SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

NERVNI SISTEM
Nervni sistem oveka organizacija
Nervni sistem je visoko specijalizovani sistem koji je kod oveka dostigao najvii stepen razvoja.
Nervni sistem prenosi naem telu ta da radi.
Funkcije nervnog sistema obuhvataju:

uspostavljanje veze organizma sa spoljanjim svetom,

sprovoenje informacija o stanju organizma,
slanje impulsa celokupnoj muskulaturi, poprenoprugastoj i glatkoj,
upravljanje radom svih lezda
svojim centralnim delom omoguava da se izrazi volja, oseanja i najvie intelektualne
funkcije

Morfoloki, nervni sistem se deli na centralni nervni sistem koji ine mozak i kimena modina i
periferni nervni sistem koji ine modani i kimeni ivci (nervi) i ganglije.
Centralni nervni sistem predstavlja upravljaki centar celog nervnog sistema. Sve telesne
senzacije i promene u spoljanjoj sredini moraju biti prenete od receptora i senzornih organa do CNS-a
koji vri njihovu interpretaciju (njihovo znaenje) i onda, ukoliko je potrebno, prua odgovarajuu
reakciju (npr. uklanjanje izvora bola).
Periferni nervni sistem se deli na somatski nervni sistem i autonomni (vegetativni) nervni
sistem. Somatski nervni sistem je pod uticajem volje i svesti oveka i ima ulogu u uspostavljanju veza sa
spoljanjim svetom. Somatski deo perifernog sistema sadi senzorna vlakna koja prenose signale do
CNS-a i motorna vlakna koja inerviu voljnu skeletnu muskulaturu. Autonomni nervni sistem je deo
perifernog nervnog sistema koji inervie unutranje organe. Autonomni nervni sistem je van volje i svesti
oveka, filogenetski predstavlja najstariji deo nervnog sistema. Zajedno sa endokrinim lezdama
uestvuje u odravanju konstantnosti unutranje sredine (homeostaze).
Podela perifernog nervnog sistema na somatski i autonomni nervni sistem je samo podela u
funkcionalnom smislu, ne i u anatomskom (ne mogu se razlikovati vlakna autonomnih i somatskih
nerava).

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Nervni sistem

Centralni nervni sistem CNS

Mozak
Kimena modina

Periferni nervni sistem PNS

12 kranijalnih nervnih parova
31 spinalni nervni par

Somatski nervni
sistem

Senzorni neuroni
Senzorne informacije od
koe, skeletnih miia i
zglobova ka CNS-u

Autonomni nervni
sistem

Motorni neuroni
Motorni impulsi
od CNS a do skeletnih
miia

Senzorni neuroni
Senzorne informacije od
visceralnih organa ka
CNS-u

Motorni neuroni
Motorni impulsi od CNS-a do
glatkih miia, sranog miia
i lezda

Nervno tkivo, nervne elije i nervi

Nervno tkivo je izgraeno od nervnih elija neurona i potpornih elija neuroglije. Izmeu
neurona i neuroglije nalazi se mrea krvnih sudova i malo meuelijske supstance. Nervi predstavljaju
svenjeve (snopove) nervnih elija ili nervnih vlakana.
Funkcija nervnog tkiva je: prijem, prenos i obrada informacija i njihovo pretvaranje u
odgovarajue senzorne ili motorne reakcije.
Neuroni. Neuroni su osnovne funkcionalne jedinice nervnog tkiva i predstavljaju
najdiferenciranije elije u ovekovom organizmu. Neuroni se sastoje iz tela (perikariona) i nastavaka
(dendriti kratki, mnogobrojni nastavci, akson jedan, dugi nastavak). Neuroni, putem nastavaka,
komuniciraju meusobno, odnosno, prenose informacije koji se nazivaju nervnim impulsima, u obliku
elektrohemijskih promena. Veze koje pri tom stvaraju nazivaju se sinapse. Smatra se da nervni sistem
oveka sadri oko 100 milijardi neurona, a svaki neuron moe da obrazuje 1000 do 10000 sinapsi sa
susednim neuronima.
Telo neurona moe biti razliite veliine (25 100 m) i imati razliit oblik: zvezdast,
piramidalan, vretenast, itd. Od tela neurona polaze nastavci vie kratkih nastavaka dendrita i jedan
dugi nastavak neurit ili akson.

