SOCIOLOSKA BIBLIOTEKA sossen drug ar Coetko Kost a Radomir Lakié ar Milan Biatinooié ar Vladimir Rabkovié ar Tija Stonojeié 4 Readomir Luis MIHAILO BURIC PROBLEMI SOCIOLOSKOG METODA KRITICKO RAZMATRANJE. STANJA U ZAPADNOEVEOPSKOJ T AMERICKOS SOCIOLOGLIT B SAVREMENA, SKOLA Beograd, 1982,PREDGOVOR ‘Sticajem mnogih okoluost koje su opredelile Sitav tok mjene ‘ne tako duge elt nimalo mirme istortj, soctlogifa je seuela sasvim. Gusetno mesto w zajedniel druftvenih neuka, Temedu ostalog, 004 jena busetnost opleda se tu tome Sto Je socologie, # to fof od proik dena voy nostanks, posta srediéte w ome se postavtiaju Prelacaju gotove at najvasnis problemi metodotogije drultoenth ‘nauk, Stoge Je sosvim privodno fo te # kod has, olkako je pre nex puuih deset godina interesonanje 2a socilogiju potelo da kr put Re njenom ehadomskom pruanji, naporedo jevila i potreba at Ho ‘potpunijim. upoznavanjem. mopuenosti { oeobenortsoeolo- og metoda, U okivima oj neminovno ogranigent ved time Sto ‘nama to siebudo sedovaljatoo da malo moze da se oslo na eke Stoo prethodnih nastojanj, ove Knjige predstavlje pokutaj da 36 Fnade’w tusret pomento} potrdi ‘Onim titeocima ko} rasmiilasu of somog potetka poke odmah 1 off da ova hnjign tma mnogo skromnij naslov ego pods. Tesloo jusno stack do snanja da oode nije rot 0 sistematskom &= Teponie metodalogije sociolaikoy itrasivanj, ve€ samo o isbennim protlemima koit spadaju w now oblast. Ovu niga se_opranica Ap resmetranje i2veonin harakteristifuih roojstava sapremene foe ‘logic ne Zapadu aja pobuduju osecanje somosvests | somozado~ oljtee kod mnopih njenth predstavnike, « koje, uprkos deklara Honom opradivanyu od njenth idejni conoce, tolixo uvasevaju snwogi mal etari | mladi teradnict navoosnovanih soeolofkih in Mutu. U podnestows je nagiatono da je ovde vet o Fritifkom raz ‘matranju Htanja sepadnoeoroptke { amtridke socilogie, Medutm, Tone tebe shaft tao lao da se oode doje tsrpna kriika sa ‘remene aocioogije u-svim njenim mnogabrofnim edootma t struc Jenjoma, 0 stoar, podnactoy ite somo jednu van strana oFno0- ‘og woerenja na Kome potive &tavo ilaganje, naime to da meto- olopije, tna so sadatni da risks cent stanje a kome 16 edna nace nalazh « ne samo da to stanje opie. Ali mada pre Ieega mavioji de HritGkt cent postojece tan, ova Fnjiga wath‘mah hoée i da obelesi pravae u kome bi trebalo usmeriti stoaralacke ‘nepore'u ovoj oblast drudteenih naulea. Prema tome, ona wkruje Tha dale moguénort resvoja sociolopie heo nave, tako se pre= feEno batt isptioanjom onoga tau njoj danes lade ‘Kako po obliku tak 1 po sedr2int, nan tredosied moh telex ganja znatno odstupaju od onoga Ho je uobiéajeno u Meratari ne Zapuc. To prolate tee t= toge Sto Je ugao Prilaenge Kost fe wove} Ievjt uavojen wmnagom drukeji od onoge kogu se dete nesta fin predstaontl scilatce metodolonije 4 Zapadoy Kovopl t Ame- rick Al treba reel da su usbojent natin {redosled tslapanja dalek (f idesta Koji bi se mogao postaviti. Motda je najeite podiatno kre fiet to B10 se rezmatranje 0 sociolskom funeionalizm ali a era knjige, ako bi po Togiénom redu sivart ono trebato da dade dan ise rasmatranja.0 naucl t navénom metod. Ovo odstupange Je utinjono najoitestoga Ho je, naruprot logit als w sklada latte ‘tvom, dome} 1 cnaée) funkelonalaog stanovifa w sociologit ot Frriven tee na kraj Ista Yoko, (suzeu8 jedan poljski rad oj fe objacljen na nemackom, ss 000} lenis je srotato rasmutrense Pele: ‘bantnost najnovijis strajonja u Uteratun istoenocvropaih cemelj ‘To je utinjono delimigno stoga Hto se dosed objavlient redout mo: hom oduose ne probleme sociolalte teorije, a delom | soe Ho fo usted. jesidih tetkode, ove Uteratura etka dastupna "Na kraja jo jedno objelnjenje. Pret nacrt Isveenih delova ove Ienjige objeutjent eu tokom poslednjih neko godina Ww recnim™ struénim dasopisima, dok su mnog! drug islofen! na strani st Stancima Srpakog sociolostog druitna ilu okviru mojth predavenja EMetodotogije drustoonih naulta koje sam ove Skolace godine dria na Praonom falultetw w Beogradu. U razgovorima Koje 4 {eazvati oni defovtknjige Koil su utinjent dostupmim jaonost dobio 4am nis enatajuih podsticaja kako ‘od stain tako t od mladih Kelega. U tom pogledu mnogo me je sadusio dr Radomir D. Lakié, redovnt profesor Pravnog fakulteta x Beogradu. Na ovo} pomodi Zahoaljujom jem, Kao 4 svim ostalima kojt su tall strplienia dobre volje'da' sa mnom dete nelagodnost 4 priolaénort uemene prepire. Ali fo ito ova knjiga ima sudan obill najeie. duu Jem svom prijaelju dr Vojinn Mi, tunreduom profesor File nfoko-storskog okulteta u Beograd, koji me Je tana pod sticao da mislim { pifem Bolje | jamije, Set nedostact koje 00a Kenjge jot ima posledieg ru moje nerporobnocti da sadovolim visake Keriterijume Kojima se njegova kritika’ mog rukopisn rukovodia, U Beograd, june 1962. Minaito Durie SADRZAI ITRORUA T ISTRAZWANIR ce — — 2 Tn eee ea a a naa 3 ‘Marroneapdtt 1 mikroskapekt tp Istradivania 3 lee ANALIZA PooMOvA — — — ‘pata lpaimeva aust — Letcnine irate | itiet otost Gmoval stupnjev! pojmovne enalize — — — ee meas ee Bem" ate = eeiemcan = Sate pretend ecto meen Seer Sets | pondonat ern VI METODI VEROVATNOCE, — — opm Yerovleies git Fanti tmaéenje — = 18hZahon yell brojeva = = = Ganos lied noe 1 yerorainose™ — ‘Nerwraote natal hipleey 8 ctodticeke Tintin spleen Vi EKSPERMENT (2asat beds polayat problems carotnoil) — Eisperiment kao idalan obreeae maeaees VI LOGIKA MULTIVARIANTIH AWALIZE Opi geo maaan anne. Wremensi cosied med pajava — ‘Kontttaspojesnin inioes 22" — Susy ileemotw = = = = > SS > OB Slt sie emas ipo = = = = 1x ungnEpNo.isTORHSKO ‘Patan, — — = Pe a 5 Gernot ls dine amar = = 3h NRG tanta ahem awemet — BF CRS solemn = = ===> OB Bolg eine Sentient iin Eeccoae wate et =e Foncerin laden eae "aauee = = = SBE oti tidatlese Tsay mama = = 88 ven Posts vide ronlititih shvatanja o prirodi i zadacima_nautne retodologie. Najeeie se amatra da je metodologiia posebne Tog ‘ea duciplina te je njen zadatale da na sistematsii natin proue fpistemolotie pretpostavke 1 istrabivadku praksu jedne nauke tgrupe srodaih naulka, Ovo shvatanje je Siroko rasprostranjeno Kako {U nauénim tako iu flogofskim krugovima. Ali, mada u osnovi ta- Eno, ove ahvatanje Je nepotpuno 1 dopusta. rauiite tumacen}a ‘Wb man, ono ne cdgovara ha Jedno pitanje koje je 2a ranume~ ‘Yanje metodologje od najveceg anaéaje. Upravo shog toga navedeno ‘hvatanje mote da posi samo kao polazna tata, ‘ange ili vise w vedi # mnogim drugim pitanjima koja se po- stavijaja kad hoGemo da rezgranicimo metodologiju od drugih ob- Tat Ijudskog mania (a pre avega kad hocemo da cdredimo nen ‘odnos prem logic, teotjt aznanje 4 loli nauke),esnovno ble fanje svodi se na ovo: da li metodolotko raxiatranje doprinosl lunapredenju naune oblesti na koju se odnost# olikt Je udeo me- {odologie & razvoyw nanog sxznanja? T posto probleml sociolo- hog metods, Ho}l stoje u arediScu ovih 'nalh rarmatranja na farednim stfanama, obuhvataju najvainii deo metodologije dra- Hvenih nauk, edgovor na gomje pltanje, ofigiedno, ne mozemo Inbeti prostim’povanjom na neodredenost titave oblast w kof fvde nameravamo da zademo. Jad manje bi bilo umesno priksit 50 ‘na golog uveravanja da daijeIringanje praia najbolft odgovor na portavljeno pitanj. U sivar, nab majpreth zadatak Je dau najkrar im ertema objamima fa metodologia hoée | mo8e da prull de, ‘oli, unapred.jamo.stavimo do. znanja od kakve Je koristt | ‘aint bavljenje problemima socolokog metoda Opite je pomnato da je interesovanje, za metodoloSka_pitan} duvel bilo mnogo Hvije u {logotskim nego © nauaim ragovims ‘To stojt-u ver! # tim Mo svalea nauka ima za svo) predmet JednoPrepare igen reemerged eteide Sepa ih te olga ae Kem ae en eg pee tha Sadobiaiglrsy meta pte teams ee eo Sra I Mpc oe he Fie sate Toate meet zadin ovog uverenia. stoi sananje da metodo, smosvest | Inia set pee ete "eae CLES ate Bobet, _sreins metedoldska shvatanja, eae 2k Sa pt ac a th vg ay 5 5 ft ms tla se ma re oh ee ind oa oe adie att aie me Ere eeten miner teehee SOAS LS eis tania meee ste Tehri at ce meee Br gh atin int in dara pd Do mie nants eee TORE mil maine rove maitre, kako to ‘Rsetranin nue” seo ana eee aaah et urocita'anpoltanje ojevlada yd atic, felts Save aot USeenom eure aac el er yal rahe ee Golgate cea’ sollte sarees Se Shon eso 10 znanje iz anatomije nije neophodno da bi se moglo koraéatl, 1 Sto Bra ob pokusn aa Kontrolze pokretanje sith nog por e sdastometin principe yerovano Zapeo 8 Hoda ne dase da Rrecaltko tnonje ie fake nopostebno ona lL utero Sin) delenos Job manje dt netadolobko razmatranje mote Beep nautnosivaranje): Posto nana deletnest_prestarja SRaRN' inplinoven napor da a0 dodo do objektenog.saznanja S'Statmoatl koja nas ObPUaue, nnjpogodaje uslove 2a bevljanje Gee aeltnont tgledno, ne ssoZemo sterdls po analog © im Gclcnostna Ei Jo metanznm.wrenja ve po pevodl start iar ‘inklvan, spontan,neovestan ‘Sonar store pojedinib nal, 1 t Rako petodnihtako § drsivenin ubedjve svedolo tome je odnos Tamed nauk $ Sixedoloujc mnogo nepotednis nog Ho Su unit katkad voll Ze priznfu: Dose ineresvanje sa metdolsia pltanja nile uvek Segnalo ono se ena of tretmena do remena, naretto dolazt Eoldeaiaje kad uk zapad when) to Jet kad usted otkriea Stovih mogutnast! sn pilebenjepredmets prouzavanja dode do vein omtranjanaiekorn skirt ome’ ae lstrazivanje dtl re Pie ad w ves tim, postanejasno da nasledena teoiska shiva {anja cba ie conova ment U ketene fezama razvojapojednth trite metodolotkorazmetrenje icbljau prvi plan bog tgs So Tela ln do Gornyuu Sem se sara prava prvdaedrede- ‘oy nouteog porta kakog ima smisa bait se nim. U vesnom elas mode oe re da jo barjenje metodlaski pte nabolh kaso Sanja u home ee jedna noua nae: kolo je sane egredone intrcsovanje 2a metodladka pitanja Je veer obra, Ei"redvanjem unutainjh pie opads {inleresovanje 2a metor ‘oto pian. 1 tri sacologie, nteresovanle 28 metodoloska pitanja ma mettle te fol ad njenihnajonigih» petaka i, uprkos zat PPeranina nobus, ono se odrala ave do maith dana. Rarume "erna znal da'm predoavnilnajtare socllabke eneraale Te odio ionitan sta peeme metodeloiim rezmatranima pod organ ckatnoclian gail primer navodl Max Weber eitache Bata ecb ee Iulturwtacenenatttchen one’ Gera Bee aaluee see Wsenscafsicnre CFubingens 3. © B. Mehr/Pach Bisbee, oan 8.27 Sjvo nace iatite Max Weber, op. elt, . 217 — 218, Optiran pra Wray fants Yeteroney shen melee | nein eee inadsloge Max weperes Katner eaehrit fur Sonotone Ri’ slayer: at assy St an aisali posebne metodolagke rasprave ili da su ra Feiodioge sci ata: ape Opal ts eh vee Bat gar, Os Rook Pian ov rut mae org pas nse ea iSite gue, pode ict BEVIS Sine nan ooh {anj og analihog ohvira toislole to fe pita tate Pra fmioda poitog: peseran'e Se etna ene Foci tata pra pana eh Sen, eg Rsv avojepolemeuunah bet elt gerne Ren iv dag stp ane sent a gt on fs Dn Sue te pe meno lana Je ‘Soe oles oie te lea ease tana a nna pes a es, erect, Emil ikem Stes Teer) aah ne ee tame dw clogs dations ae a dat ae ttn path teat eae ee baa Sine eng tain plate lena Ue Pa je preovaladalo interesovanje za logitku stranu ovih postupaka, tako da su tehniéka pitanja jedva i dodirnuts aes evince na teilogta kao ina drusivena pealoget enka 48 Koji su od zavrietka drugog svetskog rata naovamo sve brojni Termadanje nevi sais hsetoees ictus, see brs mani re Uel dns beens ieee tren i ie og on in rane sak ln {enh osu omni dines Die nae Sitti pane et vie egy, a, ah tase, Tio marie eee omen et eons: TE, Ste ln fore CU, Bo ss gre Atom Wa Bate ie tear ah Mi att wen fodoloski spisi mogu se nacl w kai Gesemmette Aufastee Sur Wissen ‘shire Ea pe sls We rr Aototkim razmatranjima preoviaduje interesovanje za dito tenth. Stranu pojedinin metoda, dak se preko logidkih pitanja obiino brea Prelarh Usied ovakve wrljentacie, unuttatnje Jedinstvo raziétih Tromenate soiolodkog metoda estaje nejasno, a iza obilja pojedino- Hitesto je tclko otkrtl Kalva je anallucka vrednost samog metoda oii je u tehnitkom pogledu doveden do savrsenstva, Nema potrebe da ovde ulasimo blige loptivanje onih Sinica ji au dove do prookretashvatanju o privdi i zadacima socio- Idee metodologje, Ovo tim pre ft Je pomeranje naglaska i oFl- Jentacje metodoloskin razmatranja samo’ deo sre reacje na izve- Hen"pretsino spekulativaa stremljenja w bio) 1 daljo) prosost Soviolgije Alt tpak. ties pomenutl da Je precenjivanje va2nost Shntekih i praktitnih problema navénog Stradivanja odigralo pre= Sudha ‘uloge u tom praves, Pojatane interesovanje za tehnltka, Slkanja sucoteskog metoda, koja #4 danas gotove potpuno potinula Exila pitanja, proteaslo fe, Kako igleda, le pogresnog uverenja da Ss'ovt taunt problem mogs seit na isto tehnihom nivou i da Je sadatak tetodologje da. pronade taka tehnitka sredstva koja ‘ine lalfnim eval tlsaon! rapor, to jest koja sama po seb odre- ‘Gaju teoniska perepektiva istrativenja | eja rutinska primena do- ‘oat do sigurnog uspelt), Za aljenje je Sto 1 sam Paul F. Lazar Hela “hojt je tile nego jedan drugi vi sociolog doprineo “inapredenju socioloske metadologij, pridaje najvetu vadnost t= Film pitenjimay 1u nizu svojih Fedove teito naglafava da te- Bite avi metodoloskih razmatrenia Tel w nastojanju da se uopStt postojece istrtivatco iaeurvo 1 da se obezbedh prenoienje ovog Bikustva na one Koji posinju da so bave socioloakim_pltanjima’) Zao je metodoladko razmatranje u sociologit | srodnim nau {oi pranamoa danas ito tliko akuno hao L pre pedeset il sto Gfodina, move se objasniti samo na Jedan natin: da, se, socilogiia Rojaal'u stanju, permanente krize da je sukob izmedu razitith inotsih Sola pravaca 0 ove} oblast mnogo dublji nego 80 bi 5g wr wt te thus sta gig | ae acer Power and Socit Theroy (Cambridge Mas: Harvard Univer’ eerste at aay fe mead Tu rado: Taso fe BE, Fiosonung’ Saale tind empieche Soalorachuni’ 0 Saeodoe Src Waller Bits ings, Frankfurter Belrupe sur Sosolog Me oii lkaree Wranturt om Maln: Harpe Vesineaan” ai iuo Sto 1, 1 eer fad, vill Poul F. Lavrafld spa Moers, Rosenber cos) Gener inte re Zang of Bel serch hme 13s+ na prvl pogled moglo pretpostavit | da ovde jof uvek nedostaje jedan “jdinstwent.peine, prihvatijiv W najsekm profesonatnim aemertma, pomoéi koge bi bilo moguéno odrediti predmet i ‘onovni ugao secolotkog prilatenja, To Ho je u tka poslednje ave lt decenije cetvaren weliki napredak na. polju primene 1 usa ‘Savanja,posebnih tnetoda 1 tehniGhih pastupaka, a bogato isku- ve isttadivatke prakse postalo dostupno svimau manje ill vile pretienom 1 wopstenom Obliku, ne treba da nas abuni i zavede na [ogretan put. Jer pored sve tehnieke virtouznost kojom raspolade 1 prividnog matematithog sjja Koji je oluluje, savremens socio logija se jo8 uvek ort # onim stim. toikotama’ koje su zadavale {oliko brige njenim najglavnijim predstavateima od samog potetka ‘Odavno je reteno da jo sadovoljavo 2bog onoga Blo Je Postignuto Sedna od najvetih smetn)i dajem napretkum). Tome treba dodath diab bilo krajnje stetna t opasno po buduenost sociologije ako Bt ena omnows ievesnih potetnin uspeha postignutih na polju_preu= ‘imanfa; pllagodavanjatrazvijana posebnih metoda i istrativadkih postupaka zakijutio da su tv oanovn oor problem redenl na Fretodoloskom planu, da soiologija uveko koraca sigurnim puter Kojim idu t dmuge, mnogo razvijenije teoijske nauk ‘Alina tome se aude ne treba due sadezavall. To su pitanja na reoja temo se stalno vraéat & pojedinim glavama ove knJige. Ovde Je doveljno istati samo ono Ho je najvsinije za razumevanje pri ode i funkelje nautne ‘metodologije. U stom najsirem 1 najpot- ‘punijem vida, ed'se 4 mnogo temu neposredno preplice s nautnom ‘orijom, metodologje zahvata razidite strane neue i prougava th za sstematekt natin. Udeo metodologie u razvoju naunog saznanja, Je visestrule, edu mnogobrojnim adaelma Holl se prod niu po- Hlavijau, neutna metodologija ima narotto sledeée zadatke:") da hivrdue epistemoludke kriterjume naunog saznanja, da prougava, Togith i tehnitis strana istrazvatkth postupaka fojima se aula suai da zausima stav prema svim pitanjime nautne strategie, da Fadi’ na razvijenja i usavriavanjuanaltidkog okvira u kome se [Strabivenje hrece | da pronelani najefikasnija sredstva za prikuple= Barrington Aor I Strategy fm Socal Seen”, Polcal Poe? ca Sob roe icc Ma Hvane Univenay Pret eee TBinie 0 fome, mada « ato drustim naglaskom iu danekie utenti, fever Vain Ai Sak Pale meet Gee Be rai rakes barons aa eats Preise Sil Ua? es : 4 nije i sredivanje irvornih fkustvenih podataks. U kerajnoj link sve ‘ovo avd! 20 na jednor da je zadatae nautne metodotogije da utvrdt slove sa proveravanje nautnog sxananja 1 2a dolebenje do novth ‘unange, Jo! rage, mos se reél dae glavei zadatak naune me- {odologife da bude kitika nauke, Tuprave #bog toga Sto ima iera- to kritiska funkeijy, Ho iepituje | ocenjuje postojete stanje | ula Zuo na. najpodesnije puteve 24 otkrivanje.novih. 