Audio Projekti Br. 4

RENESANSA CEVNOG ZVUKA
Duet 34 - Push-Pull pojaava sa EL34

Od samog poetka industrijske proizvodnje Hi-Fi ureaja konstruktori su
bili primorani da prilikom konstruisanja svojih pojaavaa ine razne kompromise, kako bi finalni proizvod ispunjavao izvesne zahteve. To mogu da budu zahtevi trita, naruioca projekta ili
lini zahtevi i principi konstruktora.
esto moemo prilikom ocenjivanja
odreenog ureaja od strane nekog
strunog asopisa da naiemo na pojam
odnos kvalitet-cena. Odnos kvalitetcena je parametar koji nam govori koliko kvaliteta dobijamo za uloeni novac! Imajui u vidu da su materijalna
sredstva samograditelja esto ograniena, prilikom izrade ovog projekta najbitniji zahtev bio je da odnos kvalitet
cena bude maksimalan! Osim toga, radoznalim samograditeljima svojom
fleksibilnou ostavlja puno prostora za
eksperimentisanje.
Moe slobodno da se kae da ovaj pojaava svojim kvalitetom viestruko

nadmauje svoju cenu!
Kako mu ime kae ovaj pojaava ini
par EL34 u push-pull spoju. Kao i ostale cevi korine u ovom projektu, EL34
moe da se nae u proizvodnom programu domae fabrike elektronskih cevi EI Ni. To znatno olakava i pojeftinjuje nabavku cevi. Za push-pull spoj
sam se opredelio zbog veeg stepena
korisnog dejstva, boljeg damping faktora, kao i zbog injenice da za manje pare moe da se dobije bolji transformator nego sto je to sluaj kod Single End
spoja.
Za one koje su manje upueni u materiju, Push-Pull je spoj u kome dve izlazne cevi rade u protivfazi. Te dve cevi, kroz primar izlaznog transformatora, vuku podjednake struje koje stvara-
Audio projekti IV - 4
ju dva magnetna polja suprotnog smera to u jezgru transformatora uzrokuje njihovo ponitavanje! Poznato je da
proticanje jednosmerne struje kroz namotaje transformatora ini da jezgro
ode u zasienje (saturaciju), te da je onda potrebno da se bira vee (itaj skuplje) jezgro sa vazdunim procepom,
kako bi se izbeglo zasienje, tj. da bi se
napravilo malo mesta za audio signal!
Taj problem reen je primenom pushpull spoja, tako da sada transformator
moe da bude manjih gabarita i prenese iri spektar frekvencija!
Kao to rekoh, re je o push-pull spoju koga ine dve izlazne pentode EL34
vezane u ultralinear spoj. Ultralinear
spoj je jedna vrsta lokalne povratne
sprege. Kod njega se deo signala sa primara izlaznog transformatora vraa na
g2 izlazne cevi. Imajui u vidu da je signal na anodi u protiv fazi sa signalom na
ava se vek trajanja izlaznih cevi i ublaavaju prelazne pojave prilikom ukljuivanja. Vreme kanjenja je odreeno
RC lanom 6M8 i 100uF i iznosi oko 50
sekundi.
Kroz ovu konstrukciju pokuaemo da
objasnimo primenu negativne povratne sprege (Nfb- negative feedback) i
njen uticaj na karakteristike ovog pojaavaa.
reetki izlazne cevi svi uslovi za ostvarenje negativne povratne sprege su
ostvareni. Ovakav spoj je jako popularan iz razloga sto sjedinjuje dobre osobine triodnog i pentodnog spoja. Od
vrlina triodnog spoja tu su niska unutranja otpornost, mala izoblienja, dok
od odlika pentode tu su veliko naponsko pojaanje i visok stepen iskorienja!
Radna taka izlaznih cevi setovana je
otpornikom 220 oma i potenciometrom
50 oma (automatski bias). Struja koja
protie kroz izlazne cevi je oko 120 mA
tj. 60 mA po cevi. Sprega izlaznog i pobudnog stepena izvedena je RC lanom
220n/330K.
Da bi smo pobudili push pull izlazni
stepen potreban nam je obrta faze. U
naem sluaju smo primenili obrta faze sa zajednikom katodom. Taj spoj se
nametnuo zbog mnotva dobrih osobina. Ima naponsko pojaanje, omoguava direktnu (DC) spregu sa ulaznim
pojaavaem, izlazne impedanse na
anodama su priblino iste, a za njegovo ostvarivanje potreban je minimalan
broj komponenata. Primenjena cev je

12BH7, koja zbog svoje nie unutranje
otpornosti i umerenog pojaanja ini
idealan pobudni stepen.
Ulazni pojaava izveden je sa ECC81
(12AT7). To je trioda jako dobrih karakteristika, velikog pojaanja, manje
unutranje otpornosti, sposobna da
prui dovoljno napona sa veoma irokim frekventnim rasponom. Osim toga izuzetno je muzikalna, to je od velike vanosti za ulazni pojaava.
Da bi ceo ureaj mogao da funkcionie, potreban nam je i izvor napajanja.
Njegovoj konstrukciji treba da se posveti dovoljna panja, jer od njegovog
kvaliteta u velikoj meri zavisi kvalitet
celog ureaja. Ispravljanje visokog napona izvedeno je standardnim silicijumskim diodama, dok je za njegovo
filtriranje predvien Pi filter. Prilikom
izbora filtarskih elektrolita birajte one
sa manjim ESR-om. Tu je i kolo za kanjenje ukljuivanja visokog napona.
Ono ima za zadatak da ukljui visoki
napon tek onda kada se sve cevi dobro
zagreju. Njegovom primenom produ-
Pogledajmo prvo kakve informacije

moemo da dobijemo o povratnoj sprezi. Povratnu spregu dobijamo tako to
deo signala sa izlaza vratimo na ulaz pojaavaa! U zavisnosti od toga da li je u
fazi sa ulaznim signalom ona moe da
bude pozitivna ili negativna, a u zavisnosti od toga kako je primenjena moe da bude lokalna ili globalna! Pozitivna povratna sprega koristi se u neke
druge svrhe o kojima ovde neemo da
govorimo. Dakle, negativna povratna
sprega nastaje tako to spojimo dva signala u protivfazi kako bi dobili trei korigovan signal. Time se smanjuje pojaanje pojaavaa. Dejstvo povratne
sprege moemo da vidimo na primeru
korekcije frekventnog raspona. Poznato je da se na ekstremnim frekvencijama pojaanje pojaavaa smanjuje dejstvom raznih faktora (izlazni trafo,
Milerov efekat, parazitni kapaciteti,
RC konstante sprenih elemenata...).
Kada doe do opadanja izlaznog napona na ekstremnim frekvencijama i reakcioni napon opada, te manje utie na
ulazni signal i time pojaanje pojaavaa na tim frekvencijama postaje vee.
Tako se znatno popravlja frekventna karakteristika (sl.2 i sl.3). Na isti nain,
povratna sprega utie i na konstantnost
pojaanja usled promene optereenja
(damping faktor). Poznato je da kod
zvunika impedansa nije konstantna,
ve je zavisna od elektro-mehanikih
Tehnike karakteristike
Maksimalna snaga . . . . .Pmax=25W
Frekventni raspon:
12Hz-49KHz (-1dB)
10Hz-75KHz (-3dB)
Damping faktor: . . . . . . . . . . . . . .5
Izoblienja:
THD=0,53% (1W/1KHz)
THD=1,84% (25W/1KHz)
Odnos signal/um . . . . . .S/N=80dB
Audio projekti VI - 6
svojstava zvunika. Tako, kada doe do

pada impedanse zvunika nivo napona
na izlazu pojaavaa opada, a sa njim i
vrednost reakcionog napona, pa pojaanje pojaavaa postaje vee. Time se poveava konstantnost izlaznog signala u
zavisnosti od opteretnog otpora, to
moe da se vidi na slici 4.
Kako se povratna sprega odraava na sonine karakteristike? Opte poznata je
stvar da pojaavai koji se bolje pokau
na merenjima, esto ne prolaze na slunim testovima. Akustika je jo nedovoljno ispitana!
Ako oduvamo prainu sa starih tehnikih knjiga koja datira iz pedesetih godina XX veka stei emo utisak da je negativna povratna sprega Bogom dano
udo tehnike bez koga ne moe da se
napravi valjana naprava! Ako uzmemo
u obzir da je tih godina ostala Hi-Fi
tehnika (zvunici, kablovi, kao i nosioci zvuka) bila na daleko niem nivou
nego danas, vidimo da su tada donoeni zakljuci bili vie zasnovani na merenjima nego na slunim testovima! Sa
druge strane, u proteklih deset godina
po strunoj literaturi se puno pisalo o
cevnim Single End i Push-Pull, pa ak
i o solid state pojaavaima bez povratne sprege. Neki novi autori se sada ve-
oma glasno i energino suprotstavljaju

primeni povratne sprege.
Da bi smo videli o emu se radi pogledajmo kojim argumentima se slue i
jedni i drugi.
Nekada se govorilo: Povratnom spregom proirujemo frekventni raspon,
smanjujemo smetnje, smanjujemo izoblienja, poveavamo damping faktor,
smanjujemo fazna izoblienja...
A sada moemo da ujemo: Povratnom spregom smanjujemo prirodnost,
impakt, detalje, prostornu sliku...
ta je od toga tano? Prilikom konstruisanja pojaavaa cilj nam je da dobijemo takve karakteristike da nam primena povratne sprege nije neophodna.
No, to u velikoj veini sluajeva nije
mogue. Mnogi parametri (kao frekventni raspon, harmonika izoblienja...) mogu da budu zadovoljavajui i
bez primene povratne sprege (sl.2,3,5).
No postoje i parametri koji ne mogu lako da se ostvare bez povratne sprege. To
je sigurno damping faktor, jedan od
najbitnijih parametara kod NF pojaavaa snage. Damping faktor nam govori o unutranjoj otpornosti pojaavaa,
tj. koliko je na pojaava sposoban da
se izbori sa promenama impedanse optereenja! Zvunik kao elektro-akustiki pretvara nema konstantnu impedansu ve je ona uslovima njegovim
elektro-mehanikim karakteristikama.
Da ne bi dolazilo do promene izlaznog
napona pojaavaa usled kolebanja impedanse zvunika poeljno je da damping faktor bude to vei. Kao to se vidi na sl.4 ovaj pojaava bez povratne
sprege ima damping faktor D=2. To nije zadovoljavajue, osim ako niste vlasnik veoma skupog zvunika sa izrazito ravnom impedansom. Klasine bas
refleks kutije imaju dva skoka impedanse. Jedan na rezonantnoj frekvenciji bas
jedinice, a drugi na reznoj frekvenciji.
Na tim frekvencijama bi reprodukcija
bila glasnija, te o linearnosti nema govora. Primenom minimalne povratne
sprege od 6dB stanje se znatno poboljava. Damping faktor raste na prihvatljivije vrednosti, kontrola kretanja
membrane bas jedinice znatno se poboljava, frekventni raspon raste, a izoblienja drastino padaju. Primena
ovako male povratne sprege dosta poboljava reprodukciju. Protivnici povratne sprege esto tvrde da njenom
primenom nestaju detalji u srednjem
opsegu. Treba da se ima u vidu da su ti
detalji proizvod uzdizanja dela spek-
tra usled neravne impedanse i nedovoljnog damping faktora!

Daljim poveanjem povratne sprege izoblienja postaju manja, poveava se
damping faktor, ali dolazi i do pojave
faznih izoblienja. Na ekstremnim frekvencijama dolazi do pomeranja faze
signala. Tako, kada pomeraj faze dostigne 180, povratna sprega nije vie negativna, ve pozitivna, te pojaanje raste.
Ova pojava moe da bude uzrok pojave nestabilnosti u radu. Da bi smo otklonili opasnost od oscilovanja pojaavaa moramo da smanjimo pojaanje na
kritinim frekvencijama! To postiemo
dodavanjem kapacitivne otpornosti
(Cx) u paralelu sa Rx. Vrednost kondenzatora Cx treba da se odredi eksperimentom, jer je vezana za primenjeni
izlazni transformator. Izbor Cx vrimo
tako to na ulaz pojaavaa dovedemo
signal kvadratnog oblika, frekvencije
1KHz i menjamo Cx dok na osciloskopu ne dobijemo signal sa minimalnim

ringingom (sl.6 ). Dobar izbor Cx
obezbedie nam lep kvadratni signal, a
da nam pri tome minimalno narui frekventni raspon. Poveavanjem poratne
sprege merne karakteristike se poboljavaju, ali ta se deava sa soninim karakteristikama? Ranije se mislilo da povratna sprega samo smanjuje pojaanje.
Meutim, primenom povratne sprege
dolazi i do promena zvunih karakteristika. Umanjuje se prostorna slika, impakt i brzina, a znatno se smanjuje koliina detalja.
To nas navodi na zakljuak da povratna
sprega treba da se primenjuje u umerenim koliinama sa velikom panjom i
ne treba da se slepo veruje mernim rezultatima. Merni rezultati su tu da nam
pokau da pojaava ispravno radi, a
pravu teinu imaju jedino sluni testo-
vi. Pravi rezultati dobijaju se sa puno isprobavanja razliitih varijanti i puno

sluanja! Izgled i raspored harmoninih
izoblienja (sl. 7) takoe nam govori o
tome kako ureaj radi! Iskusniji graditelji mogu ak i bez sluanja da vide kako ureaj zvui iz analize spektra, i na
osnovu nje da otklanjaju eventualne nedostatke i anomalije!
Evo i par korisnih saveta koji mogu da
vam pomognu pri gradnji. Da bi smo
uspeno zapoeli gradnju pojaavaa
potrebno je prvo da se skupe svi delovi na gomilu. Zatim treba da se pristupi izradi asije. Treba da se obrati panja
da raspored komponenata bude takav da
vodovi budu to krai. Tek kada su sve
rupe izbuene pristupite montiranju
komponenata i tampanih ploa. Poveite vodove grejanja, vodove mase, pa
tek onda veite signalne vodove. Puno
panje posvetite vezivanju mase. Loe
tenciometra od 50 oma. Imajui u vidu

da se izlazne cevi uparuju sa 5% tolerancije, ovakvo podeavanje dobro doe. Ako ste primenili povratnu spregu
potrebno je jedino da se podesi vrednost kondenzatora Cx na ranije pomenut nain. Izgled gotovog ureaja moe da se vidi na slici 8. Kada je sve gotovo, treba da se izvre merenja pre sluanja. Rezultati sa povratnom spregom
od 6dB bi trebalo da budu sledei:
Ve sam rekao da ovaj pojaava ima vrhunski odnos kvalitet cena, te o slunim
testovima neu da govorim. Ostavljam
vama da pojaava napravite i sami doete do zakljuaka.
oiene mase mogu da budu uzrok bru-
mo polako da pustimo pojaava u rad.
janja. Kada je ceo pojaava oien pro-
Nisu potrebna nikakva posebna pode-
verite (ako treba i vie puta) da li je sve
avanja, osim ujednaavanja mirne
povezano kako treba! Ako jeste, moe-
struje izlaznih cevi pomou ianog po-
Za sva pitanja vezana za konstrukciju

moete da se obratite
na e-mail: pikaudio@eunet.yu
Autor: Petar Filipovi, P&K Audio
Hiperbolina horna sa
koaksijalnom asijom
Zvuna kutija tipa horne sa 30 cm

zvunikom iz koje izlaze veoma
duboki basovi mora da se dobro prorauna (inae bi bila ogromna).
Ovo moe da se zaobie korienjem izvesnih zahvata. Ako zvunik koristi zidove sobe kao nastavak
horne onda moe da se napravi relativno malo kuite. Data je konstrukcija takvog kuita. Izlaz horne je unazad sa bokova. Postavljanjem tog izlaza prema zidu dobijamo optimalnu povezanost prema
prostoru.
Ko se dohvati prorauna bas horne

pre ili kasnije dodje do saznanja da
svakoj horni teoretski nedostaje potrebna veliina, pa mora da se ide na
kompromis. Bas horna podnoljive
veliine, znai sa 100 ili 200 l zapremine raunski dosee donju graninu frekvenciju od 70 do 80 Hz. Izlaz
iz dileme lei u uzimanju u obzir prostora u koncept horne. Tada slualac
ne sedi ispred, nego u svom zvuniku. Kako to dobro funkcionie kod
horne objanjeno je i dokazano na
primeru Eckhorn-a.
Ne moe svako da zauzme uglove
svoje sobe da bi tamo postavio zvunike. Ovde je obraen takav koncept
horne koja optimalno deluje u blizini zida. Kao pogonski zvunik koristi se Hi-Level-Koax RX 300 sa velikom korpom od 30 cm, koji doputa
da dimenzija prostora bude razumna.
HORNA HIPERBOLINOG
OBLIKA
Izbor je pao na hiperbolinu konstrukciju oblika horne. U poredjenju

sa eksponencijalnom hornom zahteva manje kuite. Konstrukcija je
proizala iz korienja programa za
kompjutersku simulaciju Armina Josta, kojim se mogu tano proraunati razliiti sistemi. Rad sa ovim programom doveo je do novih saznanja.
Za odgovarajui bas zvunik potrebna je horna sa veoma velikom povrinom grla horne. Zato se u ovom
sluaju koristi 100% povrine membrane kao preseka grla horne, umesto
uobiajenih 50 do 70%.
UKLAPANJE U PROSTOR
Iz perspektive se
prepoznaje kako
zvuk ide od izvora zvuka na dole
pa iza.
zida, tada pod i zid predstavljaju nastavak horne. Na ovaj nain dostie se
donja granina frekvencija od 30 Hz.
Postavljajui je u ugao nisu dobijeni
zadovoljavajui rezultati. Ona je nazvana "Zidna horna" zato to zavisi od
karakteristika prostora.
TONSKA SKRETNICA
TREEG REDA
Traenje prave tonske skretnice vodilo je do raznih ogleda koji nisu zadovoljili kao sa 12 dB filtrom do jedne
dobre konstrukcije sa slabljenjem od
18 dB po oktavi. Na ovaj nain postavlja se optimalan prelaz izmedju visokotonca i niskotonca. Odgonetnuta je vremenska karakteristika ovog
sistema. Odziv Hevisajdove funkcije
ne spada u dvosistemske zvunike.
Vie odgovara zvuniku punog ujnog opsega. Ima samo jedan maksimum pa dalje ravnomerno opada.
OPIS ZVUKA
Na osnovu ove vremenske karakteristike dobija se izvanredan prostorni

kvalitet kakav je poznat iz sistema
"Fullrange" (punog ujnog opsega).

Kutija nudi preciznu kvalitetnu kopiju prostora, a tano preslikava prostor
ne prezajui da prosvetli iroke i duboke prostore. Tonalitet deluje ubedljivo. Harmonini karakter zvuka
osigurava optimalne rezultate sa razliitim muzikim pravcima. Naroito melodije zvue vrlo realistino. Interpretatori su ispred polja instrumentala i ostaju ispred osnovne linije kutije. Dobija se utisak ogromne
dinamike sistema koja postoji od najslabijih tonova. Zvunik proizvodi
basove lako i gipko, to je tipino za
horn-sisteme sa visokim stepenom
korisnog dejstva. U dubokotonskom
opsegu Hipo horna gotovo dostie
Eckhorn sistem. Ovim prevazilazi
svoju konstrukciju.
Pored snanih pojaala, probali smo
Hipo hornu na pojaalu sa cevima
EL34 u izlazu i jedva 30 W izlazne
snage po kanalu. Zvunik je bio nenadmaan u spoju sa korektorom impedanse, obzirom na ne ba jako pojaalo. Ton je bio puniji i sa vie topline, ne gubei od svoje preciznosti
i tane prostornosti.
ZAKLJUAK
Da li je Hipo horna jedan vei ili manji zvunik? Mereno zajedno sa prostorom on je ogroman. Mora se voditi rauna da bi trebalo da stoji ispred zida. Mereno kvalitetom dubokih tonova koji idu do ispod 30 Hz i
znaajne dinamike ovaj tip pripada
velikim zvunicima sa ubedljivo snanim zvukom.
Da bi se uklopila u prostor horna poseduje dvostruki izlaz sa bokova unazad. Ako se postavi neposredno ispred
Pogled kroz otvoreno kuite u horni

pokazuje
izgled
unutranjosti. Postoje dva paralelna
segmenta horne koja izlaze pozadi levo
i desno iz kuita.
Rastavljeni visokotonac pokazuje sklop

membrane i pokretnog kalema koji se otpozadi privruje vijcima za magnetski
sistem.
Ispod potisne komore

uspravna
pregrada deli hornu na dva paralelna sistema. Istovremeno stabilizuje zvuni zid.
Tonska skretnica profesionalca

Firma Mundorf je za Hipo
hornu konstruisala i napravila
tonsku skretnicu. Opremila ju
je sa najboljim komponentama
koje poseduje: kalemima sa
bakarnom folijom i Supreme
Cap kondenzatorima.
potrebno buenje, jer se elementi nalaze sa provodne strane ploe. Premoavanje polja
preuzima povezivanje elemenata. Kod velikih rastojanja i
zajednikih signala kao to je
masa koriste se bakarni provodnici. Kalemovi se privref firme Rajmund Mundorf uju mesinganim odstojnicirazvio je vrlo efektan montani ma i plastinim vijcima. Konsistem. Koristi specijalne uni- denzatori se uvruju plastiverzalne tampane ploe koje nim vezicama.
imaju etvrtasta provodna poMundorf ove tonske
lja u centimetarskom rasteru.
skretnice pravi po poPrikljuni krajevi elemenata rudbini. Svaka skretmogu se tako saviti da se lako nica moe praktino i
mogu zalemiti. Pri tome nije
brzo da se sastavi, u zavisnosti

od korisnika. Moe da se izabere izmedju razliitih klasa i
odnosa cena i kvaliteta delova.
Skretnica za Hipo hornu je u
ovoj izradi 250 evra. Samogradnjom bi se utedelo 40%, jer
delovi kotaju 150 evra, ukljuujui i tampanu plou.
PRORAUN HIPERBOLINE HORNE
UNUTRANJE OIENJE
Za oienje Hipo horne odabran je
srebrni kabl "Voodoo Cable" firme
Dope Sounds. Kabl je povoljne cene. Ima teflonsku izolaciju i presvuen je poliuretanom. Dobro odgovara Hipo horni, slae se sa zvukom
dubokosrednjetonskog opsega i jasnim visokim. Slae se sa voluminoznim karakterom zvunika. Naravno da bi i bakarna ica dala isti rezultat ali je srebro ipak srebro. Skupi delovi skretnice, kao to je bakarno folijski kalem i Supreme Cap su
na listi prioriteta u odnosu na srebrni kabl.
Za spoj izmedju zvunika i pojaala
bitno je uzeti to krai kabl. Zanemarljive je unutranje otpornosti od
0.05 oma/m, pa nema nikakvog smisla vea rastojanja premoavati icom od 0.64 mm2.
Horne slue za poboljanje stepena korisnog dejstva proizvoljnih izvora zvuka. Horne po hiperbolinom zakonu tede prostor. Karakteristika da ovakve hiperboline horne tede prostor sastoji se u tome to se u poetku polako produuje, da bi se na kraju brzo otvorila. Proraun je na osnovu
korienja hiperbolinog kosinusa. Jednaina glasi:
A (x) = A 0 / 2 (1 + cosh(mx))
A 0 je presek horne u nekom delu, "x" je pozitivna ili negativna vrednost koordinate duine, gde je x = 0 kod A 0.
Konstanta "m" predstavlja konstantu horne koja se rauna
na osnovu eljene donje granine frekvencije " c"
c = mc / 4
Unutranja zapremina hiperboline horne lako se rauna po
obrascu:
V = A h / 2 (l + (sinh(ml) / m))
U ovoj formuli A h oznaava povrinu grla horne, a "l" duinu horne. Na ovaj nain izraunata zapremina nee se slagati sa zapreminom Horn zvunika. Odstupanje od idealnog
oblika horne, neiskorieni uglovi i istisnuti vazduh u unutranjem delu kuita utiu u proraunu sa oko 30 %. Od poetka je potrebno paljivo raunati da bi se dobila stvarna
predstava o veliini horn zvunika.
Hipo Horna / Rezultati merenja
ODNOS PRITISKA ZVUKA I UESTANOSTI - VISOKOTONAC, DUBOKOTONAC, SABVUFER I ZBIR