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Dendriti

Akson
Perikarion

Fig.1. Struktura nerva

Fig.2. Neuron

Klasifikacija neurona
Neuroni se prema funkciji mogu klasifikovati na: senzorne i motorne.
Senzorni neuroni primaju razliite drai i prenose nadraaj do odgovarajuih centara u mozgu.
Motorni neuroni prenose signale iz centralnog nervnog sistema do miinih i lezdanih elija
(efektora).
Prema duini aksona neuroni se klasifikuju na:
Goldijev tip I - veliko telo, dug akson koji ulazi u sastav kimenih i modanih ivaca prenosi
informacije u nervnom sistemu iz jedne oblasti u drugu ili prenosi komande CNS a do efektora
Goldijev tip II sitno telo i kratak akson.
Prema broju produetaka neuroni mogu biti:
Unipolarni imaju samo jedan produetak koji ima svojstva i dendrita i aksona; kod odraslih su
prisutni samo u mrenjai oka.
Bipolarni imaju dva produetka koja se nalaze na suprotnim krajevima nervne elije. Jedan ima
ulogu aksona, a drugi dendrita. Nalaze se u mrenjai, mirisnom epitelu, spinalnom i
vestibularnom ganglionu.
Pseudounipolarni nastaju od bipolarnih neurona iji se produeci postepeno i delimino spajaju
gradei zajedniko stablo. Obe grane pseudounipolarnog neurona po morfologiji odgovaraju
aksonu, ali sa elektrofiziolokog aspekta jedna je akson, a jedna dendrit. Ovaj tip neurona
prisutan je u svim kranijalnim nervima osim mirisnog, i u svim spinalnim ganglijama.

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Multipolarni imaju nekoliko dendrita i jedan akson.

Fig3. Klasifikacija neurona : (A) prema funkciji, (B) prema broju produetaka osnovni tipovi
Graa neurona
Osnovne osobine neurona su:
1. Nadraljivost svojstvo nervne elije da reaguje na mehanike, termike, svetlosne i
hemijske stimuluse.
2. Sprovodljivost sposobnost da primljeni nadraaj prenesu u vidu elektrinog signala drugim
elijama.
Telo nervne elije se naziva perikarion (Fig.2). Od njega polazi mnotvo razgranatih produetaka
dendrita i jedan, dui, slabije razgranat akson. Krajevi aksona se zajedniki nazivaju nervni zavreci.
Perikarion je metaboliki centar neurona.
Od jednog dela perikariona polazi levkasto proirenje
aksonski breuljak ili Dajterova kupa iz koje izrasta akson. Dendriti
su nemijelizovani produeci. Preko dendrita neuron prima
informacije od drugih neurona. Razgranatost dendrita poveava
receptorsku povrinu. Nain i stepen granja dendrita uglavnom
zavise od uloge neurona u CNS-u.
Akson je mijelizovani nervni zavretak. Ima ujednaenu
debljinu celom duinom. Akson prenosi nervne impulse od
perikariona do drugih neurona ili efektornih elija. Na njemu se
razlikuju tri segmenta: inicijalni (nema mijelinski omota) u kojem
se sumiraju impulsi iz dendrita i perikariona, konduktivni i
efektorni.

