Você está na página 1de 117

v

Zan Bodrijar·

Cil~rH~X~1/ ·/lnjr

t- ,,". p. }-t94,0+tl

" "~""" _._~) .. ,,;. .. ,.~"'II,~'O:_,"""," _._ ............ ~".."..,...,.."-,_. .,....,.,._;.r,

(JO' ," ttff6f(

Prevod E. Ban

Naslo» ol1gilla1a Jean Baudrillard LECRlMEPARF AIT © Edrnons Galilee, Paris, 1995 © Belgrade Circle Journal, Beograd, 1998

Biblioreka Circulus Umlivalki iwiegijuln.

Obrad Savie Duson IJorde)~¢.Mileusnic Aleksandar Boskovic Srdan 'Vujica Aleksandar Zistakis BOTUt Vild

. ian Bodrijar SA VRSEN ZtOCtN Prevod E.Ban

Poqovor 'ObtadSavic

Izdava» Casopis Beogradski krug Narodnog fronra 60/II, 11000 Beograd, tel/fax. (381 11) 664 34 09

e-mail.beokrug@eunet.yu ; ·1 .f

Ldeun- Dusan Dordevic-Mileusrnc ~

6p. }~HBemap3 J<orekcor Natasa Lazovic

O/Jlilwl'a'1je Borut Vild

Tirat 1000

Stant/la Cigo]" Stamp", Beograd, 1998

ISBN 86 .. 82299 .. 2

Savrsen zloein ( 11) Savrsen zlocin

( 18) Utvara volje

( 26) Radikalna iluzija ( 30) Imitacija geneze

( 35) Automatsko pisanje sveta ( 46) Horizont nestajanja

( 57) Odbrojavanje unazad

( 63) Materijalna iluzija

( n) Tajni tragovi savrsenstva ( 76) Vrhunac realnosti

( 84) Ironija tehnike

( 88) Mahinalni snobizam ( 99) Objects in this minor

( 104) Sindrom Vavilonske kule ( 109) Radikalna misao

C 122) (124 ) (128 ) ( 138 ) (145 ) (147 ) ( 157) (164 )

Sadriaj

Nalic:ue zlocina Svet bez zen a Hirurgija drugosti

ZeIJa kao tehnoloski visak N ovi zrtveni poredak

Ne sazaljevajmo Sarajevo Ravnodusnost i mrznja Osveta naroda ogledala

( 168) Bibhografija: Zan Bodrijar (Qbrad Savic')

( 198) Poslednja adresa, Zan Bodrijar, Srbija {Obrad SaviO

- ,;Dakle, pruatelju, ugledao si se na Fenicanc i pustio da te zvezde vode na putu?

:- Ne, odgovori Menip, a sam na same zvezde putovao".

,,8obzirom

na umnoienc doleaze, nema druge plauzibilne hipcteze osim realnosti" ,,8 ohztrom. na umnozene dokaze 0 suprotnom, nema drugog reSenja do iiuzife".

....

vo je prica a zlocinu. - 0 ubistvu realnosti. 0 istreb 'enju. iluzije, zivotne iluzije, radihalne iluzije sveta. Re tlno ne nestaje u iiuziji, vee

iluzija nestaje u ceiohupn .. realnosti.· .

Ako je zlodn savrsen, i ova hi knjiga trebalo da bude savriena-jer ana zeNda bude rekonstrukcija zlocina.

Naialost, zlodn nikad nije savrsen. Uostalom, u ovoi crnoj knjizi nestanka realnog, ni motivi ni vinovnici nisu otkriveni; niti je pronaden. les realnog.

Sto Sf tice ideje kqja vodi ova knjigu, ni ana nikad nije )nogla bid otkrivena: A upravo je ona bila oncije

~oCi.n~ -

-~·~~-~~lilotin-ndelrd ttiiesavrim, au Je··savtsenstvo uvele zlocinacno; kao sto mu samo ime lease. U savrienom zlodnu, samo savrsenstvo je zlodn, kao sto je u prozirnosti sdma prozirnost zlo. Ali savrsenstvo uvek bivakainjeno. .njeqova kaznaje reprodukcija.

Ima-Ii olahsavajucih oholnosti u ovom zloanu?

Niposu: jer njih. uvek treba traziti mcda vinovnicima

.1.

1

j

I

I J J J

i motivima. A ovo je zlatin hez motiva i bez vinovnilea, te ostaje potpuno neobjasrdiv .. U tome je, zapravo, njegovo istinsko savrsenstvo. Naravno, sa stanovista poima, to je pre oteiavaju/a. oholnost.

Posledice ovog zlocina su vedte zaio sto tu nema ni ubice ni zrtve. Da postoji bar jedno ad to dvoje, tajna zlodna hila bi had-tad otkrivena; a zloeinac1ei proces razresen: Najzad, tajna je u tome sto su to dvoje pabrkani; "In the last analysis, the victim and the prosecutor are one. We can only grasp the unity of human race if we can grasp, in all its horror, the truth of this ultime equivalence" (Erik Gens). (" UkrafnjQf liniji, zrtva i progonitelj SU jedna ista osoba. Mati cemo da pojmimo jedinstvo ljudske rase sarno ako uspemo da po] imo, u svem njenom usasu, istinu te honacne istov nosti "')

U krajnjQj liniji, objekt i subjekt su jedno. Sarno aka spoznamo istinu. te r isaln« istovetnosu, u svoj njenoj ironiji, mod cemo d spoznamo sustinusveta.

A VRSEN,ZLOCIN

a nema pojava, svet hi bio savrsenzlocin, onaj bez zlocinca,hez irtve i bez motiva, Zlocin cija hi istina zauvek ostala skrivena i cija tajna nikadne hi hila razjasnjena.iusled nedostatka tragova,

All, zapravo, zlocin nikad nije savrsen, jer se svet odaje svojim pojavama, to jest, tragovima svog' nepostojanja, tragovima kontinuiteta nicega, Tragove, nairne, ostavlja upravo nista, kontinuitet nicega, Na taj nacin svet odaje svoju tajnu. Na taj nacin nam on, iako se krije iza svojih pojava, dopusta da ga naslutimo.

I umetnik je uvek blizak savrsenom zloCinu koji se sastoji u tome da se nista ne kaze. Ali on se ad njega odvaja i njegovo dele je trag tog zlocinackog nesavrsenstva. Umetnik je, po Misou, onajkoji se svom snagorn odupire osnovnomnagonu da se ne ostavi trag.

Savrsenstvo zlocina pociva u cinjenici da je on uvek vee dovrsen - perfectum. Pronevera sveta takvog kakav

111 1

jeste jos pre njegovog nastanka TaJ zlocin, dakle, ni-

- --kadnece-bitiotkriven. Nece biti Sudnjeg dana da ga kazni ili da ga razresi kazne. Nece biti kraja, jer su se stvari uvek zapravo vee dogodile, Ni resenje, ni prasta- _ nje, vee neminovan tok posledica, Precesija prvobitnog . greha, eiji nistavan oblik nalazimo mozda u danasnjoj precesiji simulakruma? Nasa je sudbina, zatim, dovrsavanje tog zlocina, njegov neumitni tok, neprekidnost zla, nastavljanje nicega, Mi nikada necemo ziveti njegovu primitivnu §c::enu, veccemo u svakom trenutku ziveti osudu i ispastanje. Nema tome kraja i posledico su nepredvidljive.

Kao sto se prvih nekoliko sekundi Vehkog Praska ne mogu odgonetnuti; takose.ni prve sekunde prvobitnog greha ne mogu popraviti. Fosilni zlocin, da:kle, kao fosilizovana buka rasuta po univerzumu. A energija tog zlocina, kao i ona pocetnog praska, rasporedivace se po ceIomsvetu, svedo njegovogkOlla::-Chog odumiranja.

Takva je rnitska sIika prvobitnog greha, slika menjanjasveta u igri zavodenja iprivida, slika -l1jegove konacne iluzije.

Takvo je oblicje tajne.

- - Veliko_filozofsko pitanje glasilo je: ,;Zastopostojl nesto, -a ne nista?" .. Danas je sustinsko pltanje:"Zasto postoji nista, a ne nesto?" ,-

---C5dsiistvostva'ri iz njih sarnih, cinienica da se one ne dogadaju; iako izgleda da se dogadaju, Cinjenica da se svepovlaCiiskriva iza svoje spoljasnjosri.i da nije nikad samo.sebi istovetno - to je materijalnaiIuzija sveta. Ta je iluzija u osnovi velike erugme, one koja nas ural1jau;uzas i od koje se stitnno forrnalnom iluzajorn istine.

112)

'-1.--·-·-·_· .. -.-

": .

.'.-i

,

'--f

j

I

J

l. j

I 'I

l

J

I

-I

:/

1

Pod pretnjom uzasa, moramo da desifrujemo svet i tako ponistimo prvobitnu iluziju. Ne. podnosirno ni prazninu, ni tajnu, niti ogoljenu pojavu. Alizasto -bi uopste trebalo da desifrujemo svet, namesto da unjemu pustimo iluziju kao takvu da :iraci u svom punom sjaju? Zato sto je i sama cinjenica da ne mozemo da podnesemo njen enigmatski karakter dec enigme. Deo sveta je i to sto ne ~oZemo da podnesemo njegovu iluziju i njegovu golu pojavnost. Kad bi postojale njegovaradikalna istina i prozirnost, ni njihne bismo bolje podnosili.

Sarna istina zeli da se ogoli. Kao i Madona u filmu koji ju je ucinio sIavnom, istina ocajnicki tez{ golotinji. Taj beznadezni striptiz je ogoljavanje same realnosti, koja se "razodeva" u doslovnom smislu te reci, nudeci ocima lakovernih voajera privid golotinje.Ali upravo ta golotinja zaodeva realnost jednim novim vel om, koji vise nemacak ni erotskiidi-a-ili81jlne. Nema vise potrebe za momcima koji 6e je razodenuti, buduci da se ona, u ime striptiza, sama odrekla varke.

U ostalom, glavna primedba upucena realnosti jeste njeno bezuslovno povinovanje svim mogucim hipotezarna. Tim svojim krajnje bednim konformizmom ona obeshrabruje najzivlje duhove. Nju i njen princip{sta oni, uostalom, traze zajedno ako ne puku kopulacijui radanje bezbrojnih svedocanstavav) mozete staviti u sluzbu najvece okrutnosti, najsramnijihprovokacija, najparadoksalnijih podmetanja, ona se svemu tome prildanja s neiscrpnom servilnoscu. Realnost je kucka, Zasto bismo se, uostalom, tome cudili, kad znamo da je zaceta snosajem gluposti i proracunatosti, da je ona otpad svete iluzije izrucen sakalima nauke?

Da bi se ponovo pronasao trag nicega, nedovrsenosti, nesavrsenosti zlocina, potrebno je, dakle, 'ctimati

]13]

--~" ~--~~~,--_._____,----~ , •.. "_.,._,-, .. '-,,._-

od realnosti sveta.iDa bi.se ponovo pronasla konstela_______ cija-tajne, treb'asprecitiumnozavanje realnostii .jezika.

Treba otimati jednupo.jednu ree 04 jezika, jednupo

- jednu .stvar od realnosti, istrgnuti isto iz istog, Potrebno.je.da.izasvakog frflgmenta realnosti nesro lscezne, dabi .se. osigurao,kantinuitetnicega, ali tako da se ne podlegne iskusenju unistavanja, jet nestajanjefjrag zlocina moraju o~tati zivi,

Onosto srno zaboravili ad mq4emogd_oba, ukojem neprestano gomilamo, dodaj~l11o" ggg11_1eeemose,jeste da oduzlmanje daJe-s~~g~-,-d;-~~moc rada-Izodsustva. I zatosto visenismo kadri da simbolicki ovladamo odsustvom, uronjeni smo danas U obmutuiluziju, lisenu car~,~ uiluziju umnosavanja _ ekrana i slika, _'-

,AlijsIika visenemoze dapredstavlja realno, jer je opa sarna to. real no. N e moze vise ni da ga sanja, jet je ona.njegQVa .virtuelna _ reaInost. J(ao- da sustvari.progutale sopstveno ogIedaIoi postaleprozirne samimasebi, potpuno vidljivesarnima sebi,u punoj svetlosti,u realnom vremenu, u nemilosrdnom preslikavanju. _ Umesto da su kroz iluziju same sebi odsutne, one su prinudene da se ispisuju na milionimaekrana 11a cijimhorizontirna nestaje ne sarno realno, vee i sarna slika.iRealnost je prognana iz realnosti. Mozda JOS ,salrl~_te4_1wlQgija povezuje razvejane delove realnog, Allgde je nestala

konstelacija smisla? _ _ __

CPte6stajesamo-J6dna-nelzvesnost: do koje mere sYM moze da se derealizuje pre no sto podlegne svojoj.oskudid realnosti, ili obrnuto, do koje mere sean rnoze hiP. errealizovati pre no sro podlegnesuvisku realnosti (to jest, kad postane potpuno realan, istmitiji od istlm-

tog, pasce pod udarom totalne simulacije],

IHI

Ipak, nije izvesno da je konstelacija tajne unistena prozirnoscu virtuelnog univerzuma, kao ni to da je snaga iluzije zbrisana tehnickim delovanjem sveta. Iza svake tehnike moguceie naslutiti neku vrstuapsolutne afektacije i dvostruke igre .; sama njihova prekornernost od nje pravi igru proziranja sveta, skrivenu iza iluzije 0 njegovom menjanju. Da Ii jetehnika pogubna alternanva iluziji svetaili tek dzinovsko otelovljenje same osnovne iluzije, njen krajnji 1 istancam rasplet,

poslednja hipostaza? ... ... . .

Mozdase kroz tehniku svet igra s nama, kao objekt koji nas zavodi iluzijorn da imamo mac nadnjim Pretpostavka od koje se zavrti u glavi: mozda je racioua:nost, koja dostize vrhunac -u tehnickoj- virtuelnosti, poslednje Iukavstvo bezumlja i zelje za iluzijom, sp:-am kojih je volja za istinom; po Niceu, samo srranputica 1

prolazua nedaca.

Ne samo da je na horizontu simulaClje nestao svet, nego se ne moze postaviti ni sarno pitanje hjegoVO? postojanja Ali, to je mozda lukavstvo samog sveta. Vizantijski ikonopoklonici bilisu istancani Ijudi koji susmatrali dapredstavljaju Boga da bi uvecali njegovu slavu, a zapravo su, sirnulirajuci Boga u slikama, prikrivali problem njegove egzistenciie. Iza svake od tihslik~:

Bog je nestao Nije bio mrtav, vee. je nestao. A to zna~l da se sam problem vise nije postavljao. Biojeresenslmulacijom. Mi to isto cinimo s problemom is tine iIi realnosti ovos sveta: resili smo ga tehnickim simuliranjern i umnozavalljem slika u kojrma VIse nema stada

se vidi.

Ali, da nije to mozda .strategija samog Boga, naime,

da se sluzi slikama kako bi nestao,pokoravajuCi· se i sam nagonuueastav1janja tragova?

I J51

Taka .seproroeanstvo ostvarilo: Zivimo u svetu u ko-

~._~ .. __ ... _._j€?m.je.najv::isafunkcija-znaka. brisanje realnosti.i If isto vreme prikrivanje njenog nestanka. Ni umetnost danas neCilli riistadrugo. Nista drugo ne cineni mediji, Zbqg toga. im .sleduje.ista .sudbina.

Posto vise nista ne zeli da bude gledano, vee samo da budevizuelno apsorbovano i da kruzi ne ostavljaj1,1Ci tragove, ocrtavajuci na neki nacin esteticki uproscenu forum nernoguce razmene, danas je!~~kQj?;D9Va poj-

- mitijJpjgve. Toliko tesko da bi goyor onjima biogovor u kojem nema sta da se kaze» ekvivalent jednogsveta u kojem nema sta da se vidi. EkvivaIent Cistog objekta, objekta koji to zapravoimje. Sk1adnaistovetno~_tp:i_cega s nicirn, Zla sa Zlom, Ali objekt koji to nije ne prestaje da vasopseda .svojimpraznim. inematerijaInim prisustvom.-Citav problem je u tome da se na granicama llicega,materijalizuje to-nistarda senagranicama praznog isettafiligranpraznogi da sena granicania .ravnodusnosti igra po .. tajanstvenim.pravilima ravnodusnosti,

.Identifikovanje sveta je beskorisno. Stvari treba uhvatitina spavanju ili. 11 nekoj drugo] zgodnoj' prilici ~ad. ~u()_~stltne iz sebe sarnih.Kaou"Uspavanirn lepotieama", gde starei, ludi od zelje, provo de noc pored tihzeii.a, ali ih ne dodiruju i iskradajuse pre no sto se one probude. J oni Ide pored objektakoji t01,lstvan

---'-~ije~r-clja: PQlpuna'-iavnodu§n:Ost'iiostr~~~ . erorskioseeaj.Najzagonetuije je, medutim, tcsto nam nista ne omogucuje .da saznamo .spavaju Ii one zaista ili sarno, zaklanjajuci se snom, pakosno uzivaju u svojoj zavodIjivosti i .sopstvenoj odgodenoj zelji.

'Ne biti osetljiv prema tom stepenu irealnosti i igre, ... pakosti iironicne duhovnosti je~z;ika i sveta, to. zapravo

I J§ I

I

... -',··,·1' .

..

'I

;1

1

znaci biti nesposoban za ZlVOt.. Inteligeneija mje nista drugo do ta slutnja opste iluzije, cak 1 u ljubavnoj strasti, ali takva da njeno prirodno kretanje nije ometeno. Postoji nesto sto je jace od strasti. iluzija. Postoji nesto sto Je jace od polnosti ih blazenstva. strast prema iluziji,

Identifikovanje sveta je beskorisno. Ni sopstveno lice ne mozemo da identifikuJemo, jer mu je sirnetrija izmenjena ogledalom Videti ga kakvo jeste bila bi ludost, jer vise sami sebi ne bismo bili nimalo skriveni, te bI nas unistilaprozunost. Zar covek na taj nacin ne bi evolurrao ka jednom obliku u kojem bi mu sopstveno hce ostalo nevidljivo iukojem bi sam sebi bio zauvek neprepcznatliiv, ne sarno u tajni svoga liea, vee i u bilo kojoj svojoj zelji? Ali tako biva sa svim objektima, koji do nas stizu potpunoizmenjeni, i na ekranu nauke, i u ogledalu informacije, i na ekranu naseg mozga. Sve se stvari nataj nacin nudebez ikakve nade da budu drugo do iluzije ° sebi, Taka je to,

Na srecu, objektikoji nam se pojavljuju uvek su vee iscezli. Na srecu, nista nam se, bas kao ni zvezde na nocnom nebu, ne pojavljuje u realnom vremenu. Kad bi brzina svetlosti bila neogranicena, sve bi se .zvezde pojavile istovremeno 1 sijanje nebeskog svodabilo .bi nepodnoslirvo. Na srecu, nista se ne dogada u realnorn vremenu, .inace bismo hili izlozeni, u svom .saznavanju, svetlosti svih dogadaja, a sadasnjost hi hila nepodnosIJIVO usijana Na srecu, zivimopo modelujedne zivotne iluzije, po modelu jednog odsustva, nerealnosti, jedne ne-neposrednosti stvari. Na srecu, nista nije trenutno, ni istovremeno,ni savrerneno. Na srecu, nista nije samo sebi prezentnoniti identicno. Na srecu, realnost se ne dogada. Na srecu,zloCin nikad nije savrsen

1171

ARA VOLJE

, . adikaillailuzijaje prvobit-

nizlocin kojim. je u samom pocetku svet krivotvoren

... tM:oda.nikad nije samom -sebiidentican, nikad realan.

Svet postoji sarno zahvaljujuci tojkonacnoj iluziji igre pojava -r- pozornice neprestanog nestajanja svakog znacenja i svake svrhe. Ne sarno metafizickog. i u fizickom poretku stvari,kakav god on bio, od samog pocetka svet seneprestano pojavljuje i nestaje.

To krivotvorstvo tezi da se rastvoriu informaciji koja narasta, a na kraju ce sasvim nestati u apsolutnoj informaciji: istovetnost sveta svetu- krajnja 'iluzija jedno~ po~unog, dovrsenog, izvrsenog',P9g9$~J!Qgsyeta,

d6veoenbg-do vrliuncapostojanJ~iTealnosti, i u isti mah do vrhunca sopstvenih mogucnosti, Zasto kriti; Bog se nalazi na kraju tog uvecavanja slozenosti i informacije, venfikacije sveta u realnorn vreruenu. Bog rukovodi rastvaranjem sveta kao iluzije 1 njegovim vaskrsnucem kao siniulakruma, kao virtuelne realnosti na

. ,

kraju jednog procesa ukojem realnoiscrpljujesvesvo-

f 18)

je mogucnosti Bog upravlja bezuslovnirn realizovanjem sveta 1 njegovom konacnorn iluzijom Bog nikad nije na pocetku, on je uvek na kraju. To znaci da je realizovanje sveta uvek nesrecno, i da je bolje ostati na njegovorn kraju

Cinjenica da je svet iluzija sledi iz njegove radikalne nesavrsenosti Da je sve bilo savrseno, svet prosto ne hi ni postojao, a da.je kojom nesrecom sve postalosavrseno, prestao bi da postoji-To je .sustina-zlocina. ako je savrsen, on visene.ostavlja tragove. Dna stonas.uverava da svet postoji, jeste, dakle, njegov karakter slucajnog, zlocinackog i nesavrsenog. Stogaon moze da nam bude dat sarno kao iluzija.

Sve sto je projektovano .izvan te iluzije, te slucaine ocevidnosti sveta koja ga zauvek udaljava od njegovog smisla i porekla, sarno je opravdavajuci fantazam To je samo pokusaj projektovarija unazadjedne uzrocnosti .i fantomske inteligibilnosti, jednog izuzetnog poretka koji sarno potvrduje pravilo slucajnognereda i koji je, bez sumnje, samo jedna njegova epizoda.

Mi balansiramo izmedu jedne iluzije i jedne jednako nepodnosljrve istine. Mozda je istina jos nepodnosljivija i mozda na kraju ipak zelimo iluzijusveta, eakiako protrv nje potezemo sve oruzje istine, nauke imetafizike? Nasa potencijalna istina je u nihilizrnu, ali ona, po Niceu,,,niJe jednaka najvisoj moci. Volja zaprividarn, za iluzijom, prevarom, nastajanjem, promenom. (objektrvnorn prevarom) jednaka je ziecem dubljem, izvornijem i u vecoj meri metafizickomno sto je to volja za istinom, bivstvovanjem, realnoscu: ta volja nije nista drugo do jedan oblik volje za iluzijom.

G,AiJer die Warhheit gilt nicht als obersteMacht. Der Wille zum Schem; zur lllusion,zur Tauschunq, zum.

1191

Werden, zum Wechseln [zur obJektiven Tduschunq] gilt ·_-··--·hier--ak-tiejer,-urspriing"ficher, metaphysischel' ali del' Wille zur Wahrheit, zur Wil'klichket0 zum Sein +letzierer ist selbst.bloss eine Form des Willens zur nlusion".)

Kako verovati u istinu onega sto nema ni pocelo ni kraj?Sve sto tu mozemo da dodarno jeste ta.rnala zavrsna iluzija, koja je u isti mah i uzrocna iluzij; jedne neslucajne posledice - spasonosna iluzijanaspram razorne iluzije~y~ta. Ali to jE: samo vestackt dodatak, Nasa svest, onaza koju mislimo da nadilazi svet,ni sama nije nista drugodo sekundaran eksces, fantomski ekstremitet jednog svetau kojemje fa sirnulaciija svesti potpuno izlisna. N ikakvim voljnim cinom senikadne. cemo izjednaCiti sa slucainom erupcijorn sveta,

Nernozemoprojektovatiu svet vise reda ili nereda negosto ih u njemuima. Nemozemoga ni menjati vise

-negosro-ss.on-sam menja Upravo to j eslabost mrse.is.torijske radikalnosti. Sve rnisli 0 promeni, revolucionarne.uuhihsticks, futuristicke utopije, citava ta poetika subverzije i transgresije kojom se odlikuje modernost izgledace naivne sprarn nepostojanosti i prirodne reverzibilnosti sveta. Izvan naseg domasaja nije samo transgresija, vee i destrukcija. Nikakvimdestruktivnim cinom necemo moci da se iziednaeimo sa slucainom destrukcijorn sveta.

()n? sto smo mi 11 stanju da dodamo vestackorn de. stnikcijorn vecje·uplsano u neprest~noj;e;~luciji,u ironicnoj putanji cestica i u.haoticnim turbulencljama prirodnih sistema. A slucaj koji ce sve okoncati mje nista vise u nasoj rnoci od onega koji je sve orpoceo. Ni tu se ne treba zanositi. Necerno nista do dati nistavilu sveta, zato sto smo i sami njegov deo. Ali ni niegovom

slllislunecerno nista dodati, zato stoon inema .smisla,

I·?'Q I

1_·_·

,

.

.

f 1

1

4

1

1

1

1

1

if ;i

.j

I

'f

I J 'J

'f

1

.;

Eksces pripada svetu, a ne nama. Svet je prekomeran, svet je suveren,

To nas stiti od iluzije volje, koja je u isti rnah i iluzija verovanja i zelje .. Od metafizicke iluzije da smo zbog neceg tu i da sprecavamo nastavljanje nicega.

Nasa volja je kao lain a trudnoca iIi proteza s vestackim nervima, Ili kao .virtnelan" bolfantomskog organa posle arnputacije stvarnog (citava virtuelna realnost ishod je hirurske operacije realnogsveta). Volja pripada tom istom redu, Njenomekstrapolaciiom iz tokova sveta upravlja zelja ili patnja fantomskog organa. I snovi nam daju iluziju da njima upravljamo ili da odlazemo one sto nam preti Oni narn cak daju iluziju da smo svesni da sanjamo, koja .je deo njihovogmehanizma. Nepredvidljive putanje volje uplicu se u hromozome sna.

Kao u snovima, volja mora da se udruzi stirn nepredvidljivim skretanjem sveta - mora da se inflektuje, a ne da se reflektuje. Da bude samo neocekivan sled koji u beskraj produzava dogadanje sveta i mozda ubrzava njegov tok. Da se ni u cemu ne razlikuje ad zelje,

Kod Nabokova, u Adinomsvetu, onom Ijupkorn kao i onorntragicnom, nikad nema odluke. Sve je sacinjeno od srecmh i nesrecnih slucajnosti. Nema greske, nema grize savesti. Sve jeamoralno i zato tako culno. Nisu samo tela culna 1 nepredvidljiva, nego takva postaje i sama volja. Pf()t9:gQ!li§ti !l~ v~ruj1.1 1.1 §Y9i~ sopstveno postojanje i ne preuzimaju za njega odgovornost, Zadovoljavaju se otklanjanjem sopstvene volje 1 zelje,uvazavaju njihovo zagonetno iskrsavanje i, pri tom, uocavaju da egzistencija ima neka pravila igre od kojih je prvo - ne pristati

Egzistencija je to na sta ne treba pristati. Ona narn je data kao utesni zgoditak i unjune treba verovati.

1211

· Voljaje to na sta ne trebapristati. 'Data.narn je kao ilu~~,---zija,-~autGnomnog-Sribjekta: Medutim, ako :imaiceg goreg od podredenosn-zakonu drugih, to je podrede-

"nostsopstVerio:m iakonu.Realno je to na sta ne treba pristati. Ono.nam je,datokaosimulakrum ,inajgote je, unedostatki:;rueceg dmgog, u njega verovati, 'I'll postoji sarno pravilo na koje treba pristati, Ali to onda vise nije pravilo subjekta, vee pravilo igre sveta.

Realno nije nista drugo do vanbracno dete deziluzije. Ono je i samo jedna drugorazrednfliIuzij?_Yerovac nje. u realnost_ jenajnizai h~jtrivijalnij a.imagmarna

forma.", '

Ipak, determinisanost uvecava svoje carstvo, i polje g!:tqg~:A!Q.zavisi od.naseodlnke sirisejz dana u dan ' Mivisehismo slobodni da nernarno htenja Treba hteti cak i ramo gde nerna zelje.

Uostalom; til ne bismo smeli da se zartstavimo. Kad jereLQzeljenompolu nerodenog detera, trebalo 'bi pi~ tati ne samo .roditelje vee i embrion, Tu bi barem izbi- 1a na videlo sva apsurdnost situacije. Najcesce, medutim, moramo da se odredimo prerna necemu 0 cemu nista ne znarno i nezelimo da znamo, Moe drugih da raspolazu vasim zivotorn je zloupotreba. Ahpravo i obaveza svakoga da raspolazes~mlmsobom jos su opasmji. Na taj nacin se dobrovciljno ropst-vo preokrece u svoiu suprornosn u nalog zelje, nal()gslobode i izbora,kojl sunjegova dovrsena forma. Volj~ ~Qada, u_?;gW,kU1ieogralricene sIob-Oae;TiJ:;-uju-pristaje zahvaljujuCi iluziji o sopstvenoj moci determinisanja.

Isti poredak vlada voljama i biologijom U nasem delatnom svetu, volje funkciomsn jednako nasumicno i automatski kao i raspodela pola novorodencadi ili kao slobodno izrazeno rnislienje miliona gradana, koje daje isti statistic]ti_ rezultar koji bi dalo i savetovanjemajmuna.

J~21

I J J

Otkud onda ta zelja da 1judskom voljom zamenimo slucajni tok stvan? Naravno, dicimo se dornisljatoscu 1 pobedom nad prrrodnim poretkom. Zelimo da hocemo - u tome je tajna - kao sto zelimo da verujemo, kao sto zehmo moe, jer nam je ideja sveta bez volje, bez vere i bez moci nepodnosljiva. Ali najcesce mozemo da hocerna one sto je vee tu. Kao kad praski student stigne na mesto dvoboja, a protivnik je vee mrtav - jer je njegov dvojnik tuda vee prosao Precesija dvojmka, nevoljnog izvrsitelja zelje Precesija dogadaja, posledice nad uzrokom '" metalepsije vo1je.

Uvek insistiramo na tome da volja prethodi cinu kao uzrok posledici, Ali ona se najcesce stapa s dogadajern kao njegovaretrospektivna rezija, kao stosekvenca nekog sna ilustruje fizicki osecaj usnulog tela. U svakom slucaju, kakva god da je volja, potonji dogadaji uvek ce imati sudbinski karakter onoga sto nas jezadesilo, na srecu 111 nesrecu, usled nepaznje ~ ali ne bez neke skrivene povezanosti.

Zasto bi onda trebaloda irnamo volju? Zasto bi trebalo da zelimo? Prosto zato sto ne rnozemo da to ne cinimo, Potrebnojeda ze1jom i voljom doprinosimonastupanju jednog sveta s kojim one nemaju nikakve veze, To je nas nevoljni doprinos sopstvenoj sudbini Po Niceu, taj je nagon u coveku toliko jak da on, iz straha da nista ne zeli, radije zeli nista, i na taj nacin - razvijaju- 6 jednu vo1ju bez objekta - postaje naipouzdanijiakter kontinuiteta nicega 1 nastavljanja prvobitnog zlocin~ ...

"Zasto postoji nista a ne nesto?" Na to pitanje,. na kraju krajeva, nema odgovora, jer nista potice lZ mita, iz prvobitnog zloClna,dok nesto ponce 1Z onega sto po dogovoru nazivamo realnoscu. Medutim, realno nikad nije izvesno. Pitanje zatonijei.Odakle dolazi. iluzija?:" nego "Odakle dolazi realno?" Kakoto da one cakodaje

1231

'utisakteahiog?To je prava zagonetka. Ako je svet rea·~~...-'Jlan~""'kako-·to·ua-veeodavno nije raciortalan? A ako jeon samo iluzija,kako je mogaol1astatiCal<:i.diskurs .real. nog i racionalnog? Postoji Ii zapravo ista drugo do dis-kurs-realnog-i racionalnog? Mozda nikad nije ni bilo

....... ····jiikak"viYg-.l1veeanjanauke; .svesn i objektivnosti, mazda:

je sve 10 bio sarno diskurs intelektualaca i ideologa, .koji su tokorn poslednja tri veka odatle izvukli znatnu kotist?

Taj isti problem .se postavlja u prirodnim naukama, Bruno Zaroson pise: .Prva reakcija osnivaca kvantne fizike na odstupanja kojasu proizlazila iz njihovih jed.nacina (rusenjereferentnog univerzuma: vremena, prostora, principa identiteta, nacela iskljucenja treceg, moguenosti razlikovanja .i lociranja cestica), hila je shvatanje mikroskopskogsveta kao sus tin ski cudnog i

tajanstvenog;Medutim; takvo tumacenje nije i riajlogicnije. Nairne, mikroskopski svet trebanzen. takavkakay jeste.Akoiz~ega ne.mozemo da izvedemonikakvo turnacenje makroskopskog sveta, tajna, dakle, prebiva u makroskopskom svetu, Prema tome, ne bi trebalo tolikoda se cudirno cudnovatosr; mikroskopskogkoliko odsustvu Clldnovatosti makroskopskog sveta, .Zasto poj-" rnovi idenntera, iskljucenja treceg,vremena i.prostora, uopste funkcionisu u makroskopskom svetu? To je ono ~to tr~~.~~!:J.~~!11~i". . (0tl.1J7:.i7el~o __ k.Cf.!!1/fltfO c: .misierija

. ocev]{Jnosti).

Posto Je referentni univerzum postaonepojmljiv, razurn, kao njegov deo, moze samo da postavipitanje sopstvene egzistencije: kako je moguee da postoji merliivo vreme, razdvojenosr elemenata i tela? S obzirom na princip neodredenosti, kako je moguceda postoje objekt isubjekt nauke?

]241

f .. ~

Na isti nacin, realno, postavsi nerazumljivo, postavIja razumu, koji je njegov deo, neresivo pitanje: kako mogu funkcionisati pojmovi realnosti, objektivnosti, istine, uzrocnosti, identiteta? Zasto ipak izgleda da postoji nesto, a ne nista?

A zapravo nema nicega.

Zasto volja postoji umesto da ne postoji?

Ali, volja zapravo ne postoji, Ne postoji realno. Ne postoji nesto. Postoji nista. To Jest, postoji trajna iluzijanedoseznog objekta, i subjekta koji misli da maze da ga dosegne. Iluzija Stvari i racionalne uzrocnosti - svakako blagotvorna za nas intelekt, ali nezamisliva u bilo kom drugorn univerzumu, ukljucujuci i mikrofizicki, Kao sto kaze Apdajk: "Bogje odgovoran -samo zaono sto mozemo videti i curl, nikako i za one sto pripada mikroskopskoj ravni".

DakIe, zaludno je nastojanje da se izmire poredak volje iporedak sveta, kako hi se time volji obezbedila izvesna filozofska dobit. Postoji kontinuitet sveta takav da nama nesto znaci, i kontinuitet svetakoji u tajnosti nije nista .i ne znaci nista. Ovaj drugi u pravom smislu red ne postcji.iOn se ne moze dokazati.vmoze jedino sam sebe odavati, nazirati se kao zlo, izvirivati kroz pojave. Nema dijalektike izmedu ta dva poretka, Oni su jedan drugorn strani.

IKALNA UZIJA

vet je, dakle, radikalna iluzij~.To je hlpoteZa.-kapsvaka druga, ali je ona,kakd . god se uzme, neizdrZljiva. Da bi se odagnala, treba re- .. alizovan svet, dati lUU. snagurealnosti, po svaku cenu uciniti da on postoji i nesto znara, oduzeti mu sve sto ga cini tajnim, proizvoljnim, slucajnim, isterati iznjega pojave i izvuci iz njega smisao, otrgnuti ga od predestinacijei nataj nacin ga vratiti njegovoj SVI'si i njegovo] najvecoj delotvornosti, odvojiti ga od njegove forme .i takoga vratiti njegovoj formuli Taj divovski poduhvat deziluzionizacije - d()slovno: usmrcivanja il\lzijt; sveta

- -------1,tkoflstjedrioiapsolutno reaI~oi~;:;t~ .. .. jeste, u pravorn srnisln reci, srmulacijs,

Dak1e, ono sto se opire simulacijr nije realno, koje je samo njen pojedinacan slucaj, vee iluzija. I nema nikakve krize realnosti, naprotiv. realnog ce uvek biti sve vise, zato sto ono nastaje 1 reprodukuje se simulacijom,

.zato stoono i nijenista drugo do jedan model sirnula-

j 26)

cije. Umnozavanje realnosti kao kakve iivotinjske vrste Ciji su pnrodni neprijatelji unisteni, nasa je istinska katastrofa. To je neumitna kob predmetnog sveta.

Potrebno je vratiti moe i radikalni smisao iluziji, najcesce srozanoj na nivo himere koja. nas odvraca od istinitog, i u kojoj se stvaridoteruju da bi prikrile sta zapravo jesu. Dok je iluzija sveta nacin na koji se stvari izdaju za ono sto jesu onda kad ih nikako nema. U pojavi su stvari ono za sta se izdaju. Pojavljuju se i nest~ju, ne dozvoljavajuci dase ista nazre. Izlazu se, ne brinub 0 svome bien, pa cak ni osvojoj egzistenciji One su znaci, ali se ne daju desifrovati, Naprotiv, u simulaciji,u tom ogromnom mehanizmu znacenja, racuna i efikasnosti koji obuhvata sve nase tehnicke naprave, ukljucujuci 1 aktuelnu virtuelnu realnost, izgubljena je upravo iluzija znaka u korist njegove operati~osti. Blazeno nerazlikovanje istinitog i laznog, realnog 1 nerealnog, prepusta znak simulakrumu, koji.rpak, blago~ silja zlosrecno razlikovanje istinitog i laznog, realnogi njegovih znakova, tu zlosrecnu, nuzno zlosrecnu sudbinuznacenja u nasoj kultun

N astavljamo da proizvodimo znacenje cak i onda kad znamo da ga nema Ostaje pitanje da Ii je iluzija znacenja vitalna iluzija HI destruktivna iluzija svetai sarnog subjekta Kako god bilo, suocen s tom strategijorn subjekta svet razvija jednu mnogo istancaniju i paradoksalrnju strategiju, to jest, izdaje se za ono sto jeste, dok ga, zapravo, nema. Naspram subjekta, nesvodrvog proizvodaca smisla, stoji svet kao neiscrpan proizvodac iluzije, cak i iluzije srnisla, 1 to uz nehoticno saucestvovanje subjekta,

Ta pomamna trka po Mebijusovoj traci, gde se povrsina smisla neprekidno izvrce u povrsinu iluzije,ne-

1271

ce se zavrsiti -vosim u slucaju da definitivno prevagne ____________31nzij a smisla, - sto .biokoncale svet,

Citava nasa istorija svedoci 0 toj aparaturi razuma, koja je .na: putudasamu sebe rastroji. Nasa kultura smisla stropostava se pod viskom smisla, kultura realnosti stropostava se pod viskom realnosti, kultura informacije stropostava se pod viskom informaciie. Urnotavanje znaka i realnosti u isti mrtvacki pokrov

P0kusavaju _ ~a nas ubede 11 nernlUQynll dobru

- -svrh6Vitost - tehnike, da pri~~:Z!l ;estgcku sredinu kao druguprirodu, da odabiraju samo automatske reflekse, prema modalitetrrna neke vrste genetickog mentalnog koda, .Nastoje _da .izbrrsu - svaki natprirodni, refleks misljel1ja,onog koje instinktivno .reaguje na iluziju sveta, koje okrece pojave protivrealnosti, koje .okrece iluziju sveta protrv samog sveta, te rnanihejske illteligencije zla.i..intelrgencije .sveta kao mahinacije, Kaze se: stanje prirode se ne moze misliti, jer u njemu nema misli.A1i, rm upravo tome tezimo: jednom Cistom stanju operatrvne inteligencije, radikalnoj dezilu-

zionizaciji mislienja --

Taj san a odstranjivanju svake carplije rnisljenja, 0 uklanjanju svakognacela zla jednako je apsurdan kao 1 onaj da se progna svaka pozuda, cak i lZ sua.

Ako je jeres pojava nas prvobitni zlocin, onda je svaki racionalni prohtev da se ona u~on~ sirnptom jedne fa1itasticnezablude-v-c;ije~ jednog zastranjivanja

zelje, -

U svakom slucaju, iluzija Je neunistiva. Svet, takav kakav jeste - koji nikako nije "reaIan" svet - neprestano se otima tspitivanju smisla, izazivajuci aktuelnu posast .aparata za proizvodnjt; "reaInog" sveta. U

--., .. ,.-,~."-.,-"",...,,.,-- ,- .. --_ -_ .. ,"_ .

·-·-·1··.···,······1 ..•



1

1

1

tolikoj meri je tacno da se protrv iluzije ne bori istinom - to je udvojena iluzija - vee visorn iluzijorn.

Na fantazmagoriju 0 svetovima u pozadini, od kojih Je poslednji i najistancaniji artificijelna smteza ovog sveta, ne moze se odgovoriti drukCije do visorn iluzajom

naseg sveta.

Svaka revolucija povlaci opstu mvoluciju po

nekakvoj silaznoj spirah. A protrv te negarivne spirale mozemo se boriti jedino protivudarom, tako sto cerno beznacajnom suprotstaviti nista, vidljivom pojavu, laznorn iluziju, a zlu vece zlo

Radikalnu iluziju sveta nemoguce je umanjiti.

Iluzija da Je ana umanjena uzgredna je posledica iluzije 0 poricanju i preobrazavanju sveta. Ali, mozda to kretanje, dovedeno do krajnosti, naseda na sopstvenu igru i na kraju potire sopstvene tragove, ostavljajuCi mesta skretanju, nasavrsenstvu, prvobitnorn zlocinu? Mozda postoji neko lu:ka-vstvo--sveta, kao sto postoji lukavstvo istorije, te racionalnost i savrsenstvou celirn samo ispunjavaju njegov iracronalni nalog? U tom slucaju, ni naukeni tehmke ne bi bile nista drugo do ogromno, ironicno vrludanje po honzontu nestanka

sveta.

Ono sto Je u istirn samo is tina pada pod udar iluzi-

je. Ono sto u istini premasa istinu ishodi rzjedne vise iluzije. Sarno one sto premasa realnost moze prevazrci

iluziju realnosti.

1291

oznatje paradoks Bertranda Raselau AnalyslS ojMind,haiihe, da jesvet rnogao bid stvoren pre nekolikeminuta, a zatimnastanjenco. vecanstvom koje seseca svoje iluzorne proslosti

TIm povodom, mozemo se prisetiti hipoteze koju je

P. H. Gos, engleski prirodnjak iz XIX veka, .izneo u svojoj knjrzi Omphalos (komentarisanoju Osmehu flamanshe nde Stivena Dz. GuIda}, po kojoj su svi geoloski i fosilm tragovi porekla 1 evolucije vrsta, ukljucUjudl Ijudsku, samo jedno savremenosimuHranje biblijskog

. pr_i~<l~~ _I?9fu~g_~!Y':l~~m~ §y~tg_m~J!~_thilj.ada_godina._

Sve sto izgIeda kao da dolazi iz dalje proslosti, iz samih dubina vremena, hila bi predstava koju je dobri Bog mscenirao da bi nasem svetu podario poreklo i istoriju, a nama iluziju proticanja vremena Bog je Ijudima podana proslost da bi ublazio ncpodnosliivo SUOe cenje sa svetom onakvirn kakavjeste, to jest, sa svetom koji je proistekao iz jednog cina vrhovne volje. Mi ne

t· J ...

····'· •. 1:,.·· .

"

j

,~

mozemo ni da zamislimo brutalnost tog stvaralackog cnia, all je Bog mazda misho ria to i coveku darovao kao naknadu simulakrum istorije da bi njegovo postojanjeucinio podnosljivim, Mozerno se, naravno, zapitati da Ii se Bog zaista sazaho na ljudsku vrstu, :ilije pak, samo napravio neslanu salu, jos jednom se poigrao s covekom, pokazujuci muzabranjeno yoee saznanja sopstvenog porekla, koje je zapravo pukaopsena?

Kako god bilo, Gosov predlog je izvanredan: da bi potvrdio biblijska otkrovenja, on od Boga pravilukavog gemja simulacije Nema Ii u tome istancanebezboznosti? Bog se mogao zadovoljiti stvaranjem sveta, bez te izmisljene anamorfoze, bez krivotvorenja. Ono je, dakle, samo posledica njegove zluradosti. To Boga cini simpaticnijim, premda na stetu buducih arheologa, kojima je dosudena vecita neizvesnost. Nairne,Gos jasno kaze da su "ti slojevi i fosilni ostaci koje je Bog opredmetio ukamenu trenutnim Cino-in ex nihilo isto toliko istiniti koliko bi to bila i slika proticanja realnog vremena": Ako nerealna proslostnije nista manje istinita ad nase robjektivne realnosti, onda nasa objektivna realnost nije nimalo istinitija od nerealne proslosti. Tu bismo mogli reci u Propovednikovom duhu: "Ne skriva simulakrum istinu, istma je ta koja skriva dsnjega nema. Srmulakrum je isnmt",

Na srecu, .sve je ovo lazno, diktiranoslepom, nedoslednom verom. Ako bismo, rnedutirn, uklonili predrasudu vere 1 zadrzali santo hipotezu simulacije, Gosova misao otvorila bi neslucene horizonte i jednu sasvim ozbiljnu mogucnost Ona bi cak dohila izgledprorocanstva Nairne, njegova hipoteza se upravo ostvaruje. sva nasa proslost khzi u fosilni simulakrum, a covek je nasledio prevarantsku pronicljivost, dar kojije pripadao

191 I

'Bogu;.'Virtuelna rekonstitucija nastanka vrste danas je

,.,~ delo __ samog~eoveka-inaputu jeda postane virtuelna realnost, kako naseproslosti, taka i nase buducnosti,

Nasi fosilinisu samo ubelezeni, popisani, protumaceniireinterpretiranipovoljj nauenih hipoteza iciklus?-_nallcrw-mode, rregosve to poprima izgled film.skog rada (montaza,kadriranje, osvetljavanje, sekvence, pretapanja) na geoloskom i arheoloskom materijalu cija objektivna realnost postajeneopipljiva. Ima takvih ostataka proslosti koji su nalik mikrofizickim cesticama - postoje samo kao tragovi koje ~st~~ljajl,l nil nasirn ekranima.

