koje trea sruiti i zato! trea da ustupi mesto poetskijem od see! jeziku koji je plod
integralne revolu)ije% +Pesni#i jezik vie nemora da prenosi uoi#ajene sadraje i misli! ve
konkretnu stvarnost re#i! koja se otkriva kao spontano poetska%,[C]A%>reton veoma pre)izno
razlikujejezik istineijezik stvaranja% Aadaizam! neto radikalniji! zagovara unitenje
istroenog jezika! da i iz njegovog pra"a nastao novi! punozna#an jezik% >ora protiv
okotalog govora rezultirae uvo2enjem institu)ije eksperimentalnogantijezika! koji je izvan
logike! sintakse i semantike% 5no to se #ini naj"ermati#nijim! #ak esmislenim! u delima
avangardni" umetnika! zapravo je izraz dosledne primene na#ela antijezika ili! kako je
smatrao Bara! nunog osloo2enja od jezika u opte%
&padljiva je i tenja ka razaranju "ijerar"ijskog poretka umetnosti% 0estaju grani)e anrova i
vrstaD nastaje spona ar"itekture! vajarstva! poezije i likovni" umetnosti! stvaraju se vizuelne
sim$onije i knjievni kolai% 3azlikovanje visoke i niske kulture ukida se zarad to prisnijeg
odnosa sa pulikom% 5na postaje nuni element! katalizator re)ep)ije! ez #ijeg aktivnog
prisustva stvarala#ki pro)es vie nei io mogu% Avangarda ukida pojam originalnog!
neponovljivog dela i zamenjuje ga serijskom proizvodnjom! prednost daje knjievnim
pokretima! a ne pojedinim stvarao)ima! te sredite interesovanja pomera od individue ka
)elini! tenden)iji i optem utisku% Popularie se pojam dela kaootvorene forme! gde umetnost
postaje kominatori#ka igra za narodne mase% 5tuda nepredvidivost! spontanost i
ok%!a"enje poeme iz eira, automatski diktat, slo#odna asocijativnosti sl,dadaisti#ke su i
nadrealisti#ke primene ovog ekperimentalnog na#ela%
0a kraju! avangarda eli da porekne umetnost samu! ona eli da postane proglas! te"nika!
industrija ili da se makar preorazi u sredstvo nau#nog istraivanja% Aelo eli da postane
maina! a umetnik-konstruktor% Belokupna ontologija umetni#kog proizvoda drasti#no se
menja! ono prestaje da saira panju i povla#i se u korist sopstvene inten)ije! duevnog stanja
kojim je stvoreno%
& zamislima avangarde znatni su elementi utopije! i uravo je ta koleljivost elje
da se neto u#ini i nemogunosti da se eljeno dogodi! ilustrator spe)i$i#na
energija du"al`avant-garde%
Posle 186?% dolazi do osetnog smirenja i prestanka napetosti u veini evropski"
knjievnosti% 0akon godina istraivanja i egzii)ionizma! pis)i se okreu
"armoni#nijoj umetnosti%
Grupa se raspala: to je jedan od mogui" raspada avangardi% @er i one! kao i sve
ljudske grupe opstaju samo ako ima "armoniju i strogog jedinstva% @edinstva!
koje ne moe dugo da se odri %%% Pored toga! za raspad postoji i ojektivniji
razlog od ove sektake #istote: da se ivi odvojeno! ispunjeno sopstvenim stilom i
tako odjednom osloodi pometnje koje su uneli neeljeni elementi koji se!
neizeno priklju#uju svakoj grupi u modi%,[7]
EEEEEEEEEEE
$vangarda u svoj sovojoj irini i kvalitetima,
nikada nije #ila kola niti propisan nain
pisanja.[;]
3omantizam je io prva kulturno-umetni#ka mani$esta)ija koju se niko vie ne i usudio da
nazove kolom% &koliko i se prigovorilo da nazivromantizamprevazilazi grani)e umetnosti i
iri se u sve olasti kulturnog i gra2anskog ivota! pomoglo i tvrdnju da je glavna osoina
kojom odvajamo ono to jepokretod onoga to jekola! upravo prelaenje okvira umetnosti%
Pojam +kole, pretpostavlja u#itelja i metod! kriterijum tradi)ije i na#elo autoriteta% Fkola je!
pre svega! stati#na i klasi#na! dok je pokret sutinski dinami#an i romanti#an% ( dok kola
pretpostavlja u#enike posveene odre2enom projektu! dotle sledeni)i pokreta uvek rade za
)ilj koji je imanentan samom pokretu% Fkola kulturu vidi kao rizni)u izvan koje se ne tragaD za
pokret! ona je sredite aktivnosti i energije%
Pokret nastaje da i konkretizovao i opredmetio neku udnju% 1esto se! me2utim doga2a! da
nastane radi samoga see! radi #iste elje za ak)ijom i avanturizmom% *a se osoina
avangardni" prava)a nazivaaktivizmom%
>ezrazloan pokret nije uoi#ajen tip pokreta! ili ar ne tako #est kao onaj! osnovan da! ar
delimi#no podsti#e protiv nekoga ili ne#ega% *o moe iti tradi)ija! autoriteti! ali naj#ee! taj
neko je kolektivna individua zvana pulika% Gad god se i gde god pjavi du" opozi)ije! on
otkriva stalnu tenden)iju karakteristi#nu za strujanje ranog '' veka! sklonost
kaantagonizmu%
Hudnja za ak)ijom radi same ak)ije! dinamizam in"erentan samo ideji pokreta! moe da se
udalji van ta#ke koju i kontrolisala ilo koja konven)ija ili skrupula% *akav stav pronalazi
radost ne samo u opijenosti pokretom! ve i u samom #inu ruenja arijera! dizanja prepreka!
