Naziv originala: Anne OBrien THE VIRGIN WIDOW

Prevela: Branislava Maodu

Beograd, 2014

I
Poi emo, konano nam je objavila kraljica na roenju nove godine, u svojoj odaji za
prijeme. Otii emo na obalu. Da saekamo da nam poalju znak.
A koji bi to znak bio, vae velianstvo? Plamtea kometa preko nebesa koja nagovetava va
povratak? Prikrila sam sumnju maskom zadovoljstva. Ali radost je bila preuranjena. Nismo
isplovili iz Francuske sve do druge nedelje aprila. Do tada se sve pokvarilo, ukiselilo i
uplesnivilo poput starog sira. Edvard od Jorka se vratio u Englesku, pristao je na severu u
Rejvenspernu, sa pedeset hiljada kruna vojvode od Burgundije u depovima. Englezi nisu
mnogo oklevali da se okupe oko njegovog barjaka.
Trebalo je da odemo u januaru. Zato smo ekali, Edvard je, as grozniavo ushien,
as u najmranijim dubinama beznaa, sasuo jo jedan pehar vina niz grlo, a koa mu je bila
neprivlano pegava zbog preteranog alkohola. Zato me niste sluali? Mogli smo se utvrditi
u Londonu, pre nego to je kopile jorkista uopte i isplovilo.
I sluam. Bez kraja i konca! prasnu kraljica, branei se. Neka ti bude! Isplovljavamo
za nedelju dana.
Napokon, boe mili!
Ja uvek delam u tvom najboljem interesu, Edvarde. Zar sumnja u mene? Doi.
Iznenada oboje neoekivano smekae. Kada sam oekivala da vidim Edvarda kako
besnim korakom naputa prostoriju, on pade na kolena pred kraljicom i podie porub njene
odore do svojih usana. Podigao je pogled i susreo njen, a njihova tako slina lica opustila su
se u osmeh. Kraljica je prstima neno prela preko sinovljevog obraza. A princ je usnama
preao preko unutranjosti njenog zgloba. Bilo je to milovanje neno poput milovanja
ljubavnika...
U mislima se vratih u prolost.
Kao to je Riard nekada milovao mene. Kao to sam ja reagovala na njega, u danima
nae rane ljubavi u Vestminsteru.
Svest mi se muno vrati u sadanjost.
Nisam ni pokret napravila gledajui ovu nenost izmeu kraljice Margarete i princa, ali
mora da mi se uas ogledao u oima. ta sam to videla meu njima? Nisam se usudila
susresti niiji pogled u ovoj preterano zagrejanoj sobi. Ili je samo meni bilo vrelo elo, zbog
snanih emocija nagomilanih u tako malom prostoru? Osetih da su mi slabine vlane kada
me je oblio talas toplote.
Edvarde. Sine moj, kralju moj. Naravno da emo ploviti za Englesku...
Kraljica ga je uzela za ruku i spustila poljubac na sredite njegovog dlana.
Rei i pokreti za mene su bili poput udaraca pesnicom u stomak, i osetih talas munine
kada sam se setila trenutaka u prolosti kada se bliskost majke i sina nije mogla zanemariti.
Slike su mi se tiskale u umu, ismevajui moju neupuenost. Kako je mogue da nisam
primetila? Bliskost i zavisnost jednog od drugog. Intimne poljupce koji su se mogli tumaiti
kao mnogo vie od poljubaca kojima se izraava naklonost ili potovanje. Zajedljivi apat
kraljiinih dvorskih dama u noi mog venanja. Margaretina ljubomora prema svakoj eni
koja bi je mogla zameniti u ivotu njenog sina. Snano sam progutala u koja mi se podigla
u grlu. Kako je samo efikasno spreila fiziku konzumaciju braka.
Razrogaenih oiju i plitkog daha posmatrala sam kako Edvard ustaje i kako kraljica
prislanja ruku na njegovu miicu, naslanjajui se na njega. Intimno, posesivno. Majinska
ljubav prema sinu? Tako sam i ja mislila, ali ovo to nije. Ovo to nije! Saznanje mi se uvue
pod kou.
Dakle, to je razlog to nije dozvoljavala nijednoj drugoj eni da ue u Edvardov ivot.
Neprirodno, sramno. Ovo je ono to crkva i drutvo osuuju kao gadost. U mojoj glavi nije

bilo mesta sumnji.

Kada postanem kralj Engleske, vratiu vam krunu ovim dvema rukama, gospo,
Edvard je sagnuo glavu i preao usnama preko njenog obraza.
Prislonila sam maramicu na usne.
Kraljica me naglo pogleda.
ta je s vama, devojko?
Oprostite mi, velianstvo. Vruina...
Mahnula mi je rukom i odaslala me iz svoje blizine. Bila je opinjena svojim voljenim
sinom, koji se sagnuo i aputao joj neto na uvo.
Pobegla sam. Da li sam to po prvi put osetila da me kraljiine dame gledaju sa
saaljenjem? Ili su mi se podsmevale, uivajui u mojoj nelagodi, propasti moje nedunosti.
Pobegla sam u najblii toalet i povraala dok me stomak nije zaboleo.
Umeala se da nas razdvoji. Zabranila mi je da etam sama s princem ili da raspravljam
s njim o politici. Znala sam da e ona biti prisutna u mom braku dok jedna od nas dve ne
umre.
Nastavila sam da povraam, dok se nisam potpuno istroila i naisto ostala bez snage.
Briui znoj sa ela, podigla sam se i naslonila na zid toaleta poganog mirisa i naterala sebe
da razmislim. Margareta je stvorila udovite. Hoe li ga moi kontrolisati kada postane kralj
Engleske? Mislila sam da nee.
Bila sam uverena da ja ne bih imala mo da to uinim.
Nisam se usudila rei grofici. ta bih joj rekla kada nemam dokaze, ve samo sumnje?
Da li je to moda neduna naklonost koju sam pogreno protumaila? Nisam u to verovala.
Moram se sama izboriti s ovim. Kako nita nisam mogla niti da kaem niti da uinim da bih
izmenila svoj odnos s kraljicom i princem, moram ostati nepokolebljiva. Od trenutka kada
sam dola do tog razornog otkria, zaklela sam se da u drati jezik za zubima, da u biti
strpljiva i da u vladati sobom. Moram biti paljiva. Uvek na oprezu. Nikada ih ne smem
niim isprovocirati. I moram estoko tititi sebe u ovom nesrenom domainstvu.
Margareta je naredila da se isplovi za nedelju dana. Prolene oluje su imale drugaiji
naum. Sedamnaest zamornih dana eoni vetrovi su nas drali zarobljene u Djepu. Kada smo
naposletku isplovili, veliki talasi naruie nam ravnoteu i podigoe nam svima eludac.
Bilo je to strano putovanje sa vrlo malo radosti zbog povratka kui. Sve u svemu, bilo je to
dovoljno da itavu nau druinu zajedno s princem baci u najdublje oajanje.
Ali to mi, u danima koje smo proveli u Djepu, nije bilo najstranije od svega. Odbojnost
koju je kraljica Margareta oseala prema meni, svojoj nepoeljnoj snahi, dosegla je nove
dubine. A princ je odluio da prezre svoju enu vie nego to prezire bolest.

Za sve je bila kriva Izabel. Ili Klarens. Ili moda i ja, ako hou da budem iskrena. Ma ko
bio krivac, itav niz dogaaja pokrenulo je jedno pismo. I to pismo koje ak nije ni bilo
upueno meni.
Ali nisam mogla da oprostim Izabel. Kada smo stigli u Djep, otresla je sa sebe klonulost
i jad kao zmija kou na vrelom danu. Kraljica je moda i odugovlaila i okoliala, ali moja
sestra je postala neverovatno odluna, poto nam je dom bio na vidiku. Kao da ju je mo
sivih talasa, koji su olujno i gromoglasno udarali o zidove luke, oslobodila sveg
samosaaljenja i pokrenula je na dela.
Ne mogu doekati, izjavila je neobino ivo, postavi opet ona stara Izabel puna
otrih rei i prekornih pogleda. Ne mogu podneti neodlunost dok svi oklevamo zbog
kraljice. Ja u otploviti za Englesku im uspemo da pronaemo brod, u prvom zatiju
izmeu oluja.

Grofica je pokuala da joj ulije malo zdravog razuma.

Izabel, nee. Trebalo bi da preemo zajedno. Sada nije trenutak za nezavisno
delovanje. Potom je dodala, oigledno oseajui nelagodu. Niti znamo kakve e nas
neprijateljske snage doekati kada stignemo.
Niko nam ne garantuje da emo se ikada pomeriti odavde, rekla je Izabel svadljivo.
Prolo je etiri meseca otkako smo se Klarens i ja rastali. elim da idem kui. I ii u.
Gde je Klarens? Moe li se bezbedno sastati s njim?, upitala sam, zapanjena ovom
tvrdoglavou nakon meseci suza i potitenosti.
Ali Izabel podie ramena i odabra da nam ne odgovori na pitanje gde je.
Sve je bolje nego ostati ovde.
Pa ak i da dopadnemo aka jorkistima? Moje nepoverenje zbog izbegavanja
odgovora postalo je dublje. ini mi se da se ti mnogo ne optereuje tim strahom.
Moram biti s Klarensom.
Uputivi mi upozoravajui pogled, grofica ju je upitala:
Zato mora biti s njim, ima li neki naroit razlog, Izabel?
Ruku duboko uvuenih u krinju sa spremljenom odeom, to je po mom miljenju bio
idealan nain da se sakrije svaka nervoza, Izabel odgovori prilino oputeno:
Koji drugi razlog osim to sam mu ena? Nastavila je da neduno i usredsreeno
mota i gladi odeu. Primetila sam njenu hladnu, svetlu lepotu, divei se njenoj sposobnosti
da bude smirena, kada sam ja strahovala od onoga to joj je na pameti. Rei mi potekoe sa
usana i pre nego to sam stigla da iz zaustavim.
ta Klarens radi Izabel? Nisam elela da odustanem ni kada me je Izabel besno
pogledala preko ramena. Rekla bih da je u pitanju neto dostojno prekora.
Da li se desilo neto to ja ne znam?, upitala je grofica, gledajui as jednu as drugu.
To je to! Odmah sam znala ta je u pitanju, misli mi poletee nazad u Ane i zadrae
se na jednom malom prizoru, precizno kao kada jastreb zgrabi goluba. Kada je Izabel
porekla muevljevo izdajstvo. Klarens je reio da promeni stranu, zar ne? Uprkos svim
zakletvama na odanost... Uprkos tvojim uveravanjima, Izabel, da nikada ne bi ni pomislio na
izdaju! Klarens namerava da izda erla i pridrui se bratu. Moda je to ve i uinio! Da li ti
zbog toga ne bi bilo strano da dopadne aka jorkistima? Nisam ni pokuala da sakrijem
gaenje.
Izabel sada poe da naputa smirenost.
Da... ne. Ne znam ta e on uraditi. Ali neu ostati zakopana na ovom mestu!
Izabel! ta je to? U dva dugaka koraka grofica joj prie, i zgrabi akom Izabel za
barunasti rukav. Zato je promenio stranu? Edvard mu nikada nee oprostiti...
Hoe! Obeao je. Primie Klarensa nazad.
Ispriaj mi, Izabel. Videla sam kako se tkanina guva i gnjei pod majinim sve
snanijim stiskom. Koliko zna? Zar ne vidi kako bi opasno ovo moglo biti po erla? Tvog
oca! I ti mi nita nisi rekla?
Izabel nadureno napui lepa usta.
Mislim da si sve izmislila. Mislim da ni ti sama nita ne zna, izjavila je grofica
drmusajui Izabelinu ruku, bez sumnje se nadajui da je u pravu. Zato to radi? Da bi bila
zanimljiva i da bi privukla panju? Sram te bilo! Kako se usuuje da iznosi takve tvrdnje i
govori takve lai, kada zna da mi je erlova bezbednost prva briga? Ali ja sam videla
blesak znanja u Izabelinim oima pre nego to je okrenula glavu. Znala je. Tano je znala ta
je njen mu izdajnik nameravao da uradi.
Opet je stupio u kontakt s vama, zar ne?, optuila sam je. Edvard od Jorka je stupio
u kontakt s vama.
Izabel me je pogledala, potom klimnuvi glavom kao da je odluila da joj je iskrenost
najbolji nain delovanja.

Jeste. Kada je bio u izgnanstvu u Burgundiji, Edvard je Klarensu ponudio oprotaj ako
se predomisli.
Ne mogu da verujem da je moja kerka upletena u zloinake pregovore koji bi mogli
njenoj porodici doneti smrt i obeastiti je. Nikada nisam videla groficu tako strano
rasrenu. Niti mogu poverovati da Edvard ima nameru da sa dobrodolicom doeka brata.
Iskoristie ga, ali da li e mu oprostiti? Klarens je budala ako odlui da poveruje Edvardu. A
i ti si!
Ali istina je, prasnu Izabel. Imam dokaz. Pogledaj. Iz nedara je izvukla dva lista
izlizanog pergamenta. Proitaj ih, ako mora. Edvard je iskren i Klarens ne sumnja u njega.
Otrim pokretima koji su govorili koliko je uasnuta, grofica je otvorila prvo pismo i
brzo ga proitala. Bilo je od Edvarda od Jorka, a znam i da je bilo kratko i saeto, jer sam ga
itala preko njenog ramena. Ako Klarens pristane da se odrekne Lankastera i Vorika, Edvard
e mu oprostiti. Ako Klarens prepusti bratu snage koje je zadrao, onda e Edvard povui
naredbu o oduzimanju imanja i vratiti mu zemlju i poloaj u Vestminsteru i kraljevoj vladi.
Razumljivo i privlano, priznala sam, briu se svi gresi iz prolosti. Primamljiva ponuda
ambicioznom oveku koji se kockao i priklonio pogrenoj strani, i sve izgubio.
Izabel... Ovo bi moglo biti katastrofalno.
Izabel joj ote pismo i sakri ga u haljinu.
To je razumno.
ta kae u drugom pismu?, upitala sam.
Grofica ga je otvorila. Nije bilo uvoda, svega nekoliko rei, i nije bilo potrebe da
proitam potpis dok sam joj ga uzimala iz ruke. Videla sam poznati uglasti Riardov
rukopis. Kako je samo bio moan sa svim tim odlunim linijama, kako ubedljiv, premda nije
dodao nita Edvardovim zahtevima. Prela sam pogledom preko kratkih reenica, gotovo
sam mogla uti njegov glas dok ih govori bratu bile su mone, neukraene. Nita za njega
nije bilo na strani Lankastera. Neka se vrati gde mu je mesto po krvi i sklonosti, i prikloni se
Jorku. Sva ranija izdajstva bie mu oprotena. Bilo je topline u tim reima, bratske brige.
Radujem se danu kada emo stajati zajedno pod barjacima Plantageneta i Jorka.
U tom budalastom trenutku, ni rei ni oseanja nisu mi bili vani. Samo injenica da ih
je napisao Riard. Da je njegova ruka napisala ovo pismo, da su njegovi prsti veto i umeno
vitlali perom podjednako lako kao i maem. Majka je opet poela da ispituje Izabel i nije
obraala panju na mene, pa stegnuh pismo izmeu dlanova, kao da mogu da upijem neto
od njega u sebe.
,,I ta je rekao? upitala je grofica. Kako je Klarens odgovorio na ove izdajnike
ponude?
Rekao je... Izabel se ugrize za usnu pred grofiinim gnevom, ali se ne pokoleba.
Rekao je da e se pridruiti Edvardu kada mu se ukae prilika. A to je sada, jer se vratio u
Englesku. Zar ne vidite? Moram biti tamo s njim.
,,I ta e mu rei tom svom plemenitom muu koji nije kadar da dri re?, pekla me
je gorka ironija ovog pitanja.
Podsetiu ga koliko duguje erlu. Izabel se nije povlaila, premda mi se uinilo da joj
je teko da pogleda groficu u oi. Podsetiu ga da je meni duan odanost, kao i erlu. Ja
nisam izdajnica.
Kao da e te posluati! Ipak mislim da ne bi trebalo da ide.
Odluila sam.
A kako je jedino mogla jo da je zakljua u njenu sobu, nismo imale drugog izbora osim
da je pustimo da ode. Donela je odluku. Zatije izmeu oluja koje Margareta nije elela da
iskoristi, Izabel jeste. Oprostile smo se hladno i sumorno, a Marderi je otila s njom.
uvaj se, bilo je sve to sam joj bila kadra rei.
Do susreta u Engleskoj.

Izabel, do poslednjeg trenutka prkosna, nije ni spomenula da bismo mogle biti na

suprotnim stranama. Da bismo mogle biti neprijatelji. A ipak sam u srcu elela da sam i ja
pola s njom. Povratak u Englesku bio bi kao uplovljavanje u bezbednu luku, u poreenju sa
plovidbom opasnim pliacima i zaobilaenjem stenja na francuskom dvoru.
Veruje li joj?, upitala sam groficu. Moemo li joj verovati da e se zaloiti za nas?
,,Ne. Grofiino lice bilo je bledo od straha, dok je posmatrala posadu broda kako
podie jedra i kako brod isplovljava iz luke. Strahujem za erla.
Gledale smo za brodom dok se nije izgubio na horizontu i hladan vetar nas oterao
unutra. Izabel je otplovila za Englesku, ali u iji logor, nismo znali. Uzela je Edvardovo
pismo i ponela ga sa sobom. Ali u jeku estoke rasprave zaboravila je pismo koje je napisao
Riard. Nije primetila da sam ga ja zadrala, da sam ga ugurala u rukav. Da je primetila da
ga nema, vratila bih joj ga, i rekla da sam ga sluajno zadrala. Ali nije, pa je ono ostalo kod
mene. Kako samo nisam razmiljala. Kako sam bila glupa i naivna. Zar nisam znala da je po
kraljiinim nalogu ledi Beatris redovno pretraivala sobu u kojoj sam spavala i sve moje
stvari?
Znala sam to, ali sam ipak zadrala pismo. Zaslepljena tupim bolom to se moj ivotni
put nikada vie nee ukrstiti sa ivotnim putem Riarda od Glostera, da e seanja izbledeti,
ali ne i bol izgubljene ljubavi, ukrala sam Riardovo pismo i iznova ga itala. Ne zbog
sadraja, naravno, ve zbog topline i brige za brata. Zbog seanja koje mi je budilo. Bila su
mi potrebna seanja na njegovu naklonost, izjave ljubavi, u domainstvu u kom nisam
doivela nita osim sumnje i mrnje. Nije bilo naslovljeno na mene, niti me se neposredno
ticalo, ali sam ga ipak zadrala i teila se pogledom na neto to je dolo od njega. Ono mi ga
je pribliilo. Pratila sam rei i seala se. Toliko mi je malo ostalo od njega i elela sam da ga
zadrim. Nisam imala ponosa.
Ostavila sam Riardovo pismo ispod podsuknji u krinji za odeu.
Kako sam budalasta i nepromiljena bila. Nisam ni primetila da je nestalo dok se bes
Anujke nije sruio na mene.
Dobila sam poziv da doem pred njeno velianstvo.
Kraljica je sedela u svojoj sobi, kao i uvek, a pred njom su bili raireni neki dokumenti,
pisma od onih iz Engleske koji su eleli da je lepim reima namame da se vrati, ali sam
osetila da opasnost vreba, osetila sam jezu im sam ula. Bila je gusta poput dima i gotovo
me je uguila, upozoravajui me da ne gubim razum. Dvorske dame koje su me gledale
eljno i sa iekivanjem nisu ni pokuale da sakriju uzbuenje. Princ joj je stajao zdesna.
Izraz na njegovom licu mi je sve rekao poznati bes, jedva suzdran, kada mu stvari nisu ile
naruku. On e mi suditi. Tu se nisam mogla nadati milosti.
Pa, ledi En, Margaretin glas bio je zavodljivo prijatan. ta imate da kaete u svoju
odbranu?
Da li sam uinila neto to vam nije po volji, velianstvo? Pokuala sam da smirim
dah, ali su mi ivci zaigrali po stomaku kao abe u bari.
Neto to mi nije po volji? Kakva ovetala re! Sada sledi ugriz, udarac prezira. ,,S
mukom se obuzdavam da vas ne prezrem. Trebalo bi da ste na kolenima i da molite za
milost.
ta sam uinila, velianstvo? Pripremila sam se. Kada je pokazala na pod pred
sobom, kleknula sam.
Ne znam ta ste uinili. Moda jo niste uinili nita. Usne su joj se izvile u ogorenoj
grimasi nalik na smeh. Pronali smo ovo. Podigla je sa stola Riardovo pismo i neno
mahnula njime. Nemate nita rei na ovo? Mora da vam je poznato. Od Riarda od Glostera
je, kao to vidim. Bilo je skriveno u vaoj krinji za odeu. Da li je upueno vama?
Nije, velianstvo. Nije poslato meni. Kako nema zaglavlja, samo su sadraj i potpis
inkriminiui. Ali znala sam da e im i to biti dovoljno. Molba da onaj koji ita pismo okrene

lea Lankasterima i preda svoju budunost u ruke Edvarda od Jorka. Velianstveno

izdajnika poruka kojom e me teretiti.
Dakle, ako nije poslato vama, zato je kod vas?
Zato to ga volim i nemam nita njegovo osim rukopisa ovog pisma, premda nije naslovljeno na
mene. Razdvojena sam od njega vie od godine i bol je snaan kao i prvog dana. Zarobljena sam u
braku bez ljubavi, u kom nisam ni ena niti istinska nevesta. Okruena sam ljudima koji me mrze.
Riard je jedina konstanta u mom ivotu. Kod mene je zato to je i on pored mene kada ga drim u
ruci i blai mi rane na srcu. Zato to ga volim...
Ostala sam na kolenima vrsto stisnutih usana i pravih lea, dok sam zurila pravo
preda se. I nije vano ako ona to protumai kao prkos. Bolje tako nego da se rastoim na
podu pod njenim stopama, u patetinom jadu koji bi ona svakako rastumaila kao oseaj
krivice.
Ne odgovarate, prasnuo je princ. Da li ste odista odani tom jorkistikom kopiletu?
ta da kaem? Pismo nije namenjeno meni! Da li da odam da je namenjeno Izabel i
Klarensu? Nije bilo potrebe. Margareta je bila veoma politiki otroumna. Podigla je ruku da
uutka sina. Ustala je i nadvila se nada mnom. Suknje su joj utale i dodirivale mi rame
poput kraljevske uvrede, dok je prolazila pored mene, pa se vraala da me opet pogleda s
visine. Kada je progovorila, obratila se princu.
Naravno da nije namenjeno tvojoj eni. Kako je to uopte mogue? Od kakvog je ona
znaaja, osim to je tvoja ena? Ona ne moe da utie na dogaaje. Ali njena sestra, koja je
odluila da nenadano i bez upozorenja napusti na dvor? I njen mu, vojvoda od Klarensa?
Da, to je u pitanju. Toplo pismo od voljenog brata, da namami Klarensa da promeni stranu i
prikloni se Jorku. Okrenula se i uprla kraljevskim prstom u mene. Da li je stiglo i pismo od
Edvarda? Da li su obojica pribegla neiskrenom uveravanju da bi namamili Klarensa?
Odmahnula sam glavom, ali mora da sam porumenela.
Kraljica se otro nasmejala, kao pucanj zlovolje.
Vidim da je tako bilo. Neu pitati kako su stigla ovamo. Niti koliko je nedelja ovo
pismo u vaem posedu. Postoje uhode pod svakim kamenom, iza svake draperije, i trae
priliku da ire svoj otrov. I da li biste se iznenadili kada biste saznali da je ova srceparajua
molba za podrku, za promenu strane urodila plodom? Okrenula se od mene, uzela jo
jedan dokument sa stola i gurnula mi ga pod nos. Va zet izdajnik pokazao je da je odista
slab. A pretpostavljam da ga je vaa sestra u tome i hrabrila. Da li ste iznenaeni? Iskosila je
bradu kada sam oborila pogled pod optubama. Ne. Vidim da niste.
Dakle, Klarens je to ipak uinio. Da li se Izabel sloila s njegovim izborom, ili je
pokuala da ga natera da ostane odan erlu? Mogla sam samo pretpostaviti da je svojevoljno
stala na stranu svog mua. Nije bilo potrebe da poriem ono to sam znala. Znala sam da mi
to pie na licu.
Bilo je to najdirljivije mogue izmirenje, mila En. Priao mi je princ i ponudio mi ruku
da mi pomogne da ustanem. Prihvatila sam, jer nisam mogla da ga odbijem. Njegov gest i
nene rei ni na tren me nisu prevarili. Bes je preao njegovim lepim licem, a njegov nean
glas bio je varljiv koliko i kraljiin. Paljivo je sve udeeno u blizini Vorika. Obe vojske su
zauzele poloaje, kao da e se boriti do smrti, samo pola milje ih je razdvajalo, i obe su
podigle barjake. Prokleto kopile od Jorka je krenulo napred, a krenuo je i Klarens, dok su
glasnici oglaavah rogove. Prinevi zubi zasjae u krvolonom osmehu. Klarens je
kleknuo. Edvard mu je obeao da e mu vratiti poloaj i imanja. Neverovatan izraz bratske
ljubavi meu izdajnicima, a zatim su se obojica vratila u logor Jorka, drei se podruku,
doavola. Da uz pehar vina smiljaju propast Lankastera. Bojih mi rana! Obojica su
podjednako prokleto licemerni i podmukli. Ali njihovo izmirenje nije iznenaenje, nije li
tako, gospoo suprugo? S obzirom na to da su razmenjivali pisma.
Ostala sam nema.

Dvanaest hiljada ljudi je Klarens odveo sa sobom na stranu Jorka, a zakleo se da e

meni sluiti. Princ je nastavio da me iba reima kao biem, nagnuvi se prema meni.
Dvanaest hiljada koji bi se borili za nas, a koje smo izgubili.
Kraljica me je jo jednom pogledala, a u oima joj je blistala optuba.
Ali zato je ovo kod vas? Zato je pismo u vaim rukama?
I ja prokleh svoju nemarnu i nerazboritu odluku da zadrim pismo isto iz
usamljenosti a to nije bilo opravdanje koje je vredelo navoditi!
Jasno je. Pismo je od Glostera. Nije li to dovoljno? Prineve usne se neprijatno izvie.
Moda i nije smatrao da sam naroito vredna, ali, ako se moja odanost dovede u pitanje, on
e se za to vrsto uhvatiti. Nekada ste bili vereni s njim. Da li ste se ponudili da budete
posrednik, da se postarate da pismo stigne do vae sestre?
Kraljica je polako klimala glavom, dok je o ovome razmiljala.
Naravno da je tako. Nepouzdani ste koliko i svi Nevilovi. Kakav sam samo alostan
dogovor sklopila kada sam pristala da vas uzmem za snahu! Obmanom i licemerjem ste
zadojeni od kolevke. Ne samo da ete se vi i vaa porodica okrenuti Jorku na najmanju
provokaciju, ve i dalje s nenou mislite na Riarda od Glostera. Opkladila bih se da prema
njemu jo uvek gajite naklonost. Uprkos vaem braku.
To nije istina!, naposletku me je nagnala da poreknem njene rei. Nisam mogla
priznati svoja oseanja. Nisam se usuivala.
A ja bi trebalo da vam poverujem? Kada ste poslednji put razgovarali sa Glosterom?
Nikada. Nemam kontakta s njim, nijednom ga nisam videla otkako je naa veridba
raskinuta i otkako sam napustila Englesku pre gotovo godinu dana. Strah od sudbine koja
bi me mogla snai u kraljiinim rukama nagnala me je da poreknem njene optube. Nema
niega meu nama. Odana sam princu, mom muu.
Moda ak nije ni devica, primetio je Edvard podmuklo.
Stid me obuze, ali i bes, ravan Edvardovom, to moram da odgovorim na takvu
optubu na javnom mestu. Rasplamsao je plamen otpora u meni jo i vie i ja pogledah
pravo u svog mua. Odgovor je izleteo iz mene.
Devica sam. Kao to sam bila kada smo se i venali, tako sam i sada, premda to nije
moja krivica. Usreilo me je kada sam videla kako mu se obrazi are na ovaj nagovetaj.
Potujem svoje brane zavete. I verna sam vama, mome muu, premda vi nijednom niste
legli sa mnom. Neete me na ovaj nain optuivati za neveru i izdaju!
Verni ste telom. Prezriv osmeh mu je naruio usne dok je pokuavao da povrati
prednost. Ali ne u mislima. Niste dostojni da mi budete ena.
Nemate nikakvog razloga da mi ne verujete. Nikada vam nisam dala povoda za to.
Dosta!, naredila je kraljica. Idite u svoju sobu. Pomno emo vas pratiti. Uskoro emo
stii u Englesku. Molite se bogu da mesje Vorik uini kako je obeao. Ili u raskinuti ovu
farsu od braka bez i najmanje grie savesti.
elela sam da odem, uinila bih ma ta samo da se sklonim od tih uarenih oiju i lica
ozarenih uenjem koje e podsticati dvorske traeve jo nedeljama. Ali mi je Edvard
prepreio put, otresavi majinu ruku.
Mislio sam da se nadate mom uspehu. Kako sam se samo prevario. Evo istine o vaoj
izdaji.
Moda mu ruke i nisu bile stegnute u pesnice, ali ipak me je udario. Nisam videla
udarac, ali je dobro naciljao i nije se suzdravao. Dlanom me je udario preko obraza,
zastraujue otar amar odjeknuo je prostorijom. Nikada me niko nije udario. A naroito ne
sa takvom silinom i namerno. Osetila sam tiinu koja je usledila, kao to sam osetila bol u
vilici, u kosti. Na trenutak mi se vid pomutio, dok sam se trudila da zadrim ravnoteu, dok
mi je bol sevao u glavi. Ali nisam pala. Nisam elela da padnem. Trepui da bih se
odbranila od bola i zaprepaenja, skupila sam svu snagu, svu pribranost, podigla glavu i

pogledala ga u razjarene oi.

Nisam uinila nita da zasluim da se ovako ponesete prema meni, gospodaru. Bila
sam zaprepaena svojim smirenim reima, kada mi je lice pulsiralo, ukoeno i ve oteeno
od udarca. Ogreili ste se o mene. Kunem se u svoju nedunost pred svima okupljenima
ovde, ako je to ono to elite. Nisam ni na koji nain stupila u kontakt sa vojvodom od
Glostera otkako je erl, moj otac, podigao oruje protiv Jorka i ponudio odanost Lankasteru.
Uspela sam da se naklonim, iako sam se opasno zanela. Nisam zasluila da se ovako prema
meni ophodite.
Sa neverovatnim dostojanstvom naklonila sam se princu i kraljici. Potom sam se
okrenula i napustila odaju. ula sam da se apat iri prostorijom im sam izala na vrata.

Dok nije izbledela, modricu sam pokrivala tekim slojem belog pudera. Razmiljala
sam da svima otkrijem nasilni in svog mua, ali nisam mogla. Nisam elela da se o meni i
dalje pria ili jo gore, da me saaljevaju. Jer nisu me zakljuali u sobu, kako sam strahovala,
ve sam bila primorana da nastavim sa svojim dunostima. Da sluim kraljicu, dok su sve
oi uprte u mene. Na neki nain to je bilo kao da sam neprestano zatvorena, jer nikada nisam
bila sama. Ledi Beatris je spavala sa mnom, naravno na samoj ivici kreveta, da bi bila to
dalje od mene. A najgore od svega, bilo je mi je zabranjeno majino drutvo. Marderi, koja
bi me mogla malo uteiti, otila je sa Izabel. Princ mi nije prilazio, pa sam bila primorana da
se snalazim kako znam i umem da ne potonem u potitenost duha i da vladam sobom. U tim
tekim danima otkrila sam u sebi neverovatnu odvanost. Obavila sam se hladnim
dostojanstvom. Razgovarala sam kada se to od mene trailo i itala kraljici sa zapanjujuom
pribranou. Nikada nisam plakala. ak ni nou, kada sam, po njenom plitkom disanju,
znala da ledi Beatris spava, zurila sam u tamu suvih oiju. Nikada neu pokazati slabost na
ovom neprijateljskom mestu, premda sam prvi put iskreno priznala koliko sam se plaila
princa, ne samo ponienja ve i fizikog potinjavanja. U mislima koje je bilo teko obuzdati,
a koje su zbog usamljenosti samo podivljale, trzala sam se od straha na pomisao da bi me se
jedne noi mogao reiti na isti nain na koji je dokusurio moje zebe.
Jedino mi je Beatris ulivala malo utehe. Dok sam pokuavala da prikrijem modricu,
stala je iza mene, uzela kutijicu sa puderom sa komode.
Divim se vaoj hrabrosti. Pruila mi je inijicu. Ne moe svako podneti teinu
kraljiinog besa. Smem li vam predloiti da stavite vie pudera na jagodicu. Prikrie modricu
do neprepoznatljivosti.
Vi ste predali pismo Margareti! okomila sam se na nju, a sav moj bol je izbio na
povrinu.
Jesam i ne kajem se. Da nisam i da ga je pronaao neko drugi, i ja bih bila kanjena. Ne
valja protiviti se kraljici. To je lekcija koju bi trebalo naroito dobro da nauite. Slegla je
ramenima. Dozvolite da vam pomognem.
Vetim prstima mi je nanela puder, potom me bez ijedne rei ostavivi. Bilo je to malo,
ali bila sam joj zahvalna na tome.
to se Riarda tie, zabranila sam sebi slobodu da mislim na njega. Ali snovi su me
izdavali nisam mogla uticati na njih pa sam ga u njima viala, iako su bili konfuzni i
uznemirujui, puni krvi, smrti i nasilja, mrani i bezoblini u najveoj meri, i nisu mi davali
mira. Jednom sam sanjala kristalno jasan san kog sam se seala kada sam se probudila.
Videla sam ga kako stoji pored princa u nekoj ogromnoj senovitoj zgradi. Na podu meu
njima nalazio se bode. Ruke poletee prema bodeu i ja bespomono kriknuh u znak
upozorenja. Ali nisam uspela da vidim ko je uzeo bode. Niti sam videla ishod. Potom je
bode nestao i izlizani kamen prekrila je sve vea lokva krvi.

Probudila sam se s bolom u glavi i suoila sa jo jednim olujnim i vetrovitim danom.

Riardovo pismo sam, razume se, zauvek izgubila. Margareta ga je pocepala u
paramparad i bacila u vatru.

Engleska. Naposletku su se meki obrisi obale pojavili na horizontu i svakog minuta su

nam bili sve blii.
ta ete uiniti, gospodaru, kada pristanemo?
Ugledala sam lukobran na koji su bile naslonjene zbijene kolibe ribara, vee kue
trgovaca i kule i grudobrani odbrambene tvrave. Vejmut, daleko na severu, gde se kraljica
nadala da e regrutovati vojsku. Moda nas je neprijateljska vojska Jorka i ekala negde
izvan vidokruga, ali bila sam kadra misliti samo na to da u osetiti pravo olakanje kada
kroim na suvo tlo koje se ne njie i ne zaranja.
Nisam mogla predvideti prinevo raspoloenje. Nismo razgovarali od one une
rasprave zbog pisma, to je bilo teko, zbog skuenosti na brodu. Najveim delom sam mu se
drage volje sklanjala s puta, i sama zaokupljena strepnjama, ali nije li meni u interesu bilo da
ispitam ima li osnova makar i za najelementarnije izmirenje? Morau da ivim s tim
ovekom, o tome nije bilo zbora. Odluila sam da je ovo najbolji trenutak da mu ponudim
maslinovu granicu ma koliko suva bila dok se naslanjao na ogradu broda, napreui se da
vidi ta nas eka. Bio je sam i, premda me je spazio, nije se odmah udaljio sa palube kada me
je video da prilazim. Nosila sam pehar s vinom u znak izmirenja bilo je neophodno, premda
mi se srce stezalo na svaku pomisao na izmirenje meu nama.
A i elela sam da prikupim neke informacije.
ta ete uraditi? Hoete li odmah krenuti dalje?, upitala sam, gledajui napred kao i
on i steui pehar u rukama.
Nije okrenuo glavu, ali je spremno odgovorio:
Kada sakupimo trupe, kreem na London.
Nismo znali ta nas eka. Opet je Edvard od Jorka postao sila na koju se mora obratiti
panja. inilo se da se princ ovome potpuno posvetio. Danas je bio smiren, zamiljen, nije ga
dralo divlje ushienje i nije imao loe skovanih planova. Niti se videlo da prema meni jo
uvek gaji neprijateljstvo. Pokuala sam da zaboravim amar. Nikada mu nisam mogla
oprostiti niti opravdati takav njegov postupak kao trenutak u kom ga je ponela snana
emocija, ali nismo li bili vezani jedno za drugo? Situacija e me moda naterati da se
ponesem protivno svojoj prirodi.
Smatrate li da e doi do bitke? Znala sam da hoe zdrav razum je ukazivao na to
ali elela sam da racionalno pria o svojim planovima.
Bitka? Naravno, da e doi do bitke. Nasmeio se, bio je to nenadan i armantan
osmeh. Dok je stavljao ruku preko moje, natmureni deak je nestao, a zamenio ga je lepi
vitez. Kakvo je ovo samo predskazanje, En. Iskrcaemo se na Uskrs. Uveren sam da je to
znak bojeg blagoslova. Sutra emo, na sam dan Uskrsa, prisustvovati tridentskoj misi, da
bismo se zahvalili gospodu na njegovim nastojanjima da nas vrati ovamo. A zatim kreemo
za London, da jednom zasvagda svedoimo padu Jorka. Nee vie uskrsavati mo Jorka, to
vam obeavam.
ta zatim?
Kako to mislite? Skrenuo je pogled s mesta na koje e na brod pristati za pola sata i
pogledao me. Oekujem da u se sastati sa Vorikom i njegovim snagama, razume se. Erl e
stajati pored mene na stepenicama Vajthola.
Znam. Kako da to sroim? ta dalje, kada zauzmete London? ta e biti s vaim
ocem? Hoe li on opet nositi krunu?

Lice princa Edvarda se smrai kada je preko mog ramena pogledao prema Londonu,
kao da moe da vidi mesto na kom se njegov otac opet nalazio u rukama jorkista, zatvoren u
sobi u Taueru.
Mislim da nee, namrtio se. Njegovo ophoenje prema Vudvilovoj je pokazalo da
nije vie kadar da razlikuje prijatelja od neprijatelja. Neshvatljivo mi je da joj je dodelio
babicu i platio londonskom mesaru da snabdeva nju i njeno domainstvo sa pola juneta i dve
ovce svake nedelje. Mnogo bi bolje bilo da je poslao nju i njenog novoroenog sina kopilana
i sve njene pogane keri na gubilite. To bih ja uinio. Kao i uvek, zaprepastila me je
njegova nasilnika i krvoedna narav. Biu regent i vladau umesto njega, ako tako mora. A
kada doe vreme biu kralj. A vi, eno moja, vladaete pored mene kao kraljica.
Dakle, zasada sam opet u milosti, dok ga neka druga stvar ne podseti na moju
sumnjivu odanost. Ostala sam na oprezu, i stajala sam nepomino pored njega dok su
sputali jedra, a onda se okrenuo kao da me je opet primetio.
Tihi ste.
Pogledala sam ga, smiljajui odgovor, i zakljuila da ne elim nita da mu kaem.
Da li strahujete za svoju majku? esto se desi da brodovi zalutaju i potonu, i svi na
njima stradaju, primetio je, nezainteresovano posmatrajui moju reakciju. Edvard je umeo
odlino da otkrije nemir u ljudima.
I ja se trgnuh zbog njegove nemarne okrutnosti. Jer bila je to istina. Muio me je strah,
gotovo paraliui, i borila sam se da ne ispliva na povrinu. Majka je plovila na drugom
brodu i snani vetrovi su nas primorali da se razdvojimo, pa nam se iz vida izgubio brod na
kom je bila grofica. U srcu sam se molila, svake noi i svakog jutra, da brod nije potonuo.
Moda su pristali u neku drugu luku, usudila sam se rei i potisnula sam strah pod
korset od svile i damasta.
,,Moda. Ali Edvard je opet panju posvetio neem drugom. Pogledajte!, pokazao je
rukom na guvu na pristanitu, galebove koji su se strmoglavljivali i zaranjali uz divlje
krike. Na mnotvo konja i ljudi koji su ekali pod gordim barjacima Lankastera. Ovo je
moje. Moje kraljevstvo, moj narod, a ja ih nisam video sedam godina. Kako ga samo sunce
kupa svetlou.
I zaista je tako bilo. Hladno, bledo proleno sunce preplavilo je pristanite. Dobro
predskazanje, kao to je rekao. Odbila sam da dozvolim da se krvave slike iz snova uvuku u
moje misli i pokvare mi povratak. Trenutak povratka bie radostan.
Moliu se za va uspeh, gospodaru. Moda bi trebalo da nazdravimo u to ime.
Ponudila sam mu jo netaknuto vino.
Kakva ete vi samo izvanredna ena biti. Uz ove ironine rei, princ uze pehar i
ivotinjski iskezi zube bio je to iskrivljen pokuaj da se nasmei i podie ga do usana.
Potom zastade, dok mu je srebrna ivica gotovo dodirivala usne. Namrtio se, spustio pehar i
zagledao se u njega. Ne. Neu.
Zato, gospodaru? Nisam najpre rastumaila njegovu reakciju.
Mogli biste me otrovati.
Bila sam zateena.
Zar mislite da bih to uinila? Kakva nepredvidljiva promena raspoloenja. Trebalo bi
da sam se ve navikla na to. I kakvo duboko nepoverenje.
Mogli biste. Bacio je pehar preko ograde broda u vodu. Oboje smo posmatrali kako
se crveni sadraj iri u velikom luku kapljica usled siline zamaha i razbija se na povrini
talasa. Ko zna ta biste mogli uiniti? Ako bi to Gloster od vas traio. Nije vredno rizika,
nije li tako, princezo?
Dakle, moj navodni zloin mu je jo uvek zaokupljao misli. Kako se usuuje da me
optui za tako jedno pogano delo? Osetila sam kako bes poinje da mi kljua u krvi.
Nikada vam ne bih ugrozila ivot!

Ne biste? Ali nikada vam neu ni pruiti priliku za to, gospo!

Pre nego to sam stigla da iskalim bes zbog ove kapriciozne optube, princ je otiao da
nadzire iskrcavanje, ostavljajui me u mislima koje su se kovitlale i tiskale, a nijedna od njih
nije bila srena. Vratili smo se, i zbog toga e doi do bitke. Bitke su donosile smrt. Mog oaje
napustio Klarens, a Riard e biti negde u neprijateljskim redovima. Nisam znala gde mi je
majka. Princa vie niko nije mogao obuzdati. ta god da donese budunost, danas u nogom
kroiti na englesko tlo. A kroie i princ Edvard, nada Lankastera i tada vie nee biti
ekanja.

II
U opatijsku crkvu ula sam na juna vrata iz zasvoenog hodnika. Beatris je bila pored
mene, ali nadala sam se da u uspeti da se neopaeno uvuem.
Smestili smo se u opatiji Sern. Ne zadugo, dae bog, kako je kraljica obavestila opata.
Osetila je brutalno trnje rue Lankastera. A sada se, sa sinom pored sebe, nadala da e
svedoiti njenom velianstvenom cvetanju. Godine patnje su se okonale.
Moje srce nije se radovalo. Kako je i moglo, kada jo uvek nije bilo vesti o grofici?
Nadala sam se da je njen brod pristao u drugoj luci i da ona sada putuje da se sastane s
nama. Nisam mogla da jedem, niti da spavam, pa sam oseala neprirodnu slabost i
vrtoglavicu kada sam ula u opatiju da se pridruim kraljici na svetoj misi na Uskrnji
ponedeljak.
Misa je ve poela. Budem li kleala u hladnoj polutami, u bojem prisustvu, neu li u
tome nai bar malo utehe? Videla sam kraljicu i princa kako klee daleko napred u
ograenom prostoru pred oltarom, a opat se spremao da nad oltarom podigne hostiju.
Zakoraila sam u sredite crkvenog broda i posmatrala slubu. Bila je udaljena, gotovo
nestvarna, kako je svetlost sa velikih prozora na istoku bila dovoljna da sija i odbija se od
srebra i zlata svetih predmeta i na opatovoj obrednoj rizi. Osetila sam kako mi srce usporava
i kako me obuzima mir. Kada je opat, sigurno i iskreno, zapojao na latinskom, osetila sam
neki unutranji nalet nade. Sve je bilo bezvremeno, sve je bilo poznato. U tom trenutku sam
u potpunosti verovala da je moja majka bezbedna i da e nam se pridruiti u opatiji Sern.
Sve e biti dobro, sigurno e sve biti dobro.
Kada sam se oslobodila potitenosti duha, htela sam poi napred, da se molim s veim
arom.
Odnekud iza mene zrak suneve svetlosti, otar poput strele, iskosi se preko poda i
zarobi me u svojoj svetlosti kada se velika zapadna vrata malo odkrinue. Trojica
mukaraca koji nisu pripadali naem domainstvu urno uoe, prooe pored mene jedva
me i pogledavi, i okrznue me svojom blatnjavom odeom dok su ili crkvenim brodom da
stanu pred kraljicu koja je ustala kada je videla da dolaze. Iznenada se atmosfera u crkvi
promeni. ak je i opat uutao i okrenuo glavu. Glasnici padoe na kolena pred kraljicom.
Videla sam kako se razgovor rasplamsava i stiava. Nije trajao due od minuta, ali se inilo
da se otegao unedogled.
Potom je usledila grozniava uurbanost. Prilike se pomerie i preraspodelie se, uz
komeanje nalik na talasanje vode na vetru. Glasnici se povukoe obavljenog zadatka.
Pojanje hora stade kao da je bog uzeo pevaima glasove i kao da su monasi napustili svoja
mesta u horu u potpunom rasulu. Napeto brujanje postade glasnije, zaue se promrmljane
rei i apat. U sreditu svega ovoga stajali su princ i kraljica zajedno, i sada su ili od glavnog
oltara crkvenim brodom prema meni. Odjeknu kraljiin glas, otar od uzbuenja.
Privue me neka strana slutnja. Margareta me je pogledala rairenih oiju i praznog
pogleda. Hladan uas mi se nastani u stomaku.
eleete da ujete, odjekivao je njen glas jasno poput manastirskog zvona.
Moja majka? Bila mi je to prva misao, prvi strah. Brod je potonuo i izgubila sam je.
Ne, samo ne to, proaputala sam. Recite mi da je bezbedna.
Margareta otro udahnu.
Od kakvog li je znaaja sudbina Vorikove ene za mene? Ovo je mnogo gore...
tragedija kakva se ni zamisliti ne moe. Uasan preokret.
ta bi moglo biti gore? Ne...
Svi nai planovi su propali...
Samo joj recite, gospo! Priavi mi besnim koracima, princ stade pored mene, uze me

za nadlaktice, snano me stee i protrese. Iznenaeno kriknuh na ovaj iznenadni ujed bola.
Jorkisti su nas pobedili u boju. Vorik je mrtav.
Ne! Ne!
Usnama sam oblikovala rei, ali nikakvog zvuka nije bilo. Odmahnula sam glavom,
kao da e taj pokret odagnati prinevu okrutnost.
Ne! Ovog puta naterah re da mi sie s usana.
Da. Kod... Nestrpljivo se okrenuo prema glasniku. Bojih mi rana! Gde ono bee?
Gde je ono zemlja sve moje nade sa Vorikovom krvlju upila u sebe?
Barnet, gospodaru.
Kao da sam ula rei, ali nisam uspevala da ih razumem, dok su mi odzvanjale i jeale
u glavi. Erl mrtav? Moj otac? Ali bio je tako vet u boju. Nije mogao izgubiti ivot u nekom
neznanom boju, a da ja ne osetim da sam ga izgubila. Nije valjda da bi, s obzirom na
poznanstvo koje se protee deset godina i pored sveg krvoprolia i gubitka porodice i slave,
Edvard od Jorka traio smrt mog oca? Bol koji su mi zadavali prinevi prsti oko ruke bio je
nitavan u poreenju sa ovim. Ova vest me je ostavila bez daha i izazvala pulsirajui bol u
glavi.
Ne. Mora da ste se prevarili. Gledala sam as jednog as drugog, oima oajniki
traei drugaiju istinu od glasnika ili kraljice.
Vorik je mrtav, potvrdila je kraljica prosto. Ovaj ovek je to video.
Glasnik se naklonio.
Istina je, gospo.
Rei e vam kakvom je niskom smru grof stradao!, ispljunu Margareta.
Bitka je ve bila zavrena, gospo, izgubljena, progovorio je glasnik, oprezno
odmeravajui rei. Jorkisti su pobedili. Erl je pokuao da uzme konja i da umakne.
Kukavica!, zasikta princ. Da pobegne, kada jo uvek ima nade. Prokleti Vorik!
Pogani izdajnik! Kako je mogao dozvoliti jorkistima da steknu prednost? Sve je izgubljeno.
Nije li istina da je napustio svoje ljude da bi pobegao u Kale i ostavio nas na cedilu?
Tako kau, gospodaru.
Trebalo je da pregovara, da postigne neki dogovor da spase vojsku. Sada su svi
izgubljeni, a oni koji su pobegli ratrkani su i bez predvodnika. Vorik nije bio dostojan
poverenja koje sam mu ukazao...
Nisam vie mogla sluati prineve besmislice.
I ne moe biti nikakve sumnje? Da je erl, moj otac, mrtav? Glas nije bio moj. Usne
koje su izgovorile ove rei nisu bile moje usne. Oseala sam se kao da mi je itavo telo
zarobljeno u nekom neobinom besteinskom prostoru, tako da nisam mogla ni oseati, ni
razmiljati niti razumeti ono to me je snalo.
Ne, gospo. Kralj Edvard se postarao da u to nema ni najmanje sumnje. Sa erlovog tela
je skinut oklop... i odneto je u London, da bi se moglo izloiti na javnom mestu. Glasnik
mora da je video kako mi se krv jo vie povukla s lica, pa je urno nastavio, da bi preneo
vest to je bre mogue. Ali nita nije moglo ublaiti bol usled onoga to mi je govorio.
Izloen je tako da svi vide i znaju da erl nije preiveo.
Princ urno isuka ma, a svetlost mu se prosu otricom.
Gospodaru!, upozori ga opat.
Ali princ je bio gluv za njegove rei dok je iao prema oltaru, gotovo odgurnuvi opata
s puta. Kada je stigao do oltara, kleknuo je pred njim, spustio ma i poloio obe ruke na
sveano oltarsko platno. Zabacio je glavu i uzviknuo rei tako da ga svi u prostranoj zgradi
uju.
Kunem se Hristovim vaskrslim telom da u progoniti olo Jorka koji mi i dalje
uskrauje moje zakonito pravo. Neu imati mira dok ne uzmem krunu. Bog e zapeatiti
otricu mog maa svojom moi da bih mogao proliti krv Jorka i Osvetiti se u njegovo ime.

Glas mu ogrube od besa. Pozivam Svemonog da se osveti svima koji nose ime Nevil. Jer je
Vorik naneo nepopravljivu tetu mojoj stvari!
Ostavljajui svetlucavu otricu na oltaru, princ krenu besnim korakom prema nama, a
na licu mu se ogledala iva namera. Bilo je to delo dostojno pozornice neke putujue
glumake trupe, najbolje koje sam ikada videla. Da privue panju, da smesti sebe u sredite
deavanja. Da pozlati sebe u majinim oima. U tom sam ga asu prezirala. Mrzela sam ga
svakim otkucajem krvi u telu i nikada mu neu oprostiti. Da se ponese tako nadmeno nad
mrtvim erlovim telom i da ne pomisli na mene i moj gubitak. Proao je pored mene kao da
ne postojim. A moda za njega vie i nisam postojala. Bila sam samo teret, kako me je
njegova majka nazvala. Uzeo me je za nevestu iz odreenih razloga, ali sada vie nije bilo
potrebe za tim, jer taj razlog vie nije postojao. Erl je bio mrtav i vie mu ni on a ni ja nismo
bili od koristi.
Edvarde! Sine! Obuzdaj gnev... Kraljica prui ruku da ga zaustavi dok je prolazio
pored nje, ali nije uspela. Nije ga vie mogla obuzdati.
,,Ne!, povika princ, a glas mu odjeknu visokom tavanicom. Moj pohod je propao. A
vi ste me vezali za ovu..., izgovorio je i optuujui je pokazao prstom prema meni, ovu
kurvu!
Nazvala sam ga udovitem kada je pobio moje zebe. Tada nisam znala ni polovinu
onoga to sam sada znala. Danas sam videla zver u njemu. Posmatrala sam princa u svom
jadu i gledala svoj budui ivot pored njega, sva ponienja i prekore. Da li bi trebalo i za
ivot da strahujem? Nedostatak sna i hrane, a sada i ova strana tragedija, uzee danak.
Tama mi pomrai vid i ja ostadoh bez daha, a ipak je odbojni miris tamjana bio
nepodnoljivo sladak. Glasno zauh u uima lepranje krila zarobljenog goluba, dok su
kraljiino bledo lice i prinevo unakaeno besom treperili i plivali preda mnom. Pokuala
sam da podignem ruku, da se uhvatim za neto vrsto, ali nije bilo niega... Obavila me je
hladnoa, oduzevi mi udove, i ja se sruih na pod.

Kada mi se svest vratila, leala sam na svom krevetu. Leala sam mirno i upijala tiinu.
Dok mi ono to se desilo u manastirskoj crkvi nije dolo u svest poput udarca oklopnom
rukavicom. Nisam znala ko me je doneo, niti mi je bilo vano. Otvorila sam oi i videla da je
Beatris sa mnom, da sedi pored prozora. Nisam mogla podneti njeno prisustvo, prisustvo
kraljiinog pijuna. Okrenula sam glavu prema zidu, da ne vidi moj jad.
Vorik je mrtav.
Moj otac. Obdaren vetinom i talentom, izuzetno iskusan u boju i diplomatiji, ipak je
leao mrtav i hladan negde u Londonu, tela oskrnavljenog i izloenog svaijem pogledu.
Ime mu je bilo poznato i priznato irom zemlje; neki su ga mrzeli, neki mu se divili, ali svi su
ga potovali. Umeo je da vitla maem, da dri mo u rukama, ugovarao je uslove i sklapao
sporazume otkako je postao punoletan, mnogo pre nego to je napunio dvadesetu. Kako je
mogue da se jedan tako aroban ivot ugasi bez kataklizmike reakcije? Pokuala sam da se
setim njegovog lika i stasa, onakvog kakvog sam ga poslednji put videla kada je otiao da se
priprema za ovu jalovu invaziju, koja je od samog poetka bila prokleta Margaretinim
oklevanjem i nedostatkom poverenja. Sada je sve izgubljeno i Vorikovo telo lei u
otvorenom kovegu, da mu se podsmeva ko poeli.
Nisam to mogla prihvatiti. Nisam htela. Nije mogao biti kukavica i pobei s bojnog
polja, prepustiti svoje ljude sudbini, ma ta princ tvrdio. A ipak je glasnik potvrdio njegovu
optubu. I kako je mogao Edvard kralj Edvard dozvoliti da on strada? Da li je stvarno
zaboravio sve to duguje svom prijatelju i roaku? Da li je izdaja mog oca izbrisala svu
naklonost?

Misli mi skrenue u jo neprijatnije vode. Ako je kralj Edvard i bio raspoloen za

osvetu, da li je dozvolio skrnavljenje erlovog tela? I gde je ono sada? Koliko sam znala,
moglo je biti i raereeno, a delovi tela moda su stavljeni na kapije i mostove u Londonu, u
znak upozorenja svima koji ele da se pobune. Okrenula sam glavu i zajecala u jastuk.
Nisam mogla misliti o tome.
elite li malo vina, gospo?
Beatris je tiho ustala i prila mi sa peharom u ruci. Nisam se ak ni potrudila da joj
odgovorim.
To je volja boja, promrmljala je. Moramo prihvatiti bol.
Nije. Nikada to neu prihvatiti.
Jo jedna strana slika nametnu mi se u tom asu. ta je s mojom majkom? Ako je iva,
zna li? Da li je imala neki predoseaj da e oprotaj u Aneu biti poslednji? Nisam znala kako
e ona preiveti ove strane vesti. Mu mrtav, jedna ki vezana za Lankastere, drugu je
samovoljni mu svu nevoljnu odvukao na stranu Jorka. Kako e preiveti takvu izolaciju?
Uporno pulsiranje u nadlaktici konano mi privue panju i ja pogledah, iznenaena
to vidim modricu. Prela sam rukom preko nene koe i trgnula se od bola. I setila se.
Prinev bes je jo jednom nadvladao, izgubio je kontrolu kada sam ja u pitanju, i znala sam
da moja majka nije jedina pred kojom se protee neizvesna i samotna budunost. Navukla
sam rukav da sakrijem dokaze, ali nisam mogla sakriti strah. Oaj me je opkolio, i ja
zaplakah dubokim jecajima koji su me potresali uprkos Beatrisinom prisustvu. Nisam marila
to zna za moju tugu. Nisam marila.
Naposletku mora da sam zaspala.

