Aleksandar Krstic - Homeopatija I Zdravlje!

Prof.
dr Aleksandar Krsti
HOMEOPATIJA I ZDRAVLJE
Prirunik za samopomo i uzajamnu pomo u leenju ljudi
Novi Sad, 2000.
Homeopatija i zdravlje
Ovaj
prirunik
je
za
samopomo i uzajamnu pomo i
nema nameru da zameni struno
miljenje vaeg lekara.
Tekst je namenjen onima koji
aktivno uestvuju u odravanju
svoga zdravlja i uklanjanju bola i
bolesti kod ljudi.
Autor
- 2-
SADRAJ
UVODNA RE AUTORA...........................................................................7
ZAHVALNICE........................................................................................8
UPUTSTVO ZA KORIENJE PRIRUNIKA.................................................9
1. UVOD.............................................................................................10
1.2 Istorijat homeopatije kod nas...........................................................11
1.3 Istorijat naeg udruenja.................................................................11
1.3.1. Ciljevi Udruenja..................................................................11
2. TA JE HOMEOPATIJA.......................................................................12
3. HOMEOPATSKI PRINCIPI ILI ZAKONI.......................................................13
3.1 Homeopatski zakon.........................................................................13
3.2 Zakon eksperimentalnog ispitivanja ili pruvinga...................................14
3.3 Zakon primene jednog leka..............................................................14
3.4 Zakon primene minimalne doze (homeopatska doza) i teorija dinamizacije
homeopatskog leka (potenciranje).....................................................14
3.5 Zakon pravca i smera izleenja
(Heringov zakon)............................................................................15
3.5.1 Odozgo-nadole......................................................................15
3.5.2 Iznutra-spolja.......................................................................15
3.5.3 Isceljivanje ide unazad...........................................................15
3.5.4 Od znaajnijih ka vitalno manje znaajnim organima..................15
3.6 Doktrina mijazmi.............................................................................15
3.7 Princip vitalne ili ivotne sile.............................................................15
4. PRIMENA............................................................................................17
4.1 Homeopatija u pedijatriji..................................................................17
4.2 Homeopatija u stomatologiji.............................................................18
4.2.1 Uvod....................................................................................18
4.2.2 Amalgamska punjenja nesuglasice po tom pitanju...................19
4.2.3 Homeopatski lekovi za osobe sa zubnim problemima..................20
5. HOMEOPATIJA ZA SVAKOG U VIDU PITANJA I ODGOVORA.........................23
5.1 ta je homeopatija?........................................................................23
5.2 Kakve supstance se koriste u homeopatiji?.........................................23
5.3 Kako deluje homeopatija?................................................................23
5.4 U emu se homeopatija razlikuje od klasine medicine?........................23
5.5 Klasini lekovi mogu imati neeljena dejstva. da li ih imaju i homeopatski
lekovi?...........................................................................................23
5.6 Da li se pogoranje javlja kod svakog sluaja?....................................24
5.7 Od kada postoji homeopatija?...........................................................24
5.8 ta je pokrenulo razvoj homeopatije?................................................24
5.9 Da li se puno toga izmenilo od tada?..................................................24
5.10 Da li su homeopatske supstance korisne kod svih vrsta bolesti i (za sve
bolesnike)?.....................................................................................25
5.11 Da li homeopatija moe pomoi u sluaju alergije?.............................25
5.12 Da li homeopatija moe pomoi hroninim bolesnicima?......................25
5.13 Da li homeopatija pomae u sluajevima kada postoje po ivot opasna
oboljenja (kao to je rak)?................................................................25
5.14 Da li homeopatija pomae da se izbegne hirurka intervencija?...........25
5.15 Ako je neko bio podvrgnut hirurkoj intervenciji, da li homeopatija moe
da pomogne?..................................................................................25
5.16 Da li je homeopatija sigurna za bebe i decu?.....................................26
- 3-
5.17 ta se moe desiti ukoliko dete sluajno proguta gomilu homeopatskih
lekova?..........................................................................................26
5.18 Da li lekari homeopate prepisuju antibiotike?.....................................26
5.19 Da li homeopatija moe pomoi ljudima da due ostanu mentalno i fiziki
aktivni?..........................................................................................26
5.20 Da li mogu biti tretiran homeopatski iako sam ve tretiran alopatski?. . .26
6. ILUSTRACIJA HOMEOPATSKOG LEENJA.................................................27
6.1 Kako leiti prehladu!!.......................................................................27
6.2 Predisponirajui faktori za prehladu i odgovarajua terapija...................27
6.3 Specifina dejstva lekova i indikacije za njihovu upotrebu kod obine
prehlade........................................................................................30
6.3.1 Aconitum napellus.................................................................30
6.3.2 Allium cepa...........................................................................30
6.3.3 Arsenicum album...................................................................30
6.3.4 Belladonna...........................................................................30
6.3.5 Bryonia................................................................................31
6.3.6 Dulcamara............................................................................31
6.3.7 Euphrasia.............................................................................31
6.3.8 Gelsemium...........................................................................31
6.3.9 Hepar sulphuris.....................................................................31
6.3.10 Ipecacuanha.......................................................................31
6.3.11 Kali bichromium...................................................................31
6.3.12 Kali iodatum........................................................................31
6.3.13 Mercurius solubis.................................................................32
6.3.14 Natrum carbonicum..............................................................32
6.3.15 Natrum muriaticum..............................................................32
6.3.16 Nux vomica.........................................................................32
6.4 Lekovi koji se primenjuju u poslednjem stadijumu prehlade...........32
6.4.1 Calcarea carbonica.................................................................32
6.4.2 Sulphur................................................................................32
6.4.3 Tuberculinum........................................................................32
6.5 Prevencija obine prehlade........................................................32
7. OPTI HOMEOPATSKI PRIRUNIK ZA SAMOPOMO I UZAJAMNU POMO.....33
7.1 ta treba da znate pre nego to poete da uzimate i prepisujete lekove..33
7.1.1 Zakon slinosti......................................................................33
7.1.2 Zakon minimalnih doza...........................................................33
7.2 Drugi faktori koje treba uzeti u obzir..................................................33
7.2.1 Antidoti................................................................................33
7.3 Uzimanje lekova..............................................................................33
7.4 Sigurnost je na prvom mestu............................................................34
7.5 Tegobe koje moete leiti.................................................................34
7.5.1 Nesreni sluajevi (videti i prelome kostiju, frakture, povrede i rane)
.......................................................................................................34
7.5.2 Uznemirenost........................................................................34
7.5.3 Napad (atak)........................................................................34
7.5.4 Ujedi i ubodi.........................................................................34
7.5.5 Krvavi plikovi........................................................................35
7.5.6 irevi...................................................................................35
7.5.7 Problemi kod dojenja.............................................................35
7.5.8 Prelomi kostiju ili frakture.......................................................35
7.5.9 Modrice................................................................................35
7.5.10 Opekotine...........................................................................36
- 4-
7.5.11 Ovije boginje.....................................................................36
7.5.12 Plikovi................................................................................36
7.5.13 Promrzline..........................................................................36
7.5.14 Ragade...............................................................................36
7.5.15 Kolike.................................................................................37
7.5.16 Opstipacija..........................................................................37
7.5.17 Kaalj.................................................................................37
7.5.18 Krup (laringealni kaalj sa ujnim i oteanim udisajem)............37
7.5.19 Posekotine videti pod Rane.................................................38
7.5.20 Cistitis................................................................................38
7.5.21 Dijareja..............................................................................38
7.5.22 Tretmani na zubima.............................................................38
7.5.23 Nervne tegobe (videti i pod Uznemirenost)..............................38
7.5.24 Zapaljenjski procesi na oima................................................38
7.5.25 Povrede oka........................................................................39
7.5.26 Zamor oka..........................................................................39
7.5.27 Iscrpljenost.........................................................................39
7.5.28 Trovanje hranom..................................................................39
7.5.29 Grip...................................................................................39
7.5.30 Trbuni grip.........................................................................39
7.5.31 Hemoroidi...........................................................................39
7.5.32 Mamurluk...........................................................................39
7.5.33 Glavobolja..........................................................................40
7.5.34 Povrede glave......................................................................40
7.5.35 Koprivnjaa.........................................................................40
7.5.36 Povrede..............................................................................40
7.5.37 Povrede praene..................................................................41
7.5.38 Prodiranje u tkiva (inokulacije, ubodi).....................................41
7.5.39 Jet-lag (poremeaji spavanja pri prelasku iz jedne vremenske zone u
drugu)..............................................................................................41
7.5.40 Male boginje.......................................................................41
7.5.41 Menstruacioni problemi.........................................................41
7.5.42 Ranice (ulceri) u usnoj duplji.................................................41
7.5.43 Zauke...............................................................................41
7.5.44 Krvarenja iz nosa.................................................................42
7.5.45 Poroajni bolovi (videti MMM)................................................42
7.5.46 Postnatalna nega.................................................................42
7.5.47 Opekotine...........................................................................42
7.5.48 ok (videti u MMM)..............................................................43
7.5.49 Bolno drelo........................................................................43
7.5.50 Strana tela (komadii)..........................................................43
7.5.51 Iaenje zglobova i istezanje tetiva.......................................43
7.5.52 Trema pri javnim nastupima..................................................43
7.5.53 Ukoenost vrata...................................................................43
7.5.54 Hordeolum (lokalni otok sa zapaljenjem lojnih lezda kapka) vidi i
pod Zapaljenje oiju...........................................................................44
7.5.55 Opekotine od sunca..............................................................44
7.5.56 Toplotni udar.......................................................................44
7.5.57 Hirurke intervencije............................................................44
7.5.58 Problemi sa izrastanjem zuba (denticijom)..............................44
7.5.59 Bolest putovanja..................................................................44
7.5.60 Povraanje..........................................................................44
7.5.61 Povreda vratne kime...........................................................45
7.5.62 Rane..................................................................................45
- 5-
8. MALA MATERIJA MEDIKA.......................................................................46
8.1 Uputstvo za primenu male materije medike........................................46
8.2 Aconite..........................................................................................46
8.3 Apis...............................................................................................46
8.4 Ant tart..........................................................................................47
8.5 Arg nit...........................................................................................47
8.6 Arnica............................................................................................47
8.7 Arsenicum......................................................................................48
8.8 Belladonna.....................................................................................48
8.9 Bryonia..........................................................................................48
8.10 Calc carb......................................................................................49
8.11 Calendula.....................................................................................49
8.12 Cantharis.....................................................................................49
8.13 Carbo veg....................................................................................50
8.14 Chamomilla..................................................................................50
8.15 China ili Cinchona..........................................................................50
8.16 Drosera........................................................................................51
8.17 Gelsemium...................................................................................51
8.18 Hepar sulph..................................................................................51
8.19 Hypericum....................................................................................52
8.20 Ignatia.........................................................................................52
8.21 Ipecac..........................................................................................52
8.22 Kali bich.......................................................................................53
8.23 Lachesis.......................................................................................53
8.24 Ledum.........................................................................................53
8.25 Lycopodium..................................................................................54
8.26 Mag phos.....................................................................................54
8.27 Merc viv.......................................................................................54
8.28 Nat mur.......................................................................................55
8.29 Nux vom......................................................................................55
8.30 Phosphorus..................................................................................55
8.31 Pulsatilla......................................................................................56
8.32 Rhus tox......................................................................................56
8.33 Ruta............................................................................................56
8.34 Sepia...........................................................................................57
8.35 Silica...........................................................................................57
8.36 Staphisagria.................................................................................57
8.37 Sulphur........................................................................................58
9. DRUGI KORISNI PROIZVODI..................................................................59
9.1 Kreme ili masti................................................................................59
10. ZAKLJUCI........................................................................................60
LITERATURA.......................................................................................61
- 6-
UVODNA RE AUTORA
Dugo godina, radei kao pedijatar, kliniki genetiar i supspecijalista razvojne

neurologije, bio sam poznat po velikim dozama lekova koje sam esto sa uspehom
primenjivao. Ipak sam, primenjujui klasinu terapiju, dolazio u situacije da ne
mogu da pomognem pacijentu, uklonim uzrok njegove bolesti, tegobe ili simptome.
Primetio sam da su albe bolesnika bile veoma razliite i neobine, a moje znanje iz
savremene medicine je esto bilo nedovoljno da te probleme rei. Zato sam tragao
za to veim znanjem u okviru klasine medicine.
U toku rada i genetskih ispitivanja doao sam do saznanja da nema, na primer,
u 2 000 000 stanovnika dve osobe koje imaju iste are na prstima ruku i nogu,
dlanovima i stopalima: svaka humana jedinka je neponovljiva, ak se i jednojajni
blizanci razlikuju izmeu sebe. Imajui u vidu to da je svaka osoba jedinstvena i
neponovljiva, doao sam do nekih zapaanja koja su se uklopila u naknadno
steeno znanje iz homeopatske medicine. Trogodinji boravak u zemljama zapadne
Evrope, Finskoj, SAD-u i Rusiji pokazao mi je da se i njihovi lekari, i pored toga to
imaju bolju tehniku, duu tradiciju i vrhunske strunjake, ipak suoavaju sa istim ili
slinim problemima u leenju pacijenata i nekada ne nalaze reenja za obolele.
Video sam i to da nije sramota primeniti znanje iz narodne medicine, herbalistike,
akupunkture, hipnoze i homeopatije, kako bi se pojedincu pruila pomo da savlada
svoje tegobe.
Fascinirala me je injenica da su apoteke esto bile podjednako snabdevene
galenskim lekovima i homeopatskim preparatima.
Oduevljen uspesima homeopatske medicine na linom primeru, u svojoj
porodici, irokom krugu prijatelja i posebno primenjujui je u toku bombardovanja
(martjuni 1999. godine), kada sam uspevao efikasno da uklonim strah kod sebe i
kod oko 300 osoba, odluio sam da to pre napiem prirunik za samoleenje i
uzajamno leenje homeopatskim preparatima. Zainteresovana osoba moi e sebi i
najbliima da prui pomo dok ne doe do lekara ili lekara homeopate. Oduevljen
sam time da sada, nasuprot maksimalnim dozama (tamo gde treba i dalje ih
dajem!) sa isto tako dobrim uspehom upotrebljavam minimalne (infinitezimalne)
koliine isceljujue supstance.
U Novom Sadu, na dan Svetoga Save,

27. 01. 2000.
Prof. dr Aleksandar Krsti
- 7-
ZAHVALNICE
Zahvaljujem se svim svojim uiteljima klasine homeopatije. Prvenstveno

profesoru Peteru Chapelu, koji nas je uveo u svet homeopatije i organizovao
dvogodinju kolu klasine homeopatije u Novom Sadu.
Svojoj supruzi, prim. dr Jelisaveti Krsti, dejem kardiologu, zahvaljujem za
podrku, strpljenje i dobronamernu kritiku, ali i prihvatanje moga angaovanja u
oblasti homeopatske medicine.
Saradnicima, dr Neveni Jelovac, dr Aleksandru Popoviu, dr Jeleni Popadi, dr
Bojani Petrovaki, kao i profesoru srpskog jezika Gordani unjar, dugujem
zahvalnost za viestruku pomo u pripremanju ovog teksta.
Posebno se zahvaljujem svome drugu, prof. dr Vladislavu Kovaeviu (sa
Elektrotehnikog fakulteta u Novom Sadu), koji je podsticajima, prihvatanjem,
razumevanjem i konkretnom pomoi doprineo da se na adekvatan nain bavim
homeopatijom.
27. 01. 2000. godine
Autor
- 8-
UPUTSTVO ZA KORIENJE
PRIRUNIKA
Prirunik Homeopatija i zdravlje nastao je kao osnovni materijal za odravanje

etvoroasovnog kursa iz homeopatije za graane. Zato prvih est poglavlja govore
o homeopatiji uopte. Tu je novi medicinski sistem definisan, pokazano je kakve su
njegove zakonitosti i kako i koliko se on moe primeniti u zatiti zdravlja.
Prema tome, ako elite da se upoznate sa homeopatijom, itajte prvih est
poglavlja ovog prirunika.
Sedmo poglavlje vam omoguava da upotrebite homeopatske lekove za razliite
tegobe, bolesna stanja ili simptome. Ovo poglavlje slui vam da pruite zdravstvenu
pomo sebi, blinjima i onima sa kojima dolazite u socijalne kontakte.
Osmo poglavlje, Prirunik homeopatskih lekova, opisuje 37 homeopatskih
lekova. Iz ovih opisa moete saznati da li vam lek predloen u prethodnom
poglavlju odgovara.
Moto:
Within every patient there
resides a doctor and we as
physicians are at our best when
we put our patients in touch with
the doctor inside themselves.
Albert Schweitzer (1875-1965), lekar i filozof
Prevod:
Unutar svakog oveka postoji
lekar-iscelitelj i mi kao lekari
najuspeniji smo kada nae
pacijente spojimo sa lekarem
unutar njih samih.
- 9-
1. UVOD
Ljudi u savremenom demokratskom drutvu, pored kosmopolitizma, otvorenosti

prema drutvu i maksimalne tolerancije prema drugima, imaju puno pravo
kompletnog izbora prilikom odluivanja o svemu to se odnosi na njihovu linost. Tu
spada i vei izbor naina leenja koji drutvena zajednica treba da obezbedi. Pored
ortodoksnog naina leenja (tzv. Galenske medicine), treba da imaju mogunost da
koriste narodnu medicinu, kao i, na primer, tradicionalnu kinesku medicinu i jedan
njen deo akupunkturu, koja je od strane OUN-a zvanino prihvaena i kao takva
dobila pravo graanstva i na naim prostorima. Jedan od najrasprostranjenijih
komplementarnih ili alternativnih naina leenja u svetu jeste Homeopatija (tzv.
Medicina po Hahnemannu 1).
Homeopatija se uveliko primenjuje u Indiji, ri Lanci, u Nemakoj, Francuskoj,
Engleskoj, priznata je od Evropske zajednice (tamo postoji i homeopatska
farmakopeja) i u Ruskoj federaciji, gde postoje dve kole: moskovska i
petrogradska. U veini tih zemalja socijalno osiguranje priznaje trokove leenja
homeopatskim preparatima ili lekovima. Uzimajui u obzir sve navedeno, nae
Udruenje za klasinu homeopatiju Hahnemann je imalo za cilj da nauimo taj, za
nas novi nain leenja, da se nae graanstvo upozna sa njim i da ga graani
koriste sami ili uz pomo edukovanih homeopata. Razlozi za uvoenje homeopatije
su sledei:
Uspenost leenja bolesnika kojima klasina medicina nije pomogla;
Leenje supstancama koje su razblaene do te mere (vie od Avogadrovog
broja: 6 x l023) da je u leku prisutan jedna ili nijedna estica aktivne supstance;
Rad homeopate u zdravstvenoj ustanovi smanjuje cenu leenja za 30%;
Leenje 100.000 bolesnika moe se obaviti homeopatskim lekovima u vrednosti
od 1.000 DM;
Kompletna bezopasnost, visoka efikasnost i izrazito niski trokovi leenja navode
nas da i u naem drutvu ljudima ponudimo ovaj nain leenja;
Mogua primena kod novoroenadi, odojadi i dece. Ovo je velika prednost u
odnosu na alopatsku medicinu, gde su deca siroad u pogledu primene lekova
(mali broj lekova je ispitan za deiji uzrast);
Hahneman, Samuel Christian Friedrich (10.4.17552.7.1843) nemaki lekar i farmaceut,

zaetnik homeopatije. Diplomirao je 1779. na univerzitetu u Erlangenu. Svoje teorije je razvio i prvi
put objavio u asopisu Hufeland' s Journal. Njegovo najznaajnije delo, posle koga je stekao veliki
broj sledbenika, jeste Organon racionalnog izleenja (Organon der Rationellen Heilkunde), izdato
1810. u Drezdenu. iveo je i radio u Lajpcigu do 1835, kada se seli u Pariz, gde provodi ostatak
ivota poduavajui sledbenike i radei na praktinoj primeni homeopatije. Ostala znaajnija dela su
mu: Materia medica pura (6 vol., 18111821, Drezden); Die Chronishen Krankheiten (18281830,
Drezden); Lesser Writings (18291834, Drezden/Lajpcig).
1
- 10 -
Svi homeopatski lekovi mogu se bez opasnosti koristiti za leenje dece i starih
ljudi.
1.1 Istorijat homeopatije uopte
Poreklo homeopatske misli datira jo iz V veka p.n.e., od oca medicine
Hipokrata, koji u svojim radovima iznosi da postoje dva naina leenja: suprotnim i
slinim nainom delovanja lekova.
U XV veku Paracelzus prihvata ideju leenja slinim i podrava korienje
narodne medicine.
Tri veka kasnije, nemaki lekar i farmaceut Samuel Hahnemann (17551843)
postavlja temelje homeopatije. Prvo dokazivanje dejstva leka izveo je sam
Hahnemann 1790. godine, uzevi malu dozu kore kininovca, nakon ega je dobio
simptome koji postoje kod oveka obolelog od malarije. Drugim reima,
Hahnemann je uoio da preparat kore kininovca dat zdravom oveku izaziva
simptome koje moe da izlei. Hahnemann tada postavlja prvi princip homeopatije
similia similibus curentur, tj. slino se lei slinim.
1.2 Istorijat homeopatije kod nas
Ispitivanja istorijata homeopatije kod nas tek slede. Za sada zasigurno znamo da se
jedan centar homeopatske misli iri oko linosti prof. dr Miloa Popovia, hirurga iz
Beograda. Prema nekim informacijama, on je zavrio jednogodinji koled u
Engleskoj. Pokrenuo je prvo homeopatsko drutvo i odrao vie kratkih,
etvorodnevnih kurseva pod nazivom kola homeopatije. Ima svoje uenike koji
rade u razliitim mestima Srbije, Vojvodine i Crne Gore.
1.3 Istorijat naeg udruenja
U Novom Sadu je u oktobru 1997. osnovano Udruenje za klasinu homeopatiju
Hahnemann.
1.3.1. Ciljevi Udruenja
Da se edukuju kadrovi za klasinu homeopatiju;
Da se ovaj vid medicinskog leenja uvede u postojeu organizaciju

zdravstvene slube;
Da se graanstvo upozna sa ovim nainom leenja i pone da koristi

homeopatske preparate u svakodnevnom leenju.
Pokretai ideje o edukaciji iz homeopatije su dr Aleksandar Krsti, pedijatar sa

