Skripta ELAST PODLOGA

Prof . dr PETAR SANTRA, dipl.gra.in.
FUNDIRANJE PREDAVANJA I VEBE

INTERAKCIJA KONSTRUKCIJE I TLA
GRAEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

2012
PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE
SADRAJ
PREDGOVOR
1.
INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA
2.
MODELI DEFORMABILNE PODLOGE
3.
TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI
13
4.
METODA POETNIH PARAMETARA ZA GREDU BESKONANE DUINE
15
4.1
VERTIKALNA SILA NA GREDI BESKONANE DUINE
16
4.2
SPREG SILA NA GREDI BESKONANE DUINE
19
4.3
LINIJSKO OPTEREENJE NA GREDI BESKONANE DUINE
21
4.4
BROJNI PRIMER -1
24
5.
PRIMENA METODE SUPERPOZICIJE ZA GREDU KONANE DUINE
27
5.1
TEMELJNA GREDA KONANE DUINE
27
5.2
KLASIFIKACIJA NOSAA PREMA PARAMETRU KRUTOSTI
30
5.3
BROJNI PRIMER -2
31
5.4
ODREIVANJE VERTIKALNOG MODULA REAKCIJE TLA
35
5.5
BROJNI PRIMER 3
39
6.
PRORAUN DEFORMACIJE GREDE METODOM KONANIH RAZLIKA
40
6.1
PRORAUN STATIKI EKVIVALENTNOG VORNOG OPTEREENJA
44
6.2
PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE VINKLEROVOJ PODLOZI
45
6.3
BROJNI PRIMER 4
47
6.4
PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE NA ELASTINOJ PODLOZI
52
6.5
ODREIVANJE MODULA ELASTINOSTI TLA
55
6.6
BROJNI PRIMER 5
56
6.7
UTICAJ MODELA PODLOGE NA REZULTATE PRORAUNA
60
7.
PRORAUN INTERAKCIJE KONSTRUKCIJE TEMELJA I TLA
62
7.1
DIREKTNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE
63
7.2
ITERATIVNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE
65
7.3
BROJNI PRIMER 6
66
8.
PRORAUN SAVITLJIVOG ZIDA U VINKLEROVOJ SREDINI
74
Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA
8.1
BROJNI PRIMER 7
80
9.
PRORAUN IPOVA U VINKLEROVOJ SREDINI
86
9.1
VERTIKALAN IP OPTEREEN AKSIJALNOM SILOM (kt = const)
88
9.2.1
POPRENO POMERANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh = const)
93
9.2.2
OBRTANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh=const)
95
9.3
POPRENO POMERANJE I OBRTANJE GLAVE IPA (kh const)
96
9.4
MATRICA KRUTOSTI IPA U LOKALNOM KOORDINATNOM SISTEMU
97
9.5
MATRICA KRUTOSTI IPA U GLOBALNOM KOORDINATNOM SISTEMU
98
9.6
USLOVNE JEDNAINE RAVNOTEE NAGLAVNICE
100
9.7
ODREIVANJE HORIZONTALNOG MODULA REAKCIJE TLA
103
9.8
BROJNI PRIMER 8
107
9.9
BROJNI PRIMER - 9
109
10.
PRIBLINO REENJE IPA U VINKLEROVOJ SREDINI
115
10.1
VERTIKALNO OPTEREEN VERTIKALAN IP
116
10.2
VERTIKALAN IP OPTEREEN HORIZONTALNOM SILOM I MOMENTOM 117
10.3
VERTIKALAN IP SLOBODNA GLAVA
118
10.4
VERTIKALAN IP UKLJETENA GLAVA (SPREENO OBRTANJE)
120
10.5
BROJNI PRIMER 10
122
11.
PRIBLINA ANALIZA INTERAKCIJE GRUPE IPOVA
126
11.1
INTERAKCIJA IZMEU VERTIKALNO OPTEREENIH IPOVA
127
11.2
GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM
130
11.3
BROJNI PRIMER 11
132
11.4
GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM I MOMENTOM
135
11.5
BROJNI PRIMER 12
138
11.6
GRUPA IPOVA OPTEREENA HORIZONTALNOM SILOM
141
PREDGOVOR
Predmet Fundiranje predaje se u VII-smestru na konstruktivnom smeru
Graevinskog fakulteta u Subotici, i zajedno sa nastavnim predmetom Mehanika tla
u V-semestru i Osnove funiranja u VI-semestru, predstavlja jedinstvenu celinu u
okviru izuavanja praktine oblasti Geotehnike. Osim pomenutih predmeta, za
praenje i savladavanje nastavnog gradiva iz predmeta Fundiranje, potrebno je
osnovno znanje iz predmeta Statika konstrukcija i Otpornost materijala.
Osnovna svrha predmeta Fundiranje kako je koncipiran na Graevinskom fakultetu
Subotici je da studente upozna sa postupcima reavanja problema interakcije
nadzemne konstrukcije, temeljne konstrukcije i temeljnog tla.
U okviru klasinog pristupa, kako u Mehanici tla tako i u Fundiranju, problemi
nosivosti i pomeranja su razmatrani odvojeno. Stim u vezi, problemi nosivosti
temelja, bonog pritiska na potporne konstrukcije i stabilnosti analizirani su
metodom granine ravnotee ili metode teorije plastinosti, a problemi sleganja i
pomeranja metodama teorije elastinosti i jedno-dimenzionalne deformacije. Sa
razvojem i dostupnou raunara i softvera, uproen i esto nerealan pristup se
moe zameniti numerikim metodama koje vode rauna o konstitutivnim vezama u
tlu i kompatibilnosti pomeranja izmeu temelja i tla ili konstrukcije, temelja i tla.
Fond asova, nivo postojeeg znanja i potreba za praktinu primenu, opredelili su
sadraj predmeta na elementarnom nivou. Zbog toga su u okviru nastavnog gradiva,
analizirani samo jednostavni problemi, u kojem se tlo kao deformabilna sredina
tretira na vrlo uproen nain, kao sistem linearno elastinih opruga (Vinklerov
model) ili neto sloenije, kao model linearno-elastinog polu-prostora. Kod oba
modela, zbog linearne veze izmeu napona i deformacija vai princip superpozicije ili
nezavisnosti dejstva. Bez obzira na velik broj komercijalnih softvera, razvijenih za
reavanje problema u fundiranju, u predavanju nisu zanemarena postojea analitika
reenja. Naime, analitika reenja su alat za kontrolu numerikih postupaka i nain
da se razume fizika sutina problema i da se jasno sagledaju pretpostavke na kojima
se zasniva proraunski model, kako bi se on mogao kritiki primenjivati u praksi.
Insistiranje samo na softveru bez razumevanja i bez sposobnosti da se rezultati
kritiki verifikuju, ne vode ka sigurnom, racionalnom i ininjerskom reenju.
U okviru predavanja su analizirani samo jednostavni praktini sluajevi, u kojem
figuriu temeljne grede, ipovi ili ravanski problemi, koje student moe vrlo lako i
brzo reiti bez korienja specijalnih kompjuterskih programa. Poto se zbog vrste
problema koriste numeriki postupci, studenti se upuuju na korienje raunarskog
programa EXCEL koji je sastavni deo Microsoft office-a na svakom PC-raunaru.
U predmetu se koristi metoda konanih razlika (skraeno MKR), kao uobiajen
postupak reavanja diferencijalnih jednaina u ininjerskoj praksi. Kod linijskih i
povrinskih nosaa, u MKR se u svakoj vornoj taki diskretizacije pojavljuje jedna
nepoznata (ugib), to rezultuje relativno malim brojem algebarskih jednaina koje se
mogu lako reavati.
Treba istai, da izmeu ostalog, postoji i drugi, znatno moniji i fleksibilniji metod,
koji se naziva metoda konanih elemenata (MKE). Meutim, kod ove metode, u
vornim takama se pojavljuje vei broj nepoznatih. Kod linijskih nosaa 2 (ugib i
nagib) a kod povrinskih 3 (ugib i dva nagiba), to znaajno poveava obim
prorauna. Zbog toga je MKR pogodnija za edukaciju a u sutini problematiku

obrauje vrlo slino MKE.
Nakon to student ovlada teorijske postavke i praktine primere i samostalno rei
postavljene zadatke, imae jasan uvid u problematiku interakcije konstrukcija-temelj
-temeljno tlo, elementarno znanje da rei jednostavne probleme i dobru osnovu za
buduu nadgradnju iz ove oblasti.
Za primenu u praktinom radu, danas se primenjuje velik broj komercijalnih softvera,
koji se koriste za analizu interakcij temelj-temeljno tlo, kao npr. Plaxis, FLAC, GeoSlope, CRISP i sl. Podaci o ovim programima (sa Demo-verzijama) mogu se nai na
Internetu.
Subotica, 2012.
Prof dr Petar Santra, dipl.in.gra.
1. INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA

Reenja problema interakcije izmeu deformabilnih tela imaju vrlo iroku primenu u
mnogim ininjerskim disciplinama i uglavnom su zasnovana na vrlo sloenim
matematikim postupcima. Reenja se koriste za proraun temelja objekata, za
proraun ploveih struktura, proraun kompozitnih materijala i laminata, proraun
zemljanih masa, proraun geolokih struktura i slino.
Mada je najvei broj reenja problema interakcije zasnovan na linearno elastinoj
analizi, korienjem savremene raunarske opreme i numerikih metoda, za analizu i
proraun vrlo sloenih konstrukcija, koriste se realnije osobine materijala, kao to su
anizotropija, nelinearnost, elasto-plastinost, viskoznost (puzanje).
Interakcija izmeu elastinih tela, u principu se moe podeliti u tri grupe: a)
interakcija izmeu elastinih tela, b) interakcija izmeu elastinog i krutog tela i c)
interakcija izmeu elastinog tela i elementa konstrukcije. Problemi interakcije u
fundiranju spadaju u treu grupu.
Za kvalitetan proraun i pouzdano izvoenje fundiranja objekta, neophodno je
izmeu ostalog, reiti interakciju objekta, temelja i tla tokom svih faza izgradnje,
poev od iskopa, zatite temeljne jame i susednih objekata, sniavanja i odravanja
nivoa podzemne vode, izgradnje objekta i eksploatacije objekta.
Mehanike osobine tla su vrlo sloene i reenje problema interakcija temeljnog tla sa
elementima konstrukcije zahteva odreena uproenja. Bez uproenja, problem je
nereiv ili nije ekonomski opravdan (vreme, cena i sl.). Imajui to u vidu, najvei broj
reenja je razvijen za tlo kao linearno-elastian, homogen i izotropan kontinuum
(poluprostor, polubeskonana masa). Ova reenja su relativno jednostavna, meutim
zbog grube idealizacije, u nekim sluajevima mogu dati nerealne i/ili potpuno
pogrene rezultate. Zbog toga, svaki rezultat treba pre primene kritiki preispitati sa
aspekta ulaznih pretpostavki i uinjene idealizacije, kojim je dat fiziki model sveden
na uproen matematiki model. U tom smislu, svaki rezultat uvek treba tumaiti kao
posledicu prorauna idealizovanog a ne realnog fizikog modela.
U okviru predmeta fundiranje, prikazae se odreena reenja zasnovana na linearnoelastinom modelu tla, koja se mogu koristiti za reavanje standarnih (rutinskih)
problema vezanih za projektovanje i izvoenje objekata uobiajenih dimenzija i
raspona. Za sloene i specifine objekte, projektantima su danas na raspolaganju
specijalizovani softveri za geotehniku, koji koriste vrlo sloene numerike postupke i
konstitutivne mode tla. Upotreba sloenih modela, zahteva visokostrune i posebno
obuene kadrove, koji imaju potrebno znanje iz mehanike tla, teorije konstrukcija i
numerikih metoda.
2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE

Najjednostavniji model tla je zasnovan na konceptu modula reakcije. U primenjenu
mehaniku, ovaj model je uveo Vinkler (1867), a Zimmerman (1888) ga je prvi put
praktino primenio na proraun napona u eleznikim inama, oslonjenenim na
pragove, koji lee na sloju tucanika. Zimmerman je eleznike ine modelirao kao
kontinualni nosa na nizu deformabilnih oslonaca. Poto su pragovi meusobno
nezavisni i dovoljno udaljeni, optereenje na jednom osloncu ima uticaj samo na taj
oslonac dok je sleganje susednih oslonaca nula. Ovo je osnovna radna hipoteza u
konceptu modula reakcije tla ili tzv. Vinklerove podloge. Poto se podloga opisuje
jednim parametrom, naziva se i jednoparametarski model tla(Slika 2.1).
Tokom sledeih decenija, teorija je proirena na proraun savitljivih temeljnih
konstrukcija, kao to su kontinualni temeljni nosai, temeljni rotilji, temeljne ploe i
kolovozne ploe izloene saobraajnom optereenju. U prvoj polovini XX veka,
metoda je proirena na proraun ipova i zatitnih zidova u tlu optereenih bonim
silama. Za razliku od temeljnih nosaa gde se tlo modelira sistemom vertikalnih
elastinih opruga, kod bono optereenih ipova i savitljivih zatitnih zidova u tlu, tlo
se modelira sistemom horizontalnih elastinih opruga.
a)
b)
z
c)
z
d)
Slika 2.1
a) Model podloge sa oprugama (Vinklerov model) , b) Optereenje koncentrisanom silom,

c) Optereenje krutog temelja, d) Jednoliko optereenje idealno savitljivog temelja
Deformabilnost podloge kod Vinklerovog modela je definisana modulom reakcije k u

3
kN/m . Na osnovu principa efektivnih napona, veza izmeu efektivnog kontaktnog
napona q u temeljnoj spojnici (reaktivno optereenje) i sleganja podloge w, glasi:
q ( x , y ) k w( x , y )
q ( x , y ) q( x , y ) u w x , y
Kritiki posmatrano, pretpostavka o tlu kao o sistemu nezavisnih opruga uopte ne

odgovara stvarnosti. Tlo je kontinuum, u kojem se uticaj iz jedne take prenosi na
okolne take obrnuto srazmerno nekom stepenu rastojanja. Meutim Vinkler-ov
model se zbog jednostavnosti zadrao u upotrebi do danas, a velik broj autora se u
meuvremenu bavio njegovim poboljanjem. Navest e se samo poznatiji modeli.
Filolenko-Borodich (1940, 1945) su povezali elastine opruge tankom elastinom
membranom u kojoj deluje konstantna zateua sila T, i tako dobili 2-parametarski
model podloge koji ima osobine kontinuuma, a opisan je parametrima k i T (Slika
2.2). Efektivni kontaktni napon kod modela koji su predloili Filolenko-Borodich, dat
je sledeim izrazom:
q ( x , y ) k w( x , y ) T 2 wx , y ,
2
x 2
2
y 2
b)
a)
elasti na membrana
z
c)
z
d)
Slika 2.2
a) Model podloge sa oprugama i membranom, b) Optereenje koncentrisanom silom,

Heteny (1946) je kontinuitet izmeu nezavisnih opruga ostvario uvoenjem fiktivne

elastine grede koja ima krutost na savijanje EI. Za prostorni ili 3-dimenzinalni
problem, umesto grede se uvodi ploa, koja ima krutost na savijanje (ili cilindrinu
krutost) D. Efektivni kontaktni napon kod ovog modela, dat je izrazom:
q ( x , y ) k w( x , y ) D 2 wx , y
EI
1 2
Pasternak (1954) je predloio uvoenje smiue interakcije izmeu opruga, tako to

ih je povezao slojem fiktivnih, nestiljivih kliznih elemenata koji se deformiu samo
smicanjem. Efektivni kontaktni napon kod ovog modela, dat je izrazom:
10
q ( x , y ) k w( x , y ) G 2 wx , y ,
E
21
b)
a)
smi ui sloj
x +dx
gxz
gxz txz
G
txz
z
c)
x
w+d w
txz
z
d)
Slika 2.3
a) Model podloge sa oprugama i smiuim slojem, b) Deformacija smiueg sloja,

Izraz je identian modelu koji su predloili Filolenko-Borodich, ili modelu koji je

predloio Hetenyi, ako se u jednaini umesto sile T u membrani odnosno krutosti
ploe D, uvede modul smicanja G.
Svi dvo-parametarski modeli, mogu se svesti na jedno-parametarski model, odnosno
Vinklerov model, ako se u odgovarajuim izrazima anulira parametar T, D ili G.
Treba istai, da u pomenutim modelima deformabilne podloge, parametri k, T, D i G,
nisu fundamentalne karakteristike tla koje se mogu odrediti opitom, ve pretstavljaju
fiktivne veliine koje se mogu odrediti indirektno.
Osim navedenih, postoje i drugaiji tipovi dvo-parametarskog modela podloge, koji
su predloili Vlasov (1949), Vlasov-Leontiev (1966), Reissner (1958) i drugi.
Bolja aproksimacija deformabilne podloge, postie se uvoenjem sloenijih modela,
zasnovanih na teoriji linearno elastinog kontinuuma, poznatog kao Hukov materijal
(Robert Hook, 1660), na teoriji elasto-plastinosti ili teoriji elasto-visko-plastinosti
(konsolidacija i puzanje). Meutim, po pravilu, ono to se dobija kvalitetnijim
modelom podloge, odnosno kvalitetnijim predvianjem mehanikog ponaanja tla,
gubi se kroz znatno sloeniji matematiki postupak reavanja problema. Analitika
reenja su mogua samo za najjednostavnije primere. Opti sluajevi koji se
pojavljuju u praksi, mogue je reiti samo priblino, koristei numerike metode.
11
Linearno elastini kontinuum (Hukov model) je za razliku od Vinklerovog modela

neprekidna sredina, definisana fundamentalnim karakteristikama materijala (modul
elastinosti Es i Poisonov koeficijent s), u kojoj se uticaj iz jedne take prenosi na sve
okolne take obrnuto srazmerno stepenu odstojanja. Saglasno tome, sleganje
podloge zavisi od kontaktnih napona u svim okolnim takama (realna osobina tla).
a)
b)
P
x
Es, s
z
c)
z
d)
p
x
Slika 2.4
a) Model elastine sredine (Hukov model) , b) Optereenje koncentrisanom silom,

Proraun sleganja na homogenoj, izotropnoj i linearno-elastinoj sredini, zasniva se

na Busineskovom izrazu (J.Boussinesq, 1885) za sleganje take na odstojanju r od
vertikalne koncentrisane sile na povrini elastine sredine :
dwx , y
1 s2 dQ
E s r
, dQ q dA
Za povrinsko optereenje intenziteta q koje deluje na povrini proizvoljnog oblika

veliine A, potrebno je izvriti integraciju Busineskovog izraza. Optereenje i povrina
se obino definiu u odnosu na pomoni translatorno pomeren koordinatni sistem
(x,) koji je postavljen u taku sa koordinatama (x,y) za koju se trai sleganje. Izraz za
sleganje take usled optereenja na proizvoljnoj povrini, u integralnom obliku glasi:
wx , y
1 s2
Es
q x ,
2
dxd
, q const . w x , y
1 s2
q
E s
dxd
x 2 2
U sluaju ravanskog stanja deformacije, ne moe se odrediti apsolutna, ve samo

relativna veliina sleganja u odnosu na proizvoljno odabranu (referentnu) taku u
posmatranoj ravni preseka. Izraz za sleganje je dao Flamant (A.Flamant, 1892):
12
dwx , y
gde je:
2 1 s2
r
dQ ln
E s
R
r = odstojanje sile od take u kojoj se trai sleganje

R = odstojanje sile od take u odnosu na koje se odreuje sleganje
Referentna taka se obino usvaja na odstojanju, na kojem se proceni da e sleganje

usled optereenja biti zanemarljivo, mada se moe usvojiti i drugaije (relativno u
odnosu na levi/desni kraj nosaa). Treba istai, da su sleganja zavisna, a deformacije i
presene sile temeljnog nosaa nezavisna od poloaja referentne take.
Imajui u vidu prethodne izraze, moe se zakljuiti da je proraun sleganja na
linearno elastinoj i izotropnoj podlozi (Hukov model) znatno sloeniji zadatak od
prorauna sleganja na Vinklerovoj podlozi.
Umesto prostog izraza, po kojem je sleganje Vinklerove podloge jednako koliniku
kontaktnog napona i modula reakcije podloge, kod Hukovog modela se sleganje
mora izraunati dvostrukim integrisanjem uticaja kontaktnih napona u svim takama
optereene povrine.
Poto kontaktni napon osim parametara podloge, zavisi i od optereenja i krutosti
nosaa, deformacija nosaa i Vinklerovoj podlozi se svodi na reavanje diferencijalne
jednaine. Diferencijalna jednaina se moe reiti analitiki za proizvoljno optereen
nosa konstantnog preseka. Meutim, deformacija nosaa na linearno elastinoj
podlozi se svodi na reavanje integro-diferencijalne jednaine, koja se analitiki moe
reiti samo za nekoliko vrlo prostih sluajeva optereenja.
Neki autori su reenje problema dobili zamenom nepoznate funkcije beskonanim
redom ili polinomom. Jedno interesantno reenje za ravansko stanje deformacije je
dao Simvulidi (I.A. Simvulidi, 1973.), gde se kontaktni napon interpolira polinomom
treeg stepena, a zadato optereenje funkcijama Gersevanova (S.Gersevanov,1933).
Nepoznati koeficijenti polinoma (a0, a1, a2 i a3) se odreuju iz uslova jednakosti ugiba
podloge i nosaa na levom kraju i na sredini nosaa, jednakosti povrine obrazovanih
ordinatama linije ugiba podloge i nosaa i jednakosti treih izvoda linije ugiba
podloge i nosaa u sredini nosaa. Integracione konstante se odreuju iz graninih
uslova. Autor je za brzo reavanje praktinih problema, dao tabelarna reenja za
tipska optereenja (koncentrisana sila, spreg sila, trapezno opetreenje). Metoda se
moe lako programirati na raunaru.
U narednim poglavljima, bie prikazane analitike i numerike metode za reavanje
deformacije linijskih temeljnih nosaa na linearno elastinoj Vinklerovoj i Hukovoj
podlozi. Nelinearni modeli podloge (elasto-plastini i visko-elastini) prevazilaze okvir
osnovnih studija i nee se detaljnije obraivati.
13
3. TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI

Na osnovu Bernoulli-eve hipoteze o ravnom poprenom preseku savijenog nosaa,
moe se uspostaviti veza izmeu momenta savijanja M i poluprenika zakrivljenosti R
elastine linije nosaa (Slika 3.1a). Ako je nagib wb elastine linije nosaa vrlo mali,
zakrivljenost 1/R elastine linije nosaa je priblino jednaka drugom izvodu ugiba wb
(Slika 3.1a). Na osnovu uslova ravnotee, diferencijalna veza izmeu optereenja p,
kontaktnog napona q i presenih sila M i T nosaa (Slika 3.1b), glasi:
a)
dq
x
b)
32
wb
M x
1
wb
Eb I
R
wb
1
R 1 w 2
b
p(x)
M
M+dM
x
T
T+dT
Bq(x)
dx
dM x
T x
dx
dT x
Bqx px
dx
M
M>0, w<0
Slika 3.1
a) Veza zakrivljenosti i momenta savijanja , b) Uslov ravnotee infinitezimalnog nosaa
Polazei od izraza na slici 3.1, diferencijalna jednaina ravnotee savijenog oblika

elastine linije temeljnog nosaa (grede), glasi:
Eb I
gde je:
d 4 wb x
dx 4
p x B q x
EbI - krutost temeljnog nosaa na savijanje u kNm

wb(x) - ugib temeljnog nosaa u m
p(x) - optereenje temeljnog nosaa u kN/m
2
q(x) - totalni kontaktni napon u kN/m
(3.1)
2
Za nosa na Vinklerovoj podlozi, veza izmeu efektivnog kontaktnog napona q'(x),

sleganja podloge nosaa w(x) i modula reakcije tla k glasi:
q ( x ) q( x ) u w k w( x )
gde je:
w(x)
k
B
q(x)
uw
- sleganje podloge u m
3
- modul reakcije podloge (tla ili posteljice) u kN/m
- irina temeljnog nosaa u m
2
- efektivni kontaktni napon u kN/m
2
- pritisak porne vode u temeljnoj spojnici u kN/m
(3.2)
14
Ako se usvoji pretpostavka, da je sleganje podloge u svakoj taki jednako sleganju

nosaa (w = wb), moe se izvriti smena jednaine (3.2) u (3.1), nakon ega se dobija
linearna diferencijalna jednaina, etvrtog reda sa konstantnim koeficijentima:
Eb I
d 4 wx
d 4 wx
px kB wx Bu w Eb I
kB wx px Bu w (3.3)
4
dx
dx 4
Opte reenje homogene jednaine glasi:
wx e lx C1 coslx C 2 sinlx e lx C 3 coslx C 4 sinlx

gde su:
l4
kB
4Eb I
(3.4)
- Parametar krutosti nosaa i podloge
C1 , C2 , C3 , C4 - Integracione konstante
Kada je poznato sleganje w(x), nagib tangente elastine linije nosaa q(x), moment
savijanja M(x) i transverzalna sila T(x), mogu se odrediti na osnovu poznatih izraza:
q( x )
dw x
dx
, M x Eb I
d 2w x
dx
, T x
dM x
dx
Eb I
d 3w x
dx 3
(3.5)
-1
Parametar l ima dimenziju m , a zavisi od irine B, krutosti na savijanje EbI i elastine

karakteristike podloge k. Uglavnom se izraava u recipronom obliku kao 1/l pod
nazivom karakteristina duina. Kada je nosa krui od podloge, karakteristina
duina je vea (i obrnuto), to znai da se uticaj (ugib, nagib, presena sila) od mesta
optereenja prostire na veu udaljenost. Proizvod lL (gde je L duina nosaa) je
bezdimenzionalna veliina, i naziva se koeficijent savitljivosti nosaa.
Konstante C1, C2, C3, C4 vae du temeljnog nosaa na kojem su ugib w(x) i njegovi
izvodi neprekidni do 4-tog reda. Analitiko reenje diferencijalne jednaine savijanja
temeljnog nosaa na Vinklerovoj podlozi, moe se odrediti samo za jednostavne
probleme (konstantan modul reakcije, konstantna irina i krutost nosaa). Prikazat e
se dve analitike metode, i to: metoda poetnih parametara i metoda superpozicije.
Treba istai, da je u jednaini (3.4) zanemaren uticaj horizontalnih sila i smiuih
napona u temeljnoj spojnici. Poto su horizontalne sile na temeljnom nosau, po
pravilu znatno manje od vertikalnih, aksijalne deformacije i pomeranja nosaa se
mogu zanemariti. Goodier (1932), Timoshenko i Goodier (1970), Donnell (1976) i dr,
strogom analizom problema su pokazali, da je uticaj smiuih napona na deformaciju
i presene sile nosaa bitan samo ako je nosa vrlo krut a duina nosaa priblino
jednaka irini. Inae, smiui naponi su nula na sredini a maksimalni po ivici temeljne
spojnice, sa smerom od ivice prema sredini. Kod savitljivih temeljnih nosaa, uticaj
smiuih napona u kontaktu se moe zanemariti.
15
Poto je veza izmeu pomeranja i optereenja linearna, moe se primeniti princip

superpozicije (princip nezavisnosti dejstva), koji u matematikom obliku glasi:
f ( a1 P1 , 2 P2 ,..., n Pn ) a1 f ( P1 ) a 2 f ( P2 ) ... a n f ( Pn )
U gornjem izrazu, funkcija f je linearni operator, a moe da pretstavlja sleganje

nosaa, nagib elastine linije nosaa ili presene sile du nosaa.
U nastavku se pretpostavlja da je uw=0, odnosno q=q. Treba istai, da analiza sa
pornim pritiskom ima praktinog smisla samo ako postoji razlika pritiska vode
izmeu donje (potopljene) i gornje (suve) povrine temelja (kod temeljnih ploa).
Na osnovu principa efektivnih napona, usled promene nivoa podzemne vode, totalna
normalna sila u temeljnoj spojnici se ne menja, ve se menja samo odnos izmeu
efektivne i neutralne (uzgon) komponente sile. Mada je totalna sila, kao integral
kontaktnog napona, uvek ista, totalni napon u proizvoljnoj taki ne mora biti isti, ali
pri uobiajenom nivou kontaktnog napona, promena ne moe biti znaajna.
Imajui u vidu prethodno, moe se pretpostaviti da se totalni napon u temeljnoj
spojnici praktino ne menja, odnosno da je nezavistan od promene pornog pritiska.
Ako je totalni kontaktni napon na temeljni nosa nezavisan od pornog pritiska (nivoa
podzemne vode), nezavisne su i deformacije i presene sile nosaa, pa se usled
promene pornog pritiska, menja jedino sleganje (vertikalna translacija). Ako porni
pritisak raste (manji efektivni napon) sleganje opada i obrnuto. Treba istai, da sile u
preseku nosaa zavise od totalnog napona a sleganja nosaa od efektivnog napona.
4. METODA POETNIH PARAMETARA ZA GREDU BESKONANE DUINE
U metodi poetnih parametara, integracione konstante C1, C2, C3, C4 koje figuriu u
optem reenju homogene jednaine (3.4), odreuju se direktno na osnovu graninih
uslova, odnosno presenih sila i pomeranja M, T, w, w=q na levom i desnom kraju
temeljnog nosaa.
Ako je kraj nosaa slobodan, granini uslovi se mogu izraziti po silama M=0 i T=0 na
levom i desnom kraju nosaa. Ako je kraj nosaa slobodno oslonjen, granini uslovi
se mogu izraziti meovito, po silama M=0 i pomeranju w=0. Za ukljeten kraj nosaa,
granini uslovi se mogu izraziti po pomeranjima w=0, q=0.
Za opti sluaj optereenja, metoda poetnih parametara je spora i neadekvatna za
praktinu primenu. Postupak e se prikazati samo za nosa beskonane duine, koji
je optereen koncentrisanom silom P, spregom sila M0 ili jednolikim optereenjem p
na konanoj duini. Koristei analitike izraze za beskonani nosa, mogu se relativno
jednostavnim postupkom odrediti presene sile, ugibi i nagibi konanog nosaa.
16
4.1 VERTIKALNA SILA NA GREDI BESKONANE DUINE

Na osnovu opteg reenja homogene diferencijalne jednaine grede na Vinklerovoj
podlozi (3.4) i graninih uslova za slobodan kraj, odredie se analitiki, metodom
poetnih parametara, ugib i nagib elastine linije i sile u preseku na odstojanju x,
beskonanog nosaa, optereenog koncentrisanom vertikalnom silom (slika 4.1).
Konvencija za + znak
P
M
Slika 4.1
Nosa beskonane duine na Vinklerovoj podlozi, optereen vertikalnom silom
Da bi se zadovoljili granini uslovi, odnosno da sleganje nosaa u x= bude jednako

x
nuli, moraju integracione konstante C1 i C2 uz lan el u jednaini (3.4) biti jednake
nuli, odnosno C1=C2=0, pri emu jednaina (3.4) dobija oblik:
wx e lx C3 coslx c4 sinlx
(4.1)
Ispod koncentrisane sile, u taki x=0, tangenta na elastinu liniju nosaa je

horizontalna, odnosno q=0. Uslovna jednaina za nagib q elastine linije glasi:
dw
le lx C 3 coslx C 4 sinlx le lx C 3 sinlx C 4 coslx 0
dx
x 0
l e l 0 C3 cos 0 sin 0 C4 sin 0 cos 0 0
l C3 1 0 C4 0 1 0
C3 C4
Nakon smene C3=C4 u jednainu (4.1), dobija se sledei izraz za sleganje:
w C3 e lx coslx sinlx
w C3 Alx
(4.2)
Uzastopnim diferenciranjem jednaine (4.2) se dobija:
dw
dA
C3
C 3 2l e lx sinlx
dx
dx
d 2w
dx
C3
d2A
dx
q C 3 2l Blx
(4.3)
(4.4)
C 3 l2 e lx coslx sinlx C 3 l 2 C lx
17
d 3w
d3A
C
C 3 4l3 e lx coslx C 3 4l3 Dlx
3
dx 3
dx 3
(4.5)
Transverzalna sila nije definisana u preseku ispod sile (prekid funkcije), ve samo u
preseku -dx (blisko levo) i +dx (blisko desno).
Na osnovu veze izmeu transverzalne sile i ugiba nosaa (3.5), moe se odrediti
integraciona konstanta C3 :
Tl 0 T dx P 2
Td 0 T dx Tl 0 P P 2
T Eb I
d 3w
d3A
E
I
C
E b I C 3 4 l3 Dlx
b
3
dx 3
dx 3
Td 0
P
Eb I C 3 4l3 D 0
2
C3
P
8l 3 E b I
Kada se uvrsti vrednost za C3 u jednaine (4.2) i (4.3), dobijaju se sledei izrazi za

sleganje w i nagib q elastine linije, na odstojanju x, desno od koncentrisane sile:
3
P
w 3
Al x ,
8l Eb I
kB 4
l
4Eb I
3
Pl
Al x
2Bk
(4.6)
P
q 2l 3
B l x ,
8l Eb I
kB 4
l
4Eb I
2
Pl 2
B l x
Bk
(4.7)
Na osnovu (3.5), (4.4) i (4.5), izrazi za moment savijanja i transverzalnu silu u preseku
na odstojanju x, desno od koncentrisane sile glase:
2
P
M Eb I l 2 3
C l x ,
8 l Eb I
kB 4
l

4Eb I
2
P
C l x
4l
(4.8)
P
D l x
2
(4.9)
P
T Eb I 4 l 3 3
C l x ,
8
l
E
I
b
kB 4
l
4Eb I
3
Na slici 4.3 je prikazan dijagram ugiba w, nagiba q, momenta savijanja M i

transverzalne sile T, beskonanog nosaa (sa normiranim ordinatama od -1 do +1, u
odnosu na maksimalne vrednosti), prikazan je u funkciji koeficijenta lx u intervalu
izmeu -5 lx 5.
18

-1.0
w
Uticaji u temeljnoj gredi U/|Umax|
-0.8
w'
M
-0.6
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
-5
-4
-3
-2
-1
Parametar lx
Slika 4.3
Uticaji u beskonanom nosau na Vinklerovoj podlozi, usled koncentrisane sile
U prethodnim izrazima, pomone funkcije A(lx), B(lx), C(lx) i D(lx), glase:
Alx e lx coslx sinlx ,
Blx e lx sinlx ,
C lx e lx coslx sinlx ,
Dlx e lx coslx
1.0
0.8
A
Koeficijenti: A,B,C,D
0.6
C D
0.4
0.2
B
0.0
-0.2
-0.4
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Parametar lx
Slika 4.2
Grafiki prikaz pomonih funkcija, za reenje nosaa na Vinklerovoj podlozi
Za odstojanje, za koje je koeficijent lx 2.5, ugib je 2%, a za lx 5.0, ugib je 0.5%

od ugiba nosaa ispod sile. Za lx2.5, moment savijanja je 11%, a za lx5 je 0.8%
od momenta savijanja ispod sile. To znai, da se uklanjanjem levog ili desnog dela
nosaa, koji su od sile udaljeni vie od lx=2.5 (efektivni radijus 2.5/l), zanemarljivo
utie na promenu ugiba, odnosno presenih sila nosaa ispod sile.
19
4.2 SPREG SILA NA GREDI BESKONANE DUINE

