___________________________________________________________________________

naziv kole

MATURSKI RAD

TEMA:

AFRIKA LJUBIICA

_______________
uenik

_________________
profesor (mentor)
Beograd , jun 2008.godine

SADRAJ
1. UVOD2
2. AFRIKA LJUBIICA..4
3. BOLESTI I PROBLEMI.......................................................................................14
4. LITERATURA.......................................................................................................19

1. UVOD

Veina zbirki biljaka nastaje sluajno, kao poklon ili kupovina nasumice, iako je upravo u
tome dra, mogu nastati i mnogi problemi ako se dre razliite biljke zajedno ili ako se smeste
na nepodesno mesto u sobi. Moe izgledati da nema dovoljno bilja da bi ono zahtevalo neki
razraen plan, ali ukoliko je neko nepaljiv i nema ljubav ka biljkama, ono to poseduje
uskoro se moe pretvoriti u uvelu gomilu utog lia.
Pre nego to se stvara ili dopunjuje zbirka mora se voditi rauna o nekoliko inilaca.
Trebalo bi temeljno razmotriti zahteve koje biljke postavljaju: hoe li neko imati vremena i
sklonosti da se brine o potrebama svojih biljaka? Da li neko vodi usamljeniki ivot ili je
veoma drutven? ta je sa ostalim ukuanima mala deca, kune ivotinje, osobe podlone
alergijama koji ive u istom prostoru? Mora se misliti o veliini, arhitektonskim reenjima i
dekoru prostora u koji se namerava smestiti bilje: kakvo je osvetljenje, koja vrsta grejanja,
stepen vlanosti i na kraju kako neko eli da izgleda odreeni prostor. Imajui sve to na umu,
lake je odabrati broj i vrstu biljaka koje najbolje odgovaraju odredjenim prilikama.
Stara kineska poslovica kae da nadmoan ovek svoju okolinu prilagoava sebi. U irim
drutvenim razmerama to moe izazvati tekoe ali u prostoru sopstvenog stana to se moe
sprovesti vrlo efektno. Bez obzira u kakvom prostoru neko stanuje, u seoskoj kui, gradskom
stanu ili umetnikom potkrovlju, ne sme se dozvoliti bilo kakav nametnuti stil ureenja.
Osnovna strukturna obeleja, svakako, moraju da se uzmu u obzir i ako odgovaraju
odreenom ukusu mogu se ak naglasiti, ali na osobi pojedinano da stvori jedninstvenu
sredinu koja e biti izraz njegove linosti.
I u najneprivlanijim prostorijama, pravim nametajem i ukrasima kao i odgovarajuim
biljkama omogu se ostvariti najrazliitija raspoloenja. Tako se moe ili naglasiti postojei stil
ili se promeniti da se dobije neto novo i drugaije. Moda je neko dobro odabrao boju zida,
tapeta nametaja i ukrasnih tkanina, ali esto samo neodgovarajui izbor biljaka uini da stan
deluje beivotno. Depresivan kliniki izgled bleteeg stakla i metala, na primer, moete se
izmenite velikim fikusom benjaminom, koji unosi ivot a ipak nee naruiti odmerenost
glatkih linija. Na slian nain da nije oivljen tradicionalno prisutnim zelenim papratima,
palmama ili aspidistrom, dostojanstveno nameten stan stilskim nametajem izlae se

opasnosti da lii na muzej. Te su biljke neodvojivo povezane sa 19-tim vekom, isto kao to
nas sukulenti i kaktusi odmah podseaju na tridesete godine prolog veka.
Uz dobar raspored biljaka, jedna soba moe da izgleda kao mnogo razliitih prostorija ali
pri ukraavanju gradskog prostora biljkama nezaboravno je da svaka biljka ima odreen
karakter stvroren uslovima ivota na svom prirodnom stanitu. Nita ne moe promeniti njene
osnovne potrebe i zato je vano da biljke za odreenu zbirku treba odabrati i smestiti tako da
ne bude veih sukobljavanja izmeu biljnog i ljudskog sveta. Biljka koju emo mi predstaviti
u ovom radu je Afrika ljubiica ( Saintpaulija ) koja pripada porodici Gesneriaceae i srodna
je gloksinijama, koja bez obzira na narodno ime, nema nieg zajednikog sa evropskom
ljubiicom.