1 nepoznatih ‘blast, metodolosko razmntranje gra neobieno vaznu vlog u raz ‘oju nauke. Jer samo metodoloska kritiks moze da predupredi ono "ingore edna ka ptane iva opranienet sro ae sith uspeha. "To bi, ukratko, bili majvatnii elementi metodologife nauénog fatrafivanja All ave Eto Je dosed reeno ne preazl okvir uvodne fhapomene. Razime so, nagovesteno shvatanje 0 priredi i zadacima fhauéne metodologje, a keme potiva ttavo dale slaganje posve: sno problemimasociolotkog metoda, ne mode. ostati na nivou Shitne prograstske deklarasie. Ono se mora opravdati u okviru ire epitemolodke | socolotke analize nauke 1 nautnog moteda. Tek posle toga moze se pret na Tazmatranje specifiéno metodolosih pitanja.1 NAUKA 1 NAUCNI ETOD ‘y savremenom svetu nauka wsiva mnogo veétusled nego kad ranijes a mnogo Gem, ona deustvenom zivots zaueima on 0 rane eer Eekad peipadal filozot, rligit ii magi, Alt up Fa ed je wall nauke ogroman, unutraénje jedinstvo njene Roate pcos jo uvek wrmie pred nalim pogledom. Koo § nod? aoe eee: ako prirodne tako 1 drustvene, nauk je jedna slo~ Sree Bika Koj movemo posmatratis raziGih stanoviste, U2 rene eee toga Bla stot sredifty nage padnje i, drugim retina, Team tome hoje nas od njenh mnogobrojalh fica nojvie Di yee Prem (noteme shat a vise rcligiih natina, Svako od Tur ahestanja ime feof relaivna opravdanie ll niedno od ath oa aa ojavu na koja upucuje u potPunesti, Uostalom, 20s 2 jaa eako ove raclctesspekte nnke modemo spot! djedno, Fae te jojedine oaredbe © privodi nauke | navigne gelatnosth anos Fovcint u jedinsivens celinu, Dublie nautno objainjenje creer unas je ob uve aadatak Kost Geka svole resene ‘cds mhogebeojnim, shvatanjima nauke # naugne delatnostl ojo upigjapatnju Broke Javnost, a koja predstavjaju manje tee eeeshuntrano, prewveliano it iskrivijeno ogiedalo njenih Po- Baek Sutavnit dlovay sma nekoliko vrlo karakteristtnth. Tako, sec ee nauka se testo njednacava s pojedinim metodim, te Pe heim postupeime i tastrumentima poroéu kejth nautnick daze ci Peeeultata: w vanakademakm krugovima simbol nauko je sxe eo anantily kojt ekaperimentise u laboratoei. § druge Fe eo me all da ye aula Jedna drustvena delatnest ko}, PRs Sigh eadovoljenje naiih naplementtih mastanj, ofek yee dot iatakng Bernard Rasher Sence and she Social Order (een, {Sie Free Bros 188 2. 16 anja stremijonja ka boem #votu i, ako se tako ote, jedan Eedlfvoran mehuntats Kol eberbduje maeraineBngetane: Ne ‘manje feller medu poumatratina ssa krull’-miljenje dae nue jd nownake agence Koj, 2 rasta 9 cra agent Ho manje ll vile powrio pte efmere dopnae valine, Stabe drastve[pusdontnshuvetenine ed ane rednost Nilsae, ogstovo pie apne nome bombe nad Hien, oo ee miienge Ga Je nauk jedan demonsia proved ae SES ota me hop Gem Rn Here det doe A Stole fo ft fd drach Ho kae opie tlre ba ‘ito pre obuzdati. : = 7 Mada ne ovom met ne steno w pojedinostina resis ont aren sep sna ae lait uapred eb rel fale ilaganje nee potpuno "ic ‘boil mjedno Od nil Bio "by, dota, neracumno pretponavit da econo tho maja potceradosaer Roe fava upravo na} ‘Ronje vakno sa rtumevanje nae All aie iaganie more oe mogutn vie jn; dilodne fatomaako sh ee, mnogo tran petnosno igi ef sa)» populrnen sean tom ciju, ovde éemo indvojeno razmotrtt tt najvadnija azpekts nuke, De 6 oeovno rasgrangene tmnedu nauke th Graph Shika vannautae dektnst ilo Ao ibe ita, pee emo frre semen lt ona EShsutudene principe il metodolatke ponte natene dino Servis ed fib tal oklnet Pose tog, save ana “Ssnosk stanovite, to Jot pokssaGemo da nau araeena Sain hae i pen dvr Kr a Sd: much cemo, psa stole. Manav to em pose imo fa nauk na dela poste lere ojine ti taco {Stvom stn soe stoi pont ste prema ono Suri principle | anal pxtupna elton we sine “Siutnom ntrlivanj i rasta koje fom kame nave na ral dng laganje bier o princi ei newest dra KONSTITUTIVNI PRINCIPL NAUCNE DELATNOSTL Kad govorimo o nau i prirodi nautnog saznanja sa epstemo- Totikog etanovists, to jert kad hoSemo da definiiemo naules pomoca fjenih Konsttudivnl principe, nipeste ie modemo ett w to Aeskriptivno} i, eo to" obiéno ade, naturalstieko} Fava‘Upravo zhog toga slo Je naf zadatak da odredimo u femu se naugna Aamost estou evome Fazmatrenja moramo pot od optimalnih Inogenost! ove elatnost. Ti, drugie retima, prt tom pre svega ‘oramo abratlt padnju na idesine vrednost koje nauk teli da ‘ctvart, odnosno na normativne standarde koji regulibu nauén hutacat uoplte, « ne toliko na to lak Pojedine nauke prilagoda- Vai svoje nesfolanja ovim standardime, dnosno da Ti ¥ w kom Neben,pojedine nauke wapevafuda-oxtvare pomenute vrednost Sted Konstitutivnim peineipima iii metodolobkim postuatima na Ee dcintnost Koji v ist tah, predstavljau najpodesnie keiteri- Same a1 rergronieenje meds nauke sin drugih oblika vennauéne antnost najvaumije mestozauzimaju slededprinepi: objekttonant, Dowsdmovt, precisnoet apitost | sstematiénos') Mada se ovi prin- Ep uaajamno prepien, podezavaju i dopunjavaju, tako da obrazuju Sena jedinotvenunorinateyn strokturu, nema nikakve sumnje da Snlne stoje w stiogo dedulktivnom ednosu jedni prema. drugime UF daljom lelaganju, raemotremo.redom sve navedene principe Dnnutne delotostt | ukazaGemo kako na njihovemedusobne veze {ako i na neke druge principe Koji a's nilma implicitno sadrbani [Ali najpre nekoliko sedi 0 pri ovih principa, Da ne bi bilo zabune, treba odmah naglasiti da navedeni prinepl nautne delat fost nisu nepromentjvi u_apoolutnom smisiu, li bar ne onom ‘isu kome, na primes, Kasomo da logicka pravila vade bez ob- ‘Ere na vreme i mestornjihow sadrZa, obim | vabnost umnogom {alovijavaju spectiene okolnasttfstorskog razvoja pojedinih. ma Uke A paito ove principe nikako ne mofemo svest na jedan jedint prinelp, sasvim je razumijivo zasio s vremena na vreme nastaju rorteneprepirke ol toga da lt neka porebna nauk, na primer ‘orija koje vee po ped! evoih nestojanja ne mose da zadovolt ‘anteyopstest zasluuje maziv”auke il jo} ov0 pravo treba “ekratith U favesnom smistu mobo se, moBda, 8 pravor reel da ko Nitutivni prinept nauéne delatnast nisu nia drugo nego previls 7 hm popun, a x nso dyke nena 0 ani pin: Bema Sion Mad Second edition (Clendon ik the Fete ‘Beta pm — tie Ue incon, telat vst Merbert E55, Phe sient? outiooe Natural ahd Marana u Herbert Feit gf btnyBrodhee (ede), Headigy ty the Phifwophy of Science [fey Works Applcton-Centnry-Crot, ine, 1059), pp. 10-— 14, Hentyke SiStlucrs The esch of Seence (Toronto: University of Toronto Pre Ty og Kae Pg Phe Lowy of ete coos onveneije’, isto onako kno Sto pravila Saba ili pravila neke aruge nusivene delatnosth imaju laraito.konveneionalno znatenje. All fri tom ne teeba iagubiti fe vida da ove principe, buducl da utvr~ ‘8uju ono to je bio za jednu odredenu vrstu delatnost, ne mofemo tenia po vo poste onsitatival peinelp nauéne delatnost, u van, propisaj sta spada w nauk, a ftaoftaje van njene putanjo, ‘rake promena tih prineipa nelzbeano povlai za sobom 1 pomeranje franca one gblstt koju pomoéa njih. pokulavamo da, obeletimo ‘Objektionost naunog soznanje. U normativno) strakturi nate ‘ovaj prineip sausima edno od sredinih mesta; w nek ruku, on predstavija datao pravilo nauéne delatnost. Kao Sto woe samo nje- ovo ime kaie, ovaj Brinelp podrastimeva ds je naueno.saznanje {iseno svih lesih | kulturnn predrasuda 4 da Je, utolo, nepei~ Strasno | univerzalno. Alt to Je suno njegov najopab | najnecdre— ‘oni okvit, Kojl nas ovde ne mote zadovoljitlU stvan, u svom ‘najdubijem {najprectnijem snaten)u, ova) prncip sadra zahtev 2a intersabjektivaie. proveravanjem evih nauealh ‘skaza, hipoteza t teorija fv ako se tak mose Tee, sankelonile pravlo permanenine Ieontote'u nage On aaglatava da nautno saznanje mogu provettt pomoeu posinatranja | eksperimenats sv on! Ko} su zaintoresovani raspolaéu prethodnom spremom I, u veri stim, da u navel niko ne ‘mote bits presen da iaraz\ svoju suranju w osnovanost postignutih Feultata, Prema tome, kad kazemo da je naueno siznanje abjeke tivno po karakteru, ml tyrdimo da je navies javna svar, © ne Bri vat preduzece Sada je to implisitno eadréano w prethodnim odredbame, ovde mara lanitito upogorti na dve svar. Pre svega, treba reel da Princip. objektivacsti nauenog eaznanja ukljueaje u sebe. princlp Crske neutratnor nauk, Mange it vise Jasno, ova) posledn} pod= ‘aumeva sede: da asuka nije u stanju da zadovljt nae morsine Poclonaine potrebe i, naroéte, da nauka wopste ne ide 2a tim dural fa je dobro | vredno, odnesno Sa bi, nabuprot onome Sto Jeste, tebalo de bude. Po svojo} rived, to jest upravo zhog toga Xo jo inlersubjeltivne proveravanje neophodan uslov njenog oP- tana 1 napreta, navka ne preporaguje 1 ne osuduje mista, vee amo obavedtava @ tome kako stvarl ste) Prema jednom feraca eet R Popper, op. et. pp §8 — 66, Slino Felix Kaufmann, qesidsiony ofthe Sota Scionoes (ew York: Oxford University res, sino 28 1) Toko & Morris R, Cahon and Rnest Nagel, Am Inraduction to Logie and Scentfie Method (New Yorke Heteourt. Brace ad Coy 1800, pfon"Henrye Mesibers, on. ey pp 30oj Je veo Ansi Poenkare!), nauéno saznanje je ierafeno u indi- Keativnom, # ae u zspovednom natin il, kako se to danas obiéno Kate, nauéni retnik. ne sad vrednosne predikate. Posto prin ‘tithe neutralnast uvoal dalekecezna ogranitenja u druitvene na Ue, sta je svojevremeno teazvalo mnogobrojne nesporazume ws vezi Sikarakterom 1 zadaclma vin naka, ova! metodoloSklpostulat tmoramo oplimije razmotsiti & posebnom odo. ruge strane, prineip objektivnost. nauénog saznanje krije 1s aebi I Jedno drugo, ne manje vaano pravlo, koje mosemo formu= Tisai na ova) natin: da Je nau snananje hipteti&ko pe karakteru Ut drugim retima, da w euch nema Konatwih.refonja). Lako Je trill ako ove poslednje pravilo modemo favest iz principa nau fhe objektivnosti Ako, naime, nauéno saznanje pretpestavlja inter Subjektivno proveravanje (@to, razume te, ne treba sbvalll ‘ako Kao da u nate sve iskare rivarno moramo sialno proverevati, vee Sumo da nijedan nauéniisken u naelu ne mote bil l2uzet od DVO, Dravia), onda, oigledno, moramo prikvatizakljucak da je nauena REinimoet jedan proces Kome nema kraja, Srako nauéno otk Je privrement, nelaverno { problematién, jer uvek mode bili obesne Jeno, prevanidenn t zamenjeno nekim ‘ovim resenjem. Nije bez Tevloge w vige mahova teteno da je navkn posebna via duhovne elatiosts koje, sabvaljuus metodoloskom postulatu objektivnos Sama sebe iopraviiy 40 Jost vasttim sredstwima obezbeduje sve polpunije priblzavanye isin Pousdanost nanénog sornanj. Za raz od svih drugih obiika saznanjs(nogotove od ssznanja koje se oslanja na ada azum), na- {tno stzganje mora biti powsdano, ao anact dau potwrdu osnova fost jednog ihaxa w navel moramo navest adekvatne razloge 1 kaze: Naravno, ovo ne madi da svi maven! iskuz,hipoteze | te ‘he poseduju pudjednak stepen povadanost. Naprotly, stepen po- Ivedenast pojedinih naunih hipoteza 1 teorJe mode bth vo eaz~ Tit, ako day dole ta Jeno} strat imamo take nauene hipoteze 4 koje raspolatemo imposantnim brojem besprekornih Togiekih iskustvenih dokaoa, na drugo) strani imamo mauéne hipoteze Kod Kojih fe doksont materjal vrlo tur il nedovoljno proveren. Ai, valkom siataju, nauéno saznanje mora. zadovolitizahteV pours fost, to Jeet privatanje Jedne naséne hipoteze Il teorije mora bits ‘braslofena na oimove ttrdenih Cnjenice U skladu stim, potrebno Je naglasit da prinlp povrdanosti nauénog Samana nemo mikakve 3) Kako navadi Mehibers, op. ep. 2 9) Rt Re Popper, ope, pp. 278 26 ‘vere sa subjektivnim fsiustvom i osedanjem lavesnosti: ubedanie Womovanost nekog naunog istaza, ma kolo bilo intenatvho, mile Ui stanju da dolate nists, Stavise, moglo bl ge reel da princip o- latlanosti naunog tazmanja uopste ne upucuje na subjektivnd ube~ ‘eng jer mbiogt haunt iskazt‘mogw bit pousdanl u vrlo Wsokom ‘pens, ako je nthova psholaska uverlivest neznatna Stedutim, prineip pourdanosti nasénog, saznanja.padleze Jed ‘nom matejnom ogranigenju; njegov najvadnii dopunsii korektiv Je Princip smelowtif origitalnart u mawel). ‘Po Sto nauka ne trp Drolzvolin i neesnovano damlljanje, vot uvek zahteva obrazlodenje fanetih shvatanj, mipasto ne treba pobrkati s kultom slepe priv ¥enostGinjenieams. Ono fo nauény delatnost bitno odvaja of svih fragih obika duhovae delatnoeti nije samo vota pouzdanast jenih fezultate neko i veéa smelest u postavjajunovih, originalnih & Galekovetnih hipotesa {teorija: Jedno nautno lkrize Kaje Je o- {izdano u visokom stepems, all koje malo il nlmalo ne unapredaje hhefe stznanje o-svetu ikustvenih pojava, moze biti savin bean ajno, kao fo, isto tako, neko drugo nautno olkriée koje otvara plodne teorjske perspekiive moe bit! noobitno znatajno, upskos Tome slo u potwedu njegove ‘omovanostt ne mo2emo "navest ne sumnive dokaze. kakvor odnosu stojt prineip pourdanosti prema prineipa ‘objektivnostt neutnog saznanja, jasno je vet po seb. Da bi, nsime, Sedan nauéni iskar uopite mogao biti prihvaten kao poudan, me ‘Sphodno je da on prethodna radovoltzabtev objektionost Jer ono to nagelno ne maze bil provereno, bilo neposredno, prostim suo~ avanjem 3 iskustvenim podacims, bilo postedao, preko kh dah kljs koji sie njogalaveden, 2a naulu Je ber interesa: take isa, otigledno, nikako ne mora biti nt patwedent Precisnost nauénog seznanja- Ova} prinelp stoi u noposredno} ‘veri s obs prethodna prinelpa i da tako Kesemo, predatavja bitan Uslow mihovog ostvarenja: sto je jedno nauéno’otkige preciznije Formulisan, to je lakie proverit niegova ornovanost i prema tome, ‘tepen njegove potvrdenost bide vel, obratno, Ho je edna na no olkrice manje preciano fzraeno, to je tie predizels njeqovo Iskustveno proveravanje,* ono mara oatat velo nepouedano. Uzet 7 vor oanose stot ova) princp prepa soko rasprostranie= oj tral einige nauc, kno fem drag’ nckljenum pate: ‘ida nj tans ‘aabte st wnapradenjem’ sautnog seananja, oir ron Hoter Merton sPritiee in Seceniife Durcvers" 8 Chapier Erie docioagy of Scent american Sacotogtat Review, Val 222 8 {ecomber 10h) pp 65 8 eo EKA pyBLioTe™ Sees eee1a sche, prinip pousdanort nautnog sznania malate strogost Shulivau adredvanju enatena pojedinh posmova | poimevnih orstrukejefeaheva dstednetprlicom aifhove upotrebew nave Enum raupeivljnju, Bee obra ato da Jeu pltanga hvaltativno feagranitenje modu pofava il uvedivange kvanttatonihreaiea T ejinovor ipeljavanus pojmovt kof omatavaju ove poleve to- Taji bil ta ooredonyf netrvesnst pogledy atina ninove Tiousebe evedena ‘ne namanfumoyuenu mtu AU ovde tr oo That dodal da saniey 22 precanoie, uprker tome Hoe alegovo {Beso u nosaliyno) strvktortnauke lovanredno zhao, nema Solu Karate). Kako {do kaje mere moomo Ku peers ‘om prinipa, sis od privode problema Koji nas intresle ‘Opto nsnénog sachanj JS od hath vremen ufo rots krugovins je Broo rasprostranjeno mujenje da nautma ‘Edutnost pre wvoga keraicrie Inercovanje ta ope svsstva 1 ‘Mose toned lokuatvenihpoava, a ne tterenvanje pled ‘SSene pojve u njihovo)jedintveno) 1 neponovifivo) onfiguracl oto Je ovo shvatanje dabeko woreeno u ponent irugovima bole se Vid po tome Ho taal feto odo suprottajju moe XT stor a-cenovna rash lamedu nauke {nore aalaze fart tmenasaanja da se opie ono so se dogedlo nx eam ‘Biedenom meta joo edfedenom tremula, {nastajange da Sarde opt ring pomota hojin Je moguena obj ato 5 pledinepojave nob ii'y najednn bro sugars udrusene neki drogim pojavama". Ne upuiejul we ovde w dre tazma- teanje enovanced,suprotssvjanja nauk | ior, napomentm trgred Ger je ib nareeto vadno aa drstvene nate) da peinep ‘plow haudnopstnande ne podranumera sanemantvante poe futni polsen, Eududl dae detaljno pomnavanje th pojava’ ani evar cletfne fedinstenem neponoigvas.ultrno stor kom" okvins neophodnaiskustvens podloga svi soellesiih topttavania ‘Aiavde moiamo tepltti malo bite wove pod kajina nauka teat dase poiblt Hela opitont. Da bl, name, nano seananfe toni dn radovall ahtev sts, to fest da i pinep ho ovde {inno namo, Koj naa traganfe a opin | nepromentivim chest’ med puja, aogao bi ostvaen, nauéne Ripoteze | 1) Gptimo lathe’ lesnje"owae eheatenf, mode oe nedl u radu soc ee ttle of Hoa Acie rier Pie ad BEd ly sao he tn aenny of sence ew Wat Mondseseestssecits ine, 1B, pp om Wo tworije otiglodno moraju pribett apetrakeij to jest uproiéavanyu t SSematizovanju iskustvenih podstake, sto znaéi da one ne mogu Sbjasnltt pojave na koje se odnose w'celin, ve6 samo delimieno- ao fo se vidi, prineip opttott nautnog sazmanja.sadrdi w sebl Jedan drugi prinip, prineip anellikog prilazenja stoarnostl, Ako memo u ober oval pasledngt prise, onda Tako modem ott {Tom se naweno objasnjenje sso}, odnosno zaito nauk nije W Sanju da zahvett pojave wavim njihovim espektima 1 odnosima, {et mora idvolit pojedine appekte 1 odnove iz lobenog zpleta a) anluth sepekate 1 odnosa T prowtit lh odvojeno, Razlog je vrlo prost sumo vahvaljujueh tome Sto sloBene pojave mode dx rastavt Ee njthove prostje elemente, nauka uspeva. da razgrani) ono #0 Je zafednigho,trajno Lnepromenljiv od onoga Sto Je mange st vide Siugajne,onobeno i neulvetlive, ‘Soc tie ednosa iameds principa opétost 1 ostalih konstitue tivnin principa nautne delatnom, svar tol ovako, Potto nautne hipoteze i teovije, mada stdrie_apstrakine formule i, uw onim ‘blastima koje su dostigle nayidi stupan} razvola, matematie j= nating, w krejnjo} lt treba da objasne pojedinatne dogadaje, fsevim je Janno. da se prineip opitosit | prinelp objektivnosts nau nog taznanja weajamno dopunjavaju 1 podrlavaju, Ist fe sluta) + {poetedu odnora iamedu omis drugih zabteva, mada, doduse, webs elena da prinep opstost | princip preclznast naunog saznanja Postavijaju donekle opretne fahteve, tako da preterano naglala~ Vanje vaznortijednog od njth mose da ugroai zadovolienle onog {Wnduje otmovanost sik drusthhipoteaaskajma sone pve Po- ‘ecane. Uontaiom, treba Ina na mit da Je satemaih eaznanje Tnogo plodnje od nesstemetsog. Ne same og toga Ho sxtemat- ta cbrada predupreduje nedoslednost, vod pre avepeobog tote i, sahvalfujul dedutivaom saz) impleteo satan pee Doctavksitematsko povesivanjeneutnihRiptesaomogetale Droirenje postojeeegsucnanja won) Mois R Coben, op ets BR, Moris R. Coben and Henest a Da ne i bilo nepotrebnih nesporazuma, ne ovom mestu valia podutitt na to da lnloent prineipl nautne deintnosti w potpunost, ate samo 2a tloavana Est nauk, so zna8h da nasa defini Ubuhvata samo’ nastojanje da se dade do racionalnog. ssznanja ¢ ‘varnosts koja nas okusuje. Ono slo svakodnevnom Fazgovord, fazivamo primenjenom naukom (a 8a spadaj, na primer, tenis, ‘medicina i ekonomsko planiranje), ostaje van okvira prediozene fefincije, Da Il Je ovo ogranitenje opravdano 1 korisno, moze ditt porno, Ali malo je verovatno da bi de!aljo ZalaZenje u esobenostt Primenjenih nauka moglo da Unapredi nase razumevanje.prirode hauinog stenanja U najboljem siutsjs, ovo moze bil znaeajno ‘amo prilikom lpitivanja drustvene uloge nauke. SOCIOLOSKI ASPERT KAUKE [Nesavlano od epistemolotiih rszmatranja, mada na neki naéln 1 veri s pomenuitim Ionsitutivnim principima, nauleu mozemo po- ‘matrali sa socloloskog stanovisa. U ovom odeljku zadréacemo re ‘malo duze ne nekim najvaznijim pojedinostima koje stoje ia naziva ‘osolosktaupekt nuke". Kao fo je vee u uvodu reteno, nas ode pre evega interesuje adn famed to. jest. splet Imnogortrakih vera ismedu nauéne delatnatltrazicitindrustventh nila, a.ne sistem idealnih wnednasti koje naula tei da ostvar Dodie, ovo odvajanje sociolofkog od epistemolotkog natina. pri- ldenja’ ne motemo sprovest do kraje, fer ulogu, razvo) 1 stepen ‘ica nauke u draftyw otgledno mnogom odvedaj njentstvarat Fezultal ily laemje, ene poteneljainemoguenost. U_ svakom Suaju, treba naglastt'da ova) posledni, ali sve donedavna rela tuvno zapastaljeni ao gledanja obesbedaje mnogo sre | potpunlje razumevenje nauke 1 nauéne delatnosti nego isto epistemolodki ris. 'U sociolotko} perspektvi, auka je pre svoga i ianad vous! isdn organizovana drastvena delatnosi iit drug reéina, poscbna} ‘vesta mifljenja | panatanja koje ima bitno druftveno obelej, koja | Je-manie il vile evrsio. povezana + mnogimn drugim drustveni| delatnostima, 1 koja iaziva faveene drustvene posiedice, U jednom| ‘om nimalo nevaznom vida naka eda, pelo vise nego sku duvernll obavettenao stvarnost ily tani, nauéno saznanje nie samo odredena vista jaznanja koje Zadovojava odredene metodo Toske postulate. NeJlace receno, nauka Je jedna drustvene delat- ost koja so odvija i apecifignom aruvenom konteksts. T pots 25tamed pofedinih arustava postoje welike rite, kako u podted HERG, R tints hoje winjina_preoviaduja tako 1 4 poate ‘ultuenl si adralvere podele reds; Wapne srukture # ultvene Fate Oo mane vide povoljno tie na obese po See nih delanosl koja njhovt Canoe! usta Jen oreiatnst mote bt na seni ane 1 Facto see pen ostvarena u ranitim tipovima drs Jedan od prvih koji je nasistematski natin prso prowtavanyu deutvane pe Se eusniara ansTleue grata Trayek Wo pepe ick aailjuel do Koj Jeon dole, mada sstavn A hor shvatanja koje drustvenim odnosima protvodnie REREMQhs 8 cblasnjnie sik drustveny | ultarnit manifela- EIST wwopevina, predetajaunafopStiterljentaciont program Jedne S35 ee novel zaeiene ols ruven naa, porate pod Imenom pocistogi ake" oto Bo Pos ake pemdvanje-arubtvene prirode, organizacje | uloge nauke Kate je potpano 1 manje pouedano nego poenavanje neath ang tapekate mote se u velo) mertobjasnit ane Sto je Mark sree hratanje, bat keo ina mnogim drugim podria drustventh wen altds'je Marks otvorio nove perspektive, polarizovalostavove: ss so Repunom ertiom petvatanu soll potpuno fae: IENEIe' Rodavanje, Marksovih zakljueaka. S jedne strane, Kod ‘Shosth aarsovin sledbenia je preoviadao izrzit dogma du ultienosts rao sv ravi enicl, mnogi Markoov! sledbenielslepo Prmtjape ell svora utelja u najboljem slutaju,navode nove ao ef wdudlprotveling odabrani, samo prividno potvrdajy inoanost Hanh sutoka. Ovo naroso wt a ene Mariaove Seisams fof su pros kro sumormu Skolu Staljinove.shola~ Ming’ ne za one Koll su ostall verntdijalektigkory | revolulo- firnom dunu Afarkeovog natina milena. 'S deuge stra, kod mnogih Markzovih protivnika je preove dato kesnje skopitko nastrojerje: esto da poka kako moZemo Ty a wupsene Bagaowx svotani @ nae met dae og ee eae aah ea ge at Me | Fg ee ate tng Sl pte sno (Bm a a eer ee etic sie uporravaernatd Bbes te Sology of Stee Sea ae esta Benue eer Yoeaie Boks Ts see 26 proveriti, poboljiat 4 deimitno profit it zmenith Marksovo sta~ Fovidte na osnovu novihiskustverih podstaka, ont se xadoveljavalu Time si Kategori coporavaju‘vrednost Marksovih oflriéa iy u ‘lagu fim, malo vode taunt o moguénstt 1 korisnasti dubljeg fectoleskog, prouéavanja nauke 4 neuitne delatnost. U takvo situ: Si, koja Je tok poslednjin godina potela dase menja nabolje™, ‘Rama se ostaje nia drugo nego da zajedno = mnogim drugima, potrasimo jedno srednje resenje aleko bi nas odvelo kad bitmo hteli da. detalino izlotimo Markeovo shvatanje odnoss tamed dmistvenog bles | drusivene vest, {zata” demo odmahpokneats ako. se- mode. protumagit | Galje razvitl Markwovo stanoviste © ovom pitany Delimign zbog toga Sto je nauéno proutavanje Kulture tra- ‘icije prestorakih | isorijskin drustava sve donedavna bilo opte- feGeno'einocentrithim predrasudama, a delimiéno 1 zbog nerazt Inevanja privode nauénog metoda # cpistemolash osnova naune fllatooeth u kragu aioe javnost Je duboko ukorenjeno milenje ide Je nauka nedio spectiéne moderne, nefto Ho nikad I nigde dr fe nije postojalo, Al mada treba priznatl da moderna nauka, dol fa, u mnogo gem predstavja neito Jedinstven, celovito | Lauzetno, ida mi w Jednom prethodnom tipa drustva ugled nauke nije bio {nko weak ao Sto Jo to sua} v savremenom industrjskom dru Hsu, navedeno shvatanje tho inode cn fdr oziljljy Sritku Posto nauka nije nilta drugo nego. ajvilstupan} manifestacljé feng opite Uudske sposobnost! koja ee sastojiu keitiekom isitl Yanju stvarnosti koja nas oleae, moze se bez ustrutavanin reel fa Je nek obi naiéne delatnast! postojao w evim drustvlma bez fauseti, da emedu Uh embrionalnin obika nauke 1 ovog najraze wijenijeg 28 Koji danas znamo postoll samo graduaina rasiika 1, to Je navotito vane, da paslednj tr ll éetir hiljade godina svedot ® stalnorn | postepenom razvoju nauke od nih obika ka sve vim, Ser, kn u pogteds mnogih drugih kulturnih tekovina, ni ovde nema Tadikalnih skokva: moderna naka je prolzved dugog procesaisto- iskog razvoa koji je doduse, Kata tsao brie, 2 katkad sporiie, Kthad civenin,katkad 2aobilazalm putevima, all koi je, upe= "9 Neve zatuga x4 to Ima vet pomensta kndga Bernerde Bay ‘pers, hutnoe tnd the Socal Order (cigacoe ly he roe Prey 18, Sloe fea soto pono Wah bee Maen, See St Thon and Sacel Siracture, Reload ena ‘edition (Glen akos mnogim pobotnim rukavelma, wwek zadrdavao Jedno jedinstveno orto"). veg mnogobrojnim drustvenim iniocime Ko)l utigu na rasvo} aul is tng, # hopin je Fazvo} nauke najteinje powezan, it aa gee wcike grape: kulture vrednoat | drufivene sea Sealey uluurnimn ‘rednostima podrazumevamo Konstlutivne ture, roe eudtvene organiza i, kako ee 10 abléno Kae, skup principe (dcalik zahieva | normatienih standarda pomoéw koji Laveen eee je ponafanje svoj Canova, odnosno ebava: naive drustvo func probleme ko se postavljaju w vests Ljudskom pri- ae Pas acposredno datim okolnostima Ijudske exzistenie. Fann aeaetecha resi da ajvadnie Kulture vrednost, 28)- eer pas po tome Sto na njih najedee naazimo w kulturno} tra~ Teal getiplen 1 aevsementh drustave, pada Jednakost,sloboda, soe racionalizam, progres, materijlno blagostanje {tome cee Poa arustwenim stguiturama podrazomevamo niz mange il kno. Postal at relativno trajle druitvenih oblika koji, ada seen eklags s ulturnim vrednostima, ne proiage nepostedno sem aot rimece najeaznijih drustvenih strut treba pome- 2 niin Sven podelu rade, dradivenu slojevitst { druitvens or mat abjer Pesto aelad famed ovin dvelu ostovnih grupa drutve- sania lad nije potoun, Ho zach da vera shiku otvaraih ain amin odnost kad ne. moze dobiti prostim ispitivanjem SEituean vrednosti koje jedao drustvo sankeionife, vel, posta eater da famed nih dode do sukoba. Ovo ée'biti slut} po- rater kad ola lturne tradi Hk pojedilh druitventh Beto oe acattupe ‘eke znagajje promene, mada Je, razume 8, Sele ogutsm 4 slueaju realivne drustrene nepokretnost tea onog Sto Je napred re8eno u odeljks 0 konstiutivnian prineisins naitne delatost juno proizszi da nauka mote wspeino eines Pezamo pod odeegenim arustvenim wslovima 2, durin ere ri je bilan slow navénog hapretka podudarnost i senost Poem oe nih ulturnih, veednostt na Kojima jedno drut, po- amet goninin ciljeva hole maaka teti da ostvarl, U tom povieda Be gee tbno to da jedno.drastvo sankionise praksu Kite rare naa prema svimn pojavama biize | dalje judske sredine |, Seo ee, a ono Poustice duh slobodne utkmice u najtaztc a al sm stn fie et, 8 gee Ri Re ee ae ca Nervcsonth Igorigt nave’, no mane,” tort pojedinsh awe di * itm oblastima druitvenog 2vots, # zahteva od solih danova ‘itn pultovanjenasedent obs vrovanj tina mijn ter obsita na to holko Konkretat oltums eblelmogu da Lad BSS eet’), ‘Posto tahtey sa Hotersubjektvnim proveravansm| ‘Min poutniskara,bipotesa 1 teorga spads grup, navadniih seodsusn postalata nuke teba te datamo ono Aruvo Roel {je prevayty raconaaiekern aad tradicional odnesom fra sivetnos sbesbeduje esphode tslove en nesmetan azo} Frauke, foe fo; mada nest mano) mec, val (2a nz érogh ule Termih wreanost koje neposredno th ponredno lace easay nor- trative siruktue nauker I posto ospovne kulture vrednests koje Ri'neltinje povezane notmativnim randardima nautne dla Tol nikad ne mogu bik eutvorene w potpunet, vet sumo wma jem il veGem stopen, pottebno je nals da svako dust, bez ‘hata na toda fe malo i prmtivns ik veiko 1 etviizoveno", per provilu obecbeduje sina elativnapoveljne it reativno ep Nalgeanikadapaslutn ideale i popuno nepodnosiive uslove ‘Bio wigs odnoen tamed nauke't omenuth drustvenih seu wre sfuaea ije nog des; hao Tu preifodanm sua, {Shae je ne samy o mange Hs vise povljnim sslovima za raze} fsuke, Po'svem Bio dasad znamo, messmo pretpstavti da napres {Ete nau’ wmogom zavis od toga Kaito Jo resvjen | rangranay Stem drastvene pode rade, Rolie otgoren Kanal drstvene pokrcaytost ts fect kav moguénost pra jedno drstve svoj Ennovima de prcurmu one drulfvene ule za hoje st naspos Sar noend, he] meri postjeeloblie druftwene organaaco" Ghatave autonomijy pojedinih ruttventh rapa grana drutvene ‘Shon fe ue Je main en pga Sint edluge'v fe kako &= obavjot posedineradnje ole spd STTSEE deaSnene elmo hojo) westap U jtnom Sr mage le hat ie ae ade ats eicean tet nc a mea et ent aren” Ee Gaaigu siteascage Seviags ata Seremban aca pees Se ee gee Hae eee ee lie aeie aocooike snaine mike: Vid Bere ova gebene da preteteris Ooh Sven onsen raametroniu rash Ces er ars tea haan | Tale Bars ZS eee aaa ae 20Siva ome Je podela rada relativne nerazvijena malo je tagleda 42a nauk, koje pretpostavlja.visok.stupan} specijalzacje, moze Kerenuti napeed. Ito Tako, w jednom druitvu koje je zatvoreno fu kkome je, prema tome, obi dubtvene