Spreg sila M0 moe se zameniti sa dve paralelne sile suprotnog smera, na rastojanju
x=M0 /P. Negativna sila P je u koordinatnom poetku, a pozitivna na odstojanju x
od koordinatnog poetka (Slika 4.4). Pozitivan moment deluje u smeru obrtanja
kazaljke na satu, tako da daje pozitivan nagib elastinoj liniji.
M0
P x P
M0
x
x
Slika 4.4
Nosa beskonane duine na Vinklerovoj podlozi, optereen spregom sila
U preseku na odstojanju x od koordinatnog poetka, ugib nosaa w je jednak zbiru

ugiba od sile -P koja je od preseka udaljena x, i ugiba od sile +P koja je od preseka
udaljena x-x, prema sledeoj jednaini:
w wM 0 , x w P , x wP , x x wP , x wP , x x
w
Pl
Alx Al x x Pl Alx x Pxl Alx
2 Bk
2 Bk
x
2 Bk
x
Kada se izvri smena sprega dve paralelne sile P, i -P na rastojanju x momentom M0

i kada se pusti da rastojanje x tei ka nuli, dobie se sledei izrazi:
Px M 0 ,
lim
x 0
Alx dAlx
2lBlx
x
dx
M0l
M l2
2lBlx 0 Blx
2 Bk
Bk
(4.10)
Uzastopnim diferenciranjem izraza (4.10), za presek na odstojanju x, desno od sprega

sila M0, mogu se dobiti izrazi za nagib elastine linije q, i presene sile M i T.
Nagib elastine linije nosaa iznosi:
M l3
dw M 0 l2 dB M 0 l2
lC lx 0 C lx
dx
Bk dx
Bk
Bk
(4.11)
20
Moment savijanja u preseku nosaa iznosi:
M Eb I
M Eb I
M l3 d 2 B
M l3
d 2w
Eb I 0
Eb I 0
2l2 D lx
2
2
Bk dx
Bk
dx
2M 0 4
2 M 0 kB
M
l D lx E b I
Dlx 0 D lx
Bk
Bk 4 E b I
2
(4.12)
Transverzalna sila u preseku nosaa iznosi:
T Eb I
M l2 d 3 B
M l2
d 3w
Eb I 0
Eb I 0
2l3 Alx
3
3
Bk dx
Bk
dx
T Eb I
2M 0 l 4
2lM 0 kB
M l
l Alx E b I
Alx 0 Alx
Bk
Bk 4 E b I
2
(4.13)
Dijagram ugiba w, nagiba q, momenta savijanja M i transverzalne sile T, beskonanog

nosaa (sa normiranim ordinatama od -1 do +1, u odnosu na maksimalne vrednosti),
prikazan je u funkciji karakteristinog parametra lx u intervalu izmeu -5 lx 5.
-1.0
Uticaji u temeljnoj gredi U/|Umax|
w
-0.8
w'
-0.6
M
T
-0.4
-0.2
0.0
0.2
0.4
0.6
0.8
1.0
-5
-4
-3
-2
-1
Parametar lx
Slika 4.5
Uticaji u beskonanom nosau na Vinklerovoj podlozi, usled sprega sila
Za odstojanje, za koje je koeficijent lx 2.5, ugib je 15.5%, a za lx 5, ugib je 2%

od ugiba nosaa ispod sprega sile. Na odstojanju od lx 2.5, moment savijanja je
6.5%, a na lx5, je 0.2% od momenta savijanja ispod sprega sile. To znai, da se
uklanjanjem levog ili desnog dela nosaa, koji su od sprega udaljeni vie od lx=2.5,
zanemarljivo utie na promenu ugiba, odnosno presenih sila nosaa ispod sile.
21
4.3 LINIJSKO OPTEREENJE NA GREDI BESKONANE DUINE

Jednoliko podeljeno linijsko optereenje intenziteta p, koje deluje na ogranienoj
duini nosaa, poev od odstojanja r levo od koordinatnog poetka do odstojanja s
desno od koordinatnog poetka, moe se pretstaviti kao integral niza koncentrisanih
sila intenziteta dP=pdx.
T
x
s
z
Slika 4.6a
w
z
Nosa beskonane duine na Vinklerovoj podlozi, optereen jednolikim optereenjem
Na osnovu Slike 4.6a, imajui u vidu prethodno, diferencijalno sleganje nosaa iznosi:
dw
l dP
2Bk
Al x
l pdx
2Bk
Al x
d l x
pl
p
Al x
Al x d l x
2Bk
l
2Bk
(4.14)
Sleganje unutar optereene povrine, za presek koji je na odstojanju r od leve ivice i s

od desne ivice optereenja, glasi:
s
p
Al x d l x
2Bk
p
A l x d l x
2Bk
p
2Bk
A l x d l x
p
2Bk
A l x d l x 2Bk 2 D l r D l s
(4.15)
Uzastopnim diferenciranjem izraza (4.15), mogu se dobiti izrazi za nagib q, moment

savijanja M i transverzalnu silu T, na odstojanju r od leve ivice, odnosno s od desne
ivice optereenja:
dw pl
A l r A l s
dx 2Bk
M Eb I
T Eb I
d 2w
p
2 B l r B l s
dx 2
4l
d 3w
p
C l r C l s
dx 3 4l
(4.16)
(4.17)
(4.18)
22
Ako je presek za koji se trai uticaji izvan optereene povrine (Slika 4.6b), sa leve
strane jednoliko raspodeljenog optereenja, izrazi za uticaje glase:
r
p
w
2Bk
p
Al x d l x
2Bk
(4.19)
Al x d l x 2Bk D lr D l s
0
T
x
Slika 4.6b
w
z
dw pl
A l r A l s
dx 2Bk
M Eb I
T Eb I
(4.20)
d 2w
p
2 B l r B l s
dx 2
4l
(4.21)
d 3w
p
C l r C l s
dx 3 4l
(4.22)
Ako je presek izvan optereene povrine (4.6c), sa desne strane optereenja, izrazi za
sleganje nosaa w, nagib q, moment savijanja M i transverzalnu silu T, glase:
T
x
Slika 4.6c
p
2Bk

r
A l x d l x
p
2Bk
A l x d l x 2Bk D lr D ls
0
dw pl
A l r A l s
dx 2Bk
M Eb I
(4.23)
d 2w
p
B l r B l s
dx 2 4l 2
(4.24)
(4.25)
23
T Eb I
d 3w
p
C l r C l s
dx 3 4l
(4.26)
Poto je u praksi temeljni nosa konane duine, izrazi izvedeni za beskonani nosa
na Vinklerovoj podlozi sami po sebi nemaju praktinu primenu, ali su nezaobilazni
kod prorauna temeljnih nosaa konane duine primenom metode superpozicije.
Koristei signum funkciju, u tabeli 4.1 su dati uopteni analitiki izrazi za proraun
uticaja u proizvoljnom preseku beskonanog nosaa na Vinkler-ovoj podlozi, za sve
prethodno obraene tipove optereenja.
Presene sile M(x) i T (x), ugib w(x) i nagib q (x)
Tip optereenja:
sgnx 0 1, sgnx 0 0 , sgnx 0 1

x x x P
M
x
xP
x
x
P
C l x
4l
T sgnx
Pl
Al x
2 Bk
P
D l x
2
q sgnx
Pl 2
Bl x
Bk
x x x M
M0
T M
x
xM
M sgnx
Mo
D l x
2
w sgnx
x
x
M ol
Al x
2
M o l3
C l x
Bk
x l x x L
x
xL
xD
x
z
4 l2
x d x x D
sgnxL Bl xL sgnxD Bl xD
p
C l x L C l x D
4l
p
sgnx L sgnx D sgnx L Dl x L
2 Bk
sgnx D D l x D
q
Tabela 4.1
M o l2
B l x
Bk
pl
Al x L Al x D
2 Bk
Pregledan prikaz M, T, w, q u preseku beskonane grede na Vinklerovoj podlozi
24
4.4 BROJNI PRIMER -1

Potrebno je odrediti uticaje (sleganje w, nagib elastine linije q, transverzalnu silu T i
moment savijanja M) u taki A, B i nagib elastine linije ispod koncentrisane sile P,
vrlo dugakog nosaa na deformabilnoj podlozi, prema optereenju i dimenzijama na
Slici 4.7. Temeljnu podlogu aproksimirati Vinklerovim modelom. Proraun izvriti
analitiki, prema izrazima za beskonani nosa.
0,4
P=1,3 MN
0,4
1,0
p=50,0 kN/m
k=30,0 MN/m3
3,0
2,0
B=1,5
4,0
1,0
Eb =21,0 GPa
I=0,159 m4
L=10,0
z
Slika 4.7
Optereenje izmeu taaka A i B beskonanog nosaa
Reenje:
Parametar krutosti sistema temeljni nosa podloga (tlo), iznosi:
kB
4Eb I
30,0 1,5
0,2409 m 1
4 21000 0,159
Proraun sleganja w, nagiba q, transverzalne sile T i momenta savijanja M, u taki A :

-
pomone veliine za proraun uticaja koncentrisanog optereenja :

x x x P 0 3 ,0 3 ,0
pomone veliine za proraun uticaja od jednako podeljenog optereenja :

x L x x L 0 5 ,0 5 ,0
x D x x D 0 9 ,0 9 ,0
sgnx L sgn 5 ,0 1
sgnx D sgn 9 ,0 1
wA
wA
sgnx sgn 3,0 1
Pl
p
D5l D9l
A3l
2 Bk
2 Bk
1300 0 ,2409
50 ,0
D1,205 D2,169 2,48 10 3 m
A0 ,723
2 1,5 30000
2 1,5 30000
25
Pl 2
pl
A5l A9l
B3l
Bk
2 Bk
qA
qA
1300 0 ,2409 2
50 ,0 02409
A1,205 A2 ,169 0 ,586 10 3 rad
B0 ,723
1,5 30000
2 1,5 30000
P
p
C 3l 2 B5l B9l
4l
4l
MA
MA
1300 ,0
50 ,0
C 0 ,723
B1,205 B2 ,169 18 ,028 kNm
0 ,964
0 ,232
P
p
C 5l C 9l
D 3l
2
4l
TA
TA
1300 ,0
50 ,0
D0 ,723
C 1,205 C 2 ,169 235 ,914 kN
2
0 ,964
Proraun sleganja w, nagiba q, transverzalne sile T i momenta savijanja M, u taki B :
x 7 ,0
sgnx 1
wB
wB
x L 5 ,0
sgnx L 1
x D 1,0
sgnx D 1
Pl
p
D5l Dl
A7 l
2 Bk
2 Bk
1300 0 ,2409
50 ,0
D1,205 D0 ,241 0 ,93 10 3 m
A1,687
2 1,5 30000
2 1,5 30000
qB
qB
1300 0 ,2409 2
50 ,0 02409
A1,205 A0 ,241 0 ,384 10 3 rad
B1,687
1,5 30000
2 1,5 30000
MB
MA
P
p
C 7 l 2 B5l Bl
4l
4l
1300 ,0
50 ,0
C 1,687
B1,205 B0 ,241 257 ,049 kNm
0 ,964
0 ,232
T
TB
Pl2
pl
A5l Al
B7 l
Bk
2 Bk
P
p
C 5l C l
D 7 l
2
4l
1300 ,0
50 ,0
D1,687
C 1,205 C 0 ,241 24 ,930 kN
2
0 ,964
26
Sleganje w i nagib elastine linije beskonanog nosaa q ispod sile P :
1300 0 ,2409
50 ,0
1,00
D0 ,482 D1,445 3,77 10 3 m
2 1,5 30000
2 1,5 30000
Pl 2
pl
A2l A6 l
B0
Bk
2 Bk
Pl
p
D2l D6 l
A0
2 Bk
2 Bk
1300 0 ,2409 2
50 ,0 02409
A0 ,482 A1,445 0 ,0765 10 3 rad
0 ,0
1,5 30000
2 1,5 30000
Dijagram momenta savijanja na delu AB bekonanog nosaa (kNm)
-400
-200
-208.17
-257.05
-123.29
18.03
-5.80
200
167.47
314.09
400
419.67
600
747.04
800
796.47
1,000
1,200
1,400
1337.66
1,600
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
Dijagram transverzalnih sila na delu AB beskonanog nosaa (kN)

800
674.15
700
600
508.96
500
360.50
400
300
200
100
235.91
-24.93
0
-100
-200
-141.46
-97.41
-75.98
8.0
9.0
-208.98
-300
-298.91
-400
-500
-457.26
-600
-625.85
-700
0.0
Slika 4.8
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
Presene sile na delu AB beskonanog nosaa na Vinklerovoj podlozi

10.0
27
5. PRIMENA METODE SUPERPOZICIJE ZA GREDU KONANE DUINE

Za konane temeljne nosae, sa viestrukim i sloenim optereenjem, prethodno
prikazana metoda za beskonani nosa postaje vrlo komplikovana. Umesto metode
poetnih parametara, za analitiko reavanje je znatno jednostavnija i bra metoda
superpozicije (Hetenyi, 1936). Metoda se zasniva na reenjima za beskonanu gredu,
koja je pojedinano optereena vertikalnom silom, spregom sila ili ravnomerno
podeljenim optereenjem. Greda konane duine, posmatra se samo kao deo
beskonane grede (zauzima samo odreeni deo beskonane grede).
U metodi se implicitno pretpostavlja da vai princip superpozicije, odnosno da je
kontaktni napon (reaktivno optereenje nosaa) linearna funkcija sleganja podloge.
Da bi se zadovoljili granini uslovi za temeljni nosa konane duine, na beskonani
nosa, u takama koje odgovaraju krajevima konanog nosaa, treba dodati fiktivne
sile, koje se sastoji od 2 momenta i 2 transverzalne sile. Nepoznate fiktivne sile se
odreuju iz 4 uslovne jednaine, dobijene na osnovu graninih uslova (po silama i/ili
pomeranjima) na levom i desnom kraju temeljnog nosaa konane duine.
5.1 TEMELJNA GREDA KONANE DUINE
Posmatra se deo beskonanog nosaa na Vinklerovoj podlozi, izmeu taaka A i B, na
rastojanju L, koje odgovaraju krajevima konanog nosaa. Koordinatni poetak je u
taki A i osa x je usmerena od take A prema taki B. Izmeu taaka A i B, na nosa
deluje proizvoljno optereenje (koncentrisana sila, spreg sila, linijsko optereenje).
Poto su krajevi konanog nosaa u takama A i B su slobodni (Slika 5.2a), moment
savijanja i transverzalna sila u njima moraju biti jednaki nuli (M=T=0).
T0A
M 0A
T0B
b
M0
M0B
B
z
Slika 5.1
Konani nosa, kao deo beskonanog nosaa, sa aktivnim i fiktivnim silama
Presene sile na beskonanom nosau, usled zadatog optereenja, u taki A blisko

desno (a-a) oznaie se sa MA i TA a u taki B blisko levo (b-b) MB i TB.
Granini uslovi na slobodnim krajevima konanog nosaa glase: MA=0, TA=0, MB=0 i
TB=0. Da bi se zadovoljili granini uslovi, pored aktivnog optereenja, potrebno je u
take A i B beskonanog nosaa, dodati i fiktivne sile M0A , T0A , M0B , T0B.
28
Ukupan moment savijanja MA u beskonanom nosau, u taki A blisko desno (a-a),

usled aktivnog-zadatog optereenja, MA i fiktivnog optereenja T0A, T0B, M0A i M0A ,
na beskonanom nosau, mora biti jednak nuli:
M0A
M
T
T
D0 0 B DlL 0 A C 0 0 B C lL 0
2
2
4l
4l
M A M A
(5.1)
Jednaine oblika (5.1) se mogu napisati i za ostale granine uslove: moment savijanja
u taki B blisko levo (presek b-b), transverzalnu silu u taki A blisko desno (presek aa) i transverzalnu silu u taki B blisko levo (presek b-b).
Sve etiri uslovne jednaine za nosa na Vinklerovoj podlozi (za slobodne krajeve),
mogu se pregledno napisati u matrinom obliku:
D( lL )
2
D( 0 )
2
lA( lL )
2
lA( 0 )
M A M A D( 0 )

2
D( lL )

M
M
B B
2
lA( 0 )

T A T A
2
lA( lL )

T T
B B
2
C( 0 )
4l
C ( lL )
4l
D( 0 )
2
D( lL )
C( lL ) M 0 A 0

4l
C( 0 ) M 0
0B
4l

D( lL )

T
0
2 0A

D( 0 )

2 T0 B 0
(5.2)
Reenjem gornje jednaine, dobijaju se nepoznate fiktivne sile M0A , T0A , M0B i T0B ,
koje zajedno sa aktivnim optereenjem na beskonanom nosau zadovoljavaju
uslove za slobodan kraj konanog nosaa. Pri proraunu uticaja u bilo kom preseku
izmeu taaka A i B beskonanog nosaa, osim uticaja od aktivnog optereenja uvek
treba uzeti u obzir i fiktivno optereenje. Uticaji koji se na prikazan nain raunaju za
beskonani nosa, odgovaraju uticajima za konani nosa. Na slian nain, mogu se
analizirati i drugaiji granini uslovi, prikazani na slici 5.2.
a)
b)
M(0)=0
T(0)=0
p(x)
M(L)=0
T(L)=0
p(x)
M(0)=0
w(0)=0
M(L)=0
w(L)=0
z
c)
q(0)=0
w(0)=0
p(x)
q(L)=0
w(L)=0
x
L
z
Slika 5.2
Granini uslovi na krajevima nosaa: a) Slobodan, b) Zglobno oslonjen, c) Ukljeten

29
Ako je konaan nosa oslonjen na krajevima, u takama A i B (Slika 5.2b), moment

savijanja i ugib moraju biti jednaki nuli (M=w=0). Da bi se zadovoljili granini uslovi
na krajevima nosaa konane duine, pored zadatog optereenja, treba u take A i B
beskonanog nosaa, dodati fiktivno optereenje M0A , T0A , M0B , T0B.
Ukupan ugib wA beskonanog nosaa u taki A blisko desno (a-a), usled aktivnogzadatog optereenja wA i fiktivnog optereenja T0A, T0B, M0A i M0A , na beskonanom
nosau, mora biti jednak nuli:
w A w A
l2 M 0 A
Bk
B0
l2 M 0 B
Bk
BlL
lT0 A
2 Bk
A0
lT0 B
2 Bk
AlL 0
(5.3)
Jednaine oblika (5.3) se mogu napisati i za ostale granine uslove: ugib nosaa u
taki B blisko levo (presek b-b), moment savijanja u taki A blisko desno (presek a-a) i
moment savijanja u taki B blisko levo (presek b-b).
Sve etiri uslovne jednaine za nosa na Vinklerovoj podlozi (za slobodno oslonjene
krajeve), mogu se pregledno napisati u matrinom obliku:
D( lL )
M A M A D( 0 )

2
2
D( lL )

D( 0 )
M B M B
2
2 2
l2 B( lL )
l B( 0 )
w A w A
Bk
Bk
l2 B( lL )

l2 B( 0 )
w w
B B
Bk
Bk
C( 0 )
4l
C ( lL )
4l
lA( 0 )
2 Bk
lA( lL )
2 Bk
C( lL ) M 0 A 0

4l

C( 0 )
M 0 B 0
4l
(5.4)
lA( lL )

T
0
2 Bk 0 A
lA( 0 )
T 0
2 Bk 0 B
Ako konani nosa ima ukljetene krajeve u takama A i B (Slika 5.2c), ugib i nagib na
krajevima moraju biti jednaki nuli (w=0, q=0). Ugib i nagib nosaa u taki A usled
zadatog optereenja je wA i qA. Da bi se zadovoljili granini uslovi na kraju konanog
nosaa, pored zadatog optereenja, u take A i B beskonanog nosaa treba dodati
fiktivno optereenje M0A , T0A , M0B , T0B.
Ukupan nagib u taki A blisko desno (presek a-a), usled aktivnog-zadatog i fiktivnog
optereenja na beskonanom nosau, mora biti jednak nuli:
q A q A
l3 M 0 A
Bk
C 0
l3 M 0 B
Bk
C lL
l2 T0 A
Bk
B0
l2T0 B
Bk
BlL 0
(5.5)
Sve etiri uslovne jednaine, za nosa na Vinklerovoj podlozi (za ukljetene krajeve),
mogu se pregledno napisati u matrinom obliku:
30
3
q A q A l C( 0 )

Bk
l3 C( lL )

q
q
B B
2 Bk

l B( 0 )

w A w A
Bk
2

l
w w B( lL )
B B
Bk
l3 C( lL )
Bk
l3 C( 0 )
Bk
l2 B( lL )
Bk
l2 B( 0 )
Bk
l2 B( 0 )
Bk
l2 B( lL )
Bk
lA( 0 )
2 Bk
lA( lL )
2 Bk
l2 B( lL ) M 0 A
Bk
l2 B( 0 )
Bk
lA( lL )
2 Bk
lA( 0 )
2 Bk
0

M 0 B 0

(5.6)

T0 A 0

T0 B 0
Na slian nain se mogu ispisati i kombinovani granini uslovi za levi i desni kraj
temeljnog nosaa na Vinklerovoj podlozi.
5.2 KLASIFIKACIJA NOSAA PREMA PARAMETRU KRUTOSTI

Klasifikacija temeljnih greda konane duine, na Vinklerovoj podlozi, vri se prema
koeficijentu savitljivosti lL. Ako je koeficijent savitljivosti temeljnog nosaa vei,
nosa je savitljiviji i obrnuto (manje savitljiv, odnosno krui).
Na savitljivom nosau (veliko lL), uticaji se prenose na malu udaljenost od sile, dok
se kod krutih nosaa (malo lL), uticaji prenose na veu udaljenost od sile.
Na primer, na udstojanju lx =3/4 2.35 od koncentrisane sile, ugib nosaa je jednak
nuli, to znai da je unutar navedene duine podloga pritisnuta. Ako je nosa, ija je
duina lL=2.35+2.35=4.7, optereena u sredini koncentrisanom silom, tada je cela
podloga pritisnuta a na krajevima nosaa je pritisak jednak nuli.
Ako je duina nosaa vea od lL=4.7, na krajevima se pojavljuje odizanje nosaa od
podloge i pojavljuju se naponi zatezanja. Treba imati u vidu da su naponi zatezanja u
kontaktu, matematiki rezultat. Fiziki, naponi zatezanja u kontaktu nisu mogui,
zbog ega se ukoliko postoje, moraju odreenim iterativnim postupkom eliminisati
na raun poveanja napona u pritisnutoj zoni.
Uobiajena klasifikacija temeljnih nosaa/greda na Vinklerovoj podlozi, u funkciji
koeficijenta savitljivosti lL, prikazana je u tabeli 5.1.
Klasifikacija Hetenyi,1936)
Kratke (krute) grede
Grede srednje duine
Dugake (savitljive) grede
Tabela 5.1
lL
0.80
0.80 -
Klasifikacija (Vesi,1961)
Kratke (krute) grede
Grede srednje duine
Srednje dugake grede
Dugake (savitljive) grede
lL
0.80
0.80 - 2.25
2.25 - 5.00
5.00
Klasifikacija temeljnih nosaa/greda prema parametru krutosti lL
31
5.3 BROJNI PRIMER -2

Dat je temeljni nosa konane duine na Vinklerovoj podlozi, dimenzija i optereenja
prema Slici 5.3. Potrebno je izraunati sleganje w, nagib elastine linije q,
transverzalnu silu T i moment savijanja M nosaa, ispod koncentrisane sile. Proraun
izvriti analitiki, metodom superpozicije.
0,4
P=1,3 MN
0,4
1,0
p=50,0 kN/m
k=30,0 MN/m3
3,0
2,0
B=1,5
4,0
1,0
L=10,0
E b=21,0 GPa
I=0,159 m 4
Slika 5.3
Optereenje izmeu taaka A i B konanog nosaa
Reenje:
Parametar krutosti sistema temeljni nosa podloga (tlo), iznosi:
kB
4Eb I
30,0 1,5
0,2409 m 1
4 21000 0,159
l L 0,2409 10,0 2,41 Prema klasifikaciji, greda je srednje duine !

Napomena: Pri proraunu transverzalne sile i momenta savijanja u proizvoljnom
preseku nosaa na Vinklerovoj podlozi, ne uzimaju se u obzir (kao to je pravilo u
statici) samo sile sa jedne strane preseka, ve sve sile koje deluju na nosa. Razlog je
u konceptu prorauna, u kojem ne figuriu kontaktni naponi, ve sve aktivne sile na
nosau i po dve fiktivne sile na krajevima nosaa. Ako bi se uticaj podloge zamenio
kontaktnim naponom, presene sile bi se mogle odrediti na osnovu aktivnih sila i
kontaktnih napona koje deluju na nosa, sa jedne ili druge strane preseka.
Pored vrednosti presenih sila dobijenih analitikom metodom, u zagradi su date i
vrednosti prema programu za statiko-dinamiku analizu konstrukcije (Tower6)*.
Proraun presenih sila od zadatog optereenja u takama A (blisko desno) i B (blisko levo)
M A
P
p
C 3l 2 B5l B9 l
4l
4l
M A
1300.0
50.0
0.280 0.095 18.028 kNm
0.043
0.964
0.232
(11.59)*
32
M B
P
p
C 7 l 2 B5l Bl
4l
4l
M A
1300.0
0.205 50.0 0.280 0.188 257.049 kNm
0.964
0.232
T A
P
p
C 5l C 9l
D3l
2
4l
1300.0
50.0
0.173 0.159 235.914 kN
0.364
2
0.964
P
p
C 5l C l
D7 l
2
4l
T A
T B
(-257,20)*
T B
1300.0
0.021 50.0 0.173 0.576 24.930 kN
2
0.964
(228.08)*
(-23.92)*
Uslovne jednaine (5.2) za krajeve A i B nosaa konane duine (slobodan kraj) glase:
0.5
0.033419
1.037366 0.033419 M 0 A 0
18.028
257.049 0.033419
0.5 0.131713
1.037366 M 0 B 0
235.914 0.120463
0.000812
0.5 0.033419 T0 A 0

0.033419
0.5 T0 B 0
24.930 0.000812 0.120463
Nulte sile u takama A i B beskonane grede iznose:
M 0 A 2112.385 kNm
T0 A 1000.917 kN
M 0 B 1329.643 kNm
T0 B 333.954 kN
Proraun ugiba w, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :
w3.0
Pl
p
D2l D6 l T0 A l A3l T0 B A7 l
1.0
2 Bk
2 Bk
2 Bk
2 Bk
2
2
M l
M l
0 B B3l 0 B B7 l
Bk
Bk
w3.0
1300.0 0.241
50.0
1.0
0.547 0.029
2 1.5 30000
2 1.5 30000
100.917 0.241
333.954 0.241
0.685
0.163
2 1.5 30000
2 1.5 30000
2112.385 0.2412
1329.643 0.2412
0.321
0.184 4.9 10 3 m
1.5 30000
1.5 30000
33
Proraun nagiba q, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :

2
2
Pl 2
pl
A2l A6 l T0 Al B3l T0 B l B7 l
B 0
Bk
2 Bk
Bk
Bk
3
3
M l
M l
0 A C 3l 0 B C 7 l
Bk
Bk
q 3.0
q 3.0
1300.0 0.2412
50.0 0.241
0.834 0.263
0.0
1.5 30000
2 1.5 30000
1000.917 0.2412
333.954 0.2412
0.321
0.184
1.5 30000
1.5 30000
2112.385 0.2413
1329.643 0.2413
0.205 0.000361 rad
0.043
1.5 30000
1.5 30000
Proraun momenta M, ispod koncentrisane sile P, na odstojanju x=3.0 m :
M 3.0
T
T
P
p
C 0 2 B2l B6 l 0 A C 3l 0 B C 7 l
4l
4l
4l
4l
M0A
M 0B
D 3l
D7 l
2
2
1300.0
50.0
0.286 0.234 2112.385 0.043 1329.643
1.0
4 0.241
4 0.241
4 0.241
40.2412
2111.39
1329.64
0.021 1054.723 kNm
0.205
0.364
2
2
M 3.0
Proraun transverzalne sile Tl blisko levo ispod koncentrisane sile P, na x=2.9999 m :
Tl 3.0
P
p
C 2l C 6 l T0 A D3l T0 B D7 l
D 0
2
4l
2
2
M 0 Al
M 0B l
A3l
A7 l
2
2
Tl 3.0
1300
50.0
0.261 0.043 1000.917 0.364 333.954 0.021
1
2
4 0.241
2
2
2112.385 0.241
1329.643 0.241
0.685
0.163 695.906 kN
2
2
Proraun transverzalne sile Td blisko desno od sile P, na odstojanju x=3.0001 m:
Td 3.0 Tl 3.0 P 695.906 1300.0 604.094 kN
34

-1
-0.15
0
0.65
Ugib nosaa w (mm)
1.44
3.52
3.67
04
5.22
5.13
1.00
2.00
2.35
3.34
3.77
0.93
1.83
2.87
3.05
3
5.27
1.35
2.22
2.48
3
3.74
4.9
BESKONANA GREDA
KONANA GREDA
6
0.00
3.00
4.00
5.00
6.00
7.00
8.00
9.00
-0.77
-0.78
-0.79
-0.79
-0.50
-0.53
-0.50
10.00
Odstojnje x (m)
-1.0
-0.71
-0.8
-0.79
-0.60
Nagib nosaa q (rad)
-0.6
-0.36
-0.4
-0.42
-0.45
-0.14
-0.2
-0.04
-0.06
-0.38
-0.24
0.0
0.08
0.2
0.4
0.38
0.6
0.59
BESKONANA GREDA
0.54
KONANA GREDA
0.8
0
10
Odstojanje x(m)
-400
-257.05
-208.17
-123.29
Moment savijanja nosaa M (kNm)
-200
0
200
-5.80
102
118.2
18.03
30.68
258.21
314.09
9.36
2.66
167.47
471.23
400
557.62
419.67
600
747.04
800
1054.72
796.47
1000
BESKONANA GREDA
1200
1337.66
KONANA GREDA
1400
0.00
1.00
2.00
3.00
4.00
5.00
6.00
7.00
8.00
9.00
10.00
-8.09
-11.25
-97.41
-75.98
-24.93
Odstojanje x (m)
800
674.15
Transverzalna sila nosaa T (kN)
600
508.96
360.50
400
235.91
200
0
695.91
469.35
236.06
-40.44
-108.04
-209.97
-200
-141.46
-208.98
-393.82
-298.91
-400
-604.09
-600
-457.26
BESKONANA GREDA
KONANA GREDA
-625.85
-800
0.00
Slika 5.4
1.00
2.00
3.00
4.00
5.00
Odstojanje x (m)
6.00
7.00
8.00
9.00
10.00
Grafiki prikaz rezultata prorauna za temeljni nosa iz Primera-1 i Primera-2

35
5.4 ODREIVANJE VERTIKALNOG MODULA REAKCIJE TLA

Modul reakcije tla/podloge/posteljice nije fundamentalna fizika veliina, kao npr.
modul elastinosti ili Poissonov broj, ve izveden parametar definisana kao kolinik
kontaktnog napona i sleganja u taki kontaktne povrine. Modul reakcije se menja ne
samo u zavisnosti od vrste tla i nivoa optereenja ve i u zavisnosti od oblika i
veliine kontaktne povrine.
Modul reakcije tla se odreuje terenskim ispitivanjem pomou krune ploe prenika
76.0cm (2.5 ft) ili 30.5 cm (1.0 ft), gde je ft =stopa imperijalna jedinica za duinu.
Srpski standard, opitom pomou krune ploe definie modul stiljivosti (SRPS
U.B1.046:1969) i modul deformacije (SRPS U.B1.047:1997), dok odreivanje modula
reakcije tla nije definisano.
Standard ACI 360R, specijalno usmeren za proraun ploa na deformabilnoj podlozi,
definie modul reakcije tla na osnovu ispitivanja krunom ploom prenika 76.0 cm
(2,5ft). Ploa se optereuje do sleganja od 1.25 mm (0.05 in), gde je in =in
imperijalna jedinica za duinu (1.0 in =2.54 cm).
Modul reakcije tla k je kolinik optereenja q i sleganja w. (Slika 5.3a).
a)
b)
q0
Optereenje (q )
Sleganje ( w)
~1.5d
uticajna zona
w0 =1,25mm
ut icajna z ona
~1.5D
=76,0 cm (2,5 ft)
Slika 5.5
a) Definicija modula reakcije k, b) Efekat veliine temelja
Detaljan opis postupka odreivanja modula reakcije tla/podloge/posteljice u funkciji

vrste tla i veliine optereene povrine, dali su Terzaghi (1955), Teng (1962), Bowles
(1977) i drugi, a sumiranje razliitih pristupa detaljno je prikazao Nair (1974).
Uglavnom je uoeno, da modul reakcije k nije konstanta, ve da zavisi od vrste tla,
vlanosti, zbijenosti, nivoa optereenja, veliine i oblika optereene povrine i dubine
fundiranja.
Da bi se za tlo na nekoj lokaciji, uopte mogla uspostaviti veza izmeu veliine i
oblika optereene povrine, neophodno je da tlo u zoni dejstva optereenja (Slika
5.5b) bude homogeno.
36

