Filoloki fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za optu knjievnost i teoriju knjievnosti

Seminarski rad iz kursa

Metafizika ljubavi: lirska poezija i filozofija u evropskim knjievnostima

Prikaz knjige:

Anica Savi-Rebac - Platonska i hrianska ljubav, u Helenski vidici,

SKZ, Beograd, 1966, str. 28-45

Student:
Marija Vujai
2013/553

Jun, 2015, Beograd

Mentor/predava:
prof.dr Zorica Beanovi-Nikoli

Istraivaki oslonac Anice Savi-Rebac, apstrahovan je u uverenju da je zadiranjem u

optu istoriju relativno ogranienog skupa ideja, mogue dotai i spoznati sutinu poetikih
sistema velikih pesnika kao to su Dante, eli, Spinoza i Njego. Tako je sveprisutnost
neoplatonistikih uenja podstakla ovu autorku i na razmiljanja eksplicirana u eseju Platonska
i hrianska ljubav. Svojim pokuajima da obuhvati granice helenskog kosmosa u prostoru i
vremenu, Anica Savi-Rebac je postala nezaobilazna referentna taka u knjievnim
istraivanjima i studijama.
Studija Platonska i hrianska ljubav, zasnovana je na ispitivanju odnosa helenizma i
hrianstva, tj. na ispitivanju uticaja koji su orfiko-neoplatonistika shvatanja izvrila u
dogmatskim tekstovima hrianstva kao to su Jovanovo jevanelje i poslanica Korinanima
apostola Pavla. Osnovni cilj ove studije jesu aspekti hrianske ljubavi (agape) i odstupanja od
tradicionalnog starozavetnog pravnog odnosa izmeu oveka i Boga.
U razvoju hrianstva, desio se veliki preokret kada je re o odnosu oveka i Apsoluta.
Stari zavet posmatra ovaj odnos kao Boiju naklonost prema odabranom narodu. Re je o
plemenskom Bogu koji nagrauje i kanjava, i ije se odluke nikada ne dovode u pitanje, ma
koliko nejasne one bile. Meutim, u Novom zavetu, hrianstvo uvodi pojam opte ljubavi
Boije, oliene u milosru i pratanju kao mistikom excessus (presipanju), nezavisno od toga
o kojem je narodu re. Pitajui se kako je dolo do ovakve novine, Anica Savi-Rebac
dijahronijski traga za njenim izvorima. Ova promena deluje dramatino samo na prvi pogled.
Autorka nam razotkriva direktan i indirektan upliv neoplatonistike doktrine o ljubavi, koja je,
posredstvom apostola Pavla i njegove himne, postala imanentan deo agape. Za ovu tvrdnju,
Savi-Rebac polazi od pretpostavke da takva novozavetna koncepija o pojedinanoj ljubavi koja
tei ka optem, transcedentalnom principu, nije mogla proistei iz judaistikog, ve samo iz
panteistikog uenja. Panteizam omoguava taj onostrani kontakt i podrazumeva tenju za
direktnim kontaktom sa Apsolutom, odnosno tenju due za gledanjem Boga lice u lice. I to nam
potvruje mogunost da je doktrina o ljubavi koja je dola do ruku apostolu u krajnjoj liniji ipak
potekla od Platona.1

1 Anica Savi-Rebac, Platonska i hrianska ljubav, Helenski vidici, SKZ, Beograd, 1966, str. - 34
1

Anica Savi-Rebac iznosi eksplicitan stav da je istorija hrianstva obeleena odnosom