Medicinskog fakulteta u Novom Sadu i dr Vuk Stambolovi, specijalista za socijalnu
medicinu i predstavnik Fonda za otvoreno drutvo. Prvi lekari koji su radili sa dr A.
Krstiem na ostvarivanju projekta Homeopatskog koleda i Homeopatskog
udruenja u Novom Sadu jesu: dr Nevena Jelovac, lekar opte medicine i dr Tanja
Brkani, stomatolog. Prvi predsednik Upravnog odbora Udruenja za klasinu
homeopatiju Hahnemann u Novom Sadu je dr Stojan Primovi, stomatohirurg,
asistent na Odeljenju za bolesti usta, a predsednik Skuptine Udruenja prof. dr
Radoslav Borota, patofiziolog. U januaru 1998. otpoela je sa radom kola za
klasinu homeopatiju, koju je organizovao Institut za klasinu homeopatiju iz
Londona, pod mentorstvom Petera Chappella (njegova knjiga-prirunik za
samopomo pod nazivom emocionalno leenje homeopatijom izala je iz tampe i
kod nas). Materijalnu podrku za organizovanje kole Udruenje je dobilo od Fonda
za otvoreno drutvo. Broj polaznika kole je 52, od toga je 35 lekara. Putne
- 11 -
trokove dolaska predavaa iz Londona u Beograd i Novi Sad snose polaznici kole.
kola ima ukupno 900 teoretskih predavanja i praktinih vebi, a u taj broj su
uraunate i dve letnje kole od po sedam dana, devet sati rada dnevno. kola se
zavrava u januaru (zbog rata verovatno u junu) 2000. godine, a oni koji nisu lekari
treba da pohaaju nastavu iz anatomije, fiziologije i medicine, u trajanju od est
meseci. Posle dvogodinjeg kursa polae se ispit za diplomu homeopate. Licenca za
rad u svetu dobija se nakon godine dana rada i dodatne edukacije posle dobijanja
diplome. Novi dvogodinji koled najverovatnije e se organizovati u oktobru 2000.
godine. Udruenje za klasinu homeopatiju Hahnemann u Novom Sadu broji oko
100 lanova (od kojih 52 pohaa nastavu).
- 12 -
2. TA JE HOMEOPATIJA
Homeopatija predstavlja holistiki2 medicinski sistem prevencije i leenja bolesti

(bolje reeno bolesnika), koji se koristi u mnogim zemljama sveta kao
komplementarni vid zdravstvene zatite, paralelno sa zvaninom, konvencionalnom
medicinom. Homeopatija je efikasan nauni sistem leenja koji podrava prirodnu
tendenciju tela da se izlei. Homeopatija prepoznaje da su svi simptomi bolesnog
stanja u stvari izraz disharmonije koja je zahvatila celo bie i da je pacijent taj koji
zahteva tretman, a ne bolest.
Dokazivanje dejstva leka je osnovni metod testiranja homeopatskog preparata,
a, u skladu sa osnovnim zakonom homeopatije, izvodi se davanjem supstance
zdravim dobrovoljcima, a zatim posmatranjem i preciznim beleenjem promena
koje se javljaju kako u fizikoj, tako i u mentalnoj, emotivnoj i duhovnoj sferi
osobe. Vana je ukupnost simptoma koje daje lek i koje ima pacijent. Ako je ona
ista, tada je to idealno i naziva se similimum, a ako su ukupni simptomi (totalitet)
slini, tada je to similar.
Osnovni pristup u homeopatskoj medicini jeste HOLISTIKI PRISTUP. Sama
doktrina homeopatije zahteva da se ovek posmatra kao celina fizikih, emotivnih,
mentalnih i duhovnih karakteristika i da se kao univerzalna jedinka i lei.
Potujui osnovne zakone i principe homeopatije u zemljama u kojima se ova
medicina primenjuje dui niz godina, pokazalo se da je homeopatski nain leenja
doprineo reavanju zdravstvenih problema kod dece, odraslih i starih na koje
klasina medicina nije mogla adekvatno da odgovori. Uzimajui u obzir da se
primenjuju izuzetno velika razreenja lekova i da ne postoji opasnost od
nuzefekata, homeopatija je izuzetno bezbedan nain leenja kako za odrasle, tako i
za decu i stare. Homeopatski lekovi su spravljeni od prirodnih sastojaka biljnog,
ivotinjskog i mineralnog (ak i metalnog) porekla. Homeopatski lekovi deluju na
taj nain to stimuliu sopstvenu isceliteljsku mo organizma. Zbog toga je
homeopatija preporuljiva i za trudnice i za novoroenad i odojad.
Stimuliui vitalnost trudnice, homeopatski tretman e automatski doneti
dobrobit bebi. Biti to je mogue zdravija trudnica jeste potreba koja bebi prua
idealne uslove za pravilan rast i razvoj. Mnoge fizike i emotivne promene koje se
javljaju kod ena u trudnoi mogu prouzrokovati zdravstvene probleme, kao to su:
urinarni problemi, dijareja, hiperpireksija (poviena temperatura), anemija,
povienje krvnog pritiska, nastanak proirenih vena, bolovi u leima, edemi (otoci),
leukoreja (belo pranje) ili distres emotivne prirode. Svi ovi problemi, kao i mnogi
drugi, mogu biti uspeno tretirani homeopatskim lekovima.
holizam (gr. chlos, itav, potpun), holistiki sistem verovanja baziran na uenju da se
pojedinac mora prouavati ili posmatrati kao celina fizikih, emocionalnih, mentalnih i duhovnih
osobina. Takoe, i tretman bolesne osobe mora se zasnivati na ovim pretpostavkama.
2
- 13 -
3. HOMEOPATSKI PRINCIPI ILI

ZAKONI
Hahnemann je sutinu svog kompletnog terapeutskog metoda leenja izneo u

vidu sledeih zakona i principa:
3.1 Zakon slinosti (Homeopatski zakon)
3.2 Zakon eksperimentalnog ispitivanja ili pruvinga
3.3 Zakon primene jednog leka
3.4 Zakon primene minimalne doze (Homeopatska doza) i teorija dinamizacije
homeopatskog leka (potenciranje)
3.5 Zakon pravca i smera izleenja (Heringov3 zakon)
3.6 Doktrina mijazmi
3.7 Princip vitalne ili ivotne sile
U daljem tekstu dat je detaljan opis ovih zakonitosti i principa.
3.1 Homeopatski zakon
Svi simptomi, od duhovnih preko mentalnih, emocionalnih i fizikih ine totalitet
simptoma, simptom-kompleks ili sindrom. Oni nisu bolest per se, ve odbrana
organizma koji je mobilisao snage protiv tetnog delovanja stresa, bakterija,
virusa, nespecifinog stresa (klimatske promene, ekoloke katastrofe), mentalnih i
emocionalnih poremeaja itd.
Simptomi ne ine oboljenje, ve su pozitivne reakcije kojima organizam
odgovara na stresore i pokuava da ponovo uspostavi ravnoteu ili tzv.
homeostazu. Homeopata ne treba da ih uklanja, ve da svojim lekovima pomae
taj odgovor organizma i omogui adaptaciju i izleenje.
Da bi se uspostavila ravnotea organizma treba potpomagati te reakcije, a ne
suprimirati ih. Lek izbora je ona supstanca koja kod zdravih ljudi izaziva specifine
simptome koje ima bolesnik. Princip similia similibus curentur moe se objasniti na
sledei nain: ista supstanca koja proizvodi specifine simptome kod zdrave
individue moe da izlei bolesnika od bolesti koja ima iste ili sline simptome.
dobro odabran lek u rezonanci je sa bolesnim stanjem (u biolokom smislu).
Zdravlje za homeopatu jeste stanje harmonije izmeu delova tela i organizma
kao celine i kosmosa. U zdravlju je jo neobjanjena ivotna sila (lat. vigor), koja je
izraena u svakoj osobi. Ona se naziva vitalnom silom. Davanje lekova slui da
stimulie vitalnu silu. Cilj leenja, higijene, jeste da ukloni blokade ove energije.
Nema leka koji moe da izlei bolest; u najboljem sluaju, moe da pomogne
vitalnoj energiji da uspostavi normalnu funkciju.
Bolest za homeopatu jeste stanje disharmonije, koja ukljuuje: 1. dejstvo
tetnog inioca, 2. osetljivost organizma osobe koja je obolela i 3. individualnost
3
Hering, Constantin (1.1.180023.7.1880) otac amerike homeopatije i prvi predsednik AIH
(American Institute of Homeopathy ).
- 14 -
pacijenta, to utie na razliito ispoljavanje bolesti. Poslednja
predstavljaju podlogu za oboljevanje pojedine osobe.
dva inioca
Potiskivanje simptoma je sutina alopatske medicine sa paradigmom contraria

contrariis4.
3.2 Zakon eksperimentalnog ispitivanja ili pruvinga
Pruving je testiranje supstance na zdravim volonterima. Cilj je da se nae
kompletna slika delovanja leka, kako bi se ovaj upotrebio kod bolesnika sa slinom
(similar) ili istom slikom bolesti (similimum).
Hahnemann je sakupio simptome trovanja pojedinim supstancama ili lekovima i
na grupi zdravih volontera i sebi samom ispitivao uzimanje na usta supstanci u
dovoljnim koliinama da proizvedu simptome koje je on nalazio kod svojih akutnih
ili hroninih bolesnika. Kod svake osobe supstanca je izazivala specifine simptome
za tu osobu (pruvings) i simptome koje su bili zajedniki sa drugim supstancama.
Dajui supstancu bolesniku sa istim simptomima kao kod zdravih u eksperimentu,
pojaavala se njegova odbrana i on je bio izleen. Deavalo se, ali ne uvek, da se
simptomi bolesti pojaaju (agravacija), a zatim nastaje izleenje. Kako su te
agravacije5 ponekad bile jake, da bi se izbegle, kao i da se izbegne toksinost
supstance, poeo je da smanjuje doze. Primetio je da znaajno smanjenje doze ne
smanjuje efekat, ve ga, nasuprot tome, pojaava. Uspeo je da skoro potpuno
ukloni agravaciju, dajui infinitezimalne6 ili mikrokoliine supstance, koje su bile
delotvorne, to je zbunjivalo i danas zbunjuje mnoge naunike. U prirodi imamo
fenomen alergije izazvan minimalnim koliinama supstance (primer polena koji
izaziva kaskadu veoma jake alergijske reakcije). Alopatska 7 medicina primenjuje
ovaj princip u leenju alergije metodom desenzibilizacije. Daje se mala doza
alergena i razblaenje se postepeno smanjuje.
lat. suprotno se suprotnim lei (vidi pod 6)
agravacija (lat. aggravare oteati) oteavanje, oteanje, pogoranje
infinitezimalan (nlat. infinitesimalis) beskrajno mali, neogranieno mali
Alopatsko (palijativno) leenje (gr. llos drugi, pthos bolest) podrazumeva tretman bolesnika
korienjem lekova iji su efekti suprotni od efekata koje izaziva bolest (npr. ako bolest izaziva
povienu temperaturu, daje se lek za njeno sniavanje). Princip suprotan homeopatiji.
7
- 15 -
3.3 Zakon primene jednog leka
Svaki put pacijentu treba dati samo jedan specifian lek; onaj lek koji kod
zdrave osobe izaziva najsliniji totalitet simptoma. Najtee i najznaajnije je
ustanoviti tu supstancu. Osim po izuzetku, teko da postoje dve stvari koje su
potpuno jednake treoj. Supstance koje imaju irok spektar simptoma nazivaju se
polikresti8. Daju se kada je simptomatologija nejasna. Konstitucionalni lekovi su oni
koji kod odreene grupe zdravih ljudi izazivaju istu simptomatologiju kao u
bolesnika. Ovakav stav ima klasina homeopatija. Postoje kole koje primenjuju
kombinaciju lekova. U okviru ovog zakona govori se o individualizaciji: svaka osoba
je posebna, neponovljiva, i njenom totalitetu simptoma odgovara jedan lek. to ne
znai da emo davati uvek isti lek, ve u svakoj prilici jedan lek. kada se odredi
koja je supstanca neka osoba 9, moe se desiti da se to s vremenom promeni. esto
jedna osoba deluje kao polikrest, da bismo posle delovanja te supstance otkrili
pravu konstitucionalnu supstancu. imajui za cilj dugotrajno dobro stanje svakog
naeg pacijenta, on se mora upoznati detaljno sa svim svojim simptomima i
reakcijama i pomou repetitorijuma i materije medike 10 odrediti supstancu koja je
similimum. To e dovesti do izleenja osobe.
3.4 Zakon primene minimalne doze (homeopatska doza) i
teorija dinamizacije homeopatskog leka (potenciranje)
Poto smo odredili pravi lek, treba ga dati u minimalnoj dozi koja e delovati.
Kako su koliine jako male, govorimo o razblaenjima: Dl2, C30, C200, M, 10M, LM
od 1 do 10. Davanje ovakvih, infinitezimalnih doza rukovodi se Arndt-Schultzovim
zakonom, koji kae: male doze stimuliraju, srednje paralizuju, a velike ubijaju.
Suprotno je dejstvo malih i velikih doza iste supstance.
Haneman je primetio da ako vri sukusiju (udaranje rastvora 10 do 100 puta o
elastino-vrstu podlogu) izmeu svakog razblaenja, dobija pojaano, potencirano
delovanje leka. Objanjenje koje se meu homeopatama prihvata, ali nauna
javnost ga jo ne prihvata, jeste da ova dinamizacija nastaje poveanjem energije
molekula vode na kojima je zapis koji je prenela supstanca-lek. Ovo se moe
pokazati elektrohomeopatskim aparatom (prinoenjem odgovarajueg leka
bolesniku poboljava se energija na meridijanima ovo se radi po metodu
Hahnemann-Folj-Lupiov; postoji institut u Moskvi koji se bavi ovim nainom
leenja).
3.5 Zakon pravca i smera izleenja
(Heringov zakon)
Constantin Hering, uenik Hanemanna i njegov sledbenik, formulisao je sled
izleenja u toku homeopatskog tretmana:
3.5.1 Odozgo-nadole
Simptomi idu od glave ka nogama (primer simptomatologije malih boginja);
primer bolova prvo u ramenu, posle u kuku, na kraju skoni zglob.
8
lek ije testiranje i klinika primena pokazuju njegov irok spektar delovanja
9
Svaka osoba po totalitetu simptoma odgovara jednoj od 2000 supstanci ili lekova koji su do
danas ispitani.
10
homeopatska farmakopeja
- 16 -
3.5.2 Iznutra-spolja
Mentalni, emocionalni simptomi i simptomi unutranjih organa se gube i
pojavljuju se promene na koi, serozama (sluzokoama), nosu, ustima, crevima,
vagini.
3.5.3 Isceljivanje ide unazad
Prvo nestaju poslednji simptomi koji su se u toku bolesti javili. Isti pravac, ali
suprotan smer od pojavljivanja simptomatologije.
3.5.4 Od znaajnijih ka vitalno manje znaajnim organima
Prirodno izleenje ide na sledei nain: mentalna depresija nestaje, javljaju se
palpitacije (jako i ubrzano udaranje srca), a kada ovo nestane, javlja se osip na
koi; ne treba suprimirati pojedine pojavne oblike, jer je ovo prirodni proces
izleenja.
3.6 Doktrina mijazmi
Ovo je teoretska pretpostavka (hipoteza) Hahnemanna da objasni porodinonasledno pojavljivanje nekih simptoma i znakova. On je definisao etiri mijazme 11:
psoru, sikozis, sifilis i tuberkulinizam12. On je tako pre Mendela 13 ustanovio uticaj
naslea i spoljnih inilaca koji deluju pre roenja deteta. Sada to objanjavamo
hromozomskim i mitohondrijalnim nainom nasleivanja.
3.7 Princip vitalne ili ivotne sile
ivo bie u odnosu na mrtvo telo razlikuje funkcijom, oseajima (senzacijama),
oseanjima, svesnou, predvianjem dogaaja i sposobnou da se zatiti i
reprodukuje. Osnov svega toga je vitalna energija, koje u zdravom organizmu ima
u dovoljnoj koliini i ekvilibrijumu. Normalan je tok te energije kroz organizam.
Blokiranje tokova, smanjenje ili poveanje njene koliine predstavlja bolest.
11
mijazma (gr. miasma opoganjenje); med. zarazna klica u vazduhu, kuno
isparavanje; po Hahnemannu, infektivni elemenat ili virus koji kada ue u organizam moe
izazvati specifinu bolest. Osnovne mijazme, po Hahnemannu, jesu: psora, sikoza, sifilis i
tuberkulinizam, koji je kombinacija psore i sifilisa. Mijazme mogu biti nasledne, steene i
akutne. Po ovoj teoriji, rak je kombinacija svih mijazmi.
12
Sada se govori i o karcinozinskoj mijazmi.
Mendel, Gregor Johann (1822-1884), austrijski botaniar i genetiar. Otkrio je neke od

osnovnih zakona u genetici, poznatih kao Mendelovi zakoni.. Smatrao je da je pojava nekih
osobina kod biljaka, u njihovim stalnim varijacijama i kod potomaka, rezultat prisustva
parnih elementarnih jedinica nasledstva, gena, koji podleu jednostavnim zakonima
statistike. Mendelovi zakoni: I zakon segregacije: geni se javljaju u parovima koji se
razdvajaju u toku stvaranja gameta, tako da svaki gamet dobija jednog lana para; II
zakon sluajne raspodele: razliiti parovi gena se rasporeuju u gametima nezavisno jedan
od drugog, gameti se kombinuju nasumice i razliite kombinacije gena se javljaju u
zigotima po zakonu sluajnosti. III zakon dominacije: poto jedan od lanova para dominira
nad drugim u ekspresiji, osobine se nasleuju na bazi sve ili nita.
13
- 17 -
4. PRIMENA
4.1 Homeopatija u pedijatriji