Prenik ploe
0.0
0.5
1.0
d (ft)
1.5
Prenik ploe
2.0
2.5
3.0
0.0
0.5
1.0
d (ft)
1.5
2.0
2.5
3.0
10
(Stratton, J.H.)
Glina (K.Terzaghi)
9
Glina (K.Terzaghi)
(Stratton, J.H.)
8
Normirano na 30.5 cm (1,0 ft)
kd ~ 16d-0.8
k d / k76.2
Pesak (K.Terzaghi)
Koeficijent
Koeficijent
k d / k 30.5
Pesak (K.Terzaghi)
Normirano na 76.0 cm (2.5 ft)
kd ~ 32d-0.8
4
3
2
1
0
0.0
10.0
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
0.0
10.0
Prenik ploe d (cm)
Slika 5.6
20.0
30.0
40.0
50.0
60.0
70.0
80.0
90.0
Prenik ploe d (cm)
Zavisnost modula reakcije od prenika opitne ploe
Zavisnost modula reakcije tla k od prenika opitne ploe d, prikazan je na Slici 5.6,
gde je izvreno normiranje na opitnu plou prenika 76cm i (ekonominiju)
prenika 30.5 cm. Modul reakcije opada sa poveanjem prenika. Na slici su
prikazane empirijske vrednosti po Terzaghi-u i eksperimentalne (merene) vrednosti
prema Stratton-u. Odreivanje modula reakcije je spor i neekonimian opit, pa se u
praksi retko koristi. Kao parametar za dimenzionisanje kolovoza, piste za aerodrome
i industrijski pod, modul se ee odreuje korelacijom sa drugim terenskim opitima
(CBR, opit sa padajuim tegom i sl.).
Za temeljni nosa na homogenom sloju gline ili praine (sitnozrno odnosno
koherentno tlo), Terzaghi (1955) predlae sledeu zavisnost izmeu modula reakcije
k za pravougaoni temelj duine L i irine B i modula reakcije k0 za plou 30.5 cm :
k k0
0.305 L 0.305 2
0.3 L 0.15
k0
B
1.5 L
B 1.5 L
(5.7)
Kod mekih (normalno konsolidovanih i senzitivnih) glina (cu <50kPa), zbog velike
krutosti lL, proraun temeljne konstrukcije se vri prema pravolinijskoj raspodeli
kontaktnog napona.
Ako temelj lei na homogenom sloju peska, prema Terzaghi-u, modul reakcije ne
zavisi od duine temelja L, ve samo od irine B i dubine fundiranja temelja Df :
2
B 0.305
B 0.3
k k0x
k0x
2B
2B
, x 1 2
Df
B
(5.8)
Na osnovu paralelnog prorauna temeljnog nosaa optereenog vertikalnom silom u

sredini, na Vinklerovoj podlozi odnosno elastinom poluprostoru, polazei od
jednakosti ugiba ispod sile, Vesi (1961) predlae sledei izraz :
37
0,65Es
B 1 s2
12
Es B 4
,
Eb I
za
L
10
B
0,65Es
B 1 s2
(5.9)
U nedostatku eksperimentalnih podataka, za preliminarni proraun Terzaghi (1955)

predlae sledee orijentacione vrednosti modula reakcije k0 za plou 30.5cm.
Relativna zbijenost peska Dr (%)
25
50
75
100
200
300
Jednoaksijalna vrstoa gline qu (kPa)
400
Modul reakcije k30,5 (MN/m3)
300
Glina
Pesak - suv ili vlaan
Pesak - potopljen
250
200
150
100
50
0
100
Slika 5.7
Orijentacione veliine modula reakcije tla (Terzaghi, 1955)
U poglavlju 1.1 je pokazano, da delovi grede koji su na odstojanju veem od lx 2.5,

nemaju bitan uticaj na sleganje i moment savijanja grede. Moe se pokazati da isti
zakljuak vai i za krunu plou optereenu koncentrisanom silom u sredini, koja je u
ravnom stanju stim to se umesto lx 2.5, uvodi r 2.5, gde je:
4
gde je:
k
D
, D
Eb h 3
12(1 b2 )
(5.10)
2
D - cilindrina krutost temeljne ploe u MNm

h - debljina temeljne ploe u m
2
Eb - modul elastinosti temeljne ploe u MN/m
b - Poissonov koeficijent temeljne ploe
Imajui u vidu prethodno, moe se zakljuiti, da je za dimenzionisanje grede/ploe na

Vinklerovoj podlozi, potrebno odrediti modul reakcije podloge za efektivni radijus,
koji za gredu iznosi x 2.5/l a za plou r 2.5/.
U putogradnji se za dimenzionisanje krute kolovozne konstrukcije od betona, koristi
formula koju je predloio Vestergard. Provera napona zatezanja u betonu prema
metodi Vestergarda se vri za 3 poloaja sile: unutar ploe, na ivici i na uglu ploe.
38
Teorijski, maksimalni napon zatezanja usled dejstva koncentrisane sile u centru

beskonane ploe, odreuje se prema sledeoj jednaini:
i 0.275
1 b log Eb h4
2
(5.11)
Za plou na prekonsolidovanoj glini, iji je efektivni radius r=2.5/, modul reakcije je:
k k0
0.3 2 r 0.15
0.3 5 0.15
k0
k0
d 1.5 2r
5 1.5 5
25
Za plou na pesku, iji je efektivni radius r=2.5/, modul reakcije je:

2
5 0.3
2 r 0.3
0.5 0.03 2 k0
k k0
k0
2
2
r
2
Iz prethodnih jednaina se vidi da je odgovarajui modul reakcije podloge funkcija

efektivnog radijusa, koji je funkcija karakteristinog broja , a karakteristian broj je
opet funkcija modula reakcije podloge, ili matematiki k = k0 f (k).
Poto je jednaina implicitnog oblika, odogovarajui modul reakcije se moe odrediti
samo iterativno, metodom direktne zamene (supstitucije):
0-iteracija
0 4
k0
D
k 1 k 0 f 0
1-iteracija
1 4
k1
D
k 2 k 0 f 1
.....................................................................................
m-iteracija
m 4
max odstupanje
km
D
k m 1 k m
km
k m1 k 0 f m
0,01
Nakon to se odredi odgovarajui modul reakcije podloge prema modelskoj slinosti

za homogen sloj gline ili peska, moe se izraunati napon zatezanja u betonskoj
kolovoznoj ploi. Za ploe proizvoljnog oblika na Vinklerovoj podlozi, proraun se
moe izvriti numeriki, stim to e se modul reakcije podloge izraunati prema
gornjem postupku. Ako je srednja irina ploe manja od
39
5.5 BROJNI PRIMER 3

Odrediti modul reakcije podloge temeljnog nosaa dimenzija B/L=1.8/12.0m, koji je
fundiran na dubini od Df =0.8m. Ispod temeljnog nosaa se nalazi homogen sloj
debljine oko 8.0m Pretpostaviti da se homogen sloj sastoji od:
a)
b)
c)
d)
zbijenog, potopljenog peska, relativne zbijenosti Dr =70%,

zbijenog, vlanog peska, relativne zbijenosti Dr =70%,
prekonsolidovane gline, jednoaksijalne vrstoe qu =280.0 kPa,
prekonsolidovane gline, koja ima modul elastinosti za efektivne napone
(drenirani modul) u iznosu od Es=20.0 MPa i Poissonov koeficijent s =0.3.
Modul reakcije tla za plou 30.5cm, za povrinu terena, proceniti na osnovu

dijagrama na Slici 5.7. Proraune izvriti prema odgovarajuim izrazima (5.7)-(5.9).
Reenje:
a) zbijen, potopljen pesak
2
d 0.3
k k0
2B
1 2 f
Dr 70%
1.8 0.3
0.8
3
35.0
1 2
22.6 MN / m
1
.
8
1
.
8
b) srednje zbijen, suv pesak
d 0.3
k k0
2B
1 2 f
c) prekonsolidovana glina
d) prekonsolidovana glina
0.65 E s
B
Dr 70%
k 0 120.0 MN / m 3
1.8 0.3
0.8
3
120.0
1 2
77.4 MN / m
1
.
8
1.8
qu 280 kPa k 0 50.0 MN / m 3
0 ,3 L 0.15
0.3 12.0 0.15
50.0
5.8 MN / m 3
B 1.5 L
1.8 1.5 12.0
k k0
k 0 35.0 MN / m 3
1 s2
0.65 20.0
1.8 1 0.3 2
E s 20 MPa
7.9 MN / m
s 0.30
40
6. PRORAUN DEFORMACIJE GREDE METODOM KONANIH RAZLIKA

Analitiko reenje problema temeljnog nosaa na deformabilnoj podlozi je
ogranieno na jednostavne primere. Ukoliko je temeljni nosa promenljivog
poprenog preseka ili ako su deformacijske karakteristike podloge promenljive du
nosaa, problem se u praksi reava priblinim metodama. Pod prethodnim se
podrazumevaju postupci pribline integracije diferencijalne jednaine savijanja
temeljnog nosaa na deformabilnoj podlozi.
U inenjerskoj praksi, uglavnom su u primeni dva priblina postupka: Metoda
Konanih Razlika odnosno diferencna metoda (skraeno: MKR) i Metoda Konanih
Elemenata (skraeno: MKE). U okviru ovog predmeta, bie obraena samo metoda
konanih razlika.
Metoda konanih razlika predstavlja priblian numeriki postupak reavanja
diferencijalne jednaine u odreenoj taki odnosno nizu taaka. Take se u MKR
biraju na ekvidistantnom (jednakom) meusobnom rastojanju. Postupak u sutini
pretstavlja zamenu izvoda funkcije u posmatranoj taki, preko pomeranja w susednih
simetrinih taaka, nakon ega se problem svodi na reavanje sistema algebarskih
jednaina po nepoznatim pomeranjima.
Tanost reenja zavisi od gustine mree, odnosno broja podele nosaa i izbora
interpolacione funkcije izmeu taaka. Za praktine proraune, kao interpolaciona
funkcija se uglavnom koristi polinom drugog reda. Kod kvadratne parabole je nagib
tangente u taki i paralelan sa seicom kroz dve simetrine take u odnosu na t. i.
xi-1
x i-2
xi+1
xi
wi-2
wi+1
wi
wi-1
x i+2
wi+2
i+2
i+1
i-2
i-1
izmeu taaka i-1, i, i+1

interpolaciona funkcija w(x)
je kvadratna parabola
z
Slika 6.1
Interpolaciona funkcija (kvadratna parabola) sleganja u MKR
41
Ako je broj podela nosaa n, broj uslovnih jednaina i nepoznatih pomeranja Vi je za

jedan vei i iznosi n+1. Vei broj podela znai po pravilu tanije reenje i obimniji
proraun.
Prema slici 6.1, polazei od osobine kvadratne parabole, prvi izvod funkcije w(x) u
taki i ili nagib tagente u taki i je paralelan sa seicom kroz take i-1 i i+1, odnosno
matematiki:
wi 1 wi 1
dw

2c
dx i
(6.1a)
Drugi izvod funkcije u taki i se moe izraziti preko prvog izvoda funkcije w(x) u
takama i-0.5 i i+0.5, odnosno matematiki:
d 2w
d dw wi0.5 wi0.5
2

dx
dx
c
dx i
i
1 w wi 1 wi 1 wi wi 1 2wi wi 1
i
c
c
c
c2
(6.1b)
Trei izvod funkcije u taki i se moe izraziti preko prvog izvoda funkcije w(x) u
takama i-1, i+1, odnosno matematiki:
d 3w
d d 2 w wi1 wi1
3 2
2c
dx i dx dx i
(6.1c)
1 wi 2 wi 1 wi 2 wi 2 2 wi 1 wi wi 2 2wi 1 2wi 1 wi 2
2c
c2
c2
2c 3
etvrti izvod funkcije u taki i se moe izraziti preko drugog izvoda funkcije w(x) u
takama i-1, i, i+1, odnosno matematiki:
d 4w
d 2 d 2 w wi1 2wi wi1
4 2 2
c2
dx i dx dx i
(6.1d)
w 2 wi wi 1 wi 2 2 wi 1 wi
1 wi 2 2 wi 1 wi 2
2 i 1
c2
c2
c2
c2
w 4 wi 1 6 wi 4 wi 1 wi 2
i 2
c4
Ako se u diferencijalnoj jednaini savijanja nosaa na deformabilnoj podlozi (3.1) za

t. i, izvri zamena konanim razlikama prema (6.1), dobija se diferencna jednaina:
42
Eb I
wi 2 4 wi 1 6 wi 4 wi 1 wi 2
c4
pi B qi
(6.2)
Na slian nain, presene sile nosa (3.5) u taki i, izraene konanim razlikama glase:
d 2w
M i Eb I 2
dx i
d 3w
Ti Eb I 3
dx i
M i Eb I
Ti Eb I
wi 1 2wi wi 1
c2
wi 2 2wi 1 2wi 1 wi 2
2c 3
(6.3a)
(6.3b)
Podelom nosaa na n jednakih delova dobija se n+1 jednaina oblika (6.2) po

nepoznatim sleganjima Vi i ordinata reaktivnih optereenja qi. Dodatnih n+1
jednaina za eliminaciju nepoznatih qi dobija se izborom tipa deformabilne podloge.
U uslovnim jednainama za take 0, 1, n-1, n pojavljuju se fiktivna sleganja izvan
nosaa Vi-2, Vi-1, wn+1, wn+2 koje treba odrediti iz graninih uslova na kraju grede.
Ako su krajevi grede slobodni, granini uslovi su homogeni po silama (M0=0, T0=0 i
Mn=0, Tn=0), odnosno:
Granini uslovi na levom kraju nosaa daju sledee fiktivne ugibe w-1 i w-2 :
M 0 0 Eb I
T0 0 Eb I
w1 2w0 w1
0 w1 2w0 w1
c2
w2 2 w1 2 w1 w2
2c 3
0 w 2 2 w1 2 w1 w2
(6.4a)
(6.4b)
w 2 4 w0 4 w1 w2
Granini uslovi na desnom kraju nosaa daju sledee fiktivne ugibe wn+1 i wn+2 :
Mn 0
Eb I
Tn 0 Eb I
wn 1 2wn wn 1
0 wn1 2wn wn 1
c2
(6.4c)
wn 2 2wn 1 2wn 1 wn 2
0 wn 2 wn 2 2wn 1 2wn1 (6.4d)
2c 3
wn 2 4wn 4wn 1 wn 2
Ako se diferencna jednaina (6.2) ispie za sve take od 0 do n, vodei rauna o

izrazima za fiktivne ugibe (6.4), dobija se sistem diferencnih jednaina, koji u
matrinom obliku glasi:
Eb I
c4
D w p Bq
43
(6.5)
U jednaini (6.5), sa w je oznaen vektor pomeranja, sa p vektor aktivnog

optereenja, sa q vektor totalnog kontaktnog napona, a sa D matrica diferencnog
operatora, iji su koeficijenti za podelu nosaa na n=10 jednakih delova, pregledno
prikazani u razvijenoj formi:
2
2 4
4
1
1 4 6 4
1 4 6 4
1
1 4 6 4
1
4
6
4
1

1 4 6 4
1
1 4 6 4
1
1 4 6 4
1
1 4
5 2
2 4
2
(6.6)
Slina matrica diferencnog operatora se moe napisati za slobodno oslonjene ili

ukljetene krajeve nosaa.
Matrica diferencnog operatora je trakasta (bendirana), sa maksimalnom irinom
trake od 5 elemenata. lanovi izvan trake su jednaki nuli.
U matrinoj jednaini (6.5) postoje dve nepoznate, ugib w i reaktivno optereenje
ili kontaktni napon q. Za reenje jednaine je potrebno uvesti dodatne uslove
izborom modela deformabilne podloge koja definie vezu izmeu ugiba i reaktivnog
optereenja.
Pre nego to se pristupi reavanju jednaine koja se odnosi samo na vorne take
nosaa, potrebno je zadato optereenje p na nosau, transformisati u statiki
ekvivalentno optereenje koje deluje samo u vornim takama nosaa.
Transformacija zadatog optereenja u statiki ekvivalentno vorno optereenje, vri
se na nain kako je to prikazano u sledeem poglavlju.
44
6.1 PRORAUN STATIKI EKVIVALENTNOG VORNOG OPTEREENJA

Poto se prema MKR reenje odreuje za vorne take i=0,1,...,n diskretizovanog
nosaa, potrebno je i zadato optereenje na nosau zameniti koncentrisanim silama
u vornim takama nosaa. U statici konstrukcija, ove sile se nazivaju elastinim
teinama ili ekvivalentnim vornim silama. Ekvivalentne vorne sile-optereenje, u
vornim takama nosaa treba da izazovu iste uticaje kao i zadato optereenje, to
nije uvek mogue. Izmeu vornih taaka nosaa, uticaji od zadatog optereenja i
ekvivalentnih vornih sila se razlikuju, meutim to nije vano, poto se uticaji trae
samo za vorne take (za diskretni sistem). Vrednosti izmeu vornih taaka se mogu
interpolovati. U svakom sluaju, tanost reenja zavisi od broja podela nosaa.
Umesto stvarnog nosaa, za proraun ekvivalentnog vornog optereenja se koristi
fiktivni nosa, koji u vornim takama ima vertikalan oslonac i zglob, odnosno sistem
zglobno vezanih prostih greda. Za tako usvojen fiktivan nosa, treba odrediti reakcije
oslonaca R od zadatog optereenja.
Postupak za odreivanje statiki ekvivalentnog vornog optereenja, za proizvoljno
optereen nosa, simbolino je prikazan na slici 6.2.
a P
a b
R0
R1
R2
R3
R4
R5
R6
R7
R8
R9
p0
p3
p4
p2
0
c/2
c
c
L=n.c
p4
p5
p6
p8
p7
n=10
Rn
c
p9
Slika 6.2
pn
x
n=10
c/2
Odreivanje statiki ekvivalentnog vornog (nodalnog) optereenja p
Posebnu panju treba obratiti na uticaje od momenta savijanja. Kada moment iji je
intenzitet M, deluje izmeu dve vorne take, mora se razloiti na dve paralelne sile
intenziteta M/c, koje deluju u susednim vornim takama na rastojanju c.
45
Meutim, kada moment intenziteta M, deluje u vornoj taki, mora se razloiti na

dve paralelne sile intenziteta M/2c, koje deluju u vornoj taki ispred i nakon vorne
take u kojoj deluje moment savijanja. Od ovog pravila se izuzimaju momenti koji
deluje na levom odnosno desnom kraju nosaa. U tom sluaju, moment se razlae na
dve paralelne sile na rastojanju c. Treba imati u vidu, da u sluaju sprega sila nije
mogue postii ekvivalentne statike uticaje u vornim takama.
Ekvivalentno jednako podeljeno vorno optereenje pi se dobija deljenjem reakcije
fiktivnih oslonca Ri odgovarajuom duinom elementa, koji je za unutranje (0in)
take c, a za ivine (i=0, i=n) take c/2. Poto krajnje take nemaju susedni vor izvan
nosaa, pripada im samo polovina unutranjeg elementa.
Elementi vektora fiktivnih reakcija oslonaca R, odnosno ekvivalentnog vornog
(nodalnog) jednako podeljenog optereenja p, za optereenje na slici 6.2 glase:
P c a c
P a c
M 2c
M 2c
R
M c kN ,
M c
pbc a b 2 c
pba b 2 c
M c
M c
R0
R10
c 2
2 P c a c 2
R1 c
P a c2
R2 c
M 2c 2

R3 c
P c2
R4 c
M 2c 2

kN (6.7)
R5 c
M c2
m
2
R6 c
M
c

R7 c pbc a b 2 c 2

R8 c
pba b 2 c 2
2
R9 c
M c

c 2
2 M c 2
6.2 PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE VINKLEROVOJ PODLOZI

Matrini oblik diferencijalne jednaine (3.2), koja uspostavlja vezu izmeu efektivnog
kontaktnog napona i sleganja podloge, za opti sluaj, kada je modul reakcije tla du
nosaa promenljiv, glasi:
q q u w k w
(6.8)
U gornjoj jednaini, sa k je oznaena dijagonalna matrica modula reakcije tla du

nosaa (vandijagonalni lanovi su nula). Smenom jednaine (6.8) u (6.5), dobija se
sistem linearnih algebarskih jednaina po nepoznatim vornim pomeranjima:
Eb I
Dw p Bq
c4
Eb I
Dw p Bk w u w
c4
46
Eb I
Dw Bk w p Bu w I c
c4
Eb I
K t Eb3I D Bc k ,
K t w P
P cp cBuw I
w K t 1 P Ft P
(6.9)
Umesto vektora podeljenog vornog optereenja p, uveden je vektor vornih sila

P=cp- cBuwI.
Jednaina (6.9) pretstavlja matrinu formulaciju metode konanih razlika (MKR)
primenjenu na problem grede (temeljnog nosaa) na Vinkler-ovoj podlozi. U gornjoj
jednaini, Kt pretstavlja matricu krutosti temeljnog nosaa i podloge, koja u sebi
objedinjuje: geometriju nosaa (duinu L, irinu B, i moment inercije I), modul
elastinosti nosaa Eb i modul reakcije podloge k. lanovi matrice krutosti imaju
dimenziju kN/m. vorna pomeranja w imaju dimenziju m, vorna optereenja p
imaju dimenziju kN/m, a vorne sile P dimenziju kN.
U matrici krutosti Kt osim modula reakcije moe biti promenljiva i irina B i moment
inercije I nosaa. U tom sluaju, treba odrediti elemente dijagonalne matrice irine
B i momenta inercije I nosaa, odnosno:
Kt
Eb
I D c B k
c3
Treba imati u vidu, da reenje jednaine (6.9) ima fizikog smisla samo ukoliko je
podloga u svim takama pritisnuta qi 0, odnosno ako su pomeranja pozitivna Vi 0.
Ako se reenjem pojave negativne vrednosti kontaktnog napona, to znai da ne vai
pretpostavka o kompatibilnosti pomeranja nosaa i podloge na osnovu koje je
izvedena jednaina (3.3)
U sluaju da se u nekim takama kontakta dobije qi 0, jednaina (6.9) postaje
materijalno nelinearna, pa je potrebno primeniti iterativan postupak kojim se
negativni kontaktni naponi u temeljnoj spojnici postepeno svode na qi 0. Jednaina
(6.9) se moe primeniti i za nelinearno defomabilnu podlogu ali se mora prevesti u
inkrementalni oblik, u kojem se vri proraun inkrementa sleganja za svaki inkrement
optereenja i odgovarajuu krutost koja zavisi od ukupnog sleganja, prema izrazu:
K t w i 1 wi Pi
w wi
P Pi
Gornje jednaine su date samo informativno i nee se detaljnije razmatrati, poto

prevazilaze okvire standardne nastave iz predmeta Fundiranje.
47
6.3 BROJNI PRIMER 4

Armirano betonski temeljni nosa (slika 6.3), fundiran je na dubini od Df =1.5m, u
sloju poto-pljenog peska relativne zbijenosti Dr75%. Odrediti sleganje w, nagib q,
transverzalnu silu T, moment savijanja M, i totalni kontaktni napon q, u vornim
1
takama nosaa na /10 duine (n=10). Pesak aproksimirati Vinkler-ovim modelom.
Proraun izvriti numeriki, MKR.
0,4
P=1,3 MN
NPV
Vlaan pesak (Dr=75%)

3,0
2,0
1,0
0,4
Df =1,2
p=50,0 kN/m
A
B=1,5
4,0
1,0
E b=21,0 GPa
I=0,159 m4
L=10,0
z
Slika 6.3
Temeljni nosa na sloju peska
Reenje:
Ekvivalentni modul reakcije podloge/peska k i parametar krutosti l :
1.2
x 1 2 f 1 2
2.6 2 x 2
B
1.5
5 .7
Dr 75% Slika
k0 41.4 MN m 2
2
B 0.305
1.5 0.305
2
k xk0
2 41.4
30.0 MN m
2
B
2 1.5
kB
4Eb I
30,0 1,5
0,2409 m 1 ,
4 21000 0,159
l L 0,2409 10,0 2,41
Elementi matrice krutosti nosaa i tla iznose:

Eb I 21.0 10 6 0.159 3.339 106 kNm 2
Kt ,ii
L 10.0
1.0 m
n
10
Eb I
Bc 4
D
k ..... kN m
ii
c3
Eb I
1.5 1.0 4
30.0 10 3 3.339 106 Dii 1.35 10 2
Dii
3.339 106
6
3.339 10 Dij
i j
Kt ,ii
Kt ,ij
3.339 106
1.0 3
48
Greda je srednje duine (Vesi,1961). Na osnovu prethodnih izraza, ispis elemenata

matrice krutosti, za podelu temeljnog nosaa na n=10 jednakih delova, glasi:
4
2
2.0135
2 5.0135
4
1
1
4 6.0135
4
1
1
4 6.0135
4
1
1
4 6.0135
4
1
6
K
3.339
10
1
4 6.0135
4
1
t
1
4 6.0135
4
1
1
4 6.0135
4
1
1
4 6.0135
4
1
1
4 5.0135
2
2
4 2.0135
Vektori vornog optereenja p odnosno P, odreeni su na osnovu donje slike :

P=1,3 MN
p=50,0 kN/m
c=1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
n=10
1,0
L=10c=10,0
P0 cp0 P1 cp1 0
P2 cp2 1.0 1300.0 1.0 1.0 1.0 2 0
P3 cp3 1.0 1300.0 1.0 1.0 2 1300.0 kN
P4 cp4 0
P5 cp5 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 25.0 kN
P6 cp6 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P7 cp7 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P8 cp8 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P9 cp9 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 25.0 kN
P10 cp10 0
49
Reenje jednaine (6.9) daje sleganje w a jednaine (6.1 i 6.8) nagib q i totalni
kontaktni napon q.
5.19
5.17
5.12
4.93
4.42
w 3.75mm,
3.01
2.24
1.46
0.69
0.09
155.62
155.11
153.51
147.79
132.64
q 112.58 kN2 ,
90.29 m
67.17
43.87
20.56
2.74
0.02
0.03
0.12
0.35
0.59
q 0.7110 3 rad
0.76
0.77
0.78
0.78
0.78
Kontrola tanosti rezultata, moe se izvriti na osnovu jednaina ravnotee Z=0 i

M=0, odnosno:
L
n 1
q
q
px Bqx dx Pi Bc 0 qi n 0
L
n 1
q
2 q
px B qx dx Pi c i Bc 0 qi i n 4n 1 0
0
Grafiki prikaz rezultata prorauna prema MKR, dat je na slici 6.4, i moe se uporediti
sa rezultatima analitike metode (slika 5.4). Greka pribline metode prorauna po
MKR, za podelu nosaa na n=10 jednakih delova je zanemarljiva.
Presene sile se mogu odrediti preko ugiba nosaa (6.3) ili to je tanije, direktno na
osnovu zadatog optereenja i reaktivnog optereenja q.
Moe se zapaziti, da se znaajno odstupanje se javlja u dijagramu transverzalnih sila
(slika 6.4b), na mestu dejstva koncentrisane sile, gde je na osnovu ugiba dobijen zbir
transverzalne sile levo i desno od napadne take sile. Ova greka se moe izbei
proraunom presenih sila direktno na osnovu zadatog i reaktivnog optereenja.
Dijagram transverzalnih sila nije definisan (nema vrednost) u taki u kojoj deluje
koncentrisana sila, ve samo u preseku beskonano blisko levo i desno od napadne
take sile. Slian problem postoji i kod dijagrama momenta savijanja, u taki u kojoj
deluje spreg sila.
50
Na dijagramima na slici 6.4a-b, punom linijom su prikazani rezultati dobijeni MKR, a

isprekidanom linijom su prikazane tane vrednosti dobijene analitikom metodom.
-1.0
-0.09
0.0
0.69
Ugib nosaa w (mm)
1.0
1.46
2.24
2.0
3.01
3.0
3.75
4.0
4.42
5.19
5.0
5.17
5.12
4.93
Winkler -MKR
W-Analitiki
6.0
0
-0.77
-0.78
-0.78
10
Odstojanje x(m)
-0.9
-0.76
-0.8
-0.78
-0.71
Nagib nosaa q (10-3 rad)
-0.7
-0.59
-0.6
-0.5
-0.4
-0.35
-0.3
-0.2
-0.12
-0.1
-0.02
Winkler -MKR
-0.03
W-Analitiki
0.0
0
10
Odstojanje x(m)
Slika 6.4a
Uporedni rezultati prorauna ugiba i nagiba elastine linije nosaa (MKR i Analitiki)
Moe se zakljuiti da je za podelu nsaa na n=10 delova, greka numerike metode

zanemarljivo mala. Konkretno, greka je najmanja kod prorauna ugiba nosaa i
raste pri viim izvodima funkcije, to znai da su najvea odstupanja na dijagramu
transverzalnih sila. Tanost prorauna se moe poboljati usvajanjem finije podele
nosaa odnosno poveanjem broja vornih taaka.
Numerika vrednost transverzalne sile ispod koncentrisane sile je jednaka srednjoj
vrednosti izmeu transverzalne sile blisko levo i desno od sile. Poto je apsolutni zbir
transverzalne sile levo i desno jednak intenzitetu sile, transverzalne sile levo i desno
od napadne take sile P se moe odrediti prema sledeem izrazu:
T3l T3 d T3 40.53, T3l T3 d P 1300.0 T3l 670.26 kN , T3 d 629.74 kN
51
Na dijagramu transverzalnih sila na slici 6.4b, puna linija prikazuje rezultat linearne
interpolacije izmeu vornih taaka. Isprekidana linija prikazuje dijagram kakav on
stvarno mora biti. Sa poveanjem broja podele nosaa, odnosno broja vornih
taaka, greka interpolacije se smanjuje.
-400
-200
0
0.00
200
91.68
116.72
21.32
1.72
-2.06
0.00
247.48
400
466.09
600
547.15
800
1000
Winkler - MKR
1045.78
1200
W-Analitiki
1400
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
-11.69
-0.86
10.0
Odstojanje x (m)
800
600
464.53
400
233.05
200
40.53
0
0.00
-44.98
-200
0.00
-113.08
-227.73
-400
-399.15
Winkler - MKR
-600
W-Analitiki
-800
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Odstojanje x (m)
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
-50
0
Reaktivno optere'enje q (kN/m2)
50
100
150
200
155.62 155.11
153.54
147.79
132.64
112.58
90.29
67.18
43.88
20.56
-2.74
250
300
350
400
450
Winkler - MKR
500
W-Analitiki
550
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.4b
Uporedni rezultati prorauna presenih sila i kontaktnog napona (MKR i Analitiki)
10.0
52
6.4 PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE NA ELASTINOJ PODLOZI

Proraun temeljnog nosaa na homogenom, linearno-elastinom izotropnom kontinuumu (tzv. Hook-eov model, skraeno: elastini-poluprostor), znatno je sloeniji od
Vinklerovog modela. Kao to je pomenuto, analitiko reenje se svodi na integrodiferencijalne jednaine koje su reive samo za najjednostavnije sluajeve. Zbog toga
se za reavanje praktinih problema koriste numerike metode.
U MKR, osnovni problem je odreivanje veze izmeu kontaktnih napona i sleganja
elemenata temeljnog nosaa. Veza se moe dobiti integracijom reenja za vertikalnu
silu na povrini linearno elastinog poluprostora (Boussinesq, 1888).
a)
x ij = |x i-x j|
x
B
0
j
r
a=c/2
b)
(x )
a=c
dA=dx d
c/2
w00
q0
w 10
w20
wij
wnj
wjj
q
Slika 6.5
a) ema integracije povrinskog optereenja
b) Sleganje povrine elastinog pp
Sleganje Vij povrine elastinog poluprostora u taki i sa koordinatom (xi ,0), usled
2
efektivnog kontaktnog napona qj u kN/m , po pravougaonoj povrini Aj =aB sa
teitem u taki j (xj, 0), prema slici 6.5a, moe se prikazati sledeim integralom:
xij
dwij
1 s2 q j dxd
E s
r
wij
1 s2
q
E s j
c
B
2
2
x
d
xij
c
2
B
2
d
2
x 2
53
Nakon izvrene integracije, sleganje Vij se moe prikazati u zatvorenom/analitikom

obliku preko bezdimenzionalne uticajne funkcije sleganja fij sledeim izrazom:
c
B
2
2
xij
wij
1 s2
Bf ij qj
Es
f ij
x
d
xij
c
2
B
2
(6.10)
x 2
Uticajna funkcija sleganja fij se odreuje za elementarne povrine dobijene podelom

nosaa duine L na n jednakih delova c=L/n. Dimenzija u pravcu nosaa, za ivine
take (i=0, i=n) je a=c/2, a za unutranje take (0in) a=c. Vandijagonalni lanovi
matrice uticajnih funkcija fij se odreuju prema izrazu:
i j
f ij
1
arsh
U ij
U ij
Vij
1 arsh U ij
arsh Vij
arsh

Vij
Dijagonalni lanovi matrice uticajnih funkcija fij se odreuju prema izrazu:

V ii
1
arsh
Vii
i 0 ,i n
f ii
0in
f ii 2
V ii
arshVii
1
arsh
Vii
arshVii
2
U prethodnim izrazima, sa U i V su oznaene pomone funkcije, prema izrazima:

j 0 , j n
U ij
c x j xi
2
B
c
0 jn
U ij
c j c ic
c
c x j xi
2
1 2
1 2 j i 1
B
B
c
c
B
Vij
c j c i c c
2
2 j i
B
c
B
c j c ic
c
c x j xi
2
1 2
1 2 j i 1
B
B
c
c
B
Ako se jednaina oblika (6.10) ispie za sve optereene povrine (j=0,...,n), sleganje
Vi take i usled efektivnog kontaktnog napona du nosaa glasi:
wi
1 s2
B
Es
f q
ij
j 0
1 s2
B
Es
f q
ij
uw
j 0
(6.11)
54
Ako se za sve vorne take (i=0,...,n) du nosaa, napiu jednaine oblika (6.111)
dobija se veza izmeu vektora sleganja w i efektivnog kontaktnog napona q.
Pregledno se sve jednaine mogu napisati u sledeem matrinom obliku:
2
w 1 s B f q u w
Es
Es 1
f 1 w u w
1 s2 B
(6.12)
Smenom jednaine (6.12) u (6.5), dobija se sistem od n+1 linearnih algebarskih

jednaina po nepoznatim vornim pomeranjima:
Eb I
Dw p Bq
c4
Eb I
Dw p B E s 2 1 f 1 w Bu w
4
c
1 s B
Eb I
Dw E s 2 f 1 w p Bu w I c
c4
1 s
K t Eb3I D
c 4 Es
f 1 ,
2
Eb I 1 s
K t w P
P cp cBuw I
w K t 1 P Ft P
(6.13)
Jednaina (6.13) za nosa na elastinom poluprostoru, ima identian oblik kao

jednaina (6.9) za nosa na Vinklerovoj podlozi. U principu, konana jednaina ima
isti oblik nezavisno od vrste deformabilne podloge. Razlika je samo u delu matrice
krutosti koja se odnosi na podlogu.
Proraun elemenata matrice uticajnih funkcija sleganja f se vri u programu EXCEL
koji ima mogunost jednostavnog raunanja sa skalarima i matricama i mogunost
grafikog prikaza rezultata prorauna. Numerika greka raste prema viim izvodima
funkcije, a tanost se moe poveati usvajanjem finije podele nosaa. To se posebno
moe uoiti na dijagramu presenih sila i dijagramu reaktivnog optereenja. Sa
poveanjem broja podela, dobija se vea tanost u dijagramu presenih sila na
mestima dejstva koncentrisane sile ili sprega sila. Na dijagramu reaktivnog
optereenja, kod finije podele je izraenija koncentracija napona na kraju nosaa.
Matematiki, na ivicama nosaa je kontaktni napon beskonano velik, to je fiziki
nemogue zbog postojanja konane vrstoe materijala.
55
6.5 ODREIVANJE MODULA ELASTINOSTI TLA

Parametri Es i s zavise od velikog broja razliitih faktora, kao to su poremeenost
uzorka, nivo srednjeg normalnog napona, nivo devijatorskog napona, naponska
istorija (normalno konsolidovana ili prekonsolidovana tla, mlada ili vremena tla),
mogunost dreniranja porne vode, brzina nanoenja optereenja, granulometrijski
sastav tla, vlanost, poroznost, oblik zrna i dr.
Modul elastinosti Es se moe odrediti laboratorijskim opitom na neporemeenim
uzorcima (opitom jedno ili triaksijalne kompresije i priblino preko modula stiljivosti
iz edometarskog opita) ili terenskim opitom pomou presiometra (PMT), dilatometra
(DMT) ili proceniti na osnovu statike (CPT) ili standardne penetracije (SPT).
Poissonov koeficijent se moe odrediti ispitivanjem uzorka u opitu jednoaksijalne ili
triaksijalne kompresije. U dreniranim uslovima, Poissonov koeficijent se kree
izmeu 0.300.35, a za zasiene gline u nedreniranim uslovima (brzo nanoenje
optereenja na slabo propusnom tlu), Poissonov koeficijent je u=0.50.
Za preliminarne proraune, nedrenirani modul elastinosti zasienih glina Eu kao
parametar za analizu u uslovima brzog nanoenja optereenja (inicijalno sleganje tla
usled promene oblika bez promene zapremine), moe se priblino odrediti pomou
korelacije sa nedreniranom vrstoom cu prema sledeem :
Jednoaksijana vrstoa qu (kPa)
Eu / cu
100
250
150
500
300
1000
400
1500
Prema Bowles-u (1977), orijentacione vrednosti dreniranog modula elastinosti su:

Vrsta tla
Meka glina
Srednje meka glina
Prekonsolidovana glina
Les
Praina
Es (MPa)
2- 4
4- 9
7 - 20
6 - 15
2 - 20
Vrsta tla
Prainast pesak
Rastresit pesak
Peskovita glina
Zbijen pesak
Rastresit pesak i ljunak
Zbijen pesak i ljunak
Es (MPa)
520
10 25
30 40
50 100
50 140
80 200
Modul elastinosti peska se moe priblino odrediti na osnovu korelacije sa brojem

udaraca N iz standardnog penetracionog opita (SPT) ili pomou otpornosti tla na
prodor konusa qc iz statikog penetracionog opita (CPT), prema sledeem:
Vrsta tla
isti Peskovi
Glinoviti peskovi
Es (kPa)
500(N+15)
300(N+15)
(35)qc
(28)qc
56
6.6 BROJNI PRIMER 5

Armirano betonski temeljni nosa (slika 6.6), fundiran je na dubini od Df =1.5m, u
2
sloju prekonsolidovane gline sa modulom elastinosti Es=20.0 MN/m i Poisson-ovim
1
koeficijentom s=0.30. Odrediti pomeranja i presene sile nosaa u /10 raspona.
Odrediti ekvivalentni modul reakcije po Vesiu i uporediti rezultate sa reenjem za
nosa na Vinklerovoj i elastinoj podlozi. Proraun izvriti numeriki, koristei MKR.
0,4
P=1,3 MN
NPV
Prekonsolidovana glina (Es=20.0 MPa)

3,0
2,0
4,0
1,0
0,4
Df =1,2
p=50,0 kN/m
A
B=1,5
1,0
Eb=21,0 GPa
I=0,159 m4
L=10,0
z
Slika 6.6
Temeljni nosa na sloju prekonsolidovane gline
Reenje:
Elementi matrice uticajnih funkcija f za podelu temeljnog nosaa na n=10 jednakih
delova, (koristei program napisan u EXCEL-u) glase:
Eb I 21.0 106 0.159 3.339 10 6 MNm 2 ,
L 10.0
1.0 m,
n
10
c 1.0
0.667
B 1.5
0.45253
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.06363
0.05304
0.04546
0.03978
0.03536
0.01631
0.19135
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.06363
0.05304
0.04546
0.03978
0.01817
0.08890
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.06363
0.05304
0.04546
0.02051
0.05733
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.06363
0.05304
0.02354
0.04222
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.06363
0.02762
[ f ] = 0.03340
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.07952
0.03340
0.02762
0.06363
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.10597
0.04222
0.02354
0.05304
0.06363
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.15865
0.05733
0.02051
0.04546
0.05304
0.06363
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.31335
0.08890
0.01817
0.03978
0.04546
0.05304
0.06363
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.90505
0.19135
0.01631
0.03536
0.03978
0.04546
0.05304
0.06363
0.07952
0.10597
0.15865
0.31335
0.45253
Matrica krutosti je:
K t Eb3I D
c
c 4 Es
f 1 3.339 310
2
Eb I 1 s
1.0
K t 3.339 10 6 D 6.583 10 3 f 1
1.0 4
20.0 10 3
D
f 1
6
2
3.339 10 1 0.3
kN / m
57
Elementi matrice krutosti (koristei program napisan u EXCEL-u) iznose:

6.735E+3 -1.337E+4 6.675E+3 -1.811E+0 -1.201E+0 -8.969E-1 -7.135E-1 -5.959E-1 -5.201E-1 -4.854E-1 -5.324E-1
-6.689E+3 1.673E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-6.428E-1 -4.078E-1 -2.978E-1 -2.339E-1 -1.950E-1 -1.754E-1 -1.874E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3

-8.652E-1
-6.808E-1 -4.368E-1 -3.224E-1 -2.573E-1 -2.240E-1 -2.340E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-5.573E-1 -7.040E-1
-6.725E-1 -4.320E-1 -3.218E-1 -2.661E-1 -2.688E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-6.728E-1 -4.363E-1 -3.362E-1 -3.243E-1
[K t ] = -4.114E-1 -4.550E-1 -6.802E-1 3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3 -6.802E-1 -4.550E-1 -4.114E-1
-3.243E-1 -3.362E-1 -4.363E-1 -6.728E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-2.688E-1 -2.661E-1 -3.218E-1 -4.320E-1 -6.725E-1
-7.040E-1 -5.573E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-2.340E-1 -2.240E-1 -2.573E-1 -3.224E-1 -4.368E-1 -6.808E-1
-8.652E-1
3.338E+3 -1.336E+4 2.006E+4 -1.336E+4 3.338E+3
-1.874E-1 -1.754E-1 -1.950E-1 -2.339E-1 -2.978E-1 -4.078E-1 -6.428E-1
3.338E+3 -1.336E+4 1.673E+4 -6.689E+3
-5.324E-1 -4.854E-1 -5.201E-1 -5.959E-1 -7.135E-1 -8.969E-1 -1.201E+0 -1.811E+0 6.675E+3 -1.337E+4 6.735E+3
Elementi vektora Pi i vornog optereenja pi odreeni su na osnovu donje slike :

P=1,3 MN
p=50,0 kN/m
c=1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
1,0
n=10
1,0
L=10c=10,0
P0 cp0 P1 cp1 0
P2 cp2 1.0 1300.0 1.0 1.0 1.0 2 0
P3 cp3 1.0 1300.0 1.0 1.0 2 1300.0 kN
P4 cp4 0
P5 cp5 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 25.0 kN
P6 cp6 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P7 cp7 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P8 cp8 1.0 50.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 50.0 kN
P9 cp9 1.0 50.0 1.0 1.0 0 1.0 2 1.0 2 25.0 kN
P10 cp10 0
Sleganje i kontaktni napon se mogu odrediti na osnovu jednaine (6.13 i 6.12):
w K t 1 P
Es 1
f 1 w
1 s2 B
58
Rezultati prorauna nosaa na elastinoj sredini, prikazani su tabelarno i grafiki:
18.38
18.04
17.61
16.96
15.89
w 14.54 mm,
13.01
11.38
9.68
7.95
6.20
391.71
112.23
121.91
113.95
103.08
q 91.00 kN2 ,
78.36 m
65.47
52.55
36.73
57.78
0.34
0.38
0.54
0.86
1.21
q 1.44 10 3 rad
1.58
1.67
1.72
1.74
1.75
0.0
6.20
5.0
Ugib nosaa w (mm)
7.95
9.68
11.38
10.0
13.01
14.54
15.89
15.0
18.38
18.04
17.61
16.96
20.0
Elastini PP n=10
Elastini PP n=20
25.0
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
-1.72
-1.74
10.0
Odstojanje x(m)
-2.0
-1.8
-1.6
-1.67
-1.4
Nagib nosaa q (10-3 rad)
-1.75
-1.58
-1.44
-1.2
-1.21
-1.0
-0.8
-0.86
-0.6
-0.54
-0.4
-0.34
-0.2
-0.38
Elastini PP n=10
Elastini PP n=20
0.0
0
Odstojanje x(m)
Slika 6.7a
Rezultati prorauna ugiba i nagiba nosaa prema MKR

10
59
Presene sile su odreene preko ugiba nosaa. Rezultati su prikazani grafiki. Tanije
vrednosti transverzalne sile oko koncentrisane sile, mogu se dobiti usvajanjem finije
podele (vidi sliku, n=20) ili proraunom na osnovu zadatog i reaktivnog optereenja.
T3l T3 d T3 80.46 , T3l T3 d P 1300.0 T3l 690.23 kN , T3 d 609.77 kN
-400
-200
0
200
0.00
116.77
400
43.34
0.00
219.02
293.79
369.44
600
587.40
800
755.93
1000
916.85
1200
Elastini PP n+10
1400
Elastini PP n=20
1400.93
1600
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
-87.84
-58.38
10.0
Odstojanje x (m)
800
553.57
600
377.96
400
200
80.46
0
0.00
-200
-184.19
-126.34
0.00
-273.71
-400
-406.76
Elastini PP n=10
-600
Elastini PP n=20
-800
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
Odstojanje x (m)
6.0
7.0
8.0
9.0
10.0
0
50
112.2
100
150
121.9
113.9
103.1
91.0
78.4
65.4
52.5
36.7
57.8
200
250
300
350
391.7
400
450
Elastini PP n=10
500
Elastini PP n=20
550
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
9.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.7b
Rezultati prorauna presenih sila i kontaktnog napona prema MKR

10.0
60
6.7 UTICAJ MODELA PODLOGE NA REZULTATE PRORAUNA

Za dat nosa i optereenje, rezultati u velikoj meri zavise od usvojenog modela i
parametara podloge. Polazei od jednakosti ugiba ili momenta savijanja u sredini
nosaa (ili neke druge veliine u odreenoj taki), moe se uspostaviti veza izmeu
parametra Vinklerovog modela i modela elastinog kontinuuma.
Ako se poe od jednakosti sleganja u sredini nosaa (Vesi), za elastinu sredinu iz
3
brojnog primera 5, ekvivalentni modul reakcije tla je k=7.12 MN/m . Rezultati
prorauna su prikazani na slici 6.8.
0.0
1.23
3.92
6.61
5.0
Ugib nosaa w (mm)
9.29
6.20
7.95
10.0
13.01
14.54
15.0
18.38
18.04
17.61
16.96
15.89
11.95
9.68
11.38
14.56
17.07
20.0
19.38
21.36
Elastini PP
23.19
25.0
24.98
Winkler - MKR
30.0
0
10
Odstojanje x(m)
Slika 6.8a
Ugib nosaa za model Elastinog kontinuuma i Vinklerov model
Kontaktni napon q du temeljnog nosaa, koji lei na Vinklerovoj podlozi odnosno na

elastinoj sredini, prikazano je na slici 6.8b.
0
50
112.2
100
121.9
113.9
150
200
177.8
165.1
152.1
138.0
103.1
121.5
91.0
103.7
78.4
85.1
65.4
66.2
47.1
52.5
27.9
36.7
8.8
57.8
250
300
350
391.7
400
450
Elastini PP
500
Winkler - MKR
550
0.0
1.0
2.0
3.0
4.0
5.0
6.0
7.0
8.0
Odstojnje x (m)
Slika 6.8b
Kontaktni napon za model Elastinog PP i Vinklerov model
9.0
10.0
61
Poto je modul reakcije odreen iz uslova da su sleganja ista u sredini nosaa, to je

prema slici 6.8a i dobijeno, sleganja su u svim drugim takama razliita. Ako se
pogleda dijagram momenata savijanja za oba modela, na slici 6.8c, vidi se da su oni u
svim takama (osim naravno na krajevima nosaa) razliiti.
-400
-200
Moment savijanja nosaa M (kNm )
0.00
0
74.08
133.37
0.00
200
338.35
400
293.79
30.01
6.57
0.00
43.34
0.00
167.39
116.77
219.02
514.40
369.44
639.83
600
587.40
800
755.93
1000
1123.60
916.85
1200
Elastini PP
1400
Winkler - MKR
1400.93
1600
0
10
Odstojanje x (m)
Slika 6.8c
Momenti savijanja nosaa za model Elastinog kontinuuma i Vinklerov model
Da bi se uspostavila slinost svih veliina u svim takama, za oba modela, trebalo bi

odrediti promenljiv modul reakcije du nosaa, dobijenog kao kolinik reaktivnog
optereenja i sleganja iz modela elastine sredine. Na slici 6.8d je prikazana takva
funkcija modula reakcije tla k(x) du nosaa
Ekvivalentni modul reakcije k(x) (MN/m3)
6.22
7.12
7.12
6.49
6.26
6.02
5.43
6.72
5.75
6.92
7.12
7.12
7.12
7.12
7.12
7.12
7.12
4.62
7.12
7.12
10
9.32
15
20
Elastini PP
21.31
Vesi (1961)
25
0
10
Odstojnje x (m)
Slika 6.8d
Povratni modul reakcije k(x) na osnovu modela Elastinog kontinuuma
Ako se funkcija k(x) unese kao parametar podloge u Vinklerov model, rezultati
prorauna e po svim veliinama w, q, M, T, q biti identini reenju za elastian
kontinuum. To je ustvari jedini nain da se uspostavi potpuno veza dva modela !
62
7. PRORAUN INTERAKCIJE KONSTRUKCIJE TEMELJA I TLA

Pojmovi kao to su: nepokretan oslonac ili ukljetenje su idealizovani konstruktivni
elementi koji imaju za cilj pojednostavljenje statikog prorauna konstruktivnog
sistema. Oslonci i ukljetenja konstrukcije, fiziki su temelji. Bez obzira da li se radi o
plitkom ili dubokom temelju, masivnom ili raslanjenom, temelj se uvek oslanja na
tlo kao deformabilnu sredinu, zbog ega su temelji ustvari pomerljivi oslonci.
Podela konstrukcije na nadzemni (super-struktura) i podzemni deo (sub-strukturu) i
njihova nezavisna analiza nije uvek opravdana. Kod statiki odreenih i statiki
neodreenih ali vrlo fleksibilnih konstrukcija, promena reakcije oslonca usled njihove
pomerljivosti je mala. Meutim, kod statiki neodreene, relativno krute
konstrukcije, promena reakcije oslonca usled njihove pomerljivosti je znaajna i ne
sme se zanemarivati.
Ako je super-struktura oslonjena na nezavisne temelje samce na odstojanjima koja
eliminiu njihov meusobni uticaj, problem interakcije se moe reiti direktno
uvoenjem elastinih oslonaca i ukljetenja. Krutost oslonaca se moe odrediti
korienjem veze izmeu pomeranja (sleganje i obrtanje) temelja pod dejstvom
jedininih sila (sile i momenti).
Kod super-struktura koje imaju zajednike temelje za vie stubova (temeljne grede),
problem odreivanja krutosti oslonaca je sloeniji zadatak, poto se mora odrediti i
meusobni uticaj oslonakih reakcija i pomeranja.
Da bi se izvrio proraun interakcije, treba odrediti krutost super-strukture i substrukture, za pta je potreban program za statiki proraun/analizu konstrukcije i
odgovarajui program za proraun temeljnog nosaa na elastinoj podlozi. Programi
mogu biti potpuno nezavisni ili mogu biti sintetizovani u jedan, to olakava i ubrzava
proraun interakcije. Po pravilu, svi programi za statiku analizu imaju mogunost
prorauna temeljnog nosaa (linijskog i povrinskog) na Vinklerovoj podlozi, koja je
vrlo jednostavna ali ne daje realne rezultate, dok veina programa za statiku analizu
konstrukcije, ne podrava uvoenje realnije podloge, npr. elastinog polu-prostora.
U principu postoje dva naina za reavanje problema interakcije: direktna i iterativna
metoda. Kod direktne metode, vri se spajanje matrice krutosti super i sub-strukture
iz uslova kompatibilnosti pomeranja. Iterativna metoda se sastoji od uzastopne
korekcije oslonakih reakcija i pomeranja dok se ne zadovolje uslovi kompatibilnosti
pomeranja oslonaca.
Obe metoda omoguavaju da se u proraun uzmu u obzir i razni sekundarni efekti,
kao to su iskljuenje negativnih kontaktnih napona, nelinearna deformabilnost tla u
podruju radnih napona, konsolidacija tla, viskozne osobine tla i tome slino.
63
U okviru ovog predmeta, akcenat je na direktnoj metodi interakcije i elastinim

modelima tla, tj. Vinklerovoj podlozi i elastinom polu-prostoru, ije karakteristike ne
zavise od nivoa napona (vai princip superpozicije) i vremena (nema primarne i
sekundarne konsolidacije).
Dopunsko pomeranje nosaa usled konsolidacije tla, moe se odrediti analizom tla u
nedreniranim i dreniranim uslovima. U nedreniranim uslovima se dobijaju trenutna
sleganja koristei nedrenirani modul elastinosti Eu i Poissonov koeficijent u=0.5, a u
dreniranim uslovima to odgovara zavretku primarne konsolidacije, treba koristiti
drenirani modul elastinosti Es i Poissonov koeficijent s.
7.1 DIREKTNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE
Veza izmeu generalisanih pomeranja U (sleganja i obrtanja) i generalisanih reakcija
oslonaca R (sile i momenti) temeljnog nosaa na deformabilnoj podlozi, moe se
prikazati sledeim izrazom (6.9, 6.13) :
Kt U R
gde je:
U Kt R F t R
(7.1)
Kt = matrica krutosti temelja i tla u oslonakim takama konstrukcije

Ft = matrica fleksibilnosti temelja i tla u oslonakim takama konstrukcije
U = generalisana pomeranja temelja oslonakih taaka konstrukcije
R = generalisane reakcije pomerljivih oslonaca konstrukcije
U jednaini (7.1) simbol oznaava pomeranje take spoja konstrukcije i temeljnog

nosaa. U zajednikim takama, gornja konstrukcija i temeljni nosa imaju iste sile i
pomeranja. Broj nepoznatih u izrazu (7.1) je dva puta vei od broja jednaina.
Poto se u MKR odreuju samo sleganja temeljnog nosaa, a nagibi se raunaju na
osnovu diferencijalnih pomeranja, elementi matrice krutosti se mogu odrediti preko
matrice fleksibilnosti. Elementi matrice krutosti temeljnog nosaa i podloge Kt su
tada podskup () matrice krutosti Kt, pa je u zavisnosti od vrste podloge:
Vinklerov model:
Model elastinog pp:
K t Kt
Eb I
Bc 4
D
k
3
c
Eb I
K t Kt
Eb I
c 4 Es
1
D
3
2
c
Eb I 1 s
Ako je konstrukcija kruto vezana za temeljni nosa (ukljetenje), elementi matrice

fleksibilnosti se odreuju pojedinanim nanoenjem jedininih generalisanih sila (sile
i momenti) na nosa na deformabilnoj podlozi, na mestu oslonaca konstrukcije.
64
Ako je konstrukcija zglobno vezana za temeljni nosa, elementi matrice fleksibilnosti

se odreuju pojedinanim nanoenjem samo jedininih sila. U oba sluaja, zbog
velike aksijalne krutosti temeljnog nosaa, uticaj horizontalnih sila na deformaciju je
zanemarljiv, pa se smatra da su oslonci konstrukcije horizontalno nepomerljivi.
Dobijena generalisana pomeranja oslonakih taaka predstavljaju elemente matrice
fleksibilnosti temeljnog nosaa i podloge. Treba napomenuti, da se zbog nesavrene
diskretizacije optereenja u vorne take nosaa, javlja mala nesimetrija matrice
fleksibilnosti, to ne utie bitno na rezultat prorauna. Da bi greka bila manja, treba
teiti da se vorne take poklope sa oslonakim takama. Potpuno poklapanje taaka
se moe postii podelom nosaa na velik broj vornih taaka (50,100 ili vie).
Za razliku od MKR, kod MKE (metoda konanih elemenata) vorne take ne moraju
biti na istom rastojanju, mada se zbog tanosti prorauna tei da razlika bude mala.
Poto se u MKE, u svakoj vornoj zadovoljava kompatibilnost pomeranja do II-reda
(jednakost ugiba i nagiba), tanost prorauna je vea pri istom broju vornih taaka.
Broj nepoznatih sila i pomeranja u taki spoja gornje konstrukcije i temeljnog nosaa,
zavisi od vrste veze. Poto se horizontalna pomeranja izmeu oslonakih taaka
mogu zanemariti, u zglobnoj vezi postoje 2 nepoznate (pomeranje i vertikalna sila), a
u ukljetenoj 4 nepoznate (pomeranje i obrtanje, vertikalna sila i moment). Ako je
broj zglobova Nz a broj ukljetenja Nu, ukupan broj nepoznatih je N=2Nz+4Nu.
Poto je broj uslovnih jednaina (7.1) izvedenih za temeljnu gredu na deformabilnoj
podlozi N/2, a broj nepoznatih 2N, treba uvesti dopunskih N/2 uslovnih jednaina na
osnovu gornje konstrukcije.
U jednaini (7.1), pozitivne reakcije oslonaca na temeljnom nosau, deluju u smeru
ose +z i u smeru kretanja kazaljke na satu. Prema principu akcije i reakcije, pozitivne
reakcije oslonaca za gornju konstrukciju, moraju delovati suprotno, odnosno u smeru
ose -z i suprotno od smera kretanja kazaljke na satu.
Nasuprot silama, pozitivna pomeranja imaju isti smer i za temeljni nosau i za gornju
konstrukciju. Pozitivna pomeranja su smeru ose +z, a pozitivna obrtanja su u smeru
kretanja kazaljke na satu.
Vodei rauna o pozitivnim smerovima sila i pomeranja, N/2 dopunskih uslovnih
jednaina izmeu oslonakih sila i pomeranja oslonakih taaka gornje konstrukcije
glasi:
R R0 K k U
gde je:
Kk = matrica krutosti konstrukcije u oslonakim takama

R0 = generalisane reakcije nepomerljivih oslonaca konstrukcije
(7.2)
65
Smenom (7.2) u (7.1), dobija se uslovna jednaina (7.3) po nepoznatim pomeranjima

oslonakih taaka :
U K t 1 R K t 1 R 0 K k U
I K t 1 K k U K t 1 R 0 K t
K t K k U R 0 , K K t K k
U K 1 R 0
(7.3)
U gornjoj jednaini, sa K je oznaena ukupna matrica krutosti temeljnog nosaa i

konstrukcije za oslonake take konstrukcije. Eliminacijom nepoznatih pomeranja,
uslovna jednaina se moe izraziti i preko nepoznatih oslonakih reakcija:
1
U Kt R
1
R R0 K k U R0 K k Kt R
I K F R R
k
R I K k Ft R0
(7.4)
7.2 ITERATIVNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE

Iterativna metoda prorauna interakcije vri se metodom uzastupne zamene. Prvo se
u 1-iteraciji odrede reakcije nepomerljivih oslonaca R0. Dobijene reakcije oslonaca
R0=R1 iz 1-iteracije se zatim nanesu na temeljnu nosa i odrede se pomeranja
oslonakih taaka U1 u 1-iteraciji.
U 2-iteraciji, osim osim optereenja, na konstrukciju se nanesu i sleganja oslonaca iz
1-iteracije i odrede se nove reakcije oslonaca R2. Dobijene reakcije se zatim nanesu
na temeljni nosa i odrede se nova pomeranja oslonakih taaka U2 u 2-iteraciji.
Simbolino, iterativni postupak se moe prikazati sledeim jednainama:
U 1 K t 1 R0
U 2 K t 1 R2
R2 R0 K k U 1
R3 R0 K k U 2
U m K t 1 Rm
Rm1 R0 K k U m
Iterativni postupak se ponavlja dok apsolutna razlika norme vektora reakcije oslonca
u dve uzastopne iteracije ne bude vea od npr. 0.01, odnosno matematiki:
Rm
R m R m 1
R
i
2
i ,m
2
i ,m 1
0.01,
kN , kNm
(7.5)
66
7.3 BROJNI PRIMER 6

Na slici 7.1 je prikazan statiki sistem konstrukcije sa optereenjem, koja je oslonjena
na temeljni nosa na linearno elastinoj podlozi. Matrica krutosti oslonakih taaka
konstrukcije je prikazana matricom Kk, a reakcije nepomerljivih oslonaca vektorom
R0. Zbog velike aksijalne krutosti temeljnog nosaa, zanemariti uticaj horizontalne
komponente reakcije oslonca na deformaciju (promenu rastojanja oslonaca). Matrica
krutosti konstrukcije je odreena u odnosu na pozitivna pomeranja nosaa!
300 kN
600 kN
300 kN
50,0 kN/m
0,6/0,4
0,4/0,4
0,4/0,4
4,0
0,4/0,4
0,6/0,4
presek a-a
E s=20,0 MPa , s =0,40

1,0
3,0
NPV
5,0
0,7
0,3
Df= 0,8
0,5
a
1,0
B=1,3
E b=21,0 GPa
I=0,0633 m4
Slika 7.1
Ram kruto vezan za temeljni nosa koji lei na elastinoj podlozi
Matrica je dimenzija 66, i obuhvata vertikalne reakcije oslonca: R1 u taki A, R3 u

taki B i R5 u taki C i reakcije ukljetenja: R2 u taki A, R4 u taki B i R6 u taki C, usled
jedininih pomeranja oslonakih veza (U1, U2, U3, U4, U5, U6). Elementi matrice
krutosti su dati u jedinicama kN, m i rad.
-1.615E+4 2.544E+3 2.418E+4 -1.896E+3 -8.026E+3 -8.983E+3
2.544E+3 -4.977E+4 -7.311E+3 1.569E+4 4.767E+3 1.487E+4
[K k ] = 2.418E+4 -7.311E+3 -3.794E+4 5.187E+1 1.367E+4 1.100E+4
-1.896E+3 1.569E+4 5.187E+1 -4.558E+4 1.844E+3 1.498E+4
-8.026E+3 4.767E+3 1.367E+4 1.844E+3 -5.734E+3 -2.020E+3
-8.983E+3 1.100E+4 1.100E+4 1.498E+4 -2.020E+3 -4.670E+4
{R 0 } =
354.42
-8.21
832.26
-11.18
413.32
16.03
Potrebno je direktnom metodom prorauna interakcije :

a) Izraunati reakcije oslonaca i sleganja oslonakih taaka gornje konstrukcije
usled interakcije gornje konstrukcije, temeljnog nosaa i elastine podloge.
b) Izraunati i nacrtati dijagram sleganja i presenih sila du temeljnog nosaa,
sa i bez interakcije gornje konstrukcije, temeljnog nosaa i podloge.
c) Ponoviti proraun pod takama a) i b), za uveanu krutost temeljnog nosaa
2
na savijanje koji iznosi EIb=1329.03 MNm . Dati komentar za rezultate.
67
Nakon prorauna oslonakih sila direktnom metodom, odrediti oslonake reakcije i

iterativnom metodom i dati grafiki prikaz reakcija oslonaca tokom iteracije.
Reenje:
Temeljni nosa je podeljen na n=10 jednakih delova, i vorne take temeljnog nosaa
se poklapaju sa oslonakim takama konstrukcije. Elementi matrice fleksibilnosti
temeljnog nosaa i tla, odredie se na osnovu pomeranja koja su izazvana jedininim
generalisanim silama na mestu i u pravcu oslonaca. U pravcu takastog oslonca se
postavlja jedinina sila, a u pravcu ukljetenja jedinini spreg sila.
Oslonake reakcije i pomeranja su numerisana na sledei nain: u taki A reakcije su
R1 i R2 a pomeranja U1 i U2 , u taki B reakcije su R3 i R4 a pomeranja U3 i U4 , a u taki C
reakcije su R5 i R6 a pomeranja U5 i U6 . Neparni indeksi oznaavaju silu i pomeranje a
parni indeksi moment savijanja i obrtanje.
Tokom prorauna se koristi sledea konvencija za pozitivan predznak pomeranja na
temeljnom nosau i na gornjoj konstrukciji:
+ smer vertikalnog pomeranja je u smeru +z ose,
+ smer obrtanja/nagiba je u smeru kretanja kazaljke na satu,
Koristi se sledea konvencija za pozitivan predznak sila na temeljnom nosau:
+ smer vertikalne reakcije je u smeru +z ose,
+ smer momenta ukljetenja je u smeru kretanja kazaljke na satu,
Prema principu akcije i reakcije, pozitivan predznak sila na gornjoj konstrukciji je:
+ smer vertikalne reakcije je u smeru -z ose,
+ moment ukljetenja e u smeru suprotno od kretanja kazaljke na satu,
Da bi odredili elemente u prvoj koloni matrice fleksibilnosti temeljnog nosaa i tla
(podloge), temeljni nosa treba opteretiti jedininom vertikalnom silom R1=1 u taki
A, u pravcu oslonca 1. Vertikalna pomeranja i obrtanja u oslonakim takama A, B i C
usled nanetog optereenja, pretstavljaju elemente 1 - kolone matrice fleksibilnosti.
Da bi odredili elemente u drugoj koloni matrice fleksibilnosti temeljnog nosaa i tla
(podloge), temeljni nosa treba opteretiti jedininim momentom R2=1 u taki A, u
pravcu oslonca 2. Vertikalna pomeranja i obrtanja u oslonakim takama A, B i C
usled nanetog optereenja, pretstavljaju elemente 2 - kolone matrice fleksibilnosti.
Na slian nain se odreuju elementi matrice fleksibilnosti temeljnog nosaa i tla
(podloge) u 3, 4, 5 i 6 - koloni.
68
Na slici 7.2a su prikazana sleganja oslonaca usled jedininih sila, a na 7.2b sleganja
oslonaca usled jedininih momenata u osloncima. Na dijagramima su date i veliine
sleganja u jedinicama m/kN i m/kNm.
Treba napomenuti, da usled greke pri diskretizaciji optereenja, koja je neophodna,
elementi matrice fleksibilnosti nisu potpuno simetrini. Npr. (Slika 7.2a), sleganje
-6
oslonca 3 usled jedinine sile u osloncu 1, iznosi U31=8.82010 m, i trebalo bi prema
Maxvell-ovom stavu biti jednako sleganju oslonca 1 usled jedinine sile na osloncu 3,
-6
koje iznosi U13=8.67210 m. Meutim to nije sluaj, a relativna greka je oko 1.7%.
-1E-5
EIb=398.09 MNm2
-5E-6
7.505E-07
7.505E-07
0E+0
Sleganje s (m)
4.221E-06
5E-6
4.121E-06
R3
8.672E-06
8.820E-06
1E-5
R5
R1
2E-5
1.438E-05
2E-5
1.922E-05
U(R1)
U(R3)
5
Odstojanje x(m)
U(R5)
1.922E-05
3E-5
0
Slika 7.2a
10
Vertikalna pomeranja oslonaca usled jedininih vertikalnih sila
-1E-5
R2
-5E-6
EIb=398.09 MNm2
-3.182E-06
R4
-2.902E-06
-2.282E-06
R6
8.167E-09
0E+0
8.066E-07
Sleganje s (m)
-8.066E-07
1.705E-06
2.510E-06
5E-6
3.182E-06
1E-5
2E-5
2E-5
3E-5
U(R2)
U(R4)
5
Odstojanje x(m)
U(R6)
3E-5
0
Slika 7.2b
Vertikalna pomeranja oslonaca usled jedininih momenata
10
69
Na slici 7.2c su prikazana obrtanja oslonaca usled jedininih sila, a na 7.2d obrtanja
oslonaca usled jedininih momenata u osloncima. Na dijagramima su date i veliine
obrtanja u jedinicama rad/kN i rad/kNm.
-5E-6
EIb=398.09 MNm2
R1
-4E-6
-2.909E-06
-3E-6
-2.329E-06
-3.040E-06
-2E-6
R3
Nagib q (rad)
-1E-6
-8.356E-07
0E+0
2.531E-08
8.356E-07
1E-6
1.737E-06
R5
2E-6
3E-6
2.596E-06
3.040E-06
4E-6
U(R1)
U(R3)
5
Odstojanje x(m)
U(R5)
5E-6
0
Slika 7.2c
10
Obrtanja oslonaca usled jedininih vertikalnih sila
-5E-6
EIb=398.09 MNm2
-4E-6
-3E-6
Nagib q (rad)
-2E-6
-5.093E-07
-5.093E-07
-1E-6
-3.720E-07
0E+0
3.813E-07
-3.860E-07
3.587E-07
1E-6
1.584E-06
2E-6
R6
R4
3.655E-06
3E-6
R2
4E-6
U(R2)
U(R4)
5
Odstojanje x(m)
U(R6)
3.655E-06
5E-6
0
Slika 7.2d
10
Obrtanja oslonaca usled jedininih momenata
Kao i kod pomeranja, usled greke pri diskretizaciji optereenja, elementi matrice
fleksibilnosti nisu potpuno simetrini.
Na osnovu pomeranja i obrtanja oslonaca usled jedininih sila (slika 7.2a-d),
formirana je matrica fleksibilnosti temeljnog nosaa i podloge, koja glasi:
70
1.922E-5 -3.182E-6
-3.040E-6 3.655E-6
8.820E-6 2.510E-6
[F t ] = -2.909E-6
3.813E-7
8.672E-6 -2.902E-6
2.596E-6 3.587E-7
1.438E-5 8.167E-9
7.505E-7 -8.066E-7
8.356E-7 -5.093E-7
4.221E-6 -2.282E-6
2.531E-8
1.737E-6 -3.720E-7
1.584E-6
7.505E-7 8.066E-7 4.121E-6 1.705E-6

-8.356E-7 -5.093E-7 -2.329E-6 -3.860E-7
1.922E-5
3.040E-6
3.182E-6
3.655E-6
Inverzijom matrice fleksibilnosti temeljnog nosaa i podloge-tla, dobija se matrica

krutosti iji lanovi, u jedinicama kN, m, kNm i rad, glase:
3.032E+5
3.834E+5
3.864E+5 -2.355E+5
8.104E+5 -3.600E+5
5.171E+5 -3.228E+4
5.692E+5 -3.184E+4
5.449E+4
5.845E+4
[K t ] = -2.351E+5 -3.602E+5 2.952E+5 -3.081E+5 -2.342E+4 7.124E+4

5.164E+5 5.692E+5 -3.081E+5 1.736E+6 -1.881E+5 3.414E+5
-3.232E+4 -3.205E+4 -2.344E+4 -1.885E+5 9.750E+4 -1.303E+5
5.432E+4 5.848E+4 7.109E+4 3.412E+5 -1.277E+5 4.840E+5
Matrica krutosti K gornje konstrukcije, temeljnog nosaa i podloge je zbir matrice

krutosti Kk gornje konstrukcije i matrice krutosti Kt temeljnog nosaa i podloge.
[K ] =
2.870E+5 3.890E+5 -2.113E+5 5.152E+5 -4.031E+4 4.551E+4

3.859E+5 7.606E+5 -3.673E+5 5.849E+5 -2.707E+4 7.332E+4
-2.109E+5 -3.675E+5 2.573E+5 -3.081E+5 -9.746E+3 8.225E+4
5.145E+5 5.849E+5 -3.080E+5 1.690E+6 -1.863E+5 3.563E+5
-4.035E+4 -2.728E+4 -9.771E+3 -1.866E+5 9.176E+4 -1.323E+5
4.533E+4 6.948E+4 8.209E+4 3.562E+5 -1.297E+5 4.373E+5
Temeljni nosa i podloga imaju znatno veu krutost od gornje konstrukcije. Kao mera
krutosti, izraunae se norma matrica, prema sledeem:
Kk
2
k ,ij
96344.5 ,
Kt
2
t ,ij
2548593.7 ,
Kt
Kk
26.5
Na osnovu normi matrica krutosti, moe se zakljuiti da je krutost gornje konstrukcije

znatno manja, tanije 26.5 puta manja od krutosti temeljnog nosaa i podloge.
Na osnovu krutosti konstrukcije, temeljnog nosaa i podloge i reakcija nepomerljivih
oslonaca konstrukcije, mogu se odrediti pomeranja i reakcije oslonaca:
U K 1 R 0
R I K k F t 1 R 0
71
11.31
5.47
22.82 3
U
10 m , rad ,
0.68
8.82
4.23
5.601
412.031
1390.343
R
kN , kNm
1.343
206.905
383.293
Zbir vertikalnih reakcija oslonaca iznosi 1602.849, to je relativna greka od 0.18%.