Deset dana ostali smo u Sernu iza njegovih zatitnih zidova. Dani su mi sada bili
beskrajni u ovoj hladnoj i pomalo neprijateljskoj sredini iz koje nisam mogla pobei. Princ je
vei deo vremena bio odsutan, regrutovao je vojnike, razgovarao sa njima i sakupljao vojsku
koja e ga dovesti u London. Njegova energija bila je neizmerna i prodirala ga je. Odlazio je
u zoru i vraao se tek nakon to bi sunce zalo, samo povremeno uzimajui malo hleba i
mesa kada bi mu se ukazala prilika. Ovo je ono na ta je itav ivot ekao, da povrati svoje
naslee. Sada je nadohvat ruke i nee prezati ni od ega da to i postigne.
Preputena sama sebi, sastajala sam se i razgovarala sa svakim ko bi doao do velikih
vrata. Sa svakim putnikom koji je traio sklonite, svakim glasnikom koji bi doao da
podnese izvetaj kraljici, svakim bolesnim i oajnim prosjakom koji je doepao ili dovukao se
da primi milostinju monaha. Sa svakim ko bi mogao neto znati o grofici. Bila sam kao
utvara, pohodila sam ulaz i zidine sa kojih sam jasno videla put.
Ledi Beatris je bila jedina koja mi je prilazila na mojim bdenjima.
Doite, gospo. Ne godi vam ovo. Htela je da me odvede u jedan od salona.
Ne mogu.
Kako sam samo oajna bila, shrvana mranim uasima i uasnom usamljenou. Svet
koji sam poznavala od detinjstva leao je preda mnom razbijen u paramparad. Eri je bio
mrtav, Izabel i Klarens vezani za rukav Edvarda od Jorka. A sada sam i majku izgubila,
moda je i ona mrtva. Nai zamkovi i posedi u Engleskoj davno su nestali. Bila sam bez
ijedne pare, molilac bez zemlje, krv Nevilovih u mojim venama kletva, a moja budunost
zavisila je od ene koja me je mrzela i mua u ijim sam rukama sve vie strahovala od
nasilne odmazde.
Crni oaj me je obavio. Mislim da sam tamo, meu zidinama Serna, konano otvorila
oi i zrelost me je snanim udarcem osvestila i izmirila sa sudbinom da moj otac nije bio
junak kakav je bio u mojim oima. Nemaju li svi smrtnici neku slabost? Koga da okrivim za

gubitak svega to sam volela i u srcu uvala? Znala sam odgovor. Mog oca, erla.
Strano je bolelo. Srce mi je plakalo, ali u tim turobnim danima ja nisam mogla.
ta ga je toliko zaslepilo? ta ga je nagnalo da se izloi riziku i izazove Edvarda od
Jorka? I to sam znala. Ambicija. Ohola, nezasita ambicija. Kada to Nevilovi nisu bili
ambiciozni? Erl nije mogao ignorisati uzdizanje zvezde Vudvilovih, koja je pretila da zaseni
njegovu slavu kao kraljevog glavnog savetnika. Sada sam prihvatila injenicu da je kralj
pruio ocu ruku prijateljstva, ali da je erl tome okrenuo lea. Nije eleo da deli kraljevu
naklonost sa svojim rivalima. I stoga se borio da se Nevilovima vrati mo, ma po koju cenu,
ak i ako je to znailo da mora da klekne pred mrskom anujskom kraljicom.
Dok sam ekala putnike, setila sam se erlovog jednostavnog objanjenja u Midlhamu
koje me je kao dete uverilo da kralj Edvard grei. Sada sam okrenula kovanicu i videla
nalije. Znala sam do kojih granica ambicija moe da goni oveka. Nisam li to svakog dana
gledala, nisam li tome svedoila u olujnoj energiji prinevoj koja ga je ubedila da je
nepobediv?
Tupa od usamljenosti, videla sam samo neizbenost nae propasti od trenutka kada se
Izabel udala za Klarensa protivno Edvardovim eljama, i krivicu nisam mogla pripisati
nikome osim erlu. Ponekad me je u dugim besanim satima guila gorina. Unitio nas je.
Iskoristio me je da sklopi nemogu savez. Da li bi brini otac uinio tako neto? U tim
asovima priznavala sam da je Edvard Plantagenet kralj i da erl nije imao prava da dovede
njegovu vlast u pitanje. Kada je podigao ma na miropomazanog kralja kod Barneta, moda
je i zasluio smrt. Otac kog sam oboavala sve nas je ponizio.
Potom bi me obuzeo ponos Nevila. Moj otac je stavio krunu na glavu Edvarda
Plantageneta. Nije li to znailo da erl zasluuje odanost kralja Edvarda? Zar su Nevilovi na
to spali da ih unu u stranu kada to odgovara Edvardu i Vudvilovoj kraljici? Bogami nisu! I
ja sam Nevilova. Neu dozvoliti da me neko une u stranu, ve u se boriti za priznanje
koje mi pripada.
Ali ko e ustati u moju odbranu?
Kunem se da mi je srce bilo slomljeno i da sam ivela u bezdanu agonije. Za mene nije
bilo izlaza.
A onda je dola putujua trupa onglera i akrobata, i velikim delom umirila sva
neprijateljstva.
Dovoljno je bezbedna, ree voa otrcane ali arolike i raznovrsne skupine, kada su
me pozvali do kapije.
,,Bezbedna? Re je stvorila malo sredite topline u mojoj ledenoj dui. Bezbedna!
Grofica je pristala u Sauthemptonu, gospo. Putujui svira je isturio grudi kao da
nastupa pred publikom. Putovala je na zapad, da vam se pridrui, kada je ula vesti o
onome to se desilo kod Barneta. Potraila je sklonite u opatiji Bjuli i kae da nee napustiti
svoje pribeite, jer nema vere ni u koga.
,,Ha! Nisam li i sama tano znala kako se osea? Da li je govorila o erlu?
Nije, gospo. Ni re.
Kako vam se inila? Da li je zdrava?, elela sam da ujem vie, mnogo vie.
ovek nabra elo.
Grofica je bila ona stara, gospo. Ali njene oi su odavale tugu. Mislim da je patila.
Strahuje da e je kralj Edvard zarobiti i osvetiti joj se.
Spustila sam novi u ruku putujueg zabavljaa i pobegla. U crkvi sam pala na kolena
pred oltarom i zahvalila se za njenu bezbednost. Ali nita manje nisam oseala gubitak i
beznae.
Zato niste ovde sa mnom, da me posavetujete?
Besnela sam na sudbinu. elela sam da besnim i plaem, da cepam skupocenu svilu
haljine, da skinem veo i raspustim kosu nemirnim prstima. Da prokunem one koji mi ubie

oca. elela sam da nekim neuvenim postupkom odam poast dubini mog oajanja. Zato se
moram ponaati pristojno, kada mi je srce slomljeno? Ali sam samo unula na pod i zarila
lice u dlanove, jer je moja budunost vrebala sa uasnom izvesnou i neumoljivo mi tutnjala
u glavi.
Ako Margareta istera svoje, vie neu biti princeza, moj nekonzumirani brak e biti
poniten i to to je pre mogue, dok ona bude tragala za boljom kandidatkinjom za svog
sina. Nije vie morala da ini kompromis i trpi mrski savez sa Nevilovima. Zamiljala sam
radost sa kojom e me se otarasiti. Koliko e joj biti potrebno da shvati da Vorikova smrt
uopte nije tragedija?
Nee joj biti potrebno dugo, priznala sam. Nije me vie molila da joj itam niti da je
zabavljam. Postala sam izoptenik. Moja samoa je svakim danom bila sve vea.

Napustili smo Sern. Prineva vojska nije liila na monu silu uverenu u svoj uspeh, ve
bi se pre mogla porediti sa pomahnitalim, razularenim i loe organizovanim lovcima. Mi
smo bili hrabri jelen kome je bilo sueno da strada uprkos velianstvenoj kruni rogova.
Edvard od Jorka je iao za nama, pratio nam tragove, uhodio nas na svakom koraku. ak i ja
sam oseala neizbean ishod. Naposletku e nas sustii i bez grie savesti nas pokidati na
komade, sa estokom efikasnou opora lovakih pasa. Gotovo da sam mogla uti lave
pasa eljnih krvi. Hladan strah mi se spusti niz ruke i vrat, kao da se spremaju da skoe na
mene. inilo se da se moji snovi puni krvi i smrti obistinjuju jo i pre nego to sam mislila.
Seam se dana pod teretom neoekivane vruine, ei, prljavtine i iscrpljenosti.
Bezimenih gradova koji su nas doekivali s dobrodolicom ili nas odbijali. Jahali smo na elu
vojske, da izbegnemo prainu i mete pri prolasku tolikog broja ljudi. Sedla su nas uljala i
stvarala nam rane koje su krvarile, ali nije bilo odmora.
Hoemo li biti primorani da se borimo po vruini i na vetru? Hou li umreti u nekoj
umi kao i moj otac? Hoe li me opkoliti vojnici i posei?
A ipak sam sve vreme oseala prisustvo duhova pored sebe, zapanjujue utenih, kao
da su otelotvoreni kraj mene. Erlova hrabrost tvrdoglavo prisutna i u smrti. Grofiina
toplina i ljubav, ak i dok je u alosti. U najmranijim danima, kada umalo nisam pala s
konja i zaplakala u praini od iste iscrpljenosti zbog prisilnog mara, oni su mi davali snage,
i nastavljala sam da jaem bez pogovora. Bila sam savrena dvorska dama i udovoljavala
sam svakom kraljiinom svirepom zahtevu. Stegnula sam zube, da bih podnela bol koji mi je
kidao miie, ali nisam joj dala povoda da mi prigovori.
Utehu mi je pruao i oseaj da je u vojsci koja nam se pribliava i Riard, jer sam znala
da mu je Edvard od Jorka uinio ast i stavio ga na elo prethodnice.
Konano, kasno jednog dana, stigli smo do Tjuksberija, gde smo mogli prei reku
Severn, i otkrili da nas je vojska jorkista, koja nas je danima gonila, pretekla. Bili smo saterani
u ugao. Nije nam preostalo nita drugo nego da se borimo. Jelen je morao stati i suoiti se s
psima. Trebalo je da osetim uas, ali mislim da sam bila suvie iscrpljena da bih ita oseala.

III
Kraljiino domainstvo smestilo se u vlastelinskoj kui Glapshil juno od grada, zbilo
se poput pacova u korpi, pre nego to se terijeri puste na njih i pre nego to se poloe
opklade. Rekla bih da te noi niko nije spavao. Ustala sam im je svanulo nije mi bilo teko
da se obuem, jer nisam mnogo odee ni skinula i potraila tiinu i osamu u kapeli, gde sam
u oajanju pala na kolena pred spokojnim likom Bogorodice.
Blaena Device. Za koga da se molim? Kako mi je to teko bilo. Nemo sam u srcu
spomenula one koje volim, molei se da se Bogorodica zauzme za njih. Pomolila sam se za
oevu duu. A to se princa tie... Kako da se molim za njegovu pobedu?, proaputala sam
u prste.
Blagi osmeh se nije izmenio, plavi nabori njene odore padali su otmeno i pristojno
preko saoseajno ispruenih ruku i, kao da su ga moje misli prizvale, sa dovratka odjeknu
prinev glas.
Oduvek sam znao da u Englesku povratiti maem. Danas u to i uiniti. Edvard od
Jorka e biti mrtav pre nego to sunce zae. elim da se molite za mene, za moju pobedu.
Zveckajui oklopom, princ se nadvi nada mnom. Oi su mu sijale strastvenim arom,
blistave kao u groznici.
Zato da ne budem iskrena? Zato da ne izgovorim ono ega se brojni lankasterovci
plae?
,,Edvarde!, podigla sam se i pogledala ga u oi neu dozvoliti da me zastrai
namerno sam ga pozvala po imenu. Kako moete biti tako sigurni? Nemate iskustva u boju.
Imaju vie oruja. Kadri su da nam unite vojsku na bojnom polju.
Oboriu ih na kolena. Nita me nee zaustaviti! Bog nee dozvoliti da izgubim.
Nagnuo se blie meni. Da li mi vas je poslao avo da mi podrije samopouzdanje? Da li u
mislima podravate sestru i nadate se mom porazu?
Ne, Edvarde, ne podravam je, prasnula sam. Da mi je izdaja na umu, pronala bih
nain da umaknem tokom puta. Sada bih ve bila sa Izabel. Njegova uverenja bila su suvie
snana i nisam na njih mogla uticati.
Kada me naredni put vidite, u rukama u drati englesku krunu. elite li mi sreu?
Nikada vam ne bih poelela zlo, gospodaru. Bolje nisam umela. Bog vas titio od
zla, Edvarde.
Iznenadivi me, a podozrevam da mu je to bila i namera, nagnuo se blie meni i
usnama mi ovla dodirnuo obraz bio je to oprotajni gest lane naklonosti zbog kog mi svi
nervi zaigrae. Pokuala sam da se ne izmaknem, ali sve u meni je elelo da se udalji od
njega, pa sam koraknula unazad. Nisam mogla sakriti ni strah u oima dok sam ga
posmatrala, kao da sam poljski mi u kandama jastreba. I Edvard se, poput jastreba, bacio
na plen, podigao je ruku i stegnuo me za grlo; u poetku je to bio nean dodir, ali se brzo
pretvorio u zastraujui stisak. U tom asu je bio isto zlo, a oi su mu sijale sa isuvie
poznatom krvoednou. Ukoila sam se. Modrica na mom obrazu je moda i izbledela kao
da je i nije bilo, ali nikada neu zaboraviti nain na koji je naneta. ta li je sada nameravao?
Gloster je s vojskom, preo je princ, a prstima me je sve snanije stezao. Zapoveda
zapadnim krilom. Pretpostavljam da to ve znate. Sa zadovoljstvom u ga ubiti, znate. I
doneu vam njegovu glavu i poloiti vam je pod noge.
Zato biste to uinili? Gaenje me je potreslo, ali nisam sklonila pogled. Ne pokazuj
strah. Nemoj mu dozvoliti da te dri u aci. Hranie se tvojom slabou, ako ti vidi paniku na licu.
Jer se tada ni sa kim neu takmiiti za vau naklonost, najdraa moja suprugo. Dlan
mu je bio vreo na mom vratu, vlaan od uzbuenja, prste je snanije stegnuo, a usne su mu
bile na dah od mojih. ak i vae divljenje. Kako da ne elim da mi se jedan Nevil divi?

Moda ete me ak i zavoleti.

Uiniete ono to morate, proaputala sam, oseajui muninu od njegove blizine i
njegovih nagovetaja.
Ukoena poput statue Device, istrpela sam sve snaniji stisak. Nijednom nisam spustila
pogled pred njim, primoravajui sebe da ga gledam u oi. Naas je snanije stegnuo prste,
ivice njegovih uredno podseenih noktiju usekle su mi se u tkivo, a potom je jednako brzo
povukao ruku i preao njome, neno, zavodljivo niz moje grudi. Bio je to gest zaljubljenog
oveka, ali sam u njegovim oima videla prezir prema meni i svemu to predstavljam.
Nije on jastreb, pomislila sam uzaludno. Maka koja mui bespomonog mia, jo uvek
ivog u njenim eljustima.
Zadrhtala sam od uasa. Nisam izdrala.
Izdajnika droljo! proaputao mi je u kosu, kao da mi govori nene rei, i uzeo je
moje usne svojima. Brutalno i divljaki, zubima me je grizao i grebao, jezikom posedovao,
ak i vie nego u prekinutoj branoj noi. Snano me je drao kada sam pokuala da mu se
otmem i dok sam se uzaludno odgurivala o njegove grudi. elite li mi sreu u ovoj bici,
device suprugo?, promrmljao je. elite li mi sreu u lovu na Glostera?
Ne elei da uje odgovor a bogom se kunem da mu ga nisam mogla ni pruiti
Edvard me je odgurnuo dovoljno snano da sam se spotakla o stepenike pred oltarom u
pokuaju da odrim ravnoteu. Znala sam da me mrzi i da bi me unitio da moe.
aljete li me u boj molei se za moju pobedu?, upitao je.
Kako sam mogla?
Uiniete ono to elite, Edvarde, ali moj blagoslov neete dobiti, ako vam je osveta na
umu.
Biu kralj, sa vaim blagoslovom ili bez njega!, zareao je.
Nije bilo mudro to sam mu ovako otkrila svoja oseanja. Znala sam da u platiti za
ovaj svoj nesmotreni odgovor, ali da mu poelim sreu? Nikada! Dok je izlazio iz kapele da
povede vojsku protiv Edvarda od Jorka, srce mi je bilo teko poput kamena.

Poraz! Potpuno unitenje!

Vest je stigla do nas pre smiraja. Na glasnikovoj odei bilo je krvi. Kraljica je elela da
uje svaku pojedinost, kako bi znala potpunu istinu. Stajali smo joj s obe strane kao da emo
je zatititi, ali nismo je mogli zatititi od ovog. Delili smo s njom tugu koja nas je sve
zapanjila. Vojska Lankastera dala se u beg nakon to je izgubila vie od dve hiljade ljudi.
Potpuno unitenje. Sva kraljiina blistava uverenja razorena su na bojnom polju.
Princ, blistava nada Lankastera, bio je mrtav.
Mu mi je bio mrtav.
Katastrofa sa svim krvavim pojedinostima izneta je pred nama, jer je kraljica zahtevala
da se pred njom ponove sve injenice. Osvrnula se kao da ne moe u potpunosti da shvati
gde se nalazi, a potom se uruila na nae oi i gotovo bez svesti pala na pod. Nikada pre
nisam videla Margaretu Anujsku bez uroenog joj dostojanstva, a sada je leala na
ploicama, suknje su joj se vukle po praini, a telo joj kidali jecaji.
Glasnik se odmakao, dvorske dame su je okruile, ruke i velovi su se uskomeali, a
panika se nagomilala u prostoriji, dok je kraljiina mo isticala s njenim suzama. Ja sam
samo stajala, jedva kadra da shvatim ono to sam upravo ula, i duboko sam skrivala svoja
oseanja. Nije me toliko pogodila prineva smrt nisam mogla a da ne priznam da sam
osetila snaan nalet olakanja ve nain na koji je stradao. I zloinac koji je ubistvo poinio,
kako nam je, na Margaretino insistiranje, do detalja preneto. Primorala sam sebe da se
usredsredim na neposredne opasnosti i otkrila sam u sebi sposobnost da preuzmem

kontrolu kada se opasnost nadvije nada mnom.

Nisam se usudila da uradim nita drugo, strahujui da u se i sama rasuti u
paramparad.
Vae velianstvo! Prila sam joj i odgurnula beskorisne ene, kleknuvi pored nje i
zagrlivi je, dok se njihala i jaukala, gotovo potpuno bez svesti. Nikada nisam videla tako
stranu tugu. Kako se samo inila krhkom, onako sitna, iscrpljena mesecima patnji, koa joj
je bila napeta preko kostiju pod slojevima haljine. Drala se za mene prstima nalik na
kande.
Sve je izgubljeno. Moj sin je mrtav. Kako sam samo kanjena. Suzama je natapala
moje rame.
Ne moemo ostati ovde, pourivala sam je. Moramo pobei... Ne smeju vas
zarobiti. U poetku moje rei nisu uspevale da probiju njenu tugu. Morate otii odavde,
vae velianstvo, ponovila sam, drmusajui je da bi me pogledala.
Kuda da odem?, upitala je beznadeno i oajno.
Nisam imala predstavu. Okrenula sam glavu, i podignutih obrva pogledala glasnika
koji je i dalje nesigurno stajao pored vrata.
Tu blizu ima jedna porodica, gospo. Obratio se meni. ,,U Pejns Plejsu. Sakrie vas bar
noas. Dok najgore ne proe...
Ne, ne. Moram ostati... Margareta je divljim pogledom prela preko sobe i odgurnula
me. Ne mogu da odem. Kao da njen sin nije mrtav, ve da e joj se vratiti pre noi.
Ali ja sam shvatila ta je glasnik eleo da kae.
Krv jorkista kljua, vae velianstvo. Nee imati potovanja prema vaem poloaju,
ako im dopadnete aka. Uhvatila sam je za ruke, ne bih li joj opet privukla nepostojanu
panju. Nije mudro ostati ovde.
Namrtila se na mene, ipak spremna da mi se suprotstavi.
Gospa govori istinu, vae velianstvo, potvrdio je glasnik, a na njemu se jasno videlo
koliko strepi. Napolju je prava klanica, a bie jo gore pre nego to se sve okona.
Kraljica je sklopila oi i dugo tako ostala.
ujem vas.
Glasnik nas je odveo u Pejns Plejs, skriven u maloj dolini udaljenoj nekoliko kilometara,
i tu smo smestili kraljicu u postelju. Nije vie plakala. Nije vie govorila. Ukoeno je legla
ispod lanenih arava pogleda slepo uprtog u svileni baldahin nad glavom. Obratila mi se.
Ne elim vas pored sebe. Ne elim vas blizu sebe.
Znala sam zato. Nisam je mogla kriviti. Obe smo od glasnika saznale ko je ubio princa,
ija je ruka drala bode koji mu se zario u srce.
Ne znam da li je spavala. Ali ja jesam, na moje veliko iznenaenje, s obzirom na to da
mi je postelja zapravo bila poljski leaj u zaputenoj i pranjavoj odaji. Ali survala sam se u
san koji nije bio san.

Stajala sam u opatiji u Tjuksberiju, pored jednog od tekih stubova u brodu crkve, sa
ramena mi je ogrta padao do poda, a velika kapuljaa mi je skrivala lice. U sreditu je stajala
manja skupina mukaraca. Da sam pruila ruku, dotakla bih ih, ali oni na mene nisu obraali
panju. Na svima se videlo da su nedavno bili u boju, i dalje su na sebi imali poneki deo
oklopa, umazan prainom, znojem i krvlju. Obavijao ih je zadah smrti. Opasnosti. Sa bojnog
polja doli su pravo ovamo.
Bio je tu Edvard od Jorka, kralj Edvard. Skinuo je kacigu sa zlatnim vencem. Na kaputu
mu je plamtelo blistavo sunce, uprkos tami koja nas je sve pritiskala. Sa njim je bio Klarens,
jo uvek s maem u ruci. I Gloster. Moj Riard. Stopala snano ukopanih i raskoraenih

nogu, bio je trei brat kraljevske krvi, a sasuena sluz i krvi na oklopu nakon strane borbe
nisu mu ni na koji nain umanjile impresivnu pojavu. Oi su mu bile nemilosrdne, sijale su
poput opsidijana, a lice nabrano i iscrpljeno. Ruke na kojima se presijavalo prstenje bile su
sklopljene oko pojasa na kom su se nalazile kanije.
I dalje je nosio moj prsten.
Prela sam pogledom dalje. Princ je stajao okruen straarima. Grubo se s njim postupalo.
Nije izgledao povreeno, ali je izgledao manje kraljevski onako neuredan, raupane kose i
gotovo otkinutog rukava tunike. Od ela do brade protezala j mu se blatnjava mrlja, a nojevo
perje na grudima jedva da se videlo od prljavtine. Stajao je bledog lica, dok su ga straari i
drali steui mu miice. Znala sam koliko to mora da mu je mrsko.
Dakle, eli da se bori sa mnom, tiinu je prekinuo kralj Edvard.
Tako je, prasnuo je princ. I boriu se do poslednjeg daha.
,,Vidi!, pokazao je kralj. Sam sebe si nazvao izdajnikom. Nema prava na krunu.
Vie od tebe! Moje roenje se ne moe dovesti u pitanje. Nee mi uskratiti ono to mi
roenjem pripada. Mrzovolja mu se razli licem. Bleda koa postade rumena od besa, a
osmeh ruan. Izazovi me na dvoboj ako se ne plai! Zna da u ja pobediti. Ja sam istinski
kralj.
Kralj je nagnuo glavu, razmiljao je vrsto stegnutih usana.
Izdajnik osuen vlastitim reima. Kazna za to je smrt. Nakon pobede na bojnom polju
moje je da delim pravdu bez porote i suda.
Teka i gusta pretnja visila je u vazduhu i natapala mi plua, tako da je disanje bilo
skoro nemogue. Bila je uarena poput udara munje. Crvena poput krvi. Stezala me je
svojim kandama, pa sam stajala i svedoila ovom poslednjem dogaaju.
Kazna je smrt!, ponovio je kralj.
Ne moe me ubiti. Pozivam se na pravo utoita.
Nema utoita.
Princ se divlje osvrnu oko sebe.
Uzurpatoru!, ispljunuo je s nesmanjenom estinom. Naslediu oevo...
Princ je skoio na kralja. S kojom namerom? Nemogue je znati, ali videla sam Riarda
kako izvlai bode iz pojasa. Panju mi je privukao i zadrao taj blistavi metal. Nisam mogla
da skrenem pogled.
Riard je zadao udarac. Zario je dugako seivo u prinev stomak i povukao ga estoko
nagore, da mu probije srce. Zauo se krik. Princ je zapanjeno udahnuo, rairio je oi od bola i
iznenaenja, rukama je snano stegao drku, kao da moe da poniti ovo delo. Stropotao se
na pod bez imalo otmenosti, dok se iz njega cedila krv i isticao ivot.
Zapanjeno sam pogledala telo. Ubistvo? Da li je ovo bilo ubistvo? Krv je natapala finu
tkaninu njegove tunike i prljala ve umazano perje. irila se po podu i puzila prema meni.
Kada sam spustila pogled, zapljuskivala mi je cipele, a suknje su mi bile njome isprskane.
Pored princa je na kamene ploe pao no. Bila sam opinjena njime, svetlucanjem metala
kroz krv.
Uzviknula sam, odbijajui ovo da prihvatim. Ali nisam ula ije ime sam dozivala.
Prinevo ili Riardovo? Niko me nije uo. Okrenuli su se. Delo je bilo poinjeno. U snu sam
ostala sama s telom svog mua.
unula sam pored njega.
A zatim vie nisam bila sama. Pojavila se kraljica u crnini, dodirnula mi je rame,
stegnula ga bezumnim prstima.
Videli ste kako mi ubijaju sina. Gloster mi je umorio sina. Da li vas to veseli? Va
ljubavnik je ubio vaeg mua?
Ne. Ne veseli me.

Ali sada ste slobodni. Slobodni da odete njemu.

Probudila sam se naglo, razrogaenih oiju i suvog grla, jer je uas sna ostao i nakon
buenja. Nije ovo bilo ubistvo na bojnom polju dok je krv jo uzavrela. Bila je ovo osveta,
namerno, krvavo ubistvo s predumiljajem i poinio ga je Riard, ba kao to je glasnik rekao
kraljici. Leala sam mirno. Da sam mogla, povukla bih prekriva preko glave i sakrila se od
sveta.

Ko bi svojevoljno odabrao da se dan nakon bitke vrati u grad? Dan nakon krvavog
masakra?
Ja ne bih. Ali upravo sam to uinila. Nisam imala dozvolu i nisam znala kako u da
izvrim zadatak. Dunost i ast i potovanje, i sve one divne, sjajne vrline koje su mi usadili
jo u detinjstvu, govorili su mi da bi trebalo. Edvard od Lankastera mi je bio mu, u dobru i
zlu, a sada je mrtav.
Uzela sam ogrta. akom zlata podmitila sam nevoljnog konjuara koji se, kada mu je
to odgovaralo, odazivao na ime Sim, da mi osedla dva konja i pripremila sam se za beg.
Nisam se plaila kraljice. Toliko je bila potonula u tugu da nee ni primetiti da me nema. A
mogla bih da zahvalim bogu to me nee biti kada primeti.
Spremala sam se da izvedem konja iz tale kada mi se nad ramenom nadvila neka
senka. Beatris. Zaboravila sam. Kraljica moda i jeste izvan sebe od alosti, ali njena
nareenja i dalje stoje, a Beatris se nikako ne moe nazvati nemarnom.
Device mi! Uplaili ste me!, besno sam je gledala dok mi je srce tuklo toliko snano
da je pretilo da me ugui. ta radite?
ta ja radim? Savrene obrve je otmeno podigla, bile su u neskladu sa njenom
neurednom pojavom i umrljanom haljinom. ak joj je i veo, obino besprekoran, bio
neuredan. Nisam se usudila ni da pomislim kako ja izgledam. ta vi radite, sa konjem i
pratnjom?
Idem u Tjuksberi. Nije bilo svrhe lagati je.
Ne moete otii.
Mogu. I hou. Okrenula sam se i poela da zateem kolan, dok me nije zgrabila za
ruku i zarila mi prste u nju.
Dakle, beite. Trebalo je da znam da ste slabi. Naputate kraljicu kada ste joj
najpotrebniji. Beatrisine otre crte lice se napee. Otvoreno je pokazala da je zgaena, ali
otvoreno je pokazala i strah da emo biti uhvaene i da emo platiti cenu koju plaaju svi
izdajnici. Sve to je usmerila u pakostan napad. Neverna kao i svi Nevilovi. To vam je u krvi.
Nema ovde za vas vie niega, zar ne? Kada odete odavde, ta e vas spreiti da se predate
na milost Jorku? Sestra e se zauzeti za vas, a kralj e posluati Klarensa. Nizala je optube
jednu za drugom. A opkladila bih se da e posluati i vojvodu od Glostera. Njemu ete biti
kao dar od boga, zrela ljiva koja mu pada u krilo. Sada udovica, kako je to zgodno! I pritom
majina naslednica. Ako vam majku osude za izdajstvo, nasledstvo ete dobiti i pre nego to
ste se nadali. I Gloster nee moi da poveruje koliko je srean.
Njene otrovne rei visile su izmeu nas. Prsti su mi mirovali na kolenu. Nisam na to
pomislila. Ako moju majku, sada bezbednu u Bjuliju, obelee kao izdajnicu, odmah u
postati naslednica. A kao udovica mogu se ponovo udati... Nisam o tome razmiljala. Kako
sam bila supruga samo na papiru, nisam shvatala da sam sada udovica. Moj smeh, grub i
cinian, mora da je uplaio Beatris, jer mi je pustila ruku kao da sam kuna.
inilo se da sam opet postala vredna roba.
Ali sada nije bio trenutak za tako duboke misli.
Ne nameravam da postanem izdajnica, Beatris. Idem da potraim telo svog mua, a

kada ga pronaem, postarau se da mu se ukae duno potovanje. Da li ste uopte pomislili

na to? Nisam ni o emu drugom razmiljala tokom duge noi. On je bio je naslednik
Lankastera, uprkos svim manama. ta je uinjeno sa prinevim telom? Da li je izloeno da se
narod Tjuksberija podsmeva nagom i oskrnavljenom nasledniku Lankastera? Stanovnici
Londona pojurili su da nasite ula oevim telom, koje je bez milosti bilo izloeno njihovim
pogledima. Koliko sam znala, princa su moda skinuli i bacili na gradsko ubrite. Da li
elite da princ ostane nepokopan, da mu se ne odri opelo, da se ne prui uteha njegovoj
dui? Ne prilii da bude ponien u smrti.
Uzjahala sam. Toliko mi se duh razjario da nisam bila voljna da istrpim odbijanje.
Pustite uzde mog konja, Beatris. Poite sa mnom, ako morate, ako vam to dunost
nalae ili mi se sklonite s puta.
Nisam elela da poe sa mnom, ali je pola. I nisam bila razoarana. Ponos mi nije
dozvoljavao da zatraim pomo, ali malu mi je utehu predstavljalo bar to to nisam morala
sama da jaem u krvlju natopljeni Tjuksberi. Pred oima mi je jo jednom iskrsnuo komarni
prizor Riarda kako do drke zabija bode u Edvardove grudi.
Jednog dana u s tim morati da se suoim, ali ne danas. Potisnula sam ovaj prizor.

Nikada nisam videla kako izgleda grad nakon bitke, ali sam dovoljno esto sluala
prie. O vojnicima koji su divljali puni vatre usled pobede i piva koje im se slivalo niz grlo i
liavalo ih svake ljudskosti. Ali nikada nisam mogla ni da zamislim takvo neoveno
razaranje. Takvo nemarno nasilje protiv svakoga ko bi im se naao na putu. Tela su leala
rasuta na sve strane, izobliena od rana i naga, i opljakana ukoliko je njihova imovina imala
ikakvu vrednost. Sklonila sam pogled sa tela dece. Sa ena koje su leale u sramnoj parodiji
ljubavi. Morala sam da pogledam da bih znala ta je uinjeno. Mrtvi ovde nisu bili
lankasterovski vojnici uhvaeni u begu. Bilo je ovo bespomono, nenaoruano i neduno
stanovnitvo, zarobljeno unutar zidina, u komaru razularene pobednike vojske.
,,Tiho!, promrmljao je Sim dok smo se probijali ulicama. Ne privlaite panju na sebe.
Ni sa kim ne progovarajte. Nee vas pitati za ime pre nego to vas raskomadaju, gospo. Ili
jo i gore... Malo me je uteilo kada je iz izme izvukao bode dugakog seiva. Olabavila
sam i ja svoj bode, da bi mi lako skliznuo u ruku. Kuda elite da idete, gospo?
Simov glas odvukao mi je pogled sa ispruenog tela deteta, ne starijeg od pet godina,
koje je lealo licem nadole u jarku, kose ulepljene krvlju. Primorala sam sebe da razmiljam.
Na pijacu. Moda emo morati da pitamo...
Sim protenja u znak neslaganja.
Ja u se raspitivati! Drite jezik za zubima, gospo! Potegao je uzde i nastavio da jae.
Pratile smo ga polako, probijajui se kroz haos od kog nam se okretao eludac. Bez ikakvog
upozorenja, iz uske bone uliice izbie mukarci i opkolie nas. Po konim prslucima
zakljuila sam da su vojnici, ali, ako su se ikada i pokoravali kakvom autoritetu, on sada vie
nije vaio. Otee mi uzde, i Beatris. Moj konj poe da poigrava i da zabacuje glavu.
Vidte ta imamo ovde, momci. Lepi konje. I jo lepa odea.
Pusti mi uzde!, zaboravila sam Simovo upozorenje.
Ukusan zalogaj! ivahan! Prljava ruka zgrabila me je za miicu, da me izvue iz
sedla. I pride mlada. Da vidmo ta je pod ogrta...
Zarila sam pete u bokove konja i on se prope i poe da se rita. Napadai opsovae. Sada
je zgrabio moj ogrta, da bi me vre uhvatio. Kada sam stigla da pogledam, primetila sam
da je i Beatris izloena slinom ponienju.
Sklanjaj ruke s mene!, zareala sam.
Bolje bi ti bilo da se umiljava, lepotice. Ako ne eli da bude povreena. Podmukla

ruka mi se obavi oko zglavka na nozi. Zasluili smo nagradu. Upravo smo izvojevali
pobedu za kralja. Povukao me je i gotovo me oborio s konja. ,,A ti si ba onakva nagrada
kakvu hou. Osmeh mu postade zverski. Moji prijatelji, ovi ovde moete biti i njima
nagrada. I jedna i druga. Iscerio se Beatris, koja je bila bleda kao smrt.
Otimala sam se, ali uzalud. Potom se Simu u ruci pojavi bode, blesnu na svetlosti. Kao
i moj kada sam ga upotrebila. Nisam znala gde se zario, ali zaula sam jauk i osetila toplinu
krvi, a zatim ruke spadoe s mog ogrtaa.
Hrista mi! Platie...
Sim se stvori pored mene.
Odbij! Ako povredi ove putnice, platie krvlju. One su jorkisti dole su ovde na
kraljev poziv. Odbij kad kaem!
Na ovo nai napadai zastadoe. Nismo elele da vidimo koliko e im vremena biti
potrebno da se priberu, ve poterasmo konje dok su jo bili rasejani i pojurismo ulicom ne
marei za mrtve i ranjene koji su nam leali na putu ih se nali pod kopitima konja.
Zahvaljujem ti, Sime, rekla sam kada sam dola do daha.
Jo se nismo izvukli. A pred nama je nevolja.
Videli smo kako ulica izlazi na pijacu. Tamo je bio nekakav nered i guva, i ula se
grmljavina glasova. Kada smo se pribliili, urlik oduevljenja zaorio se iz stotinu i vie grla.
Bilo je u njemu nekog ivotinjskog zadovoljstva koje mi je ledilo ve sleenu krv. Sim nam
mahnu da stanemo.
ekajte ovde. Upotrebite no, ako budete morali.
Odjahao je napred, sagnuo se da postavi pitanje grupi mukaraca na ivici mase,
sasluao je odgovor, ponovo postavio pitanje, odmahnuo glavom i vratio se.
Pa?
Lankasterovske voe, odgovorio je kratko, to mi nije predstavljalo nikakvo
upozorenje. Zarobljeni namamljeni iz opatijskog utoita obeanjima oprosta, ali su potom
kao izdajice i pobunjenici osueni na smrt. Sada se sprovodi kazna. Bie obezglavljeni na
pijaci svi do jednog.
inilo mi se da mi je beskrajno dugo trebalo da shvatim ta se deava, ali jo jedan urlik
oduevljenja me trgnu i vrati u stvarnost.
To je ubistvo..., promrmljala je Beatris.
Vojna pravda, gospo. Gloster je jutros odrao suenje. Podigli su oruje na kralja. To
je izdaja. Simovo bezizraajno prihvatanje na neki nain me je okiralo vie od samog ina.
Ne gubi vreme, zar ne?
Ne. Gloster nije gubio vreme i nije ekao dugo da oslobodi kralja od svih neprijatelja.
Ali ni ja nisam smela da gubim vreme.
Moram pronai princa i zavriti s tim. Potom u dozvoliti sebi da razmislim o onom ta
sam saznala o Riardu od Glostera u poslednja dva dana.
Kuda sad, gospo?
Do opatije. Odvedi me do opatijske crkve. Bilo je to jedino mesto kog sam se mogla
setiti.

Obuze me nelagodni mir. Tamo u pronai pomo. Bilo je to porodino mesto, sveto
mesto na koje su porodice moje majke, Despenserovi i Biamovi, dolazili generacijama. Pa
tako u i ja, najmanja i najneiskusnija iz njihovih plemenitih redova.
Ali tada smo uli u crkveno dvorite. Nismo se mogli pretvarati da ulazimo na sveto
tlo. Naglo sam stala na ulazu, videla sam jo dokaza brutalnog ubijanja. Tela su leala svuda
po travi, naslagana uz nadgrobne spomenike nagrizene zubom vremena. Pobegli su ovamo

traei zatitu, ali nisu je pronali. Grlo mi se zatvorilo, a usta osuila.

Sim nemarno podie bradu prema opljakanim telima dvojice imunih mukaraca, i
onome to je ostalo od njihovih ogrtaa, tamnih od sasuene krvi. Pljunuo je u travu.
Prokleti bili svi jorkisti! Ali stekla sam utisak da bi isto rekao za i lankasterovce, samo
da je bio u drugaijem drutvu.
Ne mogu da verujem da su uradili ovako neto. Beatris je sada bila ve potpuno
bleda od oka.
Verujte, gospo, frknuo je Sim.
Poverovali smo kada smo otkrili da su vrata opatije zakljuana. Krv koja mi je dobovala
u vratu uinila mi se glasnom koliko i Simovi udarci pesnicama po drvetu. Prolo je mnogo
vremena. Zauli su se koraci: ili su sporo, vukli se, pribliavali se. Zastali su pred vratima.
Nastupi duga tiina, zbog ega Sim opet pesnicom poe da lupa na vrata. Reetka se
konano smae u stranu i jedan od monaha proviri.
,,Ko je?
Putnici trae utoite, odgovorio je Sim. Dve ene.
Nema ovde utoita. Opat je naloio da se odbije svako ko doe na vrata.
Da se odbije onaj koji bi da ue u boju kuu? Predala sam uzde Beatris i progurala
se pored Sima do reetke. Otvorite vrata, gospodine. elim smesta da vidim opata.
Ne usuujem se...
Podigla sam kapuljau. Nee me prepoznati kako da me ovako prljavu i krvavu
prepozna kao jednog od svojih plemenitih pokrovitelja? ali sam se nadala da u
autoritativnim dranjem uspeti da ga nateram da me poslua.
Ja sam ledi En Nevil.
Gospo! Trepnuo je, zateen. ta radite ovde? Nije bezbedno!
Moje ime bilo je klju. Vrata se malice otvorie i mi se uvukosmo unutra, ostavljajui
Sima napolju da uva konje.
Gospo! Monah je krio ruke od oajanja, a njegovo okruglo lice bilo je izbrazdano
borama od straha i brige. Vidite ta su uradili. Opljakali, oskrnavili. Nema ovde utoita.
Ako je stanje na groblju bilo strano, ovde je bilo jo gore, jer se kroz bezono razaranje
jo uvek nazirala stabilna otmenost i velianstvenost crkve. Poput lepe ene, iseene i
izobliene promiljenim zlostavljanjem, ija se lepota i kroza sve to i dalje nazire. Masa je
protutnjala crkvom poput plimnog talasa, pljakala i unitavala, sekui sve to nije mogla
poneti sa sobom. Svako ko bi joj se naao na putu bio je divljaki poseen, a njegova krv je
jo uvek prljala pod.
Zato neko nije ovo spreio? Zato li je kralj dozvolio takvo skrnavljenje svetog mesta?
Drhtei, urno sam se povukla kada sam shvatila da stojim na mestu gde se donedavno
preko kamenih ploa irila lokva krvi, trudei se da se setim zato sam dola i ta moram da
uradim.
Dola sam da pronaem prinevo telo.
,,Gospo... Videla sam mu strah u oima.
Znate li gde je? Gde su ga odneli?
,,Tiho! Osvrnuo se preko ramena, kao da oekuje da podivljala horda jorkista iskoi iz
zida. Poite sa mnom.
Dao mi je znak rukom i krenuo ulevo, iznenaujue brzo za svoje poodmakle godine.
Pratila sam ga, a Beatris je ila za mnom. Bilo je tamno i tiho iza glavnog oltara, neosvetljeno,
uo se jedino zvuk naih koraka. Kapelice su bile tamne i prazne. Monah je urio dalje, nije
se ak ni osvrnuo da vidi pratimo li ga. Pala sam u iskuenje da jo jednom zatraim da
govorim s opatom, ali tada mi je panju privukao treptaj svee. Monah je zastao i pokazao
mi da uem u Gospinu kapelicu skrivenu od pogleda iza visokog oltara.
Ovde je, gospo. Sakrili smo ga. Od onih koji bi ga mogli odneti i oskrnaviti.

Leao je tamo. Moj mu, Margaretin voljeni sin, leao je na grubom i neukraenom
odru. Telo mu je bilo oprano, krvave mrlje sa lica i ruku oiene. Njegova tunika, koju su
mu ponovo obukli, bila je ukruena i izobliena od krvi, i nosila je tragove rana, ali monasi
su odluili da mu ostave perje, crno na crvenom, oznaku njegovog poloaja i naslea. Nisam
ih mogla kriviti za to, toliko je zasluio. Pogled mi pade na njegovo lice. Neverovatno
mlado, bez boje, gotovo providno, obavijao ga je mir kakav nikada oko njega nisam videla
za ivota. Svee pored njegove glave gorele su postojano, pa mu senke nisu kvarile crte lica.
Smrt mu je izgladila sve bore i uinila ga lepim i konano spokojnim. Moda bih i alila, da
nisam znala da princ u ivotu nikada nije traio mir, ve samo nasilnu smrt za svoje
neprijatelje i slavnu pobedu za sebe. inilo se kao da spava, ruku sklopljenih na grudima.
Pored tela su poloili njegov ma. Neko mu je poeljao kosu tako da je sijala riom
toplinom. Talasala se na promaji i bila jedini znak ivota.
Princ je ovde ubijen?, upitala sam promuklo.
Tako je, gospo. U brodu crkve.
U prisustvu kralja Edvarda?
Da. Kralja i njegove brae. Dolo je do rasprave.
Znai da je glasnik rekao istinu. elela sam da pitam, premda nisam elela da ujem
odgovor.
Da li je stradao od ruke vojvode od Glostera?
Jeste, gospo.
Iza nas se zau buka u poprenom brodu crkve. Beatris glasno udahnu.
Ptice. I one ulaze. Nasmeio se monah bledo. Ne smete ostati.
Ne. Moram se vratiti kraljici. Ako nita drugo, moram joj rei ta sam otkrila, ta sam
uinila. Iz rukava sam izvadila kesu zlata koju sam u ovu svrhu ponela. Znala sam ta se
mora uiniti, a ima li boljeg mesta? uvajte ga, dok u gradu opet ne zavlada zakon,
naloila sam, stavljajui konu kesu monahu u ruku. elim da princa sahranite u horu
crkve, u samom sreditu, da ga svi vide kada kroe u nju. A to se spomenika njegovom
ivotu tie... Nisam mogla misliti. Jo ne. Moda je bolje ne privlaiti panju na njegovo
poslednje poivalite. Vratiu se i udesiti to kada budunost bude jasnija. I mise za njegovu
duu. elim da se slui misa svakog dana.
Ptice ponovo zaleprae, zbog ega mi srce neprijatno zaigra meu rebrima. Znala sam
da moramo da krenemo. Poslednji put sam dodirnula prinevu ruku, hladnu poput kamena
pod mojim stopama. Toliki ivot protraen, toliko nade uniteno ambicijom i majinim
nemarnim vaspitavanjem. Sagnuh se i prislonih usne na njegovo elo. Ne iz saoseanja, ve
u znak oprotaja. Bilo je to prvi put da sam poljubila Edvarda od Lankastera svojevoljno jo
od onog ednog poljupca na dan naeg venanja u katedrali u Aneu.
Postarajte se za njega.
Hoemo, gospo."
Napustili smo Gospinu kapelicu i vratili se do ulaza. Bila sam obuzeta skrivenim i
sumornim mislima. Poto sam izvrila svoju dunost prema mrtvima, nisam u budunosti
sebe videla nikako drugaije osim kao begunca izgnanika na francuskom dvoru ili kao
zatvorenika Jorka. Poznavala sam londonski Tauer u nekim srenijim vremenima i uivala
sam u njegovom gostoprimstvu, ali nisam elela da dane proivim zatoena u njemu. Nisam
elela da budem zatvorenik.
Gospo! Pazite se!, zasikta mi monah na uvo. Zauo se mete na ulaznim vratima.
Nalet hladnog vazduha. Koraci, odluni i samouvereni, ah dovoljno oputeni. Jedan ovek,
sam, ne lovi begunce. Rasplamsala panika splasnu na tihi plamiak.
,,Ovamo! Monah nas gurnu u velianstvenu grobljansku kapelu moje bake Despenser,
sa otmenim stubovima i lepezastim svodom, koja se nalazila malo u stranu od visokog oltara
i u kojoj smo mogle da unemo i sakrijemo se od pogleda iz glavnog broda crkve, a potom

nas je prepustio naoj sudbini.

Kralj!, proaptala mi je Beatris na uvo. Hoe li nas videti?
Odmahnula sam glavom. Nisam se usudila da progovorim, jer je kralj Edvard,
nesvestan publike, priao ogradi pred oltarom. Skinuo je ma sa pojasa i pognute glave
kleknuo, a svetlost usamljenog para svea sijala mu je u zlatnoj kosi.
Slava neka je svemonom Bogu na ovoj pobedi. Njegov glas, dovoljno tih, lako se
prenosio prazninom. Kunem se da e ovo biti poslednja bitka koja razdvaja Engleze, u kojoj
se proliva engleska krv na engleskom tlu. Poloiu ma ovde, kao simbol asne namere.
Nastavio je da klei, oiju prikovanih za krst, kao da eli da u njemu razazna sudbinu.
I ja se setih jedne potpuno drugaije posvete, kada se princ, teatralnosti radi i radi
linog uzdizanja, zakleo na neprijateljstvo i elju za prolivanjem krvi. Bio je ovo tih trenutak,
intiman trenutak izmeu kralja i Boga, trenutak kome niko nije trebalo da svedoi. Tada je
princ svoj zavet iskoristio da okleveta svoje neprijatelje, mog oca koji je ivot dao za njega.
Drhtala sam od bespomonog gneva, dok se nije zauo odjek teke brave na spoljnjim
vratima i novih koraka. Bez daha, ne pomerajui se, virile smo kroz sloeni rad u kamenu.
Ali znala sam ko je i pre nego to sam mu videla lice. Osetila sam ga nakon svih ovih godina.
Riard!
Mislim da sam najvie bila okirana, i da je to bilo preovlaujue oseanje. Nisam
mislila da u ga ovde videti, nikada nisam mogla ni zamisliti da u ga videti ponovo u
situaciji kao to je ova. Ostala sam bez daha u istom trenutku kada mi je svest protutnjala
telom. Mogla sam tek da ga nazrem dok je s bratom stajao pred oltarom, ali bilo mi je to
dovoljno. Razgovarali su verujui da su sami. Svugde bih prepoznala Riardov glas.
Samouveren, s blagim nagovetajem otrine, naviknut da izdaje nareenja i da ga sluaju.
Da li je zavreno?, upitao je kralj.
Jeste. Svi su pogubljeni.
Gledala sam mukarca, ne deaka niti mladia kog sam pamtila, ve iskusnog
mukarca koji se drao samouvereno. Gledala sam vojnika, ovrslog i okrvavljenog u boju,
kog su meseci sukoba i izgnanstva pretvorili u kraljevog savetnika kome je mo pasala
koliko i vezene rukavice koje sam mu ukrala.
Gadan posao, ali i to je neko morao da uini. Edvard se osvrnuo po praznim niama
iz kojih su statue bile izvuene i razbijene u mahnitosti razaranja. U odsustvu zlata i srebra
osim za krst na oltaru. Sada emo se postarati za obnovu ovog mesta. Namrteno je
pogledao tlo pod nogama. Zamiljala sam kakve strahote se tamo jo nalaze. Ako nita
drugo, mora se oistiti. Dovedi ovamo biskupa od Vustera, Riarde. Potom emo udesiti
sahranu lankasterovskih lordova. Moda i jesu bih izdajnici, zavedeni i slabi, ali hrabro su se
borili. Zasluili su da budu asno sahranjeni.
Riard je pratio bratovljev pogled.
Nae trupe se ponaaju kao ivotinje. To nas sramoti.
Teko ih je kriviti. Slegao je kralj ramenima. Koristimo ih, dajemo im piva dok ih
toliko ohrabri da zaborave na smrt i sakaenje. Ne moemo ih osuditi zbog posledica. To je
cena koja se mora platiti. Pobednike vojske oekuju nagradu.
Suvie je, odgovorio je Riard. to je mnogo, mnogo je. Nasuminom ubijanju se
mora stati na kraj. Izdao sam nareenja komandantima. ekao je, dok je Edvard stajao
pognute glave pred oltarom poslednji put. Dah mi se povratio. Uskoro e opasnost proi.
ta sad?, upitao je Riard kada je kralj krenuo s njim.
Margareta. Moram je pronai. Suvie je opasna da bi ostala na slobodi.
Ukoila sam se.
Pobegla je iz grada, ree Riard.
Onda emo je pronai. Poslao sam izvidnicu, nije mogla daleko umai. Edvard
prijateljski uze Riarda za ruku. ak i sa udaljenosti videla sam da kraljevo lice blista od

trijumfa i iznenadne pomisli. Razmiljao sam. Osmeh postade malice lukav. En Nevil je
s Margaretom.
Priguila sam jecaj ukoenim prstima.
Istina, sloio se Riard.
En Nevil vie nije udata.
,,I to je istina.
,,I ona je naslednica svoje majke. Ima li tu nekog interesa?
Riard je nagnuo glavu kao da o tome razmilja. Jasno je bilo da mu Imam! ne pada na
pamet. Krv koja mi je uzavrela kada sam ga primetila sada mi se hladna i troma slila u
vrhove prstiju i stopala. Da na tako hladnokrvan nain o meni razmilja ovek koga sam
mislila da u voleti do smrti. ovek za koga sam verovala da me voli.
Bie ona bogata nevesta, Dikone, nastavio je Edvard, kada je video da njegov brat ne
namerava nita da kae. Ukoliko njena majka bude obeleena kao izdajnica, smesta e
primiti nasledstvo. eli li je? Naravno, moe uzeti i nevestu vieg roda. Marija od
Burgundije i dalje nije verena.
Vieg roda od Nevilovih?, nasmeio se Riard sarkastino. Da li je to uopte
mogue? Iznenada je podigao pogled i osvrnuo se.
ta je bilo?, upitao je Edvard.
Nita. Moda samo duhovi.
Ili golubovi. Dakle? En Nevil? ta emo s njom? ponovio je Edvard. Ako mi padne
aka, moram joj pronai mua, a ti si bio voljan da je uzme kada je Vorik bio moj ovek.
Istina je da je suvie dragocena da padne u pogrene ruke. Neki bi je nazvali izdajnicom i
postupili u skladu...
Izdajnica? ekala sam, zadravala sam dah. I nadala se da e Riard odgovoriti.
Razume se da me eli, da e se zauzeti za mene. Potom se zaue urni koraci i pojavi se
Klarens, upotpunivi trojstvo kraljevske brae.
ta je ovo?, upitao je gledajui as jednog, as drugog sumnjiavo. Neka duboka
politika?
Nita znaajno. Raspravljamo ta emo s En Nevil. Riard je ovo odbacio kao da je u
pitanju stvar koja nije bila vredna njegove panje. Razmisliu o tome, Edvarde. Kada se sve
ovo okona, moda.
ta e s En Nevil! Razmislie! Kada bude imao vremena! Bila sam poniena, besna,
oseanja su divljala u meni, gotovo su me naterala da ustanem i stanem pred njega i
zatraim objanjenje. Samo me je Beatrisina ruka na ogrtau spreila. Da li je ovo ovek koji
mi se zakleo na venu ljubav? Kako se usuuje da tako nezainteresovano raspravlja o meni.
A eznula sam da odem do njega, da sve rizikujem. Da se stavim pod njegovu zatitu. Ali
njegove hladne rei zadrae me iza lia uklesanog u kamenu dok su se udaljavali crkvenim
brodom. Sada si slobodna da ode Glosteru, osvetoljubiva Margareta me je optuila u snu.
Ako je tako i bilo, nisam imala nikakvu garanciju da u biti dobrodola.
Glosterova pojava je veoma impresivna, promrmljala je Beatris.
Zaista je bila! I nije mi se to dopadalo! Oseala sam kako mi pogledom ispituje lice.
Da, rekla bih da jeste. Ipak je on konstabl Engleske.
Gleda na vas kao na buduu suprugu.
Mislite? Meni se inilo da se prilino premilja da li sam podobna za princa kraljevske
krvi!
U tiini smo i na izvesnoj udaljenosti pratile kraljevski trojac do zapadnih vrata.
Hoe li pogubiti kraljicu?, upitala je Beatris poto je shvatila da neu dalje nita rei.
Kao to je i ostale lankasterovske zapovednike?
Kralj ili Gloster?, procedila sam kroza zube.
,,I jedan i drugi, ili jedan ili drugi.

,,Ko zna? Znam samo da izdajstvo vreba u srcu prokletih jorkista.

I pritom nisam mislila na kralja. Niti na politiku!