Fig.4 Mijelinizovan akson (u sredini se vidi Ranvijeov vor)

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Brzina sprovoenja impulsa je srazmerna debljini aksona, a debljina aksona zavisi od tipa
neurona.
Kroz akson se odvija intenzivan transport, i to u oba smera: anterogradni od perikariona ka
aksonskim produecima i retrogradni transport od krajeva aksona prema perikarionu. U odnosu na
brzinu, transport moe biti brz ili spor. Spori transport je iskljuivo anterogradni (0,2 -10 mm/dan)
njime se prenose proteinske subjedinice mikrotubula, enzimi i druge supstance rastvorene u citoplazmi.
Brzi transport je dvosmeran (20 -70mm/dan). Brzim anterogradnim transportom prenose se organele,
sinaptike vezikule i supstance niske molekulske teine. Retrogradnim transportom prenose se istroene
subcelularne komponente koje se u perikarionu razlau i koriste za sintezu novih komponenti. Na ovaj
nain se transportuju i supstance preuzete iz okoline aksona (faktori rasta, toksin, virus besnila i herpex
simplexa). Centralnu ulogu u aksonalnom transportu imaju mikrotubule i motorni proteini dinein i
kinezin. Kinezin uestvuje u anterogradnom, a ne u retrogradnom transportu.
Aksoni centralnog i perifernog nervnog sistema mogu bit mijelinizovani i nemijelinizovani. U
perifernom nervnom sistemu mijelinski omota ine lamelarne naslage (preko 50 lamela) elijske
membrane vanovih elija koje koncentrino obavijaju akson, a u CNS tu ulogu imaju oligodendrociti.
Proces stvaranja mijelinskog omotaa naziva se mijelinizacija i odvija se tokom razvoja nervnog sistema.
Poinje u 4. mesecu embrionalnog razvoja, odvija se veoma sporo i u razliito vreme zahvata pojedine
periferne nerve i puteve u CNS-u.
Mijelinizacija zahvata itav akson, osim njegovog inicijalnog segmenta i zavrnih granica koje
obrazuju sinapse. Ovaj omota ima diskontinuitete nedostaje na mestima gde se sustiu dve vanove
elije. Ta mesta se nazivaju Ranvijeovi vorovi (suenja), bogati su Na+ kanalima i to su mesta nastanka
akcionog potencijala. Deo neurona izmeu dva Ranvijeova suenja odgovara jednoj vanovoj eliji.
Akcioni potencijal se prenosi od vora do vora skokovito. Na taj nain se tedi energija i nervni impuls
se prenosi 5 50 puta bre u odnosu na nemijelinizovani akson.
Oligodendrociti imaju veliki broj produetaka i svaki od njih moe da mijelinizuje po jedan
akson.
Nemijelinizovana vlakna nisu okruena mijelinskim lamelama, ali su od okoline zatiena
citoplazmom vanovih elija.
U perifernom nervnom sistemu ima dvostruko vie nemijelinizovanih nego mijelinizovanih
nervnih vlakana. Nemijelinizovana nervna vlakna provode nervne impulse brzinom od 0,5 10m u
sekundi, a mijelinizovana i do 100m u sekundi.
Nervni zavreci (dendriti) mogu biti:
1. Eferentni predaju nadraaj efektornim elijama. To su zavreci motornih neurona - somatskih i
visceralnih. Somatski neuroni inerviu skeletne miie. Glatke miie i srani mii inerviu neuroni
autonomnog nervnog sistema.
2. Aferentni primaju nadraaj iz svoje okoline. Aferentni slue kao mehano-, hemo-, termo-, noci(receptori za bol) i fotoreceptori. Preko njih se primaju opte i specijalne senzacije.
Nervni zavreci se mogu podeliti na dve grupe:
- Slobodne nervne zavretke nemaju omota. Slobodni nervni zavreci se nalaze u dermu i
epidermu koe, oko folikula dlaka, u epitelu ronjae, usne duplje i disajnih puteva, gde su
zapravo receptori za dodir, bol, svrab i temperaturu.
- Inkapsulirane nervne zavretke imaju poseban omota. Inkapsulirani nervni zavreci
poseduju vezivno tkivnu kapsulu.

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Neuroglija. Neuroglija (nervni lepak) obuhvata sve druge nervne elije centralnog i perifernog
nervnog sistema, osim neurona, koje imaju potpornu i zatitnu ulogu. Preko 60% mozga ine upravo
neuroglijalne elije, ili jednom reju glija.
Glijalne elije se razlikuju po lokalizaciji, strukturi i donekle po funkciji. Po lokalizaciji su
podeljene na centralnu i perifernu gliju. Centralne glija elije se nalaze u centralnom nervnom sistemu, a
periferna glija u perifernom nervnom sistemu.
Glija elije ukljuuju: astrocite, oligodendrocite, vanove elije, mikroglije i ependimne elije
(ependimociti).