pokretjivost!relativno nizak feako je tkivati da ge se wioge nautnika, peinvatith najsposobnift poledincl Najead, jedno deustvo t! ome politike Vlast Kontrtise Ere drustvene delanost, {to na ta) natin Slo grubo veeda sve pro- Ieslonaine kritersjume 24 ajhovo vrSenje, nije nimalo pogodna sre- Gina za slobodno nautno istaBivanje; Stavse, treba reeh daw take ‘um druites razvo} nauk mote Dit oseino’ugrozen. "all to ie somo jedna, doduie velo. vatna, strana socioloike perspektive, Nase rasmatranje ednose lemedu nauke | druitva bilo Brinepotpune 1 jednortrano ako bismo se ograniell samo na iden- kovanje.najvsinsih. drustventh einlaca Koji uly na razvo) hauke. U svar ovaj edos Je bitno funketonalan po Karaktera, Ho znati da noule, mada wslovljena odredenim drustvenim okol- ‘ostima, povratna utlze na to Ioto drusivo w éijem okrlju nastaje time Ho snabdevadruttve,pouzdanim cbavestenjima od. trajne rednoti, nasien monjs njeyove pojedine elemente i, krsjno} Iie hit ubraava proces druitvene racionalieacje™, Od renesanse nao- ‘amo utes) neue ma druitve fe porasteo do noverovatnih razmera, TMhie bee rosioge reseno da Je nauka jedna od najvazniji dinami= ‘rin sila drustvenog napretka, Stogs ovde treba reel nesto odrede= nije Lo druttvenim posledicama nauenih ofkrita Prva stvar na koju treba obratit paznju sastoll se w sledegem da Je utie} nauke na drustvo po pravilu posredan, a ne neposredan Th, drugim vedios, dase drakivene.posledice nauke. mnogo. vibe {speljavaly preko nekih erugih dvusiventh eimlaca nego kroz smu fheuthudelatnost edu tim posrednim dewtvenlm einiocima, 22+ Fealjujutl Kojima instrumentaina vrednost nauenog saznanja. po- Saje marotita vidliva, na prvo mesto dolazi primena nautaih ot Kids W tehnict 1 industrife Doveljno je pomenuti samo nekolko najpornatjihtekaltkinpronelazaka koji su nalli siroku primenu TTnajraiitjim obletime drustvenog fivote, kao ftom, a primer, Darna masing, dizel-motor, Gajgorov brojat,elektronsks ratunska, %) Ovo pogotowo vazi za prirodne nauke, Sta w tom pogledu mogu ae peace mt as a a argos een arr eee aie is Se Oe Ree cn’ pe Seer Ser ‘mating, rendgen i muklearni reaktor, da bi se uvidelo Koliko mo- ome industijeko druitvo duguje navel Tupravo zbog toga 80 je ‘nauka ty stanjt ds poboljéa meterijalne uslove Hivoia, to fest da ‘ivort velo efikasi aregetva za postsanje narazliciih drustventh ‘Gjeva,desto se misit da je moguenost 3, narotito, cbim praktiéne Drimene: nauealh otkeiée najvaznit pokagatel) stanje zreosti po- Jedi nauenih aiseipina ‘Druga stvar kolu treba pomenut, a koja nije nista manje vaina fod prethodne, stoi ww sledeéem: da nauk, pored toga Bo silno ecava Hudalor mot nad priredom 1 druftvom, u nagelu pomera U beskonstnost granice naleg pozavanja prirode { druitva, T ne Samo to, ogo vise ltanogo dblje nego Sto se obiéno ais, naka ‘ilce na menjanje nasledenth shvatanja i verovanja, tako da pred Slavia najeftkauje zautitne sredstvo protiw mitolatke 1 ideootke Imistikacie nate prirodne 1 drustvene srodine!). Time ¥o pros roje maf horizontic vision 1-prostory }sfvara._Jednu-w mnogo ‘emu potpuniju f povadanijaslikusveta od onc ‘koju modemo slrpiti na omova svakadnevnog iskustva, nauka zadovoljava nau Iniclektuslnu tadomnalost na mnogo adekvetnij natin i § mnogo ‘ibe uspeha nego bilo koja druga vista duhovne delatnost. A posto hhauéno suananje, poned spoljanje ill instrumentlne vrednot, ima Tnutrainju il kognitiena vrednost, treba naglasiti da drufivene postedice nauénih oticice podjednake duboko zadieu Kako u oblast Ethovne tako 1 oblast materijaine hulture. Rezume se, Karakter {obim ovih uicaja uo slutaja revit od toga Kaka Je mebanizam Gruityene Kontrole, to jest kolo vladajutl slo) w Jednom odred fom fipa druftvene organizacije nestot da podstakne, speed i “usted! razvo) nauke i nekom odredenom praveu- "To bi u naileacin ertame, bilo ono majvsénie Sto treba Imatt nna uu kad Je tet 0 tocoloskom aspektu nauke. Tz neito drukeier Ula, na nek pitanja koja su ovde samo uzgred dodirmuta vraticemo ‘Se malo kasnije u odeljen porweésnom razmetvanju problema vred- host drudtvenin naukama, NAUCNE METOD 1 METODI NAUCNOG ISTRAZIVANIA Dok se ranije obigno wimalo da Je rasmatranje metodolohog ‘aspekta nauke u osnovl istovetno # epistemolotkim raumatranjer P°Ga, prema tome, metodologija mautnog istrabivanje ima izraite 1 So ge tio nawene leritike ideloaje, idl Theador Geiger, To top We in snoguce i der Benen aanformalno-logith!"karakter, u nove vreme Je najzad_ preovladalo aera a otodalotko | eplstemolaiko stanovite zahvsta 732~ Meets cite mauke da fru vel» tim, zadatak mmetodolgte da eit prove! anaiticks okvir | intradivatha prakeu jedne naulke treaty eerognt nauk). Ne ovorn testa ne mofemo proveravati Mus sto dtio do ove promene i shvatanju 0 prirod, doma- Ej iaaaema metostoge nauanog ian et ale do Tie odvafanje:metodoloshog od episemoloskog stanovista umesno caesar tose tite umesnost{ korisnost odvojenog razia- 1 terete. TGoleskih | epistemolofkin problema nautne delatnost avis og Ho bi moglo biti sporno. All treba naga, jer se to ZOE quota vida da radialoo edvajanje metodolodkog od episte- Sidafoe stenoviia mote larval! isto ako ‘elke posledice kao 1 Shr edvajanje ovog poslednjeg od soeoloih razmatranja, toga vom adeliku tebe sto jaanie pokacai w kakevom odnosu stale Heugeucen! princi il metodoloBkt postulati nauke prema pole- ao valiant tcniekim postupeia Kojima se suai unas nom ietrativanu. "y tom liu predimo odmsh na ono Sto je navatnije. Osnovna reatiea meds epntemelolkog 1 metadoloskog stanovilla svod se, Uieato,’na slegege, Uonom prvom slucajuy to jest kad Je ret eNfomtiutivam prineipima nauene delatnost, nas intereule, Ha oeeattedt da postigne ly drugim retima, ml hoeemo de utwrdimo Takei ‘ne koji natin nauisie treba da pride svom pos. U ovom ‘dm sujet Jost kad je roto mctologjt nanos fstab ar etaerene Sta nauka posite na dell Tote, mi ho- [ei ouname ako tna oj natin nauenkstvarno prllagedave SeUje Gonadanjeidealnim eahievima.delatnostu Koj westvule Sa kabwos ie levanrednog tataja edvajanje metodoloakog od ep. Seotettog ua posmnatranja vidi se po tome sto Je tek zabvallu- sere tkotteed eetieko prouéavanfe anaitickih okvia § sta: Hele deatse pojediih nauka 4, porebno, pojedioth grupa soda aula usdigneto na stepen sstematake obrade Miu miada je rosie, med metadoloShog i epistemolosog stanovlite loko Unvatiiv, bilo Bi pogrebno zalljuiti da upoznava- Gye’ ws akeift padtarumevapotpuno zanemarivanjo njene eimai stukture’ Jedna od najvedinslabostimnogth metodo- ‘Onde ao pee syega mist na nauine Krugove. Ina loots venus tea jester metodo nating teagan spud aout et cesta osnovn neutedelatosts sialon Se pam coli | zat enw Penh 2 Joikih prirunika iz oblasti sociologije, drustvene psthologije # “ntropologijesastoli se upravo.u tome Sto je, nasuprot ranije uobie xjenom preterivanja w obrautom praveu, razmatranje epstemolo- ‘Sun conova nauene delatnosti svedeno 3 najmanju mera i Star vide, putpuno prenebregnto"). Medutim, Kad se jednom uvidl da Tanligti motodi + tehwlekl postupel koje nauka stvara isu nilta ‘Shugo nego eredetva, pomoéu kojih ons nastoji da. resi odredene {eorijake probleme, odmah posisje jasno da metodolosko 1 epsie~ rmolotko stanoviste, w stvarl, dopunjavaju jedno drugo. Jer Kako Di inate, bilo moguéno geeniti da hj ono So fe winjeno w procest ‘hautmog istrativanja i taénie, dal Je neki odredent postupal ‘eo nauénile primenjuje najpriiadnije sredstvo 2a postzanje onog. $Ho se htelo poste? Prema tome, uz sve dudno priznanje relative Samostalnostt metodoloskog tazmatranja, treba aaglastl da razma- ‘anje ove vise lina emisia amo u perspeltiel Konstitutivnih pein- ‘ipa nautne delat. 'G vest s prethodnim rangranigenjem, a 1 radi_preglednosti atjh Aalaganj, treba dodatt jedno natelno objatnjenje. Kad rsz~ fmatramo metodoloske (probleme jedne nuke I grupe srodnih ‘nauk, onda pre svoge upotrebljavamo izraz_ynauéal metod”. All Lprkos tome Sio Je eva) taraz tollko edomaéen, njegove znatenje Je nedovoljno odedeno, Sto je Joh gore, ova) naziv zavodl na po- {rela put; mofe se, naime, pomisit da je natin dolazenja do novih, ‘Reutnil suenanja jedan jedinstven, celovt i nedeljiv proces. U star, Dostojt bezbro} ramieitih metods sautnog latrazivanja, ali nijedan, eBay ie asa morn noun, ott cl, RSs hadhods tn Socer’ Resceren' ew Yor McGraw-Hill Book terns [BD foal Fe Lackecid tna More Rosenberg de), The Language of Pralshe Soleslrehatar I pat invokes i Becbsctany und bape? Fonent bin. Verlag fr lie nd Wirtchat, 152,108) claire Sel- "Sind Sahota, ort Beusch and Stagre W. Cac fesarah el ins in Socal Retatony, Revised "edition (New York: Henry." Molt ond Saichig Wtataar, Pevcinane Baie Verlag, 08) Zu roa ode nigkovssnstake preokupsctje ovih privenika, skijuiivo epistemolosa otal ety dn: Roaedge and Rogan Pach 10, Vredan, fe ie I oda rat deo sere raneusko wales ‘teu Soiooaje: "Georges ‘Curve fed) Trae de sctloge (Paris; ‘ross Universtsines de Prane, 1650, 1 PD. 1S)od ith ne zaslutuje da_bude izdvojen od drugih t uzdignut oo Dotasno postolje kao nauénl metod po prevashodstvu, Prema tome Sho ierez snautnt metod” uopéte Rotemo da zadetimo, moramo bit futiso# tim da njegova upoteeba mote bit! dvojaka.S jedne strane pod menor aunt metod” mode re razumetskup asnovaih poin- ipa koji odvedujuanaliigkt okvir Jedne nauke.zajedno sa svim Dosebnim letaaivatkim postupeima pomoéa kojih nauka nastoi ‘Se rel probleme koji te pred njupostavljju. To je ono znacenje je imamo na umu kad govorima o metodime pojedinih nauka, na primer o socilotkom metodu™. 8 druge strane, pod imenom Eni metod mabe se rarumeti sip Ronstitutivnih prinelpa Ko)! od Feduju pricodu nauke i formalna avojstva nautnog ssananja. To fo tno zhagenje koje imatno na um kad pokussvamo da vazgranitions ‘ui od svih drug oblika dunowne delatnost, Posto je ovo drugo agenjo, koko ‘agleda, mnogo teste w upotrebi, najbolie Je zadr~ {at ee samo na njemt, Ovo wtoliko presto Je W_prvor slutaju haufni melod™ najtetnje povezan = predmetom jedne aaulke | Po Dravilu nosh njeno Ime 'Da vidimo najpre 3a obuhveta analititli okvir jedne nauko + kako metodlogija ula u raxmatranje tog okvira. Ostavljajul po ‘rani sve Mo mode da izarove nepotrebne nesporazume, mosemo fe daw analitidt okvir Jedne nauke spada skup osnovnih teo- Uiskh pretportavk o prirods njenog predmeta 1a nang a ko} fe manje o tom predmetu mote pratt Mada noma mikakve Sumnje u to da sve nauke, w krajno} lini, plaze od izvesnih 2 Jednidkihteorsjskth pretpostavle o przodi sivarnost koja nas okru- Boje to tome kako ta stvarnost modemo samnath, treba re da le ‘edu pojedinih nauk postoje mnatajne raslike u pogledu bilo Trredwanje ovih pretpertavks. Jedns nauis potinje da se Kons foie kno poscbna grana mauéne delatnost, onda Red se ulkaze po- treba i inogutnost stvaranja Jednog possbnog. analitigkog oli, to Jeet lad nt ve moguenosti koje prvobitn okvir pruza lscrpene 2 perspektive daljeg strazivanja u tom okviru obeshrabrajuce. Kod fomih naka koje su dosti najvls stupan) arelost analiticks okvir fe vest, jsan | opsteprihvagen, tako da je obeabedena maksimalna ‘romulativnost sil Istrazivatkih napora engages Geel Vici he tits Mandl fo ee a ae Rone mines hee te eat aoe ara mana ade reno u Jedan od prvih i najpredih zadataka nauine metodologije je da ‘ove esnovne pretpostavike na kojima podiva samestalnost | nezavie ost jedne make w odnosu. prema drugim naulcama eksplietno postavis da pokade'w ito. catjem oblleu i da, utliko, utvrdt enteet nauénog posiva. U potetnim fazama razvoja svake nuke ine manje uw potonjim kritiéni sszdobijime, ova pitanja zauzimaju ‘ealno testo a metodolofkim rezmatraniima 1 posto u svim nae Kama be iauzetka 1 bet obsira na stepen nyihove zrelott poduda host lzmeda predmeta 1 inetoda provesvanjs nikad nije potpuna, Vee samo manje il vile domtgnuta, zadatak metodologie Jed nslttth! okvir podvrgue sltematscom krstickam lspitivanju 3 prema tosne,stalno podstige na njegovo dalje rarvianje | usavr~ Eivanje: Moda bi se moglo ree da anaéa) 4 valnost krititke wloge ‘elodbiogih razinatranja najvite mote da dode do izralaja upravo, ovo) oblast "F nepostedno} vesi s raematranjem osnovnih teoriskih pret~ postavld Jedne natke il geupe srodaih nauka stoi ono ose obiéno faniva nauénom.strategjom. Ova} vojaitko-poltiGkt izaz iol se poslednjih godina sve éesée upotrebljava w naunor retin uka- Raje na to da metodologija navtnog itrazivanje ime iaraito regu= vm funkiju, Polaze! od anja u home se jedna nauka mala, tna teba da ukade na najvadnie pravee i kojima treba usmerti ‘lati raevo} nauke ina najvadnija sredstva Koja na tom put treba Upotebit, Imada stieanje novin nauénih saznanja nije isto Sto t odenie rathih-operacia, treba edt da prilkom raematranja star {ch pltanja zateimanje keajnje Hberalnog stava kojt podjednako tsrdno preporuuje ave moguéne puteve, pravee | sredstve ne mote [it ed velike pomoé:. U star, ovde je vise nego lade drugde po- febno Ho rigoroanije odredit'qanowne athe ‘agpada | redosled pojedialhoperaeia, ‘Poaledajmn stda malo inlito w Gem se sast}tistrabivatki pox stupa, posebno, Sta fe 2ajednicko svim metodima nauénog istta- Hivenja. Najprostije reteno, metod je sredaivo 20 postizanje neko tlljr to Jest nie medusobno povenanih operaclia naroeito pedesenth {a outvarenie Jednog odredenog radatka. Po svojo) privodi, motod ‘ode itl mane it ise slosen i tol, mango il vite podesan 2 Trikovanje. All u svakom slutaju, njegov odnos prema ei kome Sug mora biti takay da, pod normatnim okolnostima, rizik pro- Inafajn bude Ho man}. U skladu s fim, metod nauénog istrativanya ‘odema definistt kao analitdl postupal Roji ima za ely da omo- uc relonje nekog teoriskog problema 1 ko, ukoliko zaintereso~ Fano lice pomnaje. natin njegove ‘primene, moss da dovede do » 38spehe, Mada od prtode predmeta na koje ih treba. primes 2a- iBBfnows konkretno wobleavane at metodknautnog italia ce oe i pllagaden! normativnim sandardima nauine de- aaaaara a acme nauenogittanvanja u nately fn0g0 sa gee meted uajewptcebljevame u_srakudnevnom rote Red svth metoda,navinog itativana.rsltujema njhovs poi srutaura of tehntiog_ posupka oll omogucue ithove Jeet team poled svanh ret sade iz ops Drax he Koja ods cem se anal postupak sus He se ea reas pone U tehrifkom poy, svakimetod aor eran: speck praviln ofa odeduju Kako na Kot acne oreesaplkonkretnom sluafu. Ao je mardi va. ati se Potnje motein aprovert ber obra na to da Ik tod ae eae aatva, Kontcenje zvesih istrumenats, 10 Jet SER Peete raniith od predmeta be holt metod tebe prime- 2a Pec nike instrumental opremt. Te togs Bt dalle Bro- ra ctanedan iti mtod mokemo primer pomota vie raiGtih ial pomtupaka, avian | pelagodavanje posh mctod cae Pepe nihovog provevania sada u red #0 ve Soe mes astm dclnoct Sto je jodna nauk vite rane, ra adeiaae wedi brojem tehnitksh postupaka 24 Primens sth rmctoda Se cenovu rsletih kriterijuma, sve metode nautnog Sera anism ramerstatl ta vie ast mating", Tako, Da p= Eh mane at opera od ih se nova primena sata er prmsznog wstetvanja motemo pode ha toelode nepoered- se nde pnrcdnoyprlsanja stvarnos: kod nh prvi, Pe aoe re taoh u pomatanju pod odsedenim uslvim kod! vib se sar citcon pretpostalja, irvogenfe net zakueaa, tra ee pro poomatranje, © drage strane, prema natn 00 Gerhart bceke © polavame koje ninw predimet neporednod po aon teat raenog traivanja mga hill melodt deduce Sata Pe nduhaivng rajuivan. © ete strane, prema fe whofe a iteativanfenjlnovprmeta dean do ards, mtode ee Oe tvanjaiotemo podelt ‘na moctode peikupjanja neat eoadstake | metode obrade Ik metode analiza pods, cera Re tame da je nila. primena moguena sao w po- JEMe, Reuemar odnosna grup srodth nauk ll pomecs oth Jedi, elavall probese #kojina se susretemo w svn nasa er iauzetka, metode nauénog istrativanja. motemo podelitt na fosovne | poacbne metode, All pofto nijedna od ovih podela ne Dredetalja kamen femeljac nadih daljin wzlaganja, nema. potrebe Base ovde optima zadréavamo na bilo Kojo od nih Ostajejedno drug, mnogo vane pltanje koje nipeto ne meine mimo kad Jefe 0 metodo sepa nauk Ov tim frei najeil rol metodeleishprisvnika ovo tans bio [igor tine monje reso, shake rebevaegavno sia pe {anja fe nef Bo aude femetc aiconainog shratanie melo Git aeutnor ttralivanja Pre. mogo fo. predemo. sama ‘itor, valine oe a tent mater nets) aint meted nae {Rng talon, Odah pada eal de met hoje ove amo ‘a unu zavaljje!hojina nawtno stnanje swe vse nape ‘ikovw snmu ate ta dbiow, ton no pote iy ako stomo,opravdavaja fnkeit, On predstaetaju seta pono, Eoin nae probleme mots seus ne sede Koa nam do thats dh oer 1 ponacia probicme, hej moa znacala 2a Tu. Mgdatn, na poeta svakog naehog iteabiania stat o> cm), ane meion. Neutno tnedivan, hao sake drug ta! vane te rales mtomo preset ok posto nam fo polo a hom da, ma ten nee stale ola pote mum see ‘octane intlctunineouagodmts,,poravimo’ problem aot ecitaag abn an edgvee! 