Nagornilavanje tragova i protivrecnih hipotezaostavIja istinaknadni. ukus neizvesnosti, relativne uverljivosti, Objektivnost tih ostataka ovde nas se ne tiee. Ovde se.kaoproblem javlja njihov status realnosti, dakIe, dokaza, njihov status objekata koji su, upravo Za7 hvaljujuci. iscrpnosti.popisivanja i izostrenosti analize, najednom postali neuverljivi. Hiperrealnost tih tragova, kao 1 bilo koje druge "grade" isceprkanedo detalja -svako "naueno" istrazivanje zavrsava se istrebljenjem svog realnog objekta

Time, naravno, vise ne upravlja Bog, kao kadGosa.

Sopstvemm saznajmm aparatom pretvaramo uparu tragove svog postojanja, cepkamo dokaze svog culnog sveta. Stavili srno se na lllesto Boga j:z 01'fZia1osCl', te izIDlsljMno jednltdeflnitivno fiktlVhu p;o¥i~st. Ipak, postoji razlika u nacinima simuliranja, Nairne, mada je Gosov iluzionisticki Bog potpuno .izmislio tragoveproslosti vrste, njegovo stvaranje je ipak inaugurisalo jedan realan .svet i istoriju. Posto su p-ostavljene na svoje mesto, stvari nastavljaju da teku ka svom krajnjem .odredistu.vbez obzira na svoju iluzomuproslost: _raj

1

J I

J

izuzetan ucinak bozanske irnaginaciie ill ironije Tvorca ne utice na njihovo aktuelno stanje Za razliku od njih, mi VIse nismo deo realnosti i simulacije .. Za nas Je.;Adamov pupak (koji nije mogao postojati, jer Adam nije roden od zene, alise morae prikazati na slikamada bi se prikrila bozanska proizvoljnost cina stvaranja) neproblematican, dakIe, za nasse pitanje Adamovog pupka vise' i ne postavlja: citavu Ijudsku vrstu trebalo bi uresiti Iaznim pupkom, jer nema vise,' ni traga ad pupcane vrpce koja bi nas povezivalasrealmm-svetom. Jos neko vreme radace nas zena, ali ubrzo cemo se, zahvaljujuci oplodenju in vitro, vratitiu Adarnovo "anomfalicko" stanje: buduca 1judska bica nece imati

pupak, · '-.

Metaforicki, rm se vee nalazimo u "pupku hmba".

Ne samo da su tragovi nase proslosti postali virtuelni, vee je 1 nasa sadasnjost prepnstena simulaciu. Kao da je Gosov Bog, ali jos lukaviii i davolskiji nego stoga je on zarrnsho, protegnuo svoju bozansku sirnulaciju do granica buducnosti u svom nesagledrvom humoristickom projektu Stavise, mazda ta simulacija proslosti nile tek uspela farsa, vee nemmovna posledicagenerali,zovane simulacije naseg sadasnjeg zivota, logick; produzetak nase Virtual Reality ..

Ova teoloska alegorija pokriva vrlo aktuelne prebleme Nije svejedno da 11 je simulaelJadelodobranamerH nog ili zamka pakosnog Boga Vazno je da zliamo da Ii je virtuelna iluztja u koju ulazimo korisna iluzija, iIi cemo, iduci dalje u tom pravcu, opcinjeni idejom da sebi stvorimo vestacku sudbmu, potonuti u tu strategemu, ovog puta po svesnoj odluci ljudske vrste. Ih, pa~: ljudska vrsta sanja da se osveti taka sto ce riarusrti Bozje delo, pokvarm ga .sistematskom simulacijotn 1

1331

pretvorin univerzum upotpuni artefakt, rugajuci se ~~~~cl_Dj_?!1l~cl<l1J.u-?----~

Kad je zabasurio proces evolucije, Bog je zapravo zastitio coveka od neumitnog kraja. ZvuCi paradoksalno, ali jedino jemstvo protivsmrti je stvaranje ex nihiio, jer su u njemu ocuyanilZgledi na jednakocudesno uskrs:r:uce; plod evolucije rnoze same nestati na lcraju puta. Cin Postanja jemci buducu besmrtnost, dok genealogija osuduje vrstu das vremenom iscezne. Teskoca sadrzana u nasem nastojanju da stvorirno J~.<ll<lnBvetu OSr10Vi je jednaka onoj _skoJom·-se~~~ti;-Bog: ne baci-

ti .ljudsku vrstu u ocajanje iznosenjem cinjenice 0 njenoj realnoj egzistenciji i konacnosti.

Za Gosa je stvar jednostavna: .realncstposteji-za~v~jujuCiBo~em autoritetu, Ali sta Ciniti ~k~ je taj ISb.· Bog sposoban da istovremeno stvori i istinito i ~az~lO?(To cak ne hi bila neka dijabolicka manipulaci]a,JerJ~syJl1e il-qzijedoslo od samogBog<l),};ta namu tom slucaju jemci da nas svet nije jednako lazan kao i simulakrum prethodnog sveta? Time citav rasp on realnosti - sadasnjost, proslost 1 buducnost - postaje sumnjiv. Ako je Bog u stanju da stvori savrsen privid vremena koje je prethodilo Postanju, onda je 1 nasa aktuelna realnost zauvek neproverljiva. Ona; dakIe, nije naucna hipoteza.

1341_

.. :,,",,.,,,~,,.,,.,.,",,'~:"'~' -~'" .. '-" ", ....

UTOMATSKO ISANJE SVETA

avrsen zlocin je neuslovIjena realizaciJa sveta aktuelizovanjem svihpodataka, trat1sforrnacijom svih nasih Cinova i svih dogactaja u cistu mformaciju Ukratko: konacno resenje, anticipirano ukidauJe sveta klomranJem realnosti 1 lstrebljenje

realnog njegovim dvojnikom.

Upravo to je tema novele Artura Klarka 0 devet mi-

lijardi Bozjlhimena. Jedna zajednica tibetsl<1h monaha vee vekovima se posvecuje transkribovanju devet milijardi Bozjih imena Kad se tajposao okonca, .svet ce biti dovrseu i. pJ::estaceda postoji. Taj zadatakje 'leoma dosadan i zamorent monasi prizivain u pomoc tehnicare IBM-a, bji racunan obavljaju posao za nekoliko meseci U neku ruku, istorija sveta ispunjava se u realnom vrernenu, zahvaljujuCi operaclji virtuelnog. Na zalost. to je u isti mah i nestajan]C sveta urealnom vremenu, N aime, obecanje da ce doci kraj sveta najednomse ostvaruje. i preplaseni iehnicari, kojiu njega nisu verova~

135 I

· Ii, silazeci u dolinu gIedaju kako se jedna po jedna zvez-

... A_a_g?si. _

Mazda nas upravo to ocekuje na kraju ovog tehnickog preQ1JJil\QY<l,nja sveta:ubrzan kraj, trenutno raspadanje - konacni trijumf modemogmilenanzrna, ali bez nade u spasenje, apokalipsu ili otkrovenje. Jednostavno receno,pozuiivanje roka, ubrzavanje kretanja ka Cistom iprostom nestanku. Ljudska vrsta ce se, bez svog znanja - bas kao tehnicari IBM-a ~ naci na plernt:;I1itorn zadatkuda poki'ene;isprobavanjem svih mogucnosti, kod automatskog nestanka sveta.

Upravo je to ideja Virtuelnag

Zivite svoj zivot u realnb11l vremenu -zlvite i patite direktno na ekranu. Mislite u realnom vrernenu - vasu cernisao trenutno k6dirati racunar Dizite svoju revolU(jjl1ux~.?J:q:911! vremenu - ne .na ulici, vec.u studiju. Zivit~ s~oju ljubavnu strast u realnom vrernenn - uzvideo koji praticeo njen tok. Udite u svoje tela ~ realnom vremenu - endovideoskopija, krvotak, stupanje u sapstvenu utrobu.

Tome nista ne .mcze izmaci. Uvek je negdesknvena neka kamera. Mozemo biti snimljeni a da t9 i ne znarno. Mazerno biti pozvani da to ponovo odglumimo na nekorn.od televizijskih kanala. Uverem smo da egzistirama u originalnoj verziji, nesvesni daje ona postala tek pose-

.balfslucajdubliranja, tek iZl:lzetriaveiiija zakapplf few. Trpirno uticaj trenutnog repriziranja svih junackih padviga na nekorn od televiziiskih kanala. U neka .ranija vremena to bismo dozivljavalikaopolicijsku kontrolu. Danas to isto dozivljavamo kao reklamnn promociju.

Kako god bilo, virtuelna kamera je u glavi Nije vise potreban medij koji bi reflektovao nase probleme u

realno vreme. svaka egzistencija je sama sebi teleprezentna. Televizija 1 mediji su odavno izasli lZ svog medijskog prostora da bi zaposeh "realan" zrvot iznu~a, upravo onako kako to cini virus kad ude u zdravu c~liju Vise nisu porrebne ni slusalice nidigitalni kornbinezon: nasa se volja nakraju krece po svetu kao po kakvoj sintetickoj slrci. Svako je progutao svoj prijernnik, i zbog toga ima mnogo smetnji na vezama - zato sto su zivot i njegov dvojnik odvec blizu jedan drugorn, zato sto je doslo do kolapsa vremena i r¥stoJanJa. Bilo da Je posredi teleprezentnost, televizijska psihodr~ma uzivo ili istovremenost informacije na svim ekranima, to je uvek isti kratak spOJ realnog zivota.

Virtuelnost Je nesto sasvim razlicito od spektakla, koji je i dalje ostavljao mesta za kriticku svest i dernistifikaciju Apstraktnost "s]Jektakla" nikad nij~ bila n~opozrva, cak ni kod "sltuacionista". Neuslo:,ljena r~ahzacija je, rnedutim, zaista neopozrva. Nairne, mi tu nismo TIl otudeni ni razbastinjeni, vee posedujemo svaku mformaciju. Nismo vise gledaoci, vee ucesnici predstave 1 sve smo vise deo njenog taka. Dok smo se nerealnosti sveta mogli suprotstaviti kao spektaklu, pred krajnjom realnoscu sveta, pred tom virtuelnompotpunoscu, ostajemo bespomocni, zapravo s one strane svakog razotudenja. U poredenju s tim novrrn vidom terora strahote otudenja su gotovo bezazlene.

, Kntikovali smo sve dosadasnje iluzije, metafizicku, rehgijsku 1 ideolosku - bilo je to zlatno doba vesele de~iluzionizacije, Preostala Je sarno jedna. iluzija same kritike Sve mete kritike - seks, san, rad, istorija, moe - osvetile su se tako sto su iscezle, proizvodeci za uzvrat utesnu iluziju istine Posto joj VIse nije ostala nijedna zrrva koju bi mogIa da prozdere, kriticka iluzija je pro-

/37/

· zdrala samusebe, ZupCaniCl misli su, Jos vise nego in__ .4.1J_§trjiske.Jnas:ine,~postali tehnicki visak. N a kraju svog

- .. --- puta; kriticka misao se obmotava oko same sebe, a za-

'timcese, po svoj.prilici, zagledati u sopst\7ell1 pupak Nacl~ivljayajvci.samu sebe, ona zapravo pomaze svom .objelctu-daprezivi, Kaosto se rehgija u potpunosti reallzovala' U drugim formama, nereligijskim, svetovnim, politickirn i kulturnim, u kojima se ne moze ponovo uspostaviti kao takva (cak ni u svorn aktuelnom ozivljavanju, gde stavlja masku religije], takoi kntikayirtuelnihtehnika maskiracinjenicu 4~j~-~jih~~kQncept vee prodro, u homeopatskimdozama, u ceo realni iivot. Kad raskrinkavamo njihovu sablasnost, kao i sablasnost medija, nagovestavamo da negde postoji neka -iivornaf()rma dozivljerieegzistencije. Nivo realnosti opada iz dana udan zatosto je medij vee usao u realni zivor.i pretvorioga u obican obred transparencije. S'i,7i!idigiti.tlni,_lJ}lmeJ:ic1:i.ielektronskiuredaji samosu epifenomeni .dubinskog virtuelizovanja bica. Kolektivna imaginacija ]e njime .toliko zahvaeena zato sto smo mi vee, ne u nekom drugom svetu, vee upravo u ovorn iivotu,presli u stanje sociosinteze, forosinteze i videosinteze Virtuelno i rnediji su nase hlorofilne funkcije, Lako je vee danas rnoguce napravitiklonnekog poznatog glumca i staviti ga na mesto pravog, to treba pripisati cinjenici da je ovaj odavno, pre nego sto jekloniran, postao sopstvena replika, sopstveni klon, a cia toga nij~nlsvestan.·----"~~_· _ .. ~--,.~~~ .. '... .,

Citava ta medijska fauna raznih tehnologija vir- .~~. tuelnog, taj neprekidni reality show, irna svog pretka: to . I je ready-made. A predak onih sto su istrgnuti 1Z svog realnog zrvota, takvi kakvi su, da biprikazali na televiziji svoju HIV ili bracnu psihodramu jest~ Pi~9JlOV- dr-

1~ .. ···

.

_

I

1

";1 'I

1

. -~;;

zac za flase, koji je Disan, na isti nacin, izvukao iz realnog sveta da bi mu na jednom drugam rnestu, u pal~u koje, po dogovoru, jos zovemo umetnost, ?odano hlperrealnost koja se ne moze definisat1: To ~e p~r~doksalniacting-,out, trenutni kratki SPO] , Ispisam 1Z svog konteksta, svoje ideje i funkcije, drzaci za flase postaju realniji od realnog (hiperrealni) i umetniCkiji od umetnosti (transestetika banalnosti, beznacajnosti, nistavnosti, kojom se danas overava cista, ravnodusna

forma umetnosti) .

Svakiobjekt, pojedmac ili situacija danas su virtuel-

ni ready-made, utoliko sto se 0 svakomod njih mo~~ reci ono sto Disan kaze 0 drzacuza flase: on poston, sreo sam gao Svako je nataj nacin pozvarrda se predstavi takav kakav je, i da igra svoj zivot uzrvo na ekranu, kaosto ready-made, takav kakav je, uzivo igra svoju ulogu na ekranu muzeja. Uostalom, to dvoje je spojeno u inicijativi novih .muzeja koji .nastoje da dovedu ljude ne pred sliku - sto je siguran potez, ali nedovoljno interaktivan i odvec "spektakularan", vee u sliku. u virtuelnu realnost Doru.c'ka na travi, na primer, gde ce rnoci da uzivaju u realnom vre1l1enu, a mozda i da sadejstvuju s delom i niegovim likovima

Reality shows SUQcaV"aJU se sa istim problemom: teleVlzijskoggledaoca treba dovesti ne pred ekran ( tu jeon u;ekbi;, to je, stavise, njegov alibi i njegovo pribeziste], v~:..llekr-an,sdruge strane mformacije . .!'Javes~ ga da napravi isti onaj obrt koji koji je Disan napravio s drzacem za flase, kad ga je, takvog kakavje, preneo na drugu stranu urnetnosti, stvarajuCi time definitivan ambigvitet izmedu umetnosti i realnog

Danas umetnost nije nista drugo da paradoksalna pobrkanost to dvoje, i estetska zatrovanost koja odatle proizlazi Na isti nacin, informacija je samo paradok-

salnapcbrkanosi.dogadaja 1 medija, i politicks neizves-

~.------- ----nost~kuja~:odatle:ptoizlazi~Tako smosvi postali reac[y

made. Hipostazirani kaodrzacza flase, ususkani usvoj jalovi identitet, zivi zatoceni u muzej, kao one populacijekoje·sucitave--pteobtazene in sitU- estetskim iliku1-

- - - --htmirii- diikietom, kl6u:irani po sopshr~noTslici Visokom Definisanoscu, i tom potpurtomslicnoseu stavljeni u sluzbu medijskogzasenjivanja, kao sto je readlJ made stavljen u sluzhu estetskogzasenjiv-anja. Kaosto je J)i,sanov actU1§out usmeren.prema nultom, ali generalizovanom stepenu -estetike, _ gde - svakiotpadak funkcionise kao umetnicko delo(izcega .sledi da svako urnetnicko dele funkcionise kao otpadak); tako je ovaj ine-

_dijs~~:actingout-usmeren.premajednoj geherahzo'vanoj victhelnosti,koja svojom neprestanorn ptomocijom dokida realno..

,Kljucni koncept te Virtuelnosti je Visoka Definisanese+-shke, -aliivreme:tnr (Realno Vreme), . muzikeTV1~ -soka .Vernost reprodukcljs], seksa (pornografija),misljenja (Vestacka Inte1igencija), jezika (nurnericki jezici), tela (genetski ked i genom). Svuda Visoka Definisanost obelezava prelazenje, s one strane svakog prirodnog odredenja, ka nekoj operativnoj -tacni]e "definit(iv)noj" -~ formuli, ka svetu u kojem je referencijalna supstanca sve reda Najvisa definisanosr medijaodgovara najnizojdefinisanosti peruke, rrajvisa definisanost _itJ.~?rnl~~~je~~g2Y§l!{l_g1,1jniz9j rezQluciji dogadaja, naJvisa rezolucija seksa (porno) odgovara najnizoj definisanosti ielje,najvisa definisanost jezika [u numerickon, kodiranju} odgovara najm.zojdefinisanosu. znacenja; naivisa definisanost drugog (u neposrednoj interakeiji) odgovara najni.zoj definisanosn drugosti i razmene, itd.

Visoko defimsana slika. NI_U kakvoj vezr sapredsta~ vljanjern, a pogotovo ni. ukakvojvezi sa estetskomila.,

1401

jd-

.

-

1

j

1f

J

~J

zijom. Svaka genericka iluzija slike unistena je tehnickim savrsenstvom, Hologram, virtuelna realnost ili trodimenzionalna shka, sarno je ernanacija digitalnogkoda koji je generise Ona je sarno pomama za pretvaranjem slike u nesto sto nije vise slika, a upravo to Iisava realni svet jedne dimenzije,

Od nemog do zvucnog filma, pa do fiIma u bOJ1, do trodimenzionalnosti i aktuelne lepeze spectjalnihefekata, filmska iluzija pratila je mt performansa. Nerna vise praznme, nella vise sazimanja, nema visetisine-Sto se vise pribhzavamo toj savrsenoj definiciji, 'tombeskorisnom savrsenstvu, sve se vise gubi snaga iluzije. Da bismo se u to uvenli dovoljno je da pomislimo 118 Pekinsku opertr ~ i da se setimo kako-su, jednostavnim kretanjem svojih tela, starae i devojka ozivljavali na seeni citavu sirinu reke, kako su, u seeni dvoboja, dva tela koja se nisu dotakla i tek su ovlas ukrstila oruzje ucinila fiiicki opipljivim mrak u kojem se. dvoboj odigravao. nUZ1]a je tu bila potpuna, bila je to fizicka 1 matenjalna, vise nego estetska i pozorisna ekstaza.upravo zato sto je iz nod i reke iskljuceno svako realno predstavljanje. Danas hi pozornicu snabdeli tonama vade, a dvoboj hi smmali mfracrvenom karnerom u mraku.

Realno Vreme: trenutna blizma dogadaja i njegovog dvojnika u informacni. Blizina udaljenog coveka i njegovogdelovanja- svesvoje poslove nadrugom kraju sveta obaviteposredstvom ektoplazme Kao i svaki detal] holograma, svaki trenutakrealnog vremena mikroskopski je kodiran Svaki delic vremena sazirna u sebi potpunu mformaciju 0 dogadaju, kao da tim dogadajern u mirnjaturi odjednom ovladavamo sa svih .strana. A u trenutnoj rephci nekog dogadaja, cina ih govora, 11 njihovoj trenutnoj transkrrpciji ima necega bestidnog'jer

1411

-sukasnienie, odlaganje i istekivanje sustinske odlike

_~.;;~~.~~·~idejej recLSve.te~ trenutnouknJizene,. popisane i uskladistene razmene, bas kao i pisanje u.programu za obradu':tekSia svedote 0 jednoj interaktivnoj prinudi koja nepostuje.ni.vremeniritam razmenefda-ine pominjernozadovoljstvO)l spaja 11 istoj operaciji vdtacko oplodenje ipreranu ejakulaciju.

Postoji duboka inkomparibilnost izmedu realnog vremenai simbolickog pravila razmeneOnosto upravIja sferom komlltlikaeije (lrltnjace, tre1J.utnost,ukidanje~~vremenai razdaljine] nem~~:;;:ik~kYog smisla u sferi razmene, gdevlada pravilo da ono sto je dato nikad nije neposredno uzvraceno. Treba uzvratiti, ali nikad na lieu mesta, .jer je tosmrtna, yelika uvreda.Nikad trenutna interakcija, Vreme je upravo to sto razdvaja dyer. simpqlicka trenutka i odgad~lljihovo potiranje. Neodgodeno vreme, "dIrektnost", nesto je neoprostivo.

.. ¢:iJgyoPQIjekomunikacije.pnpada, daklertom .redu neoprostivog, jer je u njemu sve interaktivno, data i uzvraceno.bez zakasnjenja, bez tog odlaganja, makar i neznarnog, koje cini vremenski ritam razmene

Vestaeka Intehgencija. To je konacno realizovana misao, potpuno materijalizovana neprestanom interak~ cijom svih virtuelnosti analize, sinteze i racuna, bas kao sto se 1 realno vreme defimse neprestanominterakcijom svih trenutaka i ucesmka. Operacija ~~k~ definisanosti: informaeija koja iz toga sledi istinitija jeod istmrtog - onaje istinita~·u~re81nom~Vi~m~:nu.· Upravo zato je ona sustmski neizvesna, Cinjenica da .Vestaeka InteIigeneija klizi U odvec visoku definisanost. u

. . . ,

sumanuto istancavanje podataka i operaeija, .samo potvrduje da Je tu posredi ostvarena utopija misljenja.

Uostalom, upravo nailazi vrerne racunara kojimace se. naredbe izdavati mislju, Postojiopasnost da ce ta

ekstremna forma dati cudne rezultate Na kom ce pragu svesti ili formahzaeije uti u igru masina? Postoji opasnost da se ona, usled refleksne anticipacije, pripoji podsveslllffi, to jest, nesvesnim mislima i najpnmitivnijim fantazmirna, kao dvojnik onog praskog studenta, koji je uvek stizao pre njega i sprovodio u delo njegove najrnratnije prohteve. Tako binase "nllsH" bile aktuehzavane pre no sto su nastale, has kao dogadaj u informaciji. To bi - aka se mora dotle doci - ubrzo dovelo do uskladivanja SIstema nnsljenia sasistemommasine. MisIjenje bina kraju mislilo sarno onostomasina maze da zahvati i ohradi, ili cak samo ono sto masina zahteva S raeunamha i, informatikom je vee uveliko tako. U tom generalizoval1om interface-n, 'sam&misao ce postati virtuelna realnost, ekvivalent sintetizovanih slika Hi teksta koji je automatski zapisprograma za

obradu teksta

-Vestaeka Inteligeneija? Nemau njoj ni senkevestac-

kog, ni senke nnsli 0 iluziji, rmslio zavodenju, ili..o mnogo rafiniranijoj, IzopacenijoJ,proizvoljnijoj i~~ sveta A misljenje nije TIl mehanika visih funkeija, mti lepeza operacionalnih refleksa Ona je retorika forrni, pokretne iluzije i pojava - anamorfoza sveta, a ne analiza Ta informaticka i eerebralna masina nije gospodarica pojava, ona vlada same raeunom i njen zadatak, kao i zadataksvih klbernetiekih i virtuelriih masina, jestedaunisti tu sustinsku iluziju, podl'a7ia-vajueisvet

u realnom vremenu.

Kao sto iluzija slike nestaje u svojoj virtuelnoj real-

nosti, kao sto iluzija tela nestaje u svorn genetskom zapisu, kao sto iluzija sveta nestaje u svom tehniCkom artefaktu, tako u Vestackoj Inteligeneiji nestaje ... (nad)prirodna inteligeneijasvetakao igre, ~arke, ~ahinacije, zlocma (a ne kao logickog rnehanizma ilrre-

1431

fleksne kiberneticke masine, kojiina ljudski mozak "~~-~~I-u-;U-kao'-ogledalo+model).

" ,To je kraj divlje ,iluzije misli, pozornice, strasti,ktaj iluzije sveta i njegove vizije (ne predstave); kraj iluzije Drugog,Dobra-i" Zla', (narocirozfa), istin:tfbg i laznog; krajdiVlje iluzijesmrtiili iluzije postojanja po svaku cenu: sveje to isparilo utelerealnosri, u zivom, merljivom vremenu, u sofisticiranim tehnologijama koje nas uvodeu modele, u virtuelno, u suprotnost iluziji - njeno potpuno deziluzionisanje.

," Ucarstvusenki,niko vise nema senku i ne rnoze je unistiti tako sto hi je zgazio, kao Peter SlemiI. Ali se moze dogoditi nesto drugo - da tela vise ne bacaju svoje.senke, ,vee da senkeprojektujllsvojatela,kojaeebiti tek senka senke. To sevec dogada s nasom virtuelnom realnoscu, koja, je sarno vracanje uopticaj, sub specie corporis, sub specie realitatis, apstrakcije i numerickiji pDdatakazivota.Kao uonoj drugojpriCi,1i kojoj Davo vraca u svet senku studentakoju mu.je ovaj bio prodao, ali u zivom obliku Dvojnika, dok je student sada sarno njegov dubler:

Virtuelna operacija sveta je paradoksalna himera.

To je svetsko dekliniranjs podataka, fantazam jednak fantazmu dekliniranja bozjeg rrnena - himera u kojoj se krijemo kao u kakvorn metalnorn sarkofagu, u bestezinskorn s t~t1j~,~,:~j ~jllC~~~~_lY~!!J:Ql mtiQ~¢lL'o_igitalnog, sv~'moguce situacije To je fantazam sintetizovanja svih elemenata, kojim pokusavamo da obijemo vrata realnog sveta.

S Virtuelnom Realnoscu i svimnjenim posledIcarna presli smo u ktajnost tehnike, u tehniku kao ekstrernan fenomen, S one strane kraja, nernavise ni reverzibilnosti, ni tragova, cak ni nostalgijeza predhodnimsve.

144)

tom Ta hipoteza Je rnnogo opasnija od one 0 tehnickom otudenju, ili hajdegerovskorn nerasudivanju. Nairne, ona pretpostavlja projekat nepovratnog iscezavanja, u najcistijoj 10giCI vrste, projekat jednog potpuno realnog sveta, u kojem bismo, suprotno od Misoovog umetnika, podlegli iskusenju da ne ostavimo trag

Takav je ulog Virtuelnosti .. Au njenu apsolutnu ambicnu ne moze se sumnjati Kad bi se ona dovela do svog kraja, to radikalno izvrsenje bile bi ravno savrsenom zlocinu Doki.prvobitni=zlocrn nikad nije savrsen 1 uvek ostavlja tragove - i sami smo, kao ziva i smrtna bica, trag tog zlocmackog nesavrsenstva - buduce istrebljenje, kao ishod potpune determinisanosti svetai njegOVIh elemenata, ne hi ostavilo nikakvog traga. Ne bismo imali ni tohko slobodnog vremena da nestanemo. Dezintegrisah bisrno se u Realnorn Vrernenu i Virtuelnoj Realnosti mnogo pre no sto bi se zvezde ugasile ..

Srecom, sve to je doslovno nernoguce. Ne moze se ostvariti Vrlo Visoka Definisanost, sa svojom ambicijom da stvara slike, zvuke, mformacije, tela, u mikroviZlJI 1 stereoskopiji, kakve nikad niste videli i necete vrdeti. Ne moze se ostvariti fantazam Vestacke Inteligencije - postajanje mozga svetom, postajanje sveta rnozgam, koji bi funkcionisao bez tela, bez zastoja,osamostaljen I neljudski Suvise inteligentan, suvise uspesan da bi bio istinit,

U stvari, nema mesta 1 za pnrodnu i za vestacku inteligenciju Nema mesta i za svet 1 za njegovog dvojnika.

1451

ORIZONT ESTAJANJA:.

Kad iscezne horizont, oifiillja se horiz(int vcezavanJa. JJ

. Kamper

ovek neprestaje da izsebe odstr~njuj:ono stoon jeste, stooseca, sto znaciu sop~tvellIm o~lma Bilo da se pri tom' sluzi jezikoih, koji ima funkciju egzorcizms, ili svim tehnickim rvorevina~~ koje je izumeo i na Cijem horizoiltu,upravo polako l~~~~~va, ,1!. ~~12(:r'\Tr<1tIl.Q:rrtPJ.9cesu, .prenosa iZ8rhene. Makluan "je u modernim 'tehnologijama video "prosirenja coveka", ali bi njih pre trebalo videtikao "prognavanje coveka",

Pojam acttnq outnajbolje sazima onu vrstu energijs k?Ja tezi da se oslobodi necega, pre svega, nesumnjivo, ~ame sebe, Da se oslobodi svojih fantazarna, prenoseci ih u realnost - cime oni,rnedutirn,neeepostati realni:

1461

sprovodenje u delo prosto odaje nemogucnost da fantazamostane fantazam Projektovati se u jedan zarnisljen 1 neizvestan svet, koji nema drugog pokretaca do tog naseg nasilnog abreagovanja na sebe. Sagraditi sebi savrsen virtuelni svet da bise .realan §yet doveo ucorsokak Osloboditi se, uz to, zauvek svojih nedoslednosti i protrvrecnosti jednim jedinim nepredvidljivim dogadajem, CIJI ucesnici ostavljaju utisak statista - kao u dogadajirna na Istoku, koji sami po, sebi nemaju smisla, vee su samo razracunavanje s nernogucom situacijorn Visak pozitivnosti i operacionalne stimulacije u savrernenim sisternima svuda nas sunovracuje u takvu nernoguou situaciju u kojoj Vise msmo u stanju delanja, vee puke reakcije, refleksne operacije i autornatskog odgovora

Nismo vise otudeni u srcu jedne konfliktne realnosti, vee prognani od strane konacne 1 neprotivrecne tealnosti. Zelje su nam oduzete na taj nacm sto su ispunjene: U isti mah smo apsorbovani, introjektovani i potpuna izbaceni Levi-Stros Je razlikovao dve vrste kultura. antropofagicne - one koje pounutruju, apsorbuju, prozdiru, i antropoermcne moderne kulture- koje povracaju, izbacuju i proteruju Medutim, izgleda da nasa savremena kultura potpuno spaja te dye vrste: najdublju mogucu integraciju funkcija, prostora i. ljudi, i najradikalnije izbacivanje, takoreci biolosko odbacivanje -t u rneri u kojojnas mtegrise..sistem.nas proteruje u brojne tehrncke proteze, sve do one poslednje, najdivotrnje: rnisljenja u Vestacko; Inteligenciji

To je actcnq out citavog jednog drustva uhvacenog u fantazam sopstvenog rastvaranja 11 cistu energiju, u puko kruzenje, bez vidljivog cilja osim tog performansa, tog isporucivanja u prazninu, te pokretljivosti

po svaku cenu, -gde mi, 'zive cestice, ziva tela, nisrno -.-- ~-~-~--Vis(njisIiCd(rs-ate1iti~Ot_Paci.

- Na tajnacin se sve vise udaljujemood centra sile

teze (naseg centra, centra sveta). Pridruzujemo se galaktickilhsisiemima koji seudaljirv:ajllJednl0ddru~ gih-brzinarna proporcionalnim njihovoj masi. --Naiirie~ samouunutrasnjosti sistema vlada zakongravitacije. Drugde vlada antigravitacija, negativno privlacenje Odakle cemo crpsti svoju energijukoja se rnobilise u mreZI, ako ne lZ demobilizacije svojih sopstvemh tela, izdokidanja subjekta - i materij alne- supstance sveta?

]ednog danade sva ta supstanca mozda biti pretvorena u energiju, a sva ta energijau cistu informaclju. Bice- to,·li izvesnom smislu, iavtsni-ading.:.CDut, total achievement, konacno resenje. Sve ce, u isti mah, biti dovrseno, osrvareno i izbaceno u prazninu,Oslobodem samih sebe.uc: cerno u spektralni univerzum,osIoboden problema. Upravo tojeVelika Viituelnost -

Mozda bas zato da bismo izbegli tu zastrasujucu objektivnost sveta nastojirno da svet irealizujemo? Da bisrno izmakh ultimatumu realnog .svetanastojimo da svet ucinirno virtuelnim? Nairne, pojam realnosti'daje. snagu egzistenclji 1 sreci, ali jos 'izvesnije daje zIu 1 nesreci snagu realnosti. U realnom svetu ismrt postaje realna 1 Iuci sebi svojstven uzas, Au virtuelnom svetu

mozerno sebe no Vi deti --- deni -' k . d-

- --~ --- ----,- -- -~~_.tcC); _e -- eH _1 __ ro enJa.Jsmrt1-,- - aQ·4Q - gov-

ornosti koja je postala toliko rasplmuta i mucna da se ne moze prihvatiti Sprernni smo, nesumnjrvo, daplatimo tu cenu, kako vise ne bismo morali neprestano da izvrsavamo ubitacan zadatak razlikovanja istinitog od laznog, dobra odzla, ltd. Mozda je Ijudska vrsta kolekti:mo ~p~emna da odbacirnotalnu i metafizickustrepnju koja lZ togaproizlazi, nagomilavase i postajeneuro-

-Aj·_.i-_--··

.~ -;

- ... - ....•.. ! ....

.-

-,

za, i da u isti rnah odbaci 1 privilegnu knticke svesti, u konst ukidanja razhka, kategorija i vrednosti? Mozda je spremnada napusti transcendenciju i metaforu, u korist metonimickog povezivanja? Nerna Vise polarnosti, nema Vise drugosti, nerna VIse antagonizma: na njeno 111eStO dolaze superprovodljrvost, staticki elektricitet komunikacije - mozda cemo se po tu cenu rmmoici sasmrcu, u prozirnom pokrovu besrnrtnosti po nasoj meri?

Ostaje pitanje da li Je tehnicki projekat Virtuelnosti rastuca funkcija ljudske vrste, ili jedan trenutak njenog vrtoglavog Iscezavanja (to dvoje rnje nepomirljivo)? Nismo Ii mi mozda izmislili veoma okolisno sredstvo da radikalizujemo SVOJU egzistenciju pruzajuci joj priliku da potpuno iscezne? Sve druge kulture ostavile su tragove. Nas zlocin bi bio savrsen.jer za njim ne bi ostali tragovi, i bio bi ireverzibilan.

Koja je najradikalnija metafizicka zelja, najdublje duhovno uzivanje? Da se vidi, ada se ne bude tu .. Kao Bog Nairne, Boga zapravo nerna i to mu ornogucava da, odsutan, prisustvuje svetu I mi bismo iznad svega voleli da moraIno uklonirno covekov svet da bismo ga sagledah u njegovoj prvobitnoj cistoti, Ali, tu previdarno jednu necovecnu mogucnost, koja hi obnovila davno prosli obhk sveta, ovoga puta bez iluzije duha, pa cak i bez iluzije cula, egzaktnu i necovecnu hiperrealnost, gde bismo najzad rnogli da uzrvamo u sopstvenorn odsustvu 1 u vrtoglavicidezinkarnacije Ako mogu da V1- drm svet I posle svog nestanka, to znaci da sam besmrtan I sami Besmrtnici povremeno su se mesali u peripetije sveta, koristeci svoj incoqnuo.

To cak Ide dotle da se rezira neka kolektivna posast, tek da bi se videlo kako to izgleda 1\1i to nema nikakve veze s nagonorn smrti. To je lukavstvokojim Bog izbegava pitanje svog postojanja tako sto se sakriva iza svo-

J 491

jih slika. To je Iukavstvoorigmala koji se sakriva iza ""-~'------svojih~brojnihkbPijii. Samomcinjenicorn da posto'j'lmo

. ._. -' , ,

mi se od pocetkanalazimo u .antropoloski nernogucoj

situaciji. Nigdene mozemo da dokazerno svoju _ egzistenciju i.njerra a1itenncnost. Egzisteii¢iiil,biGe_I.Teatno zapravos.u nemoguci. 'Osimako rnetafizicki ne pribegnemo nekojnadredenoj voIji(onoj Bozjoj,alikojavise ne vredi),jedini izalaz iz takve situacije je zlocin Kao actmg Gut u pravorn smislurecn zlocin stoji u pocetkn svih ku1tLlr.q,Jltomsmislui.tehnicki poduhvatrnozeigrati ulogu zlocinacke p:rojekcije,irtvenog acting Gut-a, egzorcizma - neke od tih ekscentrienih fermi koje osujecuju .samo teziste nase egzistenoije.

Druge kulture.suutQ_eJe.da upravljaju tbhimetafizickorn iluzijorn terajuci je da kruzi, tako sto je svaki u nizu obreda i narastaja preuzimao briguo zrvotuonog drugog.A rni se, opsednuti objektivnom realnoscu, oslobadamo svojeiluzije bivanja prenosecije ria-tehni~ ku. Bez sumnje se igramo sa srnrcu onako kako su se druge kulture-igrale sazrtvovanjem. All, ovo novo zrtvovanje ne budi VIse iste carolije, ni iste snove. Ono vise lici na ekspenmentalno ubishrO ukojem .su i ubica i zrtva sarno tehnicki operateri.

A ako je ta funkcijaiscezavan]a zapravo jedna zrvotna funkeija? Mozda mi, kao ziva bica, kao smrtna bica, nat~aj?:~~~~~?-gJ9 re~g1-IjemQ .na pr_etnjlLbesmrtnoguniverzuma i jedne definitivne realnosti? Tehnoloski razvoj bi tad zapravo znacio da jecovek prestao cia veruje u sopstvenu egzistenciju, ida se usmerio ka virtuelnoj egzisteneijl i sudbmi koju ima da zahvali opunomocenju SVl nasi artefakn na taj nacin postaju rnesto nepostojanja subjekta, nJegove ±elje za nepostojanjem. Nairne, hIpoteza 0 subjektu bez sopstvenog postajanja

15°1

T



.

J

jednako je iiva kao 1 ona a subjektu sapetom takvom rnetafizickom odgovornoscu.

Videna IZ tog ugla, tehnika postaje drvna avantura, tohko divna da iz nekog drugog ugla izgleda strasna . Ona postaje umetnost nestajanja. Nj~lJg.sYrha_ne bi toliko bila promena sveta, koliko autonomija sveta, potpuno realizovanog, iz kojeg bismo najzad mogli da se povucemo Ali, savrsenstvo prirodnog sveta nije moguce, a Ijudsko bice je narocito opasno nesavrsenstvo. Ako svet treba da bude savrsen, onda ga treba napraviti. A ako ljudsko bice zeli da dosegne tu vrstu besrnrtnosti, i one mora da se proizvede kao artefakt, da se izbaci IZ samog sebe na jednu vestacku orbitu po kojoj ce moci vecno da kruzi,

Upravo taka sanjamo 0 cudesnom svetu, pokrenutom bez naseg uplitanja, 0 samostalnim bicima koja bi, posto nikako ne mogu izmaci nasoj volji, kao carobnjakovucenik, ostvanla nas1tzelju da izrnaknemo sopstvenOJ volji,

Upravo tako sanjamo racunarekoji dospevaju do inteligentnog samoprogramiranja. Medutirn, ako im dopustamo da postanu pametniji od nas, ne dopustamo im da rmaju sosptvenu volju. Ne zamisljamo suparmcku volju ni u jednoj drugoj vrsti, 1 da bismo ustupili mesto superiornrm vestackirn bicirna, potrebno ]e da sama njihova intehgencija bude manifestacija nase zelje, Ako je Bog dozvolio coveku da postavi prtanje sopstvene .slobode, mi necemo dopustiti bicima koja smo samiproizveli da sebi postave to pitanje. Da budu bez slobode, bez volje, bez zelje, bez polnosti: upravo takvo savrsenstvo mi njima zelirno. A nadasve im necemo dopustiti one sto je Bog na kraju ustupio coveku: mteligenciju Zla,

Ipak, kao cia su te "inteligentne" masine nekako nanjusile, ako ne zlocin i gresku, a ana mracne putevene-

)511

sreee i katasttofe Kao da su se snabdele izvesnim funkcionalnim magijama, elektronskirn virusima i ostalim izopacenim efektima koji .ih . stite od savrsenstva i. posteduju ih (cak i njih) truda da idu do krajasopstvenih moguenosti.S~vr§en .zlocin bio je izmi§ljanjesvetabez pukotina i povlacenje iz njega bez ostavljanja tragova. Ali to nam ne polazi za rukom, Ipak svuda ostavljamo tragove - viruse, lapsuse, klice i katastrofe - znake nesavrsenstva, kao covekov potpis u srcuvestackog sveta

Ne same Vestacka Intehgencija, vee isav visoki tehnicitet pokazuju da se ljudsko bice sluzi.svojim dvojnicima, protezama, bioloskim klonovima i virtuelnim slikama da bi iscezlo. Kao telefonska .sekretarica. "Odsut~ ill smo. Ostavite poruku .... ". Kao videorekorder prikljucen na te1evizor sa zadatkom da vidi neki film umesto nas, Danemarno tu mogucnost, smatrali bismo svojorn obavezom da gleda-motaj film. Uvek se, na:Ime'-osetamo pomalo odgovornima za filmove koje nismo videli, za zelle koje nismo ostvarili, za ljude kojima nismo odgovorili, za zlocine koje nismo po cinili, za novae koji nismo potrosili, Sve to na kraju postaje go mila potisnutih mogucnosti, I umiruje nas ideja da postoji masina koja moze da ih uskladisti, isfiltrira i polako amortizuje. Sve te rnasine mogu se nazvati virtuelnima, jer su one filtervirtuelnog uzivanja - uzivanja u slid - koje

. nar:nj eo~na3Cesce.dovolJrtozasreeu.. . _- ..

Svim tim masinama koje se predstavljaju kao neposredna interakcija zapravo je svojstvena odlozena odgovornost. jer, naravno, ja sarno odgadam gledanje filma, aliga najcesce necu videti. Uostalorn, da lisam siguran da zelimda gavidim? S druge strane, sasvim je sigurno da masina mora funkcionisati .. N a taj nacin se amortizovanje masine poklapa sa amortizovanjemzelje .. Ipak,

1521

sve su te rnasine cudesne. One coveku vracaju neku vrstu slobode, olaksavaju mu ba1ast njegove sopstvene volje. Oslobadaju ga 1 balasta sebe samih, postose cesto ukljucuju jedna na drugu 1 rade samostalno u krugu. Oslobadaju ga i balasta njegovihsopstvenih tvorevina: kakvo olaksanje videti kakojednim hirom racunara (ili omaskorn, sto izlazi na isto jnestaje dvadeset stranica zapamcenog teksta! Nikad one ne bi bile tako vredne da im se nije posrecilo da nestanu! Ono sto nam je racunar dao, mozda odvec lake, uzece nam s. jednakom Iakocom. Sve jeu najboljem redu. Tehnoloskajednacina nultog zbira Uvek se govori 0 negativnim, izopacenim dejstvima, a ovde tehnikapreuzima jedno pozitivno izopaceno dejstvo (homeopatsko). Elektricno kolo se zatvara i, u izvesnom smislu, obezbeduje automatsko brisanje sveta.

Tragicnoj iluziji sudbine pretpostavljamo metafizicku iluziju subjekta i objekta, istinitog i Iaznog, dobra i zla, stvarnog i zamisljenog, ali nam je, u zavrsnoj fazi, JOs draza virtuelna iluzija - ni istinitog, ni laznog, ni dobra, ni zla, iluzija nerazlikovanja realnog i referentnog, iluzija vestacke rekonstrukcije sveta, gde cemo, po cenu potpunog razocaranja, uzivati potpuni imunitet.

Ali, zasto bismo zeleli da umaknemo sudbmi, poretku nestajanja? Zato sto nas na to navodi nagon samoodrzanja? .Slaba motrvacija. Da bismouputili. tzazov prirodnom poretku 1 slavili vestacki? Zbog iluzije da menjamo svet ili da njime gospodanmo? Zbog fantazrna 0 ukidanju svakog porekla i njegovom zamenjivanju beskonacrnm samogenerisanjern?

