Agatha Christie Hotel Bertram PDF

Agata Kristi
HOTEL BERTRAM
Hariju Smitu zbog toga to cenim njegov nauni pristup mojim
knjigama
LINOSTI
PUKOVNIK DEREK LASKOMB - dobroudni stariji udovac.
Njegovi staromodni stavovi o enama neminovno su ga inili
lakovernim...
LEDI SELINA HEZI - vremena plemkinja. Memorija joj je bila
otrija od vida.
G-ICA ORIN - Savrena recepcionarka, tako ravnodune
prirode da ostaje mirna ak i kada se kua rui...
HAMFRIS - Savreni direktor najuglednijeg hotela. Prua svojim
gostima ta god ele, bez obzira na rizik...
G-ICA DEJN MARPL - Dama koja je umela da predvidi zlo, koja
je videla zlo gde kog bi pogledala - nije mogao da je zbuni ni
prepredeni varalica...
BES SEDVIK - Pripadala je neobuzdanim ljudima, nije prezala ni
od kakvih uzbuenja...
ELVIRA BLEJK - Besina ki, imala je ugladenost licejke i nagone
jedne tigrice...
LADISLAV MALINOVSKI - voza na trkama. Dete sree i Don
uan, sklon da se suvie esto drui sa pogrenim enama...
Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)
KANONIK PENIFADR - rasejani naunik koji je odlazio na prava

mesta u pogreno vreme i jedva preiveo da bi zbog toga mogao da
zaali...
GLAVNI INSPEKTOR FRED DEJVI - imao je oinski izgled i
instinkt pomou koga je pronalazio i iglu u senu...
MAJKL DORMAN - Jednostavan ovek koji se oenio iz zabave i
zatim otkrio da se igra zove ubistvo...
BRIDIT - U prkos njenoj majci uspevalo joj je da bude u centru
deavanja - i da ak pomogne da se ona dogode...
G. ROBINSON - Ni njegovo ime kao ni bilo ta drugo u vezi sa njim
nije bilo stvarno - osim informacija koje je mogao da da ako je hteo...
ROBERT HOFMAN - Tako bogat ovek da je pljaku od milion
dolara smatrao samo trivijalnim incidentom...
U ovoj knjizi su lica, mesta, dogaaji i situacije izmiljeni i nemaju
veze ni sa jednom linou, ni sa kojim mestom niti istinitim
dogaajem.
1
U srcu Vest Enda ima mnogo mirnih delova za koje ne zna niko osim
taksista koji, spretno krstarei uskim uliicama, stiu do njih iz Park
Lejna, Berkli Skvera ili Sout Edli Strita.
Ako iz Hajd Parka skrenete u jednu od skromnijih ulica, pa jo
nekoliko puta levo i desno, nai ete se u mirnoj uliici u kojoj se na
desnoj strani smestio hotel ''Bertram". Hotel ''Bertram" se tu nalazi
ve dui niz godina. Za vreme rata mnoge kue u njegovoj blizini su
bile sruene, ali sam hotel je ostao netaknut. Naravno, i na njemu su
ostali tragovi, ali sa skromnim ulaganjima ubrzo mu je vraen
nekadanji izgled. Hotel je ve 1955. godine po svemu bio isti kao i
onaj iz 1939. Bio je otmen, neupadljiv i nenametljivo skup.
Gosti hotela ''Bertram" su godinama pripadali istoj klasi, sastojali su
se od viih svetenika, otmenih udovica iz aristokratskih porodica iz
unutranjosti, devojaka koje su za praznike dolazile iz skupih
devojakih kola (''Ima tako malo mesta u Londonu gde pristojna
devojka moe da odsedne, ali u hotelu ''Bertram" to je sasvim u redu.
Mi tamo ve godinama odsedamo.")
Bilo je, naravno, mnogo hotela koji su se, kao i ''Bertram", uspeli
odrati, ali su skoro svi bili zahvaeni talasom promena. Morali su
mnogo toga da promene da bi zadovoljili potrebe novih gostiju.
Menjao se i hotel ''Bertram", ali je to bilo tako lukavo izvedeno da se
to niti nije moglo primetiti.
Pred stepenicama koje su vodile do velikih vrata na okretanje stajao
je ovek koji je izgledao kao da je, u najmanju ruku, feldmaral.
Zlatni gajtani i medalje krasili su mu muevne grudi. Dranje mu je
bilo savreno. Pnhvatao bi vas neno dok biste reumatino izlazili iz
taksija ili sopstvenih kola, vodio bi vas paljivo uz stepenice i
sigurno vas proveo kroz vrata na okretanje.
Ulazei, ako vam je to prva poseta ''Bertramu", osetili biste, gotovo
sa strahom, da ste se vratili u jedan davno iezli svet. Vreme se
vratilo unazad. Ponovo ste se nalazili u Engleskoj u doba kralja
Edvarda.
Hotel je, naravno, imao centralno grejanje, ali to niste mogli da
osetite. U velikom centralnom predvorju, po dobrom starom obiaju,
plamtela je vatra u dva kamina, pored kojih su, napunjene kockama

uglja odreenih dimenzija, sijale dve bakarne posude za ugalj, ba
kao u doba edvardijanskih sobarica. Sve je bilo upotpunjeno
prisustvom bogatog crvenog plia i neodreenom mekom toplinom.
Fotelje nisu pripadale ovom periodu. Bile su prilino uzdignute od
poda, tako da se starije reumatine dame nisu morale nepristojno
mekoljiti da bi se podigle iz njih. Sedita im se nisu, kao kod toliko
hvaljenih, modernih fotelja, zavravala na polovini bedra, izazivajui
agoniju kod onih koji boluju od artritisa i iijasa; a nisu bile ni sve
istog modela. Bilo ih je raznih veliina, s uspravnim kao i sa oblim
naslonima. U hotelu ''Bertram" svako je mogao da za sebe nae
udobnu stolicu.
U vreme popodnevnog aja u prostranom predvorju obino su svi
stolovi bili zauzeti. Predvorje, naravno, nije bilo jedino mesto gde se
sluio aj. Bio je tu jo salon (sa satenskim presvlakama), zatim
salon za puenje (po nepisanom pravilu rezervisan za mukarce) s
ogromnim konim foteljama i, konano, jo dva salona za pisanje
gde ste s prijateljicom uz aj mogli mirno da ogovarate zajednike
poznanike.
A bilo je tu i drugih tajnih mesta, za one sa modernijim prohtevima.
Dole je bio dvostruki bar sa dva barmena, jednim amerikim, koji se
brinuo za Amerikance, toei im viski i meajui koktele i drugim,
engleskim, koji je bio zaduen za eri i diskusije o trkama u Askotu i
Njuberiju sa sredovenom gospodom koja su punila hotel u dane
ozbiljnih trka. Dobro skriven u dnu hodnika, nalazio se i salon sa
televizorom.
Ali gosti su ipak najrade pili popodnevni aj u velikom predvorju.
Starije dame su uivale dok su pratile dolaenje i odlaenje gostiju,
prepoznajui stare prijatelje i zgraavajui se kako su ti isti ostareli.
Bilo je i gostiju iz Amerike, koji su zadivljeno gledali plemenite
Engleze kako zaista pristaju uz svoj tradicionalni popodnevni aj. Jer
popodnevni aj je bio pravi specijalitet hotela ''Bertram".
Bio je prosto sjajan. Obredom je upravljao Henri, snana i
zadivljujua pojava pedesetih godina, oinski brian, usluan i
otmenog dranja, pripadnik one davno izumrle vrste savrenih
batlera. Pod strogim Henrijevim nadzorom goste je posluivalo
nekoliko mladih konobara. aj se sluio na ogromnim ukraenim

srebrnim posluavnicima iz georgijanskih srebrnih ajnika. Mada
nije bio pravi, porcelan je izgledao kao originalan ''Riingem" ili
''Dejvnport". Imali su najbolje vrste indijskih, cejlonskih i slinih
ajeva, a to se pak jela tie, mogli ste da naruite sve to vam padne
na pamet... oni su to sigurno imali.
Dana sedamnaestog novembra ledi Selina Hezi, ezdeset i pet
godina, iz Leiesterira, jela je, s uivanjem koje je karakteristino za
starije dame, divan topli hlepi sa puno maslaca, koga Englezi, sa
puno ljubavi nazivaju ''muffin''.
Ipak nije bila ba toliko okupirana ''muffinom", a da ne bi mogla da
pogleda prema vratima svaki put kada bi se ona otvorila da bi nekog
propustila.
Tako se desilo da je, smeei se, klimnula glavom pukovniku
Laskombu - koji se pojavio na vratima uspravnog, vojnikog dranja,
nosei dogled. Kretnjom roenog vladara smesta ga je pozvala da
prie i Laskomb je za tren bio pored nje.
- Zdravo, Selina, ta tebe dovodi u London?
- Zubar - odgovori gospoa Selina, prilino nerazgovetno zbog
''muffina". - Usput, rekoh, kada sam ve ovde, idem do onog oveka
u Ulici Harlej zbog mojih artritisa. Zna na koga mislim.
Mada su u Ulici Harlej ordinacije imali mnogi pomodni doktori,
specijalisti za sve mogue bolesti, Laskomb je tano znao na koga
ona misli.
- Da li ti je bar neto pomogao?
- Rekla bih da jeste - nerado je priznala ledi Selina. - Neobian
ovek. Iznenada me je iz ista mira uhvatio za vrat i zavrnuo ga. Oprezno je okretala vratom.
- Da li je bolelo?
- Svakako, mora da je bolelo, zavrnuti oveku vrat na takav nain,
ali nisam imala vremena da osetim. - I dalje je oprezno pomerala
glavu. - Izgleda da je u redu. Posle toliko godina, ponovo mogu da
okrenem glavu.
Pokuavajui to da izvede, odjednom uzviknu:
- Oh, zar je mogue, pa to je stara Dejn Marpl. Mislila sam da je
ve davno umrla. Izgleda kao da joj je sto godina.
Pukovnik Laskomb bez preteranog interesovanja pogleda prema

vaskrsloj Dejn Marpl; hotel ''Bertram" uvek je imao po neki
primerak onih koje je on nazivao smotanim starim kokama.
Gospoa Selina je nesmetano nastavila:
- Ovo je jedino mesto u Londonu gde jo moe dobiti prave
''muffine". Zamisli, kad sam prole godine bila u Americi, dali su mi
neto ne mogu ih, kaem, uopte zvati ''muffin".
Ugurala je u usta i poslednji soni zalogaj i neodreeno pogledala
oko sebe. Henri se u tren oka stvorio pored stola. Bez urbe i
jurnjave. Jednostavno je bio tu.
- Gospoa bi moda jo neto elela? Moda neki kola?
- Kola? - neodluno e Selina.
- Imamo izvrstan kola sa kimom, mogu da vam ga preporuim,
gospoo.
- Kola sa kimom? Godinama nisam jela kola sa kimom. To je
pravi kola sa kimom?
- Svakako, gospodo. Kuvar ima taj recept vrlo dugo. Siguran sam da
e vam se svideti. - Na Henrijev znak, jedan od konobara smesta je
krenuo po kola sa kimom.
- Ti si bio u Njuberiju, zar ne Derek?
- Jesam. Odvratno hladno. Nisam doekao dve poslednje trke.
Nemogu dan. Ona Harisova drebica je zaista loa.
- To sam i oekivala. Kako je prola vanhilda?
- Stigla je etvrta - Laskomb je ustao. - Moram da se pobrinem za
sobu.
Uputio se preko predvorja do recepcije. Prolazei, posmatrao je goste
za stolovima. Stvarno neverovano koliko ljudi ovde pije aj! Skoro
kao nekad. Posle rata aj je, kao i jelo, potpuno bio izaao iz mode.
Ali u hotelu ''Bertram" to oigledno nije bio sluaj. Ko su samo bili
svi ti ljudi? Dva kanonika i akon izlehemptona. Da, i jo jedan par
nogu u mantiji, tamo preko u uglu, verovatno biskup, nita manje!
Obini svetenici su bili retkost. Trebalo je biti najmanje kanonik,
razmiljao je pukovnik, da bi se odselo u hotelu ''Bertram''. Nii nivoi
svetenstva nisu to, jadnici, mogli sebi da priute. Uopte, kada se
ve o tome radi, udio se kako to sebi mogu da dopuste ljudi poput
gospoe Beri i Poseltvejt iz Somerseta i Sibil Ker - sve siromane
kao crkveni mievi.

Razmiljajui tako stigao je i do recepcije, gde ga je najljubaznije
pozdravila gospoica orin. Gospoica orin je bila neto poput
starog prijatelja. Poznavala je sve goste i, kao dobra vladarka, nije
nikada zaboravljala lica. Izgledala je staromodno, ali vrlo
dostojanstveno. Kovrdava, ukasta kosa oeljana na staromodan
nain, crna svilena haljina i visoko uzdignute grudi na kojima se
nalazila velika zlatna kopa i bro sa kamejom.
- Soba broj etrnaest - ree gospoica orin. - Mislim da ste i proli
put imali broj etrnaest, pukovnie Laskomb, i da vam se sviala.
Vrlo je mirna.
- Kako samo uspevate da uvek sve zapamtite, gospoice orin.
- Trudimo se da to udobnije smestimo nae stare goste.
- Hotel ''Bertram'' me uvek vraa u daleku prolost. Izgleda kao da se
nita nije promenilo. - Uutao je, jer se gospodin Hamfris pojavio iz
svoje privatne kancelarije da mu poeli dobrodolicu.
Neupueni su verovali da je gospodin Hamfris, sam Bertram. Ko je
bio Bertram, ako je uopte i postojao, to niko nije znao. Hotel
''Bertram'' postoji od 1840. godine, ali se za njegovu istoriju nikada
nisu posebno interesovali. Jednostavno je bio tu, postojao je, bio je
opipljiva injenica. Kad bi ga oslovljavali sa ''gospodine Bertram",
gospodin Hamfris se nije suprotstavljao. Kada je trebalo da bude
gospodin Bertram, bio je gospodin Bertram. Pukovnik Laskomb je
znao njegovo pravo ime, mada nije bio siguran da li on samo
upravlja hotelom ili je i vlasnik hotela. Ovo poslednje mu se nekako
vie dopadalo.
Gospodin Hamfris je imao blizu pedeset godina, besprekorno
ponaanje i izgled ministra. Uvek, u svakom trenutku, mogao je da
bude ono to se od njega oekivalo. Mogao je da pria o trkama,
kupovini, kriketu, spoljnoj politici,da pria anegdote o kraljevskoj
porodici, daje instrukcije o moto-trkama ili pak o najzanimljivijim
predstavama na repertoaru, mogao je da posavetuje Amerikance ta
da pogledaju u Engleskoj, bez obzira koliko planiraju da se zadre,
znao je da za svakog gosta odabere restoran po njegovom ukusu. Sve
ga to nije inilo jeftinim. On se uvek drao malo po strani.
Gospoica orin je sama i imala sve to u malom prstu i sasvim se
dobro snalazila i bez njega. Kao sunce, pojavio bi se s vremena na

vreme na horizontu i poastio nekog smrtnika svojom linom
panjom.
Ta ast je ovoga puta pripala pukovniku Laskombu. Razmenili su
nekoliko komentara o trkama, ali je pukovnik Laskomb jo uvek
razmiljao o svom problemu. Sada je imao nekoga ko mu
nesumnjivo moe pomoi.
- Recite mi, Hamfris, kako se ove dobre stare due uspevaju odrati
ovde kod vas?
- Ah, to bi vas, znai, zanimalo? - Izgledalo je kao da se gospodin
Hamfris zabavlja.
- Odgovor je vrlo jednostavan. One to ne bi mogle da im mi ne...
- Da im vi ne dajete poseban popust, zar ne?
- Da, tako nekako. One zapravo ne znaju da je to popust, a ako i
primete, veruju da ga dobijaju kao stari gosti.
- Ali to nije jedini razlog?
- Pa, znate, pukovnie Laskomb, ja vodim hotel i ne mogu da
dozvolim da izgubim novac.
- Ali kako vam se to onda isplati?
- To je pitanje pogodnosti... Stranci, posebno Amerikanci s dubljim
depom, imaju nekakve udne predstave o Engleskoj. Ne govorim,
naravno, o poslovnim ljudima, koji stalno putuju. Oni svejedno
odsedaju u ''Savoju" ili ''Doresteru", oni ele savremeni izgled,
ameriku hranu i sve ono to ih podsea na sopstveni dom. Ali
veina, retko putuje, oni od ove zemlje oekuju da bude... dakle da se
ne vraamo ba do Dikensa, ali svakako su proitali Henrija Dejmsa
i ne ele da se razoaraju, otkrivi da je ovde zapravo isto kao i u
Americi. Kad se vrate kuci, priaju prijateljima: ''U Londonu ima
jedan divan hotel, zove se ''Bertram'". To vam je kao da ste se vratili
sto godina unazad. Prava Stara Engleska! A tek gosti, takve ljude
vie nigde ne moe da sretne. Divne stare vojvotkinje. Posluuju
prava starinska jela, ak i prekrasnu staromodnu patetu od mesa,
tako neto jo niste jeli; i nezamislivo velik oviji but i odreske, i
staromodni engleski aj i predivni engleski doruak. Pored toga
imaju, naravno, i ostale uobiajene stvari. I divno je udobno. I toplo.
Kamini u kojima gore pravi panjevi.
Gospodin Hamfris je prekinuo sa imitiranjem, dozvolivi sebi neto

slino posprdnom smeku.
- Ah, sada shvatam - zamiljeno e pukovnik Laskomb. - Svi ovi
propali aristokrati, osiromaeni pripadnici starog seoskog plemstva,
svi oni ine, u stvari, mis en scene?
Gospodin Hamfris je potvrdno klimnuo.
- udim se da i drugi nisu doli na istu ideju. Ja sam, naravno,
zatekao hotel ''Bertram'', moglo bi se rei, spremnim. Bilo je, dodue,
potrebno neto skupih popravki. Sada svi koji dolaze ovde ive u
uverenju da su ga ba oni otkrili i da niko drugi ne zna za njega.
- Pretpostavljam - ubaci se pukovnik Laskomb - da je renoviranje
bilo prilino skupo.
- Ah, naravno. Hotel je morao da zadri edvardijanski izgled, ali je
konfor morao da zadovolji dananje uslove. Za nae drage starice,
oprostite mi to ih tako zovem, ovde se nita nije promenilo od
poetka veka, dok istovremeno, gosti iz inostranstva moraju da
zakljue da je kod nas mogue iveti okruen stilskim nametajem i
jesti starinska jela, a da se pri tom ne mora odrei udobnosti na koju
si navikao kod kue i bez koje vie ne moe.
- Ponekad je to uasno teko uskladiti, zar ne? - zanimalo je
pukovnika Laskomba.
- Kako kada. Uzmimo centralno grejanje. Amerikanci zahtevaju, ili
bolje reeno, moraju imati po nekoliko stepeni viu temperaturu u
sobi od Engleza. Zato imamo dve vrste soba, jedne za Engleze, druge
za Amerikance. Sobe su naizgled sline ali se u mnogome razlikuju u neke spavae sobe smo morali da stavimo elektrine aparate za
brijanje, zatim tueve i slino. Pobrinuli smo se i za ameriki
doruak, peninu kau, ledeni sok od narande i ostalo. A moete,
ako elite, naruiti i engleski doruak.
- Slaninu sa jajima?
- Tano - ali i mnogo toga drugog. Dimljene losose, bubrege sa
slaninom ili hladnog fazana, jorkirsku unku kao i oksfordsku
marmeladu.
- Moram to da zapamtim za sutra ujutro. Te stvari se vie ne rade ni
kod kue.
Hamfris se smekao. Veina gospode naruuje samo slaninu sa
jajima. Oni su - pa, zaboravili su kako je nekada bilo.

- Da, da... seam se kad sam bio mali... - s tugom ree Laskomb stolovi su bili puni toplih jela. Da, nekada se dobro ivelo.
- Mi se trudimo da goste potpuno zadovoljimo, pokuavamo da
svakome damo ono to mu treba.
- Ukljuujui i kola sa kimom i ''muffine", da, shvatam. Svakome
prema potrebama - vrlo jednostavno. Vrlo marksistiki.
- Oprostite?
- Oh, nita, samo sam razmiljao, Hamfris. Krajnosti se dodiruju. Pukovnik se okrenuo i uzeo klju koji mu je gospoica orin
spremno pruila. Konobar je skoio i otpratio ga do lifta. Krajikom
oka je video ledi Selinu u drutvu njene prijateljice Dejn.
2
- Nadam se da jo uvek ivi u onom arobnom St. Meri Midu? pitala je ledi Selina. - Tako slatko, neiskvareno seoce. esto mislim o
njemu. Nepromenjeno, kao i uvek, nadam se?
- Pa, ne ba sasvim - gospoica Marpl je razmiljala o novom
izgledu svog prebivalita. Novoizgraeni stanovi. Dogradnja optine,
izgled Glavne ulice koji je potpuno izmenjen novim izlozima...
Uzdahnula je.
- Izgleda da ovek mora da prihvata promene.
- Napredak - poe gospoa Selina neodreeno. - esto mi se ini da
to uopte nije napredak. Svi ti divni novi sanitarni ureaji. U svim
moguim bojama, ''najboljeg kvaliteta" - kako to danas reklamiraju ali koji od njih stvarno radi? Gde god da ode u posetu nai e u
kupatilu upozorenje ''Pritisni kratko i pusti" ili ''Povuci u levo" ili
''Otpusti naglo". A u dobra stara vremena, jednostavno si stisnuo
ruicu na bilo koji nain i sve bi bilo u redu. - Oh, tu je i simpatini
biskup iz Medmenhama - primed ledi Selina usred reenice, pratei
pogledom visokog prosedog svetenika.
- Skoro je potpuno slep. Odlian, borbeni svetenik.
Upustile su se u krai razgovor o svetenstvu, koji je s vremena na
vreme prekidan upadicama ledi Selene, kada bi joj se uinilo da vidi
razne prijatelje i poznanike, od kojih mnogi nisu bili oni za koje ih je
drala. Ona i gospoica Marpl su pretresle malo ''dobra stara

vremena", a poto je vaspitanje gospoice Marpl bilo sasvim
drugaije od ledi Selene, njihova zajednika seanja su se odnosila
na period od nekoliko godina, koje je gospoa Selina, posle smrti
svog mua, provela u usamljenoj kuici u St. Meri Midu, pravei
drutvo svom sinu dok je ovaj bio stacioniran na oblinjem
aerodromu.
- Zar uvek odseda ovde kada si u Londonu, Dejn? udi me da te
nisam jo ranije srela.
- Oh, ne, nikako. Ne bih to mogla sebi da priutim, a osim toga u
poslednje vreme gotovo i ne izlazim iz kue. Ne, ovo mogu da
zahvalim svojoj dragoj neaki, koja je bila ubeena da bi me jedan
krai put u London razveselio. Doan je vrlo draga devojka zapravo, ne ba devojka. - Tu gospoica Marpl s oseajem teskobe
pomisli kako je Doani skoro pedeseta.
- Ona je, zna, slikar. Dosta je poznata. Doan Vest. Imala je
nedavno izlobu.
Slikari su gospodu Selinu ba zanimali, kao, uostalom, sve stoje bilo
vezano za umetnost. Glumce, pisce i muziare je smatrala
inteligentnim dresiranim ivotinjama, iskazujui prema njima neto
slino nezainteresovanoj sklonosti, ali se u sebi pitala zbog ega sve
to.
- Verovatno neto moderno - ree, dok su joj oi neodreeno lutale. Evo i Sesil Longurst - opet je ofarbala kosu, kako vidim.
- Plaim se da je draga Doan ba moderna. - Ali tu se gospoica
Marpl grdno varala. Doan Vest je bila moderna pre dvadesetak
godina, danas su je, meutim, mladi umetnici smatrali potpuno
zastarelom.
Bacivi kratak pogled na ofarbanu kosu Sesil Longhurst, gospoica
Marpl se ponovo prepustila prijatnom seanju na Doaninu dobrotu.
Doan je zapravo rekla svom muu: ''Volela bih da neto uinim za
jadnu staru tetku Dejn. Nikada nikuda ne ide. ta misli da li bi joj
bilo drago da ode u Bornemont na nedelju-dve?
- Odlina ideja - sloio se Rejmond Vest. Poslednja knjiga mu se
vrlo dobro prodavala i bio je spreman na izvesnu velikodunost.
- Mislim da je slino uivala na onom izletu u Indiju, mada je prava
teta to je bila umeana u onaj sluaj ubistva. Vrlo neprijatno za

njene godine.
- Izgleda da se njoj uvek tako neto dogodi. - Rejmond je neobino
voleo staru gospou i neprestano joj je smiljao zabave i slao knjige
za koje je verovao da e je zanimati. esto bi ga iznenadila svojim
pristojnim odbijanjem poklona, i mada je uvek tvrdila da su knjige
neobino zanimljive, sumnjao je da ih ona uopte i ita. Ali,
konano, i vid ju je pomalo naputao.
Kod ovog poslednjeg se varao. Gospoica Marpl je za svoje godine
imala izvrstan vid i s istinskim uivanjem je pratila i upijala sve to
se oko nje dogaalo.
Na Doaninu ponudu da nedelju-dve provede u jednom od
najskupljih hotela u Bornmotu promrmljala je, oklevajui:
- Zaista si vrlo ljubazna, draga, ali mislim...
- Ali to bi ti, teta Dejn, izuzetno dobro prijalo. Dobro je da se
ponekad ode od kue. Tako ovek malo provetri ideje i nae nove
teme za razmiljanje.
- Oh, potpuno si u pravu, zaista bih rado nekud otputovala, za
promenu. Moda ne ba u Bornmout.
Doan je bila iznenaena. Smatrala je da bi Bornmout za tetku Dejn
bio prava Meka.
- Da li bi ti radije u Istborn, ili moda Torkvej?
- Ono to bi me zaista radovalo - oklevala je gospoica Marpl.
- Da?
- Plaim se da u ti izgledati detinjasto...
- Ne, sigurno nee - (''Kuda to eli da ide draga starica?")
- Volela bih da idem u London u hotel ''Bertram''.
- Hotel ''Bertram''? - Ime joj se uinilo poznato. Gospoica Marpl se
raspriala:
- Imala sam etrnaest godina kada sam bila tamo sa ujakom i ujnom
. Ujak Tomas je bio kanonik u Eliju. Uvek se seam toga. Kada bih
mogla tamo da odsednem... nedelju dana bilo bi mi sasvim dovoljno
- dve nedelje bi, moda, bilo preskupo.
- Ah, to je u redu. Naravno da e ii. Trebalo je i sama da se setim
da bi te boravak u Londonu radovao, prodavnice i sve ostalo.
Srediemo to - ako hotel ''Bertram'' jo postoji. Mnogi hoteli su
nestali, neki su srueni u ratu, a neki su jednostavno zatvoreni.

- Ne, sluajno znam da hotel ''Bertram'' jo postoji. Pisala mi je o
njemu prijateljica iz Amerike, koja je tamo odsela sa svojim muem.
- Divno, u tom sluaju u odmah da rezerviem sobu - dodala je
blago. - Plaim se da e otkriti da se mnogo izmenio. Nemoj da te to
suvie razoara.
Hotel ''Bertram'', meutim, nije se bio izmenio. Bio je isti kao nekad.
Bio je ba neverovatno nepromenjen, potpuno isti, zakljuila je
gospoica Marpl, ali zapravo, pitala se...
Zahvaljujui svom zdravom razumu, bila je svesna da je ovde dola
da osvei stare uspomene, dodajui im neto originalnih boja. Vei
deo ivota je provodila, na alost, u uspomenama na minule
dogaaje, na davno proivljena zadovoljstva. Nai nekoga sa kim to
moete da podelite, znailo je pravu sreu. Sada to vie nije bilo tako
lako. Njena generacija je polako odlazila. A ona je ostala i seala se.
Pomisao na to na udan nain joj je pomogla da opet ivne - Dejn
Marpl je bila opet nena, rumena, mlada devojka... u mnogo emu
razborita... da, kako li se zvao onaj nesrenik - oh, boe, vie mu ni
ime nije znala! Majka je mudro postupila unitivi to prijateljstvo jo
u povoju. Srela ga je bila posle mnogo godina... i, izgledao je zaista
grozno! A u ono vreme plakala je za njim sigurno nedelju dana!
Danas, naravno... mislila je na sadanjost... Ova jadna mlada
stvorenja. Neke su od njih imale majke, ali, izgledalo je kao da to
nita ne znai - to nisu bile majke koje bi mogle da zatite svoju
kerku od glupih skandala, vanbrane dece i rane i nesrene udaje.
To je zaista vrlo tuno.
Iz razmiljanja je trgnu prijateljiin glas:
- To je, zamisli, to je... Bez Sedvik! Od svih najneverovatnijih
Gospoica Marpl nije sluala primedbe koje je gospoa Selina sipala
na raun prisutnih gostiju. Njih dve su se kretale u potpuno razliitim
drutvenim krugovima pa tako gospoica Marpl nije mogla da
uestvuje u ogovaranju raznih prijatelja i poznanika koje je ledi
Selina prepoznavala ili mislila da prepoznaje.
Meutim, u sluaju Bez Sedvik bilo je drugaije. Bez Sedvik je
bilo ime koje je znala itava Engleska. Ve vie od trideset godina
novine su izvetavale o njenim neuvenim i neverovatnim
avanturama. Dobar deo rata je provela kao lan Pokreta otpora u

Francuskoj i prialo se da na drci od pitolja ima urezano est
znakova koji simboliu est ubijenih Nemaca. Pre mnogo godina je
sama preletela Atlantik, na konju je prela celu Evropu. Vozila je
trkaka kola, jednom je prilikom iz kue koja je gorela spasila dvoje
dece, imala je za sobom nekoliko brakova, smatrali su je, uz sve to, i
najbolje obuenom enom u Evropi. Prialo se, takoe, da se bila
prokrijumarila na nuklearnoj podmornici kada je ova kretala na
probnu vonju.
Zbog svega toga se gospoica Marpl s najveim interesovanjem
podigla u stolici i dopustila sebi jedan dugi, neskriveno znatieljan
pogled u njenom pravcu.
Sve je mogla da oekuje od hotela ''Bertram'', ali ne i pojavu Bez
Sedvik. Skupi noni bar ili kafana u kojoj su se sastajali vozai
kamiona - bilo koje od ta dva mesta bi vie odgovaralo irokom
krugu interesa Bez Sedvik. Ali ovaj pristojni starinski hotel izgledao
je neobino nepodesnim.
Ipak, ona je bila ovde, u to se nije moglo sumnjati. Nije moglo da
proe ni mesec dana a da se slika Bez Sedvik ne pojavi u novinama
ili u nekom asopisu. A sada je iznenada sedela tu meu njima,
gotovo na dohvat ruke i, nestrpljivo puei, iznenaeno je gledala u
veliki posluavnik koji su izneli pred nju, kao da neto slino nikada
nije videla. Bila je, kao to je to gospoica Marpl, zbog udaljenosti, s
mukom uspela videti, da, bila je naruila utipke. Vrlo zanimljivo.
Dok ju je posmatrala. Bez Sedvik je ugasila cigaretu u pepeljari,
uzela jedan utipak i odgrizla ogroman zalogaj. Pravi, bogati, crveni
dem od jagoda joj je potekao niz bradu. Bez se, zabacivi glavu,
glasno nasmejala, bio je to najglasniji i najveseliji zvuk koji je ikada
odjeknuo predvorjem hotela ''Bertram''.
Henri se odmah stvorio pored nje nudei joj malu belu maramicu.
Ona je uze i, muki snano briui bradu, uzviknu: .
- To je za mene pravi utipak. Boanstveno.
Spustila je maramicu na tanjir i ustala. Sve oi su bile uprte u nju. Ko
zna da li joj je to laskalo ili prosto nije ni primeivala. Bila je vredna
panje, bila je vie zanimljiva nego lepa. Kosa boje platine koja je
bila glatka i ravna sputala joj se do ramena. Lice joj je bilo
savrenog oblika, nos malo orlovski, a duboko usaene oi su bile

izrazito sive. Krajnja jednostavnost njene haljine mogla je da zbuni
veinu mukaraca. Izgledala je kao najprostija vrea, bila je bez
ukrasa i inilo se kao da nigde nije bila sastavljena. Ali ene su o
tome mnogo vie znale. ak je i dobrim starim duama sa sela bilo
jasno da je kotala itavo bogatstvo!
Prelazei predvorjem prema liftu, prola je pored stola za kojim su
sedele ledi Selina i gospoica Marpl. Pozdravila je ledi Selinu:
- Zdravo Selina, nisam te videla jo od ''Cruftsa". Kako naa
buroazija?
- ta, zaboga, radi ovde. Bez?
- Uzela sam sobu ovde. Upravo se vraam iz kotske. etiri sata.
Nije loe.
- Jednog dana e ubiti ili sebe ili nekog drugog.
- Oh, nadam se da neu.
- Ali zato si odsela ovde?
Bez Sedvik se osvrnula oko sebe. inilo joj se da je shvatila na ta
Selina cilja i priznala je to podrugljivim smekom:
- Neko mi je rekao da moram i to da probam. Mislim da je bio u
pravu. Upravo sam pojela divan utipak.
- Draga moja, ovde imaju i prave ''muffine".
- ''Muffine" - ledi Sedvik se zamislila. - Da... - izgledalo je kao da se
udubila u problem. - ''Muffin"!
Klimanula je i nastavila prema liftu.
- Izvanredna devojka! - ree ledi Selina. Za nju su, kao i za
gospoicu Marpl, sve ene ispod ezdesete bile devojke. - Poznavala
sam je jo dok je bila detce. Nikoga nije sluala. Pobegla je sa
konjuarem, Ircem, kada je imala esnaest. Njeni su uspeli na vreme
da je pronau... ili moda, ne ba sasvim na vreme. U svakom
sluaju, momka su isplatili, a nju udali za starog Konistona... bio je
trideset godina stariji od nje, grozna stara raga, ali je bio' lud za
njom. To nije dugo trajalo. Pobegla je sa Donijem Sedvikom. Taj
brak bi verovatno potrajao da on nije slomio vrat na trkama. Posle
toga se udala za Ridgveja Bekera. Amerikanca sa jahtom. Razveo se
od nje pre tri godine. Sad se pria da ivi sa nekim vozaem na
trkama.. mislim da je Poljak ili neto slino. Ne znam da li je uopte
za njega i udata. Posle razvoda je ponovo uzela prezime Sedvik.

