ANALIZA VEKOVNOG FENOMENA AUTORITARNOSTI NA

BALKANU
1

Milo Bogdanovi, 2Duan Obradovi, 3Lidija uk Jovanovi

1

milos@enlite.org, obradovicdusan@yahoo.com

Neuropsihijatrijsko Odeljenje Instituta Dr Laza Lazarevi, Beograd, Srbija i Crna Gora

Postoji potreba za dubljom analizom uzroka vekovnog fenomena autoritarnosti na Balkanu, jer od dubine razumevanja problema
zavisi i uspenost metode koja se primenjuje u reavanju problema. Sama kritika plodova autoritarnosti - kulta linosti,
konzervativizma, nepotovanja i mrnje prema osobama druge ideologije, vere, nacije i rase - ne moe donositi oekivane rezultate
ukoliko sami uzroci autoritarnog naina razmiljanja nisu raskrinkani i uklonjeni u samom svom korenu. Sklonost ka autoritarnom
nainu miljenja i ponaanja se uvek pojavljuje kao posledica odricanja odgovornosti za sopstveno miljenje i ponaanje. Takoe,
ljudi e pokazati sklonost ka meusobnim sukobima, nezavisno od toga koje ideali sami zastupaju, ukoliko ih njihova kultura i
tradicija optereuje sujetom ili krivicom kao pokretakim motivima u svakodnevnom ivotu. Sujeta ljude ini uvredljivim, a
krivica paranoidnim i tako prirodno sklone sukobima. Nezreo i neodgovoran nain miljenja i ponaanja je duboko utkan u nau
kulturu i tradiciju, i zato izlazak iz nae vekovne zaostalosti zahteva radikalne promene u naem odnosu prema ivotu.
OVEK KAO SLOBODNO I ODGOVORNO BIE

AUTORITARNOST U VREME KOMUNIZMA

Za razliku od ivotinje, ovek je bie odgovorno za svoje

postupke. oveka ine odgovornim razum, savest i volja. Kada
razum raskrinka odreene motive kao iracionalne (nesvrhovite
sopstvenom i tuem dobru) tada savest tim motivima pridaje
moralnu dimenziju - proglasi ih grehom i trai od oveka da im
se on svojom voljom odupre. Ukoliko posluamo glas savesti,
tada postajemo ljudi u najuzvienijem smislu te rei.
Odgovornim ponaanjem mi se uzdiemo iznad svoje bioloke
prirode, postajemo slobodni da menjamo i sami sebe i svet oko
sebe. Ali, ovek moe i da se odrekne svoje odgovornosti i da
postane rtva svojih slabosti i spoljnih uticaja. U tom sluaju on
dolazi u sukob sa svojim intelektualnim posebnostima zbog
kojih se razlikuje od drugih ivih bia. Ako se ovek svojom
voljom ne odupire svojim slabostima, tada mu smeta upotreba
razuma jer raskrinkava iracionalnost njegovih motiva. On tada
dolazi u konflikt ne samo sa zdravim razumom, ve i sa
sopstvenom saveu, koja ga opominje zbog pokoravanja
iskuenju.

U vreme komunizma, ideoloki autoritet je predstavljala

komunistika partija sa Titom na elu. Njegova ispravnost se
slepo podrazumevala, a dovoenje u pitanje njegove
odgovornosti smatralo se hulom. Deurni krivci za probleme u
drutvu bili su disidenti. Narod se, bilo iz svesnog interesa, bilo
zbog svoje zavedenosti, plaio da nekim svojim postupkom
neslaganja sa partijskom politikom ne dobije etiketu - disident,
pa se na taj nain odricao i svake dobronamerne kritike koja bi
predstavljala lek za bolesno stanje drutva i koja bi spreila
produbljivanje opte krize.
NADA NEKADANJE OPOZICIJE
Ipak, mali front intelektualaca koji je mislio svojom glavom,
borio se protiv autoritarnosti svoga vremena i nadao se da e
sloboda misli i govora omoguiti uslove da se autoritarnost
komunistikog doba raskrinka i da e narod probuen i
otrenjen jednoga trenutka stvoriti drutvo uistinu demokratskih
principa.

NEODGOVORNOST REZULTUJE AUTORITARNOU

LANA REFORMACIJA
Ljudska zajednica, koju odlikuje kolektivna neodgovornost,
pokuava da nadomesti problem razuma i savesti kroz potrebu
za ideolokim autoritetom koji e da misli i odluuje umesto nje
same. Razumno preispitivanje sopstvenih postupaka i susret sa
sopstvenom neispunjenom odgovornou bi izazvali neeljeni
stres. Kako takav princip opte neodgovornosti vrlo brzo donosi
loe posledice, javlja se potreba i za deurnim krivcima na koje
se prebacuje odgovornost za postojee probleme, a ti krivci se
pronalaze u ideolokim, nacionalnim, verskim, ili nekim drugim
neprijateljima. Zatim stupa na delo mehanizam projekcije, pa se
neprijatelju projektuju sopstvene nepriznate slabosti, to izaziva
psiholoku satisfakciju sopstvene neodgovorne savesti. Tako se
formira autoritarna svest, koja predstavlja najvee prokletstvo,
ne samo oveka srednjeg veka, ve i oveka savremenog doba.

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina dolazi do

ostvarenja slobode misli i govora u drutvu, i istovremeno do
pada autoriteta komunistike ideologije. Veina odbacuje svoju
iskompromitovanu
komunistiku
ideologiju.
Meutim,
socioloka istraivanja su otkrila ne pad, ve porast autoritarne
svesti, koja vie nije imala komunistiku, ve antikomunistiku
formu. Jedni idoli su samo zamenjeni drugim idolima. Narodni
heroji su u ljudskoj svesti zamenjeni hrianskim svecima, a
komunistiki lideri, raznim stranakim liderima. Deurni krivci
optuivani za probleme u drutvu, neprijatelji revolucije disidenti, sada su zamenjeni nacionalnim, stranakim i verskim
neprijateljima. Ljudima je i dalje vanije ko govori, a ne smisao
onoga ta se govori.

