UPOZNAJMO BOGA - Moris Venden - Hiperlink Sadrzaj PDF

U
U
P
P
O
O
Z
Z
N
N
A
A
J
J
M
M
O
O
B
B
O
O
G
G
A
A

P
PE ET TO OD DN NE EV VN NI I P PL LA AN N

M MO OR RI IS S V VE EN ND DE EN N

Da li je mogue upoznati Boga? Koliko vremena je za takvo poznanstvo potrebno?
Pisac ove knjige ne naglaava toliko vremenske odrednice koliko znaaj mogunosti da
neposredno upoznamo Boga kao svog Prijatelja, i to ne samo sve vie saznajui pojedine istine
o Njemu, ve stiui linu i blisku zajednicu s Njime. U pet jednostavnih koraka saeo je nain
na koji je mogue ui u ovu zajednicu, ija je vrednost izjednaena sa "venim ivotom".
Dobro razumevanje naina na koji ta zajednica deluje moe nam omoguiti da upoznamo
Boga tako dobro kako to nikada ranije nismo smatrali moguim.

Naslov originala:
To know God, a 5 day plan
Autor: Morris Venden

2

1. KORAK
Bog je ljubav.
Ali, kako u to mogu biti siguran?
Kako mogu znati kakav je On?
Zato mi je, uostalom, Bog potreban?
Ja stvarno nisam tako lo...
2. KORAK
Koji su koraci
na putu do Hrista?
Kako mogu znati da li sam spasen?
Kako mogu lino da se upoznam
sa Bogom koga ne mogu
da vidim niti ujem?
3. KORAK
Hoe li se odnos sa Bogom
pokvariti ako dan ili dva
ne budem u vezi s Njime?
Kako dalje mogu da verujem
u Njega ako sve odjednom
krene naopako?
4. KORAK
Poslunost. Kako?
Zato?
I ta se dogaa ako ne uspem?
ta se javlja prvo:
pobeda ili mir?
Kako da se sauvam od greha?
5. KORAK
Hrianski rast. Od
hrianskog novoroenja
do zrelosti. Kako se to zbiva?
Velika podela:
oni koji poznaju Boga
i oni koji Ga ne poznaju.

3
SADRAJ

PRVI KORAK ..................................................................................................... 6
Nestaica ulja ................................................................................................................................... 6
ak vas ni ne poznajem ............................................................................................................... 7
Kako se Bog otkriva? ....................................................................................................................... 7
Ali cvee vene... ............................................................................................................................... 8
Ljudska ljubav otkriva Boju ljubav .............................................................................................. 8
Biblija otkriva Boga ........................................................................................................................ 8
Isus otkriva kakav je Bog ................................................................................................................ 9
Jedan ovek imaae smokvu... .................................................................................................. 9
Vidite ljubav Boju ....................................................................................................................... 10
Zato uopte treba da poznajem Boga? ....................................................................................... 10
Deji izbor ..................................................................................................................................... 11
Pouka prie! ................................................................................................................................... 12
korpija i aba ............................................................................................................................... 12
ovekova priroda .......................................................................................................................... 12
Ali nae srce je zlo i mi ga ne moemo promeniti ....................................................................... 13
Nemoni, ali ne i bezvredni .......................................................................................................... 14
Nezainteresovanost za duhovne stvari......................................................................................... 14
oveanstvu je potreban Spasitelj................................................................................................ 15
Nije stvar u tome ta inite, ve koga poznajete .......................................................................... 15
Poznavanje Boga je krajnji rezultat ............................................................................................. 16
DRUGI KORAK ................................................................................................ 18
elja za neim boljim .................................................................................................................... 18
Nikad zadovoljni ........................................................................................................................... 19
Poznavanje plana spasenja ........................................................................................................... 20
Osvedoenje ................................................................................................................................... 21
Nemo ............................................................................................................................................ 22
Predanje ......................................................................................................................................... 22
Bog preuzima inicijativu .............................................................................................................. 23
Obraenje novoroenje ............................................................................................................ 24
Kako mogu znati da li sam nanovo roen? .............................................................................. 24
Sigurnost spasenja ........................................................................................................................ 25
Duhovni recept .............................................................................................................................. 26
Odvoj vreme .................................................................................................................................. 27
Odvoj vreme, nasamo ................................................................................................................... 27
Na poetku... .................................................................................................................................. 29
...svakoga dana .............................................................................................................................. 29
Da trai Isusa ............................................................................................................................... 30
Prouavanjem Biblije .................................................................................................................... 30
...i molitvom .................................................................................................................................. 31

4
Lino prouavanje i molitva ......................................................................................................... 32
ta ako ne bude delovalo? ............................................................................................................. 33
TREI KORAK ................................................................................................. 34
Gde si bio prole noi? .............................................................................................................. 34
Jeste li impresionirani? ................................................................................................................. 35
Posle novoroenja ......................................................................................................................... 35
Svedoenje: uzrok i posledica ....................................................................................................... 36
Svedoenje je... .............................................................................................................................. 36
Tri opipljive pojedinosti ............................................................................................................... 37
Razlog da se ne svedoi ................................................................................................................. 37
Drugi problemi u linom prouavanju Biblije i molitvi ............................................................. 38
Devojica sa kiobranom .............................................................................................................. 39
Vera je spontana ........................................................................................................................... 40
Zato mnogo toga kree nagore kad vie traimo Boga? ............................................................ 41
Jov, drugi deo ................................................................................................................................ 42
Jovova tajna ................................................................................................................................... 43
Traenje Boga zbog pravih razloga .............................................................................................. 43
Dokazivanje da je Bog u pravu ..................................................................................................... 44
ETVRTI KORAK ............................................................................................ 45
Kako je Isus postupao sa onima koji su znali da su grenici? ..................................................... 46
Dajte mi drugu dvanaestoricu! ................................................................................................. 46
Krivi za najtei greh ...................................................................................................................... 47
Jesu li uenici bili obraeni? ......................................................................................................... 47
Neoprostivi greh ........................................................................................................................... 48
Nema osude ................................................................................................................................... 48
Mir donosi osloboenje ................................................................................................................ 49
Pratanje, odnos, poslunost ........................................................................................................ 50
Trajna zajednica ............................................................................................................................ 51
Razlozi zbog kojih se poslunost javlja samo verom ................................................................... 52
Odmor za umornog grenika, odmor za umornog sveca ........................................................... 54
Kako posluati ............................................................................................................................... 54
PETI KORAK .................................................................................................... 55
Biti na okotu ................................................................................................................................ 56
Dve vrste loza ................................................................................................................................ 56
ta predstavlja groe? ................................................................................................................. 57
Bez mene ne moete initi nita ............................................................................................... 58
Kako ostati u njemu ...................................................................................................................... 58
Potrebno je vreme ......................................................................................................................... 59
Isus je na primer .......................................................................................................................... 60
Dolazak berbe ................................................................................................................................ 60
Drugi dolazak: dobra ili loa vest? ............................................................................................... 61
Poznavati Boga = veni ivot ........................................................................................................ 62
ta znai mlak? .............................................................................................................................. 63

5
Znak Hristovog dolaska ................................................................................................................ 64
Rezultati saveta ............................................................................................................................. 65
Velika podela ................................................................................................................................. 66

6

Bog je ljubav.
Ali, kako u to mogu biti siguran?
Kako mogu znati kakav je On?

Zato mije, uostalom,
Bog potreban?
Ja stvarno nisam tako lo...

PRVI KORAK

Niko nije bio suvie iznenaen to svadbena sveanost nije poela na vreme. Postoji neto to
venanjima i svadbama daje pravo da mogu da ponu kasnije. Moda zbog toga to mnogo ljudi
treba za njih da se pripremi.
Ovom prilikom nevestine pratilje ve su se sakupile na odreenom mestu. Uzbueno su
proveravale da li je sve spremno i stalno pogledale na sat zapitkujui: Je li mladoenja stigao?
Nije. Ali, doi e!
Pitam se ta ga je zadralo?
To se ne moe pretpostaviti, ali sigurno znam da e doi.
Meutim, on nije dolazio, nije se pojavljivao; one su i dalje ekale.
Haljine svake pratilje bile su besprekorno doterane. Svaki detalj bio je na svom mestu. Kosa
zaeljana i uredna. Nosile su svoje svetle ike i svakog trena oekivale da se pridrue svadbenoj
povorci. eljno su ekale da mladoenja stigne i da svadbena sveanost otpone. Ali, on jo uvek
nije dolazio.
Kako su prolazili minuti, a zatim i sati, devojke su postajale nespokojne, a zatim i umorne.
Jedna za drugom paljivo su odlagale svoje ike u stranu i traile neko udobno mesto gde e sesti
dok budu ekale. Vee je bilo tiho, a dan ispunjen velikim poslovima. Konano je svih deset
nevestinih pratilja zaspalo. A to nije ni bilo udno bila je skoro pono: mladoenja se jo nije
pojavio.
U pono zauo se uzvik: Evo ga, dolazi!
Odmah su sve devojke ustale. Uurbale su se zbog poslednjih priprema. Sa strahom u oima
zapazile su da im ici gore vrlo slabo. Ulja je skoro nestalo, a plamen samo to se nije ugasio.
Njih pet pourile su da ponovo napune svoje ike, ali drugih pet nisu imale rezervnog ulja. One
se nisu pripremile za tako dugo ekanje. Pa iako su pazile, njihove svetiljke su se treperei ugasile.
Ima li za mene rezervnog ulja? pitanje se ponavljalo, ali niko nije imao rezerve.
Mladoenja se pojavio, dolo je vreme da svadbena sveanost pone, i pet pratilja, koje su imale
ulja, pridruile su se povorci. A drugih pet, iji su se ici ugasili, pourile su da negde kupe ili
pozajme ulja koje im je nedostajalo.

Nestaica ulja
Pono je ve prola i mada su devojke pretraile itav grad, nisu nigde mogle da nau ulja.
Na kraju su se vratile do mesta sveanosti.
Propustile smo sveanu povorku i obred, rekle su. Ali, moda bar moemo biti na
UPOZNAJMO BOGA PRVI KORAK

7
slavlju.
Kad su stigle, vrata su ve bila zatvorena. Mogle su da uju tonove muzike i radosti. Zakucale
su, i zatim ponovo kucale. Na kraju, sam mladoenja je otvorio vrata.
Pusti nas da uemo, molile su ga planim glasom. Mi treba da budemo na svadbi!
Mladoenja je paljivo posmatrao devojke pred sobom. Vie su liile na neke skitnice nego na
mladine pratilje. Haljine su im bile pocepane i prljave. Nije ih prepoznao. Odmahnuo je u
neverici glavom i rekao: ak vas ni ne poznajem! Zatvorio je vrata. One nisu imale pristupa na
svadbenu sveanost.

ak vas ni ne poznajem
Isus je prvi ispriao ovo uporeenje o svadbenoj sveanosti. Moete ga proitati u svojoj
Bibliji, u 25 poglavlju Jevanelja po Mateju. eleo je da uveri svoje sluaoce koliko je vano da
lino poznaju Boga. Upravo zbog toga to nije poznavao pet devojaka, mladoenja im nije
dozvolio da uu u dvoranu u kojoj se odravala gozba.
Ista istina se objanjava i u Mateju 7,21-23. Isus je ispriao dogaaj o ljudima koji su doli u
poslednji dan tvrdei da su Njegovi sledbenici. Meutim, morali su da budu isterani. Naveden je i
razlog: Nikad vas nisam znao.
Poznavanje Boga je sutina hrianstva, religije i venog ivota. Biblija kae: A ovo je ivot
veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. (Jovan 17,3)
U svetu postoje protivrene zamisli o tome kakav je Bog. Jedni kau da je osvetoljubiv, ljut i
samovoljan. Drugi Ga predstavljaju kao blagog Deda Mraza iji je prvenstveni cilj da ispunjava
elje svom narodu. Neki opet dre da je veoma popustljiv i ne eli da povredi niija oseanja.
U Svetom pismu nam je otkriveno da je Bog ljubav. Ali nam je isto tako progovoreno i o
Njegovoj ljutnji, gnevu i kaznama. Osiguravajua drutva svrstavaju prirodne nepogode u
dejstvo Vie sile. Ljudi koji pate esto postavljaju pitanje: Zato je Bog ovo poslao na mene?
Propovednici govore o Bojoj ljubavi, milosti i strpljenju, s jedne strane, i o Njegovim estokim
sudovima, s druge. A oni koji sluaju se iuavaju.
Cilj ove knjige je da vam pomogne da sami za sebe otkrijete kakav je u stvari Bog. Napisana je
da vam pokae kako moete da upoznate Onoga sa kojim poznanstvo znai posedovanje venog
ivota. Lina zajednica sa Bogom je Boji cilj za svakoga od nas. On ezne da postane na prijatelj.
Danas nam kae: Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost. (Jeremija 31,3) On
eka da odgovorimo na Njegovu ljubav i da stupimo u zajednicu sa Njim.
Meutim, da bismo to uinili, moramo sami za sebe da saznamo kakav je u stvari Bog.

Kako se Bog otkriva?
Jedan od naina za upoznavanje Boga jeste istraivanje Bojih otkrivenja u prirodi. David je
govorio o tome u Psalmu 19,1: Nebesa kazuju slavu Boju, i dela ruku njegovih glasi svod
nebeski. Psalam 77,19 kae: Po moru bejae put tvoj, i staze tvoje po velikoj vodi. U Psalmu
104,24 itamo: Kako je mnogo dela tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja
blaga tvojega.
Boga moemo videti u prirodi. On je delimino naslikan rumenilom zalazeeg Sunca po
letnjem nebu i lakim letom laste. Njega se seamo dok posmatramo planine sa ijih vrhova belasa
sneg, travnate padine posute cveem ili neoekivane cvetove pustinje. Iz prirode moemo da
nauimo poneto o Bojoj ljubavi.

8
Otkrivenje Boga u prirodi je vano. Bog je ak odvojio jedan dan u sedmici da nas podsea na
svoju stvaralaku silu. Moete itati o tome u 2. Mojsijevoj knjizi u 20. poglavlju. Zapovest je data
da podsea na sedmi dan, a zatim je u 11. stihu dat razlog za zapovest: Jer je za est dana stvorio
Gospod nebo i zemlju, more i to je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio
Gospod dan od odmora i posvetio ga.
Prizori iz prirode nas ne podseaju samo na Boju ljubav i brigu za sva Njegova stvorenja, ve
i na injenicu da je On Stvoritelj. Mi smo samo stvorenja. Sedmi dan bio je dat kao uspomena na
stvaranje. Uspomena nije bila uvedena posle pada oveka u greh. Ona je bila potrebna da nas
podsea na prirodu oveka ne samo na grenu prirodu oveka, ve na zavisnu prirodu oveka
kao stvorenja. Zbog toga naroiti dan slube Bogu nije ogranien na neko odreeno vreme ili
narod. Boji odnos prema Njegovim stvorenjima i Njegova stalna briga za njih govore o Njegovoj
ljubavi.

Ali cvee vene...
Priroda, meutim, ima i svoju tamniju stranu. Cvee vene. Draesno pegavo lane ubijaju i rastru
vukovi. Duboki zimski sneg znai lagano umiranje od gladi za mnoge divlje ivotinje. Gde je onda
Boja ljubav? ak i u najlepim i najmirnijim prizorima, ako ih paljivije posmatramo, moemo
videti znake smrti i raspadanja. Uprkos dokazima koji jo uvek postoje, i koji nas podseaju na
velikog Boga Stvoritelja, postoje na sve strane i dokazi o posledicama greha. Priroda moe i zaista
nam prestavlja Boga ali samo nepotpuno i nesavreno!

Ljudska ljubav otkriva Boju ljubav
Bog se otkriva posredstvom veza ljudske ljubavi. Moemo videti Njegovu sliku u liku majke
koja u svom naruju grli svoje zaspalo edo. Njegovo staranje moemo prepoznati kod oca koji
svog malog sina nosi na ramenima. Moemo Ga videti u liku uitelja ili duebrinika koji
odvajaju naroito vreme da sasluaju druge. Boja neprestana enja za nama pokazuje se slikom
majke koja plae prilikom izvrenja smrtne kazne nad okorelim kriminalcem koji je pored
svega i njen sin. Boja ljubav ogleda se u druenju i brizi bliskih prijatelja i svih onih koji se vole.
Biblija govori o ovom otkrivenju Boje ljubavi. Kako otac ali sinove, tako Gospod ali one
koji ga se boje. (Psalam 103,13) Moe li ena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na edo
utrobe svoje? (Isaija 49,15) Od ove ljubavi niko vee nema, da ko duu svoju poloi za prijatelje
svoje. (Jovan 15,13)
Meutim, ta moemo rei o deci koju tuku, zanemarenim malianima, poruenim
domovima, raskinutim prijateljstvima i slomljenim srcima? Kako Boja ljubav moe da se otkrije
kroz njih? ak nas i Pismo podsea na granice ljudske ljubavi u poreenju sa Boanskom
ljubavlju. U Isaija 49,15. nastavlja se odgovor na pitanje Moe li ena zaboraviti porod svoj? i
kae: Da, moe ga zaboraviti. Ljudska ljubav moe da predstavlja Boju ljubav ali samo
nesavreno.

Biblija otkriva Boga
Bog se otkriva u svojoj Rei, Bibliji. Kae nam se da je On spor na gnev i obilan milosrem.
(Jona 4,2) Kae nam se da mu je mila milost. (Mihej 7,18) Kae nam se da je Bog ljubav. (1.
Jovanova 4,8) Ali, da li ste ikad itali Bibliju i nali se u nedoumici? Da li ste se ikad udili Bogu
Staroga Zaveta? Da li ste ikad razbijali glavu razmiljanjem o sudovima, gromovima i pretnjama

9
koje je Bog upuivao Izrailjcima?
ak i u Bibliji je mogue, zbog naeg ogranienog razumevanja, naii na potpuno
neshvatanje Boga, Njegovog karaktera i poimanja kakav je On u sutini. Kako je lako stei
pogrenu predstavu o Bogu ako samo povrno posmatramo!

Isus otkriva kakav je Bog
ak su i Isusovi uenici imali pogrene predstave o Bogu. Pa ipak, eleli su da Ga upoznaju.
Moete da itate o tome u Jevanelju po Jovanu 14. Filip je upitao: Zato nam ne pokae Oca?
eleli bismo da Ga vidimo!
Jedan student mi je jednom kazao: Isus mi se svia, ali Bog ne.
Zato?
Zato to je Isus dobar, a Bog je strog i pun gneva.
Da li je ovo prava slika? Je li Isus onaj koji voli, a Bog onaj koji je strog, otar i ne prata?
Kako je Isus odgovorio na Filipovu molbu da vidi Boga? Rekao je: Sve ovo vreme sam sa
vama i ti me jo ne poznaje? Ako si video mene, video si Oca. Ja sam u Ocu i On je u meni. Rei i
dela koja ja inim rei su i dela mog Oca, jer On ivi u meni.
Isusov zadatak bio je da doe na svet koji je imao potpuno pogrenu predstavu o Bogu i
pokae ljudima kakav je u stvari Otac, kakav je oduvek bio i kakav e uvek biti. Najbolji nain za
upoznavanje Boga jeste upoznavanje Isusa. Isusov ivot i smrt pruaju nam najjasniju sliku koju
moemo pronai o tome kakav je Bog. On je rekao: Kad biste mene znali, znali biste i Oca
mojega. (vidi: Jovan 14,7)

Jedan ovek imaae smokvu...
U Luka 13. Isus je ispriao priu da bi objasnio Boji karakter i Njegovu ljubav. Pria poinje
6. stihom: Kaza im pak ovu priu: jedan ovek imaae smokvu usaenu u svome vinogradu, i
doe da trai roda na njoj, i ne nae. Onda ree vinogradaru: evo trea godina kako dolazim i
traim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim; poseci je dakle, zato zemlji da smeta? A on
odgovarajui ree mu: gospodaru! ostavi je i za ovu godinu dok okopam oko nje i obaspem
gnojem; pa da ako rodi; ako li ne, posei e je na godinu.
Ko uestvuje u ovom razgovoru? Na prvi pogled moe se lako zakljuiti da Bog, kao vlasnik
vinograda, razgovara sa Isusom, vinogradarom. I da Bog kae: Poseci je. Kao da Isus dolazi da
spase i ini sve sa svoje strane da umiri Boga, da umoli Boga da ima bar malo milosti. Uopte nije
tako. Pogledajte ponovo priu. Ako Bog bee u Hristu, i svet pomiri sa sobom, (2. Korinanima
5,19) i Bog Otac je jednako zainteresovan za nae spasenje. Tako je ono to sagledavamo u ovoj
prii prikaz dve osobine i Oca i Sina, a isto tako i Svetoga Duha.
Vidimo dve strane Bojeg karaktera Njegovu pravdu i Njegovu milost. Ne preklinje Isus
Boga da se stia. Bog, u tri Linosti nebeske Porodice, trai sklad izmeu pravde i milosti. Pravda
je neizbeni deo Bojeg karaktera i moemo biti zahvalni za to, zar ne? Milost je isto tako
izriiti deo Njegovog karaktera. I za nju moemo biti zahvalni.
Isus je jasno rekao, dok je bio na Zemlji, da je doao ne da pogubi due oveije nego da
sauva. (Luka 9,56) A u Jovan 3,16.17. itamo: Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega
jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga veruje ne pogine, nego da ima ivot veni. Jer Bog ne posla
sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase kroza nj. Na neki nain u Bojem srcu
Njegova milost jednaka je Njegovoj pravdi, jer vidimo krst kako se uzdie na usamljenom

10
brdacu. Iako Boja milost ni na koji nain ne uklanja Njegovu pravdu, zahvaljujui krstu mi
vidimo kako i pravda i milost imaju udela u divnom planu spasenja. I iz godine u godinu, iz
stolea u stolee, neprestano sluamo rei: Ostavite nepokajane grenike! Ostavite ih jo ove
godine! Ostavite ih da jo malo radim sa njima, da jo jednom uloim sav svoj napor da ih
pridobijem! I Bog pokuava uvek iznova da nas osvoji svojom ljubavlju.

Vidite ljubav Boju
Jovan, ljubljeni uenik, ostao je na kraju skoro potpuno bez rei pokuavajui da opie veliku
Boju ljubav. Sve to je mogao da uini bilo je da nas pozove da je sami posmatramo: Vidite
kakvu nam je ljubav dao otac. (1. Jovanova 3,1)
Kako moemo gledati Boju ljubav? Posmatrajui Hrista. Boju ljubav moemo videti kad se
upoznamo sa Isusom, kad prouavamo Isusov ivot i razmiljamo o Isusovim uenjima. Zato to
je Isus Bog, Jovan 1,1.2. kae: Pre nego to je ita postojalo, postojao je Hristos sa Bogom. On
oduvek ivi i sam je Bog.
Jednom dok sam drao predavanje u razredu, razgovarali smo o Bojoj ljubavi. Jedan student
je podigao ruku i upitao: Ako je Bog toliko voleo svet, zato On sam nije doao da umre? Zato je
poslao svog Sina?
Jedan drugi student, koji je oigledno ve bio otac, odgovorio je: Ako ima sina koga voli,
mnogo je lake da sam pati nego da gleda kako tvoj sin pati.
Zahvalan sam danas za Boga koji nas je toliko ljubio da je poslao svoj najvei dar u svom Sinu
da otkrije Njegov pravi karakter. Zahvaljujem za Isusa koji je bio voljan da doe i daruje svoj
ivot u otkup za mnoge. Radosna je vest da srce Boga Oca kuca istom ljubavlju prema nama koju
je Njegov Sin, Isus, otkrio u svom ivotu ovde na Zemlji. Moemo danas da se radujemo za
otkrivenje Boje ljubavi koje je dato u prirodi, u ljudskoj ljubavi i u Bojoj rei. I moemo takoe
da iskoristimo izvanrednu priliku da upoznamo Boga prouavajui Isusov ivot i uenje, u kojima
se Boja ljubav moe najjasnije shvatiti.

Zato uopte treba da poznajem Boga?
Niko od nas nee odvojiti vreme, niti uloiti napor da se upozna i sprijatelji sa Bogom,
ukoliko ne shvati da mu je to potrebno. Sam je Isus to kazao u Matej 9,12.13: Ne trebaju zdravi
lekara nego bolesni... Ja nisam doao da zovem pravednike no grenike na pokajanje. Niko nee
stvarno biti zahvalan Isusu to kuca na vratima njegovog srca, niti e otvoriti vrata putajui Ga
unutra, ako najpre ne shvati svoju veliku potrebu za prijateljstvom i zajednicom s Njime. Niko se
nee upoznati lino sa Bogom ukoliko najpre ne shvati svoju potrebu za tom zajednicom.
Zato nam je uopte Bog potreban? To je, znaajno pitanje. Mogli bismo pristupiti
odgovaranju na to pitanje sa svetovne take gledita, na osnovu logike i razuma, dok poinjemo
da naziremo odgovor.
Pre nekoliko godina pohaao sam u toku leta dravni koled u San Francisku. 95% studenata
sa kojima sam se tamo druio verovalo je da je ovaj ivot ovde i sada sve to imamo. Izgleda da je
pametno verovati da sav svoj ivot ivimo na ovoj planeti, da proivimo sedamdesetak godina i
umiremo, i onda smo mrtvi veoma dugo ili zauvek.
Iskreno reeno nisam bio suvie impresioniran njihovim izborom! Stvar nije u tome to treba
izabrati izmeu venog ivota na nebu i venog ivota na nekom mestu stalne zabave. Bio bi to u
stvari izbor izmeu venog ivota na nebu i nemanja bilo kakvog ivota! To na osnovu logike i

11
razuma, takozvano prosveeno verovanje, ne bi imalo mnogo ta da mi ponudi. Razmotrimo ga
jo podrobnije.
Pretpostavimo da niste hrianin i da, kao hrianin, doem k vama i priznam pedeset
procenata mogunosti da ste u pravu; nema niega posle ivota ovde i sada, jer kad umrete to je
bilo sve. Ali, odmah i vi morate meni priznati pedeset posto mogunosti da sam ja u pravu; da je
nebo stvarno mesto i da je Bog stvarno bie. Zar to ne bi bila pravina nagodba? Uostalom,
uprkos tome to ja ne mogu da dokaem da postoji Bog ili nebo u laboratorijskoj epruveti, ni vi
ne moete da dokaete da On ne postoji, zar ne? Moraemo da se sloimo da nijedan od nas ne
moe da dokae svoj stav.
Tako smo na samom poetku ravnopravni i rukovaemo se u znak dogovora. Ja u vama dati
pedeset procenata mogunosti da ste u pravu, ako i vi meni date isti procenat mogunosti da sam
ja u pravu.
Recimo da emo na Zemlji proiveti svojih sedamdeset godina. A kad doemo do kraja,
otkrivamo recimo da ste vi bili u pravu nema nikakve venosti. I vi i ja smo umrli i sahranjeni
smo u istoj zemlji. Ja na ovaj nain nisam izgubio nita.
Meutim, pretpostavimo da pri kraju svojih sedamdesetak godina, jednoga dana pogledamo
prema nebu i ugledamo na istoku mali oblak. On postaje sve vei i ubrzo se celo nebo ispunjava
nebeskim biima. Ispostavlja se da postoji ivot posle ovog ivota. Bog je stvaran, aneli su
stvarni i nebo je stvarno. Isus ponovo dolazi. ta ete tada initi ako ste to stalno odbacivali? Vi
ete izgubiti sve, jer ta je ivot na Zemlji u poreenju sa venou?

Deji izbor
Bio sam jednom pozvan da se obratim odeljenju dece koja su polazila u prvi razred. To je bila
velika ast. Sva deca su ula u kolu marirajui i nosei ogrtae koje su im majke kod kue saile,
sa kartonskim kapama i kiankama; a trebalo je da pokuam da im kaem neto prikladno!
Shvatio sam da moram da ih ukljuim u svoj govor, jer inae neu moi da zadrim njihovu
panju, pa sam pred njih postavio problem: Recimo da u svojoj levoj ruci drim novanice u
iznosu od milion dolara koje ete moi da potroite tek kada napunite 21 godinu. A u svojoj
desnoj ruci drim jedan dolar koji moete dobiti odmah. ta biste izabrali?
Mogao sam da vidim kako kroz njihove misli prolaze slike slatkia, sladoleda i vakaih
guma. Zato sam pokuao da utiem na njih, na osnovu njihovog irokog obrazovanja i injenice
da su sada poli u kolu, da paljivo razmotre ovaj sloeni problem. Bojao sam se za ta se mogu
odluiti, pa sam trenutak njihove odluke odlagao to sam due mogao. Kad sam konano zatraio
da mi kau ta su odluili, svi su izabrali isto: dolar! A ja sam po njihovim zadovoljnim licima
mogao da pogodim koliko su bili sigurni da u biti oduevljen njihovim paljivim razmiljanjem!
Da li se taj problem zavrava sa zabavitem? Ne, ceo svet moe da se upeca na isto. Nas
nazivaju novom generacijom. I sve dok ne shvatimo potrebu za neim van onoga to vidimo ovde
i sada i dalje emo praviti isti izbor kao ovi aci-prvaci.
Jednoga dana moj otac je doao k meni i rekao: Sine, imam jedan predlog koji elim da ti
iznesem. elim da ti poklonim milion dolara.
Odmah sam se nasmejao! Znao sam dosta dobro stanje rauna koji je imao u banci!
Meutim, bio je i dalje uporan. Zamislimo da sam milioner i da u ti dati milion dolara. Da
li si zainteresovan?
Naravno!

12
Nastavio je: Postoje dva uslova. Pre svega, mora da pristane da potroi itav milion za
jednu godinu.
Pa dobro, vie bih voleo da mi to zadovoljstvo traje due, ali bolje milion potroen u jednoj
godini nego da ga uopte nema.
Drugi uslov je da na kraju godine zavri svoj ivot u gasnoj komori. A ja sam kazao:
Molim?
On je rekao: Na kraju godine mora umreti. Nema drugog izlaza. Nee moi da upotrebi
novac da pobegne na neko tropsko ostrvo. Sasvim je sigurno da e umreti na kraju godine. Da li
te jo uvek zanima moja ponuda?
Rekao sam: Ne dolazi u obzir! Zato ne?
Zato to bih proveo godinu dana razmiljajui o gasnoj komori. A to bi bilo dovoljno da mi
pokvari svako zadovoljstvo cele te godine.
Isprobao sam ovakvo rezonovanje na mnogima od tada i odgovor je obino isti. Nije ba
dobar posao uloiti jednu godinu, pa ak i fantastinu godinu, za itav ivot.

