Manifestacije po koi, alergija na proteine mleka

Po koi se, pak, manifestuju alergijske reakcije velikog broja tzv. nutritivnih alergena koji se unose hranom i nakon
pokrenute reakcije dovode do pojava promena na koi. Ovo je jedan od najeih oblika alergijskog reagovanja
posebno u periodu odojeeta i malog deteta. Najee se radi o ekcematoznim promenama po koi koje se
manifestuju kao suva, crvena koa, koja postaje zategnuta i svrbi. Promene po koi mogu biti u vidu pojedinanih
plaa ili slivene i najee se viaju na obrazima, ali se mogu proiriti i po celom telu. Smatra se da je jedan od
najeih razloga za pojavu ovih promena alergija na proteine kravljeg mleka, ali i drugi sastojci hrane mogu je
pokrenuti. U mnogim sluajevima, na alost, nije mogue tano utvrditi koji element iz hrane je pokreta alergijske
reakcije tj. ekcematozne promene javljaju se kao idiopatske. Ipak, poznato je da deca sklona pojavi ekcema po koi
znaajno ee oboljevaju i od alergijskih manifestacija respiratornih puteva kasnije u ivotu. Jagodiasto voe, jaja,
riba i druge namirnice ukoliko se deci daju pre prve godine ivota mogu dovesti do vrlo burnih alergijskih
manifestacija
po
koi.
Razliite namirnice koje se unose hranom, posebno ukoliko se sa njihovim unosom pone pre kraja prve godine
ivota, kada je digestivna sluzokoa propusnija zbog nezrelosti, mogu dovesti do pojave klasinih digestivnih
simptoma nutritivne alergije. Naime, u ovim sluajevima pojavljuju se, nakon unoenja obroka sa namirnicom koja
izaziva nepodnoljivost, eksplozivne prolivaste stolice obino izmenjenog izgleda i sadraja. Ukoliko ovakav
poremeaj dovoljno dugo traje moe dovesti do znaajnih poremeaja u varenju i resorpciji hrane sa posledinom
pojavom anemije, zaostajanja u teini i drugih simptoma nepravilnog varenja.

Alergijski bronhitis i rinitis

Jedan od najeih oblika alergijskog reagovanja su alergijske manifestacije respiratorne sluzokoe sa pojavom
alergijskog rinitisa ili bronhitisa. Izazivai ove vrste alergijskih reakcija su tzv. inhalatorni alergeni tj.supstance koje
se disajnim putevima unose u organizam. Ovaj oblik alergijske reakcije moe imati sezonski karakter to znai da se
pojavljuju samo u periodu cvetanja nekih vrsta trava i drvea (obino u prolee i jesen). Tada se u periodu cvetanja
odreene vrste trava obino javlja alergijski rinitis i konjuktivitis sa pojavom estih napada kijanja i obilnom
vodenom
sekrecijom
iz
nosa
ili
crvenilom
i
suenjem
oiju.
Ipak, najei oblik alergijske reakcije disajnih puteva, esto sa pojavom ponovljenih napada bronhopstrukcije i
oteanog disanja je alergija na grinje. Grinje (Dermatophagoides pteronisimus) su sitni insekti, praktino nevidljivi
golim okom u ijem izmetu se nalazi supstanca koja ima izrazito alergijsko delovanje. Ovaj se insekt nalazi
praktino u svim stanovima, a najei je alergen kune praine. Najee se moe nai u plianim igrakama,
zavesama, tepisima, prekrivaima, meblu nametaja to znai da se u kuu unosi zajedno sa stvarima i nametajem.
Insekt se moe unititi jedino vrelom parom tako da se u sluaju prisustva ove alergije u dece preporuuje
odstranjenje svog nametaja i pokuanstva u kome ovaj insekt moe boraviti i opremanje sobe glatkim povrinama
koje se esto mogu brisati vlanim postupkom. Prisustvo vlage, bui, duvanskog dima i drugih aerozagaenja
takoe esto moe biti uzronik razvoja alergijskih manifestacija disajnih puteva.