razaranje svega to mu stoji na putu% *ako izgra2en stav moe se de$inisati kao vrsta
trans)edentalnog antagonizma i ne moemo mu dati olje ime doni%ilizam%,[8]
1etvrta osoina pokreta! prema Po2oliju! jesteagonizam-ukidanje ozira prema tu2im
stradanjima i gui)ima u kojem se #ak ignoriu sopstvene katastro$e i porazi% :amo razaranje
se #ak do#ekuje i pri"vata kao tajanstvena rtva za uspe" udui" pokreta%
5d navedeni" osoina =aktivizam, antagonizam, ni%ilizam, agonizam prve su dve oli#enje
avangardne ideologije po tome to uspostavljaju metode i )iljeve ak)ije% :a druge strane!
apsolutna ira)ionalnost druga dva momenta! nezamisliva ez dimenzije vremena!
omoguavaju dijalektiku pokreta%
Aktivisti#ki momenat najmanje je vaan% 5vaj izraz prvi je upotreio Gurt Iiler da i
de$inisao $ormalne tenden)ije u okviru nema#kog ekspresionizma% Avangadni du" vlastiti
aktivizam upravlja na osvajanje i istraivanje nepoznate olasti iskustva! naro#ito u vreme
$uturizma%
Antagonizam! najo#igledniji stav avangarde! upravljen je premapu#licii prematradiciji% 5va
dva antagonizma! samo su komplementarni oli)i iste opozi)ije istorijskom poretku%
Anar"isti#ko stanje du"a! najradikalnije ospoljeno u delovanju AAAA! predtavlja revolt protiv
drutva u najirem smislu% :a druge strane! ono predstavlja solidarnost unutar istog drutva u
ograni#enom smislu re#i! tj%unutar zajedni)e opozi)ionara i untovnika% >oemski du" i
psi"ologija umetni#ke sredine izazivaju sve mani$esta)ije antagonizma prema puli)i! jer se
avangardna etika! ukoliko pretpostavimo da postoji! sastoji u potpunom razaranju
konven)ionalnog modela ponaanja%
$ntipassatisimo! odnosno!dole-sa-prolo&u! drugi je naziv za italijanski $uturizam! ali i
osoine zajedni#ka avangardizmu uopte% 5tkriva se u ue2enju da je sva pret"odna umetnost
ez vrednosti i kao takva nepotrena% (nteresantno je! me2utim! ukazati na protivre#nost
za"tevanu kolizije sa prolou! jer uporedo sa "azardnim ide i konstruktivni element% Panju
su uglavnom usmerili na negroidnu skulpturu i umetnost uro2enika! praistorijske )rtee i
pretkolumovsku umetnost (ndijana)a% Apsor)ija i naklonjenost ovim ar"ai#nim
umetni#kim $ormama! ne protivre#i optoj opozi)iji prema prolosti! ve simultano postoje%
+:tarudija poezije imala je velikog udela u mojoj al"emiji re#i%, - Artur 3emo%
Goliko god ila untovna u svom optem sklopu! avangarda podlee nizu konven)ija% 5na i
nije nita drugo do sistem kanona% 0jeno izegavanje pravila svake vrste! pojava je toliko
#esta! gotovo neizostavna da i sam postaje norma%
:utina ni"ilizma jeste u izazivanju reak)ije putem ak)ije u destruktivnom radu% 0ema
avangarde koja ar u izvesnoj meri nepokazuje ovu osoinu! ali je vrlo verovatno! da je jedino
udadaizmudelovala kao primarni! #ak i jedini psi"oloki uslov% 0i"ilizam dade nije spe)i$i#no
knjievni ili esteti#ki stav! on je radikalan i totalitaran! integralan i meta$izi#an% Avangardni
ni"ilizam nije io is)rpen u dadaizmu% Gao to je delimi#no naslee2e $uturizma! tako prelazi
u nadrealizam i opstaje do danas%
Agonizam se! u epo"i kojom dominira anksioznost! mani$estuje kao nuna posledi)a takvog
stanja% +Agonizam zna#i napetost! tenziju! "iperolisanu stvarnost i luk napet prema
nemoguem%,[1<]
2.Dadaizam
'a #i se razumelo kako je nastao dadaizam,
valja zamisliti, sa jedne strane du%ovno stanje,
skupine mladi% ljudi koji su se nali u nekoj
vrsti zatvora, kakav je #ila (vajcarska u vreme
)rvog svetskog rata i sa druge strane,
intelektualnu razinu umetnosti i knjievnosti u
to do#a. 'akako, ratu je mora do&i kraj, a posle
smo videli i druge. No, oko *+*, - *., inilo se
da rat nikada ne&e prestati. *ristan Bara
0esumnjivo je da su istorijske prilike pruile dadaizmu opravdan razlog da se pojavi% 0a
esteti#kom planu javlja se nakon $uturizma! kao pokret ogatiji mani$estima! postup)ima i
izazovoma% 1ini se da je )ilj AAAA io da stvore jednu ogromnu +mistii$ka)iju,! koja i se
sluila modernim sredstvima reklame! u korist pokreta #ije su tenje ile u potpunosti
negativne% 3at je potvrdio ue2enje da je opsesiva te"nologiza)ija Japada! rezultirala
destruktivnom megalomanijom% Kkpanzija mita o progresu! podsatkla je dadaisti#ku namenu
da ivot identi$ikuju sa trenutnou i prlaznouD ami)ija da se stvore trajna! izdrljiva!