MERENO U OSI
Visoko i dubokotonac kod 2 kHz se
isto povinuju filteru od 18 dB .
Zbirna kriva ide zadivljujue srazmerno sve do 20 kHz
ODNOS PRITISKA ZVUKA I UESTANOSTI - VISOKOTONAC, DUBOKOTONAC, SABVUFER I ZBIR

MERENO POD UGLOM OD 30
Izvan ose simetrije karakteristike
pravca dubokotonca smanjene su
kod 2 kHz. Visokotonac kod 10 kHz
poinje sa presudnim zraenjem.
SPEKTRALNA KARAKTERISTIKA
Lagani rezonantni nedostaci u srednjetonskom opsegu, ali sve ukupno
brze i veoma ravnomerne oscilacije.
ODZIV ODSKONE FUNKCIJE

Izvanredna vremenska karakteristika. U odzivu su spojeni u celinu
visokotonski i dubokotonski impuls.
KLIR FAKTOR KOD 90 DB SA

USREDNJENIM NIVOOM ZVUKA
U osnovnom i sredjetonskom opsegu postoje mala izoblienja. U dubokotonskom i visokotonskom opsegu
su izoblienja na viem nivou.
NIVO PRITISKA ZVUKA U OSI I

ISPOD 30
U srednjetonskom opsegu vlada izraena karakteristika pravca usled velike dubokotonske membrane. U osi
simetrije imamo lako potonue uestanosti. Izvanredno za veliki koaksijalni zvunik.
Najbolja dubokotonska karakteristika dobija se postavljanjem ispred zida. Kada je u slobodnom

prostoru duboki bas iezava. U
uglu vlada oskudica gornjih basova. Svaki prostor poseduje sopstveni akustini profil. Ovo ne mora da va i za svaki okolni prostor.
Eksperimenti su u svakom sluaju po eljni.
ODNOS IMPEDANSE I UESTANOSTI BEZ I SA KOREKTOROM

IMPEDANSE
Za ljubitelje cevnih pojaala neto
zanimljivo: Kriva impedanse izravnava se uvodjenjem ulaznog kola.
R2, C4 i L4 redukuju oscilacije impedanse iznad 100 Hz na nivo izmedju 6.3 i 14 oma. Cevna pojaala
imaju korist od konstantne izlazne
impedanse i raskono nagradjuju
harmoninim tonovima. Tranzistorska pojaala sa visokim faktorom
priguenja nemaju koristi od korekcije impedanse.
Naziv: Hipo horna

Dimenzije
xVxD
400 x 1100 x 600
Neto zapremina dubokotonca

164 l
Princip rada kuita
Hiprebolina horna
Parametri horne
Ah = 530 cm2
Am = 1070 cm2
L = 2.4 m
m = 0.72
fg = 20 Hz
Nominalna impedansa
8 oma
Minimalna impedansa
6.8 oma / 190
Hz odnosno, 6.3 oma/1265 Hz
Osetljivost (2.83 V, 1 m): 94.5 dB
Granina frekvencija
2000 Hz
Cena po zvunoj kutiji
Koaksijalni zvunik
600 DEM
Delovi tonske skretnice
(bez korektora impedanse) od 65 DEM
Izrezano drvo MDF
grubo
130
DEM
Ostalo
50 DEM
Ukupno
845 DEM
Napomene za izradu
Delovi kuita sa odgovarajuim zakoenjima ivica se po pravilu ne mogu da dobiju na tritu. Ko ima nekakvu stolarsku
testeru moe to i sam da napravi. Pomo-
u freze mora da se radi iz dva puta, jer

freza ima hod od 10 mm u jednom prolazu. Pri izradi komada broj 10 se mora
naroito paljivo raditi zbog toga to se lepljenjem spaja sa est povrina.
Zvunici: 1 koaksijalni zvunik Hi-Level
RX-300
Priguenje
Potisna komora i poetak horne presvlae se prvo sa 20 mm filcom (oko 0.5 m2
po kutiji). Komora sa tonskom skretnicom vrlo vrsto se ispunjava poliesterskom vatom ili sundjerom (korienjem
ostataka!) po potrebi (za voluminozniji
zvuk). Poetak horne se zatim ispunjava
prirodnom vunom. U ekstremnim sluajevima treba da se ispune prirodnom vunom i usta horne.
Unutranje oienje :
Srebrni kabl "Voodoo Cable" od firme
"Dope Sounds" iz Koblenca ili zvuniki
kabl 2 x 2.5 mm2
Iza zvunika se nalazi komora za tonsku
skretnicu, koja se uvruje pomou materijala za ispunu (poliesterske vate ili
sundjera)
Vijci: 8 komada mainskih M5 x 20 sa maticama
Tonska skretnica:
Materijal za zaptivanje
Samolepivi sundjer u trakama
Prikljuci:
Pol-kleme ili odgovarajue prikljuno
polje. Dozvoljen je slobodan izbor. Dobru ulogu ima deo broj 13. Kleme se nalaze u otvoru horne (kao u ogledalu kod
oba zvunika). Odatle vodi komad kabla
duine 1.1 m do tonske skretnice, pa nije potrebno posebno provodjenje kablova. Unutranje oienje postavlja se pre
lepljenja zadnje ploe kroz uvodnik koji
se privruje na deo br. 8.
lan za prilagodjenje impedanse (L4, C4,

R2) ima smisla i potreban je samo kod korienja cevnog izlaznog pojaala.
Karakter basa dobija se postavljanjem

zvunika u odgovarajui poloaj (prema
zidu ili u uglu sobe) kao i priguenjem grla i usta horne.
Lista delova
MDF 19 mm
broj dela
komada opis
1
2
3
4
5, 6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
1
1
1
1
2
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
1
prednja ploa
poklopac
zadnja ploa
pod
stranice
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
pregrada
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
ugaona dijagonala
dimenzije u mm
kosina
1100 x 400
562 x 400
1100 x 400
562 x 400
1062 x 562
227 x 362
357 x 362
227 x 362
197 x 362
230 x 362
630 x 203
359 x 362
381 x 154
340 x 381
74 x 381
49,5 x 381
124 x 362
125 x 362
141 x 362
151 x 362
95 x 203
95 x 381
70 x 381
110 x 381
60/60
30/30
45/45
45/45
45/45
45/45
45/45
45/45
45/45
45/45
Hibridni cevno/tranzistorski
jednostrani pojaava
Jednostrani hibridni pojaava snage u A klasi kombinuje najbolje osobine iz oba sveta: topli
zvuk cevi i tehnoloke prednosti dananjih monih MOSFET komponenti.
Mnogo godina su pojaavai snage
koristili samo vakuumske cevi, dok
dananji moderni pojaavai skoro
iskljuivo koriste tranzistore. Cevni pojaavai rade na istim principima kao i tranzistorski pojaavai, ali je unutranja konstrukcija
znaajno razliita. Uopteno govorei, cevi rade na visokim naponima i daju malu struju. Nasuprot
njima, tranzistori rade na niskim
naponima, ali mogu da daju veliku
struju. Takodje, cevni pojaavai
rasipaju mnogo energije u formi
zagrevanja, i generalno nisu mnogo efikasni.
Jedna od najupadljivijih razlika izmedju cevnih i tranzistorskih pojaavaa je ta to cevni pojaavai
imaju potrebu za izlaznim transformatorima. Usled velike izlazne
impedanse cevnog kola ono generalno zahteva da transformator na
pravi nain prosledjuje snagu na
zvunik. Veoma kvalitetni audioizlazni transformatori nisu teki samo za dizajniranje, ve esto moraju da budu i mnogo veliki, teki
i skupi. Sa druge strane, tranzistorski pojaavai ne zahtevaju izlazni
transformator i stoga su efikasniji,

manji i imaju manje potrebu za periodinom zamenom.
Mnogi ljudi veruju da kvalitet akustike cevnih pojaavaa moe da
bude istovremeno i superiorniji i
da istovremeno poseduje jedinstvene karakteristike. Ono to je sigurno je injenica da izmedju cevnih i tranzistorskih pojaavaa, postoji razlika u akustici.
KOMBINOVANI RAD
Namera pri izradi ovog hibridnog

pojaavaa (Slika 1) je da se kombinuju najbolje karakteristike iz
cevne i tranzistorske tehnologije.
Cevi nude potpunu i vernu reprodukciju zvuka, bogatu detaljima,
brilijantnu jasnou i precizno praenje kompleksnih talasnih oblika.
One su takodje bolje u reprodukciji dubokih basova i proirenih,
slatkih i prirodno visokih tonova.
Tranzistori su u stanju da pobudjuju ak i teke zvunike pri emu
obezbedjuju ubedljive bas karakteristike.
U hibridnom pojaavau je postignuta ravnotea: melodinost cevnog ulaznog stepena i niskoumni
tranzistorski izlazni stepen. Takvo
reenje zadrava mnogo od dobrih
karakteristika cevi, ali i dalje obezbedjuje bolju spregu sa modernim
zvunicima.
HIBRIDNO KOLO
Slika 1. Uopteni dijagram hibridnog pojaavaa
Kolo sa slike 2 je jednostavan dizajn koji u sebi sadri interesantne

ideje kao to je Erno Borbelijev rad
cevi pri niskim naponima 1 i ReinAudio projekti IV - 16
hard Hofmanov Zen izlazni stepen

sa diferencijalnim napajanjem 2.
Hibridni pojaava je dvostepeni,
DC spregnuti, jednostrani pojaava klase A, sposoban za oko 30 W
snage na optereenju od 8 W, ili 15
W na optereenju od 4 W. Moete
lako da poveate izlaznu snagu vezivanjem u paralelu vie izlaznih
MOSFET komponenti sa njihovim
pridruenim izvorom struje. Takvi
paralelni uredjaji e uveati faktor
priguenja i smanjiti zavisnost od
impedanse optereenja.
Stereo pojaava sa dva izlazna
MOSFET uredjaja po kanalu proizvesti e vie od 50 + 50 W iste
korisne snage klase A na optereenju od 6 do 8 W. Pod takvim uslovima, usled rada u klasi A, stereo
pojaava disipirae vie od 300 W,
tako da mora da se koristi odgovarajui hladnjak (sa termalnom otpornou od bar 0.2 C/oma) i odgovarajue kuite sa dobrom ventilacijom.
Ulazni stepen bazira se na cevi sa
6DJ8 / ECC88, dualnom triodom
u diferencijalno - pojaavakoj
konfiguraciji. 6DJ8 je izabran zbog
njegove linearnosti i dobrog rada
pri anodnom naponu od 35-40 1 V.
Za 6DJ8 / 6922 / ECC88 / E88CC,
magnetna provodnost je konstantna unutar 20% od 0.4 mA do bar 6
mA i nastavlja da bude ravna do 15
mA. Radna struja izabrana je od 35 mA za svaku polovinu stepena, a
anodni napon je od 35-40 V, kako
bi se odrala disipacija ispod nominalne vrednosti od 1.8 W. Moe da
se postigne skoro sve to se eli
ukoliko je karakteristika 6DJ8 na 5

mA ili nia.
Struja katode dobija se iz izvora
konstantne struje Q3, dok Q1 i Q2
formiraju aktivno optereenje ili
strujno ogledalo. Aktivno optereenje obezbedjuje da anodne / katodne struje obe triode budu skoro jednake, ime se postie izvrsno
ponitavanje distorzije drugog harmonika i doprinosi da obe triode
linearizuju rad i poveaju common-mode rejection i slew rate.
Sa P3 moe da se podesi prednaponska struja na 1 do otprilike 7
mA, a P1 kontrolie izlazni ofset
napon koji moe da se podesi na
vrednost koja je blizu 0 V.
Slika 2. ema hibridnog kola
IZLAZNI STEPEN
Izlazni stepen se sastoji od jednog

ili vie P-kanalnih MOSFET tranzistora u jednostrukoj konfiguraciji klase A, sa zajednikim izvorom,
slinih Nelson Pass Zen pojaavau (za vie detalja pogledajte Internet stranicu http://www.passlabs.com/zenamp.htm). Struja
tranzistora dobija se sa izvora konstantne struje Q4, koja razvija 3 A
mirne struje upotrebom specifine
vrednosti otpornika R14. Moete
da eksperimentiete sa razliitim
vrednostima za mirnu struju promenom vrednosti otpornika R14 u
formuli Id = (Vz Vgs) / R14 =
0.9 / R14. Kada definiete razliite
vrednosti mirne struje, morate da
uzmete u obzir nominalne vrednosti MOSFET izlaznih komponenti. U optem sluaju, stepen klase
A mora da obezbedjuje struju ne
manje od 50% veu nego to e da
vue optereenje.
Celokupno pojaanje zatvorene
petlje pojaavaa je oko 20 i zavisi
od vrednosti otpornika R8 i R9. Na
taj nain ulazni signal od 1 V pobuivae pojaava do njegove pune
snage, tako da e izlazni nivo tipinog CD plejera da bude dovoljan
za pobudjivanje pojaavaa. Moe-
Slika 3. Predlo eno napajanje

za hibridni pojaava
te da izraunate razliita pojaanja

upotrebom sledee formule Av =
1 + (R9 / R8).
NAPAJANJE
Svaki kanal hibridnog pojaavaa

zahteva napajanje sposobno da da 35+35V DC/6 A za glavni pojaava i regulisano napajanje od 6.3 V
DC/0.5 A za grejae cevi. Napajanje glavnog pojaavaa mora da
ukljui 20-amperski diodni / mosni
ispravlja kako bi podralo konstantnu struju od 3 A ili veu. Slika 3 prikazuje ematski prikaz napajanja za ovaj pojaava.
REZULTATI
Hibridni pojaava daje ravnu kaAudio projekti IV - 17
rakteristiku u celokupnom audio frekventnom opsegu. ak i sa neefikasnim zvunicima, moe da se

uiva u jasnoi i muzikim detaljima, naroito kada je na njega direktno povezan CD plejer. Sa jednim izlaznim uredjajem pojaava
obezbedjuje do 20 W sa THD ispod 1%, ali e bolje da radi sa drugim paralelno vezanim izlaznim
stepenom.
Reference
1 "Low-Voltage FTube / MOSFET
Line Amp", GA 1/98
2 "The Zen Couisins," AE 4/98
Dampiranje zvunih kutija

Funkcija dampiranja zavisi od primene i konstrukcije zvune kutije.
Sa izuzetkom zvunikih kablova, nijedna druga audio komponenta ne unosi vie

primesa i uticaja nego ispuna kutije. Deo konfuzije potie od nerazumevanja razliitih zahteva za razne i drugaije primene. Neki materijali funkcioniu dobro u
veini sluaja, dok drugi daju vie psiholoka zadovoljstva nego akustike koristi.
Takoe se moraju uzeti u obzir i cena, proizvodljivost i stabilnost. Sva

mudrost lova na vetice poinje razumevanjem razliitih koristi od ispune kutija, koje variraju od tipa gradnje. Kada se odabere pravi tip ispune
i ona dobro izvede, ona moe usporiti brzinu zvuka, poveati akustiku
usaglaenost i oslabiti oblast srednjih
tonova dok u isto vreme poboljava
niske frekvencije (slika 1 i 2).
TA SE DEAVA IZA MEM BRANE ZVUNIKA?
Pre dve godine, tokom rada na nekom

projektu u postrojenju za proizvodnju zvunika u Manili, jedan od ininjera, je pitao za komentar u vezi
dijagrama odziva na impuls novokonstruisanog visokotonca. On je bio
oigledno neravan, a produeno vreme smirivanja sigurno ne moe biti
osobina visokotonca poboljane konstrukcije i sa balansiranim pogonom.
Ininjer je znao da mikrofon za testiranje ima perfektnu reakciju na impulse, jer je testiran u BELL laboratorijama. Osumnjiena je ispuna od
akrilnih vlakana u novoj kutiji koja je
bila na testu. Primetivi ruiastu graevinsku izolaciju koja je pokrivala
tavanicu postrojenja, konstruktori su
akrilnu ispunu kutije zamenili sa
njom. Nakon stavljanja staklene vune u test kutiju i ponovnog merenja
uoili su da je produeni odziv iz
prethodnog dijagrama nestao. On je
bio posledica osobine da akrilna vlakna loe apsorbuju srednju oblast!
Zamiljajui da je simulirani odziv
njegove konstrukcije podesan, mladi
inenjer za zvunike, naoruan samo

programom za modeliranje niskih
frekvencija, moda bi pokuao da izostavi kompletnu ispunu. Uostalom,
ionako niko ne vidi tu ispunu! Ininjer, veteran, zna bolje. Neravnost u
srednjem delu i primetna reakcija na
impulse javlja se kad se izostavi ispuna kutije.
Ako polovina energije dolazi od zadnje strane membrane zvunika, energija tog zadnjeg talasa mora nekuda da ode. U kutijama kao bas refleks
koristi se konstruktivno deo niske
frekvencije zadnjeg talasa, zatvaranjem u beskrajni lavirint sa tenjom
da se udalje.
Iako konstruktori pri dizajniranju
specificiraju ispunu kutija, primeuje se da ih kineski proizvoai ne stavljaju. Uteda u ceni je bila zanemarljiva, ali pad perfomansi dramatian!
Izostavljanje ispune u jevtinim, audio
proizvodima je trend proizvoaa,
pokazujui isto nerazumevanje vanosti ove komponente. Poto ispuna kutije razumljivo utie na reakciju u oblasti niskih frekvencija, njen
uticaj na bistrinu u srednjoj oblasti
nije potpuno razumljiv. Posebno u
oblasti malih satelitskih kutija (sa woofer-ima prevedenim u srednjetonce), mnogo energije je upijeno sa zadnje strane membrane.
FUNKCIJA ISPUNE KUTIJE ZA

RAZLIITE TIPOVE KUTIJA
Dakle, koja ispuna je najbolja za koju primenu? Pogledajmo na zahteve

pri dizajnu kutija, procenimo dizajnerske opcije i prodiskutujmo cenu i

performance.
ZATVORENA KUTIJA
Apsorpciona ispuna u zatvorenoj kutiji ima vie funkcija. Poveava akustiku usaglaenost, smanjuje rezonanciju dubokih tonova u kutiji, poveava otporno priguivanje i smanjuje Q faktor sistema. Apsorpcija na
viim frekvencijama priguuje tonalitet kutije, omekava vie frekvencije i odziv trazijenata. Poveanje gustine ispune naglasie sva tri efekta.
Poto cena ispune moe postati znaajna sa veim obimom akustike apsorpcije, ostavlja se ininjeru da prilagodi cenu. Najee, ta se ne vidi
o tome se ne misli, pa proizvoae
najvie brine profit. Sa druge strane,
raunovoe ne znaju nita o kondenzatorima i zavojnicama, odnosno,
znaju da se sa time prave neki zvunici! Oni moraju da shvate da je adekvatno dampovanje neophodno za
optimalne performanse sistema, tako
da ispuna nije komponenta koja se
moe izostaviti, o emu rukovodstvo
fabrike ne zna nita.
LUNE I PASIVNO
ZRAEE KUTIJE
Generalno, otvorene kutije su samo

toliko obloene apsorpcionim materijalom da pomognu disipaciju srednjetonske energije i potisnu tonalitet
kutije. Sledei taj princip apsorpcija
niskih frekvencija je beznaajna. Ponekad, jedan deo otvorenih kutija je
Crte 1: Frekventni odziv bez ispune (puna linija) i sa ispunom

(isprekidana linija)
obloen, dok je drugi ispunjen. Takvim prilazom, akustika usklaenost

kutije moe biti poveana, ako se posmatraju efekti priguenja na niske
frekvencije. Bez obzira na to, nasuprot starom aperiodinom tipu kutija, ispuna ne treba da smeta otvoru i
remeti podeenost otvora. Poto je
poeljna najvea mogua oblast otvora da bi se zadrala niska frekvencija
otvora, uoava se da moderni, linearno-usaglaeni pasivni-radijatorski sistemi mogu imati ovde neznatnu
prednost, posebno u dvosistemskim
kutijama sa visokom prelomnom takom.
Crte 2: Impedansa bez ispune (puna linija) i sa ispunom (isprekidana linija)
skrati, a da se sauva ista podeena

frekvencija. Idealno, ispuna treba da
propusti energiju niskih frekvencija,
to moe da se koristi za poboljanje
izlaza niskih frekvencija dok se potiskuje usaglaenost kutije na viim frekvencijama. Granini sloj ispune kojim se oblau zidovi vri tu funkciju,
relativno malim usporenjem transmisione brzine, u poreenju sa potpuno ispunjenom linijom.
BAS HORNE
Dizajneri ovih kutija takoe esto izostavljaju apsorpcioni materijal, ne

pominjui ukrtanje, preputajui
prirodi akustikog filtra da sam po sebi bude dovoljan. Dok ova smicalica
ima prednost u niskoj ceni konstrukcije, nita ne spreava razumnu primenu ispune u konstrukciji kutija
propusnika opsega. Otvorena sekcija
moe biti poravnata, jer usaglaavanje
i efekti priguenja treba da se uzimaju u obzir u zatvorenom delu sekcije
propusnika opsega.
Zadnja komora u veini bas horni treba da se tretira kao zatvorena kutija,
punei se do ispod odseka horne.
(Kod horni u oblasti propusnika opsega, zadnja komora ima drugaiji
uticaj). U svojim Pataxial zvunicima
(koaksijane horne) Dr. Eugen Patronis iz Georgija Tech zidove niskofrekventne horne oblae Sonex-om i
pri razvoju hiperboline bas horne u
1970, Richard Long je naao da na
efektivan uticaj rezonance priguenja
ima stavljanje vrlo malo ispune u grlo horne. Naravno, ako je stub vazduha u dugoj i sporoireoj hiperbolinoj horni vii nego pokretaka dijafragma, bolje mesto za smetaj akustike ispune je u uima sluaoca.
AKUSTIKI LAVIRINT I
TRANSMISIONE LINIJE
VISOKOTONCI
I SREDNJETONCI
PROPUSNIK OPSEGA
Ispuna u transmisionim linijama ima

dvostruku funkciju: smanjuje brzinu
zvuka i apsorbuje energiju u srednjoj
oblasti. Usporenjem transmisione
brzine, linija moe mahaniki da se
U cilju poravnanja frekventnog i vremenskog odziva kod srednje i visokotonskih jedinica tipa kupola, prostor
iza kupole se esto puni ispunom. Pri
ovakvoj primeni, u dodavanju akuAudio projekti VI - 20
stikih performansi, treba razmiljati o mehanikim i termalnim pitanjima. Ispuna e napraviti vie tete nego dobrog ako se pomera iz svoje pozicije, ili jo gore, ako se topi ili sagoreva pri snanim optereenjem.
Sreom zapremina ispune je mala pa
uticaj cene ima mali znaaj.
Mada sada nije uobiajeno, otporno
priguivanje kupolastih srednjetonaca (postie se pozicioniranjem ispune u ravni kupole korienjem produnog metalnog poklopca) koristi se
u nekim komercijalno uspenim projektima. Akustika istraivanja beebutt srednjetonca (slika 1) koji je korien u AR3 i poznatijem AR303, je
primer ovakvog prilaza. Primetno
umekavanje reakcije je prvenstvena
dobit, ali kozmetika i mehaniko reenje su korak unazad. Ovaj metod
radi dobro sa konusnim srednjetoncem sa B/W Nautilus dajui sjajan
primer.
TIPOVI
MATERIJALA ZA ISPUNU
Imamo dve osnovne kategorije ispune, pena i vlakna. Svaki tip ima svoje
prednosti i nedostatke.
PENE
Polyether i polyester pene sa otvorenim elijama imaju sline osobine, u