Preko 60% anketiranih se u prosuivanju ispravnosti neije

ideje oslanja na nerazumne kriterijume: KO je tu ideju izneo,
KOLIKO ljudi je zastupa i slua glas sopstvenih OSEANJA,
umesto da razumno prosuuje SMISAO same ideje. Nae
istraivanje je otkrilo da je gubitak zdravorazumnih kriterijuma
u srazmeri sa sujetom (odlika 30,9% ispitanika), krivicom
(25,5%) i sebinim sentimentom (23,6%) kao pokretakim
motivima ispitanika. Kod onih koji su pokrenuti altruistikim
motivima, analiza smisla je na prvom mestu, a kod onih koji su
pokrenuti sujetom, krivicom i sebinim sentimentom, na
poslednjem mestu po zastupljenosti. Motivacija koja ne moe da
izdri kritiku zdravog razuma rezultuje ovekovim odricanjem
od zdravorazumnih principa miljenja.
Neodgovornost je i danas obavijena tabuima u koje ne sme da se
dira, isto kao i u vreme komunizma, samo to se zlo vie ne ini
u ime partije i radnog naroda, ve u ime vere i nacije, i u ime
raznih drugih ideolokih izgovora.
Kako se narod nije pokajao za zlo koje je inio pod uticajem
komunistike ideologije, nego je tu odgovornost prebacio na
komunistike voe, to zlo je ostalo u srcu nacije, i otuda je
danas stanje u drutvu gore nego u vreme komunizma.
Autoritarnost je vekovno iskustvo naroda Balkana i zato zahteva
svoje dublje objanjenje.
AUTORITARNOST I POLITIKE STRANKE
U publikaciji Putevi istraivanja autoritarnosti objavljeni su
rezultati istraivanja stepena autoritarnosti meu pristalicama
razliitih politikih stranaka u Jugoslaviji: Pokazalo se da su
najautoritarnije pristalice SRS (95,41), JUL (94,17) i SPS
(93,96), zatim sledi SPO (87,90), a manji stepen autoritarnosti
pokazuju pristalice DSS (78,29), DS (73,39) i oni koji su se
opredelili za ostale stranke (DPS CG, DA, GSS... - 74.95). (Dr.
Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, 80) Glasako telo
Demokratske stranke je najmanje autoritarno zbog odsustva
autoritarne ideologije, ali je ipak autoritarno u prilinoj meri,
zato to je na ovek u globalu neodgovoran i samim tim sklon
autoritarnosti.
ATRIBUTI AUTORITARNE LINOSTI
Tragine posledice nacistike ideologije tokom Drugog
svetskog rata, proizvele su potrebu za objanjenjem fenomena
autoritarnosti. Kako je bilo mogue da jedan civilizovan narod
centralne Evrepe uini takva zverstva, iznenadilo je ne samo
Jevreje (koji iz Nemake nisu emigrirali dok su to jo uvek
mogli, upravo zato to su imali poverenje u nemaku kulturu i
prosveenost), ve i psihologe, koji su svoj dublji odgovor
ponudili u delu Adorna i njegovih saradnika. Pedesetih godina
XX veka oni su objavili definiciju autoritarne linosti, koju
odlikuje devet elemenata:
1) Konvencionalnost (rigidno pridravanje vrednosti srednje
klase i njihovo rigidno odravanje);
2) Autoritarna submisivnost (nekritiko prihvatanje autoriteta i
zavisnost od njih);
3) Agresivnost (pre svega u odnosu na osobe koje kre
konvencionalne vrednosti, zalaganje da se kazne, prezru i
odbace);

4) Antiinterceptivnost (neprihvatanje subjektivnog i

imaginativnog i nesklonost ka bavljenju vlastitim
doivljajima);
5) Potovanje vlasti i pozitivan odnos prema njoj (identifikacija
sa onima koji imaju mo, naglaavanje strogosti, discipline...);
6) Destruktivnost i cinizam (negativan odnos prema humanim
vrednostima i uopte odbacivanje humanosti);
7) Sklonost ka estom korienju mehanizama projekcije
(projektovanje u spoljni svet vlastitih nesvesnih impulsa,
sklonost da se veruje da je svet pun tajni i opasnih stvari);
8) Rigidnost miljenja i postojanje praznoverica i stereotipija
(sklonost da se misli u rigidnim kategorijama i verovanje u
mistine uzroke sudbine pojedinca);
9) Preterano interesovanje za seksualne nastranosti (njihovo
osuivanje, esto pominjanje, lano moralisanje).
ADORNO. T.W. FRENKEL-BRUNSWIK, E., LEVINSON. D.J. and
SANFORD, R.N., 1950