Fig. 5. Centralne neuroglijalne elije.

Astrociti su najvee elije neuroglije. Imaju vie produetaka. Astrociti iste ekstracelularni
prostor od produkata metabolizma neurona i snabdevaju ih energijom za metabolizam. Proliferacijom
(umnoavanje) astrocita stvara se oiljno tkivo posle povrede CNS-a.
Oligodendrociti su glija elije koje ive u simbiozi sa neuronima i neophodne su za preivljavanje
neurona. Njihova funkcija je proizvodnja mijelina, odnosno, mijelinskog omotaa za aksone (svaki za
nekoliko aksona).
vanove elije su periferne glija elije. Njihova uloga u PNS-u je slina ulozi oligodendrocita u
CNS-u: zatita neurona.
Mikroglije su modane makrofage. Njihova funkcija je uklanjanje ostataka oteenih elija i
mijelina unutar nervnog tkiva. Imaju i odbrambenu ulogu.
Ependimne elije su epitelne elije koje oblau upljine CNS-a. U nekim regionima mozga imaju
cilije (treplje) koje pomau kretanje cerebrospinalne tenosti.

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Sinapse. Predstavljaju specijalizovane meuelijske spojeve kojima se nervni impulsi prenose sa

jedne elije na drugu. elija koja predaje informaciju (predsinaptika elija) je uvek neuron, dok elija
koja prima informaciju (postsinaptika elija) moe biti neuron, miina ili lezdana elija, i te sinapse
mogu biti: nervno nervne, nervno miine, i nervno lezdane.
U zavisnosti od mehanizma kojim se prenosi signal, sinapse mogu biti:
Elektrine (neki regioni modanog stabla, kora velikog mozga, mrenjaa)
Hemijske.
Prenos signala u elektrinim sinapsama je bri jer ne zahteva prisustvo signalnih supstanci
neurotransmitera. Prema hemijskom sastavu, mestu sinteze, brzini i mehanizmu delovanja
neurotransmiteri se mogu podeliti na dve grupe i to neurotransmiteri koji se:
Sintetiu u sinaptikom voru, deluju brzo putem vezivanja za jonske kanale (menjaju
propustljivost jonskih kanala): acetilholin, biogeni amini (adrenalin, noradrenalin,
dopamin i serotonin), neke aminokiseline (gama- aminobuterna kiselina - GABA,
glicin, glutamat, aspartat) i
Sintetiu u perikarionu, sporo deluju, nazivaju se i neuromodulatori: opiodni peptidi
(endorfin i enkefalin), gastointestinalni polipeptidi (lue se u crevima: holecistokinin,
neuropeptid Y, supstanca P, vazoaktivni intestinalni peptid, neurotenzin itd.),
neurohormoni (oslobaajui faktori hipotalamusa, oksitocin, vazopresin), neki gasovi
(NO, CO).
Ekscitatorni i inhibitorni neurotransmiteri.
Ekscitatorni neurotransmiteri su neurotransmiteri koji na postsinaptikoj membrani dovode do
nastanka ekscitatornog postsinaptikog potencijala i irenja nervnog impulsa (adrenalin, noradrenalin...).
Inhibitorni neurotransmiteri su oni koji izazivaju pojavu inhibitornog postsinaptikog potencijala i
usporenje ili prekid prenosa signala (gama aminobuterna kiselina).
Regeneracija nervnog tkiva. Posle roenja, nervne elije se ne
umnoavaju, tako da ne postoji mogunost njihove obnove ili zamene. Ukoliko
doe do oteenja perikariona, neuron propada. Gubitkom odreenog broja
neurona dolazi do gubitka funkcije koji oni obavljaju. Mogue je da se funkcija
ponovo uspostavi tako to e okolne zdrave elije napraviti nove sinapse i
preuzeti funkcije oteenih elija. Prostor u kojem su se nalazili oteeni
neuroni u CNS - u popunjavaju elije glije koje se umnoavaju i nastaje oiljno
tkivo.