Peter Chappell, Aleksandar Krsti,
Nevena Jelovac-Paveli, Srana Bulbudievska
Homeopatija je efikasna u stimulaciji imunog sistema da omogui detetu da se
oporavi i razrei mnoge probleme koji nastaju u detinjstvu. Moe efikasno delovati
na akutne probleme uha, drela i nosa, plua, digestivnog trakta itd.
Simptom inflamatornog stanja, kao to je visoka temperatura, reaguje skoro
momentalno nakon davanja homeopatskog leka kao to je Belladonna 14, a
inflamacije u predelu grudnog koa reaguju brzo na Bryoniu 15, prepisanu prema
principu slinosti.
Na primer kod pleuritisa, dete Bryonia lei kao klada, ima nezainteresovan stav
i pije mnogo tenosti u dugim intervalima, dok Phosphorus 16 zahteva drutvo i
mnogo vode koju esto pije.
Homeopatija moe pomoi i kod ekcema, astme i drugih hroninih problema.
Kolike, utica, nesanica, povraanje kod novoroenadi, odbijanje majinog
mleka, ispucale bradavice, problemi sa hranjenjem, nepodnoenje mleka
(intolerancija prema mleku), slabo napredovanje, konjunktivitis, distres, kongestija
(infektom poveana prokrvlenost) uha, nosa i drela, kao i osip od pelena, dobro e
reagovati na homeopatiju.
Kasno nicanje zuba, usporen razvoj, hiperaktivnost i hipoaktivnost mogu se
efikasno leiti uz pomo homeopatije.
Homeopatija je veoma efikasna u leenju deijih bolesti kao to su male boginje,
zauke, veliki kaalj i u sluajevima kada dete ne moe biti vakcinisano. Dobro
deluje i na krup.
Moe razreiti razvojne poremeaje bilo kog porekla i pomoi deci sa Downovim
sindromom da bre napreduju.
Homeopatija moe pomoi kod fizikih i mentalnih trauma, kao to su guenje
prilikom roenja, posledice povrede glave i kod ozbiljnih problema, kao to su
epilepsija, cerebralna paraliza i neka skoro neizleiva stanja. Moe biti od pomoi
kod enuresis nocturna (nono umokravanje), nonih mora, preterane stidljivosti,
problema u uenju, agresivnog i antisocijalnog ponaanja, kod suparnitva izmeu
brae i sestara, tvrdoglavosti i autizma, a moe olakati i emocionalne traume
nakon zlostavljanja, oka i poroaja.
14
lek na bazi biljke Atropa belladonna (narod. velebilje)
15
lek na bazi biljke Bryonia dioica (narod. divlja tikva)
16
lek na bazi fosfora
- 18 -
Uvoenjem homeopatske medicine u na postojei zdravstveni sistem, uz vrstu
povezanost sa metodama klasine medicine, doprineemo razvitku i unapreenju
zdravlja dece, to je osnova za razvoj zdrave linosti, odnosno zdravog potomstva.
- 19 -
4.2 Homeopatija u stomatologiji
Do sad jo nije bilo filozofa koji je
mogao strpljivo izdrati zubobolju.
Aleksandar Popovi i Aleksandar Krsti
4.2.1 Uvod
Pitanje na koje elimo da odgovorimo jeste kakav je i koliki doprinos
homeopatske medicine u stomatologiji.
Zubni karijes i problemi sa desnima su najee posledica loe brige o higijeni
usne duplje. Utvreno je da pljuvane lezde u usnoj duplji imaju veoma vanu
ulogu u borbi protiv karijesa, tako to luei pljuvaku spreavaju razvoj bakterija s
jedne strane, a s druge neutraliu kiseline koje one proizvode svojom metabolikom
aktivnou. Pljuvaka ima veoma vanu ulogu u odravanju dinamike ravnotee
jona kalcijuma i fosfora, odravajui homeostatki balans razmene jona. Normalno
funkcionisanje endokrinih, kao i pljuvanih lezda zavisi zapravo od ukupnog
zdravlja oveka. Znai, ovekovo ukupno zdravlje utie na stanje desni. Hormoni
takoe imaju veliku ulogu u odravanju zdravog stanja desni. Ukoliko, recimo,
tiroidna lezda proizvodi previe ili premalo tiroidnog hormona, veze koje dre
zubni koren za alveolu i desni oslabe. Ako je prokrvljenost i ishrana paradoncijuma
takoe kompromitovana hormonskom neravnoteom, pogodovae razvoju
paradontopatije. Poremeaj luenja seksualnih hormona takoe moe uiniti osobu
podlonom bolestima desni i zuba. Zbog toga ene esto imaju pogorano stanje
zdravlja zuba u periodu puberteta, menstruacije, trudnoe i menopauze. Anemije
koje dovode do smanjenja koliine kiseonika koja krvlju dolazi do desni takoe
mogu poveati podlonost bolestima desni. ak i stres moe uticati na snagu
vezivnih vlakana u paradoncijumu. ovekovo ukupno zdravstveno stanje isto tako
moe uticati na zdravlje njegovih zuba i paradoncijuma. Paratiroidna lezda regulie
nivo kalcijuma u telu. Nepravilnosti, odnosno poremeaji u njenom funkcionisanju
mogu dovesti do raznih patolokih stanja. ovekovo zdravlje je uslovljeno i
njegovom ishranom, pa e, prema tome, i zdravlje zuba i paradoncijuma takoe
zavisiti od kvaliteta i naina ishrane. Na primer, utvreno je da odgovarajue
koliine kalcijuma i fluora u periodu dentinogeneze utiu na kvalitet i zdravlje zuba.
Meutim, postoje veoma velike nesuglasice po pitanju koliine fluora koju bi ljudi
trebalo da dobijaju. Amerika stomatololoka asocijacija (ADA) potvrdila je da
fluorizacija vode za pie reducira karijes za 5070%. Protivnici fluorizacije dovode u
pitanje vrednost ove preventivne mere, navodei mnogobrojne studije koje ukazuju
na toksino dejstvo odnosno toksine efekte fluorizacije. Homeopatsko je stanovite
da fluor moe biti koristan u spreavanju zubnog karijesa, ali moe izazvati
sistemske zdravstvene probleme i lokalne probleme na zubima. To se objanjava
osnovnim homeopatskim principom da supstanca u mikrodozi pomae u leenju
simptoma koje bi izazvala u veim dozama. Fluor je efektan lek za spreavanje
karijesa, ali moe prouzrokovati iaranost tj. pegavost zuba, koja ponekad
predstavlja veliki estetski nedostatak. Takvi zubi mogu biti i podloniji karijesu i
drugim patolokim promenama. Dakle, postavlja se pitanje odgovarajue doze radi
spreavanja karijesa, odnosno toksine doze koja prouzrokuje neeljene efekte.
Pitanje je mnogo tee nego to se na prvi pogled ini.
Ljudi imaju razliite potrebe i ono to moe biti od pomoi jednoj osobi drugoj
moe da kodi. U naunom asopisu Science je 1982. godine objavljeno da jedan
milioniti deo fluora, koji se obino dodaje vodi, moe biti i previe. Istaknuto je da
- 20 -
28% dece izmeu 11 i 13 godina, koja ive u zajednici gde se fluorie voda, boluju
od iaranih i pegavih zuba. Fluor deluje kao otrov za enzime, ali je injenica i da
deluje protektivno na karijes, spreavajui demineralizaciju zuba tako to uestvuje
u sloenim biohemijskim procesima dinamike ravnotee kao katalizator razmene
jona kalcijuma i fosfora izmeu povrine zuba i pljuvake u usnoj duplji. Meutim,
ak i ista doza fluora moe dovesti do razliitih simptoma, zbog neeljenih efekata
na enzime koji su neophodni za ljudsko zdravlje. Protivnici fluorizacije priznaju da
je zaista dolo do znaajne redukcije karijesa uvoenjem flourizacije vode, ali istiu
injenicu da se zubni karijes smanjuje i u onim gradovima gde nije sprovedena
fluorizacija. Novija nauna istraivanja poinju da potvruju i opravdavaju
zabrinutost protivnika fluorizacije. Dr Jon Jamojanis, biohemiar, jedan od lidera
pokreta protiv fluorizacije vode, istakao je da je pegavost i iaranost zuba posledica
metabolike poremeenosti u elijama tkiva koja je uzrokovana prekomernom
dozom fluora. Homeopatske organizacije nemaju usaglaen stav po pitanju
fluorizacije, ali postoji opta saglasnost da kod odreenih osoba u populaciji postoji
poveana osetljivost na fluor. Naspram tvdnji Amerike stomatoloke asocijacije da
poveana osetljivost postoji kod veoma malog broja Amerikanaca, homeopate
misle da je ona prisutna kod znatno veeg broja ljudi. Oni su zabrinuti zbog
posledica dugotrajnog izlaganja ak i malim dozama fluora. Ljudi koji koriste
flairanu vodu dobijaju poveanu koliinu fluora, to je posledica poveane koliine
fluora u itavom lancu ishrane, od navodnjavanja voa i povra, preko njegovog
pranja u vodi koja je najee fluorizovana, pa do ishrane i pojenja ivotinja
fluorizovanom vodom, ije se meso koristi za ljudsku ishranu. Zbog kumulativnog
unoenje fluora raste zabrinutost homeopata. Ovo navodimo jer je i kod nas
sredinom osamdesetih godina uvedena fluorizacija vode u nekim gradovima (Uice i
aak)17, pa je znaajno da istaknemo vanost moguih posledica po opte
zdravstveno stanje.
4.2.2 Amalgamska punjenja nesuglasice po tom pitanju
Kroz itavu istoriju stomatolokog rada, mnogi lekari su primenu amalgama kao
ispuna u zbrinjavanju karijesa zuba, dovodili u pitanje u pogledu njegove mogue
tetnosti. Stalno raste grupa lekara stomatologa koji ponovo aktuelizuju ovaj
problem i izraavaju zabrinutost u vezi sa korienjem amalgama. Amalgamska
punjenja su primarno sastavljena od ive, srebra, kalaja i bakra (Hg, Ag, Sn, Cu).
Stomatolozi protivnici amalgama navode da je usna duplja jedino mesto u ljudskom
telu gde esto stavljamo nebioloke materijale. Oni istiu da su zubi gornje vilice
manje od deset centimetara udaljeni od mozga i da je visoka koncentracija ive
pronaena posle smrti u tesnoj vezi sa brojem i povrinom amalgamskih punjenja.
Oni brinu i zbog toga to nikad nije uraeno adekvatno testiranje biokompatibilnosti
ovih materijala, istiui da je ironino to zvaninici koji vode brigu o javnom
zdravlju zahtevaju od stomatologa i njihovog osoblja da ivu dre u zatvorenim
ormanima, da ne bacaju viak ive u smee i da njome rukuju na posebno paljiv
nain, a, sa druge strane, dozvoljavaju da se ista toksina supstanca stavlja u
ljudska usta. Prema jednoj studiji, preko 85% stanovnitva koje ide kod
stomatologa ima amalgamske plombe u ustima. Kod nekih stomatologa postoji
zabrinutost po pitanju amalgama, zbog oslobaanja ive prouzrokovanog
korozijom. Pare metala izgleda nepropustljivo, ali ono ipak podlee koroziji. S
obzirom na hemijsko okruenje u ustima, ukljuujui konstantno oblivanje
pljuvakom koje dovodi do razgradnje kalaja, amalgam u kontaktu sa drugim
metalima stvara minijaturno elektrohemijsko kolo koje za posledicu ima
samorazgradnju, odnosno oslobaanje ive. Savremena tehnologija omoguila je
17
U Novom Sadu koncentracija fluora u vodi iznosi 0,2mg/l. Fluorizacija se ne vri.
- 21 -
detekciju oslobaanja ive. Studije su pokazale da ljudi sa amalgamskim
punjenjima imaju u dahu primetan nivo ive, odnosno ivinih isparenja. Novija
istraivanja su potvrdila i dokazala da je koncentracija ive u krvi kod pacijenata sa
amalgamskim plombama znatno vea nego kod ljudi koji ih nemaju. Iako jo nema
konkretnog zakljuka o uzrocima oslobaanja ive, mnogobrojna istraivanja
pokazuju da kod ljudi sa amalgamskim plombama postoji znaajno smanjenje
broja T-limfocita. T-limfociti su veoma znaajna komponenta imunog sistema.
Akupunkturolozi istiu da metalna punjenja imaju potencijal da se ponaaju kao
baterije i kondenzatori, koji stvaraju elektrino punjenje. Poto je svaki zub
smeten na datom akupunkturnom meridijanu, punjenje vri dodatni stres koji
moe da prouzrokuje akutne ili hronine simptome kod osetljivih osoba. injenica
da akupunkturne take lee ispod zuba objanjava da dejstvo homeopatskog leka
moe biti prekinuto radom stomatologa, ukljuujui i ienje zuba i stavljanje
plombi. Pretpostavlja se da rad stomatologa stimulie veoma veliki broj
akupunkturnih taaka u malom vremenskom periodu, to moe dovesti do kratkog
spoja u dejstvu homeopatskog leka.
Dalja istraivanja ovog fenomena svakako e biti veoma korisna. Iako veina
homeopata nije upoznata sa nesuglasicama koje su vezane za amalgamske
plombe, jedan broj lekara homeopata je isticao da amalgamske plombe imaju
odreenog uticaja na zdravlje oveka. Poetkom XIX veka, Dr Charles Taft, profesor
dentalne hirurgije na homeopatskom medicinskom koledu u ikagu, tvrdio je da
su amalgamska punjenja odgovorna za reakciju na homeopatske lekove kod nekih
pacijenata sa hroninim bolestima. On je utvrdio da su lekovi poeli da deluju po
uklanjanju ovih plombi i da se hronino stanje ili ublaava ili potpuno nestaje. Kao i
kod fluorizacije, homeopate smatraju da su pojedini ljudi vie osetljivi na odreene
metale. Stomatolozi generalno zauzimaju slian stav, pa je za stomatologa
najsigurniji pristup ovom problemu prethodno testiranje biokompatibilnosti razliitih
tipova plombi pre upotrebe u leenju. Postoje razliiti imunoloki testovi koji se
mogu koristiti, ali su oni skupi. Neki stomatolozi su utvrdili da nove
elektroakupunkturne maine mogu da detektuju tanane, ali ipak merljive promene
u energiji meridijana, za koje akunpunkturisti smatraju da odreuju
hipersenzitivnost. Homeopate takoe zabrinjava neizbeno i dugotrajno izlaganje
metalima koji ulaze u sastav plombi. Ustanovili su da potencirane doze ive pomau
nekim ljudima, ali veina homeopata istie vanost striktne individualizacije
pacijenata, radi pomoi ljudima koji boluju od problema nastalih usled noenja
amalgamskih plombi. Homeopate su posmatranjem utvrdile, kao i stomatologhomeopata Taft, da punjenja, odnosno plombe, moraju biti uklonjene da bi uopte
dolo do poboljanja zdravlja.
4.2.3 Homeopatski lekovi za osobe sa zubnim problemima
Pored toga to nudi alternativne stavove po pitanju fluorizacije i amalgamskih
plombi, homeopatija takoe nudi specifine lekove koji mogu biti od neprocenjive
koristi za ublaavanje bola i u prevenciji zubnih bolesti. Najpre treba napomenuti da
homeopatski lekovi ne mogu zameniti dobar tretman zuba, ali ih treba pridruiti
tretmanu, ime se umnogome olakava i ubrzava proces zaceljenja i izleenja.
Homeopatski lekovi mogu biti veoma efikasni u ublaavanju zubobolja, ali isto tako
je neophodno otkriti uzrok zubobolje da bi se ona izleila. Tako na primer, ukoliko se
pojavi bol prouzrokovan formiranjem apscesa, nije dovoljno samo ublaiti bol, nego
se apsces mora leiti, odnosno tretirati na odgovarajui nain.
Neki od problema vezanih za stomatoloke intervencije, koje homeopatija moe
veoma efektno reiti, jesu strah, anksioznost i opta uznemirenost koji su vezani za
posetu stomatologu. Bez obzira na to da li su ove emocije racionalne ili ne,
- 22 -
homeopatija nudi tri leka za lako reavanje ovih problema. Jedan je aconit18, koji se
daje pacijentima, najee deci, protiv straha od zubara. Pacijenti kojima bi trebalo
dati ovaj lek su furiozni, nemirni i razdraljivi, a deca esto pokuavaju da utiraju
pratioca i stomatologa. Uglavnom ispoljavaju izuzetnu osetljivost, ak i na dodir.
Drugi homeopatski lek koji se daje radi otklanjanja treme i straha jeste gelsemium 19
ili uti jasmin. On se daje osobama koje oseaju izuzetan strah, slabost, naroito u
stomaku, pospani su, imaju gubitak memorije i dijareju. Oni kojima se daje
gelsemium su hipokinetiki, usporeni i uspavani, skoro paralisani od straha, dok su
ljudi kojima treba argentum nitricum 20 hiperkinetiki, preterano pokretni, uzdrhtali,
sa drhtanjem celog tela, preterano su priljivi, uurbani u svojim akcijama i imaju
unutranju nervozu koja se odraava na beiku i ubrzava perilstaltiku creva.
Ukoliko se eli odrediti odgovarajui homeopatski lek protiv zubobolje, od velike
pomoi je uoavanje izvora problema. Ukoliko je zubobolja rezultat zubnog
apscesa, najee se primenjuje belladonna, mercurius21, hepar sulphuris22, kao i
SILICA23. belladonna se daje kada nema mnogo oticanja, ali su bolovi u vidu
kljucanja sinhroni sa lupanjem srca, i kada postoji crvenilo desni iznad korena
zuba. mercurius je od pomoi kada osoba ima pulsirajue bolove koji se pogoraju
nou ili prilikom izlaganja zuba jaoj toploti ili hladnoi, sa pojaanim luenjem
pljuvake i neprijatnim zadahom. hepar sulphur je od pomoi u kasnijim
stadijumima apscesa kada se formira gnoj. Bolestan zub je preosetljiv na dodir kao
i na hladno, a desni veoma lako krvare. Homeopate takoe kau da ovaj lek
pomae eliminaciju gnoja iz apscesa. silica se koristi kada se gnoj iz apscesa
poinje drenirati i u tom stadijumu ovaj lek ubrzava drenau apscesa.
Iako homeopatski lekovi mogu biti od pomoi u savlaivanju i ublaavanju bola,
kao i u odreenim sluajevima u leenju, obino je neophodno da se apsces
izdrenira uobiajenim stomatolokim metodama. Za bolove i upale oko zuba
homeopate preporuuju belladonna-u za kuckajue i lupkajue bolove, hepar
sulphuris za evakuaciju i iskljuenje gnoja, mercurius za tretiranje pulsirajuih
bolova koji se ire i iradiraju ka uhu, naroito nou, a osobe kojima treba mercurius
obino imaju pojaanu i salivaciju i impresiju zuba na ivicama jezika. U tom sluaju
ispiranje usta tinkturom salvia-e24 takoe moe biti od pomoi. Neuralgine
zubobolje esto zahtevaju chamomilla-u25 kada osoba ima toliko jak bol da vie ne
moe izdrati. Osobe kojima treba chamomilla obino su izuzetno osetljive na toplu
hranu i pia, naroito toplu kafu, a njihovi simptomi su izraeniji nou. Za one
osobe koje bol toliko mui da ne mogu da zaspe, kojima se bolovi ublaavaju tako
to dre hladnu vodu ili led u ustima, odnosno na obrazima, i kojima ne pomae
chamomilla, preporuuje se cofea26. plantago27 je homeopatski lek koji se esto
18
lek na bazi biljke Aconitum napellus (narod. jedi, nalep)
19
lek na bazi biljke Gelsemium sempervirens (narod. jasmin)
20
lek na bazi srebro-nitrata
21
lek na bazi ive
22
trituracija (nlat. trituratio mrvljenje, sitnjenje) proienog kalcijum -sulfida; u
homeopatskoj farmakologiji termin trituracija oznaava spravljanje leka u obliku praka,
mrvljenjem (usitnjavanjem) jednog dela lekovite supstance sa devet (decimalno) ili
devedeset devet (centezimalno) delova mlenog eera.
23
lek na bazi silicijum-dioksida
24
lek na bazi biljke Salvia officinalis (narod. alfija)
25
lek na bazi biljke Chamomilla retitia Rousebert (narod. kamilica)
26
lek na bazi biljke Coffea arabica (kafa)
27
lek na bazi biljke Plantago major (narod. ilovlak)
- 23 -
daje kada je zubobolja jaka i iri se prema uima. Ovi bolovi esto su praeni
salivacijom, facijalnom neuralgijom i glavoboljom. Homeopate najee koriste i
preporuuju tinkture, kao i male potencije, jer daju najbolje rezultate. Za bol koji
se iri prema uima preporuuju se mecurius i sulphur, ali se ovi lekovi nikada ne
koriste u tinkturama. hipericum28 je lek koji se daje ljudima za neuralgine bolove
nakon vaenja zuba. Ispitivanja su pokazala da kada je pacijentima nakon vaenja
zuba dat hipericum naizmenino sa arnica-om 29 dolo do znaajnog ublaavanja
bola. Dr George Boldvin, stomatolog iz Ouklenda u Kaliforniji, i dr Philip Parsons,
Kistonhaits, Florida, kao i dr Richard Fisher iz Andeila, Virdinija, prijavili su
impresivne rezultate u primeni ruta-e30 kod ljudi koji imaju bol posle ekstrakcije ili
hirurke intervencije. ruta je u homeopatiji poznata kao veoma znaajan i uspean
lek za povrede kostiju i pokosnice, a kako je zub u periostalnom okruenju, nije
udno to ovaj lek daje takve rezultate. Za spreavanje krvarenja posle
ekstrakcije, posle operacija i u sluaju dentalnih trauma prouzrokovanih nekom
nesreom homeopate veoma esto preporuuju arnica-u. Ukoliko se krvarenje
nastavi, a krv je svetlocrvene boje, esto je efikasan phosphorus. U retkim
sluajevima kada phosphorus ne deluje brzo, esto se preporuuje ipecacuanha 31, a
lachesis32 je delotvoran ukoliko je krv prilikom krvarenja tamna. Meutim, ukoliko
osoba ima este probleme sa krvarenjem, onda se preporuuje konstitucionalni
homeopatski lek. Ukoliko posle operacije ubodna rana na desnima i mekim tkivima
zadaje bol, ledum33 ublaava bol i pomae da se rana zalei. Ako je ve dolo do
infekcije, preporuuje se pyrogenum34. calendula35 u formi tinkture takoe moe
biti delotvorna kada se daje zajedno sa nekim od navedenih lekova. calendula je
korisna ne samo za ubrzavanje zarastanja ubodnih rana, ve i za ubrzavanje
zarastanja rana koje su posledice trauma u usnoj duplji. Od pomoi je i kod dece
ije proteze i ortodontski aparati iritiraju desni ili meko tkivo usta, kao i kod
dekubitalnih ulkusa prouzrokovanih neadekvatnim protetskim radovima. Naravno,
neophodno je simultano sprovesti adaptaciju protetskih radova i ukloniti mesta
koja vre dekubitalnu iritaciju. Opekotine koje su nastale kao posledica unoenja
izuzetno vrue hrane ili pia takoe se veoma uspeno ublaavaju i lee primenom
tinkture calendula-e. Ukoliko ona nije dostupna, efikasan je i aj od iste biljke.
Alveolit je esto uzrok mnogih postekstrakcionih bolova i patnji pacijenata. Ispiranje
usta alfijom (salvia) u velikoj meri ublaava bol. Ostali lekovi za ovu vrstu
komplikacija navedeni su ranije.
Jedan od stomatolokih problema koji su u poslednje vreme u porastu i koji
priinjava veoma velike nevolje pacijentima, a prilino teko se lei na
zadovoljavajui nain, jeste sindrom temporomandibularnog (vilinog) zgloba.
Procenjuje se da preko 38% od svih impulsa koji idu u mozak prolazi ovom
regijom. Sindrom karakteriu glavobolja, vrtoglavica, zujanje u uima, bolovi u
sinusima, gubitak sluha, depresija i tick dolorosa. Dr Harold Gelb procenjuje da
preko dvadeset miliona Amerikanaca u veem ili manjem stepenu boluje od ovog
sindroma. Procenjeno je da preko 50% svih glavobolja vodi poreklo od ovog
28
lek na bazi biljke Hypericum perforatum (narod. kantarion)
29
lek na bazi biljke Arnica montana (narod. branka)
30
lek na bazi biljke Ruta graveolens (narod. sedef)
31
lek na bazi biljke Ipecacua
32
lek napravljen od otrova Sukuruku zmije
33
lek na bazi biljke Ledum palustre (narod. barska trava)
34
nozoda od obolelog, raspadom zahvaenog tkiva (izaziva povienu temperaturu)
35
lek na bazi biljke Calendula officinalis (narod. neven)
- 24 -
sindroma. Zbog velikog broja razliitih simptoma sa kojima se pacijenti koji boluju
od temporomandibularnog sindroma suoavaju, teko je odmah odrediti pravi
homeopatski lek od mnogobrojnih supstanci koje se koriste u tretmanu ovog
oboljenja. Kao i u sluaju drugih hroninih bolesti, homeopatski pristup leenju
zahteva prouavanje i procenjivanje svih simptoma koje pacijent navodi, a upravo u
ovakvim sluajevima profesionalnost homeopate dolazi do izraaja. Pored tretiranja
i leenja akutnih stomatolokih oboljenja, homeopatski lekovi omoguavaju leenje
razliitih hroninih dentalnih bolesti. Poto su mnoga hronina dentalna oboljenja
uslovljena ukupnim zdravstvenim stanjem pacijenta, homeopatski lekovi, koji imaju
sposobnost i mo jaanja celokupnog zdravlja oveka, pruaju mogunost
posrednog delovanja na njihovo izleenje. Svakako je ohrabrujua injenica da sve
vie i vie stomatologa koristi homeopatske lekove u svojoj svakodnevnoj praksi,
eliminiui estu i prekomernu upotrebu alopatskih lekova i njihove neeljene
sporedne efekte na organizam.
- 25 -
5. HOMEOPATIJA ZA SVAKOG U VIDU