8 cbm nn ovu holm, fed inci olsen itn ito je motedloso reatranje cared ‘Seno tm edn save send proenu nau ieivae Stadt uo stupa sve evi te. Za nema lator ‘pravis ojaadadsja kako Koj natin tebe ott iMpotavi’nautne probleme! De i tieba satus do metodo hiuthogisafivanje rourek. more eral po stant ipsvene roves wlova task! ovode do strani auth hips ‘sn tm, ogre sma penne ov od Kolin nae hipoteze i teorije mozemo proveriti? : ilo bi ino pretest ovde v piedinortia salto podetna faa a proens nautng intrazianja neo nie dot dune pe [Sf edbous salts Je unutrant meharisam ovo proses uve ‘Rbvlen elon tjasnvenat Sve treba rel je due kod ‘Stine Blom opaie lnm iran skonet de ovo plane, tao ‘Provan Polat po horton, tkljte eat toe 5) Od lavas fo metodolothos anatase ova okolnait, Jarno je po- eae Bt Wich Re bos of the Sloe nd he Haman, a NBdologije. Po njthovom misljenju, koje se posiva na guveno Kantovo, faalkovanje izmedu pitanja posella (quid fort) + pitanja vazenla (guid. juris?) postavljenje problema na holt istradivanje treba da ‘Sdgovorl predetavije jedan skvaralaGhi-akt Koji iti zahteva mith ‘moze bit podvegnut metodoloskom rasmatranju*,U okvira prvo- bitnog shvstansa, koe je metodologiju naunog isttafivanja w kra)- Dio lint avadilo na filogotija nauk, to Jest na poceban deo Togike {Kot ispituje epistemolotke canove 1 optimalne tlove nauéne de Tntnost, ovs) say je mogao” bit) rasumljiv |, donekle, opravdan Mange je rezumliivo | opeavdano, medutim, 8 1onipisekojt me- {odulosko tazmatranje prvenstveno veruju 2a ipltvanje analititah ‘okvira | istasivacke pratse pojedinih nauka polaze od uverenja da hatin postvljanjanavnih problema ne podleze alkakvim pravie Tima, da proces stvaranja nauénih hipoteze 1 teorja zavis iskljur {vo od Lene obdarenoet, proniljivast | umesaowt lotrazivata | da fe, prema tome, na sislematski natin ne mode reel nita odredeno potetnom stupaju u process nautnog istrasivanja. Jer sko meta ologijs nautnog istrazivanja stvarno treba da bude od pomot ‘nima koji se pripremaju da se Jednam posvete samostalnom istra- Hivathom posi uneko} adredeno} nautno} oblast, anda je u okra {ako zamiiljene metodologije, otigledno, preko potrebno objasnit pre samo to kako ‘aula ‘Te#ava svoje ‘probleme nego tt Kako ‘oZemo oflritl{ postaviti take probleme za Koje Je vredno trait bndgovarajués nautna redenja. Da je protienje metodolofkih.razmatranja uw ovom drugom raves mogueno sprovestt il, drugim retima, da je. moguena Civraiti Lzvesnapravila koiih se mors prideéavatt vali ona) Kol hoe da zapotne rn kakevo nauéno istranvanye, ne treba fn0g0 fokacivat, Uprkoe tome sto stvaraladki clement, dolsta, graf finogo vainija wlogu 1 posetno] nego u bilo koJo) Kasnijo). fac tradivanjy bilo bi pogteino takljust da Je ovde ave prepusteno Gud sla 5 slobodno} age! nadahnuca. U stvar, post nekolko frnovnis. provila koje odreduja kako mauiéno istrasivanje. tba apoteti) U najgrvbljim potezima, prvi stupan) & proeesu nauénog, aco tare a era ee, reer as SE EG ec athe eo SF en iea, Dian oe tears -spects (New York: Basic Books, inc., 1968), pp. IX — XXXIV. : Istrativanja obubvata trl medusobno povezane analiticke operacje 1) promalatenje.iavesne suaclje koja jeu sebi neadredena lf problematiéna, to jest otkrivenje invesmih tefkota w noko} nauéno} blast i to bilo tog toga Sto je unapred nejasno kakva je priroday esnh injenica koje treba objamiti, bul bog toga. aio ivesnd hovontheivene Einjeniceprotiveete. pastojetim teoriskim shvate hua Hl, najead, bog toga So Je nemogutno lzmlrth pojedine de Tove od koji ae portjece teorisko shatanje sastjt; 2) obraxloden}e potetnog pitanjay to jest navodenje aves rasloga ol polazyu Faso je vredno polenuti ovo pitanje | kakve Konsekvencje ima Sjegive rebenje bn nano ssznanje U colini; 13) pretvaranje pro- lematiéne stuacije u televantns fkticku ltuactu, to jest bllze fuivedivanje novih, dopunslih pitanja Koja treba da omogute odgo- Vora poteino pltanje,'u isi mah da tadovale rasloge 20g holt Je ono pubrenuto. Noravno, navedene analittke operselje treba Shwatiti samo kao prethodno logitko razjainjenje unutraSsjeg me- hheniema prvog stupnja u procesu nautnog istrafivanja, w okviru Syake pojedine nauke il grupe sradnih nauk, metodoladko razma- ranje ovh pitanja pretpostarija neposredno vezivanje 2 dostignuls nivo nauénog seznenye. ‘Kao sto se vidi, ipitivanse uslova Koji dovode do postavijanja ‘naugnih hipoteza{ teolja otvara isto tako plodne metodoloske per~ Spektive kao | tradictonalno ipitvanje uslove pod kojima nautne iipotece 1 teorije motemo proverit, All mada fe svega Blo Jo na pred seceno proialar da je natin postavljanje- problema na Kojt ‘ativange treba da odgovor! neophodan sastava deo mesodaloatje ‘nnuénog iseadivanja, ono Ho je dosad weinjeno na tom polu daleko “nostae za onim Ao bi trebalo weit. Stoga valja prizmat da isu Ske koji raspolatemo sased ne mofemo uopstit 1 usistematskom blu prenetina druge. I posed navedenih formalnih pravla, kao TYovesmh mange ll vite poonatih.tehnicko-zanatskih pojedinost lho lako motemo dodats tw ih (w a, na primer, spada upozore jena korisnoat prethodmih razgovora s lima Koja imaju veltko Drakiléno iskustvo oblast koja Je predmetIstraivanja, Hl uput- Sivo-u posleda raspodele vremena rad u bibliotcpored Tada {laboratorit ii-na terend, {tome siéno}"), nao pornavanje pox eine fave proces naunog israbivanja je fl uvel fragmentarno, festedeno | nepouzdano, Utoliko, kako lagleda, 5 pavom mozemo Sine 6 tone Thomas C, McCormick end Roy G. Francs, Methods agent on eb Ses ee ark ar Bathe,zakljuiti da je sstematsko razmatranje snalitihih postupaka kojt Spadaju u ova), ale se to obiéno Rade, euristite deo metodologlje outnog istratvanja aadatake buduenesti, al zadatsk kame So pre reba pri s'najveom moguénom urljnastu. [PROBLEM VREDNOSTI U DRUSTVENIN NAUKAMA Posto nae jelaganje o nauel 4 prirodi naunog saznanja treba ‘da posit kao nek vrsia uvoda w Pazmatranje osnovnin problema Sncllodkog motads, ovde treba pokazal, | to na jedinom'vrlo Ka faktenatenom primery, da Hao koje mere drustvene naule moz {da prilagode svojn nastojanja Konsttuttvnim prineipima dl meio floleskim postulatima nautne delstnest. Ovo Je neophodno zbo fogs Sto princip etiske newtranostl koji je, Kuo S10. smo. videll iimplicing sudan u princi sbjektivnosti nauenog saunanja 2 tnabe lavesna ogranigenja u oblast drustvenih proucavanja. Da bi, dalle, nae ielazanje blo So potpunie, w ovom edeljku treba rest bette lize o tome dokle dorede prinlp eldke neutralnost, u Goma te pomensta ograniéenjasastoje I w krajnjo) Hn da Mt drusivene Poinve uopite mofemo shvatith | objamiti nezavisno od vrednosmih oon, "All pre nego Sto prademo na problem kojt stoji pred nama, podetimo nejpre na ono to je opite poznato. Tz svakodnevaog isk [fva, naime, mamo da Je vaspravijane 0 drustvenim pojavams elke] meri aaolupljeno tinjenikim pilanjima. Nag inoresuje da ornamo Sia ge stvarno dogada u druitvenom fvot, kako se 12aSto fe nesto dogada | u veri ati, pod kakvim Se wlovima neSto ode fdogoditi All time se niposio ne ierpljuje made interesovanje 23 fdraityena zbivanje, Nista mange od. prethodni pitanja, es inte ‘Reoujui vredngene ocene drustventh pojava, Ms hosemo da doxnamo fhe stino to kako se | aaito netto dogada 8 drustvenom 21V0tU, nego, Ito ita bi trebalo da se dogodi: ne Tolko. sta Nudl stvarno’ Cine, “elke Hb ont trebelo da eine; ne samo to kakve eiljeve 1 vred~ rst Wud tee da ostvare, nego i fo da su elljevi i yrednosti ko- zmatranje ovih problems, kako 4 poled bite ako du ponte tid spot elements, wit ax Weber Die OD} ‘via tvitetnechafdsener ‘und stelapolitacher rkeaftaiss Sith er, Wertaribet der rpllosiecnen und onamschen Wiles Echutens “Geaammelte" Aujaige sur Wieenathafaanre(Dingen SPE" atone Paul Seba, 10a, 8 0 aL ast 500 Testo drakelon ela nti panna ovo! Feite Keutmanns op. es BE Saute atv Quentin Gibeon, op ct, pp: 30 fim. onfrukovode neito So je po, seb dobro, vradno i obavezne, ajirate refen, svodnevaotakusivo pokazuje da nafeIntreo- ‘ranje za druttyee pave o pra, ide udva pravee: pik pravjanja 0 drutvenitaabiveniima agpckt varost) § npekt ‘rednoattspodiednakim pravom bude nab radamaloat. ‘Alto fe samo Jedna strana star, Svakodnevno fskustvo isto tako poke da Jo raxprevijanje 0 pridaim pjavama w nagela eutaino a vredasenonpoped iy drugim’retime, da predict “rednoenyocena mogu bit samo drsivene polaveUzete 2a seb, Drvodne pojave nsw ni dobre ni rdave Kao fate hrisalzacie t= Yeni fiieke-homijsih. process one eat nikakvo. vrednesno Jaen. Kad ovin.polavama.pripisujemvrednosn,predikte Eo to 2og ga Ht one moe west na Yudake vadnje larva {evemne poteljne il nepodeline posledice u drstvenom vote, a ne hog toga Sto te pojave, nesavina od wih death skint, pred Havligjeneito Ho je po s0bl dobro‘ rdavo. ‘Tako, na primer, Plane prolmvadnje stomalih bomb je edna fehnicko item koje Rotem’ repravit ber tah vredornt cena? 10 Je tnjeni, ‘re ela pitane. Ako o preivodnt atomkih bomb hema a fovorimo aa sanovita vnednot to jst ako homo da zauzmer9 Say prema ovo) pus, onda moramo bit nant 9 tim da u tom Slateju naputtame podraje fk srecity nae paonje nie vse Droivodnje atomske bombs kao fehnlaa proce, vee moguene drt Rvene postediee avog procem, Ko aati Jedno drawer pitas ‘Ora posednja okolnot 19 jest okolnot Slo predmet_ vrean soit oe pag bt samo, ane ea nau treat S problema o boro je ofde Toe Ako fe name, tao toda vredao- Eio'raumatranje ina tain somo u vst «druitvenim_pojevame, nda i toga prota a princip ede neuiralnony w svom naj Sm snafonjuu star nope vibe pogadn dbivene nego prirogne ‘uke, Jer ove) prinip ashes od'omih ko proutavajadrstvene Dojave da itn ogranite predmet.svoih.prowevanis, to Set da Prete sv pednju injenkim pitanjina dae prema tome, use Esk od vredneane ocenedrustvenihpoava. Drukije reteno, ove) Princip Yrai da prouéavanje rutvenih.pojave pada w eulew Erno whol je indkatvna, «ne normateno po karate. U pox flake perodnih nosis, paSSg AUCke eeraUsT Sea. ova {icktcine posed. Potto su prirodne pojave neuralne wvred- ‘anor sis, ovs)peincip nim ne ogranienvamiabod nih ko to's njihinteresujr Ukollko uopste moemo uae da Je problem ) Morrie R. Cohen, op. et, 34 a‘ednosti_relevantan 4 2a pritodne nauke, njegovo magenje mo Tamo prosiiti | delimigno iemenit, U tom slutaju, treba reth da pomenulty prineip sksese paznja ma moralnu odgovornost svih ma~ ‘enka ea ranite, | to sbog deustventh poslediea koje mode azvati {ehnigka primena njihovih otkrién. AIL to je neito drugo od onog io memo na uu ked goveriino 9 etigko} neutralnosti druitventh aula Drethodno islaganje zahteva tavesna dopunska objainjenja. Pre vega, reba reel da esto odvajanje Einjeniih od vrednosnih {anja ne povlati za sobom emlovazavanje ovlh poslednih"). Prin- ip etitke neutralnoetl vrai samo to da oblast drustvenih prow fvania 1, nusavno, amo ukoliko hotemo da prougavanja ove vrste adowalje normativne standsrde nawéne delat nema. mesta ‘rednosnim oeenatna, 9 ne da je Vrednosni aspektdrustvenih pojava ito bematajno, neSto 0 emma Gopite nema smisla voditt ratuna Costalom, jedna od najarakteristiénljih od sik judskih osobina Je upravo ia Ha Govel lao sveano Dige, moze da ocenjuje stvarnost ta canovu ievesnih keterjuma vrednestl Moto se bez uzdravanis uel da jo raspeeijanje'o tome Ha treba da bude isto toliko valno, ‘ko ne { vatnije, neyo raspravljanje © tome Sta este. Ttu nas niko ‘ne mote razevesit: Bost je ono fio se dogada w drudtvenom #ivot ‘eponredno poverano sa Avotnim inferesma svih pojedinaca, wali anos je neizbetno.upaen ma to da govorl kako o éinjeni {ike To elltkim pitenime. All w ulori naucnika niko noma prava fis sudo tome Bla je dobro i réavo. Zadatak nauke je da opie, Sfedt | sbjaant dinjenice, a ne da ubedi,privall Hh podstakne na fkelju. ba Koliko to bilo vane ea naSu praktiému draftvena de- Ttenost, nauka nije u stanju da propie idealne nove Kojima Je ‘redao rukovediti seu labora natina 2ivota, nit moze da se upustt Wrarmatranje da Its norme koje vabe u jedno) ufo} tlt Siro} 22- Jedelel opravdane. Ona Ima posla'sonim &tb jeste) a ne s onim sto Erteebalo da bude, Ovo poslednje jeu krajnj} lin svar moralne fluke fo jest sedne valine radnje koja, doduse, moze biti motile Sane pocnavanjem relovantaih Einjeniea, ali Koja ne spada w nawsno SSenanje stvarnost itl nepecrednn proalal iz loge ‘Kao sto se vidi, mhtey da se nautno prouavanje druitvenih pojava eds! od vrednosnih predikata ne obuveruje nauénike da 82 5) Tako daleko ne ida ok al poborie jednog moderns fizaskog shvatane hoe atednonne sadove raion seo a ealavange Sere Sette Eines tad Edaguage Glew Haves: Yale Univer= Sy Pres, 1803 2 ‘drekna svojth Ideals, da odustan od svojth moralnih, politihih, Feligioenih ih estetakth ubedenja, a jot manje da samozadoveljno ppapuste svaku praktina arustvens gelatost. Pomenuto odvalane, Je tlsto teorjske prirade. Ono ima ell) da pokaze ge presale Arustvena nauka, a gde potinje drastvens politika, eli Je dalcko od foua da podrazimeva shvetanje da je bavljnjo drustyenom politi kkom manje vredno nego bevijenje druftvenom naukom. Sve So je hhapred reseno svedi se na sledege: da navel ma mesta samo 28 ‘ono Ho je upudeno na razum, to jest Sto tadovoljava nabu sposob- fost da fumatimo stvarnos! Kola nas okrwzuje, ane i za ono BO fe obraéa naser ceeGanju, vol ii savest, to jest Sto podstige nab posabnost da menjamo sivarnost ukoliko ne odgovara naiim idea- ima’, Prema tome, bilo bi pogreino zakljuelu da prinelp nautne bjektivnosteputava prakténo angazovanje nautnika u drustvenom Sivotu, U stvar, pre bi se moglo rec dat ont Kol nauéno prouta- Solu druitvens stwarnost to upravo.zbog_ toga sto raspolazu Innogo prosanijim 1 pousdanijim ‘smanjima.drustvenih po)ava rego ont ko} se profesionaino ‘ne bave nauenim poslom — najpre pogvani da uéestvnja u stvaranju programs drustvene politike { da, Utoliko, nauie mote t treba da wtige na donosenje najeadniih dew {Kvenih odislen AI o tome malo kasnlje. Zasad je dovoljno napo~ tmenult da princlp etitke neutealnosti sahleva. samo. razdvajanfe Faulleltih aritventh ‘log, pre svega wage nawénika od uloge mo- Fainog propovedaiks, poltitkog aletvist 1 drustvenog relormatora, Ell ova) princip ne poteenjuje.vaznest ovlh posledayih uloga na ‘atu one pre 'S druge strane, treba_naglasitt da odvajanjefinjonigkih.od vrednosnih pitanja nema nikakve veze se stanovisiom Kainji bic ‘Bojorsta, prema Kome drustvene nauke mogu provgavall samo poljanje rane to est ono Sto nepestedno mozemo opaziti pomntu.t ; ula, bez obrira na_unutreinsmisao oj Judi pripsulu sim rad hjema, U stvan, princi elidke neutralnost ne-frrah dt vrednast opie ne mogu biti predmnet nautnog istessivanja, Takvo shvatanje bilo bi pogretne, neumesno 1 neopravdano. Posto su vrednostinaj- {edn povezune 2 reliitim artim detatnostima, tom smstu ‘to ukaruju na ciljeve kojima pojedine! treba da ge rukovede, 50 Fegulitu ponaganjelameds pojedinacs, sto utisu na stvaranje m= {ijenjao relativnom mnaéaju lb vaznost pojedinih drustvemh po- java, | tako dalje, nema mikakve sumnje da naugno prouavanje ‘rutivene stvernost® moie { treba da obuhvat! 