analiza primene mere

pritvora
U

srbiji
Pre donoenja odluke o krivinoj sankciji

Jul, 2013.
Ameriko udruenje pravnika

Recenzenti:
dr Veljko Delibai
Jugoslav Tintor
Aleksandar Popovi
Prevod sa engleskog jezika:
Marinko Krpina
Lektura:
Jelena Milinovi
Izdava:
American Bar Association Rule of Law Initiative (ABA ROLI)

Izjave i analize sadrane u ovom materijalu rezultat su rada Amerikog udruenja pravnika (American
Bar Associations Rule of Law Initiative) i Partnera za demokratske promene Srbija. Izjave i analize
date u ovom materijalu iskljuivo su stavovi autora, nisu odobreni od strane Skuptine i Upravnog
odbora Amerikog udruenja pravnika, i ne predstavljaju politike stavove ni Amerikog udruenja
pravnika ni Partnera za demokratske promene Srbija. Takoe, ovim materijalom ne prua se pravni
savet za pojedinane sluajeve. Ovaj materijal nastao je uz velikodunu podrku amerikog naroda
kroz Department of State Bureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs (INL).
Sadraj ovog materijala je iskljuiva odgovornost American Bar Associations Rule of Law Initiative i
Partnera za demokratske promene Srbija, i ne predstavlja nuno stavove INL-a ili Vlade Sjedinjenih
Amerikih Drava.
***
Svi pojmovi koji su u tekstu upotrebljeni u mukom gramatikom rodu obuhvataju muki i enski rod
lica na koja se odnose.

ISBN: 978-1-62722-819-0
ISBN: 978-1-62722-820-6 (PDF)
tampano u Sjedinjenim Amerikim Dravama
Copyright 2014 Inicijativa za vladavinu prava Amerikog udruenja pravnika
1050 Connecticut Avenue, NW, Washington, DC 20036
Ameriko udruenje pravnika ovim putem daje dozvolu za kopiranje ovog
materijala, u celini ili delimino, u naune svrhe u okviru institucije visokog
obrazovanja ili za upotrebu od strane neprofitnih organizacija, pod uslovom da
je upotreba iskljuivo u informativne a ne komercijalne svrhe, te se svaka kopija
materijala ili njegovog dela smatra originalnom publikacijom od strane ABA,
ukljuujui naslov publikacije, ime autora i legendu tampano uz dozvolu ABA.
Sva prava zadrana.

Sadraj
Uvod .................................................................................................................... 5
Terminologija.................................................................................................... 10
Rezime............................................................................................................... 13
Srbija prikaz konteksta................................................................................. 15
Istorijski i politiki kontekst........................................................................... 15
Pravni okvir................................................................................................... 17
Struktura sistema krivinog prava................................................................ 21
Postupci........................................................................................................ 25
Srbija Analiza 2013........................................................................................ 30
Tabela ocene faktora........................................................................................ 30
I. Razmatranje svih faza pritvora................................................................. 31
Faktor 1: Procesne garancije...................................................................... 31
Faktor 2: Doslednost i pravinost................................................................ 33
Faktor 3: Resursi......................................................................................... 34
Faktor 4: Spoljni i nedozvoljeni uticaj.......................................................... 37
Faktor 5: Poloaj rtve................................................................................. 38
Faktor 6: Poseban poloaj maloletnika....................................................... 40
Faktor 7: Poseban poloaj odraslih ranjivih grupa...................................... 42
II. Odreivanje pritvora u pretkrivinom postupku..................................... 45
Faktor 8: Hapenje...................................................................................... 45
Faktor 9: Zadravanje................................................................................. 49
Faktor 10: Nadzor nad zadravanjem i istranim pritvorom........................ 51
Faktor 11: Pritvor tokom suenja................................................................. 54
III. Mehanizmi za albu protiv odreivanja istranog pritvora.................... 59
Faktor 12: Vanredni pravni lekovi................................................................ 59
Faktor 13: alba protiv odluke o odreivanju istranog pritvora.................. 60
Faktor 14: Redovno preispitivanje odluke kojom je odreen pritvor............ 62
IV. Procedure u pritvoru.................................................................................. 63
Faktor 15: Procedure tokom lienja slobode............................................... 63
Faktor 16: Mehanizmi za pritubu............................................................... 69
Faktor 17: Osoblje i popunjavanje radnih mesta......................................... 73
Lista skraenica............................................................................................... 75

Uvod
U mnogim zemljama prekomerna upotreba pritvora predstavlja glavni problem,
kako u pretkrivinom, tako i u kasnijim fazama krivinog postupka. Meunarodni
standardi snano podstiu primenu vanzavodskih mera tokom istrage, suenja
i izricanja kazne, smatrajui da bi lienje slobode trebalo nametnuti samo
kada vanzavodske mere nisu dovoljne. Prekomerna upotreba pritvora je esto
simptom nefunkcionalnog krivinopravnog sistema, koji moda ne omoguava
zatitu prava optuenih i ima nedovoljni institucionalni kapacitet za uvoenje,
sprovoenje i praenje vanzavodskih mera i sankcija. Takoe, ovo je esto
uzrok krenja ljudskih prava i drutvenih problema u vezi sa velikim trokovima
pritvorskog sistema, kao to su prenaseljenost zatvora, loe postupanje prema
pritvorenicima, nehumani uslovi pritvora, nemogunost rehabilitacije prestupnika
koji dovode do poveanog recidivizma, kao i drutvena stigma u vezi sa pritvorom
za sve vei broj lica. Prekomerna upotreba pritvora u istrazi i odreivanje kazne
zatvora su jednako problematine i moraju se reiti u cilju stvaranja efikasne i
trajne reforme krivinopravnog sistema.
Oslanjajui se na dvadeset etiri godine iskustva Inicijative za vladavinu prava
Amerikog udruenja pravnika (ABA ROLI) u pruanju tehnike pravne pomoi u
cilju promovisanja vladavine prava u vie od 60 zemalja irom sveta, a u okviru
sedam drugih pravnih instrumenata procene*, ABA ROLI je razvio i instrument za
Analizu primene mere pritvora (Detention Procedure Assessment Tool DPAT)
radi procene korienja pritvora u krivinim predmetima u fazi pretkrivinog i
krivinog postupka.
Instrumenti procene ABA ROLI su dizajnirani kako bi ispunili nekoliko funkcija.
Prvo, lokalni zvaninici i politiki predstavnici mogu da koriste rezultate u cilju
utvrivanja prioriteta i usmeravanja reformskih napora. Drugo, ABA i drugi
eksperti za vladavinu prava moi e da koriste rezultate Analize putem ovih
instrumenata u cilju razvoja efikasnijih programa vezanih za poboljanje kvaliteta
pravnog sistema. Tree, instrumenti procene takoe omoguavaju donatorskim
organizacijama, politikim predstavnicima, organizacijama civilnog drutva
(OCD) i meunarodnim organizacijama dolazak do teko dostupnih informacija
o strukturi, prirodi i statusu pravnog sistema u posmatranim zemljama. etvrto,
instrumenti procene doprinose sveobuhvatnom razumevanju o tome kako
vladavina prava funkcionie u praksi. Peto, rezultati procena takoe mogu posluiti
kao odskona daska za pojedine lokalne inicijative javnog zagovaranja, kao to
* ABA ROLI je primenio vie od 80 instrumenata procene u vie od 30 zemalja, ukljuujui
inicijalna i aurirana izdanja Indeksa reforme pravosua, Indeksa reforme pravnih
profesija, Indeksa reforme pravnog obrazovanja, Indeksa reforme tuilatva, Instrumenta
procene trgovine ljudima, ICCPR Indeks, Instrument procene pristupa pravdi i CEDAW
Instrument procene, uz brojne ocene zakonodavnog okvira.

su javne edukativne kampanje o ulozi pravosudnog sistema u demokratskom

drutvu, ukazivanje na odreena pitanja ljudskih prava, izrade zakona, kao i
lobiranje za unapreenje usaglaenosti sistema sa meunarodno priznatim
standardima vladavine prava.

Obim Analize
Prilikom sprovoenja programa reformi krivinopravnog sistema, ABA ROLI je
primetio da, iako su mnogi strunjaci, dravne institucije i nevladine organizacije
obimno dokumentovali i ocenili pitanja prava zatvorenika, ukljuujui i pitanja
kao to su prenaseljenost zatvora, loe postupanje, uslovi pritvora, rehabilitacija
i drutvena stigma, nijedna organizacija ili studija nije nastojala da direktno
razmotri zakonodavne i strukturalne uzroke tih problema.
Prilikom razvoja DPAT metodologije, ABA ROLI je nastojao da proceni
proceduralni i zakonski okvir koji doprinosi prekomernoj upotrebi pritvora i zatvora,
kao i aktuelne prakse aktera krivinopravnog sistema nadlenih za sprovoenje
procedura i zakonodavnog okvira u vezi sa pritvorom.
ABA ROLI smatra da promovisanjem vladavine prava kroz transparentne i
efikasne proceduralne reforme drava moe poboljati stanje ljudskih prava u
svojim pritvorskim jedinicama. ABA ROLI e implementirati DPAT u zemljama u
kojima su vlada, civilno drutvo, ili druge lokalne institucije identifikovali probleme
koji proistiu iz prekomerne upotrebe pritvora i kazne zatvora, sa ciljem utvrivanja
razloga za ovu prekomernu upotrebu i definisanja plana reforme.
Ova Analiza fokusira se na pitanja pritvora u pretkrivinom postupku i tokom
suenja, pre donoenja odluke o krivinoj sankciji. Ova procena takoe
posmatra opta pitanja, ukljuujui procesne garancije, doslednost i pravinost,
institucionalne resurse, spoljni i nedozvoljeni uticaj, ulogu rtve, kao i posebna
razmatranja vezana za maloletnike i ranjive grupe.
DPAT metodologija razmatra ulogu svih relevantnih aktera i institucija vezanih za
pritvor, ukljuujui i policiju, istraitelje, tuioce, sudije, advokate odbrane, sudsko
osoblje, osoblje ustanova za izvrenje zavodskih sankcija, lanove odbora za
uslovni otpust, optuenike, pritvorenike, zatvorenike, rtve, svedoke, i druge, u
zavisnosti od sluaja.
Ona obuhvata i pritvor na osnovu zakonitih procesa, kao to je sudski-nadzirano
hapenje osumnjienog za krivino delo od strane dravnog organa, kao i
nezakonite akte, kao to su prinudno odvoenje ili lienje slobode osumnjienog
bez nadzora suda.
6

Metodologija
DPAT se u velikoj meri oslanja na strukturu i procedure koriene u sedam
drugih instrumenata procene koje je razvio ABA ROLI, ali se za razliku od drugih
instrumenata, DPAT metodologija usko fokusira na proceduralne aspekte pritvora
u krivinom postupku i ne bi je trebalo posmatrati kao sveobuhvatnu procenu
krivinopravnog sistema, aktera ili institucija.
U razvoju DPAT metodologije, ABA ROLI se oslanja na mnoge meunarodne
i regionalne pravne instrumente koji se odnose na krivini postupak, prava
zatvorenika i pritvorenika, maloletniko pravosue, kaznenu politiku, i alternative
pritvoru. Meu njima su osnovni meunarodni sporazumi o ljudskim pravima, kao
i regionalne konvencije iz evropskih, interamerikih, i afrikih sistema ljudskih
prava, smernice, pravila, deklaracije, i najbolje prakse razvijene od strane
Ujedinjenih nacija, regionalnih meuvladinih agencija, advokatskih komora, i
organizacija civilnog drutva, sudska praksa meunarodnih, regionalnih i domaih
pravosudnih ili kvazi-pravosudnih organa, kao i knjige i prirunici akademskih
strunjaka ili eksperata civilnog drutva.
DPAT ispituje de jure zakonodavni i proceduralni okvir pritvora, kao i de facto
postupke u okviru kojih se pritvor odreuje i sprovodi. DPAT se oslanja na
meunarodne i regionalne zakone, norme i najbolje prakse u vezi sa istranim
pritvorom, procenjujui reim lienja slobode jedne zemlje u odnosu na dva
faktora koji odraavaju razliite kritine probleme i faze pritvora.
DPAT e biti predstavljen u standardizovanom formatu za procenu pojedine
zemlje, omoguavajui itaocima da uporede i razlikuju primenu u razliitim
zemljama, u razliitim oblastima, kao i, na osnovu naknadno sprovedene
procene, u okviru iste zemlje u razliitim periodima. Svaki DPAT obuhvata uvod
u DPAT metodologiju i proces ocenjivanja, pregled istorije zemlje i pravnog
sistema i osnovni rezime DPAT nalaza. Svaki faktor bie predstavljen uz kratak
pregled meunarodno prihvaenih standarda koji se odnose na taj faktor. DPAT
analiza je kvalitativna, ne kvantitativna, a svakom faktoru se dodeljuje ocena
pozitivno, negativno ili neutralno, ukazujui na napredak zemlje u ispunjavanju
meunarodno prihvaenih standarda. Svaki faktor e obuhvatiti kratak zakljuak o
situaciji u zemlji u odnosu na taj konkretan faktor, koji je dalje propraen temeljnom
analizom u kojoj se sumira de jure i de facto situacija uz detaljni prikaz razliitih
pitanja koja utiu na taj faktor u zemlji. DPAT predstavlja neutralnu i apolitinu
analizu procedura u vezi sa pritvorom, pravnim okvirom i praksom u jednoj zemlji
i ne daje konkretne preporuke za reformu, ve obezbeuje analizu pitanja u vezi
sa istranim pritvorom i lienjem slobode, naglaavajui i prednosti i nedostatke
pritvorskog reima u datoj dravi. Podaci koji se koriste u DPAT analizi prikupljaju
se u procesu procene koji traje dve do tri nedelje, kada neutralan, nezavisan
7

procenitelj ili evaluatori sprovode niz kljunih intervjua sa relevantnim akterima

u zemlji koja se procenjuje. Sagovornici obuhvataju oko 40 sudija, advokate
odbrane, tuioce, ministarstvo pravde ili druge predstavnike vlade, zvaninike
sistema za izvrenje krivinih sankcija, policiju, istraitelje, bive ili sadanje
pritvorenike ili zatvorenike, predstavnike civilnog drutva i ostale zainteresovane
strane iz cele zemlje.
Pre procesa procene, partneri ABA ROLI u zemlji sprovode de jure istraivanja
sekundarnih izvora, obezbeujui procenjivau sve relevantne zakone, propise,
sudske odluke, izvetaje i lanke, kao i relevantne podatke i statistiku. Nakon
sprovedenog procesa, procenjiva sastavlja DPAT izvetaj o konkretnoj zemlji.
Izvetaj ureuje ABA ROLI osoblje a zatim se sprovodi peer review, odnosno
pregled strunjaka i kljunih zainteresovanih strana u zemlji pre objavljivanja na
engleskom i lokalnim jezicima.

Zahvalnost
ABA ROLI je izuzetno zahvalan timu koji je razvio koncept, metodologiju i dizajn
DPAT u periodu 2009-2010. Vii savetnik za krivino pravo Mary Greer i pravni
analitiar Jessie Tannenbaum radili su kao koordinatori projekta, kreirali i izradili
metodologiju faktora, razvili dizajn i strukturu izvetaja DPAT, i sproveli pilot DPAT
u Jermeniji. Istraiva-saradnik Jim Wormington bio je od neprocenjivog znaaja
za istraivanje komparativnih zakona o krivinom postupku i najboljih praksi i
razvijanje DPAT metodologije. Ostalo osoblje ABA ROLI, ukljuujui Simon
Cont, Julie Garuccio, Danny Adams, Hasmik Hakobyan, Sarah Shirazyan i
Keith Peterson, takoe je obezbedilo kljunu podrku za koncept i razvoj DPAT.
Doprinos i kritiki komentari na nacrt DPAT metodologije obezbeeni su od
strane komisije strunjaka za krivino pravo i krivini postupak, ukljuujui Prof.
Cynthia Alkon, Jurabek Aripov, Hon. Paul Dennenfeld, Prof. Jimmy Gurul, Martin
Schoenteich, Jason Reichelt, Andrew Solomon i dr Richard Vogler. ABA ROLI
iskazuje iskrenu zahvalnost za njihov doprinos u razvoju DPAT.

Tim koji je sproveo Analizu

Ova Analiza zajedniki je sprovedena od strane ABA ROLI i Partnera za
demokratske promene Srbija. Mary Adele Greer, vii savetnik za krivino pravo
pri ABA ROLI, bila je glavni evaluator i koordinator projekta. Marija Obradovi,
pripravnica u Partnerima za demokratske promene Srbija, takoe je bila deo
tima. Cela kancelarija Partnera za demokratske promene Srbija u Beogradu
pruila je snanu podrku i pomo, a posebno direktor Blao Nedi, pravnice
Ana Toski, Tamara Ljubovi i Ana Dei, menaderka kancelarije Irena
Lui, i pravna ekspertkinja, sudija Denise Johnson, kao i osoblje ABA ROLI
8

u Vaingtonu, posebno via programska menaderka Hana Hausnerova i

programska koordinatorka Lila Miller. Direktor istraivanja Simon Cont uredio je
DPAT. Takoe bismo eleli da se zahvalimo Advokatskoj komori Srbije na podrci
i saradnji prilikom implementacije programa Podizanje kapaciteta advokature za
postupanje u krivinim postupcima, ukljuujui i ovu Analizu. Zakljuci i ocene
sadrane u DPAT Analizi zasnovani su na intervjuima obavljenim u Srbiji krajem
juna i poetkom jula 2013. godine, i relevantnim materijalima razmotrenim do
tada. Podaci o relevantnim institucijama i poverljiva lista ispitanika nalaze se
u arhivi ABA ROLI. ABA ROLI veoma ceni vreme i pomo pruenu od strane
ispitanika koji su uestvovali u DPAT.

Terminologija
Procedure vezane za pritvor razlikuju se od zemlje do zemlje, a terminologija
koriena u jednoj zemlji moe imati drugaije znaenje u drugoj. Dakle, od
kljunog je znaaja da se definie terminologija koja se koristi u DPAT instrumentu
i da se svaki termin koristi sa preciznou. Osim ako nije drugaije navedeno u
samom izvetaju, dole navedena terminologija smatra se strogo definisanom na
sledei nain:
Alternativna sankcija: Bilo koja vanzavodska sankcija izreena licu koje je
osueno za krivino delo.
Alternativa istranom pritvoru: Bilo koja vanzavodska mera kojom se
obezbeuje prisustvo lica optuenog za krivino delo u daljem sudskom
postupku.
alba: Preispitivanje odluke sudskog organa od strane vieg sudskog organa.
Privoenje: Dovoenje lica osumnjienog za izvrenje krivinog dela.
Hapenje: Zadravanje lica osumnjienog za izvrenje krivinog dela.
Uhapeni: Svako lice koje je privedeno ili uhapeno od strane dravnog organa
zbog sumnje da je izvrio krivino delo, ali kome jo uvek nije odreen pritvor od
strane suda.
Pomilovanje: Svaki akt izvrne vlasti koji vodi do ublaavanja krivine sankcije
protiv poinioca.
Nadleni organ: Organ koji osniva drava koji je nadlean za odreenu oblast
prava ili postupak.
Zadravanje: Fiziko lienje slobode u pritvorskoj jedinici pod kontrolom drave.
Osuujua presuda: Odluka sudskog organa da je okrivljeni kriv za izvrenje
krivinog dela.
Osuenik: Svako lice koje je osueno za krivino delo i trenutno izdrava kaznu
za izvreno delo.
Branilac: Advokat ili pravni savetnik koji zastupa interese pritvorenika,
zatvorenika, ili okrivljenog.
10

Ogranienje slobode: Lienje slobode nekog lica od strane dravnog organa,

bilo iskljuivo u pritvorskoj jedinici pod kontrolom drave, ili uz deliminu slobodu
(npr. kuni pritvor ili zabrana naputanja).
Okrivljeni: Lice koje je optueno za krivino delo, koje jo uvek nije osueno ili
ija alba se razmatra.
Lienje slobode: Ogranienje fizike slobode nekog lica, tako da ne moe da
napusti mesto u kome se nalazi, sa ili bez formalnog pravnog ili sudskog nadzora,
i bez obzira na to da li je pritvoreno u skladu sa zakonski utvrenim procedurama.
Pritvorenik: Lice kome je odreen pritvor koje nije osueno za krivino delo ili
lice osueno na lienje slobode kao sankciju za to delo, ukljuujui i lica koja su
liena slobode bez formalnog pravnog ili sudskog nadzora.
Pritvor: Dranje lica u dravnom pritvoru ili od strane dravnog organa u bilo kojoj
fazi krivinog postupka, sa ili bez formalnog pravnog ili sudskog nadzora i bez
obzira na to da li je lice pritvoreno u skladu sa zakonom utvrenim procedurama.
Pritvorska jedinica: Ustanova u kojoj su smetena lica koja su pritvorena od
strane dravnih organa ili organa pod dravnom vlau, bez obzira na to da li su
formalno uhapeni ili osueni za krivino delo.
Sudska odluka: Konano reenje krivinog predmeta.
Vanredni pravni lek: Bilo koji pravni lek kojim se preispituje zakonitost pritvora,
zatvora, ili drugog lienja slobode, pred pravosudnim organom nadlenim da
naredi putanje pritvorenog lica.
Zatvor: Lienje slobode lica koje je osueno za krivino delo i kome je odreena
kazna lienja slobode kao sankcija za to delo.
Kazna zatvora: Lienje slobode lica koje je osueno za krivino delo i kome je
odreena kazna lienja slobode kao sankcija za to delo.
Zatvorenik: Lice koje je osueno za krivino delo i kome je odreena kazna
lienja slobode kao sankcija za to delo.
Sudska vlast: Sudija, sudija za prekraje, ili drugi zakonski uspostavljen arbitar
u krivinom postupku.
Vanzavodska sankcija: Svaka kazna ili mera koja se odnosi na lica osuena za
krivino delo osim potpunog i apsolutnog lienja slobode u pritvorskoj jedinici pod
kontrolom drave.
11

Uinilac: Lice koje je osueno za krivino delo i trenutno izdrava sankciju za to

delo.
Uslovni otpust: Postupak koji omoguava oslobaanje pod nadzorom dravne
uiniocu koji nije odsluio celu kaznu zatvora.
Kazneni zavod: Stambeni objekat u koji su smetena lica koja su osuena za
krivina dela.
Istrani pritvor: Pritvor lica odreen od strane suda, koje jo uvek nije osueno
za krivino delo. Ukljuuje i pritvor tokom suenja ili drugog postupka pre
donoenja presude.
Kazneni zavod: Stambeni objekat u koji su smetena lica osuena za krivina
dela.
Zatvorenik: Lice koje je osueno za krivino delo i kome je odreena kazna
lienja slobode kao sankcija za to delo.
Uslovna osuda: Postupak koji omoguava licu koje je osueno za krivino delo
da ostane na slobodi pod nadzorom drave.
Kazna: Sankcija odreena licu koje je osueno za krivino delo.
Dravni organ: Funkcioner ili slubenik organa vlasti koji radi u krivinopravnom
sistemu, bez obzira na to da li postupa u okviru svog slubenog poloaja ili u
skladu sa zakonom.
Pritvorska ustanova pod kontrolom drave: Bilo koji objekat koji se koristi za
smetaj ili sklonite lica kojima je odreen pritvor, bez obzira da li njome upravljaju
neposredno dravni organi ili privatni po dravnom ugovoru.
Osumnjieni: Lice za koga policija ili drugi istrani organi sumnjaju da je izvriilo
krivino delo, bez obzira na to da li je zvanino identifikovan ili obaveten da je
osumnjieni.
rtva: Svako lice koje je direktno negativno pogoeno krivinim delom.
Svedok: Svako lice koje je videlo izvrenje krivinog dela ili od koga policija ili
drugi istrani organi zahtevaju da prui informacije u vezi sa izvrenjem krivinog
dela, a koje nije formalno identifikovano kao osumnjieni.

12

Rezime
Kratak pregled rezulatata
S obzirom na to da je cilj Srbije da postane lan Evropske unije, brojne reforme
krivinopravnog sistema sprovedene su u poslednjih nekoliko godina. Posle
zakonodavne reforme, posebno u pogledu Zakonika o krivinom postupku, koja je
bila impresivna, Srbija nastavlja da ulae napore da sprovede nekoliko sistemskih
promena naroito u odnosu na uvoenje poveane odgovornosti i rukovoenja
u osnovnom odluivanju u tuilatvu. Upotreba istranog pritvora u Srbiji je i dalje
prekomerna, a njegova primena ne odgovara konkretnoj teini krivinog dela i
posebnim okolnostima optuenog. Relevantni akteri krivinopravnog sistema
pokuavaju da razmotre i ee koriste alternative pritvoru, to bi moglo da dovede
do adekvatnijeg korienja ogranienih resursa i vee efikasnosti i pravinosti
sprovoenja krivinog postupka, bez ugroavanja bezbednosti zajednice.

Pozitivni aspekti

Novi Zakonik o krivinom postupku (u daljem tekstu ZKP) predvia da

tuioci preuzimaju odgovornost za voenje istrage. Njihovo uee
u najranijim fazama odluivanja, posebno kad je re o odlukama oko
predlaganja i odreivanja pritvora, ima potencijal da obezbedi da se
samo osnovani sluajevi proslede u istragu i, to je najvanije, da se
paljivije koristi pritvor, to bi moglo da smanji prenaseljenost u zavodima,
i efikasnije usmeri krivine predmete kroz sam postupak.