Kree se meu najneobinijim ljudima. Kau da se drogira... ali ja ne
znam, u to ne verujem.
- Pitanje je, da li je srena - ree gospoica Marpl.
Ledi Selina, kojoj takvo pitanje nikada ne bi palo na pamet, izgledala
je malo zateeno.
- Ima mnogo novca, pretpostavljam - pokuala je nesigurno. Alimentacija i ostalo. Ali, naravno, nije sve u tome...
- Ne, zaista nije.
- Oko nje se uvek mota po nekoliko mukaraca.
- Da?
- Jasno, kad ene dou u njene godine to je sve to ih zanima... Ali
nekako... - zautala je.
- Ne - odluno e gospoica Marpl. - Ni ja u to ne verujem. Ima
ljudi koji bi se podrugljivo nasmejali na raun stare dame, od koje se
ne bi moglo oekivati da bude strunjak kada je nimfomanija u
pitanju, a to, istini za volju, nije ni bila re kojom bi se gospoica
Marpl posluila - njen vlastiti izraz bio bi ''uvek suvie sklona
mukarcima"; ali ledi Selina je prihvatila njeno miljenje kao potvrdu
svog vlastitog.
- Bilo je mnotvo mukaraca u njenom ivotu - naglasila je.
- Oh, sasvim sigurno, ali zar se i ti ne bi sloila da su za nju
mukarci vie avantura nego potreba?
I, konano, koja bi ena dola u hotel ''Bertram'' na ljubavni sastanak.
Ali moda ga je Bez Sedvik ba zato i odabrala.
Uzdahnula je, pogledala na starinski sat koji je kucao na kaminu i s
oprezom reumatiara ustala sa stolice. Polako se uputila ka liftu. Ledi
Selina, ostavi sama, odmah se baci na starijeg gospodina vojnikog
dranja, koji je itao ''Spectator":
- Neobino mi je drago da vas opet vidim. Ovaj, vi ste general
Arlington, zar ne?
Kad je to stariji gospodin vrlo utivo porekao, gospoa Selina se
izvinila, ali nije bila suvie zbunjena. Udruivi svoju kratkovidost sa
optimizmom, a poto je najvie uivala u prepoznavanju starih
prijatelja i poznanika, ona je esto ovako greila. Ovde se to, istini za
volju, mnogima dogaalo, uglavnom zbog zamraenih prozora i
prijatno priguenog svetla. Ljudi se, meutim, nisu vreali, ak je

izgledalo kao da ih to zabavlja.
Stojei pred liftom, gospoica Merpi se smekala u sebi:
- Tipino za Sclinu! Ubeena je da svakog poznaje. Nije po tome
mogla da se uporedi sa njom. Njen jedini uspeh na tom polju je bio
naoiti, elegantno obueni biskup od Veslestera. Njemu se neno
obraala sa ''dragi Robi", a on joj je odgovarao na isti nain, seajui
se detinjstva na Hempirskom upskom dvoru, kad je pomamno
vikao: ''Tetice Deni, hou da bude krokodil! Budi krokodil i pojedi
me!"
Lift je doao i uniformisani momak je otvorio vrata. Gospoica
Marpl se iznenadila videvi Bez Sedvik, koja je samo minut pre
toga otila gore.
A tada, jo uvek na, vratima lifta, Bez Sedvik zastade kao ukopana,
gledajui netremice preko ramena gospoice Merpi, tako da se
konano i stara dama morala okrenuti.
Vratar je upravo otvorio vrata da bi propustio nove goste. Bile su to
dve ene. Jedna od njih je bila smotanija sredovena dama s dosta
nespretno odabranim eirom sa ljubiastim cveem, a draga visoka,
jednostavno ali elegantno obuena devojka od svojih sedamnaest
godina, duge, ravne, svetle kose. Pribravi se malo. Bez Sedvik se
naglo okrenu i vrati u lift. Poto je pri tom ponovo naletela na
gospoicu Marpl, morala je da joj se izvini:
- Neobino mi je ao. Skoro da sam vas sruila - imala je topao
prijateljski glas. - Ba sam se setila da sam neto zaboravila - zvui
dosta glupo, ali je istina.
- Drugi sprat? - pitao je lift boj.
Gospoica Marpl je potvrdno klimnula glavom i nasmeila se
prihvatajui izvinjenje. Izala je na drugom spratu i na putu do svoje
sobe se zabavljala pokuavajui, po svom starom obiaju, da rei
neke male i potpuno nebitne probleme koji su joj se motali po glavi.
Na primer, ono to je ledi Sedvik rekla nije bilo istina. Samo to se
popela u svoju sobu i verovatno se tada ''setila da je neto zaboravila"
(ako je to uopte bila istina) i sila dole da to nae. Ili je moda sila
da se sastane sa nekim? Ako je tako, ta li je to videla dok je izlazila
iz lifta? ta li ju je to toliko pogodilo da se odmah vratila u lift.
Oigledno je da je po svaku cenu htela da izbegne susret sa nekim,

ko god to bio. Mora da su to bili om novodoli gosti. Sredovena
ena i devojka. Majka i ki? Ne, zakljuila je gospoica Merpi, nisu
bile majka i ki.
ak i u hotelu ''Bertram'', sreno je razmiljala gospoica Merpi,
moe da se dogodi neto zanimljivo.
3
- Molim vas, da li je pukovnik Laskomb...? - ena sa ljubiastim
eirom bila je na recepciji. Gospoica orin joj se ljubazno
nasmeila, a deak koji je stajao tu pored bio je odmah poslat sa
porukom za pukovnika Laskomba. Trud mu je ovoga puta bio
uteen jer je pukovnik Laskomb u tom trenutku upravo ulazio u
predvorje i urno se uputio na recepciju.
- Kako ste, gospoice Karpenter? - uljudno se rukovao, a zatim
okrenuvi se devojci, uzviknuo:
- Draga moja Elviro! - uhvatio ju je toplo za obe ruke. - Tako, tako,
to je zaista lepo. Sjajno... sjajno. Doite da sednemo. - Poveo ih je do
fotelja i tamo ih smestio.
- Tako, tako - ponovio je. - To je lepo.
Napor koji je uloio bio je skoro isto opipljiv kao i njegov oseaj
neprijatnosti. Nije mogao stalno da ponavlja kako je to lepo. Dve
ene nisu pokazivale nikakvu nameru da mu pomognu. Elvira se vrlo
draesne smekala, a i gospoica Karpenter se potrudila da usta
razvue u bezlian osmeh, popravljajui rukavice.
- Da li ste dobro putovale?
- Da, jesmo. Hvala na pitanju - odgovorila je Elvira.
- Nije valjda bilo magle?
- Ne, nije.
- Avion je stigao pet minuta pre vremena - primetila je gospoica
Karpenter.
- Da, da. Dobro, vrlo dobro. - Prisilio se da nastavi. - Nadam se da
e vam se ovde dopasti.
- Oh, svakako, ovde je veoma lepo... - toplo je odgovorila gospoica
Karpenter ogledajui se. - Vrlo je prijatno.
- Hotel je dosta staromodan, plaim se - izvinjavao se pukovnik.
- Prilian je broj fosila. Nema, ovaj... plesa ili neeg slinog.

- Oh, pretpostavljam da nema - sloi se Elvira. Nezainteresovano se
ogledala. Bilo je potpuno nemogue dovesti hotel ''Bertram'' u bilo
kakvu vezu sa plesom.
- Ovde je sve puno fosila - ponavljao je pukovnik Laskomb. Moda je trebalo da vas odvedeni u neki moderniji hotel. Ne
snalazim se ba najbolje u ovim stvarima, znate.
- Ovde je sasvim lepo - odgovori Elvira pristojno.
- To je samo za nekoliko dana - nastavio je pukovnik Laskomb.
- Mislio sam da bismo veeras mogli da odemo na predstavu. Mogli
bismo da pogledamo mjuzikl... izgovorio je to oprezno, kao da nije
siguran da je to pravi izraz. Mislim da se zove ''Raspustite kosu,
devojke." Nadam se da nemate nita protiv?
- Divno - oduevila se gospoica Karpenter. - Bie to pravo uivanje,
zar ne, Elvira?
- Divno - ree Elvira bezlino.
- Posle vas vodim na veeru. U hotel ''Savoj''?
Gospoica Karpenter se rastapala. Pukovnik Laskomb se malo
razvedrio, pogledavajui Elviru malo ispod oka. Izgleda da je Elvira
zadovoljna, ali to ne eli da pokae pred gospoicom Karpenter. To
nije ni mogao da joj zameri.
Obratio se gospoici Karpenter: - Moda biste hteli da pogledate
sobe, da li je sve u redu...
- Oh, sigurna sam da je sve kako treba.
- Ako ipak bude neto to vam se ne svia, zameniemo ih. Ovde me
vrlo dobro znaju.
Na recepciji ih je doekala uvek ljubazna gospoica orin. Imale su
sobe dvadeset osam i dvadeset devet na drugom spratu, sa
zajednikim kupatilom.
- Idem gore, izvadiu stvari iz kofera - ree gospoica Karpenter. Moda biste ti, Elvira i pukovnik Laskomb, popriali malo nasamo.
Taktika, mislio je pukovnik Laskomb, suvie oigledna, ali ipak e je
se osloboditi bar za trenutak. Nije, dodue, znao ta bi rekao Elviri.
Bila je vrlo lepo vaspitana devojka, ali on nije bio navikao na ensko
drutvo. ena mu je umrla na poroaju, a dete, deaka, odhranili su
njeni roaci. Pukovniku je domainstvo vodila njegova starija sestra.
Sin mu se oenio i otiao u Keniju, imao je unuke od jedanaest, pet i

dve godine. Poseivali su ga s vremena na vreme i on ih je tada
zabavljao fudbalom i razgovorima o svemirskim letovima,
elektrinim vozom ili jahanjem na njegovoj nozi. To je bilo zaista
jednostavno. Ali mlade devojke!
Pitao je Elviru da li eli neto da popije. Mislio je da joj predloi
biter ili limunadu, ali ga je Elvira preduhitrila:
- Hvala - ree - uzeu din sa vermutom.
Pukovnik Laskomb ju je pogledao. udio se da devojke od, koliko je
njoj bilo, esnaest, sedamnaest godina, ve piju din sa vermutom.
Imao je, meutim, puno poverenje u njeno dobro vaspitanje. Ona je
sigurno znala drutveno vreme po Grinviu. Stoga je naruio din s
vermutom i eri.
Proistio je zatim grlo i upitao je:
- Kako je bilo u Italiji?
- Vrlo lepo, hvala.
- A tamo gde si bila kod, kako se ono zove, grofice? Nije bilo previe
sumorno?
- Ona je dosta stroga. Ali nisam previe obraala panju na to.
Pogledao ju je ispod oka, nije bio sasvim siguran da odgovor nije
pomalo dvosmislen.
Nastavio je, zapinjui, ali neto prirodnije nego to mu je to do tada
uspevalo: - ao mi je to se nas dvoje ne poznajemo tako dobro kao
to bi to trebalo, konano ja sam tvoj kum i staratelj. Meni je teko,
zna... za nekoga ko je ovako strogih moralnih naela teko je da
pogodim ta jedna devojka eli, ili bar... ono to bi trebalo da ima.
Nekada je to bilo osnovno obrazovanje i posle toga ono to se u moje
vreme zvalo devojaka kola. Ali danas je to, pretpostavljam, sve
mnogo ozbiljnije. Karijera, zar ne? Posao? Moraemo jednog dana
da ozbiljno porazgovaramo o tome. Da li si ve odluila ta bi htela
da radi?
- Mislim da u da idem na kurs za sekretarice? - rekla je Elvira bez
posebnog oduevljenja.
- Oh, znai hoe da bude sekretarica?
- Ne naroito.
- Ali, pa... u tom sluaju...
- To je samo za poetak - strpljivo je objanjavala Elvira.

- A moji roaci. Melfordovi, da li misli da e ti odgovarati kod
njih? Ako misli...
- Oh, ubeena sam da hoe. Nensi je vrlo mila, a i roaka Mil*************************************************
- To je, zna i, u redu?
- Potpuno u redu, za sada.
Laskomb nije znao ta bi odgovorio na to. Dok je razmi ljao ta bi
rekao, javila se Elvira. Postavila je vrlo direktno pitanje:
- Imam li ja novca'.'
utao je trenutak pre nego to joj je odgovorio, zami ljeno je
prou avaju i. Zatim se odlu i:
- Da, ima sasvim dovoljno novca. Odnosno, ima e ga kada
napuni dvadeset i jednu godinu.
- A iji je on sada? Nasme io se:
uvaju ga za tebe; jedan deo se svake godine odvaja za tvoje
izdr avanje i obrazovanje.
- A vi ste mi staratelj?
- Jedan od staratelja. Ima nas troje.
- ta bi se dogodilo da umrem?
- Hajde, Elvira, ti nee umreti. Kakve su to gluposti!
- Nadam se da neu... ali nikad se ne zna, zar ne? Pro le nede-Ije se
sru io avion, svi su poginuli.
- Tebi se to sigurno nee dogoditi - odgovorio je Laskomb ubedljivo.
- Nikad se ne zna - rekla je Elvira. - Ba sada razmi ljam ko bi
nasledio moj novac, ako ja umrem?
- Nemam pojma - odgovorio je pukovnik Laskomb nervozno. -Zato
to pita 9
- Bilo bi zanimljivo to da saznam! - rekla je zami ljeno Elvira. Pitam se kome bi se isplatilo da me ubije.
- Dakle, Elvira! Ovo je zaista udan razgovor. Nije mi jasno odakle
ti uop te takve misli.
- Oh, samo razmi ljam. ovek voli da zna na emu je.
32
Agata Krixti
- Valjda ne misli na Mafiju ili neto sli no?
- Oh, ne. To bi bilo glupo. Ko bi dobio moj novac da sam uda-ta?
- Tvoj mu , pretpostavljam. Ali zaista...
- Da li ste sigurni u to?
- Ne, nisam siguran. Zavisi od testamenta. Ali ti nisi udata, zato se
brine oko toga?
Elvira nije odgovorila. Bila je odlutala u mislima. Posle nekog
vremena opet je upitala:
- Vi ate li moju majku?
- Ponekad, ne esto.
- Gde je sada?
- Oh.... u inostranstvu.
- Gde u inostranstvu?
- U Francuskoj ili Portugaliji. Zaista ne bih znao.
- Da li je nekada po elela da me vidi? - Njen bistar pogled se sreo
sa njegovim. Nije eleo da odgovori. Da li je to bio trenutak da se
ka e istina, ili neto neodre eno, ili mo da dobra, ute na la ? ta
re i devojci koja vas pita neto tako jednostavno, kad je odgovor na
to jednostavno pitanje beskrajno zamr en.
- Ne znam - kona no ree nesretno.
Njene o i su ga ozbiljno prou avale. Laskombu je bilo u asno
neprijatno. Sve je sada pokvario. Devojka se sigurno udi. Svako bi
se za udio...
Zatim poku a ponovo:
- Verovatno misli ... - zna , to je te ko objasniti. Tvoja majka j'e,
pa. prili no razli ita od... Elvira je energi no potvr ivala glavom.
- Znam. Stalno itam o njoj u novinama. Ona je sasvim neto
nrNphnn ??? np/7 7,nnravn mnra H,n ip Hivna n nha
Hotel Bertram
33
- Da - slo io se pukovnik. - To je potpuno ta no. Ona je divna
osoba. - Zastao je. a onda nastavi. - Nije ba uvek najsr anije imati
za majku divnu osobu. To moe da mi vcruje , jer je to istina.
- Vi nerado govorite istinu, zar ne? Ali ovo to ste sada rekli, to je
istina.
Oboje su sedcli pogleda uprtih u velika, metalom okovana vrata na

okretanje koja su vodila napolje.
Odjednom se vrata naglo otvori e, sa
ustrinom koja je
neuobi ajena za hotel ''Bertram'', propustiv i mladi a koji se
uputio pravo na recepciju. Nosio je kratki kaput od crne ko e.
Njegova vitalnost je bila tako sna na daje, po zakonu suprotnosti,
mirni hotel ''Bertram'' poprimio izgled nekog muzeja. Gosti su bili
pra njavi ostaci pro lih vremena. Sagnuo se prema gospo ici
orin :
- Da li je ovde odsela ledi Sedvik?
U ovakvoj situaciji gospoica orin se nije sme kala. O i su joj
bile tvrde kao da su od kamena:
- Da - odgovori, nevoljno pose u i za telefon. - elite li...?
- Ne - odgovori mladi . - Hteo bih da joj ostavim poruku. Izvadio je
papiri iz d epa ko nog kaputa i pru io ga preko pulta od
mahagonije prema gospo ici orin .
- Hteo sam samo da budem siguran da je to pravi hotel. Moda mu
je u glasu bilo malo u enja dok je gledao po predvorju, zatim krene
prema izlazu. Hladnim je pogledom preao po ljudima koji su sedeli
okolo, istim je pogledom obuhvatio Laskomba i Elviru, tako da je
Laskomb osetio da ga sasvim neo ekivano obuzima bes. Do
avola", mislio je u sebi, Elvira je zgodna devojka. Kad sam ja bio
momak ne bi mi ovakva devojka promakla, naro ito me u ovim
fosilima." Ali mladi , izgleda, nije gubio vrcme sa zgodnim
devojkama. Okrenuo se prema recepciji i lagano podi u i glas, kao
da eli da privu e pa nju gospoice orin , upitao:
34
Agata Kristi
Hotel Bertram
35
- Koji je va telefonski broj... 1129, zar ne?
- Ne - odgovori gospoica orin . - 3925.
- Regent?
- Ne, Mejfejr.
Klimnuo je potvrdno. Zatim se okrenuo i izaao, zatvoriv i vrata
jednako sna no kao to ih je bio i otvorio.
Svi su, tako se inilo, duboko odahnuli, s mukom nastavljaju i

zapo ete razgovore.
- Dakle - rekao je pukovnik Laskomb kao da mu nedostaju reci... Dakle, zaista! Ovi mladi ljudi...
Elvira se sme kala.
- Prepoznali ste ga, zar ne? - upitala je. - Sigurno znate ko je.
- U glasu joj se osetilo divljenje. Poku ala je da mu pomogne. - Ladislav Malinovski.
- Ah, to je... - U inilo se poznatim to ime pukovniku Laskom-bu. Voza na trkama.
- Da. Bio je svetski prvak pre dve godine. Pre godinu dana je imao
te ku nesre u. Sav se slomio. Ali. mislim da sada ponovo vozi.
- Podigla je glavu oslu kuju i.
- Ovo su njegova trka ka kola.
S ulice se u hotel ''Bertram'' probio zvuk sna nog motora.
Pukovnik Laskomb je shvatio da je Ladislav Malinovski jedan od
Elvirinih idola. Pa", zaklju io je u sebi, bolje on, nego neki
upavi pop-peva , neki Bitls, ili kako ih ve zovu." Laskombova
shvatanja su bila dosta zastarela.
Vrata na okretanje su se opet otvorila. Elvira i pukovnik Laskomb
pogleda e ih puni o ekivanja, ali hotel ''Bertram'' se ve bio vratio
u normalu. Ovoga puta je to bio samo prosedi stariji sve tenik. Na
trenutak je zastao zbunjeno se osvr u i, kao da ne zna gde se nalazi
i kako je ovde stigao. Ovaj ose aj kanoniku Penifadru nije bio nepoznat. S vremena na vreme mu se de avalo da ne moe da se seti
odakle dolazi, kuda ide i zato! Doga alo bi mu se to dok seta
ulicom ili dok bi sedeo na sastancima. Jednom mu se to dogodilo i u
crkvi. Jednostavno nije znao da li je propovcd ve odrao ili se tek
sprema da to u ini.
- ini mi se da poznajem ovog starog momka - ree pukovnik
Laskomb. - Da vidimo... ko je to'7 Odseda ovde esto, mislim...
Aber-kromb? Arhi akon Aberkromb... ne. nije Aberkromb. mada
dosta pod-se a na njega.
Elvira je nczainlcresovano pogledala u kanonika Penifadra. U poredenju sa voza em na trkama, nije joj bio posebno privla an.
Svc te-nici je uop te nisu zanimali, mada je, otkako se vratila iz
Italije, morala da prizna da se pomalo divi kardinalima, priznaju i

im bar doli nu slikovitost.
Lice kanonika Penifadra se u me uvremenu razvedrilo. Klimnuo je
sa odobravanjem. Sctio se gde je. Naravno, bio je u hotelu ''Bertram'';
ovde e prespavati na putu za... ali, kuda je on ono bese krenuo? U
Cadminstcr? Ne. ba je doao iz Cadminstera. Uputio se u... naravno,
na Kongres u Lucern. Sav blistaju i, krenuo je ka recepciji. Ovde ga
je do ekao sme ak dobrodo lice gospoice orin :
- Tako mi je drago to vas vidim, kanoni e Pcnifadr. Divno
izgledate.
- Hvala, hvala, pro le nedelje sam bio mnogo prehla en, ali sada se
dobro ose am. Imate li sobu za mene? Ja sam vam pisao, zar ne?
Gospoica orin je po urila da ga umiri:
- O, da, kanoni e Penifadr, primili smo va e pismo. Rezervisali
smo vam sobu broj devetnaest, imali ste je i pro li put.
- Hvala vam. Znate, mislim da u... ekajte... treba e mi etiri
dana. Zapravo idem u Lucern i neu biti tu iedan dan, ali vas molim
Agata Krixti
Hotel Bertram
da mi zadr ite sobu. Stvari u ostaviti ovde, u vajcarsku idem
samo sa malom putnom torbom. Nadam se da nee biti problema?
Gospoica Zorin ponovi:
- Sve e biti u potpunom redu. U pismu ste sve jasno napisali.
Neko drugi bi umesto reci jasno" sigurno rekao op irno", jer je
pismo zaista bilo poduga ko.
Sada kada se kona no oslobodio svih sumnji, kanonik Pcnifadr je
duboko odahnuo, dozvoljavaju i da ga zajedno sa prtljagom
otpreme u sobu broj devetnaest.
U sobi dvadeset osam gospoica Karpenter je bila skinula svoju
krunu od ljubi astog cvc a i upravo je pa ljivo slagala spava icu
preko kreveta. Podigla je glavu kad je u sobu u la Elvira:
- Ah, tu si, draga moja. Ho e li da ti pomognem da se raspakuje ?
- Ne, hvala - odbila je Elvira pristojno. - Ne u sve da vadim iz
kofera.
- Koju spava icu eli ? Kupatilo je u sredini. Rekla sam im da

tvoje stvari ostave u drugoj, udaljenoj sobi. Mislila sam da ova moe
da bude dosta bu na.
- Vrlo ljubazno od vas - odvrati Elvira suvo.
- Da li si sigurna da ti ne treba moja pomo ?
- Ne, hvala. Zaista mi ne treba. Mislim da u da se okupam.
- Dobra ideja. Ho e li prva da se okupa ? Ja bih rado zavr ila
raspremanje.
Elvira je klimnula. Oti la je u kupatilo, zatvorila vrata i povukla
zavesu. Iz kofera je izvukla nekoliko stvari i stavila ih na krevet,
zatim se svukla i obukla ku nu haljinu, otvoriv i usput slavine nad
kadom. Vratila se u svoju sobu i sela na krevet oslu kuju i jedan
trenutak, a zatim je podigla slu alicu:
- Ovo je broj dvadeset devet. Mo ete li mi dati Regent 1129.
U Skotland Jardu se odr avao sastanak. Nije bio zvani an u pravom
smislu, ali svaki od sedmorice ljudi koji su nemarno sedeli zavaljeni
oko stola, bio je stru njak na svom polju. Problem koji je zaokupljao
pa nju ovih uvara zakona u poslednjih nekoliko godina naglo je
dobio na zna enju. Odnosio se na jednu od grana kriminalne
dclatnosti iji je nagli procvat postao krajnje zabrinjavaju i.
Plja ke na visokom nivou su postajale sve e e. Napadi na banke,
plja ke vozova, krade po iljki dragog kamenja. Ne bi proao ni
mesec dana a da kriminalci ne bi poku ali i uspe no izveli neki
ve i zahvat.
Ser Ronald Grejvs, zamenik komesara Skotland Jarda, je predsedavao sastankom. Po starom obi aju vie je sluao nego to je
priao. U ovakvim prilikama nije bilo referata, oni su potpadali u
redovni postupak Istra nog odeljenja. Ovo je, me utim, bilo
savetovanje na visokom nivou, op ta razmcna ideja i misli medu
ljudima razli itih gledi ta. Pogled Sera Ronalda Grejvsa je polako
prelazio po sakupljenim ljudima. Zatim je dao znak oveku u dnu
stola:
- Dakle, O e. Daj da i od tebe ujemo neku pametnu.
Covek koga je tako oslovio bio je glavni inspektor Fred Dejvi. Nije
bio daleko od penzije, ali je izgledao jo starije nego to je to i bio.
Tako je i dobio nadimak. Bio je visok i sna an, a zbog njegovog
dobro udnog i blagog izgleda mnogi kriminalci su se prevarili,

otkriv i da je manje prijatan i lakoveran nego to izgleda.
- Da, O e, daj da i tebe ujemo - rekao je jedan od inspektora.
- To je veliko - rekao je glavni inspektor Dejvi uzdahnuv i. -Da,
veliko je. A izgleda da jo uvek raste.
- Misli li na broj. kad ka e veliko?
-Da
.
38
Agaia Kristi
Jedan od ljudi. Komstok, o trog lisi jeg lica i budnih o iju, upade:
- Misli li da je to za njih prednost?
- l jeste i nije - odgovori Otac. - To bi /a njih mogla da bude
prednost. Jer do sada. nek ih avo nosi, jo sve dr e vrsto u
rukama.
Vi i inspektor Andtjus, plav, krhko gra en policajac sanjarskog
izgleda, ree zami ljeno:
- Uvek sam smatrao da mnogo vie zavisi od veli ine nego to se to
obi no misli. Uzmite, na primer, posao koji ovek obavlja sam. Ako
je dobro voden i ako je pravog obima, dobitak je zagarantovan. Ako
se pro iri , pove a ga, zaposli vie ljudi, posao e u jednom
trenutku pre i odre enu veli inu, i odjedanput, ode sve niz brdo.
Isti je sluaj i sa robnim ku ama, ako su dovoljno velike, isplati e
se. Ako nisu dovoljno velike nee se odr ati. Sve ima svoju
odre enu veli inu. Ako postigne odre enu veli inu i dobro je
voden, posao mora da se isplati.
- S ta misli , koliko je ovo veliko? - proceclio je Ser Ronald.
- Ve e je nego to smo u po etku mislili - odgovori Komstok.
ovek grubog izgleda, inspektor Mek Nil, ubaci:
- Rekao bih da raste. Otac je u pravu. To neprestano raste.
- Moda je to i dobro - razmi ljao je Dejvi naglas - Moda e
prebrzo da naraste, a onda bi moglo da im se izmakne iz kontrole.
- Pitanje je - javi se Mek Nil - koga da pokupimo i kada?
- Ima ih desetak koji su u to ume ani. koje bismo mogli da
pokupimo - odgovori Komstok. - Tu su Harisovi, to znamo. Postoji
zgodno malo skrovi te na putu za Luton. Ima gara a u Epsomu,
kr ma blizu Meidheda i kona no vila uz Grejt Nort Road.
- Da li bi se isplatilo da nekoga od njih pokupimo?
- Sumnjam. To je sve sitna riba. Veza. Samo karike u lancu. Me-sto

gde se na brzinu preure uju kola, gde im se menja registracija;
pristojan lokal gde se ostavljaju poruke: nrodavnica nninvnih nrHa n
Hotel Bertram
39
kojoj se za tren moe promeniti li ni opis, pozori ni minker u 1st
En-du. je tako e vrlo koristan. Svi ti ljudi su pla eni. I to dobro
pla eni, ali oni nita ne znaju!
- Inspektor sanjalica, Andrjus, ponovi:
- Naleteli smo na izvanredno dobro organizovanu bandu. Jo im se
nismo pribli ili. Znamo za neke njihove isporuke, ali to je sve. Kao
to rekoh, Harisovi su ume ani, a i Marks, s finansijske strane.
Inostrana strana je u vezi sa Veberom, ali on je samo agent. Protiv tih
ljudi nemamo nikakve dokaze. Znamo da nekako kontaktiraju
me usobno, kao i sa raznim granama organizacije, ali ne znamo na
koji nain to izvode. Mi ih posmatramo i pratimo i oni to znaju.
Centralni, vitalni deo, mozak koji sve to pokre e, negde je dobro
sakriven. Mi moramo da se trudimo da do emo do onoga koji sve to
planira.
- To deluje kao ogromna mre a - ree Komstok. - Sla em se da
negde mora da postoji glavni operativni tab. Mcsto gde se svaki
potez planira do najsitnijeg detalja. Negde neko sve smi lja i daje
ta an radni nacrt Operacija po tanska po iljka" ili Operacija
banka ta i ta." Tih ljudi mi elimo da se do epamo.
- Moda ak ne rade u samoj zemlji - dobacio je Otac mirno.
- Da, rekao bih da je to mogu e. Moda su u nekom iglou, ili u
atoru u Maroku, ili pak u planinskoj ku ici u vajcarskoj.
- Ja ne verujem u te velike mozgove - odmahnuo je glavom Mek Nil.
- Oni dobro zvu e u knjigama. Naravno, glava mora da postoji, ali ja
ne verujem u vrhunskog kriminalca. Pre bih rekao da se iza svega
toga krije jedan mali lukavi diktatorski savet. Centralisti ki ure en,
s predsednikom. Zapo eli su sa ne im mnogo unosnim i sada samo
dalje usavr avaju svoju tehniku. Pa ipak...
- Da? - hrabrio ga je Ser Ronald.
- ak i u malom, dobro ure enom timu ima onih bez kojih se mnvp
?^ ;
,,om rinîn rnsVno nlsva S vremena na vreme, kad
40
Agata Kristi
im se u ini da smo neto nanju ili, odbace nekoga izme u sebe,
onoga ko e im najmanje nedostajati.
- Zar bi se usudili da to u ine? Ne bi li to ipak bilo suvi e rizi no
za njih?
- Verovatno to tako rade da ovek ni ne primcti da je gurnut sa
splava. Ubedcn je da se okliznuo. On uti, jer zna da se to isplati. A
tako i jeste. Oni imaju dovoljno novca i mogu da dozvole sebi da
budu velikodu ni. Briga za porodicu, ako je ima, mo da
organizovano bekstvo.
- Toga imamo i suvi e - ubaci Komstok.
- Verujem da ste svesni da nema mnogo koristi od prepri avanja
svih tih mogu nosti - ree Ser Ronald. Uvek isto pri amo.
Mek Nil se nasmejao:
- Zato ste nas, u stvari, zvali, Ser?
- Dakle - Ser Ronald je za trenutak zastao - mi smo svi sagla-sni oko
nae osnovne politike, oko toga ta nam je zadatak. Mislim da bi nam
dosta koristilo da se malo osvrnemo na sitnije stvari, detalje koji
naizgled ne zna e mnogo, koje su samo malo iznad uobi ajenog.
Te ko je objasniti na ta mislim ali, kao u onom slu aju Silver, pre
mnogo godina, se ate li se? Mrlja od mastila. Mrlja od mastila oko
mi je rupe. Pitanje je zato bi neko istresao fla icu mastila u mi ju
rupu? Izgledalo je nebitno. Ali kada smo na li odgovor, to nas je
negde i odvelo. To je... grubo re eno... ono na ta sam mislio.
udne stvari. Nemojte da se ustru avate, ako nai ete na neto to
vam je zapalo za oko, da spomenete to samo zato to je malo
uobi ajeno. Neka sitnica, da tako ka em, ali koja se nigde ne
uklapa. Vidim da Otac klima glavom.
- Potpuno se sla em sa vama - ree glavni inspektor Dejvi. -Idemo,
momci, poku ajte da se setite ne ega. ak i ako je to samo neko sa
sme nim e irom
Hotel Bertram
41
Odgovora nije bilo. Svi su bili nesigurni i pomalo zbunjeni.
- Idemo - hrabrio ih je Otac. - Evo. ja u prvi da se rtvujem. Ovo je
samo sme na pri a, moete da je shvatite kako ho ete. Plja ka

Londonske i Metropoliten banke. Filijala u Karmoli Stritu. Se ate
se? itava lista automobilskih registracija, boja i tipova. Molili smo
da se jave svedoci i ljudi su se javljali... itekako su se odazivali! Oko
sto pedeset pogre nih informacija! Kona no smo iz toga izvukli
jedno sedam automobila, koji su u kriti no vremc bili vi eni u
blizini i od kojih je svaki mogao da u estvuje u plja ki.
- Da - ree Ser Ronald. - Nastavi.
- Ostala su jedno dva automobila do kojih nismo mogli da do emo,
izgleda da su im registracije bile izmenjene. Ni ta neobi no, to se
esto de ava. Ve inu ih na kraju ipak prona emo. Podseti u vas
samo na jednog od njih. Automobil Mori Oksford, crna limuzina,
registracija CMG 256, prijavio ga je de urni policajac. Rekao je da
ga je vozio sudija Ludgrov. - Pogledao je oko sebe. Slu ali su ga, ali
bez vidnog interesovanja.
- Znam - nastavio je - pogre an podatak, kao i obi no. Gospodin
sudija Ludgrov je dosta upadljiv starkelja, ru an kao greh. Dakle, to
nije bio sudija Ludgrov, jer je on ba u to vrcme bio u sudu. On ima
Mori Oksforda ali njegova registracija nije CMG 256 - opet je
pogledao prisutne. - Dobro, dobro. Re i ete, nema veze. Broj
njegovih kola je CMG 265. Vrlo sli an, ha? Ba tip gre ke koja se
esto de ava kada se eli zapamtiti neki broj.
- ao mi je - ree Ser Ronald. - Nisam ba shvatio...
- Ne - ree glavni inspektor Dejvi - pa tu i nema ta da shvati ,
zar ne? Samo... broj je bio vrlo sli an pravom broju, zar ne? 265 256 CMG. Zaista prava slu ajnost, to se u kriti no vreme i na kri42
Agata Kristi
itom za samo jednu cifru od prave, i s voza em neverovatno
sli nom vlasniku kola.
- Ne misli valjda...?
- Samo jedan mali broj je razli it. Danas se to zove namcrna
gre ka". Izgleda upravo tako.
- Izvini Dejvi, jo uvek mi nije jasno.
- Oh, mislim da nema ta da ti bude jasno. Imamo Mori Oks-forda,
broj CMG 256, koji prolazi dva minuta posle plja ke banke. Za
volanom de urni policajac prepoznaje sudiju Ludgrova.