Ako se poveaju dimenzije temeljnog nosaa, tako da mu krutost na savijanje bude
2
EIb=1329.3 MNm , promenie se sleganja i reakcije oslonaca gornje konstrukcije pri
interakciji. Matrica krutosti temeljnog nosaa i podloge usled poveanja krutosti
temeljnog nosaa, daje se bez izvoenja:
9.317E+5
1.302E+6
1.305E+6 -7.894E+5
2.535E+6 -1.199E+6
1.723E+6 -1.066E+5
1.856E+6 -1.111E+5
1.866E+5
1.994E+5
[K t ] = -7.890E+5 -1.199E+6 9.007E+5 -1.048E+6 -7.467E+4 2.451E+5

1.723E+6 1.856E+6 -1.048E+6 5.569E+6 -6.535E+5 1.169E+6
-1.066E+5 -1.113E+5 -7.469E+4 -6.539E+5 2.236E+5 -4.366E+5
1.864E+5 1.994E+5 2.450E+5 1.169E+6 -4.340E+5 1.442E+6
Norma matrice krutosti temeljnog nosaa i podloge je Kt=8251755.1, to je 85.6

puta vee od norme matrice krutosti gornje konstrukcije. Poveanje matrice krutosti
temeljnog nosaa i podloge, odgovara poveanju krutosti na savijanje, ili:
Kt
Kt
Eb I 1
E b I 2
8 ,251,755.1
1329.30
3.24
3.34
2 ,548 ,593.7
398.09
Sleganje i reakcije oslonaca za poveanu krutost temeljnog nosaa na savijanje od

2
EIb=1329.3 MNm iznose:
14.45
0.88
15.98 3
U
10 m , rad ,
0.15
11.79
1.08
283.924
77.644
946.178
R
kN , kNm
10.602
372.398
64.069
Razlika u pomeranju i reakciji oslonaca usled promene krutosti temeljnog nosaa je

oigledna. Rezultati prorauna presenih sila i sleganja du nosaa, dati su na Sl. 7.3.
72

0
Sleganje s (mm)
10
15
20
BEZ INTERAKCIJE EI=1329.30

25
SA INTERAKCIJOM EI=1329.30
30
0
5
Odstojanje x(m)
10
800
600
Transverzalna sila T (kN)
400
200
0
-200
-400

-600
-800
0
5
6
Odstojanje x (m)
10
-400
Moment savijanja M (kNm)
-200
0
200
400
600
800
1,000
1,200
1,400
0
Slika 7.3
5
Odstojanje x(m)
10
Sleganje i presene sile du temeljnog nosaa
Na mestima dejstva transverzalne sile i momenta savijanja, u dijagramu je prekid

funkcije. Prema MKR, za grubu diskretizaciju se ne mogu dobiti tane vrednosti, pa je
potrebno izvriti korekciju prema sledeim izrazima:
Tl Td T
M l M d 2 M MKR
M d M l M MKR
Tl Td R
73
Nakon prorauna pomeranja i reakcija oslonaca direktnom metodom interakcije,

izvren je proraun i iterativnom metodom. Konvergencija je spora, a nakon 10, 20 i
30 iteracija, dobijene su sledee veliine reakcija oslonaca i razlike normi vektora:
R10
23.153
391.563
1362.435
1.056

,
217.241
361.519
R20
R10 11.99
6.492
410.991
1389.291
1.222

,
207.430
382.187
R30
5.646
411.978
1390.271
1.337

206.932
383.237
R20 0.62
R30 0.03
1600
Vertikalna reakcije oslonac (kN)
1400
1200
R1
R3
R5
1000
800
600
400
200
0
-200
0
10
15
20
25
30
Broj iteracija
Moment ukljetenja oslonca (kNm)
500
400
300
R2
R4
R6
200
100
0
-100
-200
-300
-400
-500
0
10
15
20
Broj iteracija
Slika 7.4
Reakcije oslonaca u funkciji broja iteracija
25
30
74
8. PRORAUN SAVITLJIVOG ZIDA U VINKLEROVOJ SREDINI

Na osnovu numerikog postupka (MKR) prikazanog za reavanje problema temeljnog
nosaa na deformabilnoj podlozi, moe se izvriti proraun pomeranja zatitnog zida
priboja u tlu kao deformabilnoj sredini. Najprostija aproksimacija deformabilne
sredine za potrebe analize pomeranja i presenih sila u zidu, jeste Vinklerov model ili
sistem nezavisnih elastinih opruga. Kao i kod temeljnih nosaa na deformabilnoj
podlozi, osnovni problem ovog modela je pouzdanost procene horizontalnog modula
3
reakcije tla kh (MN/m ), koji uglavnom zavisi od vrste tla, vlanosti, zbijenosti i
dimenzija optereene povrine.
Za razliku od temeljnih nosaa na sloju peska ili meke gline, kod elastinih zidova se
zbog vrlo malog vertikalnog napona, tlo u podruju dna iskopa deformie izrazito
nelinearno uz znaajnu plastifikaciju. Kod peska i mekih glina promena horizontalnog
modula reakcije tla je priblino linearna po dubini (zavisi od efektivnog vertikalnog
napona). Kod prekonsolidovanih (tvrdih) glina, moe se usvojiti da je horizontalni
modul reakcije konstantan po dubini i da je jednak vertikalnom modulu reakcije tla.
Za proraun savitljivog, ankerisanog/razuprtog zida, horizontalni modul reakcije se
uglavnom prikazuje jednainom (Terzaghi, 1955):
z
k h lh
D
gde je:
lh
kh1
z
D
0.305
k h kh1
(8.1)
= konstanta horizontalnog modula reakcije peska (MN/m3)

3
= hor. modul reakcije tvrde gline na 0.3m od dna iskopa (MN/m )
= dubina merena od dna iskopa (m)
= dubina dna zatitnog zida priboja, merena od dna iskopa (m)
Terzaghi je predloio konstantu horizontalnog modula reakcije peska, zavisno od

zbijenosti i vlanosti. Na osnovu studije horizontalnog pomeranja i modelskih
ispitivanja (Reese, Cox, Koop, 1974) su utvrdili da su predloene vrednosti
konzervativne, pa u praksi preporuuju (R.F. Scott, 1981) usvajanje veih vrednosti,
pomnoenih faktorom 23. U tabeli 8.1 su date vrednosti konstante lh za pesak, za
zatitni zid koji je slobodno oslonjen u nivou baze:
Opis tla
Pesak, suv ili vlaan
Pesak, potopljen
Tabela 8.1
Rastresit
0.8 (1.6)
0.5 (1.0)
Srednje zbijen
2.5 (5.0)
1.5 (3.0)
Zbijen
6.0 (12.0)
4.0 (8.0)
Konstanta hor. modula reakcije tla lh (MN/m3) prema Terzaghi-u (preporuene vrednosti)
3
Za meke gline, konstanta modula reakcije tla se kree izmeu lh =0.30.5 MN/m
(Davisson and Prakash, 1963), dok se kod tvdih glina konzervativno moe usvojiti da
je horizontalni modul reakcije tla priblino jednak vertikalnom.
75
Osim Terzaghia, velik broj istraivaa se bavio problemom odreivanja horizontalnog

modula reakcije tla, za potporne konstrukcije i horizontalno optereene ipe, kao npr
Menard et all. (1964), Balay (1984), Chadeisson and Monnet (1994), Schmitt (1995),
Monaco and Marchetti (2004) i dr.
Menard, predlae modul kh du konzolnog zida, na osnovu rezultata terenskih
ispitivanja pomou presiometra (PMT) :
kh
gde je:
EM
0.5 a 0.13 9a
= duina konzolnog zida na kojoj vlada pasivni pritisak /3 D

1
1
2
= parametar tla (za pesak /3 , za praine /2 , za gline /3)
= presiometarski modul ( Ms), edometarski modul stiljivosti
EM , Ms
Chadeisson (1961), Monnet (1994) predlau alternativni nain za odreivanje modula

kh koji se zasniva na parametrima vrstoe tla:
4
K pg 1 K0 K P
kh 20EI

dr0
gde je:
EI
Kp, K0
g , dro
c , Ap
0.2
Ap c
tanh c 30
dr0
2
= fleksiona krutost zida (krutost na savijanje) u kNm

= koeficijenti pasivnog pritiska i pritiska tla u mirovanju
3
= zapreminska teina tla u kN/m , karakt. pomeranja (0.015m)
= efektivna kohezija u kPa, koeficijent mobilizacije kohezije (1-15)
Na osnovu viegodinjih iskustvenih rezultata, pretpostavljajuu krutost dijafragme

2
od EI=850 MNm , Chadeisson je predloio dijagram za odreivanje modula reakcije
tla kh u funkciji parametara vrstoe tla c i .
90
80
140
100
70
50
40
30
20
15
70
60
13
50
40
11
30
9
7 MN/m
20
3
10
0
45
40
35
30
25
20
15
10
Ugao smiue otpornosti (step)
Slika 8.1
Dijagram za odreivanje modula reakcije tla kh (Chadeisson, Monnet)

Kohez ija c (kPa)
120
76
Metoda horizontalnog modula reakcije tla (Vinkler-ova metoda) omoguuje da se

odredi pomeranje zatitnog zida, neophodnog u analizi graninog stanja
upotrebljivosti (SLS), kao dopune prorauna po graninom stanju nosivosti (ULS).
Proraun prema graninom stanju nosivosti tla, u rutinskoj praksi se vri prema
aktivnom i mobilisanom pasivnom pritisku tla i statikom ili dinamikom pritisku
podzemne vode (vidi Osnove Fundiranja). Mobilisani pritisak se dobija redukcijom
pasivnog pritiska odgovarajuim faktorom (Fsp =1.2-1.5).
Nakon to se prema metodi graninog stanja nosivosti, odredi potrebna dubina
zatitnog zida, dimenzije razupiraa / ankera i dimenzije peprenog preseka zida, vri
se kontrolni proraun bonih pomeranja, zamenjujui tlo u pasivnoj zoni Vinklerovim
modelom. Pritisak na zid se odreuje samo za aktivnu stranu, prema teoriji zemljanih
pritisaka (Rankin, Coulomb), uz odgovarajuu preraspodelu dijagrama pritiska u
zavisnosti od poloaja i broja razupiraa.
Modelska ispitivanja i terenska merenja su pokazala, da se raspodela pritisaka na
savitljiv zid (Slika 8.1) sa jednim ili vie razupiraa, bitno razlikuje od Rankine-ove i
Coulomb-ove raspodele za krut zid koji se pomera obrtanjem oko donje ivice.
Ispitivanja su pokazala da i u sluaju krutog zida, usled njegove translacije ili rotacije
oko gornje ivice, dijagram pritisaka odstupa od Rankine-ove odnosno Coulomb-ove
raspodele.
a)
b)
Slika 8.1
c)
a) Presek kroz iskop,
a)
b) Deformacija zida,
b)
c)
c) Raspodela pritiska tla
Prisustvo razupiraa ili sidra u nivou glave potporne konstrukcije, ograniava

pomeranja usled ega pritisak u zoni razupiraa raste a izmeu razupiraa i dna
iskopa opada u odnosu na trougaonu raspodelu (ako je sloj homogen). Kvalitativan
oblik dijagrama pritiska prikazan je na slici 8.1c. Preraspodela u odnosu na trougaoni
dijagram, dovodi do poveanja sile u razupirau i smanjenju momenta savijanja u
polju izmeu razupiraa i dna iskopa.
U praksi se uticaj razupiraa usvaja empirijski, izborom preraspodele dijagrama
pritiska tla prema EAU-2004 (Committee for Waterfront Structures) ili EAB-2006
77
(Committee for Excavations). Na taj nain se dobijaju vee sile u razupiraima i manji
momenti savijanja izmeu razupiraa, to je u skladu sa modelskim i
eksperimentalnim rezultatima.
ua up
Aktivno stanje
(irenje)
Koef. bono g pr itiska
Pritisak tla zavisi od veliine i smera deformacije. Ako su u tlu bone deformacije
jednake nuli, tlo vri pritisak na potpornu konstrukciju intenzitetom koji odgovara
pritisku u stanju mirovanja. Usled pomeranja koja vre zbijanje tla, pritisak na zid
raste do granine vrednosti koja se naziva pasivni pritisak. Nasuprot tome, ako
pomeranja izazivaju irenje tla, pritisak na zid opada do granine vrednosti koja se
naziva aktivni pritisak. Izmeu pasivnog i aktivnog pritiska postoji beskonano
mnogo vrednosti pritiska koje zavise od deformacije (Slika 8.2).
Zbijen pesak
Rastresit pesak
Pasivno stanje
(zbijanje)
Relativno pomeranje
Slika 8.2
u/H
Kvalitativan dijagram pritiska na zid u funkciji pomeranja
Proraun pomeranja zatitnog zida u tlu, prema metodi Vinklera, moe se izvriti
MKR ili MKE. Proraunski model zatitnog zida se dobija tako to se tlo u pasivnoj
zoni, u vornim takama zameni sistemom elastinih opruga odgovarajue krutosti
(Slika 8.3). U MKR, zidni nosa se po visini podeli na n jednakih delova, a optereenje
se zamenjuje ekvivalentnim vornim silama (prema ranije opisanom postupku kod
temeljnih nosaa). Osa +z je usmerena od dna iskopa na dole, a osa +x i pozitivna
pomeranja u(z) su usmerena ka iskopu odnosno u smeru aktivnog pritiska.
U vornim takama iznad iskopa, krutost opruga je jednaka nuli. Na aktivnoj strani
zida, po celoj duini deluje pritisak tla (aktivni priotisak, pritisak u mirovanju ili
preraspodeljeni pritisak prema EAB ili EAU), statiki ili dinamiki pritisak podzemne
vode. Uticaj razupiraa ili ankera (sidra) se zamenjuje oprugom odgovarajue
krutosti.
78
Reenje se dobija na osnovu sledeih jednaina:
K t u P,
Eb I
K t Eb3I D Bc k h , P cp cBu w
(8.2)
q k h u
(8.3)
Pritisci u pasivnoj zoni, odreeni na osnovu pomeranja i krutosti opruga, ne bi smeli

prekoraiti mobilisani (dozvoljeni) pasivni otpor prema izrazu:
q z u z k h z p pm z p p z Fsp
(8.4)
Ako se utvrdi da je pritisak u nekoj vornoj taki vei od dozvoljenog, proraun treba
ponoviti sa smanjenim modul reakcije tla u toj taki ili zamenom opruge
dozvoljenom silom. Proraun se vri u nekoliko iteracija, dok se u svim takama ne
zadovolji uslov (8.2).
a)
b)
Kc
NPV
E bI
pw
pa
c)
x, u
pp
kh(z)
q=u .kh
Slika 8.3
a) Presek kroz iskop,
b) Proraunski model,
c) Reaktivni ili pasivni pritisak
Prethodni postupak ne uzima u obzir pomenu aktivnog pritiska usled deformacije

zida, pa se naziva metoda sa nezavisnim pritiskom. Uticaj deformacije zida odnosno
prisustva razupiraa ili ankera, moe se uvesti korienjem poluempirijskih metoda
prema preporukama EAU, EAB i sl.
79
Poboljanje metode je predloio Haliburton (1968) uvodei nelinearno deformabilne

opruge sa obe strane zida, odnosno du aktivne i pasivne strane (Slika 8.4). Opruge
imaju krutost kh i i konanu vrstou koja je odreena aktivnim i pasivnim pritiskom
tla. Granino pomeranje za aktivni pritisak je ua, za pasivni up, dok pomeranju u=0
odgovara pritisak mirovanja p0.
x, u
Kc
a)
upl
E bI
q (u)
i
b)
pl
pal
ual
ui
c)
q (u)
i
( z)
p pd
p a d (z)
pol
pal (z)
po ( z
l )
(z )
kh
ppl
pad
ppd
ui
Slika 8.4
a) Funkcija q(u) za aktivnu stranu, b) Raunski model, c) Funkcija q(u) za pasivnu stranu
Na slici 8.4 je data kvalitativna funkcija optereenja u taki i sa leve (a) i desne (c)
strane zida. Pri pomeranju take i zida na desno (+u), pritisak sa leve strane opada do
pal a sa desne strane raste do ppd. Ako se zid pomera na levo (-u), pritisak sa leve
strane raste do ppl a sa desne opada do pad. Rezultujui pritisak u taki je razlika
pritisaka sa leve i desne strane zida. Proraun se vri po fazama izvoenja, iterativno,
dok se ne zadovolje uslovi ravnotee i kompatibilnosti prema razliitim funkcijama
q(u), sa obe strane zida u vornim takama.
80
8.1 BROJNI PRIMER 7

Armirano betonska dijafragma (Slika 8.5), debljine d=0.45m i duine L=8.0 m,
razuprta je na 0.8m ispod povrine terena, na svakih 4.0m, elinim razupiraem
duine 5.0m. Spoljni prenik razupiraa je 100mm a debljina zida 5mm.
Iskop se vri do H=1.60 m, nakon ega se postavlja razupira i nastavlja sa kopanjem
0
3
3
do H=5.60 m. Tlo je zbijen pesak ( =32 , g =20.0kN/m , lh=9.0MN/m ). Ugao trenja
izmeu zida i tla je d=/2. Podzemna voda je na dubini od 9.0m od povrine terena.
E cA=313.4 MPa
0.8
Potrebno je izraunati i nacrtati pomeranje, transverzalnu silu, moment savijanja i

reaktivni pritisak du dijafragme. Pesak aproksimirati Vinkler-ovim modelom.
Proraun izvriti MKR podelom nosaa na n=10 jednakih delova.
g=20 kN/m
RAZUPIRAI
H=5.6
d= /2
E bI=159.5 MPa
=320
D= 2.4
lh =9.0 MN/m
Fs p=1.5
NPV
4.0
Slika 8.5
4.0
Presek i poduni izgled zatitnog zida od AB dijafragme
Reenje:
Aktivni pritisak tla na dijafragmu je odreen prema Coulomb-u a pasivni pritisak
prema Sokolovski-om. Poto pritisci tla deluju na zid pod uglom trenja d, u proraunu
se koristi horizontalna komponenta. Preraspodela (redistribucija) aktivnog pritiska
nije izvrena. Na osnovu tabele (vidi Mehanika tla), horizontalne komponente
koeficijenta pritiska su:
32.0 0 , d 16.00
K ah 0.307,
K ph,m K ph Fsp 5.148 1.5 3.432
pa ,max g H D K ah 20.0 5.6 2.4 0.307 49.17 kPa
H 1.6m ( 5.6m )
p pm ,max g DK ph ,m 164.84 kPa ( 439.30 kPa )
81
Na osnovu prorauna prema metodi graninog stanja tla (ULS), za aktivni i pasivni
pritisak po Rankine-u i za faktor sigurnosti pasivnog otpora od Fsp=1.5, potrebna
raunska dubina dijafragme ispod dna iskopa iznosi D0 = 2.4m.
Krutost razupiraa Kc se moe odrediti na osnovu poprenog preseka, modula
elastinosti i duine razupiraa. Razupirai su na rastojanju Bc =4.0m.
Povrinska krutost razupiraa kc zavisi od rastojanja vornih taaka c i rastojanja
razupiraa Bc. Poto se proraun dijafragme vri na irinu B=1.0m, u proraunu
povrinske krutosti, krutost razupiraa sa Bc =4.0m treba svesti na B=1.0m.
Kc
Ec A 313.4
62.68 MN m ,
Lc
5.0
kc
Kc
62.68
19.58 MN m 3
cBc 0.8 4.0
Vektor aktivnog pritiska tla pa i horizontalni moduli reakcije tla kh za dubinu

iskopa od H=1.6m i H=5.6m, u funkciji dubine (mereno od povrine terena), iznose:
0.00
4.92
9.83
14.75
19.67
pa 24.58 kPa,
29.50
34.42
39.33
44.25
49.168
kh ( 1.6 )
0
0
1.13
2.25
3.38 kN m 3 ,
4.50
5.63
6.75
7.88
9.00
kh ( 5.6 )
19.58
0 kN m3
3.00
6.00
9.00
Elementi matrice krutosti zidnog nosaa i tla i razupiraa u (MN/m) iznose:

Eb I
Dii 311.52 Dii
c3
kh,i
EI
Bc 4
b3 Dii
kh,ii 311.52 Dii
c
Eb I
389.40
z 0
K t ,ii
z 0
K t ,ii
i j
K t ,ij 3.339 10 6 Dij
Aktivni pritisak tla na konzolni deo zida (dubina H=1.6m) je uzet u obzir samo do
dubine iskopa, i prikazan je radi praenja uticaja u dijafragmu kroz fazu iskopa.
82
Na osnovu prethodnih izraza, pregledan ispis elemenata matrice krutosti, za podelu

AB dijafragme na n=10 jednakih delova, za dubinu iskopa od H=1.60, glasi:
2
2
311.52
t
5 4
4
1
4
1 4 6.0029
4 6.0058
4 6.0087
4 6.0116
4 6.0144
4 6.0173
4 5.0202
2
MN m
2.0231
Elementi matrice krutosti, za uticaj razupiraa i dubinu iskopa od H=5.60m, glase:

4 2
2
2 5.0503 4 1
4 6 4 1
4
6
4
1
1 4 6 4 1
1 4 6 4 1
Kt 311.52
MN m
1 4 6 4
1
1 4 6
4
1
1 4 6.0077
4
1
1
4 5.0154
2
2
4 2.0231
Vektor vornih reakcija R, optereenja p i sila P, za linearnu promenu

optereenja odnosno aktivnog pritiska pa izmeu vornih taaka, odredie se
preko sledeeg izraza:
Ri
c
c
pa ,i 1 4 pa ,i pa,i 1 , Rn 6 pa,n 1 2 pa,n
6
pi 0 2
R0
,
c
pi , ( 0 i n )
Ri
,
c
pi n 2
Rn
,
c
Pi cpi
U fazi-I, pritisak na konzolni zid se rauna za aktivni pritisak koji deluje do dubine
H=1.6m, nakon ega se pritisak usvaja da je jednak nuli.
83
Za fazu-II iskopa, pritisak na dijafragmu je raunat po celoj visini (H+D=8.0m), prema

sledeim podacima:
0.656
3.933
7.867
11.800
15.734
R 19.667 kN ,
23.601
27.534
31.468
35.401
19.012
1.639
4.917
9.834
14.75
19.667
p 24.584 kN m ,
29.501
34.418
39.334
44.251
47.529
1.311
3.393
7.867
11.800
15.734
P 19.667 kN
23.601
27.534
31.468
35.401
38.023
Reenjem jednaine (8.2) se dobijaju horizontalna pomeranja vornih taaka ui dok

se na osnovu jednaine (8.3) dobijaju kontaktni napon qi u vornim takama du
pasivne zone, kao i sila u razupirau. U jednaini (8.2), poto se radi o ravanskoj
deformaciji, irina dijafragme (upravno na popreni presek) iznosi B=1.0m.
Rezultati prorauna za fazu-I i fazu-II su prikazani grafiki. Na dijagramima su
prikazani zbirni uticaji pomeranja, obrtanja preseka (nagib elastine linije) i
reaktivnog optereenja (Sl.a 8.6). Za dimenzionisanje preseka (Slika 8.7) su date
anvelope momenta savijanja i transverzalne sile, koje pokrivaju merodavne uticaje
tokom izvoenja.
U fazi-I se vri iskop do H=1.6m i zatim se na deformisanu dijafragmu postavlja
razupira. Pomeranje na mestu razupiraa je urI. U fazi-II se nastavlja iskop pod
zatitom razuprte dijafragme do H=5.6m. Zbog linearnog modela prorauna, ukupna
pomeranja su zbir iz obe faze. Sila u razupirau zavisi od razlike pomeranja ur
odnosno pomeranja iz faze-II.
Pc K c u r K c urI 62.68 3.77 10 3 0.236 MN
Alternativno, sila u razupirau se moe dobiti integracijom reaktivnog optereenja u

taki razupiranja. Povrina integracije je proizvod vornog rastojanja i rastojanja
razupiraa.
Pc
q1 2c
Bc 73.84 10 30.8 4.0 0.236 MN
2
84

Horizontalno pomeranje (mm)
-5.0
0.0
5.0
1.34
6.53
0.0
10.0
Obrtanje preseka - nagib (10-3 rad)

15.0
-2.0
20.0
5.57
9.29
1.0
2.0
4.60
6.10
4.0
1.76
2.97
-1.21
1.76
2.97
-1.20
10.70
1.66
2.86
2.0
3.65
8.30
Ostojanje od povrine terena (m)
2.0
11.95
3.0
2.74
4.0
10.18
1.92
12.93
11.63
1.18
13.55
12.58
-1.16
1.39
2.55
3.0
-1.08
4.0
1.00
-0.98
13.76
0.52
-0.87
5.0
0.01
2.08
1.50
0.88
5.0
0.53
13.03
13.56
-0.77
6.0
-0.46
0.31
6.0
-0.06
13.07
-0.81
13.01
7.0
-0.11
-0.71
7.0
Ugib (H=1.6m)
-0.61
12.26
12.86
-0.99
-0.68 -0.31
-1.03
-0.67
Nagib (H=1.6m)
Ugib (H=5.6m)
Nagib (H=5.6m)
Zbirni uticaji
-1.14
11.43
12.57
8.0
8.0
Transverzalna sila (kN)

-60
3.0
-1.21
1.0
1.0
0.0
0.0
7.88
3.72
-1.0
-40
-20
20
Zbirni uticaji
-0.36
Moment savijanja (kNm)

40
60
80
-40
0.0
-20
20
0.0
40
60
80
100
120
140
0.00
0.00
-1.97
-1.97
58.72
-0.52
1.0
1.0
-7.87
50.41
-3.15
43.48
2.0
-10.15
40.58
3.0
-6.03
26.81
4.0
-0.97
9.11
-12.52
2.0
-12.59
3.0
-19.39
4.0
3.75
5.0
80.66
108.40
-22.24
123.56
-20.94
122.98
5.0
-38.09
7.06
-16.25
6.0
103.52
6.0
-51.90
8.10
-9.64
7.0
62.04
7.0
-38.77
6.03
-3.29
T (H=1.60m)
20.48
T (H=5.60m)
0.00
8.0
Slika 8.6
8.0
0.00
M (H=1.60m)
M (H=5.60m)
Rezultati prorauna: Pomeranje, obrtanje i anvelope presenih sila
85

Pritisci na zid (kPa)
-50
50
100
Pritisci na zid (kPa)

150
200
250
-100
0.0
-50
50
100
150
0.00
Pa (H=1.60m)
250
Pa (H=5.60m)
Ppm (H=1.60m)
-4.92
Ppm (H=5.60m)
q (H=1.60m)
0.0
-4.92
1.0
72.85
q (H=5.60m)
1.0
-9.83
-9.83
2.0
0.00
2.0
200
0.0
0.0
54.91
4.1
3.0
6.2
4.0
109.82
6.5
164.74
5.3
219.65
5.0
-14.75
0.00
3.0
-19.67
4.0
-24.58
-29.50
0.00
0.00
0.00
5.0
3.0
-34.42
6.0
0.0
6.0
-0.4
-39.33
54.91
39.22
7.0
7.0
-4.8
-44.25
109.8
77.19
-10.3
8.0
-49.16
8.0
Slika 8.7
113.17
164.8
Pritisci na dijafragmu: prema Vinkleru, aktivni i pasivni pritisak
Na osnovu Slike 8.6, kontaktni napon pasivne zone za fazu-II je manje od mobilisanog
pasivnog otpora ppm. Raunski faktor sigurnosti za pasivni otpor je:
H D
q7
qz dz c 2 q
q9
E ph
rac
q10
113.17
0
0.8 39.22 77.19
138.40 kN
2
2
2
1
1
K phgD 2 5.148 20.0 2.4 2 296.52 kN
2
2
Fsp
E ph
H D
qz dz
296.6
2.1 1.5
138.40
Kontrola prorauna preko jednaine ravnotee horizontalnih sila:

H D
Eah
q0
qz dz 2 K
ah
g H D 2 c
q
i
q10
2
196.67 196.67 0
86
9. PRORAUN IPOVA U VINKLEROVOJ SREDINI

U okviru predmeta Mehanika tla, prikazane su razliite metode za proraun
graninog i dozvoljenog optereenja vertikalnog ipa optereenog vertikalnom silom
kao i graninog i dozvoljenog optereenja vertikalnog ipa koji je optereen
horizontalnom silom i momentom savijanja. Postoji vrlo velik broj razliitih faktora
koji utiu na nosivost tla oko ipa, kao to je nain ugradnje (bueni, utisnuti ili
pobijeni ipovi), vrsta tla (sitnozrno tlo, krupnozrno tlo), relativna brzina optereenja
u odnosu na moguu disipaciju pornog nadpritiska (drenirani ili nedrenirani uslovi
optereenja) i slino. Zbog velikog broja razliitih faktora, raunska sila po razliitim
metodama se kree u vrlo irokim granicama.
Proraun ipova kao i svakog konstruktivnog elementa, obuhvata proraun prema
graninom stanju nosivosti ili skraeno ULS (Ultimate Limit State) i proraun prema
graninom stanju upotrebljivosti ili skraeno SLS ( Serviceability Limit State). Mada su
pomeranja temelja na ipovima po pravilu za jedan red veliine manja nego kod
plitkih temelja, tehnika regulativa zahteva i njihov proraun. Kada je u pitanju
proraun deformacija ipova, uglavnom je ona manja od tanosti prorauna
nosivosti.
Da bi se dobili pouzdaniji podaci o nosivosti i sleganju ipa, pravilo nalae da se uvek
vri i probno optereenje ipova na predmetnoj lokaciji. Broj probnih optereenja
zavisi od broja ipova i heterogenosti geomehanikog profila, a zbog kontrole ne
moe biti manji od dva. Na osnovu podataka dobijenih probnim optereenjem
pojedinanog ipa, moe se odrediti veza izmeu sile i pomeranja glave ipa odnosno
sprega sila (momenta) i obrtnja glave ipa.
Treba napomenuti da se jedan ip retko pojavljuje kao nosea konstrukcija.
Uglavnom ip prenosi optereenje u manjoj ili veoj grupi, koja je meusobno
povezana tzv. naglavnicom koja obezbeuje ravnomerno prenoenje optereenja na
ipove. Ako se radi o manjoj grupi, odnosno manjim dimenzijama temelja, naglavnice
se mogu tretirati kao idealno krute.
Grupa ipova je sloeniji problem od pojedinanog ipa, poto osim prethodno
pomenutih faktora, na nosivost utie meusobno rastojanje, broj i raspored ipova,
redosled ugradnje u tlo i krutost naglavnice. Treba imati u vidu da i naglavnica
prenosi odreen deo od ukupnog optereenja, srazmerno krutosti tla, ipova i
naglavnice. Uvoenjem efekta interakcije ipova, tla i naglavnice, proraun nosivosti
i pomeranja postaje vrlo sloen. Zbog svega iznetog, moe rei da je problem
prorauna temelja na ipovima jedan od najsloenijih u geotehnici.
U okviru ovog predmeta prikazae se najjednostavniji model prorauna grupe ipova,
koji je zasnovan na Vinkler-ovoj hipotezi.
87
Vinklerov model aproksimira tlo serijom nepovezanih linearno-elastinih opruga,

tako da deformacija postoji samo tamo gde deluje optereenje. Poto je realno tlo
do odreene mere kontinuum, postoji meusobni uticaj grupe ipova na nosivost i
pomeranje, koje se ne moe obuhvatiti Vinklerovim modelom.
Interakcija grupe ipova, ostvaruje se preko naglavnice i kroz tlo kao kontinualnu
sredinu. Proraun interakcije grupe ipova preko krute naglavnice je znatno laki
problem od prorauna interakcije ipova kroz tlo. U okviru ovog poglavlja, prikazae
se interakcija ipova preko krute naglavnice, dok e se u posebnom poglavlju obraditi
interakcija grupe ipova kroz tlo.
Prvo e se prikazati analitiko reenje za homogeno tlo, za vertikalan ip koji je
izloen aksijalnom pomeranju glave (s) bez poprenog pomeranja i obrtanja, za
vertikalan ip izloen poprenom pomeranju glave (t) bez aksijalnog pomeranja i
obrtanja i za vertikalan ip izloen obrtanju glave (q ) bez aksijalnog i poprenog
pomeranja. Na osnovu prethodnih prorauna, moe se formirati matrica krutosti
glave ipa. Razmatrae se samo dvodimenzionalni ravanski problemi.
U sledeem koraku e se prikazati postupak prorauna pomeranja grupe ipova
povezanih idelano krutom (nedeformabilnom) naglavnicom. U praksi to odgovara
fundiranju potpornog zida na ipovima, temelja samca na ipovima, temelja ispod
zidnog platna i slino, odnosno kada se radi o manjoj grupi ipova (npr 5-10) ili vrlo
krutoj naglavnici.
Prikazana analitika reenja se odnose na homogeno tlo, sa modulom reakcije koji je
konstantan sa dubinom. Za linearan porast modula reakcije sa dubinom, ne postoji
analitiko reenje, ali se za krut i savitljiv ip mogu dobiti priblina analitika i grafika
reenja (Barber 1953, Broms 1964).
Ako je tlo uslojeno i modul reakcije tla promenljiv po dubini, reenje se moe dobiti
samo u numerikom obliku. Na kraju ovog poglavlja je prikazan numeriki postupak
za proraun ipa u nehomogenoj sredini, primenom metode konanih razlika (MKR).
88
9.1 VERTIKALAN IP OPTEREEN AKSIJALNOM SILOM (kt = const)

Imajui u vidu da ipovi mogu biti i zakoeni, jednaine pomeranja e se odrediti u
lokalnom sistemu, sa koordinatnim poetkom na glavi ipa i koordinatnom osom
koja se poklapa sa osom ipa. Lokalni koordinatni je definisan u odnosu na globalni,
koji se obino postavlja u teite naglavnice da se pojednostavio proraun. U ravni
crtea, osa +z je usmerena na dole a osa +x na desno. Pozitivna obrtanja i momenti
su suprotni smeru obrtanja kazaljke na satu.
Na slici 9.1a je prikazan numeriki model aksijalno optereenog ipa u Vinkler-ovoj
sredini, sa konstantnim smiuim modulom reakcije kt du omotaa. Modul reakcije
tla ispod baze ipa iznosi kb. Zbog jednostavnosti, proraun je izvren za vertikalan
ip ije se ose poklapaju sa globalnim koordinatnim osama.
Q
a)
b)
x
z
A
t
kt
Ep A
dz
zd z
z,w
t= kt .w
qb = kb .w
kb
z,w
Slika 9.1
a) Raunski model aksijalno optereenog ipa, b) Naponi na elementu ipa
Zanemarujui uticaj sopstvene teine ipa, uslov ravnotee diferencijalnog elementa

ipa u pravcu ose +z prema slici 9.1b, glasi :
Z z A z d z A tSdz 0
dw
z z ,
dz
Ep
d 2 w d z
1 d z
2
dz
E p dz
dz
d z
St 0
dz
d z
d 2w
Ep
dz
dz 2
t kt w
89
Smenom u gornjim izrazima, dobija se diferencijalna jednaina aksijalno optereenog

ipa:
Ep A
gde je:
d 2w
Skt w 0
dz 2
lt
S, A
Ep
kt
d 2w
lt w 0 ,
dz 2
lt
Skt
Ep A
(9.1)
= parametar krutosti ipa i tla