Pouka prie!
Tada je moj otac nastupio sa moralnom poukom koju biste mogli oekivati da e
propovednik izneti svom propovednikom detetu! Sada zamisli da sam ja avo i da ti nudim
neto slino. Kaem ti: 'Evo, ima sedamdeset godina, pa radi ta ti je god drago! Nema pravila,
nema propisa. Moe da radi ta god hoe, da ide kuda god hoe. Nema zabrana, morala,
ogranienja. Zabavljaj se! Proivi sreno! Ali na kraju tih sedamdeset godina morae da zavri
sa mnom u ognjenom jezeru'.
I moj tata je rekao: Jesi li zainteresovan?
Hiljade ljudi prihvatale su ovu ponudu smatrajui da ine veoma mudar izbor.
Veina od nas spremna je da prihvati zakljuak da bi bilo glupo odluiti se za jednu godinu
kad vam na raspolaganju stoji sedamdeset. Ali ta da onda kaemo o odluci za jednu godinu ako
biste mogli da imate venost? Ludo je, ak i na osnovu logike i zdravog razuma, odbaciti Boju
ponudu za veni ivot. Meutim, hiljade su je odbacile i odbacie je. Hiljade e se odluiti za
prolazna zadovoljstva i izgubiti venost.

korpija i aba
Jedna korpija elela je da pree reku. Poto nije znala da pliva, zamolila je abu da je prenese
na drugu obalu.
aba je odbila. Znam ta e ti da uradi, kazala je aba. Uboe me i ja u potonuti na
dno i udaviti se.
Ne bih to nikad uradila, tvrdila je korpija. Kad bih to uradila, udavila bih se isto kao i ti.
Tako je uspela da ubedi abu, pa su krenule. I stvarno, na pola puta preko reke, korpija je
ubola abu.
Dok su tonule ka dnu, aba je tuno upitala: Zato si to uinila? Sada emo obe uginuti.
A korpija je rekla: Oprosti, ali nisam mogla da odolim. To mi je u prirodi.

ovekova priroda
Zbog svoje prirode ljudi i dalje nerazumno biraju odbijajui venost zbog onoga to mogu
imati ovde i sada. ak i mnogi pametni i dobri ljudi zavravaju odbijanjem Boje ponude za ivot

13
i odluuju se za ivot na Zemlji kao za sve to imaju. Mi smo potpuni robovi svoje prirode isto
kao i korpija iz prie.
Poto smo roeni u ovom svetu greha, roeni smo greni po prirodi. I, ukoliko se ne umea
udotvorna Boja sila, nikakva mo logike i razuma nam nee pomoi da prihvatimo Boju
ponudu venog ivota.
Znamo da je smrt jo od Adama dola na itavo oveanstvo. Zato kao to kroz jednog
oveka doe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt ue u sve ljude, jer svi sagreie.
(Rimljanima 5,12) Smrt je plata za greh. (6,23) Meutim, bebe umiru pre nego to im se pruila
prilika da sagree. Tako znamo da su svi od Adama pa do danas bili greni, bez obzira da li su
ikada sagreili ili ne. Mogli bismo da navedemo brojne tekstove iz Pisma koji govore o ovome, ali,
da li je to uopte potrebno? Smrt govori sama za sebe.
Postoji jo jai biblijski dokaz da smo roeni greni. To je injenica da niko ne moe videti
carstvo Boje ukoliko se nanovo ne rodi. (Jovan 3,3) Ako je to tano, tada mora da neto nije u
redu sa naim prvim roenjem. Pa, ta to nije u redu sa naim prvim roenjem? Ovde moemo da
se vratimo na Avgustina, utemeljivaa klasine doktrine o pra-grehu. Bilo je dosta polemike o
Avgustinovoj doktrini. On je u osnovi uio da se mi raamo kao grenici i da smo odgovorni za
greh od roenja. to znai da bi njegova doktrina trebalo da dobije etiketu doktrine o pra-krivici.
Moda ete imati problema sa Avgustinovom doktrinom o pra-krivici, ali postoji opravdana
biblijska doktrina o pra-grehu. Ona se nalazi u istorijskoj Augsburkoj formulaciji vere (1555. g)
koja kae da se raamo odvojeni od Boga. Tu je prava sutina. Ali, kae se dalje, iako se raamo
odvojeni od Boga, nismo za to odgovorni. Prema tome, nije potrebno vriti neki obred nad
novoroenetom ili za novoroene da bi bilo spaseno, jer se ono ne smatra odgovornim za svoje
roenje na ovom svetu greha. Niko se ne smatra odgovornim za svoje roenje na ovom svetu
greha dok mu se ne prui prilika da svojim razumom shvati problem, dok ne uvidi svoje stanje i
ne shvati ta moe da uini da bi se ono promenilo. Od tog trenutka poinje njegova
odgovornost.
To je biblijski pojam o pra-grehu i ja sam Bogu zahvalan za njega. Deveto i petnaesto
poglavlje Jovanovog Jevanelja govore o tome, Jakov 5. govori o tome i Rimljanima (prvih
nekoliko poglavlja) govore o tome. Bog nas nikada nije smatrao odgovornima zbog toga to smo
se rodili na svetu greha. I to je radosna vest!

Ali nae srce je zlo i mi ga ne moemo promeniti
Kad govorimo o pra-grehu, ne elimo da kaemo da greh prelazi sa jednog na drugo ljudsko
bie posredstvom gena i hromozoma. Nema dovoljno dokaza da bismo u to poverovali. Ne, ljudi
se raaju odvojeni od Boga. Praktina posledica toga jeste da se ovek raa sebian, a ta sebinost
je koren svih greha koji e potom uslediti. (Rimljanima 8,7) Mi se raamo kao beznadeno
sebini. I mada mnogi ljudi ne mogu da zamisle kako moe biti da je novoroene greno, malo je
onih koji dobro ne shvataju da je novoroene sebino!
Tako dolazimo do dvoslojne definicije greha greh, imenica u jednini i gresi, mnoina.
Greh, jednina, predstavlja bilo koji ivot odvojenosti od Boga. A gresi, mnoina, su rava dela
koja neko ini zbog ivota svoje odvojenosti od Boga.
Greh, jednina, znai ivljenje ivota u odvojenosti od Boga i uopte nije vano koliko taj ivot
moe biti dobar. Ima mnogo ljudi koji ive dobrim, moralnim ivotom odvojeni od Boga. Ali, oni
ive u grehu. Bez obzira da li ikada ine neto ravo, oni ive u grehu. Njihov dobar ivot je greh.

14
Moete li sa tim da se sloite? Rimljanima 14,23 to objanjava ovako: ta god nije po veri greh
je. I ta god inim, a to nije uinjeno putem odnosa vere sa Isusom Hristom, jeste greh ak i
koenje udoviinog travnjaka. Jer ako sam sebian zato to ivim ivotom odvojenosti od Boga,
tada mogu pokositi udoviin travnjak samo iz sebinih razloga. Mogue je initi niz dobrih dela
zbog loih razloga.
Koje su to sebine pobude koje mogu da me podstaknu da pokosim udoviin travnjak? Pa,
moda uskoro idem na odmor, pa se nadam da e mi ona hraniti psa dok sam na putu. Moda se
nadam da e me videti susedi dok kosim udoviin travnjak, pa u tako meu njima stei dobar
ugled. Ili sam moda poinio neki straan greh, pa pokuavam da se za njega iskupim. Ili sam
moda uo da je ve jednom nogom u grobu, pa se nadam da e me se setiti u svom testamentu.
Razlozi za koenje udoviinog travnjaka mogu biti raznoliki; moda neke od njih ak ne bih
mogao ni da prepoznam. Ali, stvar je u tome da bilo ko, ko ivi ivotom odvojenosti od Isusa,
moe da ini koja mu god drago dobra dela iz loih, sebinih razloga.
Greno stanje ljudi je uzrok koji proizvodi grena dela, bez obzira da li se ta dela smatraju
dobrim ili loim. ovek grei zato to jeste grean. On nije grean zbog toga to grei. Zapazimo
ponovo da je kljuna pojedinost kod greha odvojenost od Boga. Ne morate greiti da biste bili
greni; sve to je potrebno da se dogodi jeste da budete roeni.
Ako pokuamo da sve ovo izrazimo u obliku jednaine, mogli bismo da kaemo da
oveanstvo = Greh, a Pravednost = Isus. Isus je jedini koji na ovom svetu nije roen grean, koji
nije roen odvojen od Boga. Isus je jedini koji je ikada roen pravedan. Iz ovog prikaza je jasno
da je jedina mogunost za pravednost, to se oveka tie, da bude oveanstvo + Isus =
Pravednost. oveanstvo bez Isusa jo uvek je greno. Kljuna razlika izmeu greha i pravednosti
jeste u injenici da li je ili nije Isus u ivotu.
Razgovarali smo o tome u uionici jednoga dana, kad je jedan student u poslednjem redu
izvadio svoj depni raunar i kazao: Samo trenutak! Vi kaete da je Isus = Pravednost. Zatim
kaete da je oveanstvo + Isus = Pravednost. Ako je to tano, onda je oveanstvo = Nula!
I zatim je napravio zabrinuti izraz lica, kao da sam upravo uinio nepravdu ljudskom rodu!
ta mislimo kad kaemo da je oveanstvo = Nula?

Nemoni, ali ne i bezvredni
oveanstvo je jednako nuli to se tie pravednosti. ta kae Biblija? Sva naa pravda (je)
kao neista haljina. (Isaija 64,6) Ali, to ne znai da oveanstvo ne vredi nita u pogledu svoje
vrednosti. Postoji ogromna razlika izmeu nemoi da se ini pravda i bezvrednosti. Naa
vrednost je dokazana time to je Isus doao na ovaj mali svet, malu mrlju u svemiru, da spase
oveanstvo od greha. To nam govori o ogromnoj vrednosti ljudske due.
uo sam da je jednom neko rekao: kad bismo mogli da uzmemo ogromnu vagu i stavimo na
jednu njenu stranu itav na svet, sa teinom od 6 sekstiliona tona, i jedno ljudsko bie, malu
bebu, na drugu, ljudsko bie bi prevagnulo. To je dobra slika kako Nebo posmatra oveka i kolika
je vrednost ljudske due. Zato ne treba da idemo oborene glave; moemo stajati uspravno, zbog
vrednosti koju smo dobili od Isusa Hrista. Ali, mi smo jo uvek nemoni da inimo pravdu. Da li
uviate razliku izmeu nemoi i bezvrednosti?

Nezainteresovanost za duhovne stvari
Ne samo to smo nemoni da inimo pravdu odvojeni od Hrista, ve imamo jo vei problem

15
koji se javlja zbog toga to smo roeni odvojeni od Boga. To jest, nismo zainteresovani za
duhovne stvari. Ne nalazimo nikakvu radost u zajednici sa Bogom. Ona nam je, u stvari, mrska.
Jedan od najveih dokaza da neko nije nanovo roen da jo uvek ivi odvojen od Boga jeste
nedostatak zanimanja za duhovne stvari.
Imao sam prijatelja koji je jednom propovedao o oveku za koga se moglo zakljuiti da je
grekom dospeo na nebo. Neko je stigao malo kasnije i nije uo itavu propoved. Ovaj je posle
toga irio glasine kako je propovednik kazao da je mogue da ljudi grekom dospeju na nebo. No,
nije to bila sutina propovedi. On je pokuao da prikae kako bi izgledalo kada bi se grenik, koji
nije nanovo roen, koji ne nalazi radost u svetosti, niti u zajednici sa Bogom, koji ne nalazi radost
u nesebinoj slubi za druge, naao na nebu. Kako bi se jadno taj ovek tamo oseao! Da li ste
ikada razmiljali da je dokaz Boje ljubavi i to to nee dopustiti da se oni koji odbijaju spasenje
nau na nebu? To bi za njih bilo mesto muenja. Samo kada se neko nanovo rodi nalazi radost u
duhovnim stvarima.

oveanstvu je potreban Spasitelj
Ako je sutina greha ivljenje ivotom odvojenosti od Boga, na ta bi onda prvenstveno
trebalo da se usredsredimo? Da li bi trebalo da svoj napor i panju usmerimo na dobro ili zlo koje
inimo, ili bi trebalo da ih usmerimo ka odnosu jedinstva i prijateljstva sa Spasiteljem, Gospodom
Isusom Hristom?
Ako se svi na svetu, osim Isusa, raaju greni (Rimljanima 3,23), svima na ovom svetu
potreban je Spasitelj da bi bili spaseni. (Dela 4,12) Isus, na Spasitelj, obezbedio je spasenje na
krstu kojim je slomljena sila greha. Kad grenik prihvata to veliko spasenje, on se nanovo raa, i
tom prilikom se zbiva najvea zamena koja je ikad postojala.
Pretpostavimo da postoji mogunost da zamenite svoju hemijsku olovku za nov automobil.
Ako bi postojao neko ko ima automobil i eleo bi da se menja sa mnom, onda bi morao biti ili
glup ili bi me stvarno mnogo voleo kad bi na to pristao. Jedno od to dvoje. To bi bila slavna
zamena, zar ne?
Biblija govori o najveoj zameni koja se ikad zbila u 2. Korinanima 5,21: Jer onoga (tj.
Isusa) koji ne znadijae greha nas radi (Bog) uini grehom, da mi budemo pravda Boja u
njemu.
Da li biste eleli da Isus, rairenih ruku i s prijateljskim osmehom, doe k vama danas i
ponudi vam da zameni svu svoju pravednost za sve vae grehe? Istina je da je to upravo ono to
nam On nudi. Pa ipak, u toj najveoj zameni koja se ikad na svetu zbila, na prvi pogled izgleda da
e neko na kraju izgubiti. To je otprilike kao zamena automobila za hemijsku olovku; osim to tu
nema uopte ak ni hemijske olovke! Sve to imamo da zamenimo za Njegovu pravednost su
prljave haljine, kako Isaija naziva svu nau pravednost. (Isaija 64,6) Moemo zakljuiti samo
jedno ili je Onaj koji nam nudi ovu zamenu veoma nerazborit ili stvarno mora da nas mnogo
voli.

Nije stvar u tome ta inite, ve koga poznajete
U Efescima 2,8. i 9. nalazimo znaajne rei: Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od
vas, dar je Boji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. Pavle ponavlja ono to je zakljuio u
Rimljanima 3,20: Jer se delima zakona nijedno telo nee opravdati. Drugim reima, spasenje
nije zasnovano na onome to inite, ve na tome koga poznajete. I niko nee uvideti stvarnu

16
potrebu da poznaje Boga i prema tome nee shvatiti potrebu da odvoji vreme za to poznanstvo
sve dok ne shvati da je spasenje zasnovano na odnosu, a ne na ponaanju.
Ako se nadate spasenju, a ne vidite nikakvu potrebu za poznavanjem Boga, i ne smatrate da
je vreme provedeno sa Bogom vano, sigurno jo uvek verujete da je spasenje zasnovano na
ponaanju. Bez obzira ta e vam neko rei o svom verovanju, ako je vrsto uveren da su spasenje
i hrianstvo zasnovani na odnosu sa Hristom, taj odnos e u njegovom ivotu dobiti najvanije i
najvee pravo prvenstva. Svako ko ne trai spasenje putem zajednice sa Bogom i kroz lino
poznavanje Boga, ostae legalista koji pokuava da zadobije nebo svojim sopstvenim delima.

Poznavanje Boga je krajnji rezultat
Kad shvatimo da smo po prirodi greni i ta je to to kao poetak prouzrokuje sve ostale
grehe, moemo bolje da razumemo potrebu za poznavanjem Boga. Pravednost nije nikada neka
vana sutina sama po sebi. Ona se javlja samo u zajednici s Njime.
Postoji jo jedan razlog zbog kojeg je poznavanje Boga vano. Ono je vano radi Boga.
Pomislite na sav bol i tugu koji su se uselili u Njegovo srce kroz vekove, zbog toga to je greni
ovek odluio da se zaputi sopstvenim putem.
Kad stvarno nekoga volite, vie od ieg na svetu elite da vas i on voli. Bog zaista jeste ljubav i
On nas zaista mnogo voli, kao to se moglo videti iz Njegove ponude da zameni sve nae grehe za
svu svoju pravednost. To je fantastina ponuda za nas ali ta ona predstavlja Njemu? Da li na
kraju On biva prevaren u ovoj najvelianstvenijoj zameni koja se ikad zbila? Da bismo odgovorili,
eleo bih da obriemo prainu sa jednog starog istinitog dogaaja koji e nam objasniti sutinu.
To je pria o starom Dou.
Stari Do bio je rob u blizini ua reke Misisipi. Jednoga dana naao se na licitaciji robova, na
istom onom mestu na kome je kasnije stajao i Abraham Linkoln, kad je posmatrajui kako
rastanci pokreu potoke suza i slamanje mnogih srca, rekao: Ako ikad budem imao priliku da
udarim po ovome, udariu svom svojom snagom! Do je stajao tamo, sit mnogih rastanaka i
suza. Reio je da vie nikada nee da radi. Ali, bio je tu na platformi za licitaciju. Oni koji su se za
njega nadmetali poeli su da izvikuju svoje svote, a Do je poeo da mrmlja, najpre apatom, a
potom sve glasnije: Neu da radim! Neu da radim! Kad su ga uli, jedan po jedan ljudi su
odustajali od licitiranja, osim jednog oveka koji je produio i platio poveliku svotu za roba koji
nee da radi.
Novi gospodar poveo je Doa do svoje koije i odvezao ga do sela na plantaama. Na kraju je
siao puteljkom pored jezera. Na obali jezera nalazila se lepa kuica sa istim zavesama na
prozorima, okruena cveem. Do nije nikada video neto takvo.
Ovde u iveti? upitao je.
Da.
Ali ja neu da radim.
Do, ne mora da radi. Ja sam te otkupio da bih te oslobodio!
(Najlepi deo prie tek predstoji!)
Do je pao na kolena pred svojim dobroiniteljem i rekao: Gospodaru, sluiu vam do kraja
ivota!
Vidite grupu grenika. Oni su robovi greha, bola, smrti i zato kau: Neemo da radimo
ne moemo! Jeste li ikad to pokuavali? Jeste li ikada pokuavali da tvorite dela pravednosti? To
je nemogue. To ne moete ostvariti.

17
Ali Isus kae: Ne mora da radi. Otkupio sam te svojom sopstvenom krvlju da bih te
oslobodio i elim da ivim svoj ivot u tebi.
Koliko znam On ima stanova pored jezera koje izgleda kao stakleno more. Na prozorima su
predivne zavese i sve je u cveu koje nikada ne vene. On nam nudi sve to zato to nas voli. Eto,
takav je On. I kad shvatimo zamenu koja nam je ponuena, i ona stvarno nae put do naeg srca,
rado emo Mu sluiti zauvek.

18

Koji su koraci na putu do Hrista?
Kako mogu znati da li sam spasen?

Kako mogu lino da se upoznam sa Bogom
koga ne mogu da vidim niti ujem?

DRUGI KORAK

Bio je to starac proreene sede kose, dubokih bora i drhtavih ruku nekoga ko je ve potroio
svojih sedamdeset godina. Sreo sam ga samo jednom, ali ga neu nikada zaboraviti. Zbilo se to na
staromodnom letnjem kampovanju, u glavnom atoru neposredno posle jutarnje propovedi.
Propovednik koji je vodio sastanak zamolio je sve prisutne pastore da okupe po jedan deo crkve i
predvode ih u kratkoj diskusiji posle sastanka, kako bi svi imali priliku da kau svoja zapaanja ili
da postave pitanja. Ovaj ovek naao se u mojoj grupi. Ustao je i sa suzama u oima kazao: Dugo
je Bog pokuavao da me zadobije i na kraju je uspeo. Zatim je seo.
Ne seam se ta su drugi govorili toga dana, ali se jo uvek seam njega. Kako je velianstvena
i kako tragina istina koju je izrekao. Kako je divno to je Bog konano pobedio u borbi za njegov
ivot ali kako je tragino to je on tako dugo ekao.
Jedan duhovni pisac pria o oveku koji je doao Hristu i iznosei njegovo iskustvo kae da
ga je doiveo tek poto je konano shvatio ta je njegov udeo, a ta je Boji udeo. Da, hriani
esto raspravljaju o tome ta je ovekov udeo, a ta je Boji udeo u dolaenju Hristu i u
nastavljanju hrianskog ivota. Tako su oveka upitali: ta je tano bio tvoj udeo, a ta je bio
Boji udeo?
On je odgovorio: Moj je udeo bio da beim, a Boji da me uhvati!
Isus je rekao u Jovan 6,44: Niko ne moe doi k meni ako ga ne dovue otac koji me posla.
Spasenje zavisi od Boje inicijative, a ne ovekove. Jeremija 31,3 kae: Ljubim te ljubavlju
venom, zato ti jednako inim milost. Boja milost obuhvata svakog oveka. Nema onih koji su
predodreeni da budu spaseni i onih koji su predodreeni za gorivo vatre pakla. Bog sve privlai.
A samo oni koji se uporno odupiru Njegovoj privlanoj sili ljubavi nee doi k Njemu za
spasenje.
Meutim, u procesu privlaenja Hristu postoje izvesne stepenice koje prelazimo da bismo
doli k Njemu. Koje su to stepenice? Prvo, postoji elja za neim boljim. Drugo, sledi saznanje o
tome ta je to to je bolje. Tree, sledi osvedoenje da smo grenici. etvrto, povedeni smo da
shvatimo svoju nemo da bilo ta uinimo povodom stanja u kome se nalazimo. I konano,
odustajemo a to se naziva u hrianskim krugovima predanjem. Odustajemo od pomisli da
emo ikada biti kadri da spasemo sami sebe i tada moemo doi Hristu upravo onakvi kakvi smo.
Razmotrimo detaljnije ovih pet stepenica dok pokuavamo da shvatimo proces kroz koji
svako prolazi u toku dolaenja Hristu.

elja za neim boljim
U etvrtom poglavlju Jevanelja po Jovanu nalazi se pria o eni koja je dola Isusu.
Zapazimo prve korake koje je preduzela dolazei Njemu.
UPOZNAJMO BOGA DRUGI KORAK

19
Poeemo sa stihovima 5 i 6: Tako doe u grad Samarjanski koji se zove Sihar, blizu sela
koje dade Jakov Josifu sinu svojemu. A onde bee izvor Jakovljev; i Isus umoran od puta seae na
izvoru; a bee oko estoga sahata (ili po naem dvanaest sati, u podne).
Ovde imamo udnu zagonetku. Isus je Stvoritelj i Bog. On je Onaj koji je stvorio Sunce,
mnogobrojne zvezde i sunane sisteme. Stvorio je sve to je stvoreno. (pogl. 1,3) A ipak je
prihvatio teret ljudske prirode i bio oigledno umorniji od svojih uenika, jer su oni otili u Sihar
da kupe hranu. Poto je bio suvie umoran da poe dalje, seo je sam na ivicu bunara i ekao da se
oni vrate. Moete li Ga zamisliti u tom poloaju?
Nastavljamo dogaaj sa 7. stihom iz Jovan 4: Doe ena Samarjanka da zahvati vode; ree
joj Isus: daj mi da pijem.
Ovde vidimo Uitelja na delu kako privlai duu sebi. Ne pokuava da je nakljuka svojom
religijom. Umesto toga, On trai uslugu od nje. Poverenje raa poverenje.
Ree mu ena Samarjanka: kako ti, Jevrejin budui, moe iskati od mene ene Samarjanke
da pije? Jer se Jevreji ne meaju sa Samarjanima.
Odgovori Isus i ree joj: da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, ti bi
iskala u njega i dao bi ti vodu ivu.
Ree mu ena: Gospode! ni zahvatiti nema im, a studenac je dubok; odakle e dakle uzeti
vodu ivu? Eda li si ti vei od naega oca Jakova, koji nam dade ovaj studenac, i on iz njega pijae i
sinovi njegovi i stoka njegova?
Odgovori Isus i ree joj: svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode koju
u mu ja dati nee oedneti doveka; nego voda to u mu ja dati bie u njemu izvor vode koja tee
u ivot veni.
Ree mu ena: Gospode! daj mi te vode da ne ednim niti da dolazim ovamo na vodu.
Ree joj Isus: idi zovni mua svojega, i doi ovamo. Odgovori ena i ree mu: nemam
mua.
Ree joj Isus: dobro si kazala: nemam mua; jer si pet mueva imala, i sad koga ima nije ti
mu; to si pravo kazala. (stihovi 9-18)
Oigledno je da je ova ena posedovala elju za neim boljim. Dola je da zahvati vode. Po
svemu sudei bila je bludnica iz oblinjeg grada, jer je na bunar dola u vreme kada druge ene iz
grada nisu dolazile. Isto tako dola je na studenac koji se nalazio van grada. Bila je umorna od
prekih pogleda i ogovaranja. Dola je sama na bunar da bi izbegla osudu ljudi.
Znamo da je traila neto bolje, to jo uvek nije pronala. Udala se, ali njen prvi mu nije bio
ono za im je udela, pa je potraila neto bolje u drugom muu. Ni on nije bio dovoljno dobar,
pa je potraila neto bolje u treem muu, pa etvrtom i petom. Na kraju se umorila od udavanja i
odluila da poe putem kojim mnogi
danas idu, da jednostavno ivi sa nekim i vie ne daje obeanja koja ne moe da odri.
Vidimo je i kako prilazi studencu, jo uvek tragajui za neim boljim.

Nikad zadovoljni
Jedan moj prijatelj priao mi je o svom poznaniku koji je poeo da pui. Puio je u poetku
jednu vrstu cigareta koje su bile reklamirane kao najjae i one koje daju najvee zadovoljstvo.
Ubrzo nije bio zadovoljan. Poeo je sa jednom paklom dnevno, ali mu to nije bilo dovoljno, pa je
pokuao sa dve paklice. Ni to mu uskoro nije bilo dovoljno, pa je dozu poveao na tri. Nikad
zadovoljan.

20
Svako na ovom svetu trai neto bolje. Deaci i devojice trae bolji bicikl ili bolju loptu.
Mladi trae da budu bolje prihvaeni, tragaju za boljim prijateljima, obilnijom zabavom. Stariji
tee za uspehom, zadovoljstvom ili materijalnim dobrima. Meutim, ak i pojedinosti koje
izgledaju kao sasvim opravdane elje, mogu u stvari predstavljati vapaj srca oveka koji u svom
ivotu osea prazninu koju je Bog stvorio i koju moe da ispuni samo Bog sam.
Ima planinara koji se penju na planine samo zato to one postoje. Mnogi od onih koji se
penju uz strme stene neprestano trae jo viu stenu, veu izloenost opasnostima. Ambicije u
sportu, u poslu, u sasvim ispravnim zadovoljstvima, mogu biti vapaj srca za neim boljim,
neprepoznata elja za Bogom.
Meutim, elja za neim boljim nikad se ne moe zadovoljiti u odvojenosti od Boga. Onaj
koji trai sreu u svetu pre ili kasnije otkriva da uivanje koje svet moe da ponudi nije trajno. I
primoran je uvek da traga za neim novim to e mu pomoi da zaboravi kako ni ono poslednje,
za ta je smatrao da e mu predstavljati zadovoljstvo, nije bilo trajno.
Kao to je Isus rekao u 13. stihu ovog poglavlja o eni Samarjanki: Svaki koji pije od ove
vode opet e oedneti. I svi nai napori, uloeni da pronaemo neto bolje odvojeni od Boga,
zavrie se u nitavilu, jer priznavali mi to ili ne, duboko u sebi oseamo elju za Njim.
Na svakom koraku na putu ka Hristu nalaze se sporedni koloseci koji nas mogu spreiti da
doemo k Njemu. Mi esto pokuavamo da zadovoljimo svoju elju za neim boljim probajui
neto to je drugaije. To moete dobro sagledati u prii o eni Samarjanki. Ona je pokuavala da
zadovolji svoju elju za neim boljim traei njeno ispunjenje kroz mnogobrojne veze sa
razliitim ljudima. Ali, uprkos raznolikim stvarima koje je probala, njena elja je ostala
nezadovoljena. Isus je rekao: Svaki koji pije od ove vode opet e oedneti; a koji pije od vode
koju u mu ja dati nee oedneti doveka. Veina od nas hoda prema Bogu zaobilaznim putem,
putem nevolja, bolova i slomljenog srca. I kad se sve ono to smo smatrali da elimo izjalovi,
dolazimo konano do kraja svojih snaga, podiemo pogled gore i kaemo: U redu, Boe! Mislim
da si mi Ti, u stvari, potreban.
Ali, postoji i krai put. Isus ga je ponudio eni na studencu. O njemu je zapisano u Jovan
12,32: I kad ja budem podignut od zemlje, sve u privui k sebi. Kad god je Isus podignut, mi
smo privueni Njemu. ena Samarjanka bila je u prisutnosti Onoga koji je mogao da zadovolji
sve njene enje, ali to nije shvatila. Tako je Isus preao na drugu stepenicu, na poznanje onoga
to je bolje.