ZATO JE PRIRODA NAE AUTORITARNOSTI ENIGMA

ZA PSIHOLOGE?
Primena Adornove analize u istraivanjima autoritarnosti na
naem tlu, izazvala je zbunjenost naih psihologa:
Ovde se namee diskusija o neemu specifinom za nae
uslove, to se teko uklapa u bilo koju diskusiju o
autoritarnosti." (Dr. Neboja Petrovi, Putevi istraivanja
autoritarnosti, str. 48)
Naime, u nekoliko taaka Adornove skale autoritarnosti,
istraivanja su kod nas pokazala suprotne rezultate od onih
koji su dobijeni na Zapadu.
Doivljaji vlastitog Ega su kod nacistike autoritarnosti gotovo
sasvim ugueni (pod pritiskom savesti i oseanja krivice), dok
su kod nas glavna pokretaka snaga (a savest i svest o
sopstvenoj odgovornosti su gotovo sasvim ugueni). Srazmerno
nivou autoritarnosti, kod veine naih ispitanika, umesto
sklonosti ka dranju konvencionalnih pravila, raste sklonost da
se ona kre. Na primer, nacistiki tip autoritarne linosti
pokazuje sklonost da eka na zeleno svetlo na semaforu ak i
kada na kilometre nema automobila u blizini, dok prosean
predstavnik nae balkanske autoritarne linosti pokazuje
sklonost da prelazi na crveno svetlo sa posebnim zadovoljstvom
ak i ako ispred njega jure automobili. Istraivanje je takoe
otkrilo da se kod nacistike autoritarnosti agresivnost vie
izraava prema manjinskim grupama (npr. Romima), i prema
niima u hijerarhiji (npr. prosjacima), dok se kod nas mrnja
vie izraava prema onima koji su na viim pozicijama moi u
drutvu (npr. prema efovima na poslu, vlasti, velikim svetskim
silama). Jedno u korenu isto neodgovorno ponaanje moe da
rezultuje sasvim suprotnim odbrambenim mehanizmima kod
razliitih ljudi u zavisnosti od toga kojim pokretakim motivima
oni pokoravaju svoju volju. Postoji fundamentalna razlika
izmeu autoritarnosti onih ljudi koji su pokrenuti na revnost
ponositou ("balkansko-afrika" ili "plemenska" autoritarnost),
onih koji su pokrenuti krivicom ("klasina zapadna" ili
"nacistika" autoritarnost) i onih koji su pokrenuti sebinou
("savremena zapadna" autoritarnost).

3
AUTORITARNOST NACISTIKOG TIPA - POSLEDICA
KRIVICE
Kada ovek pokorava svoju volju onim motivima koje njegova
sopstvena savest osuuje, on prirodno osea krivicu, i zbog
sopstvene neiste savesti ima iskuenje da te svoje motive samo
potisne u podsvest (umesto da im se odupre). Krivica i strah
prirodno rezultuju licemerstvom i formalizmom. Potiskivanje
Ega se u drastinim sluajevima moe prepoznati i po emotivnoj
hladnoi i strogosti, kao i disciplini koja je sama sebi cilj. Danas
je moda najee moemo sresti kod pojedinih religioznih
ljudi, ukoenog stava i hladnog izraza lica. Zbog krivice smisao
ponaanja takve osobe postaje rigidan i iracionalan. Umesto da
svojim postupcima odgovara na realne potrebe ivota, ona
svojim postupcima odgovara na potrebe svoje neiste savesti.
Ona pokazuje sklonost i da ak ugrozi svoju egzistenciju slepim
pridravanjem odreenih pravila i recepata ponaanja, kojima
pokuava da ostvari satisfakciju svoje neiste savesti. Zbog svog
formalizma (povrnosti) takva osoba ne ume da se pokaje za
uzrok svog problema, ve se kaje za krenje svojih normativnih
vrednosti ponaanja, koje esto nemaju nikakvu vezu sa realnim
uzrokom njene krivice. Zato, uprkos njenom stalnom kajanju i
izvinjavanju, krivica i dalje ostaje postajui izvor rigidnosti
miljenja. Osoba vie ne razmilja o smislu svojih postupaka,
ve podrazumeva da treba tako i tako da se ponaa. Pravila
ponaanja su sama sebi cilj. Iako takva osoba na prvi pogled
deluje kao veoma odgovorna, ona je ipak veoma neodgovorna.
Odgovorna upotreba razuma u cilju preispitivanja smisla
sopstvenih postupaka je iskljuena, jer bi izazvala stres uma,
koji je pod uticajem krivice blokiran u svojoj kreativnosti.
Neodgovornost uma rezultuje potrebom za formiranjem kulta
prema autoritetu (crkveni ili ideoloki autoritet, voa, sistem,
kodeks pravila) koji sada misli i odluuje umesto samog oveka,
i formiranjem tabua vezanih za preispitivanje smisla ponaanja.
Ko u takvoj vrsti autoritarnosti misli svojom glavom, taj
sumnja, a ko sumnja, on ugroava autoritet i stabilnost sistema, i
zato se shvata kao neprijatelj vere i poretka. Pored odsustva
odgovorne upotrebe razuma, krivica provocira strah i
paranoidnost, to predstavlja stalni izvor oseanja ugroenosti i
stalni podsticaj na traenje neprijatelja i izazivanje sukoba.
Motivi potisnuti u podsvest tee da se projektuju drugome,
posebno onome ko je drugaiji jer ne prihvata iste
konvencionalne vrednosti. Osoba optereena krivicom je sklona
da prezire upravo one osobe koje se otvoreno ponaaju onako
kako bi ona sama elela, ali kako ne sme zbog sopstvene savesti
i pobuenog oseanja krivice. Mrnja kojom nacisti mrze
Jevreje i Rome, ili kojom biblijski fariseji preziru carinike, ili
kojom inspektor Drajfus prezire inspektora Kluzoa su upravo
takve prirode. Komunizam i nacizam su u svojim postojbinama
upravo bazirani na takvoj vrsti autoritarnosti. Mrnja kao izraz
prezira, cinizma i gaenja prema onima koji su na niim
pozicijama moi je odlika upravo takvog nacistikog
autoritarnog naina razmiljanja.