klasi#na dela za potomstvo! zamire% 3azora#enje posledi)ama koje donosi Prvi svetski rat osim
to je motivisalo nastanak grupe = pounjenika upotpunosti je odredilo njenu orijenta)iju!
usmerenu protiv svi" ustoli#enja u kulturnom! politi#kom i javnom ivotu%
&periodu od 181? = 18.6! mnogi su evropski i vanevropski gradovi ili istovremeno sredita
dadaisti#ke aktivnosti% 5dair programski" prioriteta donet je u ime aktivnosti -arsela
Aiana i /ransisa Pikaije u 0jujorku! 181?% 0ji"ov zajedni#ki ukus zadestruktivne
paradoksei#lasfemijeprotiv usvojeni" manira prolosti!ironijukao pozadinu Aianovi"
+3eadLmades,!frigidni %umorikojim se ukida svako odu"ovljenje i#esumuan sistematski
skepticizam! postali sudifferentia specificadadaisti#kog du"a% Pokret se odlikuje magi#nom
$uzijom ideja i li#nostiD izvetaj i svedo#anstva o u#esni)ima protivre#ni su i kon$liktni! tako da
verovatno nikada neemo saznati koji zaista me2u Barom! >alom i Iilzenekom otkrio re#
AAAA! prvi put tampani u sklopu jedinstvenog roja Iugo >alove revije +Gaare 4olte,! juna
181C%godine% 0aziv je u ovom slu#aju veoma zna#ajan jer njegova prolemati#na semantika
ukazuje na prirodu pokreta koji predstavlja% AAAA 0K J0A1( 0(F*A! pisao je Bara! isti#ui
ovu kategori#nu de$ini)iju velikim slovima i nastavljao: +Gru )rn)i nazivaju AAA5- rep svete
krave% 4edro i majka su u nekim delovima (talije AAAA% Arveni konji! dojilje! dvostruka
a$irma)ija na ruskom i rumunskom: AAAA%, Arugo ojanjenje geneze imena dao je neto
kasnije: +:lu#ajno sam naiao na to ime razdvajajui noem spojene strani)e Petit MaroussaD
pro#itao sam potom prvi red koji sam ugledao: AAAA%, 0a drugom mestu navodi datum toga
otkria: ;%$eruar 181C%! ka$e +*erasa,! Biri"% Aalje: +AAAA je ro2ena u )irikom kaareu
4olter! 181C! iz elje za nezavisnou! iz nepoverenja prema zajedni)i% 0ai pripadni)i
zadravaju svoju sloodu% 0epriznajemo nikakvu teoriju%,
Aada se ne moe identi$ikovati ni sa jednom osoom! ta#kom gledita ili stilom! niti je ikada
stekla jedinstven! ko"erentan program% +Aadaisti#ki pokret roj 681 predsednik i svako drugi
moe ez ikakvog truda da postane predsednik%,[11]& $okusu pokreta isti)an je kontinuitet
promene! nikada kao tokom ratni" godina u Fvaj)arskoj%
Ieterogena )irika zajedni)a iseljenika! dezertera! pa)i$ista i revolu)ionara! izrasla je u grupu
koja je +nastupala, pod ironi#nim nazivom +Gaare 4olter, i organizovala izloe u galeriji
AAAA% &metnost! samouslovno uzeta! jer dadaizam je nastojao da ude anti-umetnost i anti-
knjievnost! posluila je samo kao na#in izraavanja protesta% 5vim se naro#ito odlikuje prva
$aza pokreta! od 181C = 1;! koja se moe vezati za spomenuti kaare% Japrepaeni ratnim
grozotama mladi umetni)i nisu mogli da s"vate da je taj krvavi komar proizvod istog sveta!
istog na#ina miljenja i oseanja kao lepa umetnost! logika i moral% *o im je izgledalo kao
#udovina! nepri"vatljina "opokrizija% Aadaizam je io tretman pomou oka! udara) protiv
svega to je postojalo% *realo je unititi sve! da i se od elemenata sruene kulture
konstituisao novi svet% 0ji"ovi programi i izvede kaarea 4olter izazivali su ekstati#na
oduevljenja! negodovanja i javne nerede%
&nutar interna)ionalne grupe )irike dade! jedina Fvaj)arkinja ila je :o$i *auer! supruga
alzakog pesnika i slikara Iansa Arpa% *ristan Bara i -arsel @anko! ili su 3umuni! 4alter
:emer! Austrijana)! -arse) :oldki! &kraina)! dok su ostale $igure poput >ala! njegove supruge
= Kmi Ienings! Iilzeneka i Iansa 3i$tera! ili 0em)i%
*okom prve dve godine delovanja pokreta! njegov kon)eptualni promoter io je Iugo >al%
0jegov je #asopis +Aie /lu)"t Aus Aer Jeit, N+>ekstvo van vremena,O iz 18.7%godine! otkrio
oziljnu nameru iza nasilni" provoka)ija! primitivnog plesa i kako$onija! koje su ile
konstituenti dadaisti#ki" ve#eri% :kandal i suverzije oli#avale su duoko moralni interes za
poveanjem primalne #istote%
Postoji tenden)ija da se dadaizmu porekne svako postojanje: nije io ni organiza)ija! ni
umetni#ka kola! niti se predstavljao odre2enim na#elima% 5no to je ujedinjavalo grupe koje
su! izme2u 181C = .6! postojale due ili krae u Biri"u! >erlinu! Golonju! Ianover! Parizu!