1 prouéavanje kul> ) Maw Wober, op. . 188,40. °turnin vednoatt hoje su nfen sstaval den U protinom, jet a Erg trelGrocedvanje te tredercdens sno na one dastvene by ara Rapa wafer vrednontt nil su neposredao wlov~ Ra a oaniem, aim ovihproutavana bi bi dasiéno te a Gefene untrnjegMcanizran tin poleve nepotpunO endelrato. niu pitanja na koja mafe da odgovor! nauéno prowtavanie 2 Ea teens wetness yibovem druienom KOM SGM) pomentnn samo nekoiko naysiaii ene male 1) Ne wredauti prinelp otcke noutalnot, drut smog da poste aantanahy manjonje 1 iiecavane pedis ed. Bok stinenihonjeniata nro mwtanak mean | rane eeavih wrednosl stra, kako pts ak f 8- Beerarar cigar Sto Perpunige wpiivanje pomenathljgsih XESS alutnom educu pojedinih veednosty erednosnh orien {REaks © gph asta” predstavloneaphodan predulow za Sach chjdnene_nihovog cloves wdrsivenom votu, Da Freee eed psteane blo mogucn, prom ispivania treba Og para na to ako soi ma kojt natin veednost Sera Pascua cota pojednin dastwenih ila | sole Pr out pofedinin vrenosnih stoma navi pods! re. ro we nlolkesukob u pogled ivoeth pote, interest | tenia eae ech arastvens kiss | lojra wslovive spelen Eat ite th sstema, kakva je relattna logs pojediih vred- lovee faanfadrutteniysivanja ucelinhy# tome sien. 2 Ne mmo sro sje Kritrijume, naka mote ssi suaenfo veoh evs, spans bane) ei EES feline drcdioane tame. Pails suvreqnoen sudovtnaseiée Heroes tno bla nl naire tba do raja ravi Haan tata ‘nua satnke nae analize fe ep, Elta fpf redmome pence of 2 To reeset eaR nbs hoe svar imam yee, Ba ors or sae Goledan, mora at nam All of ease ere lptivan)a ov vere, Nana analiza moe da Same ube srr vrednonihsisteray ona oS mena polueee od uereria de econ oka dp auae ako Hee oeSatesa oeis | Vola GG, Socotra Rt tent Fupoovenskl ample 2a" floc Hv 90D, st “ da nam pomogne da doznamo kakve su! medusobne veze izmedu pojedinih sastavnih dclova Uh sistema, to yost kollko Je sistem Planju 0 formalno-logicke strane skladan { neprotivretam Na ta) atin, imanentnaEeitkaTiednomih- Satomi W san puprems feren'2i ipilivanje w jednam drugom praveu. Od najveee je ve Enos, naime, utvrditi da i vrednosn! sistem! ko) postavijal pro LUvvetne zahteve mogu da tzazovs teveane nedeljone posledie 1 F imanje Hi vile uspeha doprinos ostvarenja 2oljenh eijova. Ukr Sivanjem na to Sta okoste” postizanje odredenih elljeva s obzirom dha moguénost povrede ‘nekch drugih vrednosti, nauka moae da ‘lakéa tefavanje tnnogih torah dilema s Kojima se steno suste- eine w oblast drustvene polilke. Idealno bi bilo ked bi nauka Togla Ge stvor!takaylstem opétth druftventh bilansa™) na ‘Sinovu kojih bisme tnapred.moglt-predvidet, 1 to bilo za jedan Gide Chico, aly Values and. Value-Orintations nthe Toca of hei a alu agen and award Ses ode) Tow PGtaeat ‘eons of aeton (eombeidee, Mace’ Harvard “Ualvorly Se 188, pp. ae ee %) Oru Veherovs iju (op. et S150) rareia u neste autem nats Wai Hele Se 6s 6 konkretan drusiveni program inspirisan nekom odredenom vredno~ ‘tu, bilo za jedan vrednosnt tistom 1 celin, kaka Je ods iemed Ulokenth napora i Zrtava 1 postigautih rezultata ii, ko se take ‘mote reti, Kakve materijalne,kullurne 1 drultveno-paiholdke ,tre- Skove™ treba podneti w konkretnom sluéaja, Medutiny, posto spi- tivanje u ovom praveu pokrece niz pitenje kod hjth se emotivno- Afektivn elementi meaju s elsto Snjeniskim ololnostina, asvion Je-razumijivo Sto ovde nailasimo na najvese teskose, All uprkos tome, treba naglasiti dase Jedan od najvainijih zedataka nate analize kulturnih vrednost satajt bal u leptivanju nihovil ob Jelcivahposlegicn u druttvenoi vot To bi, ukratho, bilo sve Bo nauka mote da pruti kad Je ret (9 vrednosiima, 1 bez obzira'na to lio neko mate biti necadove~ ‘iam bog toga, dodajmo odman da Je to So maul mote da peudi najvife Sto od nje motemo sahtevati, U svakurn slugaju, tovnije ‘i malo ni Beznatajno, Mada je na ovor mest falta u pojedino= ‘Mima raiSlanjavaju navedene tage, treba red da tea nha stvar, to ono Sto u veri $ vrednostima jedino mote biti predict rac haine diskusije,a sto Je Sento ievor mnogobrojnih stkoba 1 nespo- ‘azuma, Time Ho raspravljanje © vrednostima, upueuje na. isp Vanje relovantnih @ajenica, ede je mnogo lake poste! saglaanost nego u isto emotivnocafekitvmoj oblast, nauka ‘nam pomade da ‘evijemo sposobnost za krititho ocenjivanie kako vast ako + {dit idealayali‘nas u Ist mah { opominje da budemo.trpelivt prema idalima koji drugima mogu bill ito tako avetl hao Sto su fama nati. Pa ipak, to jot uvele ne znadl da je nauk uw stanju da ‘esl veitl sukab ismodi realists. veednost, vrednsnthorjentar fija t vrednosnih sistema i da, proma tome, ropise neki edinstven Smvol vere Hojt bi bio obavezan aa sve, Isto tay me treba mist 4a Je mauka w stanju da nam pra to zadovolstvo da skinemo st 4cbe moralnu odgovornost za ono Sto tinimo i da nam dw rake Garoban Hapié pomotu koga Einjenice mokemo pretworitl-w_vred= ‘oti a iz prikuplienih podataka 0 stvarnesti Koja. nas_okrubuje Droditati smisao Zivota 1 istoije. Ustvart, navlea nema wikalru ‘motivny, “normativno-rogulativnu i propagandau funikeiju, Ovo Poslednje je stvarreligie, Kozofje i umetnost 1 predstavija jeden ‘Oblik. stvaralatke dolatnosti Koji nauk ne moze t ne trebs da podeasava, A upravo zhog toga Sto je nauéno prouéavanje_ yrednosti ‘veednosnih ocena usredsredeno na raxjanjenje mnogih einjemekih pitanja preko koji ne moke preci niko 2a Koga praktiéno angevanje u druftvenom divotu anatineito vie nego neodgovorne ‘sperimentisane, ily tagnij, upravo bog toga sto su ova Ptanja fevanredno Vazna 2a onoga ko}! u drustveno) delatnosti pre sveus Vidi svesno i dosledno nastojanje da se stvore taki drustvent usiovt Holt Ge oberbedity Ho potpuniji ranvo} vin positivnih. judsiak sposbnost, mage se ber tadréavanja reéi_daismedu_drustvene ‘uke 1 drudtvene politike nema nepremostive provalije. Ako se ‘rvoji samo jedna jedina vrednesna.pretpostavla, to jest ako se pode od toga da pomenut I treba da de osnovnt Frgulativnt prep seake drustvene delatnostl, odmah postaje Jasno (G2 naueno”‘prougavanje.vrednost-u niihovom. drustvenom kon telat predstavija neophodne pomaéno sredstvo drustvene polite ‘Jer mada nauka nije u stanju da neposredn prop cljeve kosima Je vredno rukovoditi se iebors nating vot, ona moze da azo irije wnutrainje mehanizam vrednostih sukobe {dana ta) nadin pposredno utige na one Koji nastoje da pojedine vrednosti ostvare Sruftvenom sivotu. Utoliko, tsamo utollto, nema meste suprot- Savijanju drubtvene nuke druftveno} politic. ‘Umesto saldjutak, na kraj jot nekoliko re8t 0 profestonalna} teh maugnika), To Sto peinclp nauéne objektivnostizahtova od ‘nih Koji prowtavaja drustrene pojave da se uzdrie od wrednoanlh ‘Soona ne tnnél da je uselde U nautno) delatnost! Iifeno evih mo ‘alnthobzira il, dfugim reeima, da nauénici ne treba da postulu rilalee vrednost. Uostalom, @ okvieu nautne delatnost veednosno Fuzmateanje dolaal do lrazaja vet pritikom izbora intrativanj Kad toga fe bi bilo, to jest ad lst alana o tome da Il je ono Sto namerava da ispta w teorjskom i Draktitnom posledu vredno ispltat, mala Je verovatno da Bi dre Evo udostojilo paznje njegove rezultate. All_meda Je. pomenuta okolnost relevantna Za razumevanje profesionalne etike mautnik bn treba mist da je time reteno ono Sto Je najvabae. Tz toga 80 brinsin nauine objektivnosth proklamaje dt Je nesainteresovano i, tnenije, u wrednosnom pogledu neangazovano prousevanje drustvene stvarnostt Jedan od najvaanijih metodototkihpostuata. drustventh frauen niposto ne peozlai da inmedu nauéne objektivaodt 1 etlckog felativimna ima ma, kalevih dodirnin. tata. Naprotiv, pre bi 22 ‘moglo ree da je prineip navléne objektivnost omnov profesionalne %) Ne. irokom, plan neobiéno Jeplm Jexthom t stilom, ett tran nnutnog pone rummatra Max Weber, Wieenachat a Bert {Geiomnate aunts sur Wissnschaystehre Crbingens 3. B. Mod? frat Sibece 1a) St sh 0 ‘ike nautnika koji proutavaju druftvene pojave. Jer polto ovaj buncip istige da je interubjeltivnim putem.provereno. sznanje Sedna od najvecih'kulturnih vrednosty on w fet mah obaveauje hautnive da sew avakom trent, 1 to w ulosinauenile, 4 ne samo ‘ulosi politi. aktiviih gradana, bore protiv svin drustventh ¢ ‘dcolotidh ginlaca koji ugrotavaju ostvarenje ove vrednost. A to, Arugimm retima, aati da neutne prouéavanje druftvene stvarnos’, ‘mnogo vide nego St je touts} iad je pitanja natn prouta ‘anje biofizidkin pojava, pretpestaija ne samo visak stepen str ne sposobnostl nego 1 visbkestepen moralne Evratine kod onih ko} sti unapredenje drustventh nauka abrall za s¥0} votn! poste,u "BORLA 1 ISTRAZIVANSE 05 mnoge druge rei koje upotrebljvamo u svakodnevns cangovers,( iter ste ima vile cain ‘natenj Mogi bs sf de otto ple ova enon basin, si odnise dragin esaeastanog.poreka, tae rev $aiD jeu takwo) situsei, uoplte doo do toga du on prokrdl sebi at ie vakodnevnog Iskustva 8 neu&ai Tednik), Po jednom shva- {naw koje mais sanetemo, a oie ima, duboko eimolite ‘Sravanne,teaija Je nef suprotn pak onn eaafata tani ‘Rhovne:Kontemplacjr to est jedno tanje koje fe razicito od Stanko Nomoto dette, ko) no da aanee promene pried} Ht drureno}sreinhednoano Roja te Sr ies lr Sar Oa Bae nom stan pravew sete predusne, tek rasmatran|e e ova Sota ono na vac dole, i objet sane o- Jeet da th cata tabve halve fnu.f pio w feo spas ‘eho oo lige mljenja'm ras of aie svatnie o kame ICS ponecumevn dawn nauk neon Rasher: tad Js psmatat ge faery nn aktivan ws etn} or seal dodell do ve chvatanje po prvi sar 1 tveane re ‘eons sheen ners pre svegu dole do rataja sklonost da SSmisjenfeptcent na saat) aecije all Ratkad t mamera da = ‘ian prea muna ne ratun ov nana vo, ored neveenog nation uptebe,wevakodnevnam Fagor itesioes [nw jedno aruge, ne manje renprnteanjeno shvatan\ seni taza eon govoet Norman He Ca ” Pha structure of Theories” u Herbert Feigh and May Brodbeck Reig)" Reng in Se Patowophy of Setence (Now Vark: Appleton 0 Po ovom drugom shvatanju, torija nije nifta druge nego speku- lativna Konstrukeja, to Jest nesto nestvarno, Peoirvoljno | kabine. ko, neito sto nema alkakve veze © Einjenieama, Unset suprotnost Famedu teorije 1 prakse, ovo drugo.shvatanje istice w prvt plan uprotnost iamedu teorije 1 tinjenica. U teorju spada svat ker ‘tiny iskaza boil prevazilaat ono Sto iokemo neposredno.Posma: ‘Wath, ber obrira na to da I je u pitanja utvedivanje frveenih eke styenih pravilnost, rekonstrukeija nekdh istoriokih, dogadaja Ii lalaganje. jednog flozofskog. stanovista, Svedeno na najprostju formulu, ovo shvatanje. u stvar, tnd! da je odgustvo lskurtvet Potvrde bitno svojstvo svake teorije. Sto ae tide nautne delatnoat ‘snjo) nema mesta tori. Za nauk je karakteriotitna ubvrdivaa lnjenica, @ ne spekulativno domisliane. Doduse, pomenuto sve lanje prlznaje da jedna teorja mote biti dokeana l kad se to do. sod, da mode zauzet!odredeno mest sistema nautnog saznanial At tom sutaju teoria prestaje da Bude spekulativen honor! tia: ona postaje Snjentea, Postoi i miz drugih popularalh shvatenje teorije, ali se me sjima ovde ne molemo zudriavati, Ono sto treba magia, 10 Je 4a nijedno od mavedenih shvatanja ne mole da polit hoo pala latka 28 rasumevanje odnosa izmedu corje 1 istrazivanje w Aa Kama koje proutavaju svet koji nas okmutuje, U onoj vsti duhowne \elatnostKoju nazivamo nautnom delatnotiay tz yfeorja™ lms specifitno matenje. Ako se, ‘aime, pogleds Sta nauknict & onim pblastine nauke koje su dostgle majeist stupanj razvoja. stvarne Sine (il taénije, sta onl, tkoliko ee rukovede normativnim San dardima delatnostiw foj} utestvujo, nastoje da tine), odimah pada ‘0G da jaz fzmedu teorje | prakee, odnosno izmedl teorje 1 jena, nije tako dubok kao Sto to popuilarno shvatanie zamija Stave, mors se priznati da je nautna-teorije-naldublje povezano § tskusvenim materijatom, to jest dat haul ima meSts sto on lakve teorie koje su u stanju da objatne tinjenice o ojima gor Vote. De bi razmatranje odnosa ism socoloske teorije 1 tral. ‘anja, Koje ovde nameravamo da preduzmemo, bla 89 bole ober: bedeno od moguénih nesporazuma, pottebna je, dake, oslobodit ae navedenih popularnih shvatanja | ostavit po stant sva druge zoe fenja koja iutaz yfoorja” ima svekednevnom ravgovorts Bod ‘menom ,teorija” Savremeno nauéno shvatanje podeecumevs, Nese) sasvim drugo. Najprostje reéeno, nouéns teorija je mane Hl vise gvilensistepapsith hipoteteaih iekaza,logitki sredenih a skladnu Selina, nj sendnas! na jedno edredeno Podrugje inkustve nih pojava, il, jot kraée,niz-medusobno poveeanih-epilh pracioa ao odosima izmedu pojmova Kojl imaju iskustveno mage), Za- \atae'naugne Teowje je viestuk: ona treba da rargranii oblast ‘eicvantath pojava ed ost oblast, da prufi podesan okvir 22 {Sivratavane amin powa na hoje se ustedaredje, da tera 1 be Jin najeutnye odowetrmede th pojava, da predvidi sastupanie {Etctah dogadaje I odnoss 24 je unapred ne 2namo, kao ‘tentuelno ‘kate na praanine }nedosatke w naem znanju & po- ‘Sedu non pojeva ope teonja wpitanjur mote da Poke. Pate naj. snp anole sooo uve puihelonje | antropologife Jos uvek sije unpontayljena evrsta vers cnet eerie titadivenja, tao 8a mnogs detvtpestoecih teo- [Hfh chvatanja u ovim naukama sadrde niz spekulativih eleme- cid eat taketh clemenate Koji nemaju doveljno”iskustveno Gpravdanfesovde treba najpre ret nefto blige 0 odnos Samed eiaje utrtivenja u pritodnim natkama, Tek pesle toga je me {fosno razmotrit! pitanje odnona izmedu sociolobke teorje raai- Sin obive terenskin tativenja w-arustvenom Peosor, series emma tte EAC Ss ware ear cent ae ttn ta pens seid te tak en Eocene i ah el tea a Richard Sevan Bralthweite SetentifieExplanetion Sindy of he Hise, BP FhearasBeobabtty and Late in Seionce (Cambridge ‘At Ine elersigy Prs, 198. pp 2 3 an Butieleh afaeschist Glave Hale Univeriy Bese 198. Beg ert SE wonton, The Lote of the, Sciences and emanate Soe ork: he Macllon Campy 198 BP. 9 2 Hisho isteativanje na bilo kom podrutju prirodnih nauk pret Sites dobre pier} dekrasan ie ovr, 8 sala ovo