Alergije kod dece

MojPedijatar Alergije 4 komentara

Naslee ima veliku ulogu kod alergija u deijoj dobi. Ako je jedan od roditelja alergian,
vea je verovatnoa da e i dete biti alergino.

1.
snezana September 30, 2014 at 10:32 pm - Odgovori na komentar
Postovani,imam sina od 13-meseci,sa aet meseci utvdjena mu je alergija na protein mleka,tako sto je
pio adaptirano mleko Aptamilil.Jos uvek ga dojim jednom uvece a hranu mu stavljam Aptamil
digestiv cre ybog specificnog mirisa nece da pije to mleko samo nego sa nekom drugom hranom.U
Tirsovoj su hteli da nam rade testove provokacije tako sto mu daju po malo mleka u organizam.Ja
nisam pristala na to jer se plasim kontraindikacija.Kakve mogu biti posledfice na te testove,jer to je
ocigledno sok za organizam,ja se plasim sta ako ima alergiju na jos nesto ili ako slucajno unese nesto
sto ima tragova mleka koji lek da mu dam,i da li postoji mesto gde mogu uraditi te analize na neki
drugaciji nacin.Inace ja sam u trudnoci imala fosfolipidni sindrom neynam da li to ima veze sa
ovim.Iz straha da moze uneti mleko ne ide ni u vrtic.HVALA

ta su to alergeni
SREDA, 08 JUL 2009 07:36

Alergeni su materije koje unete u organizam izazivaju

pojavu odgovarajuih specifinih materija (antitela) u

telesnim tenostima ili u elijama i tako na specifian nain menjaju reaktivnost datog organizma. U najee
alergene spadaju polen, ivotinjske dlake, perje i perut, plesni, hrana ivotinjskog porekla bogata belanevinama i
lekovi ivotinjskog porekla (serumi).
Dijagnostika i leenje alergija su domen specijaliste alergologa. Vano je znati ta je uzrok i u granicama
mogunosti ga izbegavati. To je najsigurnija zatita. U sluaju burnih alergijskih reakcija treba se hitno javiti
najblioj zdravstvenoj ustanovi.
Alergeni mogu poticati iz spoljanjeg sveta (egzoalergeni) ili iz samog organizma (endoalergeni). Egzoalergeni
mogu biti ivotinjskog, biljnog ili mineralnog porekla. Endogeni alergeni mogu biti iz sopstvenog organizma
(autoalergeni), iz organizma iste vrste (izoalergeni) ili iz organizma drugih vrsta (heteroalergeni).
Po hemijskom sastavu alergeni su najee belanevine (proteini) i to belanevine velikih molekula: globulini i
albumini. Pored njih, alergeni mogu biti i polisaharidi (eeri), lipoidi (mastima sline materije), kao i neorganske
materije.
Egzoalergeni mogu biti primarni to su supstance koje izazivaju alergijske reakcije a dospevaju u organizam takve
kakve su u prirodi (polen, ivotinjske dlake) i sekundarni to su materije koje nastaju razgradnjom primarnih