PITANJA I ODGOVORA
Homeopatija je nepoznata ogromnoj veini naih ljudi, a u njih ukljuujemo i

veinu lekara. Samo jedan manji broj njih se sreo sa homeopatijom, u toku svog
boravka u inostranstvu:
5.1 ta je homeopatija?
Homeopatija je proces prirodnog isceljenja u kojem se lekovi koriste da bi
podstakli prirodne moi organizma za samoisceljenje. Naziv potie od dve grke
rei (hmoios, pthos), a znaenje mu je leenje slinog slinim. To znai da
supstanca koja je potrebna pacijentu data zdravoj osobi prouzrokuje iste simptome
i znake koji su prisutni kod tog pacijenta.
5.2 Kakve supstance se koriste u homeopatiji?
Lekovi koji se koriste u homeopatiji uglavnom se dobijaju iz mineralnog, biljnog i
ivotinjskog sveta. Ree se koriste produkti specifinih bolesti, kao to su male
boginje, ovije boginje, veliki kaalj, sifilis, gonoreja, rak itd., da bi se stvorila
odgovarajua lekovita supstanca (nozoda). Kasnije je potrebno da se uklone ili
posledice ovih infekcija ili uroene osobine koje su prenete sa zaraenih predaka
pre nego to bi neki drugi lek mogao da rei sluaj. U nekim situacijama lekovi se
mogu napraviti i od specifinih antigena, ako tog leka jo nema u materiji mediki, ili
od nekih ortodoksnih lekova, ako je pacijent alergian na njih. Primeri za to su
Hloroform, Penicilin i Kortizon.
5.3 Kako deluje homeopatija?
Kratak odgovor na ovo pitanje jeste da mi ne znamo vie o nainu delovanja
homeopatskih lekova nego to znamo o nainu delovanja veine klasinih lekova.
Pretpostavlja se da se ovi lekovi ukljuuju u bazalni metabolizam organizma,
verovatno harmonizujui imune reakcije i ublaujui tekoe u osnovnim
mehanizmima koji kontroliu telesne funkcije. Dejstvo zavisi od sposobnosti leka da
stimulie telo na isceljenje ili, drugaije reeno, od sposobnosti tela da izleenjem
odgovori. Ako je vitalnost organizma niska, ili ako su njegove reaktivne snage
suprimirane (potisnute) dugom upotrebom steroida (lekovi dobijeni iz nadbubrene
lezde), homeopatske supstance nisu efektivne.
5.4 U emu se homeopatija razlikuje od klasine medicine?
Klasina medicina je uglavnom palijativna (ne lei uzrok, nego uklanja
simptome), a retko kurativna (lei, uklanja uzrok nastajanja bolesti). Ona pomae
pacijentu ublaavajui simptome ili nadoknaujui supstance koje nedostaju u
organizmu, kao to su hormoni i vitamini. Homeopatija, nasuprot tome, podstie
organizam da se sam izlei; njena primena moe zaista dovesti do izleenja. Prema
tome, oigledno je da ta dva sistema imaju potpuno razliite pristupe.
- 26 -
5.5 Klasini lekovi mogu imati neeljena dejstva. da li ih imaju i
homeopatski lekovi?
Ne, homeopatija nije praena toksinim, neeljenim dejstvima. Iako su mnogi
homeopatski lekovi otrovi u svom sirovom obliku, proces potenciranja kojim se
homeopatske supstance pripremaju izdvaja isceljujuu mo kvalitet leka, od
toksinih efekata koji su vezani za kvantitet. Lekovi prema tome nemaju neeljena
dejstva u prihvaenom znaenju te rei. Oni, meutim, mogu dovesti do jedne vrste
pogoranja intenziviranjem pacijentovih simptoma i znakova, to moe biti za njega
neprijatno, ak nekada i alarmantno. To se deava ako se daje previsoka (tj.
prejaka) potencija i simptomi se ispoljavaju bre no to bi organizam mogao da se
sa njima izbori u svom tempu, tj. linoj brzini izleenja. Simptomi se kreu u
suprotnom smeru nego kod supresije (potiskivanja), ali je ovo neophodno ako se
stremi ka dugoronom izleenju. Pogoranje je uglavnom kratkog trajanja, ak, ako
je i prisutno, pacijenti se esto oseaju bolje. Ono je obino praeno znaajnim
poboljanjem pacijentovog stanja.
5.6 Da li se pogoranje javlja kod svakog sluaja?
Ne. Idealno se izleenje postie bez nastanka pogoranja. Kada se razvije
pogoranje, to znai da nije data optimalna potencija i simptomi se javljaju previe
brzo za taj organizam da bi ih harmonino obradio. Previsoka potencija sa
prevelikom energijom mogla bi se uporediti sa ekiem kojim se razbija orah
umesto da se primeni mnogo pogodnija, jednostavna krckalica, kojom se sa manje
energije uspeno moe slomiti ljuska oraha. Meutim, krajnji je rezultat obino
povoljan, budui da posle pogoranja sledi izleenje.
5.7 Od kada postoji homeopatija?
Homeopatija postoji ve oko dvesto godina. Formulisao ju je nemaki lekar
Samuel Hahnemann 1796. godine. Princip leenja slinog slinim zagovarao je jo
Hipokrat, petsto godina pre nae ere, ali je to tokom narednih vekova palo u
zaborav. Paracelzus je prihvatio i ovaj nain leenja ljudi, ali tek Hahnemann
ponovo otkriva princip homeopatskog leenja, verbalizuje ga, i naunim metodom,
tj. eksperimentom, dovodi u ravnopravan odnos sa galenskom medicinom.
5.8 ta je pokrenulo razvoj homeopatije?
Smatra se da je sve poelo kada je Hahnemann prevodio tivo materije medike,
koju je napisao kotski lekar William Cullen. Prevodei deo koji se bavio upotrebom
kore kininovog drveta cinchone36, iz koje se dobija kinin za leenje malarije,
Hahnemann se nije sloio sa Cullenovom hipotezom u vezi sa nainom delovanja
cinchone. Sam je uzeo tu supstancu da bi se uverio u efekat koji ona izaziva. Na
njegovo iznenaenje, otkrio je da su simptomi i znaci koje je ona u njemu izazvala
isti kao kod bolesti malarije (tzv. intermitentna groznica), za ije leenje se kininova
kora upotrebljava. Hahnemann je nastavio sa ispitivanjem i drugih supstanci i
njihovih efekata na zdrave ljude, da bi ih posle koristio u leenju ljudi sa istom
slikom simptoma i znakova. Na osnovu rezultata ovih studija, on je proglasio
princip da se slino lei slinim.
36
Chinchona succirubra, raste u istonom i srednjem delu June Amerike
- 27 -
5.9 Da li se puno toga izmenilo od tada?
Od tada, kako je sve vie i vie lekova ispitano, homeopatska materija medika
se znatno proirila. Pravljene su i tzv. nozode i posebni lekovi od specifinih
antigena i toksinih materija i pridodati homeopatskoj farmakopeji. Principi
homeopatije kao to ih je opisao Hahnemann isto su toliko vredni danas kao i u
njegovo vreme. Razvili su se razliiti teorijski pristupi, kao to je Hughova kola
koja prihvata niske potencije i Kentova kola koja prihvata visoke potencije.
Hahnemann se u svom poslednjem, estom izdanju Organona racionalnog
izleenja, iz 1921. godine, posthumno zaloio za jako visoke potencije, tj.
razblaenja 1 prema 50000. Navodimo da je u ranijim izdanjima favorizovao
centezimalna37 razblaenja i to posebno C30 (jedna kap supstance i 99 kapi 90%
alkohola i tako 30 puta). Ovde napominjemo da razblaenje C12 ve ima manje
estica nego Avogadrov broj ili 6 x l023, to praktino znai da u rastvoru nema
nijedne estice supstance tj. homeopatskog leka.
5.10 Da li su homeopatske supstance korisne kod svih vrsta
bolesti i (za sve bolesnike)?
Da, u odreenim granicama. Nema grupe bolesti ili bolesnika kod kojih se
homeopatija ne bi mogla primeniti. Meutim, ako je stanje pacijenta dostiglo
stadijum u kojem je potreban hirurki tretman, on se ne sme odlagati. U zavisnosti
od postojanja i stepena nepovratnih (ireverzibilnih) promena, rezultati
homeopatskog tretmana mogu se kretati od minimalnih do spektakularnih. Kod
povreda i nesrea, homeopatske supstance mogu biti veoma korisne. ak i u
sluaju da je indikovan hirurki tretman, mogu biti korisne u uklanjanju bola,
stresa, skraenju postoperativnog perioda i ubrzanju oporavka.
5.11 Da li homeopatija moe pomoi u sluaju alergije?
Da, sasvim sigurno. Upotreba potenciranog (jako razblaenog i dinamiziranog)
alergena moe u veini sluajeva biti veoma uspena u otklanjanju simptoma
alergije. Za dublje izleenje nakon ovoga moe da se da konstitucionalni lek
(neophodna konsultacija edukovanog i licenciranog homeopate).
5.12 Da li homeopatija moe pomoi hroninim bolesnicima?
Ponovo, odgovor je da. U mnogim sluajevima, homeopatski tretman je daleko
uspeniji nego klasini i postie rezultate koji se mogu smatrati nedostinim za
klasini tretman. Vei deo ovog uspeha se pripisuje homeopatskim lekovima, koji
imaju sposobnost da utiu na precipitirajue faktore (okidai bolesti), kako u daljoj
medicinskoj istoriji pacijenta (dalji tok bolesti), tako i na nasleene predispozicije.
5.13 Da li homeopatija pomae u sluajevima kada postoje po
ivot opasna oboljenja (kao to je rak)?
Kancer (rak) nije jedino po ivot opasno oboljenje. Mnoga akutna stanja koja su
opasna po ivot, kao to su stanja oka, uspeno se lee homeopatijom. Kada se
ve razvije karcinom, multidisciplinarni pristup je esto najuspeniji. Treba da su
ukljueni svi faktori sredine, sa posebnim naglaskom na dijeti. Iako homeopatija
deluje duboko na organizam i moe da utie na duboke mentalne, emotivne i
37
centezimalan (nlat. centesimalis) podeljen na 100 jednakih delova, stotiniti
- 28 -
duhovne nivoe, terapija je vie specifino usmerena na razvijanje duhovnih
aspekata ljudskog bia, koje moe biti potrebno kao pomona metoda, poto koren
problema kancera esto lei ba na ovom nivou. Kreativne meditativne tehnike
ovde mogu biti od izuzetnog znaaja.
5.14 Da li homeopatija pomae da se izbegne hirurka
intervencija?
Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od toga koliko je bolest odmakla. Ako
se radi o poodmakloj bolesti, hirurka intervencija ne bi trebalo da se odlae.
Idealno bi bilo da se sluaj tretira pre nego to dospe do tog stadijuma. Tada, ako
je izbor leka pravilan, hirurka intervencija se moe izbei.
5.15 Ako je neko bio podvrgnut hirurkoj intervenciji, da li
homeopatija moe da pomogne?
Da, naravno da moe. Lekovi se mogu davati i preoperativno i postoperativno,
da ubrzaju izleenje i da ublae efekte zabrinutosti, oka i anestezije. Uopteno,
pacijent koji je tretiran homeopatski mnogo se bre oporavlja u postoperativnom
periodu u odnosu na pacijenta koji nije leen homeopatski.
5.16 Da li je homeopatija sigurna za bebe i decu?
Da, s obzirom na to da nema tetnih efekata. Poto bebe (novoroenad i
odojad) i mala deca esto imaju visok nivo vitalnosti, mogu se postii odlini
rezultati.
5.17 ta se moe desiti ukoliko dete sluajno proguta gomilu
homeopatskih lekova?
Nita znaajno. U takvim situacijama organizam se ponaa kao da je primio
samo jednu dozu leka. Ako lek nije indikovan, organizam e ga ignorisati i nee
imati efekta, a ako je lek indikovan, moe samo biti od koristi za dete. Jedino
ukoliko se lek uzima due vreme mogue je da e se pojaviti simptomi dokazivanja
leka (tzv. pruving38).
5.18 Da li lekari homeopate prepisuju antibiotike?
Da. Kada su antibiotici indikovani, nije etiki da ih lekar ne prepie. Dakako,
lekar homeopata e takoe prepisati i homeopatski lek uz antibiotik, uz uputstvo da
ukoliko lek ne deluje u narednih sat-dva treba uzeti antibiotik. U mnogim
sluajevima, ukoliko je dat pravi lek, antibiotik nee biti potreban. Homeopati koji
nisu lekari e u takvim situacijama zatraiti konsultaciju lekara opte medicine, koji
sa njima sarauje u timu.
pruving (engl. prouve, dokazati, pokazati, isprobati) procedura kojom se utvruju
efekti supstanci njihovim davanjem zdravim pojedicima, kako bi se posmatrali i beleili
simptomi (testiranje dejstva leka na zdravom organizmu i beleenje izazvanih neobinih
senzacija/simptoma i/ili promena zdravstvenog stanja ispitanika). Po Hahnemannovom
miljenju, lekovi nemaju moI da izlee, ve su impulsi bolesti. Pruvingom se izaziva bolest
nazvana patogeneza ili patopoeza. Do izleenja dolazi zato to je vetaki izazvana bolest
koja zamenjuje prirodnu jaa, ali krae traje i kada je organizam prepozna (pone
razlikovati od prirodne), ona nestaje.
38
- 29 -
5.19 Da li homeopatija moe pomoi ljudima da due ostanu
mentalno i fiziki aktivni?
Na ovo pitanje je teko odgovoriti. Osobe koje potrae homeopatski tretman
uglavnom tee da da budu otvorenog uma, elei da saznaju odnose izmeu
prirode i oveka. Takve osobe, zbog njihove aktivne zainteresovanosti i stanja uma,
ive due nego drugi koji nisu toliko aktivni i svesni; da li se to moe pripisati
homeopatskom tretmanu ili je to zbog njihovog stanja uma, nije jo jasno ili, bolje
reeno, to je jo diskutabilno pitanje.
5.20 Da li mogu biti tretiran homeopatski iako sam ve tretiran
alopatski?
Da, uglavnom ne postoje konflikti izmeu ova dva pristupa. U ispitivanjima
reumatolokih pacijenata koja su sprovedena, svi pacijenti su bili na ortodoksnom
tretmanu antiinflamatornim lekovima prvog reda, na poetku ispitivanja. Nakon
homeopatskog tretmana, veliki broj pacijenata vie nije morao da koristi
antiinflamatorne lekove. Veina pacijenata bili su vanbolniki pacijenti koji ve
koriste neke od lekova. Jedini stvarno teak zadatak postoji u sluajevima kada
pacijent due vreme koristi steroide i lekove koji utiu na imuni sistem i na taj nain
oteavaju sposobnost tela da reaguje, oteavajui time i dalji homeopatski tretman.
- 30 -
6. ILUSTRACIJA HOMEOPATSKOG
LEENJA
6.1 Kako leiti prehladu!!