2. AFRIKA LJUBIICA
Saintpaulia (Afrika ljubiica) je rod sa 20 vrsta viegodinjih biljaka koje cvetaju preko cele
godine u porodici Gesneriaceae, sa prirodnim stanitem u Tanzaniji i susednoj jugoistonoj
Keniji u istonom tropskom delu Afrike, sa koncentracijom vrsta u Nguru planini i na
zapadnoj i istonoj Usambara planini u Tanzaniji. Istone padine Planine su pod velikim
uticajem vlane klime Indijskog okeana. Ukupno osam vrsta su poznate u nizijama uma i
planinskim ravnicama u Tanzaniji i Keniji. Najvei broj razliitih vrsta je u Istonoj Usambara
planini sa devet vrsta i dva varijeteta (podvrste). Pojedinane vrste imaju ogranienu
rasprostranjenost i mnoge su endemina vrsta za odreenu planinu i podruje. Neke od vrsta
ograniene su samo na malim podrujima, naseljavaju mali i zabaen predeo.

Dobila je ime po baronu Walteru von Saint St Claire koji je tu cvetnicu otkrio na planini
Usambara u provinciji Cape, u Junoj Africi krajem 19 veka.
Kao i mnoge druge sobne biljke prvo je uspeno uzgajana u Americi. Danas je to vrlo
omiljena cvetajua biljka i moe se nabaviti tokom cele godine.
Izvorna vrsta je tamnoplava (Santpaulija ionantha), a cveari su proizveli mnoge nove
varijetete s cvetovima razliitih boja. Najpoznatiji je soj Rhapsodie. Danas ih ima svetlo
ljubiastih, crvenih, belih, roza i boje jorgovana, a i onih sa dvostrukim cvetovima. Biljka sa
belim cvetovima koja se retko moe nabaviti , kroz vreme menja boju na rubovima latica.
Narodni naziv biljke je Afrika ljubiica ili sobna ljubiica a donekle zabunu u imenu moe
uneti povrna slinost sa ljubiicom koja raste na poljima i u umama kod nas, mada sa njom
nema nikakvih slinosti, osim ljubiaste boje cveta po kojoj su obe dobile naziv, jer ona
pripada rodu Viola i porodici Violaceae i za razliku od Afrikih ljubiica, koje nemaju miris,
one daju jak i karakteristian miris.
Saintpaulia (Afrika ljubiica) pripada porodici Gesneriaceae, cvetnica, koja ima preko 150
rodova sa oko 3200 vrsta rasprostranjenih u tropskim i suptropskim predelima, a vrlo mali
broj se protee u umerenim oblastima. Nekoliko rodova u porodici su postale vrlo popularne
kao kune biljke, meu kojima je i Afrika ljubiica.

Biljka koju je otkrio Valter von Seint Paul, je Saintpaulia ionantha. Postoji 20 slinih, ali ne i
identinih vrsta iz ovog roda. Dobili su upeatljive latinske nazive, koji oslikavaju ta su
naunici mislili o njima (npr. Saintpaulia difficilis, S. confusa, S. inconspicua). Postoje i druga
imena, koja oznaavaju mesta gde su prvi put otkrivene. Na primer, S. magungensis, S.
teitensis, S. tongwensis, nastali od imena Magunga, Teita i Tongve, mesta u Tanzaniji.
Afrika ljubiica - Vrste
Saintpaulia brevipilosa
Saintpaulia confusa
Saintpaulia difficilis
Saintpaulia diplotricha
Saintpaulia goetzeana
Saintpaulia grandifolia
Saintpaulia grotei
Saintpaulia inconspicua
Saintpaulia intermedia
Saintpaulia ionantha
Saintpaulia magungensis
Saintpaulia nitida
Saintpaulia orbicularis
Saintpaulia pendula
Saintpaulia pusilla
Saintpaulia rupicola
Saintpaulia shumensis
Saintpaulia teitensis
Saintpaulia tongwensis
Saintpaulia velutina
Ako se biljka ostavi da miruje 6 nedelja pri nioj temperaturi nego obino (12-15C) a
zatim dri neto suvljom uz zalivanje jednom nedeljno, pojavie se vie veih cvetova. Taj
postupak podstie razvoj mnogih cvetnih pupoljaka, a moe se raditi u bilo koje doba
godine. Sve vrste Saintpaulia zahtevaju vlaano i senovito mesto za rast. Rastu na stenama,
granitnom kamenju ili strmim stenama du reka i potoka ili na zemlji u umama. Obino rastu

na tankoj naslagi zemlje na kamenju ili u udubljenju sa zemljom na litici stene. Takoe rastu
kao saprofite na stablu drveta. Vrste koje rastu na planinskim ravnicama obino biraju
krenjake terene ili strme krenjake klance du reke, obino u dubokoj senci ume.
Vrsta je osetljiva na nedostatak vlage i konkurenciju drugih biljaka tako da se ona pojavljuje
na podlogama gde druge biljke nisu sposobne da rastu.