bioloke prirode i iznad iskuenja ivotnih okolnosti. Meutim,

ukoliko ovek svoju volju pokorava svojoj ponositosti, on
postaje sujetan i nesposoban za samokritiko preispitivanje, jer
bi njime ugrozio svoj sujetni Ego. Kako sujetna osoba zbog
svoje nesamokritinosti stalno kroz ivot reaguje nezrelo, bez
odgovorne upotrebe razuma, savesti i volje, njena linost
vremenom postaje potpun rob velikog Ega. Iako zna da e
poputajui porivima svoga Ega da ugrozi i sopstvenu i tuu
egzistenciju, ona nema vlast nad sobom, jer nije nauila da
odgovorno samokritiki misli i postupa. Infantilno ponaanje se
kod nas zadrava i posle navrenih godina punoletstva. Nezreo
susret sa stresom ivota postaje odlika kojom se prepoznaje
ovek Balkana kao razliit od oveka Zapada. Svi razumni
principi ponaanja, svaki obzir o realnim potrebama drugih ljudi
(na primer, apstinencija od duvana, ...), svaki odgovoran nain
ponaanja, balkanskom tipu autoritarca deluje kao navlaenje
okova ropstva, za razliku od nacistikog autoritarca koji u
pravilima ponaanja (kojih se slepo dri) trai izvor svoje
sigurnosti. Otuda, u balkanskoj autoritarnosti, vidimo
mehanizme miljenja i ponaanja suprotne nacistikoj
autoritarnosti. Dok krivica nacistike autoritarnosti rezultuje
kompleksom nie vrednosti, sujeta balkanske autoritarnosti
rezultuje kompleksom vie vrednosti. Za razliku od nacistike
autoritarnosti gde savest (krivica) potiskuje Ego u podsvest,
ovde kod nas, sujetni Ego uguuje svest o sopstvenoj
odgovornosti, pa jedno, u korenu isto neodgovorno ponaanje,
rezultuje sasvim suprotnom reakcijom - nacistiku autoritarnost
odlikuje licemerstvo, formalizam i disciplina, a balkansku
autoritarnost odlikuje otvorena neodgovornost, primitivizam i
divljatvo. Vekovni problem naeg oveka, moda najdublje
otkrivaju rei vladike Petra Petrovia Prvog izgovorene pre oko
dva veka: "Ja s mojom najviom alou i plaem i vidim da ste
vi sami sebe i svojoj eci najvii krvnici i neprijatelji duevni i
tjelesni i da svi avoli i svi vai neprijatelji od svijeta ne bi
mogli toliko zla, ni toliko tete i sramote vam uiniti, koliko vi
sami sebe inite. Vi se ne moete krvi bratske nasititi, vaa
slava, vae potenje vaa pohvala i dika i vae junatvo stoji u
vau domau rat i neslogu, u koju najviu svoju sreu i radost
nahodite. Ne bi vam ugodno, da vas ljudi od svijeta nazivaju
dobrim i potenim narodom, kako sam pree reka, da vam budu
tui gradovi i pazari otvoreni, i da imate uvaavanje kao i ostali
narodi evropski, nego je vam drae i milije, da vas nazivaju
zlim, bezakonim i samovoljnim narodom, da stime i pristupa
nigdje nemate i da vas eraju kako hajduke i razbojnike."
POREKLO PONOSITOSTI I SUJETE

AUTORITARNOST BALKANSKOG TIPA - POSLEDICA

PONOSITOSTI

Ponositost je uvek srazmerna nepotovanju oveka jer ona i

jeste posledica nepotovanja sebe i drugoga. Naime, kada
sujetna osoba ne bi imala uobraenu sliku o sopstvenoj veliini,
ona bi samu sebe mrzela, jer joj nedostaje elementarno
potovanje prema samoj sebi. Da bi sauvala samu sebe od
posledica sopstvenog nepotovanja ona zato i postaje ponosita
(optereena svojim vrednostima), a zatim i sujetno osetljiva
(uvredljiva i sklona sukobima) po pitanju svojih vrednosti u
sopstvenim i tuim oima.

Realno je da ovek koji se ponaa neodgovorno (u onom

najdubljem smislu te rei) ima adekvatno oseanje krivice koje
ga navodi na reformu motiva kojima pokorava svoju volju.
Sposobnost samokritikog preispitivanja je uslov odgovornog
razmiljanja i odluivanja koje oveka uzdie iznad njegove

Nacionalizam kod nas najee predstavlja projekciju sujete na

opti plan. Kada sujetna osoba ne bi imala preuvelianu sliku o
vrednosti svoje sopstvene nacije, ona bi svoju naciju mrzela.
Toliko malo ljubavi prema svojoj naciji ima, da mora da bude
nacionalista da bi mogla da je voli. Dakle, sujeta i sujetni