Srbija je izuzetno fokusirana na poboljanje postupka za pitanja

maloletnikog pravosua i zaista je dala prioritet obuci pravosudnih
aktera u ovoj veoma specijalizovanoj oblasti. Takoe, napravljena je
razlika izmeu formalnih i neformalnih procedura koje imaju tendenciju
da smanje pritvor do donoenja konane odluke.

Izazovi

U okruenju u kome se pritvor prekomerno koristi, bez obzira na

prirodu krivinog dela, teinu dela ili profil optuenog, veina odluka o
odreivanju pritvora zasniva sa na nedostatku specifinih, artikulisanih,
odgovarajuih pravnih osnova koji opravdavaju odreivanje pritvora.
Policija snosi primarnu odgovornost u tom pogledu jer esto donosi
prvobitnu odluku o pritvoru. Tuioci moraju navesti zakonski osnov koji
opravdava pritvor, ali obino to ine bez navoenja konkretnih injenica
kojima bi se opravdao zahtev, dok navedeni osnov moe ili ne mora biti
odgovarajui za odreenu situaciju ili za optuenog. Navedeno je da
13

sudije obino ne samo to produavaju pritvor, ve se esto ta odluka

i potvruje u albenom postupku, bez ikakvih dodatnih injenica koje bi
sud zahtevao da bi potvrdio takvu odluku.

14

Indirektni pritisak na pravosue da se pokrene istraga i krivino gonjenje

od strane razliitih baza politike moi, esto kanalisan kroz medije,
negativno utie na funkcionisanje krivinopravnog sistema. Ovi postupci
esto rezultiraju i predugim periodima lienja slobode, esto bez valjanog
pravnog osnova, za lice koje je pod istragom.

Iako ZKP ograniava duinu pritvora u predistranom postupku i istrazi

do est meseci, ne postoji zakonska granica za korienje pritvora nakon
te faze krivinog postupka, do poetka i zavretka glavnog pretresa.
Takoe, ne postoji zakonska granica za pritvor tokom albenog postupka.

Srbija prikaz konteksta

Istorijski i politiki kontekst
Republika Srbija nalazi se u Jugoistonoj Evropi, na Balkanskom poluostrvu.
Zauzima povrinu od 88407 km i deli granice sa Maarskom na severu,
Rumunijom i Bugarskom na istoku, Makedonijom i Albanijom na jugu, i Crnom
Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Hrvatskom na zapadu. Republika Srbija ima
dve autonomne teritorije: Vojvodinu i Kosovo i Metohiju (u daljem tekstu KiM Ovo
je oznaka bez prejudiciranja stavova o statusu, a u skladu sa Rezolucijom 1244
i miljenjem Meunarodnog suda pravde o proglaenju nezavisnosti Kosova).
Prema popisu stanovnitva iz 2013, Srbija ima populaciju od oko 7181505 ljudi.
Poev od 1999. godine, Zavod za statistiku ne vodi ove podatke za KiM, tako da
to stanovnitvo nije ukljueno u ovom popisu. Srbija je vienacionalna zajednica.
Pored Srba (82,9%), sledea najbrojnija grupa su Maari (uglavnom u Vojvodini),
zatim Bonjaci (uglavnom u umadiji i regionu Zapadne Srbije), Romi (region
June i Istone Srbije i Vojvodina) i konano, Jugosloveni (region Vojvodine)
(Pogledati Statistiki godinjak Republike Srbije za 2011, dostupno na
http://www.media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/SGS2011_cyr.pdf).
Velike politike promene koje su se odigrale u Sovjetskom Savezu i Istonoj
Evropi krajem dvadesetog veka nisu zaobile ni Socijalistiku Federativnu
Republiku Jugoslaviju (u daljem tekstu: SFRJ). Godine 1989, Slobodan
Miloevi, ukinuo je autonomiju pokrajina KiM i Vojvodine u suprotnosti sa
Ustavom SFRJ iz 1974. U isto vreme, nekoliko republika u okviru SFRJ poelo
je da se kree ka nezavisnosti. Slovenija je bila prva republika koja je proglasila
nezavisnost 27. juna 1991. Sledea je bila Hrvatska 25. juna 1991. Predsednik
BiH proglasio je nezavisnost Bosne od SFRJ 5. aprila 1992, ali dva dana
kasnije Republika Srpska je proglasila nezavisnost od BiH i dalje proglasila
svoju nameru da ostane u okviru SFRJ. Oruani sukob je poeo u aprilu 1992,
i trajao je do septembra 1995. Dana 21. novembra 1995, predsednici Hrvatske,
BiH i Srbije, Franjo Tuman, Alija Izetbegovi i Slobodan Miloevi sastali su
se u Dejtonu, Ohajo, gde su postigli mirovni sporazum, koji je potpisan u Parizu
kasnije te godine.
U meuvremenu, ivotni uslovi albanskog stanovnitva na KiM nastavili su da
se pogoravaju, konano privlaei panju meunarodne zajednice. Godine
1998. tenzije su eskalirale u oruani sukob izmeu Oslobodilake vojske Kosova
(OVK) i srpskih snaga. U januaru 1999, 45 Albanaca ubijeno je u selu Raak,
optina timlje, to je iniciralo protest meunarodne zajednice protiv srpske
vlasti. U martu 1999, snage NATO poele su vojnu intervenciju protiv Srbije. Rat
je zavren 9. juna 1999. potpisivanjem Vojno-tehnikog sporazuma u Kumanovu
izmeu Jugoslovenske narodne armije (JNA) i NATO. Sledeeg dana, Savet
15

bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244, KiM je stavljeno pod prelaznu zatitu

UN i uspostavljena je misija privremene uprave UN na Kosovu (u daljem tekstu
UNMIK).
Dana 5. oktobra 2000. odrani su masovni protesti u Beogradu. Ljudi iz cele
zemlje okupili su se u glavnom gradu Srbije da pokau svoje nezadovoljstvo
reimom Slobodana Miloevia. Iako je bilo i drugih protesta u prolosti,
demonstranti su izali na ulice, zbog optubi da je Miloevi pokuavao da ukrade
predsedniku izbornu pobedu od svog protivnika, Vojislava Kotunice. Nakon
paljenja parlamenta i preuzimanja dravne televizije, demonstranti su primorali
Miloevia da podnese ostavku.
Uprkos nedostatku konsenzusa u Vladi Republike Srbije, u junu 2001, Slobodan
Miloevi izruen je Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju (ICTY) u
Hagu u Holandiji, da se suoi sa optubama za genocid, zloine protiv ovenosti
i krenje zakona ili obiaja ratovanja i teke povrede enevskih konvencija iz
1949. Ovi zloini su navodno poinjeni na KiM, u BiH i u Hrvatskoj tokom sukoba
u bivoj Jugoslaviji koji su ovde opisani. Miloevi je umro u pritvoru 11. marta
2006, a ubrzo nakon toga, obustavljen je postupak protiv njega, bez konane
odluke.
Srbija je poela svoj put ka reformama pod vostvom demokratski izabranog
premijera, Zorana inia, koji je poeo uspostavljanje pozitivnih odnosa
sa zapadnim zemljama nakon mnogo godina izolacije. Meutim, 12. marta
2003. ini je ubijen od strane organizovane kriminalne grupe predstavnika
mafije, u dvoritu zgrade Vlade u Beogradu. U avgustu iste godine optunica
je podignuta protiv 44 osobe zbog njihove umeanosti u organizovanje ubistva
inia. Optueni su bili lanovi koji su blisko povezani sa zemunskim klanom
i rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) osnovane od strane
Ministarstva unutranjih poslova.
Glavni osumnjieni za organizovanje atentata bio je bivi komandant JSO Milorad
Ulemek. Suenje je poelo decembra 2003, u Okrunom sudu u Beogradu
(Odeljenje za organizovani kriminal) i trajalo je do 23. maja 2007, kada su svi
optueni proglaeni krivim i osueni na ukupno 378 godina zatvora.
Dana 17. februara 2008. Kosovo je proglasilo nezavisnost. Ovo je bilo praeno
masovnim protestima u Beogradu koji su dramatino eskalirali u ruenje grada,
ukljuujui i paljenje amerike ambasade. Od proglaenja nezavisnosti Kosova,
Vlada Srbije je uestvovala u nizu sastanaka u Briselu sa predstavnicima Kosova,
pod nadzorom predstavnika EU. U martu 2012. Srbija je dobila status kandidata
za EU, a u junu 2013. Savet Evropske unije saglasio se da se otvore pregovori o
pridruivanju sa Srbijom.
16

Sukobi u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, i na KiM doveli su do masovnih migracija

ljudi srpske nacionalnosti u tim zemljama koji su nali utoite u Srbiji kao svojoj
domovini. Registracija raseljenih sa KiM sprovedena 2000. godine pokazala je
da ima vie od 200000 interno raseljenih lica (u daljem tekstu: IRL) u Srbiji. Prve
analize ovih podataka koje su obavljene u julu 2001. godine pokazale su da je
u Srbiji registrovano 451980 interno raseljenih lica, od kojih 377731 ima priznat
izbegliki status. Najvei broj izbeglica je iz Hrvatske (oko 63%), dok je procenat
onih iz BiH pao na 36%. Prema podacima UNHCR, u 2012. preko 3100 ljudi
izrazilo je nameru da se prijavi za azil u Srbiji. Meutim, registrovano je samo 488
osoba od strane kancelarije za azil, dok je vei broj otiao u Zapadnu Evropu bez
podnoenja prijave ili bez zavretka drugog koraka registracije, navodno zbog
nekih nedostataka u sistemu azila i nedostatka sredstava u centrima za azil.
Uprkos injenici da je zakonski okvir u pogledu azila namenjen da bude u skladu
sa evropskim standardima, broj sluajeva u kojima je dodeljen azil u Srbiji i dalje
je nizak, sa samo dva sluaja u kojima je odobren azil do sada u 2013 (dostupno
na http://www.unhcr.org/pages/49e48d9f6.html).

Pravni okvir
Srbija je po uredjenju parlamentarna demokratija. Sistem vlasti zasnovan je na
podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku.
Narodna skuptina je najvie predstavniko telo u Republici Srbiji. Skuptina je
jednodomna i ini je 250 poslanika, izabranih direktnim izborima sa mandatom od
etiri godine. Njena nadlenost obuhvata usvajanje i promenu Ustava, donoenje
zakona i drugih optih akata, nadzor nad radom slubi bezbednosti, usvajanje
budeta, davanje amnestije za krivina dela, ratifikaciju meunarodnih ugovora,
izbor i rasputanje Vlade i imenovanje i razreenje sudija Ustavnog suda,
predsednika sudova, javnih tuilaca i njihovih zamenika.
Predsednik predstavlja dravu, proglaava zakone, predlae kandidata za
predsednika Vlade i druge nosioce funkcija Narodnoj skuptini, daje pomilovanja
i odlikovanja, komanduje vojskom, i, na predlog Vlade, postavlja i opoziva
ambasadore Republike Srbije. Predsednik se bira na neposrednim izborima,
tajnim glasanjem, na period od pet godina. Uiva imunitet kao narodni poslanik.
Vlada je nosilac izvrne vlasti i odgovorna je Narodnoj skuptini za vrenje svoje
dunosti. Ovlaena je da utvruje i vodi politiku, predlae i izvrava zakone i
druge opte akte, kao i da usmerava i usklauje rad organa dravne uprave. ine
je predsednik Vlade, jedan ili vie potpredsednika i ministri. Mandat predsednika
Vlade je 4 godine.
Dunosti Ministarstva pravde i dravne uprave su utvrene u lanu 10. Zakona
o ministarstvima (Zakon o ministarstvima, l. 10, Slubeni glasnik Republike
17

Srbije, br. 72/2012, 76/2013). Nadleno je za izradu krivinog, prekrajnog

i privrednog zakonodavstva, organizaciju kvalifikacionih ispita za advokate,
nosioce pravosudnih funkcija i javnih belenika, izvrenje krivinih sankcija,
rehabilitaciju, amnestiju i pomilovanje, izruenja, programe zatite svedoka, i
predstavlja Republiku Srbiju pred Evropskim sudom za ljudska prava (ECHR).
Sudska vlast pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. Sudovi opte
nadlenosti su osnovni, vii, apelacioni sudovi, Vrhovni kasacioni sud i Ustavni
sud. Sudovi posebne nadlenosti su prvostepeni i drugostepeni privredni sudovi,
prekrajni sudovi, Vii prekrajni sudovi i Upravni sud (Zakon o ureenju sudova,
l.11, Slubeni glasnik Republike Srbije, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010,
31/2011, ispr., 78/2011 ispr., 101/2011, ispr., 101/2013). U obavljanju
sudijske funkcije, sudija mora biti nezavisan. Sudija je zatien od odgovornosti
za izraeno sudijsko uverenje ili glasanje u procesu donoenja sudske odluke,
osim u sluaju da izvri krivino delo. Sudijama je zabranjeno angaovanje u
politikim aktivnostima.
lan 146. Ustava Srbije predvia:
Stav 1: Sudijska funkcija je stalna.
Stav 2: Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.
Kao to je objanjeno kasnije u ovoj Analizi, Visoki savet sudstva bira sudije na
stalne funkcije.
Sastav sudskih vea u krivinom postupku je definisan u lanu 21. Zakonika u
krivinom postupku (u daljem tekstu ZKP):
U prvom stepenu sud sudi u veu koje se sastoji:
1. od jednog sudije i dvoje sudija-porotnika za krivina dela za koja je
propisana kazna zatvora preko osam godina, a do dvadeset godina;
2. od dvoje sudija i troje sudija-porotnika za krivina dela za koja je
propisana kazna zatvora od trideset do etrdeset godina;
3. od troje sudija za krivina dela za koja je posebnim zakonom
odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti.
U drugom stepenu sud sudi u veu koje se sastoji:
1. od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno;
2. od petoro sudija za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora
od trideset do etrdeset godina i za krivina dela koja je posebnim
zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti.
18

U treem stepenu sud sudi u veu:

1. od troje sudija, ako ovim zakonikom nije drugaije odreeno;
2. od petoro sudija za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora
od trideset do etrdeset godina i za krivina dela koja je posebnim
zakonom odreeno da postupa javno tuilatvo posebne nadlenosti.
U veu od troje sudija sud odluuje o albama protiv reenja sudije za prethodni
postupak, donosi odluke van glavnog pretresa. Sudovi vieg stepena takoe
mogu odluivati u veu od troje sudija osim u gore navedenim sluajevima.
Vrhovni kasacioni sud sudi u veu od petoro sudija.
U zavisnosti od faze krivinog postupka, suenje moe biti u nadlenosti
razliitih sudija, kao to je navedeno u lanu 22. ZKP: Sudija pojedinac sudi u
prvom stepenu za krivina dela za koja je propisana novana kazna ili kazna
zatvora do osam godina. U predistranom postupku i istrazi odluuje sudija za
prethodni postupak. Konano, u nekim sluajevima odluuju predsednik suda
i predsednik vea. Na primer, predsednik suda odluuje o molbi osuenog za
odlaganje izvrenja krivine sankcije (Ibid). Postupak izvrenja krivinih sankcija
je u nadlenosti sudije za izvrenje krivinih sankcija (Ibid).
Vrhovni kasacioni sud, sa seditem u Beogradu, sudi u veu sastavljenom
od 5 sudija, donosi odluke o zahtevima za zatitu zakonitosti i osigurava
doslednost u uspostavljanju sudske prakse meu sudovima. Narodna skuptina
bira predsednika ovog suda, po predlogu kandidata od strane Visokog saveta
sudstva i nakon razmatranja miljenja na sednici Vrhovnog kasacionog suda i
nadlenog odbora Narodne skuptine. Redovni mandat predsednika ovog suda
je pet godina, bez mogunosti reizbora.
Ustavni sud ima sedite u Beogradu i ima 15 sudija. To je sud ograniene
nadlenosti, razmatra zahteve za ocenu ustavnosti ili zakonitosti optih akata,
izborne sporove, sukobe nadlenosti, odreena pitanja u vezi sa autonomnim
pokrajinama, politikim strankama, sindikatima i verskim zajednicama, povredu
Ustava od strane predsednika, i albe koje se odnose na prestanak dunosti
sudija, javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
Visoki savet sudstva (u daljem tekstu: VSS) je nezavisno telo koje ima za
cilj da obezbedi nezavisnost sudova i sudija. U tu svrhu VSS bira, razreava i
premeta sudije, predlae Narodnoj skuptini prvi izbor sudija na sudijsku finkciju
i predlae Narodnoj skuptini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda,
kao i predsednika sudova. Savet ima jedanaest lanova: predsednik Vrhovnog
kasacionog suda, ministar pravde i dravne uprave, predsednik pravosudnog
19

odbora Narodne skuptine, i osam lanova koje bira Narodna skuptina, od kojih
est moraju da budu sudije, jedan advokat sa najmanje 15 godina profesionalnog
iskustva i jedan profesor prava. Osim lanova koji se imenuju po slubenoj
dunosti, mandat lanova Visokog saveta sudstva je pet godina. lanovi VSS
takoe uivaju imunitet.
Advokatura u Srbiji organizovana je kroz lanstvo u Advokatskoj komori
(u daljem tekstu: AK). Advokatska komora Srbije, sa seditem u Beogradu,
obuhvata kao organizacione lanove: AK Beograda, AK Vojvodine, AK apca,
AK Nia, AK Zajeara, AK Poarevca, AK aka i AK Kragujevca. Glavni
organi AK Srbije su: skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor, disciplinski sud
i tuilac. Zvanine funkcije su predsednik i jedan ili vie potpredsednika. Izvori
finansiranja advokatskih komora su prihodi od upisa, lanarine i druga sredstva.
Prava, obaveze i odgovornosti advokata i pripravnika su utvrene u Zakonu o
advokaturi (Zakon o advokaturi Slubeni glasnik Republike Srbije br. 31/2011).
Ovaj zakon takoe ureuje organizaciju i rad advokatskih komora. Neki od uslova
za upis u imenik advokata ukljuuju diplomu pravnog fakulteta, polaganje opteg
pravosudnog ispita i posebnog ispita za advokate, dravljanstvo Republike Srbije,
opta zdravstvena i potpuna poslovna sposobnost, uverenje o neosuivanosti
za krivino delo koje bi kandidata inilo nedostojnim poverenja za bavljenje
advokaturom. Broj registrovanih advokata u Srbiji je oko 10000.
U pogledu odnosa advokat-klijent, branilac ima pravo da ima poverljiv razgovor
sa uhapenim pre prvog sasluanja i sa okrivljenim koji se nalazi u pritvoru, da
proita krivinu prijavu, ali ne i njene priloge, kao i zapisnik o uviaju i nalaz i
miljenje vetaka, ako postoje, da pregleda dokaze posle donoenja naredbe
o sprovoenju istrage ili posle neposrednog podizanja optunice, i u korist
okrivljenog preduzima sve radnje koje moe preduzeti okrivljeni, kao to je
navedeno u lanu 71. ZKP.
Prema lanu 74. ZKP, u sluajevima kada je sloboda optuenog ograniena ili
potpuno oduzeta, odbrana je obavezna od momenta lienja slobode do momenta
kada odluka o prekidu mere postane pravosnana. Takoe postoji obavezna
odbrana i u sluajevima zakljuenja sporazuma o priznanju krivinog dela i u
sluajevima suenja u odsustvu.
Branilac moe biti izabran od strane optuenog ili njegove porodice, ili moe biti
postavljen od strane suda, kao to je navedeno u lanu 76. ZKP. Javni tuilac
ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak duan je da donese reenje o
postavljenju branioca po slubenoj dunosti ako branilac nije izabran, odnosno
ako okrivljeni ostane bez branioca u toku krivinog postupka, a radi se o obaveznoj
odbrani, ili se radi o sluajevima kada ima vie optuenih a optueni se ne slae
sa saoptuenima o izboru branioca ili ne izabere posebnog branioca. Branilac se
bira sa spiska advokata koji dostavlja nadlena advokatska komora. Advokatska
20

komora je duna da navede datum upisa advokata u listu advokata i da uzme u

obzir stepen strunosti u krivici. Branilac postavljen po slubenoj dunosti moe
traiti da bude razreen samo iz opravdanih razloga.
lan 77. ZKP regulie odbranu siromanih lica. Iako ne postoje razlozi za
obaveznu odbranu, ako se krivini postupak vodi za krivino delo za koje se
moe izrei kazna zatvora preko tri godine ili ako to nalau razlozi pravinosti,
trokovi odbrane padaju na teret budetskih sredstava suda.
Nevladine organizacije (NVO) u Srbiji ne mogu da zastupaju optuene pred
sudom, jer samo advokat (ili advokatski pripravnik ako se vodi postupak zbog
krivinog dela za koje je zapreena kazna zatvora do pet godina) ima pravo
da zastupa lice koje je optueno za krivino delo. NVO se prvenstveno bave
postupanjem sa osuenicima i pritvorenicima, praenjem uslova u zavodima i
pritvorskim jedinicama, kao i praenjem suenja u sluajevima krenja ljudskih
prava. Neke nevladine organizacije, kao to su Beogradski centar za ljudska
prava, YUCOM i Mrea CHRIS blisko sarauju sa advokatima odbrane koji
zastupaju optuene, a takoe pruaju besplatne pravne savete. Meu njima su
i ASTRA, PRAXIS, Viktimoloko drutvo, Labris, Fond za humanitarno pravo,
Partneri za demokratske promene Srbija i drugi. Pored toga, NVO se esto
zalau za reforme u krivinom zakonodavstvu i praksi organizovanjem okruglih
stolova i javnih rasprava.

Struktura sistema krivinog prava

U Izvetaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu navodi se
da je Srbija ostvarila mali napredak u oblasti pravosua. Prenaseljenost u
zatvorskom sistemu, loi uslovi ivota u zatvorskim objektima, nezadovoljavajua
zdravstvena zatita i nedostatak adekvatnih i konkretnih programa leenja i dalje
su razlog za zabrinutost. Unutranja kontrola policije mora da bude poboljana.
Alternativne sankcije treba uvesti u irem obimu (videti: Evropska komisija,
Izvetaj o napretku 2012. pratei dokument poslat od strane Komisije Evropskom
parlamentu i Savetu [u daljem tekstu: EU Izvetaj o napretku] str. 49, poglavlje
23, dostupno na
http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/package/sr_
rapport_2012_en.pdf).
Srbija je preduzela veliku reformu svog krivinopravnog sistema, pre svega kroz
izmene Zakonika o krivinom postupku (ZKP) i Krivinog Zakonika. Promene
u novom ZKP, usvojenom 26. novembra 2011. (sa izmenama i dopunama u
aprilu 2013) se primenjuju u fazama: u posebnim odeljenjima za ratne zloine
i organizovani kriminal primena je poela 15. januara 2012, a u svim ostalim
sudovima od 1. oktobra 2013.
21

Republiko javno tuilatvo, sa seditem u Beogradu, je najvie javno tuilatvo

u Republici Srbiji. Kao i sudstvo, ovaj organ bi trebalo da bude samostalan. Izvrna
i zakonodavna vlast ne mogu da utiu na rad javnog tuilatva na bilo koji nain,
ukljuujui i indirektno, kao to je stvaranje pritiska putem medija. Ova institucija
je strogo hijerarhijski ureena. Nii javni tuilac je direktno podreen neposredno
viem javnom tuiocu i svaki tuilac je podreen Republikom javnom tuiocu.
Javno tuilatvo Republike Srbije ine sledea tuilatva: osnovno, vie,
apelaciono, Republiko javno tuilatvo i javno tuilatvo posebne nadlenosti,
i to za organizovani kriminal i ratne zloine, sa seditem u Beogradu. lan
162. Ustava predvia da javni tuilac ili zamenik javnog tuioca ne mogu biti
pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilake funkcije, osim
ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane javnog tuioca, odnosno
zamenika javnog tuioca. Javni tuilac ili zamenik javnog tuioca ne moe biti
lien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u vrenju
tuilake funkcije, odnosno dunosti, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne
skuptine.
Javni tuilac je duan da bude nepristrasan u svom radu, a ne moe se smatrati
odgovornim za svoje slubene radnje ili miljenja izraena u vrenju dunosti,
osim ako je izvreno krivino delo (Zakon o javnom tuilatvu, l. 52, Slubeni
glasnik Republike Srbije br 116/08, izmenjen u Zakonu o izmenama i dopunama
Zakona o javnom tuilatvu, Slubeni glasnik Republike Srbije br 104/2009,
101/2010, 78/11, 101/11, Odluka Ustavnog suda broj 38/2012, 121/2012,
102/2013 [u daljem tekstu: Zakon o javnom tuilatvu]). Kada se konanom
odlukom Ustavnog suda ili drugog suda, ili poravnanjem pred sudom ili drugim
nadlenim organom utvrdi da je teta uinjena namerno ili krajnjom nepanjom
od strane javnog tuioca, Republika Srbija moe traiti od javnog tuioca ili
zamenika javnog tuioca naknadu tete (Ibid).
lan 43. ZKP navodi da je osnovna dunost javnog tuioca gonjenje uinilaca
krivinih dela.
Za krivina dela za koja se uinilac goni po slubenoj dunosti, javni tuilac je
nadlean da:
1) rukovodi predistranim postupkom; 2) odluuje o nepreduzimanju ili
odlaganju krivinog gonjenja; 3) sprovodi istragu; 4) zakljui sporazum o
priznanju krivinog dela i sporazume o svedoenju; 5) podie i zastupa optubu
pred nadlenim sudom; 6) odustane od optube; 7) izjavljuje albe protiv
nepravnosnanih sudskih odluka i da podnosi vanredne pravne lekove protiv
pravnosnanih sudskih odluka; 8) preduzima druge radnje kada je to odreeno
ovim zakonikom.
22