egzoalergena u organizmu.
Postoje i nepotpuni alergeni (hapteni) koji sami po sebi ne mogu da izazovu stvaranje antitela i preosetljivost, ali
vezivanjem za belanevine organizma stvaraju antitela i kasnije tako senzibilizirana osoba u ponovnom kontaktu sa
tom materijom reaguje alergijskom reakcijom. Tako reaguju antipirin, nersalvarsan i dr.
Egzogeni alergeni najee prodiru u organizam putem udisanja sa vazduhom (inhalacijom), preko hrane i pia
(alimentarni) i preko koe.
Iz praktinih razloga je egzoalergene mogue svrstati u 4 velike grupe: alergeni ivotinjskog porekla; alergeni
biljnog porekla; alergeni stana i klimatski alergeni.
Alergeni ivotinjskog porekla
Lekovi ivotinjskog porekla
Poznate su este reakcije na razne vrste seruma (antitetanusni, antidifetrijski i dr) u vidu anafilaktikih pojava (vidi
lanak Alergije na ovom sajtu)
Hrana ivotinjskog porekla
Jaja su est alergen, naroito kod dece i to je belance ei uzrok alergija nego umance. Sirovo jaje je ee uzrok
alergija od tvrdo kuvanog. Najopasnija je pena od belanaca, majonez i sl.
Alergijske pojave kod preosetljivosti na jaja najee se ispoljavaju na koi (urtikarije, ekcem I eczema infantum
(ekcem kod dece)
Mleko kravlje mleko je est uzrok senzibilizacije i kasnije alergijskih promena. Ova senzibilizacija moe nastati
jo u procesu privikavanja na unoenje kravljeg mleka u organizam odojeta kao dopune ili zamene za majino
mleko.
Mleko kuvanjem manje gubi svoju alergogenu mo nego jaja.
Mleko u prahu je ei alergen nego prirodno mleko.
Najee reakcije su povraanje, prolivi, grevi, stolice su kod dece smrdljive, ponekad i krvave. Zabeleeni su i
fatalni sluajevi.
Mleni proizvodi (sirevi i jogurt) su esti uzroci senzibilizacije, dok je maslac izuzetno retko alergen.
Meso je ree uzrok alergijskih pojava nego jaja i mleko.
Svinjsko meso je najei uzrok alergija, potom konjsko i govee.
ivinsko meso je najrei uzrok alergija.
Riba je ree alergen. Ako se dokae preosetljivost na ribu, onda je to preosetljivost na vie vrsta (i morske i
slatkovodne). Kuvanjem se ta mo ne gubi, soljena i suena riba zadrava svoja alergogena svojstva.
Najee se ispoljava u obliku povraanja, proliva, greva, esto se javlja i urtikarija, astma i Kvinkeov edem (otok
u predelu grla - mogue uguenje zbog nemogunosti disanja).
Rakovi i koljke su est uzrok alergije i to uglavnom kao urtikarije i poremeaji na organima za varenje.
Proizvodi epiderma (perje, dlake, perut) spadaju u najee alergene.
Izazivaju astmu, rinitis (kijavicu), urtikarije, ekceme i razne vrste upala koe.