Vlanost vazduha
Prirodna okolina Afrikih ljubiica je sasvim vlana. Ona najbolje uspeva gde je vlaga izmeu
40% i 70%. Ako je neophodno u suvim i toplim periodima godine moete poveati vlagu u
prostoriji sa biljkama sa ovlaivaima ili jednostavno postaviti biljke na tacnu ispunjenu
sterilnim peskom i vodom.
Temperatura
Afrike ljubiice napreduju na normalnoj sobnoj temperaturi. Dnevna temperatura treba biti
21 do 27 stepeni C a nona za par stepeni nia, od 16 do 21 stepeni C. Ekstremne temperature
prouzrokuju spor rast a prisutni su i drugi problemi. Ona moe biti jedan od uzroka za
uvenue biljke.
Svetlost
Afrika ljubiica moe udobno rasti na dasci prozora tj.
na ni previe tamnom ni previe svetlom mestu. Severni
prozor je preporuljiv u letnjem sunanom periodu a
istoni prozor u zimskom manje svetlom periodu. Biljka
moe biti i na junom ili zapadnom prozoru ali je jako
bitno da ne bude pod direktnim sunevim zracima.
Ukoliko ne postoji prirodan izvor svetlosti Afrika
ljubiica moe rasti i ispod vetakog osvetljenja koje je najbolje da bude fluorescentno.
Fluorescentne cevi trebaju biti oko 30 cm iznad vrhova biljaka i ako su jedini izvor svetlosti
dnevno treba da rade oko 12-14 sati.

Zemlja-supstrat
Afrika ljubiica voli poroznu zemlju. Dobri rezultati se mogu postii sa komercijalnim
smeama baziranim na ilovai koje su posebno formulisane za Afrike ljubiice. Postoje
gotovi supstrati za rast, za komercijalno gajenje, za cvetanje, itd.
Ukoliko sami pravimo supstrat onda bi on trebao imati jednake odnose zemlje (humusa),
peska i perlita. Cilj je da se postigne to bolja poroznost radi dobrog vodno-vazdunog reima
supstrata.

Voda

Tvrda voda i vetaki omekivai vode nisu

preporuljivi jer hemijski proizvod moe tetiti biljci.
Obina voda koja se koristi u kui je najee
zadovoljavajua s tim to mora odstojati nekoliko
sati, najbolje 24 sati, da bi izgubila hlor koji je
rastvoren u njoj. Neki odgajivai preporuuju
destilovanu vodu. Bilo koju vodu da upotrebljavamo
mora biti sobne temperature kad je koristimo. Postoji mnogo sistema za automatsko
navodnjavanje, kao to je kapilaran preko podloge ili "fitilja" a mi preporuujemo da biljke
zalivate sipanjem vode u tacni.
Biljka uvek treba biti ravnomerno vlana. Zalivati kada je povrinski sloj zemlje suv. Naliti
vodu u tacni i posle pola sata prosuti viak vode u tacni koju biljka nije upila. Zalivanje sa
gornje strane nije preporuljivo jer korenu ograniava i smanjuje kiseonik koji je potreban.
Viak vode ima tetno dejstvo na korenov sistem biljke.
ubrenje
Afrike ljubiice vole ravnomernu prihranu u malim koliinama. One vole prihranu koja ima
uravnoteen NPK (azot-fosfor-kalijum) odnos. Najvie odgovara NPK odnos 20-20-20 ili
moe biti neto vei odnos fosfora kao to je 12-36-14 ili 15-30-15. Zadnja dva odnosa se
7

koriste da bi se isforsirao i to pre dobio cvet. ubrivo moe biti u tenom ili zrnastom obliku
(granule). Djubrivo, bilo u tenom ili zrnastom obliku, rastvaramo u vodi a priblian odnos je
na 1l (litar) vode ide 1ml (mililitar) ili 1mg (miligram) djubriva.

Saksije
Jednostavna okrugla plastina saksija je
najbolja. Glinene saksije mogu imati lep i
atraktivan izgled ali nije preporuljiva jer
se zemlja u njoj brzo sui i potrebno je
mnogo ee zalivanje, a osim toga teko
se ostvaruje ravnomerna i umerena
vlanost.
Najbolja veliina saksije je kada njen
prenik ima treinu prenika biljke. Ovo
vai za standardne vrste, dok minijaturne i
poluminijaturne vrste vole prenik saksije
obino do 6,5cm. Afrike ljubiice vole
relativno male saksije.

istoa
Vano je napomenuti da je istoa vana zbog spreavanja bolesti. Podruje oko biljke mora
biti isto. Saksije se moraju oprati, izribati i sterilisati pre korienja i taj postupak moramo
ponavljati pre svake upotrebe. Osuene ili uvenule listove i cvetove trebamo to pre ukloniti.
Oni mogu biti sklonite za insekte ili mogu imati spore neke zaraze, ime eliminiemo
uzronike bolesti biljaka.