Izjahale smo iz Tjuksberija, a napetost meu nama bila je gotovo opipljiva. Beatris bi
me bila zatrpala pitanjima, ali ju je nekoliko mojih kratkih odgovora uutkalo, pa je ila za
mnom utljiva i osorna koliko i Sim. Nisam marila. Za malo toga sam marila na ovom tihom
putovanju. Naposletku projahasmo kroz kapije u talsko dvorite.
Bilo je sablasno tiho.
Gde je kraljica?, upitala sam kada je domain izaao pred nas pre nego to smo
sjahali. Znala sam zato i pre nego to sam mu videla izraz olakanja na licu.
Otila je. Jorkistiki izvia vien je u blizini. Poslao sam je u manastir u Liti
Malvernu...
Device mi! Produetak putovanja je poslednje to mi sada treba.
Okrenuvi umornog konja, priznala sam da nam je sudbina da prelazimo iz ruke u
ruku, iz jedne kue ispunjene strahom u drugu. Premda mi se stomak stezao na tu
neprijatnu pomisao, znala sam da moramo da odvedemo kraljicu do obale i vratimo je u
Francusku. U tren oka smo postali otpadnici, neisti koliko i gubavac sa zvonom na pijaci.
Zato nisam izala iz kapelice i zatraila oprost za ulogu na koju sam bila primorana?
Zato se nisam predala na milost Riardu i pozvala se na sve to je u prolosti bilo meu
nama?
Zar ga ne voli?
Volim. Jednostavno pitanje i jednostavan odgovor.
Da li sumnja u njegovu ljubav prema tebi?
E, ovo je bio problem. Nisam to vie znala. Sve mi je u glavi bilo zbrkano. Tako je
hladan, tako proraunat odgovor dao Edvardu bez ikakve urbe i elje da me dobije, ak ni
kada sam mu ponuena. Hoe li me uzeti samo zbog mog bogatstva? Ako ne pronae nikog
boljeg? Ismevao je moje poreklo. A nekada me je voleo...
Ljubav moe umreti. Moda vie ne gaji nikakva oseanja prema tebi.
Ali zato bi ljubav umrla?
Jer ti si izdajnica, ki izdajnika.
Nisam se ovome mogla usprotiviti. Ako bih se bacila pod noge Riardu i ako mi ne bi
oprostio, u tren oka bih zavrila u Taueru.
Ili bi me udali da veu nekoga bilo koga za krunu jorkista.
Setila sam se Edvardovih nemarnih rei. Bila sam suvie dragocena da padnem u
pogrene ruke.
Ako se Riard oeni tobom, hoe li ikada saznati zato je to uinio? Bogatstvo i mo nasledstvo
tvoje majke uvek je vanije od ljubavi.
Ne! A potom poe da me nagriza jo odvratniji crv sumnje...
Da li eli da se vee za takvog oveka? Krv mu je na rukama. No koji je ubio princa drala je
Riardova ruka. Kako da za to pronae opravdanje?
,,Pa! Beatris me je pogledala iskosa kada sam naglas opsovala. Loe ste drutvo.
Podigla sam rame. Znala sam to. A nisam bila blie istini.

Bila sam iscrpljena kada ugledasmo Liti Malvern, siromani manastir, pribeite
nekolicine ostarelih monaha skriveno duboko u umi u tihoj dolini ispod planinskog lanca.
Ponudie nam malo udobnosti, ali bar e nam pruiti utoite dok ne smislimo plan bekstva.

Izbor trenutka bio je besprekoran.

Nisam mogla odabrati gori.
Tek to sam stigla, ula u hladnu i strogu prijemnu odaju za putnike, tek to sam se
pripremila da za svoje odsustvo odgovaram pred kraljicom, i tek to sam osetila olakanje
kada sam ula da je legla, zau se zagluujua buka na vratima. Ve je bio mrak i monah nije
bio voljan da otvori vrata. Sa snanim predoseajem pola sam s njim.
,,Ko trai gostoprimstvo?, upitao je uzdrhtalim starakim glasom.
Ser Vilijam Stenli. Ovde sam po kraljevom nareenju.
Srce mi potonu do natopljenih cipela. Bilo mi je poznato to ime. Bio je to ovek
sumnjive odanosti koji je zasada bio na strani jorkista. Odmahnula sam glavom kada me je
monah pogledao.
Kasno je, gospodaru. Braa su se povukla na poinak.
Otvorite u ime kralja Edvarda. Otvarajte!
Ne moemo vam ponuditi gostoprimstvo, gospodaru.
Ali znala sam da mora da mu otvori vrata. Srea nam je okrenula lea.
Imam razloga da verujem da je Anujka kod vas. Otvorite vrata, brate, i neete biti
povreeni. Ser Vilijam nije eleo da odustane.
Pokazala sam monahu da irom otvori vrata. Neko nas je izdao. Kako u opatiji nije bilo
utoita za princa, tako ga sada nee biti ni ovde za nas. I tako smo postali zatvorenici,
ostavljeni na milost i nemilost kralja, i po njegovom nareenju nas je valjalo dopratiti na
drugi kraj zemlje.
Uskoro emo otkriti ima li milosti u njegovim rukama.

IV
Kralj Edvard je naloio da nas iz Tjuksberija dovedu u Koventri, u kraljevske odaje u
kojima se njegov savet esto sastajao. Mora da smo bili oajna skupina u oima jorkista kada
smo stigli. Umorni i prljavi od puta, ak ni meu sobom nismo razgovarali, pa nisam mogla
zamisliti kako nas je kralj uopte mogao smatrati pretnjom po svoju bezbednost ili krunu.
Uprkos svemu bili smo pod jakom straom. Kraljica je putovala u nosiljci, navukavi zavese
da se sakrije od sveta.
Jaui obavijena sumornim tmurnim oblakom, koji je bio u otrom kontrastu sa
prolenim vremenom, strahovala sam od sekire koja mi je visila nad vratom i pretraivala
seanje pokuavajui da shvatim kakav je kralj ovek. Pravedan. Edvard nije sklon
prolivanju krvi. Ako je mogao oprostiti Klarensu, nipoto ne moe bili lo. Ali pred oima
poee da mi iskrsavaju razni prizori. Bez grie savesti je pogubio lankasterovske
vojskovoe. Nije spasao Vorika kod Barneta. Nije spreio svog brata Riarda da
hladnokrvno posee princa.
ta li e uiniti sa mnom?
Nisam imala nikoga da me brani niti da se zauzme za mene. Nisam imala poverenja u
Klarensa, a nisam znala gde je Izabel. to se Riarda tie... Ko zna ta je njemu na pameti?
Morau sama da se branim.
Zadrhtala sam na blagom povetarcu.
Da li e se sklupati i zaplakati pred Edvardom od Jorka?
Ispravila sam se u sedlu. Biu iskrena i otvorena. ta mogu da izgubim? Prikriu strah i
moliti se da kralj odlui da bude milostiv prema izdajnici i udovici svog najljueg
neprijatelja.

Pod straom me odvedoe pred Edvarda, gde naglo stadoh pred vratima iznenaujue
intimne male odaje.
Bogu hvala! Riard nije bio tu. Ali Klarens jeste sedeo je prekrtenih nogu, a ruke je
nemarno prebacio preko naslona niskog dvoseda. Niko nije mogao znati da su mi kolena
pod suknjama klecala dok sam se klanjala. Edvard je bio zavaljen i sedeo je prekrtenih
ispruenih nogu, ali je smesta skoio i priao da me uzme za ruku i smesti me u stolicu
pored kamina. Nije izgledao neprijateljski. Napela sam miie iz istog straha zbog
neizmerne moi koju je ovaj ovek imao nada mnom.
Ledi En. Ili bi moda trebalo da kaem princezo? Uzdigli ste se otkako smo se
poslednji put sreli. Edvardov naklon vie je liio na podsmeh. Paljivo sam mu se zagledala
u lice da proverim ima li zlobe u njemu. Nisam je videla. Ruke je sklopio oko pojasa, a
dranje mu je bilo oputeno i leerno. Pretpostavljam da moram odluiti ta da uinim s
vama. ta vi mislite, ledi En?
Pa, bilo da je u pitanju zloba ili nestaluk, problem e natovariti meni. Sedela sam i
oajniki se koncentrisala na preivljavanje. Kralj Edvard je u rukama drao moj ivot.
ta predlaete?, ponovio je kao da se dogovaramo kojim emo putem kroz umu za
vreme lova. Obeleeni ste kao lankasterovka. Vai otac i mu podigli su oruje na mene i
sada su mrtvi, vaa majka se sklonila iza debelih zidina da ne bi morala da se suoi sa mojim
sudom, pa ste vi jedina izdajica pod imenom Nevil koja mi je dopala aka. Vi ste mi
neprijatelj, mala princezo. I ta sada da radim s vama?
Videla sam da mu oi svetlucaju. Bile su tople i utene, duboke smee boje zrelog
kestena. Ali bila sam oprezna. Moda se poigrava sa mnom, uljuljkava me da vidi da li znam

neto to bi mu moglo biti od koristi. Daje mi dovoljno kanapa da samu sebe obesim. Ili
moda smatra da sam suvie mlada da bih mu predstavljala pretnju, mlaa Nevilova ki
prema kojoj bi trebalo da se ponaa snishodljivo. Znajui da ne smem da spustim gard,
odluila sam da je napad najbolja odbrana. Ako e me kazniti, neka me kazni.
Ne mogu vam odgovoriti, jer ne znam vae namere, velianstvo. Da sam mukarac,
ve bih bila mrtva.
Istina. Iskrivio je usta kao da razmilja o ovoj mogunosti. Potom mu se lice opet
ozari prijateljskim osmehom, i ja razumeh zato njegovi neprijatelji govore da mu se ne
moe verovati. Pretpostavljam da bi trebalo da vas pogubim.
Ali kao lankasterovka nemam nikakvu vrednost, odgovorila sam otro. Princ je
mrtav. Moj otac, erl, i moj stric Nevil takoe. Grofica je u manastirskom utoitu. Nemam
nikoga ko bi mi pritekao u pomo. Kakvu vrednost imam?
Tako je kako kaete, gospo. Majstorski ste sve saeli. Priao je stolu na kom su se
nalazili krag i pehari, nasuo je i pruio jedan tihom i opreznom Klarensu. Kada mi je stavio
pehar u ruku, morala sam snano da ga stegnem da mi vino ne isprska haljinu. vrsto sam
stezala pehar i ekala.
Vi ete postati veoma bogata ena.
Znam to, velianstvo. Ali to ne znai da vam predstavljam pretnju.
Edvard poe da se smeje.
Razumem. I ini mi se da ete se pogaati sa mnom, gospo, za svoj ivot.
Nisam ja odabrala da se udam za Edvarda od Lankastera, velianstvo.
Procenjivao me je nagnute glave, nedokuiv, poput lisice koja odluuje da li kokoka
koju gleda vredi truda. Obeshrabrena njegovim znaajnim pogledom, spustih pogled na
tamno vino u peharu. Klarens mi privue panju, jer je lenjo i samozadovoljno protegao
ruke, zevajui kao da mu je sve ovo vrlo zamorno. Prezirala sam ga vie nego ikada. Nisam
htela da ga pogledam. Nije li njegovo dezerterstvo dovelo do erlove smrti? A ipak sam u
sebi pronala snage da potisnem mrnju koja je kljuala i pretila da se rasplamsa. Nisam
smela da dozvolim sebi da mi neto skrene panju. Sve ostalo e saekati, ak i moja
budunost, ali Edvard bi bar mogao da mi skine jedan teret s due, najtei od svih. Uzela
sam jo jedan gutljaj vina uprkos suvom grlu.
Imam jednu molbu, velianstvo.
Samo jednu?, Edvardove obrve se podigoe. Iznesite je.
Da mi kaete kako je moj otac umro.
Oigledno ga je ovo iznenadilo.
Mislio sam da smo se sloili da lako moete izgubiti glavu. To bi trebalo da bude vaa
molba, zar ne? Da molite za milost?
Moda bi i trebalo, velianstvo. Ali ovo je rana koja nikako da zaceli. Kako sam znala
da Edvard voli dramu, naglo sam spustila pehar na pod i pala na kolena. elim da znam
kako je erl stradao, velianstvo. Podigla sam pogled i susrela se s njegovim, molei ga,
primoravajui ga snagom volje da mi kae istinu.
Kako ste vi samo odluna mlada ena, primetio je, ne bez ljubaznosti. To e vam
samo naneti bol.
Ne onoliki koliki mi nanosi neznanje. Ne onoliki koliki mi je nanela verzija koja mi je
preneta, a u koju odbijam da poverujem.
,,U redu, ustro je klimnuo glavom. Ali ne smete kleati kao molilac kada od mene
traite neto to ne iziskuje nikakav moj trud. Podigavi me, ponovo me je smestio u stolicu
i vratio mi pehar u ruke. ta elite da znate?
Iz mene potee straan stid sa kojim sam ivela, stid zbog erlovog loeg vodstva,
njegovog kukaviluka, izdaje svojih ljudi. Zbog saznanja da je na kraju, kada je uvideo da je
beg nemogu, hteo da se pogaa za svoj ivot.

Svedok vas je slagao, rekao je Edvard neno. Ili vas je namerno obmanuo. Dakle,
elite istinu? Neu vas lagati, s obzirom na to da ste jedna tako hrabra princeza. Vrhom
izme privukao je nogu stolice i seo blie meni. Uzeo mi je pehar iz ruke i sklopio ruke oko
mojih, bila je to topla uteha. Bez ikakvih oseanja ispriao mi je priu.
Sluajte, gospo. Ovako se desilo. Napao sam rano, kada je ovek na dvadeset koraka
samo nejasan treptaj u zoru. Iznenadio sam ih. Primetila sam daje pourio da umanji svoju
vetinu. Sve se svrilo nakon tri sata teke borbe. Video sam erla tamo gde je boj bio
najei, hrabro se borio. Do samog kraja je vladao sobom, sjahao je da se bori sa vitezovima
iz svog domainstva kada vie nije bilo nikakve nade za pobedu. Njegovo vladanje bilo je za
primer.
Klimnula sam glavom, oseajui kako mi snanije stee ruke.
Tako ne postupa kukavica. Rekla sam tiho, gotovo kao za sebe.
Ne. Njegov postupak doneo je ast imenu Nevila.
Malo sam uzdahnula. Kraljiini dounici govorili su joj onakvu istinu kakvu je elela da
uje. Istinu koja je bila iskrivljena i zamaskirana do neprepoznatljivosti.
Da li ste morali da ga ubijete, velianstvo?
Edvard je pomerio stolicu.
Naloio sam da mu se potedi ivot ali su jorkistike trupe stigle do njega prve i
posekle ga. Tako da ga nisam spasao i, ako je to moja krivica, onda je morate staviti na moj
raun.
Iskrenost na tom lepom licu bila je neprijatno razoruavajua. Nisam mogla govoriti.
Sada mi je neno drao ruke i pomislila sam kako ima tuge u borama na njegovom licu. Ali
zatresla sam glavom, svesno odbijajui da mu dozvolim da me utei.
Da li ste morali da izloite njegovo nago telo? Da ga toliko ponizite?, ove poslednje
rei mi zastadoe u grlu, kada mi je pred oima iskrsla slika tog konanog ponienja.
Jesam. Sada se kraljeve usne skupie i ja videh neumoljivu volju da odbrani svoju
mo. elela sam da ujem istinu i dobila sam je u najsirovijem obliku. Da... i isto bih bez
razmiljanja ponovio ve sutra. Bila bi fatalna greka dozvoliti da Vorik postane linost na
koju e se pozivati nezadovoljni. Zar ne znate? Ve su poele da kolaju glasine da je iv, ni
sat vremena nakon njegove smrti. Da e se vratiti da jo jednom podigne barjak Lankastera.
Morao sam pokazati da je Vorik mrtav i da je njegova sila istroena. Bih je to neophodno i
neu se za to pravdati. Ali mogu vam rei da njegovo telo nije bilo oskrnavljeno. U Biamu je
sahranjen sa svim poastima. Klimnula sam glavom, jer sam znala da je avgustinska opatija
bila poivalite Nevila. Mogao sam ga raskomadati, jer je bio izdajnik. Mnogi su mi
savetovali da to uinim, ali nisam eleo da mu u smrti uskratim potovanje.
Trepnula sam, da ne bih zaplakala. Verovala sam mu. Kakve je koristi imao od dalje
srdbe ? Oni koji su igrali na kartu izdaje, kao to je to eri uinio, rizikovali su da izgube sve.
Da li sam udovoljio vaoj molbi?, upitao je.
I ja naposletku klimnuh. Oklevala sam.
Smem li jo neto da vas zamolim?
Jo jedna molba? I pored otrog kajanja, videlo se da ga je ovaj moj zahtev zabavio.
Da ujem.
elela bih da govorim o svojoj majci, velianstvo. Nedostaje mi. Da li biste joj
oprostili, da moemo da se sastanemo... Ruke mu se zgrie dok je drao moje. Pogledala
sam ga kroz trepavice i osetila upozorenje u nainu na koji je stegao vilicu i naglo mi pustio
ruke. Nisam mislila da je ljut, ali je odgovorio kratko.
Nisam jo doneo odluku i neu vam nita obeati. Grofica zasada moe da ostane u
Bjuliju, kao to je odluila, pod zatitom mojih ljudi. Odgurnuo je stolicu, ustavi kada sam
htela da progovorim, i pogledao me tako da sam bila primorana da podignem pogled. Ona
je mona i bogata, ukoliko zbog izdaje ne odluim da je liim novca i zemlje. Ali ne plaite

se. Neu je pogubiti. Razvukao je stisnute usne u osmeh. Ne ratujem sa enama. A sada,
mala princezo, ako ste izneli sve svoje molbe, ta da radim s vama?
Ja u na to odgovoriti.
Ova upadica me je uhvatila nespremnu. Kao i Edvarda. Klarens je po prvi put
progovorio, uspravio se u sedei poloaj i nagnuo se napred, naslonivi se laktovima na sto.
Pomislila sam kako mu oi sijaju u nekom otrom iekivanju.
Ako smem da predloim, brate? Zato ne bi dao En meni na staranje? Nita mi ne bi
bilo milije nego da ivi u mom domainstvu pod zatitom svoje sestre. Vojvotkinja je sada u
Voriku. Bez sumnje e Ledi En prijati da se vrati u svoj stari dom. Moe ostati kod nas, dok
joj ne pronae trajniji smetaj. Znam da je Izabel mnogo nedostajala i da e joj biti milo da
opet bude u sestrinom drutvu.
Oseala sam kako moj um ralanjuje njegove rei, glatke i nedune poput svee
pavlake, ali nepouzdane poput dubokog mranog jezera kome se dno ne moe ni naslutiti i
koje predstavlja opasnost za nedunog putnika. inile su se sasvim bezopasne, premda
nisam mogla da zamislim, u svetlu naeg skoranjeg otuenja, da e me Izabel doekati
rairenih ruku. Niti mi je Klarensova tvrdnja kojom je prema meni izrazio bratsku naklonost
zvuala istinito. Trajniji smetaj. Mislio je na brak. Poto e mi biti dozvoljeno da ivim, a s
obzirom na to da sam znaajna naslednica, nee mi dugo biti dozvoljeno da ostanem
neudata. Edvard e ve nai nekoga, nekoga iju e lojalnost biti potrebno negovati brakom
sa naslednicom Nevila. I kao i u prolosti, nita nee biti u mojim rukama. Nakon svih
napora tog jutra osetila sam kako me snaga naputa i ostavlja me neobino praznu i otupelu.
Iznenada me vie nisu interesovali planovi za moju budunost: nek ine kako im je volja.
Edvard se ozari.
Porodino reenje. Veoma mudro. Na trenutak se zamislio, a potom me je uzeo za
ruku i podigao na noge. Odluka je doneta, mala princezo. iveete u Voriku i vaa sestra e
biti odgovorna za vae kretanje. A bie odgovorna i za vau bezbednost i sigurnost. ivot
vam nee biti nepodnoljiv, sestro.
Nepodnoljiv? Nisam elela da se naem na milost i nemilost Klarensu i Izabel, ali bilo
je to najbolje emu sam se mogla nadati.
Zahvaljujem vam se, velianstvo. Zahvaljujem vam se na oprotaju i velikodunosti.
Glas mije bio bezbojan. Naklon besprekorno zvanian. Prijem se oigledno zavrio i ja
se spremih da poem. Kada se vrata otvorie...
Ne sada. Ne ovo.
Bila sam suvie umorna i emocionalno iscrpljena da bih se sada sa ovim nosila.
Mislim da me u prvi mah uopte nije video, bio je zaokupljen naramkom svitaka koje je
nosio, sa sve kraljevskim peatima. I eto ga, preda mnom, ba kada bi mi najmanje
odgovaralo da se suoim s njim, dok ne priberem misli i ne razmislim o odgovoru. Riard,
vojvoda od Glostera. Konstabl Engleske.
Kada me je ugledao, zaledio se u mestu.
Njegova pojava je impresivna.
Beatrisine rei odjeknue mi u glavi. Iz daljine sam, kroz kamene rezbarije u
Tjuksberiju, videla da se promenio. Sada sam osetila zrelost od koje se tek nagovetaj nazirao
u opatiji. I nije mi bilo milo. Proraunato i upitno, najpre je pogledao kralja i Klarensa. Potom
mi se, preavi pogledom od moje glave do cipela, i bez sumnje nezadovoljan mojim
neprijatnim izgledom, pomalo povrno naklonio.
Gospo. Doputovali ste bezbedno.
I njegove rei i njegovo lice bili su bezizraajni. Oigledno je umetnost obmane
savladao do savrenstva. To me natera da porumenim u licu.
Da, gospodaru. Kao to kaete. Umela sam da mu vratim istom merom. Ako emo se
igrati drvene nezainteresovanosti, kao da smo bih samo povrni poznanici, onda u i ja biti

zadivljujue ledena.
Bilo je to veoma udno, itava ta iscrpljujua scena koja se odigrala. Riard jedva da me
je i pogledao, i to samo jednom, kada su nam se pogledi prvi put susreli, a potom mu oi
postae tamne i bezizraajne. Usne mu se nisu izvile u znak pozdrava. itavo telo mu se
ukrutilo, kao da je primio udarac maljem.
Oekivala sam neto od njega. Razume se da sam imala to pravo, ak i nakon dvanaest
meseci razdvojenosti. Od svih oseanja koja sam istrpela otkako je zapoela invazija, nita
me nije povreivalo koliko Glosterovo hladno odbacivanje.
Gloster me moda i nije gledao, ali ja sam gledala njega.
Zaista je to bio Gloster. A ne Riard. Kako je bio s kraljem, nije nosio oklop. Pancirna
koulja, prekrivena metalnim zatitnim trakama, bila je od raskonog baruna blistavoplave
boje. Preko nje je blistala ogrlica koja je oznaavala njegov visok poloaj, tamni rubini sijali
su na svetlu krvavocrvenom bojom. U mislima sam im, kada mi oi padoe na njih, pripisala
opasnu dra. Riard kog sam poznavala nikada ne bi razmiljao o svojoj pojavi. Ali da li je i
ovaj Gloster takav? Nisam znala. Autoritet je nosio lako, a ipak je u njemu bilo neke
hladnoe, otrog samopouzdanja. Mislila sam da niko ne moe lako da dovede u pitanje
njegov autoritet konstabla, bez obzira na njegovu mladost. Negde usput vojvoda od Glostera
stekao je vetinu vladanja i razvio ju je, namerno ili sluajno. Fiziki je bio onakav kakvog
sam ga se seala, ah bilo je tu nekih suptilnih promena. Tamna kosa bila je neuredna i
razbaruena, jer ju je esto mrsio nemirnim prstima, lice mu je bilo mravije, otrije, vie je to
bilo lice naunika nego vojnika, a ipak sam iz uobiajenih glasina saznala da se istakao u
boju. Kod Tjuksberija su ga, zbog njegove odvanosti i staloenog vodstva, mnogi ratnici
veliali.
Ali ruke su mu krvave.
Dozvolila sam pogledu da se spusti na njegove ruke, ruke dugih prstiju, vete, koje su
sada drale svitke i peate. A umele su da dre i no i postignu zastraujui rezultat.
ta on vidi kada me pogleda?
Pitala sam se. Ja sam videla monog mukarca, uticajnog, autoritativnog. ak i oholog,
ako je suditi po gordom dranju glave. Ali ta je on video u meni? Srce mi je potonulo kada
mi se odgovor nametnuo. Sumnjala sam da sam i ja imala istu primamljivost i privlanost
kakvu je on imao, a moja enska tatina zadrhtala je zbog toga kako sam sada izgledala,
uprkos svim naporima da se operem i dovedem u red. Tri nedelje na putu, iscrpljujui
tempo, prelaenje reka i blatnjavih prolenih puteva upropastili su mi odeu preko svake
mere. Da li je video neurednu, iscrpljenu mladu enu u haljini koja je nekada bila otmena, a
sada bila potpuno unitena? Izmuenu udovicu ijim nervima je bilo dosta uzbuenja za
jedan dan? Ne bih ga krivila. Oajavala sam zbog onog to mora da vidi.
Porodino okupljanje? Okrenuo se i stao u sredinu, na neobian nain dominirajui
itavim skupom. Spustio je svitke na sto.
Da, na neki nain, odgovorio je Edvard, uputivi mi zahvalan pogled. Raspravljali
smo ta da uinimo s En.
,,I? Glosterov pogled ostao je prodoran, a glas mu je bio tih. ta ste odluili?
Klarens se ponudio da je primi, izneo je Edvard. Da ivi u Voriku pod njegovom
zatitom. Bie dobro za nju da bude sa Izabel.
Videla sam to jer sam ga poznavala. Jer sam ga posmatrala. Glosterova reakcija je bila
neverovatna zbog samokontrole koju je pokazao, ali sam videla da su mu se miii u
ramenima napeli, videla sam kako mu male brazde oko usta gotovo neprimetno
produbljuju. Pogled koji je uputio Klarensu bio je leden i neprijateljski.
A ipak mu je glas bio ljubazan, utiv, jedva zainteresovan.
Velikoduna je to ponuda, Klarense.
,,Nije..., Klarensov osmeh bio je bremenit samozadovoljstvom. Samo savreno

reenje.
Nesebino, rekli bi neki. Koji ne znaju istinu.
ta ti je, Dikone?, upitao je Edvard, osetivi nevolju. To e reiti problem sa kojim se
trenutno suoavamo.
Gledala sam as jednog as drugog, ponovo probuenih ula, sada do krajnjih granica
izotrenih. Bilo je neega meu njima to se nije videlo na povrini.
Gloster se okrenu prema kralju.
Ne. Ne slaem se. To je najgora odluka.
,,Zato? Klarens se zavalio i podigao pehar vina u razmetljivu zdravicu.
Znam kakvu igru igra, Klarense. To ne sme biti.
Ne igram nikakvu igru, mali bato. Tek nagovetaj zlobe.
Da, igra. I to igru zlu i sebinu. Ona ne bi trebalo da ide u Vorik.
Ali kralj se slae da bi trebalo...
Okrenue se jedan prema drugom poput pasa koji se krve oko kosti. Strahovala sam da
sam ja ta kost, ali jo nisam razumela zato. Sav uglaen, Klarens je uivao i ja sam znala da
je poslednje mesto na kom elim da budem njegovo okrilje u zamku Vorik. Ali ni ovde
nisam elela da budem, da se oko mene otimaju i pokazuju zube jedan drugom.
Ako biste me izvinili, vae velianstvo, skrenula sam im panju. Ne oseam se
najbolje. Naklonila sam se Edvardu.
Razume se. Odmah me je odveo do vrata. Moete sada biti spokojni. Dugo je bilo
ovo vae putovanje, gospo, ali najzad ste bezbedni i kod kue.
Edvard je poloio krupnu aku na moje rame. Osetila sam toplinu kroz pohabani rukav
i, za razliku od Glostera, znala sam da kralj nema na umu kilometre koje sam prela. Suze
zapretie da se izliju, jer sam, po prvi put otkako sam kroila na englesko tle, osetila iskreno
saoseanje. Napustila sam sobu to sam bre mogla i ne gledajui Glostera. Nisam mogla
podneti da ostanem da se oko mene gloe i u koju svrhu? Nisam imala odgovor na ovo
pitanje. Nije mi se to dopalo. Niti mi se dopadalo to sam problem sa kojim se trenutno
suoavaju.
ta se desilo Glosterom? Glosterom, ne Riardom. Kao da je stekao novu ljuturu.
Nije bila glatka kao kod jajeta Riard nikada nee biti gladak, ali itavog ga je obavijala i na
njoj nigde nije bilo pukotine. Nije dozvoljavao da pokae ni ranjivost ni slabost. Nakon ovog
sastanka posumnjala sam da vie nema slabost i ranjivost koju je pokazao u mladosti u
Midlhamu. U Tjuksberiju je bio hladan, moda je to bila posledica usredsreenosti na
smirivanje situacije nakon pobede. Ali ovde nije bilo opravdanja za ovakvu ravnodunost.
Osim ako... Videla sam kada je uao u prostoriju. Moda vie ne gaji nikakva oseanja
prema meni, ali i dalje nosi prsten, mali zlatni prsten sa rubinom, na malom prstu desne
ruke. ta da o tome mislim, ako bi uopte trebalo da o tome mislim? Ili o injenici da ga je
neprestano okretao na prstu levom rukom kada mu je Klarens uputio izazov i zahtevao da
me odvede u zamak Vorik.

Sutradan smo urno otputovali. Edvard je urio u London sa Glosterom i nameravao je

da povede Margaretu sa sobom. A Klarens je u meuvremenu trebalo da me otprati u Vorik.
Usred buke i metea konja i kola, naoruanih ljudi i nosiljki, metea nalik na vojnu
operaciju, pojavio se Gloster i doveo konja do mesta na kom sam ekala dalja nareenja.
Stajala sam kamena lica i pripremala se da sakrijem misli.
Gospo. Nagnuo je glavu.
Glostere. Oponaala sam njegovo strano i namerno zvanino ophoenje.
Bie vam udobno u Voriku.

Hoe li? Nevane rei, a ipak sam osetila da ona hladna nezainteresovanost od jue nije
ba toliko nepromenjiva. Vie je to bila priguena vrelina. Razmislila sam o jednako
bezizraajnom odgovoru i odmah ga odbacila.
Jue niste eleli da odem! Koliko se seam, osudili ste taj postupak!
Razljutilo me je kada sam dobila jednako bezlian odgovor.
Kralj je reio da istera svoje.
Onda se moram, razume se, povinovati kraljevoj volji. Skrenula sam pogled.
En. Savet...
Polako sam okrenula glavu.
Savet? U poslednje vreme sam sita saveta.
U vezi sa vaim poloajem u Klarensovom domainstvu...
Kakav ete mi savet dati? Zato to vas brine? U meni se rasplamsa srdba. Jue
jedva da ste me pozdravili, jedva da ste mi i re uputili. Da li sam bezbedno i udobno
putovala? Ne, nisam! Da li je to sve to mi imate rei nakon dvanaest ili ak i vie meseci?
Gledali ste me kao da sam koristan protivpotez u naroito neprijatnoj igri aha. Zato da
sada posluam va savet? Nisam se ponosila otrovom koji sam sasula, ali mi je malo
ublailo bol to sam ga povredila koliko i on mene. I odmah sam videla rezultat. Kao da sam
ga oamarila, lice mu je prebledelo i ostalo bez krvi, ali nije mi bilo ao. Povredio me je.
Savreno mi je jasno da je ovo kraj svake veze meu nama. Ukoliko se, naravno, niste
nameraili na moje nasledstvo. Setivi se Tjuksberija, pogodila sam pravo u metu.
Ako je mogue, lice mu jo vie preblede.
En... Znam kako je izgledalo. Ali nisam se usudio...
ta se niste usudili? ini mi se da nema toga to se ne biste usudili, ako je ono to
priaju istina.
Molim?, skupio je obrve.
Da li ste hladnokrvno posekli mog mua, nenaoruanog i bespomonog
zatvorenika? Okrenula sam se prema njemu, usana prezrivo izvijenih, izazivajui ga da
porekne optubu. Molei se da je porekne.
Na moj uas, nije to uinio. Rumenilo srdbe iznova mu preplavi lice poput bojnog
barjaka. Pre nego to sam stigla da uzmaknem, pre nego to sam mu proitala namere,
estoko me je zgrabio za zglob na ruci.
Nemam sada vremena za ovo. Suvie uiju, suvie interesa. Glas mu je bio neto
malo glasniji od apata, ali se urba ponovo ula u njemu. Sve to mogu da kaem je da im
ne sme dozvoliti... Brzo je uutao i pustio mi ruku.
ta da im ne dozvolim? Kome?
Klarens se nadvio nada mnom.
Spremni smo, ledi En. Pozdravio je Glostera, ukoeno, pomislila sam. Videemo se
u Londonu, Glostere. Za nedelju dana.
Nemoj gubiti vreme, savetovao ga je Gloster kratko. Bie nam potreban ako se
ustanak u Kentu proirio onoliko koliko glasine tvrde.
I evo ga opet. Neki antagonizam koji nije imao nikakve veze sa uobiajenim rivalstvom
meu braom. Pogledala sam jednog pa drugog, ali videla sam samo treperenje napetosti
kao kada se dva odrasla jelena prvi put susretnu. Obazrivi, oprezni, ali nijedan nije voljan da
naini prvi korak i otvoreno pokae agresiju.
Potom napetosti nestade. Klarens je uzjahao, a Gloster me uze za ruku da mi pomogne
da se smestim u nosiljku.
Hvala vam, gospodaru.
Nekada si me, u nekom ranijem ivotu, zvala Riard, promrmljao je dok mi je
stavljao jastuk pod ruku. Ova dosetka gotovo da me je unitila.
Gotovo. Povukla sam ruku.

Nekada sam mislila da me volite.

Ove rei vrlo efikasno prekinue svaki dalji razgovor.
Izrazila sam elju da jaem, ali nisam imala mogunost da biram, Klarens je smatrao da
je bezbednije da prati nepoznatu gospu iza navuenih zavesa nego lankasterovsku udovicu
koju svi mogu da vide. Imalo je to bar jednu prednost, pomislila sam dok sam ljutito
navlaila zastore preko krajolika kojim smo prolazili. Potpunu privatnost. im smo krenuli
na put, opustila sam pesnice. Smotuljak pergamenta, vrsto umotan, koji mi je Riard stavio
u dlan. Ispravila sam ga.
Punoletna si i ne mogu te naterati ni na ta.
Nemoj im dozvoliti da te ubede da stupi u manastir.
Nije bilo zaglavlja. Nije bilo potpisa. Nije bilo dokaza ko je napisao ove retke niti zato,
ukoliko ih pronae neprijateljski nastrojen posmatra. Namrtila sam se na ova dva retka.
Zato bi Izabel zato bi iko pokuao da me ubedi da odem u manastir? Zavese se pomerie
u stranu.
Da li vam je udobno? Klarens se smeei sagnuo na konju.
Naravno.
Uskoro emo biti u Voriku. Tamo ste dobrodoli, biete opet sa svojom porodicom.
Njegovo lepo lice izraavalo je samo brigu za moju udobnost i elju da se vratim kui.
ta namerava? Bilo je tu neega, ali je ostalo nejasno, a ipak neporecivo prisutno, poput
bogate are na damastu delimino skrivene pod slojevima gaze. Prihvativi da je uzaludno
pokuavati da proniknem u Klarensov podmukli um, predala sam se satima lenstvovanja,
steui dokaze u pesnici. Jednom sam uvala ovakvu jednu poruku, jer mi je omoguavala
da se osetim blisko autoru. Sada nisam bila tako sigurna. to se sadraja tie, nije bilo
potrebe da me iko ubeuje u tako neto i sveano sam se zaklela da nikada neu otii u
manastir. I da mi nisu potrebni niiji saveti ni uputstva. Niko me nee ubediti u to. Niko mi
to nikada nee ni predloiti.
Zato bi?

Kule zamka Vorik podizale su se stameno iznad zatitnog zida drvea, toplo sijajui
dobrodolicom u veernjem svetlu. Po prvi put tokom putovanja sklonila sam zavesu da bih
mogla da posmatram poznate zidove, irinu Ejvona, boju ranog jesenjeg lia. Preplavie me
srena seanja. U detinjstvu sam ovde dolazila, premda rede nego u Midlham, uglavnom
sredinom leta, kada je reka bila plitka, a bate zaguljive u nepominom vazduhu. Kada su
se labudovi sa pahuljastim mladuncima brkali u pliacima i moja budunost bila bezbedna i
predvidljiva. Kako je privlano opet iveti ovde, u poznatoj sredini, sa starim slugama koji
me vole. Gde nema pijuna, prikrivenih sumnji, straha od zarobljavanja i smrti. Gde nema
napetosti, ni ogorenosti, ni ljubomore, niti smiljenih napada otrim reima kojima je
namera da me povrede. Moda bih opet mogla ovde biti srena.
Da nije bilo jedne vrlo upadljive nepoznanice, nasuminog oblika u lepom mozaiku
koji sam napravila od seanja i nade. Izabel. Kako e me ona primiti? A nisam znala kako u
reagovati kada mi se ona nametne kao autoritet. Osetila sam mali nalet straha kada je
nosiljka zastala i zavese se brzo sklonile u stranu. Istupie sluge, lica koja sam poznavala, sa
osmesima za Nevilovu ker. Pomogli su mi da se podignem sa jastuka. Ponovo sam se
oseala kao dete, voljeno i dobrodolo.
En! Napokon. Preko dvorita do mene dopre zvonak glas. ekamo te itavu
venost. Izabel je stajala na stepenitu. Na trenutak sam se zapitala da li e saekati da ja
priem njoj, kao to molilac prilazi onom koga moli, ali nije. Potrala je niza stepenice, a lice
joj je sijalo neim to bi se moglo nazvati i radost. Hvala bogu! Bezbedna si.

Moda bih i oklevala, da nije bila toliko snana privlanost ponovnog sastanka i njenih
saoseajnih rei, pa joj padoh u zagrljaj. Zagrlile smo se snano i sve je opet bilo u redu, kao
da se nikada nismo rastajale, kao da nikada nismo uputile jedna drugoj otre rei. Sestra mi
je i brinue se za mene. U dubinama svog oajanja nisam dovodila u pitanje toplinu s kojom
me je doekala.
Bez sumnje sam to suvie naivno prihvatila. Nemam opravdanja za svoj nemar.
Izabel. Tako mi je milo to sam kod kue. Potisnula sam suze koje su mi pekle kapke
i iznenadni oseaj krivice to sam ikada i posumnjala u nju. Sve je to sada ostalo u prolosti.
Ja sam osramoena udovica koja ne pretenduje ni na iji presto, pa nije imala razloga da me
prezire. Nije bilo niega to bi nam sada moglo ugroziti privrenost,
Neko vreme smo stajale drei se za ruke. Moja sestra je izgledala dobro, napori onih
nedelja koje je provela u Francuskoj izbrisani su s njenog lica. ivot u Voriku sa Klarensom
joj je prijao, povratio joj je svetlu lepotu i prijatniju narav. Moda je ak oekivala i drugo
dete da joj zalei tugu. A tamo, na stepenitu, ekala je Marderi, irokim osmehom
iskazujui ljubav prema meni, kao to je inila itavog mog ivota. Jo jednom me zagrlie
tople ruke i privie na tople grudi. Ako sam ranije oseala da bi suze mogle da mi poteku,
sada sam osetila da bih mogla naglas zaplakati od istog zadovoljstva to nisam vie sama i
okruena neprijateljima. Drhtavo sam se nasmejala svojoj preterano emotivnoj reakciji,
nimalo otmeno briui suze rukama.
Hajde. Ui, sve je spremno, pozvala me je Izabel. Tvoje stare odaje u istonom krilu
ba su onakve kakve pamti. ivee ovde sa mnom, dok god to bude elela.
Ili dok to Edvard bude zahtevao od vas.
Bila je to muva u ai piva koja je pokretala beskrajne krugove. Nisam bila slobodna da
odluujem o svom ivotu. Promiljeno sam zatresla glavom, kao da elim da se oslobodim
ove neprijatne misli. Bie vremena da se time pozabavim.
Da li ste gladni? edni?
Odmahnula sam glavom.
Trebalo bi da budete, izjavila je Marderi i pogledala me prodorno. Osetila sam se
kao da sam opet dete. Suvie ste bledi. Pogledajte samo tu nakaradnu haljinu, podigla je
ruke uasnuto, visi na vama. Tanki ste ko grana. Moramo vas nahraniti.
Nasmejala sam se.
Oekujem da e upravo to i uiniti. Ne bih odbacila pogaice od pileeg mesa kada bi
mi ih neko prineo.
Marderine oi zasjae.
Uvek ste ih voleli! Postarau se za to. urno se udaljila, ostavljajui me nasamo s
Izabel, a moda joj je to i bila namera.
eli li da sedne?, upitala je Izabel brino, kao da sam gost.
Radije bih malo proetala, odgovorila sam suvo. Ne bih nikome preporuila
putovanje u nosiljci. Ali Klarens je insistirao na tome.
Smatrao je da je to najbolji nain da ti sauva privatnost.
,,I anonimnost?
Da. Razume se. Dok se strasti ne smire. Tvoja alosna povezanost sa lankasterovcima
bie uskoro izglaena.
Kao to je tvoja i Klarensova? Da li je nju bilo lako izgladiti? Da li li ste to delimino otplatili
erlovim ivotom? Bilo bi i vie nego vulgarno postaviti ovo pitanje, pa sam outala. ivot s
Margaretom bar me je nauio da drim jezik za zubima i da ne izgovaram prvo to mi padne
ne pamet. Izabel je u meuvremenu odagnala sve tekoe, kao da su oblak letnjih muica.
Hajde, proetajmo vrtom pored reke. Tamo je jo uvek toplo.
I tako smo pole u etnju, drei se podruku, a ja sam priznala sebi da sam iznenaena.
Nisam oekivala ovakvu velikodunost. Izabel je nastavila da pria o namerama i srei koju

joj priinjava planiranje svoje i moje budunosti.

Ostae sa mnom dok kralj ne donese odluku, potvrdila je moju raniju misao, ah se
inilo da ona u tome ne vidi nikakve potekoe. Oekujem da e eleti da te uskoro uda.
Morae se pomiriti s tim da e te upotrebiti da pridobiju i zadre neku nepostojanu
Edvardovu pristalicu. Mora da je videla izraz na mom licu. Ne mora to da bude tako loe.
Nadajmo se da e odabrati nekog mladog i u najmanju ruku privlanog. A do tada emo
uivati zajedno. Otii emo u London za Boi i Bogojavljenje...
Pustila sam je da pria i samo sam povremeno, po potrebi, klimala glavom, sve vreme
se pitajui kada e se dotai intimnijih tema. Stajale su izmeu nas, bestelesne poput duhova,
a ipak snane i opipljive. Nee ih moi zauvek zanemarivati. Dole su na red tek kad smo
sele u zidom opasan ugao gde su cvetali orlovi nokti, gde se jo zadrala toplota i mamila
miris iz ljiljana koji su tu obilato rasli. Sunce je zalo, ali je vazduh bio teak i mamio je slepe
mieve da se ustreme i okome na nevidljivi plen.
En... ao mi je zbog princa. Ma kakve razlike meu nama bile, nisam elela da tako
skona.
Ne. Poto je otvorila zabranjeni koveg bola i gubitka, shvatila sam da ne znam ta
da joj kaem. Da sam ga prezirala i plaila ga se, da sam bila neizrecivo zahvalna to sam se
oslobodila tog nesrenog domainstva. Nisam mogla a da ne pomislim da je Izabel sada,
poto nisam vie bila princeza, mnogo ljubaznija prema meni, jer joj vie ne predstavljam
smetnju u ostvarenju blistavih vizija budunosti. Kako je Edvardov sin jo uvek samo odoje,
Klarensova mo u kraljevstvu bie neprikosnovena. I Izabel je mogla da dozvoli sebi da me
na ovako velikoduan nain tei. A potom sam prekorila sebe zbog ovih zlih misli. Cinizam
nije privlana osobina i ja ga neu negovati.
Jo uvek ne mogu o tome da govorim, uspela sam da kaem promuklo. elim da
zaboravim poslednje nedelje.
Onda e tako i biti. Vedro se sloila i ustala. Hajde da se vratimo unutra. Postaje
hladno.
Dakle, i dalje ne eli da govori o onome to je meni titilo srce. Pa ako nee ona, ja hou.
Ostala sam da sedim kada je ustala, podigla sam pogled prema njoj, divei se njenoj
sposobnosti da iz misli potisne sve ono to preti da joj poremeti duevni mir. Mogla sam je
optuiti da je povrna ali znala sam da nije. Vratie mi se sumnje da je ovo paljivo smiljen
plan da se postigne neki cilj koji je meni jo uvek nepoznat.
Moramo da razgovaramo o erlu i grofici.
Ako eli. Nevoljno se spustila pored mene, dobro pazei da se izrazom lica ne oda.
ta se tu ima rei?
Reeno mi je da je na otac sahranjen u Biamu.
Tako je.
Ni manje, ni vie. Izabel je stisnula vilice. Nije elela o tome da razgovora, to je bilo
jasno.
Da li si bila tamo?
Ne. Jo nisam.
Niti e ikada, pomislila sam.
Zato nisi?
Umro je kao izdajnik.
Umro je kao junak u boju!
Izabel tre ramenom.
Klarensova izdaja dovela je do njegove smrti! Moj um je eleo da joj to dovikne, ah
nisam mogla da izgovorim rei a da jednim udarcem ne unitim nae novouspostavljeno
prijateljstvo. Odluila sam da ne insistiram dalje i promenila sam temu.
Grofica je i dalje u Bjuliju.

Znam. Nagovetaj nestrpljenja.

Zato joj Klarens ne dozvoli da doe ovamo? Sigurno mu to ne bi predstavljalo
problem?
Izabel je oklevala. Krajikom oka sam videla kako joj se sklopljene ake steu oko
vezene ivice rukava.
Klarens smatra da je bolje da ostane tamo gde jeste. Bezbedna je i prijatnije joj je
daleko od oiju javnosti.
Zar oekuje da do kraja ivota ostane u opatiji jer je tamo sakrivena od oiju javnosti?
Zato ne bi ivela ovde, u osami ako je to potrebno? Da li se Edvard tome protivi? Zar ne
moe Klarens da ubedi Edvarda? Nisam mogla da prodrem kroz slojeve. Zato je vano
gde ivi? Grofica teko da se spremala da povede vojsku protiv Edvarda. Zato mora da
ostane u Bjuliju, Izabel? Teko da e je Edvard pogubiti, zar ne?
Izabel ponovo slee ramenima, popustivi pred mojom upornou.
Ne, nee. I mislim da e Klarens pokuati da je dovede ovamo kada u zemlji opet
zavlada mir. Samo mislimo da je bolje da zasada ostane gde je. Kao Vorikova udovica mogla
bi da uzburka strasti ukoliko bi se vratila na dvor.
Ali mi smo Vorikove keri! Nisam u ovom videla logiku.
En...
ta je bilo, Izabel?
Uzdahnula je.
Na kraju krajeva, grofiina je volja da ostane u Bjuliju.
Ima li vesti od nje?
Poslala mi je pismo, moli da se zauzmem za nju. Da ubedim Edvarda da joj ne
oduzme nasledstvo Biamovih.
Nasledstvo. Da li to znai da je nasledstvo problem? Nisam mogla da zamislim zato bi
bilo.
Ali zato bi on to uinio? Grofica nije pravno odgovorna za izdaju svog mua. Zato bi
pretila opasnost njenom linom nasledstvu? Namrtila sam se.
Ne znam.
Nasledstvo Biamovih i Despenserovih bi naposletku trebalo da pree nama u ruke,
kao to je oduvek i trebalo, jer smo obe naslednice. Nije li tako?
Jeste... nije! Ne znam!
Posmatrala sam sestrinu reakciju. Bilo joj je neprijatno, bila je na oprezu, skrivala je oi
iza svetlih trepavica.
Ima li nekih problema, Izabel? Namerava li Edvard da oduzme grofici nasledstvo?
Govorilo se o tome, odgovorila je oprezno, gledajui snano stegnute prste. Edvard
ima svoje planove i sa mnom ih ne deli. Potom me je pogledala, oigledno s naporom, i u
svakoj crti ogledala se molba. Nema nikakvih problema, En. Klarens e uvek tititi nae
interese, mora mi to verovati. Bolje da ne razgovaramo o politici. Ona e nas samo unititi i
podeliti. Preklinjem te. A zatim se vratila ona njena dobro poznata otrina. Zato uvek
mora biti toliko sumnjiava i zato mora sve da upropasti? Ne postoji problem!
Pokuala sam da proitam izmeu redova rei koje nije izgovorila. Bilo je tu neega. Ili
ipak... moda sam se prevarila i nije bilo niega. Moda je to samo posledica pobune i
podele. Odustala sam zasada.
Oprosti mi, Izabel. Mnogo sam vremena provela s kraljicom Margaretom, a na njenom
dvoru je bilo mudro ne verovati nikome. Mislim da mi je to postala navika. Razgovaraemo
o prijatnijim stvarima...
Ustale smo, a Izabel smesta pribee osmesima i dobrom raspoloenju.
Daleko prijatnijima! Moramo razgovarati o tvom izgledu. Zagrlila me je oko struka i
povukla za rukav. Ova haljinu emo, za poetak, baciti na bunjite. Izgleda poput jedne od

onih ena koje se vuku za vojskom! Ima li da neto primerenije da obue, neto na emu se
ne nalazi blato sa svakog puta zapadne Engleske?
Razmislila sam o svojoj oskudnoj imovini. Kako je smeno pomisliti da ja, koja sam bila
princeza, sada mogu sve to posedujem spakovati u malu putnu krinju.
Nemam. A odea mi je uprljana i gorim stvarima od blata! Ne eli da zna! Tvoje
sluavke imaju lepu odeu od mene. Nisam joj mogla priati o munim putovanjima i
satima u sedlu, da bismo izbegli Edvarda. Beanju od bitke. Uasu kome sam svedoila u
Tjuksberiju nakon bitke, prizorima koji su mi i dalje pohodili snove. Nisam mogla govoriti o
tome. Moda u s vremenom moi.
Nesvesna i srena to su teki razgovori zasada pokopani, Izabel me je vodila stazama
do odaja u kojima se stanovalo.
Onda mora uzeti moje haljine dok tebi ne nabavimo nove. Ako elimo da se
dopadne novom muu... Opet je spomenula brak. To mi je privuklo panju, zadralo je i
nateralo me da razmislim, dok me Izabelin glas nije vratio u stvarnost. Evo Marderi, bez
sumnje je dola da te zove na gozbu. Kljukae te kao gusku za Bogojavljenje. Sestra me je
utinula za struk, tako izrazivi naklonost. Nee se ona smiriti dok ne postane punaka i
lepa. I dok ti se ne napnu avovi na novoj haljini!
Zagrlila me je, nasmejala se, a ja sam osetila toplinu i ljubav porodice. Sestra mi je,
moda i moemo biti srene zajedno. Dok god se ne budemo doticale osetljivih tema.

V
Dani koje sam kao Izabelina goa provela u Voriku uli su u lagodnu letnju rutinu. Za
mene je to bilo konfuzno nestvarno vreme, pretpostavljam da je to bila neka vrsta isceljenja i
priznajem da sam tada namerno skretala misli i sa prolosti i sa budunosti, sa svega izvan
bezbednih zidova zamka. Strah i agonija bitke, bekstva i smrti povukli su se u neke
neodreene kutke i postojali kao da nemaju nikakve veze sa mnom. Princ je bio deo nekog
drugog ivota od kog sam se ogradila. Nisam elela da mislim na njega. Niti sam dozvolila
sebi da razmiljam o narednom nepoznatom poglavlju svog ivota. elela sam da ostanem
ovde u porodinom domu. elela sam da etam i jaem, itam, vezem i uivam u melemu
muzike. Nisam elela da priznam oajniku dosadu, niti trenutke kada su mi misli beale i
napinjale se prema Londonu i onome to braa Plantagenet sada tamo rade. Ubedila sam
sebe da me vie ni politika ni mo ne interesuju; upravljanje dravom nastavie se sasvim
lepo i bez mene. ak me ni smrt starog kralja Henrija u Taueru nije pogodila.
Izabel je esto govorila o ponovnoj udaji. Uvidela sam ta je namerila. Ako poseje seme
i neguje ga, ja u se s vremenom navii na ovu pomisao. Bila sam veoma posluna i
popustljiva. ak je i Marderi podizala obrve zbog ove moje neprirodne pokornosti, kao da
eka da povratim uobiajenu otrinu misli i jezika. Nisam je povratila. Nisam bila dovoljno
zainteresovana. Izabel Riarda nikada nije spominjala kada je nabrajala ko bi sve mogao doi
u obzir kao mladoenja. ak se nisam ni trudila da razmislim zato je to tako, ostajala sam
letargina i svesno sam odbacivala sve to bi me moglo uznemiriti ili mi izazvati bol. Bilo je
tako dok me jedan razgovor nije trgao iz ovog mrtvila.
Do razgovora je dolo nakon jedne od Klarensovih kratkih poseta; svraao je na svega
nekoliko sati i uglavnom ih je provodio zatvoren, u razgovoru sa Izabel. Nisam u tome
videla nita neobino i obino sam se zadravala u svojoj sobi. Nije me se to ticalo.
I? ta je imao da kae?, naila sam na Izabel dok je odlazio i postavila sam joj ovo
pitanje, ne interesujui se zapravo za odgovor. Dok nisam shvatila da se svim silama trapavo
trudi da prikrije suze zbog kojih su joj se na obrazima pojavili crveni peati. Izabel... ta je
bilo? Odmah sam se stvorila pored nje i zagrlila je, dok je ona divlje trljala dlanove.
,,Nita.
Da nisi bolesna?
Nisam.
Da li ti je Klarens neto rekao?
Ne, nije... Nije to u pitanju. Njen osmeh mije slamao srce, a bleda koa osula joj se
crvenim peatima. Doneo je dobre vesti... trebalo bi uskoro da mu se pridruimo u
Londonu...
Nisam htela da prihvatim ovaj odgovor.
Neto te je raalostilo...
Nije to nita, kaem ti! Iznenada je krhko prijateljstvo koje se meu nama razvilo
poslednjih nekoliko nedelja nestalo i ona mi se ote iz zagrljaja. To su stvari izmeu mua i
ene.
Oprosti mi. Nisam nameravala da zabadam nos. Videvi kako je stegla usne, povukla
sam se.
Izabel je u meuvremenu uzela vez i na suncem obasjanu sobu se spustila tiina.
Potujui njeno raspoloenje, okretala sam stranice knjige poezije, ah sam uvidela da mi
bljutava ljubavna tematika ne dri panju. A nisam verovala ni da se ona u mislima bavi
izborom boje za lie na proivenoj ivici koje e se obavijati itavom duinom vezenog
pojasa. Karakteristike crvene i zlatne boje nisu bile razlog napetim linijama u uglovima
usana.