kojima gustina pene i struktura elije utiu na akustike performanse.
Prvenstvena prednost pene je lako rukovanje. Penasti materijal se obino
see (vruom icom ili noem) prema potrebi u fiksne, postojane geometrijske oblike, napravljene za lake uvanje, inventarisanje, rukovanje,
sklapanje itd.
Pene tee manjoj apsorpciji niskih
frekvencija u odnosu na vlaknaste
materijale, mada, su dobici ogranieni u zatvorenim kuitima na niskim
frekvencijama. Mogu da se otete izlaganjem UV zracima, gljivicama,
ozonu i sl., ali to se ne dogaa u zatvorenim kutijama ili pasivnim radijatorskim sistemima, gde je oblaganje
penom na prvom mestu. Male kockice pene se esto koriste ispod dijafragme kupolastih visokotonaca i
srednjetonaca, gde je poeljan stabilan materijal i geometrija.
VLAKNA
Veliku grupu vlakana koja se koriste

u akustici ukljuuju akrilna, vunena
i staklena vlakna. Duina vlakana,
tekstura, prenik, fleksibilnost i gustina pakovanja su najvaniji akustiki parametri za dati tip vlakna. Optimalna geometrija vlakna daje najbolje rezultate, mada obraanje panje
na takve detalje poveava cenu iznad
uobiajenih tipova.
Vuna je skupo vlakno. S druge strane
ako se pravilno primeni ima izvanrednu akustiku karakteristiku. Ona
je materijal za zahtevne audiofile kojima cena nije problematina.
Mada je kao kult dugodlaka vuna runo iana, (u kasnu jesen nakon jakih
kia), ona ima mnogo praktinih
ogranienja. Vlakna se mrse, teko je
dobiti pakovanje sa konzistentnom
gustinom i zapreminom, itd. Kao

praktian materijal za ispunu, nije za
poetnike.
cifinim osobinama koje se koriste za
Staklena vuna je malo ili srednje cenjen materijal sa dobrim pa i izvanrednim osobinama. Staklena vuna se
koristi u formi seenih ploa sa specificiranom debljinom i gustinom.
Kada je na raspolaganju polutvrda staklena vuna, njoj generalno nedostaje
postojanost pene na usitnjavanje. Staklena vlakna su prilino krta, posebno kada su prisutna velika ukrtena
vlakna, i za razliku od vune ili akrilnih vlakana, sklona su lomljenju.
dva razliita tipa vlakana omotanih je-
Svako ko je nekad radio sa staklenom

vunom moe potvrditi, da je glavni
nedostatak nepovoljna reakcija koju
moe da izazove, kao grebanje i alergijske reakcije.
Ovaj materijal ima superiorne karak-
Postoje i vrste sa smanjenim grebanjem. One su braonkaste boje i slue kao zamena za utu staklenu vunu,
i mogu se nabaviti u razliitim debljinama i gustinama.
visoke akustike performanse. Selekcija zvuka je postignuta korienjem

dan oko drugog nasuminim uvrtanjem i zakrivljenim oblicima vlakana.
Najee se akustiko jezgro moe
opisati kao sintetika verzija vune.
Prenik vlakana je tako odabran da ne
budu otra, kao to je i smola od koje se izrauje odabrana da minimizuje alergijske reakcije.
teristike u odnosu na cenu dugovlaknaste vune. Ovo je ininjerski

proizvod, pa predstavlja sklad njegovih kritinih parametara i raspoloivosti, za razliku od vune, koja je originalno predviena da sauva toplinu
ovce. On je prilino elastian tako da
nema tendenciju da se mrsi kao du-
Akrilna vlakna su sa srednjom cenom

i dobrim akustikim osobinama, zavisnim od duine i geometrije vlakna kao i gustine pakovanja. Nasuprot
staklenim vlaknima, akrilna vlakna su
stabilna, ne izazivaju alergiju, i nije
potrebno posebno rukovanje sa njima. Akrilna vlakna dolaze u formi
ploa za oblaganje, ili rastresita za ispunu, i esto u obliku malih komadia za primenu iza kupole.
govlaknasta vuna, i raspoloiv je kao
Akustiko jezgro sa selekcijom zvuka

je relativno nova tehnologija sa vlaknima. Akustiko jezgro je ininjerski
proizvod od staklenih vlakana sa spe-
raspoloivih materijala, i neophodne
bela, uvrnuta, mekana vlakna u trakastim balama.
ZAKLJUAK
esto posmatrano sa konfuzijom i indiferentnou, ispuna kutija je esencijalna, iako nerazumljiva, komponenta. Razumevanje raznih primena,
funkcije je prvi korak ka superiorno
dizajniranom proizvodu.
U pripremi uputstvo za upotrebu programa
Protel 99SE
Knjga sadri 300 strana B5 formata, meki povez;

informacije i pretplata: Agencija EHO, tel. 064 111-74-45, usl. 018 523-810
www.infoelektronika.co.yu; e-mail: redakcija@infoelektronika.co.yu
Sve o oienju
Ovaj lanak razmatra neke od razliitih tipova provodnika esto korienih u audio opremi, i
daje neke praktine savete o tome kada treba da se upotrebi koji tip.
Gledano povrno, funkcija provodnika je vrlo jednostavna: dovesti elektrone iz take A u taku B. Meutim,
postoji puno izbora kada je u pitanju
oienje audio opreme. Na raspolaganju graditeljima je mnotvo provodnika razliitih tipova, dimenzija i
materijala.
kroz cevi uglavnom se koriste jednoilni provodnici. Lake je zavrno da

se obradi kraj punog provodnika, jer
se on ne rastura u milion malih ica, i sa ponekom koja nikako nee da
ue u eljenu rupu. Puni provodnik
takoe zadrava svoj oblik, tako da
moe da se postavi u neku poziciju i
on e tako da ostane.
JEDNOILNI PROVODNIK
Sa druge strane, poueni provodnik je

mnogo savitljiviji, naroito na veim
duinama. On takoe preivljava savijanje napred-nazad bez kidanja, pa
svako oienje koje obuhvata pomeranje treba da se izvede fleksibilnim
provodnikom koji se takoe koristi
ako su krajevi provodnika zavravaju
klemom ili konektorom. Puni provodnik uglavnom ne pravi pouzdan
kontakt izuzev pri malim dimenzijama ili sa specijalno konstruisanim konektorima (na primer telefonski konektori).
Jednoilni provodnik je ono to se

najee smatra normalnim provodnikom. On je napravljen od jednog metalnog provodnika koji moe
da bude napravljen kao jedan komad
metala takozvani puni provodnik ili
iz vie ica pouenih zajedno u ue i
nazvanim, zbog svoje savitljivosti,
vieini provodik ili fleksibilni
provodnik. Jednoilni provodnik
moe da bude go, odnosno neizolovan, ili presvuen izolacionim materijalom. (Materijalima izolaciju e biti razmatrani kasnije).
Gledano sa elektrine strane, nema
razlike izmeu punog i pouenog vieinog provodnika. Glavna razlika
je mehanika. Pun provodnik je vrst
i krut, dok je poueni mnogo fleksibilniji i savitljiviji. Slika 1 pokazuje
jednoilni puni i poueni provodnik
sa uklonjenom izolacijom.
U oienju u starom stilu gde se od
take do take provodnici provlae
AWG
4
6
8
10
12
14
16
18
20
22
24
26
28
30
32
Kao komponenta u audio opremi

moe da se koristi puni i fleksibilni
provodnik. Na primer, napajanje naizmeninom strujom se najee izvodi vieinim provodnicima, jer su
mnogo fleksibilniji, a i zahtevaju se
vee dimenzije preseka za napajanje,
pa mogu da budu zavreni klemama.
Poin-to-point oienje, kao izmeu
grla elektronske cevi ili zavrne trake
moe da bude od punog izolovanog
provodnika.
Prenik
Povrina u
Otpor miliohmi/ stopi Otpor miliohmi/ stopi Maksimalna struja
u Inim
a kvadratnim inima
bakar na 20 C
srebro na 20 C
goli provodnik (A)
0.2043
0.03278
0.2485
0.229
199
0.162 0.
2061
0.3952
0.364
125
0.1285
0.01297
0.6281
0.579
79
0.1019 0
0.00816
0.9988
0.921
49.6
0.0808
0.00513
1.59
1.46
31.2
0.0641
0.00323
2.52
2.33
19.6
0.0508
0.00203
4.02
3.7
12.3
0.0403
0.00128
6.39
5.89
7.75
0.032 0.
804
10.1
9.34
4.89
0.0253
0.000503
16.2
14.9
3.04
0.0201
0.000317
25.7
23.7
1.93
0.0159
0.000199
41
37.8
1.2
0.0126
0.000125
65.3
60.2
0.761
0.01
0.0000785
103
95.6
0.477
0.008
0.0000503
162
149
0.304
Pre ni k
mm
5,189
4,115
3,264
2,588
2,053
1,628
1,291
1,024
0,8118
0,6438
0,5106
0,4049
0,3211
0,2546
0,2019
Slika 1: Puni i vie ini provodnik sa uklonjenom izolacijom
Slika 2: Razliite dimenzije ica.

S leva: 12AWG, 16AWG, 24 AWG, 30AWG
Za oienje ispod asije, u unutranjosti tipinog audio projekta, izbor

puni ili fleksibilni provodnik esto
zavisi od volje konstruktora. Oba
provodnika radie dobro.
DIMENZIJE PROVODNIKA
Provodnici se proizvode u dimenzijama tankim poput dlake, pa do nekoliko santimetara u preniku. Dimenzije utiu na elektrine karakteristike,
Tabela 1. Najee dimenzije i njihove karakteristike
Veli i na (AWG)
24 26
20 22
16 18
12 14
Primena
Slabi signali, napajanja <500 mA
Napajanje <1.5 A
AC napajanje <5 A, o i enj e zvuni ka <40 W, i <5 A
AC napajanje <10A, o i enj e zvuni ka >40 W
, i <10 A
Najee primene u audio tehnici prema dimenzijama provodnika
kao otpor i mogunost da provode jae struje, kao i na mehanike karakteristike. Manje dimenzije imaju vei otpor, a sa vrlo malim se teko radi. Kao druga krajnost, velike dimenzije zauzimaju mnogo mesta, teko se
oblikuju i ubacuju u asiju, a imaju i
velku cenu.
Dimenzije provodnika se esto specificiraju brojem zvanim gauge (mera) Americcan Wire Gauge odnosno
AWG. To je est standard koji se koristi za oienje u elektronici. Vei
broj manji provodnik. Tabela 1 prikazuje prenike i karakteristike provodnika koji pokrivaju oblast koja se
najee koristi za oienje u normalnom elektronskom okruenju. Obratite panju da su najee dati samo
parni brojevi; neparni brojevi postoje ali se ne koriste esto. Slika 2 pokazuje provodnike razliitih dimenzija radi poreenja.
U Evropi i kod nas se obino za oznaavane dimenzije provodnika koristi
povrina poprenog preseka u mm2.
Za tanke provodnike obino se dimenzije izraavaju prenikom ice,
dok sa kod koaksijalnih zadrao AWG
kao mera.
Dva faktora utiu na izbor provodnika koji se koristi u okviru elektronske
opreme. Elektrini, provodnik treba
da bude dovoljno veliki da njegov otpor utie malo ili uopte ne utie na
kolo, ili e se zagrejati zbog energije
potroene na savlaivanje otpora provodnika. Mehaniki, potreban je provodnik koji nije tako mali da je slab i
teak za obradu, niti toliko veliki da
se teko oblikuje.
Za signale sa malog nivoa, gde se
struja meri u miliamperima, dimenzija se najee bira na osnovu lakeg
korienja nego na osnovu elektrinih karakteristika. Najee se koristi dimenzija izmeu 22AWG i
28AWG
Za snanije oienje (bilo napajanje

ili signala visokog nivoa kao kod
zvunika), Izbor provodnika se bazira uglavnom prema vrednosti struje
koja treba da se propusti. Postoji
mnogo pravila na osnovu kojih se vri dimenzionisanje, od odreivanja
strujnog kapaciteta date dimenzije,
do pada napona na provodniku. Na
dimenzionisanje utiu i temperatura
prostora u kome se nalaze kao i nain
postavljanja provodnika. Generalno
je bolje biti konzervativan i koristiti
dimenziju koja je nekoliko veliina
vea od one koja je apsolutno neophodna.
Maksimalne struje prikazane u tabeli 1 su bazirane na poratu temperature golog provodnika. Ove vrednosti
se preporuuju kao apsolutni maksimum za oienje u audio oblasti, a
bolje je koristiti provodnik za dve dimenzije vei nego njegov minimum.
U tabeli 2 dati su neke esto koriene dimenzije u audio opremi.
PROVODNI MATERIJAL
Skoro svaki metal moe da se koristi

za konstrukciju kablova, kao i kombinacije vie metala. Na primer provodnik konstruisan da bude postavljen izmeu elektrinih stubova ponekad ima elino jezgro oko koga su
Internet
obavijene bakarne ice zbog dobrih

elektrinih karakteristika. U provodnicima koji se koriste u audio tehnici, elektrine karakteristike su vanije od mehanikih, pa to odreuje koji e materijal da se koristi.
Od esto raspoloivih materijala najbolju provodnost ima srebro, a za
njim slede bakar i zlato. Zlato je isuvie skupo da bi se preporuilo za oienje u elektronici.
Srebrni provodnici se ponekad koriste u High-end audio projektima.
Iako je bolji provodnik od bakra, njegova otpornost je oko 8% manja od
otpornosti bakra, koji je mnogo jeftiniji. Iako iz perspektive ininjera
nema razloga za korienje srebrnih
provodnika, mnogi audiofili se kunu
u njega. Dakle, izbor ostaje na bakru
za veinu oienja u elektronici. Meutim, tu je nekoliko razliitih tipova bakra.
isti bakar je vrlo mekan metal, pa se
esto mea sa drugim metalima da bi
se popravile njegove mehanike osobine. Tu je svakako i neki nivo neistoa zaostao u metalu, tako da ist
bakar ipak sadri neku koliinu primesa drugih metala i nemetala u sebi. to se tie elektrinih osobina, istiji bakar je bolji.
Mnogo se diskutuje oko potrebe za
ultra istim bakrom i bakrom bez
oksida u audio tehnici. Naravno da
ukljuci, kao oksid bakra tete elektrinim osobinama provodnika, ali je
to vrlo teko da se proceni i izmeri.
Problem sa bakrom je to on reaguje
Vie podataka o kablovima moe da se nae na Internet prezentacijama domaih proizvoaa kablova, bilo da vas interesuju energetski (instalacioni)
provodnici za potrebe napajanja, ili specijalni kablovi za audio tehniku. Podaci o audio kablovima se najee nalaze u okviru proizvodnog programa
u grupi mikrokablova.
NOKABEL Novi Sad
www.novkabel.com
Fabrika Kablova Jagodina
www.fks.co.yu
Fabrika Kablova Zajear
www.fkz.co.yu
CRNA MAGIJA
Neki audiofili imaju skoro neurotinu opsesiju po pitanju kablova. Nauno i ininjerski gledano, bez razloga, provodnik je provodnik. Dodue prodaju se od egzotinih materijala i tehnologija: od srebrnog provodnika do
ultra istog i bezoksidnog bakra sa izolacijama od egzotinih polimera.
Iako sa tehnikog stanovnitva nema nikakvog uticaja na kvalitet zvuka neki tvrde da uju razliku. Na tritu postoji mnogo egzotinih i jako skupih
kablova i meu audiofilima se vode diskusije o uticaju ovih kablova.
Kako da se rei ova dilema? Nikako! Koristite one kablove za koje mislite
da su dovoljno dobri da Vam priine zadovoljstvo pri sluanju. Eksperimentiite i donesite sopstvenu odluku.
sa vazduhom i formira sloj oksida koji je lo provodnik, i moe da uini da
spojevi i lemna mesta rade loije.
Zbog toga mnogi provodnici koji se
koriste u elektronici koriste drugi
metal, najee kalaj ili srebro, naneen po spoljnjoj povrini provodnika.
Ovaj nanos dramatino poboljava
lemljivost provodnika i smanjuje verovatnou da spoj popusti tokom
vremena. Ukoliko ne postoje posebni razlozi za korienje provodnika
bez nanosa drugog metala, treba uvek
da se koristi kalaisani ili posrebreni
provodnik.
IZOLACIJA
Veina provodnika koja se koristi u

oblasti elektronike ima oblogu preko
metala koja ga izoluje i spreava da
naini elektrini kontakt sa drugim
provodnicima, asijom ili sa ljudima
koji koriste ureaj.
Tu su i primene gde se koriste i neizolovani provodnici. Spoj izmeu
susednih noica na podnoiju elektronskih cevi esto se izvodi neizolovanim provodnikom, to je dobro, sve
dok su spojevi kratki, tako da nema
opasnosti da vise i naprave kontakt
gde se to ne oekuje. Takoe, uzemljenje, kao na primer, voenje zajednikih uzemljenja kod telefonskih konektora, esto se izvodi sa neizolovanim provodnikom.
Razliiti materijali koriste se za izolaciju elektrinih provodnika. Dva
osnovna parametra koji se razmatraju kod izolacionih materijala su probojni napon (koliki napon moe da
izdri izolacija pre nego se izolacija

oteti i provede.) i temperaturna klasa (koliko moe da se izolacija zagreje pre nego to pone da se topi i poputa).
Razni plastini i gumeni materijali
koriste se u elektronici ve godinama.
Danas je najei materijal za izolaciju PVC (polivinil hlorid), polietilen
i Teflon. Za specijalne zahteve kao
kod vrlo visokih napona, temperatura ili fleksibilnosti raspoloivi su
drugi materijali, ali oni se retko koriste od strane amatera.
Najei tip provodnika je onaj izolovan PVC-om, koji je dobar, ali ne i
izvanredan izolator. Sa njim se lako
radi jer se lako skida. Njegova loa
osobina je da dobro ne podnosi visoke temperature. Lako se topi prilikom
lemljenja, pa mora da se lemi paljivo i brzo. Dolazi u razliitim debljinama prema naponu za koji je namenjen. Veina PVC provodnika namenjena je za napone od 300 V do 600
V, to je sasvim dovoljno za veinu
namena izuzev u spojevima sa cevima.
Drugi tip provodnika koji se esto koristi u audio tehnici je onaj izolovan
Teflonom. Teflon je bolji elektrini
izolator nego PVC i moe da podnese mnogo vie temperature. Takoe je
postojan na plamen i zbog toga je teflon uvek poeljniji materijal u sigurnosnim i vojnim primenama. Teflon
je gladak i sjajan, daje oseaj klizavosti, nasuprot PVC-u koji hrapaviji.
Teflonska izolacija ima i nekoliko neAudio projekti VI - 24
dostataka. Cena mu je prilino visoka (u koliinama koje se koriste u

audio projektima, cena nije od prevelikog uticaja) i tee se skida izolacija
sa ice. Ako ne koristite dobar i otar
skida izolacije, teflon nee da bude
isto preseen i izvlaie se u vidu dugih traka i vlakana.
Koji materijal treba da se koristi? To
stvarno zavisi od linog opredeljenja.
Moda je teflon za nijansu bolji, jer
poto se ne topi lako, ne morate da
brinete tokom lemljenja i moete da
vodite izolaciju do samog lemnog
mesta. Ali teko je da se nae teflonski provodnik a da nije posrebren.
VIEILNI KABLOVI I
KABLOVI SA ZATITOM
Vie izolovanih provodnika moe da

bude sastavljeno u zajedniki omota
plat. Ovako konstruisani provodnici zovu se vieilni provodnici ili
ako im je konstrukcija sloenija vieilni kablovi. Postoji vie razliitih
tipova kablova od kojih se mnogi koriste u konstrukciji audio ureaja.
KABLOVI SA ZATITOM I
KOAKSIJALNI KABLOVI
Jednoilni kabl moe da bude okruen spletom ica ili metalnom folijom
u formi koaksijalnog, zatienog kabla, koji se koristi kao kabli za meusobno spajanje. Ovi kablovi poznati
su i pod nazivom irmovani kablovi.
Signal putuje kroz centralni kabl, a
spoljna zatita ima ulogu povratnog
ili uzemljenog provodnika. Uzemljenje spoljnje zatite spreava uticaj umova i smetnji na audio signal koji
putuje kroz kabl.
Treba uvek da se koristi kabl sa zatitom za audio signale vrlo niskog nivoa, da bi se spreile smetnje i brum
koji bi se ukljuio u signal iz oblinjih
kablova za napajanje, transformatora
ili drugih komponenti. Takoe on
treba da se koristi u unutranjosti
ureaja, kao u pojaalima, ako signal
mora da se vodi blizu transformatora za napajanje ili drugih potencijalnih izvora buke.
Slika 3. Kablovi sa zatitom za audio tehniku
Standardni
D
Otpor
preseci (mm2) (mm) (Ohm/km)
0,5
0,80
36,000
0,75
0,97
24,500
1
1,13
18,100
1,5
1,36
12,100
2,5
1,75
7,410
4
2,24
4,610
6
2,75
3,080
10
3,54
1,830
16
4,48
1,150
Dimenzije provodnika i njihove karakteristike
prema oznakama koje se koriste u YU.
Kada se koristi kabl sa zatitom mora da se uzme u obzir znaajna kapacitivnost izmeu centralnog provodnika i (najee uzemljene) zatite.
Ovo moe da prouzrokuje probleme
u osetljivim kolima, kao kod mikrofonskih ulaza. Ovaj kapacitet moe da
prouzrokuje degradaciju visokofrekfentnog odziva sistema. Iz tih razloga, najbolje je da se koriste samo kablovi konstruisani specijalno za audio
upotrebu i da se izbegavaju kablovi
namenjeni radio frekvenciji ili za digitalne signale.
trebu u audio tehnici.
Kablovi sa zatitom od opletenih ica mogu da budu problematini za

obradu krajeva, jer se oplet pravi od
velikog broja tankih ica. Najbolji nain je rasplitanje svih tankih ica, a
zatim njihovo uvrtanje zajedno, i lemljenje pre nego to se prikljue bilo gde. (Crte 1.) Moe da se koristi
termoskupljajue crevo preko uvrnutih ica iz opleta, i preko zavretka
plata, zbog lepog i istog izgleda i
zbog spreavanja zalutalih ica iz
opleta koje mogu da prouzrokuju
kratak spoj. (Crte 2)
VIEILNI KABL I KABLOVI

SA UPREDENIM PARICAMA
Kablovi sa zatitom od folije normalno imaju provodnik koji ide celom

duinom ispod folije, nazvan odvodna ica. Kod zavretka takvog kabla,
jednostavno se odsee folijska zatita, i sa provodnikom iz zatite se postupa kao sa bilo kojim drugim provodnikom.
Druge esto koriene tehnike su
kabl sa zatitom sa dva provodnika u
unutranjosti. Na jednom kraju (najee na izlaznom kraju kabla) zatite vezuju se zajedno u jedan provodnik na uzemljenje, a na drugom kraju se zatita ostavlja nespojena (slobodna). To spreava tok struje kroz
zatitu, koja moe ponekad da izazove um u okviru signala.
Slika 3 prikazuje neke razliite kablove sa zatitom konstruisane za upo-
oglas
Vieilni kablovi se izradjuju od nekoliko jednoilnih provodnika nasumino orjentisanih u zajednikom

platu. Kabl sa upredenim paricama je
slian, osim to su provodnici postavljeni u parovima koji su meusobno
upredeni. Vieilni provodnici takoe mogu da imaju zatitu preko svih
provodnika, kao to je opisano ranije.
Vieilni kablovi se ne koriste esto u
audio tehnici, izuzev u studijima gde
je potrebno da se provede mnogo signala. Ponekad se koriste i izmeu
komponenti, kao na primer izmeu
pojaivaa i odvojenih jedinica za napajanje.
Upredene parice se ponekad koriste
sa ili bez zatite unutar ureaja.
Upredanje provodnika zajedno sa
povratnim ili uzemljenim provodnikom pomae odstranjenju nekih
smetnji, ali nije tako efikasno kao zatita na provodniku. Nasuprot tome,
provodnici za AC napajanje esto se
upredaju, da bi se ponitio uticaj
magnetnog polja iz provodnika. Ovo
smanjuje uticaj AC bruma na okolna
signalna kola.
STVAR SNAGE
Kompaktni sabvufer sa ''Peerless''-ovim zvunikom
i pasivnom membranom
Duboki bas iz malih kuita ko ne bi eleo to da postigne? Deava se da cela ogromna kutija zauzima ceo prtljanik ili da zvuni pritisak jednostavno nije dobar. Mi smo traili izlaz iz ove dileme i kombinovali zvunik od 10 cola sa pasivnom membranom.
BAS REFLEKS ILI?
Sabvufer sa pasivnom membranom funkionie slino refleksnom

vuferu. Kod zatvorenog sabvufera
oscilirajui sistem se sastoji od pokretnog dela bas jedinice (koju karakteriu vrstina veanja i oscilirajua masa) i vazdunog jastuka u
kutiji. Kod refleksnog vufera pojavljuje se jo jedan pokretni element: vazduh u refleksnoj cevi takoe moe da se pokrene i da oscilira. Podeenost refleksnog vufera
odreena je meusobnim uticajem
vazdunog jastuka u kuitu i vazdune mase u refleksnoj cevi.
Kod podeene frekvencije bas refleksne kutije vazduh u cevi oscilira u rezonantnoj frekvenciji, a
zvuni deo refleksne cevi je mak-
simalan u odnosu na membranu.