Razmnoavanje iz lista
Sve Afrike ljubiice (Saintpaulie) se mogu razmnoavati iz lista, meutim pojedine podvrste
mogu dobiti potomke koji nisu duplikat svojih roditelja tj. javie se znaajne razlike. Takav je
sluaj kod himera. Sve ostale podvrste standardne, polumini, mini, trejler se mogu
razmnoavati preko lista sa velikom sigurnou da e potomci biti identini roditeljima ili sa
vrlo malim varijacijama. Razmnoavanje afrikih ljubiica u cilju dobijanja istog varijateta se
najee vri preko lista (reznica). To je opte poznata injenica i po tome su Sentpaulije
relativno jedinstvene po nainu razmnoavanja, s obzirom da u biljnom svetu to nije tako
esta pojava.
Prilikom razmnoavanja preko lista trebamo obratiti panju na sledee stvari:
1. Birati list sa biljke koji je sve i mlad ali potpuno oformljen i u punoj veliini. Zdrav, jedar
i snaan list bre e pustiti koren i zakoreniti se nego stariji listovi. Najbolje je uzeti list iz
srednjih redova krune. Listovi u donjim redovima su stari a oni blie sreditu krune nezreli tj.
nepotpuno razvijeni.
2. Otkinuti (zalomiti) list blizu osnove stabljike biljke. Dovoljno je list malo pritisnuti
nadole i on e se sam odlomiti na mestu gde treba. Zatim uzeti ist i otar no ili skalpel i
isei stabljiku lista na 3-4 cm od lista. Rez treba biti pod uglom od 45 stepeni u odnosu na
stabljiku tako da rez prati prednju povrinu lista (lice lista).
3. Pripremiti malu saksiju (posudu) koja ima sa donje strane dovoljan broj rupa. U dnu
saksije moe biti i krupniji pesak radi to bolje drenae. U posudu staviti to rastresitiji
supstrat. Najbolje je staviti dosta peska, perlita i malo treseta, treba da bude sto rastesitije i
vazdusastije. Nakvasiti supstrat, napraviti rupu za list u zemlji (malim prstom, olovkom ili
slino) i posaditi list, ne mnogo duboko, pod uglom tj. ne vertikalno uspravno, sa licem lista
nagore.
4. Zaliti (ni previse, ni premalo) i prekriti kesom (obine potpuno providne za zamrzivac su
ok) tako da je hermetiki zatvorite. Kesa e odravati poveanu vlanost a potrebno je da
zemlju odravamo vlanom mada ne mnogo natopljenom. Kesu povremeno skidamo i
provetravamo.
9

Nije preporuljivo da se listovi zakorenjuju u vodi. Koren koji list pusti u vodi nije dovoljno
jak i mora biti potpuno zamenjen kada se list presadi u zemlju.
5. Staviti list na svetlom mestu ali ne na direktnom suncu. Normalno je da za oko mesec
dana list pusti koren a da bi se pojavio izdanak mlade biljke treba ekati jo oko mesec dana.
Period primanja zavisi od uslova ali i od genetike predispozicije i moe trajati od 2 do 6
meseca.
6. Izdanak (malac) se pojavljuje za oko mesec dana i raste u saksiji gde je i matian list.
Mlade biljke se odvajaju od matinog lista kada ima 4 razvijena lista veliine oko 1-1,5 cm u
preniku, tj. kad je list oko treine veliine odraslog lista.
7. Presaivanje nije tako komlikovano. Bitno je da se izvadi kompletna zemlja iz saksije a
zatim polako rastrese zemlja i razdvoje mlade biljke, kojih moe biti i vie od jedne. Potrebno
je da svaka mlada biljka bude sa svojim korenom.
Za ovu operaciju nije preporuljivo koristiti no ili skalpel ve to razdvajanje obavljamo
rukama. No ili skalpel poseko bi koren i onda oteao primanje mladih biljaka.
Mlade biljke najpre presaujemo u manjim saksijama a posle odreenog perioda u saksijama
u kojima presaujemo odrasle biljke.
Ako su u pitanju vrste sa atiranim listovima oni su kao mali najpre beli a potrebno je dosta
vremena dok ne promene boju i pozelene. Gotovo je sigurno da sve mlade biljke nee
preiveti i primiti se.
8. Matini list i mladi izdanci koji se ne mogu odvojiti od lista mogu se ponovo zasaditi.
Matini list moe dva, tri puta da se nanovo zasauje. Postupak rasaivanja ponavljamo sve
dok se matini list ne iscrpi i osui.
Procenat primljenih listova kod ljubiica je vrlo veliki i kree se oko 95%, ako zadovoljimo
osnovne uslove.
Razmnoavanje ralanjivanjem
Vremenom Afrike ljubiice kreu da putaju mlade izdanke iz korena i tako stvore veliku
guvu u saksiji. Izdanci rastu i razvijaju se i kvare izgled (kruni oblik) same biljke a utiu i
na smanjeno cvetanje. Preporuljivo je da ljubiice imaju smao jednu krunu. Ukoliko se u
10