En... Potvrujui moje misli, ona podie pogled s veza, a ja stekoh utisak da je donela
neku odluku. Jesi li razmiljala o ponovnoj udaji?
Ne opet. Nisam ni pokuala da prikrijem uzdah.
Ne. Nisam o tome razmiljala. Najvie zato to nemam prosca.
Da li eli da se ponovo uda?
Sigurna sam da ne elim da to uradim danas! Pokuala sam da pribegnem humoru,
da rasteram neprijatni nemir koji je obuzeo moju sestru. A i zar se nee Edvard postarati za
to? Nema svrhe brinuti, dok on sve ne uredi.
Samo sam se pitala da li ti je pomisao na ponovnu udaju neprijatna...
Pa, sada sam punoletna. A kao udovica mogu da prihvatim ili da odbijem branu
ponudu, ukoliko mi se mukarac ne dopadne. Ne brini. Nasmeila sam se. Neu dozvoliti
da me navedu da se iz oaja udam za nekog nedostojnog. Ukoliko mladoenja ne bude
mlad, zgodan i vrlo bogat, odbiu ga.
Naravno, razume se. Na trenutak uznemirena, Izabel na lice nabaci ohrabrujui
osmeh. Samo... pa, postoji jo jedna opcija. Ako odlui da ne eli da se uda...
Hmm?, nisam je vie sluala. Okretala sam stranice. Preskoila sam jo jednu nasmrt
dosadnu pohvalnu besedu radostima ljubavi. Sve dok Izabel nije pruila ruku i stavila je
preko moje. Podigla sam pogled.
Nameravam da osnujem manastir. Kao to je zadubina naih predaka u Tjuksberiju.
Nameravam i ja da uinim isto.
Zaista?
Ako odbije brak... mogla bi da se zamonai.
Molim? Da postanem monahinja? Mozak mi se probudio i odbacila sam knjigu.
Mogla bi se zarediti. Tako bi se drala podalje od ovozemaljskih poslova, ukoliko
odlui da odbije politiki brak, a imala bi i poprilinu slobodu. I sve izglede da s
vremenom postane opatica. Mogla bi ak i uivati u tome.
Uivati? Zaista u to sumnjam!
Nemojte im dozvoliti da vas ubede da stupite u manastir.
Iznenada mi se pred oima jasno pojavie ove ispisane rei.
Nemoj uriti. Razmisli o svemu. Toplina Izabelinog osmeha bila je jo jedan pokuaj
ubeivanja.
Moja pokornost znatno je oslabila.
Ne moram da razmiljam! Mislim da mi nije do toga. I mislim da mora da si poludela
kada mi to predlae!
Pomisli samo koliku bi mo imala kao opatica, s novcem i uticajem jedne Nevilove.
Zamisli mene kao monahinju, Izabel! Da li te je pamet napustila? Ja da se zavetujem
na poslunost! Nisam mogla da poverujem da moe da mi predloi tako neto, s obzirom
na to da me dobro poznaje. Iznenada videh sebe u tamnoj odori i sa monakim velom,
ograniene slobode, kako ivot provodim u pokajanju i molitvi, i stalno pazim da drim
jezik za zubima i prilagoavam se pravilima reda. Uasnuto sam se zagledala u nju.
Zar bi to bilo toliko loe?
Bilo bi!
ta je ovo? Da se ledi En zamonai?, Marderi, koja je ula u sobu sa gomilom istih
podsukanja prebaenih preko ruke, nije gubila vreme u iznoenju svog miljenja. Teko da
e se to desiti.
Izabel misli da bih bila sasvim prihvatljiva kao opatica, rekla sam i pogledala je
podignutih obrva. I osetila onaj mah damar straha u grlu.
Nemoj im dozvoliti da te ubede...
Nije valjda. Meni se ini da od vas nema neprimerenije osobe. Marderi je coknula
jezikom i mrko pogledala moju sestru. Njoj je potreban dobar mu.

inilo mi se da se nepristojan odgovor nalazio Izabel navrh jezika, ah ga je brzo

prekrila jo jednim ispraznim osmehom i podigla ruke u znak predaje.
Moda si u pravu. Nita nije hitno i nita se ne mora. Samo sam pomislila kako bih
elela da osnujem manastir i da bi bilo lepo kada bi ga vodila moja sestra. Nau zadubinu,
kao to su Dispenseri uinili u Tjuksberiju. inilo mi se to kao dobra ideja.
Ne. Nije. Nisam ostavila mesta sumnji.
Onda do toga nee doi.
I dok je jo jednom probadala tkaninu iglom, kao da ovaj razgovor nismo vodili, osetila
sam potrebu da ustanem i pobegnem iz te male odaje.
Lep je dan suvie lep da se sedi unutra, a poezija mi ne dri panju. Izjahau na
panjake pored reke.
Izabel je smesta spustila vez.
Idem s tobom.
Nema potrebe. Rekla sam ovo otrije nego to sam nameravala.
Uivau koliko i ti.
Ve sam ila prema vratima.
Ako eli.
Dok smo odlazile, svaka na svom ivahnom konju i u pratnji slugu i para naoruanih
pratilaca za leima, iznenada mi doe jedan od onih retkih trenutaka spoznaje. Kako sam
mogla biti toliko slepa? Na ovaj ili onaj nain, jo od onog jutra kada sam stajala pred
kraljem Edvardom u Koventriju, ni u jednom trenutku nisam bila sama.

Edvardov dvor bio je u slavljenikom raspoloenju.

Imalo je to svrhu, naravno Edvard nikada nita nije radio ukoliko to nije imalo neku
svrhu da nadmo Sunca od Jorka zadivi kraljeve podanike koliko i zainteresovane strane
posetioce. iroke ruke preko svake mere, Edvard je prikazao rasko i sjaj, obilje zlatnih
tanjira, bogatstvo maski, trpeze i igre. Pored njega je kraljica Elizabeta vladala nad itavim
skupom, likujui samozadovoljno i lepog lica, glatkog, uprkos patnjama u proteklih nekoliko
meseci.
Njena nadmenost me iritira preko svake mere, proaputala mi je Izabel na uvo.
Pretpostavljam da ima razloga. U poslednje vreme sam postala tolerantnija.
Jer je naposletku rodila sina?
utala sam, suoena sa Izabelinom veno prisutnom srdbom. Nije bilo naznaka novog
zaea nakon smrti novoroeneta u Kaleu. Snano je potiskivala svaku tugu koju je moda i
dalje oseala a nije elela da mi se poveri, ali nije me udilo to prezire plodnu kraljicu koja je
rodila tri keri, a sada i zdravog sina.
Mali princ i naslednik, beba Edvard, pojavio se po prvi put u rezbarenoj hrastovoj
kolevci ukraenoj zlatnim resama i grimiznim satenom, iz koje ga je kraljica uzela u naruje
da ga pokae prisutnima, kako bi mogli da se dive istim onim krupnim rukama i nogama i
zlatnoj lepoti kakvu je imao i njegov otac.
Prelep je, dostojan naslednik, promrmljala sam netaktino.
Misli?
Jo jedan izvor gorine, zato to je ovo dete istisnulo Klarensa sa pozicije bratovljevog
naslednika.
Klarens nikada nee nositi krunu, Izabel. Mora to prihvatiti. Da li sam bila
bezoseajna? Bila sam iskrena. Drugi bi moda na mom mestu pazili ta govore.
Nema potrebe da zvui tako istinski zadovoljno!
Nestade jo malo saoseanja s njom.

Nisam zadovoljna. Zato bi meni bilo vano koliko sinova kralj ima? Ili tebi? Klarens
je dovoljno moan. ta jo hoe, Izabel? Sada poseduje polovinu oeve zemlje. Nije li ti to
dovoljno? Bilo mi je teko da poverujem da je moja sestra toliko gramziva. Nakon erlove
smrti kralj je podelio Nevilove zemlje Klarensu i Glosteru, a Klarens je, kao stariji, sebi
prigrabio vei deo.
Ne obazirui se na okruenje, Izabel me besno pogleda.
Klarens zasluuje vie! Zasluuje da... Potom je brzo udahnula i preutala sve
njegove zasluge. Nije vano. Sada nije trenutak da se o tome govori.
Moje je miljenje bilo da nikada nee doi pravi trenutak da se o tome govori. Jarka
rumen oblila je Izabelinu kou od vrata do korena kose, a meni je laknulo to mogu da
prekinem razgovor na ovu temu i posvetim se srenom prizoru preda mnom i posmatram
kraljicu kako sija od sree. Dete se koprcalo i mahalo siunim pesnicama, a Edvard se
nasmeio i preao krupnom akom preko deje paperjaste kosice pre nego to je dao znak
muziarima da zasviraju kolo. Sa takvom energijom, proslava je bila jednako iva i
uzbudljiva kao i one kojih se seam iz ranijih dana. Moda bih sve to i posmatrala
ljubomornim oima, da to nije bilo teko pored kralja koji je bio toliko raspoloen za ples i
budalaste igre.
Priznajem da sam uivala.
Pored toga to je vojvoda od Glostera bio na dvoru, i drao se na distanci. Kao da smo
obitavali u odvojenim krugovima koji su se moda povremeno i dodirivali ili preklapali, ali
nita nije pozivalo na prisnost. Nismo razmenili vie od desetak rei i uobiajeno smo se
hladno pozdravili, kada je to utivost zahtevala. On bi se naklonio nad mojom rukom,
otmeno i veto kao i uvek. A na moje prisustvo reagovao je koliko i hrastov stub. A ja bih se
njemu klanjala sa takvom istinskom otmenou kakvoj ni Margareta Anujska ne bi mogla
nai mane. Na Margaretinom dvoru savladala sam neke lekcije do savrenstva.
Dobro doli na dvor, ledi En. Vidim da vam se zdravlje popravilo.
Jeste. Ma kakvo zdravlje! Nisam vie mrava i iscrpljena kao kada me je poslednji put
video? Da li je to bila proraunata uvreda na raun mog izgleda? Tatina me je naterala da
stegnem zube. A ako on nije bio spreman da naini neki vei napor, onda ni ja sigurno neu
traiti njegovu panju. Nije da sam je elela, podsetila sam sebe kada mi je srce potonulo i
kada mi se raspoloenje pomrailo. Ako me je odbacio, bio je to njegov izbor i ja sam mu
elela sreu sa buduom nevestom, ma ko ona bila. A ako je i bilo potrebno da primoram
sebe da ne gledam u pravcu u kom se nalazio on, bez ikakve sumnje sredite panje svih
prisutnih, to se naravno moglo i oekivati. Bio je na glasu. Kraljev brat, kraljev savetnik.
Konstabl Engleske. Neoenjen i naoit. Koja neudata ena ga nije gledala? Ja nisam! I Device
mi, nisam imala nameru da ga pogledam! Neu mu posvetiti nijednu misao!
Zavet sam prekrila samo jednom i to je bilo zbog kraljevog razigranog i malicioznog
uplitanja. Videla sam mu nestaluk na licu kada je naloio pevaima da zasviraju kontradans
i povukao kraljicu da povede. Sasvim sluajno sam stajala s njom i vodila nekakav
izvetaen razgovor, kada je na muevljev poziv rado pristala da zaigra.
Moda u zaaliti zbog ovog, promrmljala je blago izvijenih obrva na svoj raun,
mislei na Edvardov vrlo iv stil igre, ali mu je ipak dozvolila da je ubedi. A Edvardov
osmeh preao je u kez kada je uoio priliku.
Glostere!, pozvao je brata. Njeno velianstvo, princeza, nema ni mua ni partnera
da joj prave drutvo. Priteci joj u pomo. Zaigraj s njom.
Nervi u stomaku zatitrali su mi poput krila zarobljenih leptira. Neu da pleem s njim.
Pronai u ve neki izgovor...
Nema potrebe, brate. Upravo sam krenuo da zamolim ledi En da plee sa mnom.
Pored mene se sa osmehom na licu stvorio Klarens. Na moje zaprepaenje, uzeo me je za
ruku kao da ima prava na to, kao da je odlueno da u pristati i bez pitanja.

Plei sa svojom enom, Klarense, umeao se kralj. Glosteru e ovde pripasti ast.
Plee bolje od tebe.
U ovu pohvalu Riardove plesne umenosti nisam poverovala ni na trenutak. A sudei
prema sjaju u njegovom oku, nije verovao ni Edvard. Stajala sam, nema poput statue. ta se
to ovde deava?
Ako tako elite, velianstvo. Klarens se naklonio, ali mi je snanije stegnuo prste.
Nastupila je tiina, ishod se i dalje nije znao, dok Gloster nije ispunio kraljevu elju.
Bie mi ast da zaigram sa ledi En.
Pogledala sam ga zakiljivi. Da li je to ironija? Ali on mi brzo prui ruku, pokazujui
da bi trebalo da izvuem ruku iz Klarensovog stiska, sve vreme pogledom streljajui
Klarensa, izazivajui ga da odbije da me pusti. Edvard je fascinirano posmatrao krugove na
vodi koje je napravio bacivi ovaj kamen u jezero. Klarens nije imao izbora nego da se
povue. Ali opet ista stvar. Taj neobini trougao, Riard, Klarens i ja, vibracije izmeu nas
bile su dovoljno snane da okue vazduh. Zato je Edvard potencirao ovo, zato se uopte
petljao? Zato mu je bilo vano da li igram sa Klarensom ili Glosterom? avo se kezio u
osmehu koji mi je uputio dok se pokoravao eninoj molbi da se pridrue ostalim plesaima.
Gospo. Gloster me je poveo za njima. Poto svi to arko ele, zaigrajmo. Moramo se
truditi da svima koji se interesuju za to pokaemo da u najveoj meri uivamo. Osmeh mu
postade zajedljiv. Ili bi moda bilo bolje pokazati da ne uivamo.
Neobino je bilo to to je rekao. I kao da je govorio za sebe. Pogledala sam mu strogo
lice.
ao mi je to ste primorani na neto to ne elite da uinite.
Spustio je pogled, oigledno se u tom asu osvestivi.
Oprostite mi. Ovo je bilo neoprostivo. Samo sam razmiljao naglas. Loa je to navika i
neutiva, kao to sam uveren da biste mi rado rekli. I nisam nerad. Uivam u plesu.
I ta da ja pomislim? Uiva u plesu, ali ne i u drutvu. Ali bilo je tu i malo ale,
podseanja na raniju bliskost. Device mi! Oseala sam se kao da se koprcam na uzburkanom
moru bez mape i kompasa.
ak ni najprisnijim partnerima nije lako da razgovaraju za vreme plesa, ali mi nismo
ak ni pokuali. To nije znailo da nisam bila svesna svakog nenog dodira njegovog tela i
hladnog pritiska njegovih prstiju na mojima, dok smo koraali i okretali se. Ni progovorili
nismo, osim jednom. Kada smo se pribliili jedno drugom, a niz gotovo doao do kraja,
Gloster se nagnuo, gotovo neprimetno, da bi mi apnuo na uvo.
Po vaoj blistavoj pojavi, veeras vidim da niste odluili da se zamonaite.
Zakoraila sam u stranu, pa nazad, i izvila obrve zbog otrog divljenja u njegovom
pogledu, dok je posmatrao velianstveni crveni brokat, rubine u zlatu, ukras na glavi sa
zlatom optoenom prozranom gazom.
Ne, nisam.
Ples nas je naterao da se razdvojimo.
Hvala bogu!, dodao je kada smo se ponovo sastali.
I to je bilo sve. Kada mi je na kraju poljubio ruku, usne su mu bile hladne, a ipak su me
pekle. Kunem se da je mogao da oseti kako mi krv dobuje u vrhovima prstiju.
Evo, gospo, udovoljili smo svima, osim bratu Klarensu.
Tu je bio u pravu. Klarens se bukvalno dimio od besa.
Hvala, vaa milosti, odgovorila sam sa svom devianskom skromnou, a u glavu mi
se rojilo: Zato? ta je to meu vama? Koja je moja uloga u tome?
Bilo mi je zadovoljstvo.
Naklonio se dok se spremao da ode od mene. Pomislila sam kako mu ples nije
predstavljao zadovoljstvo, uprkos njegovim reima. Postojale su ovde opasne skrivene
struje, obuhvatale su brau Plantagenete, ali su pretile da i mene povuku na dno.

Naposletku me je tatina naterala da delam. Nisam mnogo marila, razume se, ali elela
sam da znam kako me on vidi nakon tako dugog rastanka, premda mi se moda odgovor
nee dopasti. Da li me i dalje doivljava kao nezrelu devojku koju je ljubio u kapeli u
Voriku? Ili kao otmenu enu sa ukrasom za glavu u obliku kupe?
Riarde...
Okrenuo je glavu.
Kada si me prvi put video... u Koventriju... ta si pomislio?
Pomislio sam... Bora mu se usekla duboko izmeu obrva. Pomislio sam, evo lepe
ene sazrele lepote. ene koja je snana i hrabra. Mora da sam izgledala zaprepaeno, jer
sam to i bila. ini se da ste iznenaeni, ali vi jeste lepi. Vi ste ena koju bi svaku mukarac
sa imalo pameti... Sve je ovo rekao otro, ali je naglo prekinuo kada je video da nam se
Izabel pribliava. Riard se okrenuo u mestu.
Sve ovo me je samo jo dublje bacilo u glib nesigurnosti. Samo sam u jedno bila sigurna
nakon itavog ovog dogaaja. Bez sumnje se Riardova vetina u balskoj dvorani popravila
preko svake mere. Nisam se usudila da razmiljam o lepoj partnerki verovatno u Burgundiji
sa kojom je vebao.

Kada mi se jednom ideja usadila u glavu u Voriku, nikako nisam mogla da je se

oslobodim. Na svakom koraku mi se sve snanije inilo da sam nenametljivo, ali bez ikakve
sumnje, pod straom. Bilo je gotovo jednako loe kao u onim danima koje sam provela na
Margaretinom dvoru, ali suptilnije. Nikuda nisam ila bez Izabel ili Klarensa, ili pozamane
pratnje Klarensovih vojnika i slugu. Bilo da sam ila na prijem kod kralja ili na gozbu, Izabel
je neprestano bila pored mene. Ukoliko bi nas privukla hedonistika zadovoljstva kupovine,
s nama je iao naoruani straar, daleko iza slugu koji su ili sa nama da nose pakete. Ovo je
nagrizalo moj paljivo izgraeni duevni mir, neprijatno oseanje da sam slobodna i da sam
poasna goa, ah da sam u isto vreme i zatvorenica pod veoma suptilnom straom,
postajalo je sve snanije dok mi jednog dana nije svom silinom graknulo u svest.
Neuobiajena letargija koja me je obuzela i tolerancija prema svemu oko mene
naposletku su se pretvorile u arku srdbu kada sam, ustavi rano jednog jutra, zatekla
jednog od Klarensovih slugu u hodniku ispred moje sobe. Pratio me je u kapelu. A potom
nazad do sobe. Moram priznati da je bio veoma diskretan, ali sam ipak oseala njegovo
prisustvo i njegov pogled koji je pratio svaki moj pokret. Nakon nedelja dremea u meni se
probudio bes.
Neu to trpeti!
I mislila sam da nee potrajati, primetila je Marderi, kada sam je kasnije tog dana
povela u stranu.
ta?, gledala sam je sumnjiavo. Osmeh joj je zapravo bio zlurad.
Ali bilo je i vreme!
Za ta?
Da pokaete zube, gospo.
I jesam. Zareala sam.
Oblai ogrta, Marderi, i polazi sa mnom.
Kuda idemo, gospo?
Ako je moj sud ispravan, neemo otii nigde!
Reila sam da se lino uverim. Samo u pratnji Marderi nenametljivo sam, nakon to
sam rekla da u se odmarati u svojoj sobi, otila do tala gde sam potraila Klarensovog
glavnog konjuara.
Dva konja, molim vas, gospodaru Vitaker.

Ali... Prestao je da timari Izabelinu omiljenu kobilu, pa je pogledom preao s mene na

Marderi, a potom opet na mene. Hoete li daleko, gospodarice?
Do Vestminstera.
Njegova milost Klarens nije mi dao takav nalog, gospo.
Njegova milost Klarens ne zna za to. Ja za svoje kretanje ne polaem raune njegovoj
milosti Klarensu, prasnula sam sa zavidnim autoritetom. Znala sam da e mu biti teko da
odbije moj zahtev. Ali je ipak to uinio.
Oprostite, gospo. Nije mogue. Njegova milost kae da je dolo do nekih nemira u
gradu. Niko ne sme da ide bez pratnje. Nemam dovoljno ljudi da ih poaljem s vama. Ne
usuujem se da vas pustim da odete.
ak ni na prijem kod kraljice?
Ne, gospo. Ne usuujem se. Slab izgovor nelagoda se jasno ogledala u tome to se
nije usudio da me pogleda ali nisam navaljivala. Dobila sam dokaz koji sam traila.
ta ti zna o ovome, Marderi?, upitala sam je kada smo se vratile.
Nita, gospo. Osim da vas moramo dobro paziti. Marderi je frknula uvreeno.
Meni se njena milost ne poverava.
Znai da Izabel zna za ovo. Naravno da zna. Razmiljala sam dok smo se penjali
stepenitem. ele li da mi naude?
Ne znam, gospo. Ne vidim kako je to mogue.
Nisam ni ja videla. Ali to nije rasprilo moje sve vee sumnje.

Mojoj poslunosti je doao kraj prilikom gozbe u Vestminsteru, na koju Izabel iz nekog
razloga nije mogla da doe. Muziari tek to su spakovali instrumente kada me je Klarens
obavestio da se spremim jer ima posla, ali da e me otpratiti u Kold Harbor, u svoju kuu u
gradu. Ne, ne moemo ostati due, imao je drugih obaveza.
To je to, odluila sam. ta je dosta, dosta je. Nee mi nareivati, kao da sam slukinja
niskog roda i kao da mi je dunost da svima budem na usluzi. im se vratim u Kold Harbor,
smesta u zahtevati da me sestra primi i neu prihvatati odbijanje. Da li sumnjaju da sam
deo nekakve zle namere da svrgnem kralja? Malo verovatno, ali ma ta da je u pitanju, neto
nije bilo u redu.
Osedlali smo konje u dvoritu. Klarens mi je pomogao da uzjaem, jer su mi kretanje
sputavale teke suknje dvorske haljine. Pratnja je povelika kao i uvek ila za nama. Kretali
smo se prema kapiji, kada nam se trkom pribliio mladi pa.
Vaa milosti... ekajte, ako vam je po volji!
Zauzdali smo konje. Deak je stao teko diui, skinuo kapu i naklonio se. Nisam ga
poznavala, ali nosio je kraljevsku livreju.
ta je bilo?, upitao je Klarens nestrpljiv da krene.
Njegovo velianstvo vas trai, vaa milosti. Ima vesti. Iz Burgundije. Njegovo
velianstvo vas moli da ostanete.
Klarens je nimalo zadovoljan sjahao. Sa cininim osmehom posmatrala sam kako skida
rukavice. Ugrabie svaku priliku da stekne kraljevo poverenje.
Obavesti njegovo velianstvo da u odmah doi. Okrenuvi se zapovedniku, krenuo
je da otpusti pratnju.
Moram li i ja da ostanem? upitala sam. Smatrala sam da nema potrebe.
Bilo bi to najbolje.
Ali svakako sam pod dovoljno dobrom zatitom da do Kold Harbora stignem
bezbedno!
Mislim...

Mislim da bi bilo budalasto raspustiti itavu grupu kada bih mogla stii kui za pola
sata. Dozvolila sam da mi se u glasu nazre bes. Moram li sedeti u nekom predsoblju i
ekati vas? Ko zna koliko e vas kralj zadrati! Videla sam kako odmerava razboritost mog
predloga. Podigla sam bradu kao da se spremam da mu se suprotstavim. elim da idem
kui. Sada.
To je prevagnulo. Lepo lice mu se namrtilo, ali oigledno mu nije prijala iva razmena
miljenja u javnosti i to to se pratnja trudila da uje svaku re. Ne obrativi mi se vie
nijednom reju, on brzo izdade nareenja zapovedniku pratnje i mi krenusmo.
Pazite dobro. Ne stajte ni zbog koga!, bilo je poslednje Klarensovo nareenje.
Bilo je dovoljno kasno da u gradu ne bude nijednog zvuka osim topota kopita naih
konja u uskim ulicama. Predstavljali smo impresivnu malu silu. Neki od vojnika su nosili
baklje kojima su obasjavah mrane uglove u kojima su mogli vrebati lopovi, i ula sam
metalno struganje maeva kada su ih potezah iz kanija. Nisam oseala nikakvu stvarnu
opasnost i nastavila sam da jaem, prijatno okruena vojnicima i bavei se mislima o
sasluavanju Izabel, sve dok se urlik smeha i grubih povika nije zauo iz svetine koja se
isteturala kroz otvorena vrata Zlatnog lava na drugom kraju ulice. Sada su se nesigurnim
korakom uputili prema nama onako kako to ine veoma pijani ljudi, nesvesni da im u susret
ide naoruana grupa vojnika. Zapovednik opsova. Naredio nam je da zauzdamo konje. Nije
bilo svrhe poterati konje preko njih. Potegao je ma.
Sklanjaj ih s puta, naloio je dvojici svojih ljudi. Nemoj ih ubiti ako ne mora.
S puta, momci. Vojnici su se probijali kroz masu. Odjeknu grub smeh.
Doite i pridruite nam se, prijatelji. Neko podie malo bure koje je pretilo da se
svakog asa stropota. Imamo dovoljno vina za sve.
Ali iznenada se sve izmenilo. Pijani veseljaci odbacie svoje maske i udesno se
preobratie u trupu disciplinovanih i dobro naoruanih ljudi. Iz mrane uliice sleva izronilo
ih je jo, bih su na konjima, kao i ona skupina koja nam je dola s lea. Svetlo se presijavalo
du seiva, izvuenih iz kanija i spremnih za okraj. Bili smo opkoljeni, bilo ih je vie i bih su
jai od nas. Videla sam kako nakon simbolinog otpora u skuenom prostoru razoruavaju
moju pratnju, a potom je neko zgrabio uzde mog konja i izvukao me, zateenu i
bespomonu, iz sedla. Sve se desilo suvie brzo da bi strah imao vremena da se pojavi.
Prebacili su preko mene teak ogrta, kojim su mi sputali ruke i noge i uutkali me kada sam
htela da poviem. Preko glave mi je prebaena velika kapuljaa. Snane ruke me podigoe i
poput kabastog paketa predadoe me u druge ruke, ovog puta oveku na konju koji nas
oboje ponese brzim kasom. Borila sam se, ritala i otimala koliko sam mogla.
Budi mirna. Neemo te povrediti.
Bio je to tih glas, svakako ne glas nekog razbojnika. Misli poee da mi se kovitlaju.
Osveta? Otkup? Ko bi mene oteo? Samo neko ko eli da se osveti Lankasteru. Ali zato me
nisu ubili na licu mesta? Ako su eleli moj nakit, zato ga jednostavno nisu oteli? Nastavila
sam da se otimam.
Tiho, gospo.
Opet taj glas. Nekako sam stekla utisak da moj otmiar zna ko sam. Nije ovo bio
nasumian napad. Pa, neu mu se pokoriti. Izvila sam vrat i kroz nabore kapuljae zagrizla
ruku koja me je drala.
Ruka se povue i zau se psovka.
Prokletstvo! Uvek si bila prgava.
Potom se zau smeh. Moj otmiar sjaha i skide me s konja. Nisam poteno ni stala, a
neko me opet podie. Uneo me je u neku zgradu, pa uza stepenice. Obavijala me je teka
tiina, koraci vie nisu odzvanjali po kamenu, ve po drvetu. Proli smo kroz vrata koja je
neko otvorio. Do mene dopree priguene rei, ali ih nisam mogla razabrati kroz ogrta.
Vrata se zatvorie i mene brzo spustie na zemlju i oslobodie. Skinue mi ogrta i on mi

pade kraj nogu. Stajala sam razbaruene kose i izguvane odee, bez sumnje uplaena, ali
vrlo zle volje.
Device mi! Spao mi je veo. Zgrabila sam ga dok sam se osvrtala oko sebe. Videla sam
sobu sa raskonom drvenom oplatom i dragocenim tapiserijama. Upaljeni svenjaci davali
su toplinu uglaanom drvetu i naglaavali raskone prizore tamnih crvenih i plavih boja. Bili
su tu sto i stolice. Izrezbarena komoda sa srebrnim vrem i peharima. Cepanice su prijatno
itale u ognjitu. Nije ovo bio stan siromanog oveka. Smesta me savladae sumnje. Gde
sam ja to? Kako se usuujete!
Kada se okrenuh prema svom otmiaru, razjapih usta.
Fransis... Fransis Lavel! ta radi to? Lepo nasmeeno lice i zlatasta kosa, oi sjajne od
uzbuenja, ba onakav kakvog ga pamtim nakon one posete Voriku pre vie od godine.
Moda bih i osetila olakanje u grudima, da mi misli nisu bile zbrkane.
Nasmeio se. Naklonio mi se otmeno, ah podsmeljivo.
Otimam te, prgavice moja. Na ta ti ovo lii?
A zato je bilo potrebno da to uini?
Samo postupam po nareenju. Podigao je ogrta i prebacio ga preko najblie stolice.
Protrljao je ruke. Ugrizla si me!
Zagrizla bih jae da sam znala da si to ti. Uplaio si me! Po ijem nareenju?
Namrtila sam se na njega kada me obuzee snanije sumnje. Gde sam ja to?
U Vestminsteru.
Iz Vestminstera sam otila pre manje od pola sata! Zato me otimate? ta ja to, zaboga,
radim ovde? Munjevito mi se pojavi misao. Nije ovo tvoja zavera, zar ne, Fransise? Ko ti je
rekao da me dovede ovamo?

Ja sam mu rekao.
U svojoj opravdanoj jarosti nisam ula da je neko uao u odaju, jer sam panju u
potpunosti posvetila Fransisu Lavelu. Ali sam prepoznala glas, prepoznala bih ga ma gde
bila. Okrenula sam se u neverici.
Ovde si zato to sam ja tako naloio, objasnio je vojvoda od Glostera najblaim
glasom.
Ti! Ti si me oteo!
Riard je zatvorio vrata za sobom i uao u sobu tihim korakom i sa proraunatim
pogledom. Pomislila bih da taj pogled skriva oprez, ali nisam smatrala da Riard kog sam
poela da upoznajem ima potrebe da bude obazriv.
Oteo te je? Da. Moe se i tako rei.
Zato je bilo potrebno uiniti tako neto? Srdba u meni planu kada sam se setila
straha koji je probudio u meni. Nasmrt sam se preplaila. Ako si eleo da razgovara sa
mnom, bila sam ovde itavo vee. Koliko znam, svim silama si se trudio da me izbegne.
I Riard je, i dalje sveano odeven u sjajni saten sa lancem koji je oznaavao njegov
visok poloaj prebaenim preko ramena, zanemario ove moje pritube na njegove
neuobiajene metode voenja razgovora.
elim da razgovaram s tobom, odgovorio je jednostavno.
Ali da li ja elim da razgovaram s tobom? Nisam elela da mu dozvolim da me
umiri. Da li se od mene oekuje da inim sve to mi kae i tano kada mi kae? Postavio si
zasedu mojoj pratnji i nasmrt me isprepadao. Da ne spominjem da si od ovog ovde Fransisa
napravio neasnog sauesnika. Nisi imao hrabrosti sam da me otme.
To ne bi bilo... mudro.
Upravo tako!

Nema nieg neasnog u meni, gospo! Fransis se nasmejao, oigledno fasciniran

naim razgovorom. Ali ne mogu to rei za njegovu milost Klarensa.
Ali Riard se primirio pod mojim napadom. Pomislila sam da mu se na licu pojavio
bes, kada je podigao ruku i uputio brz, upozoravajui pogled Fransisu.
Nisam kukavica, kao to bi trebalo da zna, gospo. Ova otmica je bila... recimo da je
bila neophodna.
Ovo je neverovatno! elim da idem kui smesta. Okrenula sam se Fransisu. Ne
elim da budem ovde. Vrati me u Kold Harbor. A poto si moju pratnju ostavio da lei na
putu, ti e me otpratiti.
Ali... Fransis kriom pogleda svog sauesnika i prepusti Riardu da mi odgovori.
Ne. Ostae ovde dok ja ne odluim da moe da ide.
Mali treptaj ega? spusti mi se niz kimu, poput naleta hladnog veernjeg vazduha
nakon dnevne ege. Nije to bio strah. Moda iekivanje, ili elja da procenim ta uistinu
ima meu nama. Riardovo lice bilo je neumoljivo koliko i njegova volja. Edvard je svoju
odlunost prikrivao armom i razoruavajuim osmehom. Riard se nije trudio da to uini.
Pomislila sam da bih mogla da stavim tu volju na kunju, kao to sam imala obiaj da inim
u Midlhamu, da vidim mogu li je slomiti. Progovorila sam to sam prezrivije mogla.
A ti e se po svaku cenu povinovati njegovim nareenjima?, upitala sam Fransisa.
Bogami hou. Ostaviu vas da razgovarate. I Fransis uz tuan osmeh i ovlaan,
ohrabrujui poljubac u obraz, ode i ostavi me samu s Riardom.
Primorala sam se da ne pokaem nikakav trag oseanja. Bila sam princeza u svakom
pogledu.
Da li bi bio ljubazan da mi objasni svoj postupak?
Riard je saekao da Fransis zatvori vrata.
eli objanjenje. Dobro, dau ti ga. elim da se uda za mene.
Da se udam za tebe? bilo je to poslednje to sam oekivala da ujem.
Da. I to uskoro.
To je... budalatina.
Ne veruje mi.
Ne.
Ne mogu biti jasniji. I evo opet bleska srdbe koji ume da pokae kada mu neko
osujeti namere. Palo mi je na pamet da se veoma malo ljudi usudilo da dovede u pitanje
volju Riarda od Glostera otkako je postao konstabl Engleske. Nije to lako prihvatao. Ali, u
raspoloenju u kom sam se nala, reila sam da mu po svaku cenu prkosim. To e mi pruiti
najvee zadovoljstvo.
Paljivo sam smislila odgovor.
Veoma jasno si se izrazio, priznala sam. Ne dovodim u pitanje tvoju nameru
premda mi je teko da u to poverujem ve dovodim u pitanje tvoje pobude. Mislim da to
ima neke veze s Klarensom. Ne znam ta je to izmeu tebe i tvog brata, ali ne elim da u
tome uestvujem. Nisam razumela najbolje Fransisove rei, ali, ako je moj brak deo neke
intrige, neu pristati na to.
Ah... Fransis je bio indiskretan. Uvek si sve brzo shvatala.
Nije bilo teko!
Riard se namrtio na mene teko da je to neto to bi zaljubljen ovek uradio.
Moje pobude su najplemenitije. Moja oseanja se nisu promenila, En.
Zaista?
Seam se rastanka u kapeli u zamku Vorik, i kako sam ti rekao da u te zauvek voleti.
Da li si zaboravila? Te rei nisam olako izgovorio.
Tamne oi zasvetlucae od frustracije, ali nisam imala nameru da budem nena prema
njemu.

Nisam zaboravila. Verovala sam ti. Ali nismo vie deca, i nama vie ne vladaju
detinjasta oseanja. Kao da sam mu bacila rukavicu pred noge, i bila sam presrena kada
sam videla kako je zamirio. Oboje znamo ko bi to bolje znao? da se line elje i politika ne
slau uvek ba najbolje. Ta ljubav je mogla svenuti pod zahtevima dunosti i asti. Podigla
sam bradu, bio je to pokret koji e ga sigurno jo vie razbesneti. Seam se da sam ula da si
eleo da se oeni Marijom od Burgundije.
Do toga braka nikada nije dolo. A ti si se udala za Edvarda od Lankastera. Prekor je
bio otar, a oi su mu potamnele usled neega to bih u srenijim vremenima nazvala
ljubomorom. Sada sam smatrala da je to bes.
Jesam. Nije to bio moj izbor.
I pretpostavljam da su sva oseanja koja si gajila prema meni naglo umrla kada ti je
kruna Engleske zalebdela nad lepom glavom, dodao je ogoreno.
Odmahnula sam glavom, uasnuta to me je tako olako osudio, a da me nije ni
sasluao. Kada se cepanica u oblaku varnica stropotala u ognjite, dola sam do rei.
Na dvoru sam ve mesec dana. Ako ti je brak bio na umu, zato se nisi potrudio da mi
privue panju, ih da zadobije moju ljubav? Mislim da bi trebalo da ti kaem da me je to
povredilo.
Riard uzdahnu, ali je izdrao moj optuujui pogled.
Znam. Znam da je moralo da te povredi. Kriv sam, nemam opravdanja. Ali ako misli
da mi je bilo lako gledati te povreenu... Uutao je. Pre nego to zaemo u to... Poto jo
uvek sumnja u mene, dozvoli mi da ti dokaem iskrenost svojih postupaka. Poi sa
mnom.
Kuda?
Ne raspravljaj se. Vidim da se i dalje raspravlja u vezi sa svim i svaim. Da li si se i s
princem svaala?
Porumenela sam. Nisam elela da mu kaem da je esto bilo suvie opasno svaati se s
princem.
Vidim da jesi. Riard je otvorio vrata i teatralno mi pokazao da proem. Kako sam i
dalje oklevala i ekala, on me pogleda oima u kojima je gorela tamna vatra, izazivajui me
da odbijem. Da sam ga odbila, mislim da bi me jednostavno zgrabio za ruku i uvukao me
unutra. Zato sam visoko podigla glavu i ula.
Kuda idemo? pokuala sam ponovo.
ekaj i videe.
Odustala sam, znajui da mi nita vie nee rei. inilo se da je ovo vee iznenaenja.

VI
Ila sam s njim du hodnika i kroz odaje za primanja koje sam dobro poznavala, a
potom i u one koje nisam. Tihe sobe, skromno osvetljene, bez uobiajenog metea dvorana i
paeva ili nadmenih pisara sa dokumentima i poslovnim pitanjima. Porodine odaje. Nismo
razgovarali, sve dok me Riard nije dodirnuo po ruci, pored zatvorenih vrata na koja je
blago pokucao i koja je otvorio kada ga je neko unutra pozvao da ue, i pokazao mi da idem
ispred njega. Ula sam, ne znajui ta da oekujem. Ako je mislio da e me nekim suptilnim
zavoenjem ubediti da uem u njegove odaje, daleko je to bilo od mogueg... Uplaeno sam
zastala i brzo se naklonila. Nisam oekivala da me uvede u privatne kraljeve odaje.
Kraljica Elizabeta je bila s njim. Zatekla sam neoekivan prizor koji je doticao srce i
ula, jer su provodili nekoliko dragocenih sati zajedno nasamo. Edvard se odmarao u stolici
visokog naslona pred vatrom, raskoni ogrta bio mu je raskopan, a pod njim je nosio
koulju i akire. Pehar vina stajao mu je pri ruci, a jedan pas je uivao u toploti, glave
poloene na njegove prekrtene glenjeve. Elizabeta se sklupala pored njegovog kolena i
naslonila mu se na nogu, a kosa joj je, onako srebrna i rasputena, padala preko ramena i
njegovih butina. Prijatan porodini prizor, u potpunosti intiman: mukarac i ena uivaju u
mirnom svretku dana, a u nainu na koji je kraljeva ruka milovala tu svilenu kosu bilo je i
nagovetaja telesnog zadovoljstva. Oseala sam se nelagodno i kao uljez, i uhvatila sam sebe
kako sam polako koraam unazad i povlaim se dok me Riardova ruka nije snano stegnula
za ramena i zadrala me.
Bilo je to najneverovatnije oseanje. Kako mogu stajati ovde u prisustvu kralja i kraljice,
a opet svu panju posveivati mukarcu koji stoji iza mene? Kako je mogue da nisam
svesna niega osim topline i snage njegovih ruku? Oseala sam snagu njegovog stiska i
njegovog tela iza lea, i apat njegovog daha na vratu. Potom je prolo. Sklonio je ruke i ja
ostah da stojim sama.
Da li te uznemiravamo, Edvarde?, upitao je Riard.
Uznemiravate me! Edvard je okrenuo glavu uz lenj osmeh. Ali, poto si ovde, bolje
bi bilo da uete... Neoekivana poseta... ali priinjava mi zadovoljstvo. Doite i sedite.
Pomerivi psa, nogom je oputeno gurnuo stolicu prema meni.
Jo uvek oseajui krivicu to sam im naruila intimu, budalasto ganuta, iznenada se
setih istih takvih intimnih trenutaka u Midlhamu izmeu erla i grofice. Ali moja porodica
sada vie nikada nee biti na okupu. Unitena je i razorena izdajom... Zaprepaena, uhvatih
sebe kako se borim sa suzama samosaaljenja i da povratim svoj raniji gnev prema Riardu,
Edvardu, celom svetu.
Molim vas, sedite, pozva me Elizabeta uz mek osmeh, protkan podsmehom.
Izgledate umorno, En. I ako smem dodati, izgledate loije. ta se dogodilo?
Shvatila sam da jo uvek steem izguvane ostatke svog vela. Nisam mogla ni zamisliti
na ta sam liila.
Duga je to pria!, uzdahnula sam, iznenada osetivi umor.
Onda nam recite, zamolio me je Edvard.
Nemo sam podigla obrve i pogledala Riarda.
Razumem! Edvard se nasmejao. ta se deava, Dikone?
Sela sam i ostavila Riarda da nemirno koraa i ispria priu. Tipino za njega, nije
gubio mnogo vremena i odmah je preao na stvar.
elim da se oenim njome.
Edvard me smesta letimino pogleda, a potom zadra pogled kada je osetio
neprijateljstvo s moje strane.
Ah! Ali da li dama eli da se uda za tebe?

Ona... okleva. Sumnja u moju iskrenost.

Ne udi me, primeti Elizabeta. Teko da ste se ponaali kao zainteresovani prosac
ovih nekoliko poslednjih dana. Nijedna dama ne eli da je ignoriu kao da ne postoji.
Oseala sam se poput nekog neobinog stvorenja, otkrivenog pod kamenom, u koje
sada gledaju tri para oiju i pokuavaju da mu proitaju misli. I osetila sam kako mi vrelina
ari obraze. Riard slegnu ramenima, to je bilo njegovo nevoljno priznavanje krivice, ali
videla sam kako trag jednako uznemirujueg rumenila boji i njegove obraze. Bilo mi je milo
to je i on posramljen koliko i ja.
Postojali su razlozi... zapoeo je. Ali sada ne moram da je uveravam. Ima li neto
protiv ovog braka, Edvarde?
Razlozi? Kakvi su to razlozi mogli biti? Ali Edvard mu je odgovarao na pitanje.
U sutini nemam. Odlian je to brak, uprkos svemu. Nasmeene oi postae lukave.
Ali znam nekoga ko e se protiviti i nee prestati da guna odavde pa do kapija pakla i
nazad!
Otkada moram uzimati Klarensovu ambiciju u obzir? A naroito u pogledu toga kime
u se oeniti?
Klarens? To me je podsetilo. I ne razmiljajui o onima oko sebe, potaknuta dogaajima
koji su se desili ranije te veeri, ja ih prekinuh.
Gde je Klarens sada?
Ne znam. Da li bi trebalo da znam? Edvard je pogledao mene, a potom Riarda.
Primio je hitan poziv od paa u kraljevskoj livreji da odmah doe kralju, objasnila
sam. to je, rekla bih, bilo lukavstvo.
Riardova paljivo uvana smirenost smesta se rairi u osmeh koji mu obasja itavo
lice.
Na brat je sada, verujem, upleten u dugotrajnu i u potpunosti dosadnu raspravu o
nekoj nevanoj stvari koja se tie trgovine sa Burgundijom. Nadam se da e potrajati
najmanje jo jedan sat.
Ti si to udesio! pogledala sam ga ljutito.
Jesam. Sklonio sam nam Klarensa s puta, objasnio je Edvardu, kraljevim pozivom.
A potom je naterao Fransisa Lavela da postavi zasedu sa nekom pijanom bitangom iz
Zlatnog lava i otme me!, dodala sam, jo uvek uznemirena zbog otmice.
Salva smeha ispuni sobu.
A, tako znai! Potom se ponovo uozbiljio i usredsredio. Dakle, kao to smo govorili,
ukoliko se ledi En sloi ali jo uvek nismo sigurni u to, nije li tako? Besno sam otvorila usta
da odgovorim, ali je umesto mene odgovorio Riard.
Hoe. Mora.
Nisam to rekla!
Ali hoe!
Ne dopada mi se... Ne dopada mi se tvoja zapovednika oholost!
Edvard se umea.
Dosta! Pretpostavimo da moe da je ubedi na pristanak, Dikone, premda se ja ne bih
opkladio u to. Morae traiti papsku dozvolu. Suvie ste bliski roaci da biste se venali bez
nje.
Ne vidim tu nikakve potekoe. Vorik je uspeo da dobije papsku dozvolu za Klarensa
i Izabel. Kada ima dovoljno zlata... Riard se uznemireno zagleda u mene, pre nego to se
okrenuo bratu. To nije problem. Ali moram te pitati... hoe li biti potekoa oko njenog
nasledstva?
Potekoa? Edvard ustade da bi stao licem u lice s bratom... ili moda protiv njega?
Na trenutak nisam bila sigurna da odgovara aljivo. Atmosfera u maloj sobi smesta se
promeni, postade napeta. Suvie je to nena re. Dobar je to brak, kao to sam rekao. Vidim

tu velike prednosti. I za tebe i za bezbednost kraljevstva dobro je imati Vorikovu kerku

tesno vezanu za nas, ali bie burnih reakcija. Zna to jednako dobro kao i ja. Moraemo da se
nosimo sa posledicama i da smanjimo tetu. Ali sluaj me, Riarde, uiniu sve to je
potrebno da spreim ponovni rat i sukob u Engleskoj. ak i ako ti bude time nezadovoljan.
Nisam mogla pratiti sutinu ovog razgovora. Oseala sam kako me u grudima stee
teskoba dok sam posmatrala Riardov sumoran izraz na licu i sluala odgovor koji je uputio
bratu:
A sluaj ti mene, Edvarde, bio ti kralj ili ne. Boriu se s Klarensom za svaki pedalj. Po
svaku cenu.
Znam da hoe, odgovorio je Edvard, sada ve gubei strpljenje. I ne mari ni pet
para za opasan poloaj u koji bi me mogao dovesti!
Ne, ne marim. elim nju i neu mu dozvoliti da me zaustavi. Edvardovo
rasplamsavanje gneva ogledalo se i u Riardu, bili su opasni poput vukova koji se bore za
plen. Dok se Riardov bes nije ugasio jednako brzo kao to je i planuo. Ne, Edvarde... To
nije istina. Ne elim te dovesti u opasnost, niti tvoj teko sklopljeni mir. Suvie je krvi ve
natopilo ovu zemlju. Ali neu dozvoliti Klarensu da mi u ovome odreuje uslove. Nee oteti
En onaj deo grofiinog nasledstva koji joj pripada. I elim je za enu.
,,I kao to sam i rekao, podrau tvoj zahtev onoliko koliko to bude u mojoj moi,
sloio se Edvard.
A ja sam ostala sa strane, pokuavajui da raspetljam stvari. Moje nasledstvo. Sestra i ja
bile smo majine naslednice. Pogledala sam Elizabet. Lepo je skrivala misli, ali i ona je znala
ta ovo znai. Zato je moje nasledstvo predmet tako ozbiljne rasprave?
Ustala sam, jer sam bila suvie uznemirena da bih sedela. Zakoraila sam prema
Riardu, primoravajui ga da me pogleda, da skrene pogled s kralja.
Kae da me eli za enu, Riarde. A onda govori o mom nasledstvu. Zar je to sve
to je ostalo meu nama? Bogatstvo i zemlja koje u naslediti kada mi majka umre? Da li ti to
ipak eli da se oeni mnome samo zbog imanja koje u ti doneti?
Moda sam bila naivna to sam to pitala. Da li sam pogreila kada sam od Riarda
oekivala vie? Zar me nije, u onim opojnim danima pre izgnanstva, naveo da pomislim da
meu nama ima mnogo vie?
Budalasto sam oekivala i eznula za Riardovom ljubavlju, jer sam poloila srce u
njegove ruke. Sada mi se inilo da je iskopao grob i sahranio tu ljubav, prekrivi je obinom
poudom za bogatstvom i lagodnim ivotom. Kada sam ula molbu i drhtaj oajanja u mom
glasu, porumenela sam od stida, ali nisam odustala.
Da li toliko eli da pristanem da ti dam ruku zbog nasledstva Biamovih koje e
jednog dana biti moje?
Nisam ni bila svesna kakav sam talog podigla.
U Riardovom odgovoru nije bilo saoseanja, ve samo gole realnosti koja je pogodila
pravo u cilj, to mu je i bila namera. Njegovo objanjenje bilo je brutalno.
Govori o nasledstvu Biamovih koje e biti vae. Glas mu je zadrhtao, ali nije
oklevao. Nemoj me pogreno razumeti, En. Ukoliko ti ja ne budem mu i ukoliko se ne
budem borio za tvoje nasledstvo pred zakonom, teko da e ita od njega videti! Bie
siromana, bedna i, dok ne umre, zavisie od svakoga ko bude spreman da ti ponudi
milostinju. Ili e biti primorana da se uda za neku Klarensovu priipetlju, koja bi, za
znaajnu koliinu mita, moda i bila spremna da uzme siromanu ker mrtvog izdajnika.
Ukoliko ti ja ne budem suprug, takva e ti biti budunost. Hladna i gorka.

Osetila sam kako se vrela krv povlai, ostajui bleda i drhtei od hladnoe.

Ne verujem ti...
Oprosti mi. Okrutno je to sam ti tako saoptio istinu. Riardove obrve se spojie u
crnu liniju, a oi mu potamnee od besa.
Zar ona ne zna?, upitao je Edvard. Pa, pretpostavljam da je to i razumljivo. Klarens
teko da e na sva zvona razglasiti svoje namere, a sumnjam da bi Izabel rekla neto bez
njegove dozvole. Ta ena e gledati samo svoj interes i sve e udesiti i sve vorove zavezati.
A ukoliko joj ti nisi nita rekao, Dikone...
ta ja to ne znam?, oseala sam kako se bes u meni opet rasplamsava, kako ga
podstiu munina i strah. Volela bih da neko otvoreno razgovara sa mnom! Otkako sam
dola u Klarensovo domainstvo, oseam da se neto deava ispod povrine. Izabel predlae,
uverava me i govori u zagonetkama. A sada i vi inite isto. Zaboravila sam da razgovaram
s kraljem i konstablom Engleske. Ili sam namerno to zanemarila. Bili su samo dvojica
nemoguih mukaraca koji su raspravljah o mojim problemima kao da sam slaboumna ena
koju za njeno dobro valja zauzdati i voditi je kroz ivot.
Reci joj, jednostavno je rekao Edvard.
Riard mi je polako ispriao kako me je porodica izdala.
Klarens je ambiciozan. eli itavo grofiino nasledstvo Biamovih i Despenserovih za
sebe. eli titule, zemlje i prihode sve. Ne moe dobiti itavo nasledstvo Nevilovih, jer je
Edvard dao severna imanja meni na dar. Ali grofiine zemlje, nasledstvo Despenserovih koje
ti i tvoja sestra zajedno nasleujete... Klarens namerava da trai itavo nasledstvo u
Izabelino ime, jer je ona Vorikova starija ki i time eli da tebe lii nasledstva. Gledao me je
u oi, kao da me snagom volje primorava da prihvatim stranu istinu. Da me snagom volje
dri da se ne rasprim pod snagom udarca.
Ali to ne moe biti. To je moje pravo... Majino nasledstvo e biti podeljeno na jednake
delove meu nama. Uvek sam to znala... Ali kako je ovo mogue? Ne! Izabel to ne bi
uinila! Odbacila sam ovu misao. Ne verujem da bi moja sestra mogla biti tako
bezoseajna.
Postala bih samo osiromaena udovica. Nisam imala nita iz kratkog i nesrenog braka
s princem. I ako bi Izabel uzela sve, ta bi bilo sa mnom? Iznenada mi postade jasno kao dan.
Ako po Izabelinom nagovoru pristanem da odem u manastir i postanem opatica, to e za sve
biti idealno reenje. Biu sklonjena od sveta, neu imati pravo glasa niti mo da prigovorim
emu, a Izabelina savest bie osloboena krivice, jer e smatrati da je obezbedila moju
budunost. Ukoliko ona uopte ima savest.
Ne zavaravaj se! Otkrie da je ona kadra to da uini, progovorio je Riard.
Razmisli, En. Upotrebi zdrav razum. Seti se onoga to zna o njoj. Izabel nee stati uz tebe
protiv Klarensa, i ti to zna. Rei su mu bile grube, izazivake, nije mi dozvoljavao da
osetim zaprepaenje.
Ali ako je to zakon onda on to ne moe da uradi.
Po zakonu je nasledstvo bez ikakve sumnje tvoje, priznade Riard. Ali Klarens igra
na pametnu kartu. On e pred sudovima rei, ako se za tim ukae potreba, da kao udovica
princa od Lankastera nema pravo na nasledstvo. Da si izdajnica koliko i Vorik i grofica,
tako da bi itavo nasledstvo trebalo da pripadne Izabel, koja je pokazala da je odana
podanica kralja. A time nasledstvo pada u Klarensove ake, koji je u najzgodnijem trenutku
od izdajnika postao odani podanik.
Ali taj brak nisam ja odabrala, niti je on bio moja elja.
Klarens e izneti tu tvrdnju i mnogi e ga sluati. Sada se u Riardovim oima pojavi
senka saoseanja koja mi stegnu srce. Ti si ena koja ima vrlo nesrene porodine veze i
bespomona si u poreenju sa uticajem koji ima vojvoda od Klarensa.
Ne! Ja sam Nevilova!
Kakve e to veze imati, ako on uspe da te ubedi ili primora da ode u manastir? Ili

ako udesi da se uda za nekog samoivog lorda koji e uiniti upravo onako kako mu
Klarens kae, u zamenu za nevestu iz porodice Nevil. Kakvi su ti izgledi, ako ne bude imala
nikoga ko e se zauzeti za tebe? Samo ja imam mo da stanem na tvoju stranu i osujetim
Klarensa. Ja sam jedini koji ga moe pobediti u tvoje ime.
Izgubila sam mo govora. Nije ovo bilo hvalisanje, ve gola istina. Potom mozak poe
grozniavo da mi radi. Okrenula sam se prema Edvardu, bacajui sav oprez i potovanje u
vetar.
Zato vi ne moete presuditi u moju korist? Ako to nije pravo, ako je u pitanju varka,
izvrtanje zakona, zato ne moete stati na moju stranu pred sudovima? Sigurno moete
zahtevati da Klarens prizna ta je moje po zakonu nasleivanja.
Zvui kao da je zaista tako jednostavno, zar ne? Edvardov glas je moda i bio mek i
pun razumevanja, ali rei su mu bile hladne poput struganja kljua u bravi zatvorske elije.
Iz itavog niza razloga vano je da odluku prepustim slovu zakona. Jer ukoliko presudim
protiv njega, mogao bi ponovo postati moj zakleti neprijatelj. Prevrtljiv je, gleda samo svoj
interes i ne moe mu se verovati. Znam to. Ali mi je potrebno da bude na mojoj strani, a ne
protiv mene. Njegovi sledbenici su preokrenuli bitku kod Barneta u moju korist. Ljudi ga
vole i moan je, i ne mogu rizikovati da podigne oruje protiv mene. Neu ponovo gurnuti
zemlju u rat. ak ni zbog vas, mila moja. To je vrlo nezgodno, neki bi ak rekli da sam se u
ovoj stvari poneo nedostojno, ali tako je kako je. Neu da budem odgovoran za novo
prolivanje engleske krvi.
Ali vi ste kralj...
I kao kralj moram da se drim zakona u takvim stvarima. Sasluau argumente i
doneu sud, ali neu namerno da nateram Klarensa da mi se suprotstavi.
Ustala sam pognute glave, dok sam upijala Edvardovo osuujue objanjenje. Dok mi
se misli nisu vratile na najbolniju ranu od svih.
A Izabel sve ovo zna? I pristae na Klarensov plan?
Hoe.
Naravno da hoe. Izabel mi je predloila da se povuem u manastir i predoila mi
kakvu u mo i uticaj imati kao opatica. I pored toga to sam iznenada otkrila da sam
okruena neprijateljima, Izabelina izdaja me je najvie zabolela.
Zatvorie me u manastir, ponovila sam.
Tako je.
To nije pravo!, pokrila sam lice rukama, borei se da zadrim suze koje su mi stale u
grlu i pretile da se izliju. Neu plakati! Ali bol kao da je nadvladao snagu moje volje.
En..., Riard stade pored mene, ali ja se povukoh, odupirui mu se.
Ne! Neu prihvatiti utehu od njega. Nisam ak znala ni da li bi je ponudio. eleo je
moja imanja vie od mene. Neu se onesvestiti, niti u zaplakati. Nisam toliko slaba. Veoma
sam ljuta!, promrmljala sam, jo razjarenija to jedva suzdravam suze.
Na moje veliko iznenaenje spasla me je kraljica. Do sada samo nemi posmatra,
Elizabeta se, i dalje sedei na podu, nagnula i povukla me za suknju da sednem u
Edvardovu stolicu pored nje.
Sedite ovde. Nema potrebe da se sekirate. Dok sam sedala, jer su kolena pretila da
popuste poda mnom, ona mahnu kralju i Glosteru, i ja zauh kako otro govori: Ja u se
postarati za nju. Idite i priajte kako da stvarno nekome pustite krv. Odlino ste ovo obavili,
obojica.
Morala je saznati, branio se Edvard.
Jeste, i saznala je. Ali sada joj je potreban savet.
I oni se povukoe do prozorskog udubljenja, a ja ostadoh da sedim pored Elizabete.
Otkria od poslednjih sat vremena postadoe mi jasna i ja sve shvatih, ali bol nije bio nita
manji, pa prstima obrisah suze koje vie nisam mogla zadrati. Kada sam se do izvesne mere

pribrala, shvatila sam da na meni poiva pogled njenih bledih oiju. Zamiljen. Tvrd poput
ivice dijamanta. U njemu nije bilo saoseanja.
Zbog ega ste tako neodluni? upitala je, kao ne moe da zamisli tako neto.
Riard kae da eli da se oeni mnome.
Sve je tako komplikovano...
Ja ne vidim nikakve komplikacije.
Mislila sam da me voli, pokuala sam da se suprotstavim njenom opipljivom preziru.
Ali mislim da vie voli moje nasledstvo. Moda je oduvek tako i bilo.
Osetila sam kako joj pogled postaje paljiviji.
To ne bi smelo da bude prepreka za brak.
Time bismo samo obezbedili hladnu zajedniku budunost.
Pretpostavljam da ga volite. Pomislila sam da joj se usna izvila s blagim prezirom.
Nisam joj otvoreno odgovorila. Umesto toga rekla sam joj jedinu misao koja mi je u tom
asu pala na pamet.
Mislim da je on ubio princa Edvarda.
Moda i jeste. Da li je to vano? Njena ledena suzdranost i brutalno prihvatanje su
me okirali. Ubistvo moe biti politiki neophodno. Hladno je slegla ramenima. Da li ste
ga pitali?
Nisam. Jedva da smo razmenili dve rei sve do veeras. Teko da sam ga mogla pitati
da li mi je ubio mua usred plesa, zar ne?
Moda i niste. Zgrabila je moje sklopljene ruke jednom svojom, i ja osetih njenu
snagu. Sluajte me, devojko. Dau vam neprocenjiv savet. Bolji od bilo kog koji bi vam
mogli dati kralj ili Gloster. Nagnula se prema meni, tako da niko ne moe da uje njene rei.
Ukoliko ne elite da budete nitavni, neophodno je boriti se za ono to elite u ovom
ivotu. Ako to ne uinite, ukae vas kako se kome prohte i koristie vas da bi zadovoljili
interese mukaraca oko vas. A ponekad da biste dobili ono to elite morate biti spremni da
prihvatite ono to vam je naoigled neprihvatljivo.
Uhvatila sam sebe kako se gubim u njenom pogledu, opinjena. Evo smrtonosne
ambicije koja nee prezati ni od ega. Znala sam zato je Riard mrzi, i u tom trenutku sam
znala da joj nikada ne smem verovati. Rekli su da je omaijala Edvarda da bi obezbedila sebi
mesto u njegovom krevetu i pored njega na prestolu. Mogla sam u to poverovati. Mogla sam
pomisliti da je ljubazna prema meni jer mi daje ovaj savet, ali nije bilo tako. Samo me je
podnosila jer joj nisam bila pretnja.
Vidim ta mislite, ismevala me je, a oi su joj sijale, zbog ega sam porumenela.
Morate doneti odluku, En. Zaboravite na ljubav. Da li ga elite?
elim. Nisam mogla biti nita drugo do iskrena.
elite li se udati za njega?
E to je bila moja pat-pozicija.
Naravno da elite. U ovom ivotu mo je najvanija. Ako se udate za Glostera, viteza
koji e stati uz vas i boriti se za vas, dobiete svoje dragoceno nasledstvo. Ako ga odbijete,
neete dobiti nita. elite li to? elite li proiveti ivot kao opatica? Ako ga odbijete, imate
manje pameti nego to bih oekivala od jedne Nevilove i samo traim vreme s vama.
I to je bilo to. Mogla sam se trzati na njene kritike. Moda me i jeste posavetovala bez
ikakvog saoseanja, ali nisam mogla porei istinitost njenih rei.
Uzmite ga. Ispaete budala ako to ne uinite! I zasluiete monaku odoru!
Podigla je ruku da privue panju Edvardu. Posmatrala sam ih dok su nam prilazili, ne
mogavi da vidim na Riardovom licu nita osim nestrpljivosti. Moda zbog mene. Ovog
puta sam priguila uzdah.
Dakle. Upitao je Edvard pun nade. Hoete li uzeti mog brata? Imate pravo da ga
odbijete. U ovoj stvari vam niko ne zapoveda.

ak ni Klarens?
Ne. On vam nije staratelj. Samo sam vas dodelio njemu na staranje. Vi ste svoj
gospodar u ovoj stvari.
Pogledala sam Riarda, bradu sam nagnula i malo podigla.
Dakle?, upitala sam. Neu mu olakati i njemu je to bilo jasno, blede linije u
uglovima njegovih oiju, i sjaj u njima odavali su da je svestan izazova koji sam mu uputila.
Ah on je i pored toga ostao smiren i hladan, i rei koje mi je uputio nisu bile rei zaljubljenog
oveka.
Nisam ovako nameravao da vas prosim, gospo. urno zbog opasnosti i u nesrenoj
potrebi za tajnovitou. Nadam se da niste slepi za oseanja koja gajim prema vama. Bie mi
ast ako pristanete da mi budete ena.
Hladno, efikasno, mirisalo je na poslovnu transakciju. Nije me ak ni dodirnuo, a
kamoli izjavio venu ljubav! Ljutnja me je i dalje drala. I nije iznenaenje to sam mu slino
i odgovorila.
Nije ovo nain na koji bih elela da sam isproena. I dalje sam se povlaila. Nisam
uverena u vaa oseanja prema meni. Najbolje to vam mogu rei jeste da u razmisliti o
vaoj molbi, gospodine.
To je onda reeno. Olakanje preplavi Edvardovo lice kao da sam pristala. Na
Riardovom nisam videla nita kada su se braa pogledala. Ovaj plan je, inilo se, ve bio
smiljen, pristala ja ili ne. Zatraiu papsku dozvolu, izjavio je Edvard. Vi ete se, En, pod
kraljevskom pratnjom vratiti u Kold Harbor uz objanjenje da su vas napali razbojnici, ali da
ste uspeli da se spasete. Nije teko. Ostavio je taj problem po strani. Nastaviete da ivite
pod Klarensovom zatitom, dok se sve ne udesi. Ovaj susret se nikada nije desio. O stvarima
o kojima smo ovde raspravljali i na koje smo pristali neemo raspravljati.
Zar sam pristala?
Nisam to rekla. Nisam nita rekla Riardu, osim to sam mu dala do znanja da mi se ne
dopada njegova prosidba i hladno mu obeala da u o njoj razmisliti. Kao lepo vaspitana
Vorikova ki morala sam da potisnem krik besa koji mi je zastao na usnama. Kralj je, kako
sam razumela, doneo odluku ne marei za moj pristanak.