Otkud ta teznja da se svet okonca SVOJlm ostvarenjem, tako sto ce se prinuditi na materijalnu objektivnost? Otkud ideja da se on inflektuje dotle da se pro-

1531

menigeneticki,k6d stvarivApsurdnosttakvog podu-

~~~ hvata -p()Kaiu}e-se:ve~u'taVnT ijtid.skoggenoma:Ka-cf se on odgonetne,numerise,ncini' providnim i. operacionalnim - moze Ii se zamisliti bolja sudbina za coveka? K6ji 'pr~vac; ·.dati·SY~fuJ1Q]:J§1:e·Ji~ci ·s~njTi.TIeblid£raspolagalovFizicki imeta.fizicki,nema druge sudbine za univerzumdo samog univerzuma,

Dok zelimo da izmislimo realan svet koji bi bio proziran za nasu nauku 1 svest, koji nam vise.ne br izmicao,ne mozemo da izmaknemosamoj -tej-prozirnosti, koja jepostalapr6zirnost zlai krozkoju se sudbinaizvesno dogada, rasprostiruci se kroz pukorine same te prozirnosti koju smo htelida joj snprotstavimc. Kristal

-se jQSjednom sveri.

Neko vreme smo drzali sudbinu i smrt na odstojanju, a danas sudbina kuIja ka nama kroz ekrane nauke. Najzad, mozda je upravo nauka jednim ironicnim zaokretomubrzala takav ishcd. Ah, naravno, kao u tnigediji (koja se ponovo pojavila kad smo vee poverovali da je zauvekizgubljena u kormcnojrluzijt .realnosti), toga cemo postati svesni tek u poslednjem trenutku.

Tuzna posledica svega toga je to da viseneznamo sta cia radimo s realnim svetom, Taj ostatak nam izgleda suvisan i pocinje danam smeta. Sustinski filozofski problem: problem realnog kao tehnoloskog viska. lJ QstalpDl, tQJ~ .i. .prohlem~s.b.cij.alne~nezaposlellQsti:sta ciniti s radnom snagorn u informatickom dobu? Sta uciniti s tim otpadom kojise eksponencijalno uvecava? Poslati gil. na dubriste istorije? Postaviti ga u orbitu, poslati ga u svemir? Nista Iakse se ne mozemo otarasiti ni lesa realnosti. U krajnjem slucaju rnoracemo da gapretvorimo u posebnu atrakciju, retrospektivnu predstavu, prirodni rezervat:"Uzivo iz realnosti! Pose-

J 54 J

tite taj cudnovati svet! Neka vas podide jeza od realnog sveta!"

Mozda ce u buducnosti postojati fosilni ostaci realnosti, kao sto danas postoje ostaci minulih geoloskih doba, Tajni kult realnih objekata, obozavanih poput fetisa, koji ce time namah dobrti mitsku vrednost? Vee sad, u poredenju sa industrijskim predmetima, stari predmen imaju status realnih, a to je tek nagovestaj vremena u kojem ce svaki opipljiv predmet postati dragocen kao kakva egipatska relikvija.

Vee sad radimo same za one koji ce nas jednog dana otkriti, nas i nasu "realnost", kao ostatke nekog tajanstvenog, neobicnog doba, kao lobanju iz Piltdauna: mesavinu lobanje neandertalca i viliceaustralopiteka - to ce od metafizicke ere pronaci kasniji antropolozi, za koje ce nasi problemi biti.jednako nerazumljivi kao sto su to za nas nacin zivota i misljenja neolitskih plemenavOstace jedino problem datiranja 1 klasifikovanja, problem arheoteka, koje ce postati arheoloska nalazista Digitalne Ere Ko zna koji ce to Ugljenik ;14, zahvaljuJUCi tinjajucoj radioaktivnosti tih malobrojnih ostataka, ornoguciti da se istrazi nastanak SV1h tih pojmova, da i ne govorimo 0 njihovom znacenju Nairne, u meduvremenu ce nastati nova hronologija - nulta godina Virtuelne Realnosti. Sve sto je njoj prethodilo, postace fosil I samo misljenje vee dobija oblik fosilnog predmeta, arheoloskog traga, I njega bi vee trebalo posecivati kao posebnu atrakciju u reziji izvesnih think operator-a:

"Misao u realnom vremenu! Osetite istorijsku jezu misljenj a!".

Nismo, dakIe, daleko od Gosovog Boga, koji je ljudirna, po princrpu "kljuc u ruke", predao znake prethodne istorije Upravo stvaramo preistoriju jednog doba koje se vise nece secati i koje ce, mozda, njene ostatke

J 55J

.... ..

-~---.~-- ... ~ .. -~~.~- ----, ~~ ~.~- ----- ---

___________ smatt~ti_ Jl(Jkpadnim krjvQtYQrinama prevaranata i,z,; XXI veka (kao sto se uXVIII veku gledalo na pecinsko slikarstvo), svedocanstvima 0 mracnoi i, sve u svemu, nepotrebnoj antropoloskoj preistorijj-prelstQriji prirodne inteligencije koja je, na srecu, zamenjena Vestackom.

1561

DBROJA V ANJE AZAD-

ealnost i realni svet trajali su, dakle, sarno jedan trenutak, onoliko ko1iko je nasoj vrsti trebalo da ih propusti kroz filter materijalne apstrakcije, kcda i racuna Iako je izvesno vreme bio realan, svetu nije bilo sudeno da takav dugo ostane. Za nekoliko vekova je obisao orbitu realnosti, a zatim je vrIo brzo skrenuo s nje i nestao.

Cistom fizickom terminologijom moze se reci da ucinak realnosti postoji samo u sistemu relativne brzine i kontinuuma. U sporijim drustvima, kakva su primitivna drustva, realnost ne postoji, jer sene kristalizuje zbog nedostatka kriticne mase Nerna dovoljno ubrzanja da bi postojala linearnost, as njom i uzroci i posledice U odvec brzim drustvima poput' .na~€g~llCin* realnosti se brise: usled ubrzanja, posledice i uzroci se mesaju, 1inearnost se gubi u turbulenciji, realnostu svom relativnom kontinuumu nerna vise vremena da se dogodi. Realnost zato postoji samo u nekoj supljini vre-

·tll(;l1fl.illbrzanjel,_ll nekom prozoru, u nekorn sektoru sistema u ekspanziji koji je u fazi "oslobadanja", kakva su dosad bila nasa moderna drustva, ali kakva visenisu - realnostponovo iscezava u iluziji, PT~Il1Cl anamorfozi tih .istih.sistema u ekspanziji, ali ovog puta u virtuelnoj iluziji

Medutim, ako je realnost sveta tek remek-delo ugrozeno od istih onih nauka i tehmka koje su mu osigurale prvenstvo,ondaje realnost svetautesnahipoteza i kao takva upravljanasim ·sistemom vredn~sti. Poricanje realnosti ostaje moralno i politicki surnnjivo. Princip simulacije i dalje se izjednacava sa principom ZIa, Napad na realnost jemnogoveci skandal nego napad na obicaje, i nisrno daleko od srednjovekovnih sudenja, gde se vesticama nije toliko zarneralo sto su se predale ZJl_l, ~~~ st? su se potcinile iluziji i fantazrnagoriji ZIa.

Ne sarno da su mikrofizickenaukei tehnike virtuelnog na ivici nepriznavanja realnosti, vee smo tu i svi mi usvojirn svakodnevnim radnjama. Kaoda je suzen spektartog pojma, kao da postojipanicna kolektivna slutnja da je teznja za sve realnijimsvetom dovela do njegovog umrtvljivanja - realno Taste Ii raste, jednog dana sve ee biti realno, a kada realno postane univerzalno.inastupice srnrt.

U jednom filmu brace Marks, Harpo ledima podupi-

- - ore zul."St-a -te-radite?", -"Pridrzavamzid~. ~-"SegaCite se sa mnom! Gubitese!". Harpo se izmice 'izid se rusi. Nismo Ii svi tako naslonjeni na zid, i nije li tozapravo zid Realnosti? Neka se samojedanod nas izmakne, zid ce se srusitii zatrpati milione Ijudi koji su zaposeli ovu besmislenu kasarnu. U svakom slucaju, mi smo vee u situaciji opustosene realnosti, a oni koji S11 zivi zatrpani rusevinama vise se i nebroje.Nije, dakle, tee 0 tdrne

1581

J ..

-

.

da se kaze postoji lirealno ili ne- urnebesan iskaz koji dobro pokazuje sta za nas znaci realnost: tautoloska halucinacija ("realno postoji, sreo sam ga"). To je sarno pogorsanje stanja realnosti do paroksizma, kad ona sarna involuira i urusava se bez traga, cak i bez znaka sopstvenog kraja. Nairne, telo realnog nikada nije nadeno .. Umotan u pokrovvirtuelnog, Ies realnog nikad nece ni biti naden.

Nekada su to dvoje bili povezani zivahnim kretanjem neke povesti: iz virtuelnog se pomaljala aktuelna forma, kao statua iz komada mermera. Danas se oni preplicu u cuvenom kretanju mrtvaca - mrtvac nastavija da se krece, a les realnog neprestano raste. Virtuelno je,uostalom, same sirenjeimrtvog tela realnog.vumnozavanje dovrsenog univerzuma, kojem preostaje jedino da se hiperrealizuje 11 beskraj.

Nalazimo se u ubrzanoj fazi tog kretanja,gde su sve "realne" stvari sabijene, da tu zive i umru. U fazi histericne, i rnozda beskrajne jeresi realnog, istrajavanja dronjaka realnosti unepreglednoj virtuelnosti koja ih okruzuje, kao sto kod Borhesa dronjke teritorija okruzUJe prostranstvo geografskekarte.

Istrajavamo, zapravo, u sve prefinjenijojdekonstrukciji sveta koji vise ne moze da izluci sopstveni kraj. Sve se, dakle, moze produziti u beskraj, Nemamo vise nikakvog nacina da zaustavirno procese koji se dalje odvijaju bez nas, na neki.naein.s.onu.stranu.realnosti, u jednoj heskrajnoj spekulaciji, U eksponencijalnom ubrzanju. Ali, u isti mah i u eksponencijalnoj ravnodusnosti.i.Bez kraja" je isto sto i "bez gladi"*:kao kakva anoreksicna prica koja se vise ne hrani stvarnim peripetijama, vee se zadovoljava odbrojavanjem

"fr. "sans fin" 1 "sans faim", izgovara se isto -/prim. red)

/591

unazad. Pricabez ielje, bez strasti, bez -napetosti, bez --'-----:-:-stvaTnogcdo8'adaj~; gde.se visene radi o tome 'kaxo prornenitizivot - stoje bila maksimalnautopija -r-. vee kako preziveti - sto je minimalna utopija.

·····Istovremeuu'doiivljavanlO -nalete primitivne scene i napetostizavrsrte'faze.1J1:oj· d:rugojfazi,sta~§e,uskr~ savaju.svi demoniprimitivne scene, koje nisu razoruza1i nikakavistorijski napredak ni prevrat, kao sto klice i virusi koje smo smatrali savladanimaozivljavaju u zavrsnoi; fazi bpkstL,.,., .. , . '_""__"'" .,.,

AlDSje;uostalom,odlicnail ustracija tog -nalozenog nastupanja smrti. Ali, .ona jesamo njegov poseban sluca]: u buducnosti cemo sviunapred znati cas i. nacin

.s()p~tvenogumiranja.Svi6emo,da1de·,bitiu situaciji brojanj:aunazad, programiranog isticanja vremena.Taj nalog smrti ukonacnom-vremenu pravi.od nje tempiranu bombu i zastrasujuCidogadaj, jet ukidanjenu.maglovituperspektivt1. Zatbje .od ziv()1:heva.zri.6sti.da-se ostane s one strane -izvrsenja programs, tj.vdase kraj deprogramira, Anas sistem teziupravosuprotnom: srici do kraja kraja, do kraja mogucnosti.

Ljudska vrst~ je vec prevazisla svoje moguellosti.

Prekomernost potencijalne inteligencije,hipertelija inteligencije, Da.jezakon 0 prirodnomodabiranju is tie nit, nas bise mozak vee skvrcio, jer rnjegove rnogucnosti prekoracuju svaku prirodnu namenu i prete Vl"~!i_~s.!~~()m _.Q. !Qm~ .SIl.I<3.s:m:avljali ve._tLllancin .i . Valas- Valas je pokusao da resi problem uvodenjem Boga. ]edinoje Bog odgovoranza to natprirodnoeovs. kovo preimucstvo.Ali ako je odgovoranza tu biolosku fantaziju, on je saucesnik zlog duha, cijaje uloga da svet gum u prekomernost. Nema Ii, u tom katastrofalnom uspehu coveka, znakova zastranjivanja bozanske volje?

16°1

U ogrornnoj vecini nasih aktrvnosti (konjske trke, dzoging, televizija, 0 "poslovlma" i politici da i ne govonmo )o6gledna jenesrazmera izrnedu Ijudskog mozga 1 specificnih zadataka vrsre.Ako je 80% Ijudskihgena nekonsno, sta se onda desava s korisnim teretom mozga? Zar je bilo neophodno mobilisati toliku kortikalnu i cerebralno-spinalnu masineriju da bismo dosli' dovde? Ko ce odgovoriti na to zasto ovaj ili onaj covek poseduju arsenal od vise rnilijardi neurona? Ako uzmemo da je taj pojedinac ukljucen u teleonomiekemutacije vrste, pitanje je ocigledno glupo. Njemu cak moze laskati cinjenica da pripada tajanstvenoj proporciji nepotrebnih bica (kao sto su onih 80% gena - all nepotrebnih za sta?) koji nesumnjivo obezbeduju ocuvanjei zastitu vrste, za razliku ad hipermozgova ispred racunara, koji su vee uveliko neiskorisceni, a jos dodatno ograniceni nmesto masina radr umesto njih

To se isto dogada u slucaju Vestacke Inteligencije i novih tehnologija. Vee sada informatrckicipovi prekoracuju svaku mogucu korisnost i uvlace sistem u sumanute upotrebe. Oboje, mozak i Ijudske tehnologije, ucestvuju u VOl]I za maksimalizacijorn kapital-vremena i kapital-zivota, gde se bnsu sve margine, sve slobodne zone Nema VIse rezervi nekorisnosti, preti im intenzivna eksploatacija. Neznacenje je ugrozeno prekomernoscu ZIH1,Ge1.1ja Banalnost je ugrozena trenutkom svoje slave Masa lebdecih oznacitelja opasno se smanjuje. I sama smrt je ugrozena smrcu .. eim je narusena dijalekncka ravnoteza, citav sistempostao je teroristicki Zato bi trebalo obrnuti Helderlinove reci ("Tamo gde raste opasnost, raste 1 spasonosno" ("Da, wo die Gefahr wachst, wachst das Rettende auch") i reci. Tamo gde raste spasonosno, raste i opasnost ("Da, wo das

J 61 1

Rettende wachst; wiichst die Gefahr auch"), cime bi se --- opisaIijoSvecaqpasnost od raspadanja i smrtikao posledicaprekomerne sigumosti,prevencije, .imuniteta, kobnog viska pozitivnog.

Veliki casovnik Bobura, na kojem subrojevima oznaceni milioni sekundi dokraja milenijuma,tako daon odbrojava unazad, odlicno ilustruje to virtuelno proticanje.Kao i u slucaju lansiranja svemirskih letelicaili tempiranihbombi (mozdajeis&mBobur,jedna takva., bomba?); vtemese visene- ractmaod-uekog. datog pocetka, vecod kraja. A taj kraj nije vise zavrsetak jedne istorije ili nekog dogadaja koji tece, vee oznaka nultog zbira; potrosenosti kapital-vremena;

Svrhovitost Ijudskog bica je iscezla rim je upisana u genetsld kapital i numeracijugenoma. Nema vise ni istorije, ni vremena u pravom smislu reci, tim seono upise u cdbrojavanje unazad, Akobrojitesekiindekoje vas dele od kraja, to znaci da je svevec za~s~-no. Mozda se senka 2000. nadvija nad tim unazadnim brojanjem i nad uzivanjern, slatkim iIi zastrasujucim, u vremenskom intervalu koji nam preostaje.

"._".1

TERlJALNA UZIJA

ohle god se neka duzl.)a U otknje kao zabluda, vena Je vrednost potpuno ednaka vrednosti '-ealnost~. All Cim se

repozna kao takva, ana restaje da bude iluzija. ahie, sam pOJam iluzip: ~

samo on - jeste iluzi]a.

vo vazi za subjektivnu iluZlJU, 11uZIJU subjekta kOJ1 se vara u pogledu realnosti, koji nerealno uzima za realno, ili jos gore: realno uzirna za realno (potpuno beznadezna iluzija). Protiv te. subjektrvne i metafizicke iluzije: radikalna, objektivna iluzija sveta, Protrvrecnost u pojmu: kako uopste iluzija rnoze biti objektivna? Ali upravo je tako: tu objektlvno~t !sQJ1d smo dll,go terah da igra na stram istine sad bismo hteli da navedemo da igra na drugoj strani, kao sto ]e u neka druga vremena trebalo verovati u objektivnu realnost Zla. Duhovna Jeres, svakako, ali i vrlo privlacna hipoteza. U svakom slucaju, posto proticanje vremena daje iluzoran karakter cak 1 nasoj naucnoj objektrvnosti, zasto bi bilo zabranjeno da iluzija, sa svoje strane, dobije jedan objektivni zaokret?

1631

Objektivna ihizija je. fizicka Cinjenica da nijedpa -stvaru6voirisvehi·riek6egzistira-:rii-sajednClrii dnigom .. ---~--stvariurealnomvremenu,ni Ijudski pol?_yi, ni zvezde, ni ovacasa, niovaj sto,nitija sam sa svim onim sto me ()~uje:Usled"aispefzijei relativne brzip~~]O$"ti, ~svitkastvarp9stojisamo ~_ neslozi, u neizrecivol11 nere"du'temporalnostiina nesmanjivom rastojanju od drugih. Dahle, nikad istinski predstavljena, nitLrealna" za druge, Sarna cinjenica tog rieotklonjivog rastojanja i te

, , __ ,_.~ ,"nemoguce.istovremenosti,Cinjenica da je zvezda koju posmatranr.mozdavediscezla (a taj odndsse, uprkos svim razlikama, moze protegnuti na bilo koji fizidki predmet ili ljudsko bicejsustinska je osnova iluzije, takorecinjena materijalnadefinicij a. .

nuzija vremena istog je L€i1a. 'I9 je objektivna Cinjenica da nikad niste l2.9tpimo=]2IjsutJJiJl.kd.1lQm~p:~llUtkrt i da je celovito l2_risus_tvo ~m_Q__~O Ako jetacno-dasteu bilckojoj vtefiiensk()jfa.cki pristitiiiupravo u tom, a ne u nekom drugom trenutku, to znaci da, zapravo; nikad niste prisutni ni u toj jednoj tacki, u kojoj bi trebalo da se sazme ceo dogadaj. .Realno" vreme, dakle, ne postoji, niko ne postoji u rea1nom vremenu, nista se ne dogada u realnom vremenu - i nesporazum je potpun.

Ta distanca ima zivotni znacaj, jer bez nje ne bismo nista opazali. Bio bi to potpunipromiskuitet, koji je rzY~~TI,;Q 1;>iQIJIyg§t~mj_~S_Y.~t_a :::-. jedino stanje.za .koje .se moze reci da je postojalo u realnom vremenu, jer je citava materija hila istovremeno koegzistentna sa sobom, prisutna za samu sebe u jednoj jedinoj tacki i jednom jedinom trenutku. Cirri to pocetno U sasvim hipoteticko) stanje prestane, pocinje iluzija sveta. Ubuduce elementi vise nikad nece biti prisutni jedni za druge. Zbog toga ce sve poceti da egzistira, ali na osnovu relativnog,

1641

pa ipak definitivnog odsustva jednih stvari zadruge. Dakle, na osnovu jedne neopozive iluzije.

Ta distanca i to odsustvo danas su ugrozeni Ono sto nije.moguce ukosmickoj T~V11i (~~ DcQ_¢. n~~ta!1~ ~fl)1valjujuciu .istovremenom opazanju svetlosti svih zvezda), ill u ravni parncenja i vremena (da citava proslost bude neprekidno prisutna, da ne bude nob dogadaja), moguce jedanas u svetu tehnike i inforrnacije .. Nauka i tehnika preti iskorenjivanjem.noci-dragocene razlike izmedu dana 1 noci, potpunim osvetljavanjem svih trenutaka, Ranije su peruke bile sencene u jednoj planetarnoj ravTIl, u rastojanju. Danas nam pretiubitacna, zaslepljujuca doza suncevih zraka u neprestanonkfted-back-:-u svih informacija na svirn tackama zemljine kugle.

Srecorn, mi sami ne zivirno u realnom vremenul Sta bismobili u ,;realnom" vremenu?U svakom trenutku identifikovali bismo se sa sobom Mucenje nalik danu koji se nikad ne zavrsava -nekakva epilepsija prisustva, epilepsija identiteta. Autizam, ludilo. Ne bi vise bilo odsustva za sebe samog,nitirastojanja od drugog, A drugost je ona srecna pomerenost bez koje bi svi Ijudi istovremeno bili ja Zivotna iluzija drugosti spasava Ja od podleganja sopstvenoj apsolutnoj realnosti. I jezik cini da sve nema znacenje u svakom trenutku, cime nas spasava od neprekidne ozracenosti smislomv.Ta specificna .iluzija jezika, njegova poetska funkcija, ne postoji u virtuelnim iIi numerickim jezicima, gde je istovetnost potpuna, interakcija tako dobro uredena da, u zatvorenom kruzenju pitanja i odgovora, voda u loncu trenutno dekodira energiju kao energiju toplotnog izvora A ti jezici su jezik koliko je i sinteticka racunarska slika uistinu slika.

! 651.

Srecom, nestou jeziku je ipak nesvodivo na racun, ---------~est~~--sciJ}~kfuJ~-nesvodivo nalcientifikaciju~-ne§to u

razmeni je nesvodivona puku vezu i komunikaciju.

.Cak jei naucni objekt nesaznatljiv u svojo] realnosti.Poput zvezda, on se na ekranima pojavljujeduz; svetlosnih godina, 'Poput zvezda, i onmozda nepostoji u trenutku kad ga belezimo, Cinjenica da se u isto vreme ne mogu odreditibrzina 1 polozajneke cestiee deo je te iluzije objekta i njegove-neprekidne igry-;-Gruxse nicestice u akceleratorune sudarajuu realnom vremenu i nisu potpuno savremene jedna s drugom.

Medema fizika predlaze .nam druge sheme, !razliCite odnasegprineipa realnosti, Ova] poeivana.meduaobnom razlikovanju stvari, ali i na njihovaj korelaciji u istom prostaru - njihovoj uzajamnoj prisutnosti. Za razliku od njega, princip fizike pociva 11a medusobnoj nerazluciv()srl stvan,alii nanjfuovoin-()d.sl1stVU jed1llli za driige (posto one ne interaguju u homogenorn prostoru), Cestice su nerazlucive, ali 8U takve duzsvetlosnih godina,

Upravo cinjenica da je sve u osnovi nerazlucivo, a nista istinski ne komunicira jer ne prolazi kroz istuvrstu takozvanog realnog sveta, dase razmenjuju sarno singularni efekti vremena i prostora, bica i stvari, koji nisu u pravom smislu reci "realni" jedni za druge (a njihova "realnost po sebi" ostaje zauvek nepojmljiva), jesteobjektivnailuzijasveta. -Ef€kat-singulamosti tice se svih stvari, kako zemaljskih, tako i zvezdanih, neobicnih iii banalnih, zivih i nezivih: opazaj nam govori da su one zauvek udaljene od svog izvora i da mu se vise nikada nece vratiti

Objektivna iluzija je nemogucnost objektivne istine kad su subjekt i objekt nerazlucivi, nemogucnost is tine

1661

svakog saznanja utemeljenog na tom razlikovanju. Takodanas stoji stvar sa eksperrmentalnorn naukom - nerazlucivost pojava, nerazlucrvost subjekta i objekta .. To nije magijska zbrkanost takozvanog iracionalnog misljenja, vee zbrkanost najsofisticiranijeg istrazivanja, na Cijem se kraju pomalja radikalna zagonetka objekta i njegovog nestajanja kao objekta.

!Zazlikovanje subjekta i obJekta, filccijakoja se moze cdrzati u podruclu liudske percepcije, potpuno isceza~1]lvnj mikroskopskib i ekstremnih pojava. Ove ponovo uspostavljaju sustinsku nerazlucivost jednog od drugog, drugim recima, one sto je za nas, S obzirom na saznajni aparat kojim raspolazemo, radikalna iluzija sveta.Bilo je mnogofeci 0 tome kako -subjekt posmatranjem menja objekt. Ali nije postavljeno pitanje o menjanju U obrnutom pravcu i 0 njegovom davoljern ogledalu, NajzanimljiVlji su upravo slucajevi kad se objekt otima, kad postaje neiilivatljiv, paradoksalan i neodreden, i zarazava tom neodredenoscu sam subiekt i njegov analitiCki ]!ostupak. Uvek sma se bavili uslovi;:n; u kojima subjekt otkriva objekt, a nismo nimalo §:raiili one u kojima objekt otkriva subjekt. Laskamo sebi da otkrivamo objekt, koji zamisljamo kao nesto sto strpljrvo Ceka da bude otkriveno Ali mozda najlukaviji nije onaj koga mi takvim smatramo, mozda objekt zapravo otkriva nas, a ne mi njega? Mozda on nas izmislja? Iz toga hi sledione sarno principneodredenosti, merljiv jednacmama, vee 1 mnogo radikalniji i ofanzivniji princip reverzibilnosti (Nisu 11 virusi nas otkrili bar isto onoliko koliko smo mi otkrili njih, sa svirn posledicarnakoje iz toga slede? Zar nas Indijanci nisu na kraju otknh? To je vecin uzvratni udarac naroda iza ogledala.)

167 r

Ti fenomeni nisu omedenisamo na mikrouniverzum, U politici, ekonomiji, u drusrvenini na:ukama - nerazlucivost subjekta i objekta pomalja .se svudagde se simulirana objektivnost nauke nastanjivala tokom

tri stoleca. __ ~ .~ ~ ~~_~ L_

Nije samo u fizici nemoguce istovremeno racunati brzinu i-polozaj cestice. ]ednako je nemoguce i istovremenoposmatranje realnosti i znacenjadogadaja u informacijr, odredivanje uzroka i posledica u nekom slozenom procesu,uodnosu teroriste i taoea,u odnosu virusa i celije. Svaka nasa .radnja-jes-zapravov nalik neuhvatljivoj labotatorijskoj cestici: nemoguce je istovremeno ispitivati njencilj injeno sredstyo.Nemoguce jett lstitfia:h izracunati cenu Ijudskog-zivota:i~njegovy statisticku vrednost. Neizvesnost je prodrla u sve oblasti zivota - zasto bi ona bila samo privilegija nauke? A to nijeneizvesnost u funkciji slozenosti parametara,s kojom uvek mozen1oiiaciriikiaj. To je radikalnaneizvesnost, povezana s krajnjom prirodom fenomena, a ne samo s njihovom slozenoscu. S onu stranu granice icx-terminisi, sarni zakoni fizike postaju reverzibilni, i ako u tome ima nekogpravila, mi onjernunista ne znamo To ni u kom slucajunije vise pravilo subjekta i istine.

Zato sto ne mozemo istovremeno posmatrati i genezu .Lsingu1amostnekog-dogaaaja~-U,zgled- .stvari i njihoy smisao, moramo izabrati.jli cemo ovlada:ti smislom i pustitipojave da nam izmaknu, iIi ce namsmisaoizmaGi a pojave se spasti. A posto nam najcesce izmice smisao, izvesno je da tajna, ili iluzija koja nas spaja pod pecatom tajne, nikadnece biti uklonjena. To .nije mistika, vee plod aktivne strategije sveta u odnosu 11a nas - strategije odsustva i oduzimanja, u kojoj secini

j68 I

da se, usled igre pojava, stvari sve vise udaljavaju od svog smisla, a svakako i jedne od drugih, dok svet bezi u cudnovatost i prazninu,

Dok fizican tragajuza jednacinama koje hi objedinile sve energije, gaJ?ksiJe nastavljaju da se udaljavaju jedna od druge neverovatrnm brzinarna. Dok semiotika traga za objedmjenom teorijom jezickog polja; jezici i znaci, poputgalaksija, nastavljaju da se udaljavaju jedni od drugih, u funkciji ko zna.kakvogjezickog Velikog Praska, iako 1 daljeostaju nerazlucivi.

lluzija sveta, njegova zagonetka, nastaje i usled toga sto je za poetsku mastu, masm pojava, svetnastao odlednom, dok za ana1ttickumisabon im;-Poreklo i isto:_:],u. A one sto se javlja odjednom, bez istorijskog k_ontinuiteta, nije pojmljivo. Ono cime pokusavamo da ga razjasnirno ne moze ni u cemu da promeni taj prvobitni udar, tonaglo iskrsavanje koje volja za prozirnoscu i inforrnacijom uzalud pokusava da ukine.

Ako svet rrna istoriju, mozemo se nadati da cemo ga dovesti do njegovog konacnog objasnjenja Medutim, ako je on ceo nastao odjednorn, onda ne moze biti, dodeljen nekorn kraju - tom besrnislicorn koja poprima snagu poetske iluzije zasticeni smo od njegovog kraja Iluzija kao prava umetnost pojavljrvanja, izbijanja ill iz cega, stiti nas od brvanja Kao prava umetnost nestajanja, ona nas strtiod.smrti Svet.je zasticenod.kraja svojom davoljom neodredenoscu Na drugoj strani, one sto je odredeno, zavestano je istrebljenju,

Dva pravca misljenja vrte se oko te ontoloske prepreke Prvi, klasican 1 "racionalan:', oslanja se sarno na hipotezu 0 evoluciji, 0 napredovanju iivih formi Drugi, vrlo neverovatan (i nedokaziv), pretpostavlja da se

.... biomasapoiavila odjednom - to je Veliki Prasak zivog '-~~~-~~Veta':_Xda}eodSqmdgpocetka sva tu [iako kasIlije sle-

di·razvo}slozenih formi). Upravokao i jezik kod Levi Strosa (Levi Strauss): citava logomasa, oznaciteljska ·masa, pojavljuje s-c·o4jedl1Qm.· Mijojkasnije~l1gdQdajeilia nikakvu informaciju. Nje cakima i suvise - tajvisakoznacitelja-nikad nece nestati. Kadjednorn nastane, ona je neunistiva kaoi biomasa, Jednako je neunistiva kao i sama masa, materijalna sustina sveta, ili kao namabliskije socioleske-mase, 6ijeje·nepredvidljivoi naglo.pojavljivanje takode ireverzibilno, .sve donekog slucainog kolapsa.

Astromasa, biomasa, Iogornasa, sociomasa: svima je, bez. sumnje,dosudenkraj;aIihepostepen kraj, vet propastistoonoliko nagla koliko im je bio i pocetak.T kulture nastaju odjednom,njihovo javljanje se ne moze objasniti evolucionistickim pojmovima. One od samog poEetKa imaju sav'sv6finteniitet, a nestajl1odvecbizo~ ponekad odjednom i bez vidljivog razloga (jedino nasa tezi da se ovekoveci)

Mentalni univerzum funkcionise po istom katastrofickom pravilu: sve je otpocetka tu i nemapregovaranja korak.po korakTo jenalik pravilu neke igre: ono Je savrseno takvo kakvo je, te je svaka zarnisao nap retka 1 promene besmislena.

Pored toga, nernoguce Je zamisliti iluziju kako postepeno.nastupa.ssvet.kakn.sve visepostaje iluzija (ali je moguce zamisliti da se on sve vise smatra realnim i da to i postaje u sopstvenim ocima), 1 tu je potrebna hipoteza 0 potpunom, nepredvidivom i konacnom nastanku: nivo iluzije ne moze ni da raste, ni da.s.urn.ruJiyje,

er 58 ona koe zisten 'IDW.tl1. Iluzi-

j~ to ie s@,m$.yetkao,.,efekat. -

170 1

Ta. iznenadnost, to pOJavljivall1e ni iz cega, to neptethodenje stvari samima sebll i dalje utice na dogadanje sveta u samom sreu nje_govog istorjjskog toka A dogadaj raskida sa svakom predhodnorn uzrocnoscu. ]ezicb dogadaJ je 0+10 sto cmi da se jezik svakog dana, mimo svih prethodnih znacenja, pojavljuje u dovrsenoj formi. I fot~grafija je umetnost odvajanja predmeta od svakog prethodnog postojanja i poimanja verovatnoce njegovog nestanka u sledecem trenutku Najzad, mi vise volimo ono sto je ex nihilo, gde je zadrzana moe proizvoljnog, odsustva uzroka i povesti. Nista ne pruia toliko zadovoljstva kao one 8tO se najednom pomalja ill nestaje, kao sled prazmne iza sleda punoce. Iluzija je napravljena od tog magijskog, uk1etog delakojistvara nekakav apsolutni visak time 8tO uklanja uzroke ili izvrce uzroke i posledice.

Ta mahinacija nicega usled koje stvari protivrece so:ps{venoj realnosti, mozebiti jednako shvacena kao poetska i kao kriminalna. Ono sto je nepojmljivo u osnovi je kriminalno, a svaka misao koja ide na ruku toj enigmaticnoj mahinaciji produzava u nedogled takav zlocin Jer, ako .svet nema referencu nl krajnji razlo_g, zasto bismo ze1eE da ih misao ima?

·.AJN"lTRAGOVJ AVRSENSTVA-

Teorija se nada t!-tl ce utiskianjem dovoJjnog stepena si-

etrije formalismu; ali na akavnaiin. da se.oiuvanjeova kohercntnost, omoquati 'ednozna/no odredivanje potune.jednaane sveta. eim ost-

an tajzadatak, trebafe niStiti.

eophodan. podvig razbijanja iinetrije·-preldz·odsavrsen ' tva ka nesavrsenstvu -' izvr"en je U fizici pomocujedne

. . oko umetniihe procedure akle, najpreseodvajamo od . naherenin pq;ava stvarnosti

a bismo )e saobraeili slasicnom kanonu lepote, a atim. modelsaobraiavamo

lselKase

o Prasnuu ~ StvararIJu)

- ~--ek:st-remnlm -prvobitmm ternperaturama (hipoteticnim temperaturama Velikog Praska), cestice i anticestice proizvedene su u jednakom broju Cudesno stvaranje, u kratkom vremenu, svih elernentarnih cestica i njihovih dvojnika

Sledi sirenje 1 hladenje Univerzuma - proces materijalizovanja Univerzuma se usporava. Anticestice nestaju u korist prostih cestica bez antimaterije - iz toga is-

j 721

hodi "realan" svet, efekat "materi]alne" realnostisveta U pocetku, medutim, ta materijalizacija podrazumeva u isti mah 1 materiju 1 anti;rnaterijl).,Tek ce s nestankom antnnaterije nestati krajnja gustina i energija, u korist ~it11ma!t1e energije realnosti Hladenje univerzuma praceno je suzenom materijalnoscu, u kojoj konacno vlada nekohko proverljivih fizickih zakona (a pojava svetlosti omogucuje posmatranje, dakle, "ob]ektrvnost" sveta).

Ispod te materijalne "obJektivnosti", postO]!, dakle, pocetna praznina, definisana kao prostor bez n3alne ~e. Ne nistavilo, vee akean virtuelnih cestica ispunjen CIstom energijom, Qotencijalnom ene-rgijom, koja nije nista, ali koja se mok preobraziti u sve sto jeste. Nepostojana energija, koja prethodi talozenju materije u kolu uzroka i posledica .

Takvi su Nista, Praznina, prvobitna scena materijalne iluzije i nastavljanje Nicega kao odrzavanje tog prvobrtnog stanja. To nam omogucuie da zamislimo sta je iluzija nasuprot realnomvIluzrja ]e svojstvo onog sveta koji, kroz antlllomicku strukturu materije,t~a potencijal ponistavanja i nematerijal!1Qg,llovratkP.....§11.er&Le. Iluzijaje svojstvo onoga sto cuva mogucnost samounistenja nasilnim povracanjem C ~~eag_qv;~je~~!~rija - ~ntimaterija), a time lJ2relazen;a s onu stral}-u ntQ.aterijalne" objektiYllosfi (materii§. i antimaterija su ner~zluCive u a12~olutu, zrace ist~~ sj!§tlosQ_;, ;;,~ se - i .E.ovezuju - s~da jt.4llitilmgg_uu"iste ). Sarno je energija koja je vezana za nasu ogranicenu materijalnost osudena na slabljenje i entropiju.

Prvobitna praznma je bezoblicna, jalova, homo gena 1 simetricna. Ona je savrsena. U njoj se ne moze poja-

1731

~~-'''_'';:~~.~--. ---'--.~---.' .. --

~_~ __ ~~Yiti ni_k~aJ9rg_r~~~~g~!:Qpaj~apsolutna iluzija. Da bi se

tu smestila materijalnost podvrgnuta zakonima, nesa'VYsenstvo 'u'kojemse javljaju realnatela, simetrija se mora razbiti (ali odakle moze doci to nesavrsenstvo? Sta dc}Vodi do razbijanja slmetrDe?). Mi, ljudskabica, tragovismo tog nesavrsenstva, jer savrsenstvo pripada reduneljudskog. Ali smo i naslednici Praznine, Nicega, prvobitne scene odsustva, tog potpuno neodgonetljivog i zagonetnog stanja univerzuma - situacna koju realno

----injegovahegemonijanikada nece-uspetr da poprave, U isti mahsmonaslednici simetrije i razbijanja 'simetnje, a nase je nesavrsenstvoIsto toliko radikalno koliko i iluzija Praznine.

Na drugoj strani ocrtava se savrsen zlocin: unistenje svake iluzije, zasiceriost apsolutnorn realnoscu, Izbrisani su svi tragovi pocetnog stanja, Sa avanturom tehnike,uvUceni srno udoVrs~ya'i1je--onogasto je poce16dlsperzijorn pocetne praznine: njeno unistavanje, unistavanjete savrsene iluzije, uirnejedne dovrsene realnosti, ekvivalenta potpune entropije, cije se prispevanje ne rnoze izracunati. Ali, one se rnoze nepredvidljivo ubrzati, u funkciji procesarastuce informacije. Jer ovaje, suprotno neentropickoj iluziJi teorijeinformacija, 1 sarna deo entropijske degradacije, sudbineogranicene rnaterijalnosti, stavise, sudbine vidljivosti, prozracnosti, hlperkoincidencije-kojanas~sv-e~v-isg,udaljava· od po-

cetnih uslova 1 priblizava konacnom .resenju.

Osimako ... osirn ako, produbljujuci sustinu tehmke, u Hajdegerovom smislu, ponovo ne naidemo na zvezdani lik tajne? Osim ako nas neumstrva iluzija ne ceka na kraju togprocesa? Zar preko svojih hipertehnologija ne ucestvujemoupreobrazavanjumateriJeu virtuel-

1741

no, u informaciju, u ozraCivanje? Svet je dobio snagu realnosti 1 materijalnosn tek u jednoj posrednoj fazi, tek s rnogucnoscu ustanovljenja nekih zakona i fizickih konstanti, koji su vee u ravni mikronauka sporni. Mozda se, u svojim efektirna realnosti, pokoravamo samo gravitacionom efektu, suprotnom onom cudnovatom antigravitacionorn efektu koji je stajao u pocetku Univerzuma 1 njegovog sirenja? A zasto ta fundamentalna antigravitacija ne bi i dalje delovala? I zar ne bi trebalo, prema jednoj novoj fizici, da dame prednost periferiji koja privlaci prazninu, umesto centru koji privlaci punocu?

v ivimo u iluziji da je realno one sto najvise nedostaje, a upravo je suprotno: tealnost je na svom vrhuncu, Zahvaljujuci tehnickoj performansi, dospeli smo do takvog stepena realnosti i objektrvnosu da se cak moze govoriti 0 visku realnosti, koji nas jos vise plasi 1 zbunjuje nego njen nedostatak, jer smo ovaj barem mogli da nadoknadimo utopijorn i uobraziljom Za visak realnosti, pale, nema ni kompenzacije ni alternative: Nema ni negacije TIl mogucnosti prevazilaznja, jer smo vee s one strane. Nelia vise nega~iV11{,;~!1§XgijYkQjqd~QJgz.L.Qfl.distorzlj_~jz111edu idealnog i realnog - ostaje samo hiperreakcija nastala iz pretapanja idealnog i realnog, iz potpune pozitivnosti realnog

Medutim, iako smo presli s onu stranu realnog, u virtuelno ispunjenje, jos smo pod neprijatmm utiskom da smo propustili njegov kraj. Cela rnodernost rmalaje za cilj ostvarenje tog realnog sveta, oslobodenje realnih

1761

ljudi i energija, usmerenih ka objektivnorn menjanju sveta, s emu stranu SV1h iluzija kojima je kriticka anahza hranila filozofiju i praksu, Danas je svet postao realanpreko nasih nadanja. Realna .iracionalnanaoela oborena su samim .svojim ostvarenjem.

Ovakav iskaz moze izgledati paradoksalan, s obzi .. rom na SVC znake nedovrsenosti sveta,bede i nevolje, takve da se pre maze pornisliti da svet tek pocinje da evolurra ka realnijem i racionalnijem stanju. Ali, treba gledati unapred: to sistematsko sprovodenje sveta u praksu zbivalo se odvec brzo, sistem je ostvarivao say utopijski potencijal i zamenjivao radikalnost misljenja radikalnoscu svog funkcionisanja. Nicemu ne sluzi zaklanjanjeizaodbrane vrednosti, cakni onihkritickih; one je polincki korektno, ali intelektaalno anahrono. Potrebno je misliti tu bezuslovnu realizaciju sveta, koja je u isto vreme i njegov bezuslovni ~!!nulakru.m. Najvise nam nedostaje upravo misao 0 dovrsenju.realnosti.

Ta paradoksalna konfiguracija dovrsenog univerzuma namece jedan nacin misljenja koji se razlikujeod kritickog - misljenje s one strane kraja, promisljanje ekstremmh fenomena.

Dosad smo mislili jednu nedovrsenu realnost, oblikovanu negativnim, promisljali srno ono sto nedostaJe realnosti. Danas ]e rec 0 tome da se misli realnost kojoj nistane nedostaje.rpojedinci kojimapotencijalno nista ne nedostaje 1 koji, dakle, vise ne mogu da sanjaju 0 prelazenju na visi dijalekticki stupanj. Ili tacnije: dijalektika se ostvarila - ali, mogli bismo red, ironicno ostvarila - ne u uzdizanju negativnog, vee u potpunoj, neopozivoj pozitivnosti. Apsorpcijom neganvnog ili prostoCinjenicom da je 'ono, negirajuci 'samo sebe, uspelo jedino da stvori dvostruku pozitivnost. Na taj

nacin je negativnougIavnomnestalo, i dijalektika se -~'·'~~~dogodih;--'::~o S~'uoI'~te-dogodl1a -na parod{Jski"nacin

sopstvenogeliminisanja,etnickim Ciseenjem pojma. I dalje smo prinudeni da mislimo tu cistu pozitivnost, -,;previadano-'£;~iio';- (kao~~.to-se-govQii Q '"pievlacl~moj korni"},uinestoda promisljamo rnirno prevazilazenje realnog ili njegovo udvajanjeuimaginarnom.

Nijeizvesno da raspolazemo pojmovima koji su nam potrebni da bismo mogli misliti taj svrseni tin, tu virtuelnupreformansu .sveta ravnu ukidanju svakenegacije, to jest,ravnu prostoj i eisto] denegaciji,Sta moze kriticko misljenje, rnisljenje negativnog, protiv tog stanja .denegacije? Nista. Da .bi mogIo misliti ekstremnefenomene trebalobida i samopostaneekstreman fenomen, da napusti svaku kriticku pretenziju, svaku dijalektickuiluziju, .svako ocekivanje, da napusti raeionalno, ida, po uzoru na svet, ude u paradoksalnu, ironickll, . paroksisB6kiifazu:--Treba bi ti j os hiperreaJ:ril~'" ji od realnosti, JOB virtuelniji od virtuelne realnosti. Simulakrum rnisljenja treba da bude brzi od drugih. Posto vise ne mozemo da umnozavamo negativno negativnim, treba da umnozavamo pozitivno pozitivnrm, Da bi se u: isti mah shvatile potpuna pozitivnost sveta i .iluzija te cistepozitivnosti, treba biti pozitivniji od· pozitrvnog.

- Ni~t~c¥!~ene111a istismisao kad.sesuceli ne sasvojam nedovrsenom formom, vee Sa svojom ostvarenom iIi cak preteranom formom. Vise se ne borimo protrv dulla otudenja, y~tplQ.tiv ~h!!...ultrarealnos9- Ne bonmo se viseprotiv svoje senke, vee protiv prozracnosti. A svaki tehnoloski pomak, svakinapredak mformacije 1 komunikacije, prihlizavanas toj neminovnojprozracnosti, Svi su se znaeiobrnuli u funkciji teprecesije

178 J

kraja, tog naglog utiskivanja kraja u samo sree stvari i njihovog dogadanja. Isti oni pokreti, iste one misli, ista ona nadanja koji su nas priblizavali toj sanjanoj dovrsenosti sad nas udaljavaju ad nje, jer je onaiza nas. N a isti nacin, sve rnenja smer cim kretanje Istotije prekoraci tu kobnu dernarkacionu Iiniju: u zavisnosti od toga da li se zbivaju u istoriji koja se gradi, .ili u onojkoja se razgraduje, dogadaji menjaju smer. Neki pripadaju Zakrivljenosti Istorije a neb putanji realnosti. Uzlazno kretanje daje im snagu realnosti. U silaznoj.knvulji, ili kad se kretanje nastavlja po inerciji, sve je uhvaceno u prostor drukcije refrakcije, kao u kakav alternator gravitacije. U tom novom prostOru, kao u.onom Alisinom, reci 1 cinovi dobijaju obrnuto znacenje.c.acsvipokreti protrvreee jedan drugorn.

Narusena je ravnoteza koja je, zahvaljujuci negativnom, vladalanasim svetom. Dogadaji, diskursi, subjekti iliobjekti, postoje samo u magnetnom polju vrednostr, a ana postoji samo usled napona izmedu dvapola: dobra ill zla, istmitog ili Iaznog, rnuskog ili. zenskog. Depolanzovane, te vrednosndanas pocinju da se vrte u nediferenciranom polju realnosti. I sami objektipocinju da se vrte u nediferenciranom polju vrednosti .. Postoji JOs samo jedna cirkularna forma kornutacije i supstitucije izmedu nepovezamh i Iebdecih vrednosti. Svesto je pri-padalo urea-eno] SUEIOtnosngubi smisao -l.er ~e_ ~~e n~ razlflilljLQ__9-~Jri£~ suprotno; to p_Eoizlazi. iz jaCanja.JJlQ.¢,i..i§dne realnosti koja apsorbuje sve razlike i. sta12a suprotne krajeve u istoj bezusI~v!!Qj 12romociji.