saksiji uoe mladi izdanci koji kreu iz korena potrebno je da ih rastavimo i presadimo u
posebne saksije. Potrebni su sledei koraci da bi razdvojili mlade izdanke:
1. Izvaditi viekrukinu biljku iz saksije. Skinite sve stare listove na glavnoj kruni, one koji su
oteeni i sa promenjenom bojom. Nije potrebno ostaviti vie od 10 listova a dovoljna su i 3
ili 4 lista. Uklonite sve cvetove, ukoliko postoje.
2. Koristite tupu stranu noa da bi razdvojili od glavne stabljike (neno) izdanke, iji su
koreni esto isprepleteni. Ubacite tupu stranu noa izmeu glavne stabljike i izdanka i blago
pritisnite uz stabljiku biljke i vuite nadole. Trebalo bi da se odvoje izdanci koji najee
imaju svoj koren, ali nemojte brinuti i ako nemaju svoj koren.
3. Pripremiti saksiju (posudu) koja ima sa donje strane dovoljan broj rupa. U dnu saksije
moe biti i krupniji pesak radi to bolje drenae. U posudu staviti to rastresitiji supstrat.
Najbolje je staviti dosta peska, perlita i malo treseta, treba da bude sto rastesitije i
vazdusastije. Nakvasiti supstrat, napraviti rupu u zemlji (malim prstom, olovkom ili slino) i
posaditi mlade izdanke koji imaju svoj koren. Posle presejavanja biljku normalno zalijemo i o
ovoj biljci brinemo se kao i o odraslim primercima.
4. Ukoliko izdanci nemaju svoj koren potrebno je pripremiti saksijice kao za razmnoavanje
iz lista i izdanke. Vertikalno posadite izdanak bez korena tako da ima dobar kontakt sa
zemljom. Potrebno je da listovi koji su na izdanku budu malo vie u zemlji. Zalijemo
normalno.
5. Saksijicu prekrijemo providnom plastinom kesicom i stavimo na svetlom mestu ali ne
direktno na suncu. Odravamo stalnu umerenu vlaznost zemlje u posudi. Potrebno je
povremeno provetravanje. Posle mesec dana trebalo bi da izdanak pusti svoj koren. Nakon
toga skidamo plastinu kesu i brinemo se kao i o o odraslim primercima.
Razmnoavanje preko izdanka
Preko izdanka mladice na kruni (sucker) mogu se razmnoavati sve ljubiice, meutim
poseban tip ljubiica - himere razmnoavaju se najee ovom metodom. Himere, biljke sa
popreno prugastim arama na cvetu, razmnoavaju se izdankom mladice na kruni jer biljka
11

razmnoena pomou lista nije ista kao roditeljska biljka.

Izdanak mladice na kruni (sucker) je izdanak koji
povremeno izbija u pazuhu lista biljke na glavnom stablu.
Moe se pojaviti jedan ili vie izdanaka. Obino izdanci
izbijaju na mestu gde je prethodno otkinut list ili na mestu
gde je dolo do malih oteenja na glavnom stablu biljke.
Ponekad uzgajivai namerno zaseu malo glavni deo
stabljike biljke u dnu nekog lista (u pazuhu) da bi na tom
mestu izbio izdanak.
Kada je izdanak dovoljno veliki, kad ima obino etiri
lista, moe biti skinut sa roditeljske biljke i zasaen u
supstrat. Izdanak skidamo tako to ga zalomimo, ili to je
bolje, da ga odseemo otrim noem. Vertikalno posadite
izdanak bez korena tako da ima dobar kontakt sa zemljom. Potrebno je da listovi koji su na
izdanku budu malo vie u zemlji. Posle mesec dana obino izdanak pusti koren i raste u novu
biljku identinu sa roditeljskom.
Razmnoavanje semenom
Skoro sve cvetnice proizvode seme i Afrike ljubiice nisu izuzetak. Zbog ega mi ne
koristimo esto seme za razmnoavanje ovih lepih varijeteta? Glavni razlog je jer mi neemo
dobiti kopije roditelja koje elimo. Dobijeni hibrid iz semena nee biti identian svojim
roditeljima. Meutim, ova velika promenljivost iz semena proizvedenih potomaka je vrlo
vana jer nam omoguava da pomou ukrtanja raznih varijeteta proizvedemo nove biljke iz
semena i taj hibrid se razvija u novi varijetet.