Poznato je da su simptomi prehlade (Common cold): zapuen nos, nos koji curi,
kaalj, bol u drelu i glavobolja. Prehladu izazivaju odreeni virusi i ne postoji
konvencionalni tretman. Postoji uzreica da leio ovu boljku ili ne, ona traje nedelju
do dve.
Prehlada moe da preraste u napad bronhita ili astme, zavisno od toga da li
pacijent ima predispoziciju za jednu od ove dve bolesti, ili da preraste u optu
slabost i malaksalost. Lekari zapadne medicine predloie odmor, uzimanje vee
koliine tenosti i paracetamol u cilju uklanjanja tegoba (bolova). Nasuprot
konzervativnom
leenju
koje
samo
ublaava
simptome
(Paracetamol),
homeopatsko leenje ne samo da uklanja simptome, ve i lei bolesnika. Vano je
utvrditi postojanje predisponirajuih faktora koji potpomau nastanak prehlade. U
toku homeopatskog leenja vai reim odmora, uzimanja puno tenosti, a moe da
se uzme i Paracetamol ako postoji potreba da se njime uklone simptomi. Istiemo
da kada se upotrebljava homeopatski tretman bre nestaju simptomi. Za svaku
osobu moemo izabrati poseban lek da bismo izleili prehladu. To zavisi od
predisponirajuih faktorta, a ako nam oni nisu poznati, onda primenjujemo
raspored doza po pravilu A, B, C., i to:
A
pri pojavi prvih simptoma prehlade, dati aconitum napellus, i to u

razblaenju C30, to bi trebalo da zaustavi prehladu. Ako se simptomi
ne povlae, lek dati svaki sat koristei 6C potenciju, maksimalno u est
doza (vidi MMM). Ako nema poboljanja, prei na:
dati jednu dozu belladonna-e, i to C30, zatim nastaviti davanje leka u

potenciji 6C, etiri puta dnevno u toku naredna dva dana. Ako nema
poboljanja, prei na:
calcarea-u carbonica-u (kalcijum-karbonat); daje se u potenciji C30

dva puta dnevno, a zatim se prelazi na 3 puta dnevno u potenciji 6C,
dok ne pone povlaenje simptoma, kada se prekida tretman.
Sve navedeno je veoma slino alopatskom tretmanu. Individualizacija terapije se

ogleda u izboru supstance prema fizikim znakovima i simptomima za svaku
pojedinu osobu, vodei rauna o primeni principa slino se slinim lei.
6.2 Predisponirajui faktori za prehladu i odgovarajua terapija
to je uzrok bolesti predisponirajui faktor poznatiji, to e naredna lista
lekova biti od vee pomoi. Za svaku indikaciju, lekovi su navedeni prema
pretpostavljenom redosledu prednosti, ali je potrebno proveriti specifine efekte
svakog pojedinanog leka, kako bi se adekvatno uklopili fiziki simptomi prehlade
sa odreenim lekom. Koristei 30C potenciju, sprovesti sledei raspored doza, koji
je isti i za decu i za odrasle:
Uzeti jednu dozu dva puta dnevno tokom dva dana.

- 31 -
Smanjiti na jednu dozu dnevno narednih pet dana najvie.
Ako nema znakova poboljanja posle 36 sati od uzimanja prvog leka, razmotriti
uvoenje novog leka ije delovanje odgovara simptomima bolesti. Slediti isti
raspored doza kao kod prvog leka.
Ako je uzrok prehlade hladno i suvo vreme:
Aconitum napellus
Bryonia
Hepar sulphuris
Nux vomica39
Ako je uzrok prehlade hladno i vlano vreme:
Calcarea carbonica40
Dulcamara41
Rhus toxicodendron42
Ako je uzrok prehlade sedenje na promaji:
Arsenicum album43
Belladonna
Hepar sulphuris
Natrum carbonicum44
Nux vomica
Sulphur45
Dulcamara
Mercurius solubis
Ako nazalni sekret uzrokuje crvenilo oko nosa:
Allium cepa46
Arsenicum album
Gelsemium
Kali iodatum47
Mercurius solubis
39
lek na bazi biljke Nux vomica (narod. orai)
40
lek na bazi kalcijum-karbonata
41
lek na bazi biljke Dulcamara
42
lek na bazi biljke Rhus toxicodendron (narod. otrovni brljan)
43
lek na bazi belog arsena
44
lek na bazi natrijum-karbonata
45
lek na bazi sumpora
46
lek na bazi biljke Alium cepa (narod. crveni luk)
47
lek na bazi kalijum-jodida
- 32 -
Nux vomica
Sulphur
Ako je pojava sekreta u nosu udruena sa suznim i crvenim oima:
Euphrasia48
Ako je sekret iz nosa sukrviav:
Allium cepa
Arsenicum album
Belladonna
Hepar sulphuris
Phosphorus
Pulsatilla49
Ako sekret iz nosa sadri kruste lepljive sluzi:
Calcarea carbonica
Kali bichromium50
Phosphorus
Tuberculinum51
Ako je sekret iz nosa zelenkast:
Kali bichromium
Kali iodatum
Mercurius solubis
Pulsatilla
Ako sekret iz nosa ima neprijatan miris:
Hepar sulphuris
Mercurius solubis
Calcarea carbonica
Kali bichromium
Natrum carbonicum
Pulsatilla
Ako je sekret iz nosa ukast:
Calcarea carbonica
Hepar sulphuris
Kali bichromium
48
lek na bazi biljke Euphrasia officinalis (narod. vidac)
49
lek na bazi biljke Pulsatilla nigricans
50
lek na bazi kalijum-bihromata
51
nozoda tuberkuloze, trituracija osuenog tuberkuloznog ispljuvka
- 33 -
Kali iodatum
Mercurius solubis
Phosphorus
Pulsatilla
Tuberculinum
Ako je sekret iz nosa udruen sa povraanjem:
Ipecacuanha
Ako je sekret iz nosa povezan sa nedostatkom oseaja ei:
Pulsatilla
Gelsemium
Ako se simptomi koji prate sekreciju iz nosa pogoravaju boravkom u toploj

sobi:
Pulsatilla
Tuberculinum
Allium cepa
Mercurius solubis
Nux vomica
Ako se simptomi koji prate sekreciju iz nosa (zapuen nos, oseaj teskobe)
upadljivo pogoravaju ulaskom u toplu prostoriju:
Bryonia
Ako su simptomi udrueni sa bolovima u drelu:
Mercurius solubis
Nux vomica
Phosphorus
6.3 Specifina dejstva lekova i indikacije za njihovu upotrebu
kod obine prehlade
Gore navedeni lekovi bie u nastavku detaljnije opisani. Kliniki simptomi se tako
mogu blie povezati sa dejstvom leka, ne zaboravljajui osnovni princip
homeopatije da se slino lei slinim.
6.3.1 Aconitum napellus
Nagli poetak simptoma, kao posledica izloenosti hladnoi posebno, hladnim,
suvim vetrovima. drelo je bolno i crveno, uz vrlo povienu telesnu temperaturu.
Glas je hrapav, a kaalj suv, glasan i spazmodian. Pacijent je uznemiren, a nou
moe doi do pogoranja simptoma.
6.3.2 Allium cepa
Prehlada je udruena sa suzenjem oiju i sekrecijom iz nosa, sa glavoboljom ili
bez nje. Suze su obilne i bezbojne. Pacijent je vreo i edan. Stanje mu se
- 34 -
pogorava u veernjim asovima, kao i prilikom boravka u toploj sobi, a prija mu
boravak na otvorenom. ali se na bol i golicanje u predelu drela. Kaalj izaziva
iritaciju larinksa, a simptom se pogorava sa udisanjem hladnog vazduha.
6.3.3 Arsenicum album
Sekret iz nosa je redak i vodenast, a usne su ispucale. Nos je stalno zapuen.
Kijanje je uestalo. Pacijenti se ale da im je hladno i da se ne mogu ugrejati.
Uznemireni su. Prija im visoko uzglavlje i uzimanje vee koliine toplih napitaka.
Prisutno je pogoranje simptoma u toku noi.
6.3.4 Belladonna
Bolesnici su crveni, vrui, ali se ne preznojavaju. Oseaju se zapueno i imaju
pulsirajue glavobolje, a mogu je i bol u uhu. drelo je bolno, veoma crveno,
glatko i sjajno. Glas je promukao, a larinks je bolno suv. Deluje zapaljeno i oteeno,
disanje je ujno, moe biti prisutan laringealni stridor, a postoji i opasnost od
guenja. Kaalj je suv i izaziva grebanje u grlu.
6.3.5 Bryonia
Poinje kao prehlada sa kijanjem, sekrecijom iz nosa, bolom i suzenjem oiju, i
glavoboljom. Sve to vodi ka promuklosti i zapaljenju, koje se sputa sa drela do
larinksa, sa mogunou razvoja plune infekcije. Kaalj je suv i spazmodian,
obino se pojaava nou, posle jela i pia, ulaskom u toplu sobu ili posle dubokog
udaha. Koliina ispljuvka je mala. Pacijent je edan, razdraljiv i ima potrebu da
bude sam.
6.3.6 Dulcamara
Ovaj lek je indikovan kada je prehlada posledica kvaenja, brzog rashlaivanja
(posle pregrevanja) ili hladnog i vlanog vremena. Simptomi se pogoravaju
prelaskom iz toplog u hladno ili na otvoreno. Pratei simptomi su ukoen vrat i
bolovi u grlu, leima i ekstremitetima. Sekrecija iz nosa i oiju je obilna i
vodenasta.
6.3.7 Euphrasia
Prehladu karakteriu bezbojan nosni sekret i suzenje. Zapaljenje se iz nosa
sputa do larinksa, izazivajui kaalj koji se pojaava danju, a smiruje nou
prilikom mirovanja. Paradoksalno, sekrecija iz nosa i suzenje se nou pojaavaju.
6.3.8 Gelsemium
Zapaljenje nosa se javlja sa toplim, vlanim i mirnim vremenom. Zbog nosne
sekrecije, nozdrve su osetljive i bolne, kao opeene. Simptomi se poboljavaju
utopljavanjem. Bolesnici su umorni, oteali, ale se na eonu glavobolju i nisu
edni.
- 35 -
6.3.9 Hepar sulphuris
Sekreciju iz nosa prati uestalo kijanje. U poetku, sekret je vodenast, a kasnije
postaje gust, ut i smrdljiv. Bolesnici su hipersenzitivni na dodir, bol, promaju i/ili
hladnou, a prija im umereno, vlano vreme. Ako se pojave simptomi zahvatanja
plua, prekinuti uzimanje ovog leka i prei na Phosphorus.
6.3.10 Ipecacuanha
Prehlada je udruena sa muninom i/ili povraanjem.
6.3.11 Kali bichromium
Sekret iz nosa je gust, ut ili zelen, elatinozan. Nos postaje crven i oteen zbog
nadraaja sekretom, koji se moe izvlaiti iz nosa kao vrpca. Prisutan je bolan
pritisak u predelu korena nosa.
6.3.12 Kali iodatum
Prehlada nastaje nakon izlaganja vlanom vremenu. Nos je crven i oteen od
nagrizajueg sekreta. Oi su osetljive i lako zasuze. Bolesnik ima eonu (frontalnu)
glavobolju zbog zapaljenja frontalnih sinusa. Inflamacija se moe proiriti na oi,
grlo i plua. Jezik je obloen, beo, a prisutno je i obilno eanje. Smenjuje se
oseaj toplote i suvoe sa znojenjem. Poviena temperatura je udruena sa
drhtavicom.
6.3.13 Mercurius solubis
Nosna sekrecija je intenzivna i izaziva osetljivost nosa. Prisutan je bol u grlu.
Jezik je hrapav, sa otiscima zuba po ivicama. Povremeno je prisutno znojenje,
praeno pogoranjem simptoma. Zadah iz usta je intenzivan.
6.3.14 Natrum carbonicum
Prisutno je stalno curenje iz nosa, izazvano i najblaom promajom. Simptomi se
iz dana u dan pogoravaju, ali poputaju prilikom znojenja.
6.3.15 Natrum muriaticum
Bolesnici imaju izraenu potrebu za slanim i ne prija im buka i galama. Prisutan
je kaalj sa glavoboljom koju karakterie izraen oseaj pritiska i stezanja. Moe se
javiti nekontrolisano mokrenje pri napadu kalja, posebno kod starijih ljudi.
6.3.16 Nux vomica
Ovaj lek se primenjuje ako su pacijenti razdraeni. Na poetku nos je zapuen i
suv, grlo je hrapavo (kao izgrebano) i uestalo je kijanje. Celo telo je hladno, a
bolesnici se ale da ne mogu da se ugreju, ak ni u krevetu. Prisutna je drhtavica
posle pijenja tenosti i pri kontaktu sa spoljanjim vazduhom.
- 36 -
6.4 Lekovi koji se primenjuju u poslednjem stadijumu prehlade
Ovi lekovi se daju u jednoj dnevnoj dozi od 30C, dok se simptomi u potpunosti
ne povuku.
6.4.1 Calcarea carbonica
Ovaj lek se daje pacijentima koji se mnogo znoje (lobanja) i ale se da im je
jako hladno.
6.4.2 Sulphur
Bolesnici su veoma vreli i lako se znoje, a prija im rashlaivanje.
6.4.3 Tuberculinum
Ovaj lek odgovara osobama koje u porodinoj istoriji imaju tuberkulozu. Stalno
su prehlaeni i oseaju se umorno. Stanje im se pogorava u toploj sobi.
6.5 Prevencija obine prehlade
Nije poznat tretman za prevenciju obine prehlade. Meutim, primeeno je da se
uzimanjem velikih doza (najmanje 1g) vitamina C dnevno, jedne kapsule belog
luka, izbegavanjem stresa, kao i obezbeivanjem pravilne ishrane i adekvatnog
odmora prehlada moe izbei.
- 37 -
7. OPTI HOMEOPATSKI PRIRUNIK

ZA SAMOPOMO I UZAJAMNU POMO
7.1 ta treba da znate pre nego to poete da uzimate i

prepisujete lekove
Postoje dva vana zakona kojih se treba pridravati da bi se homeopatska
medicina mogla uspeno koristiti:
7.1.1 Zakon slinosti
Povezuje kliniku sliku bolesti ili povrede sa klinikom slikom leka. Krenite sa
traenjem tegobe koju hoete da leite i ustanovite koji lek moe pomoi. Pre
prepisivanja leka, okrenite deo prirunika sa objanjenjem kakva terapija najvie
odgovara vaem pacijentu.
7.1.2 Zakon minimalnih doza
Karakterie se korienjem to manjih doza leka da bi se stimulisao sopstveni
mehanizam isceljenja organizma. Dajte jednu dozu (u ovom sluaju jednu malu
pilulu) i saekajte da vidite u kojoj meri je dolo do poboljanja. Ukoliko doe do
poboljanja, ne ponavljajte dozu. Ako ne doe do poboljanja ili ako se simptomi
ponovo pojave, ponoviti davanje leka. Ukoliko se simptomi bolesti znatno promene,
izaberite novi lek koji e odgovarati novoj klinikoj slici. Ako sumnjate na neto,
saekajte. Davanje vee doze leka nego to je neophodno nee poboljati ili ubrzati
efekat leka (efekat leka moe biti ak i zaustavljen). Praenjem ovih zakona,
homeopatija omoguava potpuno individualno prepisivanje i doziranje leka, koji lei
svakog bolesnika ponaosob. Ovako shvaeni simptomi predstavljaju upozoravajue
znake koji ukazuju na poremeaj ravnotee u organizmu bolesnika. Uspostavljajui
ravnoteu u organizmu, homeopatija uklanja simptome.
7.2 Drugi faktori koje treba uzeti u obzir
7.2.1 Antidoti
Za odreene supstance se zna da su antidoti specifinim homeopatskim
lekovima kod nekih ljudi. Zato se savetuje da se ove supstance izbegavaju kad god
je mogue: kafa (ukljuujui i dekofeinizovanu), nana (ukljuujui i pastu za zube),
kamfor, mentol, eukaliptus.
7.3 Uzimanje lekova
Homeopatski lekovi su delikatni i zahtevaju paljivo korienje. Drite preparate
u hladnom i mrenom prostoru, daleko od jakih mirisa (i male dece). Dodirujte ih
to je mogue manje. Ivicom boice spustite jednu pilulu na dlan osobi koja uzima
lek. Pacijent mora da stavi lek direktno u usta i rastvori ga ispod jezika. Ukoliko je
- 38 -
mogue, lek treba dati pola sata pre ili posle jela, pia, pranja zuba ili puenja.
Naravno, ovo se ne primenjuje u hitnim sluajevima, gde se lek mora dati to pre.
Moete izdrobiti lek i rastvoriti ga u vodi, a zatim ga popiti, ali nemojte gutati celu
pilulu sa vodom, ajem ili kafom. Pre ponavljanja doze, paljivo prouite gore
pomenuti Zakon minimalnih doza.
7.4 Sigurnost je na prvom mestu
Ozbiljne povrede i bolesti nikad ne treba leiti pre savetovanja sa strunjakom
homeopatom. Pratite svoje instinkte i zdrav razum. Ukoliko ste zabrinuti, prvo
traite pomo, a zatim uzmite odgovarajui lek dok ekate da pomo stigne. U
sluajevima koji nisu toliko ozbiljni ili hitni, ako se simptomi ne poboljavaju ili se
vraaju, uvek zatraite strunu pomo. Za izleenje odreene konstitucionalne
slabosti kod bolesnika esto je neophodan kvalifikovani lekar-homeopata.
Ukoliko ve odlazite
samodoziranju leka.
kod
lekara
homeopate,
razgovarajte
sa
njim
Molimo vas da zapamtite ukoliko je predloeno vie od jednog leka, vano je

da u delu prirunika Homeopatski lekovi proitate objanjenje za svaki lek pre
odluivanja koji ete od njih prepisati pacijentu.
7.5 Tegobe koje moete leiti
Molimo vas da zapamtite ukoliko je predloeno vie od jednog leka, vano je
da proitate objanjenje za svaki lek.
7.5.1 Nesreni sluajevi (videti i prelome kostiju, frakture, povrede i rane)
Dati odmah Arnica 30c
7.5.2 Uznemirenost
Anticipatorna (koja prethodi neemu, npr. ispitu ili nekom vanom dogaaju),
sa dijarejom Gelsemium 30c
Pre javnih govora Gelsemium 30c
Sa groznicom Aconite 30c ili Arsenicum 30c
Sa paralizom ili drhtavicom Gelsemium 30c
Videti takoe: anticipatorna, sa dijarejom Arg nit 30c
7.5.3 Napad (atak)
Kod oka Arnica 30c
Kod straha Aconite 30c
7.5.4 Ujedi i ubodi
Mesto je toplo, crveno, oteeno Apis 30c (ako je bolesniku bolje sa hladnim
oblogom)
Mesto je hladno, cijanotino, oteeno Ledum 30c (bolje sa hladnim oblogom)

- 39 -
Ujedi ivotinja praeni bolom Hypericum 30c
Videti: okolina ujeda plava Lachesis 30c; veoma bolni, pogoravaju se pri
dodiru Staphisagria 30c
7.5.5 Krvavi plikovi
Arnica 30c
7.5.6 irevi
Mali, mnogobrojni, bolni Arnica 30c
Zagnojeni plikovi kod opekotina Arsenicum 30c
Tople i pulsirajue rane Belladonna 30c
Videti:
Kod svraba Sulphur 30c
Bezbolna, inficirana rana sa gnojem Hepar sulph 30c
7.5.7 Problemi kod dojenja
Grudi su tvrde, uveane, tople i crvene Belladonna 30c
Grudi su tvrde, uveane, tople i blede, sa oteanom pokretljivou Bryonia

30c
Apsces sa smrdljivim, korozivnim gnojem Merc viv 30c
Apsces koji slabo zarasta Silica 30c
Preobilna produkcija mleka Pulsatilla 30c
Beba povraa majino mleko Silica 30c
Videti: kod apscesa sa gnojem koji je veoma bolan Hepar sulph 30c
Takoe se predlae:
Ukoliko produkcija mleka znatno varira Urtica urens 30c
Kod bolnih, ispucalih bradavica, sa bolom koji zrai Phytolacca 30c
Kod produkcije male koliine mleka Dulcamara 30c
7.5.8 Prelomi kostiju ili frakture
Pre tretmana(nametanja) kosti Arnica 30c
Kod pogoranja pri najmanjim pokretima, sa otrim bolovima Bryonia 30c
Takoe se predlae: samo posle tretmana (nametanja kosti) zajedno