0jujorku! u (taliji! Iolandiji! Fpaniji i :AA-u! ila je +AAAA,! nji"ovo zajedni#ki ratni#ki
pokli# protiv vremena u kome su iveli%
:vaki proizvod odvratnosti sposoan da ude pori)anje porodi)e jeste AAAAD protest #itavog
ia u unutranjoj ak)iji: AAAAD upoznavanje svi" sredstava do sada oda#eni" zog
stidljivog seksa! prigodni" kompromisa i pristojnosti: AAAAD ukidanje logike! igra nemoni"
u stvaranju: AAAAD ukidanje svake "ijerar"ije i drutvene razlike koje su zog vrednosti
ustanovile nae udvori)e: AAAAD svaki predmet! svi predmeti! oseanja i mrakovi! prikaze i
ta#an presek paralelni" linija su sredstva za itku: AAAAD ukidanje pamenja: AAAAD
ukidanje ar"eologije: AAAAD ukidanje poroka: AAAAD ukidanje udunosti: AAAAD potpuno i
savreno verovanje u svakog oga ro2eno neposredno! iz samoniklosti: AAAA %%% :looda:
AAAA AAAA AAAA! urlik zgr#eni" tuga! isprepletenosti sastavljene od suprotnosti i svi"
protivre#ja! groteski! nedoslednosti: H(45*%,[1.]
Proglaavati potpuni esmisao ilo je nji"ove oruje protiv smisla koji su drugi pokuavali da
adju ratu% *eili su unitenju svi" vrednosti! ismevanju domovine! religije! morala i #asti!
oskvrnuu drutveni" ideala% (stovremeno! dadaizam se orio i protiv epigona i protiv oni"
umetnika koji su! ez ozira na okolnosti! nastojali da proizvode otmenu i lepu umetnost iz
prolosti! koja je svojim sjajem treala da prikrije zlo#ine sadanji)e% Aada je ila protest
protiv oi#aja i lani" doktrina! protiv nagrieni" $asada kulture! protiv pseudo-patriotskog
interesa%
Aadaizam nije io kola nove umetnosti ve spe)i$i#an olik opozi)ije umetnika-pesnika!
slikara! vajara! muzi#ara-protiv drutveno-politi#kog solipsizma% Grozokiapsurdnastojali su
da povrate zdrav odnos sa stvarnou! kao to je Iugo >al u +>ekstvu van vremena, zapisao:
+0a kaare je gest% :vaka re# izgovorena ili ispevana u njemu izraava ar jednu stvar: ovo
nedostojno vreme nije uspelo da nas uedi da trea da ga potujemo%,
Poti#ui iz preteno gra2anske sredine ti su umetni)i ili iz estetski" ili eti#ki" razloga u
opozi)iji prema sadraju i $ormi preavangardne umetnosti% Posledi)a tog sukoa ila je
potraga za novim! prikladnijim na#inima predstavljanja novi" sadraja%
&0jujorku se dadaisti#ke sklonosti javljaju istovremeno kada i u Biri"u% Po zavretku rata!
181;! dada se rairila po 0ema#koj N>erlin! Golonj! IanoverO i Parizu! zatim osvojila (taliju i
Iolandiju! doijajui najrazli#itija oli#ja%
Aadaizam u >erlin prenosifonetskipesnik 3i#ard Iilzenek% 0ema#ka je prestoni)a ila rzo
in$i)irana nakon to je ojavio svoj dadaisti#ki mani$est! aprila 181;% &spostavljen je klu
Aada koji je! pored ostali"! okupljao 3aula Iauzmana! Aorda Grosa i Aona Iart$ilda! koji
su zajedni#ki razvili te"niku $otomontae i pretvorili je u suverzivni instrument% >erlinski su
dadaisti u neprekidnom sukou sa ekspresionistima! koje osu2uju zog malogra2antine i
tipi#no germanske sklonosti za romanti#nu duu% Ak)ija! neverovatno nasilna i politi#na! ila
je spe)i$ikum nema#ke dade% Iilzenek njen osniva#! izjavljuje: +Aada je nema#ki olik
oljevizma%, -ada je takva kvali$ika)ija preterana! #injeni)a je da dadaizam na ovom tlu ima
izrazito politi#ki i so)ijalni karakter! za razliku od ostali"! #iji su se programi u sve veoj meri
ti)ali isklju#ivo umetnosti% 0akon niza predavanja u 1e"oslova#koj! praeni"
interna)ionalnom izloom Aada! jun 18.<! erlinski ogranak pokreta po#eo je svoje
opadanje%
Godine 1818 i 18.<! inspirisan -aksom Krnstom! >argeldom i Arpom! dadaizam je u Golonju
uivao svoje kratko ali rilijantno postojanje% 5vde su umetni)i odili da pesni#ko otkrie
rtvuju za"tevima propagande! ali su insistirali! kao to e i kasnije u#initi i nadrealisti! na
sjedinjenju spoljanjeg delovanja i unutranje sloode! kao neop"odni premisi
revolu)ionarnog pokreta% 0ajoriginalniji doprinos predstavlajli su tzv% +$atagages, =
uznemirujui kolai! pravljeni kolektivno ili anonimno%
0a tlu 0ema#ke! pokret se najdue zadrao u Ianoveru! najvema zato to je io projekat
jednog #oveka! slikara i pesnika! Gurta Fvitersa! sloodnog umetnika ez ikakvog politi#kog
angamana% Fviters promovie novi pokret = -ertz N-er)O% 0aziv poti#e od re#i
BomMertzank NGomer)ijalna ankaO% *vora) je ironi#no-sentimentalno +-ertz = poem, =
Ana >lum = iz 1818! sastavljenu od novinski" ise#aka! reklamni" dinglova! $arza pop-pesama!