Javni tuilac se bira iz reda javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca, meu
onima koji ispunjavaju uslove za izbor, na period od est godina i moe biti
ponovo izabran. Znaajan deo odgovornosti u procesu izbora za javne tuioce
i zamenike javnih tuilaca je u nadlenosti Dravnog vea tuilaca (u daljem
tekstu DVT). DVT je ustanovljeno Ustavom kao samostalan organ koji garantuje
nezavisnost tuilaca i zamenika tuilaca. Nakon sprovedenog postupka
oglaavanja i procene strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, DVT
sastavlja listu kvalifikovanih kandidata. Za izbor javnih tuilaca, DVT dostavlja
spisak kandidata za Vladu, ali ako se predlae samo jedan kandidat, Vlada moe
vratiti predlog DVT. Za izbor Republikog javnog tuioca Vlada pribavlja miljenje
o kandidatima od nadlenog odbora Narodne skuptine. Konano, Narodna
skuptina bira javne tuioce na predlog Vlade. Javni tuioci se biraju na period
od est godina i mogu biti ponovo birani. Meutim, ukoliko javni tuilac ne bude
ponovo izabran na istu funkciju, bie izabran na funkciju zamenika javnog tuioca
koju je obavljao pre izbora, ili, ukoliko je biran za javnog tuioca vieg stepena
iz nieg javnog tuilatva, tada se nakon prestanka funkcije javnog tuioca
obavezno bira na funkciju zamenika javnog tuioca u javnom tuilatvu vieg
stepena, kojim je rukovodio. Zamenici javnih tuilaca koji se po prvi put biraju na
period od tri godine od strane Narodne skuptine, biraju se meu jednim ili vie
kandidata koje predloi DVT. Nakon isteka poetne tri godine, zamenik tuioca
moe biti izabran na stalnu funkciju iskljuivo na osnovu odluke DVT. DVT je
takoe nadleno da odluuje o izboru zamenika javnog tuioca koji aplicira na
poziciju unutar javnog tuilatva vieg ranga. Svako moe da pokrene postupak
za razreenje javnog tuioca, ali razloge za razreenje utvruje DVT.
Policijski slubenici duni su da preduzmu potrebne mere da se pronae
uinilac krivinog dela, da se uinilac ili sauesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se
otkriju i obezbede tragovi krivinog dela i predmeti koji mogu posluiti kao dokaz,
kao i da se prikupe sva obavetenja koja bi mogla biti od koristi za uspeno
voenje krivinog postupka (lan 286, stav 1, ZKP).
Krivini zakonik (Slubeni glasnik Republike Srbije br. 85/2005, 88/2005-ispr.,
107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013) propisuje kazne u lanu
43. do lana 53. Predvia etiri vrste krivinih kazni: zatvor, novana kazna,
drutveno koristan rad i oduzimanje vozake dozvole. Kada sud utvrdi da se
svrha kanjavanja moe postii ublaavanjem kazne, u sluajevima predvienim
Krivinim zakonikom, sud moe izrei kaznu ispod zakonskih granica ili ublaiti
kaznu (lan 57, KZ).
Mrea zatvora u Srbiji
Uprava za izvrenje krivinih sankcija (u daljem tekstu: Uprava), u okviru
Ministarstva pravde, upravlja zatvorskim sistemom u Srbiji. Njen rad je regulisan
Zakonom o izvrenju krivinih sankcija. Uprava organizuje, sprovodi i vri
nadzor nad izvrenjem krivinih sankcija u zatvorima za odrasle i maloletnikim
23

zatvorima, kao i alternativnih sankcija, ukljuujui rad u zajednici, uslovnu

osudu sa zatitnim nadzorom, obavezno leenje zavisnosti od alkohola i droge
i rehabilitaciju u vaspitno-popravnom domu, i nad izvrenjem izreenih mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi.
Pored toga, Uprava vodi evidenciju o svim osuenicima i organizuje struno
obrazovanje i obuku za osoblje.
Institucije pod nadzorom:

24

Kazneno-popravni zavodi: Poarevac / Zabela, Sremska Mitrovica, Ni,

Poarevac (Kazneno-popravni zavod za ene);

Kazneno-popravni zavodi za maloletnike: Valjevo, Sombor, Beograd /

Padinska skela, abac, uprija;

Okruni zatvori: Beograd, Vranje, Zajear, Zrenjanin, Kragujevac,

Kraljevo, Kruevac, Leskovac, Negotin, Novi Pazar, Novi Sad, Panevo,
Prokuplje, Smederevo, Subotica, Uice, aak;

Vaspitno popravni dom za maloletnike u Kruevcu;

Specijalna zatvorska bolnica u Beogradu.

Postupci
TOK PREDMETA U SRPSKOM PRAVOSUDNOM SISTEMU
Sud

Krivina prijava

Ispitivanje optunice

Obustava postupka

Policija

Odbacivanje optunice

Javni tuilac
Odlaganje krivinog gonjenja

Potvrivanje optunice

Odbacivanje krivine prijave

Prikupljanje neophodnih podataka

SUENJE
Pripremno roite

Donoenje naredbe o sproveenju

istrage

Odustanak tuioca od
optube
Glavni pretres

ISTRAGA

Izmena ili podnoenje

nove optunice

Obustava istrage
Prekid istrage

Proirenje optunice

Proirenje istrage
Naredba o dopuni istrage
Zavretak istrage
Podnoenje optunice

Odbacivanje optunice
Presuda
Odbijajua presuda
Oslobaajua presuda
Osuujua presuda

ZKP predvia 3 faze krivinog postupka:

predistrani, istrani postupak i podizanje optunice;

glavni pretres u prvostepenom postupku (pripremno roite, glavni

pretres, donoenje i izricanje presude);

postupak po pravnim lekovima.

Faza predistranog postupka poinje podnoenjem krivine prijave i pod

nadzorom je javnog tuioca. Na taj nainsvi organi koji uestvuju u predistranom
postupku odgovaraju nadlenom javnom tuiocu, u skladu sa lanom 44: Svi
organi koji uestvuju u predistranom postupku duni su da o svakoj radnji
preduzetoj u cilju otkrivanja krivinog dela ili pronalaenja osumnjienog obaveste
nadlenog javnog tuioca, a policija je duna da postupi po svakom zahtevu
nadlenog javnog tuioca. Svako, ukljuujui i dravne i druge organe, moe
25

da prijavi krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti. Krivina prijava se

moe podneti javnom tuiocu ili policiji, u kom sluaju e policija primiti prijavu i
odmah je dostaviti nadlenom javnom tuiocu. Ako javni tuilac ne odbaci krivinu
prijavu, moe sam prikupiti neophodne podatke, ili zahtevati od graana da prue
vie informacija (lan 282, ZKP). Javni tuilac preduzima neophodne radnje u
predistranom postupku, dok se neke radnje mogu preduzeti i od strane policije, u
skladu sa lanom 285: Javni tuilac moe naloiti policiji da preduzima odreene
radnje radi otkrivanja krivinih dela i pronalaenja osumnjienih. Policija je duna
da izvri nalog javnog tuioca, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno
obavetava.
Istraga se pokree naredbom nadlenog javnog tuioca. Naredba o sprovoenju
istrage donosi se neposredno posle prve dokazne radnje koju je preduzeo javni
tuilac ili u odreenom sluaju policija (lan 296, ZKP). Tuilac moe proiriti
istragu, ako je potrebno, na druge osobe i druga krivina dela. Tuilac ima znatnu
diskreciju u pogledu krivinih dela za koje je zapreena kazna do pet godina, i
moe odloiti krivino gonjenje na osnovu pristanka okrivljenog da naknadi tetu
koja je prouzrokovana krivinim delom i zadovolji druge uslove iz zakona koje
tuilac moe da predloi (lan 283, ZKP).
Podizanje optunice mora biti zasnovano na postojanju opravdane sumnje
da je odreeno lice uinilo krivino delo, a mora se podneti u roku od 15 dana
od datuma kada je zakljuena istraga, osim u sloenim predmetima (lan 331,
ZKP). Ako javni tuilac ne podigne optunicu u dogledno vreme, a ne navede
da obustavlja krivino gonjenje, okrivljeni, njegov branilac i oteeni mogu
uloiti prigovor neposredno viem javnom tuiocu. Neposredno vii javni tuilac
e, u roku od 15 dana od dana prijema prigovora, doneti reenje o odbijanju
ili usvajanju prigovora protiv koga nije dozvoljena alba ili prigovor. Reenjem
kojim se prihvata prigovor, javni tuilac e izdati obavezno uputstvo nadlenom
javnom tuiocu da podnese optunicu u odreenom roku, koji ne moe biti dui
od 30 dana. Ukoliko prikupljeni podaci koji se odnose na krivino delo i uinioca
pruaju dovoljno osnova za optuenje, optunica se moe podneti i bez potrebe
za sprovoenjem istrage.
Lienje slobode
Ustav Republike Srbije propisuje da svako ko je okrivljen za krivino delo uiva
pretpostavku nevinosti i moe biti lien slobode samo na osnovu odluke suda,
ukoliko je pritvaranje neophodno radi voenja krivinog postupka (Ustav, lan 30.
i 34). Lice koje je uhapeno mora biti dovedeno bez odlaganja nadlenom javnom
tuiocu, uz izvetaj policije o okolnostima hapenja (lan 293, ZKP). Uhapeni
ima pravo da obezbedi branioca, ali ako ne obezbedi branioca u roku od 24 sata ili
izjavi da ne eli branioca, javni tuilac e ga ispitati bez odlaganja. U sluajevima
26

obavezne odbrane, branilac e se obezbediti bez obzira na to da li uhapeni eli

da nastavi bez branioca (Ibid). Odmah posle sasluanja, javni tuilac e odluiti
da li da uhapeno lice oslobodi ili da zahteva da sudija za prethodni postupak
odredi pritvor. Javni tuilac moe da zadri uhapenog do 48 sati od trenutka
hapenja, samo ukoliko okrivljeni ima branioca, ili mu je obezbeen branilac,
kako bi mogao da zatiti svoja prava, na primer, podnoenjem albe na reenje
o odreivanju pritvora (lan 294, ZKP)
Uslovi pod kojima se pritvor moe odrediti su navedeni u ZKP. Mora da postoji
osnovana sumnja da je okrivljeni izvrio krivino delo, a pritvor se moe odrediti
da se izbegne opasnost od bekstva, ometanja pravde, ponavljanja krivinog
dela u kratkom vremenskom periodu. Pritvor se moe odrediti protiv lica za koje
posoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo za koje je propisana kazna
zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivino
delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izreena
kazna zatvora od pet godina ili tea kazna, a nain izvrenja ili teina posledice
krivinog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje moe ugroziti nesmetano i
pravino voenje krivinog postupka (lan 211, ZKP). Sud odluuje o odreivanju
pritvora na predlog javnog tuioca, a nakon potvrivanja optunice, i po slubenoj
dunosti (lan 212 ZKP). Pre donoenja odluke, sud e sasluati okrivljenog u
prisustvu javnog tuioca i branioca, iako se sasluanje moe obaviti i u njihovom
odsustvu. Sudija moe izrei pritvor i bez sasluanja ako uredno pozvani okrivljeni
ne doe, a svoj izostanak ne opravda, ako nije bilo mogue izvriti dostavljanje, a
iz okolnosti oigledno proizilazi da okrivljeni izbegava prijem poziva, ili ako postoji
opasnost od odlaganja. U tom sluaju, sud e u roku od 48 sati od asa hapenja,
ispitati optuenog i odluiti da li da ostavi odluku o odreivanju pritvora na snazi
ili da ukine pritvor (Ibid).
Tokom istrage pritvor se moe odrediti, produiti ili ukinuti reenjem sudije za
prethodni postupak ili vea (lan 214 ZKP). Pritvor moe trajati najvie tri meseca
od dana kada je okrivljeni lien slobode (lan 215 ZKP). Sudija za prethodni
postupak je duan da, na svakih 30 dana, ak i bez predloga stranaka ili branioca,
ispita da li razlozi za pritvor i dalje postoje i da donese reenje o produenju
ili ukidanju pritvora. Meutim, vee neposredno vieg suda moe, iz vanih
razloga, produiti pritvor najvie za jo tri meseca. Protiv te odluke dozvoljena je
alba, koja ne zadrava izvrenje reenja. Ako optunica nije podignuta do isteka
rokova, optueni e se pustiti na slobodu (Ibid). Nakon podizanja optunice
pritvor se moe odrediti, produiti ili ukinuti, po predlogu stranaka, ali ak i bez
predloga stranaka, pritvor se mora preispitati svakih 60 dana nakon potvrivanja
optunice (lan 216, ZKP). Pritvor koji je odreen ili produen moe trajati do
upuivanja okrivljenog na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju
slobode, a najdue dok ne istekne vreme trajanja krivine sankcije izreene u
prvostepenoj presudi (Ibid).
27

Sud moe koristiti i druge mere osim pritvora da obezbedi prisustvo okrivljenog i
nesmetano voenje krivinog postupka (lan 188, ZKP). U stvari, lan 189. ZKP
predvia da sud ne bi trebalo da nametne tee mere od onih koje su neophodne
da se ostvari ista svrha. Ostale mere su: poziv, dovoenje, zabrana prilaenja,
sastajanja ili komuniciranja sa odreenim licem, zabrana naputanja boravita,
jemstvo, zabrana naputanja stana (kuni pritvor). Da bi se bolje osiguralo
potovanje ovih mera, sud moe narediti noenje ureaja za lociranje, ili javljanje
policiji (vidi ZKP, l. 190. o kunom pritvoru), ili oduzimanje vozake dozvole ili
putnih isprava (vidi ZKP, l. 199. o zabrani naputanja boravita). Kada je motorno
vozilo korieno u pripremi ili stvarnom izvrenju krivinog dela ili je krivino delo
protiv javnog saobraaja izvreno sa umiljajem, oduzimanje vozake dozvole
moe se izrei kao nezavisna mera. Sud moe da koristi vie od jedne mere, u
zavisnosti od potrebe pojedinanog sluaja (lan 189. ZKP, vidi lanove 197-209.
ZKP o uslovima za odreivanje).
Naknada tete zbog neosnovanog lienja slobode
Lice koje je neosnovano lieno slobode ima pravo na naknadu tete, ali pre
podnoenja zahteva za naknadu tete sudu, oteeni je duan da podnese
zahtev ministarstvu nadlenom za poslove pravosua radi postizanja sporazuma
o postojanju tete i vrsti i visini naknade (lan 588, ZKP). Ako zahtev nije
prihvaen, oteeni moe da pokrene parnini postupak za naknadu tete
protiv Republike Srbije. Pravo na naknadu tete zastareva za tri godine od dana
pravnosnanosti odbijajue ili oslobaajue presude, odnosno pravnosnanosti
prvostepenog reenja kojim je postupak obustavljen ili je optuba odbijena, a ako
je povodom albe reavao apelacioni sud od dana prijema odluke apelacionog
suda (lan 591, ZKP). Prema lanu 584. ZKP, lice se smatra neopravdano
lienim slobode ako je bilo lieno slobode, a nije dolo do pokretanja postupka,
ili je pravnosnanim reenjem postupak obustavljen, ili je optuba odbijena, ili
je postupak pravnosnano okonan odbijajuom ili oslobaajuom presudom.
Takoe, neopravdano lienim slobode smatra se i ono lice koje je bilo lieno
slobode due vremena nego to traje krivina sankcija koja se sastoji u lienju
slobode koja mu je izreena, ili koje je pritvoreno zbog greke ili nezakonitog rada
organa koji vodi postupak.
Maloletni uinioci krivinih dela
Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika,
kao i ZKP, tretira maloletne uinioce krivinih dela odvojeno od odraslih, a pravi
razliku meu maloletnicima na osnovu starosti u vreme izvrenja krivinog
dela (Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti
maloletnika, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 85/05 [u daljem tekstu:
Zakon o maloletnicima]). Maloletnik je lice koje je u vreme izvrenja krivinog
dela navrilo etrnaest, a nije navrilo osamnaest godina (Ibid. lan 3.). Ako je
28

u vreme izvrenja krivinog dela lice navrilo etrnaest godina, a nije navrilo
esnaest godina, smatra se mlaim maloletnikom. Stariji maloletnik je lice koje
je, u vreme izvrenja krivinog dela, navrilo esnaest, a nije navrilo osamnaest
godina(Ibid). Detetom se smatra lice koje nije navrilo etrnaest godina (lan 112,
stav 8, KZ). Sudija za maloletnike moe da izrekne pritvor koji ne moe biti dui
od mesec dana u pripremnom postupku. Pritvor moe biti produen za najvie
mesec dana od strane sudskog vea istog suda (Ibid. lan 67). Nakon zakljuenja
pripremnog postupka i od trenutka podnoenja predloga za izricanje krivine
sankcije, pritvor starijeg maloletnika ne moe trajati due od est meseci, a etiri
meseca za mlaeg maloletnika. Tokom sudskog postupka, pritvor ne moe trajati
due od est meseci (Ibid). Maloletnik se nalazi u pritvoru odvojeno od punoletnih
lica, ali lan 68. Zakona o maloletnicima predvia izuzetak, navodei da [...]
sudija za maloletnike moe odrediti da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa
punoletnim licem, koje na njega ne bi tetno uticalo, a u suprotnom bi usamljenje
maloletnika due trajalo i ostavilo tetne posledice po razvoj njegove linosti.

29

SRBIJA Analiza 2013

Dok ocene izvedene u ovoj Analizi slue da prue utisak o relativnom statusu
ispitanih faktora, ABA ROLI istie da su ocene faktora i zakljuci najkorisniji kada
se posmatraju zajedno sa ovom Analizom.

Tabela ocene faktora

Faktori instrumenta procene procedura pritvora

Ocena

I. Razmatranje svih faza pritvora

Faktor 1

Procesne garancije

Neutralno

Faktor 2

Doslednost i pravinost

Neutralno

Faktor 3

Resursi

Neutralno

Faktor 4

Spoljni i nedozvoljeni uticaj

Neutralno

Faktor 5

Poloaj rtve

Neutralno

Faktor 6

Poseban poloaj maloletnika

Pozitivno

Faktor 7

Poseban poloaj odraslih ranjivih grupa

Neutralno

II. Odreivanje istranog pritvora

Faktor 8

Hapenje

Negativno

Faktor 9

Zadravanje

Negativno

Faktor 10

Nadzor nad zadravanjem i istranim

pritvorom

Negativno

Faktor 11

Pritvor tokom suenja

Neutralno

III. Mehanizmi za albu protiv odreivanja istranog pritvora

Faktor 12

Vanredni pravni lekovi

Neutralno

Faktor 13

alba protiv odluke o odreivanju istranog

pritvora

Neutralno

Faktor 14

Redovno preispitivanje odluke o odreivanju

Neutralno
pritvora

IV. Procedure u pritvoru

Faktor 15

Postupci tokom lienja slobode

Neutralno

Faktor 16

Mehanizmi za pritubu

Neutralno

Faktor 17

Osoblje i popunjavanje radnih mesta

Neutralno

30

I.

Razmatranje svih faza pritvora

Faktor 1: Procesne garancije

Lica koja su liena slobode, ukljuujui i lica kojima je odreen pritvor,
imaju sve procesne garancije, ukljuujui i pravo preispitivanja odluke o
odreivanju pritvora od strane nadlenog suda, pravo na branioca, kao i
pravo na uee u sopstvenoj odbrani.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Ustavni i zakonodavni okvir Srbije obuhvata veinu procesnih garancija,

meutim pristup kompetentnom braniocu je i dalje nedovoljno adekvatan,
naroito kada lice nema dovoljno sredstava da obezbedi branioca.

Analiza/Okvir:
Ustav Republike Srbije garantuje linu slobodu i sigurnost svima (vidi Ustav
Republike Srbije, lan 27 [u daljem tekstu: Ustav]). Lienje slobode doputeno
je samo u skladu sa zakonom, a Ustav izriito propisuje da svako takvo lice
bude odmah obaveteno, na jeziku koji razume, o razlozima hapenja ili pritvora
ili o optubi protiv njega, kao i da ima pravo da obavesti lice po svom izboru
o njegovom hapenju ili pritvaranju (Ibid. lan 61. Zakona o izvrenju krivinih
sankcija). Takoe, zahteva da se odmah po prijemu u kazneni zavod, mora
omoguiti pritvoreniku da obavesti svoju porodicu ili bilo koga po svom izboru
(Zakon o izvrenju krivinih sankcija, lan 61, Slubeni glasnik Republike Srbije
br. 85/2005, 72/2009, 31/2011). U sluajevima kada je lice lieno slobode bez
odluke suda, odmah e biti obaveteno da ima pravo da nita ne izjavi, i pravo da
bude ispitan samo u prisustvu branioca po svom izboru, ili besplatnog branioca,
koji e biti obezbeen ako nije u mogunosti da snosi te trokove. Lice mora da
bude izvedeno pred nadleni sud bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 sati,
ili e u suprotnom biti puteno (lan 29, Ustav RS).Svako ko je lien slobode ima
pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da
naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito (lan 27, Ustav
RS).
Svako ko je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa
zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obaveten o prirodi i razlozima
dela za koje se tereti, kao i dokazima prikupljenim protiv njega (lan 33, Ustav RS).
Dalje, okrivljeni ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru,
da s njime nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove
za pripremu odbrane (Ibid). Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca,
31

ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti (Ibid). lan
74. Zakona o krivinom postupku predvia da okrivljeni mora imati branioca od
trenutka njegovog lienja slobode, bez obzira na to da li je odveden u pritvor, ili
se nalazi u pritvoru, ili mu je zabranjeno da naputa boravite, do pravosnanosti
odluke kojom se prekida takva mera (Zakonik o krivinom postupku Republike
Srbije l. 74, stav 3, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 72/2011, 101/2011,
121/2012, 32/2013 i 45/2013 [u daljem tekstu: Zakonik o krivinom postupku ili
ZKP]).
Ustav dalje predvia da optueni ima pravo na suenje bez nepotrebnog
odlaganja. Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko
branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da
se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i
svedoci odbrane (lan 33, Ustav RS).
Mnoga pitanja procesnih garancija pomenutih u ovom faktoru kasnije se obrauju
detaljnije u ovom izvetaju, ali se generalno problem smislenog i blagovremenog
pristupa lica lienih slobode kvalifikovanom braniocu, ukljuujui i nedostatak
informisanosti o pravima okrivljenog garantovanih Ustavom, esto isticao tokom
intervjua koji su obavljeni u okviru ove procene. Konstatujui nezadovoljavajui
napredak u ovoj oblasti, poslednja Nacionalna strategija za reformu pravosua
u Srbiji ukazuje na kritinu vanost uspostavljanja efikasnog i odrivog sistema
besplatne pravne pomoi, s obzirom na to da je poboljan pristup pravdi jedan
od njenih osnovnih ciljeva (Nacionalna strategija za reformu pravosua, 20132018, (radna verzija), str. 30 [u daljem tekstu Nacionalna strategija reforme
pravosua]). Predvieno je da e nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoi
stvoriti osnove efikasnijeg zakonodavnog i institucionalnog okvira u tom pogledu
(Ibid).
Kao to je takoe navedeno u ovom izvetaju, mnogi optueni se pojavljuju
pred sudom bez branioca. Prethodno obavezna odbrana nije bila predviena
za krivina dela za koja je zapreena maksimalna mogua kazna ispod 10
godina (vidi l. 71, stav 1, ZKP 2001), a slino je i po novom ZKP, iako je prag
sputen na krivina dela za koja je zapreena kazna zatvora do 8 godina. Jedan
od intervjuisanih sudija, opisujui sadanji sistem po kome advokatska komora
dostavlja spisak advokata meu kojima sud moe da postavi branioca, izrazio
je nezadovoljstvo u pogledu kompetentnosti i etike nekih advokata na listi.
Takoe je navedeno da se, posebno tokom najranijih faza, imenovani branilac
konsultuje sa svojim klijentom jednom, a zatim zahteva da bude osloboen bez
obaveze da navede opravdane razloge, a i dalje ima mogunost da naplati svoj
honorar. Drugi advokat, koji nije upoznat sa sluajem se zatim imenuje. Uopteno
govorei, postupati kao imenovani branilac oigledno nije finansijski povoljno, jer
su naknade plaene od strane suda, kako je navedeno, uglavnom nie od onih
koje advokat uobiajeno naplauje.
32

Predstavnici Ministarstva unutranjih poslova naveli su svoje procedure u vezi

sa krivinim istragama. Vodi se slubena beleka sa spiskom dokumenata
koji se uvaju u vezi sa istragom, ukljuujui i prijavu krivinog dela. Takoe,
kada se lice ispituje u toku istrage, slubenici organa za sprovoenje zakona
unose vreme poetka ispitivanja, vreme hapenja (ako do toga doe), a belee
i vreme obavetenja porodice i branioca o hapsenju. Odluka o zadravanju
lica donosi se u roku od dva sata, i to lice se sasluava u prisustvu branioca u
roku od 8 sati. U nekim sluajevima, prema novom ZKP, tuilac e biti prisutan.
Predstavnici ministarstva navode da branilac nema pravo da pristupi spisu koji
sadri dokumentaciju koja se odnosi na njegovog klijenta sve do otpoinjanja
formalnog sudskog postupka. Predstavnici ministarstva su dalje naveli da ukoliko
optueni, po sopstvenoj inicijativi, eli da razgovara sa predstavnicima organa
za sprovoenje zakona o drugim krivinim delima koja se ne odnose na ona za
koja je optuen, organ za sprovoenje zakona mora da obavesti sudiju i mora biti
prisutan branilac optuenog, to moe da odloi i omete istragu drugih krivinih
dela, posebno organizovanog kriminala.