raptor wpe Blo rami, mora na og maja mio fodnom deduitivno formulas sinter saa tone bar watera Jeane pojmovne mre koje predstavio tata nue tere, Ore pened pctv onde ado pen Uratvanje Kole Je pete deskripteno po Kerker, et a ‘Statin meen eld oben! neroe,soge sens Gop ‘Meret u odreane gre it kxegone : Trmsokane key odode nei twerdrasoin, proce empiniitogtalivaje ne tle 8 nikako somite! tore Nets tog gn Ro ie ema presto ita Ste pe nego Hsp teu deo puts boven, nei tho "bowiog ts tee fo trative ma Ge Kee: poedn ret ccbvatoe dalogteoakog ovresiienin, Ko tial de ene is Alctoocne scone sepa U tok ovog prea fon te te mole bil rajetnirm prj forming preaten, ee ‘Wenn ebemaiers i poterdena, ko iii tie emp e Zoitat mag sent paéju nm nedovojne ties tvesnh tconisin formulae, ceil hovg lots perspktve I Gk {int caletan pods due formule nove tet svakom lt hs empinitointadianje rm eden fea sxmo soles S2'talno rukovod! oven toon poten, © core porta Sve prsinije | blje ongniavvana uso ce vie Koren empl liso isrtvanje Akos, dak, otpuna aanemar’ paolaks Sttana” onoga Ba se starno dogade water irasendkom pro Seow onda Je odor sme tonie 1 atefvana ped Ra ma ‘savion far: alten Tsverlach ogy, foie w overs Drovers stain pra ne Tanja stra uogy pon range | shaperinenta, = ‘vo sttrntako”wdruivane Ssoiske analie i empinehog \strativanja ih ako a0 ako hots, edutine loge | induete oje fe tao kaart 2 tod ig fe primena pred ‘alkane dovels do irvanednh Torta, ne, nla safes Fee Jv Bee lat adler ‘huke jes fome Ge pst! lavane pte prince pomote oh Doledine dogadate t onere mofamo objamnll | piedviiets ne al rt same pret opis jediihdogndne i do tke htorane ‘Meming of Scentiie Method, Second_ edition (Glensos, ML: The Free ‘Pra Wea), pp Wem eS dake Kant R Poser The Loge of Se hulle Dueouery Condon’ Tivichinson ang? e188) pp hos 1 80{emedu pojedini pojava 1, prema tome, ne bt wopte bile w tanju Ech tener Sirs ames ge eh reticen digas natea arate eeoe Lie ae ie Sencha esthcrad oat al BERGE econ Bie ct ch cmb a.ier atrae ena S*fltom Indl Uostalom. seako.posmetranje I prikupjane istuntvnihpodataa bitno je sleklivne pivode ono prtpostavl} wotenia evih honsekvencteloke au sadrtave u polar ipotezama - hodno, Ovo abo toga Sto se pomotu dete loge { matematike mabe otkriti samo nekoherentnost jednog terijkog shvatanj, as se ne ‘mote dokazall njegova omnovanost, iti odetraniti moguénost jel. ‘og alternativnog, mada isto tal adekvatnog.teorjskos, reson Fossa | hoperinent at jena arden jn nai ‘us raspolazanju 2a proveravanje osnovanoatijedne nautne teri Dadue, teorlia koja nije s uspehom iadrtala prvo proveravanje he ‘mora stogs biti odmah todbatena. Ako ona nije u stanju da objesnt ‘ajenice na koje se odnol, mogu se ajpre upotrebll teoriski argument da bi se ispravilo etanje.leperimentalnin. resulta ‘mote se ponovo isptati proces prikupljanja.tinjenia, ‘prover ‘spravnost jednog posmatranja njegovim poredenjem s drugim po: Stmatranjims, mogu. se latest ipotetiel usroct nesklada koja ojavio fzmedu teorjskih ofekivanja 1 opatenth.Einjentea, take alje, Samo w slutaju kad vi pokulaji ne dovedu do feljenih re- alls, pribegava se preinacavanjy, prfirenja i fadiealnijo} fe. ‘moni siarog teorijskog okvira’. I ber obzira na to sto iskustveno roveravanje Jedne teorije kad ne mode da kade mista vise nego to da Je teria w pitanja bolja I's visem stepena potvrdena od altemativnih teorija (a alkaleo da Je ‘atina w apeslutaom sms, Jer fonftlstavovi uvek prevazilaze lssstvo), ono doprined sve bajems 4 tatnijem odredivanju njene.semantiike dimenaije 1 sbecbeduje bjektivnost | Kumalativnost nauenog.isteadivanja MoGUCNOST METODOLOSKE AUTONONIZE DRUSTVENDE NAUKA Uz napomenu da izeto abjainjenje o odnosu izmedy tworje 1 ‘straivanja ws prirodnim naukama ne ide tliko za tim da prall Potpuno vernu sliku stvarnog anja Kaliko da vctta jedan logit ‘eal, modemo sada da prodamo ha specifi sucioloixe padre. Mada je proutavanie drustvenih process, odnoss | tnilaca W haje ‘manju tuk isto tollko staro kao { prouavange fizi¢hin | bioodkth ojava, savremena sociologija nl indaleka jo8 ne raspolede Jednim Felativag povezanim skupom saznanja il ssterpom teorljkit ob}, §njenja Koll bi se po oblmu, preckznostt§ pousdanosti mogao pores itis tcoriama prirodnin neues. Uprios tome So Je posednjia decent uinien niz anagajnihpolutaja w pravew koneolidovania ‘sovioloske terminoloije, razvlien + usavtien ne mall bro}, novi ‘straivatish motoda | tehniGkih postupaka 1 laveden nie dragocenih ‘Moric R. Cohen, op lt,ere gevanjastubiurih provost hoje Tada Teese cnr nemesis ok ato oo rs cn ‘naka, Zavala ooh Soe ee re Helin great meg me Fa ae rt i dase bey dxcuete ole pare lke kane He mtr pre ii kone ssa rea hese te Be er tess Gat San ce ce setae need tera ten ere Enea teen tera ce er Ti i ech ero ee eres patience me ireehegeniareinae wes eke het me abe dacs tn va ee ee ee Femi meta ie he eal aes Pan stave Mores ines ep. ity. 80) ithe Barston More, sa paints eects Sa Scie ogy Site! Nas foe tt Eee Sree ee oe Osnovn! argument na kome so osniva prigovor protiv poredenis sociologie i drugih drustventh nauka prirodnim meukamay koje Je Krajem protlog stolen + velikom emfazom iteo Vilhelm Die} za Koil se Costa pogresno mish da ga je u soiologjinarueito po Dularisgo Maks Veber, last: posto sve drustvene potave ima 6d eden kultumo-storijko zmatenje {poste u drustvenom Zivaty ne lads nikskea uniformna pravilnest'w smanyivanju.pojedinth do ladaja, So je, medutim, neophodna iskustvena Podloga sib nau fh uopétavanja, drustvene nauke su upucene na jedan mefod koji Je too genore rest ud metoda privodnih ‘nauk. Levesne statist ‘Se praviinost w ednosima lamedu pojedinih druftvenih pojavn Hos ‘2, dodude, bez velih tetkoca mogu tatanoviti su, vary iste Gruso nego povrina i slutajna dadisivanja, dole su dublje.teinje istoriskog rervoja van domafaja kako determinisickog tako 1 st tistickog atina objesnjenja. Nikakwim intelectusinim naporom ne ‘mogu se, na primer, prevaziti razike hoje postoje tamed brojalh ‘evolueija 0 Kojima istorijasvedoti, nti se ove pojave uopite most bjasnit! pomotu jedne apstraitne formule, Sienosti koje postoe lzmedu jth odvet su opite # neodredene prirode da bi se na aims vredelo date zadrbavatl, a ove aleneati my, vostalom, sve. mange jasne ukoliko je ve bro) shueajova holt Jed teorja pokatova da buat, Stoge bl drustvene nauke trebalo da izgrade svoju vla- Situ ogi nbjainjenja, Jer samo na taj naéin mogy obeabedi Ietodoloskuautonomnost. Logika uepétavanj lojom se shale pri- fodne nauke morala bi, dale, itl zamenjena jednom drugor, idl ‘grafskom logikom koja je jedino wstanjur da pokaze zaito Jedne TKonkretna istoijska situaija mora davestt do ievesnih Konkietaih posledica. § ozbirom na toda ru druftvenc.pojavejedinsbvenc | "in a, acy cement sal ae Peo ete Ba a bain, Peet Renting tite Sia bee ey te PASE i tfeicnans he ieceievadata fede dana wis ohs Sener ile orale be ee eee Seah ahem fights Wt Tt BE ENE De oben onite i neponorive da, prema tome, univeran ste zon nny 2 [psa hot bainene jis megan meted nase owl ose ay Belo caetevate Verseen) to ft tod fo )olntaitaty Manat smiaces sufi keg pans Ma Ure ane tata Stmteea!iteneae Slabe tatke shvatanja 0 nepremostivo}razlielizmedu prirodnih 1 aruttventh nal mie tak tefko otit Keo flo se, molds, na prvi poled tink 8 jedne strane, ovo shvatanje Je umnogom plod bole Dunog nerasumevana logieke sttukture nauénog abjainjenj). Kad \SoThaime, kaze da Je nemoguéno formal soclloake zakone zbog toga No u svetu drudtvenit pojava nema jednocbraznost | ponay= Ijania, onda se obiéno zaboravije da je i svetu prirode svat do- {zada, art eli, jedinatven | neponovjiv: ak ni va lista ma- Fovine nikad nisu’potpuno istovetna, Kamoll ‘dve vremensike ache, dve dvotinge si dve planete. Priodne naule uspevaju da Svindajsraznoliuost na svom podrueju pomotu metada ansiticke shstealje to jest na taj naéin sto i2veana obeleja pojediath pojava noipre sretavaju u iste grupe, a zanemarene raziike tek Kasnije (Crentualno uaimaju w obrir, Navéno ebjatajenje ne Seva, dalla, ‘jedan dogada} mogove posebnost | Jedinstvenost, bez obsira na fo Sto se ono sasto u podvodenja jednog dogadala pod neko opste pravila, to ana da so ono mikad ne veruje 2a pojedinatne pojave, ‘et tvek obuhvata grupe i rote sli pojava, A ako Je nepro- Ienljiy odnoe lamedu iavesnih,pojava_ Koj neko optic. previlo Atvrdaje uvek samo odnow lemefu relevantnih obeleja pojeding- nik pojava leoje pripadaia istim geupama prema tome, nije ne- fophodno da sva obelezja pojava jedne grupe bud istovetna da bk pravilo val, pretportavka da ima tzvesnh praviiost u drubtve- fom #ivotm ne seejutule mozuenoct postojanja volkih individval- ‘vaca famed ied, niti_wreda" nage oselanje uzetnost | Gosojenstva svake pojedine Lénort SS drure strane, metod ,razumevanja", koji se preporufuje kao Jeaina podesan zn prowéavanje drustventh pojava, nije u stanju da posi kno sedstvo 2a otkrivanje novih ssananja, mitt se rezultats Kast R. Popper, om it, pp. §® — #2. Ur wlaganje teksto vd ‘ean! @ Hempel id Bott Opgenicim, The Logie of Epanation, Sct Pll snd ey Brees, oes ie Peony of Sconce, Ne “Yor Appision-centurs Croft fay, 198), 00.2 Etvelgn Grow te Somposiin oy Secteepeet Theory (Branston, i Xue pomots nfs dobiame magi objektivne proveravat). Da mnetodntazumevanjs” ne preliaje nale sagan vil 8 po tome Ko je njegove itor absiedje primen Tenn iskiatave na potave wan to zat! da ova melod u najbljem sivcaju mote aa Aovede sano do potwrde onoge Ho vee"unapred ‘nai, Da ove) inetd ne-cheabedaye ahjektivso proveavange poctgnutih eaultatal {kjueuje se, medtim, po tome Ho yraumevanje™ fen uke ‘elle, to Jest utvrdlvanyeunstrange vene meds pods | spo ijeninreakesjn omogutuje samo ds se vidi da je ova vers patho. tei moguena, Ko anse da sako fumadenje Prodetaljs mane vibe prosvaljne wopstavanje csalom, pretpostavia da so pravo_saznanjeo subjektivnim -nagenjima koja Ijudh pps sw spljasajern pena ode Dosti semo ubeljavanjom wn eaitapalnolala stan nije nimalo Sprawdana. Jer stznanje hlje mikakay akt umetaithe lmeginacje. Sho ne sahtcva dese ona) Kot posnatra lavesnepojeve identi 5am pojavama, nil podrazumera mogunoct spelt meke se a ono Ho Je po prespostal st unapred poonato, Nautno sazaanje Iednog dogadaj nije ita drugo nego puznavanje favesnih mush “aovoliin uslova pod ojima je potsvs tog. dagedaje,verovatn, ‘Osnovanost ovoy samnanja mogw proven pomeeu postnatrana: cksperimonta st ont Koll raepoadu porebnom prethednom spre ‘vom | Koj su vot da usin napor w tom prove Das Se da hvatilo da je neki owe kaj bet ined porte ja pokulata da 2 linuje obwetstrahom, odnesno dr Jo otal stage raja Semile stanje mr2nje nepotbno Je isso wma i coxtane SHetha nt eseeanje mde jer kad bi tilo drukljer onde Oe sto “ako + pravor moglo reel dx Je ncophodne sami poksctanfe asin nogt dbl se shvatilo da neki Cove tot pred. ome oye fe tde u pokrete, Sa Je, medi, esmiseno ‘ings Othe Philos’ of Science (New York: Appleton: Century, Incerish pert "6s, Sticns 4 Quentin Ginsae oh. Ske ye TT tinea fu tebe edt apo Tekst pope yng Vebore et dor Wasengeftatenre Max Weber (abingen: 3B hon Pati Slob, 09) 3d oes o a 'ovay primer, Holt je seojvremeno Sesto uporcbjavan kee, do- ax da oat bing tats meu ePidnieige apes asses {Brea Farag tae geet sanaen argens, of Comet a five Right Pailadipa” Univers of Penne res 6.ne enanje 3 neosnovans i pretpostakao ivannedno} raznali~ soa ee Soy lone drustenihoiava ob je impltioo “Sale oven pa tt hem poste ote sear Wodeik ruven nauk, Jor mada se urn} ddan arativene polace velo promenlive + neabiéne rar test pie rah ces ion speeiath eee Ae Monnet drustveni stuacjoma telko semen oe A ielhih sr druvenBpolava so w velo} met cael ce leper, oie polave su Hoo Zao nerves Se asl ene podoine neprekidnons irelanju! meni aoe er ctucns pols. Da i Je pre Galljewog 1 Niuthovog ae aes pliner, fy mags pretponavii da e ana raznoosk semi Prep ketana it avedena na neko “prostih “SIRIUS. pe sume nkolen deer da Se Reali pott za rukom ‘Eaten duo hepregledno mosutvo rash mater wpecod se ar sBrstnata? Sako sbvatanje koje preterano naglev nami 0 forth popvas usta unapeedrcana tim db Sueno door mot de vrimo Podeean polmovno-torjkt vir ka tee een pola) (uta, njegove uveriost fe vides ara munnja u moguénost nauénog objanjeni dustvenh po ne DSS yee uvereng da ou 01 pir 2aK0ni opt rare eee prema tome, waakudno ofekivall ulvrdvanje 2 ey takers foi bi u potpuneet zadovoljavall ove zahleve See aetia orig cover men ako se Ima na uu sledede Hedin sn crovatnataneracavajno povrant (Pst mi ee eectge vise meg dae nelto uve” dogeds, dn, prema 2 ne anon naj ito statko znagene, fo Jot pred tone, Burodn tescban obi sath zakana koji vale su sto Sal aajere? af sumo dro opranoom pray Seta metro. writ srogo univeraaine prvinoe area Stu prin ova) eal Klsténe mchanike davn0 dk Jc ma Groen Polo da sungl pravodazakonl vaievbet See TERS Meta uo, ho miu uvek dati 3) df Belted objadnjcnje Ce utvedujeeoationy utestalot Se gipadna'e svi nek rntiscke mas) into fako adekatan Ty Meris R, Cohen, op it. pp. Bt — 38 13 ax kutmann, Methodology of he Socal Sciences Mew York: contra Unley Erin Stl Benen aml Larner Bree Uday The Polley. Sciences (Stanford: Stanford University Brose Hon, pp tt ~ 18 0 eo § model determiniatickog objainjenja 4 Stavise, da se ena} pevt tora pretpostavit kad je strultura Cnjenica pitanja slotena, kad je nemegucno Kontrolisnti sve relevanine. eines, narocito kad, Sn rigs on rept vt prom oi print iat lavesne promene ne njemu!. AKO se, dakle, bez statisickih metoda ne moie zamisiti ni istrasivanje prvodait pojava J, tim pre, ak Su zakon! verovatnoce Isto tako dobr kao Izakoni hudnesti, zasto br onds sciologija trebalo da tei 2a neki posebnim loglckim prin ‘ipna samo 2bog toga tt, = obsirom na to kako stvart danas soe, hema ‘mnogo tagleda da de socilafki zakont tkad mots da bud halk na rigorozne zakone o planetarnim kretonjima? MAKROSKOPSKI | MIKROSKOPSKI TIP ISTRAZIVANIA, eee sc Dt atta pte domi ne ate nt Se ee eee eee eae eal oe eet cee ane as ine one a ie et ae ge ect en th / ce ce atone ier rg, Sr op eel a sg ieee et ioe eee rota ian uate veeleat ieee ances A etter ea neers Pere oe as en teeteyan se ee eee ee ccne taes aed aa nied oregelob ew sperm geet Sa pea Tyaut toa as i lle ong ta et See ee Pap mg legit Sore anes eee ae 7 Sire © tome w glee -Metod verovntnae a{nom praveu njene opbie metodolotke orientacfe, nego na sasvim Arugol strani. Uru Je aval pokuba) Koj de te tim da obezbedt fm Kakvu vista meludoloske ‘ttonomje druftventh. nauk Jor Fnanje drustvenih pojava ne mate ae post nikako druije nego fprmenson onih ith logi¢kin prieipa oll vade 2a sexnanje pe- odnin piss. Prema tome, cstaje dase eemott da ima Teka tvemtaain, kawe at tes oe saveemena socologe Jot Uvek nije tapela da prebredi tea da, # obelrom na speeifinoat {uivonih pojava koje su predinet nienog prouéavanja, nade ade ‘Watne obiike adaplacje opfth metodooskin postulates koit pod Jana vate an ave teorpke nave. 1 polto je stematsko ur {tvanje teorliske snalize 1 Konkretnog Itraivatkog rada na teen i's iaboratorj jedan od osnovnih postulata mctods holt Je sto ilamn uspehom upotrebljen nlm naukama Koje su. dostige aj iH supan) Tarver ptenje odnoss famede socolote eon | Cmpiriskog istraivenje postavija se fakoret! ‘samo’ od sebe. ‘Ne Simo sing