- Tvrdi da je to zaista bio sudija Ludgrov?
- Ne, neu da ka em da je sudija Ludgrov bio ume an u plja ku
banke. On je bio odseo u hotelu ''Bertram'' u Pond Stritu, a u vre-me
koje nas interesuje bio je na sudu. Sve je ta no provereno. Tvrdim
da je broj kola, tip i boja, kao i injenica da je de urni policajac
prepoznao sudiju Ludgrova, koga je dobro znao iz vi enja,
slu ajnost, koje bi ipak trebalo da neto zna e. Izgleda, me utim,
da ne zna e nita. To je lo e.
Komstok se neprijatno vrpoljio:
- Bio je jedan sli an sluaj u vezi sa onom plja kom dragog
kamenja u Brajtonu. Bio je neki stari admiral, zaboravio sam kako se
zove. Jedna ena ga je prepoznala, tvrdila je da je on bio tamo.
- Zar nije bio tamo?
- Ne, nije. Te no i je bio u Londonu. Bio je na nekakvoj proslavi,
mislim.
- I odseo je u svom klubu?
- Ne, bio je odseo u hotelu... ba mi se ini da je to bio onaj koga ste
upravo spomenuli, O e, ''Bertram'', zar ne? Miran o ak. Tamo,
izgleda, odsedaju mnogi penzionisani oficiri.
- Hotel ''Bertram'' - ponovi inspektor Dejvi zami ljeno.
Hotel Bertram
43
5
Gospoica Marpl, kao i obi no, vrlo rano se probudila. Bila je
zadovoljna sa svojim krevetom, bio je zaista udoban.
Odskakutala je do prozora i razmakla zavcsu, pu taju i u sobu
svetlost bledog londonskog dana. Svetio u sobi joj je i dalje gorelo.
Dali su joj divnu sobu, potpuno u stilu hotela ''Bertram''. Tapete sa
cvetnim dezenom, veliki sjajni ormari od mahagonije s toaletnim stoi em koji se tu dobro uklapao. Dvc uspravne stolice i fotelja
razumne visine. Vrata su vodila u kupatilo koje je bilo moderno, ali
su plo ice koje su bile posute ru ama uspevale da izbri u svaki
ose aj prc-terane higijene.
Gospoica Marpl se vratila u krevet, malo je protresla i podigla
jastuke, zatim je pogledala na sat, bilo je osam, uzela molitvenik koji
ju je svuda pratio i, kao i obi no, pro itala stranu ipo predvi enu
za taj dan. Posle toga je uzela pletivo i dala se na posao. U po etku
je plela sporo, jer su joj ujutro prsti uko eni od reume, ali joj se
ubrzo ritam popravio, a prsti izgubili bolnu uko enost.
- Jo jedan dan - ree gospoica Marpl u sebi, pozdravljaju i tu
injenicu sa svojsvtenim blagim zadovoljstvom. Jo jedan dan... a
ko zna ta on nosi.
Opustila se i. ostaviv i pletivo, pustila da joj misli lutaju... Seli-na
Hezi... kakvu li je simpati nu ku icu imala u St. Men Midu... a sada
je neko stavio onaj ru ni zeleni krov... muffini"... prepuni
maslaca... ali vrlo dobri... I zamisli, imaju i starinski kola sa
kimom! Ko bi jo mogao da se ponada da e ovde sve biti kao
nekad... jer, kona no, vreme nije stajalo u mestu. Zaustaviti ga na
ovaj nain mora daje ko talo puno novca... Nigde nema ni
komadi a plastike!... Ve-rovatno da im se isplati. Staromodno se
uvek ponovo vra a... Eto, Iju44
Agata Kristi
joj se inilo nestvarnim... Uostalom, zar je udno?... Pro lo je ve
pedeset, ne ezdeset godina otkako je poslcdnji put bila ovdc. A nije
joj se moglo initi stvarnim jer se bila sa ivela sa ovom godinom
gospcd-njoni. Zaista, bilo je tu nekoliko vrlo zanimljivih problema...
Udobnost i ljudi... prsti gospoice Marpl su jo dalje odgurnuli
pletivo.
- Duboki d epovi - ree naglas... - Duboki d epovi,
pretpostavljam... A dosta te ko se danas nalaze...
Da li bi to mogao da bude razlog za onaj udan ose aj neprijatnosti
koji ju je bio obuzeo pro le no i? Onaj ose aj da neto nije u
redu...
Svi ti stari ljudi... vrlo sli ni onima kojih se sec'ala od pre pedesetak
godina. Oni su tada izgledali prirodno... ali danas... Stariji ljudi ne
izgledaju vie kao nekad... oni danas na licu imaju onaj napeti,
u urbani izraz, koji im daju nere eni ivotni problemi, oni jure po
sastancima nastoje i da ostave utisak zaposlenosti i va nosti, ili
farbaju kosu u plavo, ili nose perike, a ruke im nisu uske i negovane,
kao one kojih se se ala... njihove su grube od pranja i
deterd enata...
Ba zbog tih sitnica su ljudi u hotelu ''Bertram'' bili nestvarni. Ali
injenica je da oni ipak postoje. Selina Hezi je bila itekako stvarna. I
onaj zgodni stariji pukovnik je bio stvaran... Selina ih je bila
upoznala, ali nije mu se vie se ala imena... i naravno biskup (dragi
Robi), ali on je ve bio mrtav.
Gospoica Marpl pogleda na svoj sati . Bilo je osam i trideset.
Vreme za doru ak.
Prou avala je uputstva za goste (slova su bila sjajna, velika, mogli
ste da itate i bez nao ara).
Obroke ste mogli telefonski da naru ujete ili pritiskom na dugme s
natpisom Sobarica".
Gospoica Marpl je uradila ono drugo. Nerado se slu ila telefoHotel Bertram
45
Rezultat je bio odli an. Ubrzo se za ulo kucanje i na vratima se
pojavila savr ena sobarica. Prava sobarica, i ona skoro nestvarna, u
svojoj prugastoj plavoj u tirkanoj uniformi sa sve e ispeglanom
kapicom, nasmejana, ru i asta, o ito selja kog porekla. Gdc li su
nalazili te ljude?
Gospoica Marpl naru i doru ak. aj. kuvana jaja, sve e pecivo.
Sobarica je bila tako savr eno uigrana da nije ni spomenula
p eni nu ka u ili sok od narand e.
Doru ak je stigao za tren oka. Na velikom, prikladnom poslu avniku ko io se izbo cni ajnik. zatim posuda sa mlckom, srebrni
bokal s vrelom vodom. Bila su tu i dva kuvana jajeta na pr enom
hlebu, kuvana ba onako kako treba, zatim maslac, pa marmelada,
med i d em od jagoda. Pecivo je mirisalo na sve e pe eni hleb i
ni im nije podse alo na one uobi ajene tvrde loptice s papirnatom
sredinom. Na poslu avniku su se na le i po jedna jabuka, kru ka i
banana.
Gospoica Marpl je ne no i sa povercnjcm presckla kuvano jaje.
Nije se razo arala. Bogato, gusto umance je poteklo na hleb. Prava
jaja!
Sve je bilo vru e. Pravi doru ak. Tako ga je ona kod ku e
spremala, ali ovde to nije morala. Bio je donet pred nju kao da je
bila... ne kraljica... kao da je bila starija gospoda u dobrom, ne

preskupom hotelu, verovatno ncgde 1909. godine. Gospoica Marpl
je izrazila svoje zadovoljstvo sobarici koja, sme e i se, odgovori:
- Oh, da, gospo o, na
ef vrlo pomno priprema doru ak.
Gospoica Marpl ju je prou avala sa odobravanjem. U hotelu
-.Bertram'' su se o igledno mogla o ekivati uda. Prava sobarica.
Su-jeverno se u tinula za ruku.
- Da li ste ve dugo ovde?
- Skoro tri godine, gospodo.
46
Agata Kristi
Hotel Bertram
47
- Bila sam u hotelu Lstborn". Vrlo moderan hotel... ali su meni
staromodna mesta kao to je ovo mnogo dra a.
Gospoica Marpl otpi gutljaj aja. Uhvatila se kako neodre eno
pcvu i. Reci davno zaboravljene pesme same su navirale: Oh. gdc
si bio itavog ivota..."
Izgledalo je kao da je sobarica pomalo zbunjena.
- Upravo sam se setila jedne stare pesme - cvrkutala je gospoica
Marpl, izvmjavaju i se. - Nekada je bila veoma popularna.
I ponovo je tiho zapevala: Oh, gdc si bio itavog ivota..."
- Prepoznajete li je?
- Pa, u stvari... - po e sobarica da se izvinjava.
- To je bilo jako davno. Oh, znate, oveku se ovde vra aju stare
uspomene...
- Svakako, gospodo, verujem da mnoge gospode koje dolaze ovde
isto osc aju.
- Moda zbog toga i dolaze...
Sobarica je oti la. O igledno je navikla na stare dame i njihove
uspomene.
Gospoica Merp] je zavr ila sa doru kom i ustala. Osc ala se
prijatno lenjom. Ve je bila napravila plan za dopodnevni izlazak.
Na-meravala je da ide u kupovinu. Ne suvi e daleko da se ne bi
umorila. Danas, mo da, Oksford Strit. A sutra, Njugsbrid .
Unapred se zadovoljno sme kala.
Bilo je skoro deset kada se pojavila na hodniku u punoj opremi:

e ir, ki obran... za svaki sluaj, mada je vremc bilo lepo... ru na
torbica... najlep a koju je imala.
Druga vrata do njenih su se naglo otvorila, na njima se pojavila Bez
Sedvik rta hi ictn tnlrn hi- nr,at ;
:;u .... iGospoica Marpl je razmi ljala silaze i niz stepenice. Ujutru je
uvek koristila stepenice, to bi je malo razgibalo. Hodala je sve
sporije... i kona no stala.
II
Pukovnik Laskomb je prolazio hodnikom prema liftu, kad su se jedna
vrata naglo otvorila i na njima se pojavi Bez Sedvik:
- Ah, tu li si! Ve satima te ekam u zasedi. Gde bismo mogli da
razgovaramo a da nam se ovi fosili ne motaju neprekidno oko nogu.
- Pa, zaista, nisam sasvim siguran... Mislim da na meduspratu ima
neto nalik na salon za pisanje.
- Do i radije ovde. Brzo, dok sobarice ne primete.
Nakon to je pukovnik uao oklevaju i u sobu, vrata su se za njim
odlu no zalupila.
- Nije mi uop te palo na pamet da bih tebe, Bez, mogao da na em
u ovom hotelu.
- To ti verujem.
- Ho u da ka em, ne bih doveo Elviru ovamo. Elvira je ovde, to
zna ?
- Sino sam je videla sa tobom.
- Ali ja zaista nisam znao da si ovde. Ovo mesto ti nikako ne
odgovara.
- Ne znam samo zato - ree Bez Sedvik hladno. - Ovo je da0 naJudobniji hotel u Londonu. Zato ne bih mogla tu da odsed-nem?
- Mora mi verovati da nisam ni sanjao... mislim... ogledala ga je i
nasmeiala se. Bila je obu ena za izlazak. U tai
knmnW,,
.._.,
...
. .
...
Hotel Bertram
49
neobi no mladoliko i ivahno. Pored nje pukovnik Laskomb se
ose-ao star i izbledeo.
- Dragi Derek, nemoj da me zabrinjava . Ja te ne optu ujem da si
hteo da uprili i sentimentalni susret majke i kerke. Ljudi se esto

sre u na najneverovatnijim mestima. Ali svakako mora Elviru da
odvede odavde. Odvedi je odavde odmah, jo danas!
- Oh, pa ona svejedno odlazi. Ho u da ka em, doveo sam je samo
na nekoliko dana. Sutra ide u Melford.
- Jadnica, tamo e joj biti smrtno dosadno. Laskomb ju je zabrinuto
pogledao:
- Misli li da e joj biti jako dosadno? Bez ga je bilo ao.
- Verovatno nee posle Italije. Moda joj se ak u ini divlje
uzbudljivim.
Iznenada Laskomb, skupiv i hrabrost, ree:
- Slu aj Bez, zaprepastio sam se kada sam te ugledao ovde... ali zar
ne misli ... pa, zna . mo da je to sudbina. Mislim da bi to mogla
da bude prilika... siguran sam da ti ne moe ni da zamisli kako se
jadna devojka ose a.
- ta ti to poku ava da ka e , Derek?
- Pa, ti si joj majka. zna .
- Naravno da sam joj majka. Ona je moja ki. I ta smo ona ili ja
ikada od toga imale... ili emo imati?
- Ne moe unapred da zna . Ja mislim... mislim da ona pati zbog
toga.
- ta te navodi na tu pomisao? - o tro upita Bez Sedvik.
- Ne to je ju e spomenula. Pitala je gde si i ta radi .
Bez se nasloni na prozor. Stajala je tako neko vrcme lupkaju i
noktom po staklu.
- Ti si tako mio, Derek. Tvoje ideje su divne. Ali one su
neizvodljive, jadni moj an ele. To utuvi sebi u glavu. Ne mogu da se
sprovedu, a mogu da budu i vrlo opasne.
- Ali molim te, Bez. Opasne?
- Da, da, da. Opasne. Ja sam opasna. Uvek sam bila opasna.
- Kad se samo setim ta si sve radila...
- To su moje stvari - odvrati Bez Sedvik. - ivot u stalnoj opasnosti
mi je postao navika. Ne, mo da ne navika. Moda potreba. Ne to
sli no kao doza heroina koju narkomani moraju da uzmu s vremena
na vremc da bi im ivot izgledao lep i vredan ivljenja. Ali to je u
redu. To se ti e samo mene. Ja nisam nikad uzimala drogu... nije mi
trebala. Opasnost je moja droga. Me utim, ljudi koji ive kao ja

predstavljaju opasnost za druge. Zato ne budi tvrdoglava stara
budala, Derek. Dr i tu devojku to dalje od mene. Od mene ne moe
da nau i nita dobro. Ja mogu samo da joj naudim. Nemoj da joj,
ako ne mora , nikada ka e da smo bile u istom hotelu. Nazovi
Melfor-dove i odvedi je kod njih jo danas. Nadi nekakav izgovor za
iznenadnu urbu...
Pukovnik Laskomb je gladio brkove oklevaju i.
- Mislim da gre i , Bez - uzdahnuo je. - Pitala je gde si. Rekao
sam da si u inostranstvu.
- I bi u tamo za dvanaest sati, tako se sve sla e.
Pri la mu je, poljubila ga u vrh brade, zatim ga je blago okrenula,
otvorila vrata i ne no ga gurnula iz sobe. Dok su se vrata za njim
zatvarala, pukovnik Laskomb je primetio stariju gospodu kako ide
hodnikom prema njemu, mrmljaju i neto nerazgovetno i
preturaju i po staroj torbici.
- Bo e, bo e. Verovatno sam ga ostavila u sobi. Oh bo e. Pro la
je pored pukovnika Laskomba uop te ga ne gledaju i. StiAgata Kristi
dornim pogledom isprati pukovnika do stepenica, zatim joj pogled
sklizne prema vratima sobe Bez Sedvik.
III
Osna en doru kom, u predvorju se pojavio kanonik Penifadr,
zaboravio je da treba da ostavi klju na recepciji, proao je kroz
vrata na okretanje i odmah je bio sme ten u taksi uz pomo vratara,
Irca, ija je to bila du nost.
- Kuda gospodine?
- Oh bo e - zavapi kanonik Penifadr na muci. - Dakle, da vidimo...
gde sam se ono uputio?
Dok su vratar i kanonik Penifadr poku avali da rese ovaj zamr eni
problem, u Pond Stritu je nastao kra i zastoj u saobra aju.
Kona no je kanoniku Penifadru sinulo i taksi je bio upu en prema
Bri-ti Museumu.
Vratar je ostao na trotoaru iroko se cere i, a po to je izgledalo da
drugih gostiju nema, od etao je neto dalje zvi de i iskrivljeno
nekakav stari spev. Dok je tako etao, jedan od prozora u prizemlju
hotela se naglo otvorio. Vratar to ne bi ni zapazio da se kroz prozor

nije za uo enski glas:
- Tako si, dakle, zavr io, Miki. ta te je, zaboga, dovelo u ovaj
hotel?
Vratar se iznenadno okrenuo i zagledao u prozor, na kome se
pojavila glava ledi Sedvik.
- Ne prepoznajc me?
Vratarevo lice izgubi za u eni izraz i on uzviknu:
- Pa, ako to nije Bezi! Zamisli ovo! Posle svih ovih godina, inaHotel Bertram
51
- Niko osim tebe me nije zvao Bczi! To je odvratno ime. ta si radio
sve ove godine?
- Sva ta pomalo - odgovori Miki suzdr ano. - Nisam bio stalno po
novinama kao ti. Stalno pi u o tvojim avanturama.
Bez Sedvik se nasmejala:
- Svakako se dr im bolje od tebe. Ti suvi e pije . Uvek si previ e
pio.
- Dobro se dr i jer si uvek imala para.
- Tebi novac nita ne bi pomogao. Samo bi jo vie pio i otiao bi
dodavola, u to sam ubc ena. elim da ujem ta te je dovelo
ovamo.
- Trebao mi je posao. Imam ovo ovde... preao je rukom preko
odlikovanja.
- Ah, vidim - rekla je. - Sva su prava, zar ne?
- Sigurno da su prava. A kakva bi bila?
- O, verujcm ti. Bio si uvek hrabar. Uvek si bio dobar borac. Da,
vojska ti je, sigurna sam, dobro odgovarala.
- Vojska je dobra dok se bori , ?? posle u miru...
- A onda si po eo ovo da radi . Nisam mogla ni da zamislim...
Za utala je.
- ta nisi mogla da zamisli . Bezi?
- Ni ta, udno je to sam te srela posle toliko godina.
- Ja nisam nita zaboravio - ree ovek. Nisam te nikad zaboravio,
mala Bezi. Oh, bila si slatko devoj e. Dobar komadi .
- Prokleta glupa a, to sam bila - odvrati ledi Sedvik.
- To je, dodu e, istina. Nisi bila ba pametna. Ina e nikad ne bi

po la sa mnom. Kako si samo znala sa konjima. Se a se one
kobi-'e. kako se zvala...? Moli O'Flin, ah, bila je pravi avo.
~ Ti si bio jedini koji je smeo da je uzja e - se ala se gospoda
Aga ta Kristi
Hotel Bertram
53
- Zbacila bi ona mene da je mogla! Kad je videla da ne moe.
predala se. ?? bila je prava lepotica. Samo, ako pri amo o jahanju,
nije u elom kraju bilo bolje jaha ice od tebe. Kako si se ti dr ala
u sedlu, kako si dr ala uzde! Nikad u tebi nije bilo straha, ni trena!
Takva si i ostala, reko'bi. Avioni, trka ka kola...
Bez se s me jala.
- Moram da zavr im svoje pismo - povukla se s prozora. Miki se
podigao na prste:
- Nisam zaboravio Beligovlan - ree zna ajno. - Nekoliko puta sam
hteo da ti pi em...
Iznutra je dopirao o tar enski glas Bez Sedvik:
- I ta time ho e da ka e , Miki Gormanc?
- Samo ka em, kako nita nisam zaboravio... samo te podse am.
Glas Bez Sedvik je i dalje bio o tar:
- Ako misli na ono to ja mislim da misli , da u ti jedan savct:
zaboravi sve to. Ako bude pravio neke probleme, ubi u te kao
takora. Nekoliko ljudi ve imam na du i.
- ?? to nije isto, to je bilo u ratu...
- Rat ili ne... meni je to svejedno.
- O, dobri bo e, ti bi to i uinila! - u glasu mu se osc alo divljenje.
- U Beligovlanu...
- U Beligovlanu - prekinula ga je - su ti platili da dr i jezik za
zubima, dobro su ti platili. Uzeo si novac. Od mene nemoj nita vie
da o ekuje .
- To bi bila lepa romanti na pri ica za novinare...
- uo si ta sam ti rekla.
- Ah - smejao se. - Ne mislim ja to ozbiljno. Samo sam se alio. Ne
bih ja nikad povredio moju malu Bczi. Dr a u jezik za zubima.
Zatvorila je prozor. Zagledala se u sto pred sobom. Tu je jo uvek
stajalo nedovr eno pismo. Ona ga uze i, napraviv i od njega

lopticu, baci u ko za otpatke. Zatim, ne osvrnuv i se, iza e iz
sobe.
Salon za pisanje u hotelu ''Bertram'' inio se pustim i kada to nije
bio. Dva pisa a stola su bila zgodno sme tcna pod prozorom, desno
je stajao sto i sa asopisima, levo su bile dve fotelje s vrlo
visokim naslonima koje su bile okrenute prema kaminu. To su bila
omiljena mesta starije gospode koja bi tu, sakrivena, odremala do
popodnevnog aja. Oni koji su dolazili da pi u nisu ih ni
prime ivali. Do podneva su fotelje bile obi no slobodne.
Ali desilo se da su ba tog jutra obe bile zauzete. U jednu se bila
smestila starija gospoda, dok je drugu zauzela vrlo mlada devojka.
Onda je devojka ustala. Stajala je trenutak, nesigurno gledaju i
prema vratima koja su se upravo zatvorila iza ledi Sedvik, a zatim i
sama krene prema njima. Lice Elvire Blejk bilo je smrtno belo.
Pro lo je jo pet minuta pre nego to se stara gospoda pomakla.
Gospoica Marpl je kona no odlu ila da je pauza, koju je planirala
izme u obla enja i izlaska, trajala dovoljno dugo. Bilo je vreme da
iza e i u iva u arima Londona. Mogla bi da od eta do Pikadelija
i da tamo sedne na autobus broj devet za Haj Strit Kensington, ili bi
pak mogla da pro eta do Bond Strita i da sedne na broj dvadeset pet
i doveze se do robne ku e Mar al & nelgrov", ili bi mo da ak
mogla da ode u suprotnom pravcu do prodavnice Armi & Nevi".
Dok je prolazila kroz vrata na okretanje jo nije bila odlu ila gde e.
Vrata!, Irac, koji se u me uvremenu vratio na svoje mesto, odlu io
je umesto nje.
- Treba e vam taksi, gospodo - rekao je odlu no. ~ Ne, mislim da
nee - branila se gospoica Marpl. - Mogu da sednem r hmi
Hvnrlpcpt npt ili na hroi dva u Park Lineu.
54
Agata K/isti
Hotel Bertram
55
- Ne. Autobus ne valja - odlu no j'e nastavio vratar. - U va im
godinama je vrlo rizi no voziti se autobusom. Kako oni ko e i
kre u!... Jednostavno vas sru e s nogu, ozbiljno. Danas vie niko
nema ob/ira... Pozva u vam taksi, moete da idete kud god elite,
kao kraljica.
Gospoica Marpl je bila prisiljena da popusti:
- Dobro, mo da je bolje da idem taksijem.
Vratar nije trebalo ni da zvi di, samo je pucnuo prstima i taksi se
smesta, kao za aran, stvorio pred njima.
Ulaze i u taksi, gospoica Marpl iznenada promeni plan i odlu i da
se odveze do prodavnice sa garderobom Robinson & Kalver", s
namerom da pogleda njihovu bogatu ponudu lanene posteljine. Sva
sre na je sedela u taksiju, ose aju i se, kao to joj je vratar i
obeao, kao kraljica. U mislima je ve unapred u ivala u lanenim
ar avima, lanenim jastu nicama i pravim kuhinjskim krpama, na
kojima nisu bile naslikane banane, smokve ili psi koji dube na glavi,
to oveku kod pranja suda samo smeta.
Na recepciji se iznenada pojavi ledi Sedvik:
- Da li je gospodin Hamfris u kancelariji?
- Jeste, ovde je, ledi Sedvik - gospoica Zorin je izgledala malo
uznemirena.
Ledi Sedvik je pro la iza njenog pulta, zakucala na vrata i upala u
kancelariju.
Gospodin Hamfris podi e pogled:
- ta...
- Ko je zaposlio onog Majkla Gormana? Gospodin Hamfris po e da
muca:
- Posle Parfitovog odlaska... imao je udes sa kolima, pre mesec dana.
Morali smo odmah da mu na emo zamenu. Izgledalo je da je
nje u vojsci... Nije mo da naro ito bistar, ali ponekad je tako bolje.
Imate li neto protiv njega?
- Dovoljno da ga ne elim ovde.
- Ako elite - spremno odgovori Hamfris. - Mo emo odmah da mu
damo otkaz...
- Ne - ree ledi Sedvik - za to je ve prekasno. Nije va no.
- Elvira!
- Zdravo. Brid it.
Plemenita Elvira Blejk ulazila je na vrata ku e u Onslou Skveru. Tu
ju je ve ekala prijateljica, jer ju je videla kako dolazi, motre i na
nju sa prozora svoje sobe.

- Idemo gore - ree Elvira.
- Da, to je pametnije, ina e e nas mama zarobiti.
Devojke su pojurile uz stepenice izbegav i tako za dlaku Brid itinu majku, koja je ba tada izlazila iz svoje sobe.
- Ti si zaista sre na jer nema majku - ree Brid it zadihano,
pu taju i prijateljicu u svoju sobu i vrsto zatvaraju i vrata. Mislim, mama je srce i tako dalje, ali ta sve ne pita! Ujutro, u
podne, uve-e, neprestano. Gde ide ? Gde si bila? S kim si bila? I,
jesu li oni ljudi ro aci porodice s istim prezimenom iz Jork ira?
Kad pomislim samo na ispranost svega toga!
- Verovatno nemaju na ta drugo da misle - zaklju i Elvira
neodre eno. - Slu aj me sada, Brid it, moram da obavim neto
vrlo va no, mora e da mi pomogne .
- Pomo i u ti ako mogu... U emu je problem? Da li je u pitanju
56
Agata Krist/
Hotel Bertram
57
- Ne, nije. - Brid it je izgledala razo arano. - Moram na jedan dan
u Irsku, a ti mora da mi pomogne .
- U Irsku? Zbog ega?
- Ne mogu sada da ti obja njavam. Nemamo vremena. U jedan i
trideset imam kod Praniera" sastanak sa mojim staraocem.
- Kako si se oslobodila Karpcnterice?
- Pobegla sam joj kod Debenhama". Brid it se kikotala.
- Posle ru ka me vode kod Melferdovih. Kod njih ostajem do punoletstva.
- Sablasno!
- Nadam se da u izdr ati. Ro aku Mildred je vrlo lako prevariti.
Dogovoreno je da u u kolu i i u Londonu. Postoji nekakav te aj,
zove se Svet danas". Vode te na predavanja, u muzeje, galerije i
crkve. Bitno je da niko ne proverava gde si! Mo i emo sasvim
pristojno da udesimo sebi ivot.
- Nadam se - smejuljila se Brid it. - To nam je uspevalo u Italiji, zar
ne? Stara Marokanka je mislila da je stra no stroga. Nije imala
pojma ta smo sve u stanju da uradimo kada ho emo.