Kod konstrukcije malih bas refleksnih kutija ovravanje vazdunog jastuka pri istovremenom
smanjivanju zapremine kutije dovodi do problema, poto velika
vrstina vazdunog jastuka zahteva
veliku vazdunu masu u cevi radi
odravanja podeene frekvencije.
Ne retko se u tom sluaju ugrauje cev od 50 cm u kutiju od 30 litara.
PASIVNI RADIJATOR
Na ovom mestu u igru ulazi pasivna membrana. Ona zamenjuje vibrirajuu vazdunu masu u refleksnoj cevi i zajedno sa vazdunim jastukom kutije gradi sistem mase i
jastuka koji je analogni bas reflekAudio projekti IV - 26
snom vuferu. Prednosti toga su dobitak u prostoru zbog izostajanja

refleksnog kanala, mogunost duboke podeenosti kod malih kutija i oslobaanje od umova koji se
javljaju zbog prolaska vazduha.
Kao i kod refleksnih vufera otklon
membrane u opsegu podeene frekvencije je veoma mali, to povlai za sobom mala izoblienja i malo mehaniko optereenje zvunika. Meutim, pasivna membrana
se u ovom frekventnom opsegu vie optereuje. Nedostatak ovoga je
pre svega vea cena pasivne membrane u odnosu na refleksnu cev.
OPREMA
U potrazi za pogodnim zvunikom

uspeha smo imali kod proizvoaa
Presvlaka se lepi jednom kompletno oko cele kutije, pomou lepka u spreju. Trik za sastavljanje presvlake: materijal na sastavu preklopiti jedan preko drugog i no em za tepihe
prosei kroz oba sloja. Prilikom seenja no
dr ati ukoso, tako e se krajevi presvlake dodirivati veom povrinom i nee se videti drvo. Nakon uklanjanja donje odseene povrine, gornji deo e perfektno da nalegne.
Viak presvlake treba iskrojiti grubo u pravcu uglova i privremeno prilepiti. Poto se odsee viak, nastaju etiri sastava u sredini koja se seku ponovo po principu preklapanja.
Ostatak posla je samo fina obrada na uglovima (makazama obraditi ivice sastava, dok se
ne uklopi sve kako treba) i na sastavu ( zatezati presvlaku da bi bio jednak sastav). Da bi
se isekao materijal radi ugradnje zvunika, na
tom mestu treba prosei presvlaku u obliku
zvezde.
30 Hz.
ALTERNATIVE
Posle monta e zvunika i terminala pomou

zaptivne trake, kutija je gotova.
Zvunik se ubacuje, i oko njegove ivice se isee presvlaka.
Peerless. U kunom Hi-Fi programu ovog skandinavskog proizvoaa postoje pasivne memebrane
pod oznakom XLS 10 Slave i XLS
12 Slave, oba tipa sa razliitim masama membrane. Ovi tipovi su, sudei po svojim parametrima, ustvari podeeni sa Hi-Fi zvunicima iz
XLS serije, koji su sa mekim veanjem i odgovarajuim karakteristikama pripremljeni na reprodukciju najdubljih zvukova u sobi. Poto
nama u automobilu ba i nije neophodnan veliki nivo zvuka kod 20
Hz, za partnera smo izabrali XLS
10 CW, koji usled dosta tvreg veanja obeava vei pritisak iz mnogo manjih kutija, a osim toga i me-
haniki moe vie toga da istrpi.
KUITE
Ve posle detaljnijeg pregleda parametara membrana i zvunika bilo

je jasno da se moe upotrebiti samo najlaka pasivna membrana.
Sa jo dublje podeenim varijantama nastaje ''rupa'' u frekventnom
opsegu. Sada je na redu bilo pronai odgovarajuu zapreminu, pri
emu prevelika kuita opet prouzrokuju pad u frekventnom opsegu, a premala opet poveavaju nivo u opsegu izmeu 80 i 100 Hz, a
da istovremeno smanjuju najnii
bas. Najbolji kompromis pronali
smo sa unutranjom zapreminom
od 24 litre i frekventnim opsegom
bez uspona i padova sve do ispod
Ko voli malo vei nivo u opsegu od

60 do 100 Hz, moe da kombinuje ovaj zvunik i sa bas refleksnim
kuitem, 30 litara unutranje zapremine i cev promera 7 cm pri duini od 18 cm trebalo bi odlino da
funkioniu. Meutim u tom sluaju se gube izvanredni kvaliteti reprodukcije najdubljih basova koji
postoje kod varijante sa pasivnom
membranom. Za one fanatike koji
vole preciznost reprodukcije nudi
se zatvorena kutija zapremine 18 litara. Kod nae kutije sa pasivnom
membranom nudi se mogunost
da se kod smiljenog postavljanja u
ugao prtljanika oba iseka za
zvunik postave na zajedniku ivicu. Ovu varijantu smo takoe pripremili u vidu plana za gradnju.
Pored toga postoji mogunost da se
obe membrane prekriju zatitnom
mreom. One se mogu nai u razliitim varijantama i veliinama, a
to se tie optikih varijanti, postoje crne, sjajno niklovane i nelakirane izvedbe.
ZVUK
Na ''Sub 25 Slave'' ima duboki bas

koji se ipak ne moe meriti sa dobrim zvunikom promera 38 cm.
Meutim za zvunik od 10 cola

zvuk je spektakularno masan, koji
masira i ui i stomak. Pored toga je
i preciznost sasvim u redu. Ovu
malu kutiju ne bi trebalo potceniti, bar to se tie gladi za snagom.
Potrebni su joj stabilni pojaavai.
Najvei broj pristupanih pojaavaa ne moe da izdri premoen
reim rada, zbog minimuma impedanse od ispod tri oma.
SUB 25 SLAVE
Zvunik:
Distribucija:
Hotline:
Internet:
Peerless XLS 10 CW
I.T. Electronic
Europaring 28
50170 Kerpen
02273/90840
www.intertechnik.de
Peerless XLS 10 Slave

I.T. Electronic
Europaring 28
50170 Kerpen
02273/90840
www.intertechnik.de
TEHNIKI PODACI
ZAKLJUAK
Promer:
Prenik ugradnje:
Dubina ugradnje:
Prenik magneta:
27,0
24,0
11,9
14,5
cm
cm
cm
cm
Sabvufer sa ''Peerless'' zvunicima

omoguuje duboku reprodukciju
basa, bez prerade itavog prtljanika. Reenje sa pasivnom membranom sigurno nije najjeftinije, meutim za uloeni novac dobijaju se
visokokvalitetne i vredne jedinice
pasivna membrana se po kvalitetu moe porediti sa bas zvunikom,
to se tie utroka materijala i rada.
Sve u svemu ovaj koncept je individualna alternativa u odnosu na
serijske vufere.
Nazivna impedansa:
Otpor naizmen. struje Rdc:
Povrina membrane:
Rezonantna frekvencija fs:
Mehaniki kvalitet Qms:
Elektrini kvalitet Qes:
Ukupan kvalitet Qts:
Ekv. Zapremina Vas:
Pokretna masa Mms:
Rms:
Cms:
BxL:
Pritisak 1W, 1m
4 oma
1,81 om
307,8 cm
39,45 Hz
7,21
0,48
0,45
16,57 l
115,54 g
4,32 kg/s
0,14 mm/N
9,97 Tm
87 dB
27,0 cm
24,0 cm
6,3 cm
307,8 cm
13,7 Hz
11,4
80 l
265 g
2,0 kg/s
0,51 mm/N
-
TROKOVI
Zvunici:
oja, lepak itd.:
Zatitna mrea:
Ukupno:
Vufer gubi otprilike 5 dB od 100 pa do 30 Hz,

meutim jasno se vidi da reprodukuje i duboki bas.
Tok impedanse nalikuje onom kod refleksnog

vufera nagovetaj principa rada pasivne
membrane.
Peerless XLS 10 CW
325 DM
Peerless XLS 10 Slave 165 DM
oko 60 DM
''Subcase''
oko 575 DM
SUPTILNI
ENERGETSKI NABOJ
Duetta High-end zvuna kutija iz snova sa ''Eton'' zvunicima
Tenja ka savrenstvu dovela je do High-end projekta ''Duetta'', koji sigurno spada u najbolje to je K+T ikada napravio.
Izbor odgovarajuih zvunika za
ovaj projekat bio je prilino jednostavan. Deviza je bila ''uzeti samo
najbolje". Tako je i uinjeno. Kao
to je ranije ve opisano u tekstu
''Triola'', Eton je svojim ''Hexacon''
membranama postavio jedan od
najviih standarda u malom krugu
zaista vrhunskih zvunika. Zvunici su do najsitnijih detalja uraeni
na najviem nivou.
OPREMA
Ne postoji mnogo stvari koje bi

zvune kutije mogle bolje da urade
od ''Triole''. Pravilni pokreti membrane bez problema u prelaznom
opsegu, visokotonac izuzetno male
mase i bez velikih uticaja skretnice,
su performanse koje mogu da se
prevaziu jedino veom povrinom
membrane, ili jo boljim visokotoncem. Tako je izbor pao na ve po-
znati Eton 11-581/50. Za srednjetonski opseg mogao je da se bira izmeu tipa 5-880/25 i 7-360/37.
Zbog skoro dvostruko vee povrine membrane, veeg SPL-a, nie
rezonancije pri istoj gornjoj graninoj frekvenciji, vee zavojnice, izbor je pao na zvunik od 7 cola.
U ovom kontekstu, kao visokotonac je mogao da postoji samo jedan
Eton Airmotion-Transformer ER
4. Od njega smo odustali kod ''Triole'', poto tamonji srednjetonac
od 4 cola bez problema dostie etiri kiloherca koji su potrebni za
prikljuak na Visatonov MHT 12
(koji je takoe izvanredan visokotonac). U ''Duetti'' meutim, visokotonac moe bez izoblienja da svira do oko 2 kHz, a da ne pravi smetnje ispod prelazne frekvencije. Njegova membrana od folije koja je sloena u cik-cak je uzevi u obzir
korisnu povrinu oko deset puta
vea od kalote od 25 mm. Pri tome
je osetno laki, zato to nema zavojnu icu.
KUTIJA
Zbog parametra zvunika 11581/50 izbor je pao na refleksne kutije od 78 litara sa rezonantnom frekvencijom od okruglo 20 Hz. Za 78
qcm povrine (10 cm prenik cevi)
potrebna je duina refleksnog kanala od 42 cm. Bolje je da se to realizuje pomou pravougaonog otvora
irine prednje strane. Tako da kuite sa unutranje strane mora da bude najmanje 45 cm duboko. Kao i
kod Triole, srednjetonac je dobio
posebno kuite, koje u ovom sluAudio projekti IV - 30
aju mora da deli sa visokotoncem.

Merenja su dala zatvorenu kutiju
zapremine 19 litara, sa rezonancijom od 60 Hz. Za materijal je izabran MDF debljine 22 mm, a jedna od najkomplikovanijih unutranjih ojaanja u K+T istoriji daje
potrebnu stabilnost konstrukciji.
Unutranji zidovi bas kutije se na
ve poznat nain oblau prigunim
ploama koje slue kao podloga za
laminate ili parket. Dalje priguenje
preuzimaju etiri vree sonofila
koje se stavljaju u pregrade obrazovane unutranjim ojaanjem. Za
gornju kutiju dovoljne su dve vree.
Na donjoj kutiji nalepljena je dodatna daska sa zakoenom prednjom ivicom i izrezom koji je oko
3 mm iri od gornje kutije. U taj
prostor sipan je sloj kvarcnog peska
debljine 10 mm koji izoluje jednu
kutiju od druge.
Poto je ER4 uraen u vidu dipola
(zrai i napred i nazad) u ovoj konstrukciji potrebno je da se zatvori sa
zadnje strane. Da bi se to ostvarilo
bila su potrebna mnoga merenja,
poto nije bilo dovoljno da se nae
samo potrebna zapremina (TSP odredbe nisu mogue kod ovog folijskog zvunika koji reaguje kao otpor od 4 oma), ve i odgovarajui
materijal za priguenje.
FREKVENTNA SKRETNICA
Za proraun frekventne skretnice

prvo je posmatran tok zvunog pritiska svih zvunika u kutiji i to bez
filtera, pri emu su neravnine u odzivu ispod 250 Hz prouzrokovane
samom kutijom.
Odmah moe da se primeti da srednjetonac 7-360/37 pomou basa
mora da dobije punou do 400 Hz,
kao i dubinu u najniem basu. Ovaj
zvunik je ve samim svojim kuitem dobro filtriran, tako da nam ne
treba kondenzator za njega. Dovoljan je samo filter za 11-581/50. Nije ba jeftino ak se u tu svrhu koristi Mundorf zavojnica od 12 mH sa
FREKVENTNI OPSEG RAZLIITIH

PRIGUNIH MATERIJALA
se i za visokotonac dobija taka od

6 dB kod 3 kHz. Amplitudni tok
visoko- i srednjetonca je vrlo simetrian kod razdelne frekvencije.
MERNE VREDNOSTI
ER 4 veoma estoko reaguje na razliite tipove prigunih materijala.
trafo jezgrom i MKT kondenzator

od 100 mF. U odnosu na srednjevisokotonsku kutiju bas radi u obrnutoj fazi.
Gornja granina frekvencija dobijena je zbog rezonantnog vrha srednjetonca kod 4 kHz. Usisno kolo
koje se sastoji od zavojnice od 0,33
mH (ica 0,7 mm), kondenzatora
od 4,7 mF (MKP Q4) i MOX otpornika od 3,9 oma (10 W) moe da
radi samo ako se ispred njega nalazi zavojnica. Blagi pad nivoa od 2
kHz sa takom od 6 dB kod 3 kHz
postie se 0,56 mH zavojnicom od
bakarne trake koju takoe proizvodi Mundorf.
Ispod svog opsega visokotonac je
obuzdan pomou kondenzatora od
uljnog papira (8,2 mF) koji proizvodi danski specijalista Jensen. Njega
podrava prilino velika zavojnica
od 0,47 mH (ica 0,71 mm), iji filterski uticaj tek od 1,8 kHz titi visokotonac od niih frekvencija. Dva
MOX otpornika od 10 W (1,5 i 4,7
oma) sniavaju nivo za 5 dB. Tako
U dijagramu frekventnog opsega se

ne vidi prelaz iz srednjeg u visoki
deo, to pokazuje koliko se dobro
zvunici na tom mestu nadopunjuju. Skoro perfektan je tok krive kod
15 stepeni sa konstantnim, laganim
padom od niskih ka visokim tonovima. Donja granica od 3 dB kod
55 Hz, udaljena 2,8 metara od svake refleksne povrine, reprezentuje jedino granice prostora. Kod merenja akustike faze nisu primeeni nikakvi fazni skokovi, a osim K3
vrha od 0,6% (80 dB) odnosno
0,7% (90 dB) izoblienja su toliko
mala kao nikad do sad. Kod 4,5 kHz
primetnan je lagani titraj u spektarskom dijagramu. To se, u stvari, javlja rezonancija srednjetonca. Minimum impedanse od 4 oma kod 65
Hz ne bi trebalo da predstavlja
problem ni za jedan pojaiva. Za
srednji zvuni pritisak od 80 dB ova
kutija zahteva 1,21 V, a za 90 dB
3,81 V.
FREKVENTNI OPSEG ZVUNIKA

SA SKRETNICOM
FREKVENTNI OPSEG ZVUNIKA U KUTIJI

Prelaz izmeu srednje- i visokotonca je, to
se tie simetrije, perfektan.
ZVUK
Ova tri zvunika se veoma dobro sla u jedan

sa drugim, tako da nisu potrebni
nikakvi
specijalni zahvati u skretnici.
Postavlja se pitanje da li se isplatio

veliki finansijski utroak za zvunike, kutiju i skretnicu. Nakon prvih
taktova muzike ovo pitanje je postalo zaista smeno. Sigurno postoji
mnogo zvunih kutija koji upeatljivo reprodukuju muziku i druge
zvune dogaaje. Meutim, oputena sigurnost sa kojom je ''Duetta'' svirala, daleko je prevazila sva
oekivanja i nadanja. Rezolucija i
jasnoa su jednostavno fantastini.
Detalji su kao pincetom izvaeni,
ali nikada reski i napadni. Pri tom,
reprodukcija basa potpuno zadovoljava standarde kvaliteta. Niske tonove ''Duetta'' reprodukuje samo
onda kada ih pojaiva zaista i poalje, a tada sa zapanjujuom preciznou i respektabilnom jainom.
Nema dosadnog konstantnog mumlanja i brujanja da smeta uivanju
u muzici, kao kod nekih kutija. ta
god da se nalazilo u CD plejeru ili
na gramofonu, to je bolji snimak
bio, to je bolja bila i reprodukcija.
Tako se dogodilo da su na slunom
testu pali neki CD-ovi koji su do tada vaili za dobre, dok su neki drugi reprodukovali zvukove koji do
tada nisu mogli da se uju. Najjasniji utisak ostavio je visokotonac.
Retko kad su najvii tonovi predstavljeni sa takvom diferencijacijom,
harmonino, vazduasto, meutim,
nikad napadno i na najfiniji mogui nain.
ZAKLJUAK
Moe se jo govoriti o kvalitetu reprodukcije ovih zvunih kutija.
Meutim, rei ne mogu da prue
ono to moe sopstveni zvuni test.
Jednu stvar moramo da napomenemo: za prostorije ispod 20 kvadratnih metara ove zvune kutije nisu
konstruisane. Osim toga ''Duetta''
se nemilosrdno odnosi prema prikljuenoj elektronici. Ona pronalazi njihove granice koliko god da se
visoko nalaze. I jo jedno upozorenje na kraju: sluajui ''Duettu'' postajete zavisni, ona trai jo!
I na kraju, bez obzira na nastojanja,
ova zvuna kutija se teto prevazilazi.
LISTA POTREBNIH
DRVENIH ELEMENATA
Materijal: MDF 22 mm
Sve mere su u milimetrima, koliina je za jednu kutiju
Bas kutija
2 kom stranice
744 x 494
1 kom deo za poklopac
344 x 494
2 kom poklopac i podni deo
300 x 494
1 kom zadnja strana 300 x 700
1 kom refleksni kanal 300 x 400
1 kom prednja strana 300 x 674
1 kom duno ojaanje 450 x 700
2 kom popreno ojaanje dole
139 x 333
4 kom popreno ojaanje
gore/ nazad
139 x 74
Srednje-/visokotonska kutija
2 kom stranice
394 x 364
2 kom gornji/donji
200 x 364
2 kom prednja/zadnja 200 x 350
2 kom duno ojaanje 320 x 350
2 kom popreno ojaanje gore
153 x 89
2 kom za zaptivanje visokotonca
153 x 89
2 kom popreno ojaanje nazad
89 x 70
2 kom popreno ojaanje
89 x 35
ZA ''DUETTU''
L1: 12,0 mH, trafo jezgro, E 130,
ica 2,5
L2: 0,56 mH, CFI- trakasta zavojnica
L3: 0,33 mH, vazduna, ica 0,71
L4: 0,47 mH, vazduna, ica 0,71
C1: 100 F, MKT
C2: 4,7 F, MKP Q4 ili MKT
C3: 8,2 F, Jensen uljni papir sa
aluminijumskom folijom
R1: 3,9 oma, MOX, 10 W
R2: 1,5 oma, MOX, 10 W
R3: 4,7 oma, MOX, 10 W
DUETTA
Mms = 19,76 grama
Proizvoa:
Eton
SPL = 87,91 dB (2,83 V; 1 m)
Distribucija:
Intertechnik
Sd = 133 qcm
Konstrukcija: Udo Wohlgemuth
B x L = 7,05 N/A
TEHNII PODACI:
Princip:
bas refleks
Nazivna impedansa:
Cms = 0,66 mm/N
4 oma
Nazivni nivo zvunog pritiska 2,83

V/ 1m: vidi frekventni odziv (kalibrisano merenje)
Parametri niskotonca
Eton 11-581/50 HEX:
fs = 21,04 Hz
Re = 5,12 oma
Qms = 8,15
Qes = 0,35
Qts = 0,33
Vas = 165,21 litara
Mms = 65,16 grama
SPL = 90,21 dB (2,83 V; 1 m)
Sd = 366 qcm
Cms = 0,88 mm/N
B x L = 10,77 N/A
Rms = 1,15 kg/s
Le = 1,10 mH
Linearni hod 10,0 mm
Rms = 2,21 kg/s

Le = 0,69 mH
Linearni hod: 6 mm
OPREMA:
Membrana: presovani kevlar sendvi
Veanje: plastino
Kalota: obloeni karton
Materijal korpe: laki metal, liveni
Broj otvora za privrivanje: 8
Ostalo: bueno jezgro
Parametri visokotonca ER 4:
fs = 550 Hz
Re = 4,00 oma
SPL = 92,0 dB (2,83 V; 1 m)
Sd = 67 qcm
OPREMA:
Membrana: Kevlar - sendvi
Veanje: gumeno
Kalota: obloeni karton
Materijal korpe: laki metal, liveni
Broj otvori za privrivanje: 6
Ostalo: bueno jezgro
Zbog visokog kvaliteta zvunika u obzir

dolaze samo najbolji elementi za skretnice Mundorf zavojnice i Jensen kondenzatori od uljnog papira.
Parametri srednjetonca Eton