Hoe li biti ovde u Vestminsteru?, upitala sam Riarda u naputenoj odaji za

primanja; imalo smo veoma malo vremena pre nego to mi udese pratnju.
Ne. Edvard me alje na sever. Vratiu se pre papske dozvole.
Potisnula sam snano aljenje to ga neu viati. Jo nisam rekla da u se udati za tebe!
Toliko je jo toga ostalo nedoreeno meu nama. Reci mi da me voli! Sada, pre nego to poem.
Ako je tako, reci mi! Nisam izgovorila ove rei. Nisam mogla. Niti sam mu mogla rei da ga
volim.
Potom se zau odjek Edvardovih koraka i morasmo se rastati. Ne bi valjalo da Riarda
vide sa mnom u javnim odajama Vestminstera, niti u spoljnjem dvoritu. Niko ne sme ni
videti ni uti nita to bi nas dovelo u vezu, to bi se moglo preneti Klarensu.
Zbogom, mila moja devojko, rekao je ozbiljno. Podigao je ruku da mi skloni
nepokrivenu i neurednu kosu s ela. Bog nek te uva i nek je s tobom dok ne uzmognem
doi po tebe.
Ovaj blagoslov mi dodirnu srce i sav moj preanji bes smeka. Naas ga uhvatih za
ruku i osetih prijatnu toplinu njegovog dlana, potom je prinevi obrazu, sve vreme se
oajniki trudei da obuzdam strepnju zbog sve vee izolovanosti. Povratak u Kold Harbor
bio je poput ulaska u lavlju jazbinu.
Nemoj me zaboraviti, promrmljala sam.

Kako bih mogao? To nije mogue s ove strane groba.

Tiho sam izdahnula, usne su mi poivale na njegovom dlanu. Moda to i nije bila neka
izjava ljubavi, ali bila je dovoljna da zapali plamen koji e me grejati u narednim danima.
Nije bilo vremena ni za ta vie, jer zausmo Edvardov glas kako me doziva. Instinktivno
sam snanije stegnula Riarda za ruku. U istom trenu on me privue sebi. I padoh u zagrljaj
u koji me je snano obujmio, a usne spustio na moje. itav moj svet obavila je snaga i blizina
njegovog tela, kao plamen meu nama, ne vie plamiak ve vatra nepodnoljive vreline.
Zbunjena i nemona da poredim ovaj poljubac i nae nedune mladalake poljupce, nisam
bila kadra ni za ta drugo osim da se privijem uz njega i dozvolim mu da me strastveno grli.
Sanjala sam o ovome toliko dugo, ali nisam shvatala koliko je realnost velianstvena. Ostala
sam bez daha od snage oseanja.
Dok me nije pustio naglo kao to me je i privukao. Moje neiskustvo, uvidela sam, bilo je
oigledno, dok sam stajala i gledala ga u nemom uenju. Da li ovako mukarac ljubi enu
koju voli? ta je nagnalo Riarda da ovo uini? Izraz na licu mu je vie odavao bol nego
zadovoljstvo, a zatim je postao bezizraajan. Nije bilo slinih oseanja izmeu mene i princa
Edvarda da bih mogla sama da izvedem zakljuak. Naravno, inilo se da Riard nije osetio
zadovoljstvo, vie je to bila pomamna potreba.
Boga mi, elim te, En, i imau te. Izrekao je ovo kao da je izrekao svetu zakletvu.
Niko, pa ak ni kralj, nee stati izmeu nas. Ali shvatila sam. Nije to bila sveta zakletva,
ve vie odlunost mujaka grabljivca da poseduje predmet svoje elje. Riard Plantagenet
me je eleo i posedovae me, i nee dozvoliti niemu da mu stane na put.
Nemilosrdnost me je moda i zapanjila, ali oseanje nije. Jer, ako sam ikada i sumnjala
u svoju ljubav prema njemu, to vie nisam mogla. ta god da je uinio ili nije uinio, ma
kakvu krv da je prolio svojim rukama, taj poljubac je moja oseanja pretvorio u buktinju
ivota. A ja, srca divljeg u grudima i usana zaarenih od poljupca, nisam mogla pronai
odgovarajue rei.
Potom Edvard ue na vrata.
En..., rekao je Riard.
Da?
Ali je odmahnuo glavom.
Nita. uvaj se.
Otila sam s Edvardom, suvie potresena da bih progovorila, ali sam se osvrnula.
Riard je i dalje stajao gde sam ga ostavila. Pogledi nam se sretoe i zadrae. Zvanino mi se
naklonio, a potom je otiao.
Pod pratnjom sam stigla do zamka Kold Harbor. Na tom kratkom putovanju duboko
sam u srce potisnula uznemirujue tragove onog zagrljaja. I posvetila se razmiljanju o
jednoj stvari koju niko nije spomenuo sve vreme razgovora. Namerno, u to sam bila
uverena. Grofici, mojoj majci, zatvorenoj pod straom u opatiji Bjuli. Zemlje i titule oko kojih
smo se tako estoko gloili bile su njene. Ali nisu se jo mogle naslediti. Niti e moi dok ona
ivi. Jedva da je prela etrdesetu.
Iznenada mi novi strah stegnu srce.

Izgleda vrlo smireno. Mora da si se uplaila, primetila je Izabel.

Sada sam smirena. Tada sam bila uasnuta. Ah sam sada bezbedna, kao to vidi.
Pria o napadu zbog kog sam dobila onakvu pratnju i stoga se kasno vratila nije
pokrenula nikakva nezgodna pitanja u Kold Harboru. Takve stvari su se deavale. Koliko
sam samo sree imala to sam umakla pivom opijenim razbojnicima koji su lutali ulicama
nakon zalaska sunca, samo sa unitenim velom i pokojom modricom. Ulogu sam odigrala do

savrenstva.
Neete vie naputati ove kapije bez vee pratnje, izjavio je Klarens mrtei se
snano, ali ni na koga odreeno.
Velianstveno iskreno sam se sloila s njim.
Jasno je da nije bezbedno.
A Fransis Lavel te je sasvim sluajno spasao, udila se Izabel.
Jeste. Nije li to bila srena okolnost?
Pod mirnom spoljanou krv mi je kljuala, ali reila sam da se obuzdam ma koliko
me Izabel ljutila, ma koliko zlih namera skrivala iza tog glatkog lica i prijateljskih osmeha
koji su mi se gadili. Moram upotrebiti svu snagu volje da nastavim da se ponaam i
posluno. Ukoliko posumnja u ma kakvu naklonost, ako makar samo i nasluti nekakav brak,
poslae me u manastir bre nego to velki strelac odapinje strelu. Moja sestra je dobro
savladala lekcije kojima ju je nauio njen gramzivi mu. Zaprepastila sam se to mogu da
glumim da sam ravnoduna na njenu neprestanu blizinu i dobro prikrivenu obmanu, ali
sam uvebala vetinu prikazivanja dobroudne srdanosti dok je gnev kljuao neposredno
ispod povrine. Jedina srea bila je to je Klarens imao mnogo obaveza na dvoru. Ne bih
mogla podneti da svakog jutra sedim preko puta njega za dorukom i sve vreme obuzdavam
bes. Riard je otiao na sever, u Midlham. Kako sam samo elela da sam i ja tamo. U
Midlhamu, hladnom i sivom u ovo doba godine, sa iznenadnim olujama i otrim vetrovima.
Umeo je da bude nepodnoljivo turoban i sumoran, ah sve bih dala da sam s njim tamo.

VII
Naposletku sam izgubila hrabrost. Bila sam sama, bez savetnika i bez ikoga kome bih
mogla verovati. Da li je to bila slabost duha? Da sam imala kome da se poverim, mislim da
bih ostala vrsta u svojoj nameri, ali nisam mogla ni Marderi da otvorim duu. Bila je
ljubazna i brina, ali radila je za Izabel i bilo je jasno kome je odana. Nisam sumnjala u nju,
ali nisam joj mogla poveriti svoje najdublje strahove. I bila sam vrlo umorna od opreza pred
Izabel i Klarensom, od odmeravanja svake rei. Izabel se pripila uz mene poput pijavice.
Bila sam sama. Tek u tom trenutku shvatila sam koliko sam zaista usamljena.
I uspaniila sam se.
Izabel je poela da govori o povratku u Vorik. inilo mi se to kao veoma dobra ideja i
nije mi pobudila nikakve sumnje, dok nije rekla da na putu do Vorika namerava da svrati do
Tjuksberija. Nije li to najprimerenije mesto da se osnuje manastir, tu gde je velianstvena
opatija koja ve postoji i koja je ukraena novcem Biama i Dispensera? Ima li boljeg mesta
da se osnuje manastir za keri i udovice bogatih porodica koje e sluenje Gospodu
pretpostaviti potrebama tela?
Smesta videh sebe zatvorenu tamo. Dok se Riard vrati sa severa, ve u biti kriom
odvedena i zatvorena iza opatijskih vrata u Tjuksberiju, osuena na sveto zatoenitvo i
pored toga to nisam pristala da se zamonaim. Ni Riard ni kralj ne bi mogli da me izbave.
Biu zatvorena do smrti.
Panika se rasplamsala. Nervi su mi popustili. Rizikujui presretanje, pisala sam. Nije
bilo potrebe da se pie pismo. Imala sam malo toga da kaem da bih izrazila svoj strah i
nisam mnogo razmiljala o sadraju.

Vojvodi od Glostera
Okolnosti su se izmenile. Vraamo se u Vorik pre kraja meseca.
Strahujem da e moje odredite biti Tjuksberi i da u zavriti zatvorena u
opatijskom utoitu, kao to je moja majka u Bjuliju, dok se ne zamonaim. Mislim da
ne mogu da oekujem nikakvu oiglednu pomo od kralja, pa se moram obratiti tebi za
pomo.
Preklinjem te da doe i odvede me iz ove kue.
Strahujem da e zakasniti.
Tvoja uplaena roaka,
En Nevil
Kome da dam da ponese pismo? Nisam se usuivala ukazati poverenje nijednom od
Klarensovih slugu. Morala sam rizikovati.
Marderi... ima li poznanika u Londonu, nekoga od porodice?
Imam jednog roaka. Pravi rukavice u ipsajdu. Oenjen je i ima veliku porodicu.
Ima li dece koja su dovoljno stara da mi uine i brzo nekome odnesu pismo?
Zato?, zainteresovala se. Gde aljete pismo, gospo?
Nije vano gde. Ali veoma mi je vano da ga poaljem.
Ne vidim...
Zgrabila sam je za ruku.
eli li da se zamonaim, Marderi?
Nije mi vie postavila nijedno pitanje, to me je uverilo da su moji strahovi zaista
opravdani. Pismo sam poslala. I sve to je trebalo da radim bilo je da ekam i obuzdavam se
da ne zavitlam pehar piva Izabel u glavu i ne propratim taj gest optubama o izdaji.

Ali nesrea je udarila, a izazvao ju je sam kralj, premda ak ni on, koji je najbolje znao
koliko je Klarens sklon obmani, nije mogao da predvidi ishod. itava stvar je vrlo lukavo
smiljena, ak i preko svake mere domiljato, a ponajvie od svega, moja roena sestra se
svojevoljno sa tim planom sloila, hladno i osvetoljubivo.
uli smo otar udar kopita po kaldrmi kada je Klarens na konju ugalopirao u dvorite
Kold Harbora, a potom i snane udarce koraka u izmama dok je trao uza stepenice, pa sve
dok nije banuo na vrata salona u kom smo Izabel i ja ubijale vreme uz partiju aha. Bio je bez
daha, a grudi su mu se brzo podizale i sputale. Lice mu je bilo izoblieno od besa, a oi
uarene.
Napolje! zareao je na Marderi i Izabeline dame. One pourie da ga posluaju.
Krv mi se sledila od straha. Kako su dani prolazili, poela sam da sanjam kako e
Riard doi i spasti me. Disala sam plitko i ekala da ujem ta je izazvalo ovakav ispad.
Klarens se okomio na mene pre nego to su se vrata zatvorila.
Kakva je ovo prevara, gospo?
Ne znam ni za kakvu prevaru. Oprezno sam ustala, odustavi od napada lovcem.
Nisam elela da na takvu optubu odgovaram sedei, ali noge su mi klecale od straha.
Gospodaru? Izabel je brzo prila Klarensu da ga pomiluje po ruci; inilo mi se da mu
se dodvorava, ali on se oslobodio njenih ruku i krenuo prema meni stegnutih pesnica. Nisam
ustuknula, premda sam znala da mu nita ne bi bilo milije nego da me udari, da tako da
oduka svom gnevu, ali umeo je dobro da vlada sobom.
Tvoja sestra nije nevinace za kakvo se izdaje. Obratio se Izabel, a osmeh koji mu je
razvukao lice bio je krut, nemilosrdan. Ta posluna i popustljiva spoljanjost, koja joj, kao
to si i sama primetila, nimalo nije svojstvena. Medne rei, tiha poslunost. Da, Izabel. Ne,
Izabel. Kako ti prokleto kae, Izabel! Sve nas je poteno obmanula. Nije se ona ni najmanje
promenila! Nama iza lea kovala je planove, a moj brat joj je pomagao i podsticao je.
Pomagao joj je kralj?, Izabel je bila u neverici.
Gloster! Ko bi drugi! Klarens nije skretao pogled dok je polako kruio oko mene.
Oseala sam kako mi njegov pogled prodire do same due, otro poput dobro naotrenog
bodea. Jutros me je Edvard lino obavestio da je ve dogovoreno da e se tvoja sestra
udati za Glostera. Sada se opet okomio na mene. Neu pitati da li je to istina. Znam da
jeste.
Sa velianstvenom nadmenou odbila sam da potvrdim njegovu optubu.
,,A Edvard mi je jo i rekao, sada je njegov glas bio svilen i nean, da se u Rimu ve
nalazi izaslanik koji od pape trai dozvolu.
,,I ta s tim? Moje je pravo da pristanem na brak. Moram se ponaati kao da sam
pristala na veridbu, premda sam samo rekla da u ponudu razmotriti. Nisam sklanjala
pogled sa njegovih razjarenih plavih oiju, zgroena uarenom odbojnou koju sam u njima
videla. Kako li ju je skrivao toliko dugo, pretvarao se da brine za mene i da mu je jedina
briga da mi obezbedi budunost? Strpao bi me u manastir za sat vremena, kada bi mogao.
Gloster je na putu za London, nastavio je. Pretpostavljam da to ve znate. A kada
stigne, namerava da vas odvede iz moje kue. A kralj mi je naredio meni je naredio da vas
predam njemu na staranje. Poslednje rei je ispljunuo.
Dakle, Riard je upozorio Edvarda kakve su im namere. A Edvard je, u pokuaju da
sprei moj odlazak u Tjuksberi, zapalio varnicu koja je izazvala ovaj poar. Boje mi krvi!
Tiho sam opsovala. Kako je mogue da Edvard nije predvideo kakve mogu biti posledice?
Kako je mogao tako slepo da poveri moju bezbednost Klarensu? Ali nisam dozvolila sebi da
pokaem strah.
Poi u s Riardom kada doe po mene, odgovorila sam smireno uprkos divljanju

srca u grudima.
Neete, gospo En!, zareao mi je Klarens na uvo ponovo, poevi da krui oko mene.
Kao to sam obavestio kralja, ja sam va pravni staratelj. Povereni ste na staranje meni i
vaoj sestri, sam Edvard je tako odluio. Postupiete onako kako vam ja kaem. Svaki sud u
zemlji podrae moje zakonsko pravo da donosim odluke u vae ime. Ja u odluivati ta e
s vama biti, a ne Gloster! Poslednje to u dozvoliti je da se udate za njega, ma koliko da je
Edvard popustljiv.
Nemate nikakvo zakonsko pravo da upravljate mojim postupcima. I dalje me
hrabrost nije naputala. Punoletna sam i kao udovica imam pravo da odluujem o svojoj
budunosti. Mogu pristati na brak kad god poelim i mogu dati svoju ruku kome god elim.
Udau se za vaeg brata ako to elim. Zaprosio me je u kraljevom prisustvu i kralj nije imao
nikakvih primedbi. Kakvo pravo imate vi da to osporavate? Ne moete nam stati na put.
Kralj? Ah! Naravno! Klarens stee ruke u pesnice kada je shvatio znaaj mojih rei.
Dakle to je razlog one predstave prie o napadu pijanih razbojnika iz Zlatnog lava.
Pretpostavljam da je Gloster sve to udesio da biste se vratili na dvor. I pretpostavljam da je
jalova rasprava o nekoj sitniavoj trgovini sa Burgundijom kojoj sam morao da prisustvujem
bila deo tog plana. Trebalo je da znam kada sam video da je u sve upleten Fransis Lavel. On i
Gloster su uvek bili ko nokat i meso.
utala sam, ali se nisam povlaila.
ta sada da radimo? Izabel je nervozno grizla usne.
Na ta god da je Edvard pristao, ona nee postati Glosterova ena.
A ta e se desiti?, nisam vie mogla da skrivam prezir. Da se neu moda
zamonaiti?
Upravo tako! Otii ete u Tjuksberi, za vae dobro.
Ne. Za vae dobro, ne za moje. Znam ta nameravate, zete! Da niste moda mislili da
ne znam za vau prevaru? elite da me razbatinite, da mi otmete ono to mi po pravu
pripada. Okrenula sam se kada je oseanje izdaje u meni buknulo u bes snaan poput
Klarensovog. Kako si mogla to da uini, Izabel? Kako si se mogla pretvarati da si zabrinuta
za mene, da ti je na srcu samo ono to je za mene najbolje, kako si se mogla smeiti i priati o
besmislenim sitnicama, a sve vreme kovati s njim zaveru protiv mene? Zar ti krv nita ne
znai? Zar ti porodina odanost nita ne znai? Moram prihvatiti da ti novac i mo znae
vie od porodinih veza.
Bleda poput okovratnika od skupocene ipke koji je nosila, Izabel je bespomono
traila nekakav odgovor. Pogled je spustila. Njen mu je uticao na njene odluke, ali joj ja i
dalje nisam mogla oprostiti.
Znam zato me eli poslati u manastir. Sva ona pria o potovanju tradicije naih
predaka, o podizanju zadubine u koju mogu da dou sve one ene koje ele da postanu
Hristove neveste. Device mi! Zar misli da sam budala? Bilo koji manastir bi posluio, ma
gde bio, samo da Riard ne moe da me oeni.
Ponovo sam napala Klarensa.
Jer on je jedini ovek u zemlji koji se moe suprotstaviti vama, kraljevskom vojvodi, i
jedini koga e kralj uti i sasluati. udi me da me niste udali za nekog sirotana koji me ne bi
ni od mia branio! Ali Riard e se zauzeti za mene. I kada doe po mene, vai planovi
postae pepeo pod njegovim nogama.
Gloster nije vitez u blistavom oklopu kakvim ga smatrate, I on eli vae nasledstvo
koliko i ja.
Ali me eli za suprugu, ne eli da mi otme sve to imam i zatvori me u manastirsku
eliju do kraja ivota!
Po prvi put sam videla nagovetaj straha pod besom na Klarensovom licu, ali nije eleo
da se povue. Potakao ga je na isto ludilo.

Pobediu. Neete me vi poraziti i nee me poraziti Gloster. Zar mislite da ne znam

koliko vredim kralju? Edvard nikada nee doneti odluku na moju tetu. Nee se usuditi da
od mene naini neprijatelja. Krenuo je, gonjen neizmernom energijom, i stao na duinu
ruke od mene, da me zastrai i natera da mu se pokorim. Nekada sam se nadao kruni. Dok
me va otac nije odbacio u korist Lankastera i naterao me da se klanjam i puzim, i prihvatim
tu istinu uz prazna obeanja o dolasku na tron jednog dana, ukoliko loza Lankastera ostane
bez naslednika. Znate li koliko me je to ponosa kotalo? Muninu mi je izazivalo, ali sam
stao i prihvatio Edvarda od Lankastera za svog vladara. Nije ni udo to sam se okrenuo
Edvardu i sklopio dogovor s njim. Ali on sada ima sina koji e naslediti presto. Zar ne
zasluujem neku naknadu za to? Zasluujem priznanje za pobedu koju sam za Edvarda
izvojevao kod Barneta, kada sam svoje trupe prepustio kralju. Glas mu je svakom reju
postajao glasniji, dok na kraju nije zaurlao. A ta je bolje nego uzeti itavo Nevilovo
nasledstvo?
Neete ga dobiti! Radovalo me je to sam mu to rekla, to sam videla da mu to ne
prija.
Neu. Znam da neu. Gloster je uz Edvardov blagoslov dobio severne Nevilove
zemlje. Ali to me nee spreiti da uzmem vae nasledstvo, mila svastiko. Ja u biti naslednik
zemlje i titular grofice od Vorika. Svega. Samo ja.
Da li je to pravda? To sam ve znala.
Nemojte mi govoriti o pravdi, princezo. Osetila sam njegovu mrnju poput amara.
Ko e mi zameriti kad uzmem imanje eni koja se udala za lankasterovskog naslednika?
Koji e lojalni jorkistiki monik u Engleskoj sasluati vae zahteve, ako zna da ste eleli da
nosite krunu zajedno sa vaim lankasterovskim muem?
Ovaj argument nije mi bio nepoznat. Bila sam primorana da prihvatim istinu, ali sam se
drala i nastavila sam da mu prkosim.
Poi u s Riardom kada doe po mene. Tada emo videti ko e sluati moje zahteve
za pravdu, kada on podigne glas u moju korist.
Ne, neete. Klarensovo dranje iznenada smeka, kao i njegov glas. U njegovom
osmehu bilo je neke neprijatne radosti kao da se ali na moj raun. Zadrhtala sam vie nego
kada je besneo i pretio mi. ta namerava da uradi sa mnom?
Zar ete zabarikadirati vrata? I maem i lukom spreiti Riarda da ue? Moda i
topovima? pitala sam to sam bezlinijim glasom mogla.
Neu uiniti nita tako oigledno. Sasvim u lepo primiti brata. Osmeh mu se rairio
i ja jo jednom videh lepog mukarca koji je osvojio Izabel i ak i sada imao mo nad njom.
Jednostavno vas nee nai kada doe.
Da li emo smesta krenuti za Vorik? upitala je Izabel.
Iznenada nas videh kako jurimo zemljom, kao bez due, sa Riardom za petama.
Ne, mila. Nije vreme za to. Bez sumnje bi nas pretekao. Ne elim da se sukobim s
njom na otvorenom putu. Imam mnogo bolji plan.
Nisam mogla pogoditi kakve su mu namere. Prikrila sam da mi kolena klecaju i ekala.
Ko bi pretpostavio da e me Edvardovi napori da preduhitri Riardov povratak i spase me
baciti u jo veu opasnost.

U sobu me je, lea pravih poput strele, otpratila moja sestra. Premda sam, po nainu na
koji je drala ramena, osetila da joj ovo, ma ta to bilo, ne prija u potpunosti, isto tako sam
znala da se nee suprotstaviti Klarensu. Uvek je o njemu imala najbolje miljenje, ma kako se
nepaljivo odnosio prema njoj. Ako ga je mogla pratiti od Jorka do Lankastera i nazad, sada
mu se sigurno nee usprotiviti.

Ipak sam pokuala.

Izabel! Ubrzala sam korak, pokuavajui da je zaustavim, da je nateram da me
saslua. ekaj! Ne sme mu dozvoliti da ovo uini!
Ali oslobodila se mog stiska i pomakla se, spremna da me ugura u moju spavau sobu,
a ja videh da u ruci dri klju. Zar u biti zakljuana ovde? Ali to ne moe biti zauvek,
uverila sam sebe dok sam prolazila pored nje. Samo dok ne proe Riardova zapreena
poseta ili dok Klarens ne udesi da me prebace u Vorik ili u Tjuksberi, ah da se pritom ne
izloi riziku da bude otkriven. im mi dozvole da opet izaem iz Kold Harbora, zaelo e
mi se ukazati neka prilika za beg. Ovo nije bilo nalik Aneu pronai u nekog ko je voljan da
mi pritekne u pomo.
Ostae ovde.
Ostavila me je i zakljuala vrata da se potara da u je posluati, jer je znala da e mi
barem na pamet pasti da pokuam da umaknem. Ali jedina opcija bila mi je da trim ulicama
Londona i predam se na milost kralju. I pre nego to sam stigla da saberem misli i smislim
neki razuman plan, vratila se. U naruju je nosila odeu i par vrstih konih cipela.
,,Evo! Bacila mi je sve na krevet. Obuci ovo. Brzo. Usne je vrsto stegla. Nijednom
me nije pogledala u oi.
ta... Videla sam dovoljno odee da pomislim da je poludela. Izabel...
Naravno da e mi se smilovati. Sestra mi je!
Ne raspravljaj se!
Neu! Prekrstila sam ruke, pokuavajui da je pogledom nateram da se povue,
buntovna do poslednjeg trenutka.
Nastavila sam da je gledam ak i nakon to mi se stomak zgrio, jer nisam pronala ni
zrno saoseanja na njenom licu. Kao da je njena dua preuzela Klarensovu mrnju, a nakon
njenih rei u grudima me stee jo snanije.
Uini to sama, En, ili u pozvati sluge da te presvuku. eli li to? Za tebe e to
predstavljati mnogo vee ponienje.
Da se nisi usudila da mi govori o ponienju! Ali kako mi nije ostavila izbora i kako
nisam elela da mi silom navlae odeu, uinila sam to je traila od mene. ta to, za ime
boga, namerava? Divljaki sam i preko volje skinula gornju haljinu, ne marei da li u
pocepati neno pletivo i ljutito sam joj okrenula lea da moe da razvee nenu svilu.
Uskoro e otkriti.
Prsti su joj bih grubi koliko i moji, kidala je vezice, i uskoro otmena vezena donja
haljina pade na pod. Nogom sam je sklonila u stranu.
Izabel nije bila zadovoljna.
Sve!
Skinula sam i arape i finu lanenu podsuknju, a zatim sam poela da oblaim odeu
koju mi je donela. Nova En Nevil, pomislila sam s gaenjem dok sam oblaila grubu vunenu
tkaninu. Ledi En, princeza En nikada nije odenula tkaninu kao to je ova, grubo tkanje koje
joj je grebalo kou i grubo prianjalo uz vrat i ruke. Ledi En Nevil nikada nije umotala kosu u
povoj tako loe istkane tkanine. Nikada ak ne bi ni pomislila da na sebe stavi neto toliko
runo i zastarelo. Tanka podsuknja koja jedva da mi je do kolena dosezala, suknja je bila
pravljena za neku krupniju enu, pa mi je visila sa sitnog tela i vukla se po podu, a sve to je
prekrivala iroka tunika koja je bila stegnuta pojasom u struku. Mogla sam zamisliti kako
izgledam u ovoj novoj odei tamnozelene boje i smee boje blata. Ledi En sa svojom tamnom
kosom i bledom koom nikada ne bi odabrala ove boje.
ta ledi En da uradi sa ovim novim stvorenjem? Nita. Ovo je bila sluavka, bezlina i
neprimetna, da bi se lake uklopila sa ostalom poslugom u kui. Da li je ovo moja maska,
moja budunost? Da li Izabel namerava da me pretvori u sluavku? Poslednjih dana nikada
nije bila daleko, ali panika mi sada stee srce.

Izabel me odmeri. Kao da odgovara na moje pitanje, napuila je usne i izdala nova
nareenja.
Zatakni suknje za pojas, sestro. Suvie su dugake. I rukave smotaj do lakta. Neko
vreme nee lenstvovati. Pokazala je pod. Obuj cipele.
Ne mogu da verujem, Izabel. Bilo je sve to sam smogla snage rei.
Poverovae, prasnula je.
Dok sam vukla grubu kou, Izabel poe da stavlja moje stvari na gomilu na krevetu.
Haljine i podsuknje iz ormana. asoslov sa nonog stoia. Kutija s nakitom. Dok sva moja
imovina nije bila nabacana preko prekrivaa i dok iz sobe nije nestao svaki trag da sam ikada
u njoj boravila. ak i brojanica koju sam stavila na klecalo. Ako neko doe ovamo da me
trai, nee pronai ni traga od mene. Ako Riard doe da me trai, zacelo e pomisliti da
sam otila iz Londona. Samo sam stajala i posmatrala kako moja sestra urno slae cipele
pored ostatka moje imovine. Ignorisala je i mene i moj mraan pogled dok se nisu otvorila
vrata i na njima se, nakon kraeg okraja s bravom, pojavila Marderi sa inijom i bokalom.
Zastala je, privijajui ih na grudi dok je iznenada zakiljivi prelazila pogledom preko sobe.
A zatim je i mene odmerila.
Ledi En? Okrenula se prema Izabel. Gospo!
Zatvori vrata. Naredila je Izabel. Trebalo je da ih zakljuam, ali nije vano. Svakako
bi u nekom trenutku saznala.
Posluala ju je i spustila ono to je nosila u rukama, potom se okrenula, a na irokom
licu jasno joj se itao prekor.
ta ste uinili? Zato?
Nije to tvoja briga, prekinula ju je Izabel otro. I ni rei o ovome. Ako samo re neke
glasine koja se ovoga tie dopre do mene, bie otputena iz moje slube,
Izabel Nevil! Povikala je Marderi preuzevi ponovo ulogu dadilje nevaljalog deteta,
a grudi poee da joj se podiu i sputaju. Kako se usuujete da se prema sestri ponesete na
taj nain, da tako osramotite svoje ime? Ne znam ta nameravate, ali...
Ne. Nisam Izabel Nevil, niti sam dete koje treba koriti. Ja sam vojvotkinja od Klarensa.
Nije me briga koliko dugo si u mom domainstvu, niti marim to si bila dadilja moje majke.
Nema nikakvu mo nada mnom i ne moe uticati na moje elje. Mogu te dovesti u
situaciju da za ivot zarauje u kanalima Londona ukoliko ima primedbu na moje
postupke. Kada joj je polo za rukom da uutka Marderi i ostavi je zateenu i bez teksta,
okrenula se prema meni. Da li si spremna?
Da budem sluavka? Nasmejala sam se na ovu podlost. Da li Klarens ima toliko
uticaja na tebe da si spremna da izda roenu sestru?
Nije odgovorila, samo je izdala nareenje.
Poi sa mnom. Ne obraaj se nikome i ne progovaraj ni sa kim. Idi za mnom u tiini
kao to i prilii sluavki, ukoliko ne eli da te zakljuam u podrum. A potom se obratila
zapanjenoj Marderi. Spakuj ovu odeu u krinju za putovanje. Kada Gloster doe, rei
emo mu da je moja sestra ve stigla u Tjuksberi. Otila je prole nedelje, jer je osetila
potrebu da posveti ivotu ispunjenom molitvom i tiinom. Da li si me razumela?
Marderi me je pogledala uasnuto. Odmahnula sam glavom i uspela zajedljivo da se
osmehnem.
Eto, sve si ula, Marderi, iz usta moje sestre. Ko bi poverovao da bi mogla otii toliko
daleko zarad majinog novca i zemlje? Grofica pod straom u Bjuliju, a ja zatvorena u
Tjuksberiju. Ili, ini se, pretvorena u kuhinjsku devojuru. Nisam vie mogla da
suzdravam gorinu i ona se razli po sobi. Ko bi pomislio da je plemenita i lepa vojvotkinja
od Klarensa kadra da se tako velianstveno osveti roenoj sestri to se usudila da s njom deli
majino bogatstvo?
Gospo! Sklopljenih ruku, Marderi je poslednji put pokuala da je zamoli za milost.

Ne moete ovo uiniti. ta e svet rei?

Ko e znati? Ovako e biti.
Da, vaa milosti. I u tom trenutku videla sam sjaj suza na Marderinom izboranom
obrazu. Razumem vas savreno.
Dobro. I dri jezik za zubima.
Izabel je otvorila vrata i izala, ak i ne dovodei u pitanje da li u krenuti za njom, a
krenula sam, jer nisam imala izbora.
Ali ne pre nego to sam neto primetila. Sjaj sedefa i tamnog, sjajnog drveta ispod
nabora glatkog ogrtaa od damasta. Bila je to jedna stvar koju nikada neu dozvoliti Izabel
da baci. Moe uzeti moju odeu i nakit, ak i moj asoslov, ali ne i to. Zgrabila sam malu
drvenu kutiju ukraenu intarzijama koju imam od detinjstva i u kojoj se nalazila moja
najdragocenija svojina. urno sam je gurnula Marderi u ruke.
uvaj mi ovo. Sakrij je.
Krenula sam za sestrom.

Nikada pre nisam bila u kuhinjama u Kold Harboru. Nisu mi ba predstavljale neko
iznenaenje dok sam ih posmatrala stojei pored sestre. Ove odaje nalazile su se u krilu
pored reke i bile su manje i skuenije nego to je priliilo jednoj gradskoj kui, ali su me ipak
neprijatno podseale na Midlham. Ognjita nalik na peine bljuvala su a i dim. Masnoa je
prekrivala sve povrine, a vazduh je bio zasien mirisom peenog mesa, kao i zadahom
oblinjeg bunjita.
Uskoro u se poblie upoznati sa ovim zasebnim svetom.
Izabel je ovu neprijatnu situaciju reila vrlo neposredno, iznevi neku potpunu
izmiljotinu, oholo ignoriui poglede neverice koje su joj sa svih strana upuivali. Nije to
uinio Klarens, naravno. Ne bi on to nikada uinio, kriom sam se podrugljivo osmehnula.
Da vojvoda od Klarensa sie u svoje kuhinje gde bi otmena odea mogla da mu se umasti ili
da povue rezak miris dima? Nikada. Tako daje Izabel bila ta koja se obratila upravniku.
Gospodaru Priard, ovo je nova sluavka iz Vorika. Njeno ime je Meri Fleer. Nisam
mogla a da se ne divim. Izabel nijednom nije zastala, jednostavno je upotrebila ime
mlekarice iz Vorika. Niti joj je pogled skliznuo prema meni, kao pogledi kuvara i upravnika
koji su stajali ukoeni i zaprepaeni, ne znajui gde da gledaju. Nisu mogli da ne znaju ko je
najnovija sluavka u kuhinji. Izabel je nastavila zapovednikim i hladnim glasom, a
pogledom je prikovala nesrenog upravnika. Reima je jasno oslikala kakav eli da mi bude
ivot od sada pa nadalje.
Dajte joj posao ovde u kuhinji. Dobro je pazite. Ne sme razgovarati ni sa kim ko nije
sluga u ovom domainstvu. Ne sme ii u primae sobe, niti u sobe u kojima boravi porodica.
Drite je ovde. Spavae sa ostalim devojkama koje rade u kuhinji, na poljskom krevetu u
sobi pored perionice posua. U svakom trenutku mora da vam je na oku, ili vama ili nekom
od vaih pomonika od poverenja. Ovaj teret stavljam na tvoja plea, gospodaru Priard.
Razumem, vaa milosti, uspeo je da kae. Videla sam da su on i kuvar razmenili
poglede. Ah... a na koliko dugo, vaa milosti? Gospodar Priard je upitao, a da mu glas
nije ni zadrhtao.
Dok ne odluim drugaije.
Naravno, vaa milosti.
Ponaae se prema njoj kao da je sluavka. Oslanjam se u ovoj stvari na tvoju odanost
meni i mom muu. Za ikakvu greku koju poini dobie otkaz na licu mesta. Da li si me
razumeo?
Razumeo sam, vaa milosti.

Izabel se bez rei okrenula i prola pored mene, ostavljajui me da stojim zaprepaena
i nema. ta sam mislila o svemu ovome? Zaista, uopte nisam mogla da mislim. Da nisam
bila besna do krajnjih granica, bila bih postiena zbog toga do koje je mere moja sestra bila
spremna da ide samo da bi se dokopala nasledstva Biamovih ili da bi udovoljila Klarensu.
Da radim kao sluavka u Klarensovim kuhinjama, od princeze do kuhinjske devojure za
godinu dana, da mi se oduzme poloaj i dostojanstvo. Bilo je to udovino. Nasmejala bih se,
ali nije ovde bilo nieg duhovitog. Kako e me Riard pronai? Ko e mi pritei u pomo?
Niko nikada nee potraiti En Nevil u kuhinjama njene sestre.
to je upravo, rekla sam sebi kada su me poslali da ribam aavi lonac, Klarensu i bila
namera.

Stavi ovo. Pomae.

Gospodar Haf, kuvar, preko stola mi je gurnuo inijicu masti. Komadao je kunia i
bezoseajno i nemarno mu derao kou. Mislila sam da nije primetio kada sam zasiktala od
bola dok sam podizala i isputala vreli lonac sa reetke iz ognjita. Zveket metala po
kamenu mora da mu je privukao panju. Bio je to prvi znak otvorenog saoseanja koje mije
neko ukazao. I znaio mi je vie od hiljadu utenih rei. Nabrala sam nos zbog tekog mirisa
masti, ali osetila sam i miris bilja, rumarina. Nanela sam je na opeene prste. I na skoranju
opekotinu na zglobu. Uzdahnula sam kada je poela da mi hladi kou.
Veoma ste ljubazni, gospodine, bilo je sve to sam uspela rei.
Nije ovo zauvek, gospo, proaputao je pre nego to se ponovo posvetio nesrenom
zecu.
Ali meni se inilo da jeste. Kako nisu mogli nita drugo da urade, gospodar Priard i
gospodar Haf su mi nali posla. Postala sam Meri Fleer. Bio je to sasvim drugaiji svet,
drugaiji ivot, i ja nisam imala vetine koje su za njega bile potrebne. Imala sam samo
izdrljivost i snanu elju da preivim i da se jednog dana osvetim. Ona mi je pomogla da
preivim duge dane ispunjene napornim radom i besane noi na sve tvrem poljskom
krevetu u perionici sua, gde je zadah ubrita bio jo otriji. Dok naposletku nisam zaspala
od iste iscrpljenosti. Ako sam ita nauila u tim nesrenim danima, bilo je to da sluge u
kuhinji nisu gajile preterano potovanje prema svom kraljevskom gospodaru. Videli su oni
sebiluk i oholost pod pozlatom i bogatstvom i lepom spoljanjou. Nisu voleli ni njega, ni
moju sestru. Sluali su vojvodu i vojvotkinju iz straha od otkaza i to je bilo sve.
Nisu mi davali najgore poslove. Za to sam imala da zahvalim gospodaru Hafu koji me
je titio koliko god je mogao, a da niko ne primeti da to radi, ali ivot koji sam vodila kao
ledi En Nevil nije me pripremio za ovo. Prala sam i ribala, sekla, seckala i strugala. Nosila i
istila. Lea su me bolela, miii se naprezali, jer nisu bili naviknuti na takav rad. Nije mi
bilo dozvoljeno da izaem iz kuhinja, ak ni da odnesem neto u druge delove kue. Noi
sam, kao to je moja sestra i naloila, provodila na slamarici u sobi sa dve sluavke koje su
morale da ustaju pre zore da podloe vatru pre nego to se ostatak domainstva probudi. U
najcrnjim trenucima pomiljala sam da krevet delim i sa brojnim vakama, buvama i
pacovima.
Nisu prema meni ravo postupali. Nisu me tukli niti otro prekorevali, to su bile
uobiajene kazne za one koji su bili suvie spori ili suvie trapavi. Mislim da nisu znali kako
da postupaju sa mnom. Ali bio je to samotan ivot. Niko mi se nije obraao, osim ako nije
imao neto da mi naloi. Ne sme ni sa kim razgovarati, naredila je Izabel, i tako je i bilo.
Skretali su pogled kada bih naila. Traevi i prijateljsko askanje prestajalo je im bih ula u
neku od odaja za pranje suda. Kuhinjske sluavke drale su se na distanci, ne zato to me
nisu volele, ve iz straha da e mi se suvie pribliiti i posledica koje bi zbog toga mogle da

snose.
I tako se moj ivot pretvorio u niz opekotina i plikova. Otkrila sam da nisam dovoljno
brza niti veta da izbegnem eravicu ili da drim vrelu posudu. Trudila sam se. Nisam se
alila. Kome da se alim? Nije njihova krivica to sam im natovarena na grbau.
Pretpostavljam i da su dobro podnosili moju trapavost. Nisam plakala, ak ni u tami noi
kada sam mogla jastukom da priguim jecaje. Nisam smela da dozvolim da me ale. Drala
sam se svog ponosa kao da mi ivot od njega zavisi, a reenost da osujetim Klarenove
namere da me razdvoji od Riarda i otme mi majino bogatstvo pomogla mi je da sve ovo
izdrim.
Nije ovo zauvek.
Gospodar Haf je mislio da moe da nazre kraj mojim patnjama, ali ja u to nisam bila
uverena. Koliko dugo u ostati ovde? Dok Riard ne doe u zakazanu posetu, zakljui da
sam svojevoljno napustila London i ne odlui da nema svrhe da ide za mnom do Tjuksberija
ili Vorika ili u ma kakvu drugu uzaludnu poteru na koju bi ga Klarens mogao poslati? Kako
mogu biti sigurna da e me nakon toga Klarens osloboditi ovog kuluka. Da li u ovako
proiveti svoj ivot?
Zar nikome neu dovoljno nedostajati da me potrai?
Niko me ne bi prepoznao, u to sam bila uverena. Niko nee videti nita drugo do loe
odevenu i prljavu sluavku, smrdljivu i neopranu, lica prekrivenog ai i s oiljcima na
rukama. Marderi mi nije ni prilazila. Nije se usuivala.
Tri noi nakon to su me sakrili osetila sam neto tvrdo pod leima dok sam se uz jecaj
bola sputala na krevet. Pod okriljem tame podigla sam tanki prekriva. Moja kutija.
Marderi mora da mi ju je poslala da me podseti da nisam sama. Besmisleno su se u meni,
kada sam je otvorila, rasplamsale nove nade kada sam u tami videla da je uspela da spase i
moj asoslov i stavi ga unutra. Nisam gledala ta je ispod njega, strahujui da bi sadraj
mogao suvie snano da me podseti na raniju sreu i da bi reenost mogla da me izda.
Metalna ptica od koje nisam mogla da se rastanem. Par ukradenih izvezenih zatitnih
rukavica. Bili su ovo predmeti tako male stvarne vrednosti, ali meni su predstavljali
neizmernu utehu. Tu no sam leala budna, privijajui kutiju na grudi. Da li e Riard doi da
me potrai? Kada e doi? Ako i doe, ima li nade da me pronae? Pitanja su se nizala u beskraj i ni
na jedno nisam imala odgovor. A kako su dani prolazili, strahovala sam da je konani
odgovor na svako od njih odrian.

Upozorenje je stiglo iz sasvim neoekivanog izvora.

Gloster je ovde, promrmljao je gospodar Haf jednog jutra nakon to je domainstvo
dorukovalo, jedva pomerajui usne dok je meao orbu od graka. Trenutno je s mojim
plemenitim gospodarom od Klarensa, dabogda istrunuo!
Prstima sam snano stegla ivicu kositrenog posluavnika koji sam nosila. Napokon! Ali
kakve koristi od toga? Riard moda i jeste ovde, ali ja ne mogu nita da uradim povodom
toga. Za sat vremena e odjahati i ne znajui da sam mu bila skrivena pod nosom. Pogledala
sam prema kuhinjskim vratima. Ako potrim sada, hou li uspeti da stignem do stepenita i
privatnih odaja pre nego to me neko uhvati?
I ne pomiljajte na to, promrmljao je gospodar Haf. Njegova milost Klarens je
postavio straare. Ne biste uspeli da preete ni koliko se kamenom moe dobaciti.
U sebi sam zastenjala. Ne, nita nisam mogla uiniti.
Ili moda i jesam? Imala sam samo ovu priliku da uzmem sudbinu u svoje ruke,
protresem je i odredim joj pravac. Kako da ne pokuam? Razmiljala sam ta mogu
preduzeti.

Pod krevetom. Naravno. Drvena kutija je i dalje leala skrivena, a u njoj se pod
asoslovom nalazilo ono to mi je bilo potrebno. Ako je ikada trebalo da sve stavim na
kocku, onda je doao taj as. Moram to uiniti sada! Spustila sam posluavnik i pobegla iz
kuhinje pod izgovorom da moram do toaleta. Kada sam se vratila, Riardove velianstvene
rukavice bile su ugurane u nedra moje prljave tunike.
Gospodaru Haf, prila sam mu pod izgovorom da sam dola po posluavnik. Da li
biste dali neto njegovoj milosti Glosteru u moje ime? Ako bih vas zamolila?
Oi mu zasjae od radoznalosti. Nisam u njima videla odbijanje.
Hoete li se postarati da njegova milost dobije ovo?
Izvadila sam rukavice i sve stavila na kocku. Ako odbije, bog nek mi je u pomoi...
Pogledao me je nagnute glave. Potom je ustro klimnuo, uzeo ih i zatakao za pojas kada je
gospodar Priard uao na vrata. Ostatak jutra proveo je obavljajui svoje poslove kao da se
nita nije desilo, ostavljajui me da se drim za poslednju tanku nit nade. Rukavice su u
jednom trenutku nestale s pojasa gospodara Hafa.
Naravno da e ih Riard prepoznati, te raskone vezene simbole. Kako da se ne seti da
sam ih drsko ukrala u kapeli u Voriku? Znae i pronai e me.
Dan se vukao prema veeri, vreo i prljav.
Moje lukavstvo nije uspelo. Niko nije doao da me spase.
Gloster je po svoj prilici napustio Kold Harbor i poverovao u Klarensove lai. Rukavice
ih nisu ni stigle do njega, ili ih se on nije seao, ili se nije seao kako ih je izgubio. Siuno
zrno nade se pretvorilo u prah. Iscrpljena do kraja, zaplakala sam kada sam legla, ne marei
ni za ponos ni da li me ko uje.

VIII
Zaue se koraci uza stepenice, odjekivali su u hodniku. Neko se spotakao se i
okliznuo, a potom se zaula psovka. Dem, jedan od slugu, uasnutog lica prolete kroz vrata
u potrazi za nekim od nadreenih.
Napadnuti smo, gospodaru Haf , procedio je, diui teko. Vojnici provalili!
Kapci su mi bili teki od sna i bila sam troma, s mukom sam se prilagoavala dnevnoj
rutini. Mom mozgu bio je potreban trenutak da shvati njegove rei. I jednostavno ih odbaci.
Ni gospodar Haf se nije preterano potresao, jedva da je i podigao pogled sa testa koje je
oblikovao u okrugle hlebove.
Budalatine, deae! U miru smo, ili bar kralj tako kae. Ko bi napao ovu kuu?
Uli su, kunem se. Kroz kapije. Puno i dvorite.
Lankasterovci, zar ne? Da to nije kraljica Anujka glavom dola da dorukuje sa
njegovom milou Klarensom?
Nisam zasto da gledam, gospodaru. Dem nije bio svestan teke ironije i podsmeha
koji su ga okruivah. Ali nema ena. Konji i oruje. I vojnici. Stotine. Oi su mu sijale, ali
nisam mogla da procenim da li od straha ih od uzbuenja.
Pa, reko bi da e ovo njegovoj milosti povrediti sujetu vako rano. Gospodar Haf
podie pladanj sa veknama i krenu prema penici.
Da zabravim vrata, gospodaru Haf?
Nemoj da si budalast, mome. Prekasno j za to, ako su ve proli kroz kapije. Samo s
moli da su doli da s napiju krvi plemstva, a ne odanih stanovnika Londona ko to smo ja i
ti. Vrat se tamo, Deme. Jav mi samo ako mi kujnu pregazi rulja vojske. Ravnoduno je
otresao brano s ruku, kao ovek koji je sve ve video. Ako e da nas zarobe, neu daba da
peem prase.
Uprkos optoj neverici nastavili smo da stojimo gde se ko zatekao, nemoni da se
usredsredimo na posao. Na licima oko sebe videla sam strah. Rat je doneo opsadu i drugim
plemikim domainstvima u Londonu, to se zavrilo zarobljavanjem i smaknuem i
gospodara i slugu. Ali ko bi predvodio Lankastere, kada su i stari kralj Henri i princ mrtvi?
Dem se trkom vrati.
Neete verovati! Bogami neete! To je Gloster!
Ha! Onda neu daba da peem ono prase. Invazija, ma ta kae! Samo konstabl
doo u kurtoaznu posetu bratu. Da nisi malo pretero s pivom, Deme?
Ali Dem je sav goreo od vesti a ja sam, sada budna i iva i zanesena mogunou
bekstva, sluala svaku njegovu re i drala se prstima za ivicu stola, kao da mi ivot od toga
zavisi.
Nije poseta, gospodaru Haf! Potegli su oruje. I treba da ujete kako viu u
Klarensovim sobama tolko da avola probude.
Ne znam ta s zbiva, al uvatili su se za guu. Jo e i krv potei do sumraka.
Videete!