Posto su sve stvari izgubile svoje odstojanje, svoju supstancu 1 svoj otpor u ravnodusnom ubrzanju sisterna, poludele vrednosti pocinju da stvaraju svoje su-

179/

·. .protnostiili da se . ukrstaju.!ako .. je pro~irnost Zia

__ . m_-samo-·1Sparavarije -goreg· k:fQz bdlje. -Nistaveselije.-Od

······toga-daseiz DobrogpomaljaZlo.Ali,zar.nema isto toliko ironije u cinjenici da ZIo rada Dobro? Zapravo, stvari. tieba .drugaCijeshva:tHFDobro:_ ioje (luda kad Dobrorada Dobro, ilikad ZIo rada Z10 - tadje sve u

~"-="~~-~~~-

. najbolj em redu.ZIo; tojeonda kadDobro rada Zlei,_ill

kadZIo rada Dobro. Tada sve ide naopako. Rao kada bi celiie srca stvarale celije jetre,Svakiporemecaj uzro·-ka i posledice pripada Sfe.Fi Zla.-

Dakle.ikonacno resenje jeprognavanje negativnog.

Ali jos riije sve gotovo. Sudbina pozitivnog, sudbina sistema.koji kulminira -u-pozitivnostii ti-st6jsp·ekll1aciji i dalje je zagonetna, ZahvaljujuCi jednoj fermi skrivene koherencije, tu cemo ponovo naci neku vrstu ravnoteze ZIa, silogizma Praznine i Odsustva - jednudijalektiku iiisiavn6sti.

UDyalozima izqnanika, Breht slika dva izgnanika, u prolazu, u stanicnombifeu; pred njirna je jedno pivo. Cifer kaze: "Ovo pivo nije pivo. Ali cinjenica da ni ova cigara nije cigara popravlja stvar. Kad pivo ne bi bilo pivo,a cigars bi hila cigara, sve bilo poslo naopako", Red se,dakle, uspostavlja skladnom kompenzacijorn ;ise nereda. To je .ironicna verzijadvostrllkenegaaje. U izrazu "glup i zao", Cinjenica da je neko zao, skladnokompenzira einj.enicu.da~je .. g!up..", n.ema~vise. skandala, logika je spasena. To je prefinjenaravnotezanegativnog, uravnotezavanje Zla ZIom,koja nema ekvivalenta kad je Tee 0 Dobru: to hi bila utopija idealnog sveta, idealnog dobra - zapravo, utopija gluposti.

Tako svet prirodno teee, Iogickim nizanjem ZIa, koje je, po svemu sudeci, mnogo sposobnije da ga objasni no sto je to obrnutonizanje.Dobra.

IBO I

Ponovo Breht, u istom Dijalogu.,,~to se ticenezeljenog mesta, tu neceg rma, to je nered. A sto se flee zeljeneg mesta, tu nerna niceg, to jered" Taka dijalektika Ide svojnn tokom ne ka idealnom resenju, vee ka nistavnom redu, 1 izvesnosti sveta kao 'jednacini-nultog zbira. To je dijalektika goreg, ali dobro temperirana, jedinau kojoj se mozemo 'pouzdano uterneljiti. Konacno, mnogo je bolje da na zeljenom mestu nema niceg nego da neceg ima.

Ako je ta dijalektikanistavrrosti pouzdanija, to treba pripisati cinjenici da ona 'sustinski odgovara simbolickorn pravilu Nista se ne razmenjuje kao pozitivna jednakost - istinski se razmenjuju jedino odsustvo i negativnost, Da bi se Ijudska bica povezala dubokom uzaJartllloscu, potrebno ie da zIg tude naneto_! pzvra6e~. Takva ie ekouomija uk1etog dela,eiji susirnbblieki operatori - nista, z10, nesvodivo, odsustvo

Na priilier;J.;d se na nekom zeljenom mestu (ulica, rnaj '68) nesto dogodi, to je nered. Ne postoji Ii, medutim, jednak nered ako se tame gde je nesto treba- 10 da se dogodi (na ekranirna, za vreme rata u zalrvu) ne dogada nista? Nema slika, nema rata? Medutim, to odsustvo slika potajno Je odgovaralo odsustvu rata, te Je 1 tu sve bilo u najboljem redu, kao u prici 0 pivu i cigan.

Da 11 je bolje biti tamo gde ne treba, ali gde ima sta da se vidi (negde drugde, ne .ispred ekrana), 'ili lama gde treba, all gde nema sta da se vidi (ispred ekrana)?

Nas kriticki moral tezi da nista zamem nekim zbivanjem, ga objekt zameni subiektom Medutim, istinski rza;; jeste da se bude n1sta umestonesto, da se ne b]1de tamo gde _E.L!rebal2..._~_ bude nekog: strategija Qbust<!.v~, st~ii~LgQr~g" ~!E§.te&L?. iluzik,.§~ja ~vog_e.1Jia, Mozda u tome' 1ma izvesne izvestacenosfi;

ali tamo gde ima· izvestacenosti, ima izadovoljstva. Naprotiy;j;_Qeja_ daie nek~c~tvat upravo tame gdetfeba, da je neko upravo ono 'sto trl3ba da bude - prema objekfu:pom glliiistu7 r(32a - sasviin ie nezamisltya. Takav P.Qr~dak ie._nemoguc __ u.tealnoth 8vetii.· ....

. U'svakom slucaju, ne mozesebiti sopstvenoIa. Ni ideja ne moze biti ona sama. Ona se ostvaruje tako sto sarnu sebe opovrgava. Ono sto se ostvaruje radi protiv sQP~tv:ygogpojl11g. U Dijaloztma sekazei.ro.dacak i kad pivo nijepivo, kad.cigaranije cigars, kadcovek vise nije covek - pasosipak ostaje pasos, Covek nema identiteta, ali je pasos, koji ga identifikuje, sam sebi identican. Medutim, onje .i znakprogonstva.jdakle, jedina stvar koja identifikuje coveka predocuje, u isti rnah, da je on sarnorn sebi postao stranac. U nasem univerzumu svih snova i svih zelja, opovrgavanje ideje, pojrna, iIi sna, jedina jernogu .. oasudbina, Pasos je til, ali na zeljenorn mestu, na koje je trebalo da nas odvede, nema nicega, To je poredak.

Danasnji svet prevazilazi kritiku utoliko sto je zahvacen neprestanimkret~nje-m razocaraI1Ja' i rastakanja, upravo onim. kretanjemkoje ga gura ka redu i ka besmislenom konformizmu Cija prekomernost stvara jos vece rastrojstvo nego suprotna prekomernost nereda.

Post~ je ~dgtl~. ~ti_g15=!1_ It?!n9_j§ko s~ takomoze_reCi) odgovara samo jos nekoj vrsti objektivne ironije i patafizicke deskripcije, Patafizika je imaginarna nauka naseg sveta, imaginarna nauka prekometnosti, preteranih, parodijskih, paroksistickih efekata, narocito prekornernosti praznine i beznacajnosti.

Egzistencija koja veruje u sopstvenu egzistenciju jeste zaludenost i smesna nadmenost. Meta pata£iz;itke

! 821

irornje je upravo ta oholost bica koja se hrane grubom iluzijom sopstvene egzistenctje A ana je tek nesto sto se naduvava, nesto poput Ibijeve spirale na trbuhu, koja se rasteze u praznini i na kraju se rasprskava poput Palotinaca.

Ima izvesne ironiie u svnn ekstrernnim procesima, u svim. procesima involucije, urusavanja, inflacije, deflacije, reverzibilnosti Sredsrvo te ironije nije negacija, vee prazna pozmvnost, eksponencijalna banalnost, sve dok se proces sam od sebe ne obrne i dok iznova ne otknje uzvisenost praznine

ONIJA

rEHNlKE

pored vrhunskih tehnoloskih performansi, imamo neodoljiv utisakda narn " nesto izmice - ne zato sto smo to nesto (realno?) izgubili, nego zato sto vise ne mozemo da ga vidirno. nairne, nisrno rm vise iznad sveta, nego je svet iznad nas. Ne rrnslimo vise rni objekt, nego objekt rmsli nas. Ziveli smou znaku izgubljenog objekta, a sad objekt gubi nas

Nasa rluzija 0 svrhovitosti tehnike kao sirenja coveka i njegove moci, subjektivna iluzija tehnike, dostigla je vrhunac. Danas je, rnedutim, taj operacionalni prinC112 poraZensop_stv:.enim_sirenj.em, virrualnoscu koja ne zna za kocnice, koja prestupa zakone fizike i metafizike To je logika sistema koja, odvukavsi sistem izvan njega samog, menja njegova odredenja Stvari su u isti mah dosle i do paroksistickog i do parodijskog stupnja

Sve su nase tehnologne, dakle, sarno orude sveta za koji mislimo da je pod nasom kontrolorn, dok, zapravo on vrsi pntisak na nas preko te aparature cijisrno mr.

184 '1

tek operatori. I tu, dakle, imamo jednu objektivnu iluziju, slicnu onoj u medijskoj sferi. Naivna iluzija 0 medijima sastoji se u tome da preko njih politicka mOG marnpulise ili zavodi mase. Obrnuta hipoteza je is tancanija .Mase su tekoje preko medija definitivno remere vrsenje vlasti [ili onega sto se za to izdaje), Uprava tame gde vlast misli da njima upravlja, masenamecu svoju tajnu strategiju neutralizacijei destabilizacije. Cak i.ako su obe hipoteze istovremeno valjane, to je, u svakom slucaju, ~L.1IWgijskog.Umg, ~g Urna. Sve sto ce se ubuduce uciniti ili reci u .sferi medij;, hlce obojeno ironicnom neodlucivoscu, Ta ista hipoteza vazi 1 za predmet nauke. Zar nije cinjenica da se on, kroz najistancanije procedure koje razvijamo da bismo ga dosegli, igra s nama i da se podsmeva nasoj objektivnoj pretenziji da ga analiziramo? Cak i naucnici su gotovo spremni da to priznaju .

. Mozerno li, s onu stranu objektivnog i kritickog stupnja, postaviti hrpotezu 0 jednom 'ironicnom stupnju nauke, 0 ironicnorn stupnju tehnike? To hi nas oslobodilo hajdegerijanske vizije tehnike kao poslednjeg stupnja rnetafizike, retrospektivne nostalgije za bicern i svake zlosrecne kritike koja se zasniva na pojmovima otudenja i razocaranja, u korist jedne dzinovske objektivne ironije citavog tog procesa, koja nije daleko od radikalnog snobizrna, postistorijskog snobizma 0 kojem je govorio Kozev,

Izgleda, zapravo, daako je iluzija sveta tu vee izgubljena, ironija je, sa svoje strane.presla u stvari, Izgleda da je tehnika ukljucila u sebe citavu iluziju koju sma zbog nje izgubili i da je protivteza tog gubitka iluzije javljanje objektivne ironije ovog 'sveta To je ironija kao univerzalna forma gubitka iluzije, ali i kao jedan vid lukavstva kojirn se svet zaklanja iza radikalne iluzije teh-

nike, a tajna (istrajavanje Nicega) iza univerzalne ba---- .... - -ilrunosn informacije. Hajdeger: ~,Kad dobro osmotrimo dvosmislenususrinu . tehnike, uocavamo konstelaciju, zvezdano kretanje tajne".

japailei u svakom iridustrijskom predmetu l1a~lueu~ ju bozanstvo. Za nas se to sveto prisustvo svelo na mali ironican odsjaj, na jednu nijansu igre i odmicanja; ona je, medutim, ipak duhovna forma svetog, iza koje se ocrtava lukavrgenij tehmke sto, sa svoje strane, bdi nad tajnom sveta. Lukavi .Duh bdiiza nasih tvorevina, te bi .se na sve njihmogloprimeniti ono sto Kaneti kaze o zivotinjama, naime, da se iza svake krije neko ko nam prkosi.

Ironija je jedina duhovna forma modernog sveta koja.je ponistila sve forme. Sarno je ona cnvar tajne; tao privilegija vise ne pripada nama. Ona.maime, nijevise funkcija subjekta.tnego objektivna funkcijii;Iunkcija_-· predrnetnog i vestackog sveta koji nas okruzuje iu kojem se ref1ektuju odsustvo 1 prozirnost subjekta. Kriticku funkciju subjekta zarnenila je ironicna .funkcija objekta. Cimpro411,.1<:roz medij ili slik:u, krozsablast znaka i robe, objektisarnirn svojim postojanjemobavljaju jednu vestacku i ironicku funkciju. Nema vise potrebe za kritiekom sveseukojabi svetuprinosIla ogledalo s likom njegovog dvojnika: nas moderni svet prQgutaQ j~svog_.dYQjnika U onom.istom. casu. kad je izgubio svoju senku, i ironija tog progutanog dvojmka izbija u svakom trenutku, u svakom idelicu nasih znakova, objekata i rnodela. Nije visepotrebno suceljavati objekte sa apsurdnoscu njihove funkcije u jednoj poetskoj irealnosti, kao sto su to cinili nadrealisti, same stvari suse pobrinule za to da se ironicnorasvetle.n, one sebez ikakvognapora ratosiljaju svojih znacenja ..

Sve je to deo njihove vidljive, suvise vidljive povezanosti, koji sam od sebe stvara parodijski ucinak.

Aura naseg sveta vise nije sveta To vise nije sveti horizont pojava, vee horizont apsolutne trgovine. Njegova sustina je oglasavanje. U sreu naseguniverzuma znakova, nalazi se Lukavi Duh reklame, trickster, koji je u~j:-e'"'='dl~' n_""io lapdijutrgQvigei_ ~je~lUw~u.N ehl g~ij'iini scenarista (sam. kapitali') povukao je svet u fantazmagoriju cije smo svi mi ocarane zrtve.

Tapreokrenuta situacija, u kojoj subjekt vise nije gospodar predstavljanja (nT'll be your mirror!"), vee operator objektivne ironije sveta, zbrisala je citavu metafiziku. Odsad objektprelama subjekt i -namece mu svoje prisustvo i svoju proizvoljnu formu, svoj diskontinuitet, svoje rasparcavanje, svoju stereofoniju, svoju vestacku trenutacnost, Moe objekta prokrcuje sebiput kroz samu varku koju smo mu nametnuli. Ima u tome izvesne osvete: objekt postaje cudan privlacilac, Posto ga je tehnika Mila svih iluzija, svake konotacije smisla i vrednosti, posto je izbacen iz orbite - to jest, posto se oslobodio orbite subjekta, on je postao Gist objekt, superprovodnik iluzije i besmisla.

Najzad smo se nasli pred dvenepomirljive hipoteze: pred hipotezom 0 istrebljenju celokupne iluzije sveta putem tehnike i virtuelnog ili pred on om 0 ironicnoj sudhini citave nauke i citavog saznanja u kojoj unedogled traju svet i iluzija svetaKako jehipoteza 0 "transcendentalnoj" ironiji tehnikepo definiciji neproverljiva, valja se drzati te dve nepornirljive i istovremeno "istinite" perspektive, Tu namnista ne moze pomoci da presudimo. .Svet je onc-sto se dogada", kako kaze Vitgenstajn,

1871

othingisyerfect, because it opposed to Nothing.

.. erna stada se kaze 0 Vorholu, a to je i on sam mnogo puta rekao u svojim intervjuima i u svom Dnevniku, . bezretorike, bez ironije i bez komentara- samo je on bio kadar da l'renese trivijalnost svojih slika, Cinqva, i gestova utrivijalnost svog govora, Zbog toga, koliko godnastojali da osvetlimo Vorholovobjekt, Vorholov efekat,u njirna ostaje ne~to zauvek zagonetno.inesto. s~o ih odvaja od paradigme umetnosti i istorije umetnosti ..

1881

Objekt-fetis, kao sto znamo, nema vrednosti, ili tacnije, ima apsolutnu vrednost, ZT\T1 od ekstaze vrednosti U tom smislu, svaka Vorholova slika je po sebi beznacajna 1, u isti mah, apsolutno vredna; to je vrednost figure iz koje se l)Qv:ulda svaka transcendentna zelja, ostavljajuci mesta samo nnanenciji slike. U tom smislu je ona vestacka. Vorhol je prvi koji nas uvodi u moderni fetisizam, u transesteticki fetisizam, fetisizam slike bez svojstava i prisustva bez zelje.

Vorhol polazi od biioLojtslike,l,lJ,d~Hjai~nje tm~lnarno i pravi Cist~~izvod. Onikoji obraduju video-sliku, naucnu i sintetizovanu sliku, postupaju obrnuto. ani se sluze sirovim matenjalom i masinom da bi ponovo napravili umetnost. Vorhol je, medutim, sam jedna masina, On je istinska masinska metamorfoza. Drugi se sluie tehnikQw da bistvonli iluziiu. VorhoI nam isporucuje Cistu iluziju tehnike - tehniku kao radikalnu iluziju ;_ kojadanasu zriatrio nadilaziiluziju slikarstva.

-

Vorholove slike nisu banalne zato sto su odblesci

jednog banalnog s~a, Yfc zato stq_proizilaze iz o.fkustva svake pretenzije subjekta da protumad svet. One s~ -;ezultat uzdizanja slike do ciste figuracije, bez ikakve transfiguracije Tu nema vise transcendencije, osta- 10 je samo uvecanje moci znaka.vkoji, posto je izgubio svako prirodno znacenje, blista u praznmi svom svojom vestackom svetloscu.

U misttckoj ViZl] 1, 1 najmanja pojedmost osvetljena je boianskom jntuicijom, sIutnjom transcendencije koja ga ispunjava. Za nas, naprotiv, zapanjujuca egzaktnost sveta proizlazi iz naslucivanja sustme koja mu izmice, istine kojaga vise ne nastanjuje. Ona proizlazi iz minucioznog opazaja simulakruma, tacnije iz mediiskog i industrijskog simulakrurna. Takvi su Vorhol i

1891

njegova serijalna .hipostaza slike, ciste 1 prazne forme slike, njegov ekstaticni i neznacenjski ikonarij, To je, u 1St! rnah, nas novi mistik i apsolutni antimistik, utoliko sto svaki detalj sveta i svaka slika ostaju inicijacijski, ali nista ne iniciraju .

. Ta fetisisticka transrnutacija odvaja Vorhola od Disanai svih.preteca, Nairne, Disan.Dada, nadrealisti, .i svi koji su radili na dekonstrukciji predstavo 1 na razbijanju umetnickog dela, i daljepripadaju avangardi i na neki.nacin ishodeizkriticke utopije. Usvakom slu-· caju, ~nas moderne, umetnostvise nijeiluzija,ona je postala ideja, izgubila je svoj idolatrijski karakter j ponrimila kriticki i uto12iiskj, cak j onda - .i narocito tada -kaddemistifikuje svoj objekt ili karl, s.Disanorn, jednim jedinim potezom (drzacemza flasejestetizuje citavo polje svakodnevne realnosti.

To se.rnozereci i za citavu.jednu frakciju pop-arta, snjeriorn lirskom vizij~ili:I(_9;t§~~. iIistii1?4::E??#?1:iI6~tfu postaje merilo estetskog spasenja, sredstvo velicanja umetnikove kreativne subjektivnosti. Ponistiti objekt dabi se bolje istakli idealni prostor umetnosti 1 idealna pozicija subjekta. Sam Vorhcl ne pripada .nikakvoj avangardi, nikakvoj utopiji. On .se obracunava sautopijorn ne zato da bi je projektovaonegdedrngde, vee zato da bi sesrnestio u sarno njeno .srce, to jest U srce nepostoieceg mesta. On sam je to nulto mesto:upravo nataj nacin on prolazikroz prostoravangarde-i jednim.udar-,. cern dovrsava esteticki ciklus. Na taj nacinnas on konacno oslobada umetnostt i njene kritickeutopije,

Modema umetnost otisla je veoma dalekoudekonstrukciii svog objekta,ali je Vorhol otisaonajdalje u ponistavaju umetnika i stvaralackog ein,,!. U tome je njegov snobizam, ali snobizam koji nas rasterecuje sve afektadjeumetnosti, upravo zaro-sro je mahmalan.·

190 I

Kod Pikabije, kod Disana, masina je i dalje prisutna kao nadreahsticki mehanicitet, a ne kao mahinalnost, to jest kao automatska realnost rnodernog sveta. Vorhol se, pak, naprosto identifikuje s mahinalnim, i upravo to njegovim slikama daje njihovu zaraznu moe. Drugi umetnici nernaju tu moe reagovanja nizom slika, cak ni kad flertuju s banalnoscu, zatosto nisu postali istinski snobovi, vee su ostali same umetnici, Njihova dela zastaju na pola puta, ne dopiru do vestackog ptoizvoda. Iako su i oni izgubih tajrfupredStavljanja, .nisu iz toga izvukli konsekvence koje zapravo, u mahinalnom snobizmu, mogu znaciti neku vrstu samoubistva,

Kod Vorholaje to minimalna pretenzija na bice, minimalna strategija ciljeva i sredstava. Treba procitati Dnevnik, ceo Vorholov Dnevnik, kao najlepsu pricu 0 toj prozimosti, 0 toj pomna trazenojneizrazainosti, 0 toj vo1ji za neznaceniskim, koja je nesumnjivo savremena verzija volje za moe.

Iza onega stosrno hte1i da protumacimo kao opsesiju ih mondensku Iagodnost, "nista ne nedostaje, sve je tu £ogled liSen osecania. Rasejana ljubaznost. Malaksalost koju izaziva dosada, zaludno bledilo, elegantno preterivanje, ~eud:enost koja ie u sustini pasivna;- tajno i zavodljivo znanje.; Naivnost deteta koje zvaee zvakacu gumu, 'slava ukorenjena u beznadu, nemar koji se samom sebi divi, drugost dovedena do savrsenstva, Iakoca, rnracna, voajerska i mutno zloslutna aura, magicno, bledo 1 priguseno prisustvo, koza i kosti .. ". (FdozofiJa od Ado.B).

Drugo, mozda upravo zato rnozemo beskrajno umnozavati jednu Vorholovu sliku, ali je ne mozemo dubinski proucavati, Koliko je meni poznato, ne posto;i nijedan uvecan detalj nekog Vorhovbg dela. To semoze

1911

objasniticinjenicorn da svako od njih vee funkcionise '·IC8;olioTogram,gdenerija:Tiilike iime~u: det81ja iceHne i gde sepogled sirokorasipapo objektil bez sup stance, sve dok se nestopi s njegovim virtuelnim prisustvom.

Ni SaID Vorh()JTlikadjlik:q.i§tfldnig-o~do"ndca vrsta holograms. SlavniIjudi dolaze u Factoru i vrte se oko njega, ne uspevajuci nista odatle da izvuku, pokusavajuci da produ kroz njega kao kroz kakav filter ili fotografski objektiv, sto je on, zapravo, 1 postao. Valeri .Solanas pokusace <1ak da razbijetajobjektiv pucajuei u njega, daprode krozhologramda biproyerilam()zeli tu jos teci krv. Tu mozemo reci s Vorholom: .Budesli malo povrsniji od mene, umreces od toga." Sam Vorhol jezamalo umro od toga.

Sveje kod Vorhola neprirodno: objektje neprirodan jer vise llije povezan sa subjektom, vee jedino sa zeljom za objekto11l. SJika ie neprirodna, jer vise nije povezana iii saI{akVrill estetskirrii'a:htevom,veEjedi:rlO saieljom za slikom (a Vorholove slike se uzajamnozele i stvaraju). U tom smislu, Vorhol je prvi umetnik koji je dospeo u stadijum radikalnog fetisizma, koji dolazi posle stadijuma otudenja - paradoksalnistadijum drugosti doterane do savrsenstva,

To mu je dalo tuposebnu moe fascinacije .koja ne idedalje od fetisa, tu fetisisticku auru koja prianja uz jedinstvenost ipraznine. A cuvenih petnaest minuta slave 0 kojima.ongoy;:ori zap.r-a4Zo-iesamo sIJosobnost dospevapj~o tog krajnjeg odsustva znacenja koje aka sebe stvaraEr~ntTlujkoje,dakle,~Qljiv!LP.Iix.li!.Ci sve zeljg. To odsustvo znacenja nije bas lako postiei, ]J praznom prostoru zelje mesta su skupa.

. Fetisi uzajamno komuniciraju brzinom sna,po :z;akonima svemoci rnisli. Dok seuzajamniodnos znakova

.. ... .

1921

1"-

- ,"0.

J

odlikuje odlozenoscu, fetisi trenutno Iancano reaguju, zato 8to je njihova mentaina supstanca nediferencirana. Vidimo to u objektimamode.Eije je prenosenje ireaino i trenutno, zato 8to nemaju smisla. I Ideje se mogu prenositi na taj nacin: dovoljno je da se fetisizuju.·

Ne dozvolimo da nas zavaraiu cool forme, ravnodusne prema liebi samima, koje moze poprimiti tal fetisizam kod Vorhola. Iza tog mahinalnog snobizma posredi je, zapravo, porast 1)106 obiekta,~, znaka,~lakruina I,U i~ti m!:g,..Qor~st moGi vrednosti, ciiije naj- 1;0ji J?L;P~! .. 1!amo,_trziste ,umen;osti. Dale~o smb ~d otucienja cene, koja ie i dalie m..alna mera stvari. Zaneseni smo vrednoscu, koja razbija pojam trZista i, u isti mah, unistava umetnicko delo kao takvo. Vorholje, naravno, saucesnik tog istrebljenja realnogpomocu slike i jednog takvog dizanja cene kojedokida svaku estetsku vrednost.

Vorhol ponovo uvodi nistavilo usrce slike Utom smislu, ne bi se moglo reci da on nije veliki umetnik: ali, nanjegovu srecu, on uopste nije umetnik. mog njegovog dela je lzazov samom pojmu ilmetIiosti i estetilse.

V1adavina umetnosti je vladavina konvenCicmalllog upni.vljanja iluzijom, konve:i1cijekoja omedavadelirantne efekte iluzije, koja otklanja iluzjju kaQ ekstremnu pojavu. Estetika ponovo uspostavlja vladavinusubjekta nad poretkom sveta, jedan vid sublimacije potpuneiluzije sveta, koja bi nas rnace unisti1a."

Druge kulture su prihvatile surovu izvesnost te iluzije, nastojeci da u njoj sacuvaju odredenu zrtvenu ravnotezu Mi, modeme kulture, ne verujemo ni u 8ta do u realnost (sto je, narav:i1o, poslednja iluzija) i odlucili smo da pustosenja iluzijeublazimo tom kulnvisanom, krotkom formom simulakruma - estetickom formom

1931

A ona ima citavu istoriju, Medutim, zato sto ima istbfiju,-ona--iriia i samojednodato vremei rnozda 'upravo sadprisustvujemo odumiranjuteistorije, teogranicene i konvencionalne forme simulakruma..u korist jednog_Jj~z1!slo\111cig~ilIl1il?krnmj~_IQ'-j~sfppmm01~ sceneiluzije, u kojoj bismo objedinili nehumane fantazmagorijesvihkultura starijih odnase.

Vorhol je ilustracij a tog bezuslovnog. simulakruma. Vorhol je mutant.

Na tom Stuppj~}nahinacije,automahinacije,I1_e postojiyjs_~ kriti¢hlp!_ostor,prostorprisu_stya subj ekta, odnosno:()bjekt~, vecparadoksalni Jlros~:£_Eestaj an] a subjekta, odnosno objekta. T9 je donekle nalik onome sto se .zbiva u danasnjirn naukama, gde pozicijasubjek-

•• - ".". ,',_ •• ". , ".,', "" • :., C" ." . . .. _,_ :.-. .,_ .. __ ,.:'_

ta i pozicijaobjekta istovremeno iscezavajll,a jedina

:reaIribsfobjektaje_r~~~g9~(!:l3~go~ -'h.'~g9va'. #aracunarskom ekranu, Taj novi naucni prostor i sam je paradoksalan. Nema realnog univerzuma iza ekrana koji ocrtavaju putanjecestica, b~s~ao stq ni iza Vorholovih slika nema subjekta,Vorhola.To,bezsumnje, nije.vise umetnost, rnozda cak.vise ni~aukaup~avoll1 sllIislu - jer sta bi to bila paradoksalna nauJca? Ali, taj paradoksalni stadijum je nas, .i on.je .ireverzibilan.

Treba, dakle, oko-~_cati beskrajnu _Q9i~-ll1lkU oVorho_lovoj _kritickoj.ilLnekritiekoj~v;rednosti-,-Q~n3egQvOJnsu~ rovanju sa sistemorn medija ili kapitala. .Naravno da u Vorholovom univerzumu nemapotkazivanjajer u njemu nema ni iskazivanja upravom smislu reci. Upravo u tome je njegova snaga, Kriticko znacenje samo bi oslabilo paradoksalnu pozi.cijti.:N.egativitet bi samo

. . .' ' ..

ugrozio sliku kaoekstremni fenomen, tojest n?:!.usio bi

radikalnu ravnodusnost slika prema svetu. U .torne.je

[94[

tajna shke, njene povrsinske radikalnosti i njene materijalne nevinosti ~. u toj sposobnosti da svako tumacenje odbije u praznmu Upravo time sto odrzavamo ravnodusnost slika prema svetu, kao 1 sopstvenu (vorholovsku) ravnodusnost prema slikama, mi odrzavamo njihovu zestinu i intenzitet.

Takva j~ slika bez objekta, kojoj nedostaje imaginarij subjekta. Nalik na onaj cuveni noz bez seciva kojern nedostaje drska. Dok se kod realnog noza drska suprotstavlja secivu.ikodidealnog .noza se odsustvo drske suprotstavlja odsustvu seciva, Takvo je savrsenstvo noza, takav je i Vorholov univerzum u kojem se nista nicernu ne suprotstavlja. Po njegovim sopstvenim recima, Cinjenica da se niko nikomne suprotstavija takod:~ je savrsenstvo drugosti, jer odsustvo znaeenja je onosto povezuje stvari, sto povezuje Iiude.

Vorhol je agnostik, kao sto smo 1 svi mi u potaji agnostici Agnostik ne tvrdi da Bog ne postoji, vee kaze:

Bog (moZda) postoJi, ali ja u to ne verujem Vorhol kaze~ umetnost (moZda) p~!£ji, ali j~ u to ne verujem, I upravo zato sto u to ne verujem, ja sam najbolji. To nijeni gordost ni propagandni cinizam, To je logika agnostika I seksualm fetisizam je seksualno ravnodus~n: on ne vetuje. u seks, vee samo uideju seksa, kojaje,Yl!: zume se, aseksualna, Tako isto, rni vise ne verujemo u urnetnost, vee samou -ideju umetnosti, a onasama, riaravno, nema u sebi niceg estetskog

Vorhol moze da kaze ovako. Kad bih mogao biti siguran da je sve sto radim samo blef, pravio bib izuzetne stvari Kad bih znao da sve sto radim nisam ja, pravio bih cudesne stvari To je snobizarn, ali u istovrerne i izazov za anog kOj1 u nestQ.ne..Y,eruje da to uradibolje odonih ko}i veruju,

1951

Vorhol se nikadne zamara. Agnostik .~~ p:~ee zama--rat{ radet{uslavuBogal1idokazujuClnjegovo ·post:oja-

···nje;·VorhoLseneee· zamarati ', dokazujuei-postojanje umetnosti,zato sto je to, zapravovnepotrebno, Patos umeillosti ·nljeni§fa,·pqtrf1:irii]ioajJa1osapa1Pj~--i1i.patosazelie. Tu vidimo jednu stoickucrtu; KodVorhola jedobro tosto jeon -u.isti-rnah stoik, agnostik.puritanac i jeretik. Postoposeduje sve kva1itete,on ihvelikodusno pripisujesvemusto ga okruzuje-Svetje tu,iiz-

.... vrstaRjetakavkakavje,-:bj-ud·i·sulu,·,jonisll·0K.Nij_e impotrebno daverujuu onostoTadei-jer.·su~savrse!li. Q_n samje najbolji, aIicitav svet je genija1an. Niko pre njega nije na takav nacin,pomoell svojevrsnemaksimalis?ckeironije,l1kinuo privil~giju' stvaraoca, I to bez ikakvog prezira ili dernagogije: iihau njemu izvesnenehajne nevinosti, nefegstO:lJisemoglo opisati kao.milostivo ukidanje privilegija. Ima u njemu neceg od KataraF()dieptije$avrseulh.

Ta vorholovska sirokogrudost,toliko razlicita od uobicajenog kastinskog stava umetnosti i umetnika, ne proistice ni iz kakvogdernokratskognacela, Naprotiv: ona proisticeiz .nacela i1uzije,( shvatanje sveta kao davolJeg dela i, u isti mah, shvatanje svetakao.ostvarenog savf8enstva,Qvde;na zemlji > tasu dye .osnovnekoncepcijeKatara, i ujedno najvece.jeresi.uocima-erkve; na njih i danas tako gledaju$ve pOliticke i moralne nrtodoksije] .. Ustvaril.~"i1uzija~(;.na.1Ma1dtar,nije;~naj demokratskije nacelo: svi sujednaki 12ted svetomkaoiluzijom, dok nikako. nisu jednaki pred . svetom kaoIsti-

=--

nom i Realnoseu,koji je. ishodiste 8vih nejednakosti.

Upravo zato Vorhol moze da postane scenaristasavrsene figuracije.jednake zasve. Sve suslikedobre,~r ~u sveiluziia, Svi su Uudi dimi i klisei kojestvaramo 0

196 'I

~--C"l.

I

njima nllzno su uspeh To je univerzalna dernokratija figuracije Sam Vorhol i ne pravi ni§tadrugodo upravo to: figuraciju. Merilin je neko kofigurira: ona je postala zvezda samo zato sto je usla u cistu figuraciju .. Kad Valeri Solanas puca u Vorhola, onajesamofigura koja puca u figuru. Ai njegovi asistenti figuriraju, o.m rade zanjega, umesto njega. Citav svet.ne samo seenski i medijski, vee i politicki i moralni, zavestanje figuraciji To je metafizicko stanje naseg modernog sveta, koje se sjedmjuje sastanjem bezuslovnog simulakrurna. Ali, Vorhol se razlikujeutoliko sto nemasumornu viziju koja se vezuje za nasu naturalisticku predrasudu, vee uziva u tom stanju figuracije kao u drugoj prirodi, Masina bi morala biti _nesreena, jer ie poll?Uno Qtype~ V..Q!hol to nii§: 9n o!~recu masine k,9ja se sas!g.ii 1Lt~ da_~~os iIuzorriliim p..fW"rmije. Upravo je t9 S!Id.hllla . syih nasih tehnika: pctrJ!ti s.Y~t J.~ .. ..ilEzornijim. Vorhol ie to ushvatio, shvatio je da .je masina tvorae potpune iluzije modernog sveta, 1 upravo zato sto je s radoscu prihvatio tu mahinalnu figuraciju posla m1.1 je za rukom neka vrsta transfiguracije, dok umetnost koja sebe dozivljava kao umetnostsamo igra ulogu vulgarne sirnulacije.

Sto se slave rice, Vorholova pozicija je vrlo jednostavna. Slava poCiva na dosadi, kao sto auraslika~VQti.va na njihovom.g,dsu§.;_tvuznaoenia. U Dnevniku; brizljivo

... " , -

planiranje sopstvene slave praceno je izrazitom ravno-

dusnoscu prema sopstvenom zivotu. Slava je slucajno uokviren prizor u kojem je osvetljen nevoljni akter sopstvenog zivota, to je aura jedne egzistencije shvacene kao skup nepovezanih zanirnljrvosti, koji je postao izuzetan zahvaljujuci vestackom osvetljenju, Sve je stvar osvetljenja. P!_lrodna svetlost gelpja le rethl) all je

1.971

vestacka svetlost koja vlada nasirn svetorn toliko stedra

_.. . _,_

da ce svakorn obezbediti auru. Lmasina moze postati

slavna,a Vorholnikadnijeni traziodrugo dotu rnasinsku slavu, slavu bez posl~dica i~ez tragova. Ona do- 1azi otud stodanas sve stvarizahtevaju da.budu plebiscitarno izglasane, da budu slavljene pogledom.Kazu da Vorhol pravi sebireklamu.To, medutim, niietacno.on je sarno rnedijurn dzinovske reklamne rnasinerije samogsveta.koia pomocu tehnike i slika teranasu uobrazilju da ustukne, 'nasestrasti-da - Be. ekstravertuju, razbijajuci na tal nacinogledalo . kojeprinosimo-svetu, doduse, u licemernoj nameri da time svet zarobimoi da se njim okoristimo.

Zato Vorho1 nije den istorije umetnosti. On je prostodec sveta, On nepredstavlja svet, on je prosto njeg()Yf1:I;l~l11etJ.t .uC_i~tol1,1_~,!~p.i~·_~,¥:to on iz perspe~~~~ __ umetnosti moze .izgledatikao promasaj .ipcdvala. Ali; ako ga posrnatramokao odraznaseg sveta,on je saV1"s~no svedocanstvo. U tome je nalik svetu koji i sam, kad se posmatra iz perspektive smisla,izgleda kao prornasaj i podvala.ialiiz perspektivepojave idetalja, potpuno je jasan. Vorhol je jedna takva rnasina, Izvanrednamasina koja filtrira svet, cineci da se on pojavi u svojoj materijalnoj jasnoci.

Niko. ne .moze opisati .tu. masiuu;T.dbipQdrazumevalo doslovnoseueesnisreojmasinsko saucesnistvo sa Vorholom. Medutim, nema svako tusrecu da bude masina.

,"98-1

IJ3]ECTS

N THIS MIRROR

.I'll be gaur mirror!" - to je fOrmula sulJjekta. "We shall beJJ.our iavorite disapp'earLng act!" - to je geslo objekta (nesto poput: bicemo najbalk mesto vaseg iscezavanja). Trebalo bi, medutim, da to iscezavanje bude rnesto pojavljivanja Drugog, jer je to za njega jedini nacin egzistenciie. Ono SiO nastaje kao rezultat vase proizvodnje uvek ce biti sarno vasa sopstvena slika. Ono sto ishodi iz nestajanja uistinu je drukciie.

Bica i objekti su takyi da ih nestajanje menja iznu!f.a. Upravo u tom srnislu nas oni obmanjuju,uprava su zato iluzija. Ali, upravo u tom smislu su ani i verni samima sebi, kao sto im i mi moramo bid verni, u njihovim najsitnijirn pojedinostima, u egzaktnoj figuraciji, u culnoj iluziji njihove pojave i njihovog povezivanja. Naime,iluzija nije SUDJ:.otna .reamosti, Qna.)e ~tilnjja If.alnost l<;gjg obavija 12.rvu realnost znakm:n r:k!lQg nestajanja.

199 r

Fotografisan objekt samo je trag nestajanja svega oKta:lbg. -S visinetog objekta izuzetno odsutnogj_z 6stat~ ka sveta, imate vidik koji yam niko ne moze oduzeti.

Odsustvo sveta prisutno 11 svakqm 4~tgljll' pojacano svakimdetaljem - poput odsustva subjekta pojacanog svakom crtom nekog lica. To osvetljavanjedetalja rnoze se postici i mentalnom gimnastikom iIi .istancanoscu eula. Ali tehnika to ovde postize bez ikakvog napora. Mozda.je posredi zarnka.

Fotografija nije slika u realnom vremenu. Ona cuva momenatnegariva, obustavljanje negativa, taj mali pomak koji ornogucuje egzistenciju slike, pre 110 sto svet ili objekt u njoj nestanu - sto se ne rnoze dogoditi u sintetizovanoj slici, jer je u njoj realno vee iscezlo Fotografija cuva trenutak isceznuca, a time i draz realnog

kaoprethodnog zivciia. - ... ----- .--

Tisina fotografije, Jedno odnjenih najdragocenijih svojstava, koje.je odvaja od filma, televizije, reklame, kojima seti~itla uvek.motanametati.j to. bezuspesno. Tisina slike kojoj nijepotreban [ili kojoj ne hi smeo biti potreban) nikakav komentar Ali i tisina objekta istrgnutog iz gromkog konteksta realnog sveta. Kakvom @d zestipBm!, przin2._ill,b.p.kq_m bila. okruze:g.g, foto&£afijavraca objeJstdLE~gpm!c~~i tisillli."-Usred-vrtloga, ona ponovo uspostavlja ekvivalent pustosi i pojavne nepomicnosti, 9na je jedmi nacin dase tlho_Qroputuj_u_@"adovi1 dase tiho ntQQutille sveL

=_"

Fotografija ima opsesivan, narcisisncki, ekstaticki karakter. To jeusarnljenicka aktivnost, Fotografska s11- ka je nepopravljiva, jednako nepopravljivakaoistanje

FOOl

~I

!

I

-~

I

I

":j

..

I -I

"1

stvari u datom trenutku. Svako popravljanje, svako kajanje, kao i svako reziranje, .irna odvratno esteticki karakter. Samoca fotografskog subjekta u prostoru i vremenu odgovara samoci objekta i njegovoj karakternoj utihlosti. Dobro se fotografise on~ sj;Q~_"'s.Loj karakterni'identitet, .!Qji!;It..ocQ!!fl1emJUdi~lie..vmre»na zelja drugog.

J edina duboka zelia nije zelja za onim sto mi nedostaje, Eacak ni za onim cemu ja nedostaiem (stojevec s,E.Ptilnije), riegozaonimcemu ja TIe nedostaiem i s!£_je p0!Runo s"Qosobno da egzistira bez men~. Neko kome ne nedostajem, to je radikalna dntgo§!. Zelja je uvek usmerena na to tudinsko savrsenstvo.iona mazda uvek uisti mah tezi da ga razbije, da ga ukine. Objekt nase zelje je sarno ono u cemu zudimoda.ucestvujemo i, u isti mah, cije savrsenstvo i nekaznjivost zelimo da razbijemo

Odatle dolazi objektivna magija fotografije: objekt, zapravo, obavlja say posao. Fotografi to nikad nece priznati i tvrdiceda sva originalnost prebiva u njihovoj slid sveta. Zbog toga oni prave odvec dobre fotografije, u kojima mesaju svoju subjektivnu viziju s refleksnim cudom fotografskog cina.

To, medutim, nema nikakve veze s pisanjern, Cija je moe zavodenja daleko veca - dok fotografija, sa svoje strane, ima daleko vecu moe dazapanji. Retko setekst moze ponuditi s trenutnoscu i nepobitnoscu senke, svetlosti, materije, nekog fotografskog detalja. Mazda ponekad kod Gombrovica Ili Nabokova, onda kad njihovo pisanje ponovo otkrije trag prvobitnog nereda, materijalnu, predmetnu zestinu stvan bez svojstava, erotsku snagu neznacenjskog sveta.

11011

Otuda iteskoca .fotografisanja pojedinaca i lica. Ne-

"rnogli6ejefotografshl£okusliatl nekogakoniieclov6H~ ~opsiholoski fokusiran: Za razlikuodobjekta-subjekt nikad nije saucesnik - on cini da objektiv zadrhti, U sy8k6inljlid~kQmhli1!dogg<ia~sene:i{iJ:iiHa;:l1.ekat6iiko slozena (de )k6nstrukeija da muobjektiv,zaveden teznjom da postigne slicnost, oduzima njegovkarakter. Taj problem ne postoji kad su objekti posredi, jer oni nisuprosli krozstadijum ogledalai zatoizmicu svakoj

slicnosti, - .. --'~-'

Kazese.uvek treba uhvatitifotografski trenutaku kojern i najbanalnije bice otkriva svojskriveni identitet. Ali, ono sto je zaista zanimljivo jeste njegova skrivenadrugost.d.ne trebalra.ziti iderititetiza pojava; vee masku iza identiteta, figurukojanasopseda iodvraca odnasegidentiteta> maskirano bozanstvo koje, zapravo, opseda.svakog odnas u~eJ:~~ ~~nu~_~,_-g ovomili onom"da:n1i:-- --------- -- --- -- -

Za objekte, divljake, zivotinie) primitivne~ d~e izvesna, . j'edinstvenostje ·izvesna .. Inajbeznacajniji predmet je "drugi" " .Za subjekt .ie todaleko neizvesnije, Subiekt,.naime~::, 4e Ii tocenanjegove .inteli@pcije . .Q_i ~11¥..1sJlj~~? -!!.sl?evad!l..!g_~§_tisl,ce~t~_uz tLec1JYh.ut~1J.~q~~1}l..Q= u· grgnieama~~a. Mozerno senadati da cemoukinuti tajproces jedino ako ucrmmo da bicapostanu zagonetnijaza same sebe i_.m~nje .p.r;ed.:v:idljiva4ed-lla.za.dI7ug€--.~Qakl€,-kad~€.~n5c ·0 fotografskomcinu, ne treba da tretiramobicakao objekte, vec.da ucinimo da ona postanuobjekti, dakle, da ucmimo da postanu drugi,tojest da ih uzmerno onakvirna kakva jesu.

Aka postOjl tajnailuzlje, ana se sast.Qii u tomeda..,;se svetuzirnaJ:ao svet~p.eJ3_0..E.if'@.Yl!l0Jl~1. Da sesvetu

vrati formalna moe iluzije, a to je isto sto i ponovo postati, na imanentan nacin, "stvar medu stvarima".

Guang Ce ~ Hui Ce setali su po nastpu reke Hao. Guang Ce reee:

- Pogledajte hako se horavice neometano kreac kud hocet To je prava rihlja radost.

- Vi ntste riba, rete Hui Ceo Kako moiete znati sta Je riblta radost?

- Vi niste ja, odvrati Guang Ce. Kako mozete znati da ja ne znam stale nhlja radost?

- Ja nisam w, rece Hui Ce, i sasvim sigurno ne znam sta vi znate iii ne znate. Ali, posto vi sasvim siqurno ntste riba, potpuno je jasnoda vine znate sta je ri:blja radost.

- Vratimo se,reee Cudng Ce, nasem prvom pitanju:

Puali ste me: leako znate sta je riblja radost? Znali ste da )a t? znam, inaie me ne biste pitalikako to znam. Aja to znam zato sto sam na obali reke Hao.

11031

· ..

-~~~~--~-"'-----:---""-'-"

.INDROM ... AVILONSKE TILE

arno na jedan naCin mozemo vratiti svet njegovoj nemilosrdnoi iluziji, njegovoj !llI.QvoziyQj indeterminisanosti: dezinfofElacli9p']', de~ £_ro1trflmir_anjern, 12oq.riyaujem savrsenstva.

Izgradnja Vavilonske kuIe dovela nas je u neposrednu blizinu savrsenog zlocina, Na srecu, Bog se umesao, razvejao jezike i posejao zbrku rnedu Ijudirna.Naime, rasprsenost jezika je nesreca samo sa stanovista smisla i !sQm!lpikg~ijy, .. ~.~ .. stanoy!~_ill.$8.nJ.og j~:z;i1.\8., _ _lJjtgQY9gbO~ gatstva i jedinstvenosti, to je nebeski blagoslov - uprkos skrivenoj bozjoj narneri da kazni Ijude, ali, ko zna? Moida je to bilo sarno jedno lukavstvo Svemoguceg?

J ezici su lepi, svi bez izuzetka1 sarno ftzato Ho su neuporedivi, nesvodivi iedan n~ drugi Toj razlici oni duguju svoju zavodljivost, ta drugost ih, u sustini, cini saucesnicima, Pravoprokletstvo je to 8tO smo osudeni.na

J104]

I

./

-'·~·.-····I····

", ",

I