Obe devojke su se nasmejale, u ivaju i u se anju na uspe ne
akcije.
- Ipak, dosta toga je trebalo smisliti - se ala se Elvira.
- Koliko genijalnih la i! Ima li novosti od Gvida?
- Napisao mi je duga ko pismo i potpisao se kao Ginerva. Ali,
molim te, prestani malo da pri a . Treba jo dosta toga da se uradi,
a imamo samo sat i po vremena. Sada, za po etak, samo sluaj.
Sutra dolazim u London kod zubara. To je jednostavno, mogu da ga
otka cm telefonski, a to moe i ti da uradi . Zatim oko podne
treba nazvati Melfordove, mora da se pravi kao da si tvoja mama
i da im ka e da
- To bi trebalo da progutaju. Jo e nam biti zahvalni to te
primamo. Ali, recimo ta ako ne uspe da se vrati za jedan dan? po e Brid it nesigurno.
- Ima emo dosta vremena da do tada neto smislimo - nestrpljivo
joj je odbrusila Elvira. - Ono to me trenutno najvi e zabrinjava je
novac. Ti ga verovatno nema ?
- Imam skoro dve funte.
- To nije nita. Moram da kupim avionsku kartu. Proverila sam
letove. Sti em za dva sata. Sve zavisi od toga koliko e mi tamo
trebati vremena.
- Zar ne moe da mi ka e zbog ega ide ?
- Ne, ne mogu. Ali je stra no va no.
Elvirin glas se toliko promenio da ju je Brid it za u eno
pogledala.
- Zar je toliko ozbiljno?
- Da, vrlo je ozbiljno.
s
- Da li je to neto za ta niko ne sme da zna?
l
- Ba tako. U asno je, u asno poverljivo. Moram da
proverim da
\ H je neto istina ili ne. Glupo je to sa novcem. Najgluplje je to to i
sam ja, u stvari, prili no bogata. Ali sve to mi daju jedva je dovolj-|
no za garderobu. Taj novac nestane im ga dobijem.
- Mogao bi ti tvoj staratelj, pukovnik... Kako se ve zove... pozajmiti
malo novca.
- To ne bi moglo. Postavljao bi mi gomilu pitanja i hteo bi da zna

zato mi treba.
- Oh, bo e, naravno. Nikako ne mogu da shvatim zato svi
postavljaju toliko pitanja. Zamisli, kada me neko nazove, mama
odmah m ra da pita ko je. A uop te je se to ne ti e!
Elvira se odsutno sloila.
~ Da li
i iVarla np tn 7a]rr/ila Rrifl/lf''
58
Agata Kristi
Hotel Bertram
59
- Nisam, ne bih ni znala kako se to radi.
- To je jednostavno. Ode kod odre enog zlatara, koji i/nad vrata
ima tri kugle, zar ne?
- Sumnjam da bi neto od onoga to imam moglo da interesujc
zalagaonicu.
- Zar tvoja majka nema nikakav nakit?
- ini mi se da je bolje od nje ne tra iti pomo .
- Da. mo da. Ali mogli bismo neto da joj ukrademo.
- Oh. sumnjam da bismo uspele - zaprepa
eno e Brid it.
- Zato? Pa... mo da si u pravu. Ali kladim se da ne bi primetila da
joj neto nedostaje. Setila sam se. Idemo kod gospodina Bolarda.
- Ko je gospodin Bolard?
- Oh, neto kao porodi ni zlatar. Kod njega uvek nosim sat na
popravku. Poznaje me jo od moje este godine. Hajde. Brid it,
idemo odmah tamo. Imamo jo samo toliko vremena.
- Bolje da iza emo na zadnja vrata, tako nas majka nee pitati kuda
idemo.
Pred odavno osnovanom zlatarom Bolard & Vajtli" u Bond Stri-tu.
devojke su jo jedanput proverile dogovor.
- Sigurna si da si sve shvatila. Brid it?
- Mislim da jesam - odgovori Brid it glasom koji je bio daleko od
sre nog.
- Prvo treba - ree Elvira - uskladiti satove.
Brid it se malo razvedri. Poznata fraza iz detektivskih romana
nekako ju je ohrabrila. Sve ano su uskladile satove. Brid it je svoj
pomakla za minut napred.

- Akcija po inje ta no u dvadeset pet minuta posle dvanaest ponovi Elvira. - Tako u imati i vie vremena nego to mi treba, ali je
bolje tako.
- Recimo, ta? - pitala ju je Elvira s nestrpljenjem.
- Pa. mislim, pretpostavimo da me pregazi?
- Naravno da te nee pregaziti - smirivala ju je Elvira. - Zna i sama
kako si spretna, a svi voza i u Londonu su navikli da ko e. Sve e
biti u redu.
No Brid it nije bila tako sigurna u to.
- Ne e me valjda sada izneveriti, Brid it, zar ne?
- Dobro - ree Brid it. - Ne u te i/neveriti.
- Odli no - zavr i razgovor Elvira.
Dok je Brid it prelazila na drugu stranu ulice, Elvira je u la u
prodavnicu ,.Bolard & Vajtli". Unutra je vladala sve ana tiina.
Ugledan ovek sa frakom priao je Elviri i zapitao je ta eli.
- Htela bih kod gospodina Bolarda.
- Do gospodina Bolarda. va e cenjeno ime, molim?
- Gospoica Elvira Blejk.
Dostojanstveni ovek je nestao, a Elvira je pri la stolu gde su pod
debelim staklom, na odgovaraju oj podlozi od pli a, svoju lepotu
pokazivali razli iti ukrasi, kop e, prstenje i narukvice. Gospodin
Bolard se ubrzo pojavio. On je bio stariji ortak firme, imao je negde
oko ezdeset godina. Pozdravio je srda no Elviru:
- Oh, gospoice Blejk, vidim da ste u Londonu. Vrlo mi je drago sto
vas ponovo vidim. Izvolite, ta bih mogao da u inim za vas?
Elvira je iz torbice izvadila divan sati za ve ernje izlaske.
- Ne ide ba kako treba. Da li biste mogli da ga pogledate?
- Svakako. Tu nee biti nikakvih problema - gospodin Bolard ga Uze
i zapita: - Gde da ga po aljemo?
Elvira mu dade adresu Melfordovih.
Ali ima jo neto - ree Elvira. - Moj staratelj, pukovnik La-skomb...
znate ga. zar ne?
- Do A
?______
60
Agata Kristi
Hotel Bertram
61
- Pitao me je ta bih elela za Bo i . Predlo io je da zajedno
do emo do vas i izaberemo neto adekvatno. Ali ja sam radije
do la sama... jer, nekako mi je to neprijatno, zar ne? Ho u da
ka em, cena i sli no.
- Potpuno normalno - odobravao je gospodin Bolard prijatno se
sme e i. - Pa, imate li ve neku ideju? Moda neki bro , ili
narukvicu, ili prsten...?
- Rado bih uzela bro - rekla je Elvira. - Ali bih htela da pogledam
vie toga, ako mogu? - pogledala ga je umiljato. On se smekao sa
razumevanjem.
- Naravno, naravno. Kakvo je to zadovoljstvo ako ovek mora
odmah da se odlu i, zar ne?
Slede ih pet - est minuta pro lo je veoma prijatno. Gospodin
Bolard je bio neumoran. Donosio je primerke nakita sad iz ove sad iz
one kutije; bro evi, prstenje i narukvice gomilali su se na pli u koji
je za tu priliku bio postavljen pred Elviru. Ona bi se okretala prema
ogledalu da vidi kako joj stoji bro ili privezak. Kona no, prili no
ne- i sigurno, uspela je da odvoji divan privezak. mali ru ni sat s
dijamantima i dva bro a.
- To emo lepo da zabele imo, - ree gospodin Bolard - pa kad
pukovnik Laskomb bude opet u Londonu moe i sam da doe i
odlu i ta e od ovoga da uzme.
- Mislim da je tako najbolje - ree Elvira. - Tako e imati oseaj da
je sam odabrao poklon, zar ne? - Podigla je prema njemu svoje plave
bistre o i. Trenutak ranije je istim tim plavim o ima prove-rila
vreme na svom satu. Bilo je ta no dvadeset pet minuta posle
dvanaest.
"
Spolja se za u kripa ko nica i glasni enski vrisak. Sve o i u
prodavnici su bile okrenute prema izlozima koji su gledali na Bond
Plv
rn-f nr^
gantnog kostima, bio je toliko brz da bi, ak da je neko i gledao,
sigurno ostao neprime en.
- Tja, tja - negodovao je gospodin Bolard, okre u i se od izloga. Bilo je vrlo blizu nesre e. Glupa devojka! Ovako tr i preko ulice!
Elvira se ve bila uputila prema vratima. Pogledala je na sat i
uzviknula:
- Oh, bo e. predugo sam se zadr ala kod vas. Zakasni u na voz.
Hvala vam, gospodine Bolard, ne ete zaboraviti ta sam izabrala,
zar ne?
Za tren oka je bila napolju. Skrenuv i dva puta levo. pri ekala je da
joj se zadihana Brid it pridru i.
- Oh - ree Brid it. - Tako sam se upla ila. inilo mi se da sam
gotova. Jo sam poccpala i arapu.
- Nije va no - odvrati Elvira i povu e prijateljicu za sobom. Po uri, Brid it!
- Da li... je li bilo... u redu?
Elvira bez reci spusti ruku u d ep, a kad ju je izvukla na dlanu joj
zabljcsnu narukvica s dijamantima i safirima.
- Oh. Elvira, kako si se usudila!
- Sada e da ide u zalagaonicu. Mora da u e i sazna
koliko za ovo mo emo da dobijemo. Tra i sto funti.
- Da li si sigurna... recimo da ka u... ho u re i... mogla bi da bude
na popisu ukradenog nakita...
- Ne budi glupa. Kako bi ve sada mogla da bude na popisu? fo
nije ni prime eno da je nema.
- Ali. Elvira, kad vide da je nestala, pomisli e da... mo da e znati
da... da si je ti uzela.
- To e sigurno pomisliti... ako otkriju. ~ Ali, zaboga, oti i e u
policiju i...
Za utala je jer je Elvira odmahivala glavom, dok joj se uta kosa
Vijorila kao na vetrn a -/???????? nsmeh ini i e, nodizao kraieve
lisa62
Agatci Kristi
Hotel Bertram
na: - Oni nee oti i u policiju. Brid it. Sasvim sigurno nee, ako
budu mislili da sam je ja uzela.
- Kako... misli ... ?
- Ono to sam rekla. Kad postanem punolctna ima u mnogo para.

Mo i u mnogo nakita da kupujem kod njih. Om nee iza/vati
skandal. Po uri i donesi taj novac. Zatim idi u poslovnicu ,.Eir Lingusa'' i kupi mi kartu... ja moram da uzmem taksi do ..Pruniera".
Kasnim ve itavih deset minuta. Do i u kod tebe sutra ujutro u
deset i trideset.
- Oh, Elvira, tako bih volcla da se ne upu ta u sve to - jadiko-vala
je Brid it.
Ali Elvira je ve sedala u taksi.
II
Gospoica Mcrpl je provela veoma prijatno vreme u prodavnici
Robinson & Kliver". U ivala je u lanenim tkaninama zbog njihove
meko e i sve ine pa je kupila nekoliko skupih i finih ar ava i
pravih, crveno oivi enh kuhinjskih kipa. Ostaviv i prodavcu svoju
adresu u St. Mcri Midu, odvezla se autobusom do robne ku e
Ermi & Nejvi".
Robna ku a Ermi & Nejvi'' je oduvek bila prava opsesija
gospoice Marpl. Dana nji njen izgled nije ni im podseao na
prodavnicu koju je ona pose ivala sa tetkom Helen. Misli gospoice
Marpl su se vratile na tetku Helen. Ona je kupovala samo kod
odre enog prodav-ca. Kod njega bi se udobno smcstila na stolici, a
zatim bi usledio as kada se nikome nije urilo i kad je tetka Helen
smi ljala stvari koje bi mogle da se kupe i koje e joj koristiti u
dalekoj budu nosti, za Bo i ili ak za Uskrs. Kad bi mala Dejn
po ela da se vrpolji, odveli bi je u odeljenje sa staklom da se malo
zabavi razgledanjem.
Kada bi zavr ila sa kupovinom, tetka Helen bi onda po ela
na iroko da se raspituje o zdravlju majke svog odre enog trgovca,
o njegovoj eni, starijem sinu i hromoj snahi. Posle ovako prijatno
provedenog dopodneva, rekla bi u ali tipi noj za ono vreme:
- A ta bi na a mala devoj ica rekla na jedan ru ak? - Posle ega
bi se liftom popele na evrti sprat i naru ile ru ak koji se uvek
zavr avao sladoledom od jagoda. Kupile bi zatim za pola funte
okoladnih bombona sa kafom i oti le u bioskop.
Naravno, otada su robnu ku u mnogo puta renovirali, sada je bila
veselija i mnogo vie osvctljena. Gospoica Mcrpl, mada se rado
se ala pro losti, nije imala nita protiv o itih prednosti

sada njice. Restoran je jo uvek bio na starom mestu pa je odlu ila
da tu i ru a.
Prou avaju i meni. usput je bacala poglede po prostranom
restoranu. Iznenada joj se obrve neprimetno podigo e. Kakva
neobi na slu ajnost! Nedaleko od nje sedela je ena koju je
poznavala iz novinskih fotografija. Slikali su je... na trkama, na
Bermudima... kako stoji pored svojih kola ili sopstvenog aviona. Tu
enu je ju e prvi put videla izbliza, a sada je, kao to joj se esto
de avalo, opet na nju na-letela i to na potpuno neo ekivanom
mestu. Jer gospoica Marpl nikako nije uspevala da pove e Bez
Sedvik s ru kom u restoranu pro-davnice Ermi & Nejvi". Ne bi je
iznenadilo da je videla kako Bez Sedvik izlazi iz neke jazbine u
Sohou, ili pak iz opere Kovent Garden u ve ernjoj haljini s
dijademom na glavi, ali u prodavnici Ermi & Nejvi" nikako nije
pristajala, jer ovo mesto je u glavi gospoice Marpl bilo neraskidivo
vezano za vojnike, njihove ene, kerke, majke i bake. Pa ipak je
Bez Sedvik, divna kao i uvek u svom kompletu i bluzi boje
smaragda, sedela ovde i ru ala u dru tvu nekog mu karca. Njen
pratilac je bio mladi uskog lica orlovskog izgleda u kratkom crnom
ko nom kaputu.
64
Da li j'e to ljubavni sastanak? Najverovatnije nije. Mu karac mora
da je bio petnaestak godina mla i od nj'e... ali Bez Sedvik je bila
izvanredno privla na ena.
Gospoica Mcrpl, pa ljivo odmeriv i mladi a, zaklju i da je,
kako bi ona rekla, nao it momak", ali da joj nije simpati an, isti
Hc-ri Rasel", ree u sebi. izvla e i, po starom obi aju, prototip iz
pro losti. Sigurno nema po tene namere, od njega ni jedna ena
ne moe da o ekuje nita dobro."
Ona ne bi poslu ala moj savet", govorila je u sebi gospoica
Marpl. Ali bih joj ja ipak mogla dati po neki." Me utim, tu e
ljubavne brige nisu bile njena stvar. Osim toga, Bez Sedvik se,
sasvim sigurno, moe i sama sna i kad su mu karci u pitanju.
Gospoica Marpl uzdahnu. Pri kraju ru ka je ve po ela da planira
kako e da ide u knji aru.
Znati elja, ili kako je to ona radije nazivala interesovanje za

probleme bli njih", nesumnjivo je pripadala medu istaknutija
interesova-nja gospoice Marpl.
Namerno ostavljaju i rukavice na stolu, ustala je i uputila se prema
blagajni putem koji je vodio pored stola ledi Sedvik. Pla aju i
ra un otkri" nestanak rukavica i vrati se po njih... na nesre u
ispusti svoju torbicu, iz koje se na pod prosu hiljadu sitnica. Pred
konobaricom koja je pritekla u pomo gospoica Marpl je morala da
glumi stara ku nespretnost te da i po drugi put ispusti nov anik i
klju eve. Nije mnogo dobila ovim manevrom, ali nije sve ipak bilo
uzalud... bilo je zanimljivo to to Bez Sedvik i njen pratilac uop te
nisu primetili drhtavu staricu koja je pored njihovog stola stalno
neto kupila po podu.
Spu taju i se u prizemlje, gospoica Marpl se prise ala odlomaka
razgovora koje je uspela da na uje. - Kakva je prognoza?
Hotel Bertram
65
- O. K. Ne e biti magle.
- Za Lucern je sve sre eno?
- Da, avion pole e u devet i etrdeset.
Toliko je uhvatila prvi put. Na povratku je ula neto vie. Bez
Sedvik je ljutilo govorila:
- Kako ti je samo palo na pamet da ju e doe u hotel ''Bertram''...
nisi smeo tamo da se pojavi .
- To je u redu, pitao sam samo da li si tamo. I onako svi znaju da
smo prijatelji...
- Nije to u pitanju. Hotel ''Bertram'' je dobar za mene, ali ti tamo
izgleda kao uljez. Svi su buljili u tebe.
- Neka bulje!
- Pravi si idiot! Zato... zbog ega? ta te je navelo na to? Ti si imao
neki razlog... koliko ja tebe znam.
- Smiri se, Bez.
- Grozan si la ov!
To je bilo sve, ali se to gospo ici Marpl
inilo veoma
interesantnim.
7
Uve e devetnaestog novembra kanonik Penifadr je zavr io sa

ranom ve erom u klubu Ateneum i pozdravio se sa nekolicinom
prijatelja nakon prijatne diskusije o zapisima na enim uz Mrtvo
more. Pogledav i na sat, ustanovio je da je vremc da krene na
aerodrom. U predvorju je naleteo na doktora Vajtejkera koji ga je
veselo pozdravio:
- Kako si, Penifadr? Nisam te dugo video. Kako je bilo na Kongresu?
Da li ste otkrili neto zanimljivo?
66
Agata Kristi
Hotel Bertram
67
- Ba se vra a odande, zar ne?
- Ne, upravo sam se tamo uputio. Idem ve eras avionom.
- Ah, je li? - Vajtejker je bio malo zbunjen. - Bio je sasvim ube en
da je Kongres danas.
- Ne, ne. Sutra, devetnaestoga.
Kanonik Penifadr je ve bio na ulici kad mu je prijatelj dobacio:
- Ali, dragi ove e, pa danas je devetnaesti.
To kanonik Penifadr vie nije uo. Na Pal Malu je pozvao taksi i
odvezao se na terminal u Kensingtonu. Tu je bila velika gu va.
Napokon je i na njega doao red. Uspeo je da poka e kartu i paso .
De-vojka na alteru, koja je ve htela da na sve to udari ig,
odjednom je zastala:
- Oprostite, gospodine, ova karta ne va i.
- Ne va i? Nemogu e, ona je potpuno u redu. Let sto i... pa, ne
mogu da pro itam bez nao ara... sto i neto, za Lucern.
- Pogre an je datum, gospodine. Na njoj je ju era nji datum: sreda, osamnaesti.
- Ne, ne nikako. Uostalom... mislim... danas je sreda, osamnaesti.
- ao mi je, gospodine, danas je devetnaesti.
- Devetnaesti! - kanonik je bio o ajan. Pronaao je svoj kalendar i
napeto je listao po njemu. Kona no je i sam mogao da se uve-ri. Bio
je devetnaesti. Njegov avion je ju e odleteo.
- To zna i... to zna i... oh, bo e, to zna i da je Kongres u Lucernu ve odr an.
U dubokom o ajanju je zurio u slu benicu na alteru; ali iza njega

je bilo jo mnogo putnika; kanonik i njegova zbunjenost su bili
odgurani u stranu. Tu no je stajao dr e i neiskori
enu kartu.
Poku avao je da nade re enje. Moda bi mogao da zameni kartu?
Ali to ne bi imalo smisla... uop te ne... koliko je sati? Skoro devet?
Sednica je ve,
to mislio. On je bio ube en da je kanonik Penifadr ve bio na
Kongresu.
- O bo e, o bo e - ponavljao je kanonik Penifadr u sebi. - Kakvu
sam zbrku napravio od svega! - Pokunjeno je odlutao do ulice
Kromvel, koja ni sama nije bila veselija.
Hodao je polagano nose i putnu torbu i u mislima je prebirao po
svojoj zbunjenosti. Kad je, na svoje veliko zadovoljstvo, uspeo da
prona e razloge zbog kojih je pobrkao datume, odmahnuo je glavom
i rekao u sebi:
- Sada je, pretpostavljam... da vidimo... sada je pro lo devet, mislim
da bi trebalo da pojedem neto.
udilo ga je to to nije gladan.
Lutaju i neute no Kromvel Roudom kona no se odlu io za mali
indijski restoran. Mada nije bio gladan, odlu io je da ipak neto
pojede a zatim je potra io neki hotel... ali ne, to nije bilo potrebno.
Hotel je ve imao! Naravno. Pa odseo je bio u hotelu ''Bertram'',
imao je tamo sobu rezervisanu za etiri dana. Kakva srea! Zna i,
soba ga je ekala. Trebao je samo da uzme klju sa recepcije... tu se
setio ne ega. Sta mu je to te ko u d epu?
Izvukao je iz d epa jedan od onih pozama nih klju eva kojima
hoteli poku avaju da obeshrabre svoje rasejane goste u nameri da ih
odnesu sa sobom. Me utim to na kanonika uop te nije uticalo!
- Broj devetnaest! - ree kanonik, sre no se prise aju i. - Tako je.
Prava je srea to ne moram da tra im sobu. Ka u da je sve
popunjeno.
Malo zadovoljniji sobom i svojom organizacijom puta, kanonik
ostavi svoj ri oto sa karijem. seti se da treba da plati i ponovo iza e
na Kromvel Roud.
Nije mu se jo i lo u hotel, napokon sada bi trebalo da bude u
Lucernn i Ha rayunvara sa vrhunskim nau nicima o neverovatno
zani68
Agata Kristi
Hotel Bertram
mljivim problemima. Prolaze i pored bioskopa, pogled mu zapazi
naslov:
Zidovi Jerihona." Naslov mu se u ini sasvim
prihvatljivim. Zanimalo ga je da li se reditelj drao Biblije.
Kupio je kartu i, spoti u i se u tami, naao svoje mesto. Film mu se
svidco, mada je imao ose aj da nema ba mnogo veze sa Biblijom.
Nije dodu e, bio izri ito namenjen starijim sve tenicima, ali
kanonik je u njemu silno u ivao, smatraju i da mu je pomogao da
bolje shvati ivot.
Film se zavr io i odsvirana je himna, te kanonik, spoti u i se,
iza e opet u londonsku no .
No bese lepa i on se pe ice uputio u hotel ''Bertram'', po to je
prethodno seo u pogre an autobus i zavr io na drugom kraju grada.
Kad je stigao do hotela bila je pono . U to doba je hotel ''Bertram''
svojim pristojnim i mirnim izgledom davao na znanje da svi spavaju.
Lift je bio na spratu pa se kanonik poslu io stepenicama. Stigav i
napokon do svoje sobe otklju a vrata i ude.
Blagi bo e, zar je imao privi enje? Ali ko... kako... prekasno je
opazio podignutu ruku...
Hiljadu zvezda se, poput vatrometa, rasprsnu u kanonikovoj glavi.
Ekspres Irska po ta" jurio je kroz no . Ili, bolje, kroz tamu ranog
jutra. U pravilnim razmacima elektri na lokomotiva je opominjala
svojim divljim indijanskim krikom. Voz je jurio dobrih osamdeset
kilometara na sat. Drao se ta no voznog reda.
Onda se brzina naglo smanjila. To kovi su zacvileli. Voz se krecnnrnp i cnnrnp
da crveni signal pred kojim se voz kona no zaustavio. Neki putnici
su se probudili. Ve ina je, me utim, i dalje mirno spavala.
Probu ena naglim ko enjem, jedna starija dama je otvorila vrata i
pogledala niz hodnik. Na kraju hodnika vrata vagona su bila otvorena
i kroz njih se upravo penjao stariji sve tenik sa jednim uper-kom.
Pretpostavila je da je bio izaao iz voza da vidi ta se doga a.
Jutarnji vazduh je bio prili no sve . Na hodniku je neko rekao:
- Samo signal. - Stara gospoda se vratila u svoj kupe i poku ala da

opet zaspi.
Prema vozu je iz pravca signalnc ku ice dolazio ovek ma u i
lampom. Pomo nik ma inovode je siao sa lokomotive. Pratilac
voza je tako e siao i pridru io mu se. ovek sa lampom sti e do
njih i po e zadihano da im obja njava:
- Gadan udes... isko io je teretni voz...
Voza lokomotive ih je gledao iz svoje kabine, a onda i on si e
medu njih.
Na drugom kraju kompozicije estoro ljudi se popelo kroz otvorena
vrata poslednjeg vagona. Tu su ih do ekala estorica putnika. S
dobro prikrivenom urbom krenuli su da zauzmu po tanski vagon i
da ga odvoje od ostatka kompozicije. Dva oveka sa lemovima su
uvala pristup vagonu s pu kama u ruci.
ovek u elezni koj uniformi je obja njavao putnicima koji su bili
u hodniku:
- Pruga ispred nas je blokirana. Zastoj od mo da desetak minuta,
verovatno nee du e trajati. - Zvu alo je prijateljski i smiruju e.
Voza i njegov pomo nik su le ali vrsto svezani uz lokomotivu.
ovek sa lampom je viknuo u mraku:
- Da li je sve O. K.?
Uz nasin ie leao nratilac voza, tako e vezan.
70
Agata Kristi
Profesionalni plja ka i su stru no obavili svoj posao u
po tanskom vagonu. Jo dva vrsto vezana tela su le ala u
o ku. Specijalne po tanske vre e su preneli do pruge, gde su ih
drugi spremno do ekali.
U svojim kupeima su putnici, negoduju i, zaklju ili da ni vozovi
nisu vie..."
Kada su ve hteli ponovo da zaspu, kroz mrak je do njih dopro urlik
motora.
- Bo e - upla eno ree neka ena - ta je ovo, avion?
- Trka ka kola, rekao bih - uputi je saputnik. Urlik je zamirao u
daljini...
Devet kilometara dalje, na putu za Bedhampton, lagana reka no nih
kamiona je tekla prema severu. Pored nje munjevitom brzinom

projuri e velika bela trka ka kola.
Ista kola su deset minuta kasnije napustila glavnu cestu i skrenula
prema gara i na uglu ceste B, na kojoj je stajala tabla
ZATVORENO. Vrata gara e se otvori e pred belim kolima, da bi
se odmah za njima opet zatvorila. Ljudi su radili brzo i spretno. Kola
su dobila nove tablice. Dok se voza presvukao u kratki crni kaput
od ko e, sve je ve bilo spremno. Mogao je da krene dalje. Tri
minuta posle njegovog odlaska, iz gara e je na cestu, sipljivo
ka ljucaju i, izaao stari Mori Oksford. Stari sve tenik koji je
sedeo za volanom skrenuo je kolima na neravni seoski put.
Karavan koji se sporo kretao seoskom cestom zaustavi se nai av- i
na starog Mori Oksforda parkiranog uz cestu. Kraj njega je
bespomo no stajao stariji sve tenik.
Voza karavana pogleda kroz prozor:
- Da li vam je potrebna pomo ?
- Oh, hvala, vrlo ste ljubazni. Izgleda da neto nije u redu sa svetlima.
Dva voza a su se, nrihli/ila nanptn u nciiici^noi;
Hotel Bertram
71
- Vazduh je ist.
Nekoliko skupih ameri kih kov ega pre lo je iz Mori Oksforda
u karavan.
Kilometar - dva od tog mesta karavan je preao na neravni put koji se
zavr avao u zadnjem dvoritu rasko ne provincijske ku e. Tu je u
senci nekada nje konju arnice stajao veliki beli mercedes. Voza
karavana je otkljuao svoj prtlja nik, prebacio kov ege u
prtlja nik mercedesa i odmah nastavio put.
U obli njem seoskom dvoritu je glasno zakukurikao petao.
9
Elvira Blejk pogleda nebo i, uveriv i se da je vedro, u e u
telefonsku govornicu. Okrenula je Brid itin broj u Anslov Skveru i
kad joj se glas s druge strane javio, ree:
- Halo? Brid it?
- Oh, Elvira, jesi li ti? - Brid itin glas je zvuao uzbu eno.
- Ja sam. Da li je sve pro lo kako treba?

- Oh, nije. Bilo je stra no. Tvoja ro aka, gospoda Melford, nazvala
je mamu ju e popodne...
- ta, zbog mene?
- Da. Verovala sam da sam dobro izvela ono s telefonskim pozivom.
Ali, izgleda da se ona zabrinula zbog tvog zuba. Upla ila se da nije
krunica ili neto sli no. Zato je nazvala zubara i, naravno, ustanovila
da uop te nisi bila kod njega. Odmah je nazvala mamu, koja Je> na
nesre u, ba bila kraj telefona. Nisam mogla da stignem pre nje. ',
naravno, mama je rekla da ni o emu nema pojma i da nisi kod
nas. Nisam znala ta da radim.
- T Sto t,; ,,ôri;io9
Agata Kristi
- Pravila sam se da nita ne znam. Rekla sam samo da mislim da si
spominjala neke prijatelje u Vimbldonu.
- Zato ba u Vimbldonu?
- To mi je prvo palo na pamet. Elvira je uzdahnula:
- Pa. dobro, mislim da u neto smutiti. Mogla bih da izmislim
dadilju koja ivi u Vimbldonu. Kako te nepotrebne gluposti komplikuju oveku ivot. Nadam se da ro aka Mildred nije napravila
budalu od sebe i oti la u policiju ili neto sli no.
- Ide. li sada kod njih?
- I u u ve eras. Moram da obavim jo mnogo toga.
- Jesi li dobro stigla u Irsku? Je li... sve u redu?
- Saznala sam ono to me je zanimalo.
- Glas ti je nekako mra an.
- Tako se i ose am.
- Da li mogu nekako da ti pomognem? Treba li neto da se uradi?
- Niko mi ne moe pomo i. To moram sama da resim. Nadala sam
se da neto nije istina... zapravo ne znam ta bi trebalo da u inim.
- Jesi li u nekoj opasnosti, Elvira?
- Ne dramatizuj, Brid it. Moram prosto da budem oprezna, to je
sve. Mora u da budem jako oprezna.
- Zna i da si ipak u opasnosti. Elvira posle kra e pauze odvrati:
- Moda samo uobra avam neke stvari...
- Elvira, ta e biti sa onom narukvicom?
- Oh, to je u redu. Pozajmila sam neto novca, tako da mogu da

odem i... kako se ono ka e?... otkupim je. Onda u da je odnesem
Rnbrrln
Hotel Bertram
73
- Misli da e on da prede preko toga?... Ne, mama, to je peri-onica
ve a. Ka u da onaj ar av nismo ni poslali. Da, mama, re i u
vlasnici. Sve je u redu.
Na drugom kraju ice Elvira se, spu taju i slu alicu, malo zlobno
nasme ila. Otvori nov anik, izdvoji novac za telefon, uredno ga posla e pred sebe i nastavi da zove. Kad je dobila tra eni broj, ubaci
nov i e, pritisnu dugme i progovori tihim, malo upla enim
glasom:
- Halo, teta Mildred. Da, to sam ja... Beskrajno mi je ao... Da,
znam... nameravala sam... da, to je draga stara Madi, se ate se nae
stare Madmazele... Da, napisala sam razglednicu, ali sam zaboravila
da je po aljem. Jo je imam u d epu... Pa, znate, bila je bolesna, a
nije bilo nikosa da ie neguje. sko ila sam samo da vidim da li je sve
u redu. Da, imala sam nameru da idem Kod Brid it, ali se onda sve
promenilo... Nije mi jasno odakle ste mogli da dobijete poruku.
Verovatno je neko sve pobrkao... Da, sve u vam objasniti kada
do em... da, popodne. Ne, sa- eka u samo da doe bolni arka...
pa, u stvari, nije bolni arka. Jedna od onih dobrovoljnih
negovateljica ili neto tako. Ne, ona nije ni htela u bolnicu... Oh,
zaista mi je ao. - Spustila je slu alicu i iscrpljeno uzdahnula. Samo kada ovek ne bi morao svima toliko da la e.
Izlaze i iz govornice, primetila je na zidu velike novinske naslove:
VELIKA PLJA KA VOZA. RAZBOJNICI NAPALI IRSKU
PO TU".
n
Kad su se vrata otvorila, gospodin Bolard, koji je ba razgovarao sa
jednim kupcem, podi e pogled i vide kako ulazi plemenita Elvira
Blejk.
- Ne, hvala - odbila je Elvira pomo nika koji joj je poao u susret. ???;;? u;i,
xî, i ?? r,nc.^nr\',r, Rnlai-? hiirlp clnhnHan
74
Agata Kristi
Hotel Bertram
75
Ubrzo j'e gospodin Bolard obavio svoj posao sa strankom i sa
ljubaznim se sme kom okrenuo prema Elviri:
- Dobro jutro, gospodine Bolard - pozdravi ga Elvira.
- Pla im se da va sat jo nije gotov, gospoice Blejk - rekao je
Bolard.
- Oh, nisam do la zbog sata... Do la sam da se izvinim. Dogodilo
mi se neto grozno. - Otvorila je torbicu i iz nje izvadila kutijicu sa
narukvicom. - Sigurno se se atc da sam do la zbog sata i ujedno
odabrala poklon za Bo i , na ulici se dogodila neka nezgoda, ne
znam... neko je zamalo bio prega en, ini mi se... Mora da sam
narukvicu imala u ruci i verovatno sam je ne razmi ljaju i stavila u
d ep. Prona la sam je tek jutros. Smesta sam dojurila ovamo.
Stra no mi je neprijatno, gospodine Bolard, ne shvatam kako je to
moglo da mi se dogodi.
- Oh, to je sasvim u redu, gospoice Elvira - polako joj odgovori
gospodin Bolard.
- Sigurno ste mislili da ju je neko ukrao - ree Elvira, gledaju i
Bolarda svojim bistrim plavim o ima.
- Primetili smo da nedostaje - potvrdio je gospodin Bolard. -Hvala
vam, gospoice Elvira, to ste je odmah vratili nazad.
- Bilo mi je stra no kad sam je na la. Hvala vama, gospodine
Bolard, to imate razumevanja kako se ose am...
- Mnogo se udnih gre aka moe dogoditi - umirivao ju je
gospodin Bolard. Dobro udno se sme io. - Ne emo vie misliti na
to. Ali vas molim da to vie ne inite - nasmejao se ovoga puta
glasno, kao da je rekao neto duhovito.
- Isklju eno - uveravala ga je Elvira. Ubudu e u biti vrlo
pa ljiva. - Nasme ila mu se kada je izlazila.
- Zanimalo bi me... - ree Bolard u sebi. - Ba bi me zanimaNjegov mla i ortak, koji je stajao u blizini, sada mu je priao:
- Dakle, ipak je to bila ona.
- Jasno da je bila ona - potvrdi gospodin Bolard.
- Ali, vratila ju je nazad - naglasi njegov ortak.
- Donela ju je nazad - slo i se gospodin Bolard. - To nisam

o ekivao.
- Hoete da kaete da niste verovali da e je vratiti?
- Ne, nisam. Ako ju je ve uzela...
- Verujte li u njenu priu? - znati eljno e ortak. - To, da ju je
slu ajno stavila u d ep i ostalo...?
- Pri a bi i mogla da bude istinita.
- Mogla bi to da bude i kleptomanija.
- Da, mogla bi biti i kleptomanija - slo io se Bolard. - Verovat-nije
je, me utim, da ju je namerno uzela... Ali zato ju je tako brzo
vratila? To je zanimljivo...
- Dobro je to nismo obavestili policiju. Priznajem da bih ja to
u inio.
- Znam, znam. Vi nemate mnogo iskustva. U ovom slu aju je ovako
najbolje. - Blago je dodao, vie za sebe:
- Ipak, sluaj je zanimljiv. Vrlo zanimljiv. Pitam se koliko li moe
imati godina? Sedamnaest ili osamnaest. Moda se u neto upetljala.
- ini mi se da ste rekli da je puna para.
- Mo e da bude naslednica i da ima mnogo novca - pou io ga je
gospodin Bolard - a da u sedamnaestoj nema ni prebijene pare.
Najsme nije je, znate, to bogate naslednice, dok ne postanu
punolet-ne, imaju esto manje novca od onih mnogo siroma nijih.
To nije uvek pametno. Ali, sumnjam da emo ikada saznati istinu o
ovom slu aju.
Stu,,;^ ;<>
,u,,; ,, a ni^nn mp tn n kutiii i SDUStio
noklopac.
76
Agata Kristi
Hotel Bertram
77
10
Advokatska kancelarija Egerton, Forbes & Vilbrout" bila je na jj
jednom od onih otmenih trgova u Bluzberiju koje jo nije zahvatio
ta-las promena. Mesingani natpis na ulazu je bio, kako se ini, izlizan
toliko da je bio ne itak. U poslednjih sto godina zapisana su u
pomno vo enu kartoteku firme mnoga imena iz najvi ih
aristokratskih i vcleposedni kih krugova Engleske. Forbesa i