7-360/37 HEX:
fs = 44,04 Hz
Re = 5,23 oma
Qms = 2,80
Qes = 0,53
Qts = 0,44
Vas = 16,42 litara
OPREMA:
Membrana: presavijena folija
TROKOVI PO
ZVUNOJ KUTIJI:
Komlpet bez drveta
oko 2000 DM
Rezanje drveta:
oko 200 DM
Ukupni trokovi:
oko 2200 DM
KAKO SE GRADE
VRHUNSKE KUTIJE
Posebno je zadovoljstvo napraviti zvune kutije najvieg kvaliteta. Poto za to nije dovoljno
upariti dobre zvunike sa nekom skretnicom i sve spakovati u proizvoljno sklopljenu kutiju,
Razvijen je najpogodniji sistem za ovravanje kutija pod nazivom DUETTA. Gradnja ove
kutije prikazana je korak po korak, principom foto prie.
Preduslov za uspenu samogradnju kutije je odgovarajue rezanje

drvenih delova. Svi otvori u matrinim ojaanjima i u prednjoj
stranici koji su navedeni u planu
izrade, moraju se prethodno isei. Pomou ''Mafell'' duo sekaa,
koji je predstavljen u K+T 6/2001
mogu se isei perfektni otvori u
drvetu.
etiri tipla i snani montani lepak za drvo spajaju prednju stranu i poklopac gornje kutije.
Potrebno je zalepiti zadnju i donju stranu, kao i donje i zadnje

ojaanje. Tiple postaviti u prvu
straninu plou, naneti lepk na
ivice i sve to zakucati pomou gumenog ekia i podloge od komada daske.
Nekoliko poteza olovkom oznaava mesto pojedinog dela unutranjeg ojaanja. Pravougaoni izrez ostavlja magnetu zvunika dovoljno ''prostora za disanje'', da
mu se ne bi zapuio otvor jezgra.
Poto se lepak osuio, treba poravnati sve preostale ivice i osueni

lepak i zalepiti furnir na kutiju.
Kroz otvore srednje daske proveravaju se kako lee sada donja ojaanja i lepi se ostatak unutranjih dasaka kao i druga straninu ploa.
Sistem za bruenje GEAT SDG 3,

koji pomou etiri zavrtnja, za nekoliko minuta moe tano podesiti na svaku pravougaonu meru do
30 x 50 cm, moe utedeti dugotrajno i esto nezadovoljavajue pravljenje ablona za ER 4. Ovim sistemom omogueno je ravno seenje,
a uglovi su zaista 90 stepeni.
Po istoj emi napravljena je i donja

kutija. Nedostaju samo jo prigune ploe na zidovima, debele 5,5
mm koje slue i za priguenje ERa 4, kao i druga stranina ploa.
Na donji deo kutije, sa gornje strane zalepili smo jo jedan deo koji
ima izrez za tri mm iri od gornje
kutije i koji se popunjava peskom.
I ovde se GEAT sistem pokazao korisnim, jer bi u suprotnom moda
odustali od ovog dodatka.
Podeavanje SDG-a 3 veoma je

olakano upotrebom lenjira sa kojih se lako oitavaju brojevi. Potrebno ga je samo podesiti na prethodno iscrtane linije. Radijus glave za
bruenje odreuje zaobljenost ivica.
Prednja ivica tog drugog poklopca

zakoena je pod oglom od 45 stepeni, kako refleksije ne bi uticale na
zvuk.
Nisu samo pravougaonici specijalnost za ovaj sistem. Posle kratke

prerade ubaene su voice za krugove, tako da radijusi od oko 3,5 cm
pa na dalje ne predstavljaju nikakav
problem. I pored cene od oko 300
EURA u osnovnoj verziji neemo
vie odustati od ovog pomonog
sredstva. Ko samo jednom eli napraviti neku kutiju, naravno ne
mora da kupuje SDG 3.
ZAKLJUA K
Zbog svoje stabilizirajue unutranje matrice ni najjai udari basa

ne mogu uzdrmati ''Duettu''.
RADOST UTEDE
CHEAP TRICK 193
''Cheap trick'' se zato tako zove to je relativno jeftin, a pri tom se i u tome je trik zvuno se nalazi na daleko veem nivou. Ova definicija se najbolje odnosi na CT 193, koji ukupno sa samogradnjom kota samo 45 evra.
Nakon to su u poslednjim izdanjima dvo- i trosistemci velikim

kuitima vladali CT scenom, ponovo smo nali za shodno da samo
jedan zvunik iskoristimo za celokupan frekventni opseg.
OPREMA
Na poetku svake konstrukcije

zvunih kutija nalazi se merenje
parametara, da bi mogla da se odredi veliina kutije. Iako je zvunik due vreme stajao u regalu
okrenut na lice, on je bez ponovnog uhodavanja potvrdio ondanje merne vrednosti i krive uz
minimalna odstupanja. Uzrok tome verovatno vie lei u novim
mernim kablovima.
Poto je rezonantna frekvencija 56
Hz, Qts = 0,40 i Vas = 11,1 naravno da smo imali na umu bas refleks kutiju. Ona bi, meutim,
trebala da ima neto posebno, kao
i sve kutije iz CT serije. U ovom
sluaju refleksni kanal u obliku
kratke horne. On ima prednost
prilino velike povrine zraenja,
a da ne ispadne toliko dug da vie
ne stane u kutiju. Ako bi kanal
skroz imao veliku povrinu, ona
bi pritiskala zapreminu kutije, pri
emu bi elastina komponenta
vazduha postala osetno tvra. Kao
i kod svakog sistema mase i opruge, rezonantna frekvencija se time
pomera na gore. Dakle kanal bi u
ovom sluaju trebalo da bude veoma dug, da bi poveao masu vazduha koja osciluje, zbog ega se
rezonanca opet pomera na dole.
Ovo moe da se izbegne oblikom
slinim horni.
TOK IMPEDANSE - zelena kriva pokazuje krajnji tok impedanse gotove kutije sa izolacionim kolom.
FREKVENTNI OPSEG KUTIJE -bez korekture
kutija pod svim uglovima pokazuje osetno naglaen srednji opseg.
AKUSTIKA FAZA - du na rezonancija refleksnog kanala primeuje se kao fazni skok kod
400 Hz.
IZOLACIONO KOLO - crvena kriva pokazuje

uspenu korekciju frekvencije putem izolacionog kola.
konstruisana neka vrsta horne koja ima ulaz od 1,0 cm i izlaz od 10

cm po irini kutije.
Kod ravnog toka kanala i 14 qcm
povrine (promer cevi D = 4 cm)
dobija se isti zvuni pritisak pri
duini od 10 cm, ali uz osetne umove vazdunog toka kod poveane glasnoe. Za istu vazdunu
oprugu u kanalu potrebna je povrina od 77 cm (D = 10 cm), tako da bi cev za istu podeenost
morala da bude veoma duga (60
cm).
FREKVENTNA
Za kuite je predviena unutra- S K R E T N I C A
KUITE
nja irina od 14 cm. Potpomognut naim simulacionim programom ''Aj-Horn'' iznali smo reenje koje obeava, sa 14 qcm poetne- i 140 qcm zavrne povrine
kod duine od 30 cm. Time je
U kuitu, SPH-60X je ak i za irokopojasne zvunike pokazao izuzetno ravnu amplitudu sa ravnomernim poveanjem kod 1500
Hz, bez izraenog talasanja od 60
Hz do 17 kHz. Jedino je bio priAudio projekti VI - 38
FREKVENTNI ODZIV ZATVORENA/REFLEKSNA KUTIJA - specijalna refleksna varijanta

pokazuje jasan dobitak u niskim frekvencijama (crveno).
metan uski pad opsega kod 400

Hz.
Poveanje opsega postignuto je
izolacionim kolom koje se sastoji
od zavojnice (1,8 mH sa jezgrom),
od MKP/Q4 kondenzatora i od
dva MOX- otpornika od 22 oma,
koji paralelno sa signalom, na
pravom mestu poveavaju impedansu.
Kod potrage za uzrokom pada, poreenje kriva impedanse zvunika
SPH-60X u refleksnom i u zatvorenom kuitu nije dovelo do razjanjenja. Ali, akustika faza je od-
mah pokazala razlog: zavretak

istofaznog zraenja membrane i
refleksnog kanala, kroz skoro dvostruko vei otvor u odnosu na
membranu, ovde mnogo vie dolazi do izraaja nego kod ''normalnih'' cevi. Meutim, kada se uzme
u obzir dobitak pritiska u basu, lako emo to preboleti. Uostalom
pravljenje zvunih kutija je uvek
i potraga za najrazumnijim kompromisom.
FREKVENTNI OPSEG ZA 0/15/30 STEPENi

veoma uski pad kod 400 Hz ne utie negativno na zvuk.
MERNE VREDNOSTI
Amplitudna kriva ispod nula stepeni pokazuje ve pomenuto talasanje od 4 kHz kao i poveanje za
3 do 4 dB. Ispod 15 stepeni (crvena kriva) visokotonski opseg drastino opada, nasuprot tome merenje kod 30 stepeni osetno je
ujednaenije i glasnije iznad 7
kHz. Objanjenje za to nam daje
ugao konusnog otvora, koji kao
horna savija zvuk koji dolazi od
zatitne kalote. Ispod 15 stepeni
praktino dovodi do brisanja, a
kod 30 stepeni reflektuje odgovarajue delove zvuka sa membrane
do sluaoca. Na prikazu spektra
vidi se zakasnelo reagovanje
membrane kod 400 Hz, to izaziva onaj pad u frekventnom opsegu, kao i pad od 6 kHz zbog konusa koji se samo na donjoj strani vrsto dri. I porast K3 izmeu
3 i 5 kHz moe njemu da se pripie, ali bez njega bi SPH-60X bio
samo bas- srednjetonac. Da bi
ostvario srednji zvuni pritisak od
80 dB potrebno mu je 1,81 V, a za
90 dB 5,66 V.
ZVUK
ta moemo da oekujemo od
zvunika za manje od 25 evra?
Ovoliko uivanja u zvuku kao to
se ovde nudi, u normalnim sluajevima ne. Naravno, izolaciono
kolo je manje ometalo vezivanje
zvunika za pojaiva od raskonog trosistemskog sklopa. Tako
PRIKAZ SPEKTRA pad kod 400 Hz je izazvan

du nom rezonancijom refleksnog kanala.
IMPULSNI ODGOVOR uslovljeno principom,

odgovor jednosistemskog zvunika je dobar
i bez zakanjenja.
prostornu raspodelu i lako odreivanje pozicije instrumenata, ako

slualac ima sreu da sedi u sredini. Visokotonski opseg je ipak
prilino usmeren. Kao obeteenje za to dobija se reprodukcija
basa, koja je za ovako mali irokopojasni zvunik prosto neverovatna.
ZAKLJUAK
FAKTOR IZOBLIENJA K2/K3 ZA 80 DB/1M

za irokopojasni zvunik izoblienja su prilino mala....
Nakon upeatljive demonstracije

sposobnosti ovog irokopojasnog
zvunika razumljivo je da nita ne
moe da razuveri krug ubeenih
zaljubljenika ove vrste zvunika
da je njihov koncept bolji. SPH60X sigurno nije sve sto posto
pravilno odsvirao, ali ono to je
odsvirao izazvalo je neobino zadovoljstvo.
FAKTOR IZOBLIENJA K2/K3 ZA 90 DB/1M

i osetno rastu tek kod veih glasnoa, a da
se ne primeuju napadno.
da zapravo i ne udi ista reprodukcija klavira i bubnjeva. Za irokopojasni zvunik prua neobino malo koloracije prilikom
reprodukcije glasova uz dobru
Skretnica
L1: 1,8 mH, sa jezgrom HQP 43, ica
promera 0,95 mm
C1: 5,6 F, MKP Q4
R1: 22,0 oma, MOX/ 10 W
R2: 22,0 oma, MOX/ 10 W
CHEAP TRICK 193

Sve mere u milimetrima
Debljina ploe 19 mm,
MDF ili iverica
428 x 350 (4x) stranice
140 x 350 (2x) gornja/donja
140 x 390 (2x) zadnja strana
140 x 296 (2x) prednja strana
(jedna ivica 17)
140 x 300 (2x) refleksni kanal
(obe ivice 17)
ak i bez kutije irokopojasni zvunik

ne pokazuje velika izoblienja kod 80
i 90 dB o kojima bi trebalo da se razmilja.
Ispravno uraen zvunik opremljen je

malim konusom za visoke frekvencije i
prilino jakim magnetom.
CHEAP TRICK 193

Proizvoa: ''Number one of Monacor''
Distribucija: Monacor International
Konstrukcija: Heinz Schmitt, Udo Wohlgemuth
TEHNIKI PODACI
FREKVENTNI ODZIV ZA 0/15/30 STEPENI

Izuzetno jeftin irokopojasni zvunik po osi
(plavo) daje dobar frekventni odziv.
Princip: bas refleks

Nazivna impedansa: 8 oma
Karakteristini nivo zvunog pritiska 2,83 V/1 m: vidi frekventni odziv (kalibrisano merenje)
PODACI NISKO-/SREDNJETONCA SPH-60X:

Elektrini parametri:
Re = 6,38 oma
Qts = 0,40
Le = 0,5 mH
Qes = 0,48
B x L = 5,06 N/A
MEHANIKI PARAMETRI:
TOK IMPEDANSE Na krivi impedanse ne raspoznaju se izra ene nepravilnosti
fs = 56,2 Hz
Mms = 6,18 grama
Sd = 78 qcm
Vas = 11,1 litra

Qms = 2,20
Cms = 1,30 mm/N
Rms = 1,08 kg/s
Xmax = 1,3 mm
OPREMA
Membrana: karton, konus
Veanje: obloen tekstil
Zatitna kalota: nije prava (konusna)
Materijal korpe: elini lim
Prenik zavojnice: 25,5 mm
Prenik magneta: 100 mm
TROKOVI PO KUTIJI:
AKUSTIKA FAZA Fazna kriva prikazuje tek
mali broj malih faznih skokova u opsegu.
Delovi bez drvenih elemenata

Trokovi rezanja drveta:
Ukupno:
IMPULSNI ODGOVOR Kao to prilii irokopojasnom zvuniku, SPH-60X daje skoro perfektan odgovor.
PRIKAZ SPEKTRA Neugraeni zvunik ne

pokazuje pad kod 400 Hz.
oko 37 EUR
8 EUR
oko 45 EUR
DUETTA
Kvalitetan zvuk u malim prostorima
I najmanja koliba je dvorana, kae poslovica. Obino u naem prostoru moramo da naemo
kompromis, sa kojim moe da se ivi, a da ne moramo da se odreknemo nekih vrednosti. To,
bez sumnje, vai za prihvatanje velikih zvunika, i eljom da oni dobro zvue.
Kad je pre nekoliko meseci predstavljena Duetta, niko nije raunao sa
ovakvim probojem ovog kompleta.
Uglavnom su bili komentari u stilu:
Moja soba je suvie mala, da u njoj
stoje dve kutije DUETTA formata,
mogu li gornji deo kutije da koristim
kao samostalne kutije? Naravno, ali
sa odreenim izmenama.
UVOD
Kada su dva zvunika tako dobro meusobno harmonizovana kao Etonovi

7-360/37 HEX i ER4, sledei korak je,
da se kombinuju zajedno u visokokvalitetnu kutiju. Takva kutija je napravljena pre godinu dana. To je naravno
bila klasina, uska stojea kutija sa ispunom od peska. Prokrijumarena je

inkognito na High-end sajam, gde je
pod lanim imenom, etiri dana predstavljala zvunu krunu prodavcima
pojaala. Ovaj zvunik, koji je mnoge
oduevio, nainjen je od 22 litarskog
bas refleksa reduciranjem na zatvorenu kutiju od 19 litara. Za onu grupu
ozbiljnih ljubitelja muzike ponovo je
aktivirana stara forma, ali u kompaktnoj kutiji gornjeg dela Duete.
KUTIJA
Ovako sagraen gornji deo duete sa

svim ukruenjima garantuje slabu rezonansu zidova, to je osnova vrhunske kutije. Na alost dvema ventilaci-
onim refleksnim hornama, HP 50 koje na se nalaze na gornjem delu zadnje

strane originalne kutije, blago e smetati materijal za dampiranje kojim je ispunjena kutija. Za rezonantnu frekvenciju od 48 Hz kanal treba da bude dug 14,5 cm. Time se dobija izmeu 50 i 120 Hz do 4 dB zvunog pritiska u odnosu na zatvorenu verziju.
ER4 ostaje u svom malom, i na poznati nain dampiranom prostoru. U novijim eksperimentima ga ostavljaju sa
loijim frekventnim odzivom.
SKRETNICA
Bez obzira na dobitak na zvunom pritisku, ispod 120 Hz Etons 7-360 se Re-
fleksnoj kutiji ponaa identino kao u

zatvorenoj. To znai, da sa manjim pojaanjem 11" Dueta do 300 Hz sa istom
skretnicom reprodukuje srednje sa
istim slabljenjem. Pri tom nije uraeno novo podeavanje. Takoe je, na
poznati nain, meren frekventni odziv
asije u kutiji.
Rezonantna izboina izglaana je istim
kolom za slabljenje kao u Duetti (
R=3,9 oma, L=0,33 mH, C=4,7 F
MPK). Sa zavojnicom od 1,8 mH. Sa
presekom provodnika od 3,51 mm 2
dobijen je eljeni ravni frekventni odziv sa 6 dB pri 2,2 kHz.

Nia frekvencija odvajanja za ER4 nije nikakav problem. Sa 11,5 F (8,2 +
2,7 F) i 0,47 mH kao i regulator nivoa sa 2,2 oma ispred i 3,3 oma paralelnim otpornikom daje 6dB pri 2,2
kHz.
Ukupna slika oba dela skretnice daju
skoro perfektnan odziv na 85 dB.
Za doterivanje osobenog zvuka u srednjim tonovima upotrebljena je zavojnica od 2,0 mH za smanjenje od jednog, odnosno 2,2 mH za smanjenje od
2 dB. Ovaj postupak postavlja scenu
malo vie iza zvunika.
Ako kod 2,2 mH zavojnice kod visokotonca stavimo umesto otpornika od
2,2 oma, otpornik od 2,7 oma, dobiemo bolje vokale i ravnomerno opadanje zvunog pritiska od 200 Hz prema
viim frekvencijama. Veu brilijansu
visokih tonova dae zamena otpornika od 3,3 Ohm-a kod visokotonca sa
3,9 Ohm-a. Pri tom vlasnici cevnih
pojaala ne moraju na ovo da paze, jer
je impedansa ujednaena sa 1mH (1,4
mm vazduh), 33 F (MKT) i 8,2 oma
(10 W).
MERENJA
Amplitudna linija vrlo malo odstupa
od linije 85 dB. Time Dueta TOP pokazuje da moe da se dobije 'lepa' kriva i korienjem malo delova u skretnici. Sluaoci treba da se nalaze u prostoru oko 15 stepeni od idealne ose
zvunika, da bi imali priblino isto zadovoljstvo sluanja, jer izvan tog prostora zvuni pritisak pada primetno od
10 kHz. Impedansa i fazno pomeranje
ne pokazuju nikakva odstupanja. Merenja klir faktora sa 80 dB (1,57 V izlaz iz pojaala) pokazuju K3 uzvienje
pri 1330 Hz sa 0,48%, za 90 dB (4,98V)
imamo na istom mestu 0,62%. Ova
vrednost ne moe da preuzme K2. U
dijagramu oblast preko 6 oscilacija ne
pokazuje osobenosti, praznina govori
da nema rezonansi u mernom prostoru. Odsustvo "nabora" pokazuje da odziv visokotonca lagano prednjai, jer je
mereno u njegovoj osi, odakle je odstojanje do basa vee. Kada se mikrofon pomeri 5 cm nanie, dobija se samo jedno uzvienje, sto svedoi da je
Dueta TOP dobro vremenski podeena.
High-end kondezator. Kondezatori sa
ZVUK
li e, se u saradnji sa Eton-Sub, koji
U prostoru za sluanje Dueta TOP pokazala se, prema oekivanjima, kao

senzibilna u odnosu na kvalitet snimka sa ponuenog CD-a i na prikljuenu elektroniku. Greke u prenosnom
lancu je nepotedno pokrila, ipak svirajui, kad je sve prolo, kao njena vea sestra. Auri-Cap kondezator ispred
ER4 pridodao mu je upravo milosno
iscrtavanje detalja, neutralno i bez
ikakve otrine. Zaista fantastian
uljnim papirom iz Duete pokazuju,

nasuprot "ulepavanju", i nekako zaokruenje bez gubljenja detalja. Kojoj
varijanti dati prednost, pitanje je ukusa ili povoljnosti cene Auri-Caps kondezatora. Ovo shvatanje bio je dobar
povod da se jo jednom na Dueti testiraju razliiti kablovi, koji, kako drugi
opisuju unose promenu u zvuku. Razlika zaista postoji, ali nije toliko dramatina koliko neki veruju i opisuju.
Od svih isprobanih varijanti najbolje
se pokazalo kompletno kabliranje sa
"Black & White", kako unutar zvunika, tako i van skretnice.
Nakon to se Dueta TOP takoe pokazala
muzikalna i temperamentna
kao Dueta, trebalo je da se testira, da

ima najveu Hexsacon asiju , moi da
se nosi sa svojom sestrom.
ZAKLJUAK
Dueta TOP je trenutno zakljuenje
malog carstva sa Eton asijama. Ovi
zvunici donee Vam puno zadovoljstva.
ema skretnice
Duetta TOP
Komponente
L1: 1,8 mH, Vazduh, Tritec- kalem
L2: 0,33 mH, vazduh, ica 0,71
L3: 0,47 mH, vazduh, ica 0,71
LS: 1.0 mH, vazduh, ica 1,0
C1: 4,7 F, MKP
C2: 10 F, Auri-Cap, MKP ili
Jensen (uljni papir)
C3: 1,5 F, Auri-Cap, MKP ili
Jensen (uljni papir)
CS: 33 F, Q4 MKP
R1: 2,2 Ohm, MOX, 10 Watt
Profil
Duetta TOP Spisak delova od drveta
Duetta Top
Proizvodac asije: Eton
Sve mere su u milimetrima. Kolicina je po kutiji.
Dobavljac
Intertechnik
Konstruktori
Heinz Schmitt, Udo Wohlgemuth
napomena: Delove ispod 100 mm radionice uglavnom ne

seku. U tom slucaju ce biti problematicno ako namate
drugih mogucnost za secenje.
Tehnicki podaci
Princip
Bas refleks ili zatvorena kutija
Nazivna impendansa
8 Ohm
Karakteristicni pritisak vazduha 2,83V/1m

vidi frekfentni dijagram (kalibrisano merenje)
Parametri duboko-srednjetonca Eton 7-360/37 HEX:
2 kom Stranice
394x364
2 kom poklopac i dno
200x364
2 kom. Prednja i zadnja ploca
200x350
(kod varijante basrefleks obavezno iseci otvore na zadnjoj stran prema planu i)
2 kom Uzduno ojacanje
320x350
2 kom. Poprecno ojacanje
153x89
fs = 44,04 Hz
Re = 5,23 Ohm
Qms = 2,80
Qes = 0,53
Qts = 0,44
Vas = 16,42 Litra
2 kom Za zatvaranje visokotonca
153x89
Mms = 19,76 Grama
SPL = 87,91 dB (2,83V; 1m)
2 kom Poprecno ukrucenje pozadi
89x70
Sd = 133 cm2
Cms = 0,66 mm/N
2 kom. Poprecno ukrucenje
89x35
BxL 7xl = 7,05 N/A
Rms = 2,12 kg/s
Le =F 0,69 nH
Linearno pomeranje: 6 mm
(kod varijante basrefleks obavezno iseci otvore prema

planu)
Izrada
Membrana
presovani sendvic Kevlar-Waben
Veanje membrane
brizgana plastika
Zatitna kalota
oslojeni papir
Materijal tela
Odlivak od lakog metala
Otvori za pricvrcivanje
Ostalo
Probueno jezgro
Tehnicki podaci
Visokotonac ER 4
Parametri visokotonca ER 4:
fs = 550 Hz
Re = 4,00 Ohm
SPL = 92,0 dB (2,83V; 1m)
Sd = 67 cm2
Izrada
Membrana
Presavijena folija
Otvori za pricvrcivanje
Cena po kutiji
Komplet bez drvenih delova
oko 600 Eura
Drveni delovi
oko 25 Evra
Ukupna cena
oko 625 Evra
Vladar iz senke
Kada smo testirali nove, aktuelne Focal zvunike, odmah nam je zapao za oko model
5W4211. To je zvunik promera 13 cm sa nizom osobenosti i odlinim, izmerenim karakteristikama. Sebi smo zacrtali da pomou takvih zvunika to pre napravimo zvunu kutiju.
Trudili smo se da to pre zavrimo. Predstavljamo vam veoma zvuan doivljaj.
Novi nisko/srednjetonac promera

130 mm, koji je u kutiji zvanoj Dapo dva puta upotrebljen, pokazao se
prilikom merenja kao pravi biser.
Sam frekventni opseg, koji je skoro
jednak nekom irokopojasnom zvuniku, je toliko linearan i osloboen
rezonancija membrana, to se retko
moe videti. Za to je oito odgovoran
novi materijal membrane koji se naziva W-Cone. Pored toga je membrana sa zadnje strane oblepljena veim brojem gumenih takica, koji u
blizini ivice reaguju kao dodatni priguivai i koji spreavaju jake rezonancije na gornjem kraju opsega koji se prenosi. I pored toga membrana
je sa svojih 9,9 grama jo uvek prilino laka.
I ostale merne vrednosti mogu da se
pokau. ak i kod glasnoe od 90 dB

izoblienja su u vanom opsegu ostala ispod jednog procenta, to je odlian rezultat za ovako malu membranu.
Na prvi pogled je rezonancija ovog
zvunika neto visoka. Meutim, naravno da nema smisla rezonancijom
koja se nalazi na niskoj frekvenciji
propagirati neki opseg koji zvunik,
sa svojom malom povrinom membrane ne moe da reprodukuje kao
treba. To je zamazivanje oiju koje se
naalost proirilo na tritu zvunika.
Focal sreom ne uestvuje u tome i
dodelio je novim zvunicima pristojne parametre koji, odustajui od najdubljih basova, pruaju veliku osetljivost i dinamiku.
Kao partner ovim odlinim zvunicima dobro je doao model TC90