Prebledela sam, dok nisam osetila jezu u vrelini kuhinje. Tama mi je zamutila vid, pa
sam se vrsto drala. Doao je. Konano moje zarobljenitvo e se okonati. Kako sam mogla
sumnjati u njega? Dii!, naredila sam sebi. Sada treba samo da eka. Buka poe da dopire i do
nas, udaljeno brujanje i tutnjava ljudi u pokretu. Odjek koraka u izmama, mnotvo glasova.
Povremeno bi neko uzviknuo neko nareenje.
Ko da pretrauju kuu. Kuvar nagnu glavu oslukujui. Potom slegnu ramenima,

pokazujui da je nemoan da sprei ono to bi moglo da se desi. Ali upravnik Priard se

probi u kuhinju, odgurnuvi u stranu Dema koji je i dalje stajao na vratima.
Gospodaru Haf... Usplahiren kakvog ga nikada nisam videla, i rumen u licu,
gospodar Priard pogledom odsutno pree po prostoriji i zastade kada me je ugledao.
Pogled mu je poivao na meni. Bez rei se okomi na mene, nimalo neno me zgrabi za ruku i
htede me odvui iz sobe, opet laktom gurajui svakoga ko bi mu se naao na putu.
,,Ne...! Spas je na pomolu i doao je kraj mojoj ulozi poslune sluavke.
Pomislila sam da je upravnik poeo da okleva, ali to je bilo samo naas.
Njegova milost je naloila da poe sa mnom.
Ne, neu. Neu dozvoliti da me sakriju. Moja jedina ansa za beg bila je da ostanem
gde sam, na vidnom mestu. Ako pretrauju kuu, svakako e doi i ovamo. Neu dozvoliti
da me zakljuaju iza nekih debelih vrata, gde me niko nikada nee pronai i gde bih mogla
umreti, a da mi telo ne pronau dok se ne pretvori u buavi skelet. U strahu od takvog
razvoja situacije, moja mata nosila me je u krajnost i davala mi snage da se oduprem.
Gospodar Priard bio je mnogo krupniji i snaniji od mene, ah ja sam se ukopala obema
nogama i otrgla se njegovom stisku.
Pomozite mi!, naloio je Priard.
Niko mu ne priskoi u pomo. Jednostavno su nas posmatrali sa sve veim uasom
zbog ove erupcije nasilja. Upravnik je pokuao da me zgrabi za drugu ruku, ali ja poeh
pesnicama da ga udaram po grudima.
Neu da me zakljuate negde. Kako se usuujete? Sklanjajte ruke s mene. Nestalo je
sveg dostojanstva, svakog oseanja da bih svojim imenom trebalo da zahtevam poslunost,
zamenio ga je bezumni strah. Poto je sloboda bila tako blizu, boriu se poput lisice u zamci.
Nogom sam udarila upravnika u cevanicu, noktima ga zagrebala po ruci, ohrabrena
njegovim bolnim stenjanjem, ali nisam uspela da se oslobodim njegovog stiska. Poeo je da
me vue prema vratima.
Moraju se izvriti nareenja njegove milosti, mumlao je gospodar Priard kroz
stegnute zube.
ta je ovo ovde?
Oruani pratilac sa isukanim maem stajao je na vratima, a za leima mu je bilo
nekoliko vojnika. Sve oi bile su uprte u njega i sjaj metalne otrice. Bili smo toliko zauzeti
naom borbom prsa u prsa da nismo primetili kada je doao.
ta se deava?, ponovio je, pribliavajui se kako se skup slugu povlaio pred njim.
Zavladala je estoka tiina, a svi pogledae prema meni.
ta traite ovde u kuhinjama, narednie? Briui ruke o krpu koja mu je stajala za
pojasom, gospodar Haf je izgledao kao da bi radije bio ma gde drugde samo ne u ovoj
kuhinji.
Naloio nam je gospodar Gloster da potraimo gospu En Nevil. Imamo obavetenje
da se ona nalazi negde u kui. Oficir se osvrnu po kuhinji, jasno je bilo da mu je sve to
dosadno, i pree pogledom preko kuvara, upravnika i sluavki. Pogled mu je, sasvim
razumljivo, preao i preko mene, glatko. Sumnjam da je video kako Priardovi prsti tonu u
tkivo moje nadlaktice. Verovatno nije smatrao daje kuhinjska pomonica koju kanjavaju
zbog nekog prestupa kraljeva roaka i svastika.
Upravnik se uspravio.
Sumnjam da ete ovde pronai plemkinju kao to je gospa En. Jo dublje mi je zario
prste u meso. Gospa je ve otila u Tjuksberi, kao to sam uveren da je njegova milost od
Klarensa i nameravala da je poalje.
Nije istina! Nikakva koliina bola nee me uutkati. Uspravila sam se i upravila
pogled u narednika, molei se da je kadar da vidi dalje od povrinske prljavtine. Ja sam En
Nevil.

Pretpostavljam da sam se i mogla nadati da prasne u grohotan smeh. Mogla sam

pokuati da se drim ponosito i samopouzdano, ali to ne bi moglo predstavljati ravnoteu
izgledu zaputene sluavke. Kakvu li je samo velianstvenu masku Klarens osmislio.
Sumnjam da bi me u tom asu i roena majka prepoznala. Narednik se nasmejao na ovu
moju drskost.
Jeste li, gospodarice? I vrlo ste oholi. A ja sam kralj Francuske. Dobar vam dan elim.
Podsmeljivo mi se naklonio.
Ne! Morate me sasluati...
Narednik se okrenuo, podigavi ruku u znak izvinjenja gospodaru Hafu, i ne trudei se
da pretrai kuhinju. Odlazili su. Spas mi izblede pred oima poput jutarnjeg sna.
Narednie. Nije kao to se ini... ula sam molbu u svom glasu, ali on nije.
A zatim, ba kada mi je dolo da zaplaem od jeda, vojnici se sklonie da propuste
nekog ko je dolazio hodnikom. Zauo se bat mekih izama. I u kuhinji se pojavi Gloster, a
narednik stade mirno u znak pozdrava.
Niega ovde nema, vaa milosti.
Mislim da ima, ako su podaci koje sam dobio tani...
Ogrnut barunom, sa sjajnim draguljima na grudima i eiru, velianstvenou
odudarajui od sredine u kojoj se naao, Gloster se beskompromisno osvrnu oko sebe.
Jednom rukom je pobelelim zglavcima stegao balak maa u kanijama: pomislila sam kako
nije potrebno mnogo da ga nagna da potegne ma i upotrebi ga. Sumornog lica i ozbiljan,
pogledom je preao preko okupljenih u kuhinji i kao i narednik zadrao se na licima kuvara i
upravnika, pa preao preko mene, zatim na...
Pogled mu se vrati na mene, prikova se, bez sumnje zaprepaeno. Brzo prikriven sjaj u
oku govorio je da ga ono to je uinjeno pomalo i zabavlja. Bez sumnje ga je zabavilo to ga
je naslednica Nevila, ljutita i prljava, besno pogledala kada je nije prepoznao. Ali veselja
nestade i uskoro ga zameni isti bes kada je shvatio ta vidi, kako mi gospodar Priard
snano stee nadlakticu i obuzdava me. Zakoraio je napred, opasno, pretei.
Dakle, vi zabavljate princeze u kuhinjama. Neobino je to, ak i za Klarensovo
domainstvo.
Vaa milosti. Mogu da vam objasnim...
Sumnjam. Sklanjaj ruku s nje. Ruka pade. Niko se ne bi usudio da se suprotstavi
Glosteru kada je u ovakvom raspoloenju. Odgovaraete mi za ovo ako je gospa
povreena, gospodaru upravnie.
Ali sada panju u potpunosti posveti meni, a sumorne crte njegovog lica smekae u
neto to bi se moglo nazvati i osmehom, dok je skidao eir ni duboko se klanjao preda
mnom.
Visoanstvo. Ne bih oekivao da vas ovde pronaem. Doao sam da vam odam
potu.
I iznenada i udesno, teret mi spade s due. Riard je doao i pronaao me je. Uivajui
u zabavi koju je osetio na moj raun i koja mi je ublaila uas ovog iskustva, i oseajui kako
me od glave do pete preplavljuje olakanje, zgrabih moje odvratne suknje au umazanim
rukama i naklonih se kako prilii jednoj princezi.
Niste se urili. Nadala sam se da u vas videti mnogo ranije. Lakoa me obuze, neka
trenutna radost koja me je nagonila da se naglas nasmejem.
I ja sam tako mislio.
Videla sam kako ga bes opet obuzima, kako mu se steu miii vilice, ali on obuzda bes
i prui mi ruku ruku. Spustila sam ruku u njegovu, kao da smo na nekom kraljevskom
prijemu.
Ponovo osetih potrebu da se nasmejem. Kako je to smeno, vojvoda i kuhinjska
pomonica. Prineo je moju ruku usnama teatralnim pokretom, ali je prethodno prstima

preao preko moje ogrubele koe. Dok je podizao glavu i gledao me oima blistavim od
besa, znala sam, ak i bez rei, da je osetio sve to sam propatila, i to mi je zaleilo sve rane.
Nije trebalo da doivite ovo. Usnama jedva da mi je dodirnuo prste, ali bio je to bolji
melem i za moju ruku i za moje srce od svake pomade i losiona koje mi je gospodar Haf
spravljao.
Kako ste znali?, upitala sam.
Poslali ste mi rukavice.
Da sam ovde
Marderi mi je rekla. Plakala mi je pred nogama.
I dalje me drei za ruku, on zakorai unazad da me izvede kao da sam najuvaenija
gospa u svili i dragom kamenju. Zastala sam na vratima i osvrnula se. Snano sam stegnula
njegovu ruku, setivi se kako je zapretio Priardu koji je imao sumoran izraz na licu. Pa sam
se nasmeila gospodaru Hafu.
Bili ste ljubazni prema meni. Zahvalna sam vam na tome. Pogledala sam Riarda i
rekla mu: Lepo su postupali prema meni. Sluali su nareenja, jer im je zapreeno da e biti
oterani, ali nisu me kinjili.
Imate moju zahvalnost. Riard ozbiljno pognu glavu i povede me za sobom. Sada je
bio gotovo opipljivo nestrpljiv, ak i dok sam uzimala svoju dragocenu kutiju. Dok smo ili
hodnikom, on skide ogrta, obavi ga oko mene i podie mi kapuljau da me zatiti od
radoznalih pogleda, sa takvom panjom da sam gotovo izgubila vlast nad sobom. Potom
smo izali, na svetlost i sve vazduh dvorita.
Sloboda.
Ukoliko Klarens ne odlui da nam se isprei na putu.

Za mene je povratak u svet predstavljao ok. Gledajui blistavu svetlost i oseajui

kako mi zimsko sunce nenadano greje lice, osetih se kao da sam bila zatoena due od onih
beskrajnih dana koji su protekli. Buka i amor vojske u dvoritu me uplai: znaajna sila
vojnika jo se uvek vraala iz potrage po imanju i buno i u neredu se okupljala u dvoritu, i
svi su nosili livreju belog vepra. Naloivi pratnji da uzjae, Riard me povede do mesta na
kom mu je pa drao konja. Kuda e me odvesti, nisam znala, ali nisam ni marila, samo sam
elela da nikada vie ne kroim nogom u Kold Harbor. Uskoro, vrlo uskoro u projahati
kroz te kapije u slobodu.
Ali to nije moglo biti tako lako, trebalo je da znam. Nije se moglo proi bez sukoba.
Klarens nas je ekao. Ali ne i Izabel, odmah sam uvidela. Izabel se sklonila, verovatno
je i sada posmatrala, i uhodila nas kroz jedan od prozora koji su svetlucali poput brojnih
oiju u dvoritu oko nas. Nisam bila nesrena to se ne moram suoiti s njom. ta bih rekla
sestri koja je kovala zavere i spletkarila da mi ne ostavi nita kako bi mogla da ima sve? Ali
bio je tu njegova milost Klarens, stajao je na vrhu stepenita i nadgledao svoje dvorite, kao
da komanduje pobednikom vojskom. Kako sam ga samo prezirala, njegovo oholo
samopouzdanje, njegovo ubeenje da me jo uvek moe zadrati i spreiti da odem. Bez
izvinjenja, bez trunke stida, prezirala sam ga iz dna due.
Riard je krutim pokretom glavom dao na znanje da ga je primetio. Pretpostavila sam
da su jedan drugom rekli sve to su imali rei. Ah ja sam na neki nain bila srena to vidim
Klarensov bes zbog svega to se zbilo.
Glostere! Ona nee otii bez moje dozvole! A ja joj ne dozvoljavam da ode!
Ne marei, ne pazei na rei, obratio nam se kao da se nalazimo sami u nekoj odaji, a ne
u dvoritu sa itavom vojnom silom za leima i brojnim oima i uima koji su se upinjali da
uivaju u iznoenju prljavog vea plemstva. Uzavrele emocije obavijale su ga od glave do

pete, kao i reenost da nas natera na poslunost. Jedva je stajao mimo, to je bilo u neprijatnoj
suprotnosti s dranjem njegovog brata koji je sve vreme bio uzdran. Glosterov bes se
pretvorio u led, zbog ega je samo postao smrtonosniji. Oseala sam kako treperi u njemu
dok me je drao za ruku. Samo mu se mii u vilici napeo bio je to jedini znak gneva. Mogla
sam se suoiti s Klarensom bez straha, znajui da sada Riarda nita ne moe ubediti da me
ostavi, ak i kada je Klarens siao sa svog poloaja na stepenitu i oteo uzde Riardovog
konja od paa.
Nee otii s njom, procedio je kroza zube.
Nee me zaustaviti. Odlazimo zajedno.
Perje se nakostreilo, dva borbena pevca naoe se u ringu. Vazduh zapucketa od
naboja meu braom po krvi, ali potpuno razliitom po pojavi i naravi.
Ja sam joj staratelj, proklet da si! Ja odluujem gde e iveti i za koga e se udati.
Ti joj nisi staratelj. Punoletna je. A i koji bi staratelj poslao tienicu i pritom tienicu
koja je Nevilova, zaboga, da kului u kuhinji? Platie za ovo, Klarense. Kunem ti se da e
platiti.
A ko e to naplatiti, mlai brate? Da nee ti? Runo se iscerio i otrov ispuni dvorite.
Klarensu se u ruci iznenada pojavi ma. Nije valjda! Potisnula sam jecaj, to je odavalo
koliko sam napeta bila, kada je podigao otricu i prislonio je na Riardovu grudnu kost. Ali,
ako je ovo Riarda i uznemirilo, on to niim nije pokazao. Nemarno je rukom odgurnuo
otricu ni na trenutak ne sklanjajui pogled, taman i kamen, s Klarensa. Njegov smeh je bio
grub i u njemu nije bilo radosti.
Da li bi me probo maem tek tako i jo nenaoruanog pred ovolikim svedocima? To
ne lii na tebe! Osvrni se, brate. Moda ovo i jeste tvoja kua, ali sve to vidim jesu moji ljudi
u dovoljnom broju i sa dovoljno oruja da te pozovu na odgovornost. Nee poiveti ni asa
ako povredi mene ili moje.
Kada je Klarens zatreptao na ovu pretnju, uvidela sam da je kukavica. Otrica njegovog
maa zadrhta, ah on ne odustade od verbalnog napada.
Ona nije tvoja. Nikada nee biti tvoja. Dabogda u paklu goreo!
Nikako zbog spasavanja gospe iz poniavajueg i sramnog poloaja.
Ah sada sam bila i vie nego iscrpljena. Snanije sam stegla Riardov rukav, vre oko
sebe obavila njegov ogrta, ne bih li time osnaila svoje dostojanstvo i, mudro ili ne, stala
izmeu njih dvojice u pokuaju da ovaj sukob okonam.
Moja je elja da napustim ovo mesto. U sebi sam se udila sa kolikom smirenou
sam ovo izgovorila i pored toga to sam bila na ivici suza od iscrpljenosti i olakanja. A ipak
sam uspela da podignem glavu i ispravim ramena. Poi u s Glosterom. To je moja odluka.
Spustite ma.
uje je. Riard me neno povue pod zaklon svoje ruke. Igra je zavrena. Izgubio
si, brate.
Ma se vrati u kanije.
Neu ovo zaboraviti! Klarensov uzvik na rastanku bio je prazna ljutura.
Neu ni ja. Trebalo bi da te prebijem zbog toga. Nije zasluila da se prema njoj tako
okrutno postupa.
Ponor se otvorio pod naim nogama. Nisam bila uzrok, ali oseala sam krivicu. Ovaj
jaz nikada nee premostiti, niti emo Izabel i ja premostiti onaj koji je delio nas. alila sam
zbog toga, ali nije bilo na meni da to popravim, ba kao to ni seme razdora nisam ja
posejala. Ambicija i pohlepa unitile su moju porodicu, a sada se inilo da e isto uiniti i
Riardovoj. Zasada se nita vie nije moglo uiniti. Riard dade znak svojim ljudima da
uzjau, potom se okrenu prema meni, a bore oko usana mu omekae uprkos besu.
Hoe li poi sa mnom?

Bila je to neobino ljubazna molba s obzirom na okolnosti pruao mi je priliku da

promenim miljenje ukoliko elim, ali znao je odgovor.
,,Hou. I imala sam na umu mnogo vie od prolaska s njim kroz kapiju. A i on je.
Stoga Riard skoi na konja i obuzda ivotinju dok me je narednik podizao da bih
mogla da jaem iza njega.
vrsto se dri. Dri se za mene.
I drala sam se, a Klarensov srdit pogled nas je pratio dok sam zauvek naputala Kold
Harbor.

Putovanje je bilo zapanjujue kratko i u potpunosti jednolino. Pomislila sam da idemo

u Vestminster, ili moda ak i u Tauer, gde bi se mogao obezbediti smetaj za mene. Ma koji
sobiak u ma kojoj od kula meni je bio dobar. Nipoto u Vorik In, oevu kuu u Londonu
gde bi me Klarens lako opet mogao uhvatiti. Moda idemo u Bejnards In, Riardov
porodini dom u gradu. Ali Riard je imao drugaije namere, i brzo je vodio konja gradskim
ulicama. Jahali smo u tiini i u urbi koju sam oseala na dlanovima prislonjenim na njegov
struk. Bila sam svesna svog izgleda i nisam skidala kapuljau, ve sam sve vreme vrsto
obavijala ogrta oko sebe, ne elei da me svet vidi, prepozna i da pone da iri glasine. S
druge strane, svi mora da su poznavali vojvodu. Zauli bi se uzvici podrke kada bi svet
primetio belog vepra, zbog ega je on podizao ruku u znak pozdrava.
A ja sam se vrsto drala za njega, kako mi je i naloio dok je obuzdavao pastuva, i
obraz sam naslonila na hladan somot njegovog prsluka. Nije mi to predstavljalo muku, nije
mi teko padalo da uivam u vrstini njegovog vojnikog tela. Palo mi je na pamet da mora
da mu je hladno na otrom vetru bez ogrtaa, ali bio je to plemenit gest. Ugnezdila sam se u
meke nabore bez i najmanje grie savesti. Zatim projahasmo du Ulice Njugejt i ja shvatih
gde e me odvesti. Bilo je to oigledno mesto za gospu kojoj prete da e joj oduzeti slobodu.
Zato se nisam iznenadila kada smo skrenuli prema raskonim kamenim zgradama Crkve
Svetog Martina i njenom blaenom utoitu. 1 Kapije su bile otvorene kada smo se pribliili i,
dok me je obavijao mir svetilita, pomislila sam da nas oekuju.
Uli smo nesmetano i svoju sam ulogu odigrala kao u snu, uz rei zahvalnosti, tek sada
shvativi koliko sam fiziki iscrpljena. Jedva da sam sluala prigueni razgovor Riarda i
svetenika koji je izaao da nas doeka. Nisam ni reagovala kada me je tihi svetenik poveo
kroz lavirint hodnika, ni najmanje iznenaen mojim neobinim i nenadanim dolaskom.
Ovde je vladala tiina, izolovanost od sveta dok je, inilo se, gradska vreva ostala s druge
strane prozora. Dobrodolicu mi je poelela vatra. Iznenada me preplavi svest o ovom
naroitom obziru i panji.
A ipak sam oseala da se Riardu uri i da nema nameru da se zadri. Stajao je na
vratima dok se svetenik klanjao i odlazio.
Ovde ete biti bezbedni. Razgovarao sam s vaim stricem i on je i vie nego voljan da
vam obezbedi utoite. Klarens vam ovde ne moe nauditi.
Hvala vam.
Dobro sam poznavala svog strica. Oev brat Dord Nevil, nadbiskup Jorka, nije
dozvoljavao nikome da mu govori ta da ini. Pod njegovim estokim okriljem biu
bezbedna. Poto se naosmo nasamo, savlada me stid. Ne znajui ta mi je dalje initi,
skinula sam ogrta i presavila ga preko ruke. Potom sam, obavijena toplinom, omirisala
U srednjem veku su, po starom obiaju, papskom bulom i kraljevskim dekretom crkve bile proglaene za utoita za
prognane, progonjene i politike protivnike. Begunac koji bi potraio utoite u crkvi po zakonu je bio bezbedan 40 dana,
premda su mnogi tu ostajali i mnogo due. A Crkva St. Martin le Grand bila je najpoznatije utoite u Londonu. (Prim.
prev.)
1

vazduh. Izmeani zadah dima, loja i masti, neoprane odee i mog neopranog tela dopre mi u
otrim talasima do nozdrva.
Moda e eleti da spali ovo. Milujui meku povrinu, upitno sam ga posmatrala.
Mislim da ne bi trebalo da ti ga vratim u ovakvom stanju! Pokuala sam da se osmehnem
u znak izvinjenja, ali nisam bila kadra da izrazim nikakvo oseanje. Sve je jo uvek bilo
veoma nesigurno, jer nisam, iako sam se oslobodila Klarensa, videla nikakav put pred
sobom. Niti sam videla put za sebe i Riarda. Potom sam pogledala Riarda u oi. Videh
njegov zamiljen pogled.
ta je bilo?, ak i ja sam ula otrinu u svom glasu.
Ne znam da li da se nasmejem tvojoj neverovatnoj pojavi, princezo, ili da se vratim u
Kold Harbor i proburazim Klarensa njegovim maem.
Blaene mi Device, ne bi se usudio smejati mi se!
Na ast mu slui to se nije smejao. Mislim da me je shvatio dovoljno dobro da oseti da
bi to mogla biti kap koja bi prelila au i bacila me u suze ili nalet besa. Odmerio me je od
glave do pete i trgnuo se na ono to sam znala da mora da je video. Bila sam Meri, sluavka
u kuhinji. Od grubog platnenog vela koji mi je pokrivao masnu kosu, do suknje sirkota
zataknute za pojas da je ne isprljani pepelom. Od mau isprskanog korseta i prljavih rukava
do loih cipela, nisam ba predstavljala prizor koji bi prijao mukom oku. A bila sam
dovoljno ena da oajavam zbog onoga to mora da vidi. Spustila sam pogled na njegove
raskone izme. Nisam mogla podneti da gledam gaenje i odbojnost na njegovom licu.
Oduprla sam se potrebi da se poeem dok sam ekala da ode.
Na moj uas, Riard krenu prema meni.
Ne prilazi mi!, podigla sam ruke i okrenula dlanove prema njemu, gledajui ga u oi.
Nemoj mi rei kako izgledam!
Ali on se i dalje pribliavao, elei da me uzme za ruke. Stavila sam ih iza lea, da
sakrijem dokaze rada u sestrinim kuhinjama. Nimalo obeshrabren, on me ipak uze za ruke i
privue me, ne odustajui, dok se moje ruke ne naoe u njegovima. Zapanjeno sam zurila.
Istina, njegove su ake bile vojnike, uljevite od uzde i maa, ali negovane. Na prstima mu
je sijalo drago kamenje, nokti su mu bili uredno podrezani. Bile su to ake dvoranina. Dok su
moje, ak i za to kratko vreme koliko su bile izloene naporu...
Siktavo sam udahnula, razmiljajui o ovome.
Ostaci sirote Meri Fleer.
,,Koga?
Odmahnula sam glavom, budalasto postiena to me vidi ovakvu, kao da je to moja
krivica. Nisam mogla govoriti, posmatrajui i elei da vidim istinu. Ako se gadi, onda to
moram znati. Ali lice mu se smrai i neka senka koju nisam umela rastumaiti pree preko
njega dok je prelazio prstima preko mojih ogrubelih zglobova posivelih od dugotrajne
prljavtine.
Nisam mogla ni da pomislim ta li je mislio o mojim noktima, iskrzanim i iskidanim, sa
prljavtinom pod njima. A bile su tu i opekotine, ogrebotine i crvena masnica preko zgloba
koju rukav nije mogao da sakrije. Kada sam otro udahnula zbog neprijatnosti kada mi je
dodirnuo bolno mesto, on mi pusti ruke.
Moda je ipak bio zgaen.
Moram te ostaviti, En. Imam posla s kraljem.
Naravno. Veoma sam se razoarala, ali nisam to elela da mu pokaem.
Ovde si sama, ali potpuno bezbedna.
Jesam.
Uz blagi osmeh me je, premda znam da sam se ukrutila, neno pomilovao prstima du
mog obraza, pre nego to se sagnuo i preao preko njega usnama, nenim poput daha. Bio je
to najneoekivaniji pozdrav, a uzevi u obzir da nisam bila oprana, i in istinskog vitetva.

Potom je otvorio vrata i otiao. Naravno da ima druga posla. Ali Riard se na vratima
osvrnu i osmeh mu se rairi kada je video da sam se namrtila.
Da li izgledam strano?
Da. Ah opet e biti lepa. Poslau ti nekoga s vrelom vodom.
Uzvratila sam mu osmehom.
Device mi, biu ti zahvalna.
Glasno sam se nasmejala kada sam shvatila da je ostavio ogrta.

Trenutak istog i potpunog blaenstva.

Do brade sam utonula u vrelinu. Kako je i obeao, Riard je izdao nareenja i itav niz
slugu u moje odaje donese drvenu kadu i kofe vrele vode. Kolena su mi bila pod bradom,
kada je bila tesna ak i za nekoga sitne grae kao to je moja, ali su me vrelina i miris trava
umrtvili toliko da sam uhvatila sebe kako tonem u san. Trgnuh se, a otar miris rumarina
mi razbistri ula dok su mi njegovim uljem mazah rane.
ta sada?
Soba oko mene bila je tiha. Nakon tolikih dana i nedelja u kojima se pratio svaki moj
korak, i u Engleskoj i u Francuskoj, bio je ovo trenutak u kom je trebalo uivati. Jedna od
mladih sluavki, Megi, ponudila se da ostane i pobrine se za mene, ali je otila da mi
pronae ogrta, spavaicu i par cipela koji e mi kolikotoliko odgovarati. Nita me nije
moglo ubediti da opet odenem one prljave haljine. Toliko je tiina u meni budila zanos da
sam se naterala da mislim na budunost.
Brak sa Riardom, kada njegova svetost papa odlui da nam da dozvolu. Radost mi
prostruji telom od glave do pete, meka i raskona, utena poput miriljavih trava. Izmeana
sa uznemirujuom vatrom meu mojim butinama, koja nije imala nikakve veze sa vrelinom
kupke. Lizala je i rasplamsavala se na pomisao da u konano pripasti Riardu, i oblivala me
rumenilom sve do korena kose.
Dosta! Prela sam rukama preko lica i poela da razmiljam o drugim stvarima, bavei
se pitanjem nasledstva. Riard e me podrati, borie se za ono to je moje. To mogu staviti
na stranu, dok se brani papiri ne potpiu i ne overe. Jo jedna briga po , die glavu i zauze
mesto ovoj, nateravi me da sednem zgrenih miia. ta e biti s mojom majkom, koja je
izgleda bila osuena da proivi svoje dane u Bjuliju bez ikoga ko bi se borio za njenu stvar,
dok se o njenom nasleenom bogatstvu raspravljalo i oko njega se otimalo kao da je ve u
grobu?
Ali ja u se boriti za nju, obeala sam sebi. Nikada neu dozvoliti Klarensu da ugrabi
ono to po pravu ne pripada Izabel. im postanem vojvotkinja od Glostera, zahtevau da se
grofica oslobodi. Riard e mi to uiniti.
Obeavi sebi da u joj pisati i uveriti je da ne nameravam da delam u njenu korist,
ponovo utonuh u vodu sve do vrha nosa.
Sluavka se vratila i posvetila mi svu panju. Nasapunala je i oprala moju dugu kosu,
ispirajui je i sapunajui sve dok joj nije zakripala pod prstima, a ja uzdahnula od istog
zadovoljstva. Cokui kao to bi inila i Marderi, poela je da mi utrljava melem u ake.
Trebae malo vie vremena da se one oporave. Sluavka me je ostavila samu da sedim
ispred prozora i lenjo posmatram ljude koji su prolazili ulicom. Izvukavi stopala iz
prevelikih cipela, sela sam na njih i spremila se da o svemu razmislim.
Trebalo je da ciim od sree. Ali otri trnci brige se vratie, nalet preciznih strela
probadao me je i muio, a u sreditu ove muke bio je Riard. Utvara smrti Edvarda od
Lankastera nastavila je da lebdi nada mnom, a moj um se uvek iznova vraao tom munom
stazom i pomraivao mi ranije ushienje. Nisam imala mira ni dok se moj um ponovo bavio

istom starom brigom da bi ambiciozan ovek lako mogao da se oeni naslednicom ak i kada
ju je mrzeo vie nego avola! Ne, Riard me nije mrzeo. Ali da li je eleo da se oeni mnome
zbog mog bogatstva, polaui pravo na moje nasledstvo kao to je Klarens polagao na
Izabelino? Da li se zato suprotstavio bratu i spasao me? Ako je tako, onda i nisam imala neki
izbor izmeu dva brata Klarens ili Gloster.
Ne. Nikada u to neu poverovati.
U iznenadnom, iskrenom seanju, pritisnuh prste na usne, uivajui u seanju od kog
mi neto zatreperi u stomaku. Riard je doao po mene, spasao me je. Riard me nije poljubio
kao da mu je na pameti samo moje bogatstvo. Seam se snanih crta njegovog lica i sjaja u
njegovim oima dok me je posmatrao. Vreline, snage, estine tog pogleda. Da li je to bio
poljubac ljubavnika? Nisam imala iskustva da me usmeri. Osim to su mi se kolena
pretvorila u vodu, a srce u med. Drage volje bih ga ponovila, ako je Riardu do toga...
Nadala sam se da e se Riard vratiti, da e se vratiti uskoro.
Ali nije.

Ostala sam u svojoj sobi. Megi mi je u jedanaest sati za ruak donela vr piva i malo
hleba i sira, a zatim je otila i ostavila me da sama ispunim duge poslepodnevne sate, zbog
ega sam, zauvi kucanje na vratima mojih odaja, pourila da ih otvorim.
Marderi!
Bila je zajapurena, a veo joj je bio sklonjen kao da je stigla u urbi. Stajala je na pragu,
stabilna i snana kao i uvek, i vedro mi se osmehivala sa suzama u oima. Pre nego to sam
zapanjeno stigla da progovorim ma ta drugo osim njenog imena, ona me obavi rukama,
steui me dok joj je celo telo podrhtavalo od snanih oseanja.
Gospo! Moja mala En! Hvala bogu!
Izmigoljivi se iz njenog zagrljaja, povukla sam je u sobu, ali joj nisam pustila ruke.
Ne moe zamisliti koliko mije milo to te vidim, Marderi. Kako si dospela ovamo?
Obrisala je oi rukavom i mrknula.
Gloster je to udesio. Vratio se... rekla sam mu da neu vie sluiti vau sestru.
Napustila sam Kold Harbor i ponela vae stvari sa sobom. Sve onako upakovane i spremne,
seate li se? Zakikotala se kroz suze. Sluiu vas. Vi ste mi jo samo ostali... Va otac
mrtav, vaa sirota majka zatvorena, a Izabel se urotila s avolom. ta joj je taj ovek uinio.
Nikada ne bih pomislila da je kadra za takvu svirepost i sebiluk! Dola sam da sluim vas,
kao to bi vaa majka i elela. Neu mu dozvoliti da vam opet naudi. Kunem se blaenom
Devicom. Jo jednom me je vrsto zagrlila i mi prolismo suze kao to to ene ine, sve dok
se Marderi nije duboko uzdahnuvi oslobodila zagrljaja i obrisala oi.
Zatim se zau buka na pragu i Fransis Lavel i dvojica vojnika uz psovke i veliki napor
unee krinju i ostavie je pored vrata.
Eto! Vaa odea i stvari, kao to sam i rekla. Postavi opet ona stara, Marderi otvori
krinju i pregleda sadraj, cokui jezikom dok je pregledala haljine i podsuknje, korsete i
spavaice. Vojvotkinja je pokuala da ih zadri, ali nisam htela ni da ujem. Vae su, i ona
nema prava na njih... Namrtila se kada je videla moju neobinu odeu i bose noge.
Raspakovau vam haljine. Potrebna vam je odgovarajua odea, ako ete primati posete.
Mrko je pogledala Fransisa, koji joj uzvrati osmehom.
Mislim da emo ostati ovde neko vreme, dok se sav taj nered ne sredi. I ne odgovaram
za svoje postupke ako njegova milost od Klarensa pokua makar i da kroi u ove odaje.
Osvrnula se napuenih usana. Moglo bi biti i gore, valjda..
ula sam je kako blago guna, dok je poslovala po ovoj i susednoj spavaoj sobi.

Fransise! Kako da ti se zahvalim? Ne zna koliko mi znai to je Marderi sa mnom.

Priznajem da sam ve poela da se oseam melanholino.
Odmahnuo je glavom sa svojom uobiajenom skromnou, poriui da je imao ikakvu
ulogu u svemu ovome.
Nemam ja nita s tim. To je Glosterova odluka. Nije eleo da bude ovde sama.
Oseala sam se naputeno. Zastala sam. Mislila sam da e se moda vratiti.
Hitna dravna posla. Ali je mislio da si tuna i vrlo usamljena, i da ti je potrebna
Marderi. A ona je bila i vie nego voljna da doe, kao to i sama zna. Oi su mu moda i
svetlucale, ali mi se uinilo da vrlo oprezno pominje hitna posla.
Pretpostavljam da Riard ima mnogo posla.
Da. On dri dizgine. Kralj je otputovao na zapad u Marke.
Fransise... Znam da eli brak... izjavila sam oprezno. Ali misli li da mu je stalo do
mene?
Zar ti misli da nije? Fransis podie obrve u neverici.
Ne znam.
Onda ga ne poznaje dobro. Da si morala da ivi s njim kao ja otkako si nestala, ne bi
sumnjala u to.
Ne bih? Smesta sam se za to uhvatila. Reci mi, Fransise. Evo prilike da otkrijem ta
je lealo iza zagonetne prolosti koju je Riard tako uspeno odravao.
Nema se ta mnogo rei. Osim da je bio van sebe od brige. Nije to otvoreno rekao, ali
znao je na ta je sve Klarens spreman. Ako je mogao roenu majku optuiti za blud, a brata
nazvati kopilanom da bi podupro svoje pravo na presto... Ako je mogao uiniti tako neto...
Riard se plaio najgoreg. A kada je dobio tvoje pismo bili smo u Midlhamu, usred rasprave
oko zemljita odgurnuo je dvojicu koji su se gloili oko nekog uskog pojasa ume i rekao je
samo da e se vratiti u dogledno vreme i jahao je ne stajui i konje je gonio dok se gotovo
nisu sruili. A onda, kada te nije naao... mislio sam da e odmah odjahati za Tjuksberi i da
nee stati osim da jede i promeni konja. Ali Izabel mu je rekla da si se predomislila u vezi s
brakom i da si odluila da se zamonai, pa je nastao pravi nered.
Da li joj je poverovao?
Ne. Ni na trenutak. Krivio je Klarensa.
Dakle, mislila sam, Fransis mi je ovom priom pokazao gde mi je mesto. Moda i
sumnjam u Riarda, ali on nikada nije sumnjao u mene. Osetila sam kako mi se obrazi
neprijatno are i ubod sasvim opravdanog alca stida.
,,A zatim je dobio rukavice, nastavio je Fransis, oigledno nesvestan moje nelagode.
Sluga nas je zaustavio ba kada smo prolazili kroz kapije. Mislio sam da e se smesta vratiti
i zahtevati da se Kold Harbor pretrese od podruma do kule, ali prevladao je zdrav razum. A
i moji saveti. Zakikotao se, priseajui se. Bilo bi pravo zadovoljstvo razbaruiti njegovoj
milosti od prokletog Klarensa perje, ali daleko je bolje to uiniti spremniji. Zato smo se jutros
vratili sa odgovarajuom silom i dobro smo obavili posao. Riard je prethodnu no proveo
koraajui gore-dole po sobi u Taueru poput lava u kavezu. A i narav mu je bila kao u
razdraenog lava, pa sam ga naposletku ostavio samog.
Dakle, stalo mu je.
Da, budalasta devojko, odgovorio je kao to je umeo kada sam bila dete, a ne odrasla
princeza. Stalo mu je. Fransis je oklevao s rukom na kvai. Kae da pogleda u krinju.
Tada e videti ono to on vidi. Kae da e te to uspokojiti ukoliko nisi vrsto reena da se
inati!

Nestrpljivo sam poela da preturam po krinji.

ta traite?, prasnu Marderi nestrpljivo, jer sam joj bila na putu i ometala je u poslu.
Ne znam. Neto od Riarda...
Potom sam pronala ta sam traila, bilo je umotano u platno. Skliznulo je sa strane i
znala sam ta je im sam dodirnula platno. Ogledalo, uglaani srebrni disk koji sam otkrila
kada sam ga odmotala, ruke izgravirane liem i lozom. Prela sam od zadovoljstva. Odakle
mu tako lepa stvar? Podigla sam ga. Nije verno prikazivalo odraz, ali je dovoljno dobro
sluilo svrsi.
Rekao je da u videti ono to on vidi.
Shvatila sam da je prolo mnogo vremena otkako sam poslednji put videla svoj odraz u
ogledalu. U Midlhamu sam, kada je Riard poljubio Mod, a ja ostala slomljena srca zbog
toga to nisam privlana, posmatrala svoj odraz sa nezadovoljstvom. Kakvo sam samo dete
tada bila. Odnevi ogledalo do svetla pored prozora, pogledala sam u svoj odraz. Ostala sam
zapanjena. Promenila sam se u ovim poslednjim mesecima izgnanstva i braka, bitke, alosti i
ograniene slobode. Uvek tamna, blede koe i sitnog stasa, to nikada neu moi promeniti,
ali morala sam priznati da sam se prolepala. Zrelost je konano poloila svoju nenu ruku
na mene. Napuila sam usne, divei se sebi. Kosa mi je nakon Megine ruke sijala. Jagodice su
mi bile visoke i gotovo otmene ispod glatke koe. iroko elo, ravan nos, vrste usne.
Dodirnula sam ih i ocrtala. Oi su mi, mislila sam, najlepe, najtamnije plave boje i uokvirene
tamnim trepavicama. Premda su bile neprijatno otvorene i neposredne. Moda sam se
jednostavno s vremenom polako prolepavala, dok je Izabelina lepota, kunem se, bila
oigledna od roenja. Lepa? Ne bih ba rekla. Ali nisam toliko loa... ukoliko mukarac voli
vitke, tamnokose i tamnooke ene.
On vidi sranost. Hrabrost. Marderi se nasmeila, dok mi je itala misli sa
zastraujuom preciznou. Zbog nje sijate, gospo.
Dozvolila sam sebi da sa toplim zadovoljstvom uivam u tom trenutku.

Do Riardovog povratka sam bila dobro oprana i namirisana. Odenula sam svoju
odeu. Marderi me je tetoila, pa mi se samopouzdanje vratilo, a Fransisova poseta mi je
razvejala ravo raspoloenje, iako sam bila na oprezu. Moda sam eznula da vidim
Riarda, da konano otvoreno govorim s njim, i moda sam i matala kako bi mogao da nam
utaba zlatnu stazu budue sree, ali nisam bila toliko naivna da poverujem da to moe i da
uini. Fransis mi je onim to je rekao predstavio jasno stanje stvari na dvoru, ali jo vie mi je
govorilo ono to mi nije rekao. Nije sve bilo tako jednostavno kao pitanje da li me Riard voli
ili ne. Postojale su razne niti moi, politike i prevare koje su, upletene u celinu, u velikoj meri
oteavale razvoj situacije. A razdor izmeu njega i Klarensa nije bio beznaajna stvar.
Zbog toga sam ga ekala sa zebnjom i, premda je moj osmeh dobrodolice bio iskren,
molila sam se da uspem njime da prikrijem sumnje koje su me muile. to se Marderi tie,
ona mu se gotovo bacila pred noge od zahvalnosti. Shvatila sam da je ona izgubljen sluaj i
da mu je u potpunosti odana. Ona mi nikada nee pruiti nepristrasno miljenje o
Glosterovim manama i slabostima.
Riard uze Marderi za ruke i podie je onako nisku i teku, poljubivi joj ruke sa
veselim sjajem u oima.
Znai li to da si zadovoljna novim odajama? Bilo mu je po volji da se ali, primetila
sam, pa sam odluila da prihvatim alu.
Ne, vaa milosti. Nisam. Marderi nije umela da se ustruava, premda joj je lice bilo
rumeno od zadovoljstva zbog njegove brige. Nisu to odaje dostojne gospe En. Ali s obzirom
na okolnosti... Kada se setim one kuhinje, krv mi prokljua.

Nee jo dugo biti tako. Utoite je najbolje to joj sada mogu pruiti, a ime
nadbiskupa Nevila dovoljno je da veinu obeshrabri.
,,I slaem se, vaa milosti. Ah gde emo gospi pronai trajan dom, e to ja ne znam.
Nastavila bi da guna doveka. Ne prilii da...
Marderi, dosta! Smejui se, dala sam joj rukom znak da uuti, da se ne bi suvie
zanela, dok je Riard skretao zabrinuti pogled na mene.
Izgledate odmorno, gospo.
Odmorna sam. Pogledom me je obuhvatio kao da eli da otkrije svaku slabost u
meni. Ispravila sam ramena da ne bi ta pomislio.
,,I dobro si podnela patnje.
Bez sumnje. Umem vrlo veto da oistim tuku i otrebim i napunim kopuna.
Pao mi je kamen sa srca to to ujem. Sjaj se pojaa. Ako ikada dou crni dani,
mogu se mirne due osloniti na to da e se moja supruga prikazati u pravom svetlu.
Njegova supruga! S mukom sam progutala pljuvaku, ali sam nastavila sa alom. Bolje i
to, nego opasne vode koje slede.
Gospodar Haf me je pohvalio to nisam bila gadljiva kada je kopun utekao iz koare
pa sam ga morala uhvatiti i sekirom dokrajiti.
A ko je gospodar Haf?
Klarensov kuvar, razume se. Veoma umean ovek koji nije olako delio hvalu. Nije mi
dao ni da se pribliim srnetini!
Uveren sam da si se izvanredno snala, bilo da je u pitanju srnetina ili ta drugo.
Nisam vie mogla da obuzdavam osmeh.
Jesam. Mislila sam na Klarensa svaki put kada bi nekom kopunu odsekla glavu!
Udarih ivicom dlana o drugi.
Ah! I krvoedna si.
Namerno smo zaobilazili brojne probleme. Znala sam to, a znao je i on. Marderi nas je
napustila kada sam joj dala znak; nije bila nevoljna, ali me je strogo pogledala. Tim
pogledom mi je jasno rekla da pazim ta priam i kako se ponaam. Ona e se uvek brinuti
za mene i ja joj do groba verujem, ali za ono to sam se spremala rei nije mi bila potrebna
pratilja. im se vrata zatvorie za njom, sva ala prestade naprasno, kao kada se ugasi svea.
ta je bilo?, upitao je neno i oprezno. Priao mi je i uzeo me za ruke.
Nisam uspela da sakrijem strah.
Samo..., sklopila sam oi i duboko udahnula. Riard je sa velikim strpljenjem ekao
da proberem rei. Bilo je toliko pitanja i jo mnogo zidova meu nama. Fransis mi je rekao
da je Riardu stalo do mene. Ah postojala je jo jedna, vea prepreka sa kojom sam se suvie
dugo plaila da se suoim. Nisam je vie mogla izbegavati.
ta te mui, En? Mogu te reiti brige, ta god da je.
Bio je tako samouveren. Njegovo uverenje da moe izbrisati moje strahove i alosti
dovelo me je na ivicu suza. Ali ne smem. Ogolila sam svoj uasni strah, bez ustruavanja.
Da li si ti ubio princa, Riarde? Da li si ubio princa Edvarda?
Jesam.
O! Potpuno sam ostala bez daha. Nadala sam se da e porei, da e nai neki izgovor
da je moj san bio samo svirepo izvrtanje istine ili da je svetenik u Tjuksberiju pogreio u
pogledu tog stranog dogaaja. Moda je to kralj Edvard poslao nekog njegovog neprijatelja.
Ali Riard je preuzeo odgovornost bez oklevanja. O! inilo mi se da mi se um zaledio od
uasa, nesposoban da se udalji od prikaze Riarda sa krvavim maem u ruci.
To nije tajna. Nisam... Uoila sam trenutak kada me je pogledao pravo u oi,
pretraio pogledom moje lice i shvatio. Nabrao je obrve, ruke je sklonio s mojih kao da se
ourio. Mislila si da sam ga umorio hladnokrvno. Da li si to mislila?
Ne znam. Ali mogue je da jesam.

Da bih ga umorio?
Tako mi je reeno.
Onda sasluaj istinu. Nije to bilo ubistvo. Zakleu se ako eli, ali neu pravdati svoje
postupke. Njegov pogled, blistav od divljeg ubeenja, prikova se za moj. Ubio sam ga
kada su ga doveli pred nas u opatiju Tjuksberi. ak je i kao zarobljenik, poraen i razoruan,
ak i kada je izmeu njega stajala samo Edvardova milost, ostao nepokolebljiv. S kojim
pravom, usudio se pitati kralja, uzimate ono to je moje? Ja sam kralj Engleske, ne vi.
Riard se kruto nasmeja. Ne znam da li je to bila odvanost ili nepromiljenost i glupost. Ali
svakako je bilo krajnje bezumno.
Premda su mu oi poivale na mom licu, pomislila sam da me ne vidi. Kao da mu je
pred oima iskrslo seanje na taj dogaaj od pre est meseci.
Seam se da se Klarens obratio Lankasteru tiho, ne bi li ga umirio. Ali on je to doiveo
kao dalju izdaju i samo se jo vie razbesneo. I premda su ga straari opkolili i pritesnili,
Lankaster je pokuao da Klarensu s pojasa otme bode. I uspeo je priznajem da sam bio
nemaran prema kraljevoj bezbednosti. Nisam ni pomiljao da bi Lankaster mogao otii
toliko daleko. I pre nego to smo se osvestili, pre nego to je iko stigao da ga obuzda, on se
bacio na kralja.
Toliko nalik mom snu. Isti postupci, isti ishod, ali koliko se samo razlikovalo
tumaenje. I toliko je to bilo nalik na njega da sam lako mogla zamisliti princa kako sve
stavlja na kocku, na budalasti i beznadeni pokuaj da pokosi neprijatelja Klarensovim
bodeom, i jo opkoljen mukarcima koji bi ga ubili bez ikakve grie savesti. Princ nikada
nije eleo da prihvati poraz. Ne za ivota.
Uzdahnula sam, polako prihvatajui ovo objanjenje. Da, bez sumnje se sve tako
odigralo.
Riarde...
Zato sam ga ubio, nastavio je Riard, kao da nisam progovorila. Kao konstabl
Engleske, moja je dunost da zatitim kralja i kraljevstvo. Da li bi radije da sam se povukao i
dozvolio Lankasteru da zarije bode Edvardu u srce?
Ne. Ne bih. Znala sam da je to istina.
En... da li si ga volela? Riard mi se jednim korakom priblii, uze me opet za ruke,
sada ve silovito, i ja mu na licu videh izraz besa. Znala sam da sam ga povredila dovodei u
pitanje njegovu ast. U oima mu se ogledala tama, pa me u grlu zagolica njegov treptaj,
mada ne tako neprijatan. Da li je on imao mesto u tvom srcu?, upitao je grubo. Bila si s
njim. Udata za njega skoro itavu godinu. Da li te je ovako ljubio? Njegove usne se snano i
samouvereno spustie na moje i ostavie me bez daha. Da li te je ovako dodirivao?
Rukama je preao preko mojih ramena i spustio ih do kukova, bio je to promiljen gotovo
uvredljiv in posedovanja, zbog kog zadrhtah itavim telom.
Ne. Nije bilo ni nalik tome. Zateena ovim iznenadnim gubitkom vlasti nad sobom
pred ovekom koji je upravljao svakim svojim oseanjem i postupkom, bila sam jo vie
zateena svojim ushienjem to ga mogu nagnati na to. A ipak mu nisam mogla rei svu
istinu. Od stida sam utala kao da je krivica moja.
Pripadala si meni pre nego to si pripala njemu. elja, snana i zrela, preplavi me na
ove njegove rei.
Uvek sam bila tvoja. Ali ti si me napustio...
Ne svojom voljom. A zatim, uz napor da mu glas bude nean, ponovi: Da li si ga
volela, En?
Dakle, to je u pitanju. Nisam shvatala razmere njegove ljubomore. Moda je Riardu
bilo teko da postavi pitanje, ah ja nisam ni najmanje oklevala da odgovorim. Razuverila
sam ga smesta, ak i estoko.
Ne. Nisam ga volela. alila sam ga... u poetku. A kako sam ga upoznavala, plaila

sam ga se. ak sam ga i mrzela. Nisam mu rekla da me je udario kada je pronaao

Riardovo pismo i kako se naslaivao mojim ponienjem kada mi je otac poginuo. Neu mu
spomenuti surove neosnovane optube. Nisam ga volela. A on je mene, bez sumnje,
prezirao, ukoliko mu nije bio potreban neko koga bi zadivio svojim vetinama i svojom
blistavom ambicijom.
Bio je sasvim naoit. Riard i dalje nije bio uveren. Tu je imao prednost nada
mnom.
I ja se neno nasmejah. Dakle, i moja ljubav je bila jednako podlona tatini kao i ja.
Bio je naoit. Ali bilo je u njemu neke tame koja me je odbijala. U ovom neobinom
obrtu bilo mi je ao princa koji je ubijen zbog svoje preterane ambicije, i zbog tugovanja i
ponienja kojima me je namerno izlagao, zbog svih nas koji smo uhvaeni u mreu ovog
sukoba. Kada sam trepnula i pokuala da se usredsredim na dragulje na Riardovoj kragni,
oi mi se zamutie suzama.
Pogledaj me, promrmljao je Riard neno, zbog moje alosti, a rukama me je sada
blago drao za ruke. Ne elim da te alostim. Onda nema tajni meu nama?
Ne. Nema tajni.
A ipak mu u oima videh sjaj sumnje. Oklevao je kao da je oveku koji je bio sklon
uzdranosti bilo teko da se izrazi reima. Potom je odluio.
Pokrenula si ovo pitanje i ja sam ti na njega odgovorio. Potrebno mi je da znam da
prihvata ono to sam uinio. O, spreman sam da priznam ljubomoru. Mrzeo sam to te on
ima, a ja ne mogu. Ah to nije igralo nikakvu ulogu u smrti Lankastera. Ubio sam ga jer je to
bilo neophodno u datom trenutku. Ako ne moe prihvatiti ono to sam uinio, En, to e se
ispreiti izmeu nas. U senci tog dela nee biti poverenja meu nama. Ponekad dunost i
trenutak nameu oveku kako da dela. Ne ponosim se uvek svojim delima, ali nikada nisam
postupao okrutno, niti sam se vodio sopstvenim interesom. Trebalo bi da me poznaje
dovoljno dobro da zna da to nikada ne bih uinio. Oklevao je samo naas. Znam da
nikada nisi pristala na ovaj brak premda je Edvard pretpostavio da e pristati. Samo si
rekla da e razmisliti o njemu. elim da sada razmisli. Moe li me prihvatiti takvog kakav
sam, sa svim manama? Sa svim gresima? Ako prihvata ono dobro, mora prihvatiti i ono
manje dobro. Moe li to? Jer ja u protivnom ne vidim sreu.
Pustila sam da mi njegove rei, ovo neverovatno otkrivanje due, legnu na srce, dok
sam mu pogledom pretraivala lice, elei da proitam misli iza njegovih strogih crta. Kada
je toliko ovrsnuo da je postalo teko protumaiti mu oseanja na licu? Kada je odluio da je
bolje da sakrije oseanja kao da ne postoje? Otkako ivi na dvoru, pretpostavljala sam, gde se
neprijatelji izdaju za prijatelje, i gde je vano uvati se noa u lea iz potaje. Nekada bih
navaljivala i pogledom ga probadala dok ne bih probila glatku masku, bez obzira na njegova
oseanja, ah nisam to vie mogla initi bez njegove dozvole.
Hoe li se udati za mene? I pored toga to mi je krv Edvarda Lankastera na
rukama?, ponovio je, jer sam i dalje oklevala, sputana sopstvenom neodlunou.
Riardu je sada, vie nego ikad, bilo potrebno da prema njemu budem iskrena. I
iskrenost e i dobiti.
Rekla sam da u razmisliti o braku i razmisliu o njemu. elela bih da to uinim
noas. Daj mi vremena do sutra, Riarde, i ja u ti rei koji je moj odgovor.
Kidalo mi se srce kada sam videla treptaj, gotovo neznatan treptaj sumnje koju sam
posejala u njegovoj dui. Ali odmeriu njegove rei i doneti odluku. I to kao ena koja je
naterana da se oseti nesigurno, neeljeno, nevoljeno i koja od svog prosca jo nije ula rei
kojima je uverava da joj pripada njegova ljubav! Pustiu ga da jo malo eka.
Riard se udaljio. I zvanino mi se naklonio.
Do sutra, gospo.

Kako je teko uravnoteiti i jednu i drugu stanu. Odavno sam se pomirila s tim da je
deak kog sam poznavala zauvek nestao. Sada je preda mnom stajao ovek. Mogu li ga
voleti, potovati? Ostaviti prolost za sobom, i krivicu i optube? Ako ne mogu, kao to mi je
Riard stavio na znanje, za nas nema prijatnog puta dalje.
Jedno je bilo jasno. Ovo nije bio jednostavno nastavljanje odnosa iz detinjstva, ve
drugaiji i komplikovan skok u svet moi i politikih spletki. Kako je to udno bilo. Toliko
smo imali zajednikih seanja, toliko smo se dobro poznavali, a ipak... Kao da su temelji
ostali isti, a zidovi se izmenili. Drugaija graevina, drugaija gledita. U ovom oveku
videla sam mukarca koji u rukama dri mo, mukarca koji eli da uiva u plodovima koje
mu ona moe doneti. Smatrala sam da bi mogao biti i nemilosrdan u borbi za ostvarenje
svojih ciljeva. Svakako je bio rezervisaniji i uzdraniji nego pre. Da li bih ga mogla iskreno
voleti?
Moe li ena voleti mukarca koji je okrvavio ruke?, upitala sam Marderi, dok mi je
uplitala kosu.
Zavisi ijom krvlju i zato mu je ona na rukama, gospo. estoko se okomila na jedan
vor.
Jer je mukarac koji je ubijen predstavljao opasnost po druge i po kraljevstvo.
Ako mislite na to to se gospodar Gloster reio princa od Lankastera... Dobro je delo
uinio, kaem vam ja!
Uzdahnula sam. Od nje neu uti nepristrasno vienje.
Koliko je krvi na oevim rukama moja majka morala da prihvati? Mnogi bi rekli i
previe, i to ne u boju. A ipak mu je ostala odana, verna do njegove smrti. Da li je sumnjala u
njega, da li ga je ovako optuivala, kao to ja sada inim? Naravno da jeste. Ne bi bila ena
kakva jeste da je sve prihvatila ne donosei sud o tome.
Zapitajte se, gospo, Marderi me je ostavila mom samotnom prebiranju po mislima.
Da se princu ukazala prilika da ubije Glostera, da li bi uopte stao da razmisli? Mislite li da
bi se libio da mu zarije no u lea?
Ne bi.
Zato onda brigom da sebi remetite san?