= obim i povrina poprenog preseka ipa
= modul elastinosti ipa
= smiui modul reakcije tla uz omota ipa
Opte reenje diferencijalne jednaine (9.1) drugog reda sa konstantnim

koeficijentima glasi:
w z C1e lt z C2elt z
(9.2)
Aksijalna sila u poprenom preseku opada sa dubinom i moe se prema prethodnim

izrazima prikazati sledeom jednainom:
F z A z E p A
dw
E p Alt C1e lt z C2elt z
dz
(9.3)
Integracione konstante se mogu odrediti na osnovu graninih uslova na glavi i u bazi

ipa:
F 0 Q
Q E p Alt C1 C2
F L Qb
Qb E p Alt C1e lt L C2 elt L
Sila u bazi ipa se moe izraziti preko modula reakcije kb i sleganja baze ipa wb :
Qb Ab kb wb
Qb Ab k b C1e lt L C 2 e lt L
Na osnovu gornjih graninih uslova, integracione konstante C1 i C2 glase:

1
C1
Q 1 lt E p A Ab kb 2 lt L
e
1
,
lt E p A 1 lt E p A Ab k b
C2
Q 1 lt E p A Ab kb 2 lt L
e
1
lt E p A 1 lt E p A Ab k b
Prema jednaini (9.2) i integracionim konstantama, sleganje glave ipa s = w(0) je :

s
lt E p A
Q
, K Qs
,
K Qs
f
e 2 lt L lt E p A Ab k b 1 lt E p A Ab k b 1
e 2 lt L lt E p A Ab k b 1 lt E p A Ab k b 1
(9.4)
90
Veliina KQs pretstavlja aksijalnu krutost ipa. Koeficijent f zavisi od duine L, modula
elastinosti ipa Ep, karakteristinog broja ltL i modula reakcije tla kb (Slika 9.2).
10.0
10.0
kb=1 MN/m3
kb=1 MN/m3
L= 5.0 m
L= 25.0 m
10
10
100
Koeficijent f
Koeficijent f
100
1.0
1.0
1000
1000
10000
10000
100000
100000
0.1
0.1
0.1
1.0
10.0
0.1
1.0
Parametar ltL
Slika 9.2
10.0
Parametar ltL
Koeficijent f za armirano betonski ip duine L=5.0 i 25.0m
Za uobiajene dimenzije ipova (dugaki ipovi) parametar ltL (karakteristian broj)

je vei od 2.5, a koeficijent krutosti je f1.0, odnosno nezavisan od parametra ltL
(Slika 9.2). Ako je ltL2.5, aksijalna krutost ipa KQs je praktino nezavisna od modula
reakcije tla kb u bazi ipa. Znaajan podatak u predmetnoj analizi je uee baze u
prenoenju aksijalne sile koja deluje na glavi ipa (Slika 9.3).
100.0
100.0
100000
10000
10000
10.0
% sile koju prima baza ipa
% sile koju prima baza ipa
100000
1000
100
10
1.0
1000
10.0
100
10
1.0
kb=1 MN/m3
kb=1 MN/m3
L=5.0 m
L=25.0 m
0.1
0.1
0.1
1.0
Parametar ltL
Slika 9.3
10.0
0.1
1.0
Parametar ltL
Udeo baze u prenoenju optereenja za armirano betonski ip duine L=5.0 i 25.0m

10.0
91
Ako karakteristian broj ltL raste (raste modul reakcije kt i/ili duina ipa L) i/ili
opada modul reakcije tla u bazi ipa kb (odnosno opada odnos sila Qb/Q).
Ako je smiui modul reakcije tla kt oko omotaa ipa mali, a modul reakcije tla kb
ispod baze ipa velik, jednaina sleganja glave ipa (9.4) se svodi na prostu jednainu
skraenja aksijalno optereenog stuba:
K Qs
lt E p A lt L E p A

f L
kt 1
k b 1
lt L
1,
f
QL
Ep A
Koristei prethodne izraze, mogu se odrediti i druge veliine, kao to je promena

smiueg napona du omotaa ipa, sleganje i sila u bazi ipa i dr. Uporeujui
prethodno reenje (R.F.Scott, 1981) sa rezultatima prorauna sleganja aksijalno
optereenog vertikalnog ipa u homogenoj elastinoj sredini (Poulos and Mates,
1981), moe se uspostaviti priblina veza izmeu parametara elastinosti Es i s i
modula reakcije tla kt i kb. Za lebdei ip prenika d u homogenoj sredini, uz relativno
malu greku od 5-15%, moe se usvojiti da je:
kb kt
Gs
Es
2d 4d 1 s
lt L
L
d
Es
1 s E p
lt E p
kb
1 s E p
Es
U dosadanjoj analizi, nije voeno rauna o graninoj vrstoi tla oko stabla ipa i
graninoj vrstoi tla ispod baze ipa.
Qsf
Qa
Qbf
Qf
optere enje ipa
1
1
KQs
1
Kb
plas tifikacija
omotaa
Slika 9.4
Q(s)
Qs (s)
baza ipa
Qs (s)
omota ipa
sl eganje glave i pa
Qf = Qbf +Qs f
Qa = Qf / Fs
i p - zbirno
s(Qa )
Kt
Razvoj komponenti nosivosti ipa za konstantne module reakcije tla

92
Ispitivanjima je dokazano da se nosivost tla oko omotaa iscrpljuje pri relativno

malom sleganju glave ipa, izmeu 0.2-0.8% od prenika stabla (Reese and ONeill,
1989). Nosivost baze se iscrpljuje pri sleganjima glave ipa reda veliine izmeu 510% prenika baze ipa, to znai da je pri radnom optereenju kada je globalni
faktor sigurnosti Fs=2.5-3.0, nosivost omotaa uglavnom iscrpljena (Slika 9.4).
Krutost omotaa Kt (kN/m) i baze ipa Kb (kN/m) se moe odrediti na osnovu
prethodnih izraza za sleganje glave ipa i sile u omotau i bazi ipa.
U prethodnoj analizi su prikazani rezultati prorauna aksijalne krutosti iptlo za
konstantnu vrednost smiueg modula reakcije tla kt du omotaa. Takav sluaj je u
praksi vrlo redak i priblino odgovara ipu u sloju tvrde (prekonsolidovane) gline. Ako
je modul reakcije tla oko omotaa ipa promenljiv, u proraunu treba koristiti
osrednjenu vrednost.
Ako se radi o homogenom sloju peska ili normalno konsolidovanoj glini, smiui
modul reakcije tla du omotaa nije konstantan, ve raste sa dubinom shodno
porastu efektivnog normalnog napona.
Za praktine proraune se moe pretpostaviti da je promena smiueg modula
reakcije tla stepena funkcija dubine :
kt z nt z d
Analitiko reenje diferencijalne jednaine sleganja glave ipa za stepenu promenu

smiueg modula reakcije tla, svodi se na Bessel-ove funkcije i nema iru praktinu
primenu. Umesto analitikog reenja, efikasnije je priblino numeriko reenje
metodom konanih razlika (MKR) ili konanih elemenata (MKE). Numeriki postupak
omoguuje primenu potpuno proizvoljne funkcije modula reakcije tla du omotaa
ipa. Uz odreene modifikacije, moe se uvesti nelinearna zavisnost izmeu
smiueg modula reakcije tla i sleganja omotaa ipa, odnosno modula reakcije tla
ispod baze ipa i pomeranja baze ipa.
Treba na kraju napomenuti, da izbor modula reakcije tla ne zavisi samo od vrste tla i
geometrije ipa, ve u velikoj meri od naina ugradnje ipa (bueni, pobijeni, utisnuti
ipovi), meusobnog rastojanja i duine ipova.
Generalno, poveanjem rastojanja izmeu ipova e i smanjenjem vitkosti L/d,
meusobni uticaj ipova opada. Za malu grupu, preteno lebdeih ipova, za
meusobno rastojanje vee od 10d, efekat grupe je zanemarljiv.
Kod ipova koji preteno nose bazom i lee na vrlo krutoj podlozi, meusobni uticaj
je zanemarljiv i pri znatno manjem osovinskom rastojanju.
93
9.2.1 POPRENO POMERANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh = const)

Analitiko reenje za popreno pomeranja t glave vertikalnog ipa, bez obrtanja q,
ako je modul reakcije kh du ipa konstantan, moe se indirektno odrediti na osnovu
reenja grede konane duine koja je u sredini raspona optereena vertikalnom i
koncentrisanom silom (Slika 9.4a).
t
a)
b)
2T
Ep I
kh
kh
EpI
z
Slika 9.4
a) Greda na Vinkler-ovoj podlozi b) Popreno pomeranje bez obrtanja glave ipa
Ako se temeljna greda duine 2L, na Vinkler-ovoj podlozi, u sredini optereena

vertikalnom koncentrisanom silom 2T presee na polovini, dobija se ip koji je u
nivou glave izloen bonom pomeranju t bez obrtanja (Slika 9.4b). U sredini grede
odnosno na glavi ipa, deluje transverzalna sila T i moment savijanja M. Metodom
poetnih parametara, moe se dobiti analitiko reenje problema. Ne uputajui se u
izvoenje, daju se konana reenja:
T K Tt t ,
K Tt
kh d sinh 2lh L sin 2lh L kh d

A lh L (9.5a)
lh cosh 2lh L cos 2lh L 2 lh
M K Mt t ,
K Mt
k h d cosh 2lh L cos 2lh L kh d

B lh L (9.5b)
2 lh2 cosh 2lh L cos 2lh L 2 2lh2
lh 4
gde je:
kh d
4E p I
= parametar krutosti ipa i tla

I
= moment inercije ipa oko ose na pravac pomeranja t
Ep , d = modul elastinosti i dimenzija ipa na pravac pomeranja t
kt
= horizontalni modul reakcije tla uz omota ipa
lh
94
Veliine KTt u (kN/m) i KMt u (kNm/m) zavise od geometrije i krutosti ipa i krutosti
tla, dok su A i B koeficijenti krutosti koji zavise od karakteristinog broja lhL i
prikazani su na slici 9.5. Za vrednosti lhL 2.5 (to priblino odgovara dugakom
ipu), koeficijenti krutosti su 1, pa su elementi matrice krutosti ipa jednaki:
lh L 2.5
A B 1.0 , K Tt K Tt
khd
lh
, K Mt K Mt
kh d
2l2h
1.0
0.8
Koeficijenti
A, B, C
A
0.6
B
0.4
C
0.2
0.0
0
Parametar
Slika 9.5
lhL
Koeficijenti krutosti za proraun presenih sila usled pomeranja/obrtanja glave ipa
Uporeujui rezultate za vertikalan ip u homogenoj elastinoj sredini (Es, s) ija je

glava izloena poprenom pomeranju bez obrtanja (Poulos,1971), sa rezultatima
dobijenim na osnovu Vinkler-ovog modela, za ekvivalentan modul reakcije tla kh se
dobija sledei izraz:
kh
Es
d
Veliine KQs, KTt, KMt, KTq i KMq su izvedene za tlo koje ima konstantan modul reakcije
po dubini (du omotaa).
Za linearno promenljiv modul reakcije tla, postoje priblina analitika reenja dok se
za proizvoljno promenljiv modul reakcije tla kh du omotaa koriste numeriki
postupci, kao to su metoda konanih razlika ili metoda konanih elemenata (MKE).
95
9.2.2 OBRTANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh=const)

Analitiko reenje za obrtanje glave ipa q, bez poprenog pomeranja t, ako je modul
reakcije tla kh du ipa konstantan, moe se na isti nain kao i u prethodnom sluaju,
indirektno odrediti na osnovu reenja grede konane duine koja je u sredini raspona
optereena spregom sila (Slika 9.6a).
a)
b) T
x
q
2M
kh
Ep I
kh
EpI
Slika 9.6
a) Greda na Vinkler-ovoj podlozi b) Obrtanje bez poprenog pomeranja glave ipa
Ako se temeljna greda duine 2L, na Vinkler-ovoj podlozi, u sredini optereena

spregom sila 2M presee na polovini, dobija se ip koji je u nivou glave izloen
obrtanju q bez bonog pomeranja (Slika 9.6b). U sredini grede odnosno na glavi ipa,
deluje transverzalna sila T i moment savijanja M. Metodom poetnih parametara,
moe se dobiti analitiko reenje problema. Ne uputajui se u izvoenje, daju se
konana reenja:
T K Tq q , K Tq
k h d cosh2l h L cos2l h L k h d
Bl h L (9.6a)
2l2h cosh2l h L cos2l h L 2 2l2h
M K Mq q , KMq
k h d 1 sinh 2lh L sin 2lh L kh d

C lh L
2lh3 2 cosh 2 lh L cos 2 lh L 2lh3
(9.6b)
Veliine KTq u (kN/rad) i KMq u (kNm/rad) zavise od geometrije i krutosti ipa i krutosti
tla, dok su B i C koeficijenti krutosti koji zavise od karakteristinog broja lhL i
prikazani su na slici 9.5. Za vrednosti lhL 2.5 to priblino odgovara dugakom
ipu, koeficijenti krutosti su 1, pa su elementi matrice krutosti ipa jednaki:
lh L 2.5
B C 1 , K Tq K Tq
khd
lh
, K Mq K Mq
khd
2l3h
96
9.3 POPRENO POMERANJE I OBRTANJE GLAVE IPA (kh const)

Ako modul reakcije kh raste linearno sa dubinom, popreno pomeranje t i obrtanje
glave ipa q u nivou terena, usled poprene sile T i momenta savijanja M=Te, za
krute i savitljive ipove, sa slobodnom i ukljetenom glavom, moe se odrediti prema
jednainama koje je izveo Barber (1953).
- za krut ip sa slobodnom glavom ( L2 ):
nh
,
EpI
k h nh
z
d
18T L 1.33e
24T L 1.5e
, q
L3 nh
L4 n h
- za savitljiv ip sa slobodnom glavom ( L4 ):
2.4T
nh E p I
0 .6
0.4
1.6 T e
nh E p I
0.4
0.6
1.6 T
nh E p I
0.4
- za krut ip sa ukljetenom glavom ( L2 ):
0.6
- za savitljiv ip sa ukljetenom glavom ( L4 ):
1.74T e
nh 0.2 E p I 0.8
2T
L2 n h
0.93T
nh E p I 0.4
0 .6
Broms (1964) je za horizontalno pomeranje t glave slobodnog ili ukljetenog ipa (u

nivou terena), sa linearnim porastom modula reakcije tla, dao sledei dijagram:
10
t
L
T
e
t
D
Slobodna
glava
(Ep I)
0.6
(n h)
TL
0 .4
e/L=2.0
1.5
1.0
0.8
0.6
0.4
0.2
0
Ukljetena
glava
4
6
Karakteristi an broj
8
L
10
97
9.4 MATRICA KRUTOSTI IPA U LOKALNOM KOORDINATNOM SISTEMU

Pomeranje glave ipa u ravni ima tri stepena slobode, dve translacije i rotaciju. U
lokalnom koordinatnom sistemu je pomeranje glave ipa odreeno pomou
vektoras,t,q . Na osnovu izvedenih veliina KQs, KTt, KMt, KTq i KMq moe se odrediti
matrica krutosti ipa u lokalnom sistemu, koja povezuje pomeranja glave ipa sa
silama na glavi ipa.
Q K Qs

T 0
M 0

gde je:
0
KTt
K Mt
0 s

KT q t
K M q q
ili
(9.7a)
RL K L U L
RL = vektor optereenja glave ipa u lokalnom sistemu

KL = matrica krutosti ipa i tla u lokalnom sistemu
UL = vektor pomeranja glave ipa u lokalnom sistemu
Matrica krutosti ipa i tla, zavisi od geometrije i krutosti ipa i krutosti tla. Ako su
smiui i horizontalni modul reakcije tla oko omotaa ipa vrlo male veliine (kt 1,
kh 1) a baza ipa lei na vrlo krutoj podlozi (kb 1), matrica krutosti ipa i tla se
svodi na matricu krutosti stuba tapa. U zavisnosti od graninih uslova na krajevima
stuba (glava i baza ipa), mogu se pojaviti sledei oblici matrice krutosti ipa stuba:
(U )
Ep A L
0
0
3
2
12E p I L 6 E p I L
0
0
6 E p I L2 4E p I L
(U )
0
Ep A L
0
3
3E
pI L
0
0
0
0
0
Ep A L
0
3E p I L3
0
0
3E p I L2
Ep A L
0
(Z )
( U )
(U )
0
2
3E p I L
3E p I L
(Z )
0
0
0
0
0
0
(9.7b)
(Z )
(Z )
(9.7c)
ipovi se uvek moraju upustiti u naglavnicu, kako bi se osigurala dobra konstruktivna

veza, zbog ega se moe smatrati da je ip ukljeten u naglavnicu (U). Za punu
mobilizaciju nosivosti, ip se mora upustiti za oko 2d (d=manja dimenzija ili prenik
ipa) u nosivi sloj, to je nedovoljno za ukljetenje, pa se moe smatrati da je ip u
bazi zglobno oslonjen (Z).
Za linearni porast modula reakcije tla kh, matrica krutosti se moe odrediti indirektno
-1
preko matrice fleksibilnosti KL=FL . Elemetni matrice fleksibilnosti FTt , FTq , FMt i
FMq se mogu odrediti analitiki (Barden, 1953), grafiki (Broms, 1964) ili numeriki
pomou metode konanih razlika ili metode konanih elemenata.
98
9.5 MATRICA KRUTOSTI IPA U GLOBALNOM KOORDINATNOM SISTEMU

U uvodnom delu je reeno da ipovi retko prenose optereenje samostalno, ve se
uglavnom radi o grupi ipova povezanih krutom naglavnicom. Kada su u grupi, neki
ipovi moraju biti zakoeni da bi bolje preneli horizontalne sile. Za proraun grupe
ipova u deformabilnoj sredini, potrebno je sve pojedinane matrice krutosti ipa i
tla prevesti u globalni koordinatni sistem. Mada su rezultati prorauna nezavisni od
poloaja globalnog koordinatnog sistema, jedostavnost nalae da se isti uglavnom
postavlja u teite naglavnice.
Analiza e biti ograniena samo na 2dimenzionalni (ravanski) problem (kao npr.
fundiranje potpornog zida, obalnog zida, trakastog temelja, temelja samca sa
optereenjem u jednoj ravni simetrije i sl.). Pomeranje naglavnice u ravni, odreeno
je sa dve translacije u pravcima globalnih koordinatnih osa x i z i rotacijom oko
teita naglavnice (koordinatnog poetka). Pomeranja naglavnice e se oznaiti
vektorom u,w,q .
a)
x
s
uq
b)
q
r
wq
z
Slika 9.7
sq
tq
q =rq
a) Translacija teita naglavnice b) Obrtanje oko teita naglavnice
Poto je grupa ipova ukljetena u naglavnicu, pomeranja glave svakog ipa je

potpuno odreeno pomeranjem naglavnice kao idealno krutog tela. Veza izmeu
pomeranja glave ipa u lokalnom i naglavnice u globalnom sistemu, izvrie se prema
oznakama na slici 9.7. Usled pomeranja teita naglavnice (Slika 9.7a) za vektor ,
kruto vezana glava ipa se pomera u pravcu ose za s a u pravcu upravno na osu ipa
za t.
Usled obrtanja oko teita naglavnice (Slika 9.7b) za vektor q , kruto vezana glava
ipa se pomera u pravcu ose za sq , u pravcu upravno na osu ipa za tq i dodatno se
obre za ugao q. Komponente pomeranja glave ipa usled translacije i rotacije oko
99
koordinatnog poetka ili teita naglavnice, odredie se pojedinano. Poto su

pomeranja mala, ukupno pomeranje se moe odrediti superpozicijom tj. prostim
sabiranjem pomeranja usled translacije i rotacije.
Pomeranja glave ipa usled translacije naglavnice iznose:
s sin sin 90 cos cos cos sin sin
(9.8a)
s u cos w sin
t cos cos 90 sin sin cos cos sin
(9.8b)
t u sin wcos
Pomeranja glave ipa usled rotacije oko teita naglavnice iznose:

sq q sin rq sin rq sin cos cos sin
(9.9a)
sq q x sin q z cos
tq q cos rq cos rq cos cos sin sin
tq q x cos q z sin
(9.9b)
q q
(9.9c)
Ukupno pomeranje glave ipa usled pomeranja naglavnice kao krutog tela, moe se
dobiti superpozicijom pomeranja prema (9.8) i (9.9). U matrinom obliku ukupna
pomeranja su:
s cos

t sin
q 0

sin
cos
0
x sin z cos u

x cos z sin w
q
1
ili
U L T U
(9.10)
Ako se jednaina (9.10) uvrsti u jednainu (9.7a), dobie se jednaina izmeu sila na
glavi ipa u lokalnom sistemu sa pomeranjima krute naglavnice u globalnom sistemu.
Q K Qs

T 0
M 0

0
KTt
K Mt
0
KTq
s
t

K M q q
ili
RL K L U L
(9.11a)
Nakon mnoenja matrice krutosti ipa i tla u lokalnom sistemu KL sa vektorom

pomeranja glave ipa u lokalnom sistemu UL, jednaina (9.11a) postaje:
100
Q K Qs cos

T KTt sin
M K sin
Mt
K Qs sin
KTt cos
K Mt cos
K Qs x sin z cos u

KTt x cos z sin KT q w
K Mt x cos z sin K M q q
(9.11b)
U matrinom obliku, jednaina (9.11b) glasi:
RL K L U L K L T U
gde je:
(9.11c)
RL KG U
U = vektor pomeranja naglavnice u globalnom sistemu

T = matrica transformacije lokalnog u globalni koordinatni sistem
KG = matrica krutosti ipa i tla u globalnom sistemu
9.6 USLOVNE JEDNAINE RAVNOTEE NAGLAVNICE

Jednaina oblika (9.11b) se moe napisati za svaki ip u grupi koja je povezana
krutom naglavnicom. Na taj nain su sile na glavi svakog ipa izraene sa tri
nepoznate veliine koje pretstavljaju komponente pomeranja naglavnice u, w, q.
Nepoznate komponente pomeranja se mogu odrediti iz uslovnih jednaina ravnotee
u ravni X=0, Z=0 i M=0. Kada se sve spoljnje (aktivne) sile i momenti redukuju u
koordinatni poetak (ili teite naglavnice) i zatim razloe u smeru koordinatnih osa,
dobie se sile Px , Pz i spreg sila M0 oko take 0 (Slika 9.8a). Sile koje deluju na ipove,
po zakonu akcije i reakcije su istog intentiteta i suprotnog smera od sila koje deluju
na naglavnicu (Slika 9.8a).
Pz
M0
Px
x
Mi
Ti
0
w
Qi
Qi
Mi
Ti
a)
Slika 9.8
b)
a) Sile na glavi ipa-i odnosno na naglavnici b) Komponente pomeranja naglavnice
101
Komponente pomeranja naglavnice u,w,q i poloaj naglavnice nakon pomeranja i

obrtanja, prikazan je na slici 9.8b. Na osnovu oznaka na slici 9.8a, uslovne jednaine
ravnotee glase:
n
(9.12a)
X 0 Qi cos i Ti sin i Px
i 1
n
(9.12b)
Qi sin i Ti cos i Pz
Z 0
i 1
n
M 0 M i Qi cos i Ti sin i zi Qi sin i Ti cos i xi M 0

i 1
(9.12b)
Kada se u jednaine ravnotee (9.12) uvrste jednaine (9.11b) i koeficijenti sloe uz

nepoznate komponente pomeranja, dobija se sistem uslovnih jednaina:
k11
gde je:
k12
k22
U
P
K
k13 u Px

k23 w Pz
k33 q M 0
ili
(9.13)
K U P
= vektor pomeranja naglavnice u globalnom sistemu

= vektor optereenja naglavnice
= matrica krutosti grupe ipova i tla u globalnom sistemu
Krutosti kij u uslovnoj jednaini 9.13 u razvijenom obliku glase:

n
k11 KQs KTt cos 2 KTt

1
, K KQs KTt
k12 K cos sin
k21 k12
k13 K cos x sin z cos KTt z KTq sin
k31 k13
k32 k 23
k22 K sin 2 K Tt
1
k23 K sin x sin z cos KTt x KTq c os

1
k33 K x sin z cos KTt x 2 z 2 KTq K Mt x cos z sin K M q

1
102
Proraun koeficijenati u gornjim izrazima se lako i pregledno moe izvriti u EXCEL-u.

Nakon to se odredi pomeranje naglavnice U, pomou jednaina (9.10) i (9.11b) e
se odrediti pomeranja i sile u ipovima. Time je ravanski problem grupe ipova koji je
ukljeten u krutu naglavnicu, pod proizvoljnim optereenjem, jednoznano reen.
Treba napomenuti da predmetna analiza zanemaruje meusobni uticaj ipova, to je
konzistentno sa osnovnom karakteristikom Vinklerove sredine diskontinuitet.
Navedeni nedostatak se moe prevazii uvoenjem sloenijeg modela tla kao npr.
model elastine sredine, ili priblino, odreenom redukcijom modula reakcije tla za
pojedinaan ip, to poveava pomeranja.
Koeficijenti redukcije modula reakcije imaju slian efekat kao i koeficijenti redukcije
nosivosti grupe ipova. Koeficijenti redukcije zavise od rasporeda, meusobnog
rastojanja i broja ipova. Treba istai da ne postoji egzaktan nain odreivanja
koeficijenta redukcije modula reakcije tla kada se radi o grupi ipova, tako da je
svaki postupak samo konceptualan i vrlo priblian.
Priblian proraun pomeranja grupe ipova, prikazae se na kraju poglavlja.
U literaturi iz fundiranja se mogu nai klasine metode za proraun sila u ipovima
povezanih krutom naglavnicom, pod proizvoljnim optereenjem. Pretpostavka je da
su ipovi samo aksijalno optereeni, odnosno da su zglobno vezani u glavi i u bazi
ipa (ip je prost tap). ipovi u grupi mogu imati razliite pravce. Ako je broj razliitih
pravaca do 3 ,ili ako se moe svesti na 3, sile u ipovima se mogu odrediti na osnovu
uslova ravnotee (grafiki ili analitiki). Treba imati u vidu da je ovakav proraun u
odreenim sluajevima moe dati relativno pouzdane rezultate. Taj sluaj nastaje
kod ipova koji su po statikom sistemu stojei, obostrano zglobno vezani i kada je
broj ipova manji ili jednak 3. Meutim u optem sluaju, kada postoji znaajniji
otpor tla du omotaa, i kada se ne zanemari ukljetenje ipa u naglavnicu, primena
uproenih metoda nije opravdana.
Prikazana metoda za ravanski problem, moe se proiriti i na prostorni. Kod
prostorne grupe ipova, postoji 6 (est) stepeni slobode (3 pomeranja i 3 obrtanja
oko koordinatnih osa), koji se za idealno krutu naglavnicu odreuju iz 6 ravnotenih
uslova. Za reavanje prostornih problema, zbog jasnoe i preglednosti, koristi se
vektorski postupak (Santra, 1991).
103
9.7 ODREIVANJE HORIZONTALNOG MODULA REAKCIJE TLA

Slino kao i kod elastinih zidova, u zoni naglavnice se ve pri malim optereenjima
javlja plastifikacija tla. Ovo je posebno izraeno kod peska i normalno konsolidovanih
(NC) glina, gde je zbog vrlo malih efektivnih napona pri povrini terena, vrstoa i
krutost tla mala. Kod ovih materijala je promena vrstoe i deformabilnosti priblino
linearna, a kod prekonsolidovanih (OC) glina, priblino konstantna po dubini.
Horizontalni modul reakcije tla se uglavnom prikazuje u obliku (Terzaghi, 1955):
z
k h nh
d
0.305
k h k h1
(8.1)
3
gde je: nh = konstanta horizontalnog modula reakcije peska (MN/m )

kh1 = konstanta horizontalnog modula reakcije prekonsolidovane gline na
3
dubini od 0.305m od povrine terena (MN/m )
z = dubina merena od dna iskopa
d = dimenzija ipa u pravcu na pravac sile
Za sitnozrna (kohezivna) tla, konstanta horizontalnog modula reakcije tla se moe
proceniti prema tabeli 9.1.
Vrsta tla
Meka NC glina
Preporuene vrednosti
0.16 0.35
0.27 0.54
0.18 0.27
0.18 0.81
0.05
0.03 0.11
7.8 10.8
NC organska glina
Treset
Les
Reference
Reese Matlock (1956)
Davisson Prakash (1963)
Peck Davisson (1962)
Davisson (1970)
Davisson (1970)
Wilson Hilts (1967)
Bowles (1968)
Konstanta horizontalnog modula reakcije za koherentna tla nh (MN/m3)
Tabela 9.1
Najee korieni priblini izrazi za sitnozrna (koherentna) tla su:
kh
5 E50
3 d
cu
d
Mv
k h 0.3 0.5
d
k h 80 320
gde je:
E50 =
cu =
d =
Mv =
(Broms,1964)
(Skempton, 1951)
(Gudehus, 1996)
sekantni modul na polovini granine nedrenirane vrstoe

nedrenirana vrstoa
dimenzija ipa na pravac optereenja
edometarski modul stiljivosti
104
Terzaghi je za pesak predloio konstantu horizontalnog modula reakcije u funkciji

zbijenosti i vlanosti (tabela 9.2). Na osnovu studije horizontalnog pomeranja na
izvedenim ipovima i na osnovu modelskih ispitivanja, utvreno je (Reese, Cox, Koop,
1974) da su predloene vrednosti konzervativne, pa se u praksi preporuuje (R.F.
Scott, 1981) usvajanje veih vrednosti, koje su date u zagradama u tabeli 9.2.
Vrsta tla
Pesak, suv ili vlaan
Pesak, potopljen
Tabela 9.1
Rastresit
2.5 (5.0)
1.4 (3.0)
Srednje zbijen
7.5 (15.0)
5.0 (10.0)
Zbijen
20.0 (40.0)
12.0 (25.0)
Konstanta hor. modula reakcije tla nh (MN/m3) prema Terzaghi-u (preporuene vrednosti)
Za ipove u pesku, Reese (1975) je predloio dijagram za odreivanje konstante nh u

funkciji relativne zbijenosti Dr. Poto se relativna zbijenost peska odreuje in-situ na
osnovu standardne (SPT) ili statike penetracije (CPT), od praktine je koristi direktno
povezati konstatnu nh sa brojem udaraca N ili otporom konusa qc (P. Santra, 2012).
Interpolaciona funkcija, odreena na osnovu dijagrama (Reese, 1975) glasi:
- pesak iznad nivoa podzemne vode:
n h 0 .0147 D r1.911
- pesak ispod nivoa podzemne vode:
n h 0.0247 D r1.661
Polazei od jednaine za relativnu zbijenost (Gibbs i Holtz, 1979) u funkciji efektivnog

vertikalnog napona p0 i broja udaraca N, moe se dobiti sledei izraz za konstantu nh
za pesak, iznad i ispod podzemne vode:
N
D r 100
0 .23 p 0 16
N
n h 99
0.23 p 0 16
0 .5
0 .955
N
n h 52
0.23 p 0 16
0 .830
Polazei od jednaine za relativnu zbijenost (Bellotti i dr., 1989) u funkciji efektivnog

vertikalnog napona p0 koeficijenta bonog pritiska K0 i otpora konusa penetrometra
qc dobija se sledei izraz za konstantu nh za pesak, iznad i ispod podzemne vode:
qc
D r 42 ln
248 K p 0.55
0 0

qc
nh 18.6 ln
248 K 0 p0 0.55
1.911

qc
, nh 12.3ln
248 K 0 p0 0.55
1.661
105
Na osnovu prethodnih jednaina su uraeni dijagrami u programu EXCEL, za procenu

konstante peska nh u funkciji rezultata SPT ili CPT opita (Slike 9.9 i 9.10).
Broj udaraca SPT N
0
10
15
20
25
30
Broj udaraca SPT N

35
40
45
50
10
15
20
25
30
PESAK IZNAD NPV
45
50
50
Vertikalni efektivni napon p0' (kPa)
40
PESAK ISPOD NPV
50
100
nh=70 MN/m3
60
150
50
40
30
200
20
100
nh=40 MN/m3
35
150
30
25
20
200
15
10
10
5
250
250
300
300
Slika 9.9
Odreivanje konstante horizontalnog modula reakcije peska na osnovu SPT-a

Otpor vrha CPT qc (MPa)
00
05
10
15
20
Otpor vrha CPT qc (MPa)

25
30
00
05
10
15
60
200
40
30
50
nh=70 MN/m3
150
100
150
nh=40 MN/m3
35
200
20
20
Slika 9.10
30
50
100
300
25
PESAK ISPOD NPV

K0=0.50
50
250
20
PESAK IZNAD NPV

K0=0.50
35
10
5
25
30
15
250
10
5
300
Odreivanje konstante horizontalnog modula reakcije peska na osnovu CPT-a

106
Za razliku od horizontalnog modula reakcije tla kh, za odreivanje smiueg modula

reakcije tla kt i modula reakcije tla ispod baze ipa kb, raspoloivi podaci su oskudniji.
Metoda horizontalnog modula reakcije tla (Vinkler-ova metoda) omoguuje da se
odredi pomeranje ipova prema graninom stanju upotrebljivosti (SLS), kao dopune
prorauna po graninom stanju nosivosti (ULS). Proraun graninog horizontalnog
optereenja ipova, vri se prema klasinim metodama granine ravnotee ili teorije
plastinosti (Broms,1964, Brinch Hansen,1961 i dr).
Kod grupe ipova, nije opravdano zanemariti meusobni uticaj ipova na nosivost i
na pomeranja. Poto je Vinkler-ov model prekidan, uticaj sa jednog ipa se ne
prenosi na susedne ipove, pa se stoga mora uvesti odreeno proirenje modela.
Uglavnom se radi o uvoenju uticajnih koeficijenata zasnovanih na metodi elastinog
kontinuuma ili empirijskim jednainama. Bez obzira na poreklo, uticajni koeficijenti
zavise od broja i meusobnog rastojanja ipova. Za osovinsko rastojanje ipova 8d,
gde je d prenik ipa, uticaj grupe se moe smatrati zanemarljivim, uz uslov da je
osovinsko rastojanje ipova upravno na pravac dejstva sile 3d.
Na smanjenje horizontalnog modula reakcije tla, znaajan uticaj ima naizmenino
optereenje i rastereenje (uticaj vetra, talasa i sl.). Za 50 i vie ciklusa, horizontalni
modul reakcije se moe smanjiti na svega 30% od poetne vrednosti.
Usled kombinovanog dejstva ipova u grupi i ciklinosti optereenja, horizontalni
modul reakcije tla se moe smanjiti ak ispod 10% od inicijalne vrednosti za izolovan
ip pod statikom silom. Detaljan opis uticaja ciklinog optereenja na smanjenje
horizontalnog modula reakcije tla, dao je Reese (1975), uvodei nelinearnu funkciju
izmeu pomeranja y i otpora tla p (p-y koncept).
Efekti konsolidacije i puzanja tla oko horizontalno optereenog ipa, tokom vremena
dodatno poveavaju poetna horizontalna pomeranja, to u sutini znai dalje
smanjenje horizontalnog modula reakcije tla.
107
9.8 BROJNI PRIMER 8