Faktor 2: Doslednost i pravinost

Okolnosti u kojima dolazi do lienja slobode i procedure pod kojima je ono
dozvoljeno regulisane su zakonom. Diskrecione odluke koje se odnose na
lienje slobode donose se uporeivanjem injenica sluaja sa utvrenim
kriterijumima.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Pravosudni organi obino nameu pritvor bez obzira na pojedinane okolnosti

optuenog, makar tokom predistranog postupka. Postoje i odreeni dokazi o
nejednakom postupanju prema manjinama.

Analiza/Okvir:
lan 21. Ustava predvia da su svi jednaki, kao i da svako u Srbiji ima pravo na
jednaku pravnu zatitu. Ustav zabranjuje diskriminaciju, bilo direktnu ili indirektnu,
po bilo kom osnovu, a naroito na osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti,
drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja,
imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta (Ibid).
Ustav dalje predvia da svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je neko od
ljudskih ili manjinskih prava zajemenih Ustavom povreeno ili uskraeno, a ima
i pravo na uklanjanje posledica koje su nastale povredom (Ibid. lan 22). lan
317. Krivinog zakonika takoe predvia krivine sankcije za svakoga ko izaziva
ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu narodima ili
etnikim zajednicama koje ive u Srbiji.
33

Iako ustavni i zakonski definisane procedure postoje da bi usmeravale policiju,

tuioce i sudije u svim fazama pritvora, u veini sluajeva pritvor predstavlja
pravilo, koje poinje hapenjem, a esto traje do okonanja pa i due od
maksimalnog trajanja istrage od 6 meseci. Ove odluke se obino potvruju u
albenom postupku (vidi faktore 8-14, ispod). Pritvor se dosledno odreuje od
strane policije, potvruje od strane tuilaca, i odobrava od sudija, bez obzira
na konkretne injenice u predmetu ili pojedinane okolnosti optuenog. Kako
je navedeno, pravosudni organi retko daju konkretno obrazloenje za svakog
optuenog kojim bi zasnovali svoje odluke o odreivanju pritvora (vidi faktore
8, 9 ispod). Odluke o odreivanju istranog pritvora, posebno nakon inicijalnog
zadravanja od 48 sati, se obino donose bez dokaznog roita. Sudije, navodno,
ne daju obrazloenje za svoje odluke o odreivanju istranog pritvora, a takoe je
izveteno i da su zakonske osnove koje se navode esto neprimerene, pogreno
tumaene, nisu potkrepljene dokazima ili se zasnivaju na jednom od najirih
osnova, ukljuujui i ugroavanje javnosti.
Smatra se da spoljni pritisci, kako direktni tako i indirektni, utiu na odluke o
odreivanju pritvora (Vidi faktor 4 ispod). Nedostatak strunosti i resursa takoe
doprinosi nedostatku individualizovanih obrazloenja u odlukama o pritvoru
i njegovoj preteranoj upotrebi. Jemstvo je dozvoljeno, ali njegova upotreba je
retka i navedeno je da mnoge sudije nisu dovoljno upoznate sa procedurama
primene. Takoe, mnogi poinioci krivinih dela nemaju finansijska sredstva da
plate jemstvo. Elektronski nadzor se koristi sa odreenim uspehom u krivinim
predmetima manje teine (Vidi faktore 3 i 11 ispod).
Izveteno je da se prema nacionalnim manjinama povremeno postupa drugaije
nego prema Srbima (Vidi faktor 7 u nastavku).

Faktor 3: Resursi
Adekvatni resursi, bez obzira da li su u pitanju finansijski, infrastrukturni,
osoblje, ili drugi, dodeljuju se i pojedincima i institucijama ukljuenim u
pritvor i izricanje kazne, ukljuujui i alternative ovim merama.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Srbija pokuava da rei pitanje prenaseljenosti zatvora poveanjem kapaciteta

u objektima, ali mora nastaviti da istrauje alternative pritvora, kao i da povea
budetska ulaganja, posebno imajui u vidu nove obaveze tuilaca prema
novom Zakoniku o krivinom postupku.

34

Analiza/Okvir:
U Izvetaju o napretku za 2012. godinu, Evropska komisija je konstatovala
odreeni napredak u zatvorskom sistemu a posebno u pogledu problema
prenaseljenosti zatvora (Vidi Evropska komisija, Analitiki izvetaj uz dokument
Izvetaj Komisije Evropskog parlamenta i Saveta, miljenje Komisije o zahtevu
Srbije za lanstvo u Evropskoj uniji, 2012, [u daljem tekstu Izvetaj EU 2012]
str.13, dostupno na http://ec.europa.eu/enlargement/pdf/key_documents/2012/
package/sr_rapport_2012_en.pdf).
Zatim, navedeno je da je Strategija Srbije za smanjenje prenaseljenosti zatvora za
2011. godinu rezultirala poboljanjem postojee infrastrukture, kao i otvaranjem
novog objekta u blizini Beograda u 2012. godini, sa kapacitetom od 450 lica.
Meutim, Evropska unija je konstatovala da i dalje postoje ozbiljni problemi
prenaseljenosti zatvora, sa procenjenih 11500 lica u objektima sa kapacitetima od
50006000. EU je takoe istakla da su potrebna poboljanja u oblastima zdravstvene
zatite, uslovima ivota i adekvatnim programima terapije za osuenike (Ibid).
Nekoliko ispitanika izjavilo je da su uslovi pritvora definitivno povoljniji nakon
presude, navodei definitivni nedostatak resursa u pretkrivinimm fazama, pre
svega zbog prenaseljenosti. Zatitnik graana, u svom Izvetaju za 2012. godinu,
takoe ukazuje na nedostatak adekvatnih objekata za lica liena slobode u
policijskim stanicama, karakteriui uslove u nekim sluajevima poniavajuim,
ako ne i neovenim (Godinji izvetaj Zatitnika graana za 2012, str. 46).
Sadanja Nacionalna strategija reforme pravosua u Srbiji belei napredak u
reavanju prenaseljenosti zatvora i drugih pitanja vezanih za pritvorenike,
ukljuujui izgradnju objekta za pritvor u okviru postojeeg zatvora u Beogradu,
izgradnju novog zatvora zatvorenog tipa u Beogradu, u Padinskoj Skeli, kapaciteta
od 450 lica, kao i izgradnju novih paviljona za maloletne prestupnike u VPD
Kruevac, ime se poboljava smetaj maloletnih uinilaca krivinih dela i njihova
pravilna unutranja klasifikacija. Nacionalna strategija reforme pravosua (str. 1920). Kako je dalje navedeno, budetiranje za individualne sudove i tuilatva se
prenosi sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca.
Ova nadlenost je prenesena sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva
u martu 2012. Sve nadlenosti za izradu i praenje izvrenja budeta javnih
tuilatava prebaene su sa Ministarstva na Dravno vee tuilaca u 2012. godini,
osim onih koji se odnose na plate i trokove putovanja dravnih slubenika i
nametenika. Neke preostale slabosti zabeleene su u sistemu planiranja budeta,
kao to je nepostojanje sistemskih planova za kapitalne investicije, kao i injenica
da je samo 40-50% budetskih sredstava namenjenih za kapitalne investicije
potroeno i da budetska izdvajanja odraavaju prethodne a ne trenutne potrebe
(Ibid. str. 16-17.). Ovo je posebno zabrinjavajue, s obzirom na to da e promene
postojeeg ZKP verovatno stvoriti vei pritisak na ionako ograniene resurse u
krivinopravnoj areni. Kao to je navedeno u faktoru 8, prema novom ZKP, tuioci
35

preuzimaju odgovornost za voenje krivine istrage, zbog ega e verovatno

morati da se zaposli dodatno osoblje kako bi se ispunile ove dodatne dunosti,
da se obezbedi vei budet za forenziare i druge strunjake, kao i dodatni fiziki
prostor, ukljuujui sobe za razgovore, video opremu, itd.
Jedan od intervjuisanih advokata procenjuje da 50% svih krivinih predmeta
obuhvata dela za koja je zapreeno preko 10 godina zatvora. Poto je, kako
je ve navedeno u ovom izvetaju, po novom ZKP smanjen prag na 8 godina
kada e se optuenom imenovati branilac, to e verovatno stvoriti dodatni pritisak
na resurse. Konano, jedan advokat je primetio da nedostatak pravilne istrage
i krivinog gonjenja predstavlja dvostruki udar na ve ograniene resurse, jer
drava prvo plaa trokove pritvora, a onda, kada povremeno sudska vlast utvrdi
da optunica nije imala nikakav pravni osnov, drava moe biti obavezna da plati
odtetu pritvoreniku u parnici.
Jedan advokat je izjavio da jedan od razloga za prekomerno odreivanje pritvora
jeste da je time administrativno lake ostati u kontaktu sa optuenim i obavestiti ga
o raznim datumima vezanim za suenje ukoliko se nalazi u pritvoru. Jedna logina
proceduralna alternativa bi mogla biti vea upotreba sudskih poziva. Meutim,
pokazalo se da nedostatak adekvatnih internih sistema i resursa predstavlja
uzrok spreavanja korienja sudskih poziva kao moguih alternativnih sredstava
kojima se obezbeuje prisustvo lica optuenog za krivino delo. lanovi 243.
do 249. ZKP reguliu postupak dostavljanja pismena. lan 242. predvia da se
pismena, po pravilu, isporuuju posredstvom slubenog lica organa postupka koji
je odluku doneo, ili na drugi nain, ukljuujui i preko pote.
lan 243. predvia da se pismeno dostavlja neposrednom predajom licu
kome je upueno. Meutim, ako to lice nije prisutno, pismeno se moe predati
punoletnom lanu njegovog domainstva koji je duan da ga primi. Ako se lan
porodinog domainstva tu ne zatekne, pismeno e se predati portiru, susedu
ili predsedniku kunog saveta. Ukoliko to lice ili drugi odbiju da prime pismeno,
na dostavnici e se obeleiti dan, as i razlog odbijanja prijema, a dokument e
se ostaviti u stanu (Ibid). Meutim, ova procedura je problematina. Reeno je
da, dok gradske oblasti imaju pristup sudskim izvriteljima koji bi mogli preuzeti
uruivanje pismena, podruja izvan Beograda nemaju ovu mogunost, i obino
koriste potanske usluge za dostavu sudskih pismena, ukljuujui i sudski poziv.
Ovaj metod je, meutim, esto neefikasan i neuspean. Mnogi graani znaju da
ako se dostavlja plavi koverat, to je sudski poziv, pa e pokuati da izbegnu
kontakt sa potarom. Nekada, kako je navedeno, postoji dogovor izmeu potara
i lica koje se poziva, pa dokumenti ostaju neisporueni. I, kako je navedeno u
ovom izvetaju, dostava pismena, ukljuujui i putem pote, manjinama i licima
koja nemaju trajnu adresu, esto rezultira neuspelim pokuajima zbog netanih
adresa, a zavrava se hapenjem, iako lice koje je u pitanju moda uopte ne zna
da je sud pokuavao da ga kontaktira.

36

Faktor 4: Spoljni i nedozvoljeni uticaj

Pravosudni organi, ukljuujui policiju, istraitelje i tuilatvo, branioce,
sudije i sudsko osoblje i osoblje zatvora, obavljaju svoje dunosti bez
nedozvoljenog uticaja.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Iako je donekle spomenut direktni pritisak i uticaj na pravosudne organe,

esto postoji indirektan pritisak od strane politikih grupacija da se pokrene
istraga i gonjenje. Ovi postupci tako mogu dovesti do dueg vremenskog
trajanja pritvora, bez valjanog pravnog osnova. Navedeno je da medijsko
izvetavanje moe pogorati problem, s obzirom da mediji slue kao kanali u
lancu politikog uticaja.

Analiza/Okvir:
Tokom pregleda napretka, Evropska komisija je vie puta komentarisala pitanje
politikog uticaja u okviru pravosudnog sistema u Srbiji. U svom Izvetaju za
2012. godinu, Komisija je navela da zakonski okvir ostavlja otvoren prostor za
politiki uticaj, ukazujui posebno na ovlaenja parlamenta da imenuje sudije
i tuioce, ukljuujui i predsednika Vrhovnog kasacionog Suda i Republikog
javnog tuioca, kao i direktno uee u radu VSS i DVT (Izvestaj EU za 2012,
str.10.). U najnovijoj Nacionalnoj strategiji reforme pravosua, Srbija se bavi ovim
pitanjima artikulisanjem neophodne ustavne promene, posebno u vidu iskljuenja
Narodne skuptine iz procesa imenovanja predsednika sudova, sudija, javnih
tuilaca/zamenika javnih tuilaca i lanova VSS i DVT, kao i promena u sastavu
VSS i DVT sa ciljem da se iskljue predstavnici izvrne vlasti iz lanstva u ovim
telima (Nacionalna strategija reforme pravosua, str. 9).
Prema Globalnom barometru korupcije Transparency International 2013 (GCB),
graani smatraju da su pravosue, povezano sa politikim strankama i dravnim
slubenicima, i medicinske i zdravstvene ustanove najkorumpiraniji u Srbiji (rezultat
4.3 na skali od 0 do 5, Globalni barometar korupcije, Transparency International,
dostupno na http://www.transparency.org/country#SRB_PublicOpinion).
Informacije dobijene putem intervjua, meutim, ukazuju da je najea vrsta
uticaja u okviru pravosudnog sistema uglavnom indirektna u prirodi, i da utie na
donoenje odluka pravosudnih organa u najranijim fazama procesa, a potie od
pojedinaca na politikim funkcijama ili na vlasti. Ovi pritisci se esto ire i putem
medija, od kojih se mnogi takoe kontroliu od strane politikih inilaca. Delta
Holding sluaj je vie puta naveden kao primer ove situacije. Uticajan politiar se
kritiki i javno zalagao, putem senzacionalnog medijskog izvetavanja, o potrebi
da se istrai Miroslav Mikovi. Ubrzo nakon medijskog publiciteta, istraga je
37

otvorena i podneta je krivina prijava. Nekoliko pojedinaca ukazalo je da je ovaj

trend poeo sa ubistvom premijera inia 2003. godine. Vlada Srbije je bila pod
pritiskom ne samo da uhapsi ubice, nego, to je jo vanije, da prikae u javnosti
stav Vlade protiv kriminala. Ovaj vid nedozvoljenog uticaja pojaan je ranjivou
i nesigurnou u redovima tuilaca i sudija zbog navodno veoma zamornog,
politiki obojenog i nepotpunog procesa ponovnog imenovanja. Akteri krivinog
pravosua stoga nerado afirmiu svoju nezavisnost i ne odupiru se spoljnim
pritiscima, posebno zbog nesigurnosti zaposlenja. Takoe, Srbija jo uvek nema
efikasne etike standarde za tuioce, koji bi mogli da uvedu odreenu odgovornost
za podizanje optunice bez pravnog osnova. Jedan advokat je naveo sluaj
steajne mafije u kome je 18 lica osloboeno optubi nakon produenog suenja
od 7 godina kao primer potrebe za veom odgovornou za odluke tuilaca.
Dok politiki inioci mogu imati uticaj na pojedinane sluajeve, istaknuto je da
takoe mogu imati ozbiljne finansijske implikacije za Srbiju, jer neka optuena
lica koja mogu biti kasnije osloboena ili optube protiv njih mogu biti povuene,
mogu tuiti Vladu Srbije ili se obratiti Evropskom sudu za ljudska prava za
naknadu tete. Jedan advokat je izvestio da su poetne kalkulacije u takvim
sluajevima obeteenja bile oko 120 evra dnevno, ali s obzirom na poveanu
uestalost ovih peticija, opale su u 2012. godini na 90 evra po danu, a stopa za
2013. je bila 45 do 60 evra dnevno. Ove finansijske injenice tako mogu stvoriti
ogromne pritiske na pravosue da se donesu osuujue presude ak i kada nema
dovoljno dokaza. Jedan advokat je istakao i izazove sa kojima se suoavaju
ugledni mediji da bi dobili konkretne informacije o krivinom postupku i istrazi
protiv odreenih pojedinaca. Predstavnici suda nisu uvek spremni ili sposobni
da objasne postupke bez upotrebe pravne terminologije, ili objavljuju zbunjujua
saoptenja za javnost, to stvara nesporazume. Postoji percepcija da sud krije
informacije, posebno kontroverzne informacije, tako da se glasila okreu drugim
izvorima, poput policije, koji moe da podstakne senzacionalnost informacija.

Faktor 5: Poloaj rtve

rtve su adekvatno informisane o toku i ishodu odluka o odreivanju
pritvora. Uticaj na rtve krivinog dela i putanje na slobodu pritvorenika
uzimaju se u obzir prilikom donoenja odluke o pritvoru.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Osim u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal i Odeljenju za ratne

zloine Vieg suda u Beogradu, pravosudni sistem u Srbiji nema nikakve
formalne slube ili koordinacione jedinice za rtve. Dakle, napori da se
informiu i konsultuju rtve su neravnomerni ili nepostojei, posebno u
sluajevima porodinog nasilja.

38

Analiza/Okvir:
Ne postoje specifine ustavne ili zakonske obaveze kojima se zahteva
obavetenje ili konsultacije sa rtvom, posebno u pogledu odluke o odreivanju
pritvora. Krivini postupak se pokree na osnovu optunog akta javnog tuioca
(lanovi 50. i 51). Kada javni tuilac smatra da nema osnova za pokretanje
krivinog postupka, oteeni moe da podnese prigovor neposredno viem
javnom tuiocu. Ukoliko tuilac izjavi da odustaje od optube nakon potvrivanja
optunice, oteeni moe da preuzme krivino gonjenje (lan 52, ZKP).
lan 235. ZKP propisuje da e javni tuilac odbaciti krivinu prijavu ako prijavljeno
delo ne predstavlja krivino delo ili krivino delo koje se goni po slubenoj dunosti,
ako je nastupila zastarelost ili je delo obuhvaeno amnestijom ili pomilovanjem, ili
gde postoje druge okolnosti koje iskljuuju postupak, ili, konano, ako ne postoje
osnovi sumnje da je osumnjieni poinio krivino delo. Ako odbaci prijavu, tuilac
e obavestiti oteenog o razlozima za odbacivanje (lan 52, ZKP).
Osim u posebnim odeljenjima za organizovani kriminal i ratne zloine, ne postoje
posebne usluge za rtve u okviru javnog tuilatva, niti postoji bilo kakva formalna
jedinica u sudovima. Izgleda da javni tuilac nema znaajnu interakciju sa rtvama
tokom pretkrivinog postupka i suenja, niti se konsultuje sa rtvom u pogledu
postupka ili odluke u predmetu. Jedna NVO koja radi sa rtvama potvrdila je
da pravosudni organi, ukljuujui i tuilatvo, imaju tendenciju da ignoriu rtve
prilikom donoenja odluka, ukljuujui i one o pritvoru, a informacije u vezi sa
sudskim postupcimauopte ili njihovim specifinim sluajevima nisu lako dostupne
rtvama. Posebno zabrinjava postupanje u sluajevima nasilja u porodici.
Iako je nekoliko ispitanika istaklo da postoje pokuaji da se ovim sluajevima
pristupi delikatnije i celishodnije, jedna NVO navela je vee mogunosti za
manipulacije rtvom da pristane na lake optube. Skoro svi ispitanici,
ukljuujui i jednu sudiju, naveli su da je odreivanje pritvora retko u sluajevima
nasilja u porodici. Zabrana prilaska ili kuni pritvor mogu da se koriste, iako
ne postoji aktivno praenje takvih mera u cilju obezbeenja potovanja mere i
sigurnosti rtve.
U Izvetaju o stanju ljudskih prava 2012, Stejt department SAD navodi da nasilje
nad enama i dalje predstavlja problem u Srbiji, iako ne postoje pouzdane
statistike u tom pogledu. Takoe, u izvetaju se navodi da je krivino gonjenje u
ovim predmetima teko usled nedostatka svedoka i dokaza, kao i nespremnosti
svedoka ili rtava da svedoe (vidi Stejt Department, Izvetaji drava o stanju
ljudskih prava za 2012, str. 19-20 dostupno na
http://www.state.gov/j/drl/rls/hrrpt/humanrightsreport/#wrapper). Bilo bi razumno
zakljuiti da ukoliko bi rtve bile redovno i adekvatno konsultovane, i zatiene
tokom trajanja istrage, ne bi bilo toliko teko zavriti ove predmete u okviru
krivinopravnog sistema.
39

Faktor 6: Poseban poloaj maloletnika

Pravosudni sistem podrava jedinstvena prava i potrebe bezbednosti
maloletnika i promovie njihovo fiziko i mentalno blagostanje, dok se
alternativama pritvoru daje prioritet prilikom razmatranja.

Zakljuak

Ocena: Pozitivna

Srbija je postavila kao prioritet obuku aktera krivinopravnog sistema koji se

bave maloletnicima, i uredila je formalne i neformalne procedure koje imaju
tendenciju da smanje njihov pritvor do konane odluke.

Analiza/Okvir:
Krivine sankcije se u Srbiji ne mogu izrei izvriocima krivinih dela koji imaju
manje od 14 godina starosti u vreme izvrenja protivpravnog akta (Zakon o
maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnika l.
2, Slubeni glasnik Republike Srbije br. 85/05 [u daljem tekstu: Zakon o
maloletnicima]). Maloletnik je lice koje je u vreme izvrenja krivinog dela navrilo
etrnaest godina, a nije navrilo osamnaest godina (Ibid. lan 3). Ako je u vreme
izvrenja krivinog dela lice navrilo etrnaest godina, a nije navrilo esnaest
godina, radi se o mlaem maloletniku. Stariji maloletnik je lice koje je u vreme
izvrenja krivinog dela navrilo esnaest, a nije navrilo osamnaest godina (Ibid).
lan 48. Zakona o maloletnicima nalae da su svi uesnici u postupku pri
preduzimanju radnji kojima prisustvuje maloletnik, a naroito pri njegovom
sasluanju duni da postupaju obazrivo. Maloletnik se poziva preko njegovih
roditelja i/ili zakonskih zastupnika, osim ako to nije izvodljivo zbog neizbenih
okolnosti (Ibid. lan 54). Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog sasluanja
i tokom itavog postupka, a ako nema branioca, bie mu postavljen branilac po
slubenoj dunosti od strane sudije za maloletnike. Branilac maloletnika moe biti
samo advokat koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupnitva
mladih (Ibid. lan 49).
Krivini postupak prema maloletniku pokree se za sva krivina dela samo po
zahtevu javnog tuioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti
prava deteta i prestupnitva mladih (Ibid. lan 57), i to ini podnoenjem zahteva
za pokretanje pripremnog postupka sudiji za maloletnike nadlenog suda. (Ibid.
lan 63). Pored injenice koje se odnose na krivino delo, u toku pripremnog
postupka protiv maloletnika, sud e ispitati roditelje maloletnika, usvojioce ili
staratelje i druga lica koja mogu da prue potrebne podatke, odrediti uzrast
maloletnika, injenice potrebne za ocenu njegove zrelosti, ispitae se sredina
u kojoj i prilike pod kojima maloletnik ivi i druge okolnosti koje se tiu njegove
linosti i ponaanja. Kada zdravstveno stanje, stepen zrelosti ili drugi aspekti
40

karaktera maloletnika zahtevaju ispitivanje od strane strunjaka, ovo ispitivanje

se izvodi od strane lekara, psihologa ili pedagoga, a moe se sprovesti u
zdravstvenoj ili drugoj ustanovi (Ibid. lan 64).
Tokom pripremnog postupka, ako je to potrebno radi izdvajanja maloletnika iz
njegovog trenutnog okruenja ili pruanja pomoi, nadzora, zatite ili smetaja
maloletnika, sudija za maloletnike moe odrediti da se maloletnik smesti u
prihvatilite, vaspitnu ili slinu ustanovu, pod nadzorom organa starateljstva,
odnosno uputiti ga privremeno u drugu porodicu. Protiv odluke o privremenoj
meri moe se izjaviti alba u roku od dvadeset etiri sata od strane maloletnika,
roditelja, usvojioca ili staraoca, branioca i javnog tuioca za maloletnike. alba
ne odlae izvrenje reenja (Ibid. lan 66). Ako se svrha odreivanja pritvora ne
moe postii kroz upotrebu privremene mere upuivanja, sudija za maloletnike
moe maloletniku odrediti pritvor kada postoje isti razlozi kao i za punoletne
uinioce krivinih dela (vidi faktor 8).
Vreme provedeno u pritvoru, kao i svako drugo lienje slobode, uraunava se
u ukupno vreme provedeno u vaspitnoj ustanovi, vaspitno-popravnom domu
ili u kaznu maloletnikog zatvora. Pritvor u pripremnom postupku moe trajati
najdue mesec dana, a moe se produiti za najvie jo mesec dana. Po
zavretku pripremnog postupka, pritvor starijeg maloletnika ne moe biti dui od
est meseci, odnosno ne moe biti dui od etiri meseca kada se radi o mlaem
maloletniku. Sudija za maloletnike je duan da preispita odluku o odreivanju
pritvora jednom meseno da bi se utvrdilo da li i dalje postoje razlozi za pritvor, i
da izrekne odluku o obustavljanju ili produenju pritvora (Ibid. lan 67). Maloletnik
se nalazi u pritvoru odvojeno od punoletnih lica. Izuzetno, sudija za maloletnike
moe odrediti da maloletnik bude u pritvoru zajedno sa punoletnim licem, koje na
njega ne bi tetno uticalo, a u suprotnom bi usamljenje maloletnika due trajalo i
ostavilo tetne posledice po razvoj njegove linosti (Ibid. lan 68). Jedan ili vie
vaspitnih naloga moe da se primeni prema maloletnom uiniocu za krivina dela
za koja je zapreena novana kazna ili zatvor do pet godina (Ibid. lan 5). Ako
maloletnik prizna, nadleni javni tuilac za maloletnike ili sudija za maloletnike
moe odrediti vaspitni nalog maloletniku, nakon razmatranja stavova maloletnika
i oteenog (Ibid). Vaspitni nalozi mogu biti: naknada tete oteenom, redovno
pohaanje kole ili redovno odlaenje na posao, drutveno koristan rad,
podvrgavanje odgovarajuem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane
upotrebom alkoholnih pia ili opojnih droga (Ibid. lan 7).
Podaci koje je objavio Zavod za statistiku Republike Srbije pokazali su da je u
2011. godini (poslednja godina ukljuena u istraivanje) broj osuenih maloletnih
prestupnika iznosio 2290, to je najvei broj od kada je Zavod poeo prikupljanje
ovih podataka u 2004. godini (dostupno na http://goo.gl/9EU6ry). Meutim,
paralelno sa rastom ovog broja, Srbija je uspeno nastojala da pobolja nivo
specijalizacije i strunosti meu akterima krivinopravnog sistema u ovoj oblasti.
Navedeno je da sudije, tuioci i policija pohaaju specifinu obuku za rad na
41

predmetima koji se odnose na maloletnike, dok su od pre dve godine branioci

takoe dobrovoljno poeli da pohaaju obuku. Jedna od intervjuisanih advokatica
je izjavila da je dugo postojala zabrinutost da obuka branilaca nije bila dovoljno
sveobuhvatna, ali da joj se ipak ini da je to bolje od prethodne situacije kada nije
bilo specijalizovanih obuka za lanove advokatske komore.
U sluajevima kada su imenovani branioci za maloletnike koji nemaju sredstava
da sami angauju branioca, advokatica je navela je da sudije biraju samo one
branioce sa spiska advokatske komore koji su proli posebnu obuku, kao i da joj
se ini da sudije pokuavaju da imenuje bolje advokate. Meutim, naknada i dalje
predstavlja problem, poto su advokati plaeni oko 50% od njihove normalne
tarife, a ta sredstva se predviaju samo na godinjem nivou.
Izveteno je da policija, posebno u gusto naseljenim oblastima, ima specijalizovane
istrane jedinice za maloletnike i slubenike koji su posebno osposobljeni za
ispitivanje. Obino, ako maloletnik postane predmet krivine istrage, moe se
kontaktirati preko njegovih roditelja ili zakonskih zastupnika, a ree se moe i
formalno pozvati ili dovesti od strane policije. Reeno je da, iako se pritvor koristi
umereno, osim za teka krivina dela, u sluajevima kada je nametnut esto
traje due nego to je potrebno. Osim socijalnih pitanja vezanih za dugo trajanje
pritvora, jedan advokat je izjavio da je nedostatak obrazovnih usluga u pritvoru
ono to stvara najveu tetu optuenom, jer svaki prekid u obrazovanju moe
imati trajne negativne posledice na budunost maloletnika, i ovo je posebno
tano za nie socio-ekonomske ili ranjive grupe, kao to su Romi.