TD5B sa magnetnom zatitom. Spolja se ovaj mali visokotonac, koji se za
istu cenu moe dobiti sa ili bez magnetne zatite, ne razlikuje od svog
prethodnika. Glavne razlike i poboljanja nalaze se u unutranjosti. Ovaj
novi model vie ne poseduje ferofluid
u vazdunom procepu, to pomae finoj dinamici i rezoluciji. Pored toga
jezgro je probueno i prigueno. Praznim prostorom, koji nastaje zbog
drugog magnetnog prstena, on obrazuje ujednaenu zapreminu. To je i
potrebno visokotoncu, jer bi bez dodatne zapremine rezonantna frekvencija eventualno bila na visokom mestu. Sa ravno 1500 Hz, TC 90 ne treba da se upotrebljava ispod 3000 Hz.
Meutim to ne predstavlja problem
poto nisko/srednjetonac, kao to je
ve reeno, preuzima veliki opseg.
Merne vrednosti visokotonca su u testu bile odline, a pristupana cena
samo dokazuje da je TC 90 sa svojom
invertovanom tvrdom Tioxid
membranom pravi hit.
KUITE
Mi smo se odluili za kutiju po D

Appolito principu, to je ovom predlogu i pomoglo da dobije ime. Putem
sprovedenih simulacija dobili smo
okruglo 14 litara neto zapremine za
dva zvunika od 13 cm. Time se moe realizovati veoma kompaktna kutija, ija prednja povrina jedva da je
vea od povrine sva tri zvunika. Konana bas refleks verzija nije iroka ni
20 cm, a visoka je okruglo 42 cm. Nasuprot tome dubina je velika. Sa svojih 38 cm kutija ne moe ba da stane u regale koji su duboki 30 cm. Na
je. Dappo isto tako dobro odgovara na

impulse, to se vidi u dijagramu impulsne reakcije. Odgovori visokotonca i niskotonca vremenski brzo
slede jedan za drugim. Sve u svemu
ova zvuna kutija se u laboratoriji pokazala u najboljem svetlu. Sve je u zelenom opsegu.
kraju krajeva i zbog toga to se refleksni kanali nalaze na zadnjoj strani, zato to na prednjoj strani i pored najbolje volje vie nije bilo mesta.
Kao i kod nekih ranijih projekata i
ovo kuite je dobro ojaano. Ne postoji mogunost da doe do vibracija
zidova kutije. Unutranja skalamerija daje kutiji toliko stabilnosti da je
bilo mogue odustati od ploa debljine 22 mm. Sasvim dovoljno je bilo i
19 mm. Za materijal smo izabrali
MDF, koji se moe nai u svakoj prodavnici drvenarije.
Frekventna skretnica bi, zbog dobroudnog ponaanja zvunika, trebalo

da bude dosta jednostavna. Elegantno uska prednja ploa je dodatno pospeila porast opsega ozmeu 300 i
1.500 Hz. Postoje razliite mogunosti za peglanje ove nelinearnosti. Mi
smo se odluili za priguno kolo koje se nalazi ispred jednostavnog niskopropusnog filtera od 12 dB. Njegov uticaj se moe videti na narednom dijagramu.
Slika 1. Frekventni odziv bas bez/sa skretnicom
Od otprilike 5.000 Hz visokotonac

preuzima posao. To on obavlja zadovoljavajue sa filterom od 18 dB, ali
zbog visoke frekvencije razdvajanja
vrednosti elemenata su prilino male, tako da i trokovi, ak i za visokokvalitetne delove, nisu veliki. Poto
visokotonac ima veliku osetljivost,
njegov nivo se mora redukovati pomou delioca napona, da ne bi bio
preglasan. Ukupan uticaj filtera pokazuje nam naredni dijagram.
U opisanoj konstelaciji skretnice visokotonac mora da bude prikljuen
obrnutih polova. Tako povezano,
Slika 2. Frekventni odziv visokotonca bez/sa

skretnicom.
kombinacija pokazuje veoma dobar

prelaz sa niskotonca na visokotonac
sa korektnim zbirom, to se vrlo jasno moe videti na dijagramu.
Slika 3. Focal Dappo reflex grane.
Interno oienje kutije obavljeno je

pomou haj-tek kabla Atmos Air od
In Akustik-e, ija izolacija se najveim delom sastoji od vazduha i do
uprkos inovativnoj tehnologiji pristupane je cene. Metar kota, u zavisnosti od izvedbe, od 1,84 do 7,10
evra. Za unutranjost kutije izabrali
smo tip 195 silver, koji se jo lako moe ugraditi u male kutije.
MERNE VREDNOSTI
Frekventni odziv je veoma linearan,

sa blagim porastom u niim frekvencijama, da se ne bi dogodilo da kutija hladnije zvui. Pritom je zraenje
zvune kutije nepromenjeno sve do
ugla od 30. Tek kod 60 se u opsegu
prelaza izmeu dva zvunika primeuju jae nelinearnosti niskotonca u
odnosu na visokotonac.
Uoljiva su niska izoblienja zvune
kutije. U opsegu iznad 200 Hz, ak i
kod jaine od 90 dB, sva izoblienja
su ispod 0,8 procenata. To je izvanredna vrednost za male zvune kutiAudio projekti IV - 9
ZVUK
Potrebnu snagu za rad Dappo zvune kutije vukle su iz dva monobloka
tipa SAC Piccolo, koji se u K+T studiju skoro uvek koriste. Kao izvor
signala posluio je Teac CD plejer u
modifikovanoj SAC verziji, povezan
neposredno simetrino sa monoblokovima. Ulogu zvunikog kabla je
po prvi put preuzeo Atmos Air 309
Silver od In Akustik-e, koji je sa
cenom od sedam evra po metru izuzetno pristupaan. U ovakvoj konstelaciji zvuk je bio vrlo otvoren i dinamian, kao to smo i navikli od pravilno upotrebljenih fokalovih zvunika. Pritom zvuk nikad nije bio tvrd i
napadan iako su visoki tobovi bili sve
samo ne prigueni. Duboki bas nije
disciplina ovih zvunih kutija, to se
i ne moe oekivati od dva zvunika
promera 13 cm i odline osetljivosti.
Ali za takvu vrstu podrke postoje
razliiti predlozi za samogradnju sabvufera. Ipak, ako zvune kutije nisu
preterano odvojene od zadnjeg zida
prostorije, nikad i neemo imati utisak da je zvuna slika tanka. Duboki
tonovi koje Dappo reprodukuje odlikuju se istotom, suvoom i postojanou bez i najmanje naznake nekog
brujanja. Pored toga, prostorna slika
je bila korektna, bar u naoj prostoriji, ni naduvana, a ni suena, sa preciznim oslikavanjem pojedinih zvunih dogaaja.
ZAKLJUAK
Zvuk sa Dappo zvunika i pored
svojih sivih membrana nije ni u kom
sluaju bezbojan. Zbog svoje ivahnosti pruaju veliko zadovoljstvo prilikom sluanja, ne nerviraju i sa cenom od 320 evra po komadu veoma
su pristupani za nivo kvaliteta koji
nude.
Tehnike karakteristike:
Proizvoa: Focal
Distribucija: In Akustik
Konstrukcija:
Heiz Schmitt, Udo Wohlgemuth
Tehniki podaci:
Princip: bas refleks
Nazivna impedansa: 4 oma
Karakteristian nivo zvunog pritiska 2,83
V/1 m: vidi frekventni opseg (kalibrisano
merenje)
Parametri Nisko/srednjetonca
Focal 5 W 4211:
Z = 8 oma
fs = 43 Hz
Re = 6,50
Mms = 9,93 g
Le = 0,63 mH
Rms = 1,25 kg/s
Sd = 84 qcm
Cms = 1,39 mm/N
Qms = 2,33
B x L = 7,18 N/A
Qes = 0,31
No = 0,34 %
Qts = 0,27
Membrana: zgusnuta tvrda pena
Oprema:
Veanje: guma
Korpa: laki metal
Zavojnica : 25 mm
Nosa zavojnice: Nomex
Linearni hod: 3,2 mm
Prenik magneta: 100 mm
Parametri visokotonca TC 90 TD 5:
Z = 8 oma
Re = 5,8 oma
Le = 0,68 mH
Sd = 5 qcm
Oprema:
Qms = 5,28
Qes = 1,79
Qts = 1,34
fs = 1470 Hz
Membrana: Tioxid (inverzna kalota)

Veanje: obloeni suner
Montani nosa: plastika
Zavojnica : 20 mm
Linearni hod: bez podatka
Prenik magneta: 2 x 60 mm
Kit bez drvenih elemenata:
Trokovi: oko 310 evra
PROGRAM AJHORN 4.0

Ovaj program je trenutno aktuelan i isporuuje se u 4.0 verziji koja je temeljno preradjena.
Ona osim prednosti brzine, nudi i jednostavniji korisniki interfejs.
AJHorn je oduvek bio kao moan alat u odnosu na druge simulacije i daje izuzetne rezultate. Prvo to se moe primetiti su
pametni rezultati, a vredi pomenuti i da rezultati drugih programa odstupaju. Ovi zadnji primenjuju matematiki model
Williama Marshalla Leacha, koji je u ranim 1980-im pokuao da
matematiki stavi horne u okolinu Thilea & Smalla. Leachev
postupak je jedva izvodljiv zbog
svoje komplikovanosti. On horne posmatra kao spregnuti sistem filtera koje definie ukupnom prenosnom funkcijom. Na
taj nain pojednostavljuje postupak i u svakom trenutku izraunava eljenu irinu opsega horne, kako je ranije bilo predvieno, to skoro u 100% sluajeva
daje podatke neupotrebljive u
praksi. Naroito kod bas-horni
Leachevi propisi za proraun
dovode do parametara asije koji se ne mogu realizovati. To bi
moda bilo upola toliko loe, kada bi se rezultati mogli potvrditi merenjima. Da li je to sluaj,
ne zna se, jer konstrukcije koje
se ne mogu realizovati, ne mogu
se ni premeriti.
Armin Jost, u svom priruniku
za AJHorn na ubedljiv nain
demonstrira kako se rezultati
njegove simulacije poklapaju sa
praksom. U principu nita se nije menjalo u verziji koja je pred
nama Jost se dri stava da i basrefleksna kutija moe posmatirati kao jedna iskvarena povratno optereena horna i da to ne-
promenjeno vai za druge konstrukcije kuita.

Prividno se ini da je u protivurenosti imena AJHorna, da pomou programa takoe moe da
se simulira subwoofer propusnik
opsega ili zatvorene kutije, i zaista sa rezultatima koji jednostavno lee blie praksi kao obine filterske funkcije, koje u sutini ine osnovu svih programa
za simulaciju. Gde drugi programi sugeriu ravan tok, AJHorn
otkriva tunelske rezonancije i
druge greke, koji se mogu potvrditi merenjem na prototipu.
To u stvari ne lei u veoj preciznosti primenjenog algoritma,
I podeavanje skaliranja usledie u

jednom kartonu.
nego u tome da se ovde primenjuje jedan kompletno sasvim

drugi postupak. To e, naravno,
izbaciti i pitanje koliko su zapravo tani rezultati AJHorna na
kraju. U nedostatku dovoljno
velikog broja praktinih provera
u ovo pitanje ne moe se duboko uputati. Ali, u meuvremenu, moe se rei da su simulacije u potpunosti korektne i kada
apsolutne vrednosti katkad pomalo odstupaju.
Mogue je da bi rezultati bili taniji kada bi se uzeli u obzir dalji
parametri, koji se, ipak, teko
mogu merenjem obuhvatiti, to
bi dovelo u pitanje smisao takve
simulacije.
GLEDAJ & OSEAJ
Uporeivanje krivih je olakano pomou predstavljanja u razliitim bojama.
Ova verzija u odnosu na ranije

izgleda odlino. Pojedini dijalozi za unos parametara i podeavanja simulacije prilagoeni su
jednom novom zajednikom,
koji radi po sistemu kartona kartoteke. I broj opsega za unos se
smanjio, poto su parametri kuita predstavljeni kao polupro-
jer treba samo uneti vrednosti

pored nacrtane komponente.
Unos podataka se praktino
unosi sa dimenzijama koje su karakteristine u trgovini, dakle
mikrofarad, milihenri i om.
Karton za unos podataka za komponente skretnica. to na prvi pogled izgleda

da je mnogo, u praktinoj primeni mo e
da bude malo.
stor, zid, ugao itd. obuhvaeni su

jednim dijalogom. Izlazni dijagrami predstavljeni su u pomonim prozorima koji se mogu
minimizirati kada mesto na
ekranu deluje mnogo usko. Posle svakog novog prorauna svi
prozori se auriraju, a takoe i
oni koji su minimizirani i zaista
u jednoj drugoj boji, to olakava uporeenje vie krivih. Svaki
prozor ima upadljivo veliki broj
tastera za gaenje koji opet deluju na sve prozore.
Sve u svemu, ovo je jedno veoma uspeno reenje gde se jednim brzim klikom mia dolazi
do svih parametara, a pri tome
ekran nije nepregledan. Sasvim
dole, u dijalogu nalazi se dugme
Start koje u poreenju sa predhodnom verzijom predstavlja
poboljanje.
Unos tipa zvukovoda, kriva horne i postavljanja se aktiviraju u
boksovima sa listama to u odnosu na radio-dugmad kod
prethodne verzije povlai za sobom znatnu utedu prostora. To
su zapravo kozmetike promene,
ali dobro utiu na rad. Daleko
temeljnije su novine u kartonu
frekventnih skretnica, gde se
dvanaest parametara moe uneti u simulaciju. Opsluivanje je
ovde veoma jednostavno reeno
Meni u obliku rotirajue grede

pored opcija podataka karakteristinih za Windows sadri i opciju Tools. Ovaj meni je bespotreban jer u njemu ima samo
jedna jedina podopcija sa imenom kontura. Kao to je to bilo kod prethodnih verzija kontura horne se prenosi putem Clipboard-a u tekst editor Windowsa kao kolona brojeva u ASCII
formatu.
Posle svega ovoga, ova funkcija
deluje malo improvizovano, jer
se postavlja pitanje ta, u nedostatku formatiranja, onda uraditi sa nabacanim kolonama cifara?
Imalo bi smisla prebacivanje u
neki tabelarni proraun da bi se
vrednosti formatirale ili grafiki
predstavile. Poto izlaz to je dao
AJHorn moe bez problema biti prebaen u Excel, dobro bi bilo da se takav eksport podataka
direktno ponudi, bez zaobilaznog puta, pomou tekst editora. Zaista, AJHorn nudi grafiki
prikaz konture sa vrlo malo detalja.
Tkzv. K+T konform je unos TSP, jer se

unose direktno iz sveske u uobiajenom redosledu.
IN MEDIA RES
(PRAVO U SR STVARI)
AJHorn importuje i datoteke

koje su dobijene ranijim verzijama tako da se ranija mukotrpna
istraivanja mogu nastaviti. To se
isplati, jer je Armin Jost preradio
funkcije raunanja. Novi algoritam uzima u obzir sada i imaginarne delove induktiviteta vibrirajueg kalema, pri emu se ovi
podaci mogu odrediti automatski iz vrednosti impedanse na
dva mesta 1 kHz i 10 kHz iz
frekventne krive. Dakle, ne moraju se preuzeti nikakva merenja
da bismo doli do prednosti ovih
funkcija. Mnogo je bolje ove podatke preuzeti iz kataloga i proitati te dve vrednosti sa frekventne krive proizvoaa.
Ve kod prvog klika miem na
dugme Start bie jasno kako je
program detaljno preraen. Na
raunaru sa AMD ipom na 800
MHz ovo ne traje ni treptaj oiju da bi se rezultat doveo na
ekran. Pri tome se primeuje se
da se greke pri unosu bolje kontroliu. Program izuzetno stabilno radi i omoguava izuzetno
ugodan rad.
FREKVENTNE SKRETNICE
Meni za unos parametra horne, tako|e je

preren.
to se tie simulacije, deo frekventne skretnice u odnosu na
to da oba pomenuta filtera podigne u drugi red, to e odgovarati kondenzatoru ili kalemu
sa otporom gubitaka.
Dijagram konture horne. I ovde mogu

nacrtati vie krivih radi uporeenja. Na
dijagramu se vide konusne, eksponencijalne i geometrijske konture.
prethodnu verziju pokazuje najvie poboljanja. Unos vrednosti i topologija moe se skinuti
uz pomo odtampanog izgleda
ekrana. Kao i mnogi programi za
simulaciju, i AJHorn primenjuje algoritam sa RCL serijskim
lanovima, to nasuprot matricama i analizama vorita donosi
jasne prednosti u brzini. Govorei istinu svaki RCL-lan predstavlja samo jednu komponentu,
jedan otpornik (R) sa svojim
imaginarnim delom, a takoe i
jedan induktivitet (L) i kapacitet
(C) sa svojim gubicima. Ali poto ovi poslednji za vie desetina stepena lee ispod tipinih
vrednosti, moemo ih u jednoj
simulaciji pustiti da padnu ispod
stola.
Umesto toga se nudi da se RCL
lan obradi kao serijska veza
kondenzatora i kalema, a pri tome e otpor pokriti ukupne realne gubitke komponenata, ili
stvarnog otpornika u prvom pokuaju. Tako se moe ostvariti
lanana ema pomou dva RCLlana za simulaciju jednog filtera za srednje tonove kalem serijskog lana propusnik dubokih
tonova prvog reda, kondenzator
kao propusnik visokih tonova
prvog reda, otpornik kao kombinacija omskih gubitaka komponenata i jednog (moda) prisutnog otpornika za smanjenje nivoa. Popreni lan se koristi za-
Ipak, jedan element poprenog

lana prisilno ostaje neiskorien, ili kondenzator ili kalem.
Znai od est postae pet, i od
dvanaest komponenata po programu AJHorn ostae okruglo
osam.
Armin Jost je u svom priruniku pomenuo da simulaciju za
frekventne skretnice moete koristiti za korekturu impedancije,
isto tako za filtere propusnike
opsega osmog reda. to se tie
korekture impedancije moe se
ostvariti RC lan za isticanje ili
RC lan za usisavanje. Za skretnicu od 6 dB ne dozvoljava se da
se ugradi vie poprenih lanova radi korekcije. Takodje je bio
osuen na propast pokuaj da se
pegla vie od jednog vrha impedanse, jer se to kod horni ee
javlja nego kod ostalih zvukovodova. U pogledu filtera propusnika opsega ne ide se preko drugog reda, to je npr. za PA-srednjetonce sasvim dovoljno u svakom sluaju. Kod bas-horni, gde
na osnovu male irine prenosnog opsega
impedantna
kriva esto
mora korigovati na vie
mesta, mora
se ograniiti
na dubokopropusne filtere prvog reda, poto su
ve svi popreni lanovi za korekciju impedancije potroeni.
REZIME
Da bi se zadovoljili svi zahtevi

trebalo bi umesto etiri RCL lana za filtere biti raspoloivo najmanje osam, a takoe i tri dodatna poprena lana direktno pri
zvuniku zbog potpune korekcije impedancije. Od velike pomoi bi verovatno bila i eksportna
funkcija, pomou koje bi izlazne
podatke iz AJHorna mogli preuzeti drugi programi za simulaciju.
Bez obzira na sve kritike, trebalo bi istai da je sadanja verziju
AJHorna alat od koga se ne treba odrei. Primetan porast brzine i zaista uspela prerada radne
povrine su u osnovi dovoljni da
se predje na novu verziju programa.
Ko radi sa hornama jednostavno
ne moe zaobii ovaj program.
Ali i za ostale zvukovode za sada je ovaj program jedino reenje koje zahteva minimalan unos
uz izuzetno primenljive rezultate u praksi.
AJHORN
Verzija:
4.0
Svrha:
Simulacija kutija
svih vrsta, naroito horni i TML.
Opseg isporuke: CD-rom, prirunik.
Demo:
Download sa Interneta ili na disketi (10 DEM).
Kratka kritika: Korisnika povrina
nove verzije AJHorna predstavlja jedno zaista uspelo poboljanje. Takoe
raduje i poveanje brzine raunanja u
odnosu na prethodnu verziju. Isto tako su dobro uspele i novine u vezi sa
obuhvatanjem pasivnih frekventnih
skretnica, ak i ako se mora iveti sa
odreenim ogranienjima. Cena programa nije ba niska, ali to se tie
monosti opsluivanja ona je opravdana.
Prodaje:
AJ-System, Armin
Jost, Erbacher Str. 3
Eckhorn ATS
Bas do 20 Hz
Eckhorn je jedna od najgenijalnijih konstrukcija kuita Amerikanca Pola Klipa. On je jo pre
pola veka izradio horn-zvunik koji je pogodan za stanove zbog svojih dimenzija i proizvodi
ekstremno duboke basove. Ovde predstavljeni Ekhorn je dodue primerak manji od legendarnog
Kliphorna i jednostavnije je izrade, ali apsolutno dorastao prethodniku. Dajemo plan izrade.
OSVRT NA HORNE
Dubokotonac se nalazi iza skinute

prednje ploe kuita, koja slui kao
poklopac zatvorene dubokotonske
komore. Ona obuhvata zapreminu od
85 litara, dok su ostale komore zapremine od po 28 litara. Od dubokotonca poinje izvor zvuka horne sa presekom od polovine povrine membrane. Izlazi u ugao sobe, otpozadi, u
reflektor koji ine delovi kuita (k)
i (l), gde se cepa na dva dela. Odatle
vodi zvuni kanal nazad na zidove sobe odlazei uvis ispred prednje ploe
kuita i koristei zidove sobe kao jedino ogranienje.
Dubokotonac AT 389 FN sa 38 cm je
velikog kalibra. Ima vrstu membranu i prema tome srazmerno velike
pokretne mase od 75 grama sa relativno visokom rezonantnom frelvencijom od 50 Hz. Ova okolnost bi trebalo da spreava da horna zrai zvuk
ispod 20 Hz, ali naprotiv, niske rezonantne frekvencije horn-zvunika
smanjuju samo efikasnost konstrukcije.
PROMENLJIVA ZAPREMINA
Prvi poeci na temu Ekhorni potiu

iz 1941. godine. U svoje doba, predstavljeni oblik je znaio veliku vetinu. Specijalista za zvunike Bernt
tark zasluan je za pojednostavljenje
ovog principa, da bi i manje vetima
uspela izrada. Ova konstrukcija je
manje dopadljiva u odnosu na Kliphorn. Akustino se mnogo manje
razlikuje od njega. Vie se moe nai
u priruniku za zvunike Bernta tarka.
Berntu tarku je uspelo da napravi

horn-zvunik uz male trokove,
estetski dopadljive, koji se mogu postaviti u uglu sobe, tako da itava soba deluje kao nastavak horne. Glavna
pretpostavka je da horn zvunik moe da proizvodi basove od 20 Hz.
Osnovni prorauni pokazali su da kutija horne treba da bude dosta velika
da bi dala graninu frekvenciju ispod
20 Hz.
Ovo objanjava zato treba da se

smanji zapremina zatvorenog kuita.
Ako bi bio dubokotonac sa mekim
veanjem membrane i sa niom rezonantnom frekvencijom, tada bi zapremina vazduha trebalo da preuzme
tvrdje veanje membrane. U ovom
sluaju postoji mogunost da se bone komore u kojima su daske sa trapeznim otvorima (a) i (b) odvoje, ime se zapremina jo vie smanjuje.
Umesto horizontalnih mogu se postaviti dva zatvorena vertikalna odeljka po irini koja ograniavaju prenik
dubokotonca.
zvuka i radi bez napora. Suv, gotovo

krt karakter ini da zvuna slika ima
otre konture. Crkvene orgulje tutnjaju natuteno, kontrabas drveno
kripi, a bas dobo proizvodi poznato pomeranje u oblasti stomaka.
Ekhorn ATS u
prostoru. Vaza
sa cveem nije
neophodna.
isto izradjeni modul sabvufera. itava
elektronika nalazi se na jednoj ploi.
Proizvodja daje podatke o 109 W na 8
W, dok mreni transformator poseduje
neizmerne rezerve.
Otvor horne moe da se prepozna i bez

dubokotonca i vidi nain rada. Otvor je
jedva upola vei od povrine membrane, tako da je brzina molekula vazduha
u grliu horne vea za faktor dva.
Dubokotonac je privren u odgovarajuem velikom izrezu. Time ostaje pristupaan, poto se prednji deo kuita
ne lepi, nego privruje. etiri trapezna
otvora povezuju prostor iza dubokotonca sa onim komorama sa strane (g) i (c).
Objavljeni plan izrade se malo razlikuje od originala po dimenzijama.