Vilbrouta vie nije bilo, zamenili su ih Etkinson, otac i sin, Vel anin
Lojd i kotlan anin Me-kAlister. Ostao je samo Egerton, naslednik
osniva a Egertona. Ovaj Egerton o kome je re imao je pedeset i
dve godine i uz kancelariju J je nasledio i nekoliko starih porodica,
kojima su pravne savete dava- l li njegov deda, otac i stric. Sada je
sedeo za velikim pisa im stolom od mahagonije u lepoj sobi na
prvom spratu i blago, ali odlu no tuma io neto jednom od svojih
klijenata utu enog izgleda. Ri ard Egerton je bio privla an
mu karac, visok, tamnokos, prosedih zalisaka i vrlo pronicljivih
sivih o iju. Njegovi pravni saveti su uvek bili dobri, ali se on retko
kada trudio da ulep a stvari.
- Sasvim iskreno, Fredi, ti nema na ta da se osloni . A jo manje
posle onih pisama...
- Ne misli mo da... promrmljao je utu eno Fredi.
- Ne, ne mislim - rekao je Egerton. - Spasila bi te jedino nagodba.
Ako se dogovorite bez sudskog procesa. Jer zbog ovoga bi mogli i
sudski da te gone.
- Ali, sluaj, Ri arde. to je ipak malo preterano... Na Egertono-vom
stolu za u diskretno zujanje. On namr teno uze slu alicu:
- Mislim da sam naglasio da ne elim da me niko uznemirava.
Saslu av i odgovor sa druge strane, Egerton ree:
- Oh, da... da, svakako. Zamolite je da sa eka, molim vas.
- Slu aj, Fredi - ree. - Ja poznajem zakon, za razliku od tebe. U
gadnom si sosu. U ini u sve da te izvu em, ali to e te prili no
ko tati. Sumnjam da u se zadovoljiti sa manje od dvanaest hiljada.
- Dvanaest hiljada! - nesrc ni Fredi je zinuo. - Oh, zaboga! Ali ja ih
nemam, Ri arde.
- Zna i da e morati da ih stvori . Ima bezbroj na ina za to. Ako
se ona smiri sa dvanaest hiljada, moe da govori o sre i, jer ako
stvar doe na sud, ja u te ko tati mnogo vie.
- Ah, pravnici! - uzdahnu Fredi. - Svi ste vi deriko e!
Ustao je:
- Dobro, Ri arde, starino, u ini kako misli da je najbolje.
Oprostio se tiho odmahuju i glavom. Ri ard Egerton smesta
zaboravi na Fredija i njegove probleme i spremi se da do eka novog
klijenta.
- Plemenita Elvira Blejk - promrmlja tiho pred sebe. - Ba me
zanima kako izgleda... - Podi e slu alicu. - Lord Fredcrik je otiao.
Po aljite gospo icu Blejk gore, molim vas.
ekaju i, pokuao je neto da izra una. Koliko je godina
pro lo...? Mora da joj je esnaest ili sedamnaest... mo da ak i
vie. Kako vreme brzo prolazi. Konistonova ki... i Bezina ki.
Zanima me na koga li i.
U razmi ljanju ga prekide kucanje i na vratima se pojavi gospoica
Elvira Blejk. Egerton ustade i po e joj u susret. Po izgledu",
zaklju io je, ne li i ni na jednog roditelja". Visoka, vitka, svetle
kose i o iju bila je sli na Bezi, ali joj je nedostajala ona Bezina
vitalnost, izgledala je nekako staromodno, mada se to ne bi moglo
re i s obzirom na haljinu s naborima i visokim strukom, to je opet
bilo u modi.
- Vidi, vidi - govorio je dok su se rukovali. - Ovo je iznena enje.
Kad smo se poslednji put videli imala si jedanaest godina. - Po78
Agata Kristi
- Pretpostavljam - ree Elvira nesigurno - trebalo je da se najavim i
ugovorim sastanak. Ali mi je to iznenada palo na pamet, a evo, i
prilika je povoljna, s obzirom da sam u Londonu.
- A ta radi u Londonu?
- Le im zube.
- Sa zubima ovek ima samo probleme. Ali ja sam im zahvalan, jer
su mi doveli tebe. Da se setim, bila si u Italiji, zar ne, u jednoj od
onih devoja kih kola kakve su danas moderne?
- Da - odgovori Elvira - kod grofice Martineli. Ali sada sam se
vratila, ostajem u Engleskoj. Bi u u Kentu sa Melfordovima, dok ne
odlu im ta u da radim.
- Nadam se da e odabrati neto to voli . Namerava li da
studira ?
- Ne, mislim da za to nisam dovoljno pametna. - Za utala je, a
zatim upita:
- Vi morate da date pristanak za ono to izaberem, zar ne? Egerton
se pa ljivo zagleda u nju:
' - Ja sam jedan od tvojih staratelja i izvr ilac testamenta tvog oca.
Od mene u svako doba moe da zatra i bilo kakav savet. Vrlo
rado u ti pomo i.
Elvira pristojno ree:
- Hvala.
- Ima li neki problem?
- Ne, u stvari, ga nemam. Ali vidite, ja nita ne znam. Niko mi nita
ne govori, a nije uvek prijatno postavljati pitanja.
Ozbiljno ju je posmatrao:
- Ne zna nita o tvojoj situaciji, zar ne?
- Da - ree Elvira. - Drago mi je to me razumete. Ujak Derek... oklevala je.
- Misli na Dereka Laskomba?
- Da, oduvek ga zovem ujakom.
- Da, da, naravno...
- Vrlo je drag - nastavi Elvira. - Ali on nije osoba sa kojom se moe
razgovarati. On sve sam sre uje i uvek se ini da je pomalo zabrinut,
jer se pla i da to mo da nije ono to se meni svi a. Naravno, on
pita za savet sve koje zna... naro ito ene, one ga uglavnom u sve
upu uju. Tako sam i stigla do grofice Martineli. Uvek mi je on birao
kole i sve ostalo.
- Ali to nije bilo po tvom ukusu, je li tako?
- Ne, nisam to htela da ka em. To je sve bilo u redu. Slao me je
tamo gde ide ve ina devojaka... ali...
- Nastavi samo - hrabrio ju je Egerton.
- Ali ne znam nita o sebi. Ne znam odakle mi novac, koliko ga
imam, ta mogu da radim sa njim.
- Zna i - ree Egerton, sa njemu karakteristi nim privla nim
osmehom. - Zna i, ho e da razgovara poslovno. Da li sam u
pravu? Mislim da si potpuno u pravu. Da vidimo. Koliko ima
godina? esnaest... sedamnaest?
- Blizu dvadeset.
- Oho, nisam verovao da ti je ve toliko!
- Morate da me razumete - nastavi Elvira. - Celoga ivota se brinu
za mene i uvaju me, To je naravno prijatno, ali jednoga dana
po ne da vam ide na ivce.
- Takvo vaspitanje je odavno i

ezlo - slo io se Egerton - ali
savr eno odgovara principima Dereka Laskomba.
- On je zaista zlatan - uveravala ga je Elvira - ali je sa njim
nemogu e ozbiljno razgovarati.
- Da, mogu da zamislim... Dakle, Elvira, koliko zna o sebi i svoloi nnrndi noi situaciji?
Hotel Bertram
81
- Znam da mi j'e otac umro kada sam imala pet godina i da nas j'e
majka ostavila kada mi j'e bilo dve godine. Uop te je se ne se am.
Jedva da i oca pamtim. Se am se da je bio vrlo star i da je nogu
drao na stolici. Znao je stra no da psuje. Prili no sam ga se
pla ila. Posle njegove smrti sam ivela sa jednom ro akom dok i
ona nije umrla. Zatim sam ivela sa ujakom Derekom i njegovom
sestrom. I ona je umrla, a ja sam oti la u Italiju. Sada me je ujak
Derek smestio kod Melfordovih, oni su mu ro aci i imaju dve
kerke mojih godina.
- Kako ti se tamo svi a?
- Jo ne znam. Tek sam stigla. Svi su vrlo dosadni. Htela bih i
kona no da /nam koliko imam novca.
- Zna i, eli informaciju o svojoj finansijskoj situaciji, ta no?
- Ba ta no - odlu no e Elvira. - Znam da u naslediti neki
novac. Da li je to mnogo?
Sada se Egerton uozbiljio:
- Da, Elvira, ima mnogo novca. Otac ti je bio veoma bogat. Ti si
jedinica. Kad je umro, ime i imanje je nasledio njegov brati . Tvoj
otac nije voleo svog brati a i zato je svu svoju li nu imovinu
ostavio svojoj kerci... tebi, Elvira. Ti si vrlo bogata, odnosno,
posta e kada napuni dvadeset i jednu godinu.
- Zna i li to da sada nisam bogata?
- Jesi - odvrati Egerton - i sada si bogata, ali ne moe da raspola e novcem dok ne bude punoletna ili dok se ne uda . Do
tada novac ostaje u rukama tvojih staratelja. Nasme io joj se:
- Nismo ga proneverili ili neto tome sli no. Jo je sve ovde, ak
smo ti, spretnim ulaganjima, znatno pove ali glavnicu.
- Koliko u imati?
Kad napuni dvadeset jednu godinu ili se uda dobija iznos koji,
prema gruboj proceni, mora biti blizu sedamsto hiljada funti.
- To je mnogo - ree Elvira zadivljeno.
- Zaista je mnogo. To je verovatno i razlog zbog ega ti o tome nisu
govorili.
Posmatrao ju je dok je razmi ljala o tome. Vrlo zanimljiva devoj-ka.
Izgledala je kao da ne zna da izbroji do tri, ali bi ovek mogao da se
prevari... Zapita je sa pomalo ironi nim osmehom:
- Jesi li zadovoljna? Ona mu dobaci sme ak.
- Tebalo bi da budem, zar ne?
- Ipak je bolje nego igrati lutriju - doda on u ali. Odsutno je
potvrdila glavom. Onda iznenada upita:
- Ko dobija novac ako ja umrem?
- Koliko znam, novac bi dobio tvoj prvi ro ak.
- Ja sada ne mogu da napravim testament, zar ne? Dok ne budem
punoletna. Tako su mi barem rekli.
- Dobro si obave tena.
- To je prili no nezgodno. Da sam udata, u slu aju moje smrti, sve
bi nasledio moj mu , zar ne?
-Da.
- A kada bih umrla neudata, moja majka, kao moj najbli i rod,
dobila bi sve, je li tako? Izgleda da imam tako malo ro aka... majku
ak ni ne poznajem. Kakva je ona?
- Ona je izvanredna ena - ree kratko Egerton. - U tome se svi
sla u.
- Zar nikada nije po elela da me vidi?
- Moda i jeste... Skoro sam siguran da to ponekad za eli. Ali
po to je od svog ivota, u izvesnom smislu, napravila pravu zbrku,
verovatno je mislila da je za tebe bolje da si to dalje od nje.
- Da li ste sigurni da ona tako misli?
- Ne bih mogao da se zakunem u to, ali je to vrlo verovatno. Elvira
ip. ustala'
82
Agata Kristi
- Hvala. Ljubazno je od vas to ste mi sve to rekli.
- To je ve odavno trebalo da ti ka u.
- Poni avaju e je ne znati nita. Ujak Derek, naravno, misli da sam

ja jo uvek dete.
- On sam nije ba mla ahan. On i ja smo, zna , u poodmaklom
dobu. Mora da nam oprosti ako stvari posmatramo iz druga ije
perspektive.
Elvira ga je neko vreme posmatrala, zatim se nasmejala:
- Ali valjda i vi ne mislite da sam ja jo uvek dete? Rekla bih da vi o
devojkama znate neto vie od ujaka Dereka. On je iveo sa svojom
sestrom - dodala je lukavo. Zatim pru i ruku i dra esne se nakloni.
- Mnogo vam hvala. Nadam se da vas nisam prekinula u nekom
va nijem poslu.
Egerton je stajao i gledao u vrata koja su se za njom zatvorila.
Napu io je usne i zazvi dao, zatim je zami ljeno odmahnuo
glavom i seo za sto. Po eo je rasejano da pregleda po nekim
dokumentima, zatim ih odgurnu i uze slu alicu:
- Gospo ice Kardel, molim vas, nazovite mi pukovnika Laskora-ba.
Poku ajte prvo u klubu, a zatim na broj u Sokspiru.
Spustio je slu alicu. Vratio se svojim papirima, ali nije mogao da se
dovoljno sabere. Ubrzo je zazvonilo.
- Imate pukovnika Laskomba, gospodine Egerton.
- Hvala, dajte mi ga. Halo, Derek? Ri ard Egerton ovde. Kako si?
Upravo me je posetio neko koga poznaje . Tvoja ti enica.
:
- Elvira? - Derek Laskomb je bio iznena en.
- Upravo ona.
- Ali zbog ega... ta zaboga... zato je dolazila kod tebe? Nije
- Ne, ne bih rekao, Naprotiv, ostavlja utisak kao da je... pa, kao da je
vrlo zadovoljna sa sobom. Htela je da sazna sve o svojoj finansijskoj situaciji.
- Nadam se da joj nisi rekao? - pitao je sa strahom pukovnik
Laskomb.
- Zato da ne? emu to kriti od nje?
- Imam ose aj da je krajnje neodgovorno dozvoliti devojci da sazna koliko ta no ima novca.
- Ako joj mi to ne ka emo, re i e joj neko drugi. Ona mora da
bude spremna na to, shvata . Novac je velika odgovornost.
- Naravno, ali ona je jo pravo dete.
- Jesi li u to ba siguran?
- Kako to misli ? Naravno da je jo dete.
- Ne bih ba rekao. Ko je taj momak?
- Molim?
- Pitao sam ko joj je momak? Ona ima momka, zar ne?
- Ne, nikako. Ni slu ajno. ta te, zaboga, navodi na tu pomisao?
- Ni ta od onoga to je rekla. Ali ja, zna , imam neto iskustva.
Mislim da e ubrzo otkriti da momak postoji.
- Ali, uveravam te, nisi u pravu. Ona je najpa ljivije odgajana, u
najboljim kolama, u izabranom internatu u Italiji. Da se neto
sli no doga a, ja bih to sigurno znao. Naravno, upoznala je neke
pristojne mlade ljude, ali nita vie, nita od onoga na ta ti sumnja .
~ Ipak, moja dijagnoza je: momak.
~ Ali, na osnovu ega, Ri arde? ta ti zna o mladim devojkama?
- Sasvim dovoljno - odgovori suvo Egerton. - U poslednje vreme ra
lmao tri sli na slu aja, dve devojke su stavljene pod starateljstvo
a, a tre a je uspela da prisili roditelje da joj dozvole da sklopi brak,
J1 je ve unapred osu en na propast. Danas devojke vie ne uvaju
ti.
da ih ie uop te i te ko sa uvati.
Agata Kristi
- Ali, uveravam te da se na Elviru zaista pomno pazilo - ponavljao je
pukovnik Laskomb.
enska dovitljivost nadma ujc sve to ti moe da predvidi .
Pripazi malo na nju, Derek. Poku aj da sazna ta smcra.
- Gluposti, ona je jednostavna i draga devojka. .
- Ono to ti zna o jednostavnim i dragim devojkama bi stalo u mali
prst! Njena majka je svojim begom izazvala pravi javni skandal...
se a li se?... a bila je mla a od Elvire. A to se pak starog
Konisto-na ti e, on je bio jedan od najgorih enskaro a Engleske.
- Zbunjuje me, Ri arde. Zaista me zbunjuje .
- Bolje je da te upozorim. Me utim, ono to mi se nije svidclo bilo
je jedno drugo pitanje. Zato je toliko zanima ko bi je nasledio ako bi
ona umrla?
- udno je to to spominje , jer je i mene isto pitala.
- Ah, zaista? Zato li se ona bavi mi lju o ranoj smrti? Pitala me je,
izme u ostalog, i o majci.
Glas pukovnika Laskomba je zvuao zabrinuto kad je rekao:
- Voleo bih kada bi se Bez malo pribli ila devojci.
- Jesi li sa njom razgovarao o tome... s Bez, mislim?
- Pa... da, jesam. Sreo sam je potpuno slu ajno. Bili smo odseli u
istom hotelu. Ja sam pokuao da je nagovorim da se sastane sa devojkom.
- ta je odgovorila? - zanimalo je Egertona.
- Odbila je. Rekla je neto o tome kako ona nije pouzdana osoba,
kako bi njen uticaj mogao da bude poguban po devojku...
- U izvesnom smislu bih se slo io sa njom - ree Egerton i doda. Sada ivi sa onim trka kim asom, zar ne?
- uo sam neke pri e.
- I ja tako e. Ne znam da li su istinite. Mogle bi da budu. To
Hotel Bertram
85
ni prijatelji su vrlo udni ljudi! Ali kakva je to ena, ha, Derek?
Kakva ena!
- Uvek je sama sebi bila najgori neprijatelj - odgovori pukovnik
Laskomb zajedljivo.
- Zaista lepa konvencionalna primedba - ree Egerton. - Eh, pa, ao
mi je to sam te gnjavio, Derek, ali pripazi da ne bi bilo ne eljenih
posledica. I nemoj da ka e da te nisam upozorio.
Spustio je slu alicu i nagnuo se nad papire pred sobom. Ovoga puta
se potpuno usredsrcdio na svoj posao.
11
Gospoica Mekri, doma ica kanonika Penifadra, za kanonikov
povratak je bila naru ila doverskog lista. Prednosti dobrog
doverskog lista su bile mnogobrojne. Nije trebao da po ne da se
sprema pre nego to kanonik stigne ku i, a mogla ga je, prema
potrebi, mirno ostaviti i za slede i dan. Kanonik Penifadr je voleo
doverski list, ali ako bi se odnekud javio da odre ene ve eri nee
biti kod ku e, gospoica Mekri i sama bi ga rado pojela. Tako je
dakle sve bilo spremno za kanonikov povratak. Uz doverski list
napravi e mu i pala inke. List je leao na kuhinjskom stolu, a testo
za pala inke je bilo pripremljeno u iniji. Sve je ekalo spremno.

Mesing se sijao, srebro je blistalo, nigde nije bilo ni zrna pra ine.
Nedostajalo je samo jedno: sam kanonik.
Kanonik je trebalo da se vrati vozom iz Londona u est i trideset. U
sedam i trideset ga jo nije bilo. Gospoica Mekri uzdahnu.
Pretpostavljala je da e to biti opet jedan od onih slu ajeva. U osam
kanonika jo nije bilo. Gospoica Mekri je postala nervozna. Ubrzo
e, bez sumnje, nazvati, ali se moglo dogoditi i da ne nazove. Moda
'
Agata Kristi
- Bo e, bo e! - ree gospo a Mekri poluglasno.
U devet je sebi napravila tri pala inke. List je pa ljivo stavila u
fri ider.
- Pitam se gdc je otiao ovaj put. - Iz iskustva je znala da bi mogao
biti bilo gde. Za udo, obi no bi uspevao da povrati pam enje i javi
joj se gde se nalazi pre nego to bi ona legla.
- Osta u budna do jedanaest, ni trenutka du e - odlu ila je
gospo a Mekri. U krevet se uvek i lo u deset sati, ali je ovaj
ustupak od sat vremena smatrala svojom du no u. Ali, ako ni u
jedanaest ne bude nikakvih vesti od kanonika, ona e da zaklju a
ku u i ode u krevet.
Ne bi moglo da se ka e da je bila zabrinuta. Takve stvari su se
de avale i ranije. Ni ta se nije moglo, trebalo je
ekati.
Mogu nosti su bile brojne. Kanonik Penifadr je mogao da sedne na
pogre an voz i da to kasno uvidi, ili je mo da jo uvek u Londonu,
ube en da se sutra vra a. Mogao je na Kongresu da sretne prijatelja
i ovaj ga je nagovorio da ostane kod njega preko vikenda. Verovatno
je imao na-meru da pi e, ali je to skroz smetnuo sa uma. I tako, kao
to smo ve rekli, ona nije bila zabrinuta. Za dva dana, kanonikov
prijatelj, arhi- akon Simons, dolazio im je u goste. To je bilo neto
ega se kanonik seao, zato e sutra, sasvim sigurno, ili sti i ili
poslati telegram, ili e, u najgorem slu aju, prekosutra doi ili pisati.
Drugo jutro je, me utim, osvanulo bez ikakvih vesti. Po prvi put
gospo a Mekri je po ela da se ose a neprijatno. Izme u devet
ujutro i jedan po podne neodlu no je pogledavala u telefon.
Gospo a Mekri je o telefonu imala svoje mi ljenje. Slu ila se
njime i priznavala da je potreban, ali ga nije volela. Nikada nije

naru ivala stvari telefonom. To je radije obavljala li no, uverena da
e je trgovac, ostavljen bez nadzora, poku ati prevariti. Ali, telefon
je ipak bilo dobro imati u ku i. S vremena na vreme, iako vrlo retko,
nazvala bi nekog ro aka ili
London je za nju bilo krajnje neshvatljivo. Smatrala je to sramotnim
razbacivanjem novca. Sada je. me utim, po ela da razmatra i tu
mogu nost.
Kona no, kada je i tre i dan osvanuo bez vesti od kanonika, ona se
odlu ila za akciju. Znala je da je kanonik odsedao u hotelu
''Bertram''. Lepi staromodni hotel, kako je rekao kanonik. Moda bi
mogla njih da zove i da se raspita. Oni e sigurno znati gde je
kanonik. To nije bio obi an hotel. Tra i e da je spoje sa
gospo icom orin . Gospoica orin je bila vrlo sposobna i
uslu na. Kanonik bi mo da mogao da se vrati do devet i trideset, U
tom slu aju mogao bi da stigne svakog trena.
Minute su prolazile a kanonik se nije pojavljivao. Gospo a Mekri
duboko uzdahnu, skupi hrabrost i zatra i da je spoje sa Londonom.
ekala je na vezu grizu i usnice i sti u i slu alicu vrsto
na uho.
- Hotel ''Bertram'', izvolite - za ulo se s drugog kraja.
- elela bih, ako je to mogu e, da razgovaram sa gospo icom
orin .
- Samo trenutak. Va e ime, molim?
- Ovde doma ica kanonika Penifadra, gospo a Mekri.
- Samo trenutak, molim.
Ubrzo se za uo mirni, uslu ni glas gospoice orin .
- Ovde gospoica orin . Jeste li rekli doma ica kanonika
Penifadra?
- Tako je. Gospo a Mekri ovde. Molim vas, da li je kanonik Pejo u hotelu?
- Drago mi je to ste nazvali - ree gospoica orin . - Ve smo
bili zabrinuti, nismo znali kako da postupimo.
- Zar se kanoniku Penifadru neto dogodilo? Da li je do iveo neKll ???????
7
88
Agata Kristi
- Ne, ne, nita tako se nije dogodilo. Ali smo o ekivali da e se u
petak ili subotu vratiti iz Lucerna.
- Da, tako je bilo predvi eno.
- Ali nije stigao. To, naravno, nije toliko neobi no. On je rezcrvisao sobu... da, u stvari, do ju e. Ali se jo nije vratio niti se javio,
a stvari su mu jo ovde. Ne znamo ta bismo uradili. Naravno dodala je gospoica orin - poznato nam je da je kanonik, pa...
ovaj, malo zaboravan.
- To je prava istina.
- To nam predstavlja mali problem, znate. Hotel je pun. Soba j'e ve
rezcrvisana za slede eg gosta. Vi ne znate gde bi on mogao biti?
Gospoda Mekri ree ogor eno:
- Taj bi mogao da bude bilo gde! - Zatim se sabrala i dodala mirnije:
- Pa, hvala vam, gospoice orin .
- Ako mogu neto da u inim... - ponudila se gospoica orin .
- Ube cna sam da u ubrzo saznati... - odgovori gospoda Mekri te,
zahvaliv i jo jednom gospo ici orin , brzo spusti slu alicu.
Sedela je uzrujano pored telefona. Nije se pla ila za kanonikovu
li nu bezbednost. Da se dogodila neka nesre a, do sada bi je ve
bili obavestili. Osim toga, kanonik nije bio od onih kojima se
nesre e de avaju. Pripadao je onim ljudima kakve je gospoda
Mekri u sebi nazivala smu enim, za njih se, kako se inilo, brinula
sama Providnost. Ne, nija mogla da zamisli kanonika kako u
mukama le i u bolnici. On je negde udobno i nevino brbljao s nekim
prijateljem. Moda je jo bio u inostranstvu. Problem je bio u tome
to je ve eras trebalo da stigne arhi akon Simons, a arhidakon
Simons o ekuje da ga doma in do eka. Nije mogla da odlo i ovu
posetu jer nije znala gde se arhi akon sada nalazi. Sve je bilo
prili no zamr eno, ali kao u svemu i ovde je postojala jedna svetla
Hotel Bertram
89
Ta svetla ta ka je bio arhi akon Simons. On e znati ta treba da se
uradi. Njemu e da prepusti brigu o svemu.
Arhi akon Simons je bio su ta suprotnost njenom poslodavcu.
Znao je uvek gde ide i ta radi, bio je uvck raspolo en i stabilan,
siguran da uvek radi ba ono to treba. Vrlo pouzdan sve tenik",

bila
je op ta ocena.
Saslu av i, jo na vratima, izvinjenja i obja njenja gospo e
Mekri, arhi akon Simons ostade potpuno miran.
Nije ga sve to previ e zabrinulo.
- De, de, samo se vi lepo smirite, gospodo Mekri - prijatno je rekao,
sedaju i da jede ono to mu je ona spremila za ru ak. - Prona i emo mi tog rasejanog momka. Jeste li uli anegdotu o piscu
e-stertonu? Kad je bio na jednoj turneji dr e i predavanja, poslao
je eni telegram: Ja sam na stanici Kriv. Gde bi trebalo da
budem?"
Nasmejao se. Gospo a Mekri se nasme i po du nosti. Nije joj se
to inilo posebno sme nim, posle njenog iskustva sa kanonikom.
- Ah - pohvalio ju je arhi akon Simons - va i tele i odresci su
izvrsni! Vi ste divna kuvarica, gospo o Mekri, Nadam se da to moj
Prijatelj zna da ceni.
Posle tele ih odrezaka i pudinga s prelivom od borovnice,
dobri ina se najozbiljnije dao na tra enje nestalog prijatelja. Bacio
se na telefon sa mnogo energije i ne obaziru i se na tro ak.
Gospo a Mekri Je zbog toga malo napu ila usne, ali se suzdr ala
od komentara jer je zaista bilo krajnje vreme da se njen poslodavac
prona e.
Nakon to je nazvao kanonikovu sestru, koja je slabo vodila ra una
o putovanjima svog brata te kao i obi no nije imala pojma gde to
kanonik mogao da se nalazi, arhidakon Simons je pro irio krug
Sv g istra ivanja.
Ponovo je nazvao hotel ''Bertram'' i od njih dobio najdetaljnije
??????? ;nf^vmQ^;;e Kanonik ip, hio naoustio hotel devetnaestog
uve90
Agata Krmi
e. Sa sobom je poneo samo malu torbu, dok mu je prtljag ostao u
hotelu, jer je sobu bio zadrao. Spomenuo je da ide na nekakvu
konferenciju u Lucern. Iz hotela nije otiao pravo na aerodrom.
Vratar, koji ga poznaje, tvrdio je da je taksijem otiao u klub
Atcneum. Tada je kanonik Penifadr poslednji put vi en u hotelu. I...

da, jedna sitnica,... zaboravio je bio da ostavi klju na recepciji. Ali
to mu nije bilo prvi put.
Arhidakon Simons je zastao i malo razmislio pre nego to je okrenuo
slede i broj. Mogao je da nazove aerodrom u Londonu. Ali to bi
dugo trajalo. Moda uspe da skrati postupak. Nazvao je doktora Vcjsgertena, u enog Jevreja, veruju i da je on bio na Kongresu.
Dr Vejsgerten je bio kod ku e. im je uo ko zove izbacio je
pregr t u enih reci, koje su se uglavnom odnosile na dva
dokumenta pro itana na Kongresu.
- Onaj momak Hogarov je krajnje udan. Nije mi jasno kako prolazi
sa tim! Uop te nije nau nik. Znate li ta se on usu uje da tvrdi...?
Arhidakon Simons je uzdahnuo, mora e da bude odlu an sa njim.
U suprotnom e ve e provesti na telefonu slu aju i kritike na
Kongres u Lucernu. Uz malo napora je uspeo da svog sagovornika
spusti na zemlju.
- Penifadr? - zamislio se. - Penifadr? Trebalo je da bude tamo. Ne
znam zbog ega nije doao. Rekao je da ide. Kada smo se pre nedelju dana videli u Ateneumu to mi je i potvrdio.
- Hoete da kaete da uop te nije bio na Kongresu?
- Ba to sam upravo rekao. Trebalo je da bude tamo.
- Znate li zato nije doao? Da li se mo da izvini?
- To ne znam. Govorio je da e doi. Da, se am se. O ekivali su
ga. Mnogi su primetili da ga nema. Verovatno se prehladio ili tako
neto. Vreme je zaista nemogu e. - Ve se spremao da se vrati na
razgovor o Kongresu, ali arhi akon Simons IP, hr?n cmictir,
oinSoi;
Hotel Bertram
91
Doao je do injenice, ali je ona u njemu po prvi put probudila
neprijatnu slutnju. Kanonik Penifadr nije bio na Kongresu u Lucernu.
A po to je znao da je on nameravao da ode tamo, arhi akonu se
u inilo udno to nije stigao tamo. Mogao je, naravno, da sedne na
pogre an avion, mada su na takve stvari na aerodromu budno pazili.
Zar je kanonik Penifadr mogao da zaboravi na datum odr avanja
Kongresa? I to je bilo mogu e. Ali gde je u tom slu aju otiao?
Nazvao je terminal. To je iziskivalo mnogo strpljivog ekanja i

tra enja po alterima. Na kraju je uspeo da sazna da je kanonik
kupio kartu za avion u dvadeset jedan i trideset, za Lucern, za
osamnaesti, ali da nije bio u avionu.
- Napredujemo - ree arhi akon Simons gospodi Mekri, koja se nije
micala od telefona. - Da vidimo, koga sada da nazovemo?
- Ovo telefoniranje e stra no mnogo novca ko tati - napomenula
je gospo a Mekri.
- Pla im se da ho e. Pla im se da ho e - odgovori joj arhi akon.
- Ali mi moramo da ga prona emo, znate. Ipak on vie nije u cvetu
mladosti.
- Oh, gospodine, ne mislite valjda da mu se neto moglo dogoditi?
- Pa, nadam se da mu se nita nije dogodilo... Ne verujem, o tome bi
vas verovatno obavestili. On je... on je, ovaj, uvek sa sobom nosio
isprave, zar ne?
- Oh, naravno, gospodine, imao je vizitkarte. Verovatno ima i pisma
i razne druge stvari.
- U tom slu aju, sumnjam da je u bolnici. Idemo redom. Iz hotela je
taksijem otiao u Ateneum. Nazva u njih.
I ovde su odgovori bili vrlo odre eni. Kanonik Penifadr, koga su
tamo svi znali, ve erao je kod njih devetnaestog u sedam i trideset.
Arhi aknn Sir
; > chvatin np. tn to mu ie do tada bilo
promaklo.
92
Avionska karta je bila za osamnaesti, ali kanonik je otiao iz hotela
''Bertram'' u Ateneum, spominju i da ide u Lucern, devetnaestoga.
Situacija je po ela da se razja njava. Stari glupi magarac", rekao
je u sebi arhi akon Simons, paze i da to ne ka e na glas Pobrkao
je datume. Kongres je odr an devetnaestog, u to sam siguran. On je
vero-vao da putuje osamnaestog. Zabunio se za jedan dan."
Jo jednom je sve polagano proao. Kanonik je verovatno otiao u
Ateneum, tamo je ve erao, zatim je otiao do terminala u Kensingtonu. Tamo su ga bez sumnje upozorili da mu karta ne va i i morao
j'e da shvati da je zakasnio na Kongres.
- Eto kako se sve odigralo - ree arhi akon Simons. Objasnio je sve
gospodi Mekri i njoj se to inilo prili no verovatnim.
- Dobro. A ta bi onda u inio?