univerzalno programiranje jezika, Demokratska fikcija komunikacije, u kojoj bi se izmirili svi jezici U okrilju smisla i zdravog razuma. Fikcijainformacije,univerzalnog oblika transkripcije koja ponistava izvorni tekst. S virtuelnim jezicima upravo otkrivamoanti-Vavilon, univerzalan jezik, istinski Vavilon, u kojem se svi jezici prostituisu na gomili. Istinsko svodnistvokomunikacije, suprotno carobnoj iluziji drugosti,

Kao da je moguce izmiriti jezike! Sarna ta hipoteza je besmislena, To hi bilo moguce kad bi jezici.bili razliciti, samo razliciti. Ali jezici .. nisu razliCiti, oni. su drukciji. Oni nisu mnozine, vee iednine. I nepomirljivi Sri,. kao sveono 15to je pojedinacno. ]ednihn. treba suprotstavitimnozini, Trebalo hi na sveobjekte prosiriti sudbinsku rasprsenost jezika.

Zarazen virusom komunikacije, i sam jezik podleze virusnoj patologiji. Naravno,on veitradicionalno pati od retorike, fraziranja, logoreje, tautologije, kao stotelo mcze patiti od mehanickih i organskih nevolja ..,i znak moze oboleti, ali on ipak zadrzava svoju forma, te kriticka i klinickaanaliza uvek mogu ponovo uspostaviti uslove njegovog zdravlja, Medutim, kad su posredivirtuelni jezici, tu vise nemamo tradicionalnu patologijn forme, vee patologiju formule, jezika namenjenog uproscenim operacionalnim komandama:kibetnetiku. Taka se sveti pokradenadrugost jezika, takoseuvlace njeni endogeni virusi raspadanja protiv kojih je jezicki umsasvim nemocan. Pre dan svom numerickom ustrojstvu i beskrajnom ponavljanju vIastite formu1e, jezik se, iz temelja svog zlog duha, sveti na taj nacin sto se sam od sebe deprogramira, sto se automatski dezinformise. (Deprogramiranje jezika bice delo samog jezikat Deregulacija sistema bice delo samog sistema!)

11051

:z,;~sto 11~ E_~~~~!iti todeprogramiranje na pojedinca i na drustveni poredak .. ~za~to ne protegnuti Vavilo~ski Sindromna Vavilonsku Lutriju?

U Borhesovoj prici svepocinje kolektivnom instituciiorn igarana srec~,-proiz~oljnom 1;aspod~lo~ .statusa, bogatstva i drustvene igrer Lutrijom. Time svaka egzistencijapostajs jedinstvena, neuporediva, lizena logicke determinisanosti. Pa ipak, sve funkcionise. .Nakraju svi pretpostavliajuuakvo ustrojsrvo tradicionalnoj drustvenoj igri, kojaje; uostalomri samazasnovarra 11& proizvoljnosti, Medutim.rbolja.je objektivna.prcizvoljnost slucaja, neskrivene nedeterminisanosti, nego maskirana iluzija slobodnevolje. Na krajusvLvise .vole cia '. budu ·bilci -ko, 'po hiruLutiije, ,dadobijti' slucejnu sudbinu umestQ liene egzistenciie. U svakom slucaju, mi smo danas vee postali bilo ko. Ali smo to postali na sramannacin, pomocustatistickogpromiskuiteta, kolektivne monotonije, -~niesto--~isjajall naci~,ltistinu slobodan, pomocudekreta kojidolazi od nekedrugein-

stance. ' -

Usledpromiskuireta.i neprestane interakcije, u kornunikaciji individue. trpe istu sudbinu - .isto odsustvo sudbine, Komunikacija imaulogu sveobuhvatnogfiltera-koji zaustavlja zracenjedrugosti. Da bi ljudiostali jedni drugima -nepoznati, dabi se ocuvala Iicna sudbina"nekog'singulariteta" (G.Agamben),da bi se razbi-

10 ..::If Vt '" '.", k' d V'

'jjU-US veUQ ····pFogramlranJeraz-men~oJ-aLlJe-nacuJe

sudbine, dovoljno je uvesti proizvoljnost slucaja ili nekog pravila igre. Suprotstaviti se automatskom pisanju .sveta automatskimdeprogramiranjem sveta.

Za razlikuod svihiluzijakoje se izdaju~a istine (u!ili_ueujuCi iiluziiu tealno~1=i), [uzija igre izdajeseza ono sto jeste.Igra He· ttaZi da' se 'ii:rtjilVettije~ka6'st6

-

11061

¥ije potrebno verovati ni u pojave kad se one izdaju za ~o]to jesll (~a ~. Ali] upravo zato ~9~ES~~uj:!:!.. u igru, igr~9isuEo~~m s fije~n:-pE~yi;. li~~j~!!lY~!p~J11!ful~1LJP-je simbolicki sporazum koji nikad niieodnos premazakonu.~akonje u1£.an,

~=p_r~W.Q~Q,b.Ql1Q1i!lQ·Up!~l'\lil11_.n~nH~Jta, gU€f. !1!_.zu ~ ~'.' ~,Jie_JJt1,mQraiu;,ra~vJll¥1i. "Onijedan za drugog nisu realni, vee su saucesniciu .istoj iluziji koja se mora deliti, i koja je zbog toga VIsa ad istine i zakona, ko-j-i teze- da vladaju sami-ne deleci iluziju s drugrma,

Q_~lL<l,iP!!~~Jla..._Qp~~~~mUstlllski demokratski 12rip:ciP. Nik6rtijejed:hilkpred zako-

nom, a pred pravilom Sil sVijednaki, zatostoje 0110 proizvo1jno. Jedina prava demokratija je demokratija ~. Zato se siromasni slojevi u nju upustaju sa strascu. Ako je dobitak u igri llejednak - zasnovan na pukoj "sreCi", nejednakosti za koju se nemora' odgovarati Ered sopstvenom. say~u - raspo,®la izg!eda je je'inaka, jer je zasnovana na slueaju. ana nije ni pravedna, ni nepraved.na. Zato se zitelji Vavilona na kraju opredeljuju za slucajnu raspodelu sudbina koja omogucuje slobodu delovanja u potpunoj nevinosti. Posto je neizvesnost nase osnovno stanje, eudo igre sastoji se upreobrazavanju neizvesnosti u 12raviJo igre i izmicanju prirodnom stanju

S tom misli 0 Igri i Lutriji, 0 Pojedinacnosti i Proizvoljnosti, dovrsava se opsednutostracionalistiekim Bogom, koji svojim pogledorn obuhvata sve pojedinosti univerzuma i upravlja svakirn njegovim pokretom. Krajnje zamoran polozaj, kao sto je zamorna i ideja da su i najneznatnija misao, i najmanji pokret leptirovih krila, bili izracunljiviu programu sveukupnog 'stvara-

11071

nja,sto je povlacilomaksimalnu odgovornost za svakoga-.--S-Lritrijorl:1i proizvoljnom turbulencijom osibbodeni smo tecpsesiie.Kakvo olaksanje u saznanju da se bezbrojni procesi zbivaju ne samobez nas, nego i bez Boga, bezIkoga! DreVlli !Hlr6di}jgL§iL~2VitlJiVijiod nas. Oni sunaBogove prene1i ndgovornost za svet,njegovenesrece i. njegove hirove, sto im je, ostavilo slobodu da deluju po sopstvenom nahodenju. Bogovi su ovaploCivaliigru, haos, iluziju sveta, a ne njegoVu i'scinu. S teorijorn Igre .i.Haosa; mazda smo na putu.da.se.oslobodime istorijske odgovornosti, te teroristicke odga\'Or~ nosti spasenja i istine, kOjimaSe koristenauka. i1:'ellgija, i da ponovo otkrijemo slobodu Antike.

,----+ i

I

J

Roman je umetnukodelo, . e toliko zbog svoje

minovne sluinosti

a iivotom,

oliko zbog neizmemih.

. azlikakojega,odvajaju, d iivota,"

tivenson '

T :c

ako isto, vtednost misli ne preblva toliko u njenom neminovnom priblizavanju 1Stini koliko u neizrnemim razlikama koje je odvajaju od is tine

Nije tacnoda se mora verovati u sopstvenu egzistencijll da bi se zivelo. Nasa svest, uostalom, nikadnije odjek nase egzistencije u realnom vremenu, vee odjek 11. odgQdenom vremenu,ekrauna kojem .se .rasprsuju subjekt i njegov identitet (samo u snu, nesvesti i smrti ~zist1ramo u realnom vremenu i i4enticni sma sa so- 122m) Ta svest mnogo spontanije proistice iz izazova upucenog realnosti, iz privrzenosti objektivnoj iluziji sveta nego tz realnosti sveta, Taj izazov je daleko vazTIl]! za nas opstanak i za opstanak vrste no sto je to vera u realnost i egzistenciju, koja ishodi iz, duhovnih

1109]

uteha za upotrebu u nekomdrugom svetu. Nas svet je taxa v Kakav je. "Cpvekov naijaciriagon ie da se sukoJli sa istinom, dakIe, s realnim."

~era u realnost spada U osnovne obIike re1igijs~g zivota.' Ona.jeslabost faZuma,slabostzdfiivofrazllma, iliU isti mah i posledrtiatvrdava fanatikamorala i apostoIa racionalizma. Na srecu, niko ne zivi po tomnacelu, cak ni njegovi propovednici, i to s razlogom. Niko do kraja ne veruje u realno, niti u izvesnost sopstvenog realnog zivota. Bilo hi to isuvise tuzno. "

Ali, najzad, kazu ti Iazni sveci, necete valjda diskreditovati realnost u ocima onih koji i inace tegobno zive i koji.barem imaiuprava narealno i na einjenicu sopstvene egzistencije. Isti prigovor kao i za Treci svet: necete valjda diskreditovati izobilje ru ocima onih koji crkavaju od gladi, TIi: necete valjda diskreditovati klasnuborbu u oeima narodakojiriisu Imelipravacakni na burzoasku revoluciju. Ilipak: necete valjda diskreditovati feministieke i egalitame zahteve u ocima onih zena kojenisu ni cule za zenska, ,pravt:l, itd. Ako vi ne volite realnost, ne morate jeogaditidrugima! To je pitanje demokratskog morals: ne treba gurati Bijankuru ocajanje, Nikad nikog ne trebagurati uocajanje.

Iza tih milosrdnilinamera krije se .dubok prezir.

Najpre u cinjenici da se realnost ustanovljuje kao neka vrstaziv:otnog-osigurartjaili_trajneJron.cesije_,,_kaoneka vrsta ljudskog prava ili artikla svakodnevne potrosnje, Ali nadasve u tome sto se ljudima pripisuje da polazu nadu sarno u vidljive dokaze sopstvene iegzistencije: kad im imputiramo taj svetosulpiciianski realizam, zapravo ihsmatramo naivcima i - debilima. Kao olaksavajucu okolnosttreba navesticinjenicu dapropagatori realnosti najpre okrecu tajprezir ka sebi-svodeei sop-

111°1

I ~-r

I "·1 ,~'., .. ,.I

stveni zivot nagomilanje cinjenica i dokaza, uzroka i posledica. Dobro organizovana zavidljivost uvekpocinje od sebe,

Kazite: Ovo je realno, svet je realan, rea1no postoji (sreo samga) - niko se nece nasmejati. Kazite: Ovo je simulakrum, vi ste sarno simulakrum, ovaj.rat je simulakrum - i svi ce prasnuti u smeh.Kiseo ili rezigniran ili grcevit smeh, onakav kakvim !judi reaguju na infantilan vic ili sraman predlog. Ono sto se odnosi na simulakrum ili je tabu ili opscenost, poput onog stose odnosi na seks 'ilismrt. .Medutim, pre ce biti cia su realnost i izvesnost sramni. Trebalo bi da istina terana smeh, Moiese sanjati 0 kulturi u koioj bise svi spontanonas~ejali kad bi neko rekao:Ovo'je istina,ovb jereah!o.

Sve ova definise neraskidivu povezanost misljenja i rea1nosti. Izvesna forma misljel1j}:l solidarna .ie .s realnim. Ona polaziod hipoteze da idejaima referencijuva realnost rnogucu ideaciju. Utesna polarnost dijalektickih i filozofskih resenja po meri. Druga forma misljenja udaljena je od rea1nosti, strana dijalektici, strana cak i kritickom misljenju, Ona nije cak niporicanje pojma realnosti. Ona je iluzija, moe iluzije, to jest jedna igra s realnoscu, kao sto je zavodenje igra sa zeljom, a metafora igra sa istinom. To radikalno rnisljenjene ishodi ni iz filozofske sumnje, ni iz utopijskog transfera, 'ni 'iz neke 'idealrretranscendenciie-Ono jematerijalna iluzija, imanentna ovom takozvanom "realnom" svetu. Ono ujedno izgleda kao da dolazi s neke druge strane, kao ekstrapolacija ovog sveta u neki drugi svet.

U svakom slucaju,. misljenje i realno Sti inkompatibilni. Ne postojinikakvo nuzno iIi prirodno prela:ze~dnog u drugo. Ni naizrnenicnost, ni alternativa: samodrugost iodstojanjeodrZavaju napon medu nji-

~~: Ip9P~_?;~~a.ujt: m!S!i~l1Ju njeg()vu . j~~instvel1o~!, time one postaje dogadaj,bas kao sto i svet postaje dogadaj zahvaljujuCi svojoj jedinstvenosti.

To, bezsumnje.rnije uvek.bilo tako. Usenci.Rrosv:eb titeljstvai modernog doba, u herojskim vremenima kriticke mislimoglo se sanjati osrecnomspojuideje i realnosti. Ali,on je bio uperenprotiv.izvesne praznoverne, religijske .ili .ideoloske iluzije,' idanas je njegova sustinauglavnom: iscrpena.ealti. da jepreziveo katastrofalnu sekularizaciju svihpolitika XX .veka, taj. ideaIan i,reklobi se, .nuzan odnos ..' pojmai .realnostidanas bisvakako bio unisten. On .se.raspao podprinskom diinovske-uihnicke .iunentslne- siriiulacije;::-u_ korist autonomije virtuelnog, koje ce ubuduce biti oslobodeno.od realnog, i u korist .istovrernene autonomije realneg, ,!<oje, kakovi4!!E2fu~si.ollise. za sebe u del!~13.11!:noj, to jestbeskonacno autoreferencijalnojperspektivi, Prognano, na nekinacin, iz sopstvenog.principa, postranjeno, realno jepostalo ekstremna pojava, To jest, nije vise mogucernisliti ga kao realno, veckao izbaceno izorbite, kaovideno iznekog drugog sveta ~ kao iluziju. Zamislimo koliko bi nas zaprepastilo otkri6e nekog drukCijeg realnog sveta. Otlgilismoobjektivnost svog sveta onaka kakosmo otkrili Amen.ku:otprilike u isto vreme, A ono .sto j e otkriveno ne rnozese ,vise izmisliti. Na tajc-na6wsme---,etkr-i1i-+~realnostkoJu tek treba izmisliti (na.tajnacin smoizrnislili realnost koju treba otkriti]

Zasto ne bi bilo isto onolikb realnih svetova k01iko i imaginarnih? Zasto bi postojao samo jedanrealan svet, otkud takav .lzuzetak? U stvarl, real~m svet,je,1Uedu· svim ostalim moguCim svetovima, nemisliv10sim kao vrsta ". b,12asno.,&..§ujeve,tja.Moraillb . se~'-6d±ijegaodvojiti,

1112 [

1

j'!

.

. I-

I !

I

i

.. "j

!

I

I

,~J !

I

I ~J-

···-1

I I

I I

I

, I

kao 8to se kritlcka misao nekad udaliila eu ime realnog!) od religijskog sujeverja, Jos malo napora, mislioci!

U svakom slucaju, ta dva reda rnisli ne mogu .se pominti. Svaki sledi SVO] tok bez mesanja .s drugim, una} boljem slucaju skliznu jedan preko drugog kao tektonske ploce. I1 s vremena na vreme njihovisudari ili iskliznuca stvaraju pukotine kroz koje realnost propada u ponor Usud se uvek nalazi na raskrscu te dve linije sila. Na isti nacin se radikalna misaonalazi na nasilnom raskrscu smisla 1 besmisla, istme 'i.neistine.rnastavljanja sveta i nastavljanja nicega,

Za razhku od diskursa realnog, koji stavljaulog na cinjenicu da POStOjl nesto, a ne nista, i tezi da seutemelji na jemstvu objektivnog i odgorietljivog sveta, radikalna misao stavlja svoj ulog na iluziju sveta. Qna bihtela da bude Iluzija ko]a ponovo uspostay:lja neistinitost Cinjenica, neznaeenje sveta, polazeci od'obrnute hipoteze da postoji nista, ane nesto, .iduci za tragom tog nieeg koje teee pod prividnim_k.Qntinuitetom..smiqIi!.

Radikalno pretskazivanje uvek govorl 0 nerealnosti cinjenica.ro iluzi]i Cinjenickog stanja. Ona uvek pocinje slutnjorn te iluzije i nikad se ne mesa sa objektivnim stanjem stvari Svaka takva zbrka hila bi nalik brkanju glasmka s porukom kojunosi, sto povlaci poguhljenje donosioca rdavih vesti (naprimer, vesti ° neizvesnosti .realnogo -nezbivanJucdredenihdogaaaja,onistavnosti nasih vrednosti).

Svako brkanje misli s poretkom realnog - takozvana "vernost" misli realnom - halucinantne je pnrode. Uostalom, one proizlazi iz potpuno pogresnog shvatanja jezika,kojl je iluzija u kretanju, zato sto je nosilac kontinuiteta prazmne, tog kontinuiteta nicega u samom srcu onog sto iskazuje, zato stoje, u samoj sv6joj

materijalnosti, dekonstrukcija onog sto oznacava. Kao SiD fotograIijakanoti-ra brlsanje, .smrt onog-sto predstavlja - upravo u tome je njena snaga - tako i snagu pisanja, fikcije ili teonje, cini praznina, filigransko nistavilo, iluzija sl11is1a.,· i,rQ!li¢lJgdimejl._iijajezika;ppvezi:lua sa ironicnom dimenzijom samih cinjenica, koje nikad nisu nista drugo doone sto jesu-Doslovno: nikad.nisu VIse od onog 8tO jesu, i nikad ,nisu sarno one sto jesu. Ironija cinjenica unjihovoj bednoj realnosti, upravo.je u tomesto su samo -tostojesu;~iBu-upravo.zbog toga sdruge strane. Nairne, E9stojanje Cinjenice.]e nerilo@ce - nista nije tako potpuno -izvesna a.dap!i tomnije i -;igmaticno. Sarna rearnost ie- odvee izvesna dabi bila istinita.

----=

Ta ironicna transfiguracija Cinijezieki dogadaj, A

misaobi trebalo da seposveti ponovnom uspostavljanju te radikalne iluzijesveta i jezi.lz.'l,p~d uslovom da ne uZiriia.g1-iipavo-pojl1ioye~unjihovom.·dosl()Vnoiii-obIiku - (lane brka glasnika s porukom i jezik s.njegovirn smislom, time hi unapred s&mu sebe zrtvovala.

Zadatak rnisli jedvostruk i protivrecan. To nije ana" liziranje sveta kako bi se iz njega izvukla istina male verovatnoce. To nije ni prilagodavanje cinjenicama kako bise 1Z njih apstrahovala neka logickakonstrukcija. To je postavljanje jedne forme, tnatnce iluzije .i odsustva lluzije,,"koju-bi-zavedena-c-;J:erunost spontano hranila i koja bi se, dakle, nernilosrdno _ proveravala (potrebno Je samo, s vremena na vreme, razmrdati.objektiv) Nairne, realnost. he trazl.nista drugodo cLa~e podvrwe hlpotezama, a zadm ill sV~_l?r0v.YLaya; 1!J:Q.me su, uostalorn, njenoJ~~a.

~ Teorijski ideal.biobi postavljanje takvih pretpostavkikoje hi realnost mogla.da pob~je, takvih da hi-mora-

11141

la zestoko da im se suprotstavii da se time demaskira. Nairne, realnost je iluzija i svako bimisljenje trebalo prvo da teii njenom demaskiranjuDabi u torne.uspelo, one S_~111Q !!lQrg napredovati pod maskom i konstituisati se kao varka, bez obzira nasopstvenu istinu. Ono s ponosom mora odbiti ulogu pukog oruda analize, pukog kritickog oruda. Nairne, svetmora sam sebe anaIizirati, On se sam mora otkriti ne kao istina, vee kao iluzija, Derealizacija sveta bice dele samoga sveta.

Treba rearnosf uhvatiti u zamku, treba bid bIZi od nje. I ideja se mora kretati brze od sopstvene senke. Ali, ako ide isuvisebrzo, gubi cak i svoju senku. A 'ideja bez senke. .. Reei su brze od smisla, ali aka idu prebrzo, to je ludilo: pornracenje smisla mozedovesti do gubitka sklonosti prema znaku. Za sta razmeniti taj dec senke i rada, taj dec inte~~ktuallle ekqnomije i strpljenja - za koju cenu ga prodati davolu? To je tesko reci, Mi smo, u stvari, sirocad jedne realnostikoja se prekasno pojavila i koja je, kao iistina, same jedna okasnela konstatacija.

Na kraju krajeva, ideja nestaje kao ideja da bi postala stvar medu drugim srvarima. U tome ona nalazi svoje dovrsenje, Posto poprimi prirodu sveta koji je okruzuJe, ona vise nemoze ni da se pojavi, ni da bride branjena kao takva. Iscezavanje ideje tihim rasejavanjem. Ideji nikad nije sudeno da se razbije, vecda .seugasiu svetu, u svojoj prozirnosti za svet iu prozirnosti sveta u njoj. Knjiga se zavrsava tek kad njen objekt iscezne. Njena supstanca ne treba da ostavi tragove. To je ekvivalent savrsenog zlocina. Kakav god da je njegov objekt, pisanje njemu mora.ostaviti iluzijuda zraei i mora od njega napraviti neshvatljivu zagonetku - neprihvatljivu za real-politi tare pojma, Cilj pisanja je da

)1151

lzmeni svoj predmet,. da ga zavede, ,da ucini da onnesEine' uUsopstveniin oQnla.Njego,-," eilj je potpuno rastvaranje, ono.sto Sosirnazivapoetski111Ta~tv:~.nmje11i, pa cak i nemilosrdno rasprsivanj~ Bozjeg imena.

Nasuprot onome sto je ,0 njoj. receno (realnost je ono sto.istrajava, ono.s cirri se.sudaraju svehipoteze), realnostnijetako postojanapreje sklona da uzmakne u neredu, Citavepovrsirealnost:i se Tuse,kao u propadanju.Bucatijeve Baliverne, gde i najraanja-pukotina povlaci lancanu reak~iju;Svuda .nalazimo .rasturene tragove tog propadanja, bas, kao u Borhesovoj Karti i

Teritoriji. ..

Ne .samo da. se .visene opire. onima-kojije:rasktinkavaju, vee se i krije od onih koji sustalina njenu stranuMozdase realnost sveti svojim fanaticnim pobornicima takoito ih~ae~njihovojzelji. Mozda je, na kraju krajeva, ona ipakVise·sfinga-riegqJc~cka.

Realnost seJo§"Tst~rit~~ij~ -sv~ti onima kojije poricu tako .sto imna paradoksalan na6indaje za pravo. Kad se patvrdi najcinicnija, najprovokativnija hipoteza, to J e.zaista llezgo4anpbrt;potvrdujuCi vasasopstvena bedna tvrd:enja,:bezobz~rna ,Jealnast yaspQtpunq razoruzava. .' , _

Naprimer, ;lzlazete i(:1eJu sirml1aknl_ma,iaka u nju ne verujete do krajainadate se da ce je realnost op()J.Il'gnll ti(j e!llsblo,.nauct1opti,~po-.8.op~T.uJ.-:;- c-;--C---'c ...

NaZ,alost, rfag1,lju .samo fanatici realnosti, JeT ona sama, sa svoje strane, ne, zeli da opovrgne vase tvrd:enje, naprotiv: svi.simulakrumi .se. u njoj prikazujupo .slobodnoj volji. Posto je sakrila ideju, ana se kiti citavom retorlkolIl .simulacije. ])ana,s upravo simuIakrum obezbeduj,e kontinuitet realno,g.j,12Ii.kriva ny istinu_,_yec Cinjenicuda tlLnema.istil}!:k to je~tU2.rikriva Js:m!iwitet nice~"

jJl£ii

To je paradoks svakog misljenja koje porice realno: one uvrda da mu je ukraden njegov sopstveni pojam. Dogadaji, koji su po sebi liseni smisIa, kradu namsmisao Prilagodavaju se najfantasticnijim hipotezama, kao hlo se prirodne vrste i virusi prilagodavaju najgorirn uslovima zivotne sredine, Imaju izuzetnu mimeticku sposobnost. ne pnlagodavaju se viseteorije dogadaji~, veedogadahteQriiarp~, Na ovaj nacin.idogadaji nas mistifikuju, jer teorija koja Je potvrdena nije vise teorija. Strasno je videti kako seideja podudara s realnoscu. To je agonija pojma. Epifanija realnog i sumraknjegovag pojma,

Izgubili smo l?:re~n-9~li.ru1.isul<:td_usx,etQm, Q.4stoi_We neophodn;"-da'bi qid~Ta- ostalaideja.Misao rnorabiti

izuzetna, anticipatorska i mora. sacuvati odstojanje - kao projektovana senka buducih dogadaja. A mi sedanas vucemo iza dogadaja .. Iako se ponekadcini da zaostaju, ani su nas zapravo odavno pretekli Simuliran nered stvari bio je brzi od nas. Ubrzanje je ponistilo efekat realnosti - to je anamorfoza brzine .. Dogadaji, takvi kakvi su, nikad ne zaostaju za sobom,uvek su sa one strane svog smisla Otud zakasnelost tumacenja, koje je tek retrospektivan lik nepredvidljivog dogadaja.

Sta nam valja ciniti? Sta se dogada s heterogenoscu misljenja u svetu koji se priklcnio najdelirantnijirn hipotezamavSta ciniti orida kadse svesaobrazava ironicnom, kritickorn, alternativnom, katastrofistickorn modelu - 1 to preko svih ocekivanja?

To je valjda raj. nalazimo seizvan domasaja Strasnog suda, u besmrtnosti - sad samo tu treba i opstati. jer tu nerninovno prestaju ironija, .izazov, anticipacija, zla kob kao sto pred vratirna pakla prestaje svaka nada. U stvari, upravo tu pocinje pakao, pakao bezuslovnog

ostvarenja svih ideja, pakao realnog, Razumljivo je (AdOrno J da-poJIDovlV1§e vole da, potonu nego de. tn dospeju.

josndtorlct!r . ie, ukra.cleno:lndi£erep.tnostt· mOJ~ indifererltndsti kao svojstvo duhakoje sest1J?!b~stay]ja igri razlikackaosvojstvusveta:-Nju-namje-ukrao svet koii.jepostao indiferentan,ka<?sto namje ekstravagantnost misljenja ukrao svet _ koji jepostaoekstra-

... vagantan.Kad stvar~g_tJiL1J_P-ue11iu jedniM~Q:rgge ina svojilediferenciran poja:1l1, 4_!d jegnakostsveta:"pre~ srece "LpQpistav!lindiferentnost mislje:gja - toj~ d~ada .. Nema kavg_e, l1~mg, J.:kilia.'.I;O je mrtvQ razvoge. :-.~£.1e Jl!§.lepa·· iIidlferentribstusvefu faMlika,~~ cevitom ,iprQtixretruym..aS¥J{tu. JNn,QmJiz*_aL$Jia~ti! U njemu-je i sama indiferen1J1ostpostajalariziki s1f2st. Ona je mogladaanticipiraindiferentnost sveta i da od fe'~i-iii_¢ip acije na pra-0d.o gadaTDa.nas j etesko1Jltrlti~ diferentniji prema realnosti Cinjenica no sto su toone same, tesko Je biti indiferentniji prema njihovomsmislu no stosu to slike. Nasoperacionalnisvetjeapatican. Azarad, cega biti bestrastan u syetll bez strasti, iii nee maran u ispraznjenom svetu?

avo nrie.odbrana radikalnogrnisljenja Za svaku idejukoiu branimc Eretpostavljamo daje kriva, ?-svaka

.. .ideja.koja.se.sama.ne brani zasluiuje-da nestane,'Breba- .. - se, medutim, boriti protiv svake optuzbeza neodgovornost, nihilizam ili beznade Radikalnamisao nikad nije potistena, ana potpuno ide protiv struje, Ideoloska i rnoralisticka kritika, opsednuta smislom i sadrzajem, opsednuta politickom svrsishodnoscu diskursa nikad ne vodiracuna opisanju, ocinu pisanja, 0 poetskoj, ironicnoj, aluzivnoj snazijezika i.poigravanjasaznace-

11181

njem. ana ne vidi da se razlaganje znacenja zbiva upravo tu, u samoj formi, u forrnalnoj materijalnosti izraza.

Smisao je uvek nesrecan Analiza je po definiciji nesrecna.jer j!3 rodena iz kritickog obracunavanja sa iluzijom, Ali jezik je srecan, cak i onda kad oznacava svet bez iluzije ibez nade. To bi cak mogla bitidefimcija radikalne mish: srecna forma i inteligencijabez nade.

Posta su kriticari po prirodi nesrecni, oni uvek biraju ideje kao popriste bitke. Ne vide da, za razliku od govora koji uvek tezl proizvodnji smisla, Jezik ipisanje uvek proizYQde iluziju - oni su ziya iluzija smi~la, ponistavanje nesreee sm"t~La steeOll jezika. A ovo je jedini politicki, ili transpoliticki tin onega ko pise.

Svi imaju ideJe, i to ivise nego stc ie potrebno. Vazna je, medutim, poetska jedinstvenost analize SalJ10 ona maze opravdati pisanje, a ne bedna kriticka objektrvnost ideja Protrvrecnostideja nikad nece biti ukinuta, osim mozda u energiji isreci jezika. ,Jane shkam tugu 1 samocu", kaze Hoper, ,ja samozelim da naslikam svetlost na ovom zidu".

U svakom slucaju, bolja Je beznadna analiza koja se sluzi srecnim jezikom nego optmnsticka analiza koja se sl~~~ ~~s~ecnim jezikom, jezikom ocajnim od dosade, koji najcesce demoralise svojom-phtkoscu. Formalna dosada koju lub t~- i~c;aJi~t:L_~~~~ i yolunta.:f:1~~l~~a misa~ zapravo je skrivem znak njenog beznada -u odnosu na svet 1 u odnosu na sopstveni diskurs. Upravo je to pravo depresrvno misljenje, svojstveno onima kojigovore samo 0 prevazilazenju i preobrazavanju sveta, a pri tom su nesposobni da preobraze sopstveni jezik

Radikalnom misljenju tude je svako rastvaranje sveta u smislu objektivne realnosti injenog odgonetanja

Onon_e o4~011eta. Ono agramatizuje, rasprsuje }J()j1Il9~ ve i ideje i, zahvaljujucisvom reverzibilnom sledu, u isti rnah govori i 0 smislu i njegovoj sustinskoj iluzornosti. ]ezik govori.o_~a!Il0i. ~ll1z~iije~i.t~)_<~()_l<()~<!cnoj strategiji, akroztoico_iluzijisvetakaobeskrajnoj·. zamci, kao zavodelljuduhom~kao profinjeniu svih na§ih umnihspoSbbnosti.lakoje jezik vektorsmisla.ion je,· u isto vreme, i superprovodnikiluzijei besrnisla Jezikje sarno nevoljnisaueesnik komunikacije -" samorn svojom-formomon pozivana duhovnu imaterijalnu 'ffias~ tovitost zvukovairitma; ;narasprsivanjestnisla-u j ezic~ kom dogadaju. Ta strastza tvorenjem, strast za iluzijom, zapravoje strast za unistavanjem odvec lepekonstelacij e smisla;zataskrillka:vatijeinlaztib g - predstavljanja sveta, to jest njegove enigmaticne funkcije, i mistifikacije sveta, tojest njegove tajne. I to na takav nacin ?a sep_<?~pul1:()()g.?!~ .~.; s?P_~"~~~(). ~a_~~().p!~d~t~yljartje - isama tastrast. jekr ivotvoriteljya.ne overilac.smisla. Ona vodi smisao u slobodnu i duhovnu upotrebu jezika, u duhovnuigru pisanja. A tame gde se ne vodi racuna o tom umecu nesamoda nestaje svakadraz pisanja, vee iznacenjeostaje -neizvesno.

Sifrovati, a he desifrovati. N egovati iluziju. Stvarati iluziju da bi se . stvorio dogadaj. UCiniti enlgmaticnim ono sto je jasno, nepojmljivim ono sto je cidvec pojmlji~ :t_0,u ciniti ~neGitliivim~s-a-m~ cleg-a(la-i--;-Naglas·i-t-i-laZ-n-u~pre~ zirnost sveta da bi se u-njemu posejala teronsticka zbrka, kliee ili virusi jedne radikalne iluzije, to jest jednog radikalnograskrinkavanja realnog. Sfetno, zarazgo ~sljenje, ky.arite1i smisl1i~J2okreta~ _erotskog oQazal!ia poremeeaia realnQ§ti_.

Pokrenuti tajnu trgovinu .ideja.vsvih neprihvatljivih idejar.neusvojivihideja.ikaosto je tridesetih godirtatf€-

/12°1

-~~

;

,

I °1

balo pokrenuti prodaju alkohola. Naime, tu vlada potpuna prohibicija Misao je postala lzuzetno retka roba, zabranjena i prohibitivna, koju treba gajiti na tajni,!ll mestima, po ezoterijskim @avilima

Sve mora da se odigrava u tajnosti. Zvanicno trziste misli bice smatrano sasvim korumpiramm saucesnikom prohibicije misljenja koju je zaveo vladajuci klerikalizarn Svaka mtervencija kritickih intelektualaea, prosvetljenih i dobronamernih, svih onih koji su, makar i nesvesno polittcally correct, bice smatrana nistavnom i srarnnorn

Izbrisati u sebi svaki trag intelektualne zavere Profiniti dosije realnosti, da bi se izbnsali njegovi zakljucci. Zapravo; sama realnost podstice sopstveno ukidanje, sopstveno otieanje kroz one malo nase realnosti Otud osecanje da je cela ta dogodovstina - svet, misao, jezik - dosla s neke druge strane i da moze nestati kao rukom odnesena, Jer svet ne tezi ka vecoj egzls~ tencm, niti ka ocuvanju egzistencije. Naprotiv, on trazi najduhovmji nacin cia izmakne realnosti. V misljenju on trazi one stoga moze odvesti u propast

Apsolutni zakon je da treba vratrti one 810 nam je bilo dato Nikad rnanje, uvek Vise od toga Apsolutni zakon rnisljenja je da treba vratiti svet.u onakvorn stanju u kakvom nam je dat. nepojmljiv 1, po mogucnosti, JOs malo nepojmljrviji:

/121 f

S VirtuelnimzilqZ;i11JC! .~~ .~4~9l(4obauniStenja Re(lIJ1lJg i Referencijalnqg, .veCLu .doba i$trebljenja Drugoga.

To je nalih' etnic"kom ciSeenJu hoje ne hi imalo za metu samo pojedin: populcicije, . vee hi Sf ostrvilo na sve forme druqosti.

Na drugostsmrti - kqju otklanjanw s terapeutskim ZllWYJ't .

. Na drugost lica.] tela; .koju. progonimo estetskomhirurgijom

Na dru{Jost,$Veta,'koju-bri$emo~Wrtuetnom-Reafnoscu~' Na drugost syahog pojedinca, koju cemo jednog dana ukinuti kloniranjem individualnib celija.

Ukratko, na drugost drugog, koja se razvodnjava u neprekidnoj komunikaciji.

Alea je injormacij« mesto dogadan)a savrsenog zlodna protiv realnosti, komunikacija je mesto dogadanja saw'senog zloiina protiv drugosti.

11221

Nema viie drugog: komun~leac1Ja. Nema vtie nepnjatdja. preqovararqe Nema vise grabytvaca: prijatan saztvot:

Nema viso neqativnosti: apsolutna pozitivnost:

Nema viic smrti: bssmrtnost klona.

Nema viie druqosti: istovetnost i razlika.

Nema vise zavodenfa. polna ravnodusnost .. Nema viie iluzije: hiperrealnost, Virtual Reality. Nema vtie tajne: proztrnost.

Nema viSe sudbine.

Savrsen zlodn.

11231

VETBEZZENA

. vet bez iena [Il Mondo sen-

Zf1: Donne, 1915) Virdilija 'MaitiiilJ#'oplsuj~pustosenja jedne tajanstvene bolesti (na kraju nazvane falopitis) koja desetkuje zenesposobne za radanje, od puberteta do menopauze, Sirnptomi bolesti neodoljivo podsecaju na sirnptorne AlDS7a, a opisani su pedeset godina pre njegove pojave. Postoji jos jedna krajnje neobicna podudarnost - ita bolest je krenula sa Haitija a: zatim se prosirila na ceo svet. I dalje, na kraju sepokazujeda je ta bolest, pred kojom je nauka nemocna (bas kao sto .je ... ~emoCna--1H:~d---AI-l)S~.Qm1~~poslgd-ka---zavere

homoseksualaca .koji su odlucili da istrebe zenski rod! Epidemija Ide svojim tokom, sve devojke i mlade zene nestaju,i Ijudskoj vrsti preti izumiranje. Nastavak je bogat peripetijama i pun neizvesnosti. Okosnica price je, medutim, istrebljenje zcnskosti, stravicna alegorija istrebljenja svake drugosti, za koju je zenskost metafora, a mozda i vise od metafore.

11241

Virus cije smo mi danas zrtve - i to nimalo alegorriske zrtve - unistava drugost. S jos vecom izvesnoscu nego kad je reco AlDS-u, rnozemo predvideti da niiedna nauka nece biti ustanju da nas zastiti od te viralne patologije koja se, pomocu antitela i rmunitarnih strategija-ustremila na istrebljenje drugog, lako taj virus u ovom treuutku ne ugrozava ibiolosku reprodukciju vrste, on pogada jednu jos osnovnijufunkciju, 'simbolicku reprodukcijudrugog, U· korist klonirane, bespolne reprodukcije jedinke bez vrste. Nairne, bib lisen dTU~ gog, to znaei biti lisenseksa, a bitilisen sekSa, to znaci bi ti liSen simbolieke pripadnosti bilo kojoj vrsti. .-

Kad se kcnacnopojavila u Ita1iji (godine~1953. posto su je gotovodve decenije izdavaci odbijali), Martinijeva knjiga je bila osudenai povucena iz prodaje zbog ?:ps~enbsti,iako, zapravo, nema niceg manje pornografskcg no .sto.je to svet bez zena Bioje to sarno izgovorkoji je trebalo daprikrije, iza price 0 unistenju zenskosn, panicnu ideju 0 jednom jos cudovisnijem unistenju, idejuo svetu ko]i je 6tav prepusten Istom.

To je doslovan .kraj otudenja. Naspram vnas vise nema mkog: Nekad seu tome mogao videti idealan kraj subjekta - potpuno prisvajanje sebe i raspolaganje sobam. Danas smo svesm da nasjeotudenjestitiloodneceg JOEl goreg, od konacnog gubitka drugog, odnestajanja drugog uistom

U nernackorn jeziku postoje dvanaizgled sinonimna izraza;' njihova znacenja su, medutim, bitno razlicita. }} Verfretndung" je postajanje drugim, stranim samom sebi, otudenje u doslovnom smislu j)Entfremdung'" pak, oznacava ostajanje bez drugog, gubitak svakedrugosti A mnogo je gore ostati bez drugog nego bez sa-

1125',

meg sebe. Biti lisen drugog gore je od otudenja: to je smrtonosna promena izazvarifitkidarijem same dijalektieke suprotnosti.Neopoziva destabilizacija .subjekta.bez objekta, istogbezdrugog - konacna stagnacija i metastaza Istog, K9biiasug_l:)liiapoj~4i_n~ilk.<!Q t iiasihsaJJ.19~ programiranih 'i autoreferencijalnih sistema: nema vise protivnika, n~ma.neprijateljskogokruzenja =.nerna.vise nikakvog okruzenja;'nemaspoljasnjosti. To jenalik potpunom odvajanju vrste od njenih prirodnihneprijatelja, grabljivaca kojijoj prete, LisenatogprotiVllikaQnamora da unisti samu sebe( nekornvrstom cproneverev). Posto je smrt veliki priro<inin~p!ij~telj,~eiilai' gr~bljiVida, vrsta koju nastojimo da ucunimo besmrtnom po svaku cenu,dajeotrgnemo ad sIn:rti.;.,.a:upravotoCinimo pomocu svojih tehnologija· koje zamenjuju iivoosudenaje danestane.~jbolja strategija: da:se neko odvede u pronast jeste....d.a se unisti§Y~ sto ~a ugroz~ya, jerse nauta] liaciii;:inistavaju Tsva ri,iig()va . sredstya odbrane; upravo to sad radimo 'sebisamima. UnistavajuCi sve forme drugog (bolest, smrt.inegativnost, nasilje, neobicnost), da i ne porninjerno rasne i jezicke razlike, unistavajuci .' SVe .pojedinacnosti . ukoristzracenja potpune pozitivnosti, radimo na sopstvenom unistenju,

Borili smo se protiv negativiteta i smrti, iskorenjivali sve formezla, UklanjajuCi rad.negativnog, ornogucili smo pozitivnosti da se razularii postane ubilacka. Oslobodivsi .. 1ancanu._Ieakciju__p.ozitiYllog,~ .oslobodili. smo istim potezom - zahvaljujuci jednom izokrenutom, ali savrseno koherentnom efektu - snaznu virusnu patologiju, Nairne, virus nije negativan, dalekood toga; on proizlazi iz ultrapozitivnosti, on je nienoubitacno otelovljenje, To smo izgubili 1.Z vida.. bas kao i metamorfoze zla koje prate napredovanje racionalnosti kao njegove senke.

1'126:1

I ! i I

Ta paradigms subjekta bez objekta, subjekta bez drugog, otkriva se u svemu sto je izgubilo svoju senku i postalo samo sebi prozirno, sve do devitalizovanih supstanci: u seceru bez kalorija, u soli bez natrijuma, u bljutavQPl zivow bez soli, u posledici bez uzroka, u ratu bez neprijatelja, u strastimabezobjekta, u vremenubez secanja, u gospodaru bez roba, u robu bez gospodara kakvim smo mi postali.

5ta se zbiva s gospodarom bez roba? On, na kraju, terorise samog sebe. A s roborn bezg;ospodara? On, na haju, eksploatise samogsebe. Danas je to dvoje ujedinjeno u modernoj fOlini dObrovoljnog ropstva: ropsko sluzenje sistemima' podataka, ra6unskim sistemima - S;eopstaefikasnost,sveopsta performansa. Postali smo gospodari, u najmanju ruku virtuelnigospodari ovoga sveta, ali objekti tog gospodarenja nestali su zajedno s niegovom svrhom.

1127)

IRURGIJA .RUGOSTI·

nistenje Drugog udvostrucava se vestackom sintezom drugosti, radikalnom estetskorn hirurgijorn; hirurgna hcai tela sarno je njen simptom jer, zlocm Je savrsen samo ako su nestali cak i tragovi umstenja Drugog,

S rnodernoscu ulaZl1ll0 u eru proizvodnje drngQg.

N1Je vise tee 0 tome da se on ubije, prozdere, zavede, da se s njim nadmecemo, da ga volimo ili mrzimo - ree je pre svega 0 tome da se on pro!zvede. To vise nije pre_dmetstrasti,yec~_Pr~.dmJ~,t~jt~_ .

Mozda je Drugi u s.;rojoj,.n~~diYQiiediIlstyenosti postao opasan ili nepodnosljiv, teiz ,t;li~({12ais_te_rat1

~~!!E,li2it? ~4.uillll~te-

peno nestaju s jacanjem individualnih vrednosti? U sva-

kom slucaju, rugostje po~~rid;po~e;taje i 'neophodno je proizvesti Drugog kao razliku, kad je vee nemoguce da se zivi drugost kao sudbina. To Vail i za telo,

,

··1

polnost, drustveni odnos. Da bi se izbegli svet kao sudbina, tela kao sudbina, pol [i drugi pol) . kao sudbina, valja izmisliti proizvodnju Drugogkao razlike. Tako isto stoji stvar i s polnom razlikom. Teznja da se razrnrsi nerazmrsiva drugost muskeg i zenskQg, cia .hise svako vratilo svojoj specificnosti i svojoj razlici, potpuno je apsurdna. Medutim, upravo tome .tezinasa seksualnakultura oslobadanja .i emancipovanja zelje: svaki pol sa svojim anatomskim i psiholeskim osobinama, sa sebi svojsrvenornzeljom, i svi neresivi zapleti- koji iz toga proizlaze, ukljueujuci i ideoiogiju seksa i· utopiju razlike zasnovane u isti mah napravu ina prirodi.

To .izrnisljanje razlike podudarasesa. izmisljanjem nove slike 0 zeni, dakle s promenompolne paradigms. Na prekretnici devetnaestog veka i moderniteta, muska histerija je proizvela jednu .izmisljenu predstavu zene namesto ukradene zenskosti. (Christina. von Braun - Nicht-Idi i Die schamlose Schonhei: desVergangengen - 1985, 1989). U toj histericnoj kOllfigur~ciji,zenstvenost muskarca se u izvesnom smislu projektuje u ienu i modelira je kao idealnufiguru po svom oblicju .. :Y razliku od kurtoaznog j . aristokratskog oblika zavodenja, gde je ;ec ;-tome da se zena"~svCijiJ",za~ed~ :iftd.;'se

.. -~

bude zaved.en',-2y_d,e jy _<;;;iljda se ona_p[oizvede k'1o . .()~~

§arena utoJ2ija - kao idealna ze,na iIi fatalna zena! kao histericna i natprirodnametafora. Taj idealjeuuoblicen ~domromantickog E;osa: zen;kao projektiv.Q.o uskrsnuee istog,. blizanacka, gotovo incestuozna figura - proizvod kojem je dosudena Ijubavna zbrka,· to jest patetika idealne sliellQSti biea i polova. Polna razlika, pojam polne razlike koji se uspostavlja istirn potezorn, sarno je malo skretanje incestuozne forme. Muskarac je tu sarno fatamorgana zene i obrnuto. Oni su odvojeni i

1129 I

razliciti samo zato da bi bolje postali jedno drugom oglecfaI6 ii-kojem se. raz1ikecestoi nevide/Citav-er6i= s1\i· mehanizarn- menja smer;- jer ·er?tSka-.privlacnost, ~oja je nekad emanirala iz tudostii drugosti sad prelazi na strahu - s}icnost:i: .. ' .

DaklejMartinijev Svetbezzena niiesamo alegorican. Izmisljanjern jednezenskosti.kojazenucini suvisnom, koja od njepravidodatno ovaplocenje, zena je nestala, realno ako neifizlcki,podwiarom suto..@ta

zenskos.ti. .'-.----- '.' .-:,-

To, uostalom, vazi i za muskatca,jer on 11 teatralno ogledalo uloge i ideje zene transponuje sopstvenu ukradeilu··zenskost.-Akoizgledada jete&lrtazena,-iiestala utoj histericnoj izmisljotini, treba uocrti da i muskazeljatu postajepotpunoproblematicna, jer vise nije sposobnaniza.stadrugodo da se projektuje u sopstvenuslikii,' te postaje-sasmmspekhl£ltiv.na.

Zatosu sve glose 0 seksualnoj povlascenosti muskarcapuke budalastine, U seksualnoj iluziji naseg doba postoji izvesna imanentna pravdajonacini da oba pola u toj prividnoj razlicitosn tolikogubesvoje singularnosti danjihova razlika neminovno kulminira u nerazlucivosti: Proces ekstrapolacije Istog; gemelizacije poIovafblizanastvo je takoaktuelna tema upravo zato sto odslikava taj: nacin libidinalnog kloniranja) dovodi do postepene~ashniladje-koja.-ce---TIaJa:aJu . .pretvoriti seksualnost u nepotrebnu funkciju. Tojeanticipacija buducih klortova,nepotrebnoopren11jen~ p~l!ti1I_1:~tr.i~l!tirna, jer seksualnost vise nece biti neophodna za njihovu reprodukciju.