Umesto 20 mm koristi se 19 mm
MDF ili iverica
OPIS ZVUKA
Ekhorn moe da slui kao sabvufer uz

svaki zvunik. Zbog irine propusnog
opsega od 200 Hz ide sa malim satelitima i velikim srednjetoncem. Moe da podri i velike zvunike. Proban
je u nekoliko kombinacija, sa izvanrednim rezultatima, bez skupih eksperimentisanja podeavanja sabvufera. Granina uestanost s leva je na 50
Hz. Odnos faza nameten je probanjem tako da bas zvui voluminoznije, a jaina zvuka je tako izabrana da
se sabvufer ne razlae, nego se njegov
zvuk prilagodjava zvunoj slici.
Ekhorn sa gigantsko dubokim basovima deluje ubedljivo i kod glasnog
Ekhorn se slae sa Akustom 115. Preklapa irokopojasni horn sistem u dubokotonskom opsegu sa vie od jedne oktave i brine za uestanosti ispod 30 Hz.
ZAKLJUAK
Ekhorn ATS reava problem najdubljih basova visokog nivoa i velike

preciznosti. Najbolji izbor sabvufera
je Ekhorn ako ima prostora da ga postavi.
Pojaavaki modul ATW-2 ima otvore

za hladjenje gore i dole koji zahvaljujui velikim otvorima na kuitu i
otvorenom
mestu
za
elektroniku
obezbedjuje
postojanu kol i i n u s t r u j anja vazduha
za hladjenje hladjenje kovekcijom.
Kod Ekhorna
bi modul mogao da bude
ugradjen
u
jednoj od komora dubokotonca, ali bi otvor na kuitu u ovom sluaju morao da bude
tako izabran da bi zatvorio otvore za
hladjenje. Nema bojazni za pregrevanje kod HiFi korienja. Ako se Ekhorn koristi za ozvuenje, pa se elektronika maksimalno koristi, tada ovaj
nain izrade nije doputen.
Pogled na ugao sobe u kome se

kroz otvor horne vide karakteristini
detalji
k o n s t r u k c ije
horne.
B o n e k omore stoje u
vezi sa pros t o r o m
zvunika iza
d u b o k o t o nca.
Idealan partner
za Ekhorn je
Mikrohorn. Ne
samo to je
dobar bas, nego
podrava
i
osnovni opseg
do 200 Hz.
EKHORN I MATEMATIKA - SUDAR SVETOVA

to se tie akustike, horn zvunici za izradu i pored svoje kompleksnosti su obino sasvim dobro matematiki
opisani. Prenosne karakteristike ne mogu tano da se simuliraju. Kod Ekhorna bezuspean ispada svaki takav pokuaj. Samo duina horne od bas membrane do bonih
zvunih izlaza ne dosee pun metar, to je istinski dovoljan dokaz da ova konstrukcija ne moe da proizvede
nikakve ozbiljne duboke basove. Ako sada raunamo,
uzimajui u obzir grli horne i povrinu otvora od 430
i 3430 cm2, granina frekvencija horne (formula i rezultati dole), onda stvar spada u aprilske ale.
Medjutim, nije tako. Horna ipak zrai pre svega pun neprekinut frekventni opseg koji se ravnomerno penje do
150 Hz sa 9 dB po oktavi. Dodatno napredujemo sa propusnikom dubokih tonova sa to je mogue niom graninom frekvencijom, jer se tada dogadja neto sasvim
zaudjujue. Po priloenim merenjima nastavie se penjanje po strmini ovog (ranije izmerenog na 150 Hz)
propusnika dubokih tonova. Kod 20 Hz, jo uvek dobar
stepen korisnog dejstva horne, dozvoljava da se razdvojna frekvencija praktino izabere jo nie. Na ovaj nain
dobijamo pravi sabvufer od 20 Hz, koji vrsto dri nivo. Ako se zadovoljimo sa 40 Hz donje granine frekvencije, to je jo uvek dosta duboko, tako da pritisak zvuka opada sa 9 dB po oktavi, tada imamo dobitak od 9 dB
u dinamici, odnosno 87% utedjene snage pojaala.
Tako, evo gore pomenute formule za sve one nestrpljive koji rade sa digitronima.
g = (c / 4l) ln (A m / A h)
gde je u ovoj formuli c brzina zvuka u vazduhu od 343
m/s, a ln je prirodni logaritam.
Ubacivanjem vrednosti grlia horne Ah i povrine izlaznog otvora horne Am (u cm2), kao i duine horne
(rastojanja od grlia do glavnog otvora (usta) horne mereno u metrima) izraunava se donja granina frekvencija za Ekhorn ATS od 57 Hz. Ovo dokazuje da u ovom
specijalnom sluaju poznata formula ne pomae u rasvetljavanju.
REENJE ZAGONETKE
Horna na mestu, tamo gde zvuk naputa kuite, ne znai kraj; granine povrine prostora - pod i zidovi sa strane produuju hornu, a plafon i preostala dva zida zvunog prostora odredjuju akustiku. Oni koji uivaju u muzici ne nalaze se ispred, nego u bas zvuniku, pa znai
bas horna zauzima zapreminu itave sobe.
reklama
TEHNIKI PODACI
EKHORN MERENJA
dela kuita
682x90 mm
(j) prednji deo kuita . . . . .

. . . . . . . . . . . .720x681 mm
(k) pokrajnji reflektor . . . . .
. . . . . . . . . . . . .643x96 mm
(l) pokrajnji reflektor . . . . .
. . . . . . . . . . . .643x115 mm
(m), (m) unutranji poklpoac
i pod pokrajnjih reflektora . .
. . . . . . . . . . . .163x120 mm
N A Z I V : EKHORN ATS
Razvoj: Bernt tark
DIMENZIJE:
B xHxT . . . .1.073x700x645
Zapremina kuita: 325 l
Princip funkcionisanja:
sa prednje strane napajana eksponencijalna bas horna
Nominalna impedansa po
DIN: . . . . . . . . . . . . . . .8
Minimalna impedansa: . . . .
7.9 / 250 Hz
CENE JEDNE HORNE:
Dubokotonac . . . .440 DEM
Pojaavaki modul 340 DEM
Izrezani MDF . . 140 DEM
Obradjeni komplet MDF-a .
. . . . . . . . . . . . . . .480 DEM
Ostalo . . . . . . . . . .10 DEM
Ukupno (sa drvenarijom)
oko 1270 DEM
LISTA DELOVA:
MDF 19 mm
(a) montana ploa za dubokotonac / akustini zid . . . . .
643x531 mm
(b) akustini zid sa izrezom
grla horne
643x531 mm
(n) gornji poklopac . . . . . . .

. . . . . . . . . . . .759x759 mm
NAPOMENE ZA
MONTAU:
Prednji deo kuita je tako privren da je dubokotonac pristupaan. Uvrenja (i) i (i)
treba da se zalepe za prednji
deo, ali ne sa stranicama. Da bi
se povealo ukruenje privrenjima mogu da se dodaju
potporni ramovi koji se lepe
na kuite, posle ega se privruje prednja ploa. Veoma
je vano da sklop bude nepropusan za vazduh to se postie samolepivim sundjerom.
Poklopac (n) moe da ostane
nemontiran, da bi se horna
lake transportovala.
Modul sabvufera postavlja se u
boni zid (g) ili (g) (gde se
sprovodi zvuk do usta horne).
Pri tome treba da se pazi da
odgovarajui otvor ne bude u
konfliktu sa delovima kuita
(a) ili (b). Modul je nepropusan, tako da mu ne treba posebno kuite. Oienje do
dubokotonca polae se u kuite bez buenja zidova kuita.
(c), (c) odvodjenje akustike

na stranu iz grlia horne . . .
643x282 mm
TIP ZVUNIKA:
dubokotonac . . .AT 389 FN
(d), (d) odvodjenje akustike

na gore i dole iz grlia horne
260x125 mm
Priguenje kuite nema nikakvo priguenje
Pojaavaki modul
Odnos pritiska zvuka i ue stanosti, sa aktivnom skret nicom je sa strminom bo nih opsega od 12 dB po ok tavi, na razdvojnim frekven cijama od 50 Hz, 100 Hz,
150 Hz.
Ekhorn daje zvuk koji se penje od 20 Hz sa konstantnih 9
dB po oktavi. Iznad 200 Hz
opada. Donja granina frekvencija skretnice trebalo bi
da bude to nia. Skretnica aktivnog modula ATW-2 moe
da se menja izmedju 50 Hz i
150 Hz. Kako se donja granina frekvencija pomera na dole, dublja je razdvojna, elektrina, dok akustina ide dalje
neizmenjena ba ispod 200
Hz, poto kriva opada.
SPEKTAR
Spektar pokazuje oscilacije
Ekhorna. Tano iznad 150 Hz
se pokazuje jasna rezonanca,
koja relativno polako nestaje.
Ispod 150 Hz horna besprekorno osciluje.
Odnos pritiska zvuka i ue stanosti sa Ekhornom i Aku stom 115

U spoju sa Akustom 115 Ekhorn zvui optimalno. Prevojna taka izmedju njih lei
na razdvojnoj frekvenciji od
50 Hz na aktivnom sabvufer
modulu kod 120 Hz. Donja
granina frekvencija je tano
ispod 30 Hz. Time Ekhorn
opinjava gigantskim basom
koji Akusta dopunjava.
ODNOS PRITISKA ZVUKA I

UESTANOSTI EKHORNA
I MIKROHORNA
Ekhorn se moe kombinovati sa razliitim srednjevisokotoncima. Ovde je dat primer
zajednikog odziva sa Mikrohornom. Da bi se osnovni opseg tonova ostvario bez preterivanja potrebno je da se bas
horna postavi na najniu razdvojnu frekvenciju od 50 Hz,
na oko 6 dB ispod nivoa na
kome je Mikrohorn. Ispod
200 Hz Ekhorn pojaava odziv basova, pa tada ne treba da
se brine o donjoj graninoj
frekvenciji od 45 Hz koja razdvaja voluminozni osnovni
ton.
ATW-2
(e), (e) ukruenja grlia horne . . . . . . . . . .215x125 mm
Materijal za zaptivanje .samolepivi sundjer
(f), (f ) unutranji poklopac i

pod . . . . . . . . .720x506 mm
Prikljuci se nalaze se na aktivnom modulu ATW-2
(g), (g) ukruenja otvora

(usta) horne 643x491.5 mm
Oienje . . . .zvunika
2x2.5mm
(h), (h) pokrajnji zidovi bas Vijci 8 kom. mainskih vijaka

komore
643x101 mm M5x40 sa odgovarajum mati(i), (i) uvrenje prednjeg cama
MODIFIKACIJE I
PREPORUKE
U sluaju da se koristi zvunik
sa mnogo lake pokretnom
membranom, tada ima smisla
da se redukuje bas komora.
Tada vazduni jastuk preuzima
u Ekhornu funkciju zatite
veanja membrane. U ovom
cilju je potrebno da se naprave trapezoidni otvori u stranicama (a) i (b). Da bi se zapre-
mina dalje smanjila, uvrenja (i) i (i) mogu da se postave vertikalno i dovedu do
montane ploe (a) dubokotonca. Tada odeljak ima masu
od 643x186 mm.
ODGOVARAJUI KALEM
ZA SVAKU PRILIKU
Merenja izoblienja na kalemima (prigunicama)
Delovi tonske skretnice nalaze se na tampanim ploama u unutranjosti zvunih kutija i na
taj nain nevidljivo obavljaju svoj posao. Pri tome kvalitet kalema, kondenzatora i otpornika imaju ogroman uticaj na kvalitet zvuka zvunika.
reenu induktivnost je potreban veliki broj namotaja bakarne ice koja

onda ima visoku unutranju otpornost. Ovo se izbegava korienjem
materijala za jegra. Ovi materijali poseduju fero i feri-magnetne osobine.
Oni poveavaju induktivnost kalemova i tede bakarnu icu. Znai, za
istu induktivnost i istu debljinu ice
imamo niu unutranju otpornost.
Ovo funkcionie do odreene gornje
granice, dok struja ide bez problema.
Posle toga nastaju izoblienja u magnetskom materijalu jezgra.
Kalemove za tonske skretnice bi neko teko obuhvatio u jednom pregledu. Izmeu najjevtinijih i najskupljih
kao i najveih i najmanjih po induktivnosti je faktor 50. Po kvalitetu jo
i vie. Da li cena i kvalitet imaju uvek
isti odnos i znaenje?
Izvrili smo, u osnovi, sledee testove sa raunarskim mernim sistemom
ATB-Precision i izlaznim stepenom
Thel AccuSound pro 100. Opterenje
su inili dvoomski merni otpornik i
testirani kalem. Na raspolaganju su
bili kalemovi u raznim izradama sa
induktivnou od 6.8 mH. Merni sistem je merio pad napona na otporniku i pomou Furijeove transformacije usrednjavao harmonina izoblienja K2 i K3.
Kalemovi prave nelinearna izoblienja u zavisnosti od toka struje. Unutranja otpornost kalema i struja menjaju se sa frekvencijom. Zato su odabrane granice merenja izoblienja i to
na 100 Hz i 500 Hz. Napon izlaznog
stepena postavljen je na 25 V. To je davalo struju od 5.3 A pri 100 Hz, odnosno 1.16 A na 500 Hz. Na 200 Hz
tee 2.9 A.
VAZDUNI KALEMOVI I
KALEMOVI SA JEZGROM
U najjednostavnijem sluaju kalemovi se sastoje od jednog namotaja bakarne ice. Ovi vazduni kalemovi u
zavisnosti od broja namotaja imaju
nisku induktivnost. Obrnuto, za odAudio projekti IV - 60
Vazduni kalemovi nemaju izoblienja

usled gvo a. Imaju relativno visoku
unutranju otpornost. Najbolji su izbor
kod dvo- i trosistemaca za reavanje
problema srednjetonaca.
FERITNA I SINTEROVANA
JEZGRA
Ovaj test je prikazao tri vrste kalema

koje karakteriu razliiti oblici izoblienja. Feritna jezgra su na poslednjem mestu. S obzirom na njihovu
povoljnu cenu nita ne udi. Najmanje pojave ispod 200 Hz, struja od 3
A, jak uspon izoblienja, velika jezgra
izdravaju do 5 A. Meu najboljima
su 56 mm valjkasto jezgro firme
Mundorf i 70 mm zvonasto jezgro
firme Intertechnik.
U itavom mernom opsegu ista izoblienja pokazivala su sinterovana jezgra. Sutinski ona izdravaju vee
struje. Isporuuju se kao gotovi proizvodi firme Thel. Osnovni nivo njihovih izoblienja je visok.
TRANSFORMATORSKA
JEZGRA
Treu grupu ine jezgra od transformatorskog lima. Ova jezgra imaju

najmanju unutranju otpornost i najmanja izoblienja. Naroito su zanimljiva jezgra firme Mundorf. Njihovi kalemovi nulte otpornosti imaju
otpornost stotih delova oma. Izoblienja su im visoka. Na 100 Hz su u
okviru jednog procenta. Razlog ovome je mali vazduni procep E jezgra.
Ako je potrebno odrati mala izoblienja moramo imati veliki vazduni
procep a tu lei problem. Mali vazduni procep efikasno poveava induktivnost jezgra pa imamo kalem nulte otpornosti.
U ovu kategoriju spadaju i I-Punkt
kalemovi od firme Intertechnik. Trafo limovi u obliku latininog slova I
su za kalemove sa najmanjim gubicima. Njihova otpornost je relativno
visoka, pa se deava da je ili mala otpornost ili da su mala izoblienja, a
oba uslova ne mogu da se ispune ma
koliko da imamo novca.
Kalemovi sa valjkastim feritnim jezgrima

omoguavaju visoke induktivnosti sa
relativno niskom jednosmernom otpornou uz pristojnu cenu. Izdr avaju
umerene struje pa nisu za upotrebu u
sna nim sistemima.
ZAKLJUAK
Dijagrami merenja i tabele daju pregled izvrenih merenja. Na kraju

svako mora da odlui koji e kalem da
stavi u svoju tonsku skretnicu. Odgovori su razliiti u zavisnosti od budeta i elja.
Kalemovi sa zvonastim feritnim jezgrima poseduju sline osobine kao kalemovi sa valjkastim jezgrima, ali zahvaljujui feritima omoguavaju vie
induktivnosti sa istom koliinom
bakarne ice, zato jo pre dolaze u
opseg zasienja.
Kalemovi sa transformatorskim jezgrima su nedosti ni u dubokotonskom

opsegu kada su u pitanju visoke induktivnosti. Kod malih snaga izoblienja su
neto via nego kod feritnih. Ne ostavljajte ih tako lako na miru jer su zgodni
za velike snage.
Kalemovi sa sinterovanim jezgrima lie po osobinama vie na kalemove sa trafojezgrima, nego na kalemove sa feritnim jezgrima. Izoblienja su kod malih snaga
relativno visoka, ali se postepeno menjaju sa porastom struje. Zato se preporuuju
kao jevtina reenja za velike snage.
Kalemovi sa induktivnou od 6.8 mH
KLASIKA PO D'APOLITU
Simetrini koncept sa aluminijumskim membranama: Alcone Dirac
Klasina dvosistemska konstrukcija po konceptu amerikanca Dozefa Dapolita se sastoji od

dva 13 cm dubokotonca firme Alcone Acoustics, visokotonca izmeu njih i sve to u obliku vitkog stuba. Ovakav raspored, kao i teorija Amerikanca pokazuje poboljane vertikalne karakteristike zraenja. Za ljubitelje muzike ovaj koncept donosi izvanredan kvalitet prostorne slike. Konstrukciju u ovom lanku je prvi predstavio francuski matematiar Pol Dirak.
Dva dubokotonca, smetena iznad i ispod visokotonca brinu se za simetrinu
vertikalnu karakteristiku zraenja.
Snop zvuka ovim nije automatski ui u
odnosu na dvosistemski raspored. Otpada kolebanje izmeu maksimuma i
minimuma pritiska zvuka u osi simetrije visokotonca, to kae Dapolitova teorija. Ekspert za zvunike imao je na
umu dva povezana uslova. Odstojanje
izmeu srednjih taaka oba dubokotonca u odnosu na srednjetonac mora biti
to manje. U idealnom sluaju to su
dve treine talasne duine koju zvuk
ima na razdvojnoj frekvenciji. Strmina
ivica filtra, odnosno opadanje, mora da
bude 6, 18, 30 dB po oktavi. Prvi od dva
Dapolitova uslova Dirak ne moe da ispuni. Razdvojna frekvencija nalzi se
neto iznad 3000 Hz, to znai da je talasna duina dobrih 10 cm. Sam visokotonac je ove veliine, a uz to dolazi
14 cm od dva dubokotonca.
Filter neparnog reda Alkon Dirak moe da obezbedi. Visokotonac i dubokotonac seku se na 3300 Hz sa strminom
od skoro 18 dB po oktavi. Time vitka
kutija nije ba ista Dapolitova konstrukcija, ali moe da se smatra da je zadran koncept.
Zatvoreno kuite je suvie veliko, tako da dobrota ugradnje lei ispod 0.7,
a bas-refleks je pogreno izabran. Basrefleks kanal je prekratak, tako da je opseg donjih graninih frekvencija podignut. Onda zbir pokazuje da je koncept
ispravan. Kriva pritiska zvuka tee linearno do donje granine frekvencije od
40 Hz.
Vai sledea primedba: Da li bi ugradnja oba visokotonca u bas-refleks kuite dala niu graninu frekvenciju ne-
go hibridna konstrukcija? Raunarska

simulacija nam je dala odgovor. Kod vie basova nia granina frekvencija dobija se samo kad se povea zapremina
kuita. Kad se podeli data neto zapremina - 7 litarsko zatvoreno kuite i 22
litarski bas-refleks na dve bas-refleks
zapremine iste veliine, dobija se ista
donja granina frekvencija. Samo u
tom sluaju kriva pritiska vazduha ne
opada strmo.
U ovom sluaju treba da se rei jedan
drugi problem. Ploa koja razdvaja kuite na dve potpuno iste komore je pod
otrim uglom, tako da to vodi ka problematinim karakteristikama strujanja
u opsegu dubokih tonova. Odrei se
ovog pregradnog zida i postaviti oba
dubokotonca u isto kuite nije preporuljivo. Ovakav oblik kuita se u bezbrojnim eksperimentima pokazao zveketav, slab i neodreen.
Kolo elektrinog filtera Alkone Diraka
pokazuje za dubokotonca optimalnu
strukturu i kod slinih konstrukcija
zvunih kutija kao to je bilo kod Lagran Ribona. Grana dubokotonca sadri propusnik dubokih tonova prvog
reda, to nije ba dobro za metalnu
membranu sa izraenim rezonancama,
ali sa pomonim ulaznim kolom od C1,
R1 i L2 podeena je na najjau rezonancu. Tako filter funkcionie perfektno.
Metalni izoblieni zvukovi sopstvenih
oscilacija efektno su otklonjeni, a uz to
se nije poremetila strmina i faza dubokotonskog filtra.
Akustiki gledano, zajedno sa karakteristikom dubokotonca, dobilo se to da
propusnik dubokih tonova drugog reda ima karakteristiku treeg reda. Zbog
ovoga se postavlja odgovarajui filter za

visokotonac sa simetrinim ivicama i ispunjavaju se pravila Dozefa Dapolita.
Na kraju postoji mogunost da se posvetimo rezonanci kod 20 kHz. Alat je
opet ulazno kolo, ali ovog puta vrlo rigorozno odabrano. Sastoji se od kalema
i kondenzatora, a za priguenje se brine unutranja otpornost kalema. Tako
se uklanjaju frekventni picevi. Ono to
upeatljivo izgleda pri merenjima u slunim testovima je ispalo kao ma sa dve
otrice. Jeste da se uticaj korekturnih
mera uje, ali su prednosti i mane u ravnotei. Pored stvarnog zaokruenja
zvune slike postoji i znaajan gubitak
finih informacija. Ovde svako sam mora da presee: da li e dati prednost analitici ili ukupnom utisku. Ako ostavite
da se ulazno kolo moe premostiti sa
zadnje strane kutije, onda ostavljate ljubiteljima muzike najbolje od oba sveta
mogunosti - po volji ili muzikom
programu.
KONSTRUKCIJA KUITA
Kuite se sastoji od MDF ploa debljine 19 i 25 mm. Deblji materijal je na

prednjim ploama, gde je slualac osetljiviji na zvuk, i na donjem delu, gde
debljina materijala ima estetsku ulogu.
Vaan akustiki zadatak ispunjava ovih
25 mm. Spreavaju se interferencije koje su izazvane lomom zvuka na otrim
ivicama kuita i na ovaj nain osiguravaju optimalnu karakteristiku zraenja.
Da to zaista funkcionie pokazuju merenja pod razliitim uglovima. Karakteristike merenja u osi i pod uglom od 30
lee jedna uz drugu.
Pored ujne postoji i druga funkcija ove
debljine, a to je da omoguava prikrivanje spojeva kojima su lepljene stranice. Spojevi se ne vide kad se postavi furnir ili se kutija izlakira.
U unutranjosti vitkih stubova postoji