ioge so bite ‘poznavanje-smaino iepoljonog desta ‘entrfugainh sla u nedavn itor seilogie mode da nam o- Tnogne da olkrjemo peeve uaroke Zostaloto Kojo) je ovde ree. seg oth oka re weg tox togs Bo am wlanane ne mogutnost eudooljavayuce inegracie ovth dv Komponen ‘lvara mve perspeeve daljem sapeénom raevoje sciologije Rao vue "Ko god je, maka | sasvim povrino, upoanat s razvojem socio logue 4a poslednjih nkoliko decenija ime nel pregied sadainjeg ‘stanja na ovor polly slice se, svakeko,odimah #dijanozom koje Je nekol istaknuth.sevremenih socilegs,abrinutlh a dalju idbina svoje discipline, pstavilo:u novio} itor socofoie, ko MOY utlm socilosam provenvenjmn. prooladuja va raleta + Umnogom sesvir suprotoa praven, sa I radna model intradi ‘nls Prema terminolog Roja ie gotovo opite usvojena, V0 ‘ew Schnsatctin tne the Siudy of Polite | Stray. Soetl ‘See Tees ay Caer ee ta: Heimat Shey, Orateniaming dv desis Tea Warnsonnde dele v tekst eid | Robert Merion, The Hesring 62 va pravea bi se mogle nazvati_makrockopsleim _mieroskop- Shin? treivanjem: Pro tip stesivnj tka ajo ase ectain ateminaprtig lens md egret frotagnsdina ia dana neki wit pane eect fle Kegove oamwno obee Jou tome Ss rai shesta Las bs, fredusbo poveramh lov | Ho pokdava dn obann poet Tenanjedrtiventh suka gible) svat U neds, es reeovanj role vast atari) Henna mje dee ftvenh Enis, to jst drajnje teevaninh pape Fare fret aperalaihpomova Ko aja umes 2) pre Stile plein dora arustenog sens { mihovn meaty Slow!) utvedeano lend nna apes ware thao drut, Zaastae ativan ml ele ese fe Sort jdnu Hae mogutno ile suhag soaeae tee ist de a nap crnna aoa aja driven tans fie medusine ednene tebe Ble lpia du raran pledoe inatcoaine oblast duSvenog svn ivr hove stare Pravin tn ida pratt vnta opie tumatenja& paso se Fonemaedriavani Fmenjnjtastin gored oe ‘zac. Aikrosopnk tip Mtraivona oprantava Se eden feieine dove arutvenog nites 6 shat tat eran ol tPprituplinje stencils peda poednin arate po Jnvamn il odnsima meal ninein seats decease Ij, ber upaitanjaw obainjene Sh smpliece Tomer oe Canes. Umesto inj a2 wpstavanjina vlog abo 9k faktristinn ta rv ip nadivanja, vd te poe ale as ‘iow oblane, mada veo previa dele elec ao fo Je vet pose Jeo, takrockopsh kcokopat ip tata retain oj seca nu el ete ee a Gere tara} soeologte kao nate Opie nociclae eanke toje te ile too sezlat mokono pn icaseene eo fo neal nepomedhij_ dies iohuvenin mater? set 1 epee at" prsmena ‘a Konkscne problems See pra fest wo dubota Shjeinjn)s exit pees na be se ese Aine vor alts eis stv beueahyo Doors ‘inn, Lustvenn tatenfe pojmove | fone etcsakee e {tev feo upotrbien mike fe neodedens sas Tinada ove tere mag Korn do alse has eal genta of Soclologeal Theory gn Bmoitial Nesereh The Besting of Expi- ‘ars, Revised aed enlarge titer Toenail ra 6 jeoki w kome istvadivange troba da se kre, ix ih je teSko vest cect ad at ci Eytan pn emp etn, sa Sn pen sean at orci amy Mp uvene apa foe cine St out yon niu ue ae Seca tt oma Suntec pose ee pam cia mem en a ‘ee oi etn in vm SOS Manteca eta ee cs Sto ae tite mikroskopskog. Pa isha iegovo osnovne vine ts ot hr eke, a sl mae aoe uel Lm oem san ma pane favemnih praktlénih drustvenih problema, tako da pre svega sluli ‘Eom eh geen ae ay nee. ‘es romate scree amine ng Swe SOR” meat wean Zi coe hele ae fema wpe em ml ral emus tener preety | ree, ely nei ove wn me Sieve hs eprom ae) J ella cai Seeing tsa two pe se te os, ie eee sl Aitove. ypisivanje 1 razvestavanje. I posto se eon len sls nim sme aa ere ey a tn safer eat Gvojenih iz sireg konteksta, moguénost staljsidke-ebrade prikup! Se a as ormai-omana te sacral 8 prikuplianje Enjeniee,aihovo oF sand eee A Se Baanelct tS ee ie TS a Arad Ae Soc Stes sanalize mnogo jo vets uoksiru ovog tipa steaivania nego sto je i okra prethodnog_ All upravo shoe toga ito su ope Implikaclje mikroskopsiihindeksaobitno ne~ Sovoling razvijene st sagvim nepoznate, istrativanje ove vrste pati 7 (od povitong empisizma. Sto je jot gore, itrativanje ove vrste nema| itsnu soeloloskss ‘perspeitivu: posto se ograni¢ava samo na isp! tivanje wiih druftventh segmenata, ono gubi iz vida da je druftvent sistem omovno iskustveno pole sucllotke anallze, Prema jednom larazu ‘Teodora Adorna 1 Valtera Dirkas, mikrosociologla Jen 0 van, saeiologiia bez dauttoa. Uostalom, jedio emplrisho oitrice 1, taGnife, jedno otkriée Koje se sastojt samo’ opisivanja poje= csivene pojave, Sto je neka nauka vie razviena, neni poimovi Iinju podedeako razvjeno | torjko 1 iitvenoanatene)m ne fimo jecno il drugo, 2a reika od drugih metoda Koje svaka na- ike, sarotto u poestnom stadijumu svog rarvole, upetecbljava da ‘i cared iustvena snaéenje onth poymova Aol lez fastav ‘njenihhipotera | teorlfa metod merenja tina nie prednosti. Pred Sen i met ie verbal postapimn {vodl se, uglavnom, na sedede: I) merenjeabexbeduje veeu preclz~ ‘ott peudanat prose pritvlanje kare pode, er Ttvrdufe objektione hriteriume na eenovu Koj je mnogo Taki ‘red slaivne ednowe med Sekastvenih pojavs © cbeom na Sheletle Koje pojam uw ptanju predstavlja; 2) merenje obecbede Seen preciznostt powrdancstu formulisanju nauénih hipteea | teo- Fis, Jor omoquéuje lrazavanje funkclonalnih odnosa med poi “oval oblieu matematsi jednating LOGICKA PRIRODA MERENIA a ne il sane, hl evel mente pa (pave “tga HJ to lied te Sst aban) da meen Pete Dovlvlja Joon defini pole ka ssa). Veit au sve pojeve ber eae Kao sa-one koje obubestamo po- rola manje i ye alonih pojmovnih konstrukeje, tao 22 one ifje ep clomertaralpormon gnu ve «om Innoge nepostednije, Ux ovo treba dodalt da Je moreno Togo inda'sletaja kad su pojave koje nae lnternaju sas lene cd ‘anilativnih beleja, to Jost tah obeleje koja se ispljavalu ratale name | tsi pen, ie onda fad su ‘belie its tdvojenn jena od drug, tako dose enjoy sama {Pst i votes Kad pojara koje 0 sestvljne of valitativ= | ih bl one irs posto nutri {8 pojave imaju i nemajuobeleze w pitanja, mokemo sh samo 2 SS a tec en rt re {iidipg felons ane Scewse etnod aie fo arena Brace and ee ee arte aan a nae ch HesetS Boeae' meer Raves tein ae Se". Soin Muelle spd Karl F. Sehessler Steltcal Reasoning # x02 vista u caaitte grupe, {niéta vile), Najvedi bro) w tcorjskom. Dogleda najanatajnijih.pojmova odnosi ae na takve pujave. koje St sastavjene od kvanttativnih obelesja, T posto. se akustvene anaéenje ovih pojmova najbolje mote aicedii pomotu metoda ‘ren, stvaranje adekvatnih 1 pouzdanih instrumenata 2a Tere: je je btan predusiov teorjskog! razvaje avake nauke ‘Alt mada je podela na kvalittivna i kvantitaivna obeledj isto ‘oliko jasna Kaliko | neophodna ze razumevanjelogicke pritee te, Fenja, U praktitne) priment ove podele mote deci do ‘abune. Do ‘abuie mote dott iz dva razloga: 1) 2bog toga Sto pojave koje Mt Svrstane u odredene kvalitativne grupe mkitaday mobemo pesmaa {ati s obzirom na neko njlhovo obeleije koje je promenliive u ha "kontinulranih obeleja, mada 8 njom stojtu vee. Po svojoj Privo, 2 Bet lrmeda kvaltatinth klsikactia 1 kompartivth, oe ‘nosno Krsttaints payor saat Cal Gene, op eee Ske Se >asve kvalitativna obeledja su u isti mah i diskrotna, dok kvantita- ‘va obclesja mogy Bit kako diskrcina tako | koatinulrana. Pujave ‘hoje su sastavjene od diskretlh obeledja ne modemo delit itl ras~ poredil u niz koji postupn ratte ili opada. Te pojave predstavla}u Dedeljive celine | menjaju se samo u vist sobeirem na nacionalnu Dripadnost, edn fice mote bil Sin, Hevat it Slovense (ll pi= Dednik nee druge neclonalnost), s obziam na braéno stanje, ono ‘ote biti neokenjeno, fenjeno, rmzvedeno ill wove, a po zanimaniu ‘mote biti Iekar, mdenjer,zanatja It bilo Sta druge. Keo sto e vid {im navedenim slutajevima postoji moguénost samo za ill — IY, a me t 2a ymanje i vibe”. ‘Medutim, pojave oje su sostavone od kvantitativnih obeleza ogi bit dinkretne, kao | pojave koje su sastavljene od kvallta- ‘il obeledja aly 21 raalieu od ovitt”poslednih, one mogu bit ¢ frog Iontinuirane po karakters. Dragim retina, to 20ati da kod ivantitativnh obeledja tuba razlixovati dva slugaje. U prvom slv= ju, had je obeleje sastavtjeno od diskretnih. Glanova, plo: merenja motemo upotrebiti samo cle brojeve. Tako, na. "pramer bro} Slanova Jedne porodice moze bit 3,8 tt 8, all mikad 25, kao ‘Sto 1 Fazdeobe utestalosttsamoubistva u jednoj zemlju tle jedne fodine imaju smisia samo w oblika celih brojeva. U drugom slutaju, Ea je obeleje strogo kontinuirano po karaktera, prilikom merenja moemo upotrebii 4 ralomke. Tako, a primer, starost, dohodale ii povrtina teritorije su u teorijskom pogledu beskonatno deliv fi sve manje | mange jediniee. I upeavo og toga, w ovor pasled- njem slueaj zahlev 20 preclanaléy nikad ne mode biti u potpanost {adovolient merena Kontinaiarnsh obelekja wu uvele samo pebllzno ‘Bema i Javiaju se po bravilu obliku aaokrutenih brojeva, ‘2a danatavanje pojedanth lategoria ti koje pojave rasporedu- emo # obzitom na. prinustvo ii odsustvo lzvesnth obeleja, obiino Se ladimo retina, Medutin, ated se u th sty evr mozemo po- Suit brojevima, marosito onda lead isa vile Kategoria, tako da ve zajedas fine vrlosloden Klasfikaciont sistem. Alt w ovom™ po~ Slednjem sluéaja upotreba brojeva nema nikahve veze ¢ merenjem: brojevi imaju tisto nominalno znatenje | mogu se uveke ramen ‘eldin drugim simbolims. Cinjeniea da se sve kjige u svim bibllo- {tleama na vets najéeiée obelezavalu_ pomocu brojeva no mati da Se biblitekart bave ma Kakvim merenjem tih knjiga. U stvar, bro- vt koi se kan signature pojediniekjlga upucuju samo na od fedeno mesto-u sloenom klsetikacionom sistem koje Je Ua ka)t- ‘gama dodeljeno. A to pokazuje da ovde nema nl pomena 0 nokom ‘Senos izmedy th kajiga ® obzitom na levesno obsleje. koje Je 104 padlotne menianju ak niu pogledu vremenanjihow Ditiotek er iat brojet mogu bt upotcsjen- vse wate ben ae Hsia jeu mou bit upeteebent vide puta bes at te an ve loro woe! Koa merene wr proses auinog itrazivan[, ovde Je dovaljn ‘da uksstte aks dco: Mada itadivanina ky rain kas i koja imaj preteino ekspioativan Bee ‘akr et ue otto sta vie eo da apie ig fevesne oftre kvalitatine rastbe ameduprednee tpvavae Inu znatajih tor problema w vl) mart eat od de spowobnosti da tatno utvrdimo stepenrazlike a me sao pees reulko w kvalitet Ovo zbog toga Sto se najpostjant winon Be ‘modu pojava najeiceJavijaju'e bla ednoas amet “tooth eta “je se veednoatl mena). Najpodenit | najefiesah ‘Reed relavane ath prbloms a hh exo staves lize moramo pribet!nekom cbiiu kvanatene, ote Ietod merenja, Jer merenje omogutuje dase leko taccrennaaenes siktje stepem itt ednos u home 30 ispolfvaju Rvaltaiine rch Jest promene u vrednostima inveanihanatonty obetagg ite drugo nego pretvaranjo kvalitaivnh tazlika tees sapere Susanne ce {imi polavama soba na neko niihovo obeleje hoje nes Ua ies eet per met amo u tom sluéaju ima smisla pitati da li je obelezje manje ili’ Inmplicine odredbe o tatematicko stitch alistcki voto inte renata za merenje il ato se taka hoe, mots apt wont aulititke moguenost ste brojeva Koj'sull hao samene one vee pojare Kzko Je moguéno upotrebiti Brojeve kao sredstvo 24 ox vanie stepona Kevalitativme razlike med pofediihaksatvenih age! CHS Meme, op. ets p87 1 Mortis Coben and. Henest Race op ty tb Ba, han 6 aedNSen aovde ne matemo rspravjsti us pojedinostims). Za razume ‘ange d ‘bn bens ange dalfin islaganga treba matt na um smo ovo Tite bole uy pedal} odnown femedw Tkvatventh o> jva 8 obsitom na ebeleje koje meri, neophodno Je da brojei [Pobclelja maja tweens ajeahia svojstea, Kao najvadnia 2) svn materi acre ints sledeén tr 1) st brojee su sreden {Tneprekidan nisy 2) raaike lead rojeva maj stomata ‘alton to font rstojanje ime enon para brojeva fe tec, pod Jednako i manje nogorertojanjetsmedu bilo Kog drugog para bro- }rojet nau jedinstven piv poeta oll tana ‘Ova tt svojstva, redosied, rastojnje | poteta"), predsa= ijaiu oonow svih matemailch opetactabrojevima. seine ig fe ao st meen J noua sam wha aj podudaenost red, brojeva {ekustvenih-adaasa tone, Somer abel taal hoje oirivama pomoeu ‘sku opereca Imaju ist avojtva hao { numerigkeselje pomotu kojh ove oinose Astenovljavamo, Rarume se, od stepena nae obaveStenost prod ‘hsledjaKoje mero tavisi Rode H brojev! koje pipsujmo Iska- Senin poovama iat ava navedena tojstva ih emo nek. to taka, jas Jo da od nateg prethodnog amano karabery oa HEmedu obviedje koje mero ¥ nekih drugih obeletn zavisi kako Ginatenge mati bret ol stoje smeeto akustvenlhpojava. 5 cbnioms nat da brojvt ajo priieajemo Iskustvenim po} Watnaitnajjedno, dv iss treet, merenje mote Dit mange Iii ite ngocoan'S obirom ato kako anatenjelmaju ova 60}- Sua u Konkretnom shitaj, merenje mate bit red po vrei. 0 prem sujet a ern tarteeih gata otera Fant a pove ondinaindhcHatervaal W'Gragom siete nlemo rasikovat onoen daveden malin me alike emda poledinh tipora sala svode se na ranike w nyihovan anally mogunostina, Sale vec anal mor [pusnostims fmaja sea svojstva nizih skola, kao Teka druga Koja ri loa vid Henry Moh Fa ig oto, aumatranieorag problems i Henri Mle Pear ofa plang roi pga @antar goor Ty Warren 8. Torgerson, op. et, p15 ‘3 samo njihova, Navedens ists tipova skala ima hijerachiekl ke rakter. Kod grdigalaih-skalabrojevi eeatavaj ragike iotedu Se ustvenhpojava& obuirom na stepen Il snes u Lome fo ese oes leije od nih lrateno al tako da redostedbrojeve agovers cope redsledu pojedinih stupnjeva's koja ae obellje eve"). Roa Interyalit akals, pored toga So redoaled brojeve edgotert rele, Sedu pojedininsiupnjeva,ralike ism stupnjova ne ede or ustojanje limedu parova’ pojedinih brojeva, edgovara rasto)anie lzmedu edsovarajuih parova pojedinh stupnjeva'u Kojima Je obs, Jeije ierateno, Kod stata sla, pored obs nevedena svjste, javije sf trete:”brojevt koje pripiujemo akustvenim polatame odgovaraju tasojnjima iemeds pojedink stupnjeve od priedsog Poleta samog obeleje, tao da Fate famed sapnjees, mace, ferent u obliku srazmere izmet brojeva, ' nate, avi instrument za merenje iskustvenihpojava mogu se avisat u jedan of navedenth tipova. Shematsha rervotavaie sala u tipove, koje Je upravo prikazeno, iv omnovl je. ibtoveine 3 kisalftaction Koj Je iattio 8.8. Sven). Jedin races sto su tome flo jo Silversova Eetria kstegorije ovdeaontaljen. v0 Je ubinjeno xbog toga Slo .nominalneskala" ema nijednn se, vo numeriekih sera, tako da se pomocn ne, u stverk me mole merit ft. Mnogo istanéanij metod 2a razvrstevnjeseala Ups sagio Je Kiajd H. Kamba, at opnvanje ovog mateda auhtevs oe, febnu studi"). Napomenimo samo urgred da Kumbeors thera Sadi jedanaest rain tpova, od ajih se devet nals pe oe tervalne sale. Kolko ovo slozeno 1 sulin edvajanje, plecionh podvrsta u okvi omovaih tpova stvamno tote de dopeiose bo, jem razutnevanju istrazivatke pralise U sociloghi { arestoes pehologi,cotaje da ne vi . Sve akale moraju de zadovaje faverne frmsine uslove, Ape {akine soev, ove uslove mozemo ferait u abla posainte, Oe erp nalpre navest postulate ordinath shal Kac Seo soe rene vet vide avako merenje na nivou ordinsinih skate eanieg oes ‘ammo je aa thr modema palit wave Dodgrupe Oead podeta BOSGk: Wp Tern oot ie 12, Clyde 1 Ca, ory of Payeholoviel Seating, (Ann. Astor SE Kr Je dae crag se Ra sin pore and "Methods of Sociat ‘Aensurement~ Leon! ‘Petinaer Sea" Tea Kat (ede), Resear Methods tn the Behaoival Scbate Mey ea ‘The Dryieh Press 10) te fa ae