Javljanje problernatike "rada" (gender) kao zamene za problernatiku polnosti ilustruje to p()steIJeno razvo~njavanje polnefunkcije. Ovo jedoba Transseksualnog,

/J3°1

- \

I

u kojern sukobi povezani s razlikorn, l?a ~ak i bioloski .i anatomski znaci razlike nastavljaju da traju dugo nakon sto je nestala stvarna drugost polova.

OyO jedohakad polovi.zure, .jedan .udrugi, jedan kroz drugi. Muski pol zuri u zenski, zenskiu muski. To vise nijepogled zavodenja, ved opsra seksualna razrokost koja odrazava strabizam rnoralnih i kulturnih vrednosti: istinito zuri u Iazno, lepo uruzno, dobrou zlo, i obrnuto. Uzajamno se povezuju u nastojanju da uklone svoie distinktivne oznake, Oni-zaprsvo.zaiednicki nastoje da neutralisurazliku; funkcionisucu kao spojeni sudovi, u skladu s novim masinskim obredima komutacije, Utopija seksualne razlike dOVTs-avaseukbmutaciji polova i u interaktivnoj razmeni. Seks vise nije dualni odnos nego reverzibilnafunkcija, Umesto drugosti, .naizmenicna struja,

, tJj:1_ravo u zavodenjll,u~iTuziji, ulukavstvu,prebwa najveCiintenzitet, tu je svaki pol fathlan·zaonaj drugi, to jest,' svaki je nosilac· tadikalrte drugosti.Medutim, u naturalistickimkategorijama na kojima . pociva nasa razlieitost, a time i nasei.oslobodenje", polovi su .manje razliciti no.sto se misli. Oni se u velikoj rneri stapaju, to jest razmenjuju. Ono sto je "oslobodeno" nije njihova jedinstvenost, vee upravo njihova: pomesanostLnaravno, karl produ pir i ekstaza zelje, njihova nerazlucnost. Gde .se.sad mozegovoriti.o strasti?~B-re~bi~semo~ glo govoritio seksualnom saosecanju, Nigovor0 zelji se vise ne cuje cesto .. Pod svodom pojmovaona je brzo opadala, da 'hi pbs-tala astralna tema okostalog psihoanalitickog 1 reklarnnog jezika

Qslobadanje je uvek naturalistieko: ono naturalizuje zelju kao fuukciju, .. kaoenergiju, kao lib~. A ta naturalizacija zadovoljstvai razlika vodi, takode, sasvim

1131/

"prirodno", iscezavanju seksualne iluzije. Polnost otrgn~taod lukavstva, iluzije~ zavodeflja",vnicemi svojoj svesnoj ilinesvesnoj ekonomiji(samoneko veoma pronicIjiv moze reci da Ii tu prebiva "realnos!" pola). Zena otrgnuta od svoje.vestine.da se dopadneIvracena u" priiodno .stanje, u svoi "legitimari"statuspolnog bica,kojemsuistovremeno" priznata prava. Medutim, za zavodenje .i strast dovoljno je priznanje drugog, Ni singularnost nemanikakve veze saidentitetom niti s razlikom '~'ona' seodigravakao·jedinstvena, ilegalna, kaojedna tackai,nista vise:,PriZ11avanje ideuporedos razlikom, ioboje: sugradanske.vrline,

USVakOU1 slucaju, U ovoy"priciiiv:ekposfujijedna strenakoja-je-razlieitija od druge, Zena je zapravo razlicitija od 111U:.slqlrca. I ne samorazlicitijaod njega, vee vise nego razlicita.}.iuskaracjeprosto, razliCit,zena ie drukCija: cildhi,;:~Qdsuma,zagonetna; "antagonistitIca. Upravo zatocl~biseukinulata radikalna drugost izmislja sebioloska razlika, ali .iipsiholoska, Ideoloska, politicks, itd.Sveterazlike mogrt bitipredmet dogovora unutarseprotncsti.koia.dmasvoia ,pravila,makar samo u okvirimaodnosa srtaga. Ali tasupromostzapravo ne.postoii - .ona je. tek zamenjivanje jedne dvojne idisimetricne.forme'jednom simetricnorn Idiferencijalnom formom.vsto.znacida je ta forma "prirodnog"

k . '1 __ 1.1_ ., • " • . N ¥

ompromlSaKlTll'<a:-u·naJV€GeJ~m0~UG0J'men.,·, e-moze

Se verovati prirodi.

Fatalna zenariikad nUe fatalna kao prirodni ele~t. Qna je t~kvakaoproizvod vestine, kao zavodnica, jJi kao ," projektivni 'E,roizvod, rnuske ,histerije. Odsutna zena, idealna iIi davolska, ali uvekfetisizovana, ta konstruisana zena, ta rnehanicka Eva, taj mentalni objekt, poigrava se srazlikorn.polova. Ona se poigra-

11321

.. -- .. ----- .. '~"

va sa zeljorn i sa subjektom zelje. Ona jezenskija od zenskog; iena-objekt. Ali tu nije rec 0 otudenju, vee 0 mentalnom objektu, CIS torn objektu {koji se ne dozivljava kao subjekt), irealnom, nasminkanorn, cerebralnom bictl, koje prozd,ii~ .sJyu i JibiciuJglnll. mm·l}J.Pol njome porice polnu razliku, zelja sama sebi postavlja zamku, objekt se sveti. Zena-objekt, fatalna zena .iskoriscava tu histericnu zenskost eija je sustina rnuska. Ona iskoriscava tu spekulatrvnu sliku tako sto se sluzi bezuslovnom spekulacijom, jacanjem sopstvene slike. PojacavaJUCI svojestanje objekta, onapostajefatalnaza sebe, a time i za druge,' Zenskost se nazire kroz svojstva vestaekog ideala koji je za nju proizveden, ali ne zato da bi prionula uz "realnu" zenu, vee da.biovu jos vise udaljila od njene prirode i da bi tom proizvodu dosudila trijumfalnu sudbinu,

Polovi, medutim, .imaju '~similiicne sudbine, Muskaracne -m~oie postupati- po nacE:!u,;napusti igrU~ni udvostruci ulog na nametnuti idealni tip muskosti". On ne maze da poveca ulog, moze samo da odbaci karte. Sve je manje i IDanJe fatalnihzena zato 8to nema vise 1!!,uskaraea koji bi posta1i njihov plen.

U svakom slucaju, ta uzajamna histerizacija uloga opada u men u kojoj, u savremenomdobu, nestaje ve~ rovanje u prirodu i u kojoj se,,,oslobadanjem" te razlike, gubi njen problematicni 1 nejasnikarakten.Histerija je hila poslednja fatalna strateska forma seksualnosti. Nije, dakle, slucajno to sto onadanas nestaje, nakon sto je podstakla ekstremne figure seksualne mitologije citavog jednog veka Sudbonosne strategije

povlace se pred konacmm resenjem, '

Pojavio se novi spektardisperzijei cini se da u toj Seksualnoj Igri Slabe Definisanosti {Law Definiuon.

11331

Sexual Game) klizimo iz ekstaze ka metastazi bezbrojnih malih meiiartizama transfuzijel-1ibidinalneperfuzije- mikroscenanja neseksualnosti itransseksualnosti u svim njenim oblicima. Razlaganju polnosti na rastrkane delice, parciJillneobjekte,frakta1riecelemetife.

jedina alternativatom seksualnomzaokretu ka nerazlucnosti moze poteci od zene. Posto zeli sebe da proizvede kao razlicitu, posto vise nezeli da bude.proizvcd -muske histerije.mjoj-pripadazadatak da, sasvojestrane, proizvede drugog, jednunovufigurudrugogkao oJ?j~kt5! ~~y_o_ct_ellj1! ~ kao ~to je to u izves.!!9j m~ri ucinila muskost kad je proizvela kulturu zavodljive slike zene. Toje problernzenekoja.jepostala sribjekfzeIje', ali vise ne nalazi drugog koga bi rnogla ±eleti kao takvog (to je i mnogo opstiji problenina~eg vremena= postajanje subjektom ujednomsvetu u kojemje, u menuvremenu,isceiaoObjekt). Naime,tajnanikad nije u ekvivalentnoj'razmeni zelja, u znakuegalitarne razlike, vee u izmislja.nju drugog koji ee znati da koristi moju sopstvenuzelju i da se njomepoigraV1!,clgjeodlozi, rrik()ci, ~e,da jeunedogledizmjjya. Zenskodanas vise ne zeli da otelovljuje tu zavodljivu drugost; ostaje Eitanje da.l! je onou stanjll da je proizvede? Dali je josdovoljnq_hi.flteriCll()_dabi izumelo drugQg?

NaZalost"izgledada.se--priblizavamo-obrnutoj krajno sri, to jest gnevnoj formi razlike, to jest konacnom res~nju:seksualnom nznemiravanju. To 5e poslednji stupanj raZ'iT9jg zenske histerije; kao sto je pornografija poslednji i karikaturalni stupanj razvoja rnuske histerije To su, zapravo, dye strane iste histericne nent.zlucUQsti

Seksualno uznemiravanje: fobicna karikatura svakogseksualnog pnlazenja, ~Qyno~' odbjja~jeEa~§e

11341

I I

-l t

I I

-- ,

'1

I ~

!

i

I ·····.'·:·1

i 'i

zavodi i bude zaveden. Da li Je ta prinuda samo izgovor ravnodusnosti ili, pak, poput svih alergijskih simptoma, prikriva preosetljivost na drugog? U svakom slucaju, svaka zelja za zavodenjem, svaki izraz zelje podvodi se pod optuzbuza silovanje, U svakoj fazi veze, cak i bracne, mogle bi se izneti optuzbeza silovanje u slucaju da ne postoji izricit pristanak, Italijanski zakon kao glavni razlog optuzbe predvida navodenje, dakle ne nasilje nad tudom zeljom, pa cak ni zavodenje, vee samu Cinjenicuda senekim pokretima ill znaerma unce na neciji pristanak. U istom smislu bi-treba- 10 staviti na eruu lism i spermatozoid, jer je njego_yo nastojanje da prodre u jajnu celijuprototip seksualngg ~nemiravanj a( doause, 'moguce je da'gajajnaueelija"n_g ill navodi).

Gde pocmje silovanje, gde poCiJ1je seksualno ,uzn~miravgnje? Kad se jednom povuce linija razgranicenja, Iinija neprekoracrve razhke medu polovima, nasilje je jedina mogucnostpriblizavanja. U Belokijevom filrnu Presuda ree je 0 tome da se lltvrdida Ij je on nju zai~ta ~lovao, s obzirom na to daje dozivelaorgazal!l. Optuzba tvrdi da jeste, odbrana se poziva nazrtvin konacni pristanak . .!ill. niko ne postavlja pitanje nije Ii orgazam mozda otezavaiuca okolnost, Moze se, naime, srnatrati c!.a je prisiliavanje drugog na zadovoljstvo, Rrisiliavanje :!!~£..~~~.;jilov!!£ie, .J:l~o t~~~"£~1.:i~~:lJ2[11~a1]je·zad2~a. U svakom slucaju, ova ilustruje besmislenost Wave te

problernanke. SeksualTIo uZTIemiravanie obelezava SJ].:eanje na seeTIU zrtvene i ne,!11oc~§..eksualn~~!2.iu £aranoiena teZnia za identitet9m i wzliko~m2SuG.uje da s~Jmustituise kiJ,o opje~t ili stib~e; Nije vi~~ t_:~e 0 cednosti kojoj preti silovanje, vee 0 seksu, ill tacnije 0 seksistickojgluposti koja sama sebi presuduje,

)1351

Ovo u .isti mah ilustruje i corsokak razlike, Problem razHke--'-e-neuisiy zat6§to p_6imovi okoji!liaIe ieC-n18u r;izli6iti, vecneuporedivi. Pojmovi kojeobicno suprotstavljamo naprosto BU inkompatibilni, sto pojam razlike Cini besmislenim:taJxQ islo 'S1JZenSk9TMu'skq-ava neuporediva pojma, i tostopolna razlikazapravo ne postoji.treba.pripisaticinjenicida se dvapola ne mogu suprotstaviti,

To vazi za sve tradicionalne suprotnosti.vTo-isto mosemo reci o Dobru i ZIll-.--Qn-i-nisu~·uistoJl'-avni"i njihova - suprotnost je .puka obmana. - Zlo 'nijenistadrugo do stranost, radikalna nes;eqjivciBt Dobra i, ~1:l;- koja onemogucuje njihovo izmirenje ili prelazenje jednog u drugo.pa dakle ietickotesenjeproblei1ia:-Iijihbve-S1i~ protnosti. Neminovna drugost zla samo preseca ekliptiku morala. Takoisto stojistvar.kad se sloboda uhvati u kostac sa informaeijom (lajtmotiv nase medijske etiKer1:o:relazahsiik()b~"zifoCsto nemllpravogs-ticeIj~va~ nja, zato stota dva pojma nisu u istoj ravni.i.Etika.informacije ne postoji.

12ru$ost se,ne - d~finise Cinjenicom da se dva 2-ta E.gjma, nemoguJ22istovetW~g9-~e=QJ!iJ1lL.m:~_!c dandrugom su£r2.t~,:t€!0_tj.~;, Drugost pripada ravni neuporedivih s&ari. Onanije zanienljiva }!O n_ekgi pXJ§j:oj jednacini, 0 njojsevemoz<t.9Qg,O.Ym:ati, aona ipakE1izi izmedu dvaCl<lna kao sallcesni~P.lQ.i_qllruni o,gn,Q_s, bile da .j e.posn;di,-zav:odeni¥.;.-ili-,_tat,.___.___:"-:'--

Ona nije suprotna cak ni identitetu -ona se s njim igra - !~~se 1fi}l~ia.il.(6§J1~.Q.,~c se s njim igra1 kaosto se ni simulakrumne suprotstavlja istini, vee se s njom igra - dakle, s onestrane istinitog i laznog, sane strane razlike - kaosto se ni zens]{o ne suprotstavljamuskom, vee se-s njill1igra, negde s onest-rane Eo1ne rgzlike. pvapola'se!l~;Qdaziv!!iu

11361

jedan drug,om. drugl, se ,uve}s, ig_ra s prvim. Drugi je uvek suptilnija realnost koja obavija prvi znakom njegovog nestajanja. Citav poduhvat sastoji se u tomeda se to antagonistickonaeelo, ta nespojivost, svede na prostu razliku, na odmerenuigru suprotnosti, na pregovaranje 0 identitetu i razlici umesto 0 ukradenoj drugosti,

Sve ono sto tezi da bude jedmstveno, neuporedivo i sto ostaje izvan igre razlike treba da bude istrebljeno. Bilo fizicki, bilo tako sto ce bm ukljuceno u igru razlika, gde se sve jedinstvenosti gube u univerza1nom poIju To se dogada i sa primitivnim kulturama. njihovi mitovi postali suupotedivi pod znakom strukturne analize. Njihovi znaci postali su uzajamno zamenljivi u senci jedne univerzalne kulture, time su izgubili pravo na razliku. Bi10 zato sto ih je porekao rasizam ili zato sto ih je progutao diferencijalni kulturalizam, te kulture su usvakom slucaju dozivele svoje konacno resenje. Najgore je to izmirenje svih antagornstickih formi u znaku konsenzusa 1 drustvene interakcije. Netreba msta :l-z,mirivati. Treba ostaviti jasnima' i vidljivima drugosti formi, nesaglasnostpojmova,' treba odtZavati u zivotu forme nesvodivog

11371

crtama liea, polnosti, bolestima, smrti.jidentitet se 'ueprekidno narusava - upravo tozrtaciteloka.6siidJJiffa; iw' slldbi~u treba6tR1b~rnti po svakucenu, prihvatanjem tela kao projekcije sopstva, 'individualnim prihvatanjern zelje, pojavom, slikorn: posvudasnjom estetskom hirurgijorn, Ako tela VIse nije mesto drugosti vee identifikaciie, onda se treba hitno s njimizmiriti,po12raviti ga, usavrsiti, naCiniJi od njega idealanobielit. Svako s njim postupa kao muskarae sa zenom u projektivnoj identifikaciji: pravi od njega fetis, objekt autistickog kulta, gotovo incestuozne m?}lipglgGijf~ Shcno.st telfl J~? odredenim_l1zorom postaje izvor "belog" erotizma i zavodenia - posredi je upraznjavanjeneke vrste bele magiie identiteta, naspram crnemagije drugosti.

To je i body-building: sopstveno tela se navlaci kao kakav nervni i misicni kornbinezon. Ono_ VIse nije misieno, one je misicavo, Take isto stoii stvar i s rnozgorn, drustvenim odnosima i razmenama: body-building,

brainstorminq, word-processing. Madona je idealni primerak tevrste, nase muskulaturno Bezgresno Zacece, nas misicavi andeo koji nas oslobada slabosti tela (smilujmo se senima Merilin Monro!).

Pripijeni misicni trike odgovara karakternom oklopu Nekad su se zene zaodevale samo sopstvenom slikorn i ukrasima - Frojd govori 0 tim bicima koja zive.s nekom vrstom unutrasnjeg ogleda1a, u putenoj i srecnoj autoreferenciji. Tom narcisoidnom idealu jedosao kraj, muskulaeija ga jeponistilau korist jednog gimnastickog ideala Sopstva - hladne, tvrde, stresne, vestacke autoreferencije. Konstrukcija dvojnika, fizickog i mentalnog eklopa identiteta. Take isto, body simulation omogucuje da se tela pokrece na daljinu u svakom trenutku, i time fantazam 0 prisutnosti u vise telapretvara u operativnu realnost. To je prosirivanje coveka,ali ne rnetaforicko iIi poetsko kao u Pesoinirn heteronimirna, vee prosto tehnicko,

Savremeni pojedinac nikad ne ide bez svojih klonova - reinkarnacije starog meestuoznog usuda, paklenog cik1usa identiteta, koji je, barem upredanju, jos imao karakter tragicne sudbine, ali koji za nas nije vise nista drugo do kod automatskog nestajanja individue. Ne moze se vise nigovoriti 0 individui u pravom smislu reci Individuacija je pripadala zlatnomdobudinamike subjekta i objekta. Odtrenutka kad individua postane istinski nedeljiva i ostvari svoju dovrsenu formu, to jest kad' postanesumanuta i autoreferencijalna, vise se ne moze smatrati individuom, vee samo Istim i hipostazorn Istog, A to ilustruje apsolutna, neprelazna razlika koja oznacava krajnju tacku te autoreferencije: "rnoja", "tvoja", "njegova'; razlika.Cisto iprosto prisvajanje razlike - ranije je barem drugi bio taj koji je smatran

razlicitim, Metastaze identiteta: sve cestice se rasprsuju ii-fuaividua.1rie'price~ SvakCln1 njegov koktel, njegova licna zivotnaprica,a sve te price se, ukrajnjojJiniji, svode na isto, sve su neznatno razlicite jedna od druge i beznacajne.' Svakojezasticen sistem()IDoniet3,.rija,u tolikoj rneri da ce njegov glas, govor i lice uskorobiti neprepoznatljivi za druge, cak 1 u ljubavi, osim za onekoji su opremljeni licnim citacem koda: tela ce se materijalizovati samo za onekoji rmaju kljuc za odgonetanje njegovog k6da.Uskoro cemoscibiei masine za dekodiranje, Postoje svaki realancdnos-svakiprirodan pokret zelje .tehnoloski visak, tehnicki ritual ce nadomestiti nedostatak zelj~ koja je postala .tehnoloskivisak,

Madona kao Prekid Veze: Madona se "ocajnicki" bori 11 jednom svetu bez odziva - upravo u svetu seksualne indiferentnosti Otud tolika potreba za hiperseKsua]tiill1 seksom,'Cije -sii-oznike prenaglasene upravo zato sto se vise nikom neobracaju. Zato.je ana osudenadaolicava, jednu za drugomili istovremeno, sve uloge,sve verzije (pre nego perverzije) pola; naime,za nju zapravo vise nepostojipolna drugost, .nesto stobi u igru.uvelo polnost sonestrane polne razlike, i to ne sarno na tajnacinsto bi je prekomerno parodiralo, i to uvek iznutra. Dna se, zapravo; boriprotiv .sopstvenog pola, protiv sopstvenog tela. Unedostatku nekog drugog.koji bije_oslobodio_uj.e_same,_prinudenaj e. da samu sebe neprekidno seksualno potrazuje, da sebi gradi ljusturuod pomocnih sredstava - sadisticku ljusturu iz koje zeli da se iscupa, Seksualno uznemiravanje tela od strane pola, uznemiravanje pola znacima,

Kazu: nista joj ne nedostaje (tose moze reb za zenu uopste). Ali ima razlicitih nacina danekomnista ne nedostaje. Njoj nista.ne.nedostajezahvaljujuci ves-

1140 I

- _·_··---t

. .:.~-:':-- .. -

_J

"-1

c I

tackirn proizvodima i tehnici kojom se okruzuje, kao zena koja samu sebe proizvodi i reprodukuje, samu sebe i sopstvenu zelju, u krugu ili zatvorenom kolu. Nedostaje joj up_ravo ono nista (forma drugog?) koje bi je raz6denulo ioslobodilo)e IjusJ.£!.e MadQnaocajn~ki trazi neko .telokoje bi mogIo da stvori iluziju, nago telo bja bi spoljasnja pojava bila odeca, Ona. bi zelela da bude naga, ali u tome nikad ne uspeva .. Uvek je pokrrvaju ako ne koza ili metal, onda opscena volja da bude naga, izvestaceni manirizam egzibicije U isti mah je inhibicija potpuna i, za gledaoca, frigidnost radikalna Na taj nacin, ona na kraju paradoksalno olicava mahmtu frigidnost naseg doba.

Ona moze igrati sve uloge .. Medutim, -da Ii joj to ornogucuju snazan identitet, cudesna moe rdentifikacije, ill upravo cinjenica da nema ni jedno ni.drugo? .Nesumnjivo, cinjenica da to nema - ali sve je u umecu, koje ona ima, da se iskoristi cudesno odsustvo identiteta.

Poznati su nam.oni koji,usled nemoci da kornuniciraju, postaju zrtve obilne drugosti (kao sto 0 znojenju kazemo da je obilno). Oni igraju sveuloge u isti mah, svoju nlogu i ulogu drugog, oni daju i uzvracajuu isti mah, pitaju i odgovaraju, do temere sezblizavaju s prisustvom drugog da vise ne poznaju granice sopstvenog prisustva. Drugi je za njihsamo posredni objekt. Sekundarna dobitkoju donosi gubitak drugog je upravo ta moe preobrazavanja.. u- bilo .. koga.i.Ereo brazavanj a kroz igre uloga, virtuelne i informaticke igre,lcrbz novu sablasnost 0 kojoj govori Mark Gijom, uisceklVanju doba Virtuelne Realnosti,kad ce se drugost navuci kao digitalni kornbinezon.

Citavo to konstruisanje vestackogdvojnika tela i zeIie dovrsava seu pornografiji, najvisoj tacki hipertela

11411

koje visenerna zeIje, poine funkcije koja jeindiferentnainekorisiii Ali onaseutolikobbljeispoljava-ii sexprocessinq-is; poput teksta ».word-proccssinq-n, ·umetnosti u art-processinq-ii, rata u war-processing-u, itd. U toj prozirnosti.ji tbj kostii,ij1ici()4-znakQygI~I~k9jfjy po~ stale bestelesno, krecu sepornografske slike (uostalorn, pornografska jeupravo prozirnost, a ne razvratnabestidnost tela). sve se ttl maze videti s izvesnom objektiv-

. -

nom ironijom, Prestup,zabrane, fantazmi,cenzura-

-sve-semoze. videti kao falicki~."Gitat:;o +0 je minimalna iluzija pola: posto je· pastao-cooh.ironiCan, reklamni, porno izvesno "nije dobio na ·paganskoj. nevinosti,ali jeste dobio na medijskoj drskosti.

To je cistaformapolnosti; koju visenec-ezbutfjivati misterijapolne razlike,ni figure drugostikoje seza nju vezuju. Znacimuskogi zenskogtu vise ne funkcionisu kaotakvi(kao u erotskoj umetnosti), vee kao cisto seksualrii,bfisuci svakiK:lj~'()atedei:J.ost: seksualna razlika je ._. najednorn realizovana u svojoj objektivnoj, anatomskoj, tehnickoj formi,kao hirurski znak. Na taj nacin, pcmografskopostsje model jednog drustva u kojern.. u isti mahv iscezavajupolnarazlika i razlika izmedu realnosti i slike i ukojem se .svi .stilovierotizuju dok padaju u nerazlucnost rzbrku zanrova. Cicolina je rnogla biti izabrana zaposlanika uitalijanskomparlamentu zato sto se politicko i seksualno, koji .su postali transpoIiticko. i.transseksualno, ... zdruzuju.u.istoj .ironicnoj .indiferentnosti. Takav ishod, ranije nezamisliv, znak je dubokog transvestizma 'nase kulture, 'Prostittlcija nije nistadrugodo jedno stanje u kojem je doslodo potpune zamene pojrnova, polova i kategorija.

Nema vise pornografije koja bi mogla sluziti kao orijentir, jer je sustinapornografije presla u stvari, u slike, u svetehnike~uelnogivirtualt1og; To nas..u iz-

vesnom smislu, oslobada ove kolektivne fantazmagorije. Mi, bez ikakve sumnje, samo igramo komediju opscenosti, komediju seksualnosti, kao sto druga drustva igraju komediju ideologije, kao sto, na primer, italijansko dDl,StvQ (ali ne samo ono) igra komediju moci. Tako se u reklamnoj delatnosti igra komedija zenskog tela koje se razgolicuje; otud i besmislenost feministickih optuzbi. kad bi taj neprestani striptiz i njegova seksualna ucena bili istiniti, bili bi nepodnosljivi. .Ne iz moralnih razloga, vee zato sto bismo time biliprepusteill cistoj opscenosti, to jest goloj istini, ludackoj teznji stvari da izraze svoju istinu (to je mucna tajna svakog reality shaw). Na srecu, nismo dotle dosli, Hiperrealnost svih stvari unasoj kulturi, Visaka Definisanost koja pojacava njihovu opscenost, odvec su upadljivi da bi bill istiniti .. Stoga nas one stite sopstvenom prekomernoscu. Sto se, pak, tice umetnosti, ona je odvec povrsna da bi bila zaista nistavna, Mora da u njojpostoji neka misterija. Takva raspusnost. seksa i znakova mora imati neki smisao, ali ne vidimo koji. Mozda ta nistavnost i beznacajnost dobijaju neki smisao kad se gledaju iz nekog drugog sveta, pod drugim uglom, kao deformisana slikapredmeta? U irealnosti pornografije, u beznacajnosti slika, u svim figurama simulacije 'postoji mozda neka filigranska alegorija, neb zagonetka u negativu - ko zna? Ako sve postaje suvise ocigledno da bi bilo istinito, onda iluzija ima nekih izgleda-.Sta se krije iza ovog zaglupljenog sveta? Neki drugi oblik inteligencije ili definitivna lobotornija?

U svakom slucaju, diktatura slika je ironicna diktatura Pogledajte Dzefa Kunsa ili Cicolinu, njihovu erotsku, alegoricnu, detinjastu, incestuoznu masinu - zajedno su dosli u Veneciju da podrazavaju svoje stvarno spajanje pred svojim figuratrvnim spajanjem, Auto-

11431

~!~~S~<l zbrka, ~oy~afJ:94~zijacka mistika, ni manje ni vise putenaili provokativnaodfluorescentne ili gee-

.rnetrijskeerektivnosti Gilbertai Dzordza»: .

Opseenost moze biti uzvisena iligroteskna ako remeti nevinostprirodnog sveta. Alist~ mozedaucini porno u jednom vee pomografizovariom svetu?Sta mozeda ucini umetnost u jednom vee sirnuliranom i transvestizovanorn svetu, ako ne dapodari pojavama dodatnu ironijsku vrednost? Osimdarnuuputi poslednje paradoksalno namigivanje, namigivanje seksakcji se samom sebipodsmevasvojom najegzaktnijom, najcUclovisnijom formom, koji se podsmeva sopstvenom nestajanju svojom najizvestacenijomformom?

_ .... _._.... - ._.

Gde je resenje? Nema resenja za kolektivni sindrom Citave jedne kulture,za tu opcinjenost, vrtoglavieu porieanja' drug()sti, svegil s_~() _j_~~gt1no, svake negativnosti.rza to odbijanje zla i .izmirenje oko istog -i~j-e-= govih trmnozenih figura: incesta, autizma.iblizanastva, kloniranja. Ne motemo da Se tie pi:isetimo da zavodljivost prebiva u ocuvanju stranosti, u nemirenju. Netreba se izmiriti sa svojimtelom, nitisa sob om, ne""treba .~iriti musk_o ij~,nsko, ~~o n~~lo.Tuprebiva

~Ilacudne privla~6sfi:---"'-' .

OVIZRTVENI OREDAK,

ao sto svako kretanje tehnickog konstruisanja tela i zelje zavrsava u pornografiJ1, tako i svako kretanje indiferentnogdrustva zavrsava u statusu zrtve i u mrznji,

Zadubljem u sopstvenu sliku, sopstveni identitet, sopstveni IOQk, u same sebe kaoobjekt brige, zeIje iJ.?atnje, postali smo ravnodusni prerna svemu ostalQ!P-. Po~no ocajni zbog te ravnodusnosti. Iiubomorni na -svaki oblik strasti, originalnosti ili sudbine.Sy_aka strast se dozivljaua kao vredani Vt d v • 0 . o. _-,,~- . ' .. ' ... " - - aU]e sveops e ravno usnosn. naJ

koji svojom strascu razoblici vasu ravnodusnost, malodusnost ili mlakost, onaj koji, snagop1 svog prisustva ili patnje, razoblici vas manjak realnosti, mora biti istrebljen Na taj nacin uskrsava drugi, konacno reinkarnirani neprijatelj, da bi bio SUZbl]e]J_ ili unisten.

To su nesagledive posledice negativne strasti indiferencije, histericnog i spekulativnog uskrsnuca drugog.

/1451

Uzmimo rasizam Bilo bi Iogicno daje On ustuknuo u vrerne-prosve6enostilcfemokiiti.je. MeCtutim§f6-se VIse kulture ukrstaju, sto se vise topi njegova teorijska i genetska osnova, to on vise jaca, Rec je, zapravo, 0 jednom mentalnom objektu, 0 w~~taekofgradevi1ii6iJi su temelji erozija jedinstvenostikultura istupanje u fetisisticki sistem .razlike. Dok godpostoje drugost, stranost i dualm odnos (koji maze biti i nasilan) - sve to nalazimo u antropoloskim povestima do XVIII veka, upravo u [azi kolonizac_ije- nema--rasizrna ''li"'-pravorn ~lu. Kad taj _ "prirodni" _ odnos nestane, -- stupamo - u fobican odnos prema vestaekom drugom koga je idealizavala mrznja, Taj odnos je eksponencijalan upr~o zatcsto je hi rec 0 idealnom drugom: nistanamrie omogucuje da ga obustavimo, zato sto se citava nasa kultura krece u smeru besomucne diferencijalne konstrukcije; neprestane ekstrapolaeije istog kroz drugo. Kulturakbjllje-lairif::i1tiliIianT1l6!nio_ at1tistiellom.

Svi oblici seksisticke, rasisticke, etnicke i kulturne diskriminacije ishode iz is tog dubokog ogorcenja .i koIektivne zalosti za preminulom drugoscu, na pozadini opste ravnodusnosti > Iogican proizvod nasecudesne planetarne druzeljubivosti.

Istaravnodusnost moze voditi i potpuno suprotnom ponasanju. Rasizam oeajnicki traga za druginikgo za - zlom- PIOtiY lc~se~,.,.;;b~i'.'-'..;§'l1-rnaRita.FlJ1L,u..astrojenost traga za njim_kao .qazr1yaI:\1~=kbjil1_l<"L t.tt!>a priteCi u pomo~.Idealizacijase jednako staylja 11 s]'vzbu najboljeg i nah!oreg. Zrtveni jarac nije vise onaj na koga se ostrvljujemo, vee onaj nad kojimplacemo. Ali, on je ipak zrtveni jarac. I to uvek jedan te isti ..

J 1'461

I I

;[

~:I

I

I i

i

,

i __ I

I

--"I

I

I

,

!

I

J

i

I

-t

NE SAZALJEVA]MO SARAJEVO·

U jednoj emisiji kanala "Arte", koja je isla lZ Strazbura 1 Sarajeva, .Prolaz za ret", zapanjila nas je apsolutna superiornost, izuzetan status koji nesreca, uzas, krajnje razocaranje daju ljudima - one sto jeziteljima Sarajeva omoguciloda se prema .Evropheruma'' odnose s prezirorn, iIi barem sa sarkasticnom nesputanoscu, koja je odudarala od licemerne griie savesti i pokunjenostinjihovih sagovornika. Njima nije bilo potrebno sazaljenje, oni su sazaljevali nasu bednu sudbmu. .Pljujem na Evropu", rekao je jedan od njih. Niko, naime, nije slobodrnji inezavisniji od onega ko oseca opravdan prezir, ne calc ni prema neprijatelju, vee prema svima anima koji svoju savest izlazu toplim zraeima sunca solidarnosti,

A oni su se nagledali defilovanja dobrih prijatelja.

Cak su iz Njujorka dosli da u Sarajevu igraiu CehajuCi Godoa. Zasto ne Buvara I Pekisea uSomaliji ill Avganistanu? Medutim, taj prilog kulturne duse nije ono najgore. To najgore sadrzano je u povodljivosti i pogresci rasudivanja Oni su, zapravo, jaki, mi smo s1abi; .mi tamo odlazimo da bismo se oporavih od svoje slabosti i gubitka realnosti.

Nasa realnost - problem je upravo tu. Irnamo sarno jednu realnost i treba je spasti .. "Treba nesto ucimti, Ne maze se ne Ciniti nista." Aliprincip .akcije 11i s10- bode nikad se mje sastojao u tome da se nesto ucini zato sto se ne rnoze ne ciniti nista, To je sarno jedan oblik prastanja sopstvenoj nemoci i samilosti nad 80pstvenim usudom.

Ljudi u Sarajevu nisu sebi postavljali to pitanje.

Tamo gde su oni, nuznost nalaze da se cini onostose

* Ova] tekst je objavljen u dnevrnku Liherauon. 6 januara 1994

11471

cini, da se cini ono sto treba da se crni. Bez iluzije 0 lIT-iju,-beisamosaiaJjenji To-znaclbiii realan, ·to--inael bitiu realnosti. A to nije ,~objektivna"realnost njihove nesrece, ona koja "nije smela dase dogodi" i nad kojom mi. Iijerno suze, vet .realnostkoja P9st6ji t~akakva jeste ~ realnost jedne akcije i jedne - sudbine.

Zbog toga.su oni.zivi.ca.mi rnrtvi. Zato je nama potrebno da u sopstvenim ocima prvo spasemo rea1nost rata i nametnemo jesamilosno.vonimakcji je trpeali koji, usamom-sredistu rata ·iuzasa;-u--nju -zapravone veruju. Po sopstvenimrecima, Bosanci-zapravone veruju u uzas koji ih okruzuje, Oni citavu tu situaciju smatrajuirealnom, besmislenom, nepojmljivom. To je pakao, ali jedan.gotovo hiperrealanpakaor.takvim'suga napravili medijska i humanitarna halabuka, koja cini JOs nerazumljivijim .stav citavog sveta iprema njima, Oni taka ziven.nekakvoj.aablasnosti rata- uostalom, hasrecu, jerina.cesve to--nebl"podneli.

-,"' ." " ,_ _. ',' .. , ..

Ali mibolje znamo sta je realnost, jer srno njima na-

menili da je ovaplocavaju, Hi naprostozato sto ona nama, i citavomZapaducnajyise nedostaje. Treba otici tarnogde se prolivakrvdabise .sebi. ponovo stvorila realnost. Svi ti "prolazi" koje prokrcujemoda bismoim poslali svojenamirnice i svoju "kulturu"zapravo su prolazi .ocajanja krozkoje mi uvozimo. njihove zive snage i njihova nesrecu. Jos jedna.nejednaka razmena, Oni.u :radikalnom,gubljenju_.iluzija~cL.r~a1nosti .i o. nasim politickim nacelima nalaze nekakvu drugu hrabrost, hrabrost da prezive.nestostoje liseno smisla ., a mi dolazimo 'darh ubedujemo.u "realnost" njihovog stradanja, naravno, na taj nacin sto ga kulturalizujemo i teatralizujemo, kako bi moglo da POSlUZl kao referenca za teatar zapadnih vrednosti, kojem pripada i solidarnost.

11481

Sve je to ilustracija jedne situacije koja je postala sveopsta, u kojoj bezazlenii nemocniintelektualci razrnenjuju svoju bedu s bedom jadnika,pri cemu svaka strana podupire onu drugu prema nekakvom perverznom ugovoru - bas kao sto politickaklasa i civilno drustvo razmenjuju danas svoje bede, pri cemu jedna iznosi na pasnjak svojukorumpiranost i svoje skandale a druga svoje izvestacene trzaje i svoju inerciju, Mogli smo videti Burdijea 1 opata Pjera kako se nude kao televizijskezrtve, razmenjujuci medusobom pateticni jezik 1 socioloski metajezik 0 bedi.eitavo nase drustvo tako krece putem sapatnistva u doslovnom smislu, pod plastom ekumenskog patosa, Kao da je pomalo rec i 0 ovome: u trenutku velikog pokajanja .intelektualaca i politicara, vezanog za panican strah od istorije i sumraka vrednosti, valjalo .ie popuniti vivarijum vrednosti, referencijalni vivarijum, pornocu jedinog rnoguceg zajednickog imenitelja v ljudskenesreceipopuniti lovnu teritoriju vestackom divljaCi.Zrtveno drustvo. Pretpostavljam da one na taj nacin samo izrazava sopstveno razocaranje izaljenje zbog nemogucnosti.nasilja prema samom sebi.

Svuda Nov! Intelektualni Poredak sledi puteve koje je prokrcio Novi SvetskiPoredak. Svuda su nesreca, beda, patnja drugih, postale sirovma i primitivna scena. Viktimalnost snabdevena Ljudskim.Pravima.kao jedinasumorna ideologija. Oni kejise njomne sluze neposredno i u sopstveno ime, cine to putem punomoci - uvek se nadu posrednici koji tai finansijski ili simboIicki visak vrednosti pokupe u prolazu. Deficit i nesreca se, kao medunarodni dug, prenose i preprodajuna spekulativnorn trzisru - politieko-intelektualnom trzistu dostojnom, po zIu upamcenog, vojno-mdustrijskog kompleksa .. .Medutrm, svako sazaljenje ostaje u

11491

~g~ci nesrece. ?!alno seorijentisati E~~I?a _~~S!~Cj, lliakar i zatoj,lahiswose 12rotiv nje borili, to znaei dali jojosnovu zg_j!eogranicenuo1;?jektiyrtu reprodukciju;U svakoj situaciji, protiv eega god se bo!ili, treba_ 1206 qd zla, nikad odnesrece.

- A istina je da upravo tamo, u Sarajevu.unozemo videti teatar prozimostizla-Potisnuto zaristekoje zagadujesve ostalo, virus cijije simptom evropska paraliza. U pregovorimaGATT-a spasavarno pokucstvoEvrope, ali ga spaljujemo u-Sarajevu-Urievesnom smislu, to je dobro: Simulirana Evropa,nenalaziva· Evropa, Evropa sklepana hipokritskim trzajima, sarnoj sebi kopa jamu u Sarajevu. U tom smislu bi Srbi biligotovo samo orudedemistifikacije, divlji' an1ilitiear teJantothskeEvtopetehnodemokratskih politicara, Ciji su.govori onolikotri-

-jumfalisticki koliko . su im dela .slabasna.

Ali to, zapravo, nije poslednja rec istorije. Poslednja .ree jeda~su Srhi, kao nosioci etnickog eis6enja, ostrica Evrope u nastajanju jer realna Evropa,bela Evropa, izbeljena, objedinjena i oascena, upravo nastaje, kako u ekonomskom ill etnickom, tako i u moralnom smislu. Onaseupravo stvara u Sarajevu i utoliko one sto se tamo dogada nijeslucajnanesreca na putu, vee Idgiena i uzlazna faza Novdg Evropskog Poretka, filijale Novog Svetskog Poretka, koji.sesvuda odlikuje belim integrizmom, protekcionizmom, diskriminacijom i"k0ntr010m.~------- -"- - ---, ----",

Kaze se:Ako se todopusti uSarajevu, onda cemo i m! imati prava da toradimo.A1i, mi to vee radimo~ U svim evropskim :zemljama dogada se 'etnieko CiSCenje. T;ka je stvarna Evropa koja laganonastaje u senci PatJ.atnenata, a Srbijaje vrh hjenog koplia.Besmisleno je govoriti 0 pasrvnostkonemocida se reaguje, jertu je recoprogramu kojise ostvaruje, a Bosnaje samo

11501

njegova nova granica Sta rrnslite, zasto je Le Pen nestao s politicke scene? Zato sto je sustma njegovih ideja prozela citavu pohticku klasu - kao francuski izuzetak - svete urnje, evro-nacionalistickog refleksa, protekciomzma. Le Pen vise mje potreban, zatosto je pobedio, ne politicki, vee tako sto se kao virus uvukao u mentahtete Zasto brste hteli da to prestane u Sarajevu, kad je ista igra posredi? Nema solidarnosti koja ce tu nesto promeniti. To ce se kao eudora zaustavin onog dana kad se zavrsi istrebljenje, kad se do kraja iscrta demarkaciona linija "bele" Evrope Kao da je Evropa, sa svim SVOjlID ujedinjenim nacionalnostirna, sklopila ugovor 0 ubistvu sa Srbirna, kOJ1 su postali izvrsioci njenih prljavih poslova - kao sto je nekad Zapad sklopio takav ugovor sa Sadamom Huseinom protiv Irana.Jednostavnokad ubica pretera, na kraju i njega treba smaknuti, Operactje protiv Iraka i Somalije bile su relativni porazi sa stanovista Novog Svetslwg Poretka, dok je ova u Bosni na putu da uspe sa stanovista Novog Evropskog Poretka.

To Bosancrznaju, Oni znajuda ih je osudio .medunarodni demokratski poredak, a ne nekolicina anahronizama III cudovisnih izraslina zvanih fasizarn. Znaju da su izruceni istrebljenju ili progonstvu iIi iskljucenju, kao i svi drugi heterogeni i nepokorni elementisirorn sveta - neopozivo, zato sto je, koliko god to bilo neprijatno zapadnjackirndobrim dusama i rdavnnsavestirna, upravo to neumoljivi put napretka. Moderna EvropJ!_b16e placena iskorenJIvanjem llluslimanai A!':§fla, osim u ulozi doseljenih robova; ta] proces je ve~ sYllil.a u toku. A glavni prigovor ofanzivi rdave savesti kakva se pokazuje U dogadajrma poput onog u Strazburu, moze se iskazati ovako: odrzavajuci sliku toboznje nemoci evropskih politika 1 sliku evropske savesti koju

IJ51 1

raspinje sopstvena nemoc, ona prikriva citavu realnu operacijui obeztJeaujej6jbIigoslov duhovne sumll]e~-'

Naekranu programs "Arte'?, ucesnici iz Sarajeva svakako su izgledali kao ljudi bez iluzije i bez nade, ali nekaopoten¢ij~tii muceriiCi, nqpi()tiv~ Njihova je nesreca bila objektivna, ali prava beda, beda Iaznihapostola i svojevoljnih.mucenika bila.je s drugestrane. Medutim, kao sto je s pravom receno, .svoievoljno mucenisrvonece se racunati na onom svetu".

Zrtveno drustvo - najlaksi inajtrivijalniji oblik drugosti. Uskrsnuce Drugog kao nesreca, kao zrtva, kao alibi, :a nasesopstvenokao rdava savest,koja:iztog nekroloskog ogledala izvlaci bedan identitet. Istrazujemo mnoge znake nesrece da bismopostojanje Boga dokazali postojanjem Zla, kao sto istrazujemo bedu drugih - da bismo dobilfnegat1van d6k~z sopstvene egzi-. stencije. N ovi identitet je identitet zrtve, U sredistu 6- tavog ustrojstva je opljackani, osujeceni, hendikepirani subjekt, a zrtvena strategija sastoji se u tome da se on prizna kao takav. Svaka razlika se afirrnise po zrtvenom modelu samooptuzivanja (odstete za zlocin), a drugi su prizvani tekna kraju priznanja. To je shvatanje drustvenog kao klinike zaljudska prava,kao korektivne hirurgijeIdentiteta. Efikasna strategija isticanja .sopstzenog. duga,tr.go:v:anja_sQ_pstilenim~nedostatkom. -enegativna ucena. Manjkava strategija slabosti i rastakanja. Minimalisticka, viktimalisticka, humanitarna strategija- svojstvo emocionalnih i promocionih drustava. Ne diraj u moju razlicitostl

Pravo kao univerzalna referenea, kao garant svih razlika. Hegemonijakoja ima maloveze sa javnorn stva-

11521

n i kolektivnom msntucijom, ali je 1 te kako povezana s onom vrstorn ugovora koji bez razlike opravdava gubitak prirodmh svojstava - te tako pravona egzistenciju opravdava gubitak onog najdragocenijeg sto je dobijeno bez prava: zrvota .. Pravo na svez vazduh je nadoknada za asfiksiju, pravo na slobodu zamenjuje upraznjavanje slobode, pravo zamenjuje zelju u oblikuprava na zelju, ltd. Pravo je ono sto mobilise energije rnalaksalog drustvenog tela. Slaba vrednost uslovne egzistencije, formalnog drustva, osiguravajuceg i bezopasnog

Uzdizanje ljudske patnje u nebo medijai reklamni mentalni prostor udvostrucuje se kad upadne u politicki i socioloski rnetadiskurs, zato sto sepolitika i socioIogija 1 same suceljavaju sa sopstvenombedom. One svojim pecatom overavaju sve tacke sporazuma s drustvenorn bedom na temelju sazaljenja. Sociolozi govore ladno, a jadmcl poCill]u da se izraiavaju socioloski. Tako se postavljamo u polaiaj slavljenja sopstvenog manjka, sopstvene nesrece, sopstvene licne beznacajnosti - svojom U isti mah sadistickom i sentimenta1- nom brigorn, intelektualni i medijski diskurs sankciomsu pravo ljudi na sopstvenu patnju, njihov status.zrtve i gubitak njihovihprrrodnih odbrambemh mehanizama. Same zrtve se na to ne zale jer izvlace korist iz priznanja svoje bede. Po Fukou, citava jednakulturase nekad angazovala na priznavanju polnosti. Ona se danasreciklira u pnznavanju bede