12

Uzgajanje biljaka iz semena nije teko osim injenice da je seme neverovatno sitno i teko je
raditi sa njim a i rasad je vrlo majuan i potrebno je vee strpljenje za njegovu negu dok ne
dostigne uobiajenu veliinu. Osim toga, ansa da uspemo da dobijemo zadovoljavajui novi
varijetet je vrlo mala. Neki uzgajivai kau da samo jedan od sto varijeteta odraste dovoljno
dobro i odri se, a drugi kau da uspe samo jedan u hiljadu. Sada moete razumeti zato mi
razmnoavamo uspeno varijetete iz lista da bi dobili kopije odreenog varijeteta.
1 gram semena ima 25.000 zrna. Potrebno nam je 0,2 grama semena za proizvodnju 1.000
biljaka. Da bi razmnoili ljubiicu iz semena pratite sledea uputstva:
Posipati seme na pripremljenom vlanom supstratu, koji treba biti to rastresitiji i vazduastiji,
i raspriti vodu po povrini (to sitnijim kapljicama vode - kao izmaglica) da bi poveali
kontakt izmeu semena i sredine za rast. Poklopiti providnim plastinim poklopcem i ekati
da seme klija to se desi za oko 2 nedelje. Posle klijanja razdvojiti biljke da bi spreili
prenatrpanost. Mada je ovaj korak teak neophodno je odbaciti biljice koje su manje
razvijene i ostaviti samo snane i zdrave biljice. Izbacivanjem njih smanjujemo broj biljaka o
kojima trebamo brinuti i tedimo prostor i vreme.
Razmnoavanje stabljikom cveta
Ako nam nije u interesu da dobijemo viestruki broj mladica,
razmnoavanje preko bonih izdanaka (izdanaka na kruni),
kao to je ve objanjeno, bie zadovoljavajue. Ali radi
dobijanja veeg broja biljica, u sluaju da hoemo da
razmnoimo vei broj "himera", koristi se druga metoda:
razmnoavanje preko cvetne stabljike, tj. bazine grane, na
kojoj su rasporedjene tanje granice sa pupoljcima. Himere se
uspeno mogu razmnoavati samo preko izdanaka na kruni i preko stabljike cveta.
13

Paljivim posmatranjem ove stabljike mogu se uoiti dva mala lista ispod svake take gde se
drice cvetova granaju. U ljebu svakog lista nalazi se majuni izdanak. Moemo forsirati
njihov rast tako to seemo cvetnu stabljiku na oko 6mm ispod listia, a sve ostale granice
skraujemo na otprilike 3mm iznad listia. Tek tada je sadimo kao reznicu. Ako su uslovi
zadovoljavajui, ovi, skoro nevidljivi izdanci e se uveati i vremenom pretvoriti u biljice
koje se mogu skinuti sa stabljike i zasaditi.
3. BOLESTI I PROBLEMI
Preventivne mere su vrlo vane. Drite biljke u istom prostoru, izdvojite nove biljke od
starih dok se ne uverite da nemaju probleme. Steriliite saksije i tacne koje su upotrebljne.
Koristite sterilizovanu ili pasterizovanu zemlju.
Najei insekti koji napadaju biljke su thrips (trips) i mealybugs (branasta buba). Mites
(grinje) su takoe opasne.
Najee bolesti su gljivine, a naroito gljivinio oboljenje prakasta bu (powdery mildew).
Insekti i bolesti mogu se suzbijati hemijski, pomou pesticida ili prirodnim postupcima.
Insekti i bolesti esto mogu doi spolja sa batenskog cvea. Bubice i siune spore nemaju
problema da uu u kuu i zaraze Vae biljke.
Prevencija
Spreavanje i prevencija od insekata i bolesti je od primarne vanosti. Mali uloeni dodatni
napori mogu imati veliku vrednost u obezbeivanju zdrave kolekcije. Jedan napad tetoina
moe prouzrokovati drastine mere kao to je unitavanje kompletne kolekcije.
Prva vana preventivna mera je redovan pregled svih biljaka. Kada kupite ili dobijete na
poklon nove biljke pregledajte ih takoe paljivo. Sve nove biljke trebaju biti izolovane od
ostalih biljaka i to najbolje u drugoj prostoriji minimalno est nedelja. Ovo je dovoljno
vremena da se jaja insekata izlegu ili razvije spora i da postanu uoljivi i moete uoiti da li je
vaa nova biljka napadnuta, tako da ostale biljke ne izloite opasnosti. Dok je biljka u
izolaciju upotrebljvajte poseban alat tj. alat koji ne upotrebljavate na ostalim biljkama. Uvek
perite ruke posle rada sa novim biljkama.
14