Poznavanje plana spasenja
Zapazimo Jovan 4,10: Odgovori Isus i ree joj: da ti zna dar Boji, i ko je taj koji ti govori:
daj mi da pijem, ti bi iskala u njega i dao bi ti vodu ivu.
Spasenje je Boji dar. To je verovatno jedan od najvanijih delova znanja u vezi s planom
spasenja koji smo ikada mogli dobiti. Jer Bogu tako omile svet da je i sina svojega jedinorodnoga
dao. (pogl. 3,16) Jer je plata za greh smrt, a dar Boji je ivot veni. (Rimljanima 6,23) Taj dar
ne moemo zaraditi, ne moemo ga kupiti, ne moemo ga nikad zasluiti. Spasenje je dar. Ono
nema nikakve veze sa onim to zasluujemo.
Razmiljajmo o nainima na koje obino pokuavamo da zaradimo ono to elimo. Ova ena
Samarjanka moda je bila ena sa ulice, navikla da prodaje sebe kako bi zaradila za ivot i
pokuala da zadobije neto bolje. Ljudi koji su bili njene muterije eleli su isto tako neto bolje i
bili spremni da plate za vetaku ljubav u pokuaju da zadovolje svoje elje. Mnogi ljudi danas

21
pokuavaju da kupe ljubav i prihvaenost na sline naine. Mnogi ljudi danas pokuavaju da kupe
Boju ljubav i prihvaenost i tako ne postaju nita drugo do preljuboinci u duhovnom smislu.
Ali Isus dolazi i kae nam da su najvee zadovoljstvo i trajna srea besplatni. On nama danas
kae, kao to je rekao eni na studencu: Da ti zna dar Boji... Kad bi samo znala.
Sporedni kolosek za ovu stepenicu moe biti zamenjivanje linog poznavanja duhovnih stvari
i plana spasenja znanjem o religioznim detaljima. Kad je Isus eni Samarjanki izneo znanje o
besplatnom daru spasenja i kad joj je postalo jasno koliko dobro poznaje njeno srce, ona je
pokuala da promeni predmet razgovora. Poela je da raspravlja o tome koje je mesto bilo
najbolje za slubu Bogu: Jerusalim ili Samarija. elela je da izbegne alac krivice kojim ju je Isus
pogodio. Ali, On je bio strpljiv s njom, a On je strpljiv i sa nama. Setimo se svih sluajeva kada
smo zalutali u trenucima kada nam je pritisak izgledao suvie veliki. Meutim, Sveti Duh nas ne
naputa i Isus je jo uvek tamo u senci i strpljivo eka da prestanemo da beimo. Voda ivota se i
danas besplatno nudi.
Kao i kod ene Samarjanke ponekad je nae znanje o Bogu ogranieno. U 25. stihu 4.
poglavlja Jovanovog Jevanelja ona je kazala: Znamo da e doi Mesija. Danas ima ljudi koji su
odrasli sa tim znanjem. Teko je nai se bilo gde u naem drutvu danas i ne uti kako se, na neki
nain, govori o drugom Hristovom dolasku. Ali, mogue je uti za drugi dolazak, videti znake da
se on pribliava i ak verovati da e se on jednoga dana zbiti, pa ipak ne piti sa studenca vodu
ivota koju Hristos nudi.
Moemo biti zahvalni, meutim, za sve znanje koje imamo. Malo znanja o Njemu bolje je od
nikakvog. Hvala Bogu za ono to smo kao deaci i devojice saznali o Bojoj ljubavi. Sveti Duh
moe iskoristiti bilo koje znanje o Bogu kojim raspolaemo da bi nas poveo u prisniji odnos sa
Gospodom Isusom.

Osvedoenje
Trea stepenica u dolaenju Hristu je shvatanje da smo grenici. Mi shvatamo da smo greni
bez obzira da li smo ikad uinili ita ravo ili ne. Postoji li neko ko nije nikada uinio nita loe?
Ako postoji, on je ipak grean, jer ovek ne mora da grei da bi bio grean. Sve to treba da uini
da bi postao grenik jeste da se rodi. Kao to smo zapazili u prvom poglavlju, mi smo roeni kao
grenici i Isus je rekao da moramo nanovo da se rodimo da bismo uopte videli carstvo Boje.
Prema tome mora da neto nije bilo u redu sa naim prvim roenjem.
Ima mnogo onih koji oklevaju da koraknu na ovu treu stepenicu. Oni kau: Dobar sam kao
i moji blinji. Dobar sam, pa ak moda i bolji od nekih koje poznajem, a tvrde da su hriani. Ti
ljudi padaju u zamku da se porede sa drugim ljudima. Ima mnogo sporednih koloseka za ovu
stepenicu. Jedan je smatrati da nismo grenici, da smo u osnovi dobri ljudi. Ima danas itavih
verskih pokreta zasnovanih na zakljuku da su ljudi u osnovi dobri i da sve to je potrebno jeste
razvijati dobro koje je u njima.
Ali, Biblija kae u Rimljanima 3,10-12: Nema ga koji ini dobro, nema nijednoga ciglog.
Jedan od koraka u dolaenju Hristu jeste doi do trenutka spremnosti da ovo priznamo, jer je
Spasitelj potreban samo greniku.
Nita tako uspeno ne osvedoava oveka da je grenik kao pogled na Isusa i krst. Jednom
sam video oveka koji je za skoro etrdeset santimetara premaivao visinu od dva metra. Bio je
graen kao igrai ragbija, a nosio je majicu sa imenom jednog poljoprivrednog dobra. Hodao je
preko pokrajinskog sajmita. Kada sam ga prvi put ugledao u daljini, nije mi uopte izgledao

22
visok, inilo mi se da je moje visine. A kada sam mu se pribliio, oseao sam se kao patuljak.
Kad duhovnim oima gledate Isusa u daljini, i niste jo blizu Njega, moda vam On ne
izgleda suvie visok moda vam se ini da je vae visine. Ali, kada se pribliavate Isusu,
uvideete da je On pored vas kao planinski vrh sa snenim pokrivaem koji stere u plavetnilo, i vi
ete se oseati kao movara u podnoju. To se upravo dogodilo apostolu Pavlu. Smatrao je da je
dovoljno dobar dok nije ugledao Isusa. Moete itati o tome u Filibljanima 3. Kada mu se
dogodilo da je ugledao Isusa i kada Mu se pribliio, sve za ta je pre toga mislio da je dobro, poeo
je da smatra otpacima. Tako, gledajui Isusa, mi dobro shvatamo svoje stanje i injenicu da smo
grenici.

Nemo
etvrta stepenica je ipak najtea, jer u ljudskom srcu postoji neto to se opire priznanju da
smo nemoni. Povremeno sam traio od svojih studenata, kad smo prouavali ove stepenice ka
Hristu, da anonimno ispune upitnik koji e pokazati gde se oni po njihovom miljenju u tom
trenutku nalaze. Veina je sebe stavljala upravo na ovo mesto shvatili su da su grenici, ali jo
uvek nisu priznali da su nemoni da ita uine za sebe.
Sporedni kolosek kojim mnogi ljudi kreu na ovoj taci puta jeste miljenje da mogu da se
poprave ako se vie ili due trude. Ali, Isus je rekao u Jovan 15,5: Bez mene ne moete initi
nita. Jeremija postavlja pitanje: Moe li Etiopljanin promeniti kou svoju ili ris are svoje?
Moete li vi initi dobro nauivi se initi zlo? (Jeremija 15,23)
Posle jednog sastanka, na kome mi je predmet bio naa ljudska nemo, razgovarao sam sa
jednim lekarom. On mi je kazao: Vaa poruka nee nikada imati dobru prou! Bio sam najbolji
student u svom razredu u koledu. Bio sam trei student svoje generacije na studijama medicine.
Imam divnu porodicu. Imam kuu u gradu i vikendicu u brdima. Imam jahtu u luci i dva
automobila u garai. Nemojte mi priati da sam nemoan!
Zaboravio je ko je u tom trenutku odravao njegovo srce da i dalje kuca, zar ne? Ali, stvar
nije samo u tome. Ima mnogo ljudi koji, kao ovaj lekar, mogu da iskuse svetovni uspeh odvojeni
od Boga, sve dok im On odrava srce da i dalje kuca. Stvar je u tome to smo svi mi nemoni da
ostvarimo bilo ta odvojeni od Boga po pitanju stvarne dobrote i pravednosti. ovek nije
spreman da se popne na sledeu stepenicu na svom putu ka Hristu dok ne shvati da ne moe da
uini nita da bi se oslobodio stalnog greenja i daljih propusta. Niko nee doi Hristu dok ne
bude priznao svoj neuspeh i shvatio svoju nemo da se sam spase.

Predanje
Re predanje znai odustajanje. Od ega to mi odustajemo? Odustajemo od sebe! Diemo
ruke od pomisli da moemo ita uiniti u vezi sa svojim stanjem, osim jednog da doemo
Hristu takvi kakvi smo. I Hristos eli da doemo k Njemu takvi kakvi smo. U stvari to je jedini
nain na koji Mu moemo doi. Nikada ne moemo postati bolji svojim sopstvenim naporima.
Moramo doi takvi kakvi smo.
Zaobilazni put kojim mnogi ljudi kreu kada preduzimaju ovaj korak jeste pokuaj da se
odreknu nekih pojedinosti umesto sebe. Pokuavaju da se odreknu puenja, pia i kocke.
Smatraju da je hrianski ivot zasnovan na tome to neko moe da se odrekne mnogih
pogreaka. Ako predanje znai odustajanje od pomisli da moemo ita uiniti odvojeni od Hrista,
tada za osobu vrstog karaktera odricanje od nekih pojedinosti u ivotu moe da postane

23
sporedni kolosek da se na kraju ne bi odrekla sebe.
Postoji pria o oveku kome se pokvarila sirena na automobilu. Povezao ga je zato u
radionicu da mu je poprave. Padala je kia, a on je dolazei kolima do ulaza radionice video da su
vrata bila zatvorena. Na vratima je stajao krupan natpis: Zasvirajte sirenom ako vam je potrebna
naa usluga! esto zapadamo u istu nedoumicu pokuavajui da se predamo. Vana istina u vezi
sa predanjem jeste da to nije neto to mi moemo da ostvarimo! Ovo moe da predstavlja
znaajan prodor za onoga ko uzalud pokuava da se preda. Re predanje znai odustajanje. I
ako je dokrajivanje svih naih snaga potrebno da bismo doli Hristu, onda bi ta nemo trebala da
obuhvati i predanje! Kad bih u sebi imao snage ili sposobnosti da se predam, ne bih jo morao da
odustanem od sebe pa bi to znailo da ipak postoji neto to smatram da sam mogu da uinim.
Predanje dakle nije neto to mi inimo, iako ga ostvarujemo! U emu je onda stvar? U tome
da nas jedino Bog moe povesti do predanja. Mi ne moemo sami stii do njega, ak iako smo mi
ti koji se predajemo kad za to doe vreme. Meutim, niko ne moe isprazniti sebe od sebe samog.
Taj posao moe da obavi samo Hristos. Na deo je da pristanemo pa emo nadalje prouavati o
tome kako to mi pristajemo.
Ako elite da se ubijete, postoji bezbroj naina da to uinite. Moete da uzmete pitolj i
prosvirate sebi mozak. Moete da skoite sa visoke zgrade ili mosta. Moete da uzmete neki lek
koji je u prevelikim dozama smrtonosan. Ali, postoji jedan nain na koji nikada ne moete da se
ubijete. Ne moete da se razapnete na krst. Ne postoji nain na koji to sami moete da uinite.
Ako je potrebno da budete razapeti na krst, neko drugi mora da obavi taj posao umesto vas.
Krst se u Pismu koristi kao simbol predanja, smrti svome ja. Isus je govorio o naem krstu.
On nas poziva da uzmemo svoj krst i da Ga sledimo. (Matej 16,24) On koristi sliku krsta i raspea
da bi nas pouio da se sami ne moemo predati; moramo dopustiti Bogu da obavi taj posao
umesto nas. A On je voljan i u stanju je da nas dovede do trenutka predanja ako Mu budemo
dozvolili da to uini.

Bog preuzima inicijativu
elja za neim boljim dolazi od Boga. Njegova privlana sila deluje u nama i budi elju za
neim uzvienijim od onoga to imamo. Osvedoenje da smo grenici posao je Svetoga Duha:
Pokarae (osvedoie) svet za greh. (Jovan 16,8) Shvatanje da smo nemoni je Njegovo delo, jer
je Isus rekao: Bez mene ne moete initi nita. (pogl. 15,5) Njegov je posao da nas dovede do
trenutka kada emo se predati, iako smo mi ti koji se predajemo. Postoji samo jedna od pet
stepenica na kojoj moemo promiljeno uestvovati, a to je sticanje znanja o planu spasenja. Iako
Isus i tu preuzima inicijativu, mi moemo da odgovorimo na Njegovu inicijativu birajui da Ga
traimo, da traimo znanje o Njemu. To je nain na koji pristajete stavljajui sebe u atmosferu
u kojoj Isus deluje. Bilo da je to u crkvi, na javnim sastancima, ili nasamo pred otvorenom
Bojom Reju, ili moda dok itate ovu knjigu, ako elite da pokuate da odgovorite na Isusovu
privlanu silu i na privlaenje Njegovog Duha, da biste stekli vie znanja o planu spasenja, On e
uiniti ostalo.
Isus i danas nudi da prihvati svakoga ko doe k Njemu. Poziv je jo uvek na snazi: Hodite k
meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. (Matej 11,28) Bez obzira gde ste i ko
ste i kakva je bila vaa prolost, Isus vam nudi mir. Ako nikad niste iskusili ta znai doi Hristu,
moete Mu doi upravo sada.


24

Moda ste shvatili na kojoj se stepenici na putu do Hrista nalazite. Da li oseate elju za
neim boljim? Da li shvatate da je Bog ljubav i da je Isus umro za vas? Da li uviate da ste
grenik? Da li uviate da ste nemoni da uinite bilo ta u vezi s time? i doli ste do trenutka kada
ste odustali od toga da smatrate da moete uiniti bilo ta u vezi s tim? Onda moete doi Isusu
takvi kakvi ste, jer su to stepenice koje vode do Njega. Bog vas privlai k sebi i vi moete
odgovoriti na to i nastaviti da dolazite k Njemu i sutra ujutru i opet sledeeg jutra, sve dok sam
Isus ponovo ne doe.

Obraenje novoroenje
Kada neko pree ove stepenice na putu do Hrista, ukljuujui i predanje Njemu, on je
nanovo roen ili obraen. ta je obraenje? To mora da je vana stepenica, jer je Isus kazao da ne
moemo ak ni da vidimo carstvo Boje ukoliko nismo nanovo roeni. (Jovan 3,5)
Drugim reima, ukoliko se nanovo ne rodite, ne moete ak ni razumeti Boju milost u
njenoj punini ili u punini shvatiti ta je to krst i spasenje. Novoroenje je bitno pre nego to ovek
pronae smisao u zajednitvu i sve boljem poznavanju Boga. Poto je poznavanje Boga celokupna
osnova hrianskog ivota, ako se ovek jo nije rodio imae dosta tekoa pokuavajui da ivi!
Obraenje je natprirodno delo Svetoga Duha u ljudskom srcu. O tome moete itati u treem
poglavlju Jevanelja po Jovanu. Ono izaziva promenu stava prema Bogu. Umesto da beim od
Njega, sada hodam prema Njemu. Ono stvara novu sposobnost za poznavanje Boga koju pre
nismo imali. To je ono to prouavanje Biblije i molitvu po prvi put ini tako znaajnim. Verujem
da niko ne otpoinje delotvornu zajednicu sa Bogom ako nije doiveo obraenje; svako ko
pokuava da ostvari znaajno prijateljstvo s Njime pre tog trenutka, doivee jednu od ove dve
stvari: ili e biti poveden do obraenja, ili e doiveti neuspeh i odbaciti mogunost prijateljstva sa
Bogom. Jedno ili drugo. A ono to moe nainiti razliku jeste oseanje potrebe. Samo e onaj ko
shvata svoju veliku potrebu biti voljan da doe Hristu, digne ruke od sebe i sopstvenih napora da
stekne spasenje. Obraenje je poetak novog ivota. To je promena smera. To nije potpuna i
trenutna promena ponaanja. Novoroenje dovodi do promene u nainu ivota. Ono je nalik
roenju u tome to predstavlja poetak rasta. Mi se duhovno ne raamo kao zreli hriani, isto
kao to se fiziki ne raamo kao zreli ljudi. Rastenje zahteva proces. Potrebno je vreme da se
razviju rodovi Duha u ivotu ljubav, radost, mir, trpljenje i ostali koji su nabrojani u Galatima
5. Ali, to je tek poetak. I kada nastavimo da teimo za zajednitvom sa Bogom, nae poverenje u
Njega e rasti i mi emo se preobraavati u Njegovo oblije posmatrajui Ga.

Kako mogu znati da li sam nanovo roen?
esto se postavlja pitanje: Kako mogu znati da li sam nanovo roen? Evo sedam taaka
koje nam mogu pomoi da odgovorimo na ovo pitanje.
1. Za oveka koji je nanovo roen Isus je sredite i ia njegovog ivota. 1. Jovanova 5,12: Ko

25
ima sina Bojega ima ivot; ko nema sina Bojega nema ivota. ta to znai imati Sina? Moemo se
pitati i ta znai imati prijatelja, ili imati mua ili enu? To naprosto znai imati zajednicu sa tom
osobom. Ljudi u prvoj hrianskoj crkvi, koji su doiveli linu zajednicu sa Bojim Sinom, nisu
mogli da ute o tome. Voleli su da razmiljaju o Isusu, da govore o Njemu. I na kraju su ljudi kazali:
Nazovimo ih hrianima, jer govore samo o Hristu.
2. ovek koji je nanovo roen duboko je zainteresovan za prouavanje Biblije. U 1. Petrovoj
poslanici 2,2. apostol opisuje tu pojavu kao glad za razumnim i pravim mlekom. Prouavanje
Biblije bie veoma znaajno za obraenog hrianina.
3. ovek koji je nanovo roen e svoj molitveni ivot smatrati znaajnim. Moda e smatrati
da se ne moli na najbolji i najuspeniji nain, ali za njega e razgovor sa Bogom biti veoma vaan
kao vitalni deo zajednice i poznavanja Boga. (vidi Jovan 17,3)
4. ovek koji je nanovo roen e teiti za svakodnevnim iskustvom sa Hristom. Luka 9,23: Ko
hoe da ide za mnom neka se odree sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.
5. ovek koji je nanovo roen e priznati da je grenik. On se nikad nee hvalisati da vie nije
grenik. Pavle, jedan od najveih hriana koji su ikad iveli, kazao je: ... Isus doe na svet da spase
grenike, od kojih sam prvi ja. (vidi 1. Timotiju 1,15) Da li je to znailo da je Pavle sve vreme
greio? Ne, jer je bezbroj puta govorio o tome da je pobednik kroz Hrista. (Rimljanima 8,37)
Meutim, govorio je o injenici da smo u stanju odvojenosti od Boga greni po prirodi i da jedino
milou Bojom moemo da iskusimo neto drugo. Zahvalan sam to je mogue biti spaseni
grenik. Ali, vano je i shvatiti da emo ostati greni po prirodi sve dok Isus ponovo ne doe. (vidi:
1. Jovanova 1,8)
6. Jedan od prvih znakova da smo novoroeni je unutranji mir. Rimljanima 5,1: Opravdavi
se dakle verom, imamo mir s Bogom. Mogue je doivljavati sve mogue spoljanje borbe, nevolje i
nemire, a ipak imati unutranji mir. Jeste li to ve otkrili? Taj unutranji mir je jedan od prvih
rodova Duha ljubav, radost, mir.
7. I konano, ovek koji je nanovo roen oseae elju da kae nekom drugom kakvog je
divnog prijatelja naao u Isusu. Isus je kazao opsednutome koga je iscelio da poe kui i kae svojim
prijateljima kakvu mu je veliku stvar Gospod uinio. (Marko 5,19) Uvek postoji elja da se nekom
drugom kae radosna vest, iako je mogue da obraeni hrianin odbije da sa drugima podeli
Hristovu ljubav (a posledica toga je gubljenje elje za tim). O tome emo vie govoriti u treem
poglavlju.

Sigurnost spasenja
Koja je osnova spasenja? Pogledajmo u Efescima 2,8.9: Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i
to nije od vas, dar je Boji. Ne od dela, da se niko ne pohvali. eleo bih da vas podsetim da nam
se nigde u Pismu ne kae da spasenje dolazi samo kroz milost. Ono se javlja uvek milou kroz
veru. Da to nije istina svi na svetu bili bi spaseni, a poznato je da se to nikada nee dogoditi. Isus
je rekao: Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i irok put to vode u propast, i mnogo ih ima
koji njim idu. Kao to su uska vrata i tesan put to vode u ivot, i malo ih je koji ga nalaze. (Matej
7,13.14) Tako, iako je Boja milost dovoljna za svakog oveka, nije ni od kakve koristi nikome, sve
dok je ne prihvati. A mi je prihvatamo verom.
Kad koristite re vera, uvodite pojam koji ukazuje na meusobni odnos. Iako je milost Boji
dar, mi smo ti koji moramo da ga primimo. Vera zahteva meusobni odnos u kome jedna strana
ima poverenje u drugu. Mogue je prihvatiti nekoga danas, a odbaciti ga sutra. Mogue je biti u

26
braku danas, a ne biti u braku kroz deset godina. Isto tako mogue je prihvatiti Boju milost u
jednom trenutku, a odbaciti je u drugom. Da bismo imali trajnu sigurnost u spasenje moramo
prihvatiti Boju milost na trajnoj osnovi. (Matej 24,13)
To nas dovodi do jednog od najznaajnijih tekstova koji objanjavaju kako moemo biti
sigurni u veni ivot. Jovan 17,3: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i
koga si poslao Isusa Hrista. Spasenje predstavlja neto vie od prihvatanja Boga jedanput. Ono
znai prihvatiti Ga, danas, sutra, sledee nedelje i svakog dana, sve dok On ponovo ne doe. Tako
je veni ivot, ukljuujui i nau nadu u veni ivot, zasnovan potpuno na Bojoj milosti, a
Njegova milost mora da se prihvati na trajnoj osnovi. To u sutini znai poznavati Boga.
Tako, kada smo preduzeli korake svog hoda prema Hristu, iscrpli smo sve svoje sopstvene
snage i prihvatili Hrista kao svog linog Spasitelja; to znai da smo nanovo roeni. Ko god nastavi
da odrava taj meusobni odnos, i zajednitvo koje je otpoelo time to je doao Hristu, njegova
vena sudbina je osigurana. Ali ako ne poznaje Boga kao svog linog Spasitelja iz dana u dan, i ne
prihvata svakodnevno Njegovu milost, zajednica sa Hristom stoji pred velikom opasnou, ba
kao to zajednitvo sa prijateljem, muem ili enom propada ako ne postoji druenje i razgovor.
Da li biste danas voleli da budete sigurni u svoje spasenje. Ta sigurnost se nudi svakome koji
dolazi Hristu i nastavlja da hodi s Njime. Pitanje koje treba da postavite sebi je ovo: Da li Ga lino
poznajem? Da li provodim vreme u odravanju zajednice s Njime iz dana u dan itajui Njegovu
Re i koristei prednosti molitve? Da li razgovaram sa Bogom? Za sve one koji verom stalno
odravaju zajednicu s Njim, veni ivot je osiguran.

Duhovni recept
Nekad sam smatrao da, da bih bio hrianin, treba iz sve snage da se trudim, da ivim dobrim
ivotom i da, ako mi preostane vremena za itanje Biblije i malo molitve, to e biti dovoljno da
Bog bude zadovoljan! Tek mnogo kasnije otkrio sam da je zajednica sa Bogom celokupna osnova
hrianskog ivota. U njoj je izraena sutina.
Nije nam ostavljeno da biramo. Ona nije neto to moemo da poelimo, uzmemo pa zatim
ostavimo. Ona je sutina i osnov hrianskog ivota! I sve dok ne budem shvatio i prihvatio taj
zakljuak, neu preduzeti sve to do mene stoji da Bojom milou pronaem vreme za znaajnu
komunikaciju sa Bogom.
Nee postojati nikakva zajednica sa Bogom, niti ete stei poznanstvo sa Bogom, ukoliko ne
provodite vreme zajedno. To je tako jasno. Moj otac je esto priao o oveku koji je uio svoga
konja da ne jede. Tako mu je bilo mnogo ekonominije. Ali, ba kad ga je nauio, konj mu je
uginuo. I naravno, bila je to logina posledica. Mogu da izdrim ivei na hrani uskladitenoj u
kamiljoj grbi u toku nekog vremena, ali ako moje telo ne jede, pre ili kasnije zavriu kao mala
gomilica na ploniku, i to e biti kraj. Tako isto ovek koji je iskusio radost dolaenja Hristu, i
koji je postao hrianin, moe da bude u stanju da hoda neko vreme ne odvajajui vreme da hrani
svoju duu, ali pre ili kasnije on e duhovno skonati kao mala bedna gomilica na duhovnom
ploniku.
Kad prouavate Isusov ivot, primetiete da je esto razgovarao sa svojim Ocem. Rane
jutarnje ili veernje asove provodio je na molitvi da bi dobio silu za svoj rad. Ako je bilo toliko
potrebno Hristu koliko mora da je potrebnije nama to provoenje vremena sa Ocem.
Kada je Bog stvorio ovaj svet, ak i pre pojave greha, odvojio je jedan dan u sedmici kao
vreme za naroitu zajednicu sa svojim narodom. Bogati duhovni blagoslov e primiti oni koji

27
odloe svoje druge aktivnosti i provedu ovo vreme da bi se bolje upoznali sa svojim Prijateljem i
Stvoriteljem. U estom poglavlju Jovanovog Jevanelja Isus pravi uporeenje izmeu fizikog i
duhovnog ivota. Kao to je nedovoljno jesti samo jednom nedeljno, ma kako bio hranjiv taj
jedan obrok, isto tako ne moemo oekivati da budemo duhovno zdravi ako duhovnu hranu
jedemo samo jednom nedeljno.
eleo bih da vam dam duhovni recept recept za zdrav duhovni ivot. On glasi ovako:
Odvoj vreme, nasamo, na poetku svakoga dana, da trai Isusa prouavanjem Biblije i
molitvom. Hajde da se vratimo i detaljnije pogledamo svaku od ovih taaka.

Odvoj vreme
Nauili smo da spasenje dolazi milou kroz veru. ta je u stvari vera? Vera je poverenje u
Boga. Vera je poverenje u neku osobu. Razmislite samo za trenutak kako stiete poverenje u
nekoga na ovome svetu. Da biste imali poverenje u nekoga morate imati dve pojedinosti. Prvo,
morate da imate nekoga ko je dostojan poverenja. I drugo, morate sa njim da se upoznate. I zatim
ete u njega spontano imati poverenje. S druge strane, ako postoji neko ko nije dostojan
poverenja, i vi ga upoznate, sasvim spontano neete imati poverenja u njega!
Osnovna postavka hrianskog Jevanelja je da je Bog apsolutno dostojan poverenja. Prema
tome sve to treba da uradite da biste stekli poverenje u Njega jeste da Ga upoznate. A kako ete
Ga upoznati?
Na koji nain upoznajete bilo koju drugu osobu? Da biste nekoga upoznali, morate da
odravate vezu s njime. A da biste odravali vezu sa nekim morate da odvojite vreme. Odvajanje
vremena za odravanje zajednita s Njime jeste ono to donosi poverenje. Tako, ako elimo da se
borimo u dobroj borbi vere, (1. Timotiju 6,12) trudiemo se da se lino upoznamo sa Onim ko
je dostojan poverenja. Nije mogue napredovati u sve boljem zajednitvu sa nekim, ako se ne
odvaja vreme za odravanje tog zajednitva.
Vreme. eleo bih da vam ukaem na to da je ovo pojedinost ka kojoj mora da bude usmeren
sav promiljeni napor u hrianskom ivotu. Sav. Ne troim ja deo vremena i napora na pokuaje
da budem dobar a drugi deo na zajednitvo sa Bogom. Sav svoj namerni napor ulaem u to da
provodim vreme sa Bogom, a putem iskustva vere i zavisnosti od Njega On obavlja delo spasenja
u meni.
Koliko vremena? Sigurno da itanje biblijskog teksta odreenog za taj dan sa rukom na kvaki
vrata nee biti dovoljno. Iz Isusovog uporeenja izmeu naeg fizikog uzimanja hrane i
duhovnog uzimanja hrane moemo da vidimo koliko je vano da provodimo bar onoliko
vremena hranei se duhovno koliko vremena provodimo hranei se fiziki. A taj sat ili pola sata
sa Bogom i razmiljanja o Njemu je najvanije vreme naeg dana.
O, ja nemam toliko vremena, rei ete. Ako nemam vremena za Boga, nemam vremena ni
za sam ivot. Da li verujete u to? Poznato je kako je televizija dokazala amerikoj javnosti da
vreme nikada nije problem. Na savremeni nain ponovo se potvrdila stara izreka da imate
vremena za ono to stvarno smatrate vanim. Zato odvojite vreme za upoznavanje Boga!

Odvoj vreme, nasamo
Moda ste uli o oveku koji se stalno brinuo. Njegovi prijatelji su se zabrinuli; bojali su se da
e prerano otii u grob zbog briga. Poeli su da se brinu zbog njegove zabrinutosti!