Iskupljenje, ispastanje, ociscenje, profilaksa, promoeija i rehabihtacija - ne znamo VIse kako da nazovemo nijanse tog sveopsteg sazaljenja koje proizlazi iz duboke ravnodusnosn 1 udvostrucnjese surovorn strategiJ0111 ucene, politickom rekuperacijom svih negatrvnih strasti. To je "politlcka korektnost" u svim svojim dej-

/1531

stvima, preduzeceza izbeljivanje i mentalnu profilaksli,potev·o(fjeiitke:-Crnl;-l1euCiikeplrani,., slepi 'i' pros'titutke pastaju~oloured 12eople;' disabled, slab avid i ·sexworker: treba ih aprati kaoprljav novae. Svaka negativwi sudbinalnora})irluUlanjenapievaromkoja je mrat- . nija od6iiogst6 zeli da sakrije.

Eufemisticki jezik, bar baprotivseksualnoguzilemiravanja, btava ta zastitnicka i pratek(;ianisti,cl\_a maskarada is tag je reda kaoupotrebaprezervativa. ,Mentalna upatrebaoprezervativa;· -naravno.v-to j est-'profilakti6ka upotrebaidejaipojmova, Uskorocemo-mislitisamo u omotacu od lateksa. Digitalni kambinezan Virtuelne Realnosti vee se navlacikao kandam.

Danasse .zavodiiahvaljujuCiprezerVativu;·;,OilPOkusava da.jezavede, ana se opire, on vadi svaj prezervativ, onamupadaunarucje."Nekad bi je zavela erekcija, ubuducece to ci·l1itipfO!i:)l\.cija. 1()s jedan korak, i serpozirlVil9st4e})lfrdovoljnaza" zavOdenje .c"avaj proizvad steti zdravlju!' gotovo je.reklamni slogan). Magli smo proCitatina zidovima iautobusima: ,J a sam seropozitivan -hoeeS1i sa mnomna rucak? (Kazi dal)". ,Ja sam mongoloid - hoees Ii cia se igras sa mnom?". Sera is beautiful. Ono najgore Qostajereklamni argument, Navi'moralniporedak;nova-druieljubivostzasriova~a na toj cudesnoj legitimnosti razlike, pa makarposredi bila i .negativnarazlika .i manj ak 'zivota.

Opsednutost AIDS~om dolazi nesumnjiva atud sto izuzetna sudbina bolesnicima padaruje onosto danas drugima surovanedastaje: snazan, neotudiv identitet zrtve .. Privilegija holesti,oka kaje je gravitirala Citava grupa u drugim kulturarna.ii koju smo mi danas gotovo svuda unistili takostosmo se dali na terapijsko iskarenjivanje -Zla: ,Medutim,citava'strategija'prevencije

balesti samo prernesta zla iz bioloskog u drustveno telo: Sve kampanje protiv AIDS-a, igrajuci na salidarnost i strah - vasa AIDS me zanima - sire pateticnu zarazu nista manje ubitacnu od bialo~~~ zaraze:jz~ldamna zaraznas{irif()!'l11Clcije jednako je opscena i opasna kaa 1 virusna zaraza. Dak AIDS unistava bioloski rmunitet, seenska postavka i kolektivna intaksikacija, ucenjivanje odgovornosti i rnobilizacija doprinose sirenju epidemije informisanja, a uzgred 1 smanjivanju imunitetadrustvenog tela - taj proces je vee uveliko uznapredovao. Oni doprinose sirenju drugog mentalnog AIDS-a, poput AIDStona, Teletona i drugih Thanatona - pateticnorn iskupljivanju kolektivne grize savesti, parnografskoj orkestracijr svetog jedinstva..

Sam AIDS na kraju izgleda kao sekundarna pasledica te dernagoske zaraze "Ti mene aktiviraj, ja cu tebe prezervativirati": ta skakljiva rronija, nabijena ucenom kao i Benetonave boje 1 nekadasnjeboje bankara BNP* kriju zapravo jednu tehniku manipulacije i unistavanja drustvenog tela podsticanjem najjeftinijih osecanja: sazaljenja i advratnasti prema sebi. Politicari i reklamni strucnjaci shvatili su da je zadatak demakratske vladavme - a rnozda i sustma politike?- da opstu glupast shvati kao svrsen cin: "Vasa budalastina, vasa zavist nas zanimaju!" Iza toga se ocrtava jedan jos podmukIiJ1 diskurs, "Vasa prava, vasa beda, vasa sloboda nas zanimajul". Demokratske duse su izvezbane da progutaju sve iznnsljotine, skandale, podvale, atrove, bedu, i da ih same operu Iza povodljivog interesa uvek se nazire halapljivo lice vampira.

Iza ublazavanja svih kategorija u ime njihave razlike uvek se nazrre prezir "N1je lskljuceno d~

*Banque Nationals de Pans, - prim: red.

11551

dananeka zena ill n~J1Jpseksualac postati pred~§_dnllcCReJ;fu151iliP', . iijavljii it 'j e-dari'zvanlCni karl didaT ki() dabiuzdizanje. do Predsednistva kortacno pretvorifu ~enu ili homoseksualca u celovito lju:dsko bife! Nema sumnje dana tomesto jedriog dl.lrta 'treba PQsta,yiti nekog slepog albina, mongoloida ili bolesnika od raka. Pa mis Amerike je gluvonema.

Tako smo pod izgovorom bezuslovnog postovanja zivota (8ta je polititkl korektmje od toga?) moghcuti slede_eehumanitarnonacelo: nijedna ideja na svetune zasluzuje dase zanjuubija (a,bezsumnje, nida se za nju urnre). Nijedno Ijudsko bice ne zasluzuje da bude ubijeno za bilo sta. Ova recenica koja bi htela da iskaze najvece postovanje prema zivoruposvedoenje, medutim, p~ezir prema zivotu i prerna idejama To je jos gore od zelje da se zivot.unisti: odbijanje da se on izlozi opasnosti - nista nije vredno zrrvovanja Upravoje to naj'goia rnoguca uvreda, To je osnovnapostivki nihilizma.

)156/

ekad srno imali objekte u koje smo mogli da verujemo, objekte verovanja. Om su iscezli. Ali imali smo 1 objekte u koje nismo verovali - funkcija jednako vitalna kao i prva. Bili su to prelazni objekti, u neku ruku ironicki, objekti nase ravnodusnosh, ali rpak objekti. Ideologije su pnlicno dobro igrale tu ulogu I ti objekti su nestali. Sad prezivljavarno samozahvaljujuCi refleksnom cinn kolektivne Iakovernosti, koji se sastoji ne s<l_m.9, u ~J.!ijani1.! §yega stob-uii pod imenominformacije, vee i u verovanjuunacelo i transc;nd~iju' infortn~cije,A pri tom o~tajemo duboko···neroverlJiVi 'prerna'" tOm refleksnom konsenzusu. Kao 8tO ni kmetovi nikad nisu verovali da njihov polozaj proistice iz bozanskog zakona, tako ni mi ne verujerno u mformaciju po bozanskorn zakonu, ali to ne pokazujemo. Iza te fasade taste princip ogromne neverice, potajne hladnoce i poricanja svih drustvenih veza,

1157]

Postoji opasnost .da se prekoraci prag inercije, mogliceg-graVitaci6ifog-ri~usavanja usled prekoracivanja kriticne rnase, jet sistemapsorbuje svenegativne elemente: krahovi, greske, skandali, sukobi, sve se to resorbuje kao para. Sviotpaci i rasulasutu sv-an;rifi reciklirani. Oeajnicka metastabilnost koja izazivacitavu jednu garnu uasilnih.zaraznih, destabilizujucih abteakcija, simptoma tog urusavanja.

Iz toga nastaju sve nase savremene strasti,strasti bez objekta,negativne strasti,sve rodene iz .ravnodusnosti, sve izgradene na virtuelnomdrugomu odsustvu realnog objekta; njima je stoga sudeno da kristalizuju bilo sta,

. _Ngse'dlJistven(r'sta.rije~je drugorazredno.odsutni, izbrisani.bezriacajni u sopstvenim ocima, Rasejani, neodgovorni, umrtvljeni, Ostao nam je jos opticki nerv, ali su SVl drugi umrtvljeni. u tome je informacija nalik presecallju nerva.ona izoluje j ednoperceptivno kolo, ali iskljucuje aktivne funkcije. Ostaje sarno mentalni ekran ravnodusnosti kao odgovor na tehnicku ravnodusnost slika.

Kao oniprolaznici iz Sarajeva kOjl kradornice bacajupogled na telo zene ubijene u bombardovanju, - kao da je posredi crknuta macka, -Nizaljenja, nisazaljenja. Upravo je tako citava Evropa prosla pokrajlesa Bosne, bez istinske emocije, ako ne racunamo rad zaljenja nad

sa,mirrl3'L:S_QPQD;l. --_-_- _- _--~- _

Svako juri po sopstvenoj orbiti, zarobljen u sopstvenom mehuru, satelitizovan. DOlsta, mko vise-merna sudbine, jer sudbina postojj sarno uukrstanjuseb~ i drugih. Medutim, putanje se ne presecaju (ne mozerno nazvati sudbinom slucajne susrete koje ponekad izazivaju osecajni sudarinekolicine atoma.uli poneku turbulencijuizazvanu ubrzanjem). Sveoneldu-ka.-istqill

odredistu Kao na skretnicarna ili na autoputevima - ukljucujuci i autoputeve inforrnacije - gde mozemo videti samo one koji idu u istom pravcu. Pritom ih ne vidimo nista bolje no sto jedna drugu vide ribe kad sve zajedno jurnu u istom smeru. Opasnostod nesrecnih slucajeva je manja, ali su izgledi na susret ravni nuli. Drugi ima ~amo marginalnu vrednost.

To je vehki sindrom menopauze drustva. Alergija na drustveno, poremecaji drustvenosti, kraj.socijalne OVU-:lacije. Alopauza: problemi odnosa. Oniropauza:kraj ovu1acije snova. Groznicavost,strepnja, vtroglavica, prekid. Sve pocinje nerviranjem, najblazom formom, Pitanje: sta vas nervira? Nekad bi Qno glasilo: usta vas ~lJava, sta izaziva vase negodovanie? Ali sad vise !lismo odusevljeni,vise ne negoduje-rno, sainO se n~rvi ~ ramo. Nerviranje je svodenje velikihstrasti na J2.ovr~st, Slabasna teak~ijana nfPozeljnu, nffiodnosljivu svakodnevicu. Sta vas nervira~ Sve, po definiciji. Nerviranje jejedan oblik alergije bez odredenog alergena, rasprostranjena neodredena najezenost, nedefinisan afekat. Mehanicke dosade, tudi tikovi, Iicni tikovi,deca,predmeti - sve vas to nervira, nerviraju vas njihovi promasaji, njihova lukavstva, njihov potajni otpor, Sve ono sto vas gnjavi, sve sto doprinosi zaludnoj pretrpanosti egzistencije, s izricitim zadatkom da vas nervira. Ta rec= danasje sinonim hipernervozne .reakcije, a nekad je oznacavala one kojima su hirurski preseceni nervi i koji su Iezali nepokretni i neosetljivi - ali ta dvaznacenja zapravo su bliska, jer hiperreakcija odgovara dubokoj utucenosti, gnevnoj ravnodusnosti, devitalizaciji.

I alergija pripada toj vrsti: neodrediva forma odbijanja, rasp1inuta abreakcija, potisnuto neprijateljstvo,

*enerve - iznervrran, ah 1 malaksao, prekmutih nerava - prim. red

11591

kao da se tela okornilo na sebe i iznutra proizvodinesaglasrio-si~ TOjeneStrpljenje-lli. gnevna strast, povez~:ii~ sa sumnjivom drugoscujednog vestacki suvise.pretrpanag ·sveta, Svaki sistem nalik nasem, koji ·funkcionise na osnovupovrsne pobude, proizvoditu vrStt.L .poYrs~ nog .odbijanjakao sv6ji.f teIesmi'maiIifestaciju, Svako drustvo koje funkcionise na osnovuodbacivanja iiskljucivanja izaziva tu vrstu upale, zastitne koprivnjace - branuprotiv zavodljivosti svetakoje se. plasimo.ali i protiv njegovogpromiskuitetakojinam je odvratan,

Suprotno histeriku.vkoji-svojom egzibicijomodaje ocajanje sto nije tu;alergija svedoci.o zbunjenosti koju izaziva svest da jesmo tu i. opreteranom prisustvu tela. Nezaboravimo.da je' alergija 'preosetljivost-na ovu -ili onu supstancu. To je prekomerna pozitivna reakcija, Dakle, alergican .svetje svetprekomemeosetljivosdna bilo sta - upravona.druge? .,. ali koja dobija negativan obit,'·Tu isfufigur~#ii1?~iJ,1io·r1.rau-or'eksiJi·;· ·porieanje prekornernostirela, metafora hipertrofije sistema.

Sve te ravnodusne strasti, u najmanju ruku rodene iz ravnodusnostisve te neganvne strasti kulminiraju u mrznji.Cudan izraz.j.Osecam .rnrznju." Nema objekta. Poputri.Manifestujem" - ali za koga, radi cega? "Preuzimam na sebe" -alistase to preuzimai'Nista narocito. Ili tacnije, mozda se upravo nista preuzimana sebe. Manifestuje.se.za.ili, proti« nicega ·~-kak0~tg...Qa"_znamo? To je kob svih neprelaznrh glagola. Grafiti su objavljivali: .Postojim", "ZiVlm tu i tarno". To je nekakav radostan usklik, ali on u .isto vremeznaCi: moj zivot nema nikakvog smisla. Tako rsto ,;Qseeam mrznju", znaci: mrznjakoju osecam.nerna objekta, 1 uisti rnah: ona nemasmisla, Mrznja jenesurnnjivo nesto sto nadzivljavasvaki odredenobjekt i napaja se nestajanjem ..

/160)

tog objekta Na koga se danas ostrviti? Upravo je to objekt, odsutni drugi koga bismo mrzeli. "Osecati" mrznju: to je nalik nekom potencijalu, energiji, negativnoj 1 reaktivnoj, ali ipak energiji Uostalom, danas postoje jos sarno .ov~stra~ti: mTin'a, aden'e aler i"a averzfa, odbaciya"nie.i.gggtC,enje ~~~!ilimo, J!li znamo sta ne zelimo. Usvorn cisrom vidu odbacivanja, to je strast 0 kojoj se ne moze pregovarati, koja se ne moze prekrajati A rpak kaoda u njoj postoji pozivanje odsutnog drugog da se toj mrznji ponudikao objekt.

Mrznja sanja 0 tome da pobudi ostro negodovanje, koje nas svet vise nikako ne nudi, jer se u njemu svi sukobi trenutno suzbijaju. Mrznji rodenoj iz suparnistva 1 sukoba suprotna je mrznja rodena lZ -riagomilane ravnodusnosti, koja mozenaglo da kristalizuje prelazeci u krajnost. To visenije klasna mrznja, kojaje zacudo ostala burzoaska strast. Ta rnrznja je imala neb cilj, podsticala je na istonjsku akcijuOva se ospoljava samo kroz actmg-out. Ona nije nosilac istonjskog riasilja, vee jeda rodenog lZ razocaranja u politikui istonju.U tom srrnslu, ta strast nije svojstvena kraju istorije, vee jednoj istoriji koja je u ish mah bez kraja i bezishodista, jer nije resila sve probleme koje Je postavila Moguce je da s one strane kraja, tame gde se stvari preokrecu, ima mesta za neogranicenu strast, u kojoj ostatak energije menja smer kao i vreme i pretvara se unegativnu strast

Negativna strast se ne moze uopstiti. Ne maze se zamisliti federacija mrznji Gotovo bismo pozeleli da se jedan takav scenario ostvan. Ali one najgore nije uvek sigurno. Ubuduce ce nestopotpuno izmicati drustvenoj kontroli. Ako to rnje kraj istoriie, jeste kraj drustva, Nismo vise u anomiji, vee u anomaliji. Anornalija je onosto izmice ne samo zakonu, vee i pravilu, Onaje

)1611

izvan igre, ona Vise nije u stanju da igra. .Nasilje se podgrevaIo' s onesirane zakona, jed'se podgrevasone strane igre. 0 onome sto.sepodgreva u anomaliji ne znamo nista. Kad jedan sistem dosegne univerza1no (mediji, mreze,trzisia novca, prava ~<iyel(~T on automatskipostaje.anomalijskii luci otrove svih vrsta: krahove, AlDS, informaticke.viruse, nepravilnosti, dezinformaciju. I sama mrznja je jedan takav Viru~.

Pogledajte Polena, Gvadalupljanina koji je, prenekoliko godina,ubijaostare .zene. MonstruQzna, licnost, ali hladna, bezvidljivernrznje. Bez identireta, neodredenog pola, melez. Ubijao je bez nasi1ja, bez prolivanja krvi, a 0 ubistvima jegovorio s cudnom distanciranoscu. Indiferentanprema samom sebi,uklanj ao je.indiferentna bica. Irna, medutim, razloga za verovanje da je u osnovi svegatogabila radikalnamrznja. Polen je, nesumnjivo, osecao rnrznju, ali je bio odvec rafiniran, od-

vee ktiltiVisan-da brje-6tydr~ni:>,,,~~r~*io.' '

U konsenzusno univerzalnom (Novi Svetski Poredak, Novi Demokratski Poredak) pojavljuju se nasilni singulariteti u onoj meri u kojoj jeono neprihvatljivo. Principdogovorai pomirenja po svaku cenu jeste nacelo konacnog resenja, koje ponekad doista vodi "onom" konacnom resenju. Nije nam potrebna psihoanaliza dabismoshvanli daje covek mutna zivotmja, nesvodiva, i da je nerazuman pokusaj da se iz njega iscupa zlo kakobise pretvono u .. racionalno.hice. A ipak na toj besmislici pocivaju sve nase progresisticke ideologije,

Preostaje nesto sto nije podvrgnuto toj terapiji, zato 8tO joj se i ne moze podvrgnuti i sto se prirodno preobrazava u mrznju U tom smislu je mrznja, otrovna strast, u isti mah i vitalna strast.-Mrenja jeposlednja vitalna reakcija usmerena protiv savrsenstva sistema.. '

11621

Tim istim osecanjem napaj~ se, ~od svih nezapadnih naroda, duboko, unutrasnje poricanje onoga sto rni predstavljarno i sto jesrno Kao da 1 ti narodi mrze. Mozemo ih obasrpati svim milosrdern za koje smo sposobm, kod njih ipak postoji jedna vrsta drugosnkoja ne zeli da bude shvacena, neka vrsta inkompatibilnosti koja ne zeli da se 0 njoj pregovara, Jaz izmedu nase kulture unrverzalnog i onega sto ostaje od singulariteta sve je dubljr. Njihova surevnjivost je mozda nernocna, all u osnovi njihovog virtuelnog istrebljenja jedna osvetnicka strast prozima zapadm svet i izmesta ga, kao sto utvara iskljucenih pocinje da opseda nasa konvencionalna drustva

11631

SVETA NARODA GLEDALA

vde pocinje velika osveta drugosti, svih onih formi koje su rafinirano ili nasilno lisene sopstvenog singulariteta i koje ce ubuduce predstavljati neresiv problem ne sarno zadrustveni, vec.i za politicki poredak.

., ,,,V_t?_~:~11le.,svet ?.Oledala t svet ljudi nisu. btli odvojeni Pri tom su hili veoma -razllZiir="-nTbiia, -iiT~bli~i, nihCrJe u njima, nisu se podudarali. Dva carstva, carstvo ogledala i ljudsko cars tva, zivela su u miru: Ulazilo se u ogledala i izlazilo iz njih.

Jedne nod, iiteljL ogledala krenuse u osvajanje zemlje.

Njihova snaqa be1e velika, ali nahan krvavih borhi previadase carohnjqlke vestme Zutog Car4.QIJ_ potisnu osvajaGe,

:.-,'.-'.·.·',t-.-' -,

zatvort ilz u ogledala, i nametnu im zadatak da ponavljaju, kao u prostortma sna, sve ljudske pokrete. Time ih. je listo njihove snaqe i n)lhovog lika i sveo na puke poslusru: odb7)eske. Jednag ie se dana, medutim, om trgnuti iz svoje zacaranosti i rnrtvtla. Likov: ce poiet: da se bude. Pastepeno ce postajati sve razhhtiji od nas, sve ce nas manje podrazavati. Razbuie staklene i metalne graniee i ovog puia nece biti pobedeni"

Borhes, Fauna ogledala

To je alegorija drugosn koja je pobedena i osudena na servilnu sudbinu podrazavanja. Nasa slika u ogledaIu nije, dakle, nevina Iza svakog odbljeska, svake slicnosh i svakog predstavljanja krije se neki pobedeni neprijatelj Pobedem Drug1 osuden je da bude ISh. Ovo baca jedinstvenu svetlost na problem predstavljanja i svih onih ogledala koja "spontana" reflektuju nas 11k sa objektivnom usluznoscu. N1sta od svega toga nije istinito i svaki odraz je semIna slika, utvara jednog biCa. koje je hekad bilonezavisno iCija je jedinstvenost unistena. ~i, one ce se jedno~ dana pobuniti i tad ce Citavllassistrmpredstavljania i. vrednosti neminovno nestati u to] pobuni. Nasilna pobuna drugostiu~~na ropstvo istog I shcnosn. Sanjah smo oprelaienjuna drugu stranu ogledala, all ce zapravo zitelji ogledala nahrupiti u nas svet I "ovog puta nece biti pobedeni".

Sta ce proizaci iz te pobede? To niko ne zna. Nova egzistencija dva jednako suverena natoda, potpuno strana jedan drugom, all 1 spremna na potpunu saradnju? Usvakom slucaju, nesto sasvim drukCije od pokornosti i negativne fatalnosti.

11651

Predmeti, deca, mrtvi, slike, zene, sve ono sto je sluzila 'kao _ pasivan odraz u svetu identi,cnbg, svudasu sprernni da predu u prorivnapad.Vec sve .manje lice na nas

I"ll not he ;your mirror!

Da zakljucimo. Pred nama je dvojan pokusaj: da ostvarimo svet, celovitu realnost - i daproduzimo Nista (ciji jedeo ova knjiga) Oha su osudena na -poraz Ali doh je neuspeh pokU§aja ostvarenja nuzna negativan, neuspeh. pohU§cija ponr§tenja nuzno je vttalan i pozittvan: Zato _ 1!J151jf:fl.je,SVeS110 dCf£eu syr:ik_e..711._,2_lucaju _hm, pomieno,daje sebi u zadatak kriminalne ciljeve Poduhvat koji ima pozi~ tivne ciljeve ne sme sebi dozvoliti da ne uspe. Onaj, pak, koji teii kriminainim. ctljevima mora doziveu poraz. Takva je dobro odmerena praksa nacela .zla:

Aka sistem ne uspe u svom pokusaju. da postane sve, od njega nece ostati nista. Ako misao ne uspe u svom. pokU§aju da postane nista, od n)e ceipah neito ostati.

/1661

/167/

IBLIOGRAFlJA:

AN BAUDRILLARD

A. Knnge

Le systeme des objets, Les Essais, Gallimard, Paris, 1968. La Societe de consommation, Le Point, Denoel, Paris, 1970.

Pour nne Critique de l'Economie politique du Signe, Les Essais, Gal1imard, Paris, 1972.

Le, Mil"lJir de Iaproduction, Casterrnan, pans, 1973. L'Echange symbolique et la mort, Sciences Humaines,

Gallimard, Paris, 1976.

Oublier Foucault, EditIOns Galilee, Pans, 1977. L'effet Beaubourg, Editions Galilee, Paris, 1977 Vange de stuc,EditionsGali1e6, Paris, 1978.

A L'ombre des majorftes silencieuses, Cahiers d' Utopie, 1978

Le PC ou les Paradis artificiels du politique, Cahiers d' Utopie, Paris, 1978.

De la seduction, Editions Galilee, Paris, 1979.

Jean RevoI: peintures, dessins, Editions Feudon-Bearn,

Paris,1980.

Simulacres et simulation, Editions Galilee, Pans, 1981 Les Strategies fatales, Grasset, Paris, 1983.

Suite venetienne, Bay Press, Seatt1e,1983.

Please Follow me, EdItions de l'Etoile, Paris, 1983. La Gauche divine, Grasser, Paris, 1984

Le miroir de Ia production, Editions Galilee, Paris, 1985. Amerique, Grasset, Paris, 1986.

L'autrepar .lui-memecEditions Habilitation, Paris, 1987. Cool memories, Editions Galilee, Paris, 1987.

Le Xerox et l'Infini, Grasset, Pans, 1987.

Cool memories II, Editions Galilee, Pans, 1990.

La transparence du mal, Editions Galilee, Paris, 1990 La guerre du golfe n'a pas eu lieu, Editions Galilee,

Paris, 1991

L'illusion de la fin, EditIOns Galilee, Pans, 1992. Le crime parfait, Editions Galilee, Paris, 1995

I

Fragments: Cool memories III, Editions GalileeParis, 1995.

NL Knjige na engleskorn

For a Critique of the Political Economy of the Sign, Telos Press, St. Louis, 1981.

Beyond the Unconscious: The symbolic, DIscourse, 1981.

The Evil Demon of Images, Power Institute Publications,

Annandale, 1984.

America, Verso Press, London, New York, 1988 Xerox &, Infinity, Agitac, London, 1988.

Selected writings, Stanford university Press, Stanford,

1988

Seduction, St. Martin's Press, New York, 1990.

Revenge of the Crystal, Pluto Press, London,' 1990

Cool Memories, Verso Press, London, New York, 1990. Fatal Strategies, Semiotext( e), London, Pluto, New York,

1990.

The Revenge of the Crystal, Pluto Press in aSSOCIaTIOn with the Power Institute of Fine Arts, University of Sidney, London, Concord, 1990.

Symbolic Exchange and Death, Sage, London, 1993. The illusion of the End, Stanford University Press, Stanford, 1994.

The Gulf War did not take place, Indiana University

Press, Bloomington, 1995

Cool Memories II, Verso Press, London, 1996. The Perfect Crim.e, Verso Press, London, 1996. Art and Artefact, (ed.), NIcholas Zurbrugg, Sage

Publications, London, 1997.

A/2. ESeJ11 mtervjui

"Les Romans d'Italo Calvina", Les Temps modernes, 192/1962

"La Proie des flammes", Les Temps modernes, 193/1962 "Uwejohnson: La frontier:", Les Temps modernes, 199/1962

"Marshall MacLuhan, Understanding Media. - The Extensions of Man", L'Hamme et. la societe, 5/1967 "Fetishism and Ideology; The Semiological Reduction", in Nouvelle Revue de Psychoanalyze, Autumn, 1970~ "The Structural Law of Value and the Order of Simulacra,

in Gallimar.d, 1976.

"Serge Clement", in Cimalse, February/May 1978.

"The Implosion of Meaning", in Coda Press, 1980. "Forgetting Foucault" in Humanities in Society, Winter,

No"V1980.

"Beyond the Unconscious: The Symbo1ic"in Discourse, Spring, 1981

"Fatality or Reversible Imminence: Beyondthe.Uncertamty Principle't.in SocialResearch, Summer, No-2/1982.

Interview: in Cinematographie, July/August 1982 "The Ecstasy of Communication", The Anti-Aesthetic,

1983.. . ..... - ...

Interview: "Revenge of the Crystal" , In Parachute,

June/August 1983,

Interview; in Magazine litteraire, March, 1983 Interview.in Psychologi-e, May 198;'3.

"Nuclear Implosion", in Impulse, Spring/Summer 1983 "Is Pop an Art of Consumption?", uiTension , 1983. "The Precession of Simulacra (excerpt from SImulations)",

in Art and Text, September 1983.

"What Are You DoingAfter the Orgy?", in Artforum ,

October, No-2/1983.

Interview: in Cinema, June 1984.

"On Nihilism", in On the Beach, Sprmg 1984, Interview: "Game with Vestiges", in On the Beach, No.

5/1984.

- Interview. iu-Cuadernosdel norte,·"No;~36-/+984-.

"Astral Amenca" in Artforum, September, No-111984 Interview: "Intellectuals, Commitment and Political Power", in Thesis Eleven, 1984/85.

"Multiplicity, Proliferation, Reconvention", In

Contemporary Art Magazine, 1985.

"The Child in the Bubble", in Impulse, No-4/1985 "Year 2000 Will Not Take Place", in Traverses, 1985

"The Masses: The Implosion of the Social in the Media", in

/J7°1

·,-.'- .. ····','1'··"·

..

es

New Literary History .Spring No-3/1985 Interview, in Social Text, No-3/1986

Interview, in Flash Art, October/November 1986. "Clone Boy", in Traverses, 1/1986.

"The Realized Utopia, America", in French Review, 1986. "Softly, Softly", in New Statesman, March 6, 1987.

"USA 80s", in Semiotext(e) , 1987. .

"Amerique", in Literary Review, No-3/1987.

"Desert Forever" in Serniotext(e), 1987.

Interview, in The Evil Demon of Images, 1987

"Please Follow Me", in Art and Text, March/May 1987. "Modernity", in Canadian Journal of Political and Social

Theory, 1987

"A Perverse Logic and Drugs as Exorcism", in Unesco Courier, 1987.

"Discussion with Jean Baudrillard" (Claude Thibaut),

CTheory, p-1988, www.ctheorycom -,

"Dtsneyworld Company", CTheory, p-1988, www.ctheory.com

"For a Critique of the Polrtical Economy of the Sign", In Sub-Stance, 1988.

Interview: "The Work of Art in the Electronic Age", in Block, Autumn 1988.

"How the West Was Lost", in Guardian, October 21, 1988. "Hunting NaZIS and Losing Reality", in New Statesman, February 19, 198K

"Places of Urban Ecstasy", in Die Zeitschrift fur Kunst und Kultur, 1988.

"The System of Objects", in Art Monthly: Australian and International, 1988.

"The Trompe l'Oeil", in Bryson, Norman, ed, Calligram:

Essays in New Art History from France, Cambridge:

Cambridge University Press, 1988.

"The Anorexic Ruins - I'm Looking Back on the End of the

World", in Semiotext(e), 1989.

Interview in Art Papers, January/February, No-1/1989. Interview, in Block, Spring, 1989.

Interview: After Utopia: The Primitive SOCiety of the Future, rn New Perspectives Quarterlg, Summer, No- 2/1989.

11711

Interview: "Politics of Performance: Montana, Coluche Le Pen2", in New Political Science, Fall/Winter 19S9,

Art and Value: n'he Contemporary Art Market is Beyond Good and Evil" in Art International, Autumn, 1990.

Interview: "Fractal Theory", in Paragraph, November, Nci-311990.

"Hot Painting: The Inevitable Fate of the Image" in

Guilbaut, 1990.

Interview, in Art International, Autumn 1990. "Hyperreal Amerrca", Bconomu.and Society, No-2/1993. "Pataphysicsof Year 2000", CTheorlJ, p~1995,

www.ctheory.com-

"Hystericizing the Millennium", CTheot"lJ, p-1995, www.ctheory.com,

"Le Xerox et l'infini", Traverses, No. 44/1996,. "No Reprieve for Sarajevo", CTheorg,p-1996,

www,ctheory.com.'· """""

"Plastic Surgery for the Other", CThe01'lJ, p-1996, www.ctheory.com.

Appignaesi, Richard, Baudrillard for Beginners, Icon Books LTD, Trumpington, Cambridge, 1996.

Appignanesi, LIsa, ed. Postmodernlsm, Free Association Books, London, 1986.

Asher, Lyell and others, Ethicsl Aesthetics: Post-Modern Positions. DC: Maisonneuve Press, Washington, 1988 Bardenski, Emil, Virtual Baudri11ard, The Individual Journals, Sites, 1997.

Bennington, Geoff and others, Postmodernism, Institute "o£C0utem-P01'-al'Y Arts; London,.19.g6-;--~--- ," --""-",_ '" Best, Steven and Kellner, Douglas, Postmodern Theory:

Critical Interrogations, Macmillan, New York, 1991 Boyne, Roy and Rattansi, Ali, eds, Postmodernism and Society, St.Martin's Press, New York, 1990

Burgin, Victor, The End of Art Theory: Criticism and Postmodernity, NJ Humanities, Atlantic Highland, 1986

Callinicos, Alex,Against Postmodernism. A Marxist

11721

Critique, St Martin's Press, New York, 1990,

Collins, jim, Uncommon Cultures: Popular Culture and Post-Modernism. Routledge, New York, 1989, D'Amico, Robert, Marx and Philosophy of Culture, University of Florida Press, Gainesville, 1981.

Doberty, Thomas, After Theory:

Postmodemism/Postmarxism, Routledge, New York, 1990.

Dobson, S. Baudrillard's]ourney to America, Minerva Press, London. 1996,

Featherstone, Mike, Consumer Culture and Postmodernism, Sage, Newbury Park, CA: 1991.

Fekete, John, ed. The Structural Allegory, Reconstructive Encounters with the New French Thought, University of Minnesota Press, Minneapolis, 1984.

Fekete, John, ed. Life After Postmodemism: Essays on Value and Culture, St. Martin's Press, New York, 1987.

Ferguson, Russell and others, eds. Discourses:

Conversations in Postmodern Art and Culture, MIT Press, Cambridge, 1990.

Foster, Hal, ed. The Anti-Aesthetic: Essays on Postmodern Culture, WA Bay Press, Port Townsend, 1983,

Foster, Hal, ed. Recordings: Art, Spectacle, Cultural Politics, WA: Bay Press, Port Townsend, 1985, Frankovits Andre, The Baudrillard Scene: Seduced and Abandoned, Autonomedia, Brooklyn, New York, 1991 Gene, Mike. Baudrillard's Bestairy: Baudrillard and

Culture, Routledge, London, 1991, .

Gane, Mike, Baudrillard: Critical and Fatal Theory,

Routledge, London, 1991. ..

Gane, Mike, Baudrillard Live: Selected Interviews, Routledge, London, 1993.

Genosko, Gary, 'Bar Games: Baudrillard's Encounters with Signi, PhD. thesis, University of Toronto, 1993.

Genosko, Gary Baudrillard and Signs, Routledge, London, 1994.

Glebe, Andre, ed Seduced and Abandoned: The Baudrfllard Scene, Semiotext(e),New York,1984.

11731

GIlmour, John, Fire on the Earth: AnselmKiefer and the Pcsrmodern World,'Terrrple University Press, Philadejphia,T99d. '--' , ',--

Gnffin, David, ad, Sacred Interconnections: Postmodern -Spirituality, P oliri cal Economy and Art, State University of New York1;'re~s,Alhany, 199.0.--Grossberg, Lawrence, It's a-Sine Essays on __

Postmodernism, Politics and- Culture, Power Publications, Sydney, Australia, 1988.

Harland, Richard, Superstructuralism: The Philosophy of Structuralism and Pest-Structuralism, Methuen, London, 1987

Hassan,l1lab !Iibib, The Postmoc:lernt"urn: - Essays in Postmodern in Theory and Culture, Ohio State University Press, Columbus, 1987.

Herdrun, Hesse, Der Tod der Moderne: eine Diskussion, Konkursbuch Ver lag,TYbiugep:,19 8_3._ Hoesterey, Ingeborg, ed. Zeitgeist in Babel: The Postmodernist Controversy, Indiana University Press,

Bloomington, 1991 ,

Huyssen,Andreas,M~~ ili~ Gr:~lilLI>iyide:MQdernism, _ - Mass Culture, Postmodernism, Indiana University Press, Bloomington, 1986.

Horrok, G & .Ievtic, Z. Baudr-illard for Beginners, Icon, Cambridge, London, 1996.

Julian Pefanis, Heterologyand the Postmodern.

Bataille, Baudrillardand Lyotard, Duke University Press, Durham and London, 1991.

Kaplan,E.,ed: Postmodernism and Its Discontents:

Theories, Practices, Verso Press, New York, 1988.

Kariel, Henry, The Desperate Politics of Postmodernism, University of Massaclt!:1:~fl!!§_ rXYs_~, A;rtherSt~i§89.---·--~-- ----

Kellner, Douglas. Jean Baudrillard: From Marxism to Postmodernism and Beyond, Stanford University Press, Stanford, CA 1989.

Kellner, Doughs, ed. Baudrillardi A Critical Reader, Basil Blackwell, Oxford, 1994.

Knight, Graham and Bayard Caroline, (mterview) Vivisecting the 90's, Cyberth~(?ry,No)~, _MGM?stet:

1174 )

i.

University, Hamilton, Canada.

Kolh, David, PostmodernSophistications:- Philosophy, Architecture and Tradition, University of Chicago Press, Chicago,1990.

Krieglstem, Werner, The Dice-Playing God: Reflections on Life in a Post-Modern Age, University Press of America, Lanham, MD, 1991.

Kraker, Arthur and Cook, David, The Postmodern Scene:

Excremental Culture and Hyper-Aesthetics, St Martin's Press, New York,1986.

Kroker, Arthur and Kroker, Marilouise, eds Body Invaders: Panic Sex in America, St. Martin'S Press, New York, 1987

Kroker, Arthur and others, Panic Encyclopedia: The Definitive Guide to the Postmodern Scene, St. Martin's Press, New York, 1989.

Kroker, Arthur and Levin, Charles Jean Baudrillard - From Symbolic Exchange to Virtual Reality, Harvester, London, 1993,

Lawson, Hilary and Appignanesi, Lisa, eds. Dismantling Truth: Reality in thePost-Modern World, Weidenfeld and Nicolson, London, 1989.

Levin, C. Baudrillard: A Study in Cultural Metaphysics, Prentice-Hall, New York, 1996.

McGowan, John, Postmodernism and Its Critics, Cornell University Press, Ithaca, NY, 1991.

Metod, Jim, The Political Responsibility of the Critic, Cornell University Press, Ithaca, NY, 19&7.

MIlner, Andrew and others, eds Postmodern Conditions, Berg PublIshers, New York, 1990..

Murphy, John, Postmodern Social Analysis and Criticism,Greenwood Press, New York, 1989.

Nicholson, Linda, ed. Feminism/Postmodernism, Routledge, New York, 1990

O'Reilly,]. The Vanishing of Jean Baudrillard, PhD thesis, University of Warwick, 1992

Pefanis, Julian Heterology and the Postmodern:

Batai1Ie, Baudrillard and Lyotard, NC; Duke University Press, Durham, 1991.

Perloff, Marjorie, ed. Postmodern Genres, University of

)175)

Oklahoma Press, Norman :W88, ; .....

Poste.f,¥a.:rk! ~d,-, .1~~J1B,I,lU;d_!i.ll~4:~~I.~!e_d. \Y :ritiggl!, _. Stanford University Press, Stanford, Calif., .1988; , Poster, Mark, The Mode of Informations.

Poststructuralism and Social Context, University of

Chicago-Press, Chicago, 19.90,:,. . ..

Risatti.rHoward, edPostmodernPerspectivesi Issues.in Contemporary Art, Prentice Hall, Englewood Cliffs, NJ,1990.

Roberts, John, Postrnodernism, Politics and Art, St.

Martin's Press, New York, 1990.

Ro]ek,.Chri,s,.aud S'Tumer, Bryan, Ceds.),Eorget Baudrillard?, Routledge, "London, 199:3.

Ross.Andrew, ed. Universal Abandon?: The Politics of Postmodernism, University of Minnesota Press,

Minneapolis, 1988. . ".

Shapiro, Gary,ed:·Aiter the Futtire:Posttn.odernTimes and Places, State University of New York Press, Albany, 1990.

Silverman, Hugh, ed. Postmodernisnu Philosophy and the.Arts, Routlec1ge;New ,York-,.1990.

Stearns, W. Jean Baudrillard: The Disappearance of Art and Politics, Macmillan, London, 1992.

Tagg, John, ed. The Cultural Politics of Postmodernism, Department of Art and Art History, State University of New York at Binghamton, Binghamton, NY, 1989.

Trachtenberg, Stanley, ed.The Postmodern Moment: A Handbook of Co_ntemporary Innovations in the Arts, Wisconsm University Press, Madison, 1987 Tyler, Stephen, The Unspeakable: Disccurse.Dialogue and Rhetoric in the Postmodern World, University of WiscQnsinPress,Madison, . .19R'l.."_ ....

Wakefield, Neville, Postmodernism: The Twilight of the Real, Pluto Press, London, 1990,

Wallis, Brian, ed. Art After Modernism: Rethinking Representation, New Museum of Contemporary Art, New York, 1984,

White, Stephen, Political Theory and Postmodernism, Cambridge University Press, New York, 1991._ Winders, James, Gender, Theory and the Canon..

11761

".,

..

University of WIsconsin Press, Madison, 1991.

Woodiwiss, Anthony. Social Theory.afierPostModernism: Rethinking Production, Law and Class, Pluto Press, London, 1990.

Zurbrugg, Nicholas, ed., Jean Baudrillard- Art and Artefact, Sage Publications, London, New Delhi, 1997.

BIL Recenzije Bodnjarovih knjiga

Alter, J., Comparative Literature Studies, March,197L Bauman, Zygmunt. "The Second Disenchantment", Theory, Culture And Society, November 1988.

Bauman, Zygmunt, Times Literary Supplement, December 16-22, 1988.

Cora, B. Domus, May 1977.

Coward, Rosalind. New Statesman and. Society, July 13,

1990. '

D'Amico, Robert. Telos ,1978.

Danto, Arthur. New Republic, September 10,1990. Duncan, James. Geographical Review, January1990. Feagin, Susan. Journal oj Aesthetics ana Art Criticism,

Winter 1989.

Helming, S Kenyon Re-view,Winter 1990.·

Howe, Stephen. New Statesman and Society, November

18, 1988.

Hughes, Robert. New York Review of Books, June 1,1989 Jones, G. New Statesman, June 3, 1988.

Lemert, Charles. Contemporary Sociology, July 1989, Lenski, B.. C review) French Review, October 1972 .. Lester, Jeremy, Political Studies; December 1989. Levin, Charles. Telos, Fall 1980.

Levin, Charles. "Baudrrllard: Critical Theory and Psychoanalysis", Canadian Journal of Political and

Social Theory, Winter 1991. .

Luke, Timothy W. "Power and Politics in Hyperreality - The Critical Project of Jean Baudrillard", The Social Sciencejournal, No'-3/1991.

Marcus, J. New York Times Book Review, February 12, 1989

McRobbie, Angela.t'Postmcdernism and Popular Culture",

1177/

Journal of Communication Inquire, Summer, 1986. .¥_CJ!~S1 Mel1gl1.all·_"ASle~p.?t.theWheeJ?",.1VewState.sman January 26, 19&7,

Mourrain, L. "The Homogenizationof'America", Canadian Iournalof'Politioat and Theoru, 1990.

Privitello; L,. "Mutual -Vertigo", Canadirat, Journ.alof

PoNtical andSofi:al-rheQrg,r990-:~ . - .. .

Poster, Mark. Telos, Winter 1973/74.

Racevskis, K. "Theoretical Violence of a Catastrophical

Strategy", Diacritics, Fa111979 ..

Rasula,]. Suynr, 1988. c' .

(review) New. St4t~.m.4n,.June..26,198:Z., (review) Economist; Noyelllber ~2Q, .1988., .. (review) Guardian Weekln, December, 4, 1988 (review) Observer, December, 11, 1988.

(review) Village. Voice, Literary Supplement, March 1989 (review) Los Angeles Tinzes,B6okReView, ]anuary15,

1989.

( review) Sulfp;r,. Spring,. 198~.

(review) Modern Language R.i:View, OCtober 1990. (review).Enc~unter,::September;1990;.,,· ...

( review) San Francisco Review of Books, 1990 (review) .Wall StreetJourn_a~ September 14, 1990 (review)Virgi1#aQutirterln Review,Spring J 991 ( review) Contemporary SocioloDJj, May 1991.

Ryan, Michael. "Postmodern Politics", Theory, Culture . and Societg, June f988. . ..

Sertoli, Giuseppe, "The.8e!.lllctivenessgf Lit~I'?1:11t:'~", .

Differentia: ReView of Italian Thought, Autumn 1986.

Smith, P.'Juan Goytisolo and Jean Baudrillard: The Mirror . of Production and the Death of Symbolic Exchange", .Reyi§..t__q, . .rJ£IDJ1R4iq$~Hisp_tinic.os,_May~9_S9 .. ~-;--

Stivale, C. French Review, April 1987.

Swingewood, Alan. British Journal of Sac~ology, June 1990.

Tacconi, F: Domu, s 684: June 1987

Thackara, John. "Jogging Cool Memories", Listener, December 1, 1989.

Valente, Joseph. "Hall of Mirrors: Baudrillard on Marx", Diacritics, . .Summer 1985.,

11781

Walsh, M. "Postmodernrsm Has an Intellectual History", Quarterln Review of Film and Video·,1990 .

Welchman, J. Artforum, 27;10-11 October 1988. Whitehouse, Ian. Modern Language Review, October 1990.

Willis, S. Praxis, Winter 1976.

B/2. Tekstovi 0 Bodrijaru

Akinsha, Konstannn. "Baudrillard on the Barricade (the Attempted Soviet Coup)", Art News, October 1991.

Albert, C. "The Year 2000 Will Not Occur",':Argument, No. 26/1984

Allen, R. "Critical Theory and the Paradox of Modernist Discourse", Screen, Spring 1987.

Annear, J. "Future Fall", Studio International, Fall 1984., Annan, A. "A French ThInker in the Land of the Unreal", The Economist, 26 Nov., 1988.

Annen, A. "Cool Memories by Jean Baudri11ard", Virginia Quarter-ln Review, No2/1991.

Arditi, J. "Revenge of the Crystal", Contemporary Sociology, No.1/1993.

Armitage, J .: "The Transparence of Evil", Media, Culture & Societq, Vol 16/1994.