Faktor 7: Poseban poloaj odraslih ranjivih grupa

Pritvorenici koji su lanovi socijalno ugroenih populacija punoletnih lica,
ukljuujui i strane dravljane ali ne ograniavajui se na njih, osobe sa
fizikim ili mentalnim invaliditetom ili bolestima, ene i seksualne manjine,
imaju pravo da se prema njima postupa bez diskriminacije i da imaju koristi
od posebnih mera koje mogu biti neophodne za njihovu zatitu. Lica koja
trae izbegliki status ili azil nee biti kanjena samo zbog ilegalnog ulaska
u zemlju, a mogu biti zadrana samo kada je to neophodno radi utvrivanja
identiteta, potvrde tvrdnji, ili zatite nacionalne bezbednosti i moraju biti
predmet sudskog i upravnog nadzora.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Iako nije bilo alarmantnih izvetaja o razliitom postupanju prema ranjivim

grupama ili manjinama u Srbiji, postoje problemi sa nekim manjinama kojima
se ne prua jednaka zatita i pravino postupanje u najranijim fazama procesa
krivinog postupka.

42

Analiza/Okvir:
Ustav Srbije titi manjine i garantuje posebnu zatitu u ostvarivanju potpune
jednakosti i ouvanju njihovog identiteta (Ustav RS, lan 14). Ustav takoe
predvia jednake mogunosti za mukarce i ene, (Ibid. lan 15), i navodi da
stranci imaju sva prava zajemena Ustavom i srpskim zakonima, osim onih
koja imaju samo graani Srbije (Ibid. lan 17.). Zakon o izvrenju krivinih
sankcija predvia da lice prema kome se izvrava sankcija ne sme biti stavljeno
u neravnopravan poloaj na osnovu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti,
politikog ili drugog uverenja, etnikog ili socijalnog porekla, imovnog stanja,
obrazovanja, drutvenog ili drugog linog statusa (Zakon o izvrenju krivinih
sankcija, lan 7). Osueni sa posebnim potrebama ima pravo na smetaj u
skladu sa vrstom i stepenom njegovih posebnih potreba (Ibid. lan 66). Konano,
lan 317. Krivinog zakonika predvia krivine sankcije za svakoga ko izaziva ili
raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mrnju, ili netrpeljivost meu narodima ili
etnikim zajednicama koje ive u Srbiji.
Bilo je par izvetaja o jedinstvenim pitanjima manjina i ranjivih grupa koje se
odnose na pritvor, ali je samo nekoliko komentara vredno napomenuti. Kao to
je navedeno u ovom izvetaju, ukljuujui i faktor 15, mnoga lica koja su liena
slobode, posebno van Beograda, dre se u objektima zajedno sa licima osuenim
za krivina dela. Poto ene ine brojno manji procenat ukupne populacije
pritvorenika, odvajanje ena koje su u predistranom pritvoru predstavlja vei
izazov, a one su esto smetene sa enama koje su ve osuene, sa istim
stepenom bezbednosti i bez obzira na teinu krivinog dela. Jedini kazneni zavod
za ene u Srbiji nalazi se u Poarevcu, gde su sve ene u zatvorenim elijama.
Populaciju ovog kaznenog zavoda ine uglavnom ene koje su ve osuene.
lan 106. Zakona o izvrenju krivinih sankcija predvia da osuena ena koja
ima dete moe zadrati dete do navrene prve godine ivota, a izveteno je da
se to i dogaa u praksi .
Prema popisu stanovnitva u Srbiji iz 2011. godine, Srbi ine 83,32% od ukupnog
broja stanovnika u to vreme, Maari 3,53%, Romi 2,05%, Jugosloveni 0,32%,
Bonjaci 2,02%, 0,54% su Crnogorci, a druge manjine ine ukupno 8,22%
(Centralna obavetajna sluba (CIA), Fact book za 2013, dostupno na
http://media.popis2011.stat.rs/2012/Prezentacija_Knjiga1.pdf).
Nekoliko problema sa manjinskim populacijama je prijavljeno, ukljuujui i
situacije u kojima se prema nesrbima povremeno ne postupa isto kao prema
Srbima. Jedan predstavnik NVO u Novom Sadu izjavio je da se Maari ponekad
tretiraju drugaije. Opisao je situaciju u kojoj saoptueni razliitih nacionalnosti za
isto krivino delo i stepen krivice nisu bili tretirani isto u smislu teine podignutih
optunica i u njihovom kasnijem pritvoru. Maar je formalno optuen za irenje
nacionalne mrnje i zadran je u pritvoru. Srbin je bio optuen za lake krivino
43

delo remeenja javnog mira, i puten je u roku od 48 sati. Konano, navedeno

je da ponekad potari ne ele da pokuaju da urue sudske pozive u romskim
naseljima, jer esto postoji percepcija da su takva naselja opasna ili prljava. Jedna
advokatica je izjavila da je njen klijent maloletnik bio u pritvoru 25 dana zbog
neodazivanja pozivu, iako je u stvari, iveo na adresi navedenoj u povratnici, ali
dostavljanje nije ni pokuano zbog protivljenja pote da urui poziv.
U izvetaju iz 2012. godine, Beogradski centar za ljudska prava navodi da su
osobe sa invaliditetom posebno ranjive u policijskom pritvoru, ukazujui da
neadekvatnost kaznenih zavoda i zatvora stvara poveanu verovatnou da e
se prava ovih pojedinaca povrediti dok su u pritvoru (Preporuke o tome kako
da se pobolja zakonodavni okvir i prakse u pogledu spreavanja i kanjavanja
neovenog postupanja u Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava, 2012, str.
41-42. [u daljem tekstu: Spreavanje i kanjavanje neovenog postupanja u
Srbiji]). Dok bi najbolje reenje bilo izgradnja specijalno opremljenih soba, u
izvetaju se predlae korienje mogue prelazne mere i sprovoenje sistema
breg upuivanja ovih lica u bolje opremljene pritvorske jedinice sa pristupom
toaletu, prekidaima za svetlo i, posebno, pozivnom sistemu za pomo. Konano,
zahteva se da odmah nakon hapenja, policija pozove lekara da uradi poetnu
procenu o tome da li je ili ne pojedinac sposoban da bude u pritvoru, a, ako
je tako, da se dostave konkretne preporuke u vezi sa uslovima potrebnim za
smetaj osoba sa invaliditetom (Ibid). U pogledu verskog izraavanja, u Niu
je navedeno da osuena lica koja su Muslimani sada jesu u mogunosti da
slobodno ispovedaju svoju veru.

44

II. Odreivanje pritvora u pretkrivinom postupku

Faktor 8: Hapenje
Hapenje lica osumnjienog za krivino delo zasniva se na nalogu za
hapenje izdatom od strane nezavisnog i neutralnog sudskog slubenika,
osim u izuzetnim okolnostima kada dobijanje naloga za hapenje nije
izvodljivo i postoje opravdani razlozi koji ukazuju da je lice izvrilo krivino
delo. Hapenje se vri u cilju dovoenja uhapenog lica pred nadleni sud,
pri emu se posebno uzimaju u obzir alternative hapenju.

Zakljuak

Ocena: Negativno

U praksi, veina poetnih odluka o odreivanju pritvora donosi se od strane

istraitelja ili tuilaca, a ne od strane sudskog slubenika, dok generalno
postoji preterano oslanjanje na pritvor. Takoe, nedovoljno napora se ulae da
se obezbedi obrazloenje specifine opravdanosti pritvora.

Analiza/Okvir:
lan 286. ZKP predvia da kada postoje osnovi sumnje da je izvreno krivino
delo za koje se goni po slubenoj dunosti, policija je ovlaena da, izmeu
ostalog, trai potrebna obavetenja od graana i, ako je potrebno, ogranii
kretanje lica na odreenom prostoru najdue osam sati. Policija je duna da izradi
zapisnik konstatujui injenice i okolnosti koje su utvrene prilikom preduzimanja
pojedinih radnji, ukljuujui i predmete koji su pronaeni ili oduzeti, a koji mogu
biti od interesa za krivini postupak (Ibid). lan 289. ZKP dalje predvia da kada
policija prikuplja podatke od lica za koje postoje osnovi sumnje da je izvrilo
krivino delo, moe ga pozvati samo u svojstvu osumnjienog, a u pozivu e se
upozoriti da ima pravo da uzme branioca.
Ako u toku prikupljanja informacija policija smatra da se pozvani graanin moe
smatrati osumnjienim, duna je da ga odmah obavesti o pravu da ima branioca
koji prisustvuje njegovom sasluanju i da obavesti nadlenog javnog tuioca bez
odlaganja (Ibid). lan 293. ZKP navodi da je javni tuilac duan da uhapenog
koji mu je doveden poui o njegovim pravima i da mu omogui da u njegovom
prisustvu uz korienje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka
obavesti branioca neposredno ili posredstvom lanova porodice ili treeg lica i
da mu pomogne da nae branioca. Javni tuilac moe lino sprovesti sasluanje
osumnjienog ili poveriti sasluanje policiji. Ako osumnjieni pristane da da
izjavu, organ koji vodi sasluanje mora da obezbedi da se izjava da u prisustvu
njegovog branioca (Ibid). Ako uhapeno lice ne obezbedi prisustvo branioca u
45

roku od 24 sata, ili izjavi da nee uzeti branioca, javni tuilac je duan da ga
saslua bez odlaganja (Ibid). U sluajevima obavezne odbrane ako uhapeno
lice ne dobije branioca u roku od 24 sata od kada je obaveten o ovom pravu
ili ako izjavi da nee uzeti branioca, bie mu postavljen branilac po slubenoj
dunosti (Ibid). Odmah nakon sprovoenja sasluanja, javni tuilac e odluiti da
li da uhapeno lice oslobodi ili da zahteva da sudija za prethodni postupak odredi
pritvor (Ibid). Transkript ovog ispitivanja moe se koristiti kao dokaz u krivinom
postupku (Ibid).
lan 294. ZKP predvia da javni tuilac ili, po njegovom odobrenju policija
odmah, a najkasnije u roku od dva asa od kada je osumnjienom saopteno da
je zadran, donosi i uruuje reenje o zadravanju. U reenju moraju biti navedeni
delo za koje se osumnjieni tereti, osnovi sumnje, dan i as lienja slobode ili
odazivanja pozivu, kao i vreme poetka zadravanja (Ibid). Osumnjieni i njegov
branilac imaju pravo na albu protiv reenja o pritvoru u roku od est sati od
dostavljanja reenja. Odluku o albi donosi sudija za prethodni postupak u roku
od etiri sata od prijema albe. alba ne zadrava izvrenje reenja (Ibid). Ako
osumnjieni sam, u roku od etiri asa, ne obezbedi branioca, javni tuilac e
mu ga obezbediti po slubenoj dunosti, po redosledu sa spiska advokata koji
dostavlja nadlena advokatska komora (Ibid).
U Izvetaju o stanju ljudskih prava iz 2012. godine, Stejt department SAD navodi
da su hapenja u Srbiji generalno zasnovana na nalogu za hapenje i da nije
utvrena bilo kakva zloupotreba zakonskog uslova da je potrebna naredba
istranog sudije ili sudije za zadravanje lica vie od 48 sati (vidi Stejt Department,
izvetaji drava o stanju ljudskih prava za 2012. godinu, str. 5, dostupno na http://
www.state.gov/j/drl/rls/hrrpt/humanrightsreport/#wrapper). Stejt department
istie da sudije uglavnom prate preporuku policije ili tuioca da se osumnjieni
zadri punih 48 sati (Ibid). Izvetaj ukazuje da Ustav predvia da policija mora
odmah upoznati uhapene sa njihovim pravima, kao i da se ovaj uslov potuje
u praksi, ukljuujui i omoguavanje lanovima porodice da posete pritvoreno
lice (Ibid). Iako se pritvorenom licu obino obezbeuje pristup advokatu na teret
drave, kada je potrebno, Stejt department je izvestio da, s vremena na vreme,
policija ispituje osumnjiene bez prisustva branioca u procesu poznatom kao
informativni razgovor, koji se sprovodi pod pretpostavkom da se ne radi o pravom
sasluanju, mada ovi razgovori esto ine osnovu za podnoenje krivine prijave
protiv ispitanika. Istiui da zakon zabranjuje upotrebu sile, pretnje, obmane i
prisile od strane policije da pribavi dokaze, kao i da takav dokaz nije prihvatljiv
na sudu, izvetaj navodi da ponekad policija upotrebljava ovakva sredstva da
bi dobila iskaze (Ibid). Takoe je primeeno da, iako zakon dozvoljava jemstvo,
ono se retko koristi u veini sluajeva, mada se i jemstvo i kuni pritvor esto
koriste u predmetima organizovanog kriminala, korupcije na visokom nivou, i
ratnih zloina, posebno nakon stupanja na snagu novog Zakonika o krivinom
postupku u posebnim odeljenjima (Ibid).
46

Predstavnik jedne NVO naveo je da policija esto sprovodi takozvane informativne

razgovore sa graanima pri emu pojedinac moe biti doveden na ispitivanje
samo do 4 sata. Ako lice postane osumnjieni, tokom ovih poetnih razgovora,
moe biti zarano praktino jo 52 sata (48 sati, pored poetnih 4 sata) pre nego
to je izveden na sud.
Nekoliko intervjuisanih tuilaca poalilo se da se inicijalne odluke o pritvoru u
praksi najee donose od strane policije, a policija nije u obavezi da opravda
tu odluku. Jedan ispitanik koji je aktivno bio ukljuen u proces izmene ZKP je
istakao da poetno zadravanje od 48 sati zahteva samo osnove sumnje da
je optueni izvrio krivino delo. Posle 48 sati, tokom kojih, najee, nema
dodatnih informacija ili se ne sprovodi dalja istraga, produenje pritvora mora biti
opravdano viim standardom osnovane sumnje, iako se optueni retko puta
na slobodu u ovom trenutku. Jedan predstavnik NVO istakao je da se jemstvo
nikad ne odreuje u ovom trenutku, ak i ako se zahteva od strane advokata
odbrane.
Jedan intervjuisani advokat naveo je nekoliko opcija za obezbeenje prisustva
optuenog i primetio je da, iako se akteri krivinopravnog sistema esto plae
da primene razliite procedure, jeste dolo do odreenog napretka u poslednjih
nekoliko godina. Jedan takav pozitivan primer predstavlja njegov klijent koji je
imao 21 godinu kada je uhvaten sa 6-7 kesa marihuane. S obzirom na njegov
uzrast i odsustvo prethodnog osuivanja, nije bio zadran u pritvoru. U vreme
intervjua, sudija je razmatrao vaspitne mere, umesto odreivanja zatvora.
Takoe je naveo sluaj u kome je njegov klijent bio voza automobila u ozbiljnoj
saobraajnoj nesrei, koji je izazvao teke povrede vozaa drugog vozila.
Kako je njegov klijent ostao na mestu nesree i nije bio pod uticajem hemijskih
supstanci ili alkohola, nije mu bio odreen pritvor. Meutim, advokat je priznao
da ovi primeri predstavljaju izuzetno retko postupanje pravosua. Istakao je da
se za sve krivine prijave retko koristi opcija izdavanja poziva u kome se navodi
datum pojavljivanja, optube i pravo na advokata. On je istakao da se problemi
sa upotrebom poziva odnose na proceduralna pravila, nedostatak treninga
(posebno sudijskih pomonika) i resurse (vidi faktor 3). U praksi, izveteno je da
obino postoji samo jedan pokuaj da se urui poziv, a ne postoji obaveza da se
pokua vie puta. Meutim, ako optueni dobije poziv i ne pojavi se, sudija moe
i ne mora da izda nalog za hapenje.
Kao to se navodi u ovom izvetaju, mnogi od ispitanika, ak i mnogi predstavnici
pravosua, priznaju da postoji prekomerna upotreba pritvora, posebno u
najranijim fazama krivinog postupka. Jedan predstavnik NVO je istakao da je
pritvor definitivno pravilo, procenjujui da preko 90% optuenih za krivino delo
provodi neko vreme u pritvoru, poevi od prvobitne odluke od strane tuioca.
Odluka tuioca se obino potvruje od strane sudije, koji samostalno ne preispituje
opravdanost pritvora, ak i kada tuilac nije uspeo da navede konkretan osnov.
47

Isti predstavnik civilnog drutva je izjavio da, iako jemstvo postoji, retko se koristi,
osim kada lice ima boljeg branioca, a konstantno je nedostupno onima koji
nemaju finansijskih sredstava. Jedna ispitanica (pretpretresni sudija) izjavila je
da pokuava da retko koristi pritvor. Procenjujui svoj obim posla u to vreme na
oko 80 krivinih predmeta, od kojih su veina imovinska krivina dela, izjavila je
da ima 3 optuena lica u pritvoru.
Iako se kasnije u ovom izvetaju dodatno raspravlja o konkretnim zakonskim
osnovima ili obrazloenjima za pritvor, esta zloupotreba pojedinih obrazloenja
poinje u najranijim fazama, pa se nekoliko pitanja razmatra i na ovom mestu.
Osnov za odreivanje pritvora, taka 4 (nain izvrenja ili teina posledica
krivinog dela je uznemirila javnost tako da moe ugroziti nesmetano i pravino
voenje krivinog postupka), se obino koristi kao blanko opravdanje, bez
daljeg objanjenja ili konkretnih injenica kojima se argumentuje. Jedan ispitanik
koji je aktivno uestvovao u izmenama ZKP izjavio je da uznemirenost javnosti
kao osnov pritvora predstavlja ostatak iz vremena socijalizma (vidi lan 211, stav
4, ZKP).
Ostaje izazov za pravosue da objektivno proceni rizik od uznemirenja ili stresa,
s obzirom na uroenu neodreenost osnova, a posebno kada medijski izvetaji
esto ciljaju da uzburkaju javnost umesto da prue informacije. On je naveo
da ukoliko optueni bude osuen, a originalni osnov za odreivanje pritvora
jeste uznemirenje javnosti, taj osnov se moe koristiti kao opravdanje i tokom
albenog postupka ak i ako vie nije odgovarajui. Takoe je naveo primer
optuenog, koji je, sa drugima, u predmetu saobraajne mafije, nakon prilino
senzacionalistike medijske pokrivenosti bio u pritvoru etiri meseca oekujui
istragu. Kada se publicitet smirio, advokat je uspeo da dobije odluku apelacionog
suda da uznemirenje javnosti vie ne postoji. Meutim, nakon toga, radio B92
izvestio je samo o injenici da je suenje poelo, to je bilo dovoljno opravdanje
tuiocu da zahteva i dobije produenje pritvora samo po tom osnovu.
Jedan advokat je zapazio da po novom ZKP postoji napredak, jer je za osnov
odreivanja pritvora, da optueni moe ponovo izvriti krivino delo, sada
definisan krai rok u kom se to moe dogoditi, koji daje neophodne smernice
tuiocu i sudiji. Nekoliko intervjuisanih tuilaca dalo je primer optuenog od 67
godina starosti, koji je u vreme podizanja optunice bio doktor. Bio je optuen
za primanje mita. Prvobitno je jedan od osnova za odreivanje pritvora bio da
moe ponovo izvriti krivino delo, koji se navodi kao najei osnov. Optueni je
zadran u pritvoru 6 meseci i za to vreme je penzionisan, iako je pritvor nastavljen
po ovom i drugim osnovima. Nakon ulaganja albe protiv te odluke, novi tuilac
zatraio je ukidanje pritvora, s obzirom na nedostatak osnova.
Jedan ispitanik koji je uestvovao u procesu izmena ZKP istakao je da postoje
razliite statistike izmeu ukupnog broja podignutih optunica i broja osuujuih
48

presuda. Naveo je da mnogi sluajevi nestaju nakon zavretka istrage. Jedan

advokat izjavio je da je pritvor zaista ekvivalent zatvorske kazne, jer nakon
znaajnog perioda u pritvoru, esto se odbacuje optunica, a dug vremenski
period proveden u pritvoru obino ne odgovara teini krivinog dela. Drugi advokat
koji takoe postupa pred posebnim odeljenjem, izjavio je da bi kuni pritvor
ili elektronska narukvica predstavljali efikasan nain da se obezbedi prisustvo
optuenog. Takoe je ukazao na zloupotrebu pritvora koja se ogleda u tome da
tuioci esto produavaju istragu skoro do kraja 6 meseci istranog perioda, kako
bi se optueni drao u pritvoru due, iako je istraga mogla da bude zavrena
ranije. On je dalje opisao sluaj ratnih zloina sa 4 optuena lica, u kome su svi
bili u pritvoru tri godine, nakon ega su optunice odbaene, a optueni su dobili
naknadu tete od drave.

Faktor 9: Zadravanje
Nakon inicijalnog lienja slobode, uhapeni se odmah izvodi pred sud da
se utvrdi da li treba nastaviti pritvor. Pre izvoenja pred sud, uhapeni
ima pravo da bude obaveten o razlozima lienja slobode, prirodi optubi
koje mu se stavljaju na teret, kao i o pravu na advokata, pravu da ne mora
nita da izjavi, da se o njegovom hapenju obaveste lanovi porodice ili, u
sluaju da se radi o stranom dravljaninu, konzularno predstavnitvo.

Zakljuak

Ocena: Negativno

U Srbiji se lice koje je uhapeno izvodi pred sud uglavnom u roku od 48 sati
od hapenja. Tokom ovog perioda, on moe biti obaveten o prirodi optubi
koje mu se stavljaju na teret, pravu na branioca i pravu da nita ne izjavi. Bilo
je, meutim, navedenih problema u pogledu neodgovarajue i/ili nezakonite
upotrebe poetnog perioda ispitivanja u cilju dobijanja priznanja, ak i pre
poetka roka od 48 sati.