Symphytum 6c (jedna veernja doza) i Calc phos (jedna jutarnja doza), u
periodu od sedam dana
Kod tekog bola i otoka Arnica 30c
Sa jakim bolovima (koji prate odgovarajue nerve) Hypericum 30c
- 40 -
7.5.9 Modrice
Mekog tkiva Arnica 30c (videti: Arnica krem)
Takoe se preporuuje: za duboka tkiva (npr. kontuzija dojke) Bellis perennis

30c
7.5.10 Opekotine
Kod oka Arnica 30c
Ako opekotina zahteva hladan oblog Cantharis 30c
Ako opekotina zahteva topli oblog Arsenicum 30c
Takoe videti: za duboke opekotine koje sporo zarastaju Kali bich 30c
Takoe se preporuuje: Urtica urens krem spolja da umiri blae opekotine;

kod teih opekotina traite hitnu medicinsku pomo.
7.5.11 Ovije boginje
Osip praen svrabom, velika uznemirenost Rhus tox 30c
Kod groznice i straha Aconite 30c
Kod groznice i pulsiranja u glavi Belladonna 30c
Kod kalja, pojaane ei Pulsatilla 30c
Kod pojave plikova koji su puni gnoja i smrde Merc viv 30c
Videti takoe: osip koji sporo izbija praen kaljem Ant tart 30c
Takoe se preporuuje: Calendula (krema ili mast, ili talk spolja), ali
saekajte da osip potpuno izbije
7.5.12 Plikovi
Topli, praeni svrabom, pogoravaju se na toploti Pulsatilla 30c
Tamnocrveno zapaljenje, pogorava se na hladnoi i vlazi Rhus tox 30c
Takoe se preporuuje: Agaricus 30c; Tamus (krema ili mast), Calendula

(krema ili mast) spolja, u sluaju da plikovi puknu
7.5.13 Promrzline
U ranim stadijumima Aconite 30c
Kod bule sa retkim, vodenastim sadrajem Arsenicum 30c
Kod bule sa obilnim, gustim sadrajem Pulsatilla 30c
Kod bolova slinih onima kod gripa Gelsemium30c
Kod promrzlina koje sporo prolaze Silica 30c
Takoe videti:
Kod obilnog, ukastog sadraja Kali bich 30c
- 41 -
Kod osoba koje kijaju i curi im nos Natrum mur 30c
7.5.14 Ragade
Na usnama Rhus tox 30c ili Sepia 30c
Na usnama, u ustima, izazvane suncem Natrum mur 30c
7.5.15 Kolike
Ako se poboljavaju naginjanjem u poloaj kolena-grudi Belladonna 30c
Sa groznicom i grevima Nux vomica 30c
Ako se poboljavaju leanjem mirno sa savijenim kolenima Bryonia 30c
Kod naduvenosti iznad pupka China 30c
Kod naduvenosti ispod pupka Carbo veg 30c
Takoe videti:
Za smanjenje bolova Mag phos 30c
Ako se tegobe javljaju posle ponienja Staphisagria 30c
7.5.16 Opstipacija
Stalna, neefektivna potreba za defekacijom Nux vom 30c
Dehidracija s pojaanom ei, ponekad s glavoboljom Bryonia 30c
Sa stolicom koja se vraa nazad Silica 30c
Takoe videti:
Tvrda stolica, koja se teko izbacuje Lycopodium 30c
Stolica u obliku sitnih kuglica Natrum mur 30c
Posle defekacije, oseaj zaostale stolice Sepia 30c
7.5.17 Kaalj
Posle izlaganja suvom, hladnom vetru Aconite 30c
Suv kaalj sa bolovima u grudnom kou i glavoboljom Bryonia 30c
Suv kaalj nou, produktivan ujutru Pulsatilla 30c
Takoe videti:
Kod promuklosti i bolova u grlu Hepar sulph 30c
Kod glasnog, promuklog kalja (poput lavea psa, kao kod velikog kalja)
praenog povraanjem Ant tart 30c
Sa cijanotinim (plavim) licem i povraanjem mukusa (sluzi) Drosera 30c
Sa cijanozom, ukoenou, mukom, povraanjem i krvarenjem iz nosa

Drosera 30c ili Ipecac 30c
- 42 -
7.5.18 Krup (laringealni kaalj sa ujnim i oteanim udisajem)
Pre svega, umanjiti pratei strah Aconite 30c
Takoe videti:
Krup pri buenju, sa oseajem grudve u grlu Lachesis 30c
Napadi u ranim jutarnjim asovima Hepar sulph 30c
Takoe se preporuuje: ukoliko Aconite ne deluje, a napadi se javljaju oko

ponoi Spongia 30c
7.5.19 Posekotine videti pod Rane

7.5.20 Cistitis
Probadajui, jaki bolovi sa peckanjem pre, za vreme i posle mokrenja

Cantharis 30c
Peckanje pri mokrenju Apis 30c
Peckanje za vreme i posle mokrenja, pogorava se leanjem u krevetu

Pulsatilla 30c
Takoe dati ako se tegobe javljaju posle koitusa Staphisagria 30c; ukoliko
simptomi perzistiraju, zatraite strunu pomo
7.5.21 Dijareja
Sa uznemirenou koja
prethodi nekom
uznemirenost) Gelsemium 30c ili Arg nit 30c
Sa povraanjem, izazvanim trovanjem hranom Arsenicum 30c
dogaaju
(anticipatorna
Videti:
Samo posle buenja Sulphur 30c;
Posle napora China 30c
7.5.22 Tretmani na zubima
Pre punjenja zuba plombom ili pre vaenja (spreavanje pojave bola) Arnica
30c
Pre procedure, zbog straha Aconite 30c
Posle tretmana (uklanjanje bola) Arnica 30c
Protiv bolova (posle procedure) Hypericum 30c
Simptomi prehlade ili kijavice posle punjenja ivom Merc viv 30c
Krvarenje desni (posle procedure) Arnica 30c
Videti: kod rana na desnima Calendula 30c ili Staphisagria 30c
- 43 -
7.5.23 Nervne tegobe (videti i pod Uznemirenost)
Sa dijarejom/ drhtavicom/ paralizom Gelsemium 30c
Sa dijarejom/ estom potrebom za defekacijom Arg nit 30c
7.5.24 Zapaljenjski procesi na oima
Gornji i donji kapak su crveni i oteeni, suze su tople Apis 30c
Oi su crvene, sa prisutnim ukastim, zaudarajuim sekretom Arg nit 30c
Sa hladnim, gustim, ukastim, zaudarajuim sekretom Pulsatilla 30c
Pojaano suzenje zbog blokade lakrimalnog duktusa Silica 30c
Takoe se preporuuje: ispiranje rastvorom tinkture Euphasia-e ili Hypercal-a
7.5.25 Povrede oka
Modrice i/ ili ok Arnica 30c
Zbog straha posle povrede Aconite 30c
Hematom u vidu naoara (black eye) Ledum 30c
Ukoliko Arnica ne deluje, i kod povrede same one jabuice Symphytum 30c;
kod prisutnog oseaja besa Staphisagria 30c
7.5.26 Zamor oka
Ruta 30c
7.5.27 Iscrpljenost
Posle fizikog naprezanja Arnica 30c
Posle dehidracije China 30c
Kod nervnih zamaranja predlae se Kali phos 6x
7.5.28 Trovanje hranom
Posle trovanja zaraenim mesom Arsenicum 30c
Posle trovanja pokvarenom ribom Pulsatilla 30c
Kod trovanja koljkama Lycopodium 30c
7.5.29 Grip
Moe se koristiti veliki broj lekova. Proverite u Mini materia medica da li su

navedeni lekovi odgovarajui: Arsenicum 30c; Bryonia 30c; Gelsemium 30c;
Nux vomica 30c; Rhus tox 30c
Videti i Ipecac 30c
- 44 -
7.5.30 Trbuni grip
Mogue korienje vie lekova. Proverite u Mini materia medica da li su

navedeni lekovi odgovarajui: Arsenicum 30c; Bryonia 30c; Gelsemium 30c;
Pulsatilla 30c; Nux vomica 30c
Videti i Ipecac 30c
7.5.31 Hemoroidi
Izazvani trudnoom Nux vomica 30c
Preporuuje se: Hamamelis 30c; Kali Carb 30c; Nit ac 30c
7.5.32 Mamurluk
Sa glavoboljom, sa muninom ili bez nje Nux vomica 30c
Izazvan dimom cigareta Ignatia 30c
7.5.33 Glavobolja
Od prehlade Aconite 30c
Od oka/ straha Aconite 30c
Sa iznenadnim, naglim pojavljivanjem Aconite 30c ili Belladonna 30c
Posle preteranog uzbuenja ili napora Arsenicum 30c
Posle pranja kose Belladonna 30c
Pulsirajua glavobolja za vreme menstruacije Belladonna 30c
Pulsirajua glavobolja kod preteranog izlaganja suncu Belladonna 30c
Kod promene vremena Bryonia 30c
U odreenim takama, izazvana sinuzitom Kali bich 30c
Posle konzumiranja alkohola ili velikih koliina hrane Nux vomica 30c
Kod promene vremena, posebno pri poveanoj vlanosti vazduha Rhus tox
30c
Nakon to ste pokisli Rhus tox 30c
Posle rada pod vetakim svetlom Silica 30c
Zbog promaje Silica 30c
U toku putovanja Silica 30c
Usled poremeaja sna Cocculus 30c; ukoliko simptomi perzistiraju, savetujte

se sa kvalifikovanim homeopatom ili lekarom
Takoe videti:
Pre grmljavine Phosphorus 30c;
Posle zamora oka Lycopodium 30c ili Natrum mur 30c;
U toku rada uz vetako svetlo Sepia 30c

- 45 -
7.5.34 Povrede glave
Odmah dati Arnica 30c
Takoe se preporuuje: ukoliko bol i simptomi

sulphuricum 30c; uvek traite strunu pomo
perzistiraju
Natrum
7.5.35 Koprivnjaa
Sa groznicom Apis 30c
Sa bolom, peenjem i svrabom Rhus tox 30c
7.5.36 Povrede
Kostiju Ruta 30c (videti i prelomi kosti/frakture); povreda trtine kosti

Hypericum 30c
Glave (videti Povrede glave), miia Arnica 30c
Dobro inervisanih podruja (npr. prsti na rukama i nogama) Hypericum 30c;

dlan Ledum 30c; brada i kosti blizu povrine Ruta 30c; meka tkiva Arnica
30c; stopala Ledum 30c; kima Hypericum 30c; tetive/ligamenti Rhus tox
30c
Kod povreda grudi/dubokih tkiva Bellis perennis 30c
7.5.37 Povrede praene
Strahom Aconite 30c
Dugotrajnim posttraumatskim efektima Arnica 30c
okom Arnica 30c
Rascepima Silica 30c
7.5.38 Prodiranje u tkiva (inokulacije, ubodi)
Pre, radi smanjenja lokalne reakcije Hyper 30c, Ledum 30c
Za tretiranje ubodne rane Ledum 30c
Protiv bolova Hypericum 30c
Kod svih kontraefekata to pre zatraite struni savet homeopate
7.5.39
drugu)
Jet-lag (poremeaji spavanja pri prelasku iz jedne vremenske zone u
Arnica 30c
Kod oseaja paralize Gelsemium 30c
Kod poremeaja spavanja Cocculus 30c
- 46 -
7.5.40 Male boginje
Iznenadno pojavljivanje osipa praenog svrabom Aconite 30c ili Belladonna

30c
Sporo pojavljivanje, sa zapaljenjem oiju Apis 30c ili Pulsatilla 30c (vidi kod
zapaljenja oiju)
Sporo pojavljivanje, sa glavoboljom Bryonia 30c ili Gelsemium 30c
7.5.41 Menstruacioni problemi
Menstruacija kasni ili je retka usled straha ili prehlade Aconite 30c
Menstruacija kasni nakon kvaenja nogu Pulsatilla 30c
Poveano krvarenje usled toplote Belladonna 30c
Munina pre i posle perioda Ipecac 30c;
Kod menstruacionih greva Mag phos 30c
Takoe se preporuuje: Lachesis 30c; Natrum mur 30c; Sepia 30c
7.5.42 Ranice (ulceri) u usnoj duplji
Pulsirajui, peckajui bolovi, hipersalivacija, neugodan dah Merc viv 30c
7.5.43 Zauke
Mnogi se lekovi mogu koristiti. Proverite u Mini materia medica i vidite da li

su navedeni lekovi odgovarajui: Merc viv 30c; Rhus tox 30c; Silica 30c;
Pulsatilla 30c
Videti: Carbo veg 30c; Lachesis 30c; Lycopodium 30c
7.5.44 Krvarenja iz nosa
Posle oka ili povrede Arnica 30c
Kad postoji kaalj Ipecac 30c
7.5.45 Poroajni bolovi (videti MMM)
Kod neefektivnih trudova, kada porodilja plaui trai pomo Pulsatilla 30c
Kod nesnoljivih bolova Chamomilla 30c
Kod slabih kontrakcija, sa bolovima u leima Kali carb 30c ili Gelsemium 30c
Kada se porodilja plai da e umreti na poroaju Aconite 30c
U homeopatskim apotekama moete kupiti lekove koji se koriste pre, za

vreme i posle poroaja.
7.5.46 Postnatalna nega
Bebe, posle oka, brzog i tekog poroaja Aconite 30c

- 47 -
Kod nemogunosti mokrenja (retencije urina) Aconite 30c
Kod zaepljenja suznog kanala (lakrimalnog duktusa) Silica 30c
U sluajevima guenja (asfiksije) bebe Ant tart 30c; Carbo veg 30c
Kod majke, u svim sluajevima radi savlaivanja napora i posledica poroaja

Arnica 30c (moe se ponavljati doza)
Protiv bolova usled povrede meice (perineuma) Hypericum 30c
Posle povrede trtine kosti Hypericum 30c
Kod posekotina, razderotina Calendula 30c
Kod slabosti usled gubljenja velike koliine krvi China 30c
Kod obilnog krvarenja (krv je topla, svetlocrvene boje) Ipecac 30c
Posle poroaja forcepsom/ carskim rezom ili kod dubokih, unutranjih

modrica (hematoma) Bellis perennis 30c
Posle epiziotomije (rasecanja spoljnog otvora poroajnog kanala usnice)

Staphisagria 30c
7.5.47 Opekotine
Cantharis 30c
Aficirana povrina je topla, crvena, pulsirajua Belladonna 30c (moe

zaustaviti sepsu, ali konsultovati odmah lekara)
Gnoj sa primesama krvi koji jako nadrauje kou Merc viv 30c
Kod sporog zarastanja Silica 30c
Kod drenae u ranim stadijumima Hepar sulph 30c
7.5.48 ok (videti u MMM)
Posle traume, nezgoda itd. Arnica 30c
Emotivni Ignatia 30c
Kod straha Aconite 30c
Posle primanja loih vesti Gelsemium 30c
7.5.49 Bolno drelo
Suvo, crveno i upaljeno drelo Aconite 30c
Suvo, crveno, toplo drelo sa bolovima pri gutanju Belladonna 30c
Oboljenje sporo nastaje i praeno je simptomima gripa (slabost i bolovi)

Gelsemium 30c
Suva usta i drelo sa oseajem ei Bryonia 30c
Upaljeno, bolno, oteeno drelo Apis 30c
Sa oseajem prisutnosti dlake sa donje strane jezika Silica 30c
Sa pojaanom salivacijom i neprijatnim dahom Merc viv 30c

- 48 -
Sa uveanim limfnim lezdama Belladonna 30c ili Silica 30c
Gubljenje glasa usled preterane upotrebe Arg nit 30c
Bol se pojaava gutanjem pljuvake, nego gutanjem vrste hrane Lachesis

30c
Oboljenje drela se prvo javlja sa leve strane (kasnije se moe prebaciti i na

desnu) Lachesis 30c
Prvo se javlja sa desne strane (moe se prebaciti i na levu) Lycopodium 30c
Sa oseajem prisutnosti riblje kosti/ trna/ mrve hleba Hepar sulph 30c
Ulcerisane tonzile sa konastim sekretom Kali bich 30c
7.5.50 Strana tela (komadii)
Radi njihovog lakeg odstranjivanja Silica 30c
7.5.51 Iaenje zglobova i istezanje tetiva
Za smanjivanje otoka Arnica 30c
Kod pogoranja pri najmanjim pokretima Bryonia 30c
Teak prvi pokret, poboljanje sa nastavljanjem pokreta Rhus tox 30c
Pogorava se leanjem na strani povrede Ruta 30c
7.5.52 Trema pri javnim nastupima
Praena oseajem paralize Gelsemium 30c
Videti i: Arg nit 30c ili Lycopodium 30c
7.5.53 Ukoenost vrata
Rhus tox 30c
Ukoliko je ukoenost vrata praena povienom temperaturom, uvek potraite

strunu pomo, sa sumnjom na meningitis.
7.5.54 Hordeolum (lokalni otok sa zapaljenjem lojnih lezda kapka) vidi i pod
Zapaljenje oiju
Oko je crveno, kapak je bolan i oteen Apis 30c
Svrab oka, slepljeni kapci, prisutnost gustog, ukasto-zelenkastog sekreta

Puslatilla 30c
Kod prisutnog gnoja videti pod Sepsa
7.5.55 Opekotine od sunca
Koa je suva, topla, crvena, pulsirajua i bolna na dodir Belladonna 30c
Ukoliko su opekotine teke, uzeti to pre Cantharis 30c
- 49 -
7.5.56 Toplotni udar
Groznica i / ili glavobolja Belladonna 30c
Ako se simptomi pogoravaju pri kretanju Bryonia 30c
Preporuuje se: Glonoin 30c
7.5.57 Hirurke intervencije
Kod pripreme za operaciju Arnica 30c
Protiv posledica operacije Arnica 30c
Kod hirurkih rana/ amputacija sa prisutnim bolovima Hypericum 30c
Za hirurke rane Calendula 30c, Staphisagria 30c
Posle klizmi i stavljanja katetera Staphisagria 30c
Kod loe reakcije na anestetik Phoshporus 30c
Ukoliko su i duboka tkiva aficirana Bellis perennis 30c
7.5.58 Problemi sa izrastanjem zuba (denticijom)
Aconite 30c; Belladonna 30c; Chamomilla 30c; Pulsatilla 30c
Ako izrastanje zuba kasni Calc carb 30c
Bolno izrastanje zuba Mag phos 30c
7.5.59 Bolest putovanja
Poboljava se povraanjem Nux vomica 30c
Takoe se preporuuje: Cocculus 30c; Petroleum 30c ili Tabacum 30c
7.5.60 Povraanje
Usled preterane osetljivosti Nux vomica 30c
Sa dijarejom Arsenicum 30c
Ukoliko nastaje 15 min posle unosa hladne tenosti Phosporus 30c
Sa kaljem Ant tart 30c; Drosera 30c; Ipecac 30c (videti pod kaalj)
Posle povraanja zbog iscrpljenosti izazvane dehidracijom (gubitkom tenosti)

China 30c
Kod stalno prisutne munine koja ne prolazi posle povraanja Ipecac 30c
7.5.61 Povreda vratne kime
Protiv bolova Hypericum 30c
Duboke povrede ligamenata i tetiva sa njihovim moguim kidanjem Ruta 30c
- 50 -
7.5.62 Rane
Posekotine, poderotine Calendula 30c
ist rez/ posekotina Hypericum 30c
Laceracije Hypericum 30c
Kod hirurkih rana Staphisagria 30c
- 51 -
8. MALA MATERIJA MEDIKA
8.1 Uputstvo za primenu male materije medike