oveija perut moe izazvati senzibilizaciju kod nekih zanimanja (frizeri).

Dlake ivotinja su esti alergeni, posebno kod onih profesija gde se dolazi u direktni kontakt sa ivotinjama
(koijai, dokeji konjske dlake; ljudi koji dolaze u dodir sa proizvodima od dlake (krzna, vunene tkanine).
Preosetljivi na ivotinje (pse, make, goveda, zeeve i dr) mogu imati alergijske reakcije ne samo u direktnom
kontaktu, ve i u prisustvu proizvoda nainjenih od njihovih dlaka (ebad, jastuci, madraci).
Ostali alergeni ivotinjskog porekla
Svila izaziva alergije posebno kod radnika u proizvodnji svile, kao i u tekstilnoj industriji (krojenje, ivenje)
Tutkalo ako se spravlja od kostiju ivotinja, izaziva alergije kod onih koji rade sa njim stolari, knjigovesci
Ubodi insekata: pela, bumbara, komaraca i dr. insekata daju alergijske reakcije u vidu otoka na mestu uboda,
urtikarije, svraba, a mogue su i jae reakcije u vidu povraanja, guenja, nesvestice i dr.
Paraziti ita su est uzrok alergija kod zemljoradnika.
Crevni paraziti (Ascaris, Taenia, Oxyuris) razne vrste glista, pored toksinog dejstva mogu izazvati i alergijske
promene astma, ekcemi, urtikarije
Ehinokokus vrsta parazita koja se dobija od zaraenih ivotinja, takoe moe izazvati alergijske promene,
urtikarije i astmu.
Alergeni biljnog porekla
Bakterijski alergeni
Bakterije su jednoelijski organizmi koji se u irem smislu ubrajaju u prabiljke.
Ona mogu biti alergeni celim telom, ali i svojim egzotoksinima, kao i endotoksinima. Uglavnom deluju i kao
alergeni, ali i toksino. Njih ne moemo po volji unositi i izbacivati iz tela.
esta je pojava ponovnog razbuktavanja starih arita (hronina upala krajnika, granulomi zuba, hronina upala
une kese, jajnika) kada zbog pada otpornosti poinje umnoavanje bakterija a zatim alergijski i toksiki procesi
zbog njihovog ponovnog prisustva
Plesni (gljivice)
Spore plesni su esti uzronici raznih alergijskih pojava, naroito astme. Mogu izazvati i alergijsku kijavicu, ekcem,
kao i alergijske promene na koi.
Pojava astme vezana za plesni je ea u niim i vlanim krajevima, kao i u starim vlanim kuama.
Polen
Poleni uopte, a posebno poleni livadskog cvea su vrlo esto alergeni. Najee izazivaju polensku kijavicu i
astmu, a ree koprivnjau i ostale kone promene i samo kada je polen tih biljaka prisutan u vazduhu. Najee
alergijske promene izazivaju poleni raznih trava, korova, poleni itarica, poleni raznog drvea i poleni raznog cvea,
i to u vreme njihovog cvetanja u prolee i tokom leta.
Alergolokim testiranjem se utvruje vrsta polena na koju je neko alergian.
Hrana biljnog porekla
Brano moe izazvati astmu, kijavicu, ekcem, urtikariju, pa i Kvinkeov edem.
Ove alergije su najee kod ljudi koji rade u profesijama vezanim za proizvodnju i preradu brana (mlinari, pekari).
Brano prodire u organizam preko disajnih puteva, ali moe i preko koe.
Pasulj, soivo, graak i pirina mogu izazvati alergijske pojave.
Najee su pojave digestivnog trakta, bolovi, povraanje, uestale stolice, ponekad loe opte stanje (pad pritiska,
pad temperature i otoci sluzokoe usta, grla, jednjaka, uz guenje).
Povre
Krompir, kupus, karfiol, patlidan, argarepa, crni i beli luk izazivaju ponekad alergijske pojave, najee urtikariju.
Voe
Jagode, orasi, bademi, lenik, pa kruke, kajsije, pomorande i dr. esti su uzronici alergijskih pojava, naroito
urtikarija, Kvinkeovog edema, astme.
Biljni alergeni kuvanjem esto gube svoju mo.
Nekad i vina, posebno bela, mogu izazvati alergijske reakcije, zbog dodataka koji se koriste za razbistravanje vina.
Retko, ali ipak se moe pojaviti, i alergija na pivo.