Analiza/Okvir:
Kako je navedeno u faktoru 1, lan 27. Ustava garantuje pravo na linu slobodu
i bezbednost. Lienje slobode doputeno je u skladu sa zakonom, a lice koje
je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na jeziku koji razume,
obavetava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao
i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti
lice po svom izboru (Ibid). lan 61. Zakona o izvrenju krivinih sankcija, takoe,
zahteva da se odmah po prijemu u kazneni zavod, omogui osuenom da se
javi porodici ili licu koje sam odredi (Zakon o izvrenju krivinih sankcija, l. 61,
Slubeni glasnik Republike Srbije br. 85/2005).
49

Svako lice lieno slobode bez odluke suda mora odmah biti obaveteno da ima
pravo da nita ne izjavljuje, da bude sasluano samo u prisustvu branioca koga
samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne
moe da je plati (Ustav RS, lan 29). Lice lieno slobode bez odluke suda mora
bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu,
u protivnom se puta na slobodu (Ustav RS, lan 29). lan 67. Ustava garantuje
pravnu pomo pod uslovima predvienim zakonom, ukljuujui i besplatnu pravnu
pomo, pod odreenim uslovima koji su navedeni na drugom mestu u ovom
izvetaju (vidi ZKP, l. 77). lan 293. ZKP predvia obavezu javnog tuioca da
uhapenog koji mu je doveden poui o pravima i da mu omogui da u njegovom
prisustvu, uz korienje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka
obavesti branioca neposredno ili posredstvom lanova porodice ili treeg lica ija
istovetnost javnom tuiocu mora biti otkrivena, a ako je potrebno i pomogne mu
da nae branioca. Javni tuilac moe lino da saslua osumnjienog, ili to moe
dodeliti policiji. Ako osumnjieni pristane da da izjavu, organ koji vodi sasluanje
e obezbediti da je izjava data u prisustvu branioca (Ibid). Ako uhapeno lice ne
obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 sata ili izjavi da nee uzeti branioca,
javni tuilac je duan da ga bez odlaganja ispita (Ibid). U sluajevima obavezne
odbrane, ako uhapeno lice ne obezbedi branioca u roku od 24 sata od kada
je obaveten o ovom pravu ili ako izjavi da ne eli da ima branioca, bie mu
postavljen branilac po slubenoj dunosti (Ibid). Odmah nakon ispitivanja, javni
tuilac e odluiti da li da uhapeno lice pusti na slobodu ili da zahteva da sudija
za prethodni postupak odredi pritvor (Ibid). Transkript ovog sasluanja moe
se koristiti kao dokaz u krivinom postupku (Ibid). lan 74. ZKP predvia da
okrivljeni mora imati branioca od trenutka njegovog lienja slobode, bez obzira
na to da li je uhapen, ili mu je odreen pritvor ili mu je zabranjeno da naputa
boravite, do pravosnanosti odluke kojom se ukida takva mera (lan 74, stav 3,
ZKP). lan 80. Zakona o izvrenju krivinih sankcija dozvoljava posete stranih
zatvorenika od strane diplomatskih ili konzularnih predstavnika njihove zemlje.
Zatvorenika iji interesi nisu zatieni od strane neke drave moe da poseti
predstavnik nadlenih organa Republike Srbije i meunarodnih organizacija
(Ibid).
Nekoliko advokata je navelo da upotreba pritvora u najranijim fazama predstavlja
uobiajeno sredstvo za dobijanje priznanja, pogotovo to ZKP ne propisuje da
okrivljeni mora odmah biti obaveten o svojim pravima tokom inicijalnih 48 sati,
to je predvieno lanom 29. Ustava RS. Jedan advokat sa kojim smo razgovarali
izjavio je da su ova 24 sata rok koji se esto zloupotrebljava od strane policije,
jer pojedinci nisu formalno u pritvoru, naroito kada postoje pokuaji da se dobije
priznanje. Dok se nijedna izjava data u tom periodu ne moe koristiti kao dokaz,
advokat je naveo da je predstavljao lica kojima je reeno tokom ovih poetnih
razgovora sa policijom da ako bi tokom perioda od 48 sati priznali krivino delo,
ne bi bili vie zadrani u pritvoru. On je takoe istakao da policija koristi itavih 48
sati da radi optuenog bez zatite branioca. Tuioci su obino obaveteni da se
50

lice nalazi u pritvoru, ali se esto ne meaju u rad policije u ovoj poetnoj fazi. On je
naveo da je, iako policija obavetava branioca i optuenog o odreivanju pritvora,
imao sluajeve u praksi, gde je posle posete optuenom tokom poetka perioda
od 48 sati i savetovanja klijenta da ne daje nikakvu izjavu, klijentu bilo obeano
oslobaanje od strane policije nakon to bi njegov advokat napustio pritvorski
objekat ukoliko bi dao izjavu, ili je imenovan drugi advokat koji je kooperativniji sa
policijom. Drugi advokat je izjavio da ukoliko optueni prizna, najee mu se ne
odreuje pritvor. Predstavnici NVO izjaviili su da policija jo uvek ne unosi stvarno
vreme kada razgovor postaje hapenje ime se omoguava due zadravanje
nekog lica.
Jedan advokat potvrdio je da policija u najranijim fazama samo prikuplja dokaze,
a zapravo ne sprovodi istragu, pa zato esto nisu u stanju da artikuliu osnov
za dranje nekoga u pritvoru, barem u prvih 48 sati. On je takoe istakao da
albe tokom ovog 48-asovnog perioda nisu praktine zbog kratkog vremenskog
okvira, posebno preko vikenda. Takoe je istaknuto da kada se donese odluka
o odreivanju pritvora u najranijim fazama, nastupa inercija drugih pravosudnih
aktera, jer je lake sloiti se nego ukinuti status quo. Mnogi predstavnici pravosua
istakli su da e tuioci sada biti vie ukljueni u najraniju fazu krivinog postupka,
posebno u fazu istrage, tako da postoji nada da e biti proaktivniji u reavanju
predmeta koji nemaju osnov, ili da e manje okrivljenih biti u pritvoru oekujui
sveobuhvatniju istragu. Jedan advokat, kritikujui neosnovano odreivanje
pritvora, dao je primer predmeta zloupotrebe slubenog poloaja protiv ukupno
petoro optuenih. Tri lica su dovedena pred istranog sudiju, i odreen im je
pritvor kako ne bi bili u poziciji da dojave drugima, za koje se takoe oekivalo da
e biti uhapeni, ili da utiu na njihovo izjanjavanje o krivici. On je naveo da je
to bio trik koji bi jednostavno opravdao pritvor, poto se drugi optueni, u stvari,
nisu ni sakrivali.

Faktor 10: Nadzor nad zadravanjem i istranim pritvorom

Sud utvruje da li treba nastaviti pritvor do suenja. Svi podaci o
okolnostima pritvora uzimaju se u obzir i o tome se obavetava uhapeni,
njegov branilac, kao i nadleni organi. Nadleni organ vri nadzor nad
odgovarajuim postupanjem pravosudnih organa.

Zakljuak

Ocena: Negativno

Dok nadzor nad pritvorom optuenog sprovodi sud, retkost je da pritvor bude
ukinut kada je jednom odreen, naroito tokom prvih 6 meseci istranog
perioda.

51

Analiza/Okvir:
Kao to je ve razmatrano, lan 30. Ustava izriito navodi da pritvoreno lice mora
biti izvedeno pred nadleni sud u roku od 48 sati, nakon ega se ponovo razmatra
pritvor. Lice moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, i samo kada je
to neophodno radi voenja krivinog postupka. Pismena odluka suda koja sadri
razloge za odreivanje pritvora uruuje se pritvorenom licu najkasnije 12 sati
nakon donoenja. Odluka o albi dostavlja se pritvorenom licu u roku od 48 sati
(Ibid). Ustav dalje nalae da sud trajanje pritvora svodi na najkrae neophodno
vreme, bez obzira da li je to pre ili posle podizanja optunice, a imajui u vidu
razloge za odreivanje pritvora (Ustav RS, lan 31).
Pritvor od strane prvostepenog suda ne moe biti dui od tri meseca u toku istrage,
a vii sud ga moe produiti za jo tri meseca (Ibid). Ako ne doe do podizanja
optunice po isteku ovog perioda, okrivljeni e se pustiti na slobodu (Ibid). to je
najvanije, pritvoreno lice se puta na slobodu im prestanu da postoje osnovi
za pritvor (Ibid). Zakon o izvrenju krivinih sankcija takoe propisuje da se u
pritvor prima lice protiv koga je reenjem suda odreen pritvor, a uz reenje o
odreivanju pritvora zavodu se dostavlja i pismeni nalog za prijem pritvorenika.
Pismenu potvrdu o prijemu pritvorenika izdaje zavod (Zakon o izvrenju krivinih
sankcija, lan 235, 236).
lan 10. Zakona o izvrenju krivinih sankcija propisuje voenje odgovarajue
evidencije o svim osuenicima i pritvorenicima, u skladu sa pravilima koje je
donosi Ministar pravde.
Kao to je ve navedeno, pritvor se moe izrei samo ako postoji opasnost da
moe uticati na svedoke ili ukloniti dokaze, ako postoji opasnost od bekstva,
ako postoji mogunost da e dovriti pokuano krivino delo ili izvriti krivino
delo kojim preti ili ako teina dela moe dovesti do uznemirenja javnosti (lan
211, ZKP). Tuilac sa kojim smo razgovarali u okviru Tuilatva za ratne zloine
dalje je razjasnio opasnost od bekstva kao osnov, kako bi obuhvatio situacije
u kojima se neiji stvarni identitet i/ili lokacija ne mogu utvrditi. Jedna sudija
ukazala je da ona takoe uzima u obzir prethodnu osuivanost, dostupnost ili
eventualne probleme bolesti zavisnosti. Jedan advokat je naveo da je zabrinut,
pogotovo to tuioci sada vode istragu po novom ZKP, da e osnov mogueg
uticaja na svedoke koristiti ee, a tuioci namerno nee ispitivati potencijalne
svedoke skoro do kraja istranog perioda od 6 meseci, kako bi produili osnov
pritvora, odnosno i sam pritvor. Tuilac u Odeljenju za ratne zloine procenjuje
da ima 5-7 lica pod aktivnom istragom koji su pritvoreni 1, 2 ili najvie 3 meseca
jer su krivina dela veoma stara, a postoji minimalan rizik od uticaja ili bekstva.
Reeno je da su ove situacije zaista neobine, jer ako optueni bude uhapen
52

tokom izvrenja krivinog dela, odmah se izvodi pred tuioca koji moe odrediti
i esto odreuje pritvor do 48 sati pre nego to je optueni izveden pred sud.
Istrani sudija obino odreuje pritvor u trajanju do 3 meseca u toku istrage, uz
dunost preispitivanja na svakih 30 dana.
Jedan predstavnik sudstva upoznat sa procesom reforme ZKP navodi da esto
sudovi koriste kao proveru stalnih zahteva tuilaca da se lica dre u pritvoru,
bez obzira na okolnosti. Sudija je takoe napomenuo da je trenutna promena u
postupku ka vie adversarijalnom sistemu skoro seizmika, poto su sudije esto
postupale isto kao i tuioci, mada je sada cilj da bi sudije trebalo da budu vie
neutralni arbitri. Napomenuo je da se sudije i dalje plae zbog nedavne reforme i
reizbora i to ima uticaja na njihovu nezavisnost. Sudija je takoe prepoznao uticaj
medijskog senzacionalizma u krivinopravnom sistemu uopte, ali ukljuujui i
pitanje pritvora. Javnost ostaje sa netanim utiskom da ukoliko je optueni
osloboen iz pritvora to znai da je osloboen. Dok je veina sudskih pretresa
otvorena za javnost, sudsko preispitivanje odluke o odreivanju pritvora se obino
ne odvija na otvorenoj sednici, naroito posle prvog pojavljivanja po isteku 48 sati
pritvora. Mnogi sudovi sada imaju slubenika za informacije od javnog znaaja,
ali mediji i dalje nekvalifikovano izvetavaju o pitanjima pravosua, naizgled na
hiper-senzacionalistiki nain.
Intervjuisani predstavnici Ministarstva unutranjih poslova istakli su probleme
sa kojima se suoavaju u sluaju pritvora u istrazi o organizovanom kriminalu,
regionalnog pa ak i globalnog tipa. Ponekad jednostavno identifikovanje lica
u pritvoru moe biti izazov, posebno ako je pritvor odreen po zahtevu iz druge
zemlje, a naroiti izazov predstavlja prikupljanje svih neophodnih istranih
informacija za 48 sati, ili do narednog datog roka (esto 6 meseci za sluajeve
organizovanog kriminala). Drugi problemi se pojavljuju kada dolazi do optuenja
u drugoj zemlji. U poslednjih nekoliko godina, u Sloveniji se vodio postupak u
kome je dolo do oslobaajue presude navodnog krijumara droge, pri emu
je sud naveo da procedure pod kojima su dokazi prikupljeni u Srbiji nisu bile, na
kraju, u skladu sa slovenakim zakonom.
Neki predstavnici NVO komentarisali su da reforme krivinopravnog sistema
samo pomeraju odgovornost izmeu donosilaca odluka, ali ostaje problem da
nijedan akter krivinopravnog sistema nije spreman da dovoljno sveobuhvatno
utvrdi, na samom poetku postupka, da li neko zaista treba da bude zadran u
pritvoru, to posebno vai za manjine poput Roma. Ovo stvara odreeni nivo
nepredvidivosti za nekoga ko je uhapen. Naveden je primer gej mukarca
optuenog za seksualno uznemiravanje na osnovu krivine prijave od strane
Novosaanina sa kojim je imao sporazumni seksualni odnos u Beogradu. Nakon
to je poetna prijava bila ignorisana od strane beogradske policije, tuilac je
ubedio policiju u Novom Sadu da ode u Beograd, uhapsi gej mukarca i stavi
ga u pritvor u Novom Sadu. Proveo je 5 dana u pritvoru da bi konano bio
53

puten bez podizanja optunice, zahvaljujui njegovim vezama i naporima dva

postavljena advokata. Predstavnici NVO naveli su da bi verovatno siromaniji i
manje povezani optueni i dalje bio u pritvoru.
Jedan intervjuisani advokat je naveo nekoliko primera nekih nepravilnosti pritvora
u praksi, kao i nedostatak razumevanja obrazloenja kojima se podrava njegovo
odreivanje. U jednom sluaju, zastupao je elektriara koji je instalirao elektrine
instalacije za diskoteku. Dolo je do poara u diskoteci i 6 ljudi je poginulo. etiri
lica su kasnije optuena, ukljuujui njegovog klijenta, zakupca i vlasnika objekta.
Njegov klijent je bio u pritvoru 14 meseci zbog teine dela koje mu se stavlja na
teret, za koje je tvrdio da se svodi na kaznu pre presude. Strahovao da ne izazove
prezir ako pokua da edukuje sudije. Da stvar bude gora, vetaenje je otkrilo
da instalacije nisu bile uzrok poara, jer su, u stvari, pacovi izgrizli instalacije.
U drugom sluaju, zastupao je jednog od nekoliko lica optuenih za privredni
kriminal. Svi su proveli etiri, a jedan pola meseca u pritvoru, uz obrazloenje
da e optueni uticati na svedoke, dok optueni koji je bio najvie odgovoran
nije bio u pritvoru. On je istakao da obino u sluajevima privrednog kriminala
dokazi umnogome vie zavise od dokumenata nego od usmenih iskaza svedoka,
i zato postoji minimalna opasnost od uticaja na svedoke. Takoe je naveo da ima
sluajeva gde su svedoci namerno intervjuisani pred sam istek roka od 6 meseci,
kako bi se produio pritvor. Konano, naveo je da preterana upotreba pritvora
ima za cilj da javnost stekne utisak da se pravosudni sistem i Vlada bore protiv
kriminala.

Faktor 11: Pritvor tokom suenja

Istrani pritvor se koristi samo kada je to neophodno u interesu pravde
i nakon razmatranja drugih opcija za obezbeivanje prisustva optuenog
na suenju. Licima koja su pritvorena tokom suenja sudi se u razumnom
roku ili se putaju na slobodu do poetka suenja. Daje se obrazloenje za
sudske odluke kojima se odreuje ili produava pritvor.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Dok se pritvor esto nastavlja do poetka suenja, izgleda da se anse za

oslobaanje poveavaju kasnije i nakon isteka 6 meseci istranog perioda,
a koriste se alternative za pritvor. Meutim, neodreeno vreme pritvora
moe nastati ako se naredi bilo koje ispravljanje nepravilnosti ili nedostataka
u optunici, ili ako je potrebna dodatna istraga, jer ne postoje ogranienja
maksimalnog vremena za takve korektivne postupke nakon podizanja
prvobitne optunice.

54

Analiza/Okvir:
Ustav predvia da optueni ima pravo na suenje bez nepotrebnog odlaganja
(Ustav RS, lan 33). Okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor ili je ve u
pritvoru moe se ostaviti na slobodi, odnosno moe se pustiti na slobodu, ako
on lino ili neko drugi za njega prui jemstvo da do kraja postupka nee pobei
i ako sam okrivljeni, pred sudom pred kojim se vodi postupak, da obeanje da
se nee kriti i da bez odobrenja suda nee napustiti boravite (lan 202, ZKP).
Jemstvo uvek glasi na novani iznos koji sud odreuje s obzirom na stepen
opasnosti od bekstva, line i porodine prilike okrivljenog i imovno stanje lica
koje daje jemstvo (Ibid). Ako postoje okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni
mogao pobei, sud moe zabraniti okrivljenom da bez odobrenja napusti stan u
kojem boravi i odrediti uslove pod kojima e boraviti u stanu, kao to su zabrana
okrivljenom da koristi telefon i internet ili da prima druga lica u stan (lan 208,
ZKP).
Predstavnici Uprave za izvrenje krivinih sankcija opisali su neke od alternativa
pritvoru koje se posebno koriste za reavanje problema prenaseljenosti,
ukljuujui i korienje ureaja za praenje, kao sredstvo za praenje optuenog
dok se ne nalazi u pritvoru. Izjavili su da je Evropska unija donirala oko 600
elektronskih ureaja za praenje koji se obezbeuju bez trokova za optuenog.
U 2011. godini, u etiri sluaja je korien elektronski nadzor. Upotreba se
poveala na 20 sluajeva u 2012, a u vreme procene u 2013. godini bilo je 24
sluaja. Reeno je da se eventualno krenje istrauje od strane policije.
Neki ispitanici su istakli da, iako postoji prekomerna upotreba pritvora,
alternative se sve vie koriste, ukljuujui kuni pritvor, elektronsko praenje
i putanje na slobodu uz jemstvo. Pored obaveze pojavljivanja na sudu, drugi
uslovi koji se mogu postaviti optuenom mogu biti zabrana naputanja Srbije,
privremeno oduzimanje pasoa ili zabrana kontakta sa saoptuenima, rtvom
i/ili svedocima. Jedan advokat koji preteno postupa van Beograda izjavio je
da bi alternative pritvoru verovatno bile efikasnije u manjim sredinama, gde
je optueni poznatiji, a moe selake reagovati ukoliko se ne pojavi na sudu
ili kri neke od postavljenih uslova, do donoenja konane odluke. Advokat je
naveo da je uspeno dobio oslobaanje nekih od njegovih klijenata na kuni
pritvor. Takoe je istakao da, dok jemstvo treba da bude dostupno svima,
bez obzira na neije finansijsko stanje, verovatno nije pristupano prosenoj
osobi. Jedan advokat je izvestio da je Republiki javni tuilac naloio svim
podreenim tuiocima da nikada ne pristanu na oslobaanje optuenih iz
pritvora, to rezultira veim pritiskom na pravosue da se ve nametnuti pritvor
odri. Meutim, jedna sudinica za prethodni postupak izjavila je da retko koristi
pritvor ili jemstvo, te da je zadovoljna upotrebom kunog pritvora za optuene
koji se terete za blaa krivina dela.
55

Neki od intervjuisanih advokata istakli su odreena pitanja implementacije koja

postoje kada se koriste alternativne mere, ukljuujui primere nedozvoljenog
uticaja oko odluke da se razmotre i nametnu alternativne mere. Jednom
optuenom je bilo dozvoljeno da bude u kunom pritvoru od samog poetka
istrage, meutim, im su mediji pojaali izvetavanje o sluaju, a posebno posle
objavljivanja da optueni nije bio u pritvoru, tuilac je promenio stav, navodei da
postoji opasnost od bekstva optuenog, i on je odmah pritvoren.
Drugi sluaj koji je jedan advokat naveo odnosi se na poznatu pevaicu kojoj je
bilo dozvoljeno da ostane na slobodi pod elektronskim nadzorom, iako to zakonski
nije bilo prihvatljivo s obzirom na okolnosti koje bi obino zahtevale pritvor. Jedan
advokat je opisao sluaj od pre 3 godine u kome je istaknuti biznismen uhapen
za lake krivino delo, ali je njegovo hapenje izazvalo veliku medijsku panju.
Advokat je ponudio znaajan iznos novca za odreivanje jemstva za raun
klijenta, ali je sud odbio da prihvati zbog medijskog pritiska. Nekoliko advokata
koji rade preteno u posebnim odeljenjima izvestilo je da veina optuenih, ak i
onih sa znaajnim finansijskim sredstvima, obino mora da provede neko vreme
u pritvoru. Meutim, primetili su poveanu, iako nedoslednu, upotrebu jemstva
posebno u sluajevima organizovanog kriminala. Tipino, sudija odreuje
numeriki iznos, a optueni, preko advokata, polae deo te vrednosti u sud, bilo
u gotovini ili imovini. Drugi advokati naveli su ne samo nedostatak doslednog
korienja jemstva, ve i nedostatak predvidljivih procedura kojima se odreuje
kada je dozvoljeno jemstvo. Jedan advokat naveo je kao primer da moe da
ponudi 10000 evra kao jemstvo, to e verovatno biti odbijeno, ali ni tuilac ni
sudija nisu spremni da ukau na to koji iznos moe biti prihvatljiv. Naveo je da se
tuioci obino jednostavno protive zahtevu, ali ne nude alternative. Takoe osea
da tuioci i dalje oklevaju da uu u pregovore sa braniocima o razliitim pitanjima,
ukljuujui jemstvo, jer su zabrinuti da e to delovati kao da su sa njima u nekom
dogovoru ili su korumpirani.
Predstavnik meunarodne zajednice takoe je istakao potrebu za vie saradnje
izmeu tuilatva i odbrane, posebno na identifikovanju moguih alternativa
pritvoru. Jedan intervjuisani advokat opisao je sluaj gde je njegov klijent, koji
sada ivi u vedskoj, u Srbiji bio optuen za nehatno delo protiv bezbednosti
javnog saobraaja sa smrtnom posledicom. Ponudio je da poloi iznos koji odredi
sud kao obezbeenje tako to bi sud stavio hipoteku na nepokretnosti optuenog,
u vrednosti veoj od iznosa koji je odredio sud. Sudija je odbio ponudu, tvrdei da
je jednostavnije da se poloi gotovina, na osnovu ega je advokat shvatio da sud
nije imao iskustva sa prihvatanjem proceduralnih obezbeenja osim gotovine. Iz
tih razloga, advokat je sam pripremio predlog odluke sudiji, koji ga je kopirao u
svoju odluku i potpisao, konano prihvatajui hipoteku kao obezbeenje. Drugi
advokat primetio je da ne postoje zvanine smernice koje bi pomogle u odreivanju
odgovarajueg iznosa jemstva. On je takoe izjavio da zaista postoji problem
za one koji nemaju finansijska sredstva, ali da se nada da e zbog poveane
56

upotrebe jemstva, iznosi postavljeni od strane suda postati pristupaniji za vei

broj optuenih. Jedan advokat je primetio da bi odgovarajue smernice za recimo
predmet pronevere mogle biti da se utvrdi iznos jednak iznosu koji je navodno
ukraden. Konano, i najproblematinije, jedan predstavnik meunarodne
zajednice rekao je da nedostatak predvidivih procedura za odreivanje jemstva
dovodi do toga da se pojedini optueni, u stvari, nezakonito dre u pritvoru,
jer esto dolazi do znaajnog protoka vremena izmeu naloga za oslobaanje
optuenog na slobodu uz jemstvo i izrade papirologije.
U Izvetaju o stanju ljudskih prava za 2012. godinu, Stejt department SAD
navodi da produeni istrani pritvor i dalje predstavlja problem u Srbiji (vidi Stejt
Department, Izvetaj drava o stanju ljudskih prava za 2012, str. 6, dostupno na
http://www.state.gov/j/drl/rls/hrrpt/humanrightsreport/index.htm?year=2012&dlid
=204336#wrapper).
Iako ZKP ograniava duinu pritvora u pretkrivinom postupku do est meseci
tokom preliminarne istrage, ne postoji zakonska granica za trajanje pritvora kada
je okonana ta faza krivinog postupka, do poetka i zavretka glavnog pretresa.
Takoe, ne postoji zakonska granica trajanja pritvora tokom albenog postupka.
U izvetaju se navodi da je znaajan razlog prekomerne upotrebe pritvora rezultat
neefikasnosti sudskih postupaka. Do kraja 2012. godine, oko 27 odsto od vie
od 11000 lica lienih slobode ine lica u pritvoru ili lica koja su osuena od strane
prvostepenog suda, i ekaju odluku po albi. Nisu registrovani sluajevi u kojima
je istrani pritvor ili pritvor u postupku prekoraio maksimalnu kaznu za krivino
delo (Ibid).
Jedan advokat opisao je problem crne rupe u vezi sa pritvorom, koji se javlja
nakon isteka roka od 6 meseci posle ega je potrebno podii optunicu. Iako
tuilac moe tokom perioda od 6 meseci otkriti da je potrebna dodatna istraga,
moe i nastaviti i podii optunicu, tako da ne mora da oslobodi optuenog iz
pritvora. Ako branilac ospori kvalitet optunice, sudija moe narediti sprovoenje
dodatne istrage. Na ovaj nain, optueni moe ostati u pritvoru neodreeno vreme,
jer ne postoji vremensko ogranienje u kome dodatna istraga mora biti zavrena.
Takoe, ne postoji ni krajnji rok u kome se mora otpoeti ili zavriti suenje. Ovo
je posebno karakteristino i problematino u sloenim predmetima, gde je malo
verovatno da je tuilac prikupio sve potrebne dokaze u poetnih 6 meseci. Kako
je naveo jedan advokat, on se iz tih razloga obino ne protivi kvalitetu optunice,
iako bi imao zakonski osnov da to uradi. Takoe je izjavio da sudije povremeno
odbacuju optunicu pre suenja, ali, ako se to desi, to je obino u sluajevima
kada optueni nije u pritvoru. Ovaj problem je potvrdio i advokat koji uglavnom
postupa pred posebnim odeljenjem, uz napomenu da optueni obino ne eli
da njegov advokat osporava optunicu nakon zavretka istrage, jer e se sluaj
onda vratiti u istragu i pritvor e se produiti na neodreeno vreme. ak i kada
se optueni nalazi u pritvoru, a predmeti pritvora se ubrzano obrauju, suenje
moe da traje i do pet godina. Konkretan primer koji je naveo je sluaj Miroslava
57

Mikovia, vlasnika Delta Holdinga. On je uhapen 12. decembra 2012. godine,

zajedno sa devet drugih osumnjienih, za zloupotrebu slubenog poloaja, poto
je navodno nezakonito profitirao od privatizacije prilikom kupovine preduzea za
izgradnju i odravanje puteva u Srbiji. On je proveo vie od sedam meseci u
pritvoru, ali je u julu 2013. konano osloboen do poetka suenja nakon davanja
jemstva u iznosu od 12 miliona evra. Nakon zavretka intervjua u okviru ove
analize, objavljeno je da je 3. oktobra 2013. Ustavni sud Republike Srbije utvrdio
da je Mikovi lien ustavnog prava na ogranieno trajanje pritvora garantovano
lanom 31. Ustava Srbije (Odluka Ustavnog suda Republike Srbije u postupku po
ustavnoj albi, broj U 3231/2013, Slubeni glasnik RS 98/2013).