Na lokaciji objekta predvienog za fundiranje na grupi vertikalnih ipova, izvedeno je
probno optereenje tzv. test ipova. Na jednom ipu je izvedeno optereenje
vertikalnom silom, na drugom horizontalnom silom a na treem spregom sila (Slika
9.11). Na osnovu dijagrama pomeranja (obrtanja) u funkciji sile (sprega sila),
odreena su za podruje radnog optereenja (dozvoljenog optereenja), pomeranja i
obrtanja. Koristei podatke sa slike 9.11, potrebno je:
- Odrediti elemente matrice krutosti ip-tlo,
- Izvriti kontrolni proraun sila na glavi ipa usled istovremenog dejstva sva tri
uticaja - pomeranja
tT=2.57 .10 m
tM=-8.53 .10 -3m
-3
Q=800 kN
T=20 kN
s=4.28 .10 -3m
M=150 kNm
q T=-1.14 .10 -3rad

q M=7.56 .10 -3rad
a)
Slika 9.11
b)
c)
Probno optereenje ipa: a) Aksijalnom silom, b) Horizontalnom silom c) Spregom sila
Reenje:
Na osnovu sila i pomeranje slobodne glave ipa, mogu se odrediti elementi matrice
fleksibilnosti ipa i tla, prema sledeim izrazima:
FQs
s
4.28 10 3
5.35 10 3 m MN
Q
0.800
FTt
tT 2.57 10 3
1.29 10 1 m MN
T
0.02
FMt
tM 8.53 10 3
5.70 10 2 m MNm
M
0.15
108
FT q
qT
FMq
qM
M
1.14 10 3
5.70 10 2 rad MN
0.02
7.56 10 3
5.04 10 2 rad MNm
0.15
Matrica fleksibilnosti i matrica krutosti ipa i tla glasi:

FQs 0
F
L 0 FTt
0 TMt
K L FL
5.35 10
FM q
0
0
FTq
0
1.29 10 1
5.70 10 2
5.70 10 2
5.04 10 2
0
0
186.92
0
15.50 17.52
0
17.52 39.66
Kontrola prorauna e se izvriti mnoenjem matrice krutosti tla KL sa vektorom

pomeranja UL. Za rezultat treba dobiti sile na glavi ipa date na slici 9.11.
s 4.29 10 3 m
t t T t M 2.57 10 3 8.53 10 3 5.96 10 3 m
q q T q M 1.14 10 3 7.56 10 3 6.42 10 3 rad
RL K L U L
0
0 4.29
Q 186.92
0.80

5.96 10 3 0.02
T
0
15.50
17.52

M 0
0.15
17.52 39.66 6.42

zadovoljava !
Na osnovu rezultata probnog optereenja, koristei prethodni postupak, odreena je

realna matrica krutosti ipa i tla u podruju radnih optereenja. Ovakav postupak
daje pouzdanije rezultate od indirektnog odreivanja matrice krutosti na osnovu
modula reakcije tla koji su pribline/korelativne veliine. Probno optereenje
implicitno obuhvata specifinosti lokacije (anizotropija, nelinearnost i nehomogenost
tla, nain ugradnje ipa, krutost ipa, raspored i dimenzije ipa i dr.) to se ne moe
obuhvatiti analitikim putem. U nedostatak probnog optereenja ipa, spada
kompleksnost, visoka cena (model u razmeri 1:1), sloena oprema za merenje i
struna radna snaga.
109
9.9 BROJNI PRIMER - 9

Na slici 9.12 je popreni presek trakastog temelja obalnog zida. Temelj zida je kruta
naglavnica na ipovima. Optereenje potpornog zida je redukovano u teite
naglavnice. Poduno rastojanje ipova (upravno na ravan crtea) iznosi By =2.0m. U
poprenom preseku, naglavnica je oslonjena na tri AB ipa dimenzija 0.4/0.4/15.2m.
Meusobno rastojanje ipova je takvo da se moe zanemariti njihovo meusobno
dejstvo na nosivost i pomeranja. ipovi su ukljeteni u naglavnicu. Tlo oko naglavnice
je homogeno po dubini. Prosean horizontalni i smiui modul reakcije tla iznosi
3
3
3
kh=17.25 MN/m i kt=8.63 MN/m , a modul reakcije tla u bazi ipa kb=460 MN/m .
Potrebno je izraunati:
1) Pomeranje krute naglavnice u,w,q.
2) Sile i pomeranja glave ipa Q,T,M i s,t,q.
3) Izraunati pribline sile u ipovima zanemarujui uticaj tla uz omota ipa i
ukljetenje ipa u naglavnicu. Komentarisati rezultate pod 2) i 3).
_
Pz =1.1MN/m
_
Px =0.1MN/m
M0=0.68MNm/m
x
k t=8.63MN/m3
k h=17.25MN/m3
Ep=21.0GN/m2
L=15.2m
By=2.0m
0.4/0.4
0.4/0.4
3.1
0.6
0.4/0.4
2.4
3
1
k b=460.0MN/m3
Slika 9.12
ip
1
2
3
Dispozicija optereenja grupe ipova preko krute naglavnice
koordinate glave ipa

x (m)
z (m)
-3.10
0.00
0.60
0.00
3.00
0.00
koordinate baze ipa

x (m)
z (m)
-7.91
14.42
0.60
15.20
5.98
14.91
podaci o nagibu ipova

cos
sin
-0.3164
0.9487
0.0000
1.0000
0.1961
0.9806
110
1) Reenje:
1
Optereenje naglavnice u koju je ukljuena i sopstvena teina, data je po m u pravcu

ose y, odnosno upravno na ravan crtea. ipovi su u pravcu ose y na meusobnom
rastojanju od By=2.0m. Da bi se dobilo optereenje grupe ipova u ravni crtea,
1
potrebno je optereenje po m naglavnice pomnoiti sa rastojanjem ipova By.
- Proraun karakteristinih parametara ipova
d4
0.4 2
21000
44.8 MNm 2
12
12
E p A 21000 0.4 2 3360.0 MN
,
EpI Ep
kt S
8.6 1.6
0.0641 m 1
Ep A
3360.0
lt
lh
S 4d 4 0.4 1.6 m
kh d
4E p I
lt L 0.0641 15.2 0.974
17.2 0.4
0.443 m 1
4 44.8
lh L 0.443 15.2 6.733
- Proraun elemenata matrice krutosti ipa i tla u lokalnom koordinatnom sistemu:
Qb Q 0.21
f 1.15
K Qs
lt E p A
f
lt L E p A
f
0.847 221.05 187.25 MN / m
A lh L 1.0
KTt KTt kh d lh 17.2 0.4 0.443 15.58 MN m
B lh L 1.0
K Mt K Mt kh d 2lh2 17.2 0.4 2 0.443 2 17.58 MN m
2
KT q K
kh d 2lh 17.2 0.4 2 0.443 17.58 MNm r
K M q K M q k d 2l 17.2 0.4 2 0.443 39.69 MNm r
2
Tq
C lh L 1.0
K Qs
K L 0
0
0
KTt
K Mt
3
h
0 187.25
0
0
KT q
0 15.58 17.58
K M q
0 17.58 39.69
- Matrica K krutosti sistema naglavnicaipovitlo
K KQs KTt
187.25 15.58 171.68 MN m
111
k 11 K cos 2 KTt
171.68 0.3162 2 0.1961 2 3.0 15.58 70.502 MN m
k 12 K cos sin
171.68 0.162 0.9487 0.1961 0.9806 18.491 MN m
k 13 K cos z cos x sin KTt z KT q sin
171.680 0.3162 3.10 0.9487 0.1961 3.0 0.9806
17.58 0.9487 1.0 0.9806 207.213 MN r
k 22 K sin 2 KTt
171.68 0.9487 2 1.0 2 0.9806 2 3 15.8 537.989 MN m

k23 K sin zc os x sin KTt x KTq cos
171.68 0.9489 3.10 0.9487 1.0 0.6 1.0 0.9806 3.0 0.9806
15.58 3.1 0.6 3.0 17.58 0.3162 0.1961 124.933 MN r
2
k33 K x sin z cos KTt x 2 z 2 KTq K Mt z sin x cos K M q

2
2
171.68 3.1 0.9487 0.6 1.0 3.0 0.9806
15.58 3.12 0.6 2 3.0 2 17.58 17.58 3.1 0.3162 3.0 0.1961 3 39.69
3502.014 MNm r
K k21
k11
k12
k22
k31
k32
k13 70.502
18.491 207.213
k23 18.491 537.989 124.933
k33 207.213 124.925 3502.014
Pomeranje naglavnice e se odrediti za koordinatni poetak 0, na osnovu matrice

krutosti K i optereenja P na duini koja odgovara rastojanju ipova upravno na
ravan crtea, odnosno od duini By=2.0m.
3
u
17.545 0.853 1.071 0.20 3.94 10 m
1

3
3
U w K P 10 0.853 1.919 0.119 2.20 4.23 10 m
q
1.071 0.119 0.354 1.36 5.25 10 6 r

112
2) Reenje:
- Pomeranja glave ipa u lokalnom koordinatnom sistemu
s cos

t sin
q 0

sin
cos
0
s 0.3162

t 0.9487
q
0
1
s 0.0000

t 1.0000
q
0
2
x sin z cos u

x cos z sin w
q
1
0.9487
0.3162
0
U L T U
2.75 10 3
0.9803 4.23 10 5.07 10 3 m,rad
6
6
1
5.25 10 5.25 10
2.9409 3.94 10 3
1.0000 0.6000 3.94 10 3 4.23 10 3
0.0000 0.0000 4.23 10 3 3.94 10 3 m,rad
6
0
1 5.25 10 5.25 10
3
3
s 0.1961 0.9806 2.9417 3.94 10 4.94 10

0.5883 4.23 10 3 3.03 10 3 m,rad

t 0.9806 0.1961
6
6
q
0
0
1 5.25 10 5.25 10
3
- Sile na glavi ipa u lokalnom koordinatnom sistemu

Q K Qs

T 0
M 0

0
KTt
K Mt
0
KTq
s
t

K M q q
RL K L U L
0
0 2.75 10 3 0.515
Q 187.25

0 15.58 17.58 5.07 10 3 0.079

T
6
M
0 17.58 39.69
1
5.25 10 0.089
MN , MNm
0
0 4.23 10 3 0.791
Q 187.25

0 15.58 17.58 3.94 10 3 0.061

T
6
M

0 17.58 39.69
2
5.25 10 0.069
MN , MNm
0
0 4.94 10 3 0.923
Q 187.25

0 15.58 17.58 3.03 10 3 0.047

T
6
M
0 17.58 39.69
3
5.25 10 0.053
MN , MNm
113
- Kontrola globalne ravnotee prema jednaini (9.12)
X Q cos T sin
Px 0
0.515 0.3162 0.079 0.949 0.061 0.923 0.1961 0.047 0.981 0.2 0.0
Z Q cos T sin
Pz 0
0.515 0.9487 0.079 0.3162 0.791 0.923 0.9806 0.047 0.981 2.2 0.0
M M Q cos T sin z Q cos T sin x M

i
0.089 0.069 0.053 0.515 0.9487 0.079 0.3162 3.1 0.791 0.6
0.923 0.9806 0.047 0.981 3.1 1.36 0.0
3) Reenje:
U priblinoj analizi se zanemaruje tlo du omotaa ipa i ukljetenje ipova u
naglavnicu. Pretpostavlja se da su ipovi zglobno vezani za naglavnicu i zglobno
oslonjeni u bazi. Na taj nain se ipovi svode na proste tapove koji prenose samo
aksijalne sile. Kontrola statike odreenosti sistema za n=6 stepeni slobode (n=broj
taaka), za broj tapova ZS =5, broj krutih uglova Zk =1, broj oslonaca Zo =6 i broj
ukljetenja Zu=0, glasi:
Z s Z k Z o Z u 2n
5 1 6 0 2n
12 2 6
Poto je sistem statiki odreen, sile u ipovima se mogu odrediti iz uslova

ravnotee:
i
Px
Q 1 0.3162 Q2 0 Q3 0.1961 0.20
Q sin
Pz
Q1 0.9487 Q2 1 Q3 0.9806 2.20
Q1 0.9487 3.1 Q2 0.6 Q3 0.9806 3.0 1.36
Q cos
i
Q sin x
i
i i
M0
0 0.1961 Q1
0.3162
0.20
0.9489
Q 2.20
1
0.9806
2.9416 0.6 2.9418 Q3

1.36
Q1 8.49 0.515

Q2 22.61 0.791 MN

Q3 12.64 0.923
114
Ako se sile dobijene prema uproenom postupku, uporede sa silama dobijenim na

osnovu Vinkler-ove metode, mogu se konstatovati neprihvatljivo velike razlike, koje
u konkretnom sluaju ne opravdavaju primenu uproene metode.
Na slici 9.13a je prikazana dispozicija ipova za uproen postupak prorauna. Zadato
optereenje vertikalnom i horizontalnom silo i spregom sila, moe se svesti na
ekscentrinu i kosu silu P (prikazano isprekidanom linijom).
a)
b)
Pz
M0
Px
x
0
ex =0.62
Q2
2
Q3
3
K
0.6
2.4
5 MN
3.1
Q1
Slika 9.13
a) Dispozicija ipova za uproenu metodu prorauna b) Poligon sila (Cullman)
Na slici 9.13b je prikazan poligon sila sa rezultatom grafikog postupka prema

Cullman-u. Zbog ograniene veliine crtea, postupak nije prikazan na planu poloaja
sila (Slika 9.13a).
U udbenicima iz fundiranja, moe se nai velik broj praktinih primera fundiranja na
manjoj grupi ipova povezanih krutom naglavnicom (vidi Osnovi Fundiranja), gde se
sile odreuju na osnovu uproene metode.
Kada omota ipa prolazi kroz slabo nosive slojeve, odnosno kada je nosivosti
omotaa ipa zanemarljiva, ipovi su u statikom smislu stojei jer prenose
optereenje iskljuivo bazom. U tom sluaju, sile u ipovima se mogu relativno tano
odrediti na osnovu uproene metode.
115
10. PRIBLINO REENJE IPA U VINKLEROVOJ SREDINI

U optem sluaju, kada je horizontalni modul reakcije tla proizvoljno promenljiva
veliina po dubini, moe se primeniti neka od priblinih numerikih metoda, kao npr.
metoda konanih razlika (MKR) ili metoda konanih elemenata (MKE). Osim
promenljivog modula reakcije tla po dubini, numerike metode omoguavaju
uvoenje nelinearne zavisnost izmeu kontaktnog napona i pomeranja.
Kod vertikalno optereenog ipa, nelinearna zavisnost se uvodi preko tzv. t-z funkcije
a kod horizontalno optereenog ipa preko p-y funkcije. Nelinearnost ima
prvenstveno velik uticaj na ponaanje horizontalno optereenih ipova, jer se na
maloj dubini, ve pri vrlo niskim optereenjima pojavljaju plastine deformacije tla
usled iscrpljenja njegove nosivosti. Pomou p-y funkcije, koje se odreuju teorijski i
eksperimentalno, mogu se aproksimirati deformacijske karakteristike tla kako pri
statikom tako i dinamikom ili ciklikom optereenju. To je vrlo korisno kod
projektovanja ipova za objekte izloene povremenom ili ciklinom optereenju, kao
npr. dejstvu talasa, vetra, udarnom dejstvu leda i sl. (offshore platforme, pristanita,
vetrogeneratori). Poto je jednostavnija za primenu, prikazae se samo MKR. Na slici
10.1 je prikazana diskretizacija ipa za vertikalno i bono optereenje (horizontalnom
silom i momentom), sa oznakama vorova za primenu MKR.
1
E pA
-2
H
-1
0
M0
c)
x
-2
H
c c
b)
c c
-1
0
a)
-1
0
EpI
EpI
n-1
n+1
Qb
n-1
n+1
n+2
n+2
z
Slika 10.1
n+1
kb
kh
n-1
n
kh
L=nc
L=nc
Qs
L=nc
kt
a) Vertikalno optereen ip
b) Bono optereen ip slobodna glava, c) Bono optereen ip Ukljetena glava
116
10.1
VERTIKALNO OPTEREEN VERTIKALAN IP
Ako se diferencijalna jednaina aksijalno opterenog ipa (9.1) napie u diferencnom

obliku za proizvoljnu taku i, dobija se sledei izraz:
Ep A
d 2w
Skt w 0
dz 2
gde je:
Sc 2 kt
E p A wi 1 2 wi wi 1
wi 0
Ep A
(10.1)
S, EpA = obim i aksijalna krutost ipa

3
kt
= smiui modul reakcije tla oko omotaa ipa u MN/m
Granini uslovi za glavu i bazu ipa su odreeni na osnovu ukupne sile Q koja deluje
na glavi ipa (Slika 10.1a) i komponente ukupne sile Qb=Abkbwn koja deluje u bazi ipa
(Ab je povrina baze ipa, a kb je modul reakcije tla ispod baze ipa).
F z E p A
dw
dz
F0 Q E p A
Fi E p A
wi 1 wi 1
2c
(10.2)
w1 w1
2Qc
w1 w1
2c
Ep A
Fn Qb Ab k b wn E p A
(10.2a)
wn1 wn1
2ckb Ab
wn 1 wn1
wn
2c
Ep A
(10.2b)
Diferencna jednaina za taku i=0, nakon uvoenja graninog uslova 10.2a, glasi:
Sc 2 kt
E p A 2 w0 2 w1
w0 2Q
Ep A
Diferencna jednaina za taku i=n, nakon uvoenja graninog uslova 10.2b, glasi:
Sc 2 kt
E p A 2 wn 1 2 wn
Ep A
2 Ab k b
1
wn 0
Sc kt
Ako se diferencna jednaina (10.1) napie za sve vorne take i=0,1..n, grupisanjem
koeficijenata uz nepoznata pomeranja, dobija se sledea matrina jednaina:
Sc 2
x kt w P
E p A D
Ep A
K E A D ESc A x k ,
2
K w P
x 1 2 Ab k b
Sc kt
i 0,... n 1
in
(10.3)
117
U jednaini 10.7, dijagonalna matrica kh moe imati proizvoljne vrednosti u

zavisnosti od deformacijskih karakteristika tla koje se menjaju du omotaa ipa.
Matrica diferencnog operatora i vektor optereenja za vertikalno optereen ip su:
2
2
1 2
1 2
1
1 2
1
1 2
1
D
1 2
1
,
1 2
1
1 2
1
1 2
1
1 2
1
2 2
10.2
2 Q
0
0
0
P 0
0
0
0
VERTIKALAN IP OPTEREEN HORIZONTALNOM SILOM I MOMENTOM
Kod bono optereenih ipova, po pravilu se mogu javiti dva karakteristina sluaja,
u zavisnosti od graninih uslova (Slika 10.1b i 10.1c).
Ako je glava ipa slobodna, tada su granini uslovi po silama, odnosno transverzalna
sila i moment savijanja na glavi ipa moraju biti jednaki horizontalnoj sili i momentu
koji deluje na glavi ipa. Ako je obrtanje glave ipa spreeno (ukljetenje), tada su
granini uslovi meoviti, po silama i pomeranjima, odnosno transverzalna sila je
jednaka horizontalnoj sili koja deluje na glavi ipa a obrtanje glave ipa je nula. to se
tie baze ipa, na njoj su granini uslovi identini kao kod grede sa slobodnim
krajevima, odnosno homogeni po silama.
Diferencijalna jednaina ipa u Vinklerovoj sredini, koji je na glavi optereen
horizontalnom silom i momentom, glasi:
EpI
gde je:
d 4u
q ( z ) ,
dz 4
q
EpI
d
kh
u
q( z ) d k h ( z ) u
= kontaktni napon du ipa u kN/m

= krutost ipa na savijanje na pravac pomeranja u
= dimenzija ipa u pravcu na pravac pomeranja u
= horizontalni modul reakcije tla du omotaa ipa
= horizontalno pomeranje ipa
(10.4)
118
Jednaina (10.4) je slina jednaini (3.1) grede na Vinklerovoj podlozi, s tom razlikom
to je aktivno optereenje p(z) du ose ipa jednako nuli. U diferencnom obliku, za
proizvoljnu taku i jednaina glasi:
EpI
ui 2 4ui 1 6 u i 4 ui 1 ui 2
d k h ui 0
c4
(10.5)
Diferencna jednaina se moe napisati za sve take ipa i=0,..n stim to se fiktivna
pomeranja u takama i= -2 i i= -1 moraju odrediti na osnovu graninih uslova na glavi
ipa. Glava ipa moe biti slobodna slobodno pomerljiva ili ukljetena.
Bez obzira na granine uslove na glavi ipa, granini uslovi u bazi su identini kao kod
temeljnog nosaa sa slobodnim krajevima, odnosno:
M n E p I
Tn E p I
10.3
u n1 2u n u n1
0 u n1 2u n u n1
c2
(10.6)
u n2 2u n1 2u n1 u n2
0 u n2 un 2 2u n1 2u n1
2c 3
u n2 4u n 4u n1 u n2
(10.7)
VERTIKALAN IP SLOBODNA GLAVA
Na slici 10.1b je prikazana diskretizacija ipa i optereenje na glavi ipa koja je

slobodno pomerljiva. Prema usvojenoj konvenciji, pozitivna horizontalna sila deluje u
pravcu pozitivne ose x (na desnu stranu), dok pozitivan moment (spreg sila) deluje
suprotno od smera obrtanja kazaljke na satu. Pozitivno pomeranje je u smeru +x a
pozitivan nagib q elastine linije je u pravcu I-III kvadrant (mereno od ose z suprotno
od smera kretanja kazaljke na satu).
Moment savijanja i granini uslov na glavi ipa glasi:
M ( z) E p I
EpI
d 2u
,
dz 2
u 1 2u 0 u 1
c
M (0 ) M 0
M 0 u 1 2u 0 u 1
c3 M 0
EpI c
Transverzalna sila i granini uslov na glavi ipa glasi:

T ( z) E p I
d 3u
,
dz 3
T (0) H
(10.8)
EpI
u 2 2u 1 2u 1 u 2
2c 3
u 2 2u 1 2u 1 u 2
119
2c 3
H
EpI
c 3 M 0
2c 3
u 2 2 2u 0 u 1
2u 1 u 2
H
EpI c
EpI
u 2 4 u 0 4u 1 u 2
M
2c 3
H 0
EpI
c
(10.9)
Diferencna jednaine savijanja ipa (10.5) za vorne take i=0 i i=1, nakon smene
fiktivnih pomeranja u-1 i u-2 (prema izrazima 10.8 i 10.9)i sreivanja, glasi:
i 0
EpI
2u 0 4u 1 2u 2 dc k h u 0 2 H M 0
3

EpI
c
c
(10.10)
i 1
EpI
2u 0 5u 1 4u 2 u 3 dc k h u 1 M 0
3
EpI
c
c
(10.11)
Diferencna jednaine savijanja ipa (10.5) za vorne take i=n-1 i i=n, nakon smene
fiktivnih pomeranja un+1 i un+2 (prema izrazima 10.6 i 10.7) i sreivanja, glasi:
i n1
Ep I
un3 4un2 5un1 2un dc kh un1 0
3
c
Ep I
(10.12)
in
EpI
2un2 4u n1 2un dc k hun 0
3
c
EpI
(10.13)
Konstantni koeficijenti uz nepoznata horizontalna (bona) pomeranja ipa, formiraju

elemente matrice diferencnog operatora D, koja je identina matrici diferencnog
operatora za temeljnu gredu na deformabilnoj podlozi.
U matrinom obliku, jednaina savijanja ipa glasi:
4
EpI
D dc k h u P
3
EpI
c
K p u P
K p E p3I D Edc I kh
c
(10.14)
120
Mnoitelj vektora pomeranja na levoj strani jednaine 10.14 je matrica krutosti ipa
i tla Kp a desna strana jednaine je vektor optereenja P.
U jednaini 10.14, dijagonalna matrica kh moe imati proizvoljne vrednosti u
zavisnosti od deformacijskih karakteristika tla koje se menjaju du omotaa ipa.
Matrica diferencnog operatora i vektor optereenja za popreno optereen ip sa
slobodnom glavom, glase:
2
2 4
5 4
1
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
4
6
4
1
1 4
5 2
2 4
2
10.4
2H M 0 c
M0 c
P
0
VERTIKALAN IP UKLJETENA GLAVA (SPREENO OBRTANJE)
Na slici 10.1c je prikazana diskretizacija ipa i optereenje na glavi ipa ije je

obrtanje spreeno (ukljetenje). Prema usvojenoj konvenciji, pozitivna horizontalna
sila deluje u pravcu pozitivne ose x (na desnu stranu), dok spoljni-aktivni moment M0
jednak nuli. Pozitivno pomeranje je u smeru +x a pozitivan nagib q elastine linije je u
pravcu I-III kvadrant (mereno od ose z suprotno od smera kretanja kazaljke na satu).
Nagib elastine linije i granini uslov na glavi ipa glasi:
q ( z)
du
,
dz
u 1 u1
0
2c
q (0) 0
u 1 u 1
Transverzalna sila i granini uslov na glavi ipa glasi:
T ( z) E p I
d 3u
,
dz 3
T (0) H
(10.15)
121
EpI
u 2 2u 1 2u1 u 2
2c 3
H 2u 1 2u1 u2
2
EpI
2c 3
u 2
2c 3
H u2
EpI
(10.16)
Diferencna jednaine savijanja ipa (10.5) za vorne take i=0 i i=1, nakon smene
fiktivnih pomeranja u-1 i u-2 (prema izrazima 10.15 i 10.16) i sreivanja, glasi:
i 0
EpI
6 u0 8u1 2u 2 dc k hu0 2 H
3
EpI
c
(10.17)
i 1
EpI
4u0 7 u1 4u 2 u3 dc k hu1 0
3
EpI
c
(10.18)
Konstantni koeficijenti uz nepoznata horizontalna (bona) pomeranja ipa, formiraju

elemente matrice diferencnog operatora D.U matrinom obliku, jednaina savijanja
ipa glasi:
K p E p3I D Edc I kh
c
(10.19)
Jednaina ipa sa ukljetenom glavom je slina jednai 10.14 za ip sa slobodnom

glavom. Razlika je u matrici diferencnog operatora D i vektoru optereenja P.
Matrica diferencnog operatora i vektor optereenja za popreno optereen ip sa
ukljetenom glavom, glase:
2
6 8
2 H
4
0
7
4
1

1 4
0
6 4
1

1 4
6 4
1
0
1 4
6 4
1

D
1 4
6 4
1
, P 0
0
1 4
6 4
1
1 4
6 4
1
4
6
4
1
0
1 4
5 2

0
2 4
2
122
10.5
BROJNI PRIMER 10
elini ip 610mm, duine L=16.0m, pobijen je u reno dno. Popreni presek ipa je
2
4
3
A=188cm , moment inercije I=84680cm , otporni moment W=2778cm a dozvoljeni
2
3
napon savijanja s,dop=16kN/cm . Reno dno je srednje zbijen pesak (nh=9.0 MN/m ).
Duina ipa u renom dnu je 10.0m. Horizontalna sila na glavi ipa iznosi T=100 kN.
Koristei MKR, za podelu ipa na n=10 delova, za varijantu da je glava ipa slobodna
ili ukljetena, odrediti: a) pomeranja po MKR i po Barber-u i presene sile du ipa po
MKR, b) Maksimalni raunski napon savijanja u ipu, c) Matricu krutosti ipa.
Reenje:
a) Du gornjeg dela ipa od 0.0-6.0m koji prolazi kroz vodu, elementi matrice
krutosti kh su jednaki nuli. Na donjem delu ipa od D=6.0-16.0m, elementi
matrice krutosti kh su odreeni prema izrazu kh=nh(z/d).
Elementi transponovane matrice khT u MN/m3 i optereenja P u kN glase:
[kh]T =
5.91
29.53
53.15
T
P = 200.00
76.77 100.39 124.02 147.64

0
Na osnovu jednaine (10.14), matrica krutosti za slobodnu glavu ipa Kp glasi:
[Kp]=
86.83 -173.66 86.83

-86.83 217.08 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 266.25 -173.66 43.42
43.42 -173.66 289.29 -173.66 43.42
43.42 -173.66 312.33 -173.66 43.42
43.42 -173.66 335.37 -173.66 43.42
43.42 -173.66 358.41 -173.66 43.42
43.42 -173.66 338.04 -86.83
86.83 -173.66 230.83
Na osnovu jednaine (10.19), matrica krutosti za ukljetenu glavu ipa Kp glasi:

260.49 -347.32 86.83
-173.66 303.91 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 260.49 -173.66 43.42
43.42 -173.66 266.25 -173.66
[Kp]=
43.42
43.42 -173.66 289.29 -173.66 43.42

43.42 -173.66 312.33 -173.66 43.42
43.42 -173.66 335.37 -173.66 43.42
43.42 -173.66 315.00 -86.83 43.42
43.42 -173.66 338.04 -86.83
86.83 -173.66 230.83
123

Pomeranje (10-3m)
-50
50
Nagib (10-3 rad)
100
150
200
0.0
-25
-20
147.57
36.45
2.0
-5
-23.53
109.92
28.85
0.00
-22.81
2.0
74.58
-3.40
-20.65
4.0
-5.37
4.0
19.26
43.84
-17.05
6.0
9.99
8.0
10.0
3.32
5.40
0.25
-0.35
-5.90
6.0
20.02
-12.01
8.0
-0.45
-4.98
-6.36
-3.04
-2.06
10.0
-1.18
12.0
-1.18
-0.08
-0.18
0.33
0.11
0.23
0.11
12.0
-0.32
-0.60
-0.09
-0.13
0.05
0.13
14.0
16.0
14.0
MKR-SG
MKR-SG
MKR-UG
MKR-UG
-600
-400
-200
200
Transverzalna sila (kN)

400
0.00
600
458.41
-160.00
2.0
-150
-100
50
100
150
200
-100.00
-100.00
2.0
138.41
4.0
-50
0.0
298.41
-320.00
0.09
0.16
16.0
Moment savijanja (kNm)

-800
0.0
-100.00
4.0
-480.00
-21.59
6.0
-615.52
-249.56
-341.99
-100.00
6.0
-181.59
-640.00
10.0
-10
0.0
39.75
8.0
-15
8.0
-71.24
-42.35
5.37
93.13
-164.40
59.78
10.0
-97.30
-58.28
12.0
161.94
49.45
108.87
12.0
6.41
-6.16
MKR-SG
15.34
5.75
MKR-UG
0.00
0.00
14.0
16.0
20.01
14.0
16.0
Slika 10.1
a) Pomeranja du ipa {u} i {q}
35.20
1.93
-2.00
0.00
0.00
MKR-SG
MKR-UG
b) Presene sile du ipa {M} i {T}
124
b) Maksimalni raunski napon u ipu na savijanje

Maksimalni moment savijanja u ipu sa slobodnom glavom iznosi oko Mmax=650kNm
a sa ukljetenom glavom oko Mmax=250kNm. Maksimalni napon na savijanje za ip sa
slobodnom i ukljetenom glavom iznosi:
s ,max
M max 650 100
23.4 kN cm 2 s ,dop 16.0 kN cm 2

W
2778
s ,max
M max 250 100
9.0 kN cm 2 s ,dop 16.0 kN cm 2

W
2778
Pomeranje i obrtanje ipa u nivou terena (renog dna) prema Barber-u:
E p I 210.0 10 3 8.468 10 4 177.828 MNm 2

nh
9.0
L 5
10.0 5.506 4
EpI
177.828
L 5
t0
2.4T
nh
0.6
E I
0.4
1.6 T e
nh
0.4
E I
0.6
2.4 0.10
1.6 0.10 6
9 0.6 177.83 0.4 9 0.4 177.83 0.6
t 0 25.9 10 3 m
q0
1.6 T
1.74T e
nh 0.4 E p I 0.6 nh 0.2 E p I 0.8
1.6 0.10
1.74 0.10 6
9 0.4 177.83 0.6 9 0.6 177.83 0.4
q 0 13.6 10 3 rad
Na pomeranje i obrtanje ipa u nivou terena, treba dodati uticaje konzolnog dela
ipa iznad renog dna, visine h=6.0m, usled sile T=0.1 MN, prema sledeem izrazu:
t t0 q 0 h
q q0
Th 3
0.10 6 3
25.9 10 3 13.6 10 3 6
148.0 10 3 m
3E p I
3 177.83
Th 2
0.10 6 2
13.6 10 3
23.7 10 3 rad
2E p I
2 177.828
Dobijene vrednosti su proseno vee za oko 0.5% u odnosu na vrednosti po MKR.
125
c) Matrica krutosti ipa:

Za proraun grupe ipova povezanih krutom naglavnicom, neophodno je odrediti
matricu krutosti ipa KL u lokalnom koordinatnom sistemu. Za ip u homogenom tlu
sa konstatnim modulom reakcije kt i kh du ipa, matrica krutosti se moe odrediti
direktno, prema izrazima 9.4, 9.5 i 9.6, dok se za ip sa proizvoljnom promenom
modula reakcije du ipa, matrica krutosti moe odrediti preko matrice fleksibilnosti.
Usled jedinine horizontalne sile T=1MN u nivou glave ipa, koja deluje u pozitivnom
smeru ose x, horizontalno pomeranje i obrtanje glave ipa iznosi sT =1.4757 m/MN i
q T= -0.2353 rad/MN.
Usled jedininog momenta M=1MNm u nivou glave ipa, koji deluje suprotno od
smera obrtanja kazaljke na satu, horizontalno pomeranje i obrtanje glave ipa iznosi
sM =-0.2353 m/MNm i qM = 0.0513 rad/MNm.
Dobijena pomeranja i obrtanja, mogu se prikazati matricom fleksibilnosti FL
FL
FQs
0
0
0
1.4757 0.2353
0 0.2353
0.0513
Matrica krutosti ipa pretstavlja inverznu matricu fleksibilnosti, i iznosi:
1 FQs
0
0
0 2.5170 11.5362
0 11.5362 72.3529
K L FL 1
Poto su vandijagonalni elementi u 1 redu i koloni matrice fleksibilnosti jednaki nuli,

elementi matrice krutosti se mogu odrediti inverzijom submatrice, iji se elementi
nalaze u presecima 2 i 3 reda sa 2 i 3 kolonom, dok se element matrice krutosti KQs
moe dobiti direktno kao reciprona vrednost elementa matrice FQs.
126
11. PRIBLINA ANALIZA INTERAKCIJE GRUPE IPOVA

ipovi retko prenose optereenje pojedinano, ve u grupi, u kojoj pojedini ipovi ili
grupe mogu imati razliite pravce, kako bi se bolje prilagodili rezultanti optereenja.
Da bi se obezbedio zajedniki rad, glave ipova su meusobno povezane krutom
armirano betonskom konstrukcijom koja se naziva naglavnica. Broj ipova u grupi
moe biti razliit, od svega nekoliko ipova pa do vie desetina. Kada je broj ipova u
grupi mali, kao npr. ispod stuba, naglavnica se moe smatrati apsolutno krutom. U
sluaju veeg broja ipova ispod ploe velikog gabarita, debljina naglavnice je znatno
manja od njene duine ili irine, zbog ega se naglavnica mora raunati kao savitljiva.
Ranije je pomenuto, da se metode prorauna grupe ipova mogu podeliti na metode
koje analiziraju samo interakciju ipova kroz naglavnicu, i metode koje analiziraju
interakciju ipova i kroz naglavnicu i kroz tlo.
U ovom poglavlju e se za jednostavniji sluaj optereenja, prikazati jedna priblina
metoda koja analizira interakciju ipova kroz naglavnicu i kroz tlo. Analizirae se
samo krute naglavnice koje povezuju manju grupu ipova, na relativno malom
meusobnom rastojanju, optereenih samo vertikalnim optereenjem i optereenih
samo horizontalnim optereenjem.
Zbog malog rastojanja, postoji meusoban uticaj ipova na pomeranje cele grupe,
koji se naziva efekat grupe. Zbog efekta grupe, sleganje grupe ipova je vee od
sleganja pojedinanog ipa pod prosenim optereenjem grupe. Efekat grupe se
smanjuje sa poveanjem meusobnog rastojanja ipova.
Meusobni uticaj grupe ipova na pomeranje, odnosno sleganje grupe ipova, ne
moe se sraunati na osnovu Vinklerovog modela, jer se radi o sistemu nepovezanih
elastinih opruga, odnosno o sredini koja nema svojstvo kontinualnosti. Kroz takvu
sredinu se ne moe prenositi uticaj optereenja koje deluje u jednoj taki na okolne
take. Najednostavniji model koji ima kontinualnost je linearno elastina sredina
(poluprostor, polubeskonana masa), ali je relativno sloena i obimna u primeni na
grupu ipova. ipove u linearno elastinoj sredini, detaljno je obradio Poulos (1980).
Znatno jednostavnije, priblino reenje problema interakcije, moe se dobiti preko
uticajnih funkcija sleganja izmeu ipova, zasnovanih na modelu deformacije sloja
tankih cilindrinih diskova oko ipa (Randolph, 1978). Posebno se moraju odrediti
uticajne funkcije za grupu ipova pod vertikalnim optereenjem a posebno za grupu
ipova pod horizontalnim optereenjem.
U narednom poglavlju e se analizirati samo jednostavni problemi, u kojem su ipovi
vertikalni, zglobno vezani sa naglavnicom, a optereenje naglavnice je vertikalno i
centrino ili vertikalno i ekscentrino.
127
11.1
INTERAKCIJA IZMEU VERTIKALNO OPTEREENIH IPOVA
Uproeno reenje interakcije sleganja za vertikalno optereene ipove, prikazali su

Randolph Wroth (1978), polazei od idealizovane promene smiueg napona u
radijalnom pravcu, u tankom krunom disku oko ipa. Prikazae se reenje koje se
odnosi na sleganje pojedinanog ipa i reenje za uticajnu funkciju sleganja susednog
(pasivnog) ipa usled optereenja aktivnog ipa.
Q
ip
ws
w(r)
w
= ws
t(r)
g(r)
Slika 11.1
aktivni ip
pasivni ip
dr
rm
a) Smiua deformacija tankog krunog

diska oko omotaa ipa
b) Interakcija sleganja izmeu dva

vertikalno optereena ipa
Poznato je, da se naponi u elastinoj sredini smanjuju obrnuto srazmerno nekom

stepenu rastojanja. Autori su pretpostavili da se smiui napon t oko ipa, smanjuje
obrnuto srazmerno rastojanju r od ipa (slika 11.1a). Na odreenom rastojanju rm od
ipa (radijus dejstva), smiui naponi postaju zanemarljivo mali. Sleganje wr i smiui
napon tr na odstojanju r od ipa, prema slici 11.1, iznose:
dwr
t
g r ,
dr
Gs
t r t
d 2
,
r
rm
wr dw
r
rm
td dr td rm
ln
2G s r
2G s r
(11.1)
Kod lebdeih ipova, sleganje w aktivnog, sleganje ws pasivnog ipa na osovinskom

rastojanju s, i logaritamsko priguenje glasi:
w
td rm
,
ln
2G s d 2
ws
td rm
ln ,
2G s s
ws
lnrm s
w ln2rm d
(11.2)
Imajui u vidu gornje jednaine, smiui modul reakcije kt po Vinkleru, koji povezuje
lokalni smiui napon du ipa koji se prenosi na tlo i lokalno sleganje, glasi:
kt
t
w
G
2 Gs
d s ,
d
d
2rm
,
d
ln
Gs
Es
21 s
(11.3)
128
Veliina d je tipino 1.5 za lebdei ip, meutim raste za udelom nosivosti baze, u
funkciji vitkosti L/d i relativne krutosti ipa Ep/Es (Mylonakis, 2001), prema izrazu:
E
d
1.3 s
Ep
Gs
d kt
0.025
0.6
1 7 L
Rezultujua krutost glave ipa KQs koja je identina jednaini (9.4), moe se prikazati
u neto drugaijem obliku, koristei transfer funkciju W (Mylonakis Gazetas, 1998):
K Qs
lt E p A
f
1 W tanh lt L
,
W tanh lt L
k b Ab
lt E p A
(11.4)
Za grupu ipova, krutost svakog ipa se redukuje zbog efekta interakcije, definisanog
faktorom interakcije (Poulos-u, 1968), koji obuhvata logaritamsko priguenje
sleganja i efekat ojaanja tla susednim ipovima. Za ipove istog prenika i duine, na
rastojanju s, faktor interakcije je proizvod logaritamskog priguenja i faktora
difrakcije x (Mylonakis Gazetas, 1998), prema sledeem:
lnrm s
x,
ln2rm d
2l L sinh 2lt L W 2 sinh 2lt L 2lt L 2Wcosh 2lt L 1

x t
2 sinh 2lt L 1 W 2 4W cosh 2lt L
1.0
W=0
0.9
0.8
0.05
0.7
0.1
Faktor difrakcije x
0.6
0.5
0.2
0.4
Stojei ip, kb>>1
0.3
0.2
0.1
100
0.0
0.0
0.5
1.0
1.5
2.0
Parametar ltL
Slika 11.1
Faktor difrakcije ipa x
2.5
(11.5)
129
Za dugake (vitke ili kompresibilne) ipove, faktor x konvergira ka 0.5, za stojee

ipove je ispod 0.5, dok je za veinu lebdeih ipova izmeu 0.5 i 1.
Slian izraz se moe napisati i za ipove iste duine ali razliitog prenika. Za opti
sluaj, kada se krutost tla proizvoljno menja po dubini, faktor interakcije se moe
odrediti samo numeriki.
Radijus dejstva rm u jednaini za uticajni koeficijent , zavisi od (Randolph i Wroth,
1978) prenika ipa, Poissonovog koeficijenta tla i faktora nehomogenosti , prema
sledeem izrazu:
rm 2.5 L1 s ,
G s L 2 G s L
U gornjoj jednaini, Gs(L/2) i Gs(L) je modul klizanja tla oko omotaa ipa, na polovini
duine i u nivou baze ipa, uz pretpostavku linearne promene modula po dubini.
Za ipove uobiajenih dimenzija, u relativno homognom tlu, moe se usvojiti da je
radijus dejstva (R.F. Scott, 1981) priblino rm25d, pri emu je faktor interakcije:
ii 1 ,
i j ij
ln rm s ij
x 1 ln2s d x
ij
ln2 rm d
(11.6)
ln50
Osim gornjeg izraza, u praksi se esto koristi faktor interakcije prema jednaini koju
su predloili Mandolini i Viggiani (1977), u jednom od sledea dva oblika:
ii 1 ,
i j ij A sij d
, ij C D ln sij d
Za tipine uslove, koeficijenti u prvoj jednaini su izmeu A=0.57 i 0.98, B=-0.6 i -1.2,
dok su koeficijenti u drugoj jednaini C=1.0 i D=-026. Pretpostavlja se takoe, da je za
rastojanja vea od rm , faktor interakcije nula. Za konkretnu lokaciju, koeficijenti A, B,
C i D, mogu se pouzdano odrediti terenskim ispitivanjima i probnim optereenjem.
Faktori interakcije za grupu ipova, mogu se pregledno prikazati u matrinom obliku
preko matrice faktora interakcije , nakon ega se ceo postupak prorauna sila i
pomeranja ipova moe izvriti matrino.
Ulazni podaci za matricu faktora interakcije su meusobna rastojanja ipova sij koja
se mogu odrediti na osnovu koordinata ipova x, y. Koordinatni sistem se po pravilu
postavlja u teite naglavnice, kako bi se mogla iskoristiti simetrija naglavnice i
pojednostaviti proraun.
sii d 2 ,
i j s ij
xj
y
2
yj
(11.7)
130
Sleganje ipa i u grupi od n ipova iste krutosti KQs koji su optereeni vertikalnim
silama Q1 ,..., Qn, moe se napisati u sledeem obliku:
n
wi
w jj ij
j 1
1
K Qs
(11.8)
Q j ij
j 1
Sleganje grupe aksijalno optereenih ipova u matrinom obliku glasi:
1
Q FQs Q
K Qs
(11.9)
Jednaina (11.9) povezuje sleganje glave ipa i aksijalnu silu na glavi ipa, pri emu je
broj nepoznatih dvostruko vei od broja jednaina. Problem je statiki neodreen. Za
Proraun su osim jednaina ravnotee, potrebni i uslovi kompatibilnosti pomeranja
glave ipa i idealno krute naglavnice. U narednom poglavlju e se prikazati primeri
reavanja jednostavnijih sluajeve optereenja.
11.2
GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM
U n uslovnih jednaina (11.9), nepoznato je n sleganja i n sila na glavi aksijalno

optereenih ipova. Za reenje problema, pored jednaina ravnotee, potrebno je
uvesti i dopunske uslovne jednaine. Kada se radi o grupi ipova zglobno povezanih
krutom naglavnicom, dopunske jednaine se odreuju na osnovu kompatibilnosti
pomeranja naglavnice i glave ipa, odnosno iz geometrijskog poloaja ipova.
Sile i pomeranja ipova se mogu jednostavno odrediti za dva uproena sluaja:
1) Poznata je sila u svakom ipu, pri emu se pomeranje svakog ipa moe
odrediti direktno na osnovu jednaine (11.9). U ovom sluaju se pojavljuje
diferencijalno sleganje izmeu ipova.
2) Naglavnica koja povezuje ipove je apsolutno kruta i nema rotaciju. U ovom
sluaju je sleganje svih ipova jednako, a razliite sile u ipovima se mogu
odrediti direktno na osnovu jednaine (11.9), za dato pomeranje naglavnice.
Za sluaj 2), usvajajui da su ipovi istog prenika, duine i relativne krutosti, sleganje
grupe ipova i sile u ipovima se moe odrediti na dva naina. Prvi, optiji postupak,
vri se preko matrinog rauna. U tom smislu, prvo se mora odrediti sleganje ipa
w(Qsr) usled prosenog optereenja ipova u grupi Qsr a zatim faktor sleganja grupe
ipova Rs prema sledeem:
wQsr
Qsr
1 Q 1 V

K Qs n K Qs n K Qs
(11.10)
131
gde je:
Qsr = proseno optereenje grupe ipova

w(Qsr) = sleganje ipa usled prosenog optereenja grupe ipova
V = ukupno vertikalno optereenje grupe ipova
n = ukupan broj ipova u grupi
Poto su ipovi iste krutosti, a sleganje ipova je jednako sleganju naglavnice wg, na
osnovu jednaine (11.9) se moe izvesti sledee:
wg I FQs I Q FQs Q
Q wg K Qs 1 I
I T Q w g K Qs I T 1 I , 1
Q w g K Qs ij
i
wg
K Qs
ij
i
Q sr
K Qs
ij
i
w g wQ sr
ij
(11.11)
Faktor sleganja grupe ipova Rs je definisan kao odnos sleganje wg grupe ipova
prema sleganju ipa usled prosenog optereenja grupe w(Qsr), ili matematiki:
Rs
wg
wQ sr
1
n
wQsr
wQ sr
ij
i
Rs
ij
(11.12)
Nakon to se odredi faktor sleganja grupe, sleganje naglavnice i sile u ipovima se

mogu odrediti na sledei nain:
wg Rs
Qsr
V n
Rs
,
K Qs
K Qs
Q wg K Qs 1 I RsV 1 I
n
(11.13)
Krutost ipa KQs,i usled uticajainterakcije svih susednih ipova u grupi j=1,..,n, moe
se odrediti na sledei nain:
K Qs w1 Q K Qs 1 I
g
K Qs,i K Qs ij
(11.14)
j 1
Drugi nain je pogodan za runi proraun, za malu grupu simetrino rasporeenih

ipova koji su optereeni vertikalnom i centrinom silom, zbog ega je broj jednaina
mali, uglavnom 2 do 3. Koristei uslove simetrije, prvo se rednim brojevima oznae
podgrupe simetrinih ipova u kojima su iste sile. Zatim se ispiu jednaine sleganja
(11.8) za svaku podgrupu. Poto je sleganje svih ipova isto, zajedno sa jednainom
ravnotee sila u vertikalnom pravcu, mogu se izvesti jednaine po nepoznatim silama
za svaku podgrupu. Nakon to se odrede sile u ipovima, moe se odrediti i sleganje
grupe ipova odnosno naglavnice.
132
11.3
BROJNI PRIMER 11
Data je armirano betonska, kruta naglavnica, prema slici, koja prenosi vertikalno i
centrino optereenje na grupu od 6 ipova. Potrebno je odrediti faktor sleganja
grupe ipova Rs, sleganje pojedinanog ipa usled prosene sile u ipovima w(Qsr),
sleganje naglavnice wg, i sile u ipovima Q.
II
2
X
II
d=0.50m
KQs=150 MN/m
1
0.75
V=5.4 MN
L/d=20
1.50
I
4
0.75
Proraun izvriti a) matrino pomou programa EXCEL i b) uproeno koristei 2-osnu

simetriju osnove ipova. Izraunati i prikazati grafiki faktor grupe ipova Rs u funkciji
relativnog rastojanja s/d=0.5, 1, 2, 3, 5 i 10, faktora difrakcije ipa x=0.65 i 0.30, i dati
komentar. Potrebni podaci za proraun, dati su na priloenom crteu.
x=0.65
Y
0.75
1.50
Slika 11.2
1.50
0.75
Grupa ipova zglobno povezana krutom naglavnicom
Reenje:
a) Za matrini proraun grupe od n ipova, prvo treba odrediti matricu rastojanja s
pomou kordinata ipova x,y, a zatim matricu faktora interakcije .
Prema slici 11.2, koordinate glava ipova x i y i matrica rastojanja ipova s su :
1.5
1.5
0
x ,
1.5
1.5
0.75
0.75
0.75
y
,
0.75
0.75
0.75
0.250 1.500 2.121 3.354
0.250 1.500 3.000
0.250 1.500
s
0.250
3.000 1.500
3.354 2.121
2.121 1.500
1.500 2.121
0.250 1.500
0.250
Matrica rastojanja ipova s i matrica faktora interakcije su simetrine matrice.

Za faktor difrakcije ipa x=0.65 i rm=25d, elementi matrice glase:
133
1.000 0.352 0.295
1.000 0..352
1.000

0.219 0.237 0.352

0.237 0.219 0.295
0.625 0.295 0.352
1.000 0.352 0.295

1.000 0.352
1.000
-1
Inverzna matrica faktora interakcije je simetrina, sa sledeim lanovima:
1.268 0.289 0.133 0.052 0.085
1.268 0.269 0.085 0.052
1.268 0.269 0.133
1.268 0.289
1.268
0.269
0.133
0.222
0.133
0.269
1.268
Faktor sleganja grupe ipova Rs i sleganje ipa usled prosene sile u ipovima iznose:
Rs
ij
i
6
2.506
2.394
wQ sr
V n 5.4 6
6.0 10 3 m
K Qs 150.0
Sleganje grupe ipova wg i sile u ipovima Q u MN iznose:

wg Rs wQsr 2.506 6.0 10 3 15.04 10 3 m,
Q RsV n 1 I
1.268 0.289 0.133 0.052 0.085
1.268 0.269 0.085 0.052
1.268 0.269 0.133

2.506 5.4
Q
1.268 0.289
6
1.268
0.269 1 0.989
0.133 1 0.989
0.222 1 0.721

0.133 1 0.989
0.269 1 0.989

1.268 1 0.721
Kontrola uslova ravnotee sila u vertikalnom pravcu:
Qi 4 0.989 2 0.721 5.400 MN V

i
b) Za runi proraun, mogu se izdvojiti dve podgrupe ipova u kojima su iste sila (na
crteu su podgrupe oznaene sa I i II). Sleganje obe podgrupe je isto. Iz podgrupe
I, bira se, npr. ip 1, ije je sleganje w1 a u podgrupi II, ip 3, ije je sleganje w3.
134
w1 QI K Qs 11 12 14 15 QII K Qs 13 16
w1 w3
w3 Q I K Qs 31 32 34 35 Q II K Qs 33 36
QI 11 12 14 15 31 32 34 35 QII 13 16 33 36 0
Nakon smene faktora interakcije , dobija se uslovna jednaina :

0.514QI 0.705QII 0
Na osnovu uslova ravnotee sila u vertikalnom pravcu, dobija se:

4QI 2QII V
4QI 2QII 5.40
Reenje jednaine:
QI 0.989 MN , QII 0.721 MN
Rezultati prorauna faktora sleganja grupe ipova Rs u funkciji relativnog rastojanja

ipova s/d i faktora difrakcije x, prikazani su na donjoj slici.
4
Faktor sleganja grupe ipova Rs
3.98
Faktor difrakcije = 0.65

Faktor difrakcije = 0.30
3.41
Rs = -0.826 ln(s/d) + 3.413
R = 1
2.84
2.51
2.39
2.08
2.12
2
1.85
1.70
1.51
1.50
Rs = -0.383 ln(s/d) + 2.120
R = 1
1.24
1
0
10
Relativno rastojanje ipova (s/d)
Slika 11.3
Faktor sleganja grupe u funkciji relativnog rastojanja i faktora difrakcije ipova
Sa poveanjem rastojanja, opada meusobni uticaj ipova i faktor sleganja grupe. Za

s/d 25, faktor sleganja grupe je Rs=1 a sile u ipovima su iste i iznose 5.4/6=0.9MN.
Manji faktor difrakcije ipa x, znai vei udeo nosivosti baze a manji omotaa. Faktor
difrakcije x=0.65, odgovara ipu koji preteno nosi omotaem, a x=0.30 ipu koji
preteno nosi bazom.
Faktor sleganja grupe ipova, vei je kod lebdeih nego stojeih ipova (slika 11.1).
11.4
135
GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM I MOMENTOM
Kod grupe vertikalnih ipova, koja je zglobno povezana krutom naglavnicom, koja je
optereena vertikalnom silom i momentom postoji samo vertikalno pomeranje glave
ipova. Za malu grupu ipova, naglavnica se moe smatrati idealno krutom, i moe se
postaviti kinematika veza izmeu pomeranja naglavnice i sleganja glave ipova.
Problem je definisan sa n jednaina (11.9), n veza izmeu pomeranja naglavnice i
pomeranja ipova, i 3 uslova ravnotee, ili ukupno 2n+3 jednaina. Kao nepoznate,
pojavljuju se 3 komponete pomeranja naglavnice i 2n sleganja i sila na glavi ipova.
Za ipove iste aksijalne krutosti KQs, jednaina (11.9) glasi:
w 1 K s Q
Q K Qs 1 w
(11.15)
Veza izmeu sleganja w glave vertikalnih ipova sa koordinatama x i y, usled

sleganja wg i obrtanja qx i qy krute naglavnice, glasi:
w wg I q x y q y x
(11.16)
Smenom jednaine (11.15) u jednainu (11.16), dobija se:
Q K Qs 1 w g I q x y q y x
(11.17)
ili kondenzovano, u matrinom obliku:
Q K Qs 1 I , y, xU
Vektor pomeranja teita naglavnice U i matrica subvektora I,y,-x glase:
w g
U q x
q
y
1 y1
1 y
I ,y, x 2
. .
1
yn
x1
x 2
.
xn
Nepoznata pomeranja naglavnice se mogu odrediti iz jednaina ravnotee:
I T Q V 0
(11.18)
Mx 0
yT Q M x
(11.19)
My 0
xT Q M y 0
Z 0
(11.20)
136
Smenom jednaine (11.17) u jednaine ravnotee, dobijaju se tri uslovne jednaine

po nepoznatim pomeranjima naglavnice. Uslov ravnotee sila u vertikalnom pravcu:
K Qs I T 1 w g I q x y q y x V 0
K Qs I T 1 I w g K Qs I T 1 yq x K Qs I T 1 xq y V
(11.21)
K Qs ij w g K Qs ij y j q x K Qs ij x j q y V
i j
i j
i j
ili u matrinom obliku:

K Qs I T 1 I , y, xU V
Uslov ravnotee momenata sila oko x-ose:
K Qs yT 1 w g I q x y q y x M x 0
K Qs yT 1 I w g K Qs yT 1 yq x K Qs yT 1 xq y M x
(11.22)
K Qs y i ij w g K Qs y i ij y j q x K Qs y i ij x j q y M x
i
j
i
j
i
j

K Qs yT 1 I , y, xU M x
Uslov ravnotee momenata sila oko y-ose:
K Qs xT 1 w g I q x y q y x M y 0
K Qs xT 1 I w g K Qs xT 1 yq x K Qs xT 1 xq y M y
K Qs xi ij w g K Qs xi ij y j q x K Qs xi ij x j q y M y
i
j
i
j
i
j
(11.23)
137

K Qs xT 1 I , y, xU M y
Jednaine ravnotee (11.2111.23), mogu se pregledno prikazati pomou sledeeg

izraza:
ij
i j
K Qs y i ij
j
i
xi ij
j
i
y j ij
i
y i ij y j
i
xi ij y j
i
ij x j
i j
w g V
y i ij x j q M

i
j
x x
q y M y
xi ij x j
i
j
(11.24)

K Qs I , y, xT 1 I , y, xU P
(11.25)
Vektor optereenja naglavnice P i matrica subvektora I,y,-xT glase:

V
P M x
M
y
I ,y, xT
1
y1
x1
1
y2
x2
1
. y n
. x n
Ako su aksijalne krutosti ipova meusobno razliiti, jednaina (11.25) glasi:
I , y, xT K Qs 1 I , y, xU P
(11.26)
gde je KQs dijagonalna matrica aksijalne krutosti ipa.

Elementi matrice uslovnih jednaina i reenje jednaina, moe se vrlo jednostavno
odrediti pomou programa Excell.
Ako su ipovi simetrini u odnosu na osu x i y, koje prolaze kroz teite naglavnice i
napadne take vertikalne sile, vandijagonalni lanovi matrice u jednaini (11.24) i
(11.25) su jednaki nuli, pa se pomeranje naglavnice moe odrediti direktno :
wg
V
K Qs I
T
qx
Mx
K Qs y
T
, qy
My
K Qs xT 1 x
138
11.5
BROJNI PRIMER 12
Data je armirano betonska, kruta naglavnica, prema slici, koja prenosi vertikalno i
ekscentrino optereenje na grupu od 6 ipova. Faktor difrakcije ipa iznosi x=0.65, a
efektivni radijus dejstva rm =25d. Potrebno je odrediti faktor sleganja grupe ipova Rs,
pomeranje krute naglavnice wg, qy i qx, sleganje glava ipova w i sile na glavama
ipova Q.
II
2
X
II
V= 5.4 MN
Mx= 1.0 MNm
My= 3.0 MNm
L/d=20
d=0.50m
1
0.75
1.50
0.75
Proraun izvriti a) matrino pomou programa EXCEL, sa i bez uticaja interakcije

ipova. Potrebni podaci za proraun su dati na priloenom crteu.
KQs=150 MN/m
x=0.65
Y
0.75
1.50
Slika 11.4
1.50
0.75
Grupa ipova zglobno povezana krutom naglavnicom
Reenje:
Za matrini proraun grupe od n ipova, prvo treba odrediti matricu rastojanja s
pomou kordinata ipova x,y, a zatim matricu faktora interakcije .
Prema slici 11.4, koordinate glava ipova x i y i matrica rastojanja ipova s su :
1.5
1.5
0
x ,
1.5
1.5
0.75
0.75
0.75
y
,
0.75
0.75
0.75
0.250 1.500 2.121 3.354
0.250 1.500 3.000
0.250 1.500
s
0.250
3.000 1.500
3.354 2.121
2.121 1.500
1.500 2.121
0.250 1.500
0.250
Poto su koordinate glava ipova, faktor difrakcije i efektivni radijus identini kao u
-1
brojnom primeru-1, elemente inverzne matrice ne treba ponovo raunati.
139
Meurezultati prorauna:
0.75 1.50
1
1 0.75 1.50
1 0.75
0
I ,y, x
0.75
1.5
1
1
0.75
1.5
1
0
.
75
0
156.245 250.952
65.804
65.804 156.245 250.952
47.956 145.907
0
1
K Qs I ,y, x
250.952
65.804 156.245
65.804
156.245
250.952
145.907
0
47.956
0
0
359.126
0 687.597
0
0
0 1505.712
K Qs I ,y, xT 1 I ,y, x
Uslovne jednaine po nepoznatim komponentama pomeranja naglavnice i reenje:

0
0 w g 5.4
359.126

0
687
.
597
0 q x 1.0
0
0 1505.712 q y 3.0
w g 15.04
m

q x 1.45 10 3
rad
q 1.99
Sleganje glave ipova, aksijalne sile na glavi ipova i povratno odreena ekvivalentna
aksijalna krutost ipova iznosi:
13.14
10.96
13.95
3
w
10 m ,
16
.
93
19.12
16.13
0.717
0.262
0.509
Q
MN ,
1.262
1.717
0.933
K Qs
0.36
0.16
0.24
150.0
MN m
0.50
0.60
0.39
Zbog dvoosne simetrije ipova, pomeranje naglavnice se moe odrediti direktno:

wg
V
5.4
15 .04 10 3 m
K Qs ij 150 .0 2.394
i
140
qx
qy
Mx
K Qs yT 1 y
My
K Qs x
T
1.0
1 .45 10 3 rad
150 .0 4 .584
3 .0
1.99 10 3 rad
150 .010 .038
Faktor sleganja grupe ipova, izraeno kao sleganje naglavnice sa i bez interakcije
ipova, identino je kao kod grupe ipova optereenih samo vertikalnom silom,
odnosno:
wg
V n 5.4 6
15.04
Rs
2.506 ,
wQsr
6.0 10 3 m
wQsr
6.0
K Qs 150.0
Ako se zanemari meusobni uticaj - interakcija izmeu ipova ( x =0), matrica faktora
interakcije se svodi na jedininu matricu, odnosno =I.
Uslovna jednaina i reenje za taj sluaj glasi:
w g 6.00
0
0 w g 5.4
900.00
q 1.0 q 1.98 10 3 m
0
506
.
25
0
x
x
rad
q 2.22
0
0 1350.00 q y 3.0
y
Faktor sleganja grupe ipova, izraeno kao sleganje naglavnice sa i bez interakcije
ipova, mora biti Rs =1, odnosno:
Rs
wg
wQsr
6.0
1.0 ,
6.0
wQsr
V n 5.4 6
6.0 10 3 m
K Qs 150.0
Sleganje glave ipova w, aksijalne sile na glavi ipova Q i aksijalna krutost ipova
KQs, bez uticaja interakcije iznosi:
4.15
1.18
4.52
3
w
10 m ,
7.82
10.81
7.48
0.622
0.178
0.678
Q
MN ,
1.178
1.622
1.122
K Qs
1.00
1.00
1.00
150 .0
MN m
1.00
1.00
1.00
Obrtanja naglavnice qx i qy, uzimajui u obzir interakciju ipova, neznatno je manje

od obrtanja naglavnice bez interakcije ipova. Odnos je 0.73 za osu-x i 0.87 za osu-y.
11.6
141
GRUPA IPOVA OPTEREENA HORIZONTALNOM SILOM
Pretpostavlja se mala grupa ipova koja je zglobno povezana sa idealno krutom

naglavnicom. u, U jednaini (11.9), kao nepoznate se pojavljuje n sleganja glave ipa
i n sila na glavi ipa, to znai da u n uslovnih jednaina postoji 2n nepoznatih. Za
reenje problema, pored jednaina ravnotee, potrebno je uvesti i dopunske uslovne
jednaine. Kada se radi o maloj grupi ipova zglobno vezanih krutom naglavnicom,
dopunske jednaine se mogu postaviti na osnovu kinematikih uslova koje diktira
pomeranje naglavnice (w, u, q ) i raspored ipova. Sile i pomeranja ipova se mogu
jednostavno odrediti za dva uproena sluaja:
Davisson (1970) smatra da osovinsko rastojanje ipova u pravcu dejstva horizontalne
sile ima najvaniji uticaj na rezultujue horizontalno pomeranje grupe. Za osovinsko
rastojanje ipova 8d (d=prenik ipa), uticaj grupe je zanemarljiv uz uslov da je
osovinsko rastojanje ipova upravno na pravac dejstva sile 3d. Kada je osovinsko
rastojanje manje od 8d, efektivna vrednost modula reakcije keff je manja od modula
reakcije kh izolovanog ipa. Na osnovu modelskih ispitivanja na grupi ipova na
osovinskom rastojanju od 3d, Prakash (1962) je utvrdio smanjenje horizontalnog
modula reakcije do keff 0.25kh.
Grubo se moe usvojiti, da je za malu grupu ipova na normalnom rastojanju od 3d,
1
smanjenje horizontalnog modula reakcije keff /kh za dva ipa, /3 za 3-4 ipa i za
5 i vie ipova.
Naizmenino optereenje i rastereenje (uticaj vetra, talasa i sl.) moe znaajno
smanjiti vrednost horizontalnog modula reakcije. Za 50 i vie ciklusa, horizontalni
modul reakcije je priblino 30% od poetne vrednosti za inicijalno optereenje.
Usled kombinovanog dejstva grupe ipova i ponovljenog optereenja, vrednost
horizontalnog modula reakcije tla moe biti ispod 10% od inicijalne vrednosti za
izolovan ip. Detaljan opis uticaja ciklinog optereenja na horizontalni modul
reakcije tla dao je Reese (1975) uvodei nelinearnu funkciju izmeu pomeranja y i
otpora tla p (p-y koncept).
Efekti konsolidacije i puzanja tla oko horizontalno optereenog ipa, rezultuju
poveanjem poetnih horizontalnih pomeranja u vremenu, to znai smanjenje
horizontalnog modula reakcije tla. U nedostatku drugih podataka, orijentaciono se
moe usvojiti da je efektivni modul reakcije tla keff /kh do za srednje do jako
prekonsolidovane (tvrde do vrste) gline, oko 1/3 do 1/6 za meke do vrlo meke gline,
dok se za peskove moe zadrati odnos 1.
142

Skripta ELAST PODLOGA

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Skripta ELAST PODLOGA

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Prof . dr PETAR SANTRA, dipl.gra.in.

FUNDIRANJE PREDAVANJA I VEBE

GRAEVINSKI FAKULTET SUBOTICA

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA

MODELI DEFORMABILNE PODLOGE

TEMELJNA GREDA NA VINKLEROVOJ PODLOZI

METODA POETNIH PARAMETARA ZA GREDU BESKONANE DUINE

VERTIKALNA SILA NA GREDI BESKONANE DUINE

SPREG SILA NA GREDI BESKONANE DUINE

LINIJSKO OPTEREENJE NA GREDI BESKONANE DUINE

PRIMENA METODE SUPERPOZICIJE ZA GREDU KONANE DUINE

TEMELJNA GREDA KONANE DUINE

KLASIFIKACIJA NOSAA PREMA PARAMETRU KRUTOSTI

ODREIVANJE VERTIKALNOG MODULA REAKCIJE TLA

PRORAUN DEFORMACIJE GREDE METODOM KONANIH RAZLIKA

PRORAUN STATIKI EKVIVALENTNOG VORNOG OPTEREENJA

PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE VINKLEROVOJ PODLOZI

PRIBLIAN PRORAUN DEFORMACIJE GREDE NA ELASTINOJ PODLOZI

ODREIVANJE MODULA ELASTINOSTI TLA

UTICAJ MODELA PODLOGE NA REZULTATE PRORAUNA

PRORAUN INTERAKCIJE KONSTRUKCIJE TEMELJA I TLA

DIREKTNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE

ITERATIVNA METODA PRORAUNA INTERAKCIJE

PRORAUN SAVITLJIVOG ZIDA U VINKLEROVOJ SREDINI

Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

PRORAUN IPOVA U VINKLEROVOJ SREDINI

VERTIKALAN IP OPTEREEN AKSIJALNOM SILOM (kt = const)

POPRENO POMERANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh = const)

OBRTANJE GLAVE VERTIKALNOG IPA (kh=const)

POPRENO POMERANJE I OBRTANJE GLAVE IPA (kh const)

MATRICA KRUTOSTI IPA U LOKALNOM KOORDINATNOM SISTEMU

MATRICA KRUTOSTI IPA U GLOBALNOM KOORDINATNOM SISTEMU

USLOVNE JEDNAINE RAVNOTEE NAGLAVNICE

ODREIVANJE HORIZONTALNOG MODULA REAKCIJE TLA

PRIBLINO REENJE IPA U VINKLEROVOJ SREDINI

VERTIKALNO OPTEREEN VERTIKALAN IP

VERTIKALAN IP OPTEREEN HORIZONTALNOM SILOM I MOMENTOM 117

VERTIKALAN IP SLOBODNA GLAVA

VERTIKALAN IP UKLJETENA GLAVA (SPREENO OBRTANJE)

PRIBLINA ANALIZA INTERAKCIJE GRUPE IPOVA

INTERAKCIJA IZMEU VERTIKALNO OPTEREENIH IPOVA

GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM

GRUPA IPOVA OPTEREENA VERTIKALNOM SILOM I MOMENTOM

GRUPA IPOVA OPTEREENA HORIZONTALNOM SILOM

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

prorauna. Zbog toga je MKR pogodnija za edukaciju a u sutini problematiku

Prof dr Petar Santra, dipl.in.gra.

Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

1. INTERAKCIJA (SADEJSTVO) KONSTRUKCIJE I TLA

Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

2. MODELI DEFORMABILNE PODLOGE

a) Model podloge sa oprugama (Vinklerov model) , b) Optereenje koncentrisanom silom,

Deformabilnost podloge kod Vinklerovog modela je definisana modulom reakcije k u

Prof dr Petar SANTRA, Graevinski Fakultet SUBOTICA

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE

Kritiki posmatrano, pretpostavka o tlu kao o sistemu nezavisnih opruga uopte ne

a) Model podloge sa oprugama i membranom, b) Optereenje koncentrisanom silom,

Heteny (1946) je kontinuitet izmeu nezavisnih opruga ostvario uvoenjem fiktivne

Pasternak (1954) je predloio uvoenje smiue interakcije izmeu opruga, tako to

PREDAVANJA I VEBE IZ PREDMETA FUNDIRANJE