Fig. 6. Hemijska sinapsa

U perifernom nervnom sistemu je mogua regeneracija perifernog nerva ukoliko je preseen
njegov akson, a telo elije ostalo ouvano. U ovoj regeneraciji vanu ulogu igraju vanove elije.
Oporavak nekada moe trajati i do 3 meseca.

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem ine mozak (encephalon) i kimena modina (medulla spinalis).

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Obe strukture sadre dva morfoloka odeljka koji se razlikuju po boji:

Siva masa (supstantia grisea) - sastoji se od tela neurona, dendrita, poetnih segmenata
dugih aksona i itavih kratkih aksona. Neuroni se u sivoj masi organizuju u vidu
paralelnih slojeva - lamina ili u obliku gomilica - modanih jedara.

Bela masa (supstantia alba) sastoji se uglavnom od mijelinizovanih nervnih vlakana

koja mu daju karakteristinu belu boju. Bela masa ne sadri tela neurona.
Mozak je smeten unutar lobanjske duplje, a kimena modina unutar kimenog kanala.

Fig. 7. Kimena modina unutar kimenog kanala i mozak unutar lobanjske duplje

Mozak osnovni delovi

Mozak je najznaajniji deo nervnog sistema. Teina mozga odraslog oveka iznosi oko 1.4 kg, ali
intelektualne sposobnosti oveka ne zavise od teine i veliine mozga.
Mozak (encephalon) sastoji se od:
1. Velikog mozga (telencephalon, cerebrum)
2. Meumozga (diencephalon)
3. Srednjeg mozga (mesencephalon)
4. Modanog mosta (pons)
5. Malog mozga (cerebellum)
6. Produene modine (medulla oblongata).
Delovi centralnog nervnog sistema
Veliki mozak
Meumozak

Modano stablo

Glavne funkcije
Intelektualne funkcije
Obrada i reintegracija motornih, senzitivnih i senzornih
podataka sa periferije i unutar organizma
Obrada emocija
Endokrine funkcije
Ponaanje
Sredite vitalnih centara:
- Disanje
- Rad srca

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Mali mozak

- Budnost i spavanje
Koordinacija pokreta i odravanje ravnotee

Mozak je smeten unutar lobanjske duplje, a izmeu kotanog i modanog tkiva nalaze se
omotai (meninge, modanice) od vezivnog tkiva: tvrda modana opna (dura mater), pauinasta modana
opna (arahnoidea), meka modana opna (pia mater). Prostor izmeu modanica ispunjen je likvorom.
Uloga kotanog i vezivnog omotaa je zatita mekog tkiva CNS-a od oteenja.
Centralni nervni sistem viestruko je zatien: mehaniki (kostima - lobanjom i kimom,
cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) i hemijski (meninge i krvno - modana barijera).
Veliki mozak (telencephalon) je najvei deo centralnog nervnog sistema, podeljen na dva
simetrina dela - levu i desnu hemisferu. Veliki mozak vri najsloenije funkcije nervnog sistema i
predstavlja vii koordinacioni organ.
Na povrini velikog mozga nalaze se brojni nabori - girusi (gyrus) i lebovi - sulkusi (sulcus),
koji znaajno poveavaju povrinu modane kore. Duboki lebovi - sulkusi, dele povrinu hemisfera na
pet renjeva: eoni (frontalni), temeni (parijetalni), potiljani (okcipitalni), slepooni (temporalni) reanj i
ostrvo (insula).
Intelektualni kapacitet osobe ne zavisi od mase mozga, ve od povrine modane kore.
Kora velikog mozga (cotrex cerebralis) se sastoji od tela neurona rasporeenih u slojeve lamine. Broj i irina lamina je razliit u pojedinim regijama. Troslojna kora, naziva se alokorteks i
filogenetski je starija od estoslojne kore - neokorteksa. Troslojna kora, ini oko 10% modane kore i
nalazi se u mirisnom korteksu i limbikom sistemu. Siva masa velikog mozga, osim kore, nalazi se u vidu
grupacija koje se nazivaju subkortikalne sive mase ili bazalne ganglije. Bazalne ganglije uestvuju u
koordinaciji pokreta. Nervna vlakna u kori su delom mijelinizovana i grupisana u vertikalne i
horizontalne puteve.
Srednji mozak, modani most i produena modina grade celinu koja se naziva modano
stablo (truncus cerebri). Modano stablo povezuje kimenu modinu sa centrima u mozgu i u njemu su
smetenu centri za mnoge vitalne funkcije (disanje, rad srca). Centralni kanal kimene modine se
nastavlja u mozgu, ali se proiruje i obrazuje etiri upljine - modane komore koje su ispunjene
likvorom.