Napomena: lek broj 1 = onaj koji se najee prepisuje. Kako bi prepisivanje
leka bilo najtanije mogue, trudite se da simptomi pacijenta najblie odgovaraju
opisu datom uz odreeni lek.
Ukoliko se pravilno uvaju, homeopatski lekovi traju veno. Drati ih na
hladnom, mranom mestu, daleko od jakih mirisa, posebno kamfora, kafe, mentola
ili eukaliptusa.
Lekove ne izlagati rtg-zracima. Kao i sve druge lekove, drati van domaaja
dece.
Sve ove lekove moete i sami koristiti, ali bi bilo poeljno konsultovati lekara
homeopatu.
8.2 Aconite
Lek broj 1 za inicijalno leenje prehlade (u ranom stadijumu)
Koristan u ranim stadijumima kod prehlade, groznice, inflamacija (upala).
Odgovara zdravim ljudima kod kojih tegobe poinju naglo. Mogui uzroci:
hladan/suv vetar; uplaenost/ok. Karakteristike su izraen nemir i strah. Neki
mogu imati nedefinisan oseaj straha od smrti. Koa je suva i topla. Simptomi se
pogoravaju uvee/oko ponoi. Prisutna je e (potreba za hladnim piem). Mogu
se aliti da im sve, osim vode, ima gorak ukus. Stanje im se poboljava na sveem
vazduhu, a pogorava na dodir.
Ovaj lek se moe koristiti kod sledeih stanja i bolesti:
angina
anksioznost, strah, nemir
prehlada
konjunktivitis
krup
bol u uhu
zubobolja
neuralgija lica
febrilna stanja
palpitacije
hemoroidi
reumatizam
posttraumatski i postoperativni ok
nagla rashlaivanja posle boravka
na hladnom, suvom, vetrovitom
vremenu ili promaji
emocionalna i fizika napetost

retencija urina
glavobolja
8.3 Apis
Lek broj 1 za ujede i ubode

Da bi lek bio efikasan, simptomi se moraju uklopiti u sledeu sliku: edematozni
tumor; crvenilo; zatezajui i gorui bol; nemir; odsustvo oseaja ei. Stanje se
- 52 -
poboljava primenom hladnih, a pogorava primenom toplih obloga, obino od 16
do 18 asova.
alergijski osipi
konjunktivitis i miak
problemi sa zubima
bolne menstruacije (dismenoreja)

reumatizam
otoci usled retencije tenosti
(edemi)
groznice
koje
nisu
praene
oseajem ei
erizipel# infekcije (upale) grla

infekcije (upalni procesi) genitalija
ujedi insekata koji izazivaju pojavu
plikova
vrtoglavica (vertigo)
8.4 Ant tart

Znaajan lek za kaalj, u sluajevima kad pacijenti ne mogu da iskaljavaju (vidi
Ipecac) i dave se u sekretu. Imaju oseaj guenja, slabi su i pospani. Mogu biti
iritabilni. Mnogo zevaju i znoje se. Jezik je obloen i beo. Stanje se poboljava
iskaljavanjem, uspravnim sedenjem, pijenjem hladne tenosti, a pogorava
zagrevanjem, leanjem, u drutvu i u 16h.
akne
astma
akutni i hronini bronhitis
emfizem
dispepsija (poremeaj varenja)

gubitak ula ukusa i mirisa
izbijanje gnojnih promena na koi
tresenje glavom (trembling head#
jedan od simptoma parkinsonizma)
glavobolja
8.5 Arg nit
Lek broj 1 za strah od letenja
Koristan kod uznemirenosti koja prethodi nekom dogaaju i kod
gastrointestinalnih problema (podrigivanje/nadimanje/flatulencija). Pomae ljudima
vrele krvi, impulsivnim i uurbanim ljudima. Mogu imati strah od neuspeha kod
javnih nastupa. Stalno ure i uleu u nevolje (vidi Gelsemium i Lycopodium).
Razdirujui bolovi. Tegobe se ublaavaju na otvorenom prostoru i kod brzog
hodanja, a pogoravaju se u prisustvu gomile ljudi i konzumiranjem slatkia
(izazivaju dijareju).
zebnja pre ispita ili intervjua (npr.
vaan razgovor u vezi sa poslom)
konjunktivitis i infekcije oka#
palpitacije
dijareja
usled
stresa
i
emocionalnog nemira
neuralgija lica
flatulencija (gasovi)
vrtoglavica pri pogledu na dole sa
visine
glavobolja
hijatus hernija
laringitis
peptiki ulkus
faringitis
tinitus (zujanje u uima)
- 53 -
8.6 Arnica
Lek broj 1 kod nesrea, oka, fizikog napora
Trebalo bi da bude pravi izbor posle mnogih nesrea, povreda ili fizikih napora.
Njegovo blagovremeno davanje smanjuje otok i modrice. Pacijent se boji dodira
zbog bolova i moe eleti da ga ostave samog. Mogu tvrditi da im je dobro, iako je
evidentno da nije. Klasian odgovor nekog ko je u oku. Gornja polovina tela je
topla, a donja hladna. Pamenje moe biti slabo. Stanje se pogorava udarcem ili
leanjem na povreenom delu tela.
posle psihike ili fizike traume
agorafobija (strah od velikih slobodnih
prostora)
angina
zadah iz usta (fetor ex ore)
pre poroaja, hirurke intervencije ili
popravke zuba
modrice
dijareja
bolovi u kostima
septina stanja
tinitus sa vrtoglavicom
magarei kaalj
8.7 Arsenicum
Lek broj 1 kod trovanja hranom
Trovanje hranom se karakterie izraenom fizikom slabou, sa psihikom
uznemirenou. Pacijent ne eli da ga ostavljaju samog. Moe biti prisutan strah od
smrti. Iako usled bolova gori, pacijent osea jezu i drhtavicu, a svi simptomi, osim
glavobolje, ublaavaju se na toploti. Javlja se oseaj ei i elja za estim
gutljajima toplih napitaka. Poboljava se utopljavanjem i leanjem. Pogorava se u
periodu od ponoi do tri ujutro.
anksioznost i depresija
akutna astma
konjunktivitis
perut
dijareja
suvo oko
ekcem
trovanje
hranom
gastroenteritis)
veoma visoka temperatura

glavobolja
upala srednjeg i unutranjeg uha
migrena
ranice u ustima
muka i povraanje
psorijaza
(akutni pojaan vaginalni sekret (belo
pranje)
8.8 Belladonna
Lek broj 1 za veoma visoke temperature

Inflamirano podruje (podruje pod upalom) ili celo telo pacijenta gori, crveno je
i toplo. Oi su staklaste, a zenice proirene (postoji midrijaza). Tegobe poinju
naglo. Mogui uzrok: rashlaivanje glave. Bolovi su estoki i pulsirajui. Ubrzan
puls. Pacijent je ljut, moe biti u delirijumu, ak i halucinirati. Oseaj ei prija mu
limunada. Poboljava se leanjem. Pogorava sa na dodir, pri kretanju i u odreeno
doba dana (15 h).
acnae rosaceae
neuralgija lica
- 54 -
akutne
groznice
sa
naglim
poetkom akutne bolesti kao to su
infekcija
srednjeg
uha
mastitis
(infekcija dojke) i tonzilitis
irevi
grudne infekcije
kongestivne glavobolje
delirijum i halucinacije
dentalni apsce
ishijalgija (iijas)
vrtoglavica
febrilne konvulzije kod dece
laringitis
krvarenje iz nosa (epistaxsis)
erizipel
nemiran i poremeen san
infekcije urinarnog trakta
arlah (scarlatina)
8.9 Bryonia
Lek broj 1 za suv, bolan kaalj
Suvoa svih mukoznih membrana (sluzokoa). Izraena potreba za velikim
koliinama tenosti u duim vremenskim intervalima (suprotno od Arsenicuma).
Pacijent lei potpuno miran: simptomi se pogoravaju na najmanji pokret. Bolovi su
probadajui. Poboljava se stalnim pritiskom. Pogoranje nastaje posle 21h; posle
obroka koji sadri kupus ili mahunarke.
artritis
dispepsija (poremeaji varenja)
bronhitis sa pleuritisom ili bez laringitis
njega
prehlada
mastitis
opstipacija
krvarenje iz nosa
bolesti praene groznicom
sinuzitis (posebno frontalnih sinusa)
glavobolja
tinitus
vrtoglavica (vertigo)
8.10 Calc carb
Lek broj 1 kod spore i teke denticije
Obino je potreban u periodu rasta ili prolaska kroz glavne razvojne promene.
Usporena denticija po pravilu se javlja kod deblje, svetlije i mlitave dece.
Zimogroljivost prisutna je drhtavica. Lako se umaraju i mnogo se znoje (posebno
u predelu potiljka). Miris na kiselo. Mogu se bojati vie stvari (npr. mraka,
udovita, ivotinja, insekata). Deca koja se sporo razvijaju, posebno ona koja
slabo jedu, mogu imati probleme u formiranju kostiju i zuba. elja za kuvanim
jajima. Stanje se poboljava: pri opstipaciji, na suvom vremenu. Pogorava se: na
visinama; na hladnoi i kii; denticijom; konzumiranjem mleka.
anksioznost i nervozni strah

mokrenje u krevet
poremeaji cirkulacije
prehlada
ulkusi na kornei
dijareja kod dece

poremeaji pri varenju
poremeaj rasta
kamenje i bolovi u bubrezima
infekcija srednjeg uha
hemoroidi
polipi (u nosu# uima# materici#
itd.)
prevremena ejakulacija
reumatizam
- 55 -
uveanje limfnih lezda
odloeno izbijanje zuba
zamor (psihiki ili fiziki) usled tonzilitis
prekomernog rada
une kolike usled holelitijaze pojaan vaginalni sekret
(kamenje u unoj kesici)
8.11 Calendula
Lek broj 1 za zarastanje rana
Veoma koristan u prvoj pomoi kod posekotina; povrnih opekotina ili opeklina;
ranica; povreda lobanje; posle ekstrakcije (vaenja) zuba ili poroaja. Stimulie
formiranje zdravog oiljnog tkiva (bez neravnina). Spoljna upotreba u vidu krema,
ulja ili tinktura. Unutranja upotreba samo ukoliko postoji izraena nelagodnost ili
pojava gnojenja (videti Hepar Sulph). Stanje se poboljava: utopljavanjem;
hodanjem ili potpunim mirovanjem. Pogorava se: pri vlanom, tmurnom vremenu;
u veernjim satima.
krvarenje nakon ekstrakcije zuba
erizipel
inficirani ulkusi
laceracije# posebno na lobanji

povrinske opekotine i opekline
razne rane
8.12 Cantharis
Lek broj 1 za snaan bol u vidu peenja
esto je efikasan u leenju cistitisa, kada postoje bolovi u vidu peenja, pre, u
toku i posle uriniranja. Intenzivna psihika i fizika razdraljivost. Poetak je nagao i
estok. Bolovi su probadajui, gorui. Pacijenti imaju snanu, goruu e, mada im
se stanje pogorava nakon unoenja tenosti (posebno hladnih pia). Poboljava
se: stavljanjem hladnih obloga. Pogorava se: na dodir.
kone erupcije u vidu plikova

gorue senzacije po telu
opekotine i opekline
cistitis
dizenterija
gastrine tegobe u toku trudnoe

ranice u ustima
opekotine od sunca
sklonost ka onesveivanju
8.13 Carbo veg

Lek broj 1 za resuscitaciju (oivljavanje)
Homeopatic corpse reviver homeopatski lek za oivljavanje. Ovaj lek je spasao
mnogo ivota. Najjae izraeni simptomi podrazumevaju: stanje potpunog kolapsa,
usled gladi za kiseonikom. Telo (ak i dah) je hladno, mlitavo, bledo ili cijanotino.
Laki sluajevi imaju izraenu tromost. Prisustvo digestivnih poremeaja, posebno
flatulencija (Lycopodium). Gornje partije abdomena/ eluca su veoma naduvene.
Tegobe mogu nastati usled preterane iscrpljenosti. Poboljava se: na hladnom
vazduhu; kada se izloi vetru ili ventilatoru/fenu; Pogorava se: utopljavanjem;
dehidracijom; pre spavanja; noenjem tesne odee.
astma# posebno kod starijih
krvarenje iz desni prilikom pranja

zuba
- 56 -
dekubitus
smrzotine
kolaps (plava i hladna koa#
oroena hladnim znojem)
ekstremna slabost kao posledica
bolesti
gubitak kose
glavobolja usled prekomernog
uivanja u hrani ili piu
dispepsija
flatulencija
promuklost
promuklost
ranice u ustima
krvarenje iz nosa
hemoroidi
spazmodini kaalj
peptiki ulkus
proirene (varikozne) vene
magarei kaalj (rani stadijum)
8.14 Chamomilla
Lek broj 1 kod denticije (izbijanja zuba)
Posebno ako je detetu jedan obraz crven. Karakterie se hipersenzitivnou.
Bolovi su nepodnoljivi i nisu proporcionalni teini bolesti/povrede. Javljaju se kod
dece nezgodne naravi, koja su mirna samo kada ih nose u naruju i stalno trae, a
zatim odbijaju stvari. Vrela su i znojava (posebno u predelu glave). Poboljava se:
kada nisu pokrivena. Pogorava se: od 21 h do ponoi.
analne fisure
besni# netolerantni odrasli
kolike
dijareja
groznica
glavobolja
izbijanje zuba kod dece

tinitus
nepodnoljivi bol
nesanica (insomnija)
hemoroidi
8.15 China ili Cinchona

Lek broj 1 kod dehidracije
Delikatni, previe oseajni ljudi, kod kojih simptomi postaju suvie jaki. Tegobe
se obino javljaju posle gubitka tenosti/teke dehidracije (npr. posle groznice ili
dijareje). Abdomen je nadut, ali bez poboljanja posle podrigivanja (vidi Carbo
veg). Poboljava se: snaanim pritiskom, leanjem, postom, noenjem komotne
odee. Pogorava se: na blag dodir.
slabost nakon bolesti praenih
groznicom
slabost praena gubitkom tenosti
(npr. krvarenje# dijareja)
distenzija (nadutost trbuha)
une kolike usled holelitijaze
hronini bolovi u kostima
glavobolja
problemi sa sluhom
dispepsija
nono znojenje
krvarenje iz nosa
tinitus
8.16 Drosera
Lek broj 1 kod magareeg kalja
- 57 -
Lek za veliki (magarei) kaalj (videti takoe Ant tart & Ipecac), gde je kaalj
estok, spazmodian i vodi do guenja (krkljanja)/povraanja ili krvarenja iz nosa
(cf. Ipecac).. Oseaj golicanja u grlu. Nemir. Tvrdoglavost, sumnjiavost. Svi
simptomi se poboljavaju posle ponoi. Poboljava se: pridravanjem za grudi;
sedenjem; na vazduhu. Pogorava se: leanjem; prianjem; utopljavanjem.
kaalj
osteoartritis#
lanka
vrtoglavica
magarei kaalj
laringitis
krvarenje iz nosa
posebno
kuka
8.17 Gelsemium
Lek broj 1 za grip
Posebno ako se javljaju marci uz kimu. Karakterie se oduzetou. Lek je
poznat kao stakleni koveg, zato to je opta fizika slabost udruena sa
mentalnom razdraljivou. Pacijent drhti, ima bolove u miiima, oseaj teine,
posebno u glavi i oima ak i kapci padaju.
zebnja
dijareja
duple slike
nervoza pred ispit
bolesti praene groznicom
glavobolje i migrena
influenca (grip)
morbili
paraliza
bolna gua
vrtoglavica
slabost i drhtavica
8.18 Hepar sulph

Lek broj 1 za bolne, inficirane rane
Karakterie se optom osetljivou: na bol, dodir, hladnou, buku, napor. Jedan
od najhladnijih lekova (lek koji odgovara osobama koje su po prirodi fiziki hladne
gledaju da se utople). Pacijent moe da bude nasilan i napet. Mogunost stvaranja
gnoja. Probadajui i razdirui bolovi (vidi Arg Nit). Stanje se poboljava se: na
toploti; vlazi; leanjem u toplom krevetu. Pogorava se: kad nisu pokriveni; na
hladnoi.
apscesi# posebno dentalni

akne
irevi
bronhitis
hronini katar
prehlade
konjunktivitis
kornealni ulkusi
krup
infekcije uha
ekcem
erizipel
zapaljenje kapka
neuralgija lica
dispepsija
laringitis
ranice u ustima
faringitis
koni ulkusi
tonzilitis
8.19 Hypericum
Lek broj 1 kod povreda nerava
- 58 -
Koristan u prvoj pomoi kod laceracija izazvanih otrim instrumentima ili bilo
koje povrede bogato inervisanih regija (npr. prikljetenje prstiju vratima ili padom
na trtinu kost). Bolovi su jaki i prostiru se du ivaca. Smatra se da ima
antitetanusne osobine.
astma
oseaj peenja# bockanja i
utrnutosti ekstremiteta (neuritis)
cerebrospinalne povrede
kokcigealne povrede (povrede
trtine kosti)
lomovi i nagnjeenja prstiju
ekcem
prekomerno znojenje
neuralgija lica
dugotrajni efekti straha/oka
ubodne rane# posekotine ili
laceracije koje zahvataju nerve ili
nervne zavretke
zubobolja
8.20 Ignatia
Lek broj 1 kod skorog gubitka voljene osobe/emocionalnog oka
Koristan za tretman simptoma koji se javljaju nakon gubitka, alosti ili
razoaranja u ljubavi. Pacijent nije u stanju da prihvati ono to mu se desilo i
reaguje sa oseanjem neverice. Drugi znaci mogu ukljuiti psihogeni kaalj,
nesvesno uzdisanje ili zevanje. Moe se koristiti u tretmanu nesvestice i histerije.
Poboljava se: utopljavanjem. Pogorava se: puenjem, na istom vazduhu.
alergijski osip
prolaps anusa
depresija
emocionalni ok
frigidnost
jutarnja munina u trudnoi
paradoksni simptomi
hemoroidi
ishialgija (iijas)
oseaj knedle u grlu
bolest izazvana stresom
tonzilitis
retencija urina nakon poroaja
gubitak glasa (histerini)
8.21 Ipecac
Lek broj 1 za konstantnu i jaku muninu
Povraanje ne dovodi do olakanja. Nagla, svetlocrvena krvarenja (iz nosa,
hemoroida, menstrualna). Spastine respiratorne tegobe. Suv kaalj sa davljenjem/
guenjem (krkljanjem), tekoe pri iskaljavanju (vidi Ant Tart). Ne oseaju e.
Stalna salivacija (balavljenje ili velika koliina pljuvake), jezik nije obloen.
Poboljava se: na otvorenom vazduhu. Pogorava se: kada se prejedu.
astma
krvarenje (svetlocrveno i masivno)
bronhitis
krup
dijareja
jutarnja munina u trudnoi
muka i povraanje
magarei kaalj
8.22 Kali bich