- Vratio bi se u hotel - ree gospo a Mekri.
- Zar ne bi odmah krenuo ku i?
- Ne bi. Prtljag mu je bio u hotelu. Svakako bi se najpre vratio po
njega.
- Ta no - priznade arhi akon Simons. - Uze emo, dakle, kao da se
tako neto dogodilo. S terminala se, nose i torbu, uputio nazad u
hotel. Moda je negde ve erao... ah, ne, ve je bio ve erao u Ateneumu. Dobro, krenuo je prema hotelu, ali tamo nije stigao - zastao je
trenutak, a tada neodlu no ree:
- Ili mo da i jeste? Izgleda, me utim, da ga u hotelu niko vie nije
video. ta mu se, dakle, moglo dogoditi na putu?
- Moda je sreo nekoga - poku avala je gospo a Mekri nesigurno.
- Priznajem da je to mogu e. Moda starog prijatelja, koga
godinama nije video... Mogao je da ode sa prijateljem kod njega
ku i, ali tamo ne bi ostao tri dana, zar ne? Ne bi mu trebalo tri dana
da se seti da mu ie ortlias io uvek u hotelu Smnrnn hi ?????? i
nnslao
Agata Kmti
ft0tel Bertram
po njega,, l, b,
javlja. To je neobja njivo...
obratimo policiji.
12
pro Um kratkim posetama velegradu
,
?
doknadi. Moramo, na alost, da napomenem da se mje u J kulturni
ivot, to je naravno, mogla sebi da pnusti. N4e po* va l muzeje i
galerije sHka. Nije joj uop te padalo na pamet da ofcP zori te ili
na koncert. Bila je stalni posetilac odeljenja sa ^p , staklom u velikim
robnim ku ama, ili pak om sa ????? nom, ak je bila kupila , neto
tkanine za presvlake kod jedne d po znatijih f,L. Kada je potro ila
za ku ne potrepst me ono st
e ma trala razumnom cifrom,
dopustila je seb, nekoliko izleta iz
st , â dovoljstva. Obi la je
mesta i prodavmee kojih se iz mladoga, ponekad samo da b\ se
uverila da su jo uvek tu na me U, Za ôva kve etnje ranije nikad
nije imala vremena zato je sad, ^ uma la u njima. lila bi posle
popodnevnog odmora, izbegavaj c

at _ ra, ko i je bio ube en da
gospoda njenih godina mora da ,de a _ jem, i oti la do autobuske
stanice ili do podzemne zelezmce. U tu
95
94
Agata Kristi
hu je bila nabavila Vodi za autobuske linije i Plan podzemne eleznice, pa bi uvek unapred i pa ljivo planirala svoje izlete.
Vi ali bi je kako sa blagom nostalgijom seta oko Ivlin Gardensa ili
Anslou Skvera, mrmljaju i tiho:
- Da, ovo je bila ku a gospode Van Dilan. Vidi kako se izmeni-la.
Izgleda da su je renovirali. Oh bo e, imaju ak etiri zvona, sigurno
za etiri stanara. A ovo je uvek bio divan starinski trg.
Stidljivo je posetila muzej vo tanih figura Madam Tiso, koga se
dobro se ala jo iz detinjstva. U Vestbornu je uzalud tra ila
Bredlije-vu prodavnicu ko e. Tetka Helen je samo kod njega
kupovala svoje kaputi e od fokine ko e.
Razgledanje izloga nije privla ilo gospo icu Marpl. Ali je volela da
gleda nove modele, vunice i konce za ru ni rad. Jednog jutra se
odvezla ak do Ri monda da bi videla ku u u kojoj je stanovao
njen praujak Tomas, admiral u penziji. Lepa ulica je jo uvek bila na
me-stu, ali su i tu ku e, izgleda, bile podeljene na stanove. Jo
tu nija sudbina je zadesila ku u daleke ro ake, gospo e Merdju,
koja je nekada ivela u rasko nom zdanju na Loudens Skveru. Na
njenom me-stu se sada dizao ogroman soliter od armiranog betona.
Gospo a Marpl je tu no odmahivala glavom, govore i tiho za
sebe:
- Verujem da je napredak potreban. Ali kada bi ro aka Itel ovo
znala, sigurna sam da bi se okrenula u grobu.
Jednog posebno blagog i vedrog popodneva gospoica Marpl je sela
na autobus za Betersi Brid . Odlu ila je da o istom tro ku pose-ti i
Betersi Park i Prinsez Tirs, gde je nekada ivela njena stara dadilja.
Deo plana joj je propao, jer je stara dadiljina ku a bila nestala, a
zamenila ju je gomila stakla i betona. Po la je tada u Betersi Park.
Uvek je mogla dosta da pe a i, ali je morala da prizna da ju je ta
sposobnost pomalo napu tala. Posle pola kilometra osetila je umor.
ce.lsUJOjor
korac1PostaJaH sve sport, dva, dodala da sugne
bilo mnogo ljudi, samo neo o
J1VO p0nela
poslu avdih zaljubljen* parova Gospod c Merp J P J
^^
mk sa ajem i kola ima do s tola uz âC .
^
J ] ]? r*"0' Ttole ^ ? " a parU ^ J?dmm se malo osvrnula oko
sebe. Pogled joj
slu ajnosti. Zaod stolova i ona se naglo ispravi na stolici. udne
J
lsta neob.no. Sve se ponavljalo. Prvo ^^^^dno.
Ovo dvoje su birali neverovatna mesta za sastanke^ A
*
Gospodi Marpl brzo uze drug, par ^^"^ neko
du a, ravna plava kosa, ah to mje bila Bez bedzv
mnogo mladu Naravno! Bezina kerka. Mla a dev ka koja e bi
note u ''Bertram'' s prijateljem led, Seline. Ah je mu karac b ,o ?
mje m glo biti zabune, isto privla no U e s izrazitim ??^ st tos,
ud tvrd" pogled grabljivice ,.. da, ista sna na musk ??? ^^
- Pokvaren je - ree gospoica Marpl. - Do sr i
p Okrutan!
Bezobziran! Ne mogu to da gledam. Prvo majka, a sada kerka. Kuda
to vodi?
Dobrom nije moglo da vodi. U to je na. Ona je veoma retko
dopu tala i druge mo na naj , e i, u devet od deset slu ajeva, kako
je sam ^tvrdila lo se â je bila u pravu. Oba ova ^ tola je ovo dvoje
kako razgovaraju dok su i
c nad sola, uo ila je ozbiljnost kojom
su gônlrDevojcmo lic, o spodica Marpl skine nao are, pa ljivo
obrisa stakla , ????? ^ pogl, ta. Da, devojka je bila zaljubljena.
O ajm ki zaljubljena, kako to samo m di mogu da budu. M kako su
je staratelji mogl- pustm da ama luta Londonom i tajno se sastaje po
parkovima? Tako dobro vaspitana i pn
96
Agata Kri.
sti
stojna devojka. I predobro vaspitana! Njeni sasvim sigurno misle da
j'e ona na nekom dragom mestu. Zna i, morala j'e da la e.
Izlaze i, gospoica Marpl je pro la pored njih neprimctno
usporavaju i korak. Na njenu najve u alost, razgovarali su tiho i
nije mogla nita da uhvati. Mu karac je govorio, a devojka je

slu ala s me- avinom zadovoljstva i straha. Moda planiraju
beg", mislila je gospoica Marpl. Ona je jo maloletna."
Gospoica Marpl je kroz otvor na ogradi ponovo iza la u park. Tu
su bila parkirana kola i ona se kod jednih zaustavi. Nije bila naro iti
poznavalac, ali se kola kao to su ova nisu esto vi ala, zbog toga ih
je i zapamtila. O kolima ove vrste je saznala poneto od svog
prane aka. Bila su to trka ka kola strane proizvodnje... sada vie
nije znala ije. I ne samo to, ova ili sli na kola je videla ju e u
uli ici hotela ''Bertram''. Zapazila ih je zbog izgleda i veli ine, ali i
zbog registracije koja joj je probudila uspomene: jedan trag u
se anju. FAN 2266. Setila se ro ake Fcni Gadfri. Jadne Feni koja je
mucala: D-d-dva - - est..."
Obi la je kola i pogledala registraciju. Bila je u pravu: FAN 2266.
Razmi ljaju i, krenula je preko parka. Noge su je sve vie bolele.
Napokon, iscrpljena, sti e do druge strane i u nastupu
samosa aljenja pozove taksi. Uznemiravao ju je ose aj da neto
mora da pre uzme. Ah ta preduzeti i kako? Sve je bilo tako
neodre eno... Odsutno se zagledala kroz prozor taksija. Na zidu kraj
koga su se vozili mogla je da pro ita ogromne natpise:
SENZACIONALNE NOVOSTI O PLJA KI VOZA, pisalo je na
jednom, IZJAVA MA INOVO E, stajalo je na drugom.
Zaista!" pomisli u sebi gospoica Marpl. Izgleda da se svakoga
dana doga aju plja ke vozova i banaka i prepadi na blindirana
kola."
Zlo in je, izsleda. nadma io
Hotel Bertram
97
l
13
Podse aju i na ogromnog bumbara, glavni inspektor Dejvi je
tumarao Odeljenjem za kriminalisti ka istra ivanja, pevu io i
mumlao neto za sebe. Niko vie nije obraao pa nju na tu njegovu
poznatu naviku, samo bi poneko usput dobacio:
- Otac je opet na tragu.
Turnaranje ga je kona no dovelo do sobe u kojoj je, s izrazom
dosade na licu, sedeo inspektor Kembel. Kembel, mlad i vrlo

ambiciozan inspektor, ve inu svakodnevnih poslova je smatrao
krajnje do-sadnitiL Uprkos tome svoje du nosti je obavljao savesno
i prili no uspe no. Pretpostavljeni su mu predvi ali dobro
napredovanje i povremeno bi mu uputili koju ohrabruju u pohvalu.
Dobro jutro, gospodine - pozdravi inspektor Kembel s
po tovanjem kad se Otac dogegao u sobu. Naravno, i on je iza le a
glavnog inspektora Dejva nazivao Ocem, ali jo nije bio dovoljno
star da bi to mogao initi pred njim.
- Mogu li neto da vam pomognem, gospodine? - pitao je.
- La, la, tra, tram - pevu io je glavni inspektor Dejvi, malo
pogreno. Zato me zovu Meri kad mi je ime gospo a Gibs? Nakon sto je tako neo ekivano o iveo prastaru operetu, uze stolicu
i sedne:
- Zaposleni? - raspitivao se.
- Umereno.
- Imate neki sluaj nestanka osobe, zar ne, iz nekog hotela? Kako se
ono zva e? ''Bertram'', je li tako?
- Ta no, gospodine. Hotel ''Bertram''.
Kr e zakon? To e pi e i posle zatvaranja? Bave se podvo enjem?
Ne, zaboga, gospodine - s laganirn negodovanjem odvrati in-pektor
Kemhe.l Rprtram" ip, vrlo len i miran starinski hotel.
- Ah, j'e li? - ree Otac. - To je ba zanimljivo. Inspektor Kembel se
pitao ta je tu zanimljivo. Dobro je, me utim, pazio da to glasno ne
zapita, jer je bilo op te poznato kakvo je raspolo enje u gornjim
slojevima hijerarhije, posle poslednje plja ke voza. Plja ke, koja je
predstavljala pravi trijumf kriminalaca. Gledao je O evo iroko i
te ko volovsko lice i pitao se, po ko zna koji put, na koji je nain
inspektor Dejvi doao do svog dana njeg polo aja i zato su ga svi
u Odeljenju tako visoko cenili. Verovatno je to u njegovo vre-me
bilo u redu", mislio je inspektor Kembel, ali danas ima toliko
mladih ambicioznih momaka koji ekaju da budu unapredeni im
se ovi suvi panjevi o iste." Ali suvi panj je" zapo eo novu pesmu,
mumlaju- i i samo tu i tamo ubacuju i poneku re : Reci mi,
ljubazni strance, ima li kod vas jo sli nih tebi?" Uhvatio je temu, a
zatim nastavio da fal ira: Mnogo, ljubazni gospodine, a lep e
devojke niste jo sreli."

- Ne, ekaj, pobrkao sam polove. Floradora". Bila je to sjajna
opereta.
- Mislim da sam uo za nju, gospodine - ree inspektor Kambel.
- Sigurno te je mama uspavljivala sa njom - ree glavni inspektor
Dejv. - Dakle, ta se doga a u tom hotelu ''Bertram''? Ko je nestao,
kako i zbog ega?
- Kanonik Penifadr, gospodine. Sve tenik, stariji.
- Dosadan sluaj, ha? Inspektor Kembel se nasme io:
- Da, gospodine, u izvesnom smislu, prili no dosadan.
- Kako izgleda?
- Kanonik Penifadr?
- Da,... imate njegov li ni opis, pretpostaljam?
- Svakako - Kembel je potra io po papirima i pro itao: Visina
pet stopa osam in a. Veliki uperak sede kose... pognut..."
- I nestao je iz hotela ''Bertram''... kada?
Hotel Bertram
99
- Pre blizu nedelju dana... devetnaestog septembra.
- Tek sada su prijavili. Trebalo im je ba vremena, zar ne?
- Pa, mislim da su verovali da e se sam vratiti.
- Da li ste poku ali da otkrijete ta se iza toga krije? - pitao je Otac.
- Da li je pristojan, bogobojazni ovek iznenada pobegao sa crkvenjakovom enom? Ili mo da tajno pije, ili je proneverio novac
od milosr a? Ili je od onih rasejanih ljudi kojima se to esto
de ava?
- Po svemu to sam uspeo da saznam, rekao bih da je ovo poslednje.
To mu se ve dogodilo.
- ta? To da nestane iz pristojnog hotela u Vest Endu?
- Ne, ne ba to isto, ali je znao da ne doe ku i na vreme. De avalo
se da ode kod prijatelja u goste kada ga ne o ekuju, ili da se ne
pojavi kada je pozvan.
- Da - prizna Otac. - Da, to zvu i vrlo zgodno i prirodno. Uklapa se
u program, zar ne? ta ste rekli, kada je zapravo nestao?
- U etvrtak, devetnaestog novembra. Trebalo je da u estvuje na
Kongresu u... - sagnuo se da pogleda u papire pred sobom -... oh da,
u Lucernu. Dru tvo za istorijsko prou avanje Biblije. To je

engleski prevod. Mislim da je Dru tvo ina e nema ko.
- I odr avao se u Lucernu? Stari se momak... pretpostavljam da je
stari momak?
- Ima ezdeset i tri godine, izgleda.
- Stari momak se nije pojavio, je li tako?
Inspektor Kembel, slu e i se papirima na stolu, dade Ocu sve proverene injenice.
- Ne zvu i kao da je pobegao sa de akom iz crkvene grupe primeti glavni inspektor Dejvi.
- Verujerno da e se sam vratiti, ali emo nastaviti da se bavimo
slu ajem. Jeste li... ovaj... posebno zainteresovani za ovaj sluaj.
100
- Ne - odvrati Dejvi zami ljeno. - Ne, sluaj me ne zanima. Ne
vidim ta bi tu moglo da me zanima.
Nastala je pauza, koja je o igledno zna ila: Pa, onda?" Kembel
je, me utim, bio predobro vaspitan da bi to glasno izgovorio.
- Ono to me zanima - napokon e Otac - to je datum nestanka. I
hotel ''Bertram'', naravno...
- Uvek je imao izvrsnu upravu, nije sa njim bilo nikakvih problema.
- Drago mi je - ree Otac, a zatim doda, jo uvek zami ljeno:
- Rado bih malo pogledao to mesto.
- Svakako, gospodine - spremno e inspektor Kembel. - Kadgod
elite. Ja sam i sam mislio da ga obi em.
- U tom slu aju bih mogao sa vama - prihvati Otac. - Ali bez
pretresa. Samo bih hteo da pogledam malo okolo, a ovaj va nestali
arhi akon, ta li je, pru a divan povod za to. Nije potrebno da me
oslovljavate sa gospodine" kad budemo tamo... vi preuzmite ulogu
efa. Ja u vam biti neto kao za tita.
Inspektora Kembela je sluaj po eo da intrigira.
- Mislite li da tu ima ne eg bitnog, gospodine, ne eg to bi moglo
da se pove e sa ne im drugim?
- Za sada nema razloga da tako neto o ekujem - ree Otac. -Ali,
znate kako je. Covek ima... kako bih to nazvao... predose aj. Hotel
''Bertram'' je predobar da bi bio stvaran.
Opet se pretvorio u bumbara, mumlaju i: Idemo svi na trand..."
Dva inspektora su se zajedno uputila u hotel ''Bertram''. Kembel, vrlo

elegantan u popodnevnom odelu i Dejvi u svom odelu od tvida,
ostavljaju i utisak da je upravo doao sa sela. Bili su izvrstan par.
Izgledali su ubedljivo. Samo je gospoica
orin , svojim
pronicljivim pogledom mogla ta no da odredi gde pripadaju. Ona je
li no prijavila nestanak kanonika Penifadra, pa nije bila iznena ena
ovom n
* Hotel Bertram
101
apatom je pozvala pomo nicu da je zameni na recepciji, dok se
sama pomakla malo dalje da bi mogla da razgovara sa dvojicom
mu karaca. Inspektor Kembel joj je pokazao svoje isprave, na ta je
ona klimnula, gledaju i u iroku priliku odevenu u tvid koja je
stajala iza njega. Opazila je da ovaj drugi, okrenut sa strane prema
predvorju, posmatra prostoriju i goste sa o iglednim naivnim
zadovoljstvom, dive i se ovolikom otmenom svetu.
- Da li biste po li sa mnom u kancelariju? - predlo i gospoica
orin . - Tamo nas niko nee uznemiravati.
- Da, mislim da je to najbolje.
- Imate lep hotel - ree ovaj sa irokim licem i volovskim izrazom,
okre u i svoju veliku glavu prema njoj. - Prijatno - doda, gledaju i
veliku vatru u kaminu. - Divna starinska udobnost.
Gospoica orin se ponosno sme kala:
- Da, zaista se ponosimo time to gostima pru amo pun komfor. Obrati se zatim pomo nici:
- Ho e li, molim te, da me zameni , Elis? Ovo su rezervacije,
oada e sti i ledi ozelin. Ona e sigurno hteti drugu sobu, ali
mora da joj objasni da smo zaista puni. Ako bude uporna, poka i
joj
r J trista etrdeset na tre em spratu. Ta nije neto posebno, pa e
ve-rovatno zadr ati ovu.
- U redu, gospoice orin . U ini u tako, gospoice orin .
~ I podseti pukovnika Mortimera da mu je dogled ostao ovde. Ju- s
me je zamolio da mu ga pri uvam. Nemoj da dozvoli da ode bez
njega.
- Ne u, gospoice orin .
âvr iv i s tim, gospoica orin povede dvojicu mu karaca do a

od mahagonije, na kojima nije bilo natpisa. Ona ih otvori i svo r je
u o e n moi,, t
^Qi ^;,, t:,z nn ;,rrioHa <;pi; Cn
J 02
Agata Kristi
Hotel Bertram
103
- Nestala osoba je kanonik Penifadr, kako sam shvatio - zapo e
inspektor Kembel. Pogledao je u svoje bele ke. - Imam ovde
izve taj narednika Vedela. Moda biste mi vi mogli svojim recima
ponoviti ta se zapravo dogodilo.
- Ne verujem da je kanonik Penifadr nestao u pravom smislu te reci ree gospoica orin . - Znate, ja mislim da je negde sreo nekog
prijatelja i mo da sa njim otiao na neku sednicu ili nau ni simpozijum ili sli no, mo da negde u Evropi. On je tako smu en.
- Vi ga ve dugo poznajete?
- Oh, da, on kod nas odseda ve blizu est godina, rekla bih.
- A vi, koliko ste dugo ovde, gospo o? - iznenada ubaci glavni
inspektor Dejvi.
- Ja sam ovde, da se setim... etrnaest godina.
- Lep hotel - nastavi Dejvi. - Kanonik Penifadr je obi no ovde
odsedao kad je bio u Londonu. Je li tako?
- Tako je. Uvek je dolazio kod nas. Javio bi se unapred i rezer-visao
sobu. U pismima je bio mnogo odre eniji nego u ivotu. Tra io je
da mu rezervi emo sobu od sedamnaestog do dvadeset prvog.
O ekivao je da e u tom periodu biti dan-dva odsutan, ali je tra io
da mu sobu zadr imo. esto je to inio.
- Kada ste se zabrinuli za njega? - nastavio je sada inspektor
Kembel.
- Ja se zapravo nisam zabrinjavala. Naravno, bilo je malo neobi no.
Shvatate, njegova soba je bila rezervisana za drugog gosta od
dvadeset i tre eg nadalje, i kada smo otkrili... da se nije vratio iz Lugana.,
- Ovde kod mene pi e Lucern - ubaci inspektor Kembel.
u; i rp,m Ndd skup arheologa ili neto slictate, mi smo u ovo doba puni i u sobu je ve trebalo da u e drugi
gost. Plemenita gospoica Sanders iz Lime Regisa. Ona uvek ima tu

sobu. Onda je zvala njegova ku na pomo nica. Ona je bila
zabrinuta.
- Kanonikova ku na pomo nica se zove Mekri, ako sam dobro
razumeo arhi akona Simonsa. Poznajete li je?
- Ne, li no je ne poznajem, ali smo dva-tri puta razgovarale
telefonom. Ona je, mislim, vrlo pouzdana osoba, ve nekoliko godina
je kod kanonika Penifadra. Izgleda da su ona i arhi akon nazvali
ro ake i prijatelje kanonika Penifadra, koji o njemu, me utim, nisu
nita znali. A po to je kanonik za te dane u goste bio pozvao
arhi akona Simonsa, bilo je, zapravo je jo uvek... udno to se nije
vratio ku i.
- Da li je kanonik i ina e toliko zaboravan? - pitao je Otac.
Gospoica orin se pravila da ga ne uje. Taj ogromni policajac,
verovatno narednik, malo se previ e gurao napred.
- Posle svega sam saznala - nastavi gospoica orin zlovoljno - da
kanonik uop te nije bio na onoj Konferenciji u Lucernu.
- Da li je poslao neku poruku u Lucern i obavestio ih da nee doi?
- Ne verujem... odavde nije. Nije poslao nikakav telegram ili neto
sli no. Ja zaista ne znam nita o Lucernu, mene se ti e samo na a
strana problema. Slu aj je bio u novinama. Nisu spomenuli da je
odseo kod nas, a nadam se da ni nee. Mi ovde ne elimo novinare.
To se na im gostima nikako ne bi dopalo. Inspektore Kembel, bi emo vam vrlo zahvalni ako uspete da nas po tedite toga. Ho u da
ka-Zem, on ipak nije nestao iz na eg hotela.
- Stvari su mu jo uvek ovde?
- Da, u garderobi. Ako nije otiao u Lucern, jeste H pomislili na
mogu nost saobra ajne nesre e ili ne eg sli nog?
- J~ a;in to smo proverili.
104
Agata Kristi
- To zaista izgleda veoma udno, vrlo neobi no - potvrdila je
gospoica orin , dok joj se na licu pojavi neznatan tra ak
interesova-nja. - To navodi oveka da se zapita gde je mogao da ode
i zbog ega.
Otac ju je promatrao s razumevanjem:
- Vi to posmatrate samo sa stanovi ta hotela. Potpuno prirodno.

- Obave ten sam - ree Kembel gledaju i u bele ke - da je
kanonik napustio hotel u
est i trideset uve e, u
etvrtak,
devetnaestog. Imao je sa sobom samo putnu torbu. Navodno se
taksijem odvezao u klub Ateneum.
Gospoica orin potvrdi glavom:
- Da, ve erao je u Ateneumu... arhi akon Simons mi je rekao da su
ga tamo poslednji put videli.
U glasu gospoice orin osetila se odlu nost da odgovornost za
kanonikov nestanak prebaci na Ateneum.
- Izvrsno, drago mi je da smo uspeli da utvrdimo injenice - ree
Otac blagim glasom. - Do sada smo ustanovili slede e: kanonik je
otiao nose i malu putnu torbu, zar ne? Otiao je i nije se vratio i to
je sve.
- Eto, vidite i sami da vam ne mogu mnogo pomo i - poku a da
zavr i razgovor gospoica orin .
- Vi nam, izgleda, zaista ne moete pomo i - prihvati Otac - ali
mo da bi nam mogao pomo i neko drugi - doda.
- Neko drugi?
- Da, mo da neko od posluge.
- Sumnjam da neko neto zna; do sada bi mi ve to rekli.
- Verujem da bi to u inili, Naime, mislim da bi nam sigurno bili
javili da su neto konkretno znali. Ali mo da je on pred njima neto
rekao...
- ta na orimer? - nifala if wisnrvtira 7?>?'?7 vt-mr.;
Hotel Bertram
105
- Oh, neku primedbu koja bi mogla da poslui kao trag. Ne to kao:
Ve eras u se sastati sa starim prijateljem, koga nisam video jo
od Arizone." Ili: Idem u nedelju kod svoje ne ake, ki joj se krsti."
Sa rasejanim ljudima kao to je on ovakve sitnice su veoma korisne.
One odaju ta im se mota po glavi. Moda je posle ve ere u
Ateneumu seo u taksi i pomislio: Pa, kuda u sada?"... i ako je,
recimo, pomislio na kr tenje... mogao je da ode pravo kod ne ake.
- Oh, shvatam na ta mislite - ree gospoica orin sa sumnjom. Ipak se to ini malo neverovatnim.
- Ali, nikad se ne zna - ree Otac. - Osim toga, tu su i gosti. Mo e

se pretpostaviti da je kanonik poznavao neke od njih, jer, kako ste
rekli, i sam je bio va stalni gost.
- Da, imate pravo - saglasi se gospoica orin . - Da poku am da
se prisetim. Videla sam ga sa ledi Selinom Hczi. Zatim... tu je i
biskup od Norvi a, oni su stari prijatelji, verujem da su zajedno bili
u Oksfordu. Pa gospo a D ejms i njene kerke, oni su iz istog
kraja. Prili an broj ljudi.
- Znate - ree Otac - mo da je sa nekim od njih razgovarao, mo da
je rekao neto to bi moglo da nam pomogne. Da li je neko od njih
sada ovde?
Gospoica orin zami ljeno nabra elo:
- Da, mislim da je general Redli jo kod nas. A tu je i jedna sta-nJa
gospo a iz unutra njosti, ka e da je jo kao devojka boravila u
hotelu. Ne mogu da se setim kako se zove, ali bih mogla da
pogledam... ah, da. gospoica Marpl. I ona ga je, izgleda, poznavala.
- Mogli bismo, dakle, da po nemo sa ovo dvoje... I sobarica je
ovde, nadam se?
- Svakako - ree gospoica orin . - Ali je nju narednik Vedel
106
ta Kristi
- Znam. Ali verovatno ne u ovom smislu. Gde je konobar koji
poslu uje za njegovim stolom? Ili mo da imate glavnog konobara?
Naravno, imamo Hernija - odvrati malo uvredeno gospoica
Zorin .
- Ko je Henri? - Otac je hteo da zna.
Gospoica Zorin je bila zaprepa ena. Nemogu e je ne znati ko
je Henri.
- Henri je u ovoj ku i du e od mene - ree. - Mora da ste ga
primetili u predvorju, upravo poslu uje aj.
- Zanimljiva pojava - priseti se Dejvi. - Zaista sam ga primetio dok
sam ulazio.
- Ne znam ta bismo bez Henrija, jednostavno je divan - ree oseajno gospoica Zorin . - Oh, znate, elom hotelu daje odre eni
ton.
- Moda bi i meni mogao da donese jedan aj. Video sam da imate
muffine" - ree glavni inspektor Dejvi i doda. - Rado bih ponovo

pojeo dobar muffin".
- Ako elite... - prihvati gospoica Zorin hladno. - Mogu li
naru iti da vam serviraju dva aja u predvorju? - upitno pogleda
inspektora Kembela.
- To bi... - po e Kembel, kad se vrata naglo otvorise i na njima se
pojavi uzvi eni lik gospodina Hamfrisa.
Kao da se malo trgnuo, a zatim je upitno pogledao gospo icu
Zorin . Ona brzo objasni:
- Ovo su gospoda iz Skotland Jarda.
- Istra ni inspektor Kembel - predstavi se Kembel.
- Oh, da. Da, naravno - ree gospodin Hamfris. - Slu aj kanonika
Penifadra, pretpostavljam? Neverovatna stvar. Nadam se da se nita
nije dogodilo, jadnom starkelji.
- Oh, i ja se nadam - ubaci gospoica Zorin . - Tako je sirnp3 tican
starac.
Hotel Bertram
107
- Jedan od stare garde - nastavi gospodin Hamfris.
- Rekao bih da ovde imate prili no stare garde - ree glavni
inspektor Dejvi.
- Oh, imate puno pravo - odgovori gospodin Hamfris. - Mi smo u
mnogo emu uspeli da odr imo tradiciju.
- Imamo, znate, stalne goste - obja njavala je gospoica Zorin s
ponosom. - Ve godinama nas pose uju uvek isti ljudi. Ima i
Amerikanaca. Ljudi iz Bostona i Va ingtona. Vrlo miran i prijatan
svet.
- Obo avaju na engleski komfor - dodade gospodin Hamfris,
otkrivaju i svoje jake belc zube.
Otac ga je zami ljeno posmatrao. Inspektor Kembel ponovi:
- Potpuno ste sigurni da od kanonika nije stigla neka poruka? Moda
je neko zabele io da je pribele i ili prenese.
- Telefonske poruke se najpa ljivije bele e - odvrati gospoica
Zorin ledenim glasom. - Nemogu e je, jednostavno se ne moe
dogoditi da se poruka ne prenese meni ili nekom ko je na du nosti.
Streljala ga je o ima.
Izgledalo je kao da je inspektor Kembel malo zapla en.