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Fig. 8. Osnovni delovi mozga i podela hemisfera na renjeve

Fig. 9. Anatomija leve i desne cerebralne hemisfere (frontalni presek)

Diencefalon (meumozak) ima ulogu u obradi emocija, endokrinoj funkciji, ponaanju.

Diencefalon se sastoji od:
1. Talamusa,
2. Metatalamusa,
3. Epitalamusa,
4. Subtalamusa i
5. Hipotalamusa.

10

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Cerebelum (mali mozak) ima ulogu u koordinaciji pokreta i odravanju ravnotee. Cerebelum
ima koru kao i veliki mozak, ali za razliku od nje, ova kora je svuda podjednake debljine, proseno oko
1mm. Bela masa cerebeluma sadri mijelinizovana vlakna i glija elije.
Putevi CNS - a. Putevi CNS-a se nazivaju traktusi (tractusi) i fascikulusi (fasciculus) i grade belu
masu svih delova mozga i kimene modine. Puteve grade opisani produeci neurona i njihove sinapse.
Ovi putevi povezuju delove sivih masa u nervnom sistemu u funkcionalne celine.
Mogu se podeliti na:
Asocijativne - povezuju homolateralane sive mase CNS-a
Komisuralne - povezuju kontralateralne centre u pojedinim delovima CNS-a
Projekcione - kratke (povezuju koru velikog mozga sa talamusom i obrnuto) i duge (ushodne
i nishodne, koji se funkcionalno dele na motorne, senzitivne i ulne).

Kimena modina
Kimena modina ima dve osnovne funkcije, a to su da prenosi signale izmeu mozga i ostalih
delova tela, i da slui kao centar za reflekse.
Kimena modina (medulla spinalis) je deo centralnog nervnog sistema smeten unutar
kimenog kanala. Siva masa se nalazi u unutranjem delu (medijalno), i na poprenom preseku ima izgled
leptira (prednji rogovi - deblji i krai zadnji rogovi - tanji i dui i boni rogovi), a bela masa spolja
(lateralno).
Po sredini kimene modine prolazi centralni kanal - canalis centralis. Prednje rogove ine tela
motornih neurona kimene modine iji aksoni ulaze u sastav prednjih i korenova kimenih (spinalnih)

11

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

nerava i zavravaju se na skeletnim miiima. U sastav zadnjih rogova ulaze neuroni kojima se prenose
senzitivni impulsi sa periferije. U sastav bonih rogova ulaze neuroni koji pripadaju autonomnom
nervnom sistemu. Bela masa kimene modine sastoji se od ushodnih i nishodnih puteva i snopova
(traktusa i fascikulusa). Idui odozgo nadole poveava se popreni dijametar kimene modine i menja se
odnos sive i bele mase u korist sive.
Kimena modina podeljena je na segmente:
1.
2.
3.
4.
5.

Vratni (cervikalni) segmenti (8),

Grudni (torakalni) segmenti (12),
Slabinski (lumbalni) segmenti (5),
Krsni (sakralni) segmenti (5),
Trtini (kokcigealni) segmenti (3).

Svaki segment kimene modine, predstavlja jedan

njen deo, iz kog izlazi jedan par kimenih ivaca.
Visina segmenta ne odgovara visini prljenova jer
se kimena modina prua samo do 2. lumbalnog
prljena, odnosno kraa je od kimenog kanala.