narodni" izreka i niza trivijalni"! oda#eni" predmeta%
Aadaizam! za razliku od drugi" avangardni" prava)a! ne dolazi ni do kakvi" kona#ni" istina%
:udei po mani$estima! imamo utisak snanog i islkju#ivo ni"ilisti#kog delo)vanja pokreta!
kome se na empirijskom planu! suprostavljaju umetni#ka dela! i relativizuju! ako ne i
demantuju! taj destruktivizam% *eorijsko odri)anej od umetnosti! paradoksalno! podsti#e
kreativnost% Primeran napor pokreta io je upravljen na stvaranej novog kon)epta umetnika! a
ne osoenog stila% Aadaisti su ez stida posu2ivali ideje svoji" pret"odnika: kola iz kuizma!
tamparske akroa)ije iz $uturizma! neograni#ena upotreu oja iz ekspresionizma! te"niku
spontanosti od Gandinskog i poetske pronalazke od Apolinere%/onetska pesma! popularna
me2u dadama u 0ema#koj najveim je delom izvedena iz teorije -arinetija i neki"
ekspresionista% /unk)ija ovi" zvukovni" pesama razli#ito je razumevana: >al je smatrao da u
njima trea videti #ist jezik! osloo2en semanti#ke kontamina)ijeD Fviters! u svojoj +Primal
:onata, iz 186.! io je zainteresovan za plasti#ne e$ekte koji se postiu rasporedom re#i na
strani)i% God tzv%simultani% pesama,teilo se ostvarenju iliuziji istovremenosti
tj%jednovremeno deavanje nekoli)ine stvari% >ile su spontane krea)ije grupe i nji"ov je
kona#ni olik zavisio od izvede%
:vi su dadaisti! izuzev nekoli)ene isklju#ivo slikara! pisali mani$este! ali je Bara! neosporno!
io nenadmaan majstor toga anra% +-ani$est je saoptenje spoljanjem svetu u kome nema
ni#ega osim namere da se otkrije sredstvo za trenutno izvla#enje politi#kog! astronomskog!
umetni#kog! parlamentarnog! agronomskog si$ilisa!, kako je smatrao%
Bara je u 3umuniji ostavio postsimolisti#ku a$ektiranost rani" pesama i razvio neko"erentni
divlji jezik! osloo2en logike i sintakse% Aok su mani$esti $uturista! dajui zna#aj agresiji! u)i!
izrugivanju! promovisali ono to! kao su smatrali! umetnost trea da postane! Barini su teili
totalnoj desakraliza)iji umetnosti%0ontradikcijaje ial ivotodavni sok njegovog metoda! a
tekstovi koje je pisao! klasi#an izraz dadaisti#kog senziiliteta% Bara je io daleko svesniji od
veine svoji" saradnika! da AAAA mora ostati neu"vatljiva i nedoku#iva! da i zamrla onog
#asa kada i po#ela da s"vata see oziljno i na ma koji na#in $iksno%
Barin zakasneli dolazak u Pariz! januara 18.<! pokrenuo je krajnji i najspektakularniji vid
pokreta% 0jegove prve pariske pristali)e ili su Andre >reton! Muj Aragon! /ilip :upo! koji su
zajedno ojavili modernisti#ki #asopis +Mitterature,% Grupa okupljena oko ovog #asopisa! ila
je nukleus pokreta koji e 18.9% doiti nazivnadrealizam% 1asopis je za ekskluzivne vrednosti
proglaavao 3emoa! Motreamona! Apolinera i Haria! zajedno sa Hakom 4aeom% 5vaj
poslednji je imao najvei uti)aj na >retona! koga je smatrao velikim uzorom%
&redni)i1itteratureorganizovali su prvo dadaisti#ko ve#e za vreme :alona nezavisni"!