Isto tako retko, ali se ipak javlja, alergija na kakao i okoladu, kafu i aj.
Kod svih navedenih biljnih alergena su belanevine uzrok alergijskih pojava.
Pored belanevina i ugljeni hidrati iz biljne hrane mogu biti uzrok alergija. Med moe izazvati ekcem, urtikarije,
proliv, povraanje...
I razna ulja (maslinovo, bademovo, orahovo) mogu izazvati alergijske pojave
Organske kiseline: siretna limunova, jabuna i dr. Mogu izazvati urtikariju i kone promene kao i razni zaini:
paprike, biber, slaica, lovorov list
Biljke, pored dejstva preko digestivnog trakta kao hrana, deluju i kontaktom i udisanjem. Morska trava i druga biljna
vlakna, ako se upotrebljavaju za punjenje jastuka i madraca, mogu biti alergeni, posebno ako se ove stvari koriste
dugo u vlanim stanovima.
Prakovi protiv insekata od lia raznih biljaka mogu izazvati astmu, kijavicu i dr.
Ricinus izaziva alergijske pojave, ali ne samo ulje, ve i prah od ostatka ceenja, kao i ricinusovo seme u
proizvodnji ulja i kod onih koji gaje biljku ricinus.
Kod preosetljivosti na duvan u fabrikama i prodavnicama duvana nije dokazana preosetljivost na nikotin, ve na
druge sastojke duvana.
Klimatski i kuni alergeni
Dokazano je da u niskim, podvodnim, movarnim predelima, ima vie alergijskih sluajeva. To se moe rei i za
neke stanove. Alergeni mogu biti raznog porekla (ivotinjskog, biljnog ili neorganskog) ali je dovoljno da se
promeni stan ili kraj grada, alergijske promene nestanu, zato su izdvojeni u posebnu grupu.
U ovim krajevima vlaga pogoduje razvoju plesni (gljivice) a preko leta ima puno praine, pa su inhalacione alergije,
posebno astma, este.
U stanovima je najei alergen kuna praina koja zavisi od materijala od koga je kua graena, od pretrpanosti
stanarima i od poslova koji se u kuama stanovima obavljaju (domae radinosti).
Pored kune praine u kuama su est alergen plesni, posteljne stvari (dueci, slamarice, jastuci i sl.)
Lekovi i hemikalije
Lekovi mogu imati dve vrste neeljenih dejstava. Mogu imati toksino dejstvo koje je kod preparata praeno istim
pojavama koje su razliite zavisno od leka i alergogena koji kod preosetljivih osoba uvek izazivaju alergijske
pojave: astmu, urtikariju, ekcem, rinitis, prolive i sl. bez obzira na farmakoloko dejstvo. Veina lekova koji nisu
organska jedinjenja delovae kao alergeni tek kad se veu za belanevine organizma.
Uzrok alergijskih pojava su skoro svi lekovi, ali neki su retko alergeni. Najei su: jod, brom, aspirin i druga
sredstva protiv temperature (antipirin, piramidon), barbiturati, kinin, sulfonamidi, arsen, iva, bizmut, penicilin.
Hemikalije
Hemikalije najee izazivaju promene na koi i to u direktnom kontaktu.
Ursol (para-fenilin diamin) koji se upotrebljava za bojenje krzna i kose esto izaziva alergijske manifestacije kod
onih koji sa njim rade (krznari, frizeri) kao i kod onih na kojima se radi. Najee se javljaju astma, rinitis,
Kvinkeov edem.
Sline pojave izazivaju i anilinske boje, formalin (kod laboranata i u ostalim zdravstvenim ustanovama gde se koristi
kao dezinfekciono sredstvo), hemikalije koje se koriste u fotografiji kod razvijanja i fiksiranja filmova; celuloid i
najlon i polivinil izazivaju najee kone promene; hrom i nikl u radionicama gde se obavlja hromiranje i
niklovanje.
Endoalergeni:
To su materije koje nastaju u samom organizmu i obino su belanevine po hemijskom sastavu. Nastaju u organizmu
za vreme infekcije i intoksikacije autolizom ili degeneracijom tkiva.
Mogu da se jave i pod uticajem raznih spoljnih faktora: hladnoe, toplote, zamora
Alergijske pojave su iste kao kod egzogenih alergena: astma, urtikarije, ekcemi.
Preosetljivost na enogene alergene je teko dokazati jer se ovi alergeni ne mogu izdvojiti i sa njima se ne mogu vriti
razne kone probe.

Fiziki nadraaji
Razni fiziki nadraaji: pritisak (na mestu pritiska na kou usled noenja tekih predmeta, stezanja odee oko struka,
vrata, potkolenica) mogu izazvati razne alergijske pojave na koi crvenilo, urtikariju, Kvinkeov edem).
Hladnoa je est uzrok, najee konih promena urtikarije, Kvinkeovog edema, eritema;
Toplota izaziva alergijske promene u vidu urtikarije, svraba;
Suneva svetlost izaziva alergijske promene na koi pruritus (svrab), eritem (crvenilo), urtikariju i ekcem;
meteoroloke promene: vetrovi, pad barometarskog pritiska, vlaga, jonizacija vazduha, po nekim autorima, izazivaju
alergijske manifestacije, dok po drugim autorima ovi faktori utiu na pogoranje ovih promena, ali nisu direktni
izazivai.
Dr Draga drnja