- Mi smo, znate, na sva ta pitanja ve odgovarali - objasni pomalo
hladno gospodin Hamfris. - Sve to znamo rekli smo va em
naredniku... ne znam kako se zove.
tac se malo udobnije smesti u stolici i po e svojim mirnim glapuk a
~ Pa.Vid'te' slu aJ P staJe sve ozbiljniji. Izgleda da to nije samo
,raSeJanost- Zato mislim da bi ipak bilo bolje da razgovaramo
on ,
sn,!*
k Je Je gospoica Zorin spomenula... general Ridli i gosPo ica Marpl, zar ne?
ocete li da ih pozovemo...? - tu no izusti gospodin Hamfris. General
Ridli ;P
i
108
Agata Kristi
- Nije potrebno da to bude zvani no - ree glavni inspektor Dej-vi. Ne bismo hteli da uznemirimo ljude. Prepustite to samo nama.
Dovoljno je da nam samo poka ete ovo dvoje koje ste spomenuli.
Postoji mala mogu nost da je kanonik Penifadr pred njima svoj neki
plan spomenuo ili nekog prijatelja u Lucernu. Vredi bar poku ati.
Ovo malo umiri gospodina Hamfrisa.
- Mo emo li jo neto da vam pomognemo? - raspitivao se. -Morate
da nas razumete, mi elimo da vam pomognemo, ali, shvata-te, ne
bimo cleli da to doe u javnost.
- Naravno - sa razumevanjem prihvati Kembel.
- Ja bih hteo da razgovaram i sa sobaricom - podseti ih glavni
inspektor Dejvi.
- Ako elite... Sumnjam da e vam ona re i neto novo.
- Verovatno nee. Ali mo da ima neka sitnica... neka primedba koju
je kanonik rekao o sastanku... ili... Nikad se ne zna.
Gospodin Hamfris baci pogled na svoj sat.
- Ona preuzima du nost u est. Na drugom je spratu. Moda biste
u me uvremenu popili aj?
- Odli no - prihvati Otac. Kancelariju su svi zajedno napustili.
Gospoica orin ih uputi:
- Generala Ridlija ete na i u salonu za pu enje. Prva soba u

hodniku levo. Na i ete ga s novinama ispred kamina. Moda se
dogodi da drema - dodala je diskretno. - Sigurni ste da ne elite... da
ja...?
- Ne. najlep e vam hvala, to u ja preuzeti - ree Otac. - A ta je sa
onom starijom gospodom?
- Ona sedi preko uz kamin - pokaza mu gospoica orin .
- Zar je to ona sa kovrd avom kosom i pletivom? - pitao je Otac
pogledav i gospo icu Marpl. - Mogla bi da igra u pozori tu, zar
ne?
Hotel Bertram
109
- Danas staramajke ne izgledaju vie tako - ree gospoica orin
- ni bake, ni prabake, ako smo ve kod toga. Zamislite, ovde je ju e
bila markiza od Barlova. Ona je ve prabaka. asti mi! Nisam je
prepoznala. Stigla je pravo i/, Pariza. Lice joj je ru i asta maska,
kosa platinasta. a obline... sve, naravno, la no... ali je izgledala
divno.
- Ah - ree Otac - ja li no vie volim ovu starinsku vrstu. Pa, hvala
vam lepo, gospo o - okrenuo se Kembelu:
- Ovo dalje u ja da obavim, znam da vas ekaju na sastanku.
- To je u redu - ree Kembel shvativ i mig. - Sumnjam da e nam
biti od velike koristi, ali treba poku ati.
Gospodin Hamfris, krenuv i u svoju kancelariju, pozva gospo icu
orin :
- Jedan trenutak, molim... gospoice orin . Ona mu se pridru i,
zatvaraju i vrata za sobom. Hamfris je nervozno hodao gore-dole po
maloj prostoriji.
- Zato ho e da razgovaraju sa Rouz? - pitao je o tro. - Vedel joj je
ve postavio sva potrebna pitanja.
- Pretpostavljam da je to deo uobi ajenog postupka - nesigurno
poku a gospoica orin .
- Bolje da je, za svaki sluaj, pripremite. Gospoica orin je bila
malo uzbu ena.
- Ali, inspektor Kembel...
~ Nisam zabrinut zbog Kembela. Problem je onaj drugi. Znate li ko
je to?
~ Mislim da se nije predstavio. Izgleda mi prili no primitivno.
- Primitivan, eh! - grubo e Hamfris. - To je glavni inspektor uejvi,
stari lisac, kakav samo moe da se zamisli. U Jardu ga puno cene.
Voleo bih da znam ta on radi ovde, nju kaju i i izigravaju i
dobrodu nu selia inu. Ni malo mi se to ne dopada.
110
Agata Kristi
- Ne mislite...
- Ne znam ta da mislim. Ali, ka em vam, stvar mi se ne dopada.
Da li je osim sa Rouz tra io da razgovara jo sa nekim?
- Mislim da namerava da razgovara s Henrijem.
Gospodin Hamfris se nasmejao. Gospoica orin se tako e smejala.
- Za Henrija ne moramo da se pla imo.
- Ali gosti, oni koji su poznavali kanonika Penifadra? Gospodin
Hamfris se opet nasmejao:
- elim mu dobru zabavu sa starim Ridlijcm. Vikom moe da sru i
hotel, a nita nee saznati. Ba je dobro doao Ridliju i onoj staroj
koko ki, gospo ici Marpl. Ipak... ne volim to je po eo da nju ka
okolo...
14
- Znate - ree glavni inspektor Dejvi - ovaj Hamfris mi se nimalo ne
dopada.
- Mislite li...? Izgleda vam sumnjivo? - pitao je Kembel.
- Ne znam... - Otac se izvinjavao - znate, imam neki predose- aj.
Umiljat momak. Pitam se da li je vlasnik ili samo upravnik.
- Mogao bih da ga pitam - Kembel je ve krenuo ka recepciji.
- Ne, nemojte - zaustavi ga Otac. - Ustanovite to bez buke... Kembel
ga je znati eljno gledao.
- Mislite li na neto odre eno, gospodine?
- Ne, nita posebno. Samo bih hteo da prikupim to vie informacija
o ovom hotelu. Hteo bih da znam ko stoji iza svega, kakva mu je
finansijska podloga... i sve u tom smislu.
Kembel ie odmahivao glavom
Hotel Bertram
111
- Zakleo bih se da je ovo jedino mesto izvan svake sumnje...
- Znam, znam - ree Otac. - A kako je tek korisno imati takvu
reputaciju!
Kembel je odlaze i, jo jednom odmahnuo glavom. Otac se uputio
niz hodnik prema salonu za pu enje. General Ridli se upravo
probudio. Tajms" mu je bio skliznuo na pod i tamo se raspao. Otac
pokupi rasute stranice, slo i ih i pru i nazad vlasniku.
- Hvala vam, gospodine. Vrlo ste ljubazni - zlovoljno mu zahvali
Ridli.
- General Ridli? -Da.
- Oprostite mi - po e Otac podi u i glas - hteo bih da razgovaram
sa vama o kanoniku Penifadru.
- Eh... ta kaete? - general stavi ruku na uho.
- Kanonik Penifadr? - zaurla Otac.
- Kanarinci... da, imam nekoliko kanarinaca.
- KANONIK PENIFADR.
- Oh, ta je sa njim? Video sam ga pre neki dan. Bio je ovde.
- Trebalo je da mi ostavi jednu adresu. Rekao je da e je ostaviti kod
vas.
Sa ovim se jo vie namu io, ali uspeh nije izostao.
- Ni ta mi nije dao. Mora da me je sa nekim pobrkao. Smu ena
stara budala. Uvek je bio takav. On je nau nik, znate. Oni su svi rasejani.
Posle jo nekoliko poku aja Otac zaklju i da je razgovor sa Ridlijem nemogu i potpuno beskoristan. Vratio se u predvorje i seo
za sto tik uz onaj gospoice Marpl.
- aj, gospodine?
Otac je digao pogled. I njega je, kao i sve druge, zadivila Hen-nieva
noiqva Marb visok i na7an r.nvp,k_ Henri se Doiavio iznenada
112
ta Kristi
kao neka ogromna verzija Arijela, koji moe da se pojavljuje i
nestaje po volji. Otac je naru io aj.
- Ako sam dobro video, imate muffine" - ree Otac.
- Naravno, gospodine. Imamo divne muffine", ako smcm da pri-
metim. Svi ih obo avaju. elite li, gospodine... indijski ili kineski
aj?
- Indijski - ree Otac. - Ili cejlonski, ako imate.
- Imamo cejlonski aj, gospodine.
Neprimetnim pokretom ruke je otposlao konobara po cejlonski aj i
muffine", a sam je elegantno od etao do sledc eg gosta.
"Ti si zaista neko", ree u sebi Otac. Zanimalo bi me gde su te
na li i koliko te pla aju. Milion, mogao bih da se kladim, a toliko i
vredi ." Promatrao je Henrija kako se za titni ki naginje nad jednu
stariju damu. Pitao se ta Henri misli o njemu, ako o tome, naravno,
uop te razmi lja. Otac je za sebe mislio da se prili no dobro
uklapa u hotel ''Bertram''. Mogao je da bude kao dobrostoje i
posednik iz unutra njosti, ili pak plemi sa izgledom sitnog
inovnika, i sam je poznavao dvojicu koja su tako izgledala.
Verovao je da je polo io ispit, ali je isto tako dopu tao mogu nost
da nije uspeo da prevari Henrija. Da, da. Ti jesi neko", opet je
pomislio.
Stigao je aj sa muffinama". Otac duboko zagrize i niz bradu mu
pote e topli maslac. On se obri e velikom salvetom i popije zatim
dve oljice aja sa mnogo e era. Kada je ovo obavio, nagnu se
napred i ree svojoj susetki:
- Izvinite, niste li vi gospoica Dejn Marpl?
Gospoica Marpl podi e pogled s pletiva i zagleda se u glavnog
inspektora Dejva.
- Da - ree - ja sam gospoica Marpl.
- Nadam se da se ne ljutite to sam vas oslovio. Ja sam, u stvari, iz
policije.
/"11 i/i ? /???? 1/"\ n c*pfi"\ /?^??????'
Otac odmah po e da je smiruje svojim najo inskijim glasom:
- Nemojte da se brinete, gospoice Marpl. Nije uop te re o onome
to vi mislite. Nije bilo nikakvih provala ili ne eg sli nog. Samo
mali problem sa rasejanim sve tenikom, to je sve. Mislim da ga
poznajete, to je kanonik Penifadr.
- Oh, kanonik Penifadr, bio je ovde pre par dana. Znam ga ve dugo
vremena. Kao to rekoste, vrlo je rasejan - zatim zainteresova-no
doda - ta je sada u inio?
- Pa, moglo bi se re i da se izgubio.

- Oh, bo e, a gde je trebalo da bude?
- Trebalo je da bude kod ku e u Katedral Klousu - ree Otac ali ga tamo nema.
- Rekao mi je da ide na Konferenciju u Lucern. Ne to u vezi sa
zapisima s Mrtvog mora, mislim. On se bavi nau nim radom.
- Da, i mi znamo da je trebalo da ide u Lucern.
- Zna i li to da se ni tamo nije pojavio?
- Ne, nije se pojavio.
- Oh - ree gospoica Marpl - da nije pobrkao datume.
- Vrlo verovatno, vrlo vcrovatno,
- Pla im se da mu to nije prvi put. Jednom me je pozvao na aj, ali
kada sam do la nije ga bilo kod ku e. Njegova ku na pomo nica
mi je tada ispri ala da je on veoma zaboravan..
- Ni ta vam nije rekao, dok je bio ovde, to bi nam moglo poslu iti
kao polazna ta ka u traganju? - pitao je glavni inspektor Dej-vi,
govore i potpuno smireno i poverljivo. - Znate na ta mislim, nije
spominjao nekog prijatelja ili svoje planove u Lucernu?
- Ne, nije. Spomenuo je samo Kongres u Lucernu. ini mi se da je
rekao da se odr ava devetnaestog, zar ne?
- Da. to ie bio ta an datum Kongresa.
114
Agata Kristi
- Nisam posebno obra ala pa nju na datum, ho u da ka em... - I
kao i ve ina starih dama, ovde se gospoica Marpl malo zanela... Ho u da ka em, on je rekao devetnaesti, a moglo je, u stvari, da se
odr ava i dvadesetog. Ho u da ka em, on je mogao da misli da je
dvade-eti devetnaesti ili je mogao da misli da je devetnaesti
dvadeseti.
- Pa... - po e Otac, dok mu se u glavi vrtelo.
- Lo e se izra avam - ree gospoica Marpl - ali, znate, ljudi kao
to je kanonik Penifadr, ako ka u da nekuda idu u etvrtak, moete
uvek da o ekujete da ne misle na etvrtak ve petak ili sredu.
Obi no svoju zabludu na vreme otkriju, ali ponekad... Ja sam li no
pomislila da se moralo dogoditi tako neto.
Izgledalo je kao da je Otac iznena en.
- Govorite kao da ste znali da kanonik Penifadr nije otiao u Lucern.

- Znala sam da u etvrtak nije bio u Lucernu - potvrdi gospoica
Marpl - jer je ceo dan bio ovde u hotelu. Zato sam zaklju ila, mada
je bio rekao etvrtak, da je zapravo mislio na petak. Odavde je, u
svakom slu aju, otiao u etvrtak uve e. Imao je samo putnu
torbu.
- Upravo tako.
- Smatrala sam da je krenuo na aerodrum - ree gospoica Marpl zato me je iznenadilo kada sam videla da se vratio.
- Izvinite, kako to mislite vratio"?
- Pa, mislim, vratio se ovde u hotel.
ekajte da ovo malo razjasnimo - ree glavni inspektor Dejvi,
paze i da se u glasu ne oseti koliko je to va no. - Vi ste videli
starog idio... videli ste kanonika kako odlazi, prili no rano uve e,
nose i malu putnu torbu, i pretpostavili ste da ide na aerodrom. Je li
tako?
- Tako je. Otiao je izme u est i trideset i petnaest do sedam.
- Ali kaete da se vratio.
- Moda je zakasnio na avion. To bi sve objasnilo.
Hotel Bertram
115
- Kada se vratio?
- Pa, to ne znam. Nisam ga videla kada se vratio.
- Oh - ree Otac razo arano. - inilo mi se da ste rekli da ste
ga videli.
- Da, videla sam ga kasnije - potvrdi gospoica Marpl. - Nisam
ga videla kada je uao u hotel.
- Videli ste ga kasnije. Kada? Gospoica Marpl je razmislila.
- ekajte, bilo je oko tri no u. Nisam mogla da spavam. Ne to me
je probudilo. Neki zvuk. Ima udnih zvukova u Londonu. Pogledala
sam na sat, bilo je tri i deset. Zbog ne eg... ne znam ta no zbog
ega... ose ala sam se neprijatno. Moda zbog koraka na hodniku.
Znate, mi na selu smo vrlo osetljivi na no ne zvuke. Za nas koraci
pred vratima uvek neto zna e. Postala sam nervozna. Zato sam
otvorila vrata i pogledala niz hodnik. Videla sam kanonika Penifadra
sa leda, njegova soba je do moje, bio se uputio prema stepenicama...

Na sebi je imao kaput.
- Izaao je iz svoje sobe u kaputu i siao niz stepenice?
- Da - potvrdila je gospoica Marpl. - Priznajem da je to i mene u
tom trenutku prili no iznenadilo.
Otac ju je neko vreme gledao, a onda je upitao:
- Gospo ice Marpl, zato to nikome do sada niste rekli?
- Niko me nije ni pitao - prostodu no odgovori gospoica Marpl.
15
Otac je duboko uzdahnuo.
- Da, verujem da vas to niko nije pitao.
Ponovo ie za utao.
116
Agata Arm;
- Mislite da mu se neto dogodilo, zar ne? - pitala je gospoica
Marpl.
- Pro lo je ve nedelju dana - ree Otac. - Nije ga udarila kap na
ulici. Nije zavr io u bolnici. Dakle, gde je? Njegov nestanak je
objavljen u novinama, a niko se nije odazvao.
- Moda ljudi nisu pro itali. Ja nisam.
- Izgleda... zaista izgleda - Otac je pratio svoju misao - kao da je
namcravao da nestane. Oti i u sred no i iz hotela! Vi ste potpuno
sigurni da ste ga videli, zar ne? - o tro je upita. - Niste to sanjali?
- Potpuno sam sigurna - ree ona odlu no. Otac se pokrenu.
- Moram da razgovaram sa tom sobaricom.
Naao je Rouz Seldon na du nosti i s odobravanjem je pogledao
njenu prijatnu pojavu.
- Zao mi je to vam smetam - izvinio se. - Znam da ste ve
razgovarali sa na im narednikom. Ali re je o onom gospodinu koji
je nestao, o kanoniku Penifadru.
- Oh, da, vrlo simpati an gospodin. esto je ovde odsedao,
gospodine.
- Rasejan? - poku a Otac.
Rouz Seldon dopusti da joj se na pristojnoj maski pojavi diskretan
osmeh.
- Dakle, da vidimo - Otac se pretvarao da gleda u bele ke. - Po-
slednji put ste videli kanonika Penifadra...

- U etvrtak ujutro, gospodine. etvrtak devetnaestog. Rekao mi je
da se te no i nee vratiti, a mo da ni slede e. Rekla bih da je
putovao u enevu. Negde u Svajcarsku, mislim. Dao mi je dve
ko ulje za pranje, rekla sam mu da e ga ekati slede eg jutra.
- I tada ste ga poslednji put videli, ha?
Hotel Bertram
117
- Da, gospodine. Znate, ja nisam na du nosti popodne. Vra am se
na posao tek u est. Do tada mora da je bio otputovao, ili je bio u
prizemlju. U sobi ga nije bilo. Ostavio je dva kofera.
- To je u redu - potvrdi Otac. - Ve smo ih pregledali, nismo na li
nita bitno. Jeste li ga slede eg jutra budili?
- Jesam li ga budila? Ne, gospodine, bio je otputovao.
- ta ste obi no radili... donosili mu aj? Doru ak?
- aj, gospodine. Doru kovao je dole.
- Zna i, slede eg jutra uop te niste ulazili u njegovu sobu?
- Ali jesam, gospodine - protestovala je Rouz. - U la sam u njegovu
sobu kao i obi no. Morala sam da mu odnesem ko ulje i, naravno,
obrisala sam pra inu. Sobe se spremaju svaki dan.
- Da li je krevet bio razme ten? Zagledala se u njega.
- Krevet, gospodine? Ne, nije.
- Da li je bio zgu van... ili neuredan? Odmahnula je glavom.
- A kupatilo?
- Tamo je bio vla an pe kir, gospodine, koji je, pretpostavljam, bio
kori
en prethodne ve eri. Moda je oprao ruke pre odlaska.
- I nita nije ukazivalo na to da se on vraao u sobu... mo da veoma
kasno... posle pono i?
Gledala ga je krajnje zbunjeno. Otac je hteo neto da ka e, ali se
predomislio. Ili nije nita znala o kanonikovom povratku, ili je bila
izvrsna glumica.
- A njegova odela? Da li su sva bila spakovana u kofere?
- Ne, gospodine, odela su visela u ormaru. Bio je, znate, zadrao
sobu.
Ko ih if nnl-it
1}
118
Agata Kristi
- Ne znam, to je odredila gospoica orin . Soba je bila potrebna
za novog gosta.
Otvoren i neodre en izve taj. Ali ako je ona stara dama videla
kanonika kako u tri po pono i izlazi iz sobe, zna i da je pre toga
morao biti u sobi. Zar je iz nekog nepoznatog razloga hteo da ostane
nezapa en? U sobi nije ostavio tragova. Nije ak ni spavao na
krevetu. Da li je gospoica Marpl sve to sanjala? To je u njenim
godinama bilo itekako mogu e. Odjednom mu je sinula ideja:++++
- ta je bilo sa njegovom torbom?
- Oprostite, gospodine?
- Mala torba, tamno plava... mora da ste je videli?
- Ah, to... da, gospodine. Ali nju je odneo sa sobom u inostran-stvo.
- Ali uop te nije otiao u inostranstvo. Nije ni bio u Svajcarskoj.
Dakle, mora da ju je ovde ostavio. Ili se kasnije vratio i ostavio je s
ostalim prtljagom.
- Da... da... mislim... ovaj, nisam sasvim sigurna... da, verujem da ju
je ostavio.
Potpuno neo ekivano mu sine misao: Na ovo te nisu pripremili, je
li?"
Rouz Seldon, koja je do tada odgovarala vrlo stru no i sabrano, sada
je bila zbunjena. Na ovo pitanje nije znala odgovor. A trebalo ga je
znati.
Kanonik je torbu poneo sa sobom na aerodrom, ali nije otputovao.
Ako se vratio u hotel Bertram'' sigurno je torbu doneo sa sobom
nazad. Ali, gospoica Marpl nije spomenula nikakvu torbu, kad je
opisivala kanonikov odlazak iz hotela.
Mo e da se pretpostavi da ju je ostavio u sobi, ali zato je onda nije
bilo u garderobi zajedno sa ostalim stvarima? Zbog toga to se
Hotel Bertram
119
Srda no se zahvalio Rouz i vratio se u prizemlje.
Kanonik Penifadr? Prava je zagonetka taj kanonik Penifadr. Priao je
mnogo o putu u vajcarsku, sve je pobrkao tako da nije ni otiao u
vajcarsku, tajno se vratio u hotel i ponovo ga napustio u rane
jutarnje sate? Gde li je otiao? S kakvom namerom?

Da li je mogu e da se sve to pripie rasejanosti?
Ako nije, ta li je kanonik Penifadr planirao? I, to je jo va nije,
gde se sada nalazi?
S vrha stepenica Otac j'e bacio zavidan pogled na goste. Po eo se
pitati da li je iko od njih ono za ta se izdaje. Dotle je ve bio
dogurao! Tu su mahom sedeli stariji ili sredove ni ljudi (niko
previ e mlad),
dobra stara garda", svi imu ni, nesumnjivo
ugledni. Bilo je me u njima oficira, sve tenika; jedan par
Amerikanaca sedeo je pored vrata, francuska porodica se smestila uz
kamin. Niko nije upadljiv, niko nije odudarao. Ve ina je mirno
u ivala u starinskom engleskom popodnevnom aju. Zar je moglo
da bude i ta sumnjivo tamo gde se jo uvek slu io starinski
engleski aj?
Francuz je upravo rekao neto to je savr eno odgovaralo prilici.
- Le Five - o'clock - govorio je eni odu evljeno. - C'est bien
Anglais ca, n'est - pas?
Le Five - o'clock", mislio je Dejvi prolaze i kroz vrata na
okretanje. Taj momak ni ne sluti da je popodnevni aj davno mrtav!
Pred vratima su u taksi tovarili nekoliko velikih ameri kih kofera.
Gospodin i gospo a Elmer Kabot su putovali u Pariz.
Pored taksija gospo a Kabot je tuma ila suprugu neke svoje ideje.
- Pendlebirijevi su bili potpuno u pravu, Elmer, ovaj hotel je prava
Stara Engleska". Tako je divno edvardijanski. Prosto ose a da bi
Edvard VII svakog asa mogao da u e i da zatra i da mu se donese
cai! 7,akta am rvHin?iia Ha slerle e sndine oonovo do emo
ovde...
120
Agata Kristi
- Da, ako dobijemo na lutriji - odvrati njen suprug suvo.
- Ma, Elmer, pa nije bilo tako stra no.
Prtljag je bio sme ten i visoki vratar im je pomogao da u u u taksi,
promrmljav i: - Hvala, gospodine - kad je gospodin Kabot ispunio
njegova o ekivanja u vezi sa napojnicom.
Taksi se odvezao, a vratar je priao Ocu.
- Taksi, gospodine? Otac ga je promatrao.
Preko est stopa. Zgodan momak. Malo prerano je ostario. Biv i

vojnik. Mnogo odlikovanja... verovatno pravih. Malo se trese.
Previ e
PijeNaglas ree:
- Biv i vojnik?
- Da, gospodine. Irska garda.
- Vidim da imate odlikovanja. Gde ste ih dobili?
- U Burmi.
- Kako se zovete?
- Majki Gorman, narednik.
- Svi a vam se ovaj posao?
- Miran o ak.
- Zar radije ne biste radili u Hiltonu?
- Zapravo ne bih. Ovde je prijatno. Ovde dolazi pristojan svet, samo
ozbiljna gospoda, ljudi koji idu na trke u Askot ili Njuvburi. Daju mi
povremeno dobre savete.
- Vi ste, zna i, Irac i kockar, je li tako?
- Ah, kakav je to ivot bez kocke?
- Miran i dosadan - ree Dejvi - kao to je moj.
- Je li, gospodine?
- Mo ete li da pogodite ta ja radim? - pitao je Otac. Irac se nacerio
Hotel Bertram
121
- Bez uvrede, gospodine, aT rekao bih da ste pandur.
- Pun pogodak. Se ate li se kanonika Penifadra?
- Kanonik Penifadr, ini mi se da se ne se am imena...
- Stariji sve tenik. Majki Gorman se nasmeje.
- Pa ovde ima sve tenika ko' blata.
- Onaj koji je odavde nestao.
- A, taj! - vratar je izgledao malo zbunjeno.
- Da li ste ga poznavali?
- Ne bih se seao da me stalno ne pitaju za njega. Znam da sam ga
ugurao u taksi i da je otiao u Ateneum. Tu sam ga zadnji put video.
Neko mi je rekao da je u Svajcarskoj, ali sada ka u da tamo nije ni
stigao. Izgubio se, izgleda.
- Vi ga kasnije niste vie videli?

- Kasnije... ne, nisam.
- Kada odlazite sa du nosti?
- Jedanaest i trideset.
Glavni inspektor Dejvi je klimnuo glavom, odbio taksi i poao niz
Pound Strit. Jedna kola su za kripala prolaze i tik uz trotoar i
zaustavila su se pred hotelom. Glavni inspektor Dejvi pribrano
pogleda za njima i zapamti registraciju: FAN 2266. To ga je
podsetilo na neto, ali nije odmah mogao da se seti na ta.
Lagano se vraao istim putem. Ba je bio stigao pred ulaz u hotel,
kada se voza kola, koji je trenutak ranije uao u hotel, pojavio na
vratima na okretanje. On i kola su pristajali jedno uz drugo. Kola su
bila niska, bela, dugih sjajnih branika i voza je neobi no podseao na njih, s onim izrazom napetog hrta na privla nom licu i sa
vitkim telom bez ijednog suvi nog grama mesa.
Vratar otvori vrata kola, mladi mu, uska u i, dobaci napojnicu i
122
Agata Kristi
- Poznajete li ovog? - pitao je Majki Gorman Oca.
- Vrlo opasan voza , rekao bih.
- Ladislav Malinovski. Pre dve godine je dobio Grand Pri... bio je
svetski prvak. Lane se gadno slupao. Ka u da se ve dosta oporavio.
- Nemojte mi re i da je odseo u hotelu ''Bertram''. Majki Gorman se
cerio, namiguju i Ocu:
- On nije kod nas. Ovde mu odseda prijateljica.
Nosa u prugastoj kecelji je donosio jo luksuznih ameri kih
kofera. Otac je rasejano gledao kako ih tovare u iznajmljeni Dajmler,
poku avaju i da se seti ta zna o Ladislavu Malinovskom.
Lakomislen i bezobziran tip. Pri a se da odr ava vezu sa jednom
poznatom enom. Kako li se zove? Jo uvek je gledao u elegantne
kofere, ve je hteo da se udalji, ali se iznenada predomisli i u e u
hotel.
Otiao je na recepciju i od gospoice orin zatra io knjigu
gostiju. Gospoica orin , zaposlena oko Amerikanaca koji su
upravo odlazili, bez reci je stavila knjigu pred njega na pult. Po eo
je da lista. Imena u knjizi su ta no odgovarala prizoru u predvorju.
Bilo je tu i plemi a i porodica iz unutra njosti, a bilo je i neto

stranaca s titulama i bez njih. Listaju i, primeti da imena stvaraju
neku vrstu modela koji se ponavlja. Dok je zaklapao knjigu, oko mu
zapadne za jedno poznato ime: Sir Vilijam Ludgrou. Sudija Ludgrou,
isti onaj koga je de urni policajac prepoznao u blizini banke
neposredno posle plja ke. Sudija Ludgrou... kanonik Penifadr,
obojica su gosti hotela ''Bertram''.
- Nadam se da vam je prijao aj, gospodine? - bio je to Henri, koji
se neprimetno pojavio pored njega. Govorio je ljubazno, s bri ljivo u pravog doma ina.
- Najbolji aj koji sam ikad pio - odgovori glavni inspektor Dejvi.
Setio se da nije platio. Pokuao je to sada da u ini, ali Henri odHotel Bertram
m
- Oh, nikako, gospodine. Dali su mi na znanje da je to na ra un
ku e. Nare enje gospodina Hamfrisa.
Henri se udaljio, a Otac ostade da razmi lja da li je trebalo da mu da
napojnicu ili ne. Ljutila ga je pomisao da bi Henri taj dru tveni
problem sigurno resio bolje od njega.
Na ulici zastane da bi u svoj notes zapisao jedno ime i adresu... nije
bilo vremena za gubljenje. Uao je u telefonsku govornicu. Odlu io
se za akciju. Nije hteo da misli na posledice. Krenuo je u napad
vo en samo svojom intuicijom.
16
Kanonika Penifadra je mu io ormar. Po eo je da ga mu i jo pre
nego to je sasvim otvorio o i. Zatim ga je zaboravio i opet zaspao.
Kad se opet probudio, ormar je jo uvek bio tamo, na pogre nom
me-stu. Leao je na levoj strani i gledao u prozor, a ormar je morao
da stoji izme u njega i prozora, na levom zidu. Ali, ne, bio je na
desnoj strani. To ga je zabrinulo. Toliko ga je mu ilo da ga je
po elo umarati. Oseao je da ga glava mnogo boli, a sada jo i taj
ormar na pogre nom mestu... Tu su mu se o i potpuno zaklopile.
Kada se slede i put probudio u sobi je bilo mnogo svetlije. Jo nije
bio dan. Kroz prozor je dopiralo samo slaba no svetio rane zore.
- Bo e moj - ree kanonik Penifadr, iznenada re iv i problem
ormara. - Kako sam glup! Pa uop te nisam kod ku e.
, Nesigurno se pomerio. Ne, to nije bio njegov krevet. Bio je van

ku e. Bio je... gde je bio? Oh, naravno. U Londonu, zar ne? Mora da
je u hotelu ''Bertram'', i... ali ne, ovo nije hotel ''Bertram''. Tamo mu
je krevet bio nasuprot prozoru. Zna i i to je pogreno.
~ Bo e. ede, hih mnnir, u;ti9 n;to c
124
Agata Kristi
Setio se planiranog puta u Lucern.
- Ah, znam, ja sam u Lucernu. - Po eo je da razmi lja o referatu
koga je trebalo da izlo i. Nije dugo razmi ljao. U ini mu se da mu
to naprezanje poja ava glavobolju i on ponovo zaspi.
Kada se slede i put probudio osetio je da mu se u glavi malo
razbistrilo. Soba je bila neto bolje osvetljena. O ito nije bio kod
ku e, nije bio ni u hotelu ''Bertram'', a bio je gotovo siguran da nije
ni u Lucernu. Ovo nije bila hotelska soba. Pomno ju je prou io. Bila
je skoro prazna. Video je neto sli no ormaru za posude i prozor sa
za-vesama sa cvetnim dezenom, kroz koji je dopiralo malo svetla,
zatim sto, stolicu i ormari sa fijokama. To je bilo sve.
- Bo e - ponavljao je kanonik Penifadr apatom - ovo je vrlo
neobi no. Kako sam dospeo ovamo?
Pokuao je da ustane kako bi to ustanovio, me utim kada se
uspravio u krevetu glava ga opet zaboli tako da je morao da legne.
- Mora da sam se razboleo - zaklju i kanonik. - Da, sigurno sam
bolestan. - Malo je promislio, a onda nastavi u sebi: Zaravo, kad
bolje razmislim, mora da sam jo uvek bolestan. Moda imam grip.
Ka u da grip dolazi iznenada. Moda me je uhvatio kada sam
ve erao u Ateneumu. Da, tako je.". Seao se da je ve erao u
Ateneumu.
Ispod njega su po eli da se kre u ljudi. Moda je u bolnici. Ali ovo
nije izgledalo kao da je bolnica. Na dnevnom svetlu se prikazala
siroma no, prili no jadno name tena spava a soba. I dalje su se
uli zvu i iz prizemlja. Sada je neko vikao:
- Dovi enja, pilence. Za ve eras kobasice i krompir. - To mu je
zvu alo neobi no privla no. Mislim", ree u sebi, da sam
gladan".
Odjednom se otvori e vrata. Pojavi se sredove na ena, ode do
prozora i, razmaknuv i malo zavesu, pogleda prema krevetu.