?%$eruara 18.<%godine%
Kksperimentalnost i improviza)ija! tako karakteristi#ni za )iriku dadu! rtvovani su na ovom
odnosu sa pulikom! ta#nije napadom na nju% 0astupa $aza dadaisti#ki" skandala% 5d marta
do juna ili su na vr"un)u! organizovali $estivale i ure2ivali rojne #asopise% 5sim
te"nikekolaa, montae i foto-montae! dadaizam nije iznedrio nikakvu revolu)ionarnu
$ormu koja i reprezentovala nji"ov program% Aada! me2utim! po#inje meanje anrova koje
e! potom! postati odlika moderne knjievnosti uopte%
&prolee 1818! mese)ima pre nego je dada dola u Pariz! >reton i :upo vre niz ekperimenata
koristei se psi"oanaliti#kom metodom automatskog pisanja! koje e puni zama" dostii u
nadrealizmu% & odprilike isto vreme! nastaje uverenje da su nae svesne aktivnosti samo
povrinske! ez naeg znanja! dirigovane i odre2ene nesvesnim snagama koje #ine potku
naeg2a% &stanovljavaju! tako2e! da u govoru nesvesnog re#i prestaju da izigravaju +mentalne
poli)aj)e, i osloa2aju se za nove! aktivne misli% *o je zna#ilo da puno poverenje moe iti
ukazano govoru nesvesnog i jeziku uopte% @er! iako je na jednom nivou! kao drutvena
institu)ija! jezik oezna#en i esmislen! na duljim! on je prirodni $enomen ekpresije #itavog
ia% Arei klju#eve istinske motiva)ije nai" nesvesni" misli! poezija se! kako je de$inisao
>reton u Prvom mani$estu nadrealizma iz 18.9! pridruuje nau)i! kao najkrai put u
razumevanju me2u ljudima%
18.1 godine! poto je prvi talas radoznalosti io zadovoljen! Po#inje dekaden)ija pokreta% @o
neko vreme se organizuju spektakli i ojavljuju #asopisi% & eri $estivala poslednji je odraan
jula 18.6% 0a njemu je skandal nadrastao sve zamislive grani)e! zavrio tu#om dadaista na
pozorni)i i interven)ijom poli)ije% *eei neprestanoj nega)iji! pokret se! insistiranjem na
vlastitim na#elima! is)rpeo do de$initivnog nestanka% Posle 18.9%godine veina #lanova
okrenula se nadrealizmu u #ijem su stvaranju u#estvovali i sami% 0adrealizam nije io logi#na
posledi)a ve pre odgovor na dadaizam: dadaista je duoko pronikao u stvarnost i osudio je! a
nadrealista! uduio u nesvesnu! dozvoljavajui umetniku samo automatske radnje%
0esumnjivo je da je dadaizam imao veliki uti)aj na $ormiranje mnogorojni" prava)a u
umetni#kom izraavanju koji su nastali tokom '' veka% Per$ormansi i "epeninzi! kao i
kon)eptualna umetnost! u velikoj meri oslanjaju se na iskustva dadaisti#ki" untovnika sa
po#etka veka% 0adrealisti#kiautomatizam,kao diktat nesvesnog! dadaisti#ki je pronalazak%
&prkos svemu! taj uti)aj je samo $ormalan! jer estetizam savremeni" umetni#ki" strujanja!
osim u na#inu izraavanja! nema drugi" dodirni" ta#aka sa intelektualnom i so)ijalnom
revolu)ijom koja se odigrala tokom i po zavretku Prvog svetskog rata%
3.Nadrealizam
Nadrealizam je ro"en iz pepela '$'3 *%Bara
0adrealizam nije nastao kao konstruktivna verzija $ran)uskog dadaizma! kako su neki
istori#ari smatrali% 0aprotiv! prema prirodi svoga porekla on je logi#ni naslednik domae
tradi)ije ukorenjene u romantizmu! dok je dada +uvezeni plod,! kalemljen na $ran)uskom tlu!
ezsumnji odgovoran za njegov postanak%
Ja#eo se i $ormirao u /ran)uskoj u pro)esu prevazilaenja dadaizma! od strane pisa)a
okupljeni" oko #asopisa Mitterature N1818 = .9%O! pod urednitvom Aragona! >retona i :upoa%
Ae)emra 18.9! #asopis iva ugaen i zamenjen drugim! pod nazivomNadrealistika
revolucija% 0a simoli#kom nivou smena ovi" listova odgovara i smeni pokreta = dadaizam
nestaje! nadrealizam postaje% :am naziv poti#e od Apolinera koji svoju dramu! +Mes -amelles
Ae *iresias, naziva nadrealisti#kom dramom Ndrame surrealisteO%
0adrealizam je poput $uturizma! ekspresionizma i dadaizma! nastao u otporu prema
dotadanjoj literaturi! kulturnom i naro#ito drutvenom ivotu% 5d svi" moderni" pokreta!