uvajte ostali materijal za biljke van prostorije gde su one. Ne unosite vae biljke koje drite
spolja ili njihov poseen cvet u prostoriju sa biljkama. Prenos siunih buba je gotovo
neizbean i neke od njih mogu potpuno unititi Afrike ljubiice. Komercijalno gajeno rezano
cvee je esto napadnuto. Rue koje ste dobili mogu imati prekrasan izgled i miris, meutim
siuan cvetni trips voli rue a takoe i Afrike ljubiice. Spoljne tetoine mogu ui u
prostoriji preko vaih ruku, odee, kose ako ulazite u prostoriju direktno iz bate. Potrebno je
kad izaete iz bate prati i promeniti odeu pre ulaska u prostoriju sa biljem.
Pridravati se dobre osnovne istoe u prostoriji sa biljkama. Odravati vae police istim.
Koristite samo saksije i tacne koje su oprane, a dobro je i potopiti ih u hlor i isprati pre
korienja. Ovo e spreiti da jajaca i spore od starih biljaka dospeju na novo bilje. Ovo vai
za sav alat koji koristite, lopatice, noeve, pincete itd i trudite se da sav alat dezinfikujete
posle svake upotrebe.
Ako vae biljke drite na policama ne dozvolite da se dodiruju jer tako smanjujete cirkulaciju
vazduha i poveavate mogunost da spore gljivica napadnu biljku i ire se.
Trips (Thrips)
Najea tetoina koja se pojavljuje kod ljubiica je trips. Trips je majuni insekt (buba), od
bele preko be do braon boje, dug 2 do 4 milimetra. Neko vreme mogu preiveti na listovima
kad biljke nisu u cvetu, ali su najuoljiviji na cvetovima biljaka. Oni izgledaju kao male niti
konia na laticama cveta i u pranicima. Imaju duguljasto telo. Oni vole da se hrane
proteinima bogat polen koji se nalazi u utim pranicima i esto se polen prospe na laticama
cveta. Ako vi ne vidite bubice direktno, prosut polen na laticama cveta je gotovo siguran
indikator njihovog prisustva.
Jednom pojavljen, trips je vrlo teko ukloniti i biljke sa tripsom u cvetu nisu neto to je lepo i
prijatno. Standardni nain za ienje biljaka od tripsa, bez upotrebe hemijskih preparata, je
da spreimo cvetanje biljaka est meseci. Ako je cvetanje u toku potrebno je otkinuti
postojee cvetove i pupoljke. Na nesreu, ako bubica ili dve preive taj period ponovo e se
namnoiti pri narednom cvetanju. Trips se vrlo brzo mnoi i napada pupoljke, cvetove i mlade
izdanke biljke. Oni naroito vole tamnije cvetove jer tada bolje uoavaju ute pranike sa
15

polenom. Trips je dosta otporan na hemijske preparate koji su ogranienog dejstva i postoje
samo jedan ili dva preparata koja su odgovarajua.
Branasta buba (Mealybugs)
Oba tipa branaste bube, i foliarna i koja
ivi u zemlji, hoe da napadnu Afriku
ljubiicu ako imaju priliku. Foliarna
(lisna) branasta buba izgleda kao
siuna pamuna kuglica i skriva se
blizu osnove lista gde sisa sokove.
Branasta buba koja ivi u zemlji sisa
sokove na korenu i ima slinost sa
malim kuglicama perlita ili zrnima
pirina.
Foliarna (lisna) branasta buba moe se kontrolisati ali ne i eliminisati skupljanjem rukom ili
brisanjem krpom potopljenom u alkohol i ispiranjem mlakom vodom. Uobiajen prilaz kod
buba u supstratu je upotrebiti zemlju nakvaenu hemijskim insekticidom. Ovaj metod je samo
delimino efikasan jer bube mogu pronai deo zemlje koji nije natoljen insekticidom i
preiveti tu i namnoiti se kasnije.
Bubice u zemlji mogu biti neprijatnost ili ozbiljan problem. Poto najvei broj ima
neodreenu boju teko se dijagnostikuju. Ako su bube vidljive i pokretne na povrini zemlje,
onda je najverovatnije da je to grupa bubica koje se hrane trulim materijama u zemlji. To su
najee zemljana bubica (soil mites) koje je siuna i pokretna po povrini zemlje, plesna
muica (fungus gnats) ona jo i leti i skoi rep (springtails) - on brzo skae. Ove bubice nee
nakoditi vaim ljubiicama ali ipak su neprijatne imati ih. Ako je bubica u zemlji i kree se
vrlo lagano i ako ima bela pauina u i oko zemlje onda imate zemljanu branastu bubu. Ovo je
znatno ozbiljniji problem.
Grinje (Mites)
Grinje nisu bube ve su u srodstvu sa