Pretpostavila sam da je Riard proveo jednako nemirno no kao i ja, jer je stigao na
moja vrata u samu zoru i zapoeo da iznosi oigledno unapred pripremljen govor, pre nego
to sam stigla da sklonim olju i posluavnik. Nestalo je njegove hladne pribranosti, oprezne
uzdranosti. Preda mnom je stajao deak kog sam volela, pun napete energije. Po prvi put
osetih da je ishod nae veze Riardu znaajan i na linom planu.
Pre nego to mi saopti ta si odluila, En, dozvoli da ti kaem sledee. Ma kakva da
je... Ima moju ljubav i moje potovanje. Ni na ta te neu siliti...
Sve pripremljene otmene, nene i ponosne rei izvetrie.
Nee me ni na ta siliti? Progonie me bez milosti, dok ne istera svoje! Oboje znamo
da je tako i zato mi nemoj rei da e mi dozvoliti da ostanem neudata ili da prihvatim ruku
drugog oveka.
Da li sam toliko samovoljan? Videh da se bes u njemu rasplamsao. Nisam toliko
samovoljan, koliko ti...
Zaustavila sam ga, spustivi mu ruku na miicu.
Najpre sasluaj moju odluku, a onda mi reci da li sam samovoljna. Prihvatam ono to
si uinio. Priznajem tvoje delo. Neu dozvoliti princu od Lankastera da stoji meu nama u

smrti, kao to je inio za ivota. Neu mu dozvoliti da bude nemirni duh koji nas razdvaja.
Riard opusti ramena, kao da mu je s njih spao teret. Videla sam kako ga preplavljuje
oluja olakanja. A sada u prei i drugu prepreku.
Sada mi je potrebno da znam sledee... Voli li me, Riarde?
Zna da te volim.
Ne, ne znam! Kada smo bili zajedno na dvoru, kada smo bili mlai, tada sam znala, ili
sam mislila da znam. ak i kada smo bih u Voriku i kada je sve bilo teko... Ali mnogo toga
se desilo otada. I ti i ja smo doiveli izdaju i izgnanstvo. Nisam toliko naivna da poverujem
da e ljubav sve pobediti. Toliko su nas zaneli mo i nasledstvo, Klarensovi zahtevi, pretnja
od novog rata. Jedva da si sa mnom razmenio dve rei otkako sam se vratila na dvor. Bio si
primoran da me otme, ali ak i tada je to bilo pregovaranje i trgovanje. Kako da znam da me
voli? Nisi mi to rekao. Osetila sam kako mi se strepnje vraaju dok sam izgovarala ove
rei. Udau se za tebe, ali moji strahovi nisu otklonjeni. Jer lako je mogue da eli moje
nasledstvo vie nego to eli mene.
Ve smo o ovome raspravljali, En. Mislio sam... Izgledao je zateeno.
Riarde... Razumem ta mi govori, ali ja sam zbog toga provela suvie mnogo
vremena radei kao sluavka u kuhinji. Nose me talasi poput granice, bespomona sam
pred svakim mrekanjem i vrtlogom struje, i to mi se ne dopada. Voli li me, Riarde? Bili
smo deca kada smo poslednji put o ovome govorili. Ako su se tvoja oseanja promenila...
Radije bih da znam istinu. Udau se za tebe, jer je to u najboljem interesu za nas oboje. To
mogu da prihvatim. Ali da li me voli, jer moje srce ezne za tobom? Nisam se mogla jasnije
izraziti. Nikada nisam mislila da u se ovako nekome otvoriti i pruiti mu mogunost da me
povredi, ali upravo sam to uinila.
Da. Volim te.
I to je to?
Volim te svakim delom svog bia.
Mislila sam da mi se smei. Neu to trpeti.
Bio si udaljen i tih, Riarde, nisi me udostojio poverenja. I to namerno, inilo mi se. I
nemoj mi se osmehivati! Nisam vie dete kome treba podilaziti!
Osmeha je nestalo.
ini se da je ovo dan za istinu. Intuicija ti je snana kao i uvek. U oima mu opet
zaigra veselja pre nego to je zameni sveanost. Optuen sam i kriv sam, ali u svoju
odbranu rei u sledee. Moja namera je uvek i na prvom mestu bila da zatitim tebe.
Klarens nee birati sredstva da sprei ovaj brak. Nisam se mogao predati njemu na milost,
izdvojivi te od ostalih. Bolje je bilo da smatra da nisam zainteresovan i da drugde sebi
traim nevestu. Zato sam ostao hladan i rezervisan, kao to me opravdano optuuje. Nisam
te traio. Nisam te zamolio za ples. Pogledaj ta se desilo kada je otkrio moje namere! Poslao
te je u Tjuksberi, a nakon toga te je smestio u kuhinju! Morao sam te uvati, sve dok ne
uzmognem da se oenim tobom i pruim ti zatitu. Nisam se mogao osloniti na Edvarda da
to uini, pa sam samo morao da navedem Klarensa da pomisli da je meu nama sve gotovo.
I da moe da uzme tvoje nasledstvo bez straha od odmazde.
Bio si rezervisan da bi me zatitio? Oseala sam kako se prvi vorovi razvezuju, kako
se prvi led topi.
Da.
Volela bih da sam to znala. Zato mi nisi rekao?
I da dozvolim da to otkrije Izabel?
Nikada tako neto ne bih uradila! Nisam toliko nepromiljena!
Iskren da budem, nisam znao koliko je tvoja sestra upoznata sa Klarensovim
namerama, niti kakvi su odnosi meu vama dvema. Nisam se usudio da toliko rizikujem.
Ovo sam mogla prihvatiti. Ali rekoh:

Nikada mi nisi rekao da me voli. Izazivala sam ga, vraajui se na svoj najvei bol.
Poljubio sam te!
edan pozdrav, kada si me doveo ovamo i kada sam zaudarala na loj. Ukoliko ne
rauna... onaj napad na mene u Vestminsteru.
Napad? Kakav napad? Obrve mu se izraajno i razdraeno podigoe.
Meni se tako inilo. Zgrabio si me, podigao, gotovo me uguio, a zatim si me spustio i
zakleo se da e me dobiti po svaku cenu. Ne znam ba da je to ljubav. Tim poljupcem me
nisi zavodio, kunem ti se! Ne znam ak ni da li si u njemu uivao!
Riard se nasmeja kada se setio dogaaja.
Ne, ljubavi, sreo moja! Uivao sam. Jedino opravdanje je da nisam ba najbolje
vladao sobom. Sve to sam u tom asu eleo bilo je da te zadrim kraj sebe, bezbednu iza
zabravljenih vrata i da te nikada ne ispustim iz vida. Nagnuo je glavu kako se seam da je
inio kada je bio deak. Da li ti je prijalo?
Jeste... Nije. Nije vano! Besno sam ga pogledala, vrlo uznemirena.
Onda se moram postarati da popravim stvari, da bi bilo vano. Riard krenu prema
meni. Naravno, ako to eli, gospo.
elela sam. O, kako sam elela. Nakon svega to nas je razdvajalo, nisam imala nameru
da se suzdravam i glumatam deviansku uzdranost. Stoga nije Riard bio taj koji je preao
razdaljinu izmeu nas. Zakoraila sam prema njemu, obgrlila ga oko vrata, privukla ga sebi i
podigla glavu ne bih li ga navela da me poljubi. Ali Riard je bio taj koji je progovorio. Za
nas oboje.
Volim te. Uzdahnuo je, izgovorivi ove rei na mojim usnama. Ti si moja polovina
koja me ini celim. Moje drugo ja.
Volim i ja tebe.
Nije bilo udaljenosti od tog mesta do kreveta za dvoje saglasnih ljubavnika.
Trebalo bi da poem..., promrmljao je Riard nevoljno, prelazei usnama preko mog
lica, pa sve do koe iza uha.
Drala sam se za njega, prstiju zarivenih u njegovu tuniku.
Primetie, dragi Riarde, da nemam pratilju.
Gde je? Usnama neno pree preko mesta na kom mi je bilo udaralo u dnu grla.
Otila je u posetu svojoj porodici. Proaputala sam dok su me njegove usne pekle.
Nee se vratiti jo nekoliko sati...
Trebalo bi da poem...
Ostani sa mnom, proaputala sam, ljubei mu usne. Sada nas nita nije moglo
rastaviti, premda je sunce otrim sjajem obasjavalo sobu, ne inei ba savrenu atmosferu za
neno zavoenje. ednost je bila skupocena roba za pravednu enu, ah meni je na pameti
bila samo elja. Nita nas nije moglo rastaviti osim one jedne stvari koju sam propustila da
mu kaem i koja mi sada iskrsnu pred oima. Stvari koju vie nisam mogla kriti.
Neto mora znati, upozorila sam ga, oprezno mu privlaei rame.
Moe da eka, promrmljao je, ljubei me po vratu i sasvim se veto posvetivi
trakama i pertlama. Sve moe da eka.
Ne moe!
Svakako e saznati, ali elela sam da sazna pre nego to se desi. Pa sam mu rekla,
trudei se da potisnem ono besmisleno oseanje stida. Sedei na krevetu, rekla sam mu kako
i gde i zato, primoravajui sebe da posmatram reakciju na njegovom licu. Da li sam mu
rekla za uasnu bliskost izmeu Margarete i njenog sina, od koje mi se stomak grio? Nisam.
O nekim stvarima nisam mogla govoriti. Nisam to rekla Riardu, ali, dok sam mu govorila
sve ostalo, suze koje nikada nisu potekle poee nemo da mi vlae obraze i ipku
okovratnika. Prve i jedine suze koje sam prolila zbog princa od one strane noi. Zatim sam
otkrila da ne mogu vie da govorim, jer su me kidali jecaji, i nisam mogla da zaustavim suze,

jer sam plakala konano zbog sebe, zbog oeve smrti, zbog gubitka majke i sestre. Jo vie
postiena, pokrila sam lice rukama i okrenula se. Ali Riard mi nije dozvolio da tugujem
sama. U tiini me je grlio, sve dok nisam ostala bez suza.
Oluja se istutnjala. Riard mi jednostavno obrisa vlane obraze.
Mora da izgledam jezivo, mrcnula sam, uasnuta zbog svojih crvenih i oteenih
kapaka.
Meni nikada, izjavio je iskreno, zbog ega sam ugledala reit bol na njegovom licu.
Nisam znao, En.
itav anujski dvor je znao. Staro ponienje me preplavi. Oseala sam se
nepodnoljivo obeaeno.
Nikada te nije ni dotakao.
Jedino ako je meu nama bilo est slojeva odee. Glas mi zamre nakon ovog alosnog
pokuaja da se naalim.
U Riardovim oima ne videh odsjaj smeha, ve tvrd i neumoljiv sjaj, a takav je bio i
njegov odgovor.
Prezirem ga zbog toga. Ubio bih ga nanovo, danas, sutra, i zahvaljujem bogu to sam
prolio njegovu krv zbog ovog to ti je uinio. Ove rei izgovorene tihim glasom bile su
daleko smrtonosnije od ma kakvog izliva besa.
Nije to bilo u potpunosti njegovo delo, osetila sam potrebu da ga opravdam.
Ha! Boje mi krvi! Snanije mi stegnu ruke. Zar da te javno ponizi na zahtev moje
majke?
Ne, on ne bi. Bez sumnje, znala sam da mi Riard nikada ne bi priredio takvo
ponienje.
Samo sam smatrala da bi trebalo da ti kaem.
Pa, sada si mi rekla. I to je kraj tome. Tako je leerno odbacio ovu temu, da sam se
mogla rasrditi to nisam znala njegove razloge. Nita u vezi sa Riardom od Glostera nije
bilo leerno. On je reio da mi skrene misli sa uasa iz prolosti, ukoliko pokaem sklonost
da se njima bavim. Po napetosti njegovih ramena oseala sam da njegov bes nije nestao.
Hvala. Poljubila sam ga. Kraj toga. I poetak za nas. I naposletku videh kako ga
razjarenost prolazi i kako mu se usne izvijaju u osmeh.
Tvoja me hrabrost ostavlja bez rei, rekao je. ,,A sada u uiniti sve to je u mojoj
moi da ti pomognem da zaboravi. Tome nema mesta u naem zajednikom ivotu.
Osmeh mu se proirio. Uviam da mi ipak nije ao to si devica udova. Ree li ono da su
moji poljupci predstavljali napad na tebe?
Jesam.
Dozvoli mi da se iskupim.
Dok su se sunevi zraci poput reetki irili preko jorgana, pretvarajui ga u neobian
pozlaen kavez, Riard je nastavio da me poduava, svoju devicu udovu, korak po korak,
svemu onome od ega je princ grubo pobegao. Uivala sam u tome, ponos Nevila sjedinio se
sa moi Plantageneta. Ko je imao vlast nad kim? Kunem se da Riardova vlast nad samim
sobom nije bila ono to je on smatrao da jeste kada mi je pokazivao kako strast moe da
natera enu da zaboravi i najgora iskustva. A ja sam bila zauena onim to nisam znala,
eljna da nauim i oduevljena svojim novim saznanjima. Vodio je ljubav sa mnom kao to
sam i oekivala, posveeno i s puno obzira, kao da sam sredite njegovog sveta.
A on je, bez sumnje, bio sredite mog. I ako je ono to se desilo bio napad, onda sam ga
doekala rairenih ruku. arila sam se pod nasrtajem njegovih usana i ruku. Zarivala prste u
njegovu tamnu kosu dok je on obavijao moju kao ive okove oko zglavaka. Drhtala sam pod
snagom glatkog miiavog tela.
Kriknula sam kada me je uzeo. Bila je to velianstvena pobeda.
Naposletku sam leala pored njega, dok mi se dah stiavao, kao i njegov, i dok nam se

san prikradao. Riard je retko mirovao, razmiljala sam, dok sam leala i posmatrala ga,
linije useene oko usana, vrstih i odlunih, a sada pomalo mekih. Ponovo sam videla onaj
nagovetaj ranjivosti, poto nije dizao zid oko sebe. Toliko energije koja ga je pokretala i
komeala se u njemu. Gde li e ga odvesti, gde li e odvesti mene kao njegovu suprugu?
I sama sam zaspala.

ta e sada biti sa mnom?, pitala sam, prelazei noktima desne ruke preko udubljenja
u njegovim leima i irei prste preko glatkih miia kuka. Riard zadrhta. Bila je to jedna od
mojih novih vetina koje sam rado primenjivala da razbijem njegovu samokontrolu.
Riard zastenja od zadovoljstva, a glas mu je bio priguen jer je lice zario u jastuk.
Mora ostati ovde.
Zauvek?
Konano je okrenuo glavu.
Nestrpljiva kao i uvek! Ali njegova ruka na mom obrazu, a zatim i usne, bili su
beskrajno puni ljubavi.
Jesam. Mogu li razgovarati s tobom o mojoj majci? Nemo prokleh sebe, jer sam
videla kako nestaje topline i otvorenosti koja se rodila u poslednjih nekoliko asova. Mogli
smo se pretvarati da je meu nama sve ispravljeno, ali postojale su senke koje su njega
uznemiravale, a u meni budile neprijatnu svest o mranim kucima mog neznanja.
Znam da te to alosti, En, ali ne sada. Ne jo. Nisam je zaboravio i znam da eli da joj
nae dom.
A njeno oslobaanje?, bila sam uporna. Ne elim da itav ivot bude zatvorena u
Bjuliju.
Postoje izvesne potekoe...
Ne razumem zato...
Kasnije. Uiniu to je u mojoj moi, obeavam ti. Kada doe vreme za to. Da li si
zadovoljna?
Nisam!
Zato sam uopte mislio da e biti? Grenje usana. Ali kunem ti se svojom au da
neu zaboraviti. Daj mi malo prostora za delovanje.
A kako tano planira sada da deluje? Prstima sam ga milovala, mamila.
Pokazau ti...
I pokazao mi je.
Morala sam se zadovoljiti time. Zbog mnogo toga bila sam srena. Stid me je rei, ali
lino zadovoljstvo toliko mi je ispunjavalo srce da u njemu ni za ta drugo nije bilo mesta.

Edvard se vratio, ostavivi plemstvo Velkih marki da kljua u nezadovoljnom miru.

Riard je pozvan pred kralja, da mu podnese izvetaj. Sada e se moda moja budunost
reiti.
ta kralj kae o meni?, upitala sam Riarda im je preao prag. Mir i usamljenost mog
utoita poinjali su da me gue.
Nita to bi mi bilo po volji.
elela sam da mi sve kae otvoreno, zar ne? Dobila sam odgovor i nije mi se dopalo
ono to sam ula.
Nee nas podrati protiv Klarensa? Obrve mi se podigoe zbog ove pritvornosti.
Bio je pun hvale za mene kada si traio od njega dozvolu da me uzme za enu.

Nije se izjasnio ba toliko otvoreno. Ali zna kakav je Edvard. Ne voli da se odlui za
neto, a da pritom ne ostavi sebi prostora za beg ukoliko ga neko snano pritisne. Riard
iskezi zube, setivi se nekog otrog razgovora s bratom. Kralj se sada poigrava sa svim
obeanjima koja je dao u prolosti. S obzirom na velku pretnju, eli Klarensa na svojoj
strani. Znali smo da e tako biti, ali nadao sam se da se nee tako lako dati ubediti. A Klarens
proklet bio! sada baca drvlje i kamenje na itavu ovu stvar.
Da li kralj eli da se venamo ili ne eli?
Ponovo o tome razmilja.
Da li smo dobili papsku dozvolu?, upitala sam sve razdraenija.
Nismo.
Hoe li se kralj protiviti? Da li e savetovati papu da nam je ne da?
Ispruen na jedinoj fotelji u sobi, Riard je gledao u svoja prekrtena stopala, kao da
nikada ranije nije video svoje meke izme, i razmiljao. Videla sam da je to stvar koja i njega
mori.
Ne znam. Mogao bi. Znam zato to radi i ne mogu ga osuditi zbog toga. eli da zatiti
Englesku od daljeg prolivanja krvi, kao to bih i ja uinio da sam kralj, svim sredstvima, ak
iako to znai da mora initi sve da Klarens bude kolikotoliko zadovoljan...
Dakle, nema nade. Pogledala sam ga optuujue. Da li to znai da ostajem ovde
neudata dok ne umrem?
Pa... Ne obazirui se na moj bes, Riard iznenada podie pogled sa svoje obue i
nasmei mi se zagonetnim sjajem u oima. Ustao je, uzeo me za ruku i poveo do me do
prozora da pogledam na ulicu, prstima nemirno dobujui po prozorskoj dasci. Postoji nain
da se ovo rei, objavio je, okreui se prema meni.
Kakav?
Imam ideju. Ali mora mi verovati. Veruje li mi, nakon svega to se desilo?
Prouavao mi je lice kao da pokuava da mi proita misli, sa blagim nagovetajem
nestaluka, kao da bi mi mogao uputiti izazov na rizik. Kao to to je bilo preskakanje preko
kamenja na reci u Midlhamu bez upadanja u vodu. Tada sam sa osam godina uspeno
savladala izazov, pokvasivi stopala i suknje, i dobila od Marderi otru grdnju. Ali sada...
Nakon nedavnih iskustava, pade mi na pamet da bih mudro postupila kada ne bih verovala
nijednom oveku.
Da li je opasno?
Opasno? Nije. Izvio je usne. Nisam smatrao da si kukavica, En Nevil!
Nisam. Ali...
Da li mi veruje?
Namrtila sam se.
Verujem... Jer Riard, zakljuila sam, nije bio ma koji ovek.
Dokai mi! Njegove ruke, koje su mi polako i treperavo klizile niz lea da bi me
privukle njemu, nisu mi ostavile mnogo izbora.

Ostvarenje Riardovog plana, ma kakav on bio, zbog kog je zahtevao da mu ukaem

poverenje, morao je silom prilika da se odloi, jer su nepopustljivi Velani, podigavi jo
jedan ustanak, prouzrokovali novo Riardovo odsustvovanje. Pozdrav je bio kratak, pa ga
je ekao u prizemlju sa konjem i orujem, a vojska je ve krenula da marira prema zapadu.
Vratiu se im uzmognem. Brz poljubac i stisak dlana.
Nedostajae mi.
Preao je pogledom po praznoj sobi.
Da ti kupim neko stvorenje da ti pravi drutvo?

Nipoto zebe!, uzviknula sam naglo pre nego to sam stigla da razmislim.
Mislio sam na neko psetance, da ti sedi kraj nogu i keve da najavi posetioce!
primetio je suvo, zauen. Neu ti ga nametati! Mora da je video uznemirenost na mom
licu. Obrve mu se skupie. Zato ne ptice? Moja majka ima papagaja kog ni avolu ne bih
poeleo za ljubimca, ali ptice pevaice u kavezu... Sigurno...
,,Ne!, divlje sam odmahnula glavom.
Ali... Preao je zamiljeno palcem preko moje vilice. Moda e mi jednog dana
priati o tome. I ostavio me je na miru.
Da. uvaj se, Riarde.
I tako je otiao. I ne mogu rei da sam bila suvie razoarana njegovim
odsustvovanjem, jer sam u tim nedeljama samotnog bdenja brojna prepodneva provodila
bolno povraajui. Bilo je to stanje koje mi je garantovano zaokupljalo misli i spreavalo me
da osetim da mi nedostaje.
Smrt bi mi bila laka, dahtala sam, dok me je munina jo jednom presavila kada je
Marderi pred mene stavila iniju sa nekom odvratnom meavinom vrelo mleko zainjeno
mentom, pomislila sam mrtei se i naloila mi da to popijem.
Marderi me je nadzirala s rukama na bokovima, nesigurna da li da se mrti na mene
sa svetakim prekorom ili da se raduje.
Trebalo je da vie saoseate sa ledi Izabel. Uskoro ete se opametiti, kada prve nedelje
prou. Potom je radost prevladala. Uverena sam da e njegovoj milosti biti milo. Ko bi
rekao da ete tako brzo zaneti?
Volela bih da nisam!
Za razliku od potekoa koje je moja majka imala sa zaeem, ja sam zatrudnela gotovo
odmah. Uprkos ovom poricanju nisam znala kako se oseam u vezi sa nenadanom
komplikacijom, ak i kada je munina naglo prestala i kada sam se osetila puna snage i
zdrava. Nisam mogla zamisliti da e se Riard obradovati kada uje vesti, dok me je morio
niz potekoa. Neudata. I bez izgleda da u se u skorijoj budunosti udati. Ni pomena od
papske dozvole ili izuzea. Niko ko bi me posavetovao i uteio svakako se ne mogu obratiti
Izabel a sebi sam zabranila ak i da mislim na groficu koja mi je sada bila potrebnija neko
ikada pre. Verujte mi. Sumnjala sam da je Riard ovo imao na umu kada me je uveravao da
je kadar da sa svakim problemom izae na kraj.
Nadajmo se da gospodar Gloster i dalje namerava da se oeni vama! Marderi je
sada bila raspoloena za moralne prekore. Gotovo da sam mogla videti kako joj se po glavi
mota re bludnienje. Riard u njenim oima nije mogao zgreiti. Ja sam bila ta koja je za
sve kriva.
Nadajmo se.
Ne bih odabrala da dete rodim vanbrano, uz osudu crkve i ibanje zlih jezika. Od ena
se oekivalo da budu edne, ono to se mukarcima tolerisalo, nije se odnosilo na mene. A ko
je koga zaveo? Sa kajanjem sam se seala svoje svojeglavosti i u trenutku potitenosti duha
poelela da sve ponitim...
Osim to me je ova komplikacija koja uopte nije bila komplikacija, ovo obeano dete,
podsealo na Riarda. Nou bih sklopila ruke preko stomaka i sanjarila o nedostinoj
budunosti u kojoj e mi jedina briga biti obilje etve i broj konica u Midlhamu. Svega bih
se odrekla zbog toga.
Vrati se kui, Riarde, aputala sam u meko perje jastuka. ta li e rei kada mu
saoptim? Morau da mu verujem, ak i dok ekam njegov povratak sa pomuenim
zadovoljstvom.
Nisu to bile ba prve rei koje sam prozborila kada smo se sastali, ali nisam dugo ni
ekala. Znala sam da se vratio u London, znala sam da moram ekati, jer je kralj polagao
pravo i zahtevao je da uje detaljan prikaz velke situacije. Znajui da nikada neu biti

Riardu na prvom mestu, pomirila sam se s tim. A ipak sam nestrpljivo koraala gore-dole,
virila kroz prozor svaki put kada bi topot kopita najavio da se neko pribliava.
A zatim mi je doao. Pomislila sam da izgleda umorno, kao da je dugo i naporno jahao.
Nije se zadrao da se preodene, bila je to jedna od onih sitnica koja mi je grejala srce. Bar je
samo kralj imao prednost nada mnom. Bez rei me je grlio u oblaku praine i mirisa konja i
znoja. Uivala sam u tome, u iglicama grube, tamne brade na mom obrazu i ruci upletenoj u
moju rasputenu kosu, jer je ovde nisam pokrivala velom.
Neizmerno si mi nedostajala. Tako jednostavne rei, tako ture, proaputane u vrat, a
opet tako umirujue.
Naposletku je Riard seo uz uzdah, dok sam mu sipala pivo, a on ga zahvalno ispijao.
Bilo je to dugako i naporno putovanje. Velani...
Riarde... zatrudnela sam.
,,Ahli.. Obod kositrenog vra zasta mu na usnama. Spustio ga je paljivo, oima
pratei pokrete ruke, zadravajui pogled na njoj, kao da tamo vidi neto to ja nisam videla.
Dete. Naslednik Nevila i Plantageneta. Ponovila sam, posmatrajui mu lice. Device
mi! Zato nisam mogla shvatiti o emu razmilja? ak i kada me je pogledao u oi, videla
sam u njima proraunatost.
,,Dakle?, upitala sam ga.
Dete? Da li si sigurna?
Jesam.
Dok sam posmatrala postepeno, toplo svetlo koje je potiskivalo uobiajenu strogost s
njegovog lica, shvatila sam po prvi put ta mu ovo znai. Jer Riard je bio usamljen koliko i
ja, njegova porodica razorena i podeljena kao i moja. Oboje smo znali ta to znai biti sam i
sumnjati u poverenje i odanost porodice. Oboje smo znali da moramo da pazimo ta
priamo. Da skrivamo misli i oseanja. Ali sada smo imali nadu da emo imati svoje dete,
zasnovati svoju porodicu, neprocenjivi blagoslov. A zatim Riard ustade i poe da se smeje.
Bio je to izliv iste radosti kojim je uguio svaku moju sumnju u to kako e prihvatiti ove
nepovoljne vesti i koji me je naterao da se i sama nasmeim.
En, ljubavi moja, radosti moja. Zato bar jednom u ivotu nisi mogla saekati?
Nisam se ja nita pitala!
Ne. Naravno da nisi. Shvatih da me je podigao u naruje i privukao sebi. To
dodatno komplikuje stvari, ah ne mogu da alim zbog toga.
Komplikuje! Ne elim da ovo dete zakon odbaci, da se rodi izvan svetosti brane
postelje. Naslonila sam glavu na njegovo rame i iznela mu svoje najvee strahove, strahove
koje se nikada nisam usudila da kaem Marderi. U svojoj porodici imala sam primer kako
se postupa sa vanbranom decom. Erl je imao ker, Margaret, plod mladalakog ara.
Pobrinuo se za njeno vaspitanje i udesio joj brak sa uglednim ovekom, ah ja nisam elela
takav ivot mome detetu.
To se nee desiti.
Ako nema papske dozvole, nema ni braka!, odgovorila sam narogueno.
A ti nema vere! Cinina moja.
Usne su mu se smeile dok me je ljubio, utiavajui me, a njegove ruke su mi zavele
misli, jer je smatrao da je potrebno da se ova vest proslavi ponavljanjem tog dela, uprkos
praini od puta. Na kraju sam se predala uitku i ostala bez daha. A nisam bila ni nevoljna,
jer sam otkrila da bockanje neobrijane brade ima svojih drai. I premda se nikada ne bih
opkladila u to, miris konja i znoja bio je daleko zanosniji od skupog parfema od cibetkinog
mousa i tamjana.
Ali kako je Riard mogao biti tako siguran da e biti kadar da upravlja budunou
tako da ona ide naruku svim njegovim potrebama?

IX
Udarci zagrmee na ulaznim vratima u moje odaje, razbijajui tiinu utoita Svetog
Martina. Probudila sam se, razrogaenih oiju i napetih ula.
Marderi!, proaputala sam pogrbljenom breuljku na krevetu pored prozora.
Marderi!
Breuljak se pomerio i ona sede; njeni pokreti govorili su mi da je napeta koliko i ja.
Nije jo bilo svanulo ovog hladnog, sivog, februarskog jutra. Srce poe da mi tue jednako
snano kao i pesnica na vratima, dok mi se um budio iz sna. Moda ime nadbiskupa Nevila
nije onoliko mono koliko sam mislila. Da nije Klarens doao da me odvue nazad u Kold
Harbor? Niko ga ne bi mogao spreiti ako je ve toliko reen da doe u ovaj as sa silom za
leima, ako je spreman da narui svetu zatitu utoita. Pa, neu otii mirno! Zgrabila sam
ogrta i izala iz kreveta. Potom se Marderi stvori pored mene i preuze stvar u svoje ruke, a
ako je i oseala strah, prikrila ga je ustrom efikasnou. Otvorila je vrata koja vode u spoljnu
odaju.
Zagradite vrata dok se ne vratim. Stavite ovu klupu ako bude potrebe. Marderi je
nestala i ostavila me, a ja sam odluila da neu podizati teku klupu. Ako je Klarens ve
doao po mene, sumnjala sam da bi me spasla klupa stavljena na vrata.
Prislonila sam uho na vrata. Marderi sigurno nee razgovarati ni sa jednim
Klarensovim ovekom koji je doao da me odvede. Verovatnije je da bi ga udarila araem
po glavi. Kada sam malo razumnije razmislila, srce poe sporije da mi kuca, ali odmah ubrza
ritam im se Marderi vratila brzim koracima, uprkos svom pozamanom telu.
Pourite!, izdala je nareenje, ve sipajui vodu u iniju, otvarajui krinje i traei
ealj. Nemamo vremena za gubljenje.
Za ta? Reci mi! Reci mi ili se neu pomeriti s mesta! Prekrstila sam ruke. Ko je to
bio?
Nije me ak ni pogledala, ve je iz ormana izvadila crvenu gornju haljinu od damasta
koja joj je bila omiljena.
Lord Fransis. eka vas napolju. Gloster ga je poslao.
Fransis! ta on hoe?
Bez sumnje e vam rei kad vas vidi.
Da li si ti znala za ovo?, iznenada mi se uinilo da ona uopte nije iznenaena.
Ignoriui moje besno pitanje, Marderi mi ugura potkoulju u ruke.
Oblaite se, gospo.
Veruje li mi? Ako mi veruje, moemo postii sve to elimo. Ali ta je to tano Gloster,
govorei ovako oholo, imao na umu?
Borila sam se sa podsuknjom i gornjom haljinom koje mi je Marderi pruila. Vezivala
je uzice to je urnije mogla, ne marei za moju udobnost, a ja sam uplela kosu i prekrila je
jednostavnim velom i kapom, jer nije bilo vremena ni za ta drugo. Bile smo spremne za
etvrt asa, dok nas je Fransis ekao koraajui ispred vrata. Jedva se pozdravivi, jahali smo
ulicama koje su sada bile malo svetlije, a sa reke se podizala retka magla koja nas je obavijala
i vlaila nam odeu. Neke hrabre due su ve bile na nogama, ali je veinu ljudi tek ekao
susret sa otrom hladnoom istonog vetra. Niko nas nije primetio.
Fransis nas je poveo prema Vestminsteru.
Kuda idemo?, upitala sam bez daha dok nas je urno vodio.
Ovamo!, izjavio je i pokazao mi da sjaem u malom, naputenom dvoritu. Tamo su
ve bili konji, frktali su na hladnom vazduhu, a sa njih se, zbog jurnjave, dizala para.
Prepoznala sam meu njima Riardovog pastuva, ali njega nigde nije bilo. Bez pozdrava,
jedan mi titonoa pomoe da sjaem, potom nestade u tami najblieg lunog prolaza da

prenese vest o mom dolasku. Zbog urbe nisam stigla da se zabrinem i zapitam gde se
nalazim niti ta tu radim. Riard mi nije ostavio vremena za premiljanje.
Dok se Marderi brinula zbog mog vela i pokuavala lepe da ga namesti, izaao je
Riard, a svetenik je nervozno pokuavao da dri korak s njim. Tek tada sam se osvrnula,
pokuavajui u sve guoj magli da odredim gde se nalazimo. Bila je ovo Crkva Svetog
Stefana i Riard zastade u nadsvoenom prolazu trema, obavijen tekim ogrtaem. Odmah
sam mu prila.
ta radimo ovde?, upitala sam, svesna da me svetenik kradomice gleda.
Dobro dola, mila moja, promrmljao mi je Riard neno na uvo i malo me odmakao
od sebe. Znao sam da e brzo doi. Premda mu se izmeu obrva usekla brazda kao kada
razmilja o neemu i kuje planove, uhvatio me je za ruke, a potom mi je okrenuo dlan nagore
i poljubio ga. ak mi se i nasmeio. Nije ono to bih eleo, ali je najbolje to sam mogao.
Vremena su nesigurna. Dananji obred nee biti preterano svean, gospo. Bedno je ovo, ali
neophodno. Pokazao je vojnike u svojoj livreji sa belim veprom na grudima kako diskretno
posmatraju okolinu. Pitao sam te da li mi veruje i rekla si da mi veruje. Sada elim da mi
to i dokae. Da li si spremna za naredni korak?
Odmah mi je bilo jasno. I osetila sam urbu.
Da se venamo? Danas? Stegla sam njegove ruke, iznenada osetivi neku zebnju. Ne
moemo, Riarde. Moje zbrkane misli listale su dane u kalendaru. Uskrnji je post.
Crkveni zakon ne dozvoljava venanje tokom uskrnjeg posta.
A ipak emo se venati.
Oseala sam se kao da me nosi oluja, poput zalutalog jesenjeg lista na zimskoj buri.
Ima li dozvolu?
Nemam.
Onda brak nee biti zakonit.
O tome emo brinuti kasnije.
Riarde, ne moemo...
Snano mi stegnu ruke.
Dobiu dozvolu, obeavam ti. Ali elim te i moram da te zatitim. Ne mogu da te
titim od Klarensa ukoliko mi nisi ena. ak i sada je s kraljem i zalae se za svoj sluaj.
Edvard je poput trske na snanom vetru i savie se na onu stranu koja mu najvie nudi.
Moda sam ranije i mogao da ekam, ali sada ne mogu. Ne sada, kada nosi moje dete. Mog
naslednika. Mogla sam i oekivati da e pretpostaviti da je dete muko, pomislila sam. Oi
su mu sijale u sivilu, neumoljive, nisu mi dozvoljavale da skrenem pogled, dok mi je
nesigurnost nagrizala nerve. Ovo je poslednji trenutak da donese odluku, da prihvati ili
da odbije. Hoe li se udati za mene? Sada? Danas? Usnama je, hladnim na ledenom vetru,
ovla dodirnuo moje prste. Mislim da me dovoljno voli da se izloi riziku. Nee me
odbiti.
Pokuala sam da mu proitam izraz na licu i dokuim tajanstvene dubine njegovih
oiju. Oseala sam napetost u njegovim rukama i prstima koji su me stezah kroz nenu kou
rukavica, arku elju da me ubedi, ali ne i da me prisili. Osetila sam kako u meni neto
smekava i poravnava se. Stigla sam do sredita oluje, mirnog, tihog sredita, gde je sve to
na svetu elim pored mene. Rukama kojima je jo uvek stezao moje nudio mi je neprocenjiv
poklon.
Nikada se nisam toliko spremno nekome predala.
Bie kako eli. Ako ti kae da, Riarde, onda u i ja rei da. Ako kae ne, onda i ja
kaem ne.
Najpre se zaprepastio to sam tako brzo kapitulirala. Potom je usledilo zadovoljstvo i
poputanje napetosti.
Kaem da.

Onda je to ono to elim. Popela sam se na prste da ga poljubim u obraz.

Doi. Sve je spremno. Uveo me je unutra.

Da li emo da beimo u Midlham, ili emo izazvati vuka u njegovoj jazbini i rei mu
ta smo uinili? rekla sam s vedrinom koju nisam oseala. Srce mi je bilo puno radosti, ali je
strah vrebao u tami i kezio zube.
Srce mi kae Midlham, mila eno. Riard me je ovla poljubio u slepoonicu, misli su
mu se bavile sutranjicom. Shvatila sam da je to neto to u morati postepeno da prihvatam.
Ali mi instinkt kae Vestminster.
Ko pobeuje?
Instinkt. Neemo se igrati vatrom vie nego to je potrebno. Edvard bi nas, ukoliko ga
razjarimo, mogao spriti.
I tamo smo otili. Bilo je jo rano, brutalno kratak obred zavrio se u tren oka, ali kralj je
bio poznat po tome to je ustajao im bi zora zarudela, dorukovao i iao na misu pre
sedmog asa, tako da nije bilo nikakvo iznenaenje to smo ga zatekli kako pregleda neka
dokumenta u sobi obloenoj drvenom oplatom koju je koristio u te svrhe. Niti smo se
iznenadili to je Klarens bio s njim i to je kralj izgledao optereeno.
Na vratima me je, kako nije bilo sluge da nas najavi, Riard privukao blie sebi. To mi
je, vie od urno izgovorenog latinskog u crkvi, reklo da smo zaista venani. Nema vie
potrebe da se plaim. Evo moje zatite, njegovo srce tuklo je snano pod mojim rairenim
dlanovima, kada sam se naas okrenula prema njemu da me ohrabri. Nikada vie neu biti
nezatiena. Zauenost, ista uteha koja je leala u ovoj injenici, obavila me je kada je
prislonio prste na moje usne da me uutka.
Moda jo nismo dobili rat, promrmljao je, ali ovu bitku smo dobili. Hajde da
objavimo pobedu. Uzeo me je za ruku i otvorio vrata.
Edvard je sedeo za stolom kao da je sateran u oak, na licu mu se ogledala meavina
dosade i frustracije, a u ruci je drao dva dokumenta. Klarens se naslanjao na sto pred njim i
nije prestajao da pria. Shvatila sam temu razgovora. Najvie se prialo o nasledstvu. Kao i o
ledi En. Nisam ula rei manastir, niti moja tienica, moja odluka, ali sam pretpostavila da su i
one bile pomenute. inilo se da ga kralj samo delimino slua, ali je, kada smo uli, podigao
pogled i toplo se osmehnuo, srean zbog odlaganja razgovora.
Riard! I ledi En...
Videla sam pitanje i otru spoznaju na licu kada me je video, dok je pokuavao da
shvati ta ja to radim u Vestminsteru u tako rani as. I zato me Riard vrsto dri za ruku.
Oseaj iekivanja stegnu mi stomak. Ipak sam sa uitkom iekivala da im Riard kae da
moja budunost vie nije u njihovim jednako beskrupuloznim rukama.
Ne, velianstvo, rekao je Riard besmisleno zvanino i krajnje ozbiljno, jer je i on
uivao u ovome, povukavi me napred. Dozvolite mi da vam predstavim obojici. Nije ona
vie En Nevil, niti princeza od Velsa, ve moja vojvotkinja. En, vojvotkinja od Glostera.
Naas je zavladala tiina.
Molim? Bilo je to jedva vie od apata. Klarens se uspravio, gipko i opasno poput
divlje make. Bojih mi rana! Ne verujem da si ak i ti, Glostere, kadar da ovo uradi...
Kralj se odluio za razboritiji pristup.
Pa, Riarde. Ovo je i vie od iznenaenja... Polako je ustao, odustavi od posla, obiao
sto i stao pred nas u svom uobiajenom stavu, blago rairenih nogu i ruku zataknutih za
pojas. Videla sam nemir u ukoenom dranju lea i namrtenim oima, premda mi se
osmehivao. A potom je prostrelio pogledom Riarda. A sitnica kao to je dozvola?
Riard je pucnuo prstima, dok sam se ja divila njegovom prkosu.

Dovoljno je bilo ovo, i dobio sam je.

Brak nije zakonit!, zareao je Klarens, skoivi poput make.
Ima svu zakonitost koja mi je potrebna. Odgovor je moda i bio upuen Klarensu, ali
je Riard svu panju posvetio kralju. Venao nas je svetenik u Crkvi Svetog Stefana pre sat
vremena, pred bogom i svedocima. Brak je zakonit i obavezujui. Iz prsluka je izvukao
pisani dokument i pruio ga Edvardu, koji ga je rairio i proitao svetenikovo ovlaenje.
Nee se odrati pred zakonom, izazva ga Klarens.
A hoe li ga ti osporiti pred zakonom, brate? Riard je sada prihvatio izazov i
uzvratio mu istom merom. Boriu se s tobom do poslednjeg daha da dokaem da je moj
brak sa En Nevil punovaan.
Porei u to, tako mi boga, jer nisam dao dozvolu!
O ovome smo ve priali. En je punoletna i ima pravo sama da odluuje o braku...
Data je meni na staranje...
A ti si je poslao da radi u kuhinji...
Da je ti ne bi oteo i doveo u pitanje moje ovlaenje...

Oko mene poee se da kovitlaju svi ve dobro mi poznati argumenti, a kako sam ih
sve ve znala napamet, dozvolila sam mislima da se vrate sumornom malom obredu koji mi
je jo jednom okrenuo ivot naglavce. Riard je brak oholo organizovao i efikasno udesio,
potpuno uveren da ga niko nee dovesti u pitanje. Moda i jeste obred bio izveden u tajnosti
u cik zore, ah njegova samouverenost i autoritativno dranje zasluivali su sve moje
divljenje. Kao da nema nieg neobinog u kraljevskom venanju bez zvanica i raskoi za
vreme uskrnjeg posta, kada se od svih vernika zahteva odricanje i pokajanje. Svetenika je
izvukao iz kreveta, pokazao mu neki laan dokument koji nije bio papska dozvola, razmena
zlata u ast Svetog Stefana i njegovog nevoljnog ali poslunog svetenika. I dvoje obinih
ljudi, Riard i ja, sklopili smo brak pred dva svedoka. Marderi me je podrala sa zavidnom
odanou. Fransis je uvao strau s rukom na balaku maa. Ah niko se nije pojavio na
vratima da javno iznese ikakve stvarne ili izmiljene prepreke.
Jednostavno smo se jedno drugom zavetovali, a prostor pun lunih svodova i stubova
koji nas je okruivao bio je hladan i tih. Koliko se samo razlikovalo ovo venanje od
trijumfalne sveanosti mog prvog venanja. Tada je moj novopeeni suprug vie mario za
svoja postignua i ja sam predstavljala samo jo jedan stepenik na putu do invazije Engleske.
Vie je mario za to kako mu ogrta pada nego za sreu svoje neveste. Jutronje venanje u
Crkvi Svetog Stefana nije moglo biti siromanije u poreenju s njim i ja sam se zahvalila
bogu na tome.
Riard je prislonio usne na prst na koji mi je stavio svoj preveliki prsten. A potom me je
poljubio u usne, kao da pred oltarom eli da osveta zavet koji smo ve jedno drugom dali.
Gledao me je sa oboavanjem, a srce njegovog deteta tuklo je pod mojim. Jutros sam mu
predala srce i znala sam da e biti njegovo dok sam iva. Voleu Riarda zauvek, uverena da
e i on voleti mene, da me nikada nee napustiti niti poniziti.

Kada je rasprava postala toliko razdraujua da je uspela da mi se probije u zalutale

misli, Edvard podie ruku da uutka Klarensa, ali on je odbijao da uuti.
Misli da si pobedio, brate. Bez i zrna spremnosti na kompromis, upozorenje Riardu
bilo je otro i tvrdoglavo. Ali upozoravam te. Nemoj prerano poeti da slavi. Moda si
idobio En, ali nee dobiti njeno nasledstvo. A grofica od Vorika e, kao izdajnica, ostati pod

straom u Bjuliju do smrti. Kunem ti se krvlju Hristovom.

Nee! Nisam mogla da se suzdrim, zapanjena otrovom koji sam izlila u napadu na
Klarensa. Ona ne zasluuje takvu kaznu. Grofiin jedini greh je udruivanje. Izdaju je,
bolelo me je da to priznam, ali sam to uinila, poinio samo erl. Potom nisam mogla
odoleti. A i vi, koliko se seam, vaa milosti! Vrlo ste brzo prihvatili erlovu ponudu. Pre
nego to ste ga naposletku izdali!
Klarens je, takoe iznenaen, prebledeo od besa.
Gujo! Vi se zauzimate za osvedoenog izdajnika...
Ali Riard se umeao.
Dosta je bilo, Klarense. Obuzdaj narav. Pokazae prema mojoj supruzi duno
potovanje. I nee joj uskratiti ono to joj po zakonima ove zemlje pripada. Stisak
Riardove ruke bio je topao i snaan, drobio mi je prste, bilo ga je nemogue ignorisati.
Prepusti sve meni, govorio mi je. Dozvoli meni da preuzmem ovaj teret.
Zakon, boga ti! Pokazau ti ja silu zakona! Nee dobiti nijedan zlatnik tog nasledstva.
Niti jedno jutro zemlje, niti jedan zamak! Sve e to prei mojim naslednicima, kunem ti se.
Tvojim naslednicima je sueno da doive razoaranje, odbrusio mu je Riard.
Nije spomenuo moju trudnou. Zato?
Boriu se s tobom, ako budem morao... Posmatrala sam kako Klarensu oi sijaju pri
pomisli na ovaj sukob. Riard je zakoraio i ja osetih kako mu ruka kree prema balaku
maa, ali Edvard u tom asu stade izmeu njih.
Smirite se. Sada nije trenutak da se proliva krv. Nasledstvo je neto o emu e se tek
odluivati i tu odluku doneu ja, ali sada nije vreme za to. Zanemarili smo nevestu. Uzevi
moju ruku iz Riardove, privukao me je sebi, to je bio lukav potez kojim je izmeu dvojice
zaraene brae stavio ozbiljnu prepreku. Dozvolite da vas pozdravim, snaho. Poljubio mi
je ruku, a potom me je poljubio u obraze. Ovo je trenutak za radost, a ne za gorke rei.
Mislim da bi trebalo da potraimo kraljicu, ona e se radovati sa mnom. Rano je, ali zato da
ne? Proslaviemo vae venanje na pravi nain i nazdraviemo mojim najboljim bordoom.
to je daleko bolji nain da se provede hladno jutro od itanja pisama iz Burgundije u kojima
se do detalja iznosi podmuklost kralja Luja.
I eto moje svadbene gozbe.
Riard je bio zatitniki nastrojen, oprezan. Klarens je, zamiljen i tih, streljao sve oko
sebe zlovoljnim pogledom. Ipak nije divlja maka, zakljuila sam posmatrajui ga kako ispija
s trajno useenim izrazom razoaranja na licu ispija jo jedan pehar vina. On je ljigav i
neprijatan poput jegulje, uprkos svojoj lepoti. Nikada nisam volela jegulje, ak ni kada su
bile do savrenstva skuvane u mleku i zainjene afranom. A bio je tu Edvard, srdaan i
veseo, ali mi se inilo da je sve to bilo lano. Smejao se suvie glasno i suvie dugo, i ispijao
je gusto crno vino kao da je pivo. Kraljica je uspela da pokae zajedljivu dobrodolicu,
uprkos zaprepaenju to su je izvukli iz njenih odaja rano ujutro da prisustvuje ovoj
nelagodnoj sveanosti. Uspela je da se dolino vlada ak i pored toga to joj je kosa jo bila
raspletena i to je na sebi imala samo ogrta, ah ipak nije odolela da mi otro doapne da mi
je trebalo dugo vremena da posluam njen savet. Ali bolje ikad nego nikad, i sada se moram
postarati da zadrim mog kraljevskog mladoenju i iskoristim pobedu na najbolji mogui
nain. Uputila sam joj jednako dvosmislen odgovor, osetivi da je odbojnost koju je oseala
prema Klarensu i elja da ga vidi poraenog imala daleko veu teinu od naklonosti prema
meni. Sada nam je samo jo nedostajala nesrena Izabel, zakljuila sam kada smo podigli
ae, da ovo porodino okupljanje bude potpuno.
I grofica, naravno. Njeno odsustvo i Klarensova bezoseajna optuba visili su u
vazduhu dok sam se smeila i puna nade odgovarala na zdravice.
Ovo je bila retka dobrodolica u porodini krug. Mislim da bi trebalo da krenemo
apnuo mi je Riard na uho dok me je vodio prema vratima da me otprati u svoje odaje u

palati, vetinom koju je izotrio izvlaei se sa dosadnih diplomatskih prijema.

Zato je Klarens toliko osvetniki nastrojen prema mojoj majci?, proaputala sam.
Nasledstvo je njeno, odgovorio je Riard jednostavno. A on ga eli.
Strahujem da kralj naginje Klarensu. Osvrnuvi se preko ramena, videla sam kako
Edvard podie pehar prema bratu, nisam znala emu su nazdravljali, ali su se tome
grohotom nasmejali.
Da, naginje. Riard je pratio moj pogled. Ali mislim da ne naginje previe i naginje
samo u ovoj prilici. Pobuna velkih lordova mu je opet zaokupila misli ratom i Klarensovom
kolebljivom odanou. Jednostavno moramo ohrabriti Edvarda da pone da naginje prema
nama.
Beg nam je bio osujeen.
Samo malo, Glostere, pre nego to nas ostavi. Kao da nam je proitao namere, kralj
podie glas i zaustavi nas na pragu. I ti, Klarense! Da li je Riard primetio koliko je ova
molba bila zvanina, zapravo naredba? Edvard se vie nije smeio. Ja sam primetila i
zadrhtala sam u toploj odaji zbog nagle promene temperature.
Sit sam zlovolje meu vama. Kralj je pogledom preao sa Glostera na Klarensa, pa se
vratio na Glostera, ne pokazavi veu naklonost ni prema jednom od njih dvojice. Ja u
odluiti ta e biti sa nasledstvom Biamovih i Despenserovih. Iznenada lukavstvom prekri
svoje rei. Odluio sam. Obojica ete se pojaviti pred mojim savetom narednog meseca.
Obojica ete izneti svoje argumente pred mene i uvaene lanove mog saveta. I uiniete to
lino. Pogled koji je uputio Klarensu bio je zapravo upozorenje da lukave rei i
dvosmisleno izlaganje pravnika nisu prihvatljivi. Sasluau vas obojicu. Potom u odluiti.
Moja odluka bie konana. Prihvatate li to?
Ne vidim zato..., poe da jadikuje Klarens.
I ne mora, odgovorio je kralj autoritativno. Ovo je moja volja.
Snano vino samo je jo vie doprinelo tome da se Klarens slomi pod teinom kraljevog
nezadovoljstva.
U redu. Ako moram.
Glostere?
Pristajem i povinovau se tvojoj odluci, odgovorio je Riard brzo.
Onda je reeno. Kralj se zadovoljno vratio vinu i dobrom raspoloenju.
Nisam mogla da doekam da se vrata za nama zatvore.
Rekao si da e se povinovati njegovoj odluci. ta ako njegova odluka ne bude bila
nama u korist?
Moram se postarati da iznesem snanije argumente, zar ne?
Pogledala sam njegovo blago zamiljeno lice. Po stoti put sam poelela da znam ta se
krije iza njega.
Nisi mu rekao... da sam trudna.
Ne, nisam, zar ne?

Konano sam mogla da uivam u pravoj branoj noi. U privatnosti Riardovih

skuenih odaja u Vestminsteru. Nisam mogla, kada sam mu pala u naruje, zamisliti veu
razliku od one prve brane noi. Nije bilo obreda. Nije bilo masnih ala. Nije bilo svetenika
da nam blagoslovi postelju. Niti sam bila ustreptala devica. Dodir Riardovih ruku, njegovih
usana i tela, kao i injenica da je znao sve moje tajne, predstavljali su za mene izvor uenja i
zadovoljstva. U ovoj odaji, u krevetu sa baldahinom od damasta, mogli smo se pretvarati da
smo samo dvoje obinih ljudi koji ne polau raune nikome osim sebi i koji zadovoljavaju
samo telesne potrebe.

Barun je klizio niz barun, svila niz svilu. Uareno telo klizilo je preko uarenog tela.
Riard me je uzeo, ispunio me, uinio me svojom, dok sam ga okruivala, muila ga, tako da
je nakratko mogao da odloi svoje ambicije, vrhunsku kontrolu nad svojim oseanjima koju
sam prepoznala i izazvala jo pre mnogo godina u Midlhamu. Laskalo mi je to Riard moe
da zaboravi na sebe u onom to sam mu pruala.
Ali nikada nije zaboravljao na mene. Riard je umeo lepo da se izraava, ak i kada su
ga moje usne i prsti dovodili do ludila. Bila sam njegovo blago, njegova dragim kamenjem
posuta nagrada.
Obavila me je prijatnost koja je izbrisala sve moje sumnje.

Primila sam pismo od majke.

Bilo je to prvo pismo, ili bar prvo koje je stiglo do mene otkako sam zarobljena u
Tjuksberiju. Znala sam da je grofica mnogo vremena provela piui molbe svima koji bi
mogli da izvre uticaj na kralja Klarensu, kraljici Elizabeti, Edvardovoj majci i sestri,
svakome ko bi mogao da ubedi kralja da se smiluje njenoj trenutnoj situaciji. Proitala sam
neka pisma koja je u majino ime sastavio pisar i poslao Izabel. Meni nije pisala, onako
upetljanoj u lankasterovsku izdaju, premda vie zbog spleta okolnosti nego od svoje volje,
pretpostavljajui da ne mogu ni na koji nain uticati na kralja Edvarda. Ali situacija se
promenila. Ako je saznala za moju udaju, grofica je verovatno uvidela novu priliku.
Ali pismo je napisala svojeruno, svojim reima. Nije ovo bila zvanina molba koju je
suvoparnim reima sastavio pisar u Bjuliju, i kidala mi je srce kako nijedno od pisama
upuenih Izabel nije.

Najdraa moja En,

Vest o srei koja te je snala prua mi bar malo mira. Srce mi je radosno zbog tebe.
Moda je sueno da se uda za Riarda Plantageneta. On te je oduvek voleo. Brana
srea moe biti velika uteha, ja to najbolje znam. Tvoj otac mi nedostaje vie nego to
mogu da izrazim. Vorikova smrt bila je i jo uvek je veliki gubitak za mene. Ne mogu
pisati o tome.
Kralj slua Glostera, pa se stavljam tebi na milost. Ako ima uticaj na mua u ovim
ranim danima braka, preklinjem te da ga upotrebi. eznem da se oslobodim ovog mesta
koje mije nekada bilo utoite od zarobljenitva i smrti, a sada mije zatvor.
Zar u zauvek ostati ovde? Zar e mi imanje i titule oduzeti? Zar u biti
zaboravljena, odbaena i zakljuana daleko od sveta, kada svi znaju da imam prava na
imovinu koja je preneta na mene kada sam se udala. Zar nema svaka udovica prava na
to?
Tvoja sestra Izabel je i dalje pod Klarensovom izmom, a on ne mari za moju
udobnost. Nita nije uinila za mene. Preklinjem te da iskoristi uticaj koji ima na
Glostera, a preko njega i na kralja. Ne predstavljam pretnju Edvardovoj kruni. Edvard je
smatrao daje bezbedno da oprosti tebi. Zato da ne oprosti meni? Traim samo slobodu i
pratnju da neometano stignem u London, da bih mogla sama da iznesem moj sluaj
kralju.
Preklinjem te i najusrdnije te molim da se zauzme za mene i upotrebi svoje vetine
ubeivanja. Dani mi se vuku kao godine, a osim molitve nemam druge utehe.
Tvoja voljena majka,
En, grofica od Vorika

Bolelo me je ovo tuno pismo, osetila sam fiziki bol koji me je stegao i nije mi dao
mira. Bilo je u njenim reima i ponosa i reenosti da trai ono to joj po pravu i zakonu
pripada, ali koliko je samo duboke tuge i usamljenosti poivalo u tih nekoliko kratkih
redaka. Grofica se moda i dri svoje unutranje snage. Osetila sam to u nevoljnosti sa kojom
me je molila da se zauzmem za nju. A ipak, mora da je slomljena onako sama i bez prijatelja.
Plakala sam nad pismom, dok se rei nisu razlile i dok ih vie nije bilo mogue proitati.
Videla sam u ovom pismu potpuno beznae, okrutnu spoznaju sudbine.
Tekog srca, i nevoljno, zapoela sam odgovor.