Fig.10 Segmenti kimene

modine

Periferni (autonomni) nervni sistem

Periferni (autonomni) nervni sistem ine modani i kimeni ivci i odgovarajui ganglioni.
Periferni nervi su izgraeni od nervnih vlakana organizovanih u snopove (fascikuluse) koji su obavijeni
vezivnim tkivom. Nerve ini vie snopova, a snopove ine razliiti broj nervnih vlakana razliite debljine.
Nervno vlakno ini akson obmotan vanovim elijama koje mogu, ali ne moraju formirati mijelinski
omota. Nervna vlakna okruuju tri vezivno - tkivna omotaa: epinerijum, perinerijum i endoneurijum.
Ganglioni su ovalne strukture sive mase van CNS - a, a koje grade tela neurona i nalaze se na
putu perifernih nerava. Mogu biti senzorne i autonomne ganglije (vegetativne ganglije). Senzorne ganglije
su ganglije kimenih ivaca (spinalne ganglije) i modanih ivaca (cerebralne ganglije). Autonomne
ganglije su deo autonomnog nervnog sistema i mogu biti simpatikusne i parasimpatikusne.
Modanih ivaca ima 12 (Tabela 1) i mogu se podeliti prema vrsti vlakana koje sadre na:

12

SISTEMSKA ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA OVEKA

Handout 3

Senzitivne - ulne (sadre samo senzitivna vlakna): I, II, VIII. Senzitivna vlakna mogu
biti somatosenzitivna i viscerosenzitivna (senzitivna inervacija unutranjih organa)

Motorne - (sadre samo motorna vlakna): III, IV, VI, XI, XII. Motorna vlakna mogu biti
somatomotorna i visceromotorna (inerviu glatke miie u organima)

Meovite - (sadre i senzorna i motorna vlakna): V, VII, IX, X

Sa parasimpatetikim vlaknima: III, VII, IX, X

Kimeni ivci nastaju spajanjem prednjih i zadnjih korenova kimene modine i ima ih koliko i
segmenata kimene modine. Nervi naputaju kimeni kanal i idu do miia ili senzornih receptora koje
inerviu, dajuu usput bone grane.

Periferni nervni sistem ine:

Simpatikus i

Parasimpatikus.
Uloga periferni nervnog sistema je kontrola glatke muskulature unutranjih organa, sranog
miia i lezdi, ukljuen je u kontrolu krvnog pritiska, telesne temperature, procesa varenja i drugih i nije
pod uticajem volje.
Osim par izuzetaka, organi unutar oveijeg organizma inervisani su od strane oba dela
autonomnog nervnog sistema. Vrlo esto simpatikus i parasimpatikus imaju suprotne efekte na organe
koje zajedniki inerviu.
U ANS - u postoje dve vrste sinapsi:

Izmeu predganglijskog i postganglijskog neurona

Izmeu postganglijskog neurona i visceralnog efektora.

Acetilholin se lui na krajevima svih preganglijskih neurona i postganglijskih parasimpatikih
neurona. Na krajevima veine postganglijskih simpatikih vlakana oslobaa se norepinefrin
(noradrenalin).
Simpatikus ima kataboliki efekat na organizam (potronja uskladitene energije), dok
parasimpatikus ima obrnuti efekat. Zbog meusobne povezanosti simpatikih gangliona reakcije
simpatikusa imaju efekte na itav organizam, dok parasimpatikus ispoljava lokalni efekat.
Paraganglije su nakupine neuroendokrinih elija smetene unutar ili blizu ANS-a. Jedna grupa
prati simpatikus i rasporeena je du prevertebralnog i paravertebralnog simpatikog lanca ganglija ili
du nerava koji inerviu organe karlice i zadnjeg dela trbuha. Druga grupa prati parasimpatikus, pre svega
vratne i grudne grane glosofaringeusa i vagusa. Najvei parasimpatiki ganglioni su karotidno i aortno
telo.

13