Ashley, David. "Marx and the Excess of the Signifier:

Domination as Production and as Stimulation", . Sociological Perspectives, Spring 1990.

Baier, L. "The Fraud of Simulation", Merkur Deutsche Zeitschrlft fiir Europaische Denken, Vol. 40, NO.9 .. 10/1986.

Bauman, Z. "The World According to J Baudrillard", m, Intimations of Postmodernity, Routledge.Toiidon, . 1992

Beard, S. "Watch Out Baudnllard's About", Face Magazine, January 1989

Bennington, G.P "Seduced and Abandoned - The Baudrillard' Scene", French Studies, No.3/1988.

Benson, Jonathan. "In Default of'.aPoet of Space: Ballard and the Current, State of Nihilism", in Vas, Lukad, Just the Other Day: Essays on the Suture of the

11791

Future. Antwerp: Exe, 1985,

Benson .Ioinathan, Jean Bandrillardon.the CurrentState of SF", Foundation, November 1984.

Best, Steven. "The Commodification of Reality and the Reality of Commodification: Jean Baudrillard and Postmodemism", Current Perspective~inSoctal Theorg; 1989,

Best, Steven. "The Postmodern Scene", Theorg, Culture and SocietjJ, November 1988

Bogard, William, "Sociology in the Absence of the Social:

The significance of Baudrillard for COntemporary thought',', JJhilosophg&~Social Criticism,·.N0; 3/1987.

Bogard, William. "Reply to" Denzin: Postmodern Social TheorY", Sociological Theorg, Fal11987.

Bogard, William. "Closing Down the Social Baudrillard's Challenge to Contemporary Sociology",Sociologit<al

Theorg, Spring 1990.' .. ... . ....

Bogard, William, "Cool Memories by Baudnllard", Philos()phy and Literature, No. 1(1991.

Bogne.Ronald. "Pasta, Barthes,and Baudrillard", Bucknell Review,1982:

Bohlke; W. "The Transparency of Evil by Jean Baudrillard", Deutsche Zeitschriftfiir Philosophie, No. 4/1992.

Bollen, P. "Les Seduction de Baudrillard", Magazine Litt=raire, No. 193/19~3

Bones, Sally. "Will the Real ... Please Stand Up? An Introduction to the Issue", Drama Review, Winter 1990.

Bonnaud, R. "The Illusion of the End by Jean Baudrillard", Quinzaine Litteraire, No .. 632/1993.

Boyne,K"Eaufl:r:illard-Critieal··and-Fa-tal-Jheery1L, Historg of the Human Sciences, No. 4/1992.

Bradley, D. "History to Hysteria: Fellini's 'Casanova'

Meets Baudrillard", Canadian J ournal of Political and Social Theorg, 1989.

Brym, Robert. and others. "Comment and Debate", Canadian Journal ofSociologg, Summer 1990

Buhle, Paul. "America: Post-Modernity?", New Le.ftReview, No. 180/1990.

)180]

Burchill, Louise. "Perpetual of an Alternative in Jean Baudrillard's 'De la seduction'", ift Glebe, Andre, ed Seduced and Abandoned: The Baudrillard Scene, New York: Semiotext(e), 1984.

Carrier, David "Baudrillard as Philosopher or the End of Abstract Painting", Arts Magazine, No.1I1988.

Chang, B "Mass Media, Mass Media-lion: Jean Baudrillard's Implosive Critique of Modern MassMediated Culture" Current Perspectives in Social Theorg, 1986

Chang, B "World and or Sign: Towar~ a Semiotic Phenomenology of the Modern Life~Wotld", Human Studies, 1987.

Cheat, David "Authority and Incredulity: Sociology- .

Between Modernism and Postmodernism", Canadian

Journal of Sociology, Spring 1990. "

Chen, K.H. "Masses and the MedIa", Theorg, Culture &-

Societg, VoL 4/1987 .'.

Cheal, DaVId "Reply", Canadian Journal of Sociol0!JJJ' Summer 1990.

Cheal, David. Canadian Journal of Sociology, Fa111990. Cheal David "Social Construction of Consumption",

In~ernational Sociologg, September 1990. '.

Cioran, P "The Ethnographer as Geologist", Social Science Information, No 211992.

Clarke D B "The Perfection of Geography as an Aesthetic of Disappearance", Eucumene, No. 4/1994.

Cohen, E "Hyperreal", Cultural Studies, No 1/1989 .. Collins, J "Postmodernism and Cultural Practice:

Redefining the Parameters", Screen, Spring 1987 Copeland, Roger "The Presence <?f 1vI~~!~!~9~"~ P':.l!:1!!.'!

Review, Winter 19M

Crary, Jonathan. "Eclipse of the Spectacle", in Wallis, Brian, ad. Art After Modernism: Rethinking Representation, New York New Museum of Contemporary Art, 1984.

Crary, Jonathan "Spectacle, Attention, Counter- Me?1ory", October, Fall 1989.

D'Amico, Robert "Desire and the Commodity Form", Telos, Spring 1978

11811

D'Amico, Robert. "OublierFoucault", Telos, No. 36/1978 Denzin, Norman. "On a Semiotic Approach to Mass Culture. Comment on Gottdiener", Amerioan fournai of SocioloDlJ , November 1986.

Denzin, Norman. "Postmodern Social Theory", Sociological T!zeory, Fall 1986.

Denzin, N orman. "Oil Semiotics and Symbolic Interactionism", Sgmholic Interaction; Spring 1987.

Denzin, Norman. "Blue Velvet: Postmodem. Contradictions", Theorg, Culture and Societg, June 1988 Denzin, Norman. "Paris, Texas and Baudrillard on America", Theorg, Culture-and-Sooietq, 199L

Diani, Marco. i'The Desert of Democracy, from Tocqueville to Baudrillard", L'esprit createur, No, 3/1990.

Duncan, JS. "America by Jean Baudrillard", Geographical

Review, No. 1/1990.. . . .. .' .... .... . ..

Englert, K. "The Syst~m of Things" ,Deutsche Zeitschfift fur Philosoph ie, No. 8/1992

Escobar,E;. "Theoretical Work: Arts Liberation, Weapons and Labyrinth", Left Curve, 1990.

Faye, J.P. "Gauche Infernal", ehimge International; No. 3/19985.

Faurschou, Gail. "Fashion and the Cultural Logic of Postmoderni ty", Canadian Journal of Political and Social Theorg, Winter/Spring 1987.

Featherstone, Mike. "Consumer Culture: An Introduction", Theorg, Culture and Societg, 1983 ..

Feenberg,Andrew. "Post-Industrial Discourse", Theorg and Societg, December 1990.

Foster, Hal. "Signs Taken for Wonders", Art in America, June1986.

Frith,Simon,£>What is"a~Washing·Ma&hine?·~, New Statesman, June 3, 1988.

Gablik, Suzi. "Dancing With Baudrillard", Art in America, June 1988

Gablik, Suzi, "The Reattachment of Art; Reflections on the Two Postmodernisms", in Griffin, David, ad. Sacred Interconnections: Postmodern Spiritualitg, Political Economg and Art, Albang: State University of New York Press, 1990

)J82.)

Gallop, Jane. "French Theory and the Seduction of Feminism", Paragraph; October 1986. Routledge, London, 1991.

Gane, Mike. "Baudnllard by M Poster", Sociological Review, No 3/1989

Gane, Mike. "Ironies of a.Postmodemism: Fate of Baudrillard's Fatalism", Economg and Societg, No. 3/1990.

Gane, Mike. "Radical Theory", Theorg, Culture & Society, Vol-12/1995

Gane, Mike "Baudrillard and SIgnS", The Sociological Review, 1995.

Geire, M "Symbolic Exchange and Death", Argument, Vol. 25/1983.

Genosko, G "Adventures in the Dromosphere", Borderlines, No. 17/1989

Gilbert-Rolfe, Jeremy. "The Politics of Art", Arts Magazine, September 1986

Giradin, Jean "Towards a Politics of Signs: Reading Baudrillard", Telos, Summer 1974.

Gottdiener, M. "Hegemony and Mass Culture. A Semiotic .Approach", AmericanJournal olSoCiologg, March 1985.

Gottdiener, M "Reply" American journal of SocioZOgg , November 1986.

Glover, D. "Symbolic Exchange and Death by Jean Baudrillard", Radical PhiZOsophg, No. 73/1995.

Gueldry, M "America by Jean Baudrillard", French Review, No.2/1992

Hailey, Peter "Nature and Culture", Arts Magazine, September 1983

Hailey, Peter "The Crisis in GeometrY",~r~ ~~{!~z~'fle, Summer 1984.

Hays, M. "A Response to Mark Poster on Jean Baudrillard", in Spans, William, Bove, Paul and O'Hara, Damel, ads. The Question of Textualitg:

Strategies of Reading in Contemporatg American Criticism. Bloomington: Indiana University Press, 1982.

Hayward, P. "Implosive Critiques; A Consideration of Jean Baudrillard in the Shadow of Silent Majorities", Screen, 1984.

IJ83 1

Hayward, P. and Kerr, P "Introduction (Postmodernism in Audio-Visual Media),"Screen, 1987~

Heartney, E. "Reluctant Prophet", Art News, September 1987.

Hebdlge, D. "}j~!l:ll.11lrallz1l' or Call. Pop§av~ Us All?", New Statesman and 80dety,_Deceillber 1988.

Hefner, R. "Baudrillard's Noble Anthropology", Substance, No .. 17/1977.

Hutchings, Peter. "Once More With Feeling: Art and Disappearance", Art and Text, May 1990<

Ingary, L; "La Femme n'est rien et c'est la sa puissance', Historiesd'elies, No. 21/1980;

Jaccard, R. "Le simulacradureel",Le Monde,28Sept. 1990.

Jackson, M. "Futur Fall: Excursions into Postmodernity", Eiimnews, August/September 1984,

Jackson, M. '1 ean Baudrillard's America: A French Thinker in the Land of the Unreal"Economist, November 1988.

Kamper, Dietmar. "AfterModernism; Outlines o fan Aesthetics of Posthistory",Theory, Culture and Society,

February 19WO:--_c_. ..... . .

Kellner, Douglas. "Baudrillard, Semiurgy and Death", Theorg, Culture and Society, 1987.

Kellner, Douglas .. "Boundaries and BorderlmesReflections on Jean Baudri11ard and Critical Theory",Cutrent Perspectives in Social Theory, 1989.

Kellner, Douglas "Postmodernism as Social Theory: Some Challenges and Problems", Theory, Culture and Society, June 1988.

Kester, Grant. "The Rise and Fall? of Baudrillard", New Art Examiner, November 1987

Kroket,Arthur, . "Baudrillard'schallenge"; Canadian -journal of Po Uti cal and Social Theory, No.4!1984.

Kraker, Arthur, "Panic Value: Bacon, Colville, Baudrillard and the Aesthetics of Depnvation", in Fekete, John, ad. Life After Postmodernisms Essays on Value and Culture. New York, St.Martin's Press, 1987.

Kraker, Arthur. "Panic BaudrilIard", Communication, 1988.

Kroker, Arthur and Levin, Charles. "Cynical Power: The

]184]

Fetishness of the Sign", Canadian Journal of Political and Social Theory ,1991.

Lansing, Gerrit. "Production as Metaphor, and 'Nature' III Baudrillard's Mirror", Open Letter ,Winter 1982 Lechte, John. "Kristeva's 'Soleil Noir' and Postmcderrnty", Cultural Critique, Spring 1991.

Levin, Charles, "BaudriI1ard'sChallenge", Canadian Journal of Political and Social Theory, (Special issue on Jean Baudrillard), No 1"2/1984.

Levin, Charlse, "Baudrillard, Critical Theory and Psychoanalysis", Canadianjournal of Political and Social Theory, No. 1-2/1984.

Levin, Charles. "Baudrillard: Critical Theory and Psychoanalysis", CanadianJoumal of Political and Social Theory, No.1-2!1984

Levin, Charles. "Carnal Knowledge of Aesthetic States: The Infantile Body, the Sign, and the Postmadernist Condition", Canadianfournal. of Political and Social Theory, Winter/Spring 1987

Levin, Charles. "The Structural Law of Value and the Order of Simulacra", Fekete, John, ad. The Structural Allegory: Reconstructive Encounters With the New French Thought Minneapolis. University of Minneapolis Press, 1984.

Linker, K. "On Artificiality", Flash Art, March 1983 . Linker, K. "From Imitation to the Copy to Just Effect; on Reading Jean Baudrillard", Artforum, No. 8/1984.

Long, Timothy "Art and Moral Resistance to Simulation", Art Criticism, 1989.

Luke, Timothy. "POWer and Politics III Hyperreality: ·the Critical Project of Jean Baudrillard", Social Science Journal, July 1991.

MacDonald, E. "iMax Headroom'. Catching the Wave", Jump Cut, 1989

Maras, S. "Baudrillardand Deleuze", Continuum, No. 2/1989.

Markus, Gyorgy. "Practical-Social Reahty inMarx. A DialecticalCntique Part II", Dia.lecticalAnthropologg, May 1980.

McRobbie, Angela. "Postmodernism and Popular Culture",

11851

Journal of Communication. Inquiry; Summer 1986.

Mellenc_amp, Patricia. "Seeing is .Believing: Baudnllard and Blau", Theater Journal, May 1985.

Messmer, Michael. "Thinking it Through Completely': The Interpretation of Nuclear Culture", Centennial Review, Fall 1988.

MIller, John. "Baudrillard-and HIS Discontents", Artscribe International, May 1987.

Morris, Meaghan "A sleep at the Wheel?", New Statesman, June 26, 1987:

Morris, Meaghan, "Banality in CulturalStudies", Discourse, Spring/Summer 1988,·

Murray, Patrick and Schuler, Jeanne~"Post·Marxist Ina French Context", Historgof European Ideas, 1988.

Norris, Christopher. "Love in the Funhouse: BaudnIlard and the Politics of Postmodernism", in Boyne,Roy and Rattansi; Jui, ads. Postmodernism. and Societg~ New York: St Martin's Press,1990.

O'Neill, John. "Religion andPostmodemIsm: The Durkheimian Bond in Bell and Jameson", Theorg, Culture andSocietg; June-1988.

O'Reilly, J. "BaudrillardLive", Radical Philosophy, No. 68/1994.

Pincus-Witten, Robert. "Entries: What Are You Doing After the Orgy?", Artscribe International, September/October 1987-

Poster, Mark. "Semiology and Critical Theory: From Marx to Baudrillard", Boundary, No.S/197H.

Poster Mark, "Technology and Culture in Hahermas and Baudriliard",ContemporarY Literature, No .. 4/1981.

Poster Mark, Hays, M. "Response to Mark Poster on Jean Baudrillarcl.!', Boundary-Tworl-9-7Ho--- - ---

Poster Mark, "Semiology and Critical Theory: From Marx to Baudrillard", in Spanos, William, Bove, Paul and O'Hara, Daniel, ads. The Qttestionof Textualitg:

Strategies of Reading in Contemporary American Criticism. Bloomington: Indiana University Press, 1982.

Poster Mark, "Technology and Culture in Habermas and Baudrillard", Contemporary Literature, Fall 1981..

Racevskis, K. "The Discourse of Michel Foucault A Case

of An Absent and Forgettable Subject", Humanities in Society, Winter 1980

Racevskis, K. "Theoretical Violence of a Catastrophical Strategy", Diacritics, (3):33-421979.

Ratcliff, Carter. "The Work of Roy Liechtenstem in the Age of Walter Benjamin's and Jean Baudrillard's Popularity", Art in America, February 1989.

Revill, D. ''Jean Baudrillard", (Cntical Sketch of his Work) Paragraph, November 1991.

Roderick, Rick. "Beyond a Boundary: Baudrillard and New Critical Theory", Current Perspectives in Social Theory, 1989.

Rojek, Chris, "Baudrillard and Leisure", Leisure Studies, January, 1990

Rose, Margaret, "Postmodern Pastiche", British fournal of Aesthetic, 1991

Ross, Andrew, ''Baudrillard's Bad Attitude", in Hunter, DIane, ed Seduction and Theorg: Readings of Gender, Representation, and Rhetoric. Urbana:

University ofIlinois Press, 1989

Rotzer ,Florian, "FranzosischePhilosophen in' 'Gesprdoh" , Klaus Baer Verlag, Miinchen,1986.

Rubenstein, D.. "The Mirror of Reproduction.Baudrillard and Reagan's America", Political Theory, No 4/1989 ..

Ryan, Michael, "Postmodern Politics", TIzeory, Culture, and Societg, June,1988

Sartwell, Crispin, "Representation and Repetition", Philosophy today, FalI,1989

Scherpe, Klaus, "Dramatization and De-Dramatrzation of "the end"; The Apocalyptic Consciousness of Modernity and Postmodernity", Cultural Criticism, Winter, . 1986/87.

Schwichtenberg, Cathy, "Sensual Surfaces and Stylistic Excess: The Pleasure arid Politics of Miami 'Vice", Journal ofCommunicationInquirg, Fall 1986.

Sertoli, Giuseppe, "The Seductiveness of Literature", Differentia: Review of Italian Though, Autumn 1986.

Singer, B "Baudrillard's Seduction", Canadian Journal of PoUticaland Social Theory, 1991.

Smart, Barry, "On the Disorder-of Things: Sociology,

11871

Postmodermty and the 'End of the Social'", Sociology; August,._19_90.

Smith, P. ''Juan Goytisolo and Jean Baudrillard: The Mirror of Production and the Death of Symbolic Exchange"; Revista de Estudios Hispanicos, May, 1989.

Smith, Tonny, "Critique ofMarxism.in Baudrillard's.Later Writings", Rethinking Marxism, Fall/Winter 1990, Telotte, J. "Science Fiction in Double Focus, _ Forbidden Planet", Film Criticism, Spring)989 ..

Tennenhouse, Leonard. "Simulating History: a Cockfight for our Times" Drama. Review, Winter 1990.

Tennessen, CaroL~'Nothing But the Truth, the Case of pierre Riviere", University of Toronto Quarterly! a Canadian Journal of the Humanities, Winter 1987/1988.

Tetzlaff, David. "MTV and the Politics of Postrnodern Poiij ournal of Communication Inqull~y~Wfnter 1986.

Thurot, Jean Maurice. "The Ideology of Class and Tourism: Confronting the Discourse of Advertising", Annrils.of Tourism Research,c:l983.

Vale:nte, Joseph. "Han of Mirrors: Baudrillard on Marx",

Diacritics, Summer 1985. _

Vine, R. "The Ecstasy of Jean Baudrillard", New Criterion, May 1989.

Walsh, M. "Postmodernism Has an Intellectual History", Quarterly Review of Film and Video, 1990.

Watt, S. "Beckett by Way of Baudrillard.Toward a Political Reading of Samuel Beckett's Drama", in Burkman, Katherine, ad. Myth and Ritualin. the Plays of Samuel Beckett, Madison, New Jersey; Fairleigh Dickinson~Universil¥'Press,--198+-~-

Webster, S. "Social Theory in Sahlin's Structurahst Culture", Critique of Anthropology , Winter 1989.

Welsch, Wolgang, '~ean Baudrillard oder Indifferez und Hypertelie - Posthistorie statt Postmoderne", in Unsere postmoderne Moderne, Acta humaniora, Weinheim, 1988.

Wernick, A "SIgn and Commodity", Canadian fournal of Political and Social Theory,.1991;-

11881

Wilcox, Leonard "Baudnllard, De Lillo's 'White NOIse', and the End of Heroic Narrative", Bontemporarg Literature, Fall 1991.

Zurbrugg, N. "Postmodemity, Metaphor Manquee, and the Myth of the Trans-Avant-Garde", Sub-Stance, 1986 Zygmunt, Bauman, "The world according to Jean Baudrillard", Intimations of Postmodernitg , Routledge, London and New York, 1992.

Zurbrugg, N, "Baudrillard, Modernism, and Postmodernism", Economy and Society, Routledge, 1993.

Bodrijar u Srbiji

Simulacija i simulakrum, Svetovi, Novi Sad, 1991, Simbolicka razmena i smrt, Decje Novine, Gomji

Milanovac, 1991.

FataIne strategije, Knjizevna zajedllica,Novi Sad, 1991. Amerika, Buddy Books, Beograd, 1993.

Prozirnost zla, Svetovi, Novi Sad, 1994.

Drugo od istog: Habilita.cija, LapIS, Beograd, 1994_ o zavodenju, Oktois, Pristina, 1994.

lluzija kraja, Strajk Dogadaja, Rad Beograd, 1995., Cool memories, Kov, Vrsac, 1997.

Savrsen zloein, Beogradski krug, Beograd, 1998.

2. Tekstovi

"Drama dokolice 111 nemogucnostIisavanja sebe svog

vrernena", Odjeh, br. 21/1987 "New York",Delo, br 9-12/1989.

"Trenutno nemamo stil", Delo, br. 9-12/1989. "Amerika" -i "Ponor modernosti", Delo, br 9-12/1989, "Ekstaza komunikacija", Delo, br 4-5/1989.

"New York", Dela, hr. 9-12/1989.

"New York", Quorum, br. 2-3/1990.

"Simbo1icka razrnena i smrt", Tekst -Palja, br381/1990

11891

"Moda ih carolija k6da", Polja, br. 394/1991..

"Modaili ~a,rQlijakOda~ Frivolnost vee videnog",Poya, br.

394/1991

"0 nihi1izmu", Ovdje, br. 269/199!.

"Zasto teorija", Knjiievna ref, br 376/1991 "Cool memories", Pismo, br.27/199!. "Prilog teoriji potro§rije", Delo, br, 4-5/199 L "Koncept rada", Delo, hr. 4-5/1991. ,

"Prilog kritici politickeekonomije znaka, Delo, br.4-

5/1991.

"Poslije orgija", Odjek, 1~30. 9. 1991.

"Istorijata kako retro-scenario", Kinopis, hr. 5/19-91,-"Coolmemories 1980-1985.", Pismo, br, 27/1991. "Melodrama razlika", Dele, br.' 3-4/1992.

"Savrseni zlocin", Proiekat, br.2/1993

"Svet videa i fraktalni subjekt", Kosava, br. 11/1993. "Rat u zalivu senije dogcdio", Kosava, br. 15/1994. "Ne treba sazalievati Sarajevo", Beoqradski hug, br.

0/1994.

"Bez sazaljenja", Borba, 8.2.1994. "Nemamilosti-za Sarajevo", OdJek; '3/1994. "Cool memories",Rec, hr. 8/1995. "Savrseni zlocin", Odjek, br. 2/1995.

"Posrbljivanje zapada", Nasa borba,br. 235-236/1995. "Cool Memories II", Sveske, yr. 24/1995

"Rat u zalivu se niJe dogodio", E;iJ[opski diskurs. rata,

Beogradski krug, Beograd, 1995. '

"Raspad intelektualca", Treci proaram; br, 1030104/1995. "Posrbljivanje zapada", Beoaradski rerug, by !-2/1995. "Sindrom Babilona", Odjek, 2/1995.

"Savrseni zlocin", Beogradski krug, br. 3-4/1995 1 1-2/1996 "Nema~mIlostLza-Sara3evo~,--Zidne~nowne,4-5,L1-9-96. "Dvostruko istrebljenje", Odjek, 1/1996.

"Nema vise razlike izmedu 'levog' i 'desnog'", Nasa borba,

31.5.1997.

"Prozirnost zIa", Zidne novine, 4-5n997.

"Najlepsi predmet potrosnje, tijelo", Pismo, 4/1997 "Pisac u svetu prividne stvarnosti", Kniievnost, 11-

12/1998.

"Avetinjski radnici biznisazabave", Nasa Borba,18,19',07;

1190/

1998

"Topljenje na Istoku", NaSa Borba; 25-26. 07. 1998 "Zavera urnetnosti", Ref, br 44/1998

3. Tekstovi 0 Bodnjaru

Boskovic, Aleksandar, Metafora sveta, Vreme, 4.10.1993.

Bojanic, Petar, Pre-po-go-varanja Zana Bodrijara, Poija, br.371-372/1990.

Dakovic-Nenad, Reganova fatamorgana, Politika, 2.4.1994.

Dakovic, Nenad, Zan Bodrnar, Cool Memories, Politika, hr. 30050/1997.

Dakovie, Nenad, Zan Bodrijar: 0 zavodjenju, Politika,

2.9.1995. ,

Dakovic, N enad, Zan Bodrijar: Iluzija kraja, Politika, 30.3.1996.

Gocic, Goran, Zan Bodnjar ih tekst opscene, Intervju, hr. 411, 4.4. 1997.

" " litferVju - Zan Bodrijar,Planetarna iluzija, Evropa,br. 311995.

Intevju - Zan Bodrijar: Istmski rat se zbio u poslijeratnorn periodu, Odjek,

(pogovor knjige 'Cool memories', Kov, 1997.)

Jay, Martin, Lyotard i zatamnjenje vizije u francuskoj misli XX vijeka, Fantom slobode, hr.2/1995.

Kajtez, Nikola, Zan Bodrijar: Simulakrumi i simulacija, Letopis matice srpske, 1991.

Kajtez, Nikola,Iluzija kraja, Dnevnik, 24.4.1996. Medula Predrag, Istoricar snega, Nasa borha, 5. 6. 1997~

Milic, Novica,Baudrillard@m me@l'autre, Pogovor knjige: Zan Bodrijar "Drugo od Istoga",' LaPIS, 1993.

Noris Kristofer, Rat u zahvu se nije dogodio, u knjizi, ObradSavic; Evropskidiskurs rata, Beogradsld krtlg,·

Beograd, 1995.' . ",'

Pribac, Igor, (Intervju), Zivljenje v vakuumskiembalazi,

Evropa,'28.2.1991. '

/1'91/

Razgovor:Ramen Raameglo & Jean Baudrillard:

Rasp<:Hiintekktmilaca, .TrecLProgI:'4:1)1, br ,.l03~ 104/1995.

Razgovor:Florian Riitzer & Jean Baudrillard:

Trenutno nemamo stil, Delo, br. 9-12/1989.

Razgovor: Sylvere Lotringer - & Jean BalldrilIard:Zaboravite Bodrijara,'Kosava, - hr .. 12.li993: - Razgovor: Sylvere, Lotrmger & Jea'u. Baudrillard:

Zaboravite Bodrijara, Kosava,br. 1211993. . -

Savic, Obrad, Put za nigde, B01~ba,H:._lJ.1991. Savic, Obrad, Polednja adresa. Zan Bodrijar, Srbija, Pogovor .knjizi, ZanBodrijar,Savrsen zlofiin, Beogradski.krug, Beograd, 1998.

Stojanovic, Branislav.Tluzija rata, Kosava, br. 1111993. Tomasevic, Bosko, Zan Bodrijar: Fatalne strategije,

Letopis maticesrpske, 1991. _ ,_" .

Tomic, Taeda, Francuski intelektuaIci:Kraj jednog doba, Knjiievna rec, br. 444-446/1994.

Vels, Volfgang, Zan Bcdrijar iii indiferencija .i hip ertelij a - postistorija umesto postmoderne, Kosava; br, 11/1993.

Zurbrugg,Nicholas, BaudrillardovarAmerique" i,"Ponor modernosti", Delo,br.9~12/1989.

BAUDRILLARD ON THE WEB

A. The Baudrillard Scene

*ThlS IS a homepageabout the French postmodern philosopher Jean Baudrillard (1929- J This page contain a short presentation of his work, a bibliography of Baudrillard's major writings in French and English only..a.Iistof the best books.about.Baudrillard and. reference to Baudrillard's texts one the net and a reference to a newsgroup where you can discuss his work with other people and a list of Funny thing about Baudrillard,

http://www.uta.edu/english!cgblbaud1.htmI. The Baudrillard Project A bibliography ofBaudrillard's major writings in French and English only about . books". A bibliography of the best books and articles

11-921

about Baudnllard. Essays about and by Jean Baudnllard on

WWW /http://jefferson. village. Virginia.EDU/ -spoon s/baudrtllard.info" .

A news group where you can discuss Baudrillard's work with other people http://www.esiee.fr/lesgen.s.html#B - email to Jean Baudrillard in Paris address. Munk@ Ihi.ku.dk

B Baudnllard on the Web

(Baudrillard on the Web - a part of the Collab-l Project - by Alan Taylor)

Baudrillard on the Web is a comprehensive list of hnks to web' resources relating to the eminent French socialtheorist Jean Baudrillard. This site links to works by Baudrillard himself and to secondary sources that discuss or employ Baudrillard's work."

Baudnllard Speaks

http://www.vistas.comlindexba.html .. - America - excerpts compiled by Joe Witherspoon. (19S6) http://www.quelmfr/CSphere/N9 /philo U .html" - "Baudrillard on the New Technologies" Cybersphere. interview with Claude Thibaut.(1996) http.!/www ctheory.com/e2S-disneyworld_comp.html" - "Disneyworld Company"- an essay. (1996) http://wwwctheory.c0111/e3l-g1obaCdebt.html .. - "Global Debt-and ParaIlelUniverse"- an essay; (l99?} http./zwww ctheory.com/a-hystericizing the.html" - "Hystericizing the Millennium"- an essay. (1992) http.! /www.ctheory..com/a-noreprievefor.htm-l .. -' "No Reprieve for Sarajevo "- an essay. (1994) http://wwwctheorycom/a-pataphysicsofyear.htm! .. - "Pataphysics of Year 2000~'- an essay. (1992) http://wwwctheory.com/a33-.plastic surgery.htrtil "Plastic Surgery for the Other"" an essay: (1994)

1193/

httpc//www- 111.itpre,ss.!l1it,ecllJ/LeQuardo/lsast/<:lrtis::ksihermr26.html" - "The Precession of simulacra" - an excerpt from "Simulacra and Simulation" (1981)

hrtp.z/www.ctheory.com/azb-radical thought.htrnl" - "Radical Thought" - an essay. (1994) http://WVJW.ctheory.comlacreversion,-oChistory.html'' - "Reversion of History" - an essay .. (1992) httpc//www.ctheory.com/a-rise of the void.html" - "Rise of the Void Towards the Perifery" -an essay. (1992) http://WVJWctheory.com/a-strikeofevents.html .. - "Strike

. of.Bvents'' "an essay.-(1992) http://WVJW.ctheory.com!a~thavving . of. the ,_e ast.html" c' "Thawing of the East" - an essay. (1992)

http.!!www.ctheory.com!a24-vivisecting 90s.html" - "Vivisecting the 90's" - an interview with Jean Baudrillard by Car6i1ne Bayard arid G:raham Knight. (1995)

http://etext.archive.umich.edu/pub!Politics/Splmkitexts/pu bs/hn/ sp00003 5. txt" "The Age of Hyper-reality: Jean Baudrillard & Politics Toda-y~ -an anonymous essay-.(1987)

http://www.ctheory.com!a-americans_have.html .. - "Americans Have No Identity, But They Do Have Wonderful Teeth" - a poster presentation by Jonathon S. Epstein.

http.!/www.dc.peachnet.edu!-mnunes!jbnet.html""Bal1drillard in Cyberspace: Internet, Virtuality, and Postmodernity" - ali essay by Mark Nunes.

(1995) -

http://www. uta.edu/ english! cgb/baud.html" - The Baudrillard.Projects.a .. collaboratize.creation.hy Collin Brooke, Douglas Brown, and Matthew Levy. (1995) http://www.ctheory.comir-baudril1ard·s~remainder.html .. -

"Baudrillard's Remainder" -. a review of "The Transparency of Evil" by Andrew Wernick. http;//www.media.ku.dk/students/timme/INFINITYl.HTM " - "The Baudrillard Scene" - a resource page by Timme Bisgaard Munk, (1995)

http:// ebbs. english.vt.ed u/hthl/etuds/richards/baudrrllard.h

11941

trnl" - "BaudrilIard/Simulacra" - part of a larger proJ~yt onpostmodern theoryby Hyoejm Y oon,

http://www,stg. brown.edu!projects!hypertextl1andow ISSP Cluster/Baudrillard.html" -"Baudrillard: the Storyspace Cluster" - by George Landow et at (1993) http.!lwww.euro.netimark-space/JeanBaudrillard.html .. c "B-ooks by Jean Baudrillard" - a page from the Mark/Space library. (1996)

httpo'/wwwpub.utdallas.edu/ -atrue!COLLABI'" - "The COLLAB-l Project" - Home site for the "Baudrillard on the Web" project.

httpi/zwww. uta. edu/english/mal/baud/proj ect. htmlz.

"Consumptive Writing (A Fatal Strategy)" c by Matthew Levy. (1995)

http.!/www .. uta.edu/english/daver/thltd_order!"DIrectory of the Third (dis )Order" - a searchable, indexedguide

to key terms and concepts in the works of jean Baudrillard, Compiled by Sherrin Roberts, Dave Reider, and Thomas Rickert. (1995)

http://www.uta.edu!english/apt!collab/lmplosion.html'' - .. "Strong-Implosion!-/strong"- an examination of the SIgnificance and meaning of "implosion" by Alan Taylor. (1995)

http.z/dax ramedia.com/phil.html" -"Incipit Baudrillard" - an analysis of Nietzsche's "Will to Power" seen through the lens of Baudrillard's "SImulation," by Dax Ross. (1997?)

http://www.student.nada.kth.se!cgi- bini d95- aeh/get/baudrillardeng " - ''Jean Baudrillard' - an essay from the "Thinkers"- project by Andreas Ehrencrona (1996)

http.!/www.-war.:wiGkac.uk/facfarts/Eng11shI-VVlpl-rnas3ii.ht ml"- Jean Baudrillard, "The Dlusion of the End" - a review by Emma Mason. (1994)

http.!!www.netspace org!-erica/Mobius!home.html" - "Mobius Baudrillard" - a hypertext project by Erica]. SeideL (1996)

http:// ccwf.cc.utexas.edu!-kellner/pm!pm.html" c "Postmodern Theory: Critical Interrogations" - by Steven Hestand Douglas Kellner (1991)

11951

http://www.astrida.com/tvheadblurp.html .. -"Seducedby the, Incandescent Gods"caquickJook:aLseduction and the image by Astrida Valigorsky. (1995) http://www'.csun.edu/-''hfspc002lbaud/i:ndex.html'' - "S(t)imulacrum(b)" - overview and annotated bibliographybyBen Attias. (1996J

http://www. tarleton.edu/academics/depts/ english/jrichrnnd /trans-mcidentalisms.html" - "Trans-incidentalisms:

Baudrillard and theProblem of Simulation"> a collection of incedentia by Joan Richmond. (1996)

http://www.uni-koeln.de/themenlcmc/textl aycock93. txt" - '~'¥il'tua1 Play: BaudrilIardOnlmeQ,- 'an -essay by

Alan Aycock: (1993) "

Speaking around .Baudnllard

Speaking around Baudri1lard ... related Iinksandletters http://wWvv. uoregon.edu/% 7Eheroux/1.1.html" - "Anierica,Disneyland, or VirtUal Reality?:, Will the Real Reality Please Stand Up?" -an essay by Tony

Kerstan. (1994J- ",,-' - - ~-~,---- .. , - ,-

http://found.cs.nyu;edu!andruid/chairts Web/coded'Messages .html" -"Coded Messages" -a hypertext project by the Creative Media' Cauldron. (1995) http://www.uta.edu/engHsh/dab!musIc/pomo.htmI .. -

"Cold Music" -a po/moprojectby Douglas Brown and Thomas Rickert. (1995)

http;!!www.pacificrini.netl-mckenzie/nov96!thanks.html .. - "The Disneyfication of History: WhyUooks, Libraries, and Librarians Remain Essential" - an essay by Jamie McKenzie. (1996)

http.·!h'fV'W1N.uta.,eElu/english/aptiheme-pageipapers/cnsis.ht mI" - "The Failure of Historical Materialism: Crisis Rhetoric and Cultural Studies" - an essay by Alan Taylor. (1995)

http://www.uiah.fi/-akivela/insult/mediascape/works eng.htnil" - "Helsinki Mediascape: The Works"analyzing today's information environment in the spirit of Jean Baudrillard.

httpj/www.Ulii-koeln.de/themen/cmc!text/keep~93·;txt .. _

1196 j

"Knocking On Heaven's Door: Leibnitz, Baudrillard, and Virtual Reality" .. an essay by C J Keep (1993)

http.z'/www.uta edu/ english/ dab/ban d/fatal/malone .html" - "Measurement, Irony and the Grotesque ill 'Gu.iliver'~Travels"'- an essay by Matthew Levy. (1995)

http://wwvv.wmm.ac.uk/mediaIVD/MFIMFContentshtm1 .. - "Media Freedom: From Gutenberg to Cyberspace" - a hypertext project by RIchard Barbrook (1995)

http'//wwvv.sirius com! -jenny /MEMORY /MEMORYTRAC E HTML" "."Memory Trace" - an exploration of nostalgia by Jenny Strauss. (1995)

http://homepage inter access com/ -edmc!lumptime/niketow n.html" - "Niketown: "Ad" Infinitum" - a. polemic on American co~s~merism by J Kevin Unsell. ' http~!lwsackwwwmedia.mit.edu/people/wsack!paintmg.5. 1 html" - "Painting Theory Machines" .. an essay by Warren Sack. (1996) htt:P://ViTWw.ctheory.com!nevoltitlC>h_WiIl_be.hth11" .: .. "TIre

Revolution Will Be Televised"- an essay byW.Ted Rogers. (1994) http://wwvv_cotmectnet/kIt/simsexhtml'' - "ShnSEX" - a hypertext project by Angela Watts. (1995)

'TIns 1S another one of those sites that will "never" be finished, so please feel free to contribute. Any comments or questions about this page as well as information regarding additional links of mterest can be forwarded to Alan via e-mail at this address:

href=mailto:apt6083@utarlg.uta.edu>apt6083@utaflg.u ta.edu,

U BEOGRADU, 10121998 Bibliografiju priredo Obrad Savio

11971

;A specter is haunting esternculture - the pecter of the Balkans". ar-ia-Teclerova, Imagining he Balleans,1997.

utside .Baudriflard

_ _ . tekstu pod naslovomPo-

slednja adresaiZan. Bodriiar, Srbija, nece biti reci 0 reGepciji ovog.slavnog intelektualca .s "krajamilenijuma" i,nesumnjivo, veoma znaeajnog autora teorije simulacije.1) Taj akademski zadataktreba prepustiti marljivim istoricarima ideja, sociolozima iarheolozima znanja. Oni mogu da odmere realan udeo Bodrijarovog uticaja na nedavne sporoveoko "beznadezne politike postmodernizma'vn Ovom prilikom necu da ulazim uanalizu i teorijski bilans polarizovanih diskusija 0 postmodernizmu U tekstu nameravam da naznacim-politiekn pozadinu, a ne teorijsku, 'perveriiranoa preuzimanja drustvene funkcijez-nt[ka, koji stojiu obrnutom ocinosu

s BodrijaioVim-opis-om-;;emancTp~va~~i~~;;_;k.i"~-·- _

Da odmah iznesem prelinnnarnu tezu: Bodnjar je stigao u Srbiju u znaku jednog neopozivog nerazumevanja, izopacenim kulturnim stazama, divljom politickom precicorn. Iznenadni interes za autora .Jiegernonije znaka" poklapa se s naglirn slornom normativnoq procesa racionalisovanja. Pocetak -raspada ]ugoslavije ipo-

11981

java Bodnjara u Srbiji padaju u isti period: svi prevodi njegovib.knjiga i tekstova, vecina kornentara, osvrta, recenzija i prikaza, nastaje posle 1991. godinel Kako objasniti logiku ove podudarnosti, kako razumeti iznenadnu prrvlacnost "figure Bodrijara" u Srbiji?3)

Slrok spektar neartikuhsanogi potpuno difuznog interesa za Bodrijara u ovom delu Balkananema cisto teorijski smisao 1 mtelektualnu pozadinu. "SIucaJ Bodrnar" moze se tumaciti kao simptorn rasp ada rel IVllO hornogene 1 stabilne slike drustva. Bez jasne perspektive, dezonjentisana kultura traga za novim, i istovremeno, znakovno vaskrsava, stare kulturne k6dove. Uopsteno govoreci, Bodrijar je postao simbol restaurativnog ozivljavanja tradicije koje je zahvatilo drustvo u trenutku njegovog slorna Ostrasceno mutiranje simulacionog modela ("proizvodnp realnog bez porekla u realnosti"), predstavlja Gin samoodhrane dezintegrisanog drustva koje luta izmedu zahteva buducnosti i z6va proslosti .. Difuzno upraznjavanje etnocentristicke S1- mulacije ima zadatak da pribavi dokaz za osoben nacionalm singularitet, koji je lisen sopstvenog identiteta.O Stavise, simulacioni modeli, ("mehanizmi odvracanja od vlastitog realnog procesa njegovirn operativnim dvojnikom"), mogu daobezbede naknadno pokrice.da proizvedu novi redosled, drugaciju konfiguraciju znakovnog stanja stvari ..

Bodirjarse pojavio upravi cas! Brzo je postao .maska za paradnu sirnulaciju iza koje se skriva nacionalna halucmacija. Na izvestan nacin, obezbedioje fantomsko pokrice, opscenu paradigmu za rctusiranu sliku drustva» Bodrijar upucuje na simulacione mehanizme koji nas, preko hiperrealne suspnezije bilo kakve realne, emprijske evidencije, mogu oslohoditi zahteva za objektivnom odgovornoscu. U semvJlos1w) slid drustva,

11991

realnost je svedena na socijalnu funkciju znaka, na produkciju f reprQaukCiju siiriD61i6k6g jJoretka- Dru§= tvo ziviodproizvodnje i potro§njeznakova (0 )-;;alnosti a ne od same realnosti, zivi od novog, dzinovskog ekrana, ria kojem se samodoi)adljivO\)gre~da.KIaslcna razlika izmedu 6bjekta i reprezentacije, stvariiideja, visene funkcionise. Rastereceni referencijelne obaveze,. znaci slobodno kruze i,' u sveopstoi' simbolickoj razmeni, cirkuiisu Socijalnai politickafunkcija znaka radikalnoje izmenjena.Politieka ekonemija znaka rezultat je domestikacqe znacetJ)a ("domestication of meanmg"), odomacivanja i pripitornljavanja smisla. Referent je sada posledica kreativnog znaha, a ne njegov uzrok iIi povod, sto znacLd-!lsu:znaci ustanju'dakons'tfiii§urealnost kaosimulaciiu. Zato sto je znak sposoban da osikura - vlasititalibi, vise ne - postoje efikaSila'- merilada se brutalna laz. razgr_anici o_d sarmantne simulaeije.6) _ .~

-Tn leii tajna univeria1iiog-bujai{j~siniuli~ije (madela u kojem znaci obrazuju znacenje prezentovanih i reprezentovanih referenci), Na primeruSrbije moze se videti kako su simulacioni modeli veoma rezistentni na strukturalna ogranicenja drustvenih sistema u razvoju. Vestina idilicne promocije znakova blazenstva je fascinantna. CelokuQna soci]alna, politicka,kulturna i medljska energija upregnuta je u uveravanje -u kompara-

_tivne prednosti "pakla" u odnosu na "raj"! Medijski ti- movi, terminalni stahovi, elektronska.zojska _ ("ratnici kodova", - Artur Kroker), imaju poseban zadatak, specijalnu misiju,da celokupnu realnost desupstancijalizuju, derealizuju, da je prebace u elektronski kabl, na ekran, i, tako upakovanu, posalju u informativnu galaksiju. Drustvo se uzurbano "sprema", "doteruje", obraduje, arhivira, bunkense i medijski fortifikuje, Srpski "sajber svemiroi" .spretno obradujuovozen;alj-

120°1

ske proslosti, pripremajuci sadasnjost za nebesku buducnost. Ko jos ne bi uzivao u blazenstvu medijskog ~mumzovan)a realnostii? Kasno je za bilo kakvo svodenje racuna sa realnom ill fantomskom istorijom. U globaInoj borbi za elektronski opstanak, u sveopsern medijskom ratu oko spornih prizora realnosti, sva sredstva su dopustena, Tu nema milosti, Tehno~predatori, medijski egzekutori objektivnosti, istrebljivaci stvarnosti, vee danas se najavljuju kao novi kulturni heroji. Vizionarski guru tevirtuelne elite postao je veliki propovednik simulacija - Zan Bodrijar.o

Sveopsta (zlojupotreba sirnulacije u Srbiji, sistematsko inseeniranje hibndne sprege uzroka i posledica, stalno ukrstanje dobra i zla, zrtve i dzelatarnapadno oglasava prinudnu suspenziju zdarvorazumskognacela ociglednosti. Cak i danas, prema izvestajima terenskih istrazivaca, vecina anketiranih Beogradana veruje da suSarajevo bombardovali Bosanci (Muslimani)! Ukoliko je take, ukoliko nema objektivnosti, ukoliko se ukine suverena razlika izmedu realnog i imaginarnog, i ako svi simuliraju, postavlja se razlozno pitanje, ko uopste rma pravo da oglasi amnestiju cinjenica? Ono sto se zaista dogada, jeste medijska i simbolicka mutacija realnih dogadaja i njihovih stvarnih posledica, Na delu je prelazak LZistori)skog .lk-yrzitski stadijum. anirnacije i reaktualizaeije realnosti. Energija pretvaranja zivi ad prQ1zywiuje i potrosnje same zhl'ke zn_akQY~ (0) realnosti i realnosti same. Intezivno upraznjavanje simulacionih trikova, prevara i dosetkiu Srbiji i na Balkanu, ukazuje na mimeticku revnost "periferije" koja otkriva skrivene peruke "centra"! Ukoliko je tacna postkolonijalna teza po kojoj je "Zapad" preuzeo mandat da kreira nove 1 monopolise stare znakove, .Jstoku" .izgleda, nije ostalo nista drugo negoda ih podra-

12011