Popis alergena
print
Testirajte se na kombinaciju alergena prema Vaoj potrebi. Popis je velik, a na Vama je da odaberete sumnjivce.
Alergeni su grupirani u skupine:

inhalacioni alergeni pelud

inhalacioni alergeni ostali

nutritivni alergeni

ubodi insekata

screening testovi
Ukoliko alergen koji Vas zanima nije na popisu, slobodno nas kontaktirajte i provjerite.
Osim testiranja vrijednosti specifinog IgE za pojedinane alergene, neki alergeni se mogu testirati i u kombinaciji
(mjeavina, mix) s alergenima slinog tipa, pri emu se rezultat odnosi na sve alergene u mjeavini. Na ovaj nain
mogue je odjednom testirati postojanje alergije na vei broj alergena (to je i financijski isplativje), a u sluaju
pozitivnog rezultata napravite analizu IgE za svaki pojedinani alergen.
U tablicama koje slijede na lijevoj strani je naziv takve mjeavine alergena, a na desnoj su pojedini alergeni koje ta
mjeavina sadri (a koji se takoer mogu napraviti i pojedinano).

Inhalacioni alergeni - pelud

Naziv skupnog testa (mjeavina
alergena)

ifra pojedinanog testa i

alergeni

gx1 MIX rane trave

g3 Dactylis
glomerata(Klupasta otrica)
g4 Festuca elatior (Livadna
vlasulja)
g5 Lolium perenne (Ljulj)
g6 Phleum pratense

(Livadna maica)
g8 Poa pratensis (Livadna
vlasnjaa
gx4 MIX kasne trave

g1Anthoxanthum odoratum
(Mirisavka)
g5 Lolium perenne (Ljulj)
g7 Phragmites communis
(Trska)
g12 Secale cereale (Ra)
g13 Holcus lanatus
(Medunika)

gx2 MIX trave 1

g2 Cynodon dactylon
(Troskot)
g5 Lolium perenne (Ljulj)
g6 Phleum pratense
(Livadna maica)
g8 Poa pratensis (Livadna
vlasnjaa)
g10 Sorghum halepense
(Sirak)
g17 Paspalum notatum

wx1 MIX korov 1

w1 Ambrosia elatior (A.

artemisifolia, Ambrozija
kratka)
w6 Artemisia vulgaris
(Pelin)
w9 Plantago lanceolata
(Uskolisni trputac ili
Bokvica)
w10 Chenopodium album
(Loboda bijela)
w11 Salsola kali (Solnjaa)

wx2 MIX korov 2

w2 Ambrosia psilostachya
w6 Artemisia vulgaris
(Pelin)
w9 Plantago lanceolata
(Uskolisni trputac ili
Bokvica)
w10 Chenopodium album
(Loboda bijela)
w15 Atriplex lentiformis
(Loboda, vrtna)

wx3 MIX korov 3

w6 Artemisia vulgaris
(Pelin)
w9 Plantago lanceolata
(Uskolisni trputac ili
Bokvica)
w10 Chenopodium album
(Loboda bijela)
w12 Solidago virgaurea
(Zlatnica)
w20 Urtica dioica (Kopiva)

wx7 MIX korov 7

w7 Chrysanthemum
leucanthemum (Ivanica)
w8 Taraxacum vulgare
(Maslaak)
w9 Plantago lanceolata
(Uskolisni trputac ili
Bokvica)
w10 Chenopodium album
(Loboda bijela)
w12 Solidago virgaurea
(Zlatnica)

tx1 MIX polen drvea 1

t1 Acer negundo (javor)

t3 Betula verrucosa (breza)
t7 Quercus alba (hrast)
t8 Ulmus americana (brijest)
t10 Juglans californica
(orah)

tx4 MIX polen drvea 4

t7 Quercus alba (hrast)

t8 Ulmus americana (brijest)
t11 Platanus acerifolia
(platana)
t12 Salix caprea (vrba iva)
t14 Populus deltoides
(topola)

tx5 MIX polen drvea 5 (rano cvatue)

t2 Alnus incana (joha)

t4 Corylus avellana (ljeska)
t8 Ulmus americana (brijest)
t12 Salix caprea (vrba iva)
t14 Populus deltoides
(topola)

tx6 MIX polen drvea 6 (kasno

cvatue)

t1 Acer negundo (javor)

t3 Betula verrucosa (breza)

t5 Fragus grandifolia
(bukva)
t7 Quercus alba (hrast)
t10 Juglans californica
(orah)
tx7 MIX polen drvea 7

t9 Olea europaea (maslina)

t12 Salix caprea (vrba iva)
t16 Pinus strobus (Ameriki
borovac)
t18 Eukaliptus sp.
(eukaliptus)
t19 Acacia longifolia
(akacija)
t21 Melaleuca leucadendron
(Drvo ajevca)