Hotel Bertram
125
- Zapravo... - slaba nim e glasom kanonik Penifadr - nisam sasvim
siguran.
- Ne bi me ni udilo. Bilo vam je prili no lo e, znate. Ne to vas
je dobro udarilo po glavi, ka e doktor. Ti voza i! Nisu se uop tc
zaustavili kada su vas sru ili!
- Zar sam do iveo saobra ajnu nesre u? - pitao je kanonik.
- Ba tako. Na li smo vas pored puta. Prvo smo mislili da ste
pijani. - Smejuljila se kada se selila toga. - Onda je moj mu rekao
da je ipak bolje da on pogleda. Rekao je da je mo da nesre a. Nije
se oseao zadah pi a. Nije bilo ni krvi. Jedino ste vi tamo le ali kao
panj. Onda je moj mu rekao da ne mo emo da vas ostavimo tamo
da le ite, pa vas je uneo u ku u. Razumete?
- Ah - ree kanonik Penifadr tiho, pomalo uzbu en ovim otkri em.
- Dobri Samari anin.
- Videv i da ste sve tenik, moj mu je rekao da je onda sve
pristojno i u redu. Jo je rekao, da radije nee da zove policiju, da se
vama, jer ste sve tenik, to ne bi svi alo. U slu aju, mislim, da ste
bili pijani, iako se nita nije ose alo na pi e. Tako smo pozvali
doktora Stroksa da doe i da vas pregleda. Mi ga jo uvek zovemo
doktor Stroks mada su mu uzeli dozvolu. On je dobar ovek, malo je,
znate, ogor en, jer su mu uzeli dozvolu. Ali to je sve bilo zbog
njegove prevelike dobrote, zato to je pomagao devojkama koje to
nisu zaslu ile. U svakom slu aju, on je dobar doktor i mi smo ga
pozvali da vas pregleda. Odmah je rekao da nije nita ozbiljno i da
ste samo udareni po glavi. Rekao je da morate da mirujete i da ne
smete da po-merate glavu. Zapamtite", rekao je, ja ne dajem
mi ljenje ili tako neto. Ovo je potpuno nezvani no. Ja nemam
pravo da prepi em lek "i da dajem savete. Po pravilu, moram da
vam ka em, trebalo biste da zovete policiju, ali ako ne elite,
nemojte." Dajte jadnom starom
126
Agata Kristi
Hotel Bertram
127
nepo tovanjem. On je zaista grub, na doktor. A sada biste mogli
da pojedete malo vru e supe ili mleka sa hlebom. ha?
- Bilo koje - slaba no e kanonik - dobro e mi doi. Spustio se
nazad na jastuke. Nesre a? Zna i to je bilo. Do iveo
je nesre u, a ni ega nije mogao da se seti! Dobra ena se ubrzo
vratila nose i poslu avnik s toplom supom.
- Posle ovoga e vam biti bolje, znate, stavila bih vam ja tu i koju
kap viskija, ali doktor je rekao da ne smete da pijete.
- Nikako, ako je kontuzija - ree kanonik Pcnifadr. - Ne, to nije
preporu ljivo.
- Stavi u vam jo jedan jastuk pod leda, pilenee. Eto, tako, jel' tako
dobro?
Kanonik Penifadr je bio malo zaprepa
en kad je uo ono
pilenee", ali rekao je u sebi da je to iz najbolje namere.
- Eh, sjajno - ree ena - sad smo sme teni.
- Da, ali gde smo sme teni? - pitao je kanonik Penifadr. - Ho u da
ka em, gde sam? Gde smo to?
- Milton St. D on. - odgovori ena. - Zar niste znali?
- Milton St. D on? - za udi se kanonik. Odmahivao je glavom. Nikada nisam uo za to mesto.
- Pa, i nije neko naro ito mesto. Obi no selo.
- Bili ste vrlo ljubazni - ree kanonik. - Mogu li vas zapitati za ime?
- Gospo a Viling. Ema Viling.
- Vrlo ste ljubazni - ponovo e kanonik.
- Ali ta nesre a... Naprosto se ni ega ne se am...
- Samo se vi, zlato, oporavite, odmah ete se lak e svega setiti.
Milton St. D on", u udu je u sebi ponavljao kanonik. Ime mi
nita ne zna i. Kako je to neobi no!
17
Sir Ronald Grejvs crtao je nna ku na svom upija u, zatim pogleda
na krupnu priliku glavnog inspektora Dejva i nacrta buldoga.
- Ladislav Malinovski - ree. - Moglo bi biti. Ima li dokaze?
- Nemam. On bi savr eno odgovarao, zar ne?
- Ro eni avanturista. Bez ivaca. Prvak sveta. Gadan udes pre
blizu godinu dana. enskaro . Izvori prihoda sumnjivi. Na veliko
rasipa pare. Stalno putuje po inostranstvu. Veruje li da bi on mogao

stajati iza ovih velikih plja ki?
- Sumnjam da je on mozak. Ali sam uveren da sara uje.
- Zbog ega to misli ?
- Kao prvo, ima Mercedes, trka ki model. Kola takvog opisa su
vi ena u blizini Bedhamptona onog jutra kada je napadnut "voz.
Imala su drugu registraciju... ali na to smo navikli. Broj je druga iji,
ali ne suvi e... FAN 2299, umesto FAN 2266. Nema ba mnogo
Merce-desa ovog tipa. Ledi Sedvik i mladi lord Mervil imaju takva
kola.
- Zna i, misli da je Malinovski voda?
- Ne... rekao bih da na vrhu ima boljih mozgova nego to je njegov.
Pogledao sam podatke u kartoteci. Uzmimo plja ku banke Midlend & Vest London". Tri vozila Su slu ajno... sasvim slu ajno
blokirala odre enu ulicu. Mercedes koji je u estvovao u plja ki
uspeo je da se izvue zahvaljuju i ba blokadi.
- Kasnije je bio zaustavljen,
- Da, ali je ispalo da je ist jer ljudi koji su ga prijavili nisu bili
sigurni koji mu je pravi broj. U prijavi je stajalo FAM 2266. To se
sve stalno ponavlja.
- I ti to eli po svaku cera da pove e sa hotelom ''Bertram''?
Mislim da su na li neke podatke za tebe...
725
Agata Kristi
Hotel Bertram
- Imam to ovde. Uredno registrovano preduze e. Bilans... ulo ena
glavnica... direktori... itd... itd. Ni ta ne zna i. Ove igre su uvek
iste... nita nije jasno. Preduze a, pa deoni arska preduze a... da ti
se
zavrti u glavi.
- Nemoj da se uzbu uje . To je njihov nain da se izbegne
pla anje poreza.
- Ja ho u pravu informaciju, sir. Kada biste mi dali pismeni nalog,
otiao bih da se malo raspitam kod onih na vrhu.
Pomo nik komesara je zurio u njega.
- ta zapravo misli kad ka e
vrh"? Otac je spomenuo ime.
Pomo nik komesara je bio zaprepa

en.
- Ne znam. Sumnjam da bismo smeli da idemo tako daleko. Pojaviti
se kod njega...
- To bi moglo da bude veoma korisno.
Nastala je pauza. Dva oveka su se gledala u o i. Otac je bio
odlu an, smiren i strpljiv. Sir Ronald je popustio.
- Ti si tvrdoglavi stari avo, Frede - ree. - Neka bude po tvo-me.
Idi i uznemiri vrhunski mozak me unarodnih finansija.
- On e znati - ree glavni inspektor Dejvi. - On mora da zna. A ako
ne bude znao, sazna e jednim pritiskom dugmeta ili telefonskim
razgovorom.
- Ne znam da li e biti ba odu evljen kada te ugleda?
- Verovatno nee. Ali u poku ati da budem to kra i. Ne u ga
dugo zamarati. Ali, moram iza sebe ipak da imam neki autoritet.
- Ti ozbiljno misli na onaj hotel, ''Bertram'', zar ne? Ali na ta se u
stvari oslanja ? Voden je dobro, ima pristojne i ugledne goste..ne kr i zakone...
- Znam, znam. Nema pi a, nema droge, nema kockanja, ne sa- i . _:t- Ai>\\~
129
kvenata. Samo trezvene stare vojvotkinje, viktorijanske porodice iz
unutra njosti, posetioci iz Bostona i sli nih otmenih delova SAD-a.
Me utim, ugledni kanonik napu ta hotel u tri ujutro na prili no
tajanstven nain...
- Ko je to video?
- Jedna stara gospo a.
- Kako je uspela da ga vidi? Zato nije spavala u to doba...?
- Stare gospo e su vam takve, sir.
- Ne govori valjda o... kako mu je ime... kanoniku Penifadru?
- Ba o njemu, sir. Prijavili su njegov nestanak i slu ajem se bavi
Kembel.
udna slu ajnost... ime mu se ba pojavilo u vezi sa onom
plja kom voza u Bedhamptonu.
- udno, a u kom kontekstu, sir?
- Videla ga je jedna druga stara gospo a, ili bolje, sredove na. Kad
je voz stao na onom signalu koga su namerno pokvarili, mnogi su se
putnici probudili i iza li na hodnik. Ta ena, koja ina e ivi u

Cedminsteru i poznaje kanonika iz vi enja, ka e da ga je videla
kako ulazi u voz. Pomislila je da je iao da vidi ta se de ava i da se
vra a u svoj kupe. Imali smo nameru da to malo bolje ispitamo, jer
je njegov nestanak ve prijavljen...
- Da vidimo... voz je bio zaustavljen u pet i trideset ujutro. Kanonik
Penifadr je izaao ih hotela u tri. Da, mogu e je, ako je stigao...
recimo... trka kim kolima...
- Tako smo se opet vratili na Ladislava Malinovskog! Pomo nik
komesara gledao je crte na svom upija u.
- Fred, pravi si buldog.
Pola sata kasnije glavni inspektor Dejvi ulazio je miran i pomalo
otrcan u kancelariju.
130
Agate Kristi
Hotel Bertram
- Glavni inspektor Dcjvi? Izvolite sedite - ree pokazuju i na
stolicu. - Mogu li vas ponuditi cigaretom?
Glavni inspektor Dejvi odmahnu glavom.
- Moram da vam se izvinim - ree svojim dubokim glasom o-veka
sa sela - to vam oduzimam dragoccno vreme...
Gospodin Robinson se sme io. Bio je debeo. To nije moglo da
sakrije ni skupo ni dobro skrojeno odelo. Lice mu je bilo u kasto,
o i tamne i tu ne, a usta iroka i velikodu na. Rado se sme kao
pokazuju i prevelike zube. Da te bolje mogu pojesti" mislio je
glavni inspektor Dejvi sasvim bez veze. Govorio je engleski vrlo
dobro, bez ikakvog naglaska, ali nije bio Englez. Otac se, kao i
mnogi pre njega, pitao ta li je po nacionalnosti gospodin Robinson.
- Dakle, ta mogu da u inim za vas?
- Hteo bih da saznam ko je vlasnik hotela ''Bertram''.
Izraz lica gospodina Robinsona je ostao nepromenjen. Nije se
iznenadio uv i ime hotela, nije ni im odao da mu ime neto
zna i. Rekao je zami ljeno:
- Hoete da saznate ko je vlasnik hotela ''Bertram''. To je onaj u
Pand Stritu na Pikadiliju?
- Tako je, gospodine.
- Bio sam tamo. Mirno mesto, vrlo dobro vo eno.

- Da, gospodine - potvrdi Otac - izuzetno dobro vodeno.
- A vi biste hteli da znate ko je vlasnik? Zar to nije lako ustanoviti?
Iza njegovog sme ka se skrivala laka ironija.
- Preko uobi ajenih kanala, mislite? O, da - Otac je izvukao
komadi papira iz d epa i pro itao nekoliko imena i adresa.
- Vidim da se neko svojski potrudio. Zanimljivo. A vi ipak dolazite
kod mene?
- Ako ne.kn <;???? mn ete hiti samo vi. posnorline.
131
- Me utim, ja ne znam. Istina je, dodu e, da bih mogao saznati.
ovek ima... - slegnuo je irokim, te kim ramenima... ovek ima
veza...
- Da, gospodine - potvrdi Otac gledaju i ga netremice. Gospodin
Robinson baci jedan pogled na njega, a zatim podi e
slu alicu.
- onja? Spoj me sa Karlosom - sa ekao je minut-dva, a onda ree:
- Karlos? - izgovorio je nekoliko brzih re enica na stranom jeziku,
koga Otac nije razumeo.
Otac je prili no dobro znao francuski s britanskim naglaskom. Znao
je neto (talijanski i nema ki, a mogao je da prepozna panski,
ruski i arapski, mada ih nije razumeo. Ovaj jezik nije bio nijedan od
pomenu-tih. Pokuao je da pogodi: ruski, persijski ili jermenski, ali
nije bio siguran. U me uvremenu je gospodin Robinson spustio
slu alicu.
- Mislim da ne emo morati dugo da ekamo. Znate, stvar i mene
zanima. Vrlo me zanima... I sam sam se pitao ponekad...
Otac je utao o ekuju i da nastavi.
- Zanima me finansijska strana problema, znate. ovek se pita kako
to moe da se isplati. Ali, kona no, to me se nije ticalo. A ovek
rado u iva - slegnuo je ramenima - u dobrom i udobnom hotelu s
prvoklasnom poslugom. Da, pitao sam se... - pogledao je Oca. -yi ve
znate kako i zato?
- Jo ne - odvrati Otac - ali imam nameru da saznam.
- ima nekoliko mogu nosti - ree zami ljeno gospodin Robinson. ~
lo vam je kao muzika, znate. Lestvica ima ograni en broj nota, ali
one mogu spojiti u neograni en broj zvukova. Jedan muzi ar mi je

Vr 'o da isti zvuk ne moete dva puta da dobijete. Vrlo zanimljivo,
zar ne?
Telefon je zazuiao i nn IWP d..s.,i;~,.
132
Agata Kristi
Hotel Bertram
133
- Da. Da, bio si vrlo brz. Drago mi je. Da, slu am. Oh, Amsterdam,
da... Ah... Hvala... Da, to mi polagano pro itaj. Dobro.
Pisao je brzo po papiru pred sobom.
- Nadam se da e vam ovo koristiti - govorio je kidaju i papiri iz
svog notesa i pru aju i ga preko stola Ocu, koji pro ita naglas:
Vilhelm Hofman".
- Svajcarske nacionalnosti - doda gospodin Robinson. - Mada,
verujem, nije ro en u vajcarskoj. Vrlo je uticajan u bankarskim
krugovima, pa i ako se strogo dr i zakona, ipak se povremeno pojavi
iza vrlo sumnjivih poslova. Deluje uglavnom u Evropi.
- Je li?
- Ali ima brata - ree gospodin Robinson. - Robert Hofman, ivi u
Londonu... trgovac dijamantima... vrlo dobar posao. ena mu je
Holan anka. On ima kancelariju u Amsterdamu. Va i ljudi sigurno
znaju za njega. Kao to rekoh, uglavnom se bavi dijamantima, ali je
vrlo bogat i ima mnogo nekretnina. Nisu sve na njegovo ime. On
stoji iza mnogih akcija. Brat i on su pravi vlasnici hotela Bertram''.
- Hvala vam, gospodine. - Glavni inspektor Dejvi je ustao. - Ne
mogu da vam ka em koliko sam vam zahvalan. Ovo je divno - ree,
pokazuju i vie odu evljenja nego to se od njega o ekivalo.
- ta je divno? To da sve znam? - pitao je gospodin Robinson s
jednim od svojih irokih osmeha. - Ali to je moja specijalnost.
Informacije. Volim sve da znam. Zato ste i do li kod mene, zar ne?
- Da - prizna glavni inspektor Dejvi - mi naravno znamo za vas.
Ministarstvo unutra njih poslova i Specijalno odeljenje i svi ostali zatim skoro naivno doda:
- Trebalo mi je hrabrosti da do em kod vas. Gospodin Robinson se
opet nasmejao.
- Glavni inspektore Dejvi, otkrio sam da ste vrlo zanimljiva oso-ha

elim vam mnogo sre e u ovom ooduhvatu.
- Hvala vam, gospodine. Mislim da e mi biti potrebna. Usput, ova
bra a Hofman, jesu li oni nasilni ljudi?
- Uop te nisu - spremno odgovori gospodin Robinson. To bi se
kosilo sa njihovom politikom. Bra a Hofman se ne slu e nasiljem u
poslovnim stvarima. Za to imaju druge, bolje metode. Svake godine
su sve bogatiji, barem mi tako javljaju iz Svajcarske.
- vajcarska je veoma korisna - napomenu glavni inspektor Dejvi.
- Da, zaista. Ne znam ta bismo bez nje! vajcarci su tako po teni.
Imaju toliko poslovnog duha! Da, mi poslovni ljudi trebalo bi da
budemo sre ni to postoji vajcarska. Ali ja li no - dodao je -imam
vrlo visoko mi ljenje i o Amsterdamu. - vrsto je pogledao glavnog
inspektora Dejvija i nasme io se. Razgovor je bio zavr en.
Vrativ i se u glavni tab, Otac je zatekao poruku: "Kanonik
Penifadr se pojavio... iv, mada ne i zdrav. Navodno je imao
saobra ajnu nesre u kod Milton St. D ona. Ima kontuziju."
18
Kanonik Penifadr je gledao glavnog inspektora Dejvija i inspektora
Kembela, a glavni inspektor Dejvi i inspektor Kembel su gledali
njega. Kanonik je opet bio kod ku e. Sedeo je u ogromnoj fotelji u
svojoj biblioteci. Glava mu je bila podbo ena jastucima, a preko
nogu je imao preba en prekriva , to je posebno isticalo njesov
bolesni ki status.
la im se - pristojno je ponavljao - da se ni ega ne se am.
- Ne se ate se da su vas udarila kola?
- Ne, bojim se da se ne se am.
~ a, kako uop te znate da su vas udarila? - pitao je inspektor Kembel
o troumno.
134
Agata Kristi
- ena kod koje sam bio, gospo a... da li se zvala Viling?... mi je
ispri ala.
- A odakle je ona znala? Kanonik Pcnifadr se zbunio.
- Bo e, vi ste u pravu. Ona nije mogla da zna, zar ne? Mora da je
samo pretpostavljala da se neto tako moglo dogoditi.
- I vi se zaista ni ega ne se ate? Kako ste stigli do Milton St.

D ona?
- Nemam pojma - odvrati kanonik. - ak mi je i to ime potpuno
nepoznato.
Inspektor Kembel je postao nestrpljiv, ali tada glavni inspektor Dejvi
ree svojim umiruju im glasom:
- Ponovite nam ono ega se se ate, gospodine.
Kanonik Penifadr se sada obrati njemu sa o itim olak anjem. Nepoverenje inspektora Kembela ga je inilo smetenim.
- Trebalo je da otputujem u Lucern na Kongres. Uzeo sam taksi do
aerodroma... zapravo do terminala u Kensingtonu...
- Da. I onda?
- To je sve. Dalje nita ne pamtim. Slede a stvar koje se se am je
ormar.
- Kakav ormar? - pitao je glavni inspektor Dejvi.
- Bio je na pogre nom mestu.
Inspektor Kembel je hteo da produbi taj problem ormara na
pogre nom mestu, ali ga je Dejvi prekinuo.
- Se ate li se dolaska na aerodrom, gospodine?
- Pretpostavljam - odvrati kanonik, s izgledom nekoga ko u to
sumnja.
- I lepo ste odleteli u Lucern?
- Jesam li? Uop te se ne se am toga.
n/f ^f l; An
nt-icptitp nnvratka n hntpl
Rprtram" tp
no i?
Hotel Bertram
135
- Ne, ne mogu.
- Pamtite li uop te hotel ''Bertram''?
- Naravno, tamo sam bio odsco. Vrlo je prijatan. Rakao sam im da
mi zadr e sobu.
- Znate li da ste putovali vozom?
- Vozom? Ne, voza se ne se am.
- Voz je zaustavljen i oplja kan. Toga biste morali da se setite,
kanoni e Penifadr.
- Morao bih. Zar bih morao? - pitao je kanonik. - Ali nekako...
dodao je izvinjavaju i se... nekako se ne se am. - Gledao je u

policajca sa blagim sme kom.
- Dakle, vi tvrdite da ne pamtite nita posle odlaska na terminal, pa
sve dok se niste probudili u ku i Vilingovih u Milton St. D onu.
- Nema tu ni eg neobi nog - uvcravao ga je kanonik. - Takve
stvari se de avaju kod kontuzija.
- ta ste mislili kada ste se probudili?
- Toliko me je bolela glava da uop te nisam mogao da mislim.
Zatim sam po eo da se pitam gde sam. Onda mi je gospo a Viling
sve objasnila i donela mi divnu supu. Obra ala mi se sa ljubavi" i
pilence" i zlato" - ree kanonik s laganom odvratno u - ali je
bila veoma ljubazna. Zaista ljubazna.
- Trebalo je nesre ni sluaj da prijavi policiji. Oni bi vas odve-zli u
bolnicu i negovali kako treba - ree Kembel.
- Ona me je sasvim dobro negovala - bunio se kanonik - uostalom,
koliko mi je poznato, kod kontuzije nema druge nego mirno le ati.
- Ukoliko se jo ne ega prisetite, kanoni e Penifadr... Kanonik ga
prekinu.
- Imam ose aj da sam izgubio ela etiri dana svog ivota. Vrlo
kiti
136
Agata Kristi
Hotel Bertram
137
ta sam radio. Doktor misli da mi se pam enje moe vratiti kasnije,
ali nije potpuno siguran. Moda nikada neu saznati ta se sa mnom
zbilo u ta etiri dana. - Po eo je da trep e o ima. - Morate mi
oprostiti. Prili no sam umoran.
- Za sada je ovo dosta - ree gospoda Mekri. koja je de urala pred
vratima, spremna da prisko i u pomo ako se uka e potreba. Doktor ka e da ne sme da se zamara - zavr i odlu no.
Policajci su se oprostili. Gospo a Mekri ih je ispratila do vrata s
gostoljubivo u psa ov ara. Ostav i sam, kanonik po e neto da
mrmlja i glavni inspektor Dejvi, koji je bio poslednji, brzo se vrati u
sobu.
- ta ste rekli? - pitao je napeto, ali kanonikove o i su se ve bile
sklopile.
- ta mislite, ta je rekao? - pitao je inspektor Kembel, u tivo
odbiv i mlaki poziv za aj.
Otac ree zami ljeno:
- Mislim da je rekao zidovi Jerihona".
- ta li mu to zna i?
- Zvu i biblijski. - ree Otac.
- Da li mislite da emo ikada saznati kako je ovaj stari momak
stigao iz Kromvel Rouda u Milton St. D on?
- Izgleda da od njega ne mo emo da o ekujemo veliku pomo .
- Da li je bila u pravu ona ena koja je tvrdila da ga je videla u vozu
za vreme plja ke? Zar bi on mogao da bude na neki nain ume an u
plja ku? ini se nemogu im. Tako ugledan starac. Ne moe tek
tako osumnji iti kanonika edminster Katedrale da je u estvovao u
plja ki voza, zar ne?
- Ne - slo io se Otac zami ljeno - ne, nikako. Ni ta vie nego to
se sudija Ludgrov moe sumnji iti da je napao banku.
Ova akcija se zavr ila kratkim i beskorisnim razgovorom sa
doktorom troksom.
Dr troks je bio grub i nepristupa an.
- Ve prili no dugo znam Vilingove. Oni su mi neto kao komije. Pokupili su nekog starca sa puta. Nisu znali da li je mrtav pijan ili bolestan. Pozvali su me da ga pogledam. Rekao sam im da
nije pijan i... da ima kontuziju.
- I le ili ste ga?
- Ni slu ajno. Nisam ga ni le io niti sam mu bilo ta prepisao. Ja
nisam doktor... nekada sam bio, ali vie nisam... rekao sam im da
treba da zovu policiju. Ne znam da li su to uradili ili ne. To me se ne
ti e. Oni su ina e malo priglup, ali vrlo ljubazan svet.
- Zar se vi sami niste selili da pozovete policiju?
- Ne nisam. Ja nisam doktor. To nema nikakve veze sa mnom. Kao
ovek sam im savetovao da mu ne daju alkohol i da ga smeste u
krevet, po mogu nosti u zamra enu sobu, dok ne stigne policija.
Neprijateljski ih je posmatrao i, mada nerado, morali su da smatraju
kao da je razgovor zavr en.
19
Gospodin Hofman bese visok i sna no gra en. Ostavljao je utisak

kao da je isklesan od drveta, od bukve, najverovatnije. v
mao Je
tako bezizra ajno lice da su se ljudi pitali da li on moe da misli i
ose a. Izgledalo je to kao malo verovatno.
Pona anje mu je bilo krajnje ugla eno.
Ustao je i naklonio se, pru aju i ogromnu ruku. Glavni inspektor
Dejvi? Pro lo je nekoliko godina otkako sam
e nJ! put imao zadovoljstvo... vi se verovatno ne se ate...
138
Agata Kristi
O, da, sedam se, gospodine Hofman. Slu aj sa dijamantima
Eronberg. Bili ste glavni svedok... i to dobar svedok, ako mi
dozvolite da primetim. Odbrana nije mogla da vas pokoleba.
- Mene je te ko pokolebati - potvrdi ozbiljno gospodin Hofman.
Zaista je izgledalo kao da se nije mogao pokolebati.
- ta mogu da u inim za vas? - nastavi. - Nije, nadam se, nekakva
neprilika... ja volim da budem sa policijom u dobrim odnosima. Ja se
beskrajno divim va im policijskim snagama.
- Oh, nema nikakvih neprilika. eleli bismo samo da nam potvrdite
jednu informaciju.
- Rado u vam pomo i ako mogu. Kao to rekoh, imam veoma
visoko mi ljenje o engleskoj policiji. Imate toliko divnih ljudi.
Toliko su ozbiljni, po teni, pravi ni...
- Oh, zbuni ete me - ree Otac.
- Stojim vam na raspolaganju. ta biste hteli da znate?
- Hteo sam da vas pitam neto o hotelu ''Bertram''.
Lice gospodina Hofmana se nije promenilo. Jedino mu je mo da
telo postalo jo nepomi nije... to je bilo sve.
- Hotel ''Bertram''? - upita. Pitanje je pomalo odavalo zbunjenost,
kao da nikada nije uo za hotel ''Bertram'', ili kao da nije sasvim
siguran da li je uo za njega ili ne.
- Vi imate neke veze sa hotelom ''Bertram'', gospodine Hofman, zar
ne?
Gospodin Hofman slegnu ramenima.
- Ima toliko toga - ree. ovek ne moe sve da ih pamti. Toliko
poslova, zaista mnogo... stra no sam zaposlen.
- Imate udela u mnogo emu, znam.

- Da - gospodin Hofman se drvenasto nasme i. - Ja se bavirfl
mnogim poslovima, ako na to mislite. Zna i, verujete da imam neke
Hotel Bertram
139
- Ne bih to ak nazvao vezom. Vi ste, u stvari, vlasnik, zar ne? Sada
se gospodin Hofman zaista ukipio.
- Ko vam je to rekao, pitam se? - ree lagano.
- To je istina, zar ne? - nastavi glavni inspektor Dejvi. - Zgodno
mestance, rekao bih. Morali biste da budete ponosni na njega.
- Oh da - prihvati gospodin Hofman. - Nisam u prvi mah mogao da
se setim... znate - sme io se smerno... posedujem mnoge nekretnine
u Londonu. Smatram da je to dobra investicija... Ako se neto pojavi
na tr i tu i moe da se dobije jeftino, ja rado ula em.
- Zar je hotel ''Bertram'' bio jeftin?
- Kao hotel bio je na ivici propasti - potvrdi gospodin Hofman.
- Ali, sada se oporavio - ree Otac. - Bio sam tamo pre par dana.
Neobi no mi se svideo komfor. Divni starinski gosti, prijatne
starinske prostorije, vrlo je tih i rasko an, ali na jedan nenametljiv
nain.
Li no malo znam o njemu - objasnio je gospodin Hofman. -To je
samo jedna u nizu investicija... verujem da dobro radi.
- Da, izgleda da ste uspeli da na ete prvoklasnog upravnika. Kako
se zove? Hamfris? Da, da, Hamfris.
- Izvrstan ovek - prizna gospodin Hofman. - Sve njemu prepu tam.
Ja samo pregledam bilans stanja jednom godi nje, da budem siguran
da je sve u redu.
- Hotel je prepun aristokratije i stranaca, Amerikanaca uglavnom. '
nnuo je zami ljeno glavom. - Sjajna kombinacija.
- Kazete da ste pre neki dan bili tamo? - interesovao se sospo-"
Hofmvan- - Niste valjda bili... slu beno?
ista ozbiljno. Samo smo poku ali da objasnimo malu enigmu.
- Enigmu? U hotelu ''Bertram''?
- zgleda. Slu aj Nestalog sve tenika", tako nekako bi moaao da
se nazove.
- Klimn
140
Agata Kristi
Hotel Bertram
141
- To mora da je ala - ree gospodin Hofman s nevericom. - To je
sigurno iz va eg repertoara erloka Holmsa.
- Taj sve tenik vam je jedne ve eri od etao iz hotela i niko ga
vie posle toga nije video.
- udnovato - primeti gospodin Hofman - ali se ipak de ava. Jo
uvek pamtim jednu senzaciju od pre mnogo godina. Pukovnik...
ekajte da se setim kako se zove... pukovnik Ferguson, mislim,
jedan iz Garde. Jedne no i je izaao iz svog kluba i nikada ga vie
nisu videli.
- Naravno - ree Otac - ve ina tih nestanaka je namerna.
- O tome vie znate vi nego ja, dragi moj glavni inspektore. Nadam
se da su u hotelu ''Bertram'' bili predusretljivi?
- Krajnje na usluzi. - uverio ga je Otac. - Gospoica orin , ona je
kod vas ve du e vreme, kako sam shvatio?
- Mogu e je, ja zaista malo znam o teku im stvarima. Ja se za to
uop te ne interesujem, znate. U stvari... nasme io se obeshrabrujuim sme kom. - udi me da ste uop te saznali da sam ja vlasnik.
To nije bilo postavljeno kao pitanje, ali mu se u o ima pojavila
skoro neprimetna teskoba. Otac je to primetio, ali nije se odao.
- U finansijskim krugovima informacije se sklapaju od delova kao
to je velika slagalica, to je neobi no komplikovano. Na samu
pomisao koliko je sve isprepleteno, prosto mi se zavrti u glavi.
Registro-vani vlasnik hotela je recimo firma Mejfeir Holding
Trust" ili neka sli na. Oni pak pripadaju nekoj drugoj firmi i tako
dalje, i tako dalje... Istina je zapravo jednostavna: vlasnik ste vi, zar
ne?
- Tako je. Ja i nekoliko direktora stojimo iza toga, kako biste vi to
rekli - morao je da prizna gospodin Hofman.
- Direktori? A ko su oni? Vi i, verovatno, va brat?
- Moj brat Vilhem je zajedno sa mnom u ovom poslu. Morate*
naime, da znate, da je hotel ''Bertram'' samo karika u lancu, koga ci- A ko su drugi direktori?
- Lord Pomfret, Ebel Jakstein - Hofmanov glas je iznenada dobio na

o trini. - Zar su vam zaista potrebni svi ovi podaci? Samo zbog
slu aja Nestalog sve tenika"?
Otac je odmahnuo glavom, izgledalