MATURSKI RAD

TEHNICKA SKOLA-PIROT

TEHNICAR DRUMSKOG
SAOBRACAJA

UTICAJ ALKOHOLA NA
BEZBEDNOST SAOBRACAJA

Ucenik:Kristina Filipovic
15.februar 2010god.

prof.Savic Milutin

SADRZAJ:
1.Uvod.........3
2. Uticaj alkohola...........4
2.1.Stanja alkoholisanosti.........6
2.1.1. Blaga alkoholisanost................7
2.1.2. Umerena alkoholnost...7
2.1.3. Srednja alkoholisanost ....8
2.1.4. Teska alkoholisanost........9
2.1.5. Veoma teska alkoholisanost........9
2.1.6. Potpuna alkoholisanost ..9
2.2.Alkoholizam i saobracaj............10
2.3.Metabolizam alkohola(resorpcija alkohola)........12
2.4.Faktori koji uticu na resorpciju alkohola........13
2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju.............................................13
2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pia na resorpciju..........14
2.5. Delovanje alkohola na sposobnosti vozaca.....15
2.6.Dejstvo alkohola na organizam vozaca........16
2.7.Dejstvo alkohola na najvisi deo nervnog sistema....17
2.8.Dejstvo alkohola na culo vida...18
2.9.Dejstvo alkohola na koordinaciju misica.19
3. Dejstvo alkohola na organe za varenje i jetru...20
3.1..Dejstvo alkohola na psihofizicku aktivnost coveka...23
3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji.23
3.1.2.Alkohol i halucinacije..25
3.2. Metoda i stepen utvrdjivanja alkoholisanosti
u saobracaju..26
3.3.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih cula.27
3.4.Zakljucak....30
Preporuena literatura................................................................31

1.UVOD
Postoje razni poroci koji unistavaju coveka i njegov zivot uopste.
Medjutim,alkohol je jedan od najcescih i najstrasnijih.Ljudi koji
konzumiraju alkohol i pritom ucestvuju u saobracaju, ne samo da ugrozavaju
sebe i svoj zivot,vec ugrozavaju i zivote ostalih ucesnika u
saobracaju,odnosno opasni su po celu okolinu.

2.UTICAJ ALKOHOLA
Alkohol se smatra jednim od najvecih uzroka saobracajnih nezgoda.
Uticaj na coveka zavisi od kolicine alkohola u organizmu.
Uticaj alkohola na vozacke sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od
telesne teine, uzrasta, fizicke kondicije, metabolizma i raznih drugih
faktora. Ipak, u kolicinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan
uticaj na sve vozace, bez obzira na licne karakteristike.
Iako mnogi misle da im prisustvo alkohola ne smeta (neki cak misle i da
poboljsava vozacke sposobnosti) on utice na nas nervni sistem hteli mi to ili
ne. Los uticaj ogleda se pre svega u losijem opazanju, procenjivanju i
sporijoj reakciji, kao i smanjenju samokontrole.

*Prema clanu 178.iz zakona o bezbednosti saobracaja:*

Vozac koji je nesposoban za bezbedno upravljanje vozilom,odnosno u
tolikoj meri umoran,odnosno bolestan ili je u takvom psihickom stanju da
nije sposoban da bezbedno upravlja vozilom,ne sme upravljati vozilom.
Vozac ne sme da upravlja vozilom u saobracaju na putu,niti da pocne da
upravlja vozilom ako je pod dejstvom alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci.
Pod dejstvom alkohola je vozac odnosno lice,za koje se analizom
odgovarajuceg uzorka krvi utvrdi sadrzaj alkohola veci od 0,30 mg/ml ili
ako je prisustvo alkohola u organizmu utvrdjeno odgovarajucim sredstvima
ili aparatima za merenje alkoholisanosti (alkometrom i dr.),sto odgovara
sadrzini alkohola u krvi vecoj od 0,30 mg/ml.
Profesionalni vozaci kada ucestvuju u saobracaju ne smeju imati u
organizmu psihoaktivnih supstanci ili alkohola ili da pokazuju znake
poremecaja koje su posledica konzumiranja alkohola i/ili psihoaktivnih
supstanci.
Alkohol se veoma brzo rastvara u organizmu i brzo dolazi u krv preko koje
se prenosi u druge delove tela i utice na promenu funkcija bitnih za voznju.

2.1.STANJA ALKOHOLISANOSTI

Prema utvrdjenom sadrzaju alkohola u krvi stepeni alkoholisanosti

vozaca,instruktora voznje i kandidata za vozaca su:
*do 0,30 mg/ml-blaga alkoholisanost
*vise od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml-umerena alkoholisanost
* vise od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml-srednja alkoholisanost
* vise od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml-teska alkoholisanost
* vise od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml-veoma teska alkoholisanost
* vise od 2,00 mg/ml-potpuna alkoholisanost

2.1.1. Blaga alkoholisanost

U ovom stanju vecina ljudi ne pokazuje posebne znakove,pa to predstavlja
najnizu granicu ugrozavanja saobracaja.Neki ljudi su u ovom stanju pricljivi
i subjektivno se dobro osecaju,medjutim jedan broj osoba je nesposoban za
voznju,pa moze ugroziti bezbednost saobracaja.U ovom stanju moze doci do
opadanja paznje,poremecaja sluha i slicno.

2.1.2.Umerena alkoholnost
Pri ovoj koncentraciji alkohola u krvi opada sposobnost opaanja u vonji i
znatno se produava vreme reakcije. Ovaj postotak alkohola izaziva oseaj
oputenosti, ovek postaje hrabriji, manje paljiv, pospaniji ili veseliji,
bezbriniji, ali i povrniji u proceni sposobnosti za vonju i uslova na putu, a
istovremeno se smanjuje i budnost i usporavaju se refleksi. Pri toj pripitosti
vidno polje se suava. Katkad vozac vidi dvostruko, pokreti su mu
neusklaeni, tee procenjuje udaljenosti na putu, slabije podnosi svetla
vozila koja mu dolaze u susret, refleksi su mu sporiji. Tee se podnose i
nona zaslepljenja svetlima vozila koja dolaze iz suprotnog smera.

Pripiti vozai:

su nekritini, samouvereni, lakomisleni

precenjuju svoje sposobnosti
potcenjuju opasnost
voze prebrzo
ulaze u "makaze"
prelaze pune linije
nepropisno pretiu
seku krivine
ne potuju prava prvenstva
ele da se istiu u vonji
kasnije zapaaju "stop svetlo"

slabo procenjuju rastojanje izmeu vozila

kasnije reaguju na svetlosne i zvune signale
tee raspoznaju crvenu i zelenu boju
tee raspoznaju smetnje pri vonji nou i u sumraku
esto umesto konice pritisnu pedalu gasa ili obratno

2.1.3. Srednja alkoholisanost

U ovom stanju covek vec zaboravlja na opasnosti koje se mogu
dogoditi,odnosno vozac vise uopste ne moze upravljati automobilom i sa
velikim poteskocama se snalazi u saobracaju.Osoba koja ima ovu kolicinu
alkohola u sebi ne moze se normalno kretati-kretanje mu je otezano, a
moguce je i povracanje. Treba imati na umu da alkohol prua oseaj lane
sigurnosti, jer vozaca navodi da potcenjuje rizik i da se lake upusti u
krenje zabrana. Otuda dolazi do preteranog poveanja brzine i
zaboravljanja na sigurnosni pojas,a intelektualne funkcije veoma brzo
opadaju

2.1.4. Teska alkoholisanost

U ovom stanju se veoma ispoljava smanjenje intelektualnih
sposobnosti.Samopouzdanje veoma brzo raste i brze nastupa
dremljivost.Vozac postaje drzak,nepromisljen,surov,pa cak i veoma
agresivan.Vozac je nestabilan,tetura se i veoma tesko upravlja vozilom pa
zato lako i cesce dolazi do saobracajnih nezgoda.

2.1.5. Veoma teska alkoholisanost

Covek ima tekoe u hodu,zaplie jezikom,oteano die,vidi dvostrukojavljaju se znaci narkoticnog dejstva alkohola. svest sve vie i dublje zapada
u izmaglicu i povremeno moe da se izgubi. Gubi se svaka samokontrola i
samokritika, a objektivno procjenjivanje situacije postaje nemogue. Tada
dolazi do vremenske i prostorne dezorijentacije, izraena je pospanost, a
javlja se muka i povraanje

2.1.6. Potpuna alkoholisanost

Radnje ove osobe su usporene i odvijaju se kao u snu.Temperatura je
veoma niska,pa se covek moze i smrznuti.Na svetlost slabo reaguje,zenice su
prosirene.Ako je koma duboka,osoba se tesko moze povratiti u zivot. Posle
nekog vremena dolazi do treznjenja i mamurluka. U mamurluku posle
pijenja svaki uesnik u saobraaju osea glavobolju i malaksalost, oteano
zapaa, i usporeno reaguje. Zato mamurni vozai esto izazivaju udese.

2.2.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ
Voznja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbednost na
putevima u mnogim zemljama pa i kod nas. Alkohol pogorsava
funkcionisanje nekoliko procesa koji su neophodni za ucestvovanje u
saobracaju.Ostecenja nastala pod uticajem alkohola povecavaju sansu da ce
svi ucesnici biti ukljuceni u saobracajnu nezgodu.
Prema istraivanjima kod nas i u svetu alkoholisanost je jedan od glavnih
uzronika saobraajnih nesrea.Najtee nesree po broju rtava i po
priinjenoj materijalnoj teti prouzrokuju alkoholisani vozai. Smrtnost u
tim nesreama je i do sedam puta vea nego u drugim sluajevima.
Uzivaoci alkohola cesto nisu svesni stetnih posledica konzumiranja alkohola
pre i za vreme voznje,pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba
posvetiti veliku paznju.
Dobro voziti ne znai samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i
znati ophoditi se u saobraaju. Svi vozai bi medjusobno morali biti
tolerantniji i pokazivati veu solidarnost kako bi se na drumovima stvorila
povoljnija atmosfera.
Za razliku od treznih i zdravih vozaa, alkoholisani vozai svojim
nainom vonje ometaju bezbedno odvijanje saobraaja. Naroito je nona
vonja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi nou
ei zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i vee pospanosti vozaa.

10

Trezan voza vidi saobraajni znak na 140 metara udaljenosti, dok

alkoholisan na svega 118 metara. Zbog usporenosti refleksa i produenja
psihike sekunde, zaustavni put vozila kojim upravlja pripit voza je znatno
dui, a nesree su zato ee.
Vozai dobro znaju da ne smeju voziti u pijanom i pripitom stanju, no manje
su svesni da ni suvoza ne sme biti pijan .Ako je osoba popila vise od
dozvoljene kolicine, treba da se vozi na zadnjem seditu.
I najmanje koliine alkohola ugroavaju bezbednost saobraaja, jer alkohol
degradira sve sposobnosti vozaa, bez obzira na iskustvo. Najvanije je da
svaki ovek promeni svoj stav prema svom ponaanju u saobraaju. Ako je
ovek pijan, onda je jedino ispravno da ne vozi u takvom stanju.

11

2.3.METABOLIZAM ALKOHOLA
(resorpcija alkohola)
Kada se unese u organizam oveka, alkohol se odmah poinje upijati
(resorbovati) preko sluzokoe usta, eluca i creva i prelazi u krv. Posle pola
do jednog sata sva unesena koliina alkohola nalazi se ve u krvi i poinje
da struji po organizmu. Na taj nain se alkohol iri u svim tkivima. Krv
odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, plua i u centralni nervni sistem: mozak,
produenu modinu i kimenu modinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi
u krvi u najveoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pia.

12

Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) zavri se najkasnije nakon jednog

sata, dok je za njegovo izluivanje potreban vei broj sati.
Kako brzo i koliko naglo e se alkohol resorbovati i kakav e efekat
izazvati na oveka i njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza faktora.
Razume se da ako se unose stalno nove i nove koliine alkohola, to se
praktino uvek dogaa prilikom raznih slavlja i urki, onda e centralni
nervni sistem biti kroz jedan dui period vremena od po nekoliko sati, pa i
due, neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Koliko i
kako e se neko opiti i kako e reagovati i ponaati se pod dejstvom
alkohola, to nije uvek mogue predvideti.

2.4.FAKTORI KOJI UTICU NA RESORPCIJU

ALKOHOLA
Na brzinu resorpcije i na koncentraciju alkohola u krvi utie vie
faktora. Neki od njih su:
*Uticaj hrane
*Uticaj popijenog alkoholnog pia

2.4.1.Uticaj hrane na resorpciju

Na brzinu resorpcije utie okolnost, da li se ona vri iz punog ili
praznog sistema za varenje. Pijenje na gladno dovodi do breg opijanja
13

nego pijenje na pun stomak. Ukoliko se unosi na prazan eludac, alkohol se

apsorbuje u krvotok ve posle 5 minuta od uzimanja. Obilni obroci, naroito
masna hrana, usporavaju resorpciju, pa i opijanje. Tada se maksimum
koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije, do 2 sata nakon uzimanja, a
koncentracija alkohola u krvi je nia nego ako se ista koliina alkohola uzme
na prazan stomak. Toksini efekti alkohola ublaeni su naroito u sluaju
ako je obrok bogat proteinima. U organizmu ne postoji nikakav mehanizam
koji bi spreio da se koncentracija alkohola u krvi digne do opasne granice.

Na slici je prikazana koncentracija alkohola u krvi, kad se popije ista

koliina alkohola jednom pre jela(gornja linija), a drugi put posle obroka
(donja zasenena linija).

2.4.2.Uticaj popijenog alkoholnog pia na resorpciju

Pijenje estokih, koncentrovanih pia ubrzava opijanje. Dodavanje

pia sa ugljen-dioksidom (mineralna voda, gazirani sokovi, itd.) ubrzava
resorpciju alkohola, a time i opijanje.
Meanje raznih vrsta pia koja imaju razne koncentracije i razne sastave i
dodatke, ubrzava i pojaava opijanje i kasniji mamurluk. Brzo ispijanje
jedne aice estokog pia ubrzava apsorpciju alkohola u krvotok.

14

Kad se odreena koliina alkohola popije u povremenim manjim dozama,

koncentracija alkohola u krvi nikad ne dostie visinu, kao kad bi se ta
koliina alkohola popila odjedanput.

2.5.DELOVANJE ALKOHOLA NA
SPOSOBNOSTI VOZACA
Alkohol je nervni otrov koji najpre dovodi do uzbudjenja a zatim do
paralize centralnog nervnog sistema.Alkohol izaziva:
* organska oboljenja
* psihicka oboljenja
Alkohol se ponaa kao droga delujui na centralni nervni sistem.
Njegovi efekti na ponaanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u
nervnom tkivu, a ne u miiima i u ulima.
15

Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti

blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona uguuje
izvesne funkcije mozga.
Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno
sredstvo pomou prikrivanja izvesnih inhibitornih funkcija mozga.
Meutim, kako se koncentracija poveava, daljnje uguivanje funkcije
nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovetan govor,
nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog
reagovanja. Kod visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje optu
anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i veoma e
biti teko probuditi ga. U ekstremnim sluajevima, ako je koncentracija
alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je
disanje, i to moe prouzrokovati smrt.
Znaci alkohol prvenstveno deluje na mozak zatim na
pluca,ruke,jetru,noge,izaziva bolove u stomaku,bubrezima,zelucu,srcu itd.

2.6.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM

VOZACA
Svaki vozac koji zeli sigurno da vozimora biti spreman da na vreme
osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan,jer u saobracaju
opreznosti nikad dosta.
Vozac upotrebom alkohola ostecuje i smanjuje one funkcije koje su mu
najpotrebnije,odnosno one koje dolaze do izrazaja u odredjenoj kriticnoj
situaciji,kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.
Tada vozacu izgleda da moze uciniti mnogo vise I zeli da dodje do
izrazaja,istice svoje sposobnosti,delima dokazuje svoju hrabrost,a sve to
prouzrokuje nepropisnu voznju,koja se obicno zavrsava nesrecom.
16

Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje u

oblasti svih cula kod vozaca pod uticajem alkohola.

2.7.DEJSTVO ALKOHOLA NA NAJVISI DEO

NERVNOG SISTEMA
Alkohol je otrov mozga i celokupnog nervnog sistema Na centralni
nervni sistem oveka alkohol deluje otupljujue i omamljujue.
Najvazniji efekti alkohola ispoljavaju se nizom poremecaja u oblasti
opazanja,reagovanja i drugih psihickih funkcija.Zavisno od kolicine unetog
alkohola,postoji citava gradacija poremecaja koji idu od jedva primetnih do
teskih akutnih trovanja.
Alkohol prvo paralie vie delova mozga, te se razum i kontrola ponaanja
polako smanjuju i gube, a nii delovi mozga (nagoni i oseanja) bivaju sve
17

vie oslobaani i isputeni ispod kontrole paralisanih viih delova. Tako

alkoholisani ovek najpre osea kako je sve jednostavnije nego to je dotle
bilo, kako se problemi tope i nestaju, kako mu jezik lake ide, a sve to kae
ini mu se duhovitim i pametnim. Vie se ne stidi i ne plai od okoline i
sagovornika, kojima slobodno pristupa.
Najzad poinje pomalo i da uiva u jednom drugom sebi, kakvog inae nije
poznavao i kakav mu se moda vie svia od onog prvog normalnog i
treznog.
Ako se pijenje nastavi, onda se kritinost sasvim smanjuje, pa poinje grubo,
socijalno neprihvatljivo ponaanje i ovek postaje smeno-alosna kreatura.
Mali mozak je posebno izloen tetnom dejstvu alkohola, pa su ravnotea i
skladnost pokreta kod alkoholisanih osoba poremeeni.
Tada nastaje saplitanje jezikom, teturanje, psihika otupelost, a mogu da se
jave i krai ili dui periodi pomuenja svesti kada se film prekida i ovek
se nieg ne sea.
Ako se popiju izuzetno velike koliine alkohola, naroito ako se to uini
naglo, dolazi do akutne paralize vitalnih centara u mozgu i produenoj
modini koja dovodi do tekog trovanja, dubokog besvesnog stanja i do
smrti.
Alkohol deluje i na periferne nerve,narocito nerve ruku i nogu,koji su za
vozace i najvazniji.

2.8.DEJSTVO ALKOHOLA NA CULO VIDA

Ispitivanjem je dokazano da i najmanja kolicina alkohola dovodi do

smanjenja ostrine vida i do suzenja vidnog polja, a to je veoma cest uzrok
saobracajnih nezgoda.
Vece kolicine alkohola u krvi,onemogucuju slivanje likova na mreznjaci,pa
to dovodi do duplog vidjenja,kada covek vise nije u stanju da razlikuje pravi
objekat od uobrazenog.

18

Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu, pa je primeceno

da da kod izvesnog broja alkoholicara dolazi do poremecaja razlikovanja
boja (crvene i zelene) sto moze da ima veoma veliku stetu kod vozaca
motornih i drugih vozila.

2.9.DEJSTVO ALKOHOLA NA KOORDINACIJU

MISICA

Ispitivanja su pokazala da alkohol i u najmanjim kolicinama veoma

negativno utice na koordinaciju misicnih radnji.
Posle unosenja vecih kolicina alkohola u organizam dolazi do grubih
ostecenja,koja se ispoljavaju u poremecenom govoru (zaplice jezikom,govor
je otezan),poremecenom hodu(covek se tetura pa vrlo brzo dolazi i do pada)
odnosno nemogucnosti odrzavanja ravnoteze.
19

Narocito je opasno slabljenje koordinacije pokreta ruku i nogu,pa vozac

ne moze u odredjenim situacijama da reaguje brzo i efikasno,kao kad bi
reagovao pre upotrebe alkohola.

3.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANE ZA

VARENJE I JETRU

Usled duze upotrebe alkohola dolazi do ostecenja pojedinih organa za

vatenje,jetre krvnih sudova,nervnog sistema,bubrega itd.
*Oboljenja organa za varenje*

20

Kod alkoholicara su ceste upalne promene gornjeg dela probavnog

sistema. Upalne promene vide se na sluzokozi usta, grla i jednjaka.
Hronicno zapaljenje jednjaka veoma je esta posledica dugotrajnog
uzimanja alkoholnih pica, a ispoljava se kao pecenje u usnoj duplji, narocito
u predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju
slucajeva nastaje rak jednjaka.
Kod alkoholicara se moze javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su
zaputeni. Nije nikakva retkost da je alkoholiar skoro sasvim bez zuba.
Alkohol direktno ostecuje sve sluzokoze s kojima dolazi u dodir.
Ostecenja sluzokoze tankog creva i eluca mogu rezultirati smetnjama u
probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka.
Jutarnje povracanje alkoholicara je uzrokovano alkoholnim ostecenjem
zeludane sluznice. Ponekad to nije pravo povracanje, vec izrazit napad
mucnine, sa neugodnim osecajem potrebe za povracanjem
Zeludac je organ u kome se zapocinje varenje hrane. Hronicni nadrazaj
zeluca moze biti i uzrokom cestih povracanja, osobito ujutru, nakon
ustajanja. Alkohol stimulise preterano lucenje hlorovodonicne zeludacne
kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol, ostecuje, nagriza zeludacnu
sluzokozu. To izaziva nastanak upale sluzokoze zeluca: gastritis i cir na
zelucu.
Creva su organ u kome se nastavlja i dovrava varenje hrane. I ovde
alkohol izaziva upalu sluzokoze creva, to onemogucava normalno
funkcionisanje. Posledica toga je nemogucnost preuzimanja hranljivih
materija i vitamina iz hrane, to dovodi do gubitka u tezini i opsteg
propadanja.
Gusteraca (pankreas) kao vazan organ za varenje sluzi za odrzavanje
normalne koncentracije secera u krvi. Konzumiranjem alkohola moze se
javiti secerna bolest.

*Oboljenja jetre*

21

Jetra je jedan od najvaznijih organa u covekovom organizmu. Vecina

materija koje iz creva prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske
obrade. Jetra je organ u kojem se metabolizira veliki deo alkohola unesenog
u organizam.
Pri hronicnoj upotrebi alkohola dolazi do ostecenja jetre direktnim
delovanjem alkohola na nju i ostecena njenih funkcija.
Prvi stadijum ostecenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do
nagomilavanja masti u jetri i tada dolazi do njenog uvecanja,i bolesnik ce
tada osecati nelagodnost u zelucu.Poremeceno mu je varenje ,dolazi do
gubitka apetita. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre.
Ciroza jetre je hronicna, vise ili manje dugotrajna i neizleciva bolest.
Ona razara celije jetre i na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo.
Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog otezanog protoka venske krvi
kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko specificnih mesta u
organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbune potkone vene).
Medju komplikacijama koje prouzrokuje ciroza ubrajaju se i jaka krvarenja
iz prosirenih vena zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i cira zeluca. Sve ove
promene mogu dovesti do stanja koje se zove "jetrena koma", u kome
bolesnik povremeno gubi svest.
Jetra se povecava kako bolest napreduje. Bolesnik trpi mucnine i
povracanja. Nema apetit i gubi na telesnoj teini. Mogu mu oticati i noge, a
koza poprimiti zuckastu boju kao da ima zuticu. Nekad se jetra deformie, i
u njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva.
U uznapredovanom stadijumu ciroza jetre je neizleciva, smrtonosna bolest.
Jetrine celije izumiru i smanjuje se velicina jetre. Ova bolest postepeno
dovodi do smrti.
Sve ove promene,bilo na organima za varenje,bilo na jetri nastaju u
slucajevima stalnog i prevelikog unosenja alkoholnog pica.

22

3.1.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZICKU

AKTIVNOST COVEKA
Mnogi misle da male kolicine alkohola povoljno deluju na organizam,da
potenciraju psihicke i fizicke aktivnosti.
Tesko je ubediti ljude u stetno dejstvo alkohola kad oni osecaju da posle
izvesne kolicine alkohola postaju slobodniji,raspolozeniji,sigurniji,I da
mnogo lakse podnose fizicka naprezanja.

3.1.1.Alkoholizam i psihicki poremecaji

23

Alkohol remeti normalnu fiziolosku aktivnost celija,sto pokazuju

simptomi akutnog pijanstva.
Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe vee koliine
alkoholnih pia koje moe nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholicara ili
nealkoholicara. U takvoj akutnoj epizodi pojavljuju se razliiti psihiki
simptomi, koji to stanje uvrstavaju u psihijatriju, mada je ono reverzibilno i
relativno kratkotrajno. Tezina klinicke slike akutnog pijanog stanja zavisi od
kolicine popijenog alkohola i od koncentracije alkohola u krvi i drugim
tkivima opite osobe i moe ici od lagane intoksikacije, koja se jedva
primecuje, sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom.
U zavrsetku akutnog pijanstva obicno se javlja klinicka slika tzv.
"mamurluka", koji moe trajati razliito dugo, i moze biti karakteriziran
pretezno somatskim ili pretezno psihickim simptomima. Ako je rec o
alkoholicaru, posle lecenja akutne intoksikacije bice potrebno i lecenje
alkoholizma.
Nekada se u akutnom pijanstvu javlja poseban oblik teskog pijanog stanja,
koje karakterise suzenje ili potpuni poremecaj svesti, nemir, uzbudjenje,
agresija, itd., nakon cega ostaje potpuna ili delimina amnezija (gubitak
seanja na ono sto se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo), mada
bolesnik moze imati osecaj da se sa njim neto dogadjalo.
Patolosko pijano stanje obino zavrava dugim snom. Karakteristicno
je, da bolesnik za vreme takvog patoloskog pijanog stanja ne pokazuje
spoljasnje klinicke simptome pijanstva.
Patolosko pijano stanje moe trajati razlicito dugo, a moze nastupiti vec i
nakon malih kolicina alkohola.

24

3.1.2.Alkohol i halucinacije
Halucinacije su takodje dusevno oboljenje praceno hronicnim
alkoholizmom. . Karakterisu ga halucinatorni dozivljaji, uz inace ocuvanu
svest, dobru orijentaciju,neupadljive greske u ponasanju i radu.Halucinacije
su po pravilu slusnog karaktera.Razlikuje se akutna i hronicna halucinoza.
I u akutnoj i u hronicnoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinicka
karakteristika halucinacije, koje u pocetku imaju elementarna obelezja pa se
vrlo teko razlikuju od iluzija. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije,
dobijaju jasnu osetnu formu i najee su akutnog karaktera.

25

Akusticke halucinacije esto su kod alkoholicara pracene strahom, obicno

se javljaju u trecem licu, bolesnik ih cuje, cesto imaju neugodan sadrzaj,
odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.
Akutna halucinoza obino traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja,
ili do est meseci.
Hronicna alkoholna halucinoza moze, medjutim, imati vise sizofreni
karakter, moze joj se s vremenom pridruziti i slika hronicne paranoje.

3.2.METODA I STEPEN UTVRDJIVANJA

ALKOHOLISANOSTI U SAOBRACAJU

Pored laboratorijske metode utvrdjivanja alkohola u krvi,za preventive

u saobracaju vazan je i nacin utvrdjivanja pribliznog procenata alkohola u
organizmu vozaca pomocu ,, alko-testa.

26

On ima svoj znacaj kao sredstvo za orijentaciju da li je testirano lice pod

uticajem alkohola i za odredjivanje pribliznog procenata alkohola u krvi
vozaca.

3.3.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA

POJEDINIH CULA
1.Reakciono vreme ili psihicka sekunda-je vreme koje prodje od
trenutka kada vozac uoci prepreku do trenutka kada odluci da na opasnost
reaguje kocenjem.

27

Prema prikazanom dijagramu vidi se da je u voznji pri brzini od

50km/h psihicka sekunda kod treznog vozaca 14m,kod pijanog 22m,a kod
mamurnog 29m.

2.U voznji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaca zaseni vozilo koje mu
dolazi u susret,treznom vozacu je potrebno 68m da se privikne na
novonastalu situaciju,dok je pijanom potrebno 126m.

28

3.Pri brzini od 50km/h vozac ce pri dnevnoj svetlosti da raspozna

saobracajni znak u treznom stanju na 138m,u pijanom na 112m,a u
mamurnom na 100m.

4.

29

Ovaj dijagram prikazuje opadanje refleksa cula sluha pri brzini od 50 km/h.

3.2.ZAKLJUCAK

30

Uprkos tome sto nasa licna bezbednost u saobracaju ne zavisi uvek od nas
samih, mi mozemo svojim ponasanjem bitno doprineti smanjenju
mogucnosti da dozivimo saobracajnu nezgodu.U saobracaju je najvaznije
voditi racuna kako o sebi,tako i o ostalim ucesnicima. Smrt i povrede su
svakodnevna pojava na nasim putevima, zato uvek treba da se trudimo da ne
postanemo deo crne statistike.
U vaem je interesu da se pridravate saveta: Kada pijete, ne vozite - kada
vozite, ne pijte!

Preporuena literatura:
-udbenik Regulisanje i bezbednost saobraaja Radomir Vukicevic
31

-internet adrese:www.alkoholizam.com, www.intermezzo.ba

-casopisi iz oblasti saobraaja (SAT,AUTO...)
-Novi zakon o bezbednosti saobracaja

U Pirotu,februar2010

dipl.ing saobraaja:Milutin Savi

32