Inhalacioni alergeni - ostali

Naziv skupnog testa (mjeavina ifra pojedinanog testa i alergeni
alergena)
ex73 perje MIX73

e70 gusje perje

e85 kokoje perje
e86 paje perje
e213 perje papige

mx1 plijesan MIX1

m1 Penicillium chrysogenum (prije

Penicillium notatum)
m2 Cladosporium herbarum
m3 Aspergillus fumigatus
m6 Alternaria alternata

hx2 kuna praina MIX

d1 Dermatphagoides pteronyssinus
(kune grinje)
d2 Dermatphagoides farinae (grinje)
h2 Kuna praina
i6 ohar

Nutritivni alergeni
Naziv skupnog testa (mjeavina ifra pojedinanog testa i alergeni
alergena)
fx1 MIX oraasti plodovi 1

f13 kikiriki
f17 ljenjak

f18 brazilski orai

f20 badem
f36 kokos
fx15 MIX voa1

f33 narana
f49 jabuka, zelena
f92 banana
f95 breskva

fx16 MIX voa 2

f44 jagoda
f94 kruka
f208 limun
f210 ananas

fx14 MIX povre 2

f25 rajica
f214 pinat
f216 kupus
f218 paprika

fx23 MIX meso

f26 svinjetina
f27 govedina
f83 piletina
f284 puretina

fx2 MIX plodovi mora

f3 riba (bakalar)
f24 raii (kampi, kozice)
f37 dagnja
f40 tuna
f41 losos

fx3 mix itarica

f4 penino brano
f7 zobeno brano
f8 kukuruzno brano
f10 sezam (sjemenke)
f11 heljdino brano

pojedinani alergeni

f79 gluten/gliadin
f45 pekarski kvasac
f1 bjelanjak (kokoje jaje)
f75 utanjak (kokoje jaje)
f245 jaje (kokoje)
f76 -laktalbumin (mlijeko)
f77 -laktoglobulin (mlijeko)
f78 kazein (mlijeko)
f334 laktoferrin (mlijeko)
f2 mlijeko (mlijeni proteini)
f48 luk

f14 soja
f221 kava
f93 kakao
Ubodi insekata
pojedinani alergeni

ifra pojedinanog testa i alergeni

i1 ubod pele
i3 ubod ose
i71 ubod komarca
i75 ubod strljena
i204 ubod obada

Screening testovi
Naziv skupnog testa (mjeavina alergena)

ifra
pojedinanog
testa i alergeni

fx5 PREHRAMBENE NAMIRNICE SCREENING

f1 jaje- bjelanjak
f2 mlijeko
(mlijeni proteini)
f3 bakalar
f4 penino brano
f13 kikiriki
f14 soja
m2 Cladosporium
herbarium plijesan
d1
Dermatophagoides
pteronyssinus
(kune grinje)
e1 maji epitel
e5 pasji epitel
g6 Phleum
pratense (Livadna
maica)
g12 Secale cereale
(ra)
t3 Betula
verrucosa (breza)
w6 Artemisia
vulgaris (pelin)
f1 jaje - bjelanjak

sx1 INHALACIONI - SCREENING

EKZEM

ASTMA/RINITIS cjelogodinji simptomi

(perennial)

f2 mlijeko
(mlijeni proteini)
f4 penino brano
f14 soja
d1
Dermatophagoides
pteronyssinus
(kune grinje)
d1
Dermatophagoides
pteron. (kune
grinje)
e1 maji epitel
e5 pasji epitel
mx1 plijesni