16

osmonogim paucima i jedna od ozbiljnijih tetoina. Odrasla grinja je siuna ali ipak jedva
vidljiva i ima tamno zelenu do ilibarnu boju. Skriva se na donjim povrinama lia gde sisa
sokove. Lie koje se kovrda na ivicama i lomi je pouzdan znak njihovog prisustva.
Njihov dalek roak ciklamina grinja (cyclamen mite) je najopasniji od svih tetoina Afrike
ljubiice. Oni su nevidljivi golim okom i mogu se videti samo pod lupom sa uveanjem veim
od 10 puta. Za tako sitan stvor teta koju ini je vrlo velika. Prvi znak njihovog prisustva
kovrdava belina u sreditu biljke. Zaraeno lie se kovrda navie. Ozbiljno zaraena biljka
moe uvenuti za nedelju dana.
Hemijska zatita postoji, ali je vrlo teko odbraniti se od napada grinja. Najvei deo iskusnih
odgajivaa savetuje da se izdvoji prva napadnuta biljka dok je neki strunjak ne pregleda. Ako
se struno utvrdi sumnja da postoji grinja onda biljku morate baciti. Ostale biljke se moraju
paljivo posmatrati. Ako ste zaraenu biljku iznali na vreme, grinje nee imati priliku da se
proire na ostale biljke. Ako se grinje ire nemate drugog izbora nego da bacite sve vae
biljke. Najvei broj strunjaka kae da je to jedina alternativa. Krenite sa ponovnim
sakupljanjem biljaka tek posle ienja i sterilizacije prostorije, gde su bile biljke, i vaeg
alata. Jo bolje je nabaviti nov alat.
Zadnjih godina, odgajivai Afrikih ljubiica se okreu prirodnim predatorima i parazitima
buba i grinja za siguran nain kontrole problema. Postoje druge bube i grinje koje se ubacuju
u kolekciju biljka da jedu problematine insekte i love ih kao svoj plen. Nematodi (valjkasi
crvi) takoe mogu biti ubaeni kao njihovi paraziti. Ova mala uda su komercijalno dostupna,
ali se teko nabavljaju i skupi su.
Gljivina oboljenja
Bolesti mogu takoe uticati na Afrike ljubiice , ali ipak ne pojavljuju se esto ako su
uspunjeni osnovni uslovi za rast. Najee se javljaju gljivina oboljenja obuhvatajui
razliite forme bui (plesni) a naroito prakaste bui, botrytis bolest bilja i trule krune.
Najee se javlja prakasta bu koju je teko izbei jer su njene spore svuda. Ona izgleda kao
beo puder prosut po listovima.
Prakasta bu najee se javlja u periodu godine kad su razlike u dnevnoj i nonoj
17

temperaturi velike, obino u proleu kada prestanemo sa grejanjem prostorije gde su ljubiice
a razlika izmeu dnevne i none temperature je znaajnija ili u jesen pre poetka grejne
sezone, i kada je vlanost vazduha velika. Ona, najee, nije tetna, ako reagujete brzo. Da bi
odravali bu pod kontrolom neophodno je odravati vlanost vazduha na oko 50% ili nie.
Ako je razlika izmeu dnevne i none temperature vie od 5-6 stepeni onda je pametno drati
ukljuen ventilator (naroito nou) da bi odrali strujanje vazduha i izbegli dep hladnog
vazduha sa veim nivoom vlanosti. Bu napreduje u hladnom i vlanom vazduhu.
Na sreu, nju je lako oistiti sa lia i sa cvetova sumporom. Mekom etkicom umoenom u
sumpor blago preemo preko listova i cvetova i nekoliko dana kasnije trebalo bi da nestane.
Takoe postoje i savremeni hemijski preparati na bazi sumpora koji uspeno unitavaju
prakasu bu.

18

4. LITERATURA
1. DOMAC, Radovan: Botanika, Zagreb: kolska knjiga, 1990
2. KOJI, Momilo: Botanika, Beograd: Nauka, 1991
3. Cvearstvo : vrste, gajenje i upotreba cvea, Beograd: Zadruna knjiga, 1960
4. DRENI, Zorka: Cvearstvo, Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva, 1998
5. www.cvecara-neven.com
6. http://enciclopedia.us.es
7. www.garden.co.yu
8. www.vjesnik.hr
9. www.senpolia.ru
10. en.wikipedia.org/wiki/Saintpaulia

19