28
Meutim, jednoga dana jedan od njegovih prijatelja sreo ga je na ulici i primetio potpuno
drugaiji izraz na njegovom licu. Bio je miran i spokojan. Prijatelj ga je zato upitao: ta se
dogodilo? Izgleda sasvim drugaiji!
On je odgovorio: Konano sam naao reenje za svoju zabrinutost.
Divno! ta je to?
Rekao je: Unajmio sam oveka koji e se brinuti umesto mene.
Njegov prijatelj je kazao: Nikada nisam uo za takvu mogunost. Koliko mu plaa?
etiri stotine dolara meseno.
etiri stotine dolara meseno! uzviknuo je njegov prijatelj. Hej, pa to je nemogue! Kako
e uopte moi da mu plati?
Ne znam, uzvratio je ovaj. To je prva stvar za koju e morati da se pobrine.
Bilo bi smeno pretpostaviti da moete unajmiti nekoga ko e brinuti vae brige. Bilo bi
smeno pretpostaviti i da moete unajmiti nekoga ko e jesti umesto vas. Pa ipak, na duhovnom
podruju esto je prihvaeno da se ljudi oslanjaju na nekog drugog da prouava umesto njih, da
se moli za njih i trai Boga umesto njih.
Biblija jasno ui da svako mora da trai Boga za sebe. Pogledajmo najpre u Jovan 1,43-45: A
sutradan namisli izii u Galileju, i nae Filipa, i ree mu: hajde za mnom. A Filip bee iz Vitsaide,
iz grada Andrijina i Petrova. Filip nae Natanaila, i ree mu: za koga Mojsije u zakonu pisa i
proroci, naosmo ga, Isusa sina Josifova iz Nazareta. Upravo ovde Filip je pokazao malo
nezrelosti ili nedostatak pronicljivosti, zar ne? Trebalo je odmah da kae: Spasitelja sa neba,
Bojeg Sina. Ali, ree mu Natanailo: iz Nazareta moe li biti to dobro? Ree mu Filip: doi i
vidi. (stih 46) Postoji izraz: Doi i vidi! Ma kakve da je greke Filip nainio ranije, iskupio se
ovde. Neete nikad promaiti ako doete, vidite i uverite se lino za sebe.
Natanailo je doao, lino video i postao veran sledbenik Gospoda Isusa.
Na poetku ovog poglavlja prouavali smo dogaaj o eni Samarjanki koja je srela Isusa na
studencu. Jovan 4,28-30: A ena ostavi sudove svoje i otide u grad i ree ljudima: Hodite da
vidite oveka koji mi kaza sve to sam uinila: da nije to Hristos? Izioe dakle iz grada i pooe k
njemu. Prei emo na 39. stih: I iz grada onoga mnogi od Samarjana verovae ga za besedu ene
koja svedoae: kaza mi sve to sam uinila. Na ljude esto ostavlja utisak ono to je
spektakularno i senzacionalno. Tako su mnogi od njih poverovali zbog onoga to je ona rekla. A
po onome to znamo o ovoj eni, ona verovatno nije bila osoba kojoj se u gradu moglo pokloniti
najvie poverenja. Neki od ovih ljudi su verovali, jer su imali jo bolji razlog. Zapazimo ostatak
prie: Kad dooe dakle Samarjani k njemu, moljahu ga da bi ostao kod njih; i onde osta dva
dana. I mnogo ih vie verova za njegovu besedu. A eni govorahu: sad ne verujemo vie za tvoju
besedu, jer sami usmo i poznasmo da je ovaj zaista spas svetu, Hristos (stihovi 40-42)
U Delima apostolskim 17,11 zapisano je da su ljudi u Vereji bili plemenitiji od onih u Solunu,
zato to su prouavali Re da bi se lino uverili je li to tako. I Pavle je rekao Timotiju (2.
Timotiju 2,15): Postaraj se da se pokae poten pred Bogom, kao radin koji se nema ta stideti.
Svoj odnos sa Bogom treba da shvatimo ozbiljno.
Odvoj vreme nasamo. Moramo lino za sebe da prouavamo Boju Re i da se molimo za
sebe. Samo u tom sluaju e porodino bogosluenje i javno bogosluenje postati znaajna sluba
Bogu. Ako nema linog molitvenog ivota svakog pojedinca, javna bogosluenja postaju puka
forma ili rutina. Samo ako smo sa Bogom nasamo, moi emo lino da Ga upoznamo.


29
Na poetku...
Psalam 3,1-3 kae: uj, Gospode, rei moje, razumij pomisli moje. Sluaj viku moju, care
moj i Boe moj! jer se tebi molim, Gospode! Ujutru slua glas moj, ujutru stojim pred tobom, i
ekam.
Drugi klasini tekst koji govori o ovom predmetu je Isaija 50,4: Gospod Gospod dade mi
jezik uen da umem progovoriti zgodnu re umornome; budi svako jutro, budi mi ui, da sluam
kao uenici. Veliki broj tekstova u Isaijinoj knjizi, ukljuujui i ovaj, govore o Isusu. A primeri o
tome kako se Isus molio zapisani su na mnogo mesta, kao npr. u Marko 1,35: A ujutru vrlo rano
ustavi izie, i otide nasamo, i onde se moljae Bogu. Danilo se molio tri puta na dan, ujutru, u
podne i uvee. (Danilo 6,10) Pozvani smo da sledimo primere zapisane za nae dobro. (vidi 2.
Timotiju 3,16)
Ako hou da budem u neposrednom dodiru sa Bogom, da budem osetljiv na Njegovo
vostvo i da se oslanjam na Njegovu silu umesto na svoju sopstvenu, i ako to treba da bude
svakodnevna pojava, zar nije malo kasno da uputstva za dan traim neposredno pre nego to
uvee odem u krevet? Ako je religija dnevna pojava, onda je sasvim jasno kada nam je potrebna
sila. Smeno je pisati ek ako nemate novca u banci. Jevrejima 4 naglaava da je Isus veran
poglavar sveteniki koji je u svaemu iskuan, kao i mi. (stih 15) A zatim kae: Da pristupimo
dakle slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i naemo blagodat za vreme kad nam
zatreba pomo. (stih 16) Zapazimo redosled. U toku vremena koje provodimo sa Bogom ujutru
mi primamo silu od Njega, tako da kada u toku dana crpimo od nje, imamo ime da zadovoljimo
svoju potrebu.
Neki koji imaju problema u svom molitvenom ivotu, i oslanjaju se na vreme provedeno u
molitvi neposredno pre odlaska na spavanje, uvidee da e im najvie pomoi promena u kojoj im
to vreme postaje prva stvar ujutru. Ako svakoga dana uzimamo svoj krst, tada ima najvie smisla
uiniti to na poetku novog dana.

...svakoga dana
Jedan od vanih razloga to svako jutro treba da otponemo sa Bogom jeste doslednost.
Opte svedoanstvo na koje stalno nailazim jeste da se vreme za razgovor sa Bogom, kada se ono
ostavi da bude poslednje to inimo uvee, javlja na mahove as ga ima, as ga nema.
Cilj svakodnevnog odnosa sa Hristom jeste odravanje veze. Nema potrebe postavljati
pitanje: ta e se dogoditi ako propustim jedan dan? Stvar nije u tome. Ono to je vano jeste
va obrazac. Ako redovno odravate vezu, odnos e se razvijati. To vai za odnose sa ljudima oko
nas, a to vai i za Boga. Ako budete odravali vezu samo po koji put, meusobni odnos e trpeti.
Mogue je ak u toku jednog dana udaljiti se od Isusa, pa e moda biti potrebno dosta vremena
da ponovo steknemo mir koji smo izgubili. Da li je to moda zbog toga to Bog voli da se igra
murke ili da nas kanjava zbog nae nemarnosti u jednom danu? Sigurno ne. Ali kad
zanemarimo linu zajednicu sa Bogom, javlja se neprijatelj. koji to dobro koristi. On e uiniti sve
to moe da nas odvoji od Isusa i odri nas na rastojanju od Njega. Detaljnije emo pogledati
neke njegove metode u sledeem poglavlju. Kad god zanemarimo linu zajednicu sa Bogom,
sotona ini sve to moe da odri tu razdvojenost. Naa jedina sigurnost nalazi se u reenosti da
Bogu damo prednost svakoga dana, bez obzira na to ta e se desiti. A kada Ga budemo traili
svakoga dana, nae prijateljstvo i zajednica sa Njim e se produbljivati.
Mi se ne spasavamo svojim ivotom molitve. Spasavamo se prihvatanjem Hristove rtve za

30
nas na krstu i stalnim svakodnevnim prihvatanjem Hrista. Meutim, mnogi hriani dozvoljavaju
da njihov odnos sa Hristom nestane, pa zato nestaje i njihove sigurnosti. Isusa esto vrlo slabo
poznaju ak i oni koji se izdaju za Njegove sledbenike. Nije udo, onda, to im je tako teko da
imaju poverenje u Njega kad je u pitanju spasenje. Ali, kada provodimo vreme svakoga dana
razmiljajui o Njegovoj ljubavi, koliko nam je lake da se ivo seamo Njegove ljubavi i vrsto
verujemo u Njegovo brino prisustvo.

Da trai Isusa
Jovan, omiljeni Isusov uenik, hodao je sa Isusom u toku tri godine. Znao je kako to izgleda
jesti sa Njim, putovati sa Njim, dodirnuti Ga, pomoi Mu u Njegovim svakodnevnim potrebama.
Tri godine Jovan se svaao i raspravljao sa drugim uenicima o tome ko e biti najvei. Tri godine
ostao je sin groma. Oni koji smatraju da obraenje i hodanje sa Isusom treba da promeni nekoga
potpuno preko noi (a ako se to ne desi, onda nema ni pravog iskustva), treba bolje da proue
iskustvo Jovana, Petra i drugih uenika. ak i u gornjoj sobi, uoi raspea, oni su se jo uvek
raspravljali oko toga ko e biti najvei. Znali su da to to rade nije dobro, ali su se i dalje ponaali
isto, iako im je zbog toga bilo neprijatno. Isus se prema njima ponaao ljubazno, strpljivo, a poto
se vratio na nebo Jovan i ostali uenici nastavili su svoj hod s Njime.
Mnogo godina kasnije Jovan je zapisao u svojoj prvoj poslanici svim hrianima: to bee
ispoetka, to usmo, to videsmo oima svojim, to razmotrismo i ruke nae opipae, o rei
ivota. ... to videsmo i usmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naa je
zajednica s ocem i sa sinom njegovim Isusom Hristom (pogl. 1,1-3) Jovan je rekao, mnogo
godina poto se Isus vratio na nebo: Mi imamo zajednicu sa Isusom Hristom. I vi moete imati
zajednicu sa Hristom. Cilj hodanja, razgovora i odravanja veze s Njime jeste zajednica.
U celokupnom naem iskustvu pobonosti poziv je uvek novi izazov da itamo radi
odravanja veze i zajednice sa Isusom. Mi bismo hteli da vidimo Isusa. (Jovan 12,21) Ako to
prihvatimo kao istinu, ona e uticati na ono to itamo.
Ne tako davno itao sam knjigu Isusa Navina. Volim da itam malo iz Starog, malo iz Novog
zaveta. U prvom delu knjige Isusa Navina itao sam o mnogim bitkama, pobedama i osvajanjima
Hananske zemlje. U drugom delu knjige Isusa Navina itao sam o detaljnim linijama granica. Taj
deo opisuje teritorije svakog plemena, kako su granice Venijaminovog plemena ile odavde, pa
zaobilazile ovu teritoriju i sputale se onamo obuhvatajui ovo i ono. Proitavi nekoliko takvih
poglavlja shvatio sam da je prilino teko u tome videti Isusa.
Postoji vreme i svrha u prouavanju svake knjige Biblije, ali ako je prvenstveni cilj
molitvenog ivota traenje Isusa, emu u posvetiti veinu svog vremena? Prouavanju druge
polovine knjige Isusa Navina ili prouavanju Besede na gori? Mogue je da Deset zapovesti
postanu nita drugo do ubitano oruje u rukama onoga ko ne zna kako da sedne sa Marijom kraj
Isusovih nogu i primi saznanja o Njegovoj ljubavi i dobroti. Zakon i Jevanelje moraju da idu
zajedno. Kad traimo Isusa tamo gde se On najjasnije otkriva, nalazimo zajednicu sa Njim i
pretvaramo se sve vie i vie u Njegovo oblije. Cilj molitvenog ivota je upoznati Ga i sticati sve
vie poverenja u Njega.

Prouavanjem Biblije
Kako prouavati Bibliju da bi vam molitveni ivot bio ispunjen znaenjem? Da podvuemo
ponovo injenicu da pre svega traite Isusa. Veni ivot ne javlja se samo istraivanjem Pisma.

31
Proitajte tekst u Jovan 5,39.40. Verske voe Isusovog vremena su dosta istraivale Pismo, pa ipak
su odbacili Isusa i odbili da dou k Njemu. ivot imamo kad doemo Isusu; Pismo je samo
sredstvo koje nas osposobljava da doemo k Njemu.
Postojao je ovek farisej, po imenu Nikodim, koji je doao k Isusu nou. On je u sutini kazao
Isusu: Ti si veliki uitelj, a ni ja nisam tako lo. lan sam Sinedriona, zna! Hajde da malo
prodiskutujemo!
Isus mu je neposredno rekao: Ono to ti je potrebno jeste da se nanovo rodi. O tome
moete itati u 3. poglavlju Jevanelja po Jovanu. Nikodim nije mogao da razume stvari koje su se
ticale Bojeg carstva zato to jo uvek nije bio obraen. 1. Korinanima 2,14. kae: A telesni
ovek ne razume to je od Duha Bojega; jer mu se ini ludost i ne moe da razume, jer treba
duhovno da se razgleda.
Razumevanje Pisma ne zavisi toliko od jaine intelekta sa kojim se istrauje koliko od iskrene
enje za pravednou. Telesan ovek je u neprijateljstvu sa Bogom. Ako jo nismo nanovo
roeni, mi emo redovno iz Boje rei dobijati samo puka obavetenja. A kada smo nanovo
roeni, osposobljeni smo po prvi put da iskusimo druenje sa Hristom kroz Pismo. Prvenstveni
cilj prouavanja Biblije nije dobijanje obavetenja, ve odravanje veze.
Biblija u prvom redu nije data da nas poui lekcijama iz istorije. Dok itate, ubacite i
zamislite sebe u slici. Ako itate o eni na studencu, vi ste ta ena na studencu. Vi ste osoba koja
trai da zadovolji elju svoga srca stvarima ovoga sveta. Vi ste osoba koja trai neto bolje. I vi ste
onaj koji se konano, licem u lice, sree sa samim Hristom. Vi ste izgubljena ovca koju je Pastir
poao da trai. Vas On nosi na svom ramenu nazad u siguran tor. Dok itate o razbojniku na
krstu, vi ste taj razbojnik na krstu. Vi izgovarate rei Opomeni me se, Gospode! (Luka 23,42) I
vi ste onaj kome je dat odgovor: Bie sa mnom u raju. (stih 43)
Ponekad ljudi pitaju: ta da radim ako mi misli lutaju? Pa, dopustite mi da vam postavim
jedno pitanje. Kad ste bili u koli i uili za najdosadniji predmet koji ste morali da savladate, ta
ste radili dok su vam misli lutale? Jeste li bacili udbenik u korpu za otpatke i napustili kolu? Ili
ste se ponovo vraali i ponovo itali sve dok niste zapamtili ono to je trebalo da razumete?
Ako su lekcije u koli povezane samo sa sedamdesetak godina ovozemaljskog ivota, a Pismo
povezano sa venou, zar ne biste prema Bibliji mogli da postupite bar jednako kao prema
kolskim udbenicima?
Prvenstvena namera prouavanja Biblije jeste da se stupi u zajednicu i druenje sa Isusom.
Dok traite Njegovo prisustvo i otvarate Njegovu Re, trudei se da sebe zamislite u pojedinim
dogaajima, da biste razumeli ta vam On govori iz dana u dan, sve ete Ga bolje upoznavati i sve
ete Mu vie verovati.

...i molitvom
Molitva je ono to hriansku crkvu ini drugaijom od svih klubova, bratstava ili svetovnih
organizacija. Molitva ini vanu razliku izmeu hrianstva i ostalih svetskih religija. Bez molitve
nemamo nita vie osim Knjige obavetenja, odreenog veruju po kome bi trebalo pokuati iveti.
injenica da u stvari moemo da razgovaramo sa Bogom, da odravamo vezu sa Isusom Hristom,
ini molitvu najvanijom u hrianskom ivotu.
Pogledajmo Luka 18,10-14. da bismo dobili optu sliku o molitvi i njenom znaajnu: Dva
oveka uoe u crkvu da se mole Bogu, jedan farisej a drugi carinik. Farisej stade i moljae se u
sebi ovako: Boe! hvalim te to ja nisam kao ostali ljudi: hajduci, nepravednici, preljuboinci, ili

32
kao ovaj carinik. Postim dvaput u nedelji; dajem desetak od svega to imam. A carinik izdaleka
stajae, i ne ae ni oiju podignuti na nebo, nego bijae prsi svoje govorei: Boe! milostiv budi
meni grenome. Kaem vam da ovaj otide opravdan kui svojoj, a ne onaj. Jer svaki koji se sam
podie ponizie se; a koji se sam poniuje podignue se.
Jedan od prvih preduslova za molitveni ivot ispunjen znaenjem jeste poniznost. Samo
osoba koja je prela stepenice dolaenja Hristu, koja je osvedoena da je grenik i da je nemona
da spase samu sebe, predstavlja poniznu i predanu osobu. Da li je moda mogue da neko nikada
ne doe do dubljeg poznanja o znaenju molitve zbog toga to jo uvek nije doao Hristu?
Sigurno postoji takva mogunost.
Meutim, kad shvatimo da je osnova hrianskog ivota zajednica sa Hristom, i kad doemo
k Njemu da bismo dobili spasenje, biemo osposobljeni da se molimo kako treba. Tek kada je
carinik priznao svoje greno stanje i doao Bogu molei Ga za milost, bio je opravdan.
Jedna od uobiajenih predstava o molitvi jeste da je njen prvenstveni cilj primanje odgovora.
eleo bih da kaem da ako je va prvenstveni cilj da u molitvi dobijete uslienje i odreene
odgovore, nee proi dugo vremena i vi ete prestati da se molite. Posedovanje venog ivota
znai posvetiti se upoznavanju Boga. A i prvenstveni cilj molitve jeste poznavati Boga.
Prvenstveno je vana zajednica, odravanje veze, a ne primanje odgovora.
Koliko dugo bi vai meuljudski odnosi potrajali kada bi jedini cilj vaih razgovara sa
ljudima iz vae okoline bio da vas uslie kad traite od njih da neto urade za vas? Mi obino
razgovaramo sa svojim prijateljima samo radi odravanja prijateljstva. Isto vai i za molitvu. Isus
je rekao u Matej 6,33: Nego itite najpre carstva Bojega, i pravde njegove, i ovo e vam se sve
dodati. Tek na kraju se govori o ivotnim potrebama. Bog zna nae potrebe. Molitva nije tu da
Mu na prvom mestu iznesemo svoje potrebe. Ona treba da razvije i odri prijateljstvo sa Njim.
Molitva kao predmet je neiscrpna tema. O njoj su napisane itave knjige koje su tek dotakle
povrinu. Meutim, postoji jo jedna pojedinost koju bih eleo sada kratko da dotaknemo, a to je
injenica da treba da se oslobodimo svake urbe. Mnogi ak i u trenucima molitve ne primaju
blagoslov stvarne zajednice sa Bogom. Oni se suvie ure. Brzim koracima hitaju da prou kroz
krug Hristove drage prisutnosti, zastajui moda samo za trenutak na ovom svetom podruju i ne
ekajui na savet. Oni nemaju vremena da ostanu sa boanskim Uiteljem. Vraaju se na svoj
posao sa svojim teretom. Ovakvi nee nikada postii najvei uspeh, sve dok ne naue tajnu
duhovne sile. Moraju da omogue sebi vreme da razmisle, da se mole i da ekaju kako bi im Bog
obnovio fizike, umne i duhovne snage. Ne trenutak u kome emo zastati u Njegovoj prisutnosti,
ve lini kontakt s Njime to je naa potreba. Odsustvo urbe u vaem molitvenom ivotu je
jedna od najveih tajni pomou kojih moete pronai linu zajednicu sa Hristom.

Lino prouavanje i molitva
eleo bih da zakljuim kratkim pregledom tipinog linog prouavanja i molitve zacrtanih u
ovom duhovnom receptu.
Na poetku dana, ma koje to bilo vreme, u zavisnosti od toga ime se bavite, nalazite mesto
gde moete biti sami. Pre svega upuujete kratku molitvu za vostvo Svetoga Duha kako biste bili
upueni na svoj odnos sa Bogom. Zatim prouavate neto o Hristovom ivotu, usredsreujete se
na Isusa i trudite se da zamislite sebe u dogaaju sa Njim. Toga dana ponovo se penjete
stepenicama ka Njemu, osvedoeni da ste grenik, shvatajui da ste nemoni da spasete sami sebe
i zato sebe ponovo predajete Njegovom upravljanju.

33
Nakon to ste razmiljali o tekstu za taj dan, molite se duom molitvom govorei Bogu o
onome to ste proitali. To daje sveinu molitvenom ivotu svakog novog dana i uva ga da ne
postane neto formalno, jednostavno ponavaljanje odreenih reeninih sklopova.
Poto ste ispriali Bogu ono to ste proitali, dodajete molbe koje elite, i za sebe i za druge.
Kada ste zavrili svoj govor, ne urite! Saekajte! Ostanite u stavu molitve ekajui da vidite da li
Bog eli da vam neto saopti.
Verujem da nam se Bog obraa putem naeg uma. Nekad ete biti svesni toga, a ponekad i
neete. Meutim, ako ostanete na svojim kolenima i dozvolite Bogu da utie na va um, otkriete
da On ponekad ima naroite poruke za vas, naroito razumavanje duhovnih istina ili svoje nove
planove za vas za taj dan.

ta ako ne bude delovalo?
esto ujem kako ljudi govore: Pokuao sam sa linim prouavanjem i molitvom, ali mi ne
ide.
Obino ih pitam: Koliko ste dugo pokuavali? Tri dana.
Moramo biti svesni da mi obino ne oekujemo da nai ljudski odnosi napreduju tako brzo!
Kako moemo oekivati da nae prijateljstvo sa Bogom ojaa za tako kratko vreme? Zato jedini
zakljuak do koga moete doi jeste nova vrsta reenost da od sada pa nadalje provodite tiho
vreme nasamo sa Bogom iz dana u dan; a ako to budete stalno inili sve dok Isus ponovo ne doe,
biete s Njim u prijateljstvu i zajednici i upoznaete Onoga koga poznavati znai imati ivot
veni.
Da li elite da poznajete Boga? Odvojite vreme, nasamo, na poetku svakoga dana, da traite
Isusa prouavanjem Njegove Rei i molitvom. I upoznaete se sa najboljim Prijateljem koga ste
ikada poznavali.

34

Hoe li se odnos sa Bogom pokvariti ako dan ili
dva ne budem u vezi s Njime?

Kako i dalje mogu da verujem u Njega ako sve
odjednom krene naopako?

TREI KORAK

Jednom davno (ovo bi trebalo da vam pokae kakva e ovo vrsta prie biti) iveo je jedan par
mladih ljudi koji su se mnogo voleli i odluili da se uzmu. Mladoenja je mislio da je njegova
mlada najlepe i najnenije stvorenje koje je ikad video, a nevesta je smatrala da je njen budui
mu najbolji i najzgodniji mukarac na celom svetu. Brak je poeo, kao to mnogi brakovi
poinju, sa velikim nadama i oekivanjima.
Svakoga jutra kada je mu morao da poe na posao, zastajao bi da se pozdravi na rastanku, a
njegova ena stajala bi na vratima i mahala posmatrajui kako kola izlaze na glavni put i opet
mahala. Nije ulazila unutra sve dok se ono to je posmatrala ne bi pretvorilo u taku i nestalo iza
ugla na kome su kola skretala i nestajala sa vidika. Uvee bi provirivala sa prozora svakog
trenutka i izlazila na vrata da doeka svoga mua.
Posle izvesnog vremena, meutim, kada je mu trebalo da krene na posao, samo bi na brzinu
popio neki topli napitak i urno izaao na vrata. Ponekad ona ne bi jo ni ustala iz kreveta. Kad bi
se uvee vraao, esto bi je nalazio kako posluje po kui, a ona bi podigla iznenaeno pogled i
rekla: O, zar si ve stigao? Zavriu ovo za nekoliko minuta, a onda u poeti da spremam
veeru. Brak jo nije bio zavren, ali medeni mesec jeste.
I tako, jednoga dana, ne suvie dugo posle ovoga, nekadanja nevesta, koja je sada bila samo
ena, bila je zauzeta ivenjem. Negde u podsvesti oekivala je svakog trenutka da bude prekinuta
u poslu, jer je ve palo vee. Ali nije bila prekinuta. Konano je zavrila sa ivenjem i izvadila je
peglu da ispegla novu koulju koju je saila. Zatim je poela da priprema veeru. Meutnm, njen
mu jo uvek nije dolazio kui. Posle dueg vremena veerala je sama, ali bila je zabrinuta, pa je
samo malo probala hranu. Mnogo kasnije konano je plaui zaspala na kauu u dnevnoj sobi, jer
joj mu te noi uopte nije doao kui.
Kui je doao tek sledee veeri, i im je uao, ona ga je upitala: Gde si dosad bio?
On ju je iznenaeno pogledao: Kako to misli?

Gde si bio prole noi?
On je bio jo vie iznenaen. Zato eli to da zna? Ne oekuje valjda da dolazim kui
svake noi. Odavno nisam uo neto smenije. Ima na hiljade ljudi koji su u braku i provode
vreme odvojeno. ta je onda u tome tako strano ako povremeno ne doem kui? Ne moramo
biti tako kruti kada je u pitanju na brak. Sino mi se prosto nije dolazilo kui. Trebalo je da
obavim neke vanije stvari. Imam mnogo obaveza, zna. A kui i k tebi dolazim veinu noi. Zar
to nije dovoljno?
Ne, nije! odgovorila je i poela da plae.
Hej, pogledaj, rekao je nenije. Na brak me usmerava na to da dolazim kui. Ne treba da
UPOZNAJMO BOGA TREI KORAK

35
se uznemirava ako poneku no elim da provedem s nekim od mojih drugih prijatelja. Ne
moram da dolazim kui svake noi da bismo ostali u braku. Mislim da je mnogo zdravije za na
brak da ne upadnemo u nekakvu legalistiku koloteinu. Zar ne bi mrzela ako bih kui dolazio
svake noi samo iz navike? Ako ne upadnemo u koloteinu brak e nam biti mnogo uzbudljiviji!

Jeste li impresionirani?
Ako ste radoznali i elite da znate kraj ovog malog uporeenja, dozvolite mi da vas uverim,
da nisu iveli sreno do kraja ivota! Zato? Zato to brak podrazumeva vernost i odanost. Iako se
javljaju trenuci kad su oseanja jaka i trenuci kada su oseanja slabija, dobar brak nije nikad
utemeljen na oseanjima. Utemeljen je na odanosti nekome koga volite, i to itavog ivota, i koji
vas isto tako voli.
Govorili smo o receptu za uspenu zajednicu i druenje sa Bogom. Uvideli smo da je osnova
linog prouavanja i molitve hrianina da odvaja vreme, nasamo, na poetku svakoga dana, da
trai Isusa putem Njegove Rei i molitve. Kao i u braku, postoji odanost i u zajednici sa Hristom.
Zbog te odanosti mi emo neprestano traiti Isusa iz dana u dan bez obzira na naa oseanja.
Sada pretpostavimo da ste se obavezali da uspostavite zajednicu sa Hristom. Pretpostavimo
da ste reili da odvajate prvo vreme u svakom danu da biste upoznavali Boga. ta e se javiti kao
rezultat?
Ako tu odluku donesete pre nego to ste nanovo roeni, dok jo niste obraeni, mogu se
dogoditi dve stvari. Prvo, to moe biti put uspona, jer samo posle novoroenja moe da se iskusi
uivanje u duhovnim stvarima. Mogue je, dakle, otpoeti zajednicu sa Hristom i otkriti da
gledanjem Isusa i Njegove ljubavi postepeno dolazite do obraenja.
Druga mogunost je da neobraena osoba koja se obavezuje na molitveni ivot zavri
potpunim neuspehom. Sastojak koji e odluiti ta e se od ove dve mogunosti dogoditi jeste
vae oseanje potrebe. Isus je kazao: Ne trebaju zdravi lekara nego bolesni. (Matej 9,12)
Oseanje potrebe je ono to e nainiti odluujuu razliku.

Posle novoroenja
Za onoga ko jeste nanovo roen, i obavezao se na zajednicu sa Hristom, isto tako postoje dve
mogunosti. Odnos moe jaati, postajati sve znaajniji, ili se moe ugasiti. I opet ono to je
odluujue jeste oseanje potrebe. Pre nego to se ovek obrati, oseanje potrebe esto stvaraju
udarci i rane ivota. Ali, kako stvar stoji posle obraenja? Kako stiemo i zadravamo oseanje
potrebe? Kod ovoga eleo bih da dodam jo neto to nisam uvrstio u osnovni recept za lino
prouavanje i molitvu. Ispustio sam hriansko svedoenje. A postojao je i razlog zbog kojeg sam
ga izostavljao do sada.
Na prvom mestu da biste bili svedok morate imati ta da kaete. Pretpostavimo da ste
pozvani da budete svedok na sudu, i poto ste dali zakletvu i zauzeli mesto na kome stoje svedoci,
sudija kae: Gde ste bili u vreme zbivanja o kojima govorimo?
A vi odgovarate: Bio sam kod kue u krevetu i spavao.
Da li ste neto uli ili videli?
Ne, gospodine sudijo, spavao sam sve vreme. Uopte nisam ni znao da se ita dogodilo sve
do jutra.
I vi se jo nazivate svedokom?
Izbacili bi vas iz suda!

36
U ponekim hrianskim crkvama smatraju da e oivljavanje i preobraaj duhovnog ivota
doi sam po sebi ako nekako uspeju da svedoe ljudima i da im misioniraju. Meutim, osnovni
preduslov da bi neko bio svedok jeste da ima neto lino da posvedoi. Mi ne moemo da
budemo svedoci po uvenju ili po nezvaninim obavetenjima. Svedoenje zahteva lino
poznavanje i iskustvo. Prema tome pravo svedoenje moe da pone jedino poto je neko
uspostavio linu zajednicu sa Hristom.

Svedoenje: uzrok i posledica
Pa ipak, svedoenje je i uzrok i posledica hrianskog ivota. Ili bi moda bilo tanije rei da
je svedoenje rezultat i uzrok hrianskog ivota, jer ne moemo svedoiti dok nemamo ta da
kaemo. Kad se ukljuimo u svedoenje i misioniranje drugima, to poveava nae oseanje
potrebe, to nas tera na kolena i na taj nain postaje uspeno sredstvo podsticanja koje ini da na
odnos sa Bogom, lino prouavanje i molitva budu uvek svei i puni znaenja. To je bila Boja
namera kada nam je dao da imamo udela u objavljivanju radosne vesti Jevanelja drugima.
U naem upoznavanju Boga veoma je vano provoditi vreme u neposrednom razgovoru sa
Njim i sluanju Njegovog glasa posredstvom Njegove Rei. Svedoenje je trei dobar nain na koji
se upoznajemo odlazei na odreena mesta i inei neto za Njega, saraujui s Njime.
Isti princip vai za bilo koji drugi odnos. Malo je prijateljstava zasnovanih samo na razgovoru
no, malo je prijateljstava koja mogu da opstanu bez njega. Mi odvajamo vreme da govorimo
onima koje volimo i da ih sluamo. Ali jo bolje se upoznajemo dok radimo zajedno, putujemo ili
se igramo zajedno. Kae se da postoje dve probe braka: Prva, zajedniko lepljenje tapeta u
kupatilu. Zatim, ako ste jo uvek u braku, pokuajte da zajedno oistite garau. Ako ste ikada
isprobali neku od ovih stvari, trebalo bi da ste u stanju da lino posvedoite u prilog injenice da
je mogue saznati poneto o supruniku kad zajedno neto radite, to moda ne biste nikada
saznali da ste samo sedeli i razgovarali.

Svedoenje je...
Pre nego to dalje budemo govorili o ovoj taci, moda je vano kratko prodiskutovati o
tome ta svedoenje jeste, a ta nije. Da li ste ikada smatrali da svedoenje na prvom mestu znai
izai i zvoniti na vrata ljudima koje nikad ranije niste videli i govoriti im o veri u Boga? Da li ste
moda mislili da se od vas oekuje da kratke evaneoske poruke stavljate u potanske
sanduie, ili da delite traktate verskih tema ljudima na naplatnim rampama dok putujete? Ili ste
se moda bojali da e se od vas traiti da zaustavljate ljude na ulicama ili na aerodromu sa ciljem
da pokuate da ih naterate da prihvate Jevanelje?
Ako ste se ikad oseali nelagodno zbog same pomisli o ovakvim aktivnostima, i ako ste bili
ubeeni da niste osoba koja to moe, dobrodoli u zajedniki klub. Imam dobre vesti za vas? Isus
je predloio oveku koga je iscelio u Gadarinskom kraju da ode kui svojoj k svojima (svojim
prijateljima) i da njima kae ta je Bog uinio za njega. (Marko 5,19) Od njega se nije oekivalo da
prilazi potpuno nepoznatim ljudima, ili da otputuje u neku daleku zemlju. Umesto toga, Isus je
kazao: Idi kui svojoj, k svojima. I od njega se nije trailo da odmah pone sa dranjem
biblijskih tema o proroanstvima i doktrini. Trebalo je da kae ta je Isus uinio za njega lino.
S druge strane ljudi ponekad ostavljaju utisak da nije potrebno nita da govore, ve
jednostavno nalaze utoite u neemu to nazivaju nemi svedok. Vratimo se za trenutak u
sudnicu da vidimo kako bi to izgledalo.

37
Sudija kae: Gde ste bili te noi dvadeset sedmog? Tiina.
Rekoh, gde ste bili te noi dvadeset sedmog?
Ponovo tiina.
Konano, ba kad se sudija spremao da vas s prezirom otpusti iz sudnice, vi uspevate da
progovorite: eleo bih da budem samo nemi svedok! Smatram da ve samo moje prisustvo ovde
u sudnici treba da pokae kome pripada moja odanost. Nisam ba reit, pa u ostati samo nemi
svedok.
Ne, svedok ne samo to ima ta da kae on to i govori! Veoma je bitno, nema sumnje, za
nae hriansko svedoenje da smo ljubazni, prijatni i da smo zainteresovani da pomaemo
onima kojima je naa pomo potrebna. Ali ima i ateista koji mogu da uine mnoge dobre i mile
stvari. Da bismo bili svedok za Gospoda Isusa Hrista moramo imati ta da kaemo o Njemu i
Njegovoj ljubavi i o tome ta nam On lino znai. Kada je prianje o tome kakve je velike stvari
On uinio za nas udrueno sa ivotom punim brige i staranja za dobro drugih, mi na taj nain
uzdiemo Isusa i svedoimo za Njega.

Tri opipljive pojedinosti
Pavle kae u Filibljanima 2,12: Gradite spasenje svoje sa strahom i drhtanjem. Kako da
gradite svoje spasenje? Koji je va udeo? ta moete da uinite? Tri pojedinosti. Prouavanje
Biblije i odvajanje vremena za molitvu predstavljaju prve dve. Trea je hriansko svedoenje.
Zaista se ne moete angaovati da govorite kakvog divnog Prijatelja ste nali u Isusu dok ne
uspostavite znaajnu zajednicu s Njime. Tako prouavanje Biblije i molitva postaju potpune
neophodnosti da bi se na kraju javilo iskreno hriansko svedoenje. Ali ako se ne ukljuimo u
hriansko svedoenje, misioniranje i slubu za druge, prouavanje Biblije i molitva e se
neizbeno iskvariti i mi emo na kraju biti manje uspeni nego dok jo nismo nita ni poeli.
Isus je ispriao dobro uporeenje u dvadeset petom poglavlju Matejevog Jevanelja da bi
objasnio injenicu da emo izgubiti duhovnost koju ve imamo ako ne budemo radili i svedoili
drugima. O tome moete itati od 14. do 30. stiha. U zakljuku, u 29. stihu, Isus je rekao: Jer
svakome koji ima, dae se, i pretei e mu; a od onoga koji nema, i to ima uzee se od njega.
Samo ako sa drugima delimo Boju ljubav, odraemo u ivotu svoju sopstvenu duu.
Ako ne rastemo, mi emo umreti. To je princip u prirodi, a i u duhovnom ivotu. Biljka mora
ili da raste ili da ugine. Jednoga dana moja ena je donela kui dve sadnice rua. Posadili smo ih
na najboljem zemljitu. Trudili smo se da im obezbedimo dosta vode. Meutim, nijedna od njih
nije rasla. Konano, kada su ve izgledale kao sasuene, jednu smo presadili na drugo mesto. Ona
je poela da raste! Presadili smo i drugu, ali ta biljka je ve bila mrtva. Uprkos svemu to smo
pokuavali, nita nije moglo da je obnovi. Biljka koja nije rasla uginula je.
Isus je govorio o naelima rasta u Marko 8,35: Jer ko hoe duu svoju da sauva, izgubie je;
a ko izgubi duu svoju mene radi i jevanelja onaj e je sauvati. Mi rastemo dajui sebe u slubu
za druge, a kada rastemo, duhovni ivot se produuje.

Razlog da se ne svedoi
Ima nekoliko uobiajenih strahova kod ljudi koji ih navode da ne ele da se angauju u slubi
drugima i misioniranju. Prvi je duhovna nesigurnost. Teko nam je da druge uveravamo da e ih
Bog prihvatiti takve kakvi su ako jo nismo uvereni da On prihvata nas. Teko nam je da Isusa
predstavimo drugima kada Ga sami ne poznajemo.

38
Drugi strah je strah od neuspeha. Brinemo se da neemo uspeti uspeno da svedoimo. Vie
volimo da svedoenje prepustimo profesionalcima koji, po naem miljenju, znaju kako to
uspeno treba da se radi.
Meutim, ni za uspeh ni za neuspeh mi nismo nikada bili zadueni. Ne treba da se brinemo
zbog uspeha. Samo sila Svetoga Duha moe da pridobije srca.
Trei strah koji esto dolazi do izraaja jeste strah da sluajno ne damo pogrene informacije
da nismo dovoljno dobri teolozi koji bi bili sposobni da odgovore na sva pitanja i prigovore
koji bi se mogli pojaviti. I ovde vai isto: ako o svedoenju govorimo kao o onome to je Isus
uinio za nas, trebalo bi da znamo sve odgovore! Ne trai se da svaki hrianin postane teolog i
student proroanstava, da naui grki, jevrejski i sve ostalo, pre nego to e moi da govori nekom
drugom o Hristovoj ljubavi i sili.
Drugi znaajan prigovor svedoenju je taj to ono zahteva vreme. I opet, ovaj prigovor je
esto zasnovan na pogrenoj pretpostavci da je svedoenje znaajan dodatak naem
svakodnevnom programu, da moramo izai da nekoliko sati provedemo govorei nepoznatim
ljudima ili delei traktate. Za onoga ko ima zajednicu sa Isusom i ima ta da kae, svedoenje
postaje nain ivota. Ono ne podrazumeva obavezno izdvojeno vreme da bi se o Isusu govorilo
porodici i prijateljima, ve se zbiva tokom naih svakodnevnih dodira sa njima.
Bog nam je dao i jedno vreme kao dar naroito zbog toga da bismo doiveli radost radei za
Njega. To vreme zove se Subota. U jednom danu od sedam Bog nam daje vreme vreme da
odravamo vezu s Njime na naroiti nain i vreme da mu se pridruimo u slubi za druge. Da li
imate prijatelja koji je bio bolestan i kome bi poseta prijala, ali vi jednostavno niste imali vremena
da ga posetite? Bog vam daje Subotu. Imate li suseda za koga znate da je usamljen i koga biste
eleli da pozovete, ali ste bili suvie zauzeti? Bog vam daje Subotu. Jeste li nameravali da izvedete
svoju decu u prirodu ili moda u etnju pored jezera, ali niste imali vremena? Bog vam daje
Subotu. Bilo da delimo Boju ljubav sa porodicom i prijateljima, ili svedoimo drugim ljudima,
vremena ima, svake sedmice to je Boji naroiti odgovor na problem pronalaenja vremena za
misioniranje drugima ako smo suvie zauzeti.
Pored toga Boja je namera da svedoenje i sluba postanu nain ivota. Bie, to je tano,
sluajeva kada e misioniranje biti sloenije. Meutim, nae svedoenje ne moe nikad biti
ogranieno samo na takve sluajeve. U stvari, priznavali mi to ili ne, mi jesmo svedoci itavog
dana, u svemu to inimo. Svojim ivotom, svojim postupcima, atmosferom koja nas okruuje,
mi dajemo svedoanstvo za ili protiv Boga. Kada imamo ivu zajednicu sa Bogom, On e obojiti
svako nae svedoenje, i nemo i reima, i Bog e ga koristiti da pokae svoju ljubav i drugima u
krugu naeg uticaja.

Drugi problemi u linom prouavanju Biblije i molitvi
U devet od deset sluajeva ako je postojalo vreme znaajnog odravanja veze sa Bogom iz
dana u dan i pokvarilo se, to se zbilo zbog nedostatka svedoenja i slube za druge. Ima i drugih
pojedinosti koje mogu da izazovu kratak spoj u naoj zajednici sa Bogom. Pogledajmo ukratko
neke od njih.
Problem sa kojim se mnogi ljudi sreu je neredovno lino prouavanje i molitva. Oni
povremeno provode vreme sa Bogom i uzbueni su uviajui Njegovu ljubav i prihvatanje koje
im se otkriva. Zatim ih posao sasvim okupira i oni proputaju jedan dan, ili nekoliko dana, ili ak
moda jednu nedelju ili dve. Onda, obino zbog nekog problema ili nevolje u svom ivotu,

39
poinju ponovo da trae Isusa. Meutim, kad proe nekoliko dana i kriza umine, oni ponovo lako
zaboravljaju i zanemaruju zajednicu sa Bogom. Ponekad se ljudi pitaju, kad vide da nema
duhovnog rasta (to je posledica zajednice koje as ima, as nema) da li je Bog moda ljut na njih
zbog toga to Ga zanemaruju i da li su moda zato kanjeni posledicama koje vide u svom ivotu.
Oni zaboravljaju da kad zanemarujemo linu zajednicu sa Bogom i druenje sa Hristom,
postoji i neprijatelj koji to koristi. U Bibliji, u kojoj se govori o Bogu, govori se i o Njegovom
neprijatelju, avolu. Kae nam se da suparnik va, avo, kao lav riui hodi i trai koga da
prodere. (1. Petrova 5,8) Kad zanemarujemo druenje sa Bogom, moemo biti sigurni da e
neprijatelj uiniti sve to je u njegovoj moi da ponovo ne naemo mnogo znaaja u svojoj
zajednici sa Isusom, jer zna da je to na jedini izvor sile. On e pokuavati da nas zaposli kako vie
ne bismo odvajali vreme za Boga. Svalie na nas sve probleme ivota. Zbrisae nas kuanjem i
grehom i zatim nam rei da se sluajno ne usudimo da se vratimo Isusu, sve dok Mu nekoliko
nedelja ne budemo verno sluili. Posle deset dana e nas opet navesti da padnemo i ponovo
doivimo neuspeh. Ovo moe da potraje i tako traje i traje, sve dok se i najjaa osoba ne
obeshrabri.
Drugi problem koji navodi neke ljude da raskinu svoju zajednicu sa Bogom jeste neshvatanje
ta je u stvari vera. Vera je re koja se esto pogreno razume. Ima ljudi koji smatraju da je vera
neto to sami izgraujete, neto to moete sami da stvorite. Meutim, naglasio bih da veru
nikada ne izgrauje ovek vera je Boji dar. Pavle nam to jasno kae.
itave crkve sagraene su na lanoj pretpostavci da je vera neto to vi izgraujete. Ljudi su
smatrali da morate da vebate svoju veru, i da je treba vebati tako to ete naterati sebe da
verujete da e se neto dogoditi. Oni smatraju da ako dovoljno vrsto verujete, zaista e se
dogoditi to to verujete.

Devojica sa kiobranom
Postoji pria o devojici koja je dola na bogosluenje na koje su se ljudi sakupili da se mole
za kiu. Usevi su se osuili i kia im je bila veoma potrebna. Devojica je pola nosei svoj
kiobran. Ljudi su se podsmehnuli njenoj veri.
Meutim, kia je zaista pala. I tako su kazali da je kia pala zato to je devojica ponela
kiobran. I ako budete imali petlje i hrabrosti da ponesete svoj kiobran, to e uiniti da kia
padne. Ali nije istina da je kia padala zbog toga to je ona ponela svoj kiobran, ve je ona ponela
svoj kiobran zato to je znala da e pasti kia. Postoji li razlika?
Efescima 2,8 kae: Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji. Vera je
dar od Boga. Nju ne moete izgraivati. Vera je vie od verovanja. Ona je vie od dranja Boga
za re, to su mnogi hriani prihvatili za definiciju vere. Vera je poverenje a poverenje
proizilazi iz odravanja veze i poznanstva sa Onim ko je potpuno dostojan poverenja.
Pogreno shvatanje vere ili poverenja moe da dovede do tekoa u zajednitvu sa Hristom.
Pogrene zamisli o veri navode nas da oekujemo da On postupi ili odgovori prema naim
molbama. A kad se molimo i ne primimo odgovore koje traimo, ili kad neoekivane potekoe
dou u na ivot, poputamo iskuenju da sve napustimo.
Jednom sam otiao da posetim oveka koji je narodski reeno bio teak. Drao sam javna
predavanja u njegovom gradu i neko je predloio: Zato ga ne bi pozvao na predavanja? Otiao
sam njegovoj kui na kraju grada i pokucao na vrata. Otvorio je, i kad je uo ko sam, uzviknuo:
O, vi prokleti propovednici!

40
Zatim me je pozvao da uem to stvarno nije imalo smisla! Kad sam uao i seo, poeo je
da me obasipa grdnjama, pokuavajui da me uvredi. Jedna od stvari koje mi je rekao, bila je:
Razgovarao sam sa prokletim jastukom toliko puta koliko i sa nekim prokletim propovednikom,
i nikad nisam dobio nikakav prokleti odgovor ni od jednoga od njih.
Odbacio je svoj ivot molitve na osnovu toga da li je ili nije primao odgovore. Ako se molite
samo da biste bili uslieni u svom traenju, odbaciete pre ili kasnije svoj molitveni ivot. Nekada
sam smatrao da su prouavanje Biblije i molitva cilj sami po sebi. Ali sam zatim otkrio da su to
iroki prilazi koje nam je Bog dao da bismo mogli da odravamo vezu s Njime. Ako se obaveemo
da odravamo vezu sa Njim posredstvom ovih prilaza, mi emo Ga upoznati. A kad Ga budemo
upoznali, otkriemo da je nae poverenje spontano probueno.

Vera je spontana
Jedan od najveih pojedinanih dokaza da se pojavila prava vera ili poverenje jeste njena
spontanost. U tom pogledu ona je srodna ljubavi. Jeste li ikad pokuali da se primorate da nekoga
volite? Kako je ilo? Ljubav ne moete da ukljuite i iskljuite, zar ne?
Jedna od najuspenijih neprijateljevih prevara jeste navesti oveka da radi bilo ta drugo osim
da se upozna sa Isusom. Takav ovek kae: Zanima me religija. Zainteresovan sam da postanem
hrianin. A avo govori: Ohoho, vidi ti njega! I sazove svoj Komitet za razne naine i
sredstva. To nema nikakve veze sa novcem. On ima mnogo naina i sredstava da oveka odvede
na sporedni kolosek kako ne bi upoznao Boga. avo kae: Ako ovaj ovek bude uporan da
postane hrianin, naveemo ga da se trudi oko pravednosti. Zato poinje da apue na uvo tom
oveku: Mora da bude dobar ako eli da bude hrianin. Mora da ini ono to je pravo.
Bolje bi ti bilo da poradi na tome! Evo, danas si napravio greku! Bolje bi ti bilo da se vie
trudi!
Jeste li se nekada toliko trudili da zaspite da ste se potpuno rasanili? Jeste li se nekada toliko
borili sa avolom da ste zbog toga postali jo sliniji njemu? Ako stalno gledate sebe u ogledalu,
sve ete vie liiti na sebe! Gledanjem se menjamo.
Dopustite mi da vas ponovo podsetim da mi ne ostvarujemo svoju pravednost. Pravednost se
javlja kroz Isusa; ona se ne moe izraditi. Rimljanima 4,4.5: A onome koji radi ne broji se plata
po milosti nego po dugu. A onome koji ne radi a veruje onoga koji pravda bezbonika, prima se
vera njegova u pravdu.
To nikako ne znai da nee biti pravednosti. Ali ona e se javiti kao dar od Boga, ne kao plod
naih sopstvenih napora. Kad konano shvatimo da pravednost dolazi kroz veru, avo tada kae:
Tano sada si shvatio! Poradi malo vie na veri! Nateraj sebe da veruje! Ako bude dovoljno
vrsto verovao, odnee pobedu ili e na molitvu primiti odgovor koji oekuje.
Ali, avo je laov u stvari, Biblija to jasno tvrdi u Jovan 8,44. Istina je da se i pravednost i
vera javljaju kao rezultat zajednice sa Gospodom Isusom Hristom. Vera nije sama sebi cilj. Ona je
sredstvo da se doe do cilja. I uvek dolazi i raste u svom pravom obliku iz zajednice sa Isusom
koji je postojan i iv.
Pravednost se ne otkriva onima koji je trae. Pravednost dolazi u ivot onih koji trae samo
Isusa. Vera se ne javlja kod onih koji je trae, ve kod onih koji trae samo Isusa.
Pozivam vas danas da prihvatite ono to proizvodi pravu, spasonosnu veru. To je osnov
itavog hrianskog ivota. To je put spasenja. To je poznavanje Isusa kao vaeg linog prijatelja.
A odnos i prijateljstvo sa Isusom e vas povesti do svega ostalog to je Isus imao na umu za vas i

41
na ovom svetu i na svetu koji e doi.

Zato mnogo toga kree nagore kad vie traimo Boga?
Jo jedan problem koji moe da navede ljude da odbace svoj ivot molitve, problem koji je
tako uobiajen da se njime treba pozabaviti, jeste to to esto kada ponemo da traimo
zajednitvo sa Bogom, sve odjednom krene naopako. Dodue, ne deava se to uvek, ali ini se da
se dogaa ee nego to se ne dogaa.
Sve to bi vam bilo jasno, naravno, kada biste bili avo i kada biste znali da je zajednica sa
Isusom celokupna osnova hrianskog ivota i rasta; uinili biste sve to moete da obeshrabrite
oveka koji Ga trai. Ono to je mene zbunilo, kada se neto takvo prvi put meni dogodilo, bila je
pomisao: Zar Bog nije dovoljno veliki da to sprei i uini da se tako neto ne dogaa?
Odgovor na ovu nedoumicu je zapanjujui i otkriven je u prva dva poglavlja knjige O Jovu.
Pogledajmo taj izvetaj, poevi sa 1. poglavljem, stihovi 6. do 8: A jedan dan dooe sinovi Boji
da stanu pred Gospodom, a meu njih doe i sotona. I Gospod ree sotoni: otkuda ide?
A sotona odgovori Gospodu i ree: prohodih zemlju i obilazih.
I ree Gospod sotoni: jesi li video slugu mojega Jova? nema onakoga oveka na zemlji, dobra
i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla.
Sotonina tvrdnja je bila: Ja sam car Zemlje. Ja tamo vladam. Boja tvrdnja je bila: Ne
vlada svima. Jesi li uzeo u obzir moga slugu Jova?
A sotona odgovori Gospodu i ree: eda li se uzalud Jov boji Boga? Nisi li ga ti ogradio i kuu
njegovu i sve to ima svuda unaokolo? Delo ruku njegovih blagoslovio si, i stoka se njegova
umnoila na zemlji. Ali prui ruku svoju i dotakni se svega to ima, psovae te u oi.
A Gospod ree sotoni: evo, sve to ima neka je u tvojoj ruci; samo na njega ne dii ruke svoje.
I otide sotona od Gospoda. (stihovi 9-12)
U emu je bila stvar? Sotonina optuba je bila da je jedini razlog to Jov slui Bogu bio u
tome to je dobio bogatstvo i blagoslov od Boga, zar ne? To je bila njegova optuba. I bar u
Jovovom sluaju Bog je u svojoj mudrosti video da je najbolje da dopusti sotoni da pokua da
dokae svoju tvrdnju. Tako mu je Bog dao dozvolu. I sotona je odmah uleteo pucajui iz svih
orua, tako moemo rei, i uzeo sve to je Jov imao.
To je Jov pogreno shvatio. Mislio je da je Bog taj koji mu je uzeo sve to je imao. (stih 21)
Uvek je postojalo dosta pogrenih shvatanja o Bogu, zar ne? Ali, uprkos Jovovom pogrenom
shvatanju o Bogu, on nije postao jedan od nerazboritih. Sauvao je svoje poverenje u Boga. Mora
da je dovoljno dobro poznavao Boga kad je imao osnov za poverenje koje je moglo da opstane
uprkos nekim pogrenim shvatanjima.
Preimo na 2. poglavlje: Opet jedan dan dooe sinovi Boji da stanu pred Gospodom, a
doe i sotona meu njih da stane pred Gospodom. I Gospod ree sotoni: otkuda ide? A sotona
odgovori Gospodu i ree: prohodih zemlju i obilazih.
I ree Gospod sotoni: jesi li video slugu mojega Jova? Nema onakoga oveka na zemlji, dobra
i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se oda zla, i jo se dri dobrote svoje, premda si me
nagovorio, te ga upropastih ni za to.
A sotona odgovori Gospodu i ree: kou za kou, i sve to ovek ima dae za duu svoju.
Nego prui ruku svoju i dotakni se i kostiju njegovih i mesa njegova, psovae te u oi.
A Gospod ree sotoni: evo ti ga u ruke; ali mu duu uvaj. I sotona otide od Gospoda, i udari

42
Jova zlim pritem od pete do temena. (stihovi 1-7) Ipak je Jov sauvao svoju nepokolebljivu
odanost Bogu.
Jovova supruga, meutim, nije. Jov je izgubio sve to je imao, osim svoje ene. avo je znao
da e ona biti korisno orue u njegovim rukama. im je epao Jovovu suprugu, mora da je
mirno seo i smeei se estitao svojim demonima podseajui ih da e, ako istraju u tome, epati
i Jova.

Jov, drugi deo
Neemo gledati na dogaaje iz Jovovog ivota samo kao na pouku iz istorije. Oni mogu da
nas naue vanim istinama o tome zato sve postaje mnogo gore kad vie traimo Boga. eleo bih
da izrazim svoje miljenje da se Jovovo iskustvo zbiva, pre ili kasnije, u ivotu svakog oveka koji
trai Boga. Moete da doivite Jovovo iskustvo, prvi deo, drugi deo ili deseti deo. To se odvija
otprilike ovako: sotona zna da sve to treba da uradi da bi nas zadrao u svojim redovima jeste da
nas dri podalje od nae line zajednice sa Bogom. On ne brine toliko o tome na ta nas navodi da
inimo ili da ne inimo. esto se ne naslauje toliko zlom koje inimo, koliko time to inimo
pravdu i dobro svojom sopstvenom silom. Sotona oigledno svojevoljno bira i neke ljude ostavlja
na prestolu, dok druge gura u blato. ovek moe biti izgubljen diei se svojim uspesima, ako su
ti uspesi postignuti njegovom sopstvenom snagom, u odvojenosti od Isusa, isto kao to moe biti
izgubljen valjajui se u blatu svojih pogreaka.
Tako se sotona verovatno uopte ne brine ako nas je naveo da uinimo ili ne uinimo neka
zla dela. Ono zbog ega on postaje nervozan jeste da li je neko ili nije u stvarnom prijateljstvu i
zajednici sa Bogom. Njega strano mui kada vidi da se neko zanima za iskustvo spasenja verom,
jer tada zna da e ga to poraziti na due staze.
Tako, kada poinjemo da se usmeravamo ka upoznavanju Boga, avo saziva svoj Komitet za
razne naine i sredstva da se to usmerenje ne ostvari u vaem i u mom ivotu. U isto vreme
podie svoju pesnicu prema Bogu i iznosi istu optubu koju je iznosio protiv Jova.
Sotona kae Bogu: Vidi li ovog oveka? Razlozi zbog kojih te trai su sebini; eli da stigne
na nebo; eli da preboli svoje rane; eli da dobije mir o kome je uo druge hriane kako govore;
eli da mu problemi budu reeni i molitve usliene; ne trai te on zato to te voli, ve zbog onoga
to moe da dobije od tebe.
Zatim govori svojim demonima da dou k nama i osipa paljbu iz svih svojih oruja. Govorim
iz linog iskustva, jer treba biti lopov da bi poznavao lopova! Kada sam po prvi put poeo da
traim stvarno iskustvo sa Bogom, sve se sruilo. Govorim o problemima fizikim
problemima, finansijskim problemima, porodinim problemima. I ne samo to, avo lino dolazi
sa svakim kuanjem kojim moe da nas pripremi i navede da padnemo i pogreimo, a ponekad i
da ivimo gorim ivotom nego ranije. I uprkos injenici da traimo Boga, provodei vreme sa
Njegovom rei i na kolenima, sve se rui.
Znate li ta sam uradio prvi put kada se to dogodilo? Na kraju toga dana rekao sam: E, ovo
nije uspelo! Odluio sam da sledee jutro prespavam. Pogodite ta se tada dogodilo. Imao sam
lep dan! Sve je ilo glatko. Nisam ak ni greio. Na kraju tog dana estitao sam sebi na odlinom
ivotu koga sam proiveo toga dana. A avo se vratio u svoj Komitet za razne naine i sredstva i
svi su se smejali na toj sednici! Strategija im je upalila.
Jednom mi je jedan student rekao: Prestao sam da budem hrianin pre dve nedelje i otada
nisam sagreio! esto primeujemo da u trenutku kada odbacimo svoju zajednicu sa Hristom,

43
stvari naizgled krenu nabolje. Kao da problemi nestaju.
E, sad, na toj taci ete pomisliti da e avo biti dovoljno pametan da vas ostavi na miru.
Meutim, kao grenik broj jedan u svemiru, sotona ima znaajan nedostatak samokontrole. Tako
me nekoliko nedelja ostavlja na miru i ja sam njegov, jer ne traim Boga, ne molim se, ne itam
Re Boju. Ali tada dolazi k meni ponovo ovoga puta iz iste zabave. Nije bio zadovoljan samo
time da vidi nekoga u izgubljenosti; eleo bi da ga svali u blato. Tako, kada doe posle nedelju ili
dve i donese jo vie nevolja, primoran sam da poem na svoja kolena. Jeste li nekad to doiveli?
Mi kaemo: Mislim da mi ipak treba ovo iskustvo sa Bogom. I onda ponovo poinjemo da
traimo Boga. Tada avo stvarno postaje nervozan. Jo vie se uznemiri i ali se svojim
demonima: ta je sa naim delovanjem? I oni ponovo dolaze k nama sa svim to imaju.
Da je avo dovoljno pametan, on bi neke od nas ostavio na miru i odavno nas imao. Ali on
ne prestaje da nas napada sve dok za stalno ne budemo oterani k Bogu. Bog moe neke od
avolovih manevara da preobrazi da deluju Njemu na slavu, zar ne?

Jovova tajna
Teko mi je da priznam koliko puta sam proao kroz ovaj muan proces, sve dok mi jednoga
dana nije sinulo ta se dogaa. Bila je to Pria o Jovu, drugi deo. A koja je bila Jovova tajna? Kad
je Jov dokazao pred svemirom i pred protivnikim silama u velikoj borbi izmeu Hrista i Sotone
da Bogu ne slui iz sebinih razloga, ve zato to Ga voli, Bog je mogao da nastupi sa svojim
blagoslovima i natera avola da pobegne. I na kraju, Jovovi blagoslovi su bili udvostrueni.
Kako deluje Jov, deo drugi? Kad avo iznese svoju optubu da su nai motivi u traenju Boga
sebini, Bog mora da dopusti avolu da pokua da dokae svoju tvrdnju dok se nai motivi ne
otkriju pred nama samima, pred avolom i pred itavim svemirom. Bog je uvek bio astan i
poten, ak i u svojim postupcima prema avolu. Uskoro e doi vreme kada e se svako koleno
saviti i svaki jezik priznati da je Bog uvek bio besprekoran, astan, poten i pravedan. (vidi:
Filibljanima 2,10.11) I sam sotona e pasti na kolena i priznati da Bog nikad nije prekoraio svoja
ovlaenja.
U redu, tako ja poinjem da traim Boga, i sotona kae: On te trai samo zbog sebinih
razloga. A ja sam izbaen sa neba zbog sebinosti. Ne moe vie da mu pomae. Bog je sateran
uza zid. Jedini koji mogu da dokau da li je Bog ili avo u pravu smo vi i ja.
ta se dogodilo na kraju prvog dana kada je sve krenulo naopako i kad sam ja rekao: E, ovo
nije uspelo i kada sam prespavao sledee jutro? Kojoj sam strani dao svoj glas? Dokazao sam da
je avo bio u pravu. Kada stvari nisu ile onako kako sam planirao, zaboravio sam da traim Boga
i sotona je bio potpuno u pravu u mom sluaju. Kada mi je konano sinulo ta se zbiva, shvatio
sam da mu je Bog dopustio da me kinji. Shvatio sam da su moji motivi zbog kojih sam sluio
Bogu bili pogreni.
Ali, ja ne mogu sam promeniti svoje motive. Sebino srce ne moe da promeni samo sebe.
Postoji samo jedno mesto na kome motivi mogu da se promene, a to je kod Isusovih nogu.

Traenje Boga zbog pravih razloga
Tako, kad uvidimo u emu je stvar, mi padamo na kolena i kaemo: Molim te, Boe!
Shvatam svoj problem. Hoe li mi dati svoju milost da promeni moje motive, tako da ponem da
Te traim zbog Tebe, a ne zbog sebe? Zar ne biste eleli da traite Boga zbog Njega, umesto zbog
sebe? Zar ne biste eleli da budete u stanju da traite Boga odgovarajui na Njegovu ljubav, zbog

44
onoga to je Isus ve uinio za nas na krstu? Zar ne biste eleli da stalno traite prijateljstvo i
zajednicu sa Nebom bez obzira na sve to se zbiva u vaem ivotu, bilo dobro ili zlo? Kada tako
inite, poinjete da doivljavate ostatak prie o Jovu koja se sada ostvaruje u vaem ivotu.
Jednog dana vidite kako Bog dolazi avolu i kae: Kako idu stvari? (Oprostite mi, molim
vas, to stavljam rei u Boja usta.)
avo kae: Nudim mu sve to imam.
A Bog kae: Znam, posmatram ja to. Ali, on ipak trai zajednicu sa Nebom, zar ne?
avo poinje da se vrpolji.
A Bog kae: Moe li biti da Me ovaj ovek trai zbog onoga to je Moj Sin uinio? Moe li
biti da Me on trai iz ljubavi, a ne iz sebinih razloga?
I tada avo nestaje u daljini. Nema ta vie da kae.

Dokazivanje da je Bog u pravu
Boja je tvrdnja bila da ga Jov voli i da mu je zbog toga veran. I Jov je dokazao da je Bog bio u
pravu. Prednost mi je da danas ponovo dokaem da je Bog bio u pravu. Bog nam pomae da Ga
traimo zato to Ga volimo i da Mu predamo svoje sebine motive. Jedino tada Bog moe doi sa
svim blagoslovima i sa silom sa neba koju ezne da nam donese.

45

Poslunost. Kako? Zato?
I ta se dogaa ako ne uspem?

ta se javlja prvo: pobeda ili mir?
Kako da se sauvam od greha?

ETVRTI KORAK

Kad sam bio mali deko, sedeo sam i plakao, jer je uvek brat moj mlai vee pare dobijao.
Moj otac je imao obiaj da meni i mom bratu ponavlja ove stihove. Seam se kako su jedne
godine, neposredno pred Boi, neki ljubazni vernici crkve dali nama, deacima, po kesu boinih
slatkia. Bio je to neki tvrd slatki; inilo se da u ustima moe da ostane satima.
Moji roditelji su se odmah zabrinuli. Nisu eleli da pokvarimo zube ili stomak, pa su postavili
pravilo. Moe da se uzme samo jedan komad slatkia, i to u vreme obroka. Izmeu obroka nema
slatkia. Imao sam est godina, a moj brat osam. Ta pravila su bila suvie stroga za malog deaka,
pa sam ja zavlaio ruku u svoju kesu slatkia i izmeu obroka. Kada je moj otac uo za to, odmah
je bacio moje slatkie.
Tada sam se ja veoma zabrinuo za zdravlje svoga brata i odluio da mu pomognem time to
sam istresao njegovu kesu u toalet!
Kao rezultat mojih nastojanja u korist njegovog zdravlja, diplomatski odnosi u naoj kui
nisu bili ba dobri neko vreme. Moj brat jo uvek voli da pria o tome kad god mu se prui
prilika! Meutim, zato mi inimo takve stvari? ta je to to nas nagoni na rat, takmienje u
ekstremnom vidu ili na oigledno bezazlene drutvene igre na drugom kraju spektra ili na
fudbal, ragbi i borilake sportove koji na ovoj skali nadmetanja stoje negde izmeu? Zato smo svi
toliko zainteresovani za to ko e pobediti, ko e biti na vrhu, ko e biti prvi?
Sve je poelo sa grehom, zar ne? Lucifer, heruvim zaklanja, ki zore, rekao je u svom srcu:
Izai u na nebo, vie zvezda Bojih podignuu presto svoj, i seu na gori zbornoj na strani
severnoj; Izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s vinjim. Moete itati o tome u Isaija
14,12-14. A on je to isto iskuenje doneo naim praroditeljima u Edemskom vrtu. 1. Mojsijeva
3,5: Pa ete postati kao bogovi. Greh je poeo prisvajanjem slave koja je pripadala jedino Bogu
Stvoritelju i mi vei deo svog ivota provodimo u takmienju ko je najvei. U vezi sa tim su nae
igre, nae zabave. To se ogleda u poslovnom svetu, u susedstvu, a ponekad ak i u Crkvi. A u
svom konanom izdanju donosi smrt.
Kao to smo zapazili ranije, osnovna pojedinost kod svakog greha je odvajanje od Boga, to
dovodi i ogleda se u toj nezasitoj elji da se bude prvi, da se bude najvei. Ta egocentrinost je
osnova svih grenih dela, misli i postupaka koje vidimo u svom ivotu. Ljudi ponekad smatraju da
bi potpuno i zauvek raskrstili sa egocentrinou, grehom i neposlunou, to je samo posledica
greha, kada bi doiveli novoroenje. A onda se zaprepaste i preneraze kada otkriju neke od onih
istih greha, problema i promaaja u svom ivotu kojih je bilo pre nego to su uopte uspostavili
zajednicu sa Hristom. Suvie esto ovaj problem ini da se novoobraeni hrianin obeshrabri, da
odbaci svoju zajednicu sa Hristom i eka sledee oivljavanje, poziv sa propovedaonice ili
duhovno probuenje. Meutim, obraenje nije nikad bilo garancija da e odmah nastupiti
UPOZNAJMO BOGA ETVRTI KORAK

46
potpuno savrenstvo, i tako je pitanje o tome kako se hrianin koji raste odnosi prema
padovima, promaajima i grekama veoma praktian, iako bolan predmet.

Kako je Isus postupao sa onima koji su znali da su grenici?
Da li je mogue da sveti ljudi gree? Je li mogue da ovek grei i da zna da grei i da jo uvek
nastavlja da ini to ne treba, a da ipak bude hrianin? Kako Isus postupa prema svetima koji
gree? To je praktino pitanje, a odgovor na njega je uzbudljiv i ohrabrujui.
Hajde da pokuamo da razradimo na predmet na osnovu onoga to nalazimo u Pismu o
tome kako je Isus postupao prema hrianima koji su greili. Tekst se nalazi u Marko 9, a poinje
sa 33. stihom: I doe u Kapernaum, i kad bee u kui zapita ih: ta se prepiraste putem meu
sobom? A oni muahu; jer se putem prepirae meu sobom ko je najvei.
Vidim Isusa i Njegove uenike kako putuju pranjavim putem prema Kapernaumu. Isus se
uputio u Jerusalim i uenici su bili sigurni da e tamo uspostaviti svoje carstvo, a oekivali su da
e to biti zemaljsko carstvo. Kad se radilo o carstvu, oni su imali neke nezavrene poslove. Jo
uvek nisu sredili ko e biti predsednik vlade, ko prvi ministar, ko ministar finansija i ko e biti
najvei.
I tako su idui prema Kapernaumu pokuavali da srede svoje nedovrene poslove. Znali su da
nije bilo dobro to to se svaaju, pa su zaostajali za Isusom. Kad su stigli u Kapernaum, bili su
toliko zaostali za Njim da nije mogao uti njihov razgovor, pa ih je, kad su bili sami u kui, Isus
upitao o emu su razgovarali celim putem.
To nas ui neemu veoma zanimljivom kod greenja. Teko je greiti u Isusovom prisustvu.
Jeste li to zapazili? U stvari, veina ljudi, ak i najslabijih, priznali bi da je teko greiti u prisustvu
nekoga koga volite i veoma cenite. Veina grenih postupaka mora da se uradi kad nema onih
koje volimo i potujemo.
Na neki nain moramo da se oseamo udaljenima od Boga, udaljenima od Isusa Hrista, da
bismo nastavili sa namernim, svesnim greenjem.
I tako vidimo da su uenici zaostajali za Isusom nadajui se da e sakriti od njega predmet
razgovora koji ih je toliko zaokupljao. Ali, kada su stigli u Kapernaum, u kuu u kojoj je trebalo
da odsednu, Isus je poslao Petra u udnu misiju na obali mora, po novac... u banku! Zanimljiva
banka, slaete li se? Riblja usta! I dok je Petar bio odsutan, Isus je postavio ostalima ovo pitanje.
Oigledno da je imao vie od jednog razloga da poalje Petra! Nije eleo da Petar bude tu kada ih
bude pecnuo. eleo je da i drugi uenici imaju priliku da razmisle i odgovore bez Petra koji je
uvek prvi odgovarao na sva pitanja.
Tako je Isus poslao Petra, a onda upitao uenike: O emu ste priali na putu za
Kapernaum?
Poeli su da araju nogama po praini i da se vrpolje. Nisu odgovorili. 34. stih kae: A oni
muahu. Bilo im je lake da ute! Kad su mene pitali ta se zbilo sa kesom boinih slatkia mog
brata, i ja sam utao! Ali, Isus je uporno postavljao svoje pitanje i napokon je jedan od uenika
rekao: Pa, ovaj, hm! Pitali smo se, u stvari, ko e biti najvei u carstvu.

Dajte mi drugu dvanaestoricu!
Isusov ivot je bio ivot poniznosti. Isus je ispraznio sebe i ponizio sam sebe uzevi oblije
sluge prema Filibljanima 2,1. Onaj kome su bile podaniki verne i pred kim su se klanjale sve
nebeske vojske, doao je na ovu Zemlju i rodio se u skromnoj talici. Onaj koji je bio toliko bogat

47
da se to ne moe zamisliti, postao je siromaan, da bismo mi putem Njegovog siromatva mogli
postati bogati. (2. Korinanima 8,9) Stalno je pokuavao da pomogne svojim uenicima da shvate
da je prava veliina zasnovana na skromnosti. Ali, oni nisu razumevali tu poruku.
U tom trenutku mislim da je Isusu bilo lako da kae: Gubite mi se s oiju, vi, bedna
dvanaestorico! Dajte mi drugu dvanaestoricu; poinjem iz poetka! Ali, umesto toga, On ih je
pozvao k sebi i rekao: Koji hoe da bude prvi neka bude od sviju najzadnji i svima sluga. I uzevi
dete metnu ga meu njih i zagrlivi ga ree im: Ko jedno ovakvo dete primi u ime moje, mene
prima; a ko mene primi, ne prima mene nego onoga koji je mene poslao. (Marko 9,35-37)
Iskoristio je malo dete da objasni kakvo je u stvari nebesko carstvo.
Bio je ljubazan prema svojim uenicima. Bio je strpljiv sa njima. Nije ih osuivao. Iznosio im
je svoje pouke, a kad nisu uspeli da ih naue, nastavljao je da ih pouava. A iznad svega nastavljao
je da ide sa njima; produavao je da se drui sa njima. Nastavljao je da jede sa njima, da putuje sa
njima, da radi sa njima, da im poverava svoje delo i svoj zadatak.

Krivi za najtei greh
Iz ove pouke u Pismu imamo dokaz kako se Isus ponaao prema svojim uenicima kad su
greili. Koji je greh bio u pitanju? Bio je u pitanju ponos. Oh, rei ete, pa svako ima malo ponosa.
To je ono na emu je zasnovan na svet. To je ono to igre kao to su ne ljuti se ovee i
monopol ini zabavnim. A posveenje je delo koje traje itavog ivota; moda smatramo da
emo neposredno pred smrt moda izai na kraj sa tim malim problemom ponosa. Ali, ne, ponos
je najtei greh. Ponos je bio greh koji je otpoeo itavu zbrku na ovom svetu. I mada je istina da i
po Bojoj proceni, kao i po naoj, postoje razliiti stepenovi greha, On ima drugaiju skalu
vrednosti. Ponos je za Boga najodvratniji, jer je najsuprotniji Njegovoj prirodi.
Ovaj greh, za koji su uenici bili krivi, bio je jedan od najteih greha, ako ne i najtei. To je
bio straan i teak greh. I oni su znali da nije bilo dobro to to rade, jer su se uvali da ne popuste
tom grehu sve dok je Isus bio tako blizu da bi ih mogao uti. Pa ipak su nastavljali to da ine. U
stvari, nastavljali su sa ovim grehom itave tri godine koje su proveli sa Hristom. Jo uvek su bili
vezani za njega u gornjoj sobi one noi pre raspea. I tako moramo da ga kvalifikujemo kao svesni
greh, greh koji se ponavlja, koji se ini iz navike, greh koji se gaji, uporan greh, drzak greh ako
hoete. Uenici su bili krivi za najtei greh.
Seam se da je neko, dok sam bio mladi, govorio o tome da su jedini gresi koje Bog oprata
gresi uinjeni u neznanju. I to me skoro dokrajilo, jer svi moji gresi nisu bili gresi uinjeni u
neznanju. A tvoji?
Ima nekih teologa koji kau da ne grei u 1. Jovanovoj 3,6. znai da neemo poiniti
nikakav svesni greh. Moe se dogoditi da skliznemo, da promaimo cilj, ali neemo greiti
namerno. Tako stiete utisak da su gresi koje Bog moe da oprosti samo oni u koje sluajno
upadnete. Ali ima suvie mnogo onih iji su gresi daleko opasniji od toga i koji u takvom stavu ne
mogu nai utehu.
Iz iskustva uenika moemo da vidimo kako je Isus postupao prema grenicima koji su
greili, koji su bili svesni toga da gree i koji su nastavljali da gree.

Jesu li uenici bili obraeni?
Sada bi neko mogao da kae: Problem sa ovim uenicima je bio u tome to nisu bili
obraeni. Nemojte mi to rei! Moram da vas podsetim da su ovi uenici bili isti oni ljudi koji su

48
isterivali avole, istili gubave, isceljivali bolesne i podizali mrtve. Bog sigurno ne daje silu
neobraenim ljudima da to ine. Kad su se sedamdesetorica vratila sa svoje misije, radujui se sili
koju su imali da isteruju avole, Isus je rekao: Nego se radujte to su vaa imena napisana na
nebesima. (Luka 10,20) A Jovan 3 kae da ne moete ak ni da vidite carstvo nebesko ako se
nanovo ne rodite. Tako moemo zakljuiti da moramo da prihvatimo pretpostavku da su
dvanaestorica uenika bili obraeni.
Istina je da je Isus rekao Petru u noi pre raspea: I ti kad god obrativi se utvrdi brau
svoju. (gl. 22,32) Mi esto zaboravljamo da je obraenje svakodnevna pojava i da se ovde
govori o Petrovom ponovnom obraenju. Posle svog odricanja od Isusa, trebalo je da se Petar
ponovo obrati i da se pokaje za svoj greh. Ali, u gornjoj sobi, pre odricanja, kada se Petar predao
Isusu i dozvolio Mu da mu opere noge, bio je ist. Isus je tako kazao u Jovan 13,10.
Tako ne moemo jednostavno prei preko problema svesnog greenja uenika i kazati da je
on nastao zbog toga to nisu bili obraeni. Kako, onda, Isus postupa prema uenicima koji su
krivi zato to su svesno greili? On je dao svoju dobro poznatu izjavu u Matej 12,31: Svaki greh...
oprostie se ljudima. Je li to dobra vest?

Neoprostivi greh
ta da kaemo o neoprostivom grehu? Isti odeljak u Mateju 12 govori o tome. Meutim,
saekajte samo asak. Ako e svaki greh biti oproten, onda e to obuhvatiti i neoprostivi greh, zar
ne? Isus je rekao: Ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i
oisti nas od svake nepravde. (1. Jovanova 1,9) Tako je Isus voljan i u stanju je da oprosti svaki
greh, zar ne? On kae da e svaki greh biti oproten. ta je onda neoprostivi greh? Jedini greh koji
ne bi mogao biti oproten bio bi onaj za koji ne traimo oprotenje, za koji se ne kajemo.
Neoprostivi greh je ta vrsta greha, to je tako jasno. Podvucimo crvenom olovkom, zelenom,
narandastom, plavom i ljubiastom da e se svaki greh... oprostiti ljudima, ukljuujui i svesni
greh, ukljuujui i greh iz navike, ukljuujui i uporan greh, ukljuujui i najtei od svih greha,
kao to je ponos.
I ako je Isus jasno kazao da e svaki greh biti oproten, ako je On oprostio uenicima i
nastavio da hoda sa njima ak poto su uporno inili najtei greh, onda mora da je Isus spreman i
mora da je u stanju i voljan da oprosti sve manje grehe, kao to su ubistvo, kraa i preljuba, zar
nije tako?

Nema osude
Biblijsko naelo je da Bog ne posla sina svojega na svet da sudi svetu, nego da se svet spase
kroza nj. (Jovan 3,17)
Preljuboinici koju su knjievnici i fariseji dovukli k Isusu On je dao odgovor koji sadri dve
vane pojedinosti i koji vai za svakoga ko je uhvaen u zamku greha. On je rekao: Ni ja te ne
osuujem. Ali to nije sve to je rekao. ta je jo rekao? Idi, i otsele vie ne grei. (Jovan 8,11) Tu
postoji savrena ravnotea.
esto kada naemo nekoga koga volimo u nevolji, ili u grehu, kaemo: Sve je u redu; ja te ne
osuujem. A zaboravljamo onaj drugi deo. Bog voli grenike, ali mrzi greh. Bog ima oprotenje
za slabe, nezrele hriane koji rastu, a ima i silu koju im daje da pobede. Dok uimo kako da
primimo tu silu u svoj ivot, On nastavlja da hoda sa nama. Isus vidi oveka kraj bazena (u banji
Vitezdi), i kae: Vie ne grei! Postoji sila koja nam stoji na raspolaganju. Prihvatanje Isusa,

49
ljubav prema Isusu i zajednitvo sa Isusom nose u sebi silu da se vie ne grei. Isusova prisutnost
je neto to ini da je teko greiti. Zato je potpuno neophodno da svaki grenik koji grei bude u
stanju da rauna na Isusovo trajno prisustvo.
Najvea potreba svakog mladog oveka koji tei da pobedi, ali koji ima problema, jer pada,
promauje i grei, jeste da zna da ga neko voli. Jedini koji moe nadrasti svoje greke je onaj koji
zna da je voljen i prihvaen dok ih ini. Da li e to voditi dozvoljavanju greha? Ne, jer jedino ovaj
odnos ljubavi, ova trajna zajednica sa Isusom, vodi do pobede.

Mir donosi osloboenje
Dugo sam smatrao da bih, kada bih nekako mogao da pobedim svoje greke, grehe i
promaaje, imao mir. Bilo je veoma uzbudljivo otkriti da bih, kada imam mir, tek tada po prvi put
mogao da ponem da pobeujem svoje greke, grehe i promaaje. Tek kada iz linog iskustva
znamo da nas Isus ne osuuje, da nas prihvata takve kakvi smo, mi stiemo mir a to je poetak
promena u naem ivotu.
Postoje etiri teksta koji proitani zajedno pokazuju ovu istinu o oprotenju, ljubavi i
poslunosti na veoma lep nain. Prvi se nalazi u Mateju 18,21.22: Tada pristupi k njemu Petar i
ree: Gospode! koliko puta ako mi sagrei brat moj da mu oprostim? do sedam puta? Ree njemu
Isus: ne velim ti do sedam puta, nego do sedam puta sedamdeset.
Meu Jevrejima Hristovog vremena bio je obiaj da se prata tri puta. Petar je, s namerom da
bude velikoduan, predloio da se oprosti dvostruko puta i jo jednom, da mera bude dobra,
dolazei tako do broja sedam, savrenog broja. Ali, Isusov odgovor je otkrio da sedam puta ni iz
daleka nije dovoljno. Treba pratati sve do sedamdeset puta sedam. ta to znai? Kako to da
razumemo? Da li treba da vodimo knjigu i pratamo tano 490 puta? Ne, Isus je eleo da kae da
nae pratanje treba da bude neogranieno.
Da li bi Bog traio od nas da pratamo vie od Njega? Odgovor je oigledno odrean. Tako
nas ovaj Isusov odgovor ui da je Boje pratanje neogranieno.
Sledei tekst se nalazi u Luka 17,3-5: Ako ti sagrei brat tvoj, nakaraj ga; pa ako se pokaje,
oprosti mu. I ako ti sedam puta na dan sagrei, i sedam puta na dan doe k tebi i ree: kajem se,
oprosti mu. I rekoe apostoli Gospodu: dometni nam vere.
Ponekad je pastor pozvan da izglauje nesuglasice meu ljudima. Jednom me je telefonom
pozvao jedan vernik koji se uzrujao zato to je susedov konj pregazio nekoliko njegovih petunija.
Moja prva reakcija bila je naporno uzdravanje da se ne nasmejem! Ali, onda sam kazao: Pozovi
policiju!
To je moda bio nesrean odgovor. Dok sam razmiljao o njemu kasnije, setio sam se ovog
teksta u Luki. Trebalo je da kaem: Ako susedov konj protri kroz tvoje petunije danas jo est
puta, trebalo bi ipak da mu oprosti.
ta biste vi rekli kada bi konj vaeg suseda preao preko vaih petunija sedam puta u jednom
danu i kada bi vam sused po sedmi put doao i rekao: ao mi je? Znate li ta bih ja rekao:
Popravi to kako je bilo! Zakljuaj tog svog bednog konja!
Meutim, glavno obeanje je da, ako nam je Isus rekao da opratamo svome bratu sedam
puta u istom danu, Bog nee uiniti nita manje. Bog ne bi traio od nas da inimo neto to On
sam ne bi bio spreman da uini. I ovde ponovo vidimo da je Boje pratanje neogranieno.
Koliko je vremena prolo otkad ste doli k Bogu na kraju dana u kome ste padali i doiveli
neuspeh sedam puta i zaista verovali da vam je oproteno? To je teko podneti, zar ne? Zato to

50
ljudska bia ne misle na taj nain. To nije ljudski; to je boanski.
Kada govorite o ovoj vrsti pratanja, uvek postoji neko ko postaje nervozan i kae: Ubiete
tako potrebu za poslunou. Uveete zloupotrebu slobode. Naveete ljude da izigraju Boju
milost.
Ovde emo dodati trei tekst. Luka 7,40-43. Radi se o gozbi u Simonovoj kui. Marija ulazi, a
nju je ba Simon naveo na greh. Ona pomazuje mirom Isusove noge i Simon je uznemiren.
Drznuo se da osudi Mariju kao grenicu. U svojim mislima on kae (stih 39): Da je on prorok,
znao bi ko i kakva ga se ena dotie: jer je grenica.
Ali, Isus zna njegove misli i kae: Simone! imam ti neto kazati. I Isus pria jednostavnu
priu koju samo Simon razume.
Dvojica behu duni jednom poveriocu, jedan bee duan pet stotina dinara a drugi pedeset.
A kad oni ne imadoe da mu vrate, pokloni obojici. Kai koji e ga od njih dvojice vema ljubiti.
A Simon odgovarajui ree: mislim onaj kome najvie pokloni.
A on mu ree: pravo si sudio.
Tako zakljuujemo da, to nam se vie prata, vie volimo. To je univerzalno naelo koje vai
u sva vremena.
A onda moramo da dodamo jo jedan tekst. Jovan 14,15: Ako imate ljubav k meni, zapovesti
moje drite. To znai da kad razumemo Boje pratanje, nalazimo da nas ono ne vodi u
zloupotrebu slobode ili jeftinu milost; ono nas navodi na poslunost.

Pratanje, odnos, poslunost
Zbog naih ljudskih ogranienja teko nam je da na pravi nain prihvatimo takvo
neogranieno pratanje. Samo ako neprestano traimo Isusa, ako Ga sve vie upoznajemo i
imamo sve vie poverenja u Njega, doiveemo ono to teorijski shvatamo Boju ljubav i
pratanje. Kada Ga volimo, mi emo biti posluni, ali iako rastemo u ljubavi i poverenju i
druenju sa Njim, mi se esto izvlaimo iz Njegovih ruku. Tada padamo, doivljavamo neuspehe i
greimo pa treba ponovo da doemo k Njemu kajui se ak sedam puta u jednom danu.
Tako je mogue da hrianin koji raste otkrije da ima neki svesni greh, koji se dugo javlja u
njegovom ivotu, a u isto vreme ima i trajnu zajednicu sa Isusom. To je zakljuak do koga
dolazimo na osnovu tekstova iz Pisma koje smo razmatrali u ovom poglavlju.
Uenici su imali istovremeno i zajednicu sa Bogom i svesni greh u ivotu. Ali kad dublje
prouavate, doi ete do jo jednog zakljuka. Iako je mogue imati zajednicu sa Bogom i u isto
vreme greh u svom ivotu, pre ili kasnije jedno ili drugo e se ugasiti.
Juda je bio otrouman uenik. Brzo je razmiljao i zakljuivao. I shvatio je poruku. Razumeo
je ovo naelo, da e se pre ili kasnije ukloniti iz ivota ili greh ili zajednica sa Isusom.
I zato je rekao: Ne elim da se ukloni moj greh. Tako je svojevoljno odbacio zajednicu u
korist greha.
Sada smo doli do prave sutine u vezi sa grehom koji se gaji, drskim i namernim grehom
onom vrstom greha koji prua dokaz da smo na opasnom terenu, izuzetno opasnom terenu. Kad
odluimo da odbacimo svoju zajednicu sa Isusom u korist greha, nalazimo se u velikoj opasnosti.
Moda ste sreli ljude koji ne ele da postanu suvie religiozni zato to se boje da e njihov
ivot morati da se menja. Moda ste sreli i religiozne ljude koji ne ele da imaju prisniju zajednicu
sa Hristom zato to vie ne ele nikakve dalje promene u nainu svog ivota. Takav je bio Juda.
Ali ostali uenici ostali su sa Isusom. Nita nije moglo da ih odvoji od Njega.

51
Poznati primer koji stoji nasuprot Judi jeste Jovan, ljubljeni Isusov uenik. Jovan je imao isto
tako rave osobine kao Juda. Meutim, Jovan je bio ovek koji je uvek bio tu; bio je jedan od
prvih uenika koji su poli za Hristom; bio je tu da slua Isusa kako propoveda; bio je tu da vidi
uda; nalazio se u Vrtu, na Kajafinom dvoru, kraj krsta i na grobu. Jovan je bio ovek koji je uvek
bio tu, blizu Isusa. Imao je tekoa sa svojim karakterom. Pridruio se svom bratu zahtevajui
dozvolu da prizove oganj na samarijsko selo. On, njegov brat i njegova majka poli su ka Hristu
da trae naroito mesto u Njegovom carstvu, da jedan brat bude Isusu sa desne strane, a drugi sa
leve. Bio je sin groma. Ali istrajao je u svom izboru da ostane sa Isusom i pokazao na kraju da,
ako ovek istraje u svojoj zajednici sa Isusom, pre ili kasnije njegov greh e prestati. Tako to
deluje. To je jedini nain na koji deluje zajednica sa Hristom.
Moemo da vidimo Jovana mnogo godina kasnije. Sada je jedini koji je preostao; svi ostali
uenici pretrpeli su mueniku smrt. Nalazi se na ostrvu Patmos i pie Isusovu poruku. Napisao
je poslanice u kojima su izreeni ovakvi pozivi: Ljubazni! da ljubimo jedan drugoga; jer je ljubav
od Boga... A koji nema ljubavi ne pozna Boga; jer je Bog ljubav. (1. Jovanova 4,7.8) Kod Jovana
se dogodila promena bio je preobraen Bojom milou.
Moda su mu pre toga u posetu doli neki od njegovih prijatelja iz prolih vremena i kazali:
Jovane, ti si se promenio!
Moda ih je Jovan pogledao i rekao: Ko, ja? Zato to su promenjeni ljudi poslednji koji to
uviaju i poslednji koji bi se time hvalili, jer je Boja milost obavila svoj posao.