58

III. Mehanizmi za albu protiv odreivanja istranog

pritvora
Faktor 12: Vanredni pravni lekovi
Pravni mehanizmi dostupni su licu koje je lieno slobode pre donoenja
presude, ukljuujui i lice kome je odreen pritvor, da brzo ospori zakonitost
lienja slobode pred sudskim organom nadlenim da odredi njegovo
oslobaanje.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Postoje pravni mehanizmi kojima pritvorenik moe da ospori odreivanje

pritvora, meutim, u praksi se odluka o odreivanju pritvora retko ukida.

Analiza/Okvir:
lan 27. Ustava propisuje da svako lice lieno slobode ima pravo da pokrene
postupak i zahteva od suda ocenu zakonitosti njegovog hapenja ili pritvaranja,
i predvia da sud naredi njegovo putanje ukoliko je hapenje ili pritvor protiv
zakona. lan 9. Zakona o izvrenju krivinih sankcija takoe predvia da lica prema
kojima se izvrava sankcija imaju pravo na sudsku zatitu protiv pojedinanih
akata koji se odnose na njihova prava i obaveze. lanovi 482-485. ZKP definiu
procedure na osnovu kojih se moe razmatrati odluka o odreivanju pritvora. lan
482. predvia da ovlaeno lice moe podneti zahtev za zatitu zakonitosti protiv
konane odluke javnog tuioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji
prethodi donoenju odluke. Zahtev moe podneti Republiki javni tuilac, okrivljeni
ili njegov branilac. (lan 483, ZKP). Takav zahtev se moe podneti i ako je na
injenino stanje utvreno u pravnosnanoj odluci pogreno primenjen zakon
na utvrivanje injenica u konanoj odluci (lan 485, ZKP). Okrivljeni moe da
podnese zahtev za zatitu zakonitosti u vezi sa povredama ZKP do kojih je dolo u
prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom u roku od 30 dana od
dana dostavljanja konane odluke, pod uslovom da je ve koristio redovan pravni
lek protiv te odluke (lan 485, ZKP). Vrhovni kasacioni sud odluuje o zahtevu za
zatitu zakonitosti (lan 486, stav 1, ZKP). Vrhovni kasacioni sud e po usvajanju
zahteva za zatitu zakonitosti doneti presudu kojom e prema prirodi povrede:
1. ukinuti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u
postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku
po redovnom pravnom leku i predmet vratiti na ponovnu odluku organu
postupka ili na suenje prvostepenom ili apelacionom sudu, s tim da
moe narediti da se novi postupak odri pred potpuno izmenjenim veem;
59

2. preinaiti u celini ili delimino prvostepenu odluku i odluku donetu u

postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku donetu u postupku
po redovnom pravnom leku;
3. ograniiti se samo na to da utvrdi povredu zakona. (lan 492, ZKP)
Vrhovni kasacioni sud moe ili samo ukinuti ili ponititi odluku u korist okrivljenog,
kada zahtev podnosi javni tuilac (lan 489, stav 3, ZKP). U suprotnom, sud
samo utvruje da je dolo do povrede zakona i ne odluuje o konanosti odluke
(lan 493, ZKP). Kao to je detaljnije navedeno u faktoru 13, mnogi ispitanici
izrazili su svoje nezadovoljstvo ovim odredbama, jer omoguavaju odluku u korist
lica koje je u pritvoru, ali ne nuno i ukidanje pritvora.

Faktor 13: alba protiv odluke o odreivanju istranog pritvora

Lice koje se nalazi u pritvoru ima pravo da uloi albu viem sudu protiv
odluke o odreivanju pritvora.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Iako postoje pravni mehanizmi koji obezbeuju da lice koje se nalazi u pritvoru
moe uloiti albu protiv odluke o odreivanju pritvora viem sudu, takve
odluke se retko ukidaju, ak i kada je osnov za pritvor netaan ili neodreen.

Analiza/Okvir:
Kao to je ranije navedeno, Ustav predvia da svako lice lieno slobode ima
pravo albe sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lienja slobode i da
naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito (Ustav RS, l.
27). Lice lieno slobode mora biti izvedeno pred nadleni sud u roku od 48 sati,
a sud e preispitati prvobitnu odluku o pritvoru (Ustav, lan 30). Dok su protiv
ovih sudskih odluka moe uloiti alba, kao to je prethodno reeno, to je obino
logistiki nepraktino, ako ne i nemogue, i obino se ne sprovodi. Pismena
odluka suda koja sadri obrazloenje osnova za odreivanje pritvora uruuje se
licu kome je odreen pritvor najkasnije 12 sati nakon izricanja. Ako je uloena
alba, sud e odluiti o albi i dostaviti svoju odluku licu kome je odreen pritvor
u roku od 48 sati (Ibid). lanovi 214-216. ZKP predviaju specifian postupak za
albu u sluaju pritvora. Vee od 3 sudije istog suda odluuje o albi o pritvoru. O
albi na reenje sudije za prethodni postupak odluuje vee od troje sudija, dok o
albi na to reenje odluuje trolano vee sudija apelacionog suda.
Vei stepen nezadovoljstva izrazili su mnogi predstavnici pravosua i javnosti u
vezi sa nedostatkom specifinih, artikulisanih, odgovarajuih zakonskih osnova
koje opravdavaju pritvor utvrenih od samog poetka lienja slobode. Uglavnom,
60

pritvor poinje sa policijom, koja donosi prvobitnu odluku o odreivanju pritvora.

Tuioci obino navode samo zakonski osnov, bez navoenja konkretnih injenica
kojima se podrava zahtev. Takoe, reeno je da ne samo to sudije obino
nastavljaju pritvor, ve se esto pritvor potvruje i u albenom postupku, bez
ikakvih dodatnih injenica koje bi zahtevao sud kojima bi se odluka podrala.
Jedan advokat je naveo sluaj gde je priroda krivinog dela bila nepravilno
navedena kao osnov za odreivanje pritvora. On je zastupao klijenta koji je u
saobraajnoj nesrei ubio peaka. Nije bilo oteavajuih okolnosti, kao to je
upotreba alkohola, ali tuilac je nepropisno opravdao svoj zahtev za pritvor na
osnovu injenice da je neko ubijen.
Jedan intervjuisani sudija naveo je da se protiv veine odluka o odreivanju
pritvora ulae alba i to je skoro uvek tano ako optueni nije u pritvoru ili je pritvor
prekinut. U praksi tuioci uvek izjavljuju albu protiv reenja kojim se okrivljenom
ukida pritvor. Takoe, kada povodom albe utvrdi da je re o nezakonitom
pritvoru, drugostepeni sud uglavnom donosi ukidajue odluke kojima se istom
prvostepenom sudu vraa da preispita svoju prvobitnu odluku, a retko donosi
preinaavajue odluke kojima bi u sluaju nezakonitog pritvora sud okrivljenog
odmah pustio na slobodu.
Jedan apelacioni sudija rekao je da je ponekad vraanje predmeta prvostepenom
sudu obavezno. Apelacioni sud moe utvrditi da verovatno postoji jedan ili vie
osnova koji opravdavaju pritvor, ali ti razlozi nisu adekvatno artikulisani, a samim
tim se predmet vraa prvostepenom sudu na dalje ispitivanje u tom pogledu.
Drugim reima, inicijalna odluka prvostepenog suda moe biti tana, ali moe
imati pogreno navedene osnove, ili moe biti bez obrazloenja. Nekoliko
predstavnika pravosua ukazalo je na besmislenu prirodu navedenih osnova,
s obzirom na stvarne injenice u konkretnom sluaju. Jedan sudija je razmatrao
albu o pritvoru za lice osumnjieno za ratne zloine pre 20 godina. Pravni
osnov kojim je obrazloen pritvor bilo je potencijalno uznemirenje javnosti. On
je naveo da je ukinuo nekoliko takvih odluka o odreivanju pritvora koje su se
bazirale na tom osnovu, iako su moda postojali drugi razlozi koji nisu navedeni,
a mogli bi opravdati pritvor. Drugi primer odnosi se na upotrebu drugog osnova,
verovatnou da e optueni ponovo izvriti krivino delo. Sudija sa kojim smo
razgovarali izjavio je da se verovatnoa da se to dogodi smanjuje to je neko due
u pritvoru. Nekoliko intervjuisanih sudija takoe je istaklo nedostatak proaktivnog
delovanja branilaca, koji su navikli da budu neuspeni u svojim pokuajima da
pobiju odreivanje pritvora. Sudije su osetljive na reakcije javnosti kada se radi
o oslobaanju optuenih iz pritvora, ukljuujui i po albi, posebno u manjim
sredinama. Jedan advokat je primetio da Srbija plaa sve vei iznos naknade
tete u krivinim predmetima u kojima je dolo do suenja, ali nema dovoljno
dokaza za osuujuu presudu, kao to je predvieno domaim zakonodavstvom,
navodei da ukoliko bi optueni bar bio puten iz pritvora do poetka suenja,
Srbija ne bi morala da plaa toliki broj zahteva za naknadu tete (vidi faktor 16).
61

Faktor 14: Redovno preispitivanje odluke kojom je odreen

pritvor
Odluke o odreivanju istranog pritvora redovno se preispituju od strane
suda.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

U Srbiji postoji zakonska obaveza redovnog preispitivanja odluke kojom je

odreen pritvor. U praksi, meutim, izgleda da proces preispitivanja ne
obuhvata detaljnu analizu.

Analiza/Okvir:
lan 498. ZKP predvia da sudsko vee meseno utvruje da li razlozi za pritvor
i dalje postoje. Svakih 30 dana sudija za prethodni postupak je duan, ak i bez
predloga stranaka ili branioca, da ispita da li postoje razlozi za pritvor, i donese
reenje o produenju ili ukidanju pritvora (lan 215, ZKP). Vee neposredno
vieg suda, na obrazloeni predlog javnog tuioca, moe produiti pritvor najvie
za jo tri meseca. Protiv te odluke dozvoljena je alba koja ne zadrava izvrenje
reenja (Ibid). Ako se ne podigne optunica do isteka rokova, optueni e se
pustiti na slobodu (Ibid). Od predaje optunice sudu pa do upuivanja okrivljenog
na izdravanje krivine sankcije koja se sastoji u lienju slobode, pritvor se
moe odrediti, produiti ili ukinuti reenjem vea i moe se izdati po slubenoj
dunosti ili na predlog stranaka i branioca (lan 216, ZKP). Vee je duno da
i bez predloga stranaka i branioca ispita da li jo postoje razlozi za pritvor i da
donese reenje o produenju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do
potvrivanja optunice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrivanja optunice
pa do donoenja prvostepene presude (Ibid). Stranke i branilac mogu izjaviti albu
protiv presude, a javni tuilac takoe moe uloiti albu protiv reenja kojim se
odbija predlog za odreivanje pritvora. alba ne odlae izvrenje reenja (Ibid).
Kao to je razmotreno u faktoru 16, obaveza suda da nadgleda lica koja su u
pritvoru, da poseti pritvorenike najmanje jednom u 15 dana, predstavlja praktinu
i doslednu formu nadzora. Konstatovano je da se oekuje da novi zakon bude
usvojen u 2014. godini, uvoenjem formalne pozicije izvrnog sudije, koji e
potom preuzeti odgovornost za primanje pritubi od pritvorenika i preduzimanje
poseta institucijama. Iako se ini da se veina tih poseta fokusira na uslove
pritvora, barem obezbeuju dodatnu mogunost da sud preispita neophodnost
pritvora.

62

IV. Procedure u pritvoru

Faktor 15: Procedure tokom lienja slobode
Razliite kategorije lica lienih slobode smetene su u posebnim zavodima
ili njihovim jedinicama. Boravak u usamljenju je zabranjen ili je njegova
upotreba izuzetno ograniena.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Preterana upotreba istranog pritvora u Srbiji dovodi do prenatrpanosti, koja,

zauzvrat, komplikuje odvajanje, posebno u pritvorskim jedinicama i policijskim
stanicama.

Analiza/Okvir:
Ustav Srbije predvia da se prema licima lienim slobode mora postupati
oveno i s uvaavanjem dostojanstva njegove linosti, i zabranjuje svako
nasilje nad njima (Ustav RS, lan 28). Kao to je ranije navedeno, Uprava
za izvrenje krivinih sankcija [u daljem tekstu: Uprava], se nalazi u okviru
Ministarstva pravde i po zakonu je nadlena za organizovanje, sprovoenje i
nadzor nad izvrenjem kazne zatvora, maloletnikog zatvora, ukljuujui i kaznu
rada u javnom interesu, uslovne osude sa zatitnim nadzorom, mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, obaveznog
leenja bolesti zavisnosti od droge i alkohola, kao i vaspitne mere upuivanja u
vaspitno-popravni dom (Zakon o izvrenju krivinih sankcija, l. 12, Slubeni
glasnik Republike Srbije br. 85/2005, 72/2009, 31/2011).
Mnoge od funkcija Uprave za izvrenje zavodskih sankcija su navedene u
Zakonu o izvrenju krivinih sankcija, ukljuujui specifine obaveze u odnosu na
postupanje prema pritvorenicima i uslova u kojima su smeteni. lan 8. navodi
da lica prema kojima se izvrava sankcija imaju pravo na zatitu osnovnih prava
propisanih Ustavom, potvrenih meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim
pravilima meunarodnog prava, i ta prava mogu biti ograniena samo u meri u
kojoj je to neophodno radi izvrenja sankcija. lan 6. predvia da se sankcije
sprovode na nain koji osigurava potovanje dostojanstva lica prema kojem se
izvrava. Zabranjeni su i kanjivi postupci kojima se lice prema kome se izvrava
sankcija podvrgava bilo kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili
eksperimentisanja, kao i upotrebi nesrazmerne sile. Konano, lan 65. predvia
da svako mora potovati dostojanstvo lica prema kome se izvrava sankcija i
da niko ne moe da ugrozi njegovo telesno i duevno zdravlje. lan 239. ZKP
navodi da e se lice kome je odreen pritvor drati u ustanovi za izvrenje
63

krivinih sankcija pod istim uslovima kao i osueno lice, osim ako nije drugaije
predvieno u ZKP. Kao to je ranije pomenuto, lan 235. propisuje obavezu da se
prijem u pritvor sprovodi na osnovu odluke kojom se odreuje pritvor, a pismeni
nalog o prijemu pritvorenika se uz odluku dostavlja ustanovi za izvrenje krivinih
sankcija.
lan 34. Zakona o izvrenju krivinih sankcija predvia da osuena muka
i enska lica izdravaju kaznu odvojeno. Zatim se propisuje obaveza da se
pritvorenik smeta u posebno odeljenje zavoda, organizovano kao odeljenje
zatvorenog tipa, odvojeno od osuenih. Pritvorenici koji su prethodno osuivani
dre se odvojeno od ostalih pritvorenika, a odvojeno se smetaju i pritvorenici
koji su zajedno uestvovali u izvrenju krivinog dela (Ibid. lan 237). Pritvorenika
pregleda lekar neposredno posle prijema u zavod, a lekarski nalaz se evidentira
u zdravstvenom kartonu pritvorenika (Ibid. lan 238). lan 18. predvia da zavod
za izvrenje krivinih sankcija mora imati posebnu prostoriju za izolaciju bolesnih
zatvorenika i da zavod za ene posebno mora raspolagati specijalnom opremom
za leenje trudnica, porodilja i bolesti ena. lan 64. navodi da se trudnice,
porodilje i majke koje neguju decu smetaju odvojeno od ostalih osuenih ena.
lan 106. predvia da osuena ena koja ima dete moe zadrati dete dok ne
navri jednu godinu. lan 23. regulie optu zdravstvenu zatitu, i navodi da
e institucije imati najmanje jednog lekara i jednog medicinskog tehniara, a
moraju imati na raspolaganju i usluge psihijatra. Kada se bolniko leenje obavlja
u okviru zavoda, zavod mora imati lekara i bolniko osoblje sa propisanom
strunom spremom i raspolagati odgovarajuim bolnikim prostorijama i biti
snabdeven medicinskim materijalom, priborom, ureajima i lekovima (Ibid).
Konano, medicinskom radniku koji pregleda i lei zatvorenike garantovana je
puna profesionalna nezavisnost (Ibid). lan 140. Zakona o izvrenju krivinih
sankcija odnosi se na usamljenje. Mera usamljenja moe se izrei u neprekidnom
trajanju najdue do tri meseca, a ne vie od dva puta u toku jedne kalendarske
godine za osuenog koji uporno remeti red, ugroava bezbednost i predstavlja
ozbiljnu pretnju za druge osuene. Moe se odrediti samo uz prethodno miljenje
lekara. Mera se obustavlja kada strune slube procene da vie nije neophodna.
Osueni ima pravo albe direktoru Uprave u roku od tri dana od prijema reenja.
alba ne odlae izvrenje reenja (Ibid).
U Izvetaju o napretku za 2012. godinu, Evropska komisija je konstatovala da
je preoptereenost zatvora i dalje zabrinjavajua, kao i da postoje loi uslovi
ivota u kaznenim zavodima, nezadovoljavajua zdravstvena nega i nedostatak
adekvatnih i konkretnih programa leenja (Izvetaj Evropske unije, str. 50).
U godinjem Izvetaju drava o stanju ljudskih prava za 2012, Stejt department
SAD iznosi opte zapaanje da mnogi zatvori i pritvorski objekti u Srbiji ne
zadovoljavaju meunarodne standarde i karakterie ih velika preoptereenost,
64

generalno loi sanitarni uslovi, nedostatak pravilnog osvetljenja i ventilacije, kao

i slaba disciplina i loa obuka zatvorskog osoblja (Vidi Stejt Department, Izvetaji
drava o stanju ljudskih prava za 2012, str. 3, dostupno na http://www.state.gov/j/
drl/rls/hrrpt/humanrightsreport/#wrapper). U izvetaju se navodi da su u 2012.
godini, ene inile oko 3 odsto, a maloletnici 1 odsto populacije u zavodima. Iako
nema dokaza o meanju muke i enske populacije, maloletnici i odrasli nisu bili
adekvatno razdvojeni u Kazneno-popravnom domu za maloletnike u Valjevu, a
bilo je sporadinih izvetaja meanja maloletnika i odraslih i drugde, iako je to u
suprotnosti sa zakonima Srbije (Ibid. str. 4).
U Izvetaju o ljudskim pravima u Srbiji za 2012. godinu, Beogradski centar za
ljudska prava navodi da je, uprkos adekvatnom zakonskom okviru, situacija u
kazneno-popravnim zavodima u Srbiji i dalje nezadovoljavajua, to je u velikoj
meri povezano sa problemom prenaseljenosti, kratkim vremenom koje osueni
mogu da provedu na otvorenom (esto sat ili ak i manje), loim materijalnim
uslovima u objektima u kojima ive osueni i pritvorena lica, nedostatkom
smislenih aktivnosti i nezadovoljavajuim pristupom zdravstvenoj zatiti (Ljudska
prava u Srbiji, Beogradski centar za ljudska prava, 2012, str. 130. [u daljem
tekstu: BCLJP, Izvetaj o ljudskim pravima 2012], dostupno na
ttp://english.bgcentar.org.rs/images/stories/Datoteke/Human_Rights_in_
Serbia_2012.pdf).
U 2011. godini, Srbija je usvojila amandmane na Zakon o potvrivanju Opcionog
protokola uz Konvenciju protiv torture. Zakon o izmenama i dopunama Zakona
o ratifikaciji Opcionog protokola uz Konvenciju protiv torture (Slubeni glasnik
Republike Srbije, br 7/11), koji, zajedno sa lanom 22. Zakona o Zatitniku
graana, omoguavaju pristup zatitniku graana, kaznenim zavodima i drugim
objektima u kojima su smetena lica liena slobode (Zakon o Zatitniku graana,
l. 22, Slubeni Glasnik Republike Srbije br 79/2005 i 54/2007). Na osnovu ovog
ovlaenja, do kraja 2012, Zatitnik graana je sproveo 69 poseta zavodima,
ukljuujui 41 policijsku stanicu i 8 zatvora, ukljuujui i 6 pritvorskih jedinica
(Zatitnik graana, Godinji izvetaj 2012, jun, 2013, str. 54 [u daljem tekstu:
Godinji izvetaj Zatitnika graana 2012]).
Zatitnik graana konstatovao je da su objekti koje koristi policija za pritvor, pre
transporta u prave pritvorske ustanove, neadekvatni (Godinji izvetaj Zatitnika
graana 2012, str. 42). U izvetaju se navodi da u velikom broju policijskih stanica
ne postoje odvojene prostorije za policijsko zadravanje, a samim tim se lica
liena slobode esto jednostavno dre u kancelarijama, ili u zatvorskim pritvorskim
jedinicama. Zatitnik graana je upozorio da praksu zadravanja lica satima, a
posebno ceo dan, u policijskim kancelarijama ili drugim neuslovnim prostorijama
koje nisu namenjene za tu svrhu, treba odmah prekinuti. Veina policijskih stanica
ima posebne prostorije za policijsko zadravanje, ali one, u veoj ili manjoj meri,
65

ne zadovoljavaju minimalne standarde. Smetaj u takvim prostorijama moe se

okarakterisati, prema Zatitniku graana, kao poniavajue postupanje, u nekim
sluajevima ak i kao neoveno (Ibid. str. 46).U konkretnom zakljuku, Zatitnik
graana je utvrdio da u 24 policijske stanice, prostorije za policijski pritvor ne
ispunjavaju vaee standarde, da 9 od tih stanica treba da prestanu da koriste
svoje prostorije u te svrhe jer su neadekvatne, dok preostalih 15 stanica treba
uskladiti sa vaeim standardima (Ibid. str. 47).
Zatitnik graana je utvrdio da su pritvorske jedinice (naroito Okruni zatvor u
Beogradu) prenaseljene, i nemaju dovoljno kapaciteta da prime postojei broj
pritvorenika (Ibid. str. 47). On je preporuio da pritvorenici koji nisu prethodno
osuivani ne bi trebalo da budu smeteni u istom prostoru sa onima koji su
prethodno osuivani, a naloio je da panja bude posveena njihovom smetaju,
u zavisnosti od vrste krivinog dela za koje se terete (Ibid. str. 48). Dok isti
izvetaj navodi opti neuspeh reforme pravosua u celini, on takoe ukazuje i na
injenicu da je ovaj neuspeh posebno evidentan u oblasti pritvora, koji se suvie
lako odreuje i neopravdano dugo traje. tavie, navodi se da stvarni smetaj i
drugi uslovi ivota pritvorenika uglavnom nisu u skladu sa vaeim standardima,
i da na taj nain stvaraju situaciju u kojoj pritvor u mnogim sluajevima sam po
sebi predstavlja vrstu kazne, pre bilo kakvog konanog odluivanja. Izvetaj
dalje naglaava injenicu da se ene kojima je odreen pritvor uglavnom dre u
pritvoru u usamljenju jer ih je brojno manje, to se svodi na kaznu koja se tipino
koristi prema osuenim licima kao disciplinska mera (Ibid. str. 42). Izvetaj navodi
situacije u kojima lice ostaje u pritvoru dug vremenski period, nikada nije osueno,
i na kraju se puta na slobodu. Dok ova lica imaju pravo da trae naknadu tete
iz budeta Republike Srbije za vreme provedeno u pritvoru, efikasan sistem
naknada nije uspostavljen.
Zatitnik graana je takoe izvestio da je neadekvatno pruanje zdravstvene
zatite u zavodima predstavljalo glavni razlog primljenih pritubi, u pogledu toga
da se nakon prijema u zavod, lekarski pregledi sprovode povrno, posebno tokom
inicijalnog lekarskog pregleda tokom koga se ne ispituju svi delovi tela. Ne postoji
jednoobrazni protokol pregleda, nema redovnih lekarskih pregleda pritvorenika
koji se sprovode u intervalima kraim od tri meseca, a lekari ne pregledaju
bolesne pritvorenike svaki dan. U mnogim zavodima, lekari su prisutni manje
od dva sata dnevno, a vikendom i praznicima lekari ak i ne poseuju zavode.
Zatitnik graana je takoe izvestio da je uobiajena pojava da nemedicinsko
osoblje daje lekove. Takoe je uobiajena pojava da nemedicinsko osoblje
prisustvuje medicinskom pregledu kada zdravstveni radnik ne zahteva da to
ine, ime se kri privatnost pritvorenika i pravo na tajnost podataka o njihovom
zdravstvenom stanju, to smanjuje verovatnou da pritvorenik prijavi eventualnu
zloupotrebu od strane zatvorskog ili policijskog osoblja (Ibid. str. 50). Izvetaj
takoe navodi da osobama sa invaliditetom uglavnom nije obezbeen smetaj
66

i pomo koja odgovara njihovim potrebama. U nekim sluajevima prostorije i

sanitarni objekti nisu prilagoeni, nedostaju rampe, a vrata su preuska za prolaz
invalidskih kolica. Problem od posebnog znaaja jeste da se u ovim zavodima jo
uvek smetaju osuena lica sa tekim mentalnim poremeajima, iako ne postoje
uslovi za njihovo leenje (Ibid. str. 50-51). Konano, izvetaj navodi da su, u
jedinom zavodu za ene u Srbiji, koji se nalazi u Poarevcu, sve ene smetene
u zatvorenim elijama (Ibid. str. 50-51).
Od ponedeljka 24. juna 2013. godine, predstavnici Uprave za izvrenje krivinih
sankcija izjavili su da je od ukupne populacije u zavodima od 10341, bilo ukupno
2366 osoba u pritvoru, a da su 103 od tih lica bile ene. Reeno je da je na isti
dan bilo ukupno 241 maloletnika smetenih u razliitim objektima, od kojih je
16 bilo u pritvoru. Takoe je navedeno da je najvei broj pritvorenika u okviru
jedne godine dostigao vrhunac u 2010. kada ih je bilo 3328, dok se taj broj od
tada smanjuje. U 2011. godini bilo je 3019 pritvorenih lica, a u 2012. je bilo 2478,
sa slinim procentima za mukarce i ene. Istraivai su, meutim, upozoreni
u pogledu tanosti statistike. Nekoliko predstavnika OCD navelo je da je teko
proveriti statistiku objavljenu od strane Uprave za izvrenje krivinih sankcija,
jer nije uvek mogue dobiti odgovarajuu dokumentaciju o predmetu iz sudova.
Takoe je izveteno da je statistika u pritvorskom objektu u Beogradu u vreme
analize neobjanjivo i znaajno smanjena bez objanjenja (od 1500 do 1000),
dok su ostali regioni imali samo blagi pad. Jedan predstavnik OCD je izjavio
da iako je teko da se dobiju informacije o tome zbog kojih se krivinih dela
lica dre u pritvoru, uglavnom je re o lakim krivinim delima protiv imovine ili
lakim krivinim delima zloupotrebe droge, a skoro nikad za nasilje u porodici.
Predstavnici suda u Novom Sadu zamolili su jednog predstavnika OCD da
prestane da zahteva sudske dokumente, tako da sada mora da ih trai kroz
formalne kanale.
Predstavnici Uprave naveli su da je usvojena sveobuhvatna Strategija za
reavanje prenaseljenosti zatvora koja podrazumeva izgradnju nekoliko novih
objekata. Uz pomo Evropske unije, novi objekat za maloletnike je otvoren u junu
2013. godine u Kruevcu, a Vlada Norveke obezbedila je finansijsku pomo
za renoviranje objekta u Valjevu. Objektu u Beogradu je proiren kapacitet
za 180 mesta. Sto etrdeset etiri nove pozicije za zaposlene predvieno je
budetom. U pogledu usluga, predstavnici Uprave navode da su medicinske (i
stomatoloke) usluge obino obezbeene unutar zatvora, dok samo vei objekti
imaju medicinsko osoblje koje radi puno radno vreme. U manjim objektima
medicinske usluge su obezbeene na osnovu ugovora. Psiholoke i socijalne
usluge su dostupne, ali ne u ustanovi i obino zavise od sudskog naloga.
Konano, pritvorenici mogu da upranjavaju svoje verske obiaje dok su lieni
slobode, meutim, nema pripadnika svetenstva i predstavnika verskih grupa
koji su formalno zaposleni.
67

Navedeno je da su pritvorenici obino smeteni u odvojenim jedinicama od

osuenih lica unutar istog objekta, iako je jedan predstavnik OCD izvestio da
su pritvorenici i dalje smeteni u elijama sa osuenicima na nekim lokacijama.
Postoji samo jedna formalna pritvorska jedinica u Srbiji, koja se nalazi
u Beogradu. Kao to je ve navedeno u ovom izvetaju, postoji ukupno 27
kaznenih zavoda, jedan specijalizovan za ene, a dva za maloletnike. Ukazano
je da ne postoji konzistentna segregacija zatvorenika prema teini krivinog
dela, iako postoje napori da se odvoje lica optuena za seksualne delikte.
Meutim, navedeno je da se saoptueni definitivno smetaju odvojeno. Dalje
je izveteno da u Prokuplju odvojeni smetaj maloletnika i dalje predstavlja
problem. Maloletnici su ne samo smetani sa punoletnim licima, ve i sa licima
osuenim za sva krivina dela, ukljuujui i teka krivina dela. Reeno je da
se u zavodu u Beogradu najvie kre pravila o odvojenom smetaju. Primeeno
je od strane drugih ispitanika da se sa osobama sa invaliditetom, posebno u
manjim mestima i objektima, takoe ne postupa adekvatno, to ukljuuje i
nedostatak odgovarajue medicinske nege.
Potvrujui izvetaje Zatitnika graana, jedan predstavnik civilnog drutva je
izjavio da policija esto koristi svoje holding objekte za privremeni smetaj lica u
pritvoru, ali da su ovi objekti obino u izuzetno loem stanju, i da se maloletnici
ne odvajaju uvek od punoletnih lica. Dalje je izveteno da ovi objekti ponekad
imaju improvizovane prostore koji se nalaze u ormarima ili podrumima i da
im nedostaju ak i alarmi putem kojih lice moe da trai pomo. Predstavnici
Ministarstva unutranjih poslova potvrdili su postojee probleme sa objektima
za policijski pritvor i efikasno odvajanje zbog nedostatka odgovarajueg
prostora.
U odgovoru na izvetaj Evropskog komiteta za spreavanje torture, Srbija
je priznala da beogradska policija dri lica u pritvoru do 48 sati u elijama u
gradskim policijskim stanicama ili gradskim upravnim zgradama, dok su van
Beograda pritvorenici obino smeteni u objektima pod nadzorom Uprave
za izvrenje krivinih sankcija (odgovor Vlade Srbije na izvetaj Evropskog
komiteta za spreavanje torture i neovenog ili poniavajueg postupanja ili
kanjavanja, Vlada Republike Srbije, 2012, str. 5, dostupno na http://www.cpt.
coe.int/documents/srb/2012-18-inf-eng.htm). Prijavljeno je da slubenici organa
za sprovoenje zakona koriste nejasne odredbe svog Pravilnika o policijskim
ovlaenjima. lan 28. Pravilnika predvia da se lica koja se nalaze u pritvoru
krae vreme dre u slubenim pritvorskim prostorijama policije ili onim koji su
oznaeni od strane nadlenih sudskih organa, to dalje omoguava da lice bude
pritvoreno u drugim slubenim prostorijama koje nisu odreene za pritvor ili u
vozilu, ali ne due nego to je potrebno za transport pritvorenika ili obavljanje
druge policijske dunosti (Pravilnik o policijskim ovlaenjima, l. 28, Slubeni
glasnik Republike Srbije br. 54/06).
68

Veina ispitanika sloila se da su uslovi i dostupne usluge koje se pruaju licima u

zavodima bolji u fazi nakon osuenja. Ovo je posebno tano u oblasti medicinskih
i socijalnih usluga, ukljuujui i one koje se bave problemima bolesti zavisnosti.
Jedan predstavnik OCD je izjavio da ukoliko medicinski problem postoji u
pretkrivinoj fazi, ak i ako se utvrdi od strane medicinskog strunjaka, sudija
bi morao da naredi specifian medicinski tretman za reavanje tog problema.
Reeno je da se optuenima koji su stariji, kao i generalno enama, ne odreuje
pritvor toliko esto kao drugim optuenim licima, s obzirom na potekoe u
obezbeenju odvojenog smetaja u objektima i u pruanju usluga.
Nekoliko OCD istaklo je da su svi pritvorenici smeteni u zatvorenim elijama
(ne poluotvorenim ili otvorenim), bez obzira na teinu krivinog dela, dok veina
boravi do 23 sata dnevno bez prozora ili ventilacije. Na javnoj raspravi na kojoj
je objavljen izvetaj NPM, procenjeno je od strane jednog predstavnika OCD
da u Srbiji ima najmanje 3000 lica u pritvoru preko postojeih kapaciteta. Jedan
advokat je spomenuo ironinu alu u vezi sa pitanjem prenaseljenosti: optueni
je bio jedan od 9 pritvorenika smetenih u veoma maloj pretrpanoj eliji. U
krevetima na sprat jedva je bilo smeteno 8 optuenih, dok su dvojica spavala
na podu ispod donjeg leaja. Deveti optueni spavao je na podu u malom
prostoru izmeu kreveta. Kada je deveti optueni rekao svom advokatu da je
premeten u samicu, njegov advokat je primetio da e bar imati krevet. Njegov
klijent je odgovorio da to ba nee biti tako, jer je bio u samici sa trojicom
optuenih.

Faktor 16: Mehanizmi za pritubu

Postoje mehanizmi putem kojih lica liena slobode mogu da trae zatitu u
sluaju zlostavljanja i drugih zloupotreba, kako u okviru zavoda u kome su
smeteni, tako i sudsku zatitu.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Iako postoje interni i sudski mehanizmi za ulaganje pritube od strane lica

lienih slobode, primena ovih mehanizama je nejednaka i ponekad nije
efikasno sredstvo za zatitu prava pritvorenika.

Analiza/Okvir:
Srpski Zakon o izvrenju krivinih sankcija predvia neke mehanizme za
ulaganje pritube od strane lica lienih slobode. Kao to je ranije pomenuto, lica
prema kojima se izvrava sankcija u Srbiji imaju pravo na zatitu osnovnih prava
69

garantovanih Ustavom, potvrenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim

pravilima meunarodnog i domaeg prava, a ova prava mogu biti ograniena
samo u meri u kojoj je neophodno u cilju izvrenja sankcija i pod definisanim
procedurama (Zakon o izvrenju krivinih sankcija, lan 8). Lice prema kome se
izvrava sankcija ne sme biti diskriminisano na osnovu rase, boje, pola, jezika,
veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, etnikog ili socijalnog porekla,
imovnog stanja, obrazovanja, drutvenog poloaja ili drugog linog statusa
(Ibid. lan 7). lan 6. nalae da se sankcije primenjuju na nain koji osigurava
potovanje dostojanstva lica prema kome se izvrava sankcija i zabranjuje
svaki oblik muenja, zlostavljanja, poniavanja ili eksperimentisanja (Ibid. lan
6). Lica prema kojima se izvrava sankcija imaju pravo na sudsku zatitu protiv
pojedinanih akata kojima se reava o njihovim pravima i obavezama, bez
naplate administrativne takse (Ibid. lan 9).
lan 114. Zakona o izvrenju krivinih sankcija navodi da svaki osuenik ima
pravo da upravniku zavoda podnese pritubu koja se odnosi na povrede prava ili
drugih nepravilnosti kojima je izloen. Prituba se paljivo razmatra i odluka se
donosi u roku od 15 dana. Ako zatvorenik nije zadovoljan odlukom ili ne dobije
odgovor, ima pravo da podnese pismenu albu direktoru Uprave koji je takoe
duan da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema albe. lan 114.
dalje predvia da sadrina pritube predstavlja tajnu. Osueni ima pravo da se
bez prisustva zaposlenih lica u zavodu pritui ovlaenom licu koje nadzire rad
zavoda (Ibid). Konano, interni pravilnici, ukljuujui Pravilnik o pritvoru, utvruju
posebne procedure za podnoenje pritube i albe u vezi sa povredom prava
lica lienih slobode (Pravilnik o kunom redu za primenu mere pritvora, Slubeni
glasnik Republike Srbije, br. 35/99, l. 40).
Kao to je ve navedeno, Zatitnik graana duan je da obezbedi zatitu
i unapreenje ljudskih prava u Srbiji (Zakon o Zatitniku graana, l. 1). lan
25. predvia konkretne smernice o tome ko je zatien i ko moe da podnese
pritubu: Svako fiziko ili pravno, domae ili strano lice koje smatra da su mu
prava povreena aktom, radnjom ili neinjenjem organa uprave moe podneti
pritubu Zatitniku graana. Ako je lice ija su prava povreena maloletno,
roditelj ili zakonski zastupnik moe da podnese pritubu (Ibid. l. 25). Pre
podnoenja pritube, meutim, podnosilac je duan da pokua da zatiti svoja
prava u odgovarajuem pravnom postupku, a Zatitnik graana je duan da uputi
podnosioca pritube na pokretanje odgovarajueg pravnog postupka, ako je takav
postupak predvien (Ibid). Iako ne moe da zapone istragu sve dok sva pravna
sredstva nisu iscrpljena, izuzetno, Zatitnik graana moe pokrenuti postupak i
pre nego to su sva pravna sredstva iscrpljena ako podnosilac pritube moe
pretrpeti nenadoknadivu tetu, ili ako se alba odnosi na povredu principa dobre
uprave, posebno nekorektog odnosa organa uprave prema podnosiocu pritube
ili druga krenja pravila etikog ponaanja zaposlenih u organima uprave (Ibid).
Iako je Zatitniku graana zabranjeno postupanje po anonimnim pritubama,
70

on moe da deluje po sopstvenoj inicijativi na osnovu sopstvenog saznanja ili

saznanja dobijenih iz drugih izvora, a izuzetno, na osnovu anonimne pritube,
ako smatra da je aktom, radnjom ili neaktivnou organa uprave dolo do povrede
ljudskih prava i sloboda (Ibid. lan 32).
lanovima 26-31. Zakona o Zatitniku graana predviena je posebna procedura
za postupanje prilikom podnoenja pritube. Postupak se moe pokrenuti usmeno
ili u pisanoj formi, bez trokova, najkasnije u roku od jedne godine od dana kada
je povreda uinjena, ili radnja preduzeta od strane upravnog organa (Ibid. lan
26). Sluba Zatitnika graana ima obavezu da ponudi tehniku pomo, bez
naknade, u izradi pritube, koja se moe dostaviti u zapeaenoj koverti koju
daje institucija (Ibid. lan 27). Zatitnik graana ima pravo nesmetanog pristupa
zavodima za izvrenje sankcija i drugim mestima na kojima se nalaze lica koja
su liena slobode, kao i pravo da sa tim licima razgovara nasamo (Ibid. lan 22).
Zakon o izvrenju krivinih sankcija predvia da direktor Uprave moe dozvoliti
posetu instituciji, izmeu ostalog, predstavnicima OCD, meunarodnih i domaih
institucija, medija i istraivaa, ali moe da dozvoli i da se ti razgovori odre
bez prisustva ovlaenih slubenika (Zakon o izvrenju krivinih sankcija, l. 30).
Pored toga, svaki lan komisije koju imenuje Skuptina da nadgleda izvrenje
krivinih sankcija ima pravo da preispita relevantne dokumente, poseti objekte,
i razgovara sa pritvorenicima i zaposlenim licima u zavodu bez prisustva drugih
lica (Zakon o izvrenju krivinih sankcija, lan 278, stav 3).
Kao to je ve navedeno u ovom izvetaju, sudija za izvrenje krivinih sankcija ili
sudija koga odredi predsednik suda ima zadatak da nadgleda lica liena slobode
i da ih najmanje jednom u 15 dana obie. Ako je potrebno, sudija je duan da
se, i bez prisustva zaposlenihu zavodu, obavesti kako se pritvorenici hrane, kako
se snabdevaju drugim potrebama i kako se sa njima postupa. Ako se otkriju
nepravilnosti, sudija je duan da bez odlaganja obavesti Ministarstvo pravde,
kao i ombudsmana. Ministarstvo je duno da u roku od 15 dana od dana prijema
obavetenja o nepravilnostima obavesti sudiju o merama preduzetim za njihovo
otklanjanje. Sudija moe u svako doba da obilazi sve pritvorenike, da sa njima
razgovara i da od njih prima pritube (ZKP, lan 222).
Konstatovano je da se oekuje da novi zakon bude usvojen u 2014. godini,
utvrujui formalnu poziciju sudije za izvrenje krivinih sankcija, koji e potom
preuzeti odgovornost za primanje pritubi od pritvorenika i preduzimanje poseta
zavodima. Jedan sudija van Beograda ukazao je da mu predsednik suda esto
dodeljuje nadzor nad licima lienim slobode. Praktino, poseuje zavod svakog
petka ili ee ako je potrebno, ali svakodnevno razgovara sa straarima kako
bi utvrdio da li postoje pritube, trajk glau ili problemi prenaseljenosti. Kada
obilazi sam zavod, uglavnom pita da li bilo koji pritvorenik eli da ima privatni
razgovor sa njim ili uzima nekoliko lica nasumino da razgovara sa njima bez
prisustva drugih. Najvie pritubi koje dobija odnose se na predugo trajanje
71

sudskih postupaka. Priznaje da postoje problemi sa odvojenim smetajem

maloletnika, jer je vrlo malo njih u pritvoru. Dok drugi objekti u Srbiji imaju vie
privilegija, on nastoji da pomogne u reavanju pritubi pritvorenika, kao to je
potreba za eim tuiranjem, pogotovo zato to uglavnom ne postoje klima
ureaji, dodatna fizika aktivnost napolju i pristup televiziji.
Ostali ispitanici su istakli da je prednost kada sudije, nakon odreivanja pritvora,
ukau koji nivo bezbednosti je neophodan za pritvorenika, tako da zavod ima neke
smernice od poetka prijema. Kada je pritvoreno lice izvrilo nasilje, zaposleni u
zavodu ponekad moraju da ekaju sudiju da izmeni uslove lienja slobode da bi
ga premestili u deo sa pojaanim nadzorom za nasilne prestupnike.
U izvetaju za 2012. godinu o analiziri stanja ljudskih prava u Srbiji, Beogradski
centar za ljudska prava (u daljem tekstu: BCLJP) kritikovao je celokupan proces
podnoenja pritube kao neefikasno sredstvo kojim se tite prava lica lienih
slobode, s obzirom da ni procedure navedene u zakonu ni interni pravilnici ne
odreuju kako se postupa po pritubama, ukljuujui i one koje primaju predsednici
sudova, koji nemaju zakonsku obavezu da ih pregledaju. Dalje se navodi da,
kako preporuke Zatitnika graana nisu obavezujue, ovaj mehanizam se ne
moe smatrati efikasnim sredstvom da se istrae navodi o povredama (BCLJP
2012 Izvetaj o ljudskim pravima, str. 128). Predstavnici Uprave za izvrenje
krivinih sankcija ukazali su na to da svaka prituba koja se podnosi upravniku
zavoda mora biti razmotrena sa njihove strane.
Predstavnici OCD potvrdili su neke probleme koje je istakao BCLJP, navodei
da se posete sudije tipino sprovode u prisustvu zaposlenih u zavodu, tako da
postoji mala verovatnoa da e se pritvorenici aliti. Ako sudija naredi zavodu
da preduzme korektivne mere bilo koje vrste, sagovornici ukazuju da ne postoji
zakonska obaveza da se dostavi odgovor. Jedna advokatica je, meutim,
ukazala da kada je primetila modrice na telu njenog klijenta maloletnika u pritvoru
i alila se nadlenom sudiji, sudija je odmah naredio premetanje maloletnika.
Uopteno govorei, navedeno je da se veina pritubi (do 90%) od strane lica
lienih slobode podnosi u vezi sa nedostatkom medicinske nege, posebno kada
se ne radi o hitnim sluajevima. U pogledu trajanja, jedan predstavnik civilnog
drutva je izjavio da je esto potrebno nekoliko meseci pre nego to podnosilac
pritube uspe da proe kroz unutranje procedure sistema uprave da bi se
prituba podnela Zatitniku graana. Konano, lan 35. Ustava propisuje da
svako lice lieno slobode za krivino delo, nezakonito ili bez osnova, ima pravo
na rehabilitaciju i naknadu tete (Ustav, l. 35). Odredba obuhvata i materijalnu
i nematerijalnu tetu (Ibid, vidi takoe ZKP, l. 18). Ministarstvo pravde je navelo
da je u 2010. godini 53 lica podnelo zahteve i da im je isplaeno ukupno 7,5
miliona dinara.

72

Faktor 17: Osoblje i popunjavanje radnih mesta

Uprava zavoda posveuje veliku panju zapoljavanju dobro kvalifikovanog
osoblja, a takoe obezbeuje da specijalisti medicine, religije i drugih
oblasti odgovore potrebama pritvorenika.

Zakljuak

Ocena: Neutralno

Zvaninici Uprave nastoje da zaposle kvalifikovane, dobro obuene radnike;

meutim, ne postoji doslednost, posebno imajui u vidu opti nedostatak
sredstava i stresne dunosti i obaveze zaposlenih. Medicinska nega je
dostupna licima lienim slobode, ali u oblastima van Beograda esto nema
lekara i drugog medicinskog osoblja sa punim radnim vremenom.

Analiza/Okvir:
lan 12. Zakona o izvrenju krivinih sankcija propisuje da Uprava zavoda
preduzima mere u cilju stalnog strunog obrazovanja i usavravanja svojih
zaposlenih. Predstavnici Uprave ukazuju da je pored redovnog nastavnog plana
i programa, zatvorsko osoblje obueno i o relevantnim standardima Evropske
konvencije o ljudskim pravima. U pogledu iskustva, komandir u ustanovi mora da
ima najmanje srednju kolu iz oblasti policije, mora da proe fiziko i psiholoko
ispitivanje i 6 meseci poetne obuke. Predstavnici OCD prokomentarisali su da su
najnovije generacije zaposlenih unutar ustanova efikasnije obuene. Predstavnici
OCD su takoe istakli stresnu prirodu dunosti u zavodskim ustanovama, naroito
veliki broj sati, koji esto ukupno dostiu 50-60 sati nedeljno.
Plata se smatra dobrom, s obzirom na nerazvijenu privredu u Srbiji, a procenjeno
je da se do 90% lica zapoljava u ovim ustanovama zbog kompenzacije.
Predstavnici OCD istakli su da uprava zavoda treba da pokrene stroi nadzor nad
pregledima fizikog i mentalnog stanja zaposlenih, kako u poetku zapoljavanja
tako i redovno. Reeno je da je pre nekoliko godina uprava obavetena da bi
trebalo da naloi ponovno administriranje testa za ocenu mentalnog zdravlja,
jer bi vie od polovine onih koji su bili testirani morali prestati sa radom nakon
neuspeha na ovom testiranju.
Kao to je ve navedeno, predstavnici Uprave za izvrenje krivinih sankcija
izjavili su da vei objekti imaju lekare i stomatologe sa punim radnim vremenom,
dok manji objekti ugovaraju ove usluge. Psiholoke i socijalne usluge se obino
ugovaraju van ustanove i esto zahtevaju nalog suda. Nema zaposlenih verskih
svetenika ili verskog osoblja, ali pritvorenici povremeno imaju pristup verskim
predstavnicima i mogu slobodno da upranjavaju svoju religiju. Specijalna
zatvorska bolnica u Beogradu ima kapacitet za oko 400 pacijenata, ali je broj
73

lica lienih slobode leenih u 2011. godini premaio 700 (Beogradski centar za
ljudska prava, Izvetaj o ljudskim pravima 2012, str. 130). Predstavnici OCD
izjavili su da iako je medicinska nega dostupna, njen kvalitet je teko proceniti,
posebno kada se prua van ustanove.
Ogranieni resursi i osoblje mogu uticati na nemogunost obezbeenja adekvatnog
postupanja prema licima sa naprednim ili komplikovanim medicinskim problemima
kojima je potrebna dugoronija nega. Jedan advokat van Beograda izvestio je
da postoje lekari koji samo povremeno poseuju objekte u kojima su smeteni
optueni koje on zastupa, jer ne postoji lekar sa punim radnim vremenom. Jedan
lekar koji je govorio prilikom objavljivanja Nacionalnog izvetaja o mehanizmima
za prevenciju izjavio je da obilazi zatvorske medicinske ustanove ve 10 godina
i da je dolo do odreenog napretka, navodei da ne zavise sva poboljanja od
veeg izdvajanja resursa, kao to je na primer mogunost da se svi pregledi
obavljaju bez prisustva zaposlenih u zavodu. Takoe se zaloio za potrebu da
medicinske usluge treba da organizuje i sprovodi Ministarstvo zdravlja, a ne
Ministarstvo pravde (i Uprava).

74

Lista skraenica
ABA ROLI:
Inicijativa za vladavinu prava Amerikog udruenja pravnika
BCLJP:
Beogradski centar za ljudska prava
SE:
Savet Evrope
ZKP:
Zakonik o krivinom postupku
ESLJP:
Evropski sud za ljudska prava
EU:
Evropska unija
Eulex:
Misija Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu
VSS:
Visoki savet sudstva
ICTY/
Haki tribunal: Meunarodni krivini sud za bivu Jugoslaviju
MPDU:
Ministarstvo pravde i dravne uprave
OEBS:
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju u Evropi
UTS:
Udruenje tuilaca Srbije
RJT:
Republiko javno tuilatvo
DVT:
Dravno vee tuilaca
UNODC:
Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal

75