Lek broj 1 za bolne sinuse
- 59 -
Odlian lek za prehlade i sinuzitis, iako hronini sinuzitis najbolje lei
profesionalni homeopata. Glavna karakteristika sinuzitisa je prisustvo konastog,
lepljivog, gustog, uto-zelenog sekreta, koji ima neprijatan miris (cf Pulsatilla).
Pogodan je za one koji su se razboleli posle prehlaivanja i imaju jezu u toku
bolesti. Uprkos ovoj jezi i oseaju hladnoe, stanje im se pogorava leti. Bolovi su
lokalizovani na maloj takastoj povrini, ali mogu etati. Pogorava se: buenjem;
nou; posle jela.
bronhitis
sklonost ka kataralnim promenama
konjunktivitis
krup
dijareja
zapaljenje kapka
dispepsija
sinuzitis
mrkanje (nazalno disanje usled
opstrukcije praeno curenjem iz
nosa)
uleracije
na
mukoznim
membranama
infekcije
urinarnog
trakta
pojaan vaginalni sekret
varikozne ulceracije
reumatizam
ishialgija (iijas)
8.23 Lachesis
Indikovan je kod tegoba na levoj strani tela, ili tegoba koje poinju levo, a zatim
se premetaju udesno (posebno kod guobolje odn. zapaljenja drela).
Osobe vrele krvi (tim osobama je uvek toplo). Priljivi, zabavni, ali sa
preterano aktivnom psihom. Mogu biti sumnjiavi i ljubomorni. Napeti su.
Pogorava se: na otvorenom; unoenjem hladnih pia; u toku i posle menstruacije.
Pogorava se: u menopauzi; konzumiranjem alkohola, stezanjem vrata; posle
spavanja; na toploti; na tekom vremenu.
apscesi
astma
dekubitus
karbunkuli
krup
erizipel
neuralgija lica
glavobolja
problemi u menopauzi
ranice u ustima
tonzilitis
zubobolja
hemoroidi
8.24 Ledum
Lek broj 1 za ubodne rane i modrice oko oka u obliku naoara (fenomen
naoara). Smatra se da, kao i Hypericum, ima antitetanusne osobine. Koristi se u
leenju dubokih rana (npr. onih izazvanih ubodom eksera) i rana od ivotinjskih
ugriza, kao i uboda insekata. Bolovi su probadajui, razdirui i pulsirajui. Okolina
rane je oteena, cijanotina i hladna, ali, zaudo, pacijent osea toplinu. Stanje se
poboljava stavljanjem hladnih obloga. Pogorava se na toploti.
akne
analne fisure
povrede oka# posebno modrice oko

oka u obliku naoara
ujedi insekata
- 60 -
karbunkuli
hronini bronhitis/emfizem
ekcem
ubodne rane
reumatizam
bolovi u kostima
8.25 Lycopodium
Pacijenti su anksiozni. Nedostatak samopouzdanja, posebno u novim

situacijama/javnim nastupima. S vremenom se oputaju (cf Arg Nit kod onih koji
mnogo ure, a Lyc nema efekta). Mogu biti armantni, ali zahtevni kod kue.
Tegobe se javljaju sa leve strane ili se premetaju s leva na desno (suprotno od
Lachesisa). Flatulencija, naduvan eludac i abdomen. Poboljava se: pijenjem toplih
napitaka; jedenjem slatkia; pri pokretima; na otvorenom; putanjem vetrova
gasova. Pogorava se: u periodu od 16 do 20 h.
akne
alergijski osip
irevi
prehlade
aftozne ulceracije
opstipacija
ekcem
flatulencija
kamenje u unoj kesi
hronini bolovi u kostima
gubitak kose
glavobolja
impotencija
bolesti jetre
poremeaj vida nou (kokoije
slepilo)
palpitacije
hemoroidi
shialgija
idisanje na nos usled opstrukcije#
sa curenjem iz nosa
miak
tonzilitis
zubobolja
varikozne vene
grevi u nogama
8.26 Mag phos
Poznat kao homeopatski Aspirin. Veoma je efikasan ako se izdrobi u toploj vodi i
pije gutljaj po gutljaj. Koristan kod neuralgije glave i lica, greva i shooting bolova.
ublaava glavobolju, zubobolju i menstrualne bolove. Na ovaj lek dobro reaguju
osetljive i nervozne osobe, koje esto priaju o svojim bolovima. Ukoliko simptomi
perzistiraju, uvek traite profesionalno homeopatsko leenje. Poboljava se: na
toploti; stalnim pritiskom. Pogorava se: na hladnoi; kada nisu pokriveni;
dodirom.
kolike
grevi u trudnoi
glavobolja
tucanje
zubobolja
menstrualni bolovi
magarei kaalj
gr u prva tri prsta ake usled
dugotrajnog pisanja
laringitis
8.27 Merc viv
Lek broj 1 za ranice u ustima
- 61 -
Odgovara ljudima koji su prirodni termometri, izuzetno osetljivi i na toplotu i
na hladnou. Bolje podeavaju svoju temperaturu. Imaju veoma neprijatan zadah i
sekrete (koji mogu biti proarani krvlju). Podloni su oticanju lezda/prehladama i
profuzno (jako) se znoje. Pojaano je luenje pljuvake, posebno nou, ali su
ekstremno edni. Pogorava se: nou, u krevetu.
8.28 Nat mur
Lek broj 1 kod aftoznih promena u usnoj duplji, ako su promene na usnama
(bez drugih jakih simptoma)
Osetljivi ljudi koji se dugo seaju i najmanjih sitnica. Poto sve oseaju suvie
intenzivno, tite se iskljuivanjem. Moe da ih utei samo nekoliko najbliih osoba.
Vaan lek kod tihe patnje (ukoena gornja usna). Sredina donje usne moe biti
duboko ispucala. Sekret je kao belance. Trae so. Pogorava se: na toploti, posebno
na suncu.
alergijski osip
katar
prehlade
opstipacija
slabost
depresija
ekcem
zanoktice
polenska kijavica
glavobolja
migrena
psorijaza
sinuzitis
8.29 Nux vom

Lek broj 1 za mamurluk i
prekomerno unoenje teke hrane. Ljudi kojima je potreban ovaj lek su veoma
hladni (fiziki esto oseaju hladnou). Mogu biti vrlo napeti, iritabilni i preterano
senzitivni. Pate od digestivnih tegoba i teko im je da povrate, iako se posle toga
oseaju mnogo bolje. Naporno rade, preivljavajui samo na kafi, alkoholu i
cigaretama, uprkos njihovom negativnom efektu. Najbolji rezultati se postiu kada
se lek uzima nekoliko sati pre spavanja. Poboljava se: mirovanjem;
utopljavanjem; pijenjem toplih napitaka. Pogorava se: u jutarnjim asovima.
opstipacija
zloupotreba lekova (droga)
dispepsija sa flatulencijom
mamurluk
glavobolja
hipohondrija
savremenog naina ivota i
odgovornosti
upala nazalne sluznice
migrena
krvarenje iz nosa
hemoroidi
disanje na nos usled opstrukcije sa
curenjem iz nosa
stres usled prekomernog rada
vrtoglavica
nesanica i san koji ne dovodi do
odmora
lumbago
8.30 Phosphorus
Ljupki, matoviti, privlani, saoseajni ljudi. Naalost, mogu postati opsednuti

problemima drugih. Lako se mogu fascinirati. Puni su strahova i anksioznosti.
- 62 -
Groznica i bolovi. Lako krvare. Vole zainjenu hranu, kao i sladoled. Poboljava se:
uzimanjem hladnih napitaka; pri jelu i spavanju (ak i posle dremanja). Pogorava
se: na nagle promene vremena (posebno oluje); kada preskoe obrok; leanjem na
levoj strani.
astma
bronhitis
perut
hronina dijareja
gastritis
bolesti desni
hepatitis
dispepsija
laringitis
nazalni polipi
peptiki ulkus
ulcerativni faringitis
vrtoglavica
8.31 Pulsatilla
Lek broj 1 za infekcije uha kod dece
Upotrebom ovog leka menja se simptomatologija kod pacijenata. Zlovoljni su,
plaljivi i ude za drutvom. Deca se stalno privijaju uz druge i jee. Pulsatilla tipovi
ljudi ne oseaju e i ne prija im boravak u zaguljivim prostorijama. Raspoloenje
se znaajno poboljava kada izau na sve vazduh. Sekreti su gusti, bez mirisa,
uto-zelene boje. Tegobe se mogu javiti posle kvaenja ili rashlaivanja nogu.
Poboljava se: kupanjem; plaem; pri pokretima; na pritisak. Pogorava se na
vlanom i vetrovitom vremenu.
alergijski osip
mokrenje u krevet
hronini bronhitis
akutni i hronini katar
smrzotine
prehlade
dijareja
infekcije uha
bolesti
oka
(konjunktivitis#
zapaljenje kapka# granulacije na
kapku#
upala
suznog
kanala#
miak)
neuralgija lica
rubela
dispepsija i flatulencija
izostajanje menstruacije
morbili
zauke
bolne menstruacije
hemoroidi
reumatizam
smanjen oseaj za ukus i miris
stres-inkontinencija (curenje urina
u toku kalja i smeha)
upala semene vrpce (epididimitis)
zubobolja
varikozne vene i ulceracija
8.32 Rhus tox

Lek broj 1 za ugnjeenja i nagnjeenja
Ukoenost udruena sa izrazitim nemirom. Bolovi su obino oko zglobova, koji
su osetljivi i sa modricama. Bol se pogorava prilikom prvog pokreta, sa oseajem
kidanja ili probadanja, ali poputa sa daljim, kontinuiranim pokretima (pod uslovom
da oni nisu suvie naporni). Pacijenti kojima je potreban Rhus Tox mrze vlano,
hladno vreme. Moe se koristiti u toku prehlada, groznica, belog pranja kod ena.
Trouglasto crvenilo na vrhu jezika je odlian simptom za potvrdu dijagnoze. Deca
kojoj odgovara ovaj lek imaju potrebu za hladnim mlekom.
- 63 -
agitacija i nemir
alergijski osip
plikovi na koi
celulitis (difuzna inflamacija koe)
aftozne ulceracije
ekcem
erizipel
influenca (grip)
lumbago
istezanje miia
reumatizam
ishijalgija (iijas)
herpes zoster
iaenja sa istezanjem miia
oticanje usled retencije tenosti
8.33 Ruta
Lek broj 1 za povrede tetiva i povrine kostiju (periosta)
Dejstvo Rute je dublje, ali klinika slika je manje upadljiva nego kod primene
Rhus Tox-a. Pacijenti su manje nemirni. Imaju oseaj da je kost oteena.
Pogorava se leanjem na povreenom mestu.
opstipacija
zamor oiju
ganglija (cistini otok oko tetive)
mamurluk
ishijalgija (iijas)
istezanje tetiva
teniski lakat
mehanike povrede kostiju koje
dovode do bolnih modrica
isaenje i epanje
8.34 Sepia
Koristan lek za stanja koja nastaju usled hormonskih promena kod ena.
Odgovara enama koje su iscrpljene, sa oseajem teine i muenja. Indifererentne
su prema voljenim osobama. Hladno im je, plaljive su. Ne prija im drutvo, vole da
su same. Prija im kiselo i okolada. Poboljava se: energinim vebama; jelom;
utopljavanjem; na otvorenom. Pogorava se: tokom menstruacije; preskakanjem
obroka; u trudnoi.
mokrenje u krevet
opstipacija u trudnoi
depresija
genitalni svrab
glavobolja
masivna menstrualna krvarenja
izostanak menstruacije
tegobe u menopauzi
jutarnja munina
nazalni polipi
bolne menstruacije
premenstrualni sindrom (PMS)
prolaps (organa)
znojava stopala
8.35 Silica
Lek broj 1 za uklanjanja stranih tela itd
U prvoj pomoi, odlian lek za odstranjivanje stranih tela, ali je potreban oprez
ako pacijent ima pace-maker, cevicu u uhu (za ventilaciju, koja se postavlja kroz
prorez na bubnoj opni), metalne ice (u stomatologiji, hirurgiji) itd. Kod akutnih
bolesti, odgovara fiziki hladnim tipovima ljudi, koji stalno dobijaju infekcije koje
vrlo sporo prolaze. edni su. Lako se znoje. Poboljava se na toploti. Pogorava se
na hladnom, vlanom, maglovitom vremenu.
- 64 -
deformacije nokta
apcesi
nazalni katar
analne fisure
bol u vratu, kuku, lumbalnom i astma
kokcigealnom delu kime
intenzivno znojenje
irevi
hemoroidi
karbunkuli
mesearenje
opstipacija
miak
prisustvo gnojnog sekreta
opstrukcija suznog kanala
ekcem
pojaana vaginalna sekrecija
oboljenja desni (pioreja)
vrtoglavica
glavobolja
urasli nokti na nogama
8.36 Staphisagria
Lek broj 1 nakon epiziotomije
Osobe izgledaju prijatno i smireno, ali mogu biti ljute, oseati se uvreeno i
ponieno. Oseaju se kao da su drugi preli njihove granice tolerancije. Ne ele da
ih bilo ko dodiruje. Vrlo koristan lek posle rezova otrim instrumentima. Poboljava
se: utopljavanjem, odmorom, posle doruka. Pogorava se: proputanjem obroka,
puenjem, pri naporu.
opstipacija
cistitis
dentalni problemi
ekcem
ciste na kapcima
oboljenja desni
povrede
izazvane
predmetima
posekotine
otrim
neurogena mokrana beika

protiv bolova posle operacije
abdomena
hemoroidi
uveanje prostate
seksualni poremeaji
miak
papilomi
(izazvani
humanim
papiloma virusom)
8.37 Sulphur
Osobe vrele krvi (fiziki tople), vole da su vrata i prozori otvoreni. Oseaj
praznine u elucu u 11h. elja za slatkom i zainjenom hranom. Gorui bolovi.
Neugodni, korozivni, nadraujui sekreti. Svrab. Ne koristiti ga rutinski kod
promena na koi, ve uvek traiti savet profesionalnog homeopate. Poboljava se
na sveem vazduhu. Pogorava se: utopljavanjem; kupanjem; u periodu izmeu 10
i 11 h.
astma
mokrenje u krevet
konjunktivitis
opstipacija
dijareja
erizipel
zapaljenje kapka
gastritis
bolovi u kostima
valunge (topli talasi)
nesanica
izostanak menstruacije
hronini nazalni katar
bolne menstruacije
promene na koi
pojaana vaginalna sekrecija
- 65 -
9. DRUGI KORISNI PROIZVODI
9.1 Kreme ili masti

Arnica moe se koristiti spolja na neoteenoj koi. Smanjuje modrice i otok.
Calendula homeopatski antiseptik, odlian balzam za zarastanje. Koristi se
kod posekotina, oteene (popucale) ili bolne koe.
Urtica Urens ima vrlo ublaavajue dejstvo na kou koja svrbi i topla je. Koristi
se kod promena na koi koje su izazvane manjim opekotinama, opekotinama od
sunca, kao i u sluaju alergijskih reakcija na ugrize i ujede insekata.
- 66 -
10. ZAKLJUCI
1. Homeopatija je blag, brz, jeftin i efikasan nain leenja, koji treba uvesti na
naim prostorima.
2. Treba ga iriti meu lekarima i nelekarima.
3. to vei broj graana treba da se upozna sa ovim nainom leenja i da ga
primenjuje u svakodnevnom ivotu.
4. to vei broj graana treba da postane lan naeg homeopatskog drutva i
tako se ukljui u nastojanja za irenje homeopatije kod nas.
- 67 -
LITERATURA
1. Popovi, M.: Prvi homeopatski prirunik, Savremena administracija, Beograd,

1995.
2. Chappell, P.: Skripta za homeopatiju kole za homeopatiju u Novom Sadu
(19981999), Udruenje za homeopatiju Hahnemann, Novi Sad, 1999.
3. Kleijnen, J., Knipschild, P., Riet, ter Gerben: Clinical trials of homeopathy,
BMJ, volume 302, 1991.
4. Borota, R.: Homeopatija, Medicinski pregled (editorijalni lanak u tampi)
5. Chappell, P.: Emocionalno leenje homeopatijom,
6. Vithoulkas, G.: Nauka homeopatije (prevod Mile Maleevi), Udruenje
homeopata B i H, Sarajevo, 1999.
7. Rakovi-Savi Lj.: Homeopatija medicina o kojoj se malo zna,
Profilaksa, jun-avgust 1998; 6: 45-52
8. Winston, Julian: A Dictionary of Homeopathic medical terminology, Van Hoy
Publishers, P.O. Box 925, Greenville, PA, 16125
9. Taylor, M. A. and Reilly, D.T.: Is homeopathy a placebo effect? Hay fever trial.
The Lancet, 1986, 2 (8512), 881-6.
10.Benveniste, J.: Human basophil degranulation triggered by very delute
antiserum against IgE. Nature, 1988, 333, 816-18.
11.Fisher, P. et al.: Fibrositis. British Medical Journal, 1989, 299, 365-6.
12.Bovland, N.D.: Children's types, B. Jain Pub. Ltd, New Delhi, 1921
13.Hersen, P.: The Homeopathic Treatment of Children, North Atlantic Books,
Berkeley, California, 1991
14.Allen, C.H.: Allen Key Notes, B. Jain Pub. Ltd, New Delhi, India, 1996
15.Kent, J.T.: Lectures On Homeopathic Philosophy, B. Jain Pub. (P) Ltd, New
Delhi, India, 1998
16.Roberts, A.H.: The Principles and Art of Cure By Homoeopathy, B. Jain Pub.
(P) Ltd, New Delhi, India, 1997
17.Vithoulkas, G.: The Essence of Materia Medica, B. Jain Pub. (P) Ltd, New
Delhi, India, 1998
18.Webb, P.: The Family Encyclopedia of Homoeopathic remedies, Robinson,
London, 1997
19.Stallick, J.: AIDS. The Homoeopathic Challenge, Jonathan Stallick, Lamberts,
North Yorkshire, 1996
20.Tyler, L.M.: Homoeopathic Drug Pictures, B. Jain Pub. (P) Ltd, New Delhi,
India, 1998
21.Rose, B.: The Family Health Guide to Homoeopathy, Collins and Brown,
London, 1997
- 68 -
22.Schroyens, F.: Synthesis, Repertorium Homeopathcum
Homeopathic Book Publishers, London, 1997
Syntheticum,
23.Lupiev, N.L.: Gomeopatiq i energoinformatika, RJ, Moskva, 1994
- 69 -

Aleksandar Krstic - Homeopatija I Zdravlje!

Enviado por

Dados do documento

Título original

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Aleksandar Krstic - Homeopatija I Zdravlje!

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Prof.

Novi Sad, 2000.

Dugo godina, radei kao pedijatar, kliniki genetiar i supspecijalista razvojne

U Novom Sadu, na dan Svetoga Save,

Zahvaljujem se svim svojim uiteljima klasine homeopatije. Prvenstveno

Prirunik Homeopatija i zdravlje nastao je kao osnovni materijal za odravanje

Ljudi u savremenom demokratskom drutvu, pored kosmopolitizma, otvorenosti

Hahneman, Samuel Christian Friedrich (10.4.17552.7.1843) nemaki lekar i farmaceut,

Da se edukuju kadrovi za klasinu homeopatiju;

Da se ovaj vid medicinskog leenja uvede u postojeu organizaciju

Da se graanstvo upozna sa ovim nainom leenja i pone da koristi

Pokretai ideje o edukaciji iz homeopatije su dr Aleksandar Krsti, pedijatar sa

Homeopatija predstavlja holistiki2 medicinski sistem prevencije i leenja bolesti

3. HOMEOPATSKI PRINCIPI ILI

Hahnemann je sutinu svog kompletnog terapeutskog metoda leenja izneo u

Potiskivanje simptoma je sutina alopatske medicine sa paradigmom contraria

lat. suprotno se suprotnim lei (vidi pod 6)

agravacija (lat. aggravare oteati) oteavanje, oteanje, pogoranje

infinitezimalan (nlat. infinitesimalis) beskrajno mali, neogranieno mali

Sada se govori i o karcinozinskoj mijazmi.

Mendel, Gregor Johann (1822-1884), austrijski botaniar i genetiar. Otkrio je neke od

4.1 Homeopatija u pedijatriji

lek na bazi biljke Atropa belladonna (narod. velebilje)

lek na bazi biljke Bryonia dioica (narod. divlja tikva)

lek na bazi fosfora

U Novom Sadu koncentracija fluora u vodi iznosi 0,2mg/l. Fluorizacija se ne vri.

lek na bazi biljke Aconitum napellus (narod. jedi, nalep)

lek na bazi biljke Gelsemium sempervirens (narod. jasmin)

lek na bazi srebro-nitrata

lek na bazi ive

lek na bazi silicijum-dioksida

lek na bazi biljke Salvia officinalis (narod. alfija)

lek na bazi biljke Chamomilla retitia Rousebert (narod. kamilica)

lek na bazi biljke Coffea arabica (kafa)

lek na bazi biljke Plantago major (narod. ilovlak)

lek na bazi biljke Hypericum perforatum (narod. kantarion)

lek na bazi biljke Arnica montana (narod. branka)

lek na bazi biljke Ruta graveolens (narod. sedef)

lek na bazi biljke Ipecacua

lek napravljen od otrova Sukuruku zmije

lek na bazi biljke Ledum palustre (narod. barska trava)

nozoda od obolelog, raspadom zahvaenog tkiva (izaziva povienu temperaturu)

lek na bazi biljke Calendula officinalis (narod. neven)

5. HOMEOPATIJA ZA SVAKOG U VIDU

Homeopatija je nepoznata ogromnoj veini naih ljudi, a u njih ukljuujemo i

Chinchona succirubra, raste u istonom i srednjem delu June Amerike

centezimalan (nlat. centesimalis) podeljen na 100 jednakih delova, stotiniti

6.1 Kako leiti prehladu!!

pri pojavi prvih simptoma prehlade, dati aconitum napellus, i to u

dati jednu dozu belladonna-e, i to C30, zatim nastaviti davanje leka u

calcarea-u carbonica-u (kalcijum-karbonat); daje se u potenciji C30

Sve navedeno je veoma slino alopatskom tretmanu. Individualizacija terapije se

Uzeti jednu dozu dva puta dnevno tokom dva dana.

Smanjiti na jednu dozu dnevno narednih pet dana najvie.

Ako je uzrok prehlade hladno i vlano vreme:

Ako je uzrok prehlade sedenje na promaji:

Ako nazalni sekret uzrokuje crvenilo oko nosa:

lek na bazi biljke Nux vomica (narod. orai)

lek na bazi kalcijum-karbonata

lek na bazi biljke Dulcamara

lek na bazi biljke Rhus toxicodendron (narod. otrovni brljan)

lek na bazi belog arsena

lek na bazi natrijum-karbonata