Trajna zajednica
eleo bih da vas podsetim da ete se, ako iz dana u dan budete nastavljali da upoznajete Isusa
kao svog linog prijatelja, ako On bude zauzimao znaajno mesto u vaem svakodnevnom ivotu,
ako vas nita ne bude moglo odvojiti od Njega, pridruiti Jovanu, ljubljenom Hristovom ueniku,
u preobraaju karaktera koji e za vas biti nenametljiv i neprimetan. Meutim, vai prijatelji e to
verovatno znati. I ma sa kakvim grehom da se borite, bilo da ste ga svesni ili ne, bilo da ga inite iz
navike ili ga gajite, ili je neke druge vrste, on e konano ieznuti.
Ponekad smo nestrpljivi i pokuavamo da postavljamo rokove u hrianskom rastu i pobedi.
Meutim bolje bi bilo da to ne inimo. To je Boji posao; to je delo Svetoga Duha. Uenici su bili
preobraavani postepeno, najpre trava, pa onda klas i potom zrno u klasu. I sve dok zajednica
sa Hristom traje, taj odnos ljubavi ima svoju ugraenu zatitu od zloupotrebe slobode. to je
zajednica sa Isusom dublja, to vie se udaljavamo od zloupotrebe slobode i izigravanja Boje
milosti. Zahvalan sam danas za nain na koji je Isus postupao sa onima koji su svesno greili. To
daje nadu i utehu hrianinu koji se bori i raste.
Iako je dobro poznata istina da se menjamo zahvaljujui trajnoj zajednici sa Hristom, nije
toliko poznato kako nam ona daje glavni klju za razumevanje prave poslunosti.
Mi se preobraavamo milou, trajnim druenjem sa Hristom ne svojim sopstvenim
borbama, odlukama i naporima u borbi sa grehom i avolom.
Dugo vremena su u hrianstvu mnogi zastupali dva protivurena verovanja: s jedne strane,
da moemo drati Boje zapovesti, da moemo pobediti i nadvladati greh; i s druge strane, da
nam je potrebna Boja milost, ali da se od nas trai da se dobro potrudimo da budemo posluni.
Ima nekih danas koji su toliko razoarani u svoju najbolju poslunost, koju su mogli pokazati
svojom sopstvenom snagom, da su odluili da potpuno odbace verovanje u pobedu i
nadvladavanje greha. Pa ipak, to nije ono to Pismo ui. Uenici su mnogo puta greili,

52
doivljavali neuspehe i, vidimo, padali. Ali to nije sve! Trajnom zajednicom sa Hristom bili su
promenjeni u Njegovo oblije i postali su vie nego pobednici kroz Onoga koji ih je ljubio.
Iako je istina da nas Bog ne prihvata na osnovu nae poslunosti, i iako je istina da je Njegovo
pratanje neogranieno, to ni na koji nain ne umanjuje vrednost istine da Bog na raspolaganju
ima silu koja nas moe sauvati da ne greimo.
Radosna je vest shvatiti da se opravdavamo samo verom i da moemo imati potpuno
poverenje da e nas Bog uvek prihvatiti samo na osnovu onoga to je Isus ve uinio u nau
korist. Radosna je vest saznati da je Njegovo pratanje neogranieno i da ima beskrajno strpljenje
sa nama dok rastemo u milosti.
Meutim, mogue je ii dalje i prihvatiti istinu da nam poslunost, pobeda i savladavanje
greha stoje na raspolaganju i da danas mogu postati stvarnost u naem ivotu. Radosna je vest
saznati da moemo biti posluni samo verom, kao to samo verom dobijamo oprotenje. Pavle je
to izjavio pre mnogo godina u Koloanima 2,6: Kako dakle primiste Hrista Isusa Gospoda onako
ivite u njemu.

Razlozi zbog kojih se poslunost javlja samo verom
Sada bih eleo ukratko da navedem osam biblijskih razloga zbog kojih poslunost moe da se
javi samo verom, a ne naim sopstvenim naporima.
1. Zato to Biblija tako kae. Da li je to dovoljno dobar argument? U Rimljanima 1,17. Pavle
kae: Pravednik e od vere iv biti. Ko su pravednici? To su oni koji su prihvatili Boju milost koja
ih opravdava, zar ne? I ovde nam Biblija kae da e pravednici, oni koji su opravdani, takoe iveti
verom.
2. Poslunost se moe javiti jedino verom zbog ovekove prirode. O tome smo raspravljali u
prvom poglavlju. Rimljanima 5,19. kae da su mnogi postali grenici grehom jednog oveka. A
Jovan 3. izjavljuje da ukoliko se nanovo ne rodimo ne moemo videti carstvo nebesko. Ako je tano
da je sva naa pravda kao neista haljina, kako nas podsea Isaija 64,6. onda bi poslunost trebalo
da proizae iz potpune zavisnosti od druge sile. Ne bismo mogli bilo ta da uinimo sami, zbog
svoje prirode.
3. Poslunost moe da se javi samo verom zbog prirode predanja. Kao to smo prouavali u
drugom poglavlju, predanje znai odustajanje od nas samih. (Rimljanima 9 i 10) Ako smo odustali
od svoje sopstvene sposobnosti, moramo se osloniti na silu nekoga drugoga. Nemogue je da se
istovremeno svim silama trudimo da budemo posluni i da odustanemo od toga da emo ikad biti u
stanju da posluamo. Odustajanje odrie svaku mogunost da se svim silama trudimo da to
postignemo. Kad odustanemo ili kad se predamo, mi se postavljamo u stav potpune zavisnosti od
Boga.
4. Poslunost se javlja samo verom zbog injenice da Bog eli da upravlja nama. Rimljanima 6
govori o tome. Na ovom svetu postoje dve mogunosti za upravu nad naim ivotom. Ili Bog ili
sotona upravlja naim ivotom. Nema srednjeg puta. Jedina vlast koju mi imamo jeste da izaberemo
koja e od ove dve sile upravljati nama. Boja uprava je uprava ljubavi, i kad se predamo Njegovom
upravljanju punom ljubavi, postaemo posluni.
5. Poslunost se moe javiti samo verom zbog prirode pokajanja. Pokajanje nije nae sopstveno
delo, ve dar. (Dela 5,31) Da li znate klasinu definiciju pokajanja? ta je pokajanje? To je aljenje
zbog greha i odvraanje od njega. Tako ako je pokajanje dar, i ako je pokajanje aljenje zbog greha i
odvraanje od njega, tada odvraanje od greha mora da je isto tako dar, zar ne? To nije neto to mi

53
postiemo; to je neto to primamo.
6. Poslunost dolazi u na ivot jedino verom zbog injenice da je poslunost plod vere.
Petnaesto poglavlje Jovanovog Jevanelja predstavlja Isusovo uenje po ovom pitanju u kome je On
jasno kazao da je poslunost plod ili rod. Rod je rezultat neeg drugog. Rod neete doneti ako se
svim silama trudite da donesete rod rod se dobija ivotnom silom okota. Ako smo povezani sa
okotom, mi emo spontano i prirodno doneti rod.
7. Poslunost se javlja jedino verom zbog Isusovog monog primera. Isus je inio svoja dela i
iveo svoj ivot silom koja je bila iznad Njega (Jovan 14,10), a ne silom koja je bila u Njemu. On nije
doao na ovaj svet samo da bi umro za nas i platio kaznu za greh, ve i da bi nam pokazao kako da
ivimo u zavisnosti od Vie Sile. Isus je iveo svoj ivot poslunosti jedino verom i tako postao
najvei argument u prilog istine da smo pozvani da ivimo kao to je On iveo, kroz poslunost
verom.
8. Poslunost moe da se javi samo verom zbog injenice da nam se nudi odmor dok ivimo
hrianskim ivotom, kao i odmor od krivice zbog greha. Razmotrimo ovu poslednju taku malo
detaljnije. Jevrejima 4,9 govori o tome: Daklem je ostavljeno jo poivanje narodu Bojemu.
(Zapazimo da ovo vai za Boji narod za one koji su Ga ve prihvatili i postali Njegova deca!)
Veina od nas zna kako izgleda biti fiziki umoran. I veina od nas isto tako zna kako izgleda
biti duhovno umoran. Hajde da to pogledamo! Svi smo se mi u svakoj generaciji borili sa teretom
svetosti. I ponekad nema mnogo razlike izmeu tereta svetosti i tereta greha. esto nam se
hrianski ivot ini kao penjanje uz strmu planinu sa tekim teretom na leima. Ali, u Jevrejima
4 nudi se odmor Bojem narodu.
Zapazimo jo nekoliko drugih tekstova koji govore o odmoru. Otkrivenje 14,11. recimo, u
poslednjoj vesti trojice monih anela: I nee imati mira (odmora) dan i no koji se poklanjaju
zveri i ikoni njezinoj, i koji primaju ig imena njezina. Pa, rei ete, tu je re o konanom
unitenju zlih na kraju, u ognjenom jezeru. Ali, ekajte malo, ovaj tekst ne treba da se shvati samo
proroki i istorijski. Isus je rekao: Hodite k meni... i ja u vas odmoriti. (Matej 11,28) Znai ako
ljudi koji se klanjaju zveri i njenoj ikoni nemaju mira (odmora) dan i no, razlog za to je to ne
dolaze Isusu, zar ne?
Postoji jo jedan stih u ovom delu Otkrivenja 14 koji ima veoma zanimljivo duhovno
znaenje. Stih 13: I uh glas s neba gde mi govori: napii: blago mrtvima koji umiru u Gospodu
odsad. Da, govori Duh, da poinu (da se odmore) od trudova svojih; jer dela njihova idu za
njima. Znam da ovo ima veze sa grobljem, grobovima i onima koji umiru sa verom i
oekivanjem drugog Isusovog dolaska. Meutim, pogledajmo malo bolje. I ovde postoji duhovno
znaenje. Blago mrtvima koji umiru u Gospodu. Jeste li ikad uli za umiranje sebi kroz Hrista?
Da poinu od trudova svojih Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas
odmoriti. I dela njihova idu za njima.
I Jevrejima 4 govori o odmoru: Jer koji ue u pokoj (odmor) njegov, i on poiva od dela
svojih, kao i Bog od svojih. (stih 10). Kada je On poinuo od svojih dela? Prilikom stvaranja, zar
ne? I tada je dao sedmi dan kao spomenik, znak, da nas podsea na Njegovo stvaralako delo. Mi
smo ovde pozvani u Jevrejima 4 da uemo u subotnji odmor. ega je subota znak? Posveenja. 2.
Mojsijeva 31,13. govori o tome. Jezekilj 20,12.20 govori o tome. Subota je znak Boga koji
posveuje svoj narod. Istina o Bojem danu odmora i istina o odmoru od naih sopstvenih napora
da pobedimo su usko povezane.


54
Odmor za umornog grenika, odmor za umornog sveca
Postoje tri vrste odmora o kojima se govori u Jevrejima 4: odmor od napora da bi nas Bog
prihvatio i oprostio nam (stihovi 2 i 3), odmor od napora da se savlada neprijatelj (stihovi 9 i 10) i
odmor od napora da se stigne na nebo ili ue u obeanu zemlju (stih 6). Mogue je prihvatiti
odmor na jednom nivou, a ne prihvatiti ga na drugom.
Mnogi prihvataju Boji odmor u smislu svoje nade u veni ivot i veruju u Hristovo dovreno
delo u njihovu korist. Ali u isto vreme mogue je i dalje voditi borbu da bi se ivelo hrianskim
ivotom. Poinjete da oseate da e vas, iako je prva rata plaena, mesene rate unititi. I poinjete
da mislite da je taj dar spasenja prilino skup.
Pozivam vas danas da uete u Boji odmor, da prestanete da svojim sopstvenim delima
pokuavanja da budete posluni i da pobeujete. Ako nastavimo da traimo lino prijateljstvo sa
Bogom, On e nas povesti u odmor koji je simbolisan subotnjim odmorom.

Kako posluati
Pokuau ovo da izrazim najjednostavnijim moguim reima. Ako uspostavite zajednicu sa
Gospodom Isusom Hristom i odravate je od sada pa sve dok On ponovo ne doe, On e uiniti
ostalo. To je najjednostavniji odgovor na pitanje kako posluati. Filibljanima 1,6 kae: Uzdajui
se u ovo isto da e onaj koji je poeo dobro delo u vama dovriti ga tja do dana Isusa Hrista.
Oprotenje je dar, spasenje je dar i poslunost je dar, a sve to prima se putem trajnog druenja i
zajednice sa Darodavcem.
Pravu poslunost moe da razume i iskusi jedino predani hrianin. To nije neka dodatna
samopomo, promena ponaanja ili pozitivno razmiljanje koje nudi spoljanju promenu onima
koji imaju dovoljno jaku volju da u tome uspeju. Poslunost samo verom dolazi iz srca i moe se
darovati jedino onome ko iz dana u dan odrava vezu sa Isusom Hristom.
Moete izabrati da odravate ovu zajednicu sa Bogom iz dana u dan i poslunost poznavanja
Isusa e biti poslunost koja dolazi jedino verom. To je radosna vest koja govori o tome ta Bog
eli da uini u nama i kroz nas da bi proslavio svoje ime pred svetom i pred svemirom.

55

Hrianski rast. Od hrianskog novoroenja
do zrelosti. Kako se to zbiva?

Velika podela: oni koji poznaju Boga i oni koji
Ga ne poznaju.

PETI KORAK

Tek to smo se venali pa je bilo prirodno to sam goreo od elje da u svemu ugodim svojoj
eni. Ulagao sam dosta napora i vremena pokuavajui da sve uradim kako treba da bih joj
ugodio. ak sam se trudio da obavljam i kune poslove. Ali sam za ienje poda upotrebio
pogreno sredstvo i zato potroio dosta vremena da ga obriem. Pokuao sam da perem sudove,
ali sam polomio neke od lepih tanjira koje smo dobili kao svadbeni poklon. ak sam probao i da
peglam, ali sam progoreo njenu omiljenu haljinu. Dok sam spremao doruak, ukljuio sam toster
na tako dugo peenje da ne samo to je hleb pocrneo, nego su pregoreli i neki delovi tostera. Svoje
vreme predvieno za doruak zavrio sam struui ugljenisane delove u sudoperu. Pokuao sam
da priijem neku dugmad, ali sam uio prednji deo njene haljine za zadnji.
Ona je i dalje elela da razgovara sa mnom. I dalje je elela da provodi vreme druei se sa
mnom. Ali, imao sam toliko toga da uradim. Strugao sam tostovan hleb, popravljao toster i brisao
sredstvo sa poda! Zato nisam imao vremena da se uputam u razgovor sa njom i da se druim s
njom.
Nadam se da shvatate da je ovo sve bilo uporeenje! Mogue je biti toliko preokupiran
pokuajima da se uini neto da bi se nekom ugodilo i pri tome zaboraviti ta bi tome nekome
najvie prijalo. Moda bi vie voleo da sedimo i razgovaramo sa njim. Svi nai napori da nekome
ugodimo e doiveti slom ako pokuavamo da uradimo neto za ta nismo sposobni.
Pa ipak, kako esto u svom odnosu sa Isusom Hristom postupamo isto kao Galati kojima je
apostol Pavle pisao: Tako li ste nerazumni? Poevi Duhom, sad telom svrujete? (Galatima 3,3)
Kako je lako ponovo se vratiti na legalistiki pristup hrianstvu i otkriti u praksi, ako ne i u
teoriji, da je druenje sa Hristom ponovo zauzelo zadnje sedite dok mi radimo i borimo se da
uinimo ono to je pravo, ponovo pokuavajui da spasemo sami sebe.
Pavle je stalno morao da podsea prve hriane da e delo koje je Bog otpoeo u njihovom
ivotu On dovesti do kraja. (Filibljanima 1,6) Govorio im je: Kako dakle primiste Hrista Isusa
Gospoda onako ivite u njemu. (Koloanima 2,6) A pravednik ivee od vere; ako li otstupi
nee biti po volji moje due. A mi, brao, nismo od onih koji odstupaju na pogibao, nego od onih
koji veruju da spasu due. (Jevrejima 10,38. 39) Gledajui na naelnika vere i svritelja Isusa.
(12,2)
Nikada nije dovoljno samo otpoeti svoju zajednicu sa Hristom. Nije dovoljno jednom
prihvatiti Njegovu opratajuu milost. Bez trajnog zajednitva s Njime poetno prihvatanje Hrista
nee nikada biti dovoljno za spasenje. Za brak nije samo dovoljno rei Da. Vano je venati se,
ali ostati u braku je isto tako vano. Razmotrimo nekoliko primera naela trajnog odnosa kojeg je
izneo sam Isus: Nijedan nije pripravan za carstvo Boje koji metne ruku svoju na plug pa se
obzire natrag. (Luka 9,62) I to e se bezakonje umnoiti, ohladnee ljubav mnogih. Ali koji
UPOZNAJMO BOGA PETI KORAK

56
pretrpi do kraja blago njemu. (Matej 24,12.13) Ako vi ostanete na mojoj besedi, zaista ete biti
uenici moji. (Jovan 8,31)
Pogledajmo petnaesto poglavlje Jovanovog Jevanelja u kome se nalazi najpotpunija Isusova
rasprava o potrebi za trajnom zajednicom s Njime, o provoenju vremena s Njime u vinogradu.

Biti na okotu
Isus kae: Ja sam pravi okot, i otac je moj vinogradar: svaku lozu na meni koja ne raa
odsei e je; i svaku koja raa rod oistie je da vie roda rodi. Vi ste ve oieni reju koju vam
govorih. Budite u meni i ja u u vama. Kao to loza ne moe roda roditi sama od sebe ako ne bude
na okotu, tako i vi ako u meni ne budete. Ja sam okot a vi loze: i koji bude u meni i ja u njemu
on e roditi mnogi rod; jer bez mene ne moete initi nita. (stihovi 1-5)
U ovom poreenju imamo najpre okot, koji predstavlja Isusa. On kae: Ja sam pravi
okot. U starozavetnim slikama i poreenjima Izrailj je trebalo da bude okot; ali, ispostavilo se
da su bili nerodna vinjaga, pa se tako javlja nova primena, novo tumaenje okota, prema
Isusovim reima u ovom poglavlju. Trebalo je da Izrailj bude Boji narod, ali jedan od njihovih
problema je bio u tome to su se oseali sigurnim zbog svoje povezanosti sa Izrailjskom nacijom.
Savremeno uporeenje bi znailo da oni koji okotom smatraju Crkvu misle da sve dok njihova
imena stoje upisana u crkvene knjige mogu biti sigurni u veni ivot. Ali Isus je rekao: Ja sam
pravi okot. On ovde govori o odnosu, povezanosti i zajednici s Njime, a ne samo o pripadanju
nekoj crkvenoj organizaciji.
Ove rei u Jovan 15. Isus je izgovorio neposredno posle zbivanja u gornjoj sobi. Isus i njegovi
uenici bili su na putu prema Getsimanskom vrtu. Dok su tako ili, prolazili su pored nekog
vinograda. Isus je pokazao na vinovu lozu koja se mogla videti na meseini i iskoristio je da poui
svoje uenike ovim uporeenjem.
Jeste li ikada izbliza posmatrali okot u vinogradu? Da li je on po vaem miljenju lep? Ne
mislim u toku leta, kada su sve loze olistale. Mislim u toku zime, kad moete da vidite samo
okot. Ruan je! Izgleda kao koren izvaen iz suve zemlje, zar ne? Smee je boje, vornovat i
izuvijan, a izgleda kao da nee nikada ponovo oiveti. Moe da nas podseti na Onoga za koga je
bilo reeno: Iznie ... kao koren iz suhe zemlje. (Isaija 53,2) Isusova lepota bila je vie
unutranja nego spoljanja. Drugi stih takoe kae da ga videsmo, i ne bee nita na oima, ega
radi bismo ga poeleli Njegova lepota je proizilazila iznutra, iz Njegove povezanosti sa Njegovim
Ocem, vinogradarom iz prie.
Oigledno da smo mi u prii loze, a zapanjujue je otkriti da loze esto izgledaju lepe od
okota sa svojim zelenim liem u prolee i leto, i svojim ivim bojama u jesen. Ono to se iz
okota uliva u loze donosi im lepotu, kojoj oigledno sam Isus eli da doprinese kod svojih
sledbenika, dok On stoji u pozadini.

Dve vrste loza
Zapazimo da postoje dve vrste loza u ovom uporeenju. Dve vrste loza koje su na okotu.
Stih 2: Svaku lozu na meni koja ne raa roda odsei e je. Da li ovo znai da je mogue da
postoji loza na Njemu koja ne donosi rod? Tako pie. Ne pie: svaku lozu koja se gradi pravom
lozom ili svaku lozu koja je povezana sa crkvom; pie: Svaku lozu na meni...
Dakle, mogue je odravati zajednicu s Njime i ne donositi rod, bar izvesno vreme. Moda je
Juda bio primer toga. Oigledno je da nije donosio rod i da je bio odseen. Oigledno je da se

57
Juda nije nikada potpuno predao Hristu, ali je imao prednost, zajedno sa ostalom
jedanaestoricom, da isteruje avole, da isceljuje bolesne i da podie mrtve Hristovom silom.
Mogue je da neko postane hrianin, da bude iskreno obraen, da bude na okotu, u Hristu, ali
da ne ostane u tom odnosu sa Hristom, da ne donosi rod i da bude odseen. Kljuna re je biti u
Njemu. Nije dovoljno pridruiti se Hristu u poetku; moramo biti u Njemu da bismo donosili
rod. Ova pria takoe govori o pitanju jednom spasen, zauvek spasen. Ona pokazauje da je
mogue biti loza, ali biti odseen.
Pridruiti se okotu, Isusu Hristu, je poetak, ali to je samo poetak. Isto je tako vano biti u
Njemu. ta to znai biti? Ako prouite u Pismu znaenje rei biti, otkriete njeno jednostavno
znaenje ostati. Kad se Isus pribliio Emausu sa dvojicom uenika na dan vaskrsenja, bio je
pozvan da bude sa njima da ostane kod njih. U dogaaju sa Zakhejem Isus je rekao: Danas mi
valja biti u tvojoj kui. Moram danas biti u tvojoj kui.
Ostajanje na okotu ne zbiva se automatski. Zajednica sa okotom, zajednica sa Hristom,
mora da se odrava. Ovo uporeenje prua veliki uvid u razumevanje pitanja boanske sile i
ljudskog napora u hrianskom ivotu. To je bio Isusov zakljuak o tome kako iskoristiti neiju
volju i snagu volje u trajnom hrianskom iskustvu. Mi treba da budemo u Njemu i On u nama.
Nijedna loza nee roditi rod ako je samo povremeno povezana sa okotom. Povezanost mora biti
dosledna. Loza mora da bude na okotu.
Vinova loza raa groem zato to je vinova loza, a nikada u nameri da to postane. Zdrava
loza e raati zdrav rod, prirodno i spontano. Ako imate zdrav okot i zdravu lozu povezanu sa
okotom, imaete i rod.
Ako ne elite rod sa neke loze, moete je odvojiti od okota i ne treba nita drugo da uradite
da biste spreili donoenje roda. Rod je neto najspontanije to se dogaa pravom okotu i
lozama. Ako elite groe, ne pokuavajte da napravite groe odvojeno od okota! Neki su
pokuali. Napravili su plastino groe, a neki plastini grozdovi spolja stvarno izgledaju prilino
dobro. Ali ako ste ikada pokuali da zagrizete neko od tih zrna, mora da vas je veoma razoaralo.

ta predstavlja groe?
ta predstavlja groe? Filibljanima 1,11: Napunjeni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na
slavu i hvalu Boju. Zapazimo pre svega da su plodovi, plodovi pravde; drugo, da su doneseni
kroz Isusa Hrista; i tree, oni su na slavu i hvalu Boju. I naravno, Galatima 5,22.23. govori o
rodovima Duha: ljubavi, radosti, miru, trpljenju itd.
Tako je, dakle, rod pravednost a pravednost je spontana za lozu koja je povezana sa
Pravim okotom. To znai da se hrianin nikada naporno ne trudi oko pravednosti. Od njega se
nikada ne trai da to ini. Hristos nam ne kae da radimo naporno da bismo rodili rod. On nas
poziva da budemo u Njemu. Tako je promiljeni napor u hrianskom ivotu uvek i jedino
usmeren na druenje sa Isusom, na to da se ostane na okotu. Nije nikad usmeren ka raanju
rodova pravednosti. Jer ako odravamo vezu sa okotom, rod e se sigurno pojaviti.
Hristos je kraj svih pokuaja da se rodi rod u odvojenosti od okota. Kada uvidimo u
kakvom smo stanju, kada uvidimo potpuni promaaj svih svojih pokuaja da donesemo rodove
odvojeni od Njega, tada moemo doi do priznanja, zajedno sa Pavlom, da dobro koje
pokuavamo da uinimo ne nalazimo. (Rimljanima 7,18) I tek tada emo otkriti ta znai biti
stvarno povezan sa okotom. Samo tada emo shvatiti svoju potrebu i prednost svoje povezanosti
s Njime.

58

Bez mene ne moete initi nita
Neki se boje religije u kojoj ne treba initi nita. Meutim, rei u Jovanu 15,5. potekle su
pravo sa Isusovih usana. Zapazimo ih sa malo drugaijim naglaavanjem prve reenice: Ja sam
okot a vi loze. Ja sam okot. Vi niste okot. Vi ste loze. I bez mene ne moete initi nita.
Zapazimo da, iako je ovo reeno negativno, moe da se kae i pozitivno, kao u Filibljanima 4,13:
Sve mogu u Isusu Hristu. Sa Njim moemo da ostvarimo sve.
Velianstveno, kao to je velianstveno spasenje na nebu, i sigurno kao to je sigurna naa
uverenost u veni ivot stoji istina da Isus moe da ispuni svoju nameru i ivi svoj ivot u nama
odmah, im Mu se predamo. Tada emo roditi mnogi rod. Ima nade za veliku berbu, za prihod,
za rezultate u Gospodnjem vinogradu. Sam Bog je eljan da vidi rezultate, da vidi berbu. On je
vinogradar, veliki vinogradar, a vinogradar se nada rodu. On ne oekuje da e rod biti nikakav.
Ne tako davno razgovarao sam sa jednim svojim susedom o dovrenom Hristovom delu na
krstu i kako su nae spasenje i na veni ivot osigurani zahvaljujui Isusovoj rtvi, i on me
upitao: Kakva je onda svrha posveenja? ta se postie ivljenjem hrianskog ivota?
Koja je onda svrha roda? On je na slavu i hvalu Boju.
Matej 5,16. kae: Tako da se svetli vae videlo pred ljudima, da vide vaa dobra dela, i slave
oca vaega koji je na nebesima. Dakle, koja je svrha roda? Rod treba da proslavi i oda ast Bogu i
na taj nain otkrije Njegovu ljubav drugima. Mi imamo, na osnovu Isusovog uenja, nadu da e
doi berba, rod u Njegovom vinogradu na slavu Njemu.

Kako ostati u njemu
Kako moete ostati na okotu? Kako moete zadrati usku povezanost sa Isusom Hristom?
Kad doete do kraja svojih sopstvenih snaga, kad shvatite da ste nesposobni da donesete rod
odvojeni od Njega, i kad uvidite da bez Njega ne moete initi nita, ta onda inite? ta znai biti
u Hristu, boraviti u Hristu i imati Hrista u sebi (Hristos u vama iz Koloanima 1,27)?
Oigledno je da se ovi izrazi odnose na veoma blisku zajednicu. O tome je re. Hristos ovde kae:
Ostanite u zajednici koja je otpoela kada ste Me prvi put prihvatili kao svoju jedinu nadu.
Ostanite u bliskom druenju sa Mnom.
Molim vas, nemojte upasti u zamku o kojoj smo ranije govorili i misliti da je nain ostajanja
u zajednici sa nekim va trud da mu ugodite, da kupite njegovu ljubav svojim delima. Druenje
stvara dela, a ne obrnuto. Dela nisu nain da ostanemo u zajednici sa bilo kim.
Mi smo prvo prihvatili Isusa i povezali se sa okotom, ne svojim pokuajima da inimo dela
koja bi nas uinila dostojnim, ve prihvatanjem silnog dara Njegove milosti. Meutim to ne znai
da sa prihvatanjem Njegove milosti nije povezan nikakav napor, jer veina grenika shvata da je
veoma teko odrei se sebe i doi Hristu. Ali to je drugaija vrsta truda od nastojanja da budemo
pravedni da bi nas Bog prihvatio. Napor je potreban za svakodnevno priznanje da ne moemo
initi nita, a napor je potreban i u dolaenju Hristu i prihvatanju Njegove milosti.
Da li vam je dolaenje Hristu svakoga dana bilo teko? esto je to tako. Moraete da priznate
da je Pavle upotrebio prave rei kad je to nazvao borbom, dobrom borbom vere. (1. Timotiju
6,12) Nije uvek lako sauvati jedan deo dana iskljuivo za lino odravanje veze sa Bogom. Nije
uvek prirodno ostati u vezi s Njime u toku celoga dana. Ponekad je za to potreban pravi napor.
U Jovanu 13 Isus nam kae na ta treba da bude usmeren na napor. On nikada ne trai od
nas da radimo na tome da rodimo rod ve nam kae da budemo u Njemu. I ako izaberemo da

59
budemo u Njemu, nemamo drugog izbora to se tie roda. Rod e biti prirodna i spontana
posledica ostajanja u Njemu.
Isusa na prvom mestu prihvatamo verom u Njega kao u svog linog Spasitelja. Tako se
uspostavlja zajednica sa okotom. Ona se tako i nastavlja. Veoma je vano shvatiti da Isus ne
stavlja na nas odgovornost za naa dela ili za nae donoenje rodova. Iako je istina da treba da
donosimo rod, isto tako je istina da se to ostvaruje jedino verom u Njega. Jer bez mene ne
moete initi nita. Loza ne moe roditi rod sama od sebe ako ne bude na okotu. Ali ako bude
na okotu, donee mnogo roda. Rod je prirodan rezultat ostajanja u Hristu.