nadrealizam je imao najnaglaeniju revolu)ionarnu )rtu! naro#ito posle'rugog
nadrealistikog manifestaiz 18.8! kada je programski #asopisNadrealistika
revolucijapreimenovan uNadrealizam u slu#i revolucije! 186<% *ada pokret u )elini staje na
stranu 5ktoarske revolu)ije i :::3-a% Pokuali su saradnju sa komunisti#kom knjievnom
grupom i pranilali zajedni#ki #asopis! koji je doiveo samo naslov1a 4uerre 5ivile! jer to su
vie nastojali da se na idejnom planu prilie! razlike su ile sve nepremostivije% Aok su
komunisti za"tevali slepo pokoravanje svojim prin)ipima i metodama! nadrealisti su odijali
da oda)e vlastite! i da umetnost podvrgnu utilitarnim )iljevima propagande% 0o! proie
nekoliko godina pre nego e >reton odlu#no ukazati na apsolutnu nespojivost nadrealizma i
politi)izma% 0e oda)ujui nunost revolu)ije! odio je da se odrekneumetnike slo#odei da
stvara umetnost koju su teoreti#ari komunizma zvalisocrealistikom%
0a taj je na#in nadrealizam vie nego ijedan avangardni prava)! io zasnovan na dvema
disparatnim teden)ijama: destruktivnom revoltu i konstruktivnoj ak)iji! dok je kod ostali"
pokretam! naro#ito u slu#aju dadaizma! ona prva osoina ila naglaenija! #esto i jedina%
Pokret je imao svoje pret"odnike! svoje $ilozo$ske utemeljiva#e i glavne predstavnike% :ami
nadrealisti su kao svoje lie i dalje pretke navodili: anonimne tvor)e srednjevekovni"
lakrdija! gotski roman '4((( veka! markiza Ae :ada! nema#ke romanti#are! 0ervala! >odler!
3emoa! Motreamona! -alarmea! Apolinera i drugi% 0a psi"oloko = $ilozo$skom planu!
osnovu nji"ovog s"vatanja izvora poezije #inila je psi"oanaliza :igmunda /rojda! a kasnije! u
vezi sa so)ijaliza)ijom nadrealizma! i Iegel i -arks%
$ntirealizam, antinaturalizam, negacija i apsolutno od#acivanje realnog kao materije i
osnove umetnostineki su od premisa >retonovog prvog mani$esta! a nadrealizam vi2en kao
+#ist psi"i#ki automatizam kojim se eli da izrazi! ilo usmeno! ilo pismeno ili na ma koji
drugi na#in! pravo delovanje mili% Aiktat misli u odsustvu svake kontrole razuma! i lien
estetski" ili moralni" preokupa)ija%, 5n je nov! vanlogi#ni na#in izraavanja! zasnovan na
verovanju u viu realnost =nadrealnost! aso)ijativnost i nezainteresovanu igru misli%
5d trenutka kad udu podvrgli jednu metodi#nom ispitivanju! kad se sredstvima koja trea
tek utvrditi! uspe da prikae san u svojoj integralnosti! Na to pretpostavlja dis)iplinu pamenje
koje se protee na #itave genera)ijeD %%%O! kada se njegova krivulja ude o)rtala sa
neuporedivom pravilnou i opirnuu! moemo o#ekivati da e tajne koje i nisu tajne!
ustupiti mesto velikoj *A@0(% @a verujem u udue razreenje ti" dvaju stanja! prividno toliko
protivre#ni"! stanja sna i jave! u neku vrstu apsolutne stvarnosti! nadrealnosti! ako se tako
moe rei%,[16]
>reton smatra da se java konstituie na tlu snovidnog i podsvesnog! te da je san prostor
stvarnosti u kome je sve dozvoljeno i neograni#eno% 0adrealisti#ka poetika! dalje!
ukidakontradiktornostjer snovi nemaju grani)e i pravila kojima se doga2aji podvrgavaju% Ao
nejasnoa dolazimo samo sopstvenim pogrekom! ukoliko zakonima logi#kog sveta tuma#imo
podru#ja sna%
:matrali su da i svet prestao da ude konglomerat razli#iti" nepovezani" $ragmenata! kroz
aktivnost restimulisane! aso)ijativne moi uma% *o i zna#ilo onovu moi koje smo
posedovaki pre nego nas je )iviliza)ijski materijalizam! u#inio slaimD moi koja jo jedino
de)a! primitivna plemena i mentalno ooleli! mogu da prizovu u punoj poten)iji% &mesto
logi#ki" analiza neadekvatno dokazani"! nadrealisti su predlagalianalogisko miljenje! koje i
omoguilo rekapitula)iju iskustva na novi! emotivno = intuitivni na#in% 4erovali su da poetske
analogije imaju snagu da otkriju prin)ioe identiteta izme2u ljudskog uma i &niverzuma! te
stoga! i ljudsku predstavu o sopstvenom poloaju u svetu% >reton je smatrao da je du"
neverovatno sposoan da u"vati naj$iniju vezu koja postoji izme2u dva ojekta slu#ajno uzeta
i pesni)i znaju da oni uvek mogu ez stra"a ili osude! rei da je jedna stvar kao i druga: jedina
"ijerar"ija koja se moe uspostaviti za pesnike! zasniva se na tome koji je od nji" najizvrniji u
potovanju ovog za"teva% 3everdijeva misao da e slika iti utoliko ja#a i imati vie
emotivmne i poetske stvarnosti! ukoliko udaljeniji i verniji udu odrazi dveju zlieni"
realnosti! odlu#no je uti)ala na >retona%
0adrealizam predstavlja jednu dejstvujuu! aktivnu kon$ronta)iju! jednu parajuu
koordina)iju izvesni" prekretni#ki" doktrina i metoda! i izvesni" pojedina#ni" nega)ija i
za"teva jednog potpunog i espovratnog izraavanja% *a koordina)ija nije pomirljivo sairanje
karakteristika ili traenje jedne utapkane jedna#ine za svakog i ni za kog! ve je jedno
dramati#no suo#avanje i! u tom dijalekti#kom proimanju suprotnosti! %%! jedno kona#no
is)rpljivanje i pregorevanje svega to se ne uljeljuje u neumoljivi me"anizam konkretnog i
univerzalnog postojanja%,[19]
Ao prvog raskola unutar pokreta dolo je kada je Pier 0avil! jedan od direktora
Nadrealistike revolucijeu treem roju ovog #asopisa izneo primedu da je nemogue
stvoriti likovni izraz misaonog automatizma% 0ezadovoljan ovakvom skepsom >reton raskida
saradnju i preuzima vo2enje #asopisa u kojem po#inje da! sve vie! ojavljuje istraivanja o
+0adrealizmu i slikarstvu%,
0ovi suko iva uslovljen pokuajem da se na iskustveni plan prenese idejna
revolu)ionarnost! nakon mani$esta pod naslovom +3evolu)ija pre svega i uvek, iz 18.?%godine%
Primetno osipanje pokreta nadokna2uje se novim! zna#ajnim sledeni)ima! poput :alvadora
Aalija i Muisa >unjuela% :uprotsavljajui se ra)ionalizmu i $unk)ionalizmu! Aali pokree talas
onove mondenog @ugendstila! tako da se pojavljuju predmeti sa simoli#nom $unk)ijom!