vrlo malo praznog prostora. Preduzimaju se veoma opsene mere da se kuite akustiki umiri. Element za ukruenje kutije koji lei asimetrino izmeu prednje i zadnje ploe umiruje i
stranice. On je tako iskrojen da dri zajedno sve delove kuita. Vie manjih
delova povezuju ovaj pregradni element sa prednjom i zadnjom ploom.
Pored toga, ovi elementi ispunjavaju jo
jedan zadatak. Oni priguni materijal
zadravaju tano na onim mestima na
kojima je potreban. Druga strana medalje je da se ne moe pristupiti svim
uglovima kuita. Zato se dno kuita
moe demontirati. Tuda se postavlja
poliesterska vata i unutranje oienje.
Tonska skretnica je na dnu kuita. Na
tom mestu moe najlake da se postavi
oienje, kao kod Mini TL-a.
OPIS ZVUKA
Dirak ima harmoninu, prihvatljivo
prirodnu zvunu sliku. Glasovi i muziki instrumenti zvue u najveoj meri realistino, a ne moe se preuti ni
toplina. Bas je prisutan, zvui snano,
ali ni u kom sluaju preterano. Da pojasnimo ovaj utisak - to je usled dubokih tonova koje do sada nismo uli. Testirali smo etiri Alkon basa koji su
svirali 24 asa na sinusnom generatoru sa 15 Hz i 5 V. Isto dejstvo moe se
dobiti i sa CD-a koji sadri takve signale ili muzikog CD-a sa takvim sekvencama koje bi se ponavljale do beskonanosti.
Posle uspenog "Burn-In" testa Dirak je
i dalje u najveoj meri proizvodio sa
preciznim pristupom snane i iste basove, sadrajne srednje i providno iste
visoke tonove. Prostorna lepeza vodi do
vrlo iroke scene muzikog dogaaja
koji se zbiva tano ispred sluaoca.
Zvunici ne bi trebalo da budu udaljeni jedan od drugog. Kada je stereo baza neto manja od slune, dobija se optimalno gradirani prostorni balans.
ZAKLJUAK
Intertehnikova HP-70 bas-refleks cev se zavrava u obliku trube ime se redukuju oscilacije u strujanjima zvunog stuba u cevi.
Dirakova tonska skretnica se sastoji od MKP

kondenzatora i vazdunog kalema. Presek ice kalema je 1.4 mm. Obe manje induktivnosti su icom od 0.7 mm.
Dirak vai za zvunu kutiju ije vitko

kuite i zreli zvuk ne moe da se zameni za neku drugu usku zvunu kutiju.
Rezultati merenja Alkone Diraka
Odnos pritiska zvuka i

uestanosti u osi i ispod 30
Potpuno srazmerno zahvaljujui debelim zidovima i izvrsna karakteristika kru nog zraenja. Krive na 0 i 30 su jedna pored druge.
Odnos pritiska zvuka i

frekventni opseg visokotonca,
dubokotonca i njihov zbir pod
uglom od 30
Karakteristika pod uglom od 30 je sasvim blago sputena. Kriva je glatkija nego kod merenja u osi.
Spektralna karakteristika
Veoma brze i ravnomerne oscilacije; kod 6 kHz
se prepoznaje ostatak rezonance dubokotonske membrane. Visokotonska rezonanca se
brzo smiruje.
Odnos impedanse i frekventnog

opsega sa i bez korekcije impe danse
Dijagram impedanse le i na nivou od 4 . Kolo korekcije impedanse izglaava krivu u
srednjetonskom opsegu.
Odnos pritiska zvuka i frekventni

opseg visokotonca, dubokotonca
i njihov zbir u osi
Sa 3.3 kHz razdvojna frekvencija le i relativno visoko. Opadajue ivice prema dubokim i
visokim tonovima se smanjuju sa po 18 dB po
oktavi.
Odnos pritiska zvuka i frekventni

opseg bez i sa ulaznim kolom vi sokotonca
Oscilacije usled rezonance membrane visokotonca se eliminiu ulaznim kolom. Sa strane
zvuka ova mera se ne primeuje toliko kao
to pokazuju merenja.
Odziv odskone funkcije bezi sa

visokotonskog ulaznog kola
Izoblienja u karakteristici visokotonca izazivaju u vremenskom domenu poremeaj odziva.
Kretanje membrane raunarska simulacija

Kretanje membrane dubokotonca nije vee
kod meane koncepcije - bas-refleks /
zatvoreno kuite nego kod iste bas-refleks
koncepcije.
Odnos pritiska zvuka gornjeg i

donjeg dubokotonca, bas-refleks
otvora i njihov zbir
Zbir, kao i pojedinano posmatrani dubokotonac sa la nim bas-refleksom u
zatvorenoj komori daju savreno glatku dubokotonsku krivu.
Odnos pritiska zvuka i uestano sti - raunarska simulacija

Simulacija dubokotonske karakteristike sa programom "Leap" pokazuje da dubokotonac
u zatvorenoj i bas-refleks kutiji iste zapremine daje istu donju graninu frekvenciju. Samo
je ivica krive neto strmija.
Alcone Dirac / Tehniki podaci

NAZIV:
DIRAC
Zvunici
Dimenzije xVxD
190x1100x250 mm
podnoje
240 x 300 mm
neto zapremina dubokotonca

7 l + 22 l
Princip rada kuita:
Bas-refleks kuite + zatvoreno kuite
Nominalna impedansa po DIN-u
4 oma
Minimalna impedansa
4oma/160 Hz
Osetljivost (2.83V, 1 m) 85dB

Razdvojna uestanost
3300 Hz
Cena po zvunoj kutiji:
2 dubokotonca po
Visokotonac
Delovi skretnice od
Izrezano drvo MDF
Ostalo
Ukupno
1000 DEM
100 DEM
50 DEM
oko 50 DEM
50 DEM
450 DEM
2
1
1
4
4
Alcone AC 5.25
HE-s
1 visokotonac
Alcone AC 1 HT
Bas-refleks kanal
Prenika 60 mm, duine 170 mm, npr. Intertechnik HP 70 pune duine
Priguenje
0.8 m 2 poliesterske vate debljine 30

mm. Poliesterska vata se izree u osam
10 cm irokih traka. Ove trake se smotaju pa se smetaju na odgovarajua
mesta u kuitu (po crteu). Pri tome
je potrebno pripaziti da ne doe do
odmotavanja.
Materijal za zaptivanje
Samolepljiva sunerasta traka
Prikljuci
Polikleme ili pogodno prikljuno polje. Dozvoljen je slobodan izbor.
Unutranje oienje:
Lista delova:
Drvo
MDF 25 mm
1 kom. ploa
1 podnoje
1 pod
MDF 19 mm
2 kom. stranice
2 kom. prednja i
2 dubokotonca
1050 x 190 mm
300 x 240 mm
230 x 170
1050 x 225 mm
zadnja ploa
1050 x 152 mm
kom. poklopac i razdelnik
206 x 152 mm
stabilizator kuita
771x152 mm
stabilizator kuita
241x152 mm
kom. podupiraa
105x30mm
kom. podupiraa
82x30mm
Dno kuita sadri dva pravougla

izreza kroz koje se unosi materijal za
priguenje, a pri tome se uklanja donji
deo kuita i podnoje. Preduzimaju se veoma opsene mere za uvrenje i
umirenje kutije tako da je oteano
priguenje i postavljanje skretnice. Ko
se odrekne stabilizacije moe sve napraviti od 25 mm ili 28 mm MDF-a. Tada se dimenzije moraju srazmerno
poveati da bi se zadrala ista zapremina.
Zvuniki kablovi 2 x 1.5 mm2 za

visokotonac i 2 x 2.5 mm 2 za sva ostala
povezivanja. Prikljuni kabl za gornji
dubokotonac se sprovodi kroz buotinu
u pregradi koja se mora zaliti toplim lepkom ili kitom.
Vijci:
12 kom. vijaka za drvo 4 x 20
Tonska skretnica
lan za korekciju impedanse (L5, C5,

R4) ima smisla i potreban je samo kod
korienja cevnog izlaznog pojaala.
Visokotonsko ulazno kolo (L4, C4) je
opcija vidi preporuke za modifikovanje.
Preporuke za budetsku
izvedbu
L1=1,0 mH
1,4 mm
L2=0,18 mH
0,7 mm
L3=0,18 mH
0,7 mm
L4=0,047 mH 0,7 mm
L5=0,1 mH
0,7 mm
C1=3,3 F
C2=3,9 F
C3=15 F
C4=1,5 F
C5=47 F
R1=2,2 Ohm/5 W MOX
R2=1,0 Ohm/5 W MOX
R3=22 Ohm/5 W MOX
R4=4,7 Ohm/20 W MOX
Preporuke za vrhunsku
izvedbu
L1=1,0 mH
2,0 mm
L2=0,18 mH
0,7 mm
L3=0,18 mH
0,7 mm
L4=0,047 mH 0,7mm
L5=0,1 mH
0,7 mm
C1=3,3 F
C2=3,9 F
C3=15 F
C4=1,5 F
C5=47 F
R1=2,2 Ohm/5 W MOX
R2=1,0 Ohm/5 W MOX
R3=22 Ohm/5 W MOX
R4=2,2 Ohm/20 W MOX
Preporuke za modifikovanje
Skraivanje bas-refleks cevi do oko 10
cm daje ispunjenije, ali slabije izraene
duboke basove.
Ulazno kolo L4, C4 izotrava rezonance membrane visokotonca. Iako
su one vrlo visoko, kod skoro 20 kHz,
pa lee izvan ujnog opsega, pojedine
osobe o ovome imaju razliito gledite. Da li se ovo kolo isplati ostaje zato
na onome koji ga pravi.
Visokotonski delitelj napona omoguava podeavanje nivoa visokih tonova.
R2/Ohm
0,47
1,0
1,5
1,8
R3/Ohm
47
22
12
8,2
HT-Pagel
+2 db
+1 db
0 db
-1 db
-2 db
PRORAUN
TRANSMISIONIH LINIJA
Klasian i pomou raunarske simulacije
Transmisione linije (TML) i horn konstrukcije zvunika proraunavaju se na osnovu Tile mal parametara, a ne ematskih prorauna za zvunike. Osnovno je da postoji razlika u delovanju ovih tipova kuita na
zvuk. Zatvoreni sistemi i bas-refleks sistemi kutija i zvunika su sistemi malih masa i zanemarljivo mali u
poreenju sa duinom i talasnom duinom zvuka, pa se posmatraju kao elementi sa koncentrisanim parametrima. TML i horn zvunici ponaaju se kao provodnici zvuka (talasovodi), provodei zvune talase od
membrana zvunika do otvora zvunog izlaza, pri emu, na svom putu, zvuni talasi menjaju svoju fazu i
amplitudu, pa se raunaju kao elementi sa raspodeljenim parametrima. Ova okolnost komplikuje proraun
ovakvih sistema. Malo raspoloivih raunarskih programa mogu da simuliraju prenosne karakteristike ovih
tipova kuita.
Klasian metod konstrukcije za
TML bazira se na proraunu talasne duine zvuka:
l=c/
Ovde je brzina zvuka 340 m/s, a 'f'
je uestanost. Transmisiona linija
je zatvorena sa jedne strane, to
znai da se odreene talasne duine kod rezonantne frekvencije
nalaze tano etiri puta na duini
transmisione linije. Ova etvrttalasna rezonanca je pojava koja se
javlja i na 3/4, 5/4, itd., talasnih
duina.
AJ Horn nudi mogunost definisanja priguivanja i to odvojeno prve

i druge polovine zvukovoda. Slabo
prigueni TML (kad je samo prva
polovina linije priguena) pokazuje
zaista obuzdano ponaanje, ali jo
uvek jedan neravnomeran tok krive.
PRIMER PRORAUNA
Neka je transmisiona linija duine 2.5 m. Njena etvrttalasna rezonanca lei na 34 Hz, jer je talasna duina zvuka za ovu frekvenciju 10 m. Sledea najblia rezonantna frekvencija je na 100 Hz.
Tada je talasna duina 3.4 m, a 3/4
od toga je 2.5 m. Sledee rezonance su na 170 Hz, 240 Hz, itd.
GREBENASTI FILTER
Rezultujui efekat grebenastog
filtera ne pokazuje idealne prenosne karakteristike zvunika. Tenja je da se zatite i neguju samo
najdublje rezonantne uestanosti,
Ako je linija dobro priguena - prva

polovina jako, a druga slabije - kriva reprodukcije je glatka, s tim da
su duboki basovi ispod 100 Hz izgubili glasnost.
a sve ostale rezonance da se, po

mogustvu, eliminiu. Da bi se
ovo postiglo unose se priguenja u
liniju koja e progutati samo vie
rezonance. Poetni deo linije zato sadri jako priguenje, a idui
dalje duinom ispuna se postepeno smanjuje. Trebalo bi da se pazi na sledeu pojavu: materijal za
priguenje smanjuje brzinu zvuka, pa time i talasnu duinu. Rezonantne frekvencije linije odreene duine sa priguenjem pomeraju se na dole.
SIMULACIONI PROGRAM ZA
HORNU I TML
Ovde je posmatrana duina i priguenje TML, dok nije bilo rei o
Ovde su rezultati mini TL-a dobijeni ovim programom i govore sami

za sebe.
Za odreivanje internog Helmholcovog apsorbera moe se koristiti obrazac za proraun bas-refleks kutija:
l = (234 d 2 / 2 V) - 0.08 d
U ovoj formuli su sledee oznake:
l = duina bas refleks kanala u cm (5.5
cm, 8 cm)
d = prenik bas refleks kanala u mm
(35 mm)
= eljena frekvencija u Hz (131 Hz,
96 Hz)
Merenja pokazuju uticaj priguenja

kuita. Neprigueno je prikazano
takastom krivom, a prigueno sa
punom linijom sa jasno smanjenom
talasnou krive. Oko 100 Hz smeta jasan propad uestanosti.
Prvo oba interna Helmholcova apsorbera glaaju opseg oko 100 Hz.
Ako su oba zvuna priguivaa u
potisnim komorama aktivna, tada je
odziv uestanosti u oblasti dubokih
tonova gladak.
Kriva impedanse pokazuje uticaj

priguivanja. Mnogobrojni picevi
rezonansi se gube. Tipino TML ponaanje ostaje samo ispod 100 Hz.
Helmholcov apsorber utie na krivu

impedanse. Dupli vrh se pretvara u
maksimum impedanse.
Neprigueni TML pokazuje tipino ponaanje jednog grebenastog

filtra sa rezonantnim frekvencijama. Kriva odnosa zvunog pritiska
i uestanosti kao i kriva impedanse oslikavaju ovakvo ponaanje.
Merenje potvruje rezultate raunarske simulacije sa AJ Horn programom. Simulacioni program
modelira savreno tano prenosnu

karakteristiku na nepriguenom
TML.
V = zapremina kuita u litrima (2.0

l, 2.9 l)
Podaci u za oba interna Helmholcova
apsorbera mini TL dati su u zagradama.
preseku kanala, a dejstvo mogue

potisne komore iza visokotonca je
u magli. Novi program prorauna
daje odgovore reivih pitanja na
ovom, do sada munom, putu
praktinih eksperimenata. AJHorn (prodaje Armin Jost) proraunava transmisione linije i horn
zvunike sa znaajnim realistinim
rezultatima. Uzgred reeno, granini sluaj jedne veoma kratke
TML sa velikom potisnom komorom daje bas-refleks zvunik, to
znai da AJ horn tano simulira.
OGLAS
Audio projekti III - 70
Subwoofer za ugao
prostorije
Uobiajeno je da se za subwoofere kae da su nepraktini zbog njihovog gabarita i neophodnosti da
se postave ispod stola, ormana ili na nekom drugom nezgodnom mestu. Njihova glavna karakteristika da su najee etvrtasti, iroki, duboki i nezgrapni, ne mora biti i pravilo. U prilog ovoj tvrdnji konstruisan je CT 190, subwoofer neuobiajenog izgleda.
Neko ko ima dovoljno prostora da
u njemu smesti jedan salonski orkestar ak i sa dirigentom ne mora
brinuti o smetanju takodje glomazanog subwofera. alu na stranu,
ali, ak i kada je u pitanju ozvuenje za kuni bioskop gabariti subwoofera mogu biti problematini.
Manji problem bio bi kada bi subwoofer bio visok, umesto to je fiziki dubok. Ovakva ideja dovela je
do transformacije u stilu jednog
CT 188 sa dva ista bas zvunika,
gde su dimenzije umanjene na jednu treinu, odnosno jednu petinu
od uobiajenih.
Elementi
Zahtevi ovog projekta sa parametrima Qts izmedju 0,6 i 0,8 pri niskoj rezonanci slobodnog vazduha
i skromnom cenom su odluujui
za izbor isplativog zvunika W
220/8 sa Qts = 0,7; Fres = 31Hz i
cenom od 53,80 DM. Frekventna
krivulja koja u opsegu ispod 100

Hz nema veeg opadanja pokazuje
njegovu karakteristiku za niske
frekvencije u otvorenom kuitu.
Na stabilnoj asiji uvrena je papirna membrana presvuena pvcom koja ima hod od 4 mm. Na
nisku sopstvenu rezonancu zvunika W 220/8 pokazuje i skroman
SPL od svega 86 dB, to predstavlja
prednost kod paralelnog spoja dva
zvunika.
Kuite
Podaci za transmisionu liniju odredjuju se u odnosu na Fres i SD: 31

Hz zahteva TL duinu od 2,40 m i
membrana od 2 X 227 qcm daju
popreni presek od 400 qcm. Ako
se TL radi po metodi 1/5 - 1/3, onda prvi bas zvunik ide na 49 cm, a
drugi na 80 cm od dna. Pri irini
ploe za zvunike 24,8 cm za MDF
od 19 cm dobija se dubina, ukljuujui i drvo, od svega 22,8 cm.
Ako se boks sa sredinjeg prostora
pomeri u ugao nudi se mogunost
izrade ploe za zvunike irine 50
cm (oko 0,5 cm vie zbog mogue
nepravilnosti zidova prostorije) i
unutranje dubine 20 cm (28,1 cm
stranice). U sluaju da se zidovi
koriste kao graninici ploe za
zvunike dovoljna je ploa irine

43,8 cm koja se ugradjuje u
ugao prostorije i sa strane
zaptiva gipsom.
Ovakva ploa nepodesna
je u sluaju potrebe menjanja njenog mesta
postavljanja, pa je,
ipak ,bolje reenje
sa stranicama kompletnog kuita.
Skretnica
Korisnici koji na izlazu pojaala

imaju prikljunice predvidjene za
pasivni subwoofer nemaju potrebe
za skretnicom, poto frekventno
odvajanje vri sama elektronika u
pojaalu.
Pasivne frekventne skretnice postale su suvine pojavom aktivnih

modula za subwoofere. Iako imaju dobre karakteristike i izuzetan
zvuk sa cenom od 100 eur i navie
predstavljaju nepotreban izdatak.
Pri testu ovog projekta korien je
Proteus SW 0.8 firme Tommessen
koji je ugradjen na donjoj prednjoj
ploi.
sformie u drugi oblik se pokazala

kao dobra. Upotreba dva zvunika
u ovakvom kuitu dobro uklopljenom u prostoriji kod slualaca nije izazvala pitanje o kvalitetu zvuka, ve o tome gde su sakriveni
Merne vrednosti
Transmisiona linija ravnomerno je

priguena sa pet pakovanja Sonofil-a i merenja koja su nakon toga
izvrena pokazuju da je ovakvo priguenje zadovoljavajue.
Za amplitudna merenja CT 190 je
postavljen na podu, a mikrofon je
postavljen na odstojanju od jednog
metra izmedju bas zvunika i TL
ispusta. Tommessen modul na najmanjoj frekvenciji reprodukcije
(60 Hz) daje ravan izlaz sa -3 dB
pri 37 odnosno 80 Hz. Odvajanje
na 90 i 160 Hz pokazuje preglasavanje na 70 Hz, to pri upotrebi
kao ozvuenje kunog bioskopa
ne predstavlja problem. Za direktno postavljanje u ugao prvo podeavanje na 9 dB zadovoljavajue istie frekvencije ispod take -3 dB i
ne stvara preglasavanje.
Zvuk
Ako se postavi pitanje gde je odgovarajua upotreba CT 190, odgovor je svuda gde ozvuenje samostalno nema dovoljno izraene duboke tonove.
Proteus na najniem stepenu pri
odgovarajuem nivou glasnoe daje isto duboke, a ipak, dovoljno
snane i pune basove. Da bi se nivo snage u sorround testu poveao
upotrebljen je satelit sistem Heimkino 1. Svi efekti ak i oni previe glasni dali su potpun utisak
zvuka.
Zakljuak
Ideja da se zapremina kuita tranAudio projekti IV - 73
subwooferi. Ako neko voli simetriju moe upotrebiti dva kuita sa

po 2 W 220/4, pa se pri paralelnom
vezivanju opet dobija impedansa
od 4 oma, s tim to je hod membrana upola manji.

Audio Projekti Br. 4

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Audio Projekti Br. 4

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

RENESANSA CEVNOG ZVUKA

Duet 34 - Push-Pull pojaava sa EL34

Moe slobodno da se kae da ovaj pojaava svojim kvalitetom viestruko

broj komponenata. Primenjena cev je

Pogledajmo prvo kakve informacije

svojstava zvunika. Tako, kada doe do

oma glasno i energino suprotstavljaju

tra usled neravne impedanse i nedovoljnog damping faktora!

1KHz i menjamo Cx dok na osciloskopu ne dobijemo signal sa minimalnim

vi. Pravi rezultati dobijaju se sa puno isprobavanja razliitih varijanti i puno

tenciometra od 50 oma. Imajui u vidu

oiene mase mogu da budu uzrok bru-

mo polako da pustimo pojaava u rad.

janja. Kada je ceo pojaava oien pro-

Nisu potrebna nikakva posebna pode-

verite (ako treba i vie puta) da li je sve

avanja, osim ujednaavanja mirne

povezano kako treba! Ako jeste, moe-

struje izlaznih cevi pomou ianog po-

Za sva pitanja vezana za konstrukciju

Zvuna kutija tipa horne sa 30 cm

Ko se dohvati prorauna bas horne

Izbor je pao na hiperbolinu konstrukciju oblika horne. U poredjenju

Na osnovu ove vremenske karakteristike dobija se izvanredan prostorni

"Fullrange" (punog ujnog opsega).

Pogled kroz otvoreno kuite u horni

Rastavljeni visokotonac pokazuje sklop

Ispod potisne komore

Tonska skretnica profesionalca

brzo da se sastavi, u zavisnosti

PRORAUN HIPERBOLINE HORNE

Hipo Horna / Rezultati merenja

ODNOS PRITISKA ZVUKA I UESTANOSTI - VISOKOTONAC, DUBOKOTONAC, SABVUFER I ZBIR

ODNOS PRITISKA ZVUKA I UESTANOSTI - VISOKOTONAC, DUBOKOTONAC, SABVUFER I ZBIR

ODZIV ODSKONE FUNKCIJE

KLIR FAKTOR KOD 90 DB SA

NIVO PRITISKA ZVUKA U OSI I

Najbolja dubokotonska karakteristika dobija se postavljanjem ispred zida. Kada je u slobodnom

ODNOS IMPEDANSE I UESTANOSTI BEZ I SA KOREKTOROM

Naziv: Hipo horna

Neto zapremina dubokotonca

u freze mora da se radi iz dva puta, jer

lan za prilagodjenje impedanse (L4, C4,

Karakter basa dobija se postavljanjem

transformator i stoga su efikasniji,

Namera pri izradi ovog hibridnog

Slika 1. Uopteni dijagram hibridnog pojaavaa

Kolo sa slike 2 je jednostavan dizajn koji u sebi sadri interesantne

hard Hofmanov Zen izlazni stepen

ukoliko je karakteristika 6DJ8 na 5

Slika 2. ema hibridnog kola

Izlazni stepen se sastoji od jednog

Slika 3. Predlo eno napajanje

te da izraunate razliita pojaanja

Svaki kanal hibridnog pojaavaa

Hibridni pojaava daje ravnu kaAudio projekti IV - 17

rakteristiku u celokupnom audio frekventnom opsegu. ak i sa neefikasnim zvunicima, moe da se

Dampiranje zvunih kutija

Sa izuzetkom zvunikih kablova, nijedna druga audio komponenta ne unosi vie

Takoe se moraju uzeti u obzir i cena, proizvodljivost i stabilnost. Sva

TA SE DEAVA IZA MEM BRANE ZVUNIKA?

Pre dve godine, tokom rada na nekom

inenjer za zvunike, naoruan samo