Draga moja majko,

Milo mi je to si mi se javila, premda me rastuuje tvoja potitenost. Ja sam dobro i
Marderi se brine o meni kako samopoeleti moe. Moda e ti vest da nosim Glosterovo
dete pruiti utehu.
Jo nita nije odlueno o nasledstvu i tvojoj budunosti. Edvard jo uvek razmilja
o tome, ali ja i Gloster uiniemo sve to moemo...
Zastala sam da proitam ta sam napisala. Kako je to samo strano pismo bilo,
pompezno, nepovezano, a ja sam je toliko volela i elela sam da joj pruim nadu. Ali nisam
joj mogla pruiti nita.
ta da joj kaem? upitala sam Riarda kada sam mu pokazala grofiino pismo.
Istina nije prijatna.
Nije.
Ostae u Bjuliju zauvek ako Klarens istera svoje.
Ako izae na slobodu, potvrdio je Riard moje misli, bie mona. Privukao je
stolicu i seo pored mene, uzimajui mi pero iz ruke i trljajui mrlju od mastila koja mi je
bojila prste kao i svaki put kada bih uzela da piem, zastenjavi kada je mastilom umazao i
svoje prste. A grofica lako moe opet da se uda. Ona nipoto nije suvie stara za ponovnu
udaju. Mnogo je ljudi na dvoru koji bi smatrali i nju i njeno nasledstvo nagradom za koju se
vredi boriti.
Istina. Posmatrala sam ga kako uzima moj bedni pokuaj odgovora na njeno pismo.
Mojoj majci je bilo neto vie od etrdeset godina. Riard je podigao obrve na moje nesuvisle
rei i spustio pismo preda me.
Zatvorena iza zidina manastira, nastavio je iznosei majine nenapisane strahove,
grofica e izgubiti i lice i glas, svet e je zaboraviti i niko nee govoriti u njeno ime.
A ukoliko bi bila slobodna i ukoliko bi joj bilo dozvoljeno da se vrati na dvor, njen
sreni budui mu borio bi se za njena prava. Uzdahnula sam zbog brutalnosti ove istine.
Kao to u se ja boriti za tvoja.
Znai da Klarensu nikako ne odgovara da moja majka izae na slobodu. Uhvatila
sam Riarda za rukav da ga zadrim, jer je krenuo da ustaje. A ti, Riarde? ta ti eli?
Riard ponovo sede i tre ramenom. Bilo mu je nelagodno, ah nisam elela da ga pustim.
Reci mi istinu. eli li da ona ostane u manastiru? Zar nije i tebi u interesu da grofica ostane
tamo?
Nije mu se dopalo pitanje. Videla sam kako stee nesreno pero u desnici. Ali znala
sam da me nee slagati, ma kako neprijatna istina bila.
Jeste.
Dakle, kao i Klarens, i ti bi je osudio? Da li je to ono to eli?* ,
Riard je okretao prsten koji sam mu davno dala, dok je razmiljao kako da ublai rei.
ak i tako, istina je bila teka, surova.
Ako me ba pritiska elim namirenje koje e svima ii u korist, valjda.

Na raun moje majke?

Ne, ne na njen raun. Ali ne mogu stajati po strani i dozvoliti Klarensu da sebi prisvoji
svu njenu zemlju i mo u ime tvoje sestre. Niti bih to eleo.
Ne, ne bih ni ja. Ali poniziti groficu na taj nain predstavlja uvredu ljubavi i
naklonosti. Tako je smireno i razborito iznosio argumente, ah miru i razboritosti nije bilo
mesta u ovoj surovoj borbi protiv moje majke. Osetivi kako se u meni gomilaju oseanja,
snanije sam zarila prste u njegovu nadlakticu, ak se i namrtio od bola. Oni ele da joj
uzmu sve to ima, sve, dok ne ostane uboga i bez ponosa. Zar i ja da budem deo toga? Kako
da osudim Izabel zbog uloge koju ima u svemu ovom, ako u i ja traiti svoj deo na grofiin
raun? Ova misao me je uasnula, da budem kriva koliko i moja gramziva sestra. Vitetvo
je, pravo govorei, mrtvo.
A ipak, pogledaj, En. Riard nije eleo da mi dozvoli da izgubim iz vida celinu. Ako
ne stupimo u ovaj rat, izgubie sve. I ti i grofica. Ja u se boriti za tvoja prava, ali... Oklevao
je, a potom je oprezno dodao: Moda e grofica platiti najveu cenu. Moda je to jedini
nain. Sada je ustao i podigao i mene. Ne elim da se brine. Tvoje zdravlje mi je
najdragocenije.
A zdravlje deteta? Moda i jesam govorila otro, ali njegove ruke su me snano grlile
i ja sam se drala za njih. Njegova ljubav me je obavijala kada mi se inilo da je sve oko mene
ogoljeno mrnjom i zlobom.
I to mi je vano. Neno me je poljubio u slepoonicu, toplim dahom milujui mi
obraz.
Moje zdravlje, koliko ja znam, nije ugroeno, Riarde! Nisam elela da ga pustim da
pobedi. Niti da mu dozvolim da mi skrene misli. Moja majka jeste!
Znam. Smeio mi se, cenei taktiku koju sam upotrebila. I ne mogu jo da ti pruim
odgovor, ma koliko da mi zvoca.
Ne zvocam! Ali sam, frknuvi, odustala. Uteio me je koliko je mogao. Njegovi
poljupci su me uteili jo vie.
ta da joj kaem?, upitala sam kada sam opet sela s perom u ruci i kada mi je srce
opet mirno kucalo.
Istinu. Da je sve u Edvardovim rukama. Mislim da je svesna budunosti i da nema
potrebe da joj ita govori.
Zar u zauvek ostati ovde? Da. Jasno je videla svoju budunost.
Prihvatila sam Riardov savet. Kada sam ostala sama u odaji, poela sam da se borim
sa eljom da zaplaem. Klarens je nameravao da je poalje na doivotno izdravanje kazne i
u tom trenutku sam oseala gubitak majke mnogo snanije nego to sam oseala strah od
gubitka zemlje i imanja. Mogla sam samo da prepustim taj teret Riardu i da se nadam da e
nekako uspeti da poremeti planove Klarensu. I da moja majka nee platiti najveu cenu.

Pretpostavljam da ne mogu da poem s tobom i sluam.

Ne.
Pa, to je bilo dovoljno jasno!
Edvard e odrati sastanak kraljevog saveta u zvaninoj prijemnoj dvorani u
Vestminsteru, obloenoj drvenom oplatom i tapiserijama. Sedela sam u krevetu i mrtila se,
dok se Riard pripremao za ovu priliku, i samo sam frktanjem izraavala prezir.
Velianstveno okruenje sasvim je odgovaralo znaaju odluke o tome ko e se dokopati
majinog ogromnog bogatstva, ali bila sam loe volje. Ma kakav ishod bio, grofici molitve
nee biti usliene.Napuila sam usne kada je Riard seo na ivicu kreveta da obuje meke
kone izme. Morae da iznese dokaze na osnovu kojih polae pravo na nasledstvo moje

majke, morae da brani moje pravo i zastupa ga bez mog prisustva. To mi se nije dopadalo.
Imam prava da budem tamo koliko i lanovi saveta.
Nema prava, mila moja. Naslonivi se podlakticama na noge i sklopivi ruke, Riard
se nasmeio mojoj prgavoj upornosti, znajui da je ona posledica straha. Poznavao me je
suvie dobro. Ti nisi lan saveta. A i zna sve argumente, sve si ih ula. Izabel je starija i
stoga je naslednica. Klarens je kadar da rukovodi imanjem i poziva se na Edvardovu
zahvalnost. A ti si... Ustao je i obiao krevet da uzme fasciklu sa dokumentima, podigavi
ruku da zagladi moju razbaruenu kosu. Ti si, moja durljiva mila, bila udata za
lankasterovskog izdajnika. I ti ne zasluuje nita! Zato da sedi i slua iste optube, dok ih
savet svojim prljavim rukama ralanjuje na delove?
Mmm! Nije to privlana slika! Ali on jeste, pomislila sam dok je oblaio tesnu
tamnoplavu tuniku, eljao neposlunu kosu, pre nego to je stavio otmenu kapu od
dabrovog krzna. Obuhvativi rukama kolena, posmatrala sam kako dovrava pripreme.
Impresivni lanac, simbol poloaja, zakopao je preko mekog dabrovog krzna. Ali elim da
ujem tebe. I da, elim da se Klarensu nade izjalove, razume se.
Moe mu to eleti i iz daljine. Otar pogled bio je upozoravajui. Zakopao je pojas
na kom su se nalazile kanije, ispravio se u ramenima zbog teine lanca, tako da su rubini
crveni poput krvi u njemu predivno zasijali, i stao pred mene.
Dakle?
Draguljima ukraene i krznom optoene tamne akire i tunika laskavo su mu obavijali
telo, bio je velianstven. Moda nije imao zlatnu lepotu i stas kao njegova braa, ali meni je
zapao za oko. Prikrila sam osmeh. Nisam elela da mu hranim sujetu.
Dovoljno dobro, rekla sam.
Naalost, suvo je izvio usne. Klarensova pojava je impresivnija.
Klarens je oholo i beskrupulozno kopile!
Ohol i beskrupulozan sigurno jeste. Ne mogu da garantujem za vernost moje gospe
majke. A sada me poljubi, pre nego to odem.
Poljubila sam ga. Tople ruke je poloio na moja ramena. A usnama mi je nudio
obeanje.
Moli se bogu da moje rei budu dovoljno uverljive.
Hou. Da budu nene i uporne poput letnje kie i da natope Edvarda i pre nego to
shvati ta se deava. to je bolje od zimske nepogode.
U svakom sluaju je suptilnije. Edvard voli suptilnost. Privukla sam ga na ivicu
kreveta da mi skloni kosu s lica. ta e raditi?
Ne mogu ostati ovde sama, jer u potonuti u oajanje. Otii u kraljici, mislim. Tamo
e mi, ako nita drugo, misli zaokupiti sone glasine i razgovor.
Ako mora. Primetila sam da nije oduevljen. Njegovo neprijateljstvo prema kraljici
iz porodice Vudvil bilo je snano kao i uvek. Dok god ne pripisuje nikakav znaaj onome
to govori. Kraljica je ambiciozna. O emu razmilja?, upitao je i nagnuo glavu.
Da mi je ve dala savet sumnjive prirode koji sam posluala. Ali nisam to htela da mu
kaem.
O tome da te volim. to nije bila neistina.
Nosiu to u srcu kao talisman, da mi donese sreu. Osmeh mu je bio samouveren, a
poljubac koji mi je spustio na usne vrst. Doi u po tebe.
Bog neka te uva, Riarde. Bog neka ti da pobedu.
Nisu li to bile rei koje je princ traio da uje od mene pre Tjuksberija? A ja sam odbila
da ih izgovorim, znajui da e na bojnom polju traiti Riarda da ga u naletu osvetoljubive
mrnje ubije. Tog dana princ nije izvojevao pobedu, doiveo je sveukupan poraz. Kada sam
ostala sama, jednostavno sam sela i slepo se zagledala u sjajnu rezbarenu oplatu, pomolivi
se sa sve veom strepnjom da slina nesrea ne snae i Riarda.

X
Nije mi bilo sueno da doem do kraljiinih privatnih odaja. Kada sam ulazila u
predsoblje, uvidela sam da je sluaj doveo Izabel istim poslom, da uje ishod im se objavi.
Bio je ovo na prvi susret otkako me je Riard oslobodio iz Kold Harbora. Nisam traila
sestru otkako sam se vratila s dvora, niti je ona nala za shodno da poseti mene. ta smo
mogle rei jedna drugoj to nije bilo bremenito optubama i krivicom?
Lice joj iznenada postade hladno i mirno, poput zimskog jezera kad ga okuje led. Ali
nije to bilo ono to mi je privuklo panju. Skrhana povlaenjem, Izabel je bila bolesna i
nesrena, lica upalog od suvie neprospavanih noi i nedovoljno hrane. Oko oiju je imala
bore kojih se nisam seala. Izabel, uvek prelepa ki, sada mi je izgledala daleko starija od
ene koja je bila svega pet godina starija od mene.
Jasno je bilo da je vor prezira koji je stezao moje grudi pogaao i Izabel, koja se
povukla kao da ne eli da uprlja suknje.
Pretpostavljam da ne bi trebalo da sam iznenaena to te ovde zatiem, milosti! Lice
joj je bilo bledo i sumorno, ivost je sa njega isceena poput surutke iz usirenog mleka.
Dola si da apue kraljici na uvo, zar ne? Da kupi njenu podrku protiv Klarensa?
Izabel! Dola sam da ujem ima li vesti, odgovorila sam.
Izabelin odgovor bio je otar kao i brazde na njenom elu, a pogledom me je odmerila
od glave do pete.
Zaista? Izgleda prilino sigurna u ishod, milosti. Oekujem da e biti presrena ako
Gloster odnese pobedu na moj raun.
Ni u ta ja nisam sigurna! Zar me nee pozdraviti kao sestru, obratiti mi se imenom?
Njeno trenutno neprijateljstvo bolelo me je koliko i njeni raniji postupci prema meni. Nita
mi se ovo ne dopada...
Mislim da neu ostati...
Zato to sam ja ovde? optuila sam je. Ja sam ovde oteena strana, Izabel. Ti si
elela mene da lii nasledstva!
Prela je jezikom preko suvih usana i nije elela da me pogleda.
Nema prava. Nije pravo da ti uzme zemlje nae majke... Recitovala je neku vrstu
istine kako ju je ona videla, shvatila sam, bez sumnje neto to je od Klarensa nauila.
Nijedna od nas ne bi trebalo da dobije majine zemlje! Ona je jo iva! Ljutnja zbog
njene okrutnosti potakla me je da iznesem optube koje nisam elela da iznesem. Grofica ti
je pisala jer je mislila da e se poneti kao prava kerka i da e se zauzeti za nju! Nisi joj ni
odgovorila. Nisi joj ni nadu pruila. Nisam mogla da zaustavim rei, premda su se
Izabeline oi napunile suzama. Misli da si je odbacila. Kao to i jesi.
Jesam. Odbacila sam je.
Koliko beskrajno nemilosrdno. Nisam to mogla razumeti.
Kako si mogla to da uini, Izabel? Volela te je i negovala od dana kada si roena.
Spasla ti je ivot kada si mogla umreti na onom prokletom brodu pred Kaleom. Ona ti je
majka. Voli te.
Ne! Proklela me je. Dozvolila je da moje dete umre. Ona je uzrok svake moje muke.
Izabel je pokrila lice rukama.
Kakva poraavajua optuba. Pala je poput kamena, izgovorena sa takvom tugom koja
mi odue mo da je poreknem, pa sam samo itavo uvukla vazduh. Kada je poela ovako
da misli? Da li je oduvek mislila da je dete umrlo zbog nekog majinog previda? Da je
grofica nekim udom mogla izmeniti tragini ishod na brodu koji je poigravao na oluji pred
Kaleom? Nisam imala predstavu da joj se takva pomisao nastanila u dui.
Izabel! Nije tako bilo! Bila sam tamo pa znam. Grofica je uinila sve to je mogla i

vie... I Marderi.
Moje dete je umrlo. Izgubila sam Klarensovog naslednika. Trebalo bi da dobijem
nasledstvo kao naknadu. Klarens kae... Rei joj se izgubie u jecaju, ali nije bilo potrebe da
ujem ta je Klarens rekao. Sve mi se kockice u glavi sloie, sve mi postade jasno. Ve vie
od godine opet je bila s Klarensom, ali jo mu nije zanela naslednika. I Klarens je ve poeo
da je okrivljuje zbog toga. Ovo mi je kidalo srce, pa sam odbacila svoj gnev i pola da je
spreim da se povue, pokuala da se izmirim s njom, uprkos svemu. A ona se i dalje
povlaila od mene, kao da ne moe da podnese moju blizinu.
Izabel. Ne ini to.
ta da ne inim? Povukla je ruku od mog neodlunog dodira. Ko e mi zameriti to
sam odbila da prihvatim ruku izdajnika, roene sestre koja eli da mi oduzme pravo
nasledstva. Koja me napada to oplakujem smrt svog deteta. Ne dodiruj me! Poela je da
gubi kontrolu: u glasu joj se ula histerija, a oi su joj bile pune neobjanjive mrnje. Moje
dete nije trebalo da umre. Nikada neu zaneti drugo, znam to. Klarens nikada nee imati
naslednika, i to je moja krivica. Kada bi bar dobio zemlje Biamovih...
Nisam mogla uiniti nita drugo do gledati kako Izabel potresaju bespomoni jecaji.
Izabelina alost i njene pobude postale su mi jasne kao da su ispisane crnim mastilom na
najlepem pergamentu. Plaila se Klarensa, njegovog prebacivanja, njegovog otrog jezika,
nadala se da e je ponovo zavoleti, ako uspe da se dokopa grofiinog nasledstva. A Izabel,
zavedena i ranjiva Izabel, podrae ga u tome, ak i ako to znai da mora da zamrzi majku i
sestru.
Nije mi moglo biti jasnije da je ovo Klarensovo delo, da je on unitio Izabelinu mo
rasuivanja, sve to nas je ranije vezivalo. Mora da je Klarens kriv. Kako je mogue da se
Izabel ne sea onih kritinih asova u vreloj, zaguljivoj kabini kada je plakala i vritala u
agoniji, kada je grofica zasukala rukave, zatakla suknje za pojas, i u onim uasnim uslovima
dala sve od sebe da spase svoju ker i njeno dete? Nita od te tragedije nije bila njena krivica.
O, Izabel. Kako si sve pogreno rastumaila. Kako li si samo nesrena. A ja ne mogu niim da te
uteim.
Odluka mi se nametnula dok su mi bespomone suze pekle kapke. Neu rei Izabel da
sam trudna. Nisam se usudila, ne danas. Jednog dana e morati da sazna, ali jo nije bilo
vreme za to. Ne bi mogla podneti taj bol. I ima li sada nade da se premosti jaz meu nama?
Ja je nisam videla.

Izabel je starija. Klarensov buan glas probio se pre njega do predsoblja kraljiinih
odaja, gde smo Izabel i ja i dalje bile zarobljene u agoniji sirovih oseanja. Ko je sposobniji
od mene da upravlja tim imanjima? I duguje mi, Edvarde. Kako god da se na ovo gleda,
lojalnost moje ene je izvan svake sumnje...
Za razliku od lojalnosti njene sestre!
Ne opet! Nisam se ni potrudila da sakrijem ozlojeenost dok su ulazili i odmah
napravili guvu u maloj sobi obloenoj drvenom oplatom. Klarens nije ak ni pozdravio
Izabel. Pogledom sam odmah potrai Riarda, koji je uao poslednji i nemo me pogledao
podignutih obrva.
Dakle, nita nije reeno. Vazduh je zaudarao na neprijateljstvo i bes. Zato je Edvard
organizovao javnu debatu, ako je i dalje eleo da odugovlai? Ljutito sam sluala kako nam
Klarens zasipa ui ve dobro poznatim argumentima. Bila sam vrlo umorna od svega. Ja bih
Klarensu zbog njegove drskosti uzela sve do poslednjeg jutra zemlje, i svaki zlatnik, i dala ih
Riardu, ali Edvard, naravno, to nije mogao da uini. Niti bi bilo pravo oduzeti nasledstvo
Izabel, ma koliko da sam nekada matala o osveti. Njena alost i razlog njene alosti liili su

me gorine. to se Edvarda tie, frustracija mu se oslikavala na irokom licu kada ga je

Klarens uhvatio za ruku ne bi li ga ubedio u ono to govori. Otuiti Klarensa sada, znao je
Edvard, znailo bi iskopati veoma duboku jamu u koju svi moemo da upadnemo. Kralj je,
ako nita drugo, bio svestan svake opasnosti, premda je sada frustracija prevagnula.
Ve si dobio sva Nevilova imanja na koja je tvoja ena imala pravo.
Ima pravo i na grofiina imanja.
Ima pravo na polovinu. Ne moe rainiti raspodelu Nevilovog bogatstva.
Zato da ne? Ti moe da raini, da upotrebim tvoje rei, sve to je potrebno da se
raini. To je ono to ja elim...
A ja elim da ti bude popustljiviji, brate. Spremnost na kompromis bila bi blagoslov u
ovoj raspravi...
Popustljiv? Mislim da sada nije vreme da se bude popustljiv...
Riard se do sada drao po strani.
Velianstvo, umeao se, a glas mu je bio tih i probijao se kroz bes. Postoji argument
koji je snano ide u korist moje ene, koji sam odluio da ne iznesem pred savetom.
Jo jedan argument? Pobogu, Glostere! Mislio sam da smo ih sve iscedili do poslednje
kapi. Nadao sam se da je tako! Svadljiv i razdraljiv, kraljev odgovor nije slutio nita dobro.
Ali ja se zainteresovah. Mislila sam da znam sve Riardove namere.
Nismo. U pitanju je privatna stvar i jo je rano. Nisam eleo da to iznesem javno.
Riard je namerno okrenuo glavu da me pogleda preko ramena, upozorivi me na taj nain.
Znala sam ta e rei. I, oh! Kako sam elela da to ne uini. Kada se okrenuo ljutitom
Edvardu da mu iznese najubedljiviji argument, ja usmerih pogled na Izabel koja je sve ovo
sluala samo s deliminom panjom, i inilo se da je u potpunosti usredsreena na svoje
vrsto stegnute prste.
Riarde..., proaputala sam. Nemoj!
Naravno da nije bilo svrhe govoriti mu. Kako da mu objasnim? I dozvolila sam Riardu
da govori ono to je naumio. Premda je takva jedna objava trebalo da bude povod za radost,
stegla sam usne i sluala dok mi je srce tonulo.
En nosi moje dete. Mog naslednika.
Zlovolje zaas nestade i Edvard se grohotom nasmeja, priguivi Izabelin jecaj.
Nisi gubio vreme, Dikone!
Ni najmanje zbunjen, Riard je izneo svoj sluaj, kamen po kamen podizao je
zadivljujui bedem.
Ne samo da moja ena po zakonu ima pravo na grofiino nasledstvo, kao to je
oduvek i trebalo da bude, ve i dete, moj naslednik, ima pravo na bakine zemlje. Neu
dozvoliti da ova stvar ostane nereena u vreme detetovog roenja samo zato to je Klarens
nepokolebljiv. Moja ena je izdajnica koliko i on. Svi mi znamo da se Klarens zakleo na
vernost Edvardu od Lankastera i da je to uinio od svoje volje, dok je moju suprugu na brak
s princem naterao otac. Nije to bila njena odluka, niti je to elela, u njegovim rukama je
mnogo propatila i doekala je njegovu smrt kao blaeno olakanje. Sada nosi moje dete,
narednu generaciju koja e u budunosti predstavljati temelj kue Jorka.
Pametno, pametno. Jasno i odreito. Brutalno, ali i efikasno, lukavo je osudio Klarensa,
suptilno podsetio Edvarda da i sam ima samo jednog mukog naslednika i u isto vreme je
mene predstavio kao majku princa Plantageneta. Nisam mogla a da se ne divim ovom
paljivo skovanom planu koji je iao na Klarensovu tetu.
Kako je pedantan Riard bio. Trebalo je da sagorim od divljenja. Ali ja sam ekala
neizbenu kataklizmu.
Izabel kao da je strela pogodila pravo u srce. Oteo joj se otar krik koji je pokuala da
prigui stavivi ruku preko usta. Pogledala me je, davei se u uasu i oajanju, ula sam
optubu kako si mi mogla to uiniti? kao da je jasno i glasno izgovorila ove rei. I poelela sam

da sam joj ranije rekla. Svim srcem sam to elela. Oseaj da ju je porodica izdala sada e biti
samo jo vei.
Nesvestan drame koja se odigravala pred njim, Riard je uasno nemilosrdno zadao
poslednji udarac.
A kako Klarens jo nema naslednika, mislim da mi to daje pravo koje se ne moe
olako odbaciti prepredenom retorikom.
Kada sam videla kako se Izabelino lice gri od oaja, pritrala sam joj i uhvatila je za
ruke, premda je pokuala da ih istrgne iz mog stiska.
Izabel. Nisam elela da ovako sazna...
Kako si mogla!
Nikada te ne bih tako okrutno povredila.
Da, bi! Glas joj zape i pue. Uvek si mi elela zlo. Uvek si elela da mi se isprei na
putu.
Ne! Nije istina. To nikada nije bila istina. Drei je za ruke, protresla sam je, tako da
je morala da me pogleda i proita mi istinu na licu kao i poricanje optube. Nismo uvek bile
bliske, to priznajem. Da, kao deca smo se svaale. Da, okolnosti su nas razdvojile, ali zar
smatra da sam kadra za to? Ti si mene poslala da radim u tvojim kuhinjama! Kako me
moe optuiti za takvu bezoseajnost?
Izabel mi se otela iz stiska.
Mrzim te, En! Mrzim te!
Gorke, pakosne rei me pogodie i ja je nisam mogla kriviti, jer je sudbina iznenada
odluila da meni prui sve ono to ona nije imala. A muevljeva ljubav nije bila
najbeznaajniji od tih darova, dok je ona, ako sam dobro rastumaila stanje, bila zarobljena u
braku bez ljubavi. Nesvestan njenog bola, ili to je bilo verovatnije, ne marei za njega,
Klarens nije ak ni glavu okrenuo kada je uo jauk svoje ene.
Izabel je nastavila da plae, ali mi je panju privuklo neto drugo.
Dalje, velianstvo, ula sam Riarda kako iznosi zakljuak svoje razorne izjave, za
razliku od mog brata, ja sam spreman na kompromis. Spreman sam da se odreknem
poloaja lorda velikog komornika u bratovljevu korist.
Naulila sam ui. Poloaj mog oca Riardu je dao kralj lino, javno time iskazavi
zahvalnost za Riardove usluge. Za ime boga! Zato bi se on, bez nekog spoljnog pritiska,
odrekao tog poloaja u korist Klarensa?
Zaista? Edvard je, takoe iznenaen, uzeo Riarda podruku, da ga uvede u kraljiine
odaje. Uinio je to da izbegne sirove izlive enske tuge u ovoj odaji, jer se Izabel guila u
jecajima, a ja sam bezuspeno pokuavala da je uteim. Nisam ga mogla kriviti.
Da. Odrei u se poloaja lorda velikog komornika..., ponovio je Riard, nakratko me
tuno pogledavi dok je iao pored kralja. Ali oekujem naknadu...
Tako sam i mislio!, odgovorio je Edvard. A ta bi to bilo?
Glasovi se izgubie iz predsoblja, kada su uli u kraljiine odaje i vrata se zatvorila za
njima. Poput Edvarda, ni ja nisam imala predstavu kakvu naknadu Riard eli, niti sam
marila, jer su mi Izabeline suze kidale srce.

Pa? ta je rekao? Kada smo se Riard i ja ponovo sastali, bila sam suvie umorna da
marim ta je Edvard rekao ili nije rekao. Izabel se, i dalje oajna i u suzama, vratila u Kold
Harbor pod kraljevskom pratnjom. Nita to sam joj mogla rei ili uiniti za nju nije je moglo
uteiti, pa nisam dalje ni pokuavala. Naglaene linije oko Riardovih usana govorile su da
ni njemu ovo nije bilo lako, pa sam pretpostavila da mora da nam je oboma na licu leao isti
izraz. Na njima se ocrtavao umor i tuga. Napor nakon teke bitke. Ali i reenost da se

radujemo budunosti i zadovoljstvo to smo zajedno i to pruamo jedno drugom ljubav i

utehu. Uvukla sam aku u njegov dlan, da pronaem utehu u njegovom snanom stisku.
ta je rekao?, ponovila sam u strahu.
Koji od njih dvojice? Obojica su bili jednako beskompromisni!
Nasmejavi se smehom u kom nije bilo humora, on zauze stav, stavi ruke na kukove i
podie oholo bradu, gledajui me s visine i savreno oponaajui Klarensa u njegovom
najgnusnijem izdanju.
Gloster moe uzeti En Nevil, ah ne i njenu zemlju. Potom poe svojim glasom.
Stalno je to ponavljao, ak i nakon Edvardovog ubeivanja, Klarens se zakleo da e se boriti
sa mnom na sve u svakom sudu u zemlji, samo da bi zadrao imanja. A potom me je prokleo
na vene vatre pakla zbog moje bahatosti.
Dete, naravno. Zato ga je Klarens prokleo. Naslednik. Klarens to nikada nee oprostiti
Riardu. A sada e Izabel jo vie patiti to nije uspela da mu podari naslednika.
A Edvard? ta je on rekao u svojoj kraljevskoj mudrosti? Nisam se ni trudila da
onako iscrpljena sakrijem prezir.
Razmislie. Posvetie ovoj stvari svu svoju panju.
Razmiljao je o tome i posveivao je punu panju tome ih nije! ovih godinu dana.
Prezir se pretvorio u namorasto nezadovoljstvo.
Voleo bih da mu to ne kae. Riard me je oprezno pogledao.
Zato da ne? Ba bih i mogla, kada bi naiao dok sam ovako raspoloena.
Zato to je nekada potrebno da ovek pokae malo umerenosti i potovanja, da bi
dobio ono to eli. Ovan nije jedini nain da se ue u zamak pod opsadom.
Top?
To je jo gore. Sila ovde ne vredi.
To je bila razlika meu nama. Riard je bio daleko tolerantniji od mene i daleko
prepredeniji. Smeio bi se i tiho govorio, ali nije odustajao od svoje namere. Ja bih uletela i
poupala perje svima. Obgrlivi me preko ramena, Riard me je povukao da sednem pored
njega na kau. Ostali smo tako neko vreme. Ovaj dan je bio dug.
A moja majka?, upitala sam naposletku.
Grofica e ostati tu gde je.
Razumem. Ne samo da je dan bio dug nego nita dobro nije doneo.
Uzgred, Riard je okrenuo glavu. ta nije u redu sa Izabel?
Uzdahnula sam i zastenjala.
Rei u ti kasnije.
Sve je to bilo zbrka gorkih protivoptubi, sumnje, pohlepe i alosti koja nikada nee
moi da se rasplete. Zakljuila sam da niko od nas iz ovoga nije izaao kao pobednik.

XI
Ako poem za Midlham, hoe li poi sa mnom?
eli li da poem s tobom?, upitala sam, napravivi se nevetom. Riard se nasmeio,
podigavi pogled sa hleba i mesa na posluavniku izmeu nas.
Nemam nameru da te ostavim ovde samu. Samo sam bio ljubazan i pruio sam ti
priliku da odbije.
Stvarno! Odgurnula sam posluavnik nakon to sam pogledala junetinu. ak me ni
Riardovo ubeivanje da moram da brinem o sebi nije moglo naterati da jedem peeno meso
ujutro. Osmeh mu je smekao dok je okom sokolovim posmatrao kako jedem sasuenu
jabuku iz prologodinjeg roda, na ta mi je srce zaigralo. Ljubav koju je oseao prema meni
Riard nije esto izraavao reima, ali ona se ogledala u njegovim oima, licu i nainu na koji
me je dodirivao, i bila je lagana i udesno me obavijala poput krznenog ogrtaa.
Sada se neemo razdvajati. Riardovo lice posta stroe. Seam se koliko je esto
tvoja majka ostajala sama kada je Vorik odlazio na put kraljevim poslom. Ponekad sam
mislio da je ona ak i tada bila vie udovica nego supruga. Neu dozvoliti da se to nama
desi.
Bio je ovo nesreni podsetnik na jo uvek nereeno stanje stvari.
Hoe li otii pre nego to sazna Edvardovu odluku?, upitala sam. Prole su etiri
nedelje od sastanka saveta, jedan dug mesec, a Edvard je i dalje bio neodluan. Grofica je i
dalje bila zatoena u Bjuliju, a uprkos svim mojim naporima, Izabel je odbijala da me vidi.
Nee on odluku doneti bre budem Ii se motao oko njega. Riard je veselo zasekao
pare govedine, a ja sam zadrhtala. Uinio sam sve to sam mogao i izneo sam sve
argumente koje sam imao. On e odluiti, i uinie to kada mu bude po volji. On je kralj,
rekao je Riard kao i uvek. Ima prava da odugovlai koliko mu je volja.
To je vrlo efikasno okonalo raspravu, a preutni dogovor izmeu nas bio je da neemo
govoriti o onome to ne moe da se izmeni. Samo sam otro pogledala Riarda u lea, dok je
odlazio da pripremi prevoz.
Nije trebalo da se odrekne poloaja lorda velikog kancelara u korist Klarensa,
Riarde. Nisam odolela, seanje na to bilo mi je suvie jako. Bio je to poloaj mog oca, a
kralj je smatrao da bi trebalo da ga tebi dodeli. Edvard se ve sloio da da Klarensu oeve
titule Vorik i Solsberi. ta jo hoe? I nemoj mi rei da hoe sve., skoila sam kada sam
shvatila ta e mi odgovoriti. Kaem da si bio suvie spreman na kompromis. Ja ne bih tako
uinila. Pre bih ga poslala doavola!
Bilo je nemogue oprostiti Klarensu na samozadovoljnom trijumfu, kada je Riard
izneo ovu ponudu da bi izgladio stazu diplomatskih pregovora. Niti je oklevao da ovu
ponudu prihvati, i to bez trunke zahvalnosti. Kako je Riard mogao to da tolerie?
Riard se osvrnuo, kao da razmilja koliko je mudro odgovoriti, s obzirom na moje
trenutno raspoloenje, a potom je odmahnuo glavom.
Uinjeno je.
Raspravu nismo zavrili, ve smo je samo odloili, prihvativi prijatno primirje.

Moja trudnoa nije bila toliko uznapredovala da bi putovanje bilo neprijatno ili opasno.
Riard je toliko insistirao na mojoj udobnosti, i to bi me zamorilo da me njegovo prisustvo
nije toliko ispunjavalo radou. U onim danima kada je vrelina bila nepodnoljiva, putovala
sam u velianstvenoj nosiljci, ali ee sam jahala pored njega, kao nekada po vresitima
iznad Midlhama, kada smo bili deca. Nabavio je za mene malu kobilu koja je bila naoko

pitoma, ali to je bila varka, jer je bila svojeglava, ba kao i ja.

Putovali smo polako i sa svrhom, na moj zahtev pretvorivi ovo putovanje u
hodoae. Zemljom je vladao mir, mogao bi ovek pomisliti ukoliko ne bi zagrebao po
povrini, stoga smo imah tako veliku oruanu pratnju, sa istaknutim stegovima i barjacima
Glostera. Ispod moje spokojne spoljanjosti vrebale su mune brige koje mi nisu dozvoljavale
da ih u potpunosti potisnem. Znala sam da je Riard uinio sve to je mogao. Toliko sam
hvale ula na raun njegove reitosti i snage njegovih argumenata na veu, ali ula sam i da
je Klarens ostavio snaan utisak. ak i sada Edvard je odmeravao vrednost jednog brata u
odnosu na drugog. Potisnula sam ove misli, odluivi da potujem Riardovo odluno
utanje o ovom pitanju. A onda mi se prikradoe misli, o Izabel. I dalje smo bile u svai, a ja
nisam videla nikakog naina da doprem do nesrene sestre.
Iz Londona smo krenuli na zapad prema manastiru Biam, gde sam stala pred grobove
babe i dede Nevila. Riarda Nevila, erla od Solsberija, i Alis Montagju. Njihovi likovi u
kamenu gledali su isklesani baldahin, spokojni u uverenju da e Nevilovi uvek vrsto u
rukama drati mo i svoju zemlju. Ali ne vie! Nevilovi su uniteni, nisu vie politika sila, a
zemlje mog oca su razdeljene.
Pored njih je ispod jednostavne mermerne ploe poivao moj otac.
Riard Nevil, erl od Vorika.
Napraviu mu spomenik dostojan njegove veliine. Zamislila sam ga, isklesae ga
najbolji klesari od najfinijeg alabastera. Nosie oklop koji je za njega pravljen u Italiji, veliki
ma i bode, a na glavi e mu stajati velianstvena bojna kaciga.
Zasluio je spomenik. Riard mi se pridruio i stao pored mene, pruajui mi
podrku svojim prisustvom i itajui mi misli. Seam ga se kao velikog voe, ali i kao
roaka sklonog ali i oveka zaraznog arma, koji je uvek imao vremena za jednog deaka.
Divio sam mu se i teio da postanem kao on. Suvie je mlad stradao.
Nismo priali o izdaji koja ga je ubila, posekla na bojnom polju. O smrtonosnoj elji za
nadmoi koja je i dovela do konanog unitenja i uruavanja moi Nevila.
A potom smo opet nastavili prema zapadu. Nije ovo bilo lako putovanje za mene, ali
morala sam poi na njega. Ako sam bila tiha i povuena, Riard nije pokuavao da me iz
takvog stanja trgne, razumeo je moj bol. Otkako smo se venali, ispriala sam mu mnogo
toga o mom ivotu sa Edvardom ak sam mu i zebe spomenula premda mu nisam rekla
sve, nisam mu otkrila sve okrutnosti i ponienja. Niti sam mu govorila o tome kako sam
besramno iskoriena. Mislim da je Riard sve to znao i dozvoljavao mi je da se povremeno
povuem u sebe. Nou me je drao u naruju dok ne bih zaspala.
Tjuksberi mi je bio odbojan. Samo me je oseaj dunosti naterao da opet proem kroz
crkveno dvorite i uem u opatiju kao to sam jednom ve uinila. Svetenici su popravili
tetu i divlje cvee je neduno cvetalo u travi koju je zalila krv. Ovog puta me je Riard
ostavio pred vratima, i bila sam srena zbog toga. ta li je on mislio o trenutku kada je ovde
ubio princa? Nisam ga pitala, ali u srcu sam znala da bi i danas i sutra uinio isto ukoliko bi
kraljev ivot bio ugroen.
Nisam morala da kucam i traim da me prime. Brava na vratima se otvorila i ja sam
polako pola brodom crkve. Opatija je oiena i svi tragovi skrnavljenja uklonjeni, osim
unitenih rezbarija koje su nosila oiljke od udaraca maem i buzdovanom. Ugledala sam je.
Jednostavna, neobeleena spomenploa iznad grobnice u sreditu hora, kao to sam naloila.
ta bi trebalo uklesati tu u znak seanja na Edvarda od Lankastera? Metal je hladno
sijao, a prazna ploa je privlaila pogled.
ta da se napie da se obelei njegova smrt?
Ovde lei Edvard od Lankastera, princ od Velsa.
Jedino svetlo svojoj majci,
Poslednja nada svog roda.

Sumnjala sam da e se Margareta, koja je i dalje bila Edvardov zatvorenik, ikada

oporaviti od ovog gubitka. A sigurna sam bila da se Lankasteri nikada nee ponovo podii.
O ostalom nisam mogla da mislim. Ne sada i ne jo. Odustala sam od borbe.
Ostavila sam kesu zlata monasima.
Riard me je ekao naslonjen na zid crkve, udubljen u neobavezan razgovor sa svojim
titonoom, dok je vee padalo. Dodirnula sam mu ruku.
Hvala.
Na emu?
to si me doveo ovamo.
Morala si da sahrani utvaru. Palcem je protrljao brazdu koja mi se duboko usekla
izmeu obrva.
Da.
,,I jesi li?
Jesam.
Onda je vredelo doi ovamo. Riard je uzeo moj ogrta sa sedla i prebacio mi ga
preko ramena. Hajde suvie je hladno da bi stajala ovde. Monasi e nam obezbediti
smetaj. Prekrio mi je aku svojom i uhvatio me podruku, a ja sam osetila svu snagu zatite
koju mi je ovim gestom pruio. Riard nije vie rekao ni re, a ja sam ostavila prolost tamo
gde joj je i bilo mesto. Nije za nju vie bilo mesta u mom ivotu i od sada u gledati samo
napred.

Midlham. Srce mi je zatreperilo kada sam pomislila na njega, a raspoloenje mi se

popravljalo sa svakim preenim kilometrom. Privlaio me je, kao to svea privlai leptira, s
tom razlikom da mi ova blistava baklja nee naneti bol. Oekivala sam toplu dobrodolicu.
Eno! Eno ga! Zategla sam uzde i zaustavila kobilu na malom uzvienju na poslednjoj
padini koja je vodila niz brda. Blagi povetarac poeo je da se poigrava i pakosno nas
upozorava. Pod nama su se iz tmine podizale masivne kule i zidine koje su dominirale
dolinom. Zatitni jarak sijao je poput sjajnog rukava sivog metala. Kamen je moda i bio
hladan i neprijatan, straan i sumoran pod oblanim nebom, ali nita mi nije moglo umanjiti
zadovoljstvo. Prostrujilo je kroz mene, zatreperilo u grlu i zglobovima da sam se jedva
suzdravala. Ma ta da se desi, uvek emo imati ovo.
Panju nam privue zvuk kopita po putu iz Jorka u dolini pod nama, odnekud zdesna,
i mi zastadosmo, a naa pratnja nas zatitniki opkoli, ali broj doljaka bio je neznatan i nije
mogao da predstavlja pretnju. Bila je to mala skupina jahaa koja je brzo jahala ne bi li nas
sustigla. Dok smo jahali niz padinu njima u susret, oni dojahae do nas i zaustavie konje, a
meu njima je bilo barem jedno poznato lice.
Vaa milosti. U znak pozdrava glasnik ester je skinuo kacigu i udario pesnicom po
kratkom kaputu na kom su blistavocrveni i plavi i zlatni lavovi Engleske bili preslikani jedni
preko drugih i prekriveni prainom.
ta je bilo?, Riard je iznenada napet poterao konja napred.
Pratio sam vas ili nisam, kako se ini, vaa milosti. avolje putovanje, mislili smo da
ste otili pravo u Jork, glasnik se namrtio dok je vadio dokument iz kese. Od njegovog
velianstva, da vam se preda to je pre mogue. Obrisao je usta nadlanicom i nasmeio se.
Verujem da ete nas sve pozvati u Midlham, vaa milosti. Neemo odbiti pivo pre dugog
puta nazad.
Naravno. Ah Riard je bio zaokupljen dokumentom i poveo je konja malo u stranu,
na malu istinu na kojoj sam mu se odmah pridruila. Skinuo je oklopne rukavice i otvorio
zapeaeno pismo. Posmatrala sam ga kako ita.

Dakle? Da li je vano? Da li da umrem od napetosti?

Mislim da bi bilo potrebno vie od ovog da tebe obori! Sedela sam i besno ga gledala
dok se nije saalio na mene. ,,U pitanju je Edvardova odluka.
I?
U tom trenutku je oluja koja je ve neko vreme pretila udarila svom silinom. Nebo se
rastvorilo i natopilo nas u sekundi.
Reci mi, nisam odustajala dok sam navlaila kapuljau preko lica i vela, i obavijala
ogrta oko nogu da zatitim odeu. Rukavi Riardove pancirne koulje ve su tamneli od
vlage.
Ne ovde, En. Ve si mokra do gole koe. Stavio je dokument u prsluk, potom
podigao ruku da obavesti pratnju da nastavi dalje, ali nisam elela da se pomerim. to
moda i nije bila ba najrazboritija odluka, ali elela sam da, nakon silnih meseci
neizvesnosti, odluku saznam u tom asu.
ta kae kralj?
Hajde! Nagnuo se. Hteo je da uhvati uzde mog konja i povue me za sobom, ali ja
sam poterala kobilu u stranu, pa je postavila naspram njega.
Riarde! to vie bude odugovlaio, biemo mokriji.
Kako se prolom oblaka povukao jednako brzo kao to je izbio, Riard je popustio, ah ne
bez borbe.
Tvrdoglava si koliko i ta kobila na kojoj sedi! Pa, onda... to se tie zemlje tvoje
majke, ta bi ti uzela za sebe kada bi mogla da bira?
Podigla sam oi i osvrnula se, nije mi bilo potrebno mnogo vremena da se odluim.
Nisu mi bila poznata imanja na jugu, njih se nisam ni seala. Zamak u Voriku bio bi
velianstven dom, ali... to se Tjuksberija tie... mali drhtaj od kog mi se najeila koa nije
imao nikakve veze sa mojim mokrim suknjama. Neu aliti ako nikada vie nogom ne
kroim tamo. Izabel i Klarens imaju moj blagoslov da uzmu Tjuksberi, dok god meni
ostave...
Ovu zemlju, objavila sam i rukom pokazala maglom obavijena brda. Ovo volim
najvie od svega. Zemlja koju je moja majka volela.
Onda si dobila ono to eli. Sada sam dozvolila Riardu da uzme uzde mog konja i
povede me prema nestrpljivoj pratnji. Nije oseao nikakav trijumf, samo me je gledao pravo
u oi, pomalo zamiljeno. Grofiino nasledstvo je podeljeno. Klarens je, u Izabelino ime,
dobio svu zemlju u Srednjoj Engleskoj i na jugu. Dobie i zamak Vorik. Ima li neto protiv?
Nemam. A ja? ta ja dobijam?
Ti, ljubavi, dobija sve zemlje na severu i imanja u Velsu.
Dozvolila sam da mi ova vest dopre do svesti i prihvatila sam je s olakanjem. Nisam
vie bila ena bez igde iega i bez izvora prihoda, koja e u starosti biti stavljena na milost
drugima. Riard mi je vratio moje bogatstvo i znaaj, i ne samo time to me je oenio. Nisam
mogla zameriti Izabel to je dobila deo imanja. Ja sam dobila Midlham.
Upravo tako je pravedno, rekla sam naposletku. Edvard je ipak bio poten prema
nama. Ali, Device mi! Mislila sam da e Klarens dobiti sve. Zaista sam to mislila.
I ja, priznao je Riard iskreno, sa blagim nagovetajem samozadovoljstva.
Misli li da je dete prevagnulo? Pritisnula sam stomak rukom, ponovo osetivi bol
zbog Izabel i udaljenosti meu nama koja se nije samo merila kilometrima.
Moda i jeste.
Okrenuli smo konje prema zamku i krenuli prema njemu, ali nisam odolela.
Da li si ti zadovoljan, Riarde? Da li si se nadao da e dobiti vie?
Zadovoljan? Moj gospodar se namrtio, zadubljen u misli. Podozrevala sam da
nikada dok je iv nee biti zadovoljan. Prihvatila sam da je ambiciozan koliko i svaki
mukarac kog sam upoznala, i da potie iz porodice koja se moe meriti sa Nevilima po elji

za zemljom i moi. Ali njegove rei mi nisu bile neprijatne. Moja dunost prema Edvardu je
na severu. A i ja volim Midlham. Kralj je bio pravedan i mudro je odabrao.
Otvorila sam usta i ponovo ih zatvorila.
ta e biti s groficom?
Bila je to nedovrena nit tapiserije, ali nisam se usudila da postavim pitanje. Kako je
Riard nije spomenuo, pretpostavila sam da i dalje ostaje zatoena. Primorala sam sebe da ne
razmiljam o tome. Nisam elela da mi to pokvari radost.
To je najbolje emu sam se mogla nadati, priznala sam. I sve to dugujem tebi.
Da, duguje mi. Riardu je osmeh ozario ozbiljno lice i u meni opet probudio sreu.
Poterali smo konje napred, pretekli smo glasnika i brzim kasom se pribliili spoljanjem zidu
utvrenja sami. A Klarens e biti besan, rekao je Riard, a oi su mu se sijale grenom
radou, dok je straar izdavao nareenja da nas puste u zamak.
Zato li me to raduje?, nisam mogla da obuzdam glasni smeh, ak i pored toga to je
hladna kia opet poela da mi lije po nezatienom telu.
Zadovoljstvo mi je to sam ti priredio radost, gospo. Oekivau kasnije naknadu za
sve usluge koje sam ti uinio. Sjaj u Riardovom oku obeavao je mnogo.

Do povratka kui ostalo mi je jo samo da preem poslednjih nekoliko metara do

sklonita za konje. Nakratko sam se i s bolom setila kako sam elela da pobegnem iz
Midlhama kada mi je srce bilo slomljeno, jer sam verovala da me je Riard izdao. Sada mi je
on bio pribeite. Ba kao to sam i oekivala, gospodar Hempton, na stari kuepazitelj,
doao je da me spusti s konja im smo uli u dvorite, a moji ljudi su mi osmehom poeleli
dobrodolicu. Mokre suknje mi vie nisu bile teke, niti mi je smetao veo koji mi se zalepio
za vrat. Osetila sam dugo iekivanu radost i vedrinu. Midlham je pripadao Riardu, a
zemlja koja ga je okruivala pripadala je meni, i nae e je dete naslediti. Okruivali su me
ljubav i odanost koji su mi oduzimali dah. Ovde se nije govorilo o izdaji i obmani, niti se
sumnjalo na izdaju i la. Briui suze rukavom, uzela sam za ruke gospodara Hemptona i
zahvalila mu na lepim eljama.
Sada nije bio trenutak za prazne enje.
Vitez iz Riardovog domainstva probio se do njega i apnuo mu neto na uvo.
Zauzeta svojom bitkom protiv sentimentalnosti, jedva da sam to i primetila, osim to sam,
po tome kako je Riard nagnuo glavu, zakljuila da ga je ova vest obradovala.
Iznenada se sve okrenulo. Riard se stvorio pored mene, uhvatio me za ramena i
okrenuo me, da bih mogla da gledam dvorite, konje i sluge koje ile svojim poslom prema
masivnoj tvravi, prema glavnom ulazu na prvi sprat i strmom stepenitu pred njim.
ta je bilo?, promekoljila sam se pod njegovim vrstim stiskom.
Pogledaj.
U ta? Pogledala sam ga oprezno. Stajao je iza mene.
Prema lunom prolazu. Stepenice! Pogledaj, En! Stegao me je jae i blago me
protresao, dok su mu oi blistale.
Pogledala sam.
Podigla je teke suknje na vlanom povetarcu. Podigla je ruku, uinilo mi se pomalo
oprezno, da privrsti veo na vratu. Nisam joj jasno mogla videti lice, ali sam zamislila suze u
njenim oima ukoliko su bile poput mojih. Potom vie uopte nije bila oprezna, ve je
krenula prema meni i rairila ruke. Grofica se vratila u Midlham. Koliko je prolo otkako
sam je poslednji put videla, koliko je prolo otkako sam odustala od nade da emo opet biti
zajedno! A sada je u Midlhamu, koji je uvek volela. Stegla sam Riardu ruku. Oseanja su mi
stegla grlo.

Kako si to izveo?, jedva sam uspela da procedim.

Duh kompromisa, mila moja, kao to nas je Edvard i posavetovao, premda je ishod
bio pod znakom pitanja do poslednjeg trenutka...
Neno sam se nasmejala i naslonila obraz na njegov dlan.
Znam kako si to izveo! Riard mi to ne bi rekao. Nikada. Nije mu bilo u prirodi da se
razmee ovom malom pobedom koja je meni toliko znaila. Znam ta je podrazumevao taj
tvoj duh kompromisa! Odustao si od poloaja lorda velikog komornika, da bi ti Klarens bio
dunik.
Nakratko je naslonio obraz na moj veo.
Nadao sam se da Klarens nee odoleti. Bilo je dovoljno ponuditi mu titulu i
zadovoljstvo da se nae na poloaju lorda velikog komornika. Zauzvrat sam traio da
groficu dovedu ovamo stigla je pre dva dana. Mislim da bi i erl bio zadovoljan.
O, Riarde! Bio bi! Potom mi se iznenada javi sumnja. Moe li ona ostati ovde?
Da. Sada je pod mojom zatitom. Uz nau predostronost, mislim da se vie nee
govoriti o zatoenitvu.
Nije bilo potrebe da mi kae. Ali ipak sam oklevala. Riardov stisak je popustio, ali sam
se okrenula prema njemu i dalje se drei za njega. Usnama sam pronala njegove i, uprkos
izloenosti pogledima, brzo ga, ali strastveno poljubila.
Hvala ti. Na svemu.
Bez sumnje iznenaen ovom mojom spontanou, oprezno je pogledao moje vlane
trepavice.
Nemoj plakati. Hteo sam da te usreim!
I jesi. Nikada nee znati koliko.
Riard me je gurnuo napred. Krenula sam preko dvorita, najpre polako, jer me je
iznenada obuzeo stid. A potom sam potrala. A moja majka, grofica, stajala je rairenih ruku
i ekala da me zagrli.

Epilog
Pozna jesen 1472.
Zamak Midlham, severni Jorkir
Jue sam rodila sina. Poroaj je bio lak, kako tvrdi Marderi sa grubom radou,
premda se ja u datom trenutku nisam slagala s njom. Dok sam vritala od bola, Marderi me
je uveravala da sam sve podnela sa estokom hrabrou, kao to i dolikuje Nevilovoj keri.
Mislim da je bila u pravu. Videla je tokom godina dovoljno roenja Nevilovih, ukljuujui i
moje.
elela sam da detetu nadenem ime Riard, po mom ocu, erlu. Ali Riard, moj Riard,
smatrao je da je politiki mudro odati poast njegovom bratu kralju. Odati poast kralju?
Nisam bila raspoloena i to sam mu i rekla, ali sam po dranju svog gospodara videla da se
o ovome nee raspravljati, pa sam se nakon otrog neslaganja dostojanstveno povukla i
nazvala dete Edvard. Edvard, gospodar Midlhama. Dobro zvui, s obzirom na to da je star
svega jedan dan.
Teko mi je da sklonim pogled s njega. Ima gustu crnu kosu i tamnoplave oi. Imae
moju kosu i oi, ukoliko mu se boja oiju ne promeni, kao to to esto biva kod dece, pa
postanu jo tamnije. Onda e zaista biti Riardov sin. Izgleda mi tako mali i bespomoan,
siuan u ogromnoj kolevci u kojoj smo leale i ja i Izabel. Ali stee Riardu prst sa snanom
voljom za ivotom. ilavost Nevila, kae Riard, reen je da bude po njegovom, na majku.
Ali Riard se smei kada to kae.
Moja majka, grofica, ostaje da ivi sa mnom u Midlhamu. I dalje to smatram
Riardovim udom. Tia je nego ranije, tunija, i na licu joj se vidi oajanje kada misli da je
niko ne gleda, ali je i dalje jednako dostojanstvena kao i dok je bila visokocenjena naslednica
bogatstva Biamovih i grofica od Vorika. Mislim da se nee oporaviti od erlove smrti, jer ne
eli da me slua i esto se uznemiri. Putam joj to, zato to je volim, i ostavljam je da se gubi
u seanjima na velianstvenog erla od Vorika koji ju je voleo i ija mo je nekada odluivala
ko e nositi krunu Engleske. Divim joj se zbog snage njene volje. Sa istim autoritetom sada se
podignutih ramena suoava sa nepravdom sveta. Kada Riard ode poslom, ona se zaboravi i
preuzima uzde u svoje ruke, kao to je oduvek inila u Midlhamu. I ja joj dozvoljavam, dok
se ne seti i ne povue se, putajui me da upravljam svojim domom.
Izabel je odsutna i nepomirljiva. Nisam videla svoju nesrenu sestru dobrih est meseci,
od onog dana kada je izlila svoja oseanja u kraljiinim odajama. Jaz meu nama je dubok i,
kako stvari stoje, ini mi se da ga neemo premostiti. Ne znam ta da joj kaem kako bih joj
zaleila rane. I zato utim. Moda to i nije lepo, ali zato nastavljati lov, ako se lisica povukla
u jamu? Dok god je pod uticajem zlog Klarensa, njeno srce nee smekati. Nije ni pokuala
da izgladi odnose s groficom, to je bio jo jedan greh koji sam joj zamerila.
A to se Riarda tie, on je svetlost mog ivota. I ja njegovog, tako bar kae. I verujem
mu, jer meu nama nema senki, ukoliko to nije legalnost naeg braka i zakonitost naeg sina.
Ali to niko ne dovodi u pitanje. Niko se ne suprotstavlja Riardu od Glostera, ak ni kralj,
koji mu je prepustio da svojim autoritetom kao konstabl Engleske odrava mir u zemlji.
Ponekad ne mogu da verujem kako se moja sudbina preokrenula i kako sam izronila iz
dubina degradacije, dobivi na dar ovo udo sree. Ponekad, kada Riard nije sa mnom,
strahujem za svoju budunost. Kada se vrati, kada mi na licu vidi da nisam spavala, Riard
me kori, poljupcem mi rasteruje strahove i pomae mi snagom svojih ruku i zahtevima svog
tela. Ali strah ostaje, poput senki koje mi se hvataju za suknje kada to najmanje oekujem.
Marderi coke nad detetom koje je budno i koprca se, siunim rukama maui po

vazduhu. Kada bude dovoljno ojaao, Riard e mu dati drveni ma i nauiti ga kako da ga
koristi, kao to je njega uio njegov otac. Bie jo bitaka u ovoj ratom iskidanoj zemlji. A ja u
sinu dati daleko dragoceniji poklon, malu metalnu pticu, sada ve ulubljenu i izgrebanu od
upotrebe. Ali, kada naui kako da dune u rep, ona e i dalje prodorno cvrkutati.
uvae je on, moj mili, voljeni sin. Kao to sam je uvala ja. Molim se bogu da mu
nikada ne zatreba u zatiti od bola i ponienja, kao to je nekada meni bila uteha. Ali zasad,
dok dete besno plae od gladi, Marderi kae da e moj sin preiveti i Nojev potop bez
pomoi pohabanog dara, poto je nasledio moju narav.
Riard mi se smei. Oi su mu tamne od ponosa i ljubavi.

Kraj