UPITNIK

(ANKETA)

Upitnik je merni instrument sastavljen od

pitanja ili stavova (stavki) koja se ispitaniku
u kineziolokim istraivanjima predstavljaju
na pogodan nain (u pisanoj formi na
papiru, na raunaru) ili kao intervju koji je
standardizovan skupom pitanja u
tampanom obliku.

Konstruie se prema problematici i nameni,

a slui za ispitivanje stavova i preferencija u
anketnim istraivanjima.

To nije test, jer moe da sadri pitanja

razliitih tipova i razliite teme, pa se, u
pravilu, ne formira ukupni rezultat (skor),
nego se odgovori predstavljaju u vidu
frekvencija, proporcija ili procenata u
odnosu na ukupan broj ispitanika.

Na primer, data je anketa studentima sa

nekoliko stavki u cilju provere stanja
informisanosti i aktivnosti u vezi nastavnog
predmeta Osnove metodologije istraivanja.

U tabeli su prikazani njihovi odgovori u

frekvencijama i procentima na svaku
stavku u anketi.
N = 117 studenata
Kako se tano zove nastavni predmet
kojeg upravo sluate?
O emu je bilo rei na prolom
predavanju iz ovog nastavnog
predmeta?

Tano

Netano

20 (21.7%)

72 (78.3%)

7 (7.6%)

85 (92.4%)

0
Na konsultacijama za ovaj nastavni
predmet bio sam

55
28
59.8% 30.4%

9
9.8%

Postoje situacije kada se upitnici mogu

konstruisati da budu i merni instrumenti za
procenu npr. stavova prema kineziolokim
aktivnostima ili za procenu angaovanosti u
kineziolokim aktivnostima, kada je
neophodno da se odredi i jaina tih stavova
i intenzitet bavljenja takvim aktivnostima.
Tada se na pogodan nain definie i
formiranje ukupnog rezultata za svakog
ispitanika.

Pitanja u upitniku se postavljaju u vidu

stavki (kao u psiholokim testovima), a
odgovori na stavke mogu biti razliitih
formata:
dihotomnog (da ne; pol),
otvorenog (iznosi se ukratko u
slobodnoj formi stav ili miljenje),
politomnog (pitanja sa viestrukim
izborom),
ordinalnog (skale procene) itd.

Administracija upitnika moe se

izvesti kao:
1) Samoadministracija upitnik se na
neki nain ostavi ispitanicima, koji
samostalno odgovaraju na pitanja:
upitnici distribuirani grupi prisutnih
ispitanika
upitnici poslati potom
upitnici postavljeni na Internetu.

2) Lino intervjuisanje anketar vri

strukturisani intervju (face-to-face).
upitnici za neposredno
intervjuisanje
upitnici za telefonsko
intervjuisanje.

Upitnik sa samoadministracijom mora

imati detaljno uputstvo za popunjavanje, a
ponekad i primere s objanjenjima:
da li je anketa anonimna ili ne,
kada se trai samo jedan odgovor, a
kada je mogue dati vie odgovora,
kako se upisuje taan odgovor,
ponitavanje pogrenog odgovora, i sl.).

esto se deava da pitanja imaju

razliita znaenja za razliite ispitanike.
Ovaj nedostatak se moe otkloniti ako
upitnik administrira anketar.

Kod potanskih anketa nema kontrole

ko zaista popunjava anketu (sa nekim,
cela porodica).

Upitnik mora da sadri to je mogue manji

broj stavova, koji moraju biti jasni i koncizni
(na jednoj do dve, a najvie na etiri
stranice).
Treba da je lepo oblikovan, uredan, bez
greaka, pregledan, sistematian i da die
(ne sme biti zbijen), jer e se ispitanici
ponaati onako kako izgleda upitnik.

1) Upitnici sa otvorenim pitanjima (pitanjima

sa konstruisanim odgovorima) dati
prostor za odgovore, obino linijama.
2) Upitnici sa ponuenim odgovorima:
Politomne stavke na nominalnoj skali
Skale procene Bogardusove, Terstonove
i Likertove skale.
Dihotomne stavke
Grafike skale procene.

U eksplorativnim istraivnjima treba da se

proveri da li je spisak ponuenih odgovora
potpun.

Metodoloke zamerke se ogledaju u:

1) frustriranosti ispitanika koji ne mogu
nai odgovarajuu alternativu ako
celokupan prostor pojave nije dobro
obuhvaen,
2) pogaanju odgovora u sluajevima
kada ispitanik ne zna odgovor, a dobre
strane su u lakoi odgovaranja i lakoi i
objektivnosti ocenjivanja,
3) Subjektivnost.

Formulacija pitanja:
pitanja ne smeju biti previe duga (do 25
rei),
grafiki i prostorno treba da budu jasno
odvojena od kategorija-alternativaodgovora, da bi bilo jasno ta je ta,
ako je upitnik pripremljen za optiko itanje
ili obradu na kompjuteru, potrebno je
predvideti posebne kuice u obliku
kvadrata, zagrada, ili krugova, a ispitanicima
i anketarima dati uputstvo za davanje
odgovora,

 ako se unos podataka sa upitnika vri

runo, numeriu se brojevima ispred
svake stavke, a ispitanik treba da zaokrui
broj ispred odabranog odgovora,
formulacija pitanja ne sme sugerisati
odgovor ni na koji nain,
koriena terminologija i reeniki sklop
treba uvek prilagoditi populaciji kojoj je
upitnik namenjen (deca, odrasli, sportisti,
nesportisti i sl.).

Struktura upitnika identifikacioni deo

sastaviti od socio-demografskih pitanja: ime
ili bez imena (identifikacioni broj (ako je
anketa anonimna), pol, zanimanje, starost,
obrazovanje, grupa, mesto stanovanja,
radni status i sl.).

Redosled pitanja ima uticaj na rezultate

(strategija levka - od optih ka posebnim
pitanjima, i obrnutog levka - najkonkretnija
pitanja, pa sve optija).

Potrebno je da se ispitanicima objasni svrha,

cilj i namena istraivanja, ko vri istraivanje,
na koji nain su oni odabrani u uzorak, da li je
anketa anonimna ili ne i druga slina pitanja.
Na kraju upitnika treba iskazati zahvalnost
ispitaniku na sudelovanju u istraivanju, kao i
dati im mogunost da komentariu samo
istraivanje i ono to nije bilo obuhvaeno
upitnikom (predvideti takvo mesto na
upitniku).

SKALE STAVOVA

Skala stavova je direktna tehnika koja se

sastoji od niza pozitivnih ili negativnih tvrdnji
o objektu stava u upitniku, a u vidu stavke
(ajtem, iskaz, tvrdnja).

Ukupna mera na skali, koja predstavlja meru

(intenzitet) stava, formira se kao kompozit
odgovora na pojedinane tvrdnje.
U kineziolokim istraivanjima koriste se
sledee skale:

A) Skala socijalne distance - Bogardusova

skala (stepen i mera razumevanja i
intimnosti koji karakteriu presocijalne i
socijalne odnose uopte).
Primer (Fajgelj, 2004):
pristao bih da posete moju zemlju
pristao bih da ive u mojoj zemlji
pristao bih da radim sa njima
pristao bih da budu moje komije
pristao bih da budu u mom klubu
pristao bih na brak sa njima.

B) Terstonova skala (prividno jednakih

intervala) usmerena je na merenje
afektivne komponente stava.

Stavke se po rastuem ili opadajuem

nizu intenziteta skalnih vrednosti
konstruiu u rasponu od 1 do 7, 9 ili 11
kategorija.
Problem je u utvrivanju neutralnih tvrdnji.

U formulaciji stavki treba izbegavati da se

tvrde dve ili vie stvari, odnosno ne treba
pitati vie stvari.
Rezultat ispitanika je skalna vrednost najvie
stavke (ajtema) koju je zaokruio.
Nedostaci su:
treba konstruisati veliki broj inicijalnih
iskaza i
treba imati dovoljno veliki i reprezentativni
skup sudija za procenu intenziteta
pripadnosti iskaza po kategorijama.

PRIMER
1. Mrzim svaki fiziki napor.
2. Telesnim vebanjem bavim se kad nemam
pametnijeg posla.
3. Samo ponekad imam elju da se bavim
telesnim vebanjem.
4. Nisam ukljuen(a) u sportsko drutvo, ali se
redovno bavim telesnim vebanjem po dva
do tri sata nedeljno.
5. Takmiim se samo radi zabave.

6. I onda kada sam spreen da se bavim

telesnim vebanjem, uvek mislim na sport.
7. Godinama sam aktivan lan kolskog
sportskog drutva.
8. Sportsko drutvo je moj drugi dom.
9. Trenirao sam pet i vie puta nedeljno u
trajanju od dve i vie godina.
10. Trening nisam prekidao ni posle nastupa
na juniorskom prvenstvu drave.
11. Svakodnevno treniram i lan sam dravne
reprezentacije.

C) Dihotomna skala za svaku stavku ispitanik

zaokruuje ponuene odgovore u formi DA ili NE.
Ispitanik prema znanju i svom stavu daje odgovor
na svaku stavku, a rezultat se dobija kao zbir svih
DA ili svih NE odgovora, zavisno od problema koji
se istrauje, odnosno od postavljene bipolarnosti
fenomena koji se istrauje.
Stavke treba tako konstruisati da su na jednom
polu (DA) uvek pozitivni, a na suprotnom (NE)
uvek negativni odgovori.

Stavovi prema kineziolokim aktivnostima

S T A V K E

Odgovor

- ivot bi trebalo tako organizovati da u njemu

bude zastupljeno svakodnevno telesno vebanje DA

NE

- kada bih mogao sve slobodno vreme proveo bih

DA
u sportskoj aktivnosti

NE

- elim biti lan sportskog kolektiva

NE

DA

- zahvaljujui sportu okolina me je poela vie

DA
ceniti
- sportom elim poboljati svoj izgled
DA

NE
NE

D) Likertova skala stavka se tretira kao

skala stava sa ureenim kategorijama.

Kategorije se kreu od potpuno negativnog

stava, preko neutralnog, do potpuno
pozitivnog stava (slaganja) u svakoj
pojedinanoj stavki (3 ili ee 5 kategorija).
Odgovori na svim stavkama se sabiraju i
formira se ukupni skor kao kompozitni
pokazatelj svojstva koje se meri (sumaciona
skala).

Uopte se
ne slaem

Ne slaem
se

Neodluan
sam

Slaem
se

Potpuno se
slaem

- kada bih mogao sve slobodno

vreme proveo bih u sportskoj
aktivnosti

- elim biti lan sportskog

kolektiva

- zahvaljujui sportu okolina me je

poela vie ceniti

- sportom elim poboljati svoj

izgled

S T A V K E

- ivot bi trebalo tako organizovati da

u njemu bude zastupljeno
svakodnevno telesno vebanje

Detaljnije o prikupljanju stavki, njihovom ocenjivanju

i kategorizaciji, o konstrukciji upitnika, definisanju
metrijskih karakteristika i dr., moe se nai u:
1. Fajgelj, S. (2004). Metode istraivanja ponaanja.
Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
2. Fajgelj, S. (2005). Psihometrija Metod i teorija
psiholokog merenja. Beograd: Centar za
primenjenu psihologiju.

3. Supek, R. (1981 i kasnije). Ispitivanje javnog

mnjenja. Zagreb: Sveuilina naklada Liber.