zasnovanim na predstavama koje su proizvod nesvesni" postupaka% 0a jednoj doslednoj
nadrealisti#koj sli)i nije vano slikarsko reenje! koliko psi"oloki dokument% (ako ideja
neposrednog preno2enja snova na platnu nije mogla iti dosledno sprovedena u praksi! jer je
izvestan stepen kontrole neizean! nadrealizam je ipak dao podstreka za nekoliko novi"
te"nika za traenje i korienje slu#ajni" e$ekata =/R67$8, '30$106M$N92: 9 061$8!
koji preuzimaju od dadaista% 5e su te"nike po svojoj prirodi amivalentne! jer se svojim
materijalnim delom ja#aju realizam! dok )elokupnim utiskom! stoje na tlu ira)ionalnog%
/ilmska umetnost je ila pogodan medijum za osloa2anje nadrealnog! povratak na magiju
sna i nesvesne artikula)ione $orme due% 0jegova sposonost da uspostavlja oniri#ne
aso)ija)ije $as)inirala je nadrealiste% Pesni)i kao Antonen Arto! 3oert Aesnos i /ilip :upo
sara2ivali su kao pis)i! s)enaristi! #ak glum)i% Prvi nadrealisti#ki $ilm +Fkoljka i svetenik,
snimljen je 18.7! po s)enariju Artoa% >unjuelovi $ilmovi ozna#avaju zavretak $ilmske
avangardne ere%
0adrealisti#ke drame variraju u stepenu artikulisanosti! pa! prema tome! i u stepenu svoje
teatralnosti! poto je drama suma iskustava i oseajnosti koja posredstvom pozorini"
sredstava postaje dostupna gledao)u! pretvarajui se direktno ili indirektno u sumu
gledao#evi" iskustava i oseanja% 0iz nadrealisti#ki" drama! me2utim! sli#niji je dadaisti#kom
ni"ilizmu nego nadrealisti#kom poetizmu nesvesnog%
Po#etkom trideseti" godina nadrealizam prodire u druge zemlje% /ormiraju se grupe koje
organizuju izloe! svakodnevne sastanke i nastupe reak)ionarni" pozorita! u Mondonu!
Pragu! >eogradu! *okiju! Gopen"agenu! %% Grajem me2uratnog perioda nadrealizam dostie
pun zama"% :imoli#ki vr"una) ila je me2unarodna izloa grupe! 186;! na kojoj su izlagali
umetni)i! predstavni)i #etrdeste zemalja% (sta godina ozna#ava i epilog prvog perioda u
razvoju pokreta%
0adrealizam e ostaviti duokog traga na du" $ran)uske knjievnosti i nastaviti da ivi posle
Arugog svetskog rata! $ormalno i kao grupa! ali najvie kao knjievni stil koji je nekim svojim
prosedejima uao u osnove moderne knjievnosti! naro#ito moderne lirike%
EEEEEEEEEEE
Glasi#no razdollje ortodoksne avangarde traje u rasponu od po#etka veka do kraja dvadesti"
godina% 5ko 186<% njen zama" se usporava i poprima olike daleko od njene sutine% &
Japadnoj Kvropi! oko 186?! ostala su jo samo neznatne grupe koje see nazivaju
avangardnim! a postup)i #itavog pokreta! njegovi rezultati! izraajna sredstva i umetni#ke
$orme! postepeno se tradi)ionalizuju% 0adrealizam je jedini pokret koji preivljava i te#e
kontinuirano% 0jegov opstanak! dodue! praen je rojnim unutranjim potresima% Pristali)e
su se menjale! a de$initivno odvajanje nadrealizma od komunizma! redukovalo je njegove
redove%
Posle Arugog svetskog rata u gotovo #itavoj Kvropi avangarda je prestala da postoji%
0adrealizam se utiao! ali! manje ili vie posredno! nastavio da tinja u mnogim zemljama! gde
mu je uti)aj io osetan sve do sedamdeseti"%