prema antikom duhovnom nasleu. Pritom, uopte nije vano da li se radi o prihvatanju ili
negiranju antikog znaaja (napomenuemo da je panteizam nailazio na naroitu odbojnost od
strane hrianske crkve, zbog previe slobodne spekulacije o prirodi Boga, tj. zbog
antropocentrinog intelektualizma koji dogmu stavlja u nezgodan poloaj). Ulogu koju su
platonistiko-neoplatonistika shvatanja imala prilikom stvaranja nove religije, Anica SaviRebac tumai na primeru apostola Pavla i njegovog uenja.
Autorka istie da je sredite hrianske mistike platonska zamisao o ljubavi kao o jedinoj
sili koja vezuje kosmos i jedinoj sili izmeu svetova due i Apsolutnog. Platonovo poimanje
Erosa kao posrednika izmeu ovostranog i onostranog sveta, u hrianstvu je postalo put ka
mistikom oboenju . Tumaenje apostola Pavla o boanskom poreklu oveka i o ivotu u bogu,
Savi-Rebac tumai upravo kao izraz helenske tenje za oboenjem. Gledanje Ideje u
Platonovom Simposionu, isto je to i gledanje Boga licem u lice u Pavlovoj poslanici. I Eros i
agape su ljubav, i imaju srodan krajnji cilj kontakt sa nadnebeskim. Meutim, ova dva
shvatanja ljubavi do istog cilja dolaze razliitim nainima kretanja. U tom smislu, Anica SaviRebac istie da hrianska agape nesumnjivo jeste excessus, presipanje (put nanie), dok je
Platonov Eros ascensus, uzletanje, dizanje (put navie). Ovu distinkciju potkrepljuje tvrdnjom
da, nasuprot Platonu, gledanje Boga kod Pavla nije delo due, ve je to milost Boija. Ukazujui
na pneumatski karakter hrianske ljubavi, Anica Savi-Rebac uvia jo jedan zrak
platonistikog odsjaja na novu religiju: Pavlova agape (makar ona koja se velia u 13. poglavlju I
poslanice Korinanima) u osnovi je mistika ljubav, ljubav koja je saznanje.
Pored pomenutih slinosti, autorka navodi i odstupanja od platonizma do kojih je dolo u
procesu helenskog saobraavanja tendecijama hrianstva: deintelektualizacija i feminizacija
Erosa. Suprotno, ne samo konkretno platonistikom, ve i opte helenskom koncipiranju ljubavi,
Pavlovo uenje je vie voluntaristiko nego racionalno. Apostolovo prihvatanje pojma agape,
pribliilo je hriansku ljubav Empedoklovoj filiji, prijateljskoj ljubavi koja je milost dakle,
jednoj enskoj potenciji. Otuda i feminizacija Platonovog Erosa. Ovaj feminini momenat u
hrianstvu (iako je ova religija bila prilino antifeministiki raspoloena), Savi-Rebac
prepoznaje u jednoj zaljubljenosti u sopstvenu duu i njenim doivljajima kod velikih hrianskih

pisaca, u njihovoj bezgraninoj rasplakanosti2, odnosno u intenzivnijoj subjektivnosti i

oseajnosti.
Autorka istie da nije samo agape helenizovana, ve je i eros pokrten. Za ovu priliku, navodi
se ta nova oseajnost koju donosi hrianstvo, oseajnost koju nisu poznavali ni Heleni ni
Empedokle. Savi-Rebac se ovde osvre na Fragment o ljubavi Georga Simela, gde se primeuje
da u Platonovoj erotici znaaj linosti uzmie pred optim. Platon naputa linost u ljubavi kako
bi obuhvatio Ideju, to je suprotno novoj oseajnosti moderne erotike. Moderna erotika bie od
izuzetne vanosti za nastanak poezije trubadura, dolce stil nuovo, i nadasve, za Danteovu
poeziju. Najsmeliju i najdublju sintezu platonskog erosa i line ljubavi, Anica Savi-Rebac
uoava u poeziji Gvinecelija i Dantea, koji su stvorili nov oblik ljubavi, kome, po potpunosti i
plemenitosti, ne moemo nai premca ni ranije ni kasnije.3
U studiji Platonska i hrianska ljubav, nakon plaljivog i ozbiljnog iitavanja, mogu se
izdvojiti koncizni iskazi koji ukazuju na konkretan skup ideja vanih za mnoga pesnika,
filozofska i religiozna meditiranja. Ovaj istraivaki poduhvat Anice Savi-Rebac, vaan je za
definisanje te specifine knjievnoistorijske i duhovne vertikale izgraene, pre svega, na
Danteovom pesnitvu.

2 Isto, str. - 35
3 Isto, str. - 45
3