Potrebno je vreme
Postoji jo neto u ovom Isusovom uporeenju sa vinogradom to ne elimo da propustimo.
A to je da se rod ne donosi preko noi. Misao o okotu, lozama i vinogradu pokazuje da postoji
rast i napredak; zbiva se malo po malo, a ne odjednom. Nijedan vinograd nije u stanju da stalno
omoguuje berbu. Za rod je potrebno vreme.
Moda vam nije ba mnogo poznato ta se sve radi u vinogradu, ali veina od nas verovatno
je pokuala nekada neto da presadi. Hajdemo u vrt, umesto u vinograd, da za trenutak uoimo
ovo naelo rasta! Moja ena jednoga dana donela je kui jednu biljku sa pijace. Neko je vreme
sasvim dobro napredovala u svojoj saksiji, a onda ju je prerasla. Bilo je potrebno, dakle, da je
presadimo. Nasumce sam izabrao mesto, ne savetujui se sa enom, i posadio biljku na
odreenom mestu.
Poto sam je posadio na pogrenom mestu, morao sam da je iskopam i ponovo presadim.
Ali, meni se nije svialo da ona bude na tom mestu, pa sam je iskopao i ponovo presadio. Biljka se
malo umorila! Tek to se njeno korenje ispreplelo i sjedinilo sa zemljom, kad, eto, ponovo ovog
batovana koji je ponovo iskopava. Nije bila ba mnogo vesela primetio sam sledeeg dana
kako joj je lie klonulo.
Dok budete prouavali priu o vinogradu, moraete da zakljuite kako ak i kada loza samo
ostane u vezi sa okotom mora da postoji proces rasta. To veoma pobuuje interesovanje zato to
je veina od nas svesna da se i pored naeg izbora da ostanemo kod Hrista naa nezrelost esto
pokazuje i mi sa bolom shvatamo da posao jo nije zavren. Takoe kod okota i loze zapaamo
da to nije povezanost koje as ima, as nema, niti je to delimina zavisnost koja osposobljava lozu
da donese rod. Boji plan nije da se delimino oslonimo na Njega, a delimino na sebe.
Seamo se oveka koji je nekada davno iao putem nosei na leima breme. Naiao je drugi
ovek sa konjem i koijama. Konj je izgledao star i umoran, a koije malene, pa kad je ovek sa
bremenom na leima bio pozvan da se popne, zadrao je breme na svojim leima. Smatrao je da
ne bi bilo poteno traiti od koijaa i njegovog konja da voze i njega i njegovo breme!
Drugi ovek je ukrcavi se na brod na reci Misisipi poao na etvorodnevno putovanje.
Kupio je kartu i za nju dao sav svoj novac. Znao je da nema jo i za hranu na brodu, pa je poneo
neto dvopeka i sira da se hrani na putu. U vreme svakog obroka, dok su ostali odlazili u
trpezariju, on bi se sakrio iza dimnjaka i jeo svoj dvopek i sir. Posle dan ili dva njegov dvopek i sir
poeli su da se kvare i on je zabrinut mislio da e uskoro umreti od gladi. Tada su ga otkrili u
njegovom skrovitu i kazali mu: ta je sa tobom, ovee? Kad si kupio svoju kartu, platio si i za
sve svoje obroke. Hajde, doi, i jedi sa nama!
Mi prihvatamo Boju milost i kaemo: To je divno. Pobrinuo se da me veno spase na nebu.
A sada moram da nosim svoje sopstveno breme. I tako menjamo breme greha za breme svetosti

60
dok se borimo da rodimo rod svojom sopstvenom snagom. Isus nas je pozvao na veeru svadbe
jagnjetove da bismo se druili s Njime, a mi mislimo da treba da ponesemo svoju hranu. Mi
prihvatamo Njegovo mono Jevanelje kao dar i ushieni smo njime, ali ushienja nestaje jer ne
uviamo da hodajui i druei se s Njime treba da postupamo na isti nain i istim sredstvima kao
kada smo prvi put doli k Njemu sve samo verom. Stalno elimo neto da dodamo tome, pa
tako dozvoljavanje Njemu da uzme nae breme, nae grehe i nae neuspehe postaje za nas bolan
proces. Ne dozvoljavamo Mu da nam podari silu za poslunost koja nam toliko nedostaje. Ne
shvatamo da On eli da nam prui pobedu i nadvladavanje greha kao darove.

Isus je na primer
Postoji jo jedna pouka koju moemo da nauimo iz prie o vinogradu, a to je injenica da
nam je Isus primer u potrebi da ostanemo na okotu. Da li ste znali da je vinovoj lozi potrebna
potpora? Loze ne mogu stajati same, ve moraju da se podupru kolcem ili icom. Isus je rekao da
je On okot i da Njegova potpora dolazi od Njegovog Oca koji je vinogradar. U toku svog ivota
na Zemlji Isus je postao najvei primer kako se moe ostati u Bogu i zavisiti od Drugoga putem
linog druenja i odravanja zajednice. U Pismu nam se kae da je On vrlo rano ustajao i odlazio
sam u prirodu odvajajui vreme za odravanje veze sa svojim Ocem. esto je provodio itave noi
na molitvi.
Zamisao da se provede itava no na molitvi moe nekome izgledati prilino strana. Ali Isus
to ne trai. Od Njegovih uenika se to nije zahtevalo. Meutim, pitajte se kada ste poslednji put
proveli petnaest minuta ili pola sata odgovarajui na Isusov neni poziv da budete sa Njim i lino
se druite?
Vidim kako dva oveka idu zajedno prema Emausu. (Luka 24) Neki Stranac im se pridruuje.
Srca im gore dok im On usput govori. Ve je kasno kad stiu do svoje kue, pa kau Strancu:
Ostani kod nas! Kasno je. Ostani u naoj kui! Odgovorili su Isusu i pre nego to su shvatili ko
je bio taj Stranac.
Prijatelju, ve je kasno! Svi znaci nam govore da je veoma kasno. Napolju se i dalje smrkava.
Uvek je bilo mrano, ali sada je jo mranije. Zar nee da se pridrui ovoj dvojici uenika koji su
odluili da pozovu Isusa da ostane kod njih? Zar im se nee pridruiti i rei Mu: Doi i ostani u
mojoj kui!

Dolazak berbe
Ako stalno budemo u Hristu i ako naa zajednica sa Hristom bude trajna, ako Mu stalno
budemo dozvoljavali da obavlja svoje delo u naem ivotu, ako stalno teimo za druenjem i
odravanjem zajednice sa Njim, moemo sa radou oekivati vreme berbe. Vreme berbe e doi
u naem ivotu ako budemo bili u Njemu. Ako Njegovo delo traje u nama, rodovi Duha e se
razvijati do zrelosti.
Druio sam se sa prijateljem koji je imao devojicu od 3 ili 4 godine i mnogo putovao.
Jednoga dana vratio se kui sa puta, i kad je uao u kuu, njegova devojica koja ga nije videla
nekoliko dana, potrala mu je u susret sa reima: Tata, pogledaj! Nauila sam da piem. U ruci
je drala tablicu za pisanje po kojoj su bile zbrkane linije; pravi haos od krabotina.
Kao i svaki dobar otac rekao je: Svakako, nauila si da pie. Zar to nije divno? To je stvarno
dobro!
Toliko nije mario za njeno pisanje da su joj oi i usta ostali irom otvoreni kad je rekla: Pa

61
ta tu pie, tata?
Tada se on oznojio i ohladio. Nije znao ta da joj kae. Oklevao je trenutak, dva, i tada mu je
sinulo, a mora da mu je sinulo mudrou odozgo. Seo je i rekao: Evo, duo, rei u ti ta tu pie.
Ovde pie da si ti mala devojica koja zaista eli da naui da pie. Pie da se ti stvarno trudi da to
naui. Isto tako pie da si ti mala devojica koja raste i koja e jednog dana lepo pisati.
A ona ga je pogledala i rekla: Zar sve to pie tu, tata?
Da.
I ja se, kao hrianin koji raste, borim i proizvodim svoju poslunost, koja uopte nije prava
poslunost. Vie je nalik vrljotinama i nevetim arama. A onda iznosim tu svoju poslunost
pred Boga i kaem: Pogledaj! Nauio sam kako da budem posluan!
I mom dobrom nebeskom Ocu ne preostaje nita drugo do da mi sa ljubavlju kae: Da li
zna ta mi govore tvoji napori? Govore mi da si pravi hrianin, da ti je zaista stalo. Govore mi
da raste i da e jednoga dana znati ono pravo!
I tako moemo oekivati vreme zrelosti, trenutak berbe u svom ivotu, a moemo isto tako
oekivati i vreme berbe za itav svet. Bog je u stanju da dovri ono to je otpoeo u naem ivotu.
Sve dok budemo bili sa Njim, nemamo ega da se bojimo.
Danas ima na milione ljudi koji veruju u drugi Hristov dolazak. Postojalo je vreme u
prolosti kada su oni koji su propovedali o drugom Hristovom dolasku bili optuivani za
uznemiravanje javnosti svojim najavljivanjem skore nesree i nazivani prorocima propasti. A
danas ak i naunici i dravnici, koji prate i razmiljaju o dogaajima u svetu, predskazuju
neposrednu katastrofu. ak i svetske voe shvataju da se na svet brzo pribliava svome kraju i da
su nemoni da ga spree.
Pre dosta godina moj otac i stric drali su javna predavanja u jednom gradu. Moj stric upravo
je poeo da propoveda jedne veeri, kad je neki ovek iznenada ustao iz prednjih redova.
Okrenuo se i poeo da vie pred okupljenima: Nemojte verovati nita od onoga to vam govore
braa Venden! Oni su samo par bukaa koji najavljuju nesreu i doli su u grad da vas obmanu.
Govore o kraju sveta, a to se nee nikada dogoditi. Sve ostaje isto kao to je uvek bilo i kao to e
uvek biti. Zatim se okrenuo prema mome stricu i rekao: Ne moe mi navesti ni jedan jedini
dokaz da e se to dogoditi!
A moj stric je rekao: Da, mogu! Ti si poslednji dokaz kojeg vidim.
ovek je upitao: Kako to misli?
Moj stric je otvorio Bibliju i proitao tekst iz 2. Petrove poslanice 3,3-4: I ovo znajte najpre
da e u poslednje dane doi rugai koji e iveti po svojim eljama, i govoriti: gde je obeanje
dolaska njegova? Jer otkako oci pomree sve stoji tako od poetka stvorenja.
I ovek se strovalio na svoju stolicu. Gospod je dao pravu re u pravo vreme.
Bog ne otpoinje neto da bi to zatim ostavio nedovreno. Kada neto otpone, On od
poetka vidi kraj. ak poto je napustio grob u jutro vaskrsenja, Isus se zadrao da sloi odeu u
kojoj je bio sahranjen i uredno je ostavi; zavrio je sa njom; ona mu vie nije bila potrebna. Koliko
je onda sigurnije da e dovriti veliki plan spasenja i obnovljenja. On je u stanju da uini mnogo
vie, a ne samo da nam nadoknadi to to smo roeni na ovom grenom svetu. Zar niste zahvalni
to je u stanju da ostvari svoj plan spasenja, da ga izvede do kraja, to e biti tek poetak venosti?
Nita Ga ne moe od toga odvratiti.

Drugi dolazak: dobra ili loa vest?

62
O emu obino razmiljate dok itate ili sluate o drugom Hristovom dolasku? Da li vam on
izgleda kao dobra ili loa vest? Jeste li uzbueni? ili preplaeni? Presudno pitanje je: Da li ete vi
biti spremni? O, moda ete rei, suvie sam daleko od toga. Nikad neu uspeti. Nema
nikakvih mogunosti za mene. Upitao sam jednog mladia ta bi prvo uradio kad bi se naao na
nebu.
Odgovorio je: Kad bih stigao na nebo, bio bih toliko iznenaen da ne bih znao ta da
radim!
Zbog toga bih eleo da vam navedem tekst koji uliva nadu svakome, jer govori o tome kako
moemo biti spremni za Hristov dolazak. Efescima 2,13: A sad u Hristu Isusu, vi koji ste negda
bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom. Da li oseate da ste jo daleko? Posredstvom
Isusove krvi, Njegovim pomirenjem i rtvom na krstu, dovedeni ste blizu. I to je dobra vest, zar
ne? Spasenje nije neto to zaraujemo; to je neto to primamo kao dar. I moemo ga primati
iznova svakog dana.
Jeste li spaseni? Moete li sa sigurnou znati da li ste sada spaseni? Da, meutim, zavisi i ta
pod tim podrazumevate. Postoje tri grke rei za spasenje. Jedna se odnosi na pitanje: Jesam li
prihvatio Isusovu smrt za celo oveanstvo? Druga: Jesam li sada u spasonosnoj zajednici sa
Isusom? I trea: Hou li biti spasen u nekom vremenu u budunosti?
Dozvolite mi da vam postavim pitanje: Jeste li prihvatili Isusovu smrt za celo oveanstvo?
Onda ste spaseni u tom smislu. Jeste li sada u spasonosnoj zajednici sa Isusom Hristom? Da li
odravate vezu s Njime? Da li ste danas razgovarali sa Njim? Da li ste nasamo proveli vreme sa
Njim? Trebalo bi da ste u stanju da odgovorite na ova pitanja. I zatim ne treba da brinemo da li
emo ili neemo biti spaseni u neko budue vreme. Ne moemo sa sigurnou predskazati ta
emo odluiti u meuvremenu. Ali moemo znati da smo danas spaseni. I moemo danas da
nastavimo da izabiramo Boga. To je velika stvar. Jeste li prihvatili Isusa i Njegovu krv danas, to
e vas povesti blie nebu? Danas moete nainiti taj izbor.
I ako i dalje budete tako izabirali, moete oekivati s radou kraj greha, sve do vremena kada
e Isus ponovo doi po svoj narod.

Poznavati Boga = veni ivot
Isus je izjavio u Jovan 17,3: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga Boga, i
koga si poslao Isusa Hrista. Celokupna osnova hrianskog ivota jeste poznavanje Boga. To je
nain na koji prihvatamo Njegovo spasenje, Njegovo oprotenje, Njegovu silu. A poznavanje ili
nepoznavanje Boga na kraju postaje veoma sudbonosno. Zapazimo kako se to zbiva.
Kad Isus bude ponovo doao, postojae samo dve grupe ljudi. One se u Pismu uvek nazivaju
razliitim imenima dobri i zli, pravedni i greni, ovce i jarci, pravedni i nepravedni, penica i
kukolj, mudri i ludi, vrui i hladni itd. Isusov ponovni dolazak pokazuje da postoje samo dve
grupe.
U prvom poglavlju prouavali smo priu o svadbi zapisanu u Matej 25. Bilo je pet mudrih
devojaka i pet ludih. I Isus nam je pruio uvid u injenicu koja odreuje i pravi razliku izmeu
ovih dveju grupa. Kad su lude devojke dole da trae prijem na svadbenu gozbu, zaule su
odgovor: Ne poznajem vas! U Matej 7 opisana je ista podela. Stihovi 22 i 23: Mnogi e rei
meni u onaj dan: Gospode! Gospode! nismo li u ime tvoje prorokovali, i tvojim imenom avole
izgonili, i tvojim imenom udesa mnoga tvorili? I tada u im ja kazati: nikad vas nisam znao; idite
od mene koji inite bezakonje.

63
Iz ovog teksta moemo videti da e postojati samo dve grupe ljudi na samom kraju oni
koji poznaju Boga i oni koji Ga ne poznaju. Nee postojati nijedna druga mogunost opstanka.
Meutim, hajde da dodamo jo jedan tekst koji se nalazi u Otkrivenju 3. Prva tri poglavlja
knjige Otkrivenja govore o sedam crkava. Poglavlje 3, stih 13 i dalje, opisuje poslednju od ovih
sedam crkava u istoriji Boje dece sve do pred sam Isusov dolazak. Poslednja crkva je poznata kao
Laodikija. Ko ima uho neka uje ta govori Duh crkvama. I anelu Laodikijske crkve napii: tako
govori Amin, svedok verni i istiniti, poetak stvorenja Bojega. Ko to govori? To je sam Isus.
I ne zaboravimo da je Otkrivenje Isusova knjiga. Jevanelja piu o Isusu, ali ona nisu Isusove
knjige. Meutim, Otkrivenje je jedina knjiga koja poinje sa Otkrivenje Isusa Hrista, koje ...
posla po anelu svojemu sluzi svojemu Jovanu. Od svih biblijskih knjiga Otkrivenje je Isusova
knjiga na jedinstven nain. Zato za nju treba najvie da se zanimaju oni koji se zanimaju za Isusa.
Zatim sledi opis crkve poznate pod imenom Laodikija. Stih 15: Znam tvoja dela da nisi ni
studen ni vru. O da si studen ili vru! ekajte malo! Ovo je zapanjujua misao. Da li bi Bog vie
voleo da ljudi budu hladni nego mlaki? Tako pie. Stih 16: Tako, budui mlak, i nisi ni studen ni
vru, izbljuvau te iz usta svojih. Drugim reima Bogu je muka od mlakih ljudi! Jer govori:
bogat sam, i obogatio sam se, i nita ne potrebujem; a ne zna da si ti nesrean, i nevoljan, i
siromah, i slep, i go. (stih 17) Eto, to je opis Laodikije, mlake crkve.

ta znai mlak?
Ako je Laodikija poznata po tome to je mlaka, ta mislite koji procenat ljudi treba da bude
mlak? Veina treba da bude mlaka, ako je cela Crkva poznata po tome to je mlaka, je li tako? To
je logino. Kada kaemo da je neka zemlja demokratska, ta pod time podrazumevamo? Pod tim
podrazumevamo da veina ljudi u toj zemlji veruje u demokratski oblik vladavine. Tako bar 51%
ljudi u Laodikiji treba da bude mlak. I to je prilino teka izjava, zar ne? To znai da e Crkva sve
do vremena neposredno pred Isusov dolazak imati dosta mlakih ljudi u svojoj sredini.
Ako je veina ljudi u Crkvi mlaka, mogli biste oekivati da imate i neke mlake uitelje, zar
ne? Mogli biste da oekujete i neke mlake pastore, voe i administratore. Hou da kaem, mlaki
su skloni da u crkvene slube uvode neke od svojih, zar ne? Mlakost e proimati sve, jer je veina
ljudi u Laodikijskoj crkvi mlaka.
To nas dovodi do drugog pitanja. ta znai mlak? ta nekoga ini mlakim? Ponekad koristim
jedno staro uporeenje koje ima veze sa sudoperom u kuhinji mala lekcija iz domainstva. Na
sudoperi postoji samo jedna slavina sa zavrtnjem na levoj strani za toplu vodu i zavrtnjem na
desnoj za hladnu. Ako hoete mlaku vodu, ta treba da radite? Okrenete jednako hladnu i toplu i
dobijete mlaku vodu.
Ovo uporeenje moda nee pomoi potpuno, jer bi bilo smeno misliti da je Laodikejac onaj
koji je hladan s desne strane, a topao s leve. Meutim, pomae nam da shvatimo da je mlakost
neka vrsta meavine toplog i hladnog.
Ako dozvolimo da Pismo samo sebe tumai, otkriemo ta je to to nekoga ini mlakim.
Proitajte za sebe trinaesto poglavlje Matejevog Jevanelja, gde je Isus veoma jasno kazao da je
problem ljudi u dane dok je On bio na Zemlji bio taj to su spolja bili topli, a iznutra hladni. To je
ono to nekoga ini mlakim. Isus je rekao: Vi ljudi ste kao okreeni grobovi koje i sami kreite
svakog prolea. Spolja lepo izgledate, ali iznutra ste puni mrtvakih kostiju. Drugim reima, oni
su bili iskvareni iznutra. To je bio prilino otar renik, zar ne? Isus je otiao toliko daleko da ih je
u Matej 23. nazvao: Zmije, porodi aspidini! (stih 33) Pa ipak, dok je ovo izgovarao, govorio im

64
je sa suzama u glasu.
U istom poglavlju rekao je: Licemeri, to istite spolja au i zdelu a iznutra su pune grabea
i nepravde... oisti najpre iznutra au i zdelu da budu i spolja iste. Ako je unutranjost u redu i
spoljanjost e obino isto tako biti u redu. Mogue je, meutim, da spoljanjost dobro izgleda, a
da unutranjost ipak bude iskvarena. ovek moe spolja izgledati dobro, initi ispravne poteze,
ponaati se kako treba i biti naprosto ispravna i moralna osoba. Moralnost pre svega ima veze sa
spoljanjom usklaenou sa zakonima, pravilima i odredbama. Moralna osoba potuje obiaje
svoga drutva spolja, ali iznutra moe biti sasvim suprotno. Tako je mlaka osoba ona koja ini sve
kako treba, ali iz pogrenih razloga.
Veina ljudi u Crkvi su ljudi koji e sve do pred Isusov dolazak paziti na spoljanjost. Oni
pokuavaju da ine ono to je spolja ispravno, pokuavajui da delima pokau pravednost. Oni ne
poznaju Boga, pa ipak pokuavaju da ive kao Njegova deca. alosna je injenica da Laodikija
uopte ne zna u kakvom se stanju nalazi. Ona ne zna. Ona je nesrena, nevoljna, siromana i
slepa i gola, a to ne zna.
Ali, ekajte trenutak! Kada Isus zaista ponovo doe, koliko e grupa ljudi tada biti? Ve smo
zapazili da e biti samo dve grupe ljudi kada Isus bude ponovo doao. Ko su te dve grupe? To su
topli i hladni. Kada Isus bude ponovo doao, nosei svoju platu sa sobom, postojae samo dve
grupe ljudi. Nee biti mlake plate za mlake. Nee biti mlakog ognjenog jezera za mlake. Nema
mlakog neba za mlake.
Tako, ako postoje samo dve grupe ljudi kada se Isus bude vratio, sledee bi pitanje bilo: ta e
se dogoditi sa velikom grupom mlakih ljudi? Oni nestaju. Kuda su to oni svrstani? Oni e postati
ili topli ili hladni. To znai da od vremena Laodikije, poslednje od sedam crkava iz Otkrivenja, do
vremena kada e Isus doi, postoji period kada e ljudi krenuti na jednu ili na drugu stranu. Zbiva
se velika podela meu njima i vie niko ne ostaje mlak.

Znak Hristovog dolaska
Razlog to sam zainteresovan za ovaj predmet je taj to verujem da se ova velika podela zbiva
ve nekoliko godina i svakoga dana postaje sve izraenija. Verujem da je to najvei pojedinani
znak da je Isusov dolazak neposredno pred nama, dokaz to e neposredno pred Isusov dolazak
ljudi biti svrstani u dve grupe, samo dve grupe, tople i hladne.
Imajui to na umu, proitajmo Otkrivenje 3,18.19. Ovde je dat savet ljudima koji su u
Laodikiji i koji su mlaki. Svetujem te da kupi u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i
bele haljine, da se obue, i da se ne pokae sramota golotinje tvoje; i masti oinjom pomai oi
svoje da vidi. Ja koje god ljubim one i karam i pouavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
Podelimo ovu poruku mlakima na dva dela, da bismo je bolje razumeli. Prvi deo su stihovi
15-17. To je ukor Laodikiji. Znam tvoja dela i da nisi ni studen ni vru. Voleo bih da si ili studen
ili vru. Ali ti kae da si bogat, da si se obogatio i da ti nita nije potrebno, a ne zna da si
nesrean i nevoljan i siromah i slep i go. To je ukor Laodikiji.
Postoji neto velianstveno u vezi sa Bojim strpljenjem prema Njegovoj crkvi. Prijatno je
znati da ak i Laodikija, mlaka zajednica, moe biti Njegova crkva. Mora da je Bog veoma strpljiv.
On nikada ne ukorava ljude ne pruajui im pomo. Tako je drugi deo poruke ovim Laodikejcima
savet. Svetujem te da kupi u mene zlata eenoga u ognju, da se obogati; i bele haljine, da se
obue...; i masti oinjom pomai oi svoje da vidi. Tako je drugi deo, stih 18, savet
Laodikejcima. Prvi deo je ukor, a drugi deo je savet. Odvojiemo trenutak da vidimo ta sve sadri

65
ovaj savet. Oni koji su prouavali simbole iz Otkrivenja kau nam da zlato predstavlja veru i
ljubav. A bela haljina ta je to? To je Hristova pravednost. A mast oinja oznaava duhovnu
razboritost, pronicljivost koja dolazi od Svetoga Duha. Tako savet Laodikejcima, mlakim
ljudima, kae da im je potrebna Hristova pravednost kroz veru, koja donosi ljubav i koja se
ostvaruje kroz Svetoga Duha. Savet Laodikejcima je njihova potreba za Hristovom pravednou
kroz veru, a vera dolazi jedino kroz svakodnevnu, linu zajednicu sa Isusom.

Rezultati saveta
ta e proizvesti ovaj savet Vernog Svedoka? On e navesti treu grupu, mlaku grupu, da
nestane, da postane ili vrua ili hladna.
Sada je lako videti da bi ukor mogao da izazove neku podelu. ovek moe da ustane i uputi
neposredan ukor, da vie glasno i ne tedi, da ljude otro izgrdi zbog njihovih greha i podeli crkve
na pola. Ali, jedno je sigurno oivljavanje se nikad ne dogaa na osnovu spoljanjih
pojedinosti. Nikada! Spoljanja promena moe da se nazove preobraajem, ali preobraaj nije ni
od kakve koristi ukoliko mu ne prethodi oivljavanje. Oivljavanje je ono to donosi pravi
preobraaj, jer je oivljavanje povezano sa srcem i unutranjim duhovnim ivotom.
Tako ovde treba veoma paljivo podvui da svakom prilikom kad imamo pravo duhovno
oivljavanje, ono e biti zasnovano na Hristovoj pravednosti, veri, ljubavi i Svetome Duhu i
linoj zajednici sa Isusom.
Otkrivenje 3 pokazuje da je ova poruka veliki razlog podele: ona ini da se ljudi svrstaju ili u
jednu ili u drugu grupu meu vrue ili hladne. ta je to u poruci o Hristovoj pravednosti kroz
veru i u potrebi za zajednicom sa Hristom to ini da ljudi krenu na jednu ili na drugu stranu?
Postoji samo jedan odgovor. Laodikejci, mlaki ljudi, navikli su da svoju sigurnost nalaze u
neem drugom, a ne u Hristovoj pravednosti, veri, ljubavi i Svetome Duhu. Oni nalaze svoju
sigurnost u spoljanjim delima koja ine. Jaki ljudi mogu nai sigurnost u onome to spolja mogu
da pokau, jer jaki ljudi mogu, spolja gledano, da ive dobrim moralnim ivotom. Oni kau:
Nemojte mi dosaivati Hristovom pravednou kroz veru i mojom potrebom za linom
zajednicom sa Bogom da bih primio Njegovu veru i ljubav! Ja ivim dobrim moralnim ivotom.
Boe, Ti se brini da se Tvoje planete ne sudare i pomozi pijanicama u blatu, prostitutkama i
lopovima. A ja? Ja se sam sasvim dobro snalazim, hvala na pitanju.
To je problem Laodikejca, mlake osobe. To je bio problem onih koji su pazili samo na svoju
spoljanjost u Isusove dane. Kada je Isus doao i poeo da govori o Bogu, veri, ljubavi i predanju,
to je bila pretnja njihovoj sigurnosti. To je zatreslo i poljuljalo tlo na kome su stajali. Osoba koja
smatra da e jednoga dana obezbediti nebo zato to ivi dobrim ivotom, ne moe da ostane ista
kad uje da se Hristova pravednost istie kao naa jedina nada. Ili e radosno doekati ovu vest
kao dobru poruku i stupiti verom u zajednicu sa Hristom, prihvatajui svakodnevno Njegovu
pravednost i ljubav, ili e sve to odbaciti i rei: Ne, hvala, nisam zainteresovan! To je tajna koju
je teko objasniti.
Kuda god da je Isus iao, ljudi nisu ostajali isti. Gde god se Isus uzdie, tu je ili oivljavanje ili
pobuna. Kuda god je apostol Pavle iao, reen da ne zna za nita drugo osim za Isusa i to raspetog,
ljudi su se svrstavali ili na jednu ili na drugu stranu. Ili su ga s dobrodolicom pozdravljali u
svojim sinagogama, ili su ga isterivali iz grada. Nije mogue sedeti na dve stolice u Isusovom
prisustvu.
Eto, to je ono to navodi veliku srednju grupu da nestane neposredno pre nego to se Isus

66
vrati na Zemlju! U vreme Njegovog dolaska postojae samo dve grupe. Ovo isticanje Hristove
pravednosti jedino kroz veru stalno raste i nita je ne moe zaustaviti. To je poslednja poruka
neposredno pre nego to se Isus vrati i ona izaziva poslednje dogaaje neposredno pre nego to
On ponovo doe. Moemo da se radujemo kada vidimo da se ovo zbiva, jer nam to govori da je
Isusov dolazak veoma, veoma blizu.

Velika podela
Ova velika podela se zbiva upravo sada. Ona se zbiva u svakoj crkvi, zbiva se u svetu
uopteno. Isus je rekao: Nisam doao da donesem na Zemlju mir nego ma. (Matej 10,34) On
govori o roacima koji e na kraju ustati jedni protiv drugih. I to se isto tako vidi danas.
Godinama su dvoje mogli da ive zajedno kao mu i ena pod istim krovom i da se veoma lepo
slau, zato to su oboje bili mlaki. Ali, poto mlaki ljudi nestaju neposredno pred Isusov dolazak,
jedni postaju vrui, a drugi hladni. A ta se tada zbiva u domu? Dolazi do neslaganja, zar ne?
Da li ste znali da je stopa razvoda brakova u razvijenim zapadnim zemljama negde oko 53%
od broja sklopljenih brakova? Da li ste znali da je u tim zemljama i stopa razvoda meu vernicima
Crkve u osnovi ista? Nije nekada tako bilo, uopte nije! Tako imamo sve vrste posledica dok
svrstavanje na jednu ili drugu stranu prolazi kroz samo sredite porodica, kroz sam centar crkava.
Ljudi idu na jednu ili na drugu stranu i to se zbiva veoma brzo.
Usuujem se da kaem da svako od nas danas zna kojim putem se upravo sada kree. Kako
to moemo znati? Kao to smo zapazili, to se odreuje na osnovu poznavanja ili nepoznavanja
Boga. Mogli bismo to svesti na samo jedno pitanje: Da li poznaje Isusa kao svog linog prijatelja?
Provodi li nasamo svoje vreme sa Njim, nastavljajui da prihvata Njegovu spasonosnu milost?
To je sudbonosno pitanje.
Moda prolazi kroz stvarne, oajnike borbe, ali ako poznaje Isusa na osnovu
svakodnevnog druenja, nai e se na pobednikoj strani. Iako se moe dogoditi da mi ponekad
izgubimo bitku, na Bog je ve dobio rat. Ako ste proitali kraj Biblije, znate da emo sigurno
pobediti!
Jovan 17,3 - saoptava nam to jasno: A ovo je ivot veni da poznaju tebe jedinoga istinitoga
Boga, i koga si poslao Isusa Hrista. Poznavanjem Isusa primamo spasenje i nastavljamo do kraja
koji je tek poetak!

UPOZNAJMO BOGA - Moris Venden - Hiperlink Sadrzaj PDF

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

UPOZNAJMO BOGA - Moris Venden - Hiperlink Sadrzaj PDF

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

U

Você também pode gostar