4
nacionalizam je mehanizam odbrane onih ljudi koji nemaju
ljubavi prema sebi i prema sopstvenoj naciji. Tek u kriznim
situacijama se moe jasno otkriti prava priroda "altruizma" ljudi
koje pokree sujeta, pa e tada pokazati spremnost da rtvuju i
svoja nacionalna prava, pa i same ivote pripadnika sopstvene
nacije, samo da bi izbegli ponienje svog sujetnog Ega, to tada
otkriva da njihovom nacionalizmu nije cilj dobrobit samog
naroda, niti nacionalna i ljudska prava, ve iracionalni porivi
njihovog Ega. Kako ne voli sebe i druge ljude, ve njihove
vrednosti, ponosita osoba pokazuje spremnost da rtvuje i sebe
samu i druge ljude radi razloga zbog kojih voli sebe i druge.
Verovatno smo ve uli da one besmislene parole za vreme rata
koje otkrivaju takve iracionalne motive ljudskog srca: "Do
poslednjeg oveka emo se boriti da se ne izvri genocid nad
nama!" Naravno da ne postoje ljudi radi svojih vrednosti, ve
vrednosti postoje radi ljudi. Sama sujetna osetljivost balkanskog
autoritarca prirodno rezultuje njegovom uvredljivou i
sukobima sa drugima. Zato je licemerno kada nae svetenstvo
iznosi narodu uzviene fraze jevanelja o ljubavi prema
neprijatelju i meusobnoj slozi, a prethodno te iste ljude otruje
priama o korenima, srpstvu i tradiciji. Osoba kojoj je zapaljena
ponositost, sujeta i gordost, prirodno raa sukobe sa svima koji
ne podraavaju uobraenu i nesamokritiku sliku o njenoj
sopstvenoj veliini. Sama crkva biva hendikepirana u svom
nastojanju da narod povede na reformu karaktera, jer bi
kritikom optenarodnih greha povredila sujetni Ego naroda, i
samim tim bi izgubila svoje pozicije koje su u narodu i
izgraene zahvaljujui njenom laskanju nacionalnoj i verskoj
sujeti. Laskanje sujeti, kroz zloupotrebu nacionalnih oseanja i
tradicije, rezultovalo je time da ljudi srazmerno svojoj
religioznosti pokazuju, ne manju, nego veu sklonost ka
netoleranciji i nepotovanje drugog oveka, upravo zbog
pomenute sujetne preosetljivosti i uvredljivosti. Istraivanje
koje je obelodanio Institut za psihologiju Filozofskog fakulteta
u Beogradu otkriva "da najnie skorove spremnosti za
pomirenje postiu oni koji se deklariu kao ubeeni vernici
koji prihvataju sva uenja svoje religije i po njima se ponaaju.
Potom slede vernici koji ne prihvataju ba sve zahteve svoje
vere, koji takoe imaju nie skorove od ostalih neodlunih,
nezainteresovanih i nereligioznih." (Dr. Neboja Petrovi,
Psiholoke osnove pomirenja, 265, 2005). Zapazimo da najei
izvor sukoba kod nas nije, kao u nacistikoj autoritarnosti,
posledica projekcije potisnutih motiva prema manjinskim
grupama koje se ponaaju "nedolino" i "primitivno", ve je
posledica povreenog sujetnog Ega od strane onih koji mogu da
taj Ego povrede. Otuda balkansku autoritarnost odlikuje
izraena mrnja prema onima koji su na viim pozicijama moi,
za razliku od nacistikog tipa autoritarnosti koji je sklon da gaji
prezir prema manjinskim grupama.

nepravdi biva proglaen izdajicom, a strah od takvog

etiketiranja ne moe da podnese onaj ko se pokorava svojoj
sujeti.

SUJETA REZULTUJE FORMIRANJEM PLEMENSKE

SVESTI

"Izgubili smo nae uverenje o svrsi ljudskog postojanja. Retko

je koje dete u SAD odgojeno tako da zaista veruje kako mu je
cilj da slui porodici, svojoj zemlji ili Bogu. ... Meutim,
smatram da bi mnoga naa deca rasla srenija kad bi stekla
uverenje u detinjstvu da je najvanije za oveka da slui
oveanstvu i da ivi prema tom idealu."

Kako je zbog svoje sujete zavisna od toga ta e drugi o njoj da

misli, sujetna osoba je sklona da rtvuje naela potenja i
pravinosti da bi zadrala odobravanje zajednice. Ako poemo
od poznatog prepisivanja na ispitima, pa preko roakih veza,
stii emo ak do zloina protiv ovenosti uinjenih u ime vere
i nacije. Dok prepisivanje na asu ima pokrie pred saveu
prijatelja, zloini uinjeni u ime vere i nacije imaju pokrie pred
saveu itave zajednice. Izopaava se predstava o pravom
prijateljstvu i pravinosti, pa onaj ko odbija da sauestvuje u

Sujeta je osnov formiranja plemenskih odnosa i plemenskog

izopaenja predstave o dobru i zlu. Na pitanje ta je za vas
zlo? poglavica afrikog plemena odgovara: Zlo je kada nas
susedno pleme napadne i opljaka! A na pitanje ta je za vas
dobro? on odgovara: Kada to isto mi uradimo njima!
Nosioci takve autoritarnosti kod nas zastupaju da su linosti sa
hakih poternica "nacionalni junaci", bez obzira na to da li su
ubice, zato to su se "borili za interese nae nacije!". Dakle,
plemenska svest je odlika i nae psihologije. Ne gleda se kakav
si, ve za koga si. Ako bi se gledalo kakav je ko, a ne za koga
je, onda bi se takvim kriterijumom osudili sopstveni loi motivi,
koji za razliku od nacistike autoritarnosti nisu skriveni i
potisnuti. Zato se balkanski autoritarac odrie apsolutnih
kriterijuma dobra i zla (koji su, na primer, definisani sa Deset
zapovesti i koji gledaju "kakav je ko"), pa umesto njih formira
subjektivni kriterijum plemenskog naina razmiljanja ("za koga
je ko" "ko nije za na kult, on je protiv nas"). Posledice takvog
naina razmiljanja su katastrofalne. Onaj ko ne podraava
kultni odnos prema zajednici, ko radi njega nije spreman da
rtvuje naela potenja i pravednosti, proglaava se izdajnikom i
neprijateljem, a onaj ko se bori za kult zajednice, proglasie se i
herojem pa makar bio i ubica. Svest o linoj odgovornosti ne
postoji, ve su za sve krivi oni drugi. Kult prua izgovor za
svako zlo koje se ini u njegovo ime, jer su "plemenski ciljevi
sveti". Naravno, plemenski ciljevi mogu biti klasni, partijski,
nacionalni, verski, ili neki drugi, ali uvek uvijeni u formu
trenutno aktuelne ideologije.
SAVREMENA ZAPADNA AUTORITARNOST POSLEDICA SEBINOG SENTIMENTA
Za razliku od klasine zapadne autoritarnosti koja je utemeljena
na krivici, i balkanske, koja je utemeljena na sujeti, savremena
zapadna ("amerika") autoritarnost je utemeljena na sebinim
motivima, tj. na sebinom sentimentu. Za razliku od klasine
zapadne autoritarnosti, koja je najizraenija na podruju
katolikih zemalja centralne Evrope, savremena zapadna
autoritarnost je najizraenija na podruju protestantskog sveta.
Ona predstavlja odbrambenu reakciju ovekove neiste savesti
na moralnu degradaciju i duhovno zahlaenje savremene
zapadne civilizacije. Njeno odricanje od uzvienih moralnih i
prosvetiteljskih vrednosti, kao odliku savremenog amerikog
drutva, otkriva dr. Bendamin Spok u svom delu "Kako
negovati i odgajati dete":

Odricanje od naela prosvetiteljstva, koja su zapadni svet izveli

iz tame srednjeg veka, rezultovalo je ponovnom eskalacijom
zla, i samim tim potrebom da se neodgovorna savest umiri
novim modelom autoritarnosti.

5
Kao mehanizam odbrane protiv sopstvene neiste savesti, kao i
protiv hladnoe sopstvenog srca, ovek je sklon da kod sebe
pobuuje sentimentalna oseanja. Umesto da su njegova dela
pokrenuta nesebinom ljubavlju, to bi zahtevalo reformu
njegovih motiva i karaktera, on se zadovoljava promenom koja
nije dublja od njegovih oseanja. Protiv kamenosti i hladnoe
sopstvenog srca on se bori patetinou.
Dok u balkanskoj autoritarnosti ovekova savest i odgovornost
biva uguena sujetnom uobraenou, dotle, u savremenoj
zapadnoj autoritarnosti ona biva uguena sentimentalnim
oseanjima, isto onako kako se tabletom protiv bolova ne reava
sam uzrok bolesti, ve samo neprijatan simptom. Meutim,
iako su obe autoritarnosti izraz iste neodgovornosti, zato se
samo za balkansku autoritarnost govori da je "primitivna" i
"gruba"? Uzrok je u razlici izmeu njihovih sutinskih motiva.
Dok sujetna osoba, koja je nosilac balkanske autoritarnosti,
robuje umnoj zabludi o sopstvenoj vrednosti i veliini (svojoj
uobraenosti), dotle sebina osoba, koja je nosilac savremene
zapadne autoritarnosti, robuje svojim oseanjima. Dok e
balkanski autoritarac, zbog svoje sujete, da uini svako zlo da bi
odbranio uobraenu sliku o sopstvenoj veliini, ne marei za
sukob sa drugim ljudima kojim e izazvati gubitak svojih
smirenih ili sentimenalnih oseanja, dotle e savremeni zapadni
autoritarac, iz sebinosti, da uini sve da bi sauvao svoja
prijatna oseanja, izbegavajui svaki sukob sa drugim ljudima.
Sve to bi moglo da povredi neija oseanja, i samim tim da
ugrozi zadovoljenje sopstvene sebinosti, pa makar to bio i glas
sopstvene savesti, ili moralni ukor pravog prijateljstva,
proglaava se neprijateljem koji ugroava mir i sreu meu
ljudima.
Kako je nosilac zapadne autoritarnosti rob svojih oseanja, a
kako je normalno da oseanja zavise od okolnosti, on je sklon
da odgovornost za svoje nezrele ivotne reakcije prebacuje na
nepovoljne uticaje sredine. Umesto da se bori protiv samih
slabosti na nivou motiva, on vodi borbu samo protiv spoljnih
uticaja. Kako se odrie svesti o linoj odgovornosti, postaje
zavistan od drave koja mu sada spolja obezbeuje mir i
graansku sigurnost represivnim putem (to formira autoritarnu
svest i jaa totalitarnost politikog sistema ka modelu
istonjakih despotija). Kao vrhunac nezrele reakcije, on je
sklon da primenjuje odbrambene mehanizme racionalizacije i
odricanja, kreirajui kod sebe oseanja koja nisu adekvatna
stvarnosti (osmeh na licu koji nema svoj izvor u odgovarajuoj
ivotnoj realnosti), opravdavajui zlo oko sebe najbesmislenijim
izgovorima. On se trudi da razume ljude oko sebe, ne zato to ih
voli, ve da bi mogao da ih voli.
Kako se u takvoj autoritarnosti glas savesti uguuje, a prijatna
oseanja uzdiu kao vrhovna vrednost, pitanje dobra i zla se
relativizuje i definie na veoma povran nain: "Greh nije greh
ukoliko se izraava na prirodan nain i ukoliko ne ugroava
druge." (Anton Sandor La Vej) Dakle, greh nije definisan
karakterom pobuda koje oveka pokreu, ve se smatra
neprimerenim samo ako ugroava drugog oveka. Ta savremena
zapadna autoritarnost esto predstavlja rat protiv ljudske savesti,
koji se izgovara reakcijom na hladnou klasine zapadne
autoritarnosti nacistikog tipa, i zato ona predstavlja svojevrsnu
negaciju Adornove skale autoritarnosti. Dok je klasina zapadna
(nacistika) autoritarnost utemeljena na optereivanju krivicom,
dotle je savremena zapadna autoritarnost utemeljena na

uguivanju glasa savesti (kao da je imanje savesti nekakav

problem). Dok prvu odlikuju rigidni i slepi principi miljenja i
ponaanja, drugu odlikuje gubljenje svih apsolutnih vrednosti i
potpuna relativizacija kriterijuma dobra i zla. Dok e zastupnik
nacistike autoritarnosti da homoseksualce alje u gasnu
komoru, dotle e zastupnik savremene zapadne autoritarnosti da
legalizuje homoseksualnost kao da je ona normalna samim tim
to je prirodna. Dok prvu autoritarnost odlikuje netolerantnost,
strogost i surovost prema greniku, drugu odlikuje tolerantnost
prema samom grehu. Dok prvu odlikuje uguivanje i
potiskivanje prirodnih motiva, drugu odlikuje legalizovanje
prirodnih motiva kao da su oni ispravni i dobri samim tim to su
prirodni. Time se, naravno, ovek odrie odgovorne upotrebe
razuma, savesti i volje, kao da su oni nekakva greka u postanku
oveka, koja ga je unazadila, a ne uzdigla iznad njegove
determinisanosti prirodom i okruenjem. Razumna analiza
sebinih motiva bi pokazala da sebinost nema za cilj ni
sopstveno ni tue dobro. Sebian ovek pokazuje sklonost da
radi svog uitka ugrozi i sopstvenu i tuu egzistenciju. Njemu je
vanije kako se osea, nego da li je to to radi zaista dobro. Zato
se razumna analiza kvaliteta sutinskih motiva, a samim tim
realnog ovekovog stanja, proglaava tabuom u koji ne sme da
se dira, dok se povrno pitanje "Kako se osea?" postavlja na
mesto vrhovnog kriterijuma ovekovog dobra i njegovog
najvieg duhovnog ostvarenja. Kao to klasina i balkanska
autoritarnost imaju svoj izraaj u religiji, tako je ima i
savremena zapadna autoritarnost koja je, u zadnjih vek i po,
postala odlika savremenog protestantizma (uglavnom
takozvanih "evaneoskih" verskih zajednica), kod nas u
pravoslavlju "bogomoljakog" pokreta, a u katolianstvu
"karizmatskog" pokreta. Predstavljanje ljubavi kao razneene
sentimentalnosti koja ne pravi razliku izmeu dobra i zla,
obezvreivanje vanosti Deset Bojih zapovesti, pa ak i
verovanje da su one ukinute Hristovom rtvom na krstu
predstavlja priklanjanje savremenog hrianstva duhu
savremene zapadne autoritarnosti.
PRIRODA AUTORITARNOSTI RAZLIITOG
STRANAKOG OPREDELJENJA
Istraivanje je pokazalo da je klasini zapadni (nacistiki) tip
autoritarnosti kod nas mnogo manje zastupljen u odnosu na na
balkanski (plemenski) tip autoritarnosti. Balkanski tip
autoritarnosti je najvie zastupljen u glasakom telu SRS-a, koje
predstavlja znaajan procenat nae ukupne populacije, dok je
nacistiki tip autoritarnosti zastupljeniji u glasakom telu DSSa, nego kod radikala. Kada predsednik radikala Vojislav eelj u
Skuptini kida mikrofone, to najvie raduje glasako telo samih
radikala, dok najvie sablazni pripadnike glasakog tela biveg
DOS-a. Istraivanje je pokazalo da prema Amerikancima i
masonima veu agresivnost pokazuju pristalice Srpske
Radikalne stranke, nego pristalice Demokratske stranke Srbije,
dok pristalice Demokratske stranke Srbije pokazuju veu
agresivnost prema prosjacima i Romima, nego radikali. (Dr.
Neboja Petrovi, Putevi istraivanja autoritarnosti, Beograd
2001, str. 80) Pozivanje na slepa pravilan ponaanja (umesto na
smisao), formalizam i inhibicija oseanja su vea odlika
glasakog tela DSS-a nego glasakog tela drugih stranaka.
Glasako telo Demokratske stranke je u odnosu na glasaka tela
ostalih stranaka najmanje autoritarno, ali ga vie od drugih
odlikuje savremena zapadna autoritarnost, i zato iskuenje da se

6
za sprovoenje uzvienih demokratskih naela ne bori iskreno i
samoportvovano kako to dolikuje istinski prosveenim
demokratama, ve iz potrebe za linim sebinim mirom.
Nosilac savremene zapadne autoritarnosti e insistirati da se
sudi hakim optuenicima, ali ne prvenstveno zato o su oni
krivi, ve zato to je to korisno za dravu i narod. Pojam
apsolutnog dobra nije vrhunski ideal savremenog zapadnog
autoritarca, ve njegov sebian interes.

Istorija kao da nikako ne uspeva da nas naui da politike

promene nikada nisu bile u stanju da ostvare mir i blagostanje
meu ljudima. Zato? Kao to je Domanovi primetio, diktator
je otiao, ali smo mi ostali isti. Promenila se vlast, ali ne i sam
narod. Narod je ostao isti, sa svim onim slabostima koje su dotle
bile temelj vladavine totalitarnog reima nad njime, i koje su
ostale kao snaga njegovih buduih totalitarnih reima. Dakle,
nije dovoljno da se samo vlast promeni. Potrebno je da se
promenimo mi kao narod.

FUNKCIJA POLITIKE I POLITIARA U NAOJ

AUTORITARNOSTI

IZLAZ IZ AUTORITARNOSTI JE U PROSVEIVANJU

NARODA

Zbog autoritarne svesti politika kod nas ima pogrenu funkciju.

Od politiara se stalno trai nemogue. Ono to na ovek sam
treba da prui svojoj zajednici, on to trai od drave. On se
odrie sopstvene odgovornosti i prebacuje je na sistem i
politiare. Politika nije u stanju da reava karakterne probleme
naroda. Njih mora da reava svaki pojedinac sam sa sobom.

Kako oveka ini autoritarnim strah od susreta sa sopstvenom

odgovornou za svoje motive i postupke, realno je da e
preuzimanjem svoje odgovornosti na sebe samog, ovek biti
osloboen od potrebe za autoritarnou. Razumna analiza
smisla i motiva sopstvenih postupaka i voljno odupiranju
motivima koje je savest osudila kao greh jeste uslov ovekovog
odgovornog bitisanja. Osveivanje oveka o njegovu linu
odgovornost je temelj njegove prosveenosti:

Kada se veina ljudi ponaa neodgovorno, prirodno se formira

totalitarni reim, zato to sami ljudi trae autoritet moi koji e
na sebe da preuzme odgovornost da narodu obezbedi graansku
sigurnost. to su ljudi gori, njihova potreba za intervencijom
vlasti, za njenom kontrolom nad ljudima je vea, pa je sistem
totalitarniji. Pored totalitarnosti sistema koja je nusprodukt
problema ljudskog greha, krivica zbog greha rezultuje
fanatinou ideologije (vrlo esto i religije) koja je utoliko
fanatinija ukoliko je potreba ljudi za opravdavanje njihovih
postupaka pred njihovom saveu vea.
Sprovoenje principa zapadne demokratije u podrujima sveta
gde ljude odlikuje izraeno neodgovorno ponaanje, rezultuje
porastom meusobnih sukoba jer su ljudi navikli da neko drugi
misli umesto njih i da ih neko drugi kontrolie umesto sami sebe
da kontroliu. Odsustvo totalitarizma rezultuje eskalacijom
sukoba i kriminala, koji onda pruaju totalitarnim liderima
izgovor za neophodnost totalitarne vlasti. Sama totalitarna vlast,
da bi opravdala svoje postupke, trai podrku crkve (ili nekog
drugog nosioca zvanine ideologije), a crkva, da bi nadoknadila
nedostatak svog duhovnog autoriteta nad narodom, trai potporu
dravne vlasti. Samo ruenje takvog sistema, bez uklanjanja
njegovih temelja koji su u pogrenim principima miljenja i
ponaanja samih njegovih nosilaca - ljudi, ne predstavlja
nikakvo dublje ni trajnije reenje problema.
ON JE OTIAO, ALI SMO OSTALI MI
Kao to se na narod ponadao da e odlaskom Miloevia sa
vlasti 5. oktobra 2000. godine drutvo krenuti stazom dobrih
reformi, tako je i pre jednog veka poverovao da e samo ubistvo
kralja Aleksandra Obrenovia 29. maja 1903. godine da znai
istorijsku prekretnicu u bolju budunost. Knjievnik i satiriar
Radoje Domanovi, koji je i sam trpeo kao rtva diktature
obrenovievskog reima, nije imao iluzija da bi promene u
politikom rukovodstvu zemlje mogle ostvariti eljene ideale:
- ta e sada da pie? - pitali su me mnogi posle 29. maja
nekako pakosno - nema vie za tebe materijala!
O publiko srpska, dobriino moja, kako si grdno prosta i naivna.
Proao je 29. maj, ali smo ostali mi. Mi isti onakvi kakvi smo i
pre bili. (Radoje Domanovi, Stradija, broj 1, 1903)

"Prosveenost je ovekovo naputanje vlastite nezrelosti koju je

sam sebi nametnuo. Nezrelost je nemo da se svoj razum
upotrebljava bez vostva nekog drugog. ... Lenjost i kukaviluk
su uzroci zbog kojih tako veliki deo ljudi, premda ih je priroda
odavno oslobodila od tueg upravljanja, ipak dragovoljno do
kraja ivota ostaje nezreo i zbog kojih drugima biva sasvim lako
da im se nametnu za njihove tutore. Veoma je udobno biti
nezreo. Ukoliko imam ... duebrinika koji umesto mene ima
savest ... onda, zacelo nije potrebno da se sam trudim. Nema
potrebe da mislim kada mogu samo da platim; neko drugi e ve
za mene preduzeti mrski posao. ... Poto su najpre zaglupeli
svoju domau stoku, briljivo spreavajui da se ta mirna
stvorenja ne odvae ni na jedan korak iz dupka u koji su ih
zatvorili, ti tutori posle ukazuju na opasnost koja im preti ako
pokuaju da idu sami." (Emanuel Kant, Um i sloboda, 43)
Demokratski poredak zahteva ljude demokratske svesti. Mi ne
moemo stalno kao neki paraziti da ivimo zakaeni o ivicu
Zapadne civilizacije i da se grebemo o njene tekovine. Da bi
uli u Evropu treba da proemo kroz onaj proces moralnog i
duhovnog preporoda kroz koji je ranije u istoriji prola
civilizacija Zapada, a koje mi do sada nismo iskusili, zbog ega
jo uvek amimo u mraku svog vekovnog primitivizma i
zaostalosti. Preko hiljadu godina je civilizacija Zapada amila u
totalitarizmu svog tamnog srednjeg veka, bez ikakvog
kulturnog, naunog i privrednog prosperiteta; i mi treba da
prouavamo procese koji su nju izvukli iz srednjeg veka, a da se
uvamo onih koji je vraaju nazad. Proces reformacije i
prosvetiteljstva je naa nacionalna ivotodavna neophodnost.
***
Istraivanje na osnovu kojeg je uraen ovaj rad je prezentovano
na ovogodinjem domaem kongresu antropologa (2004.
godine). Istraivanje su uradili antropolog Duan Obradovi,
psihijatar Lidija uk Jovanovi i istraiva Milo Bogdanovi.
Materijal (u kompjuterskom formatu) koji predstavlja dublju
analizu ovog fenomena traite preko emaila: milos@enlite.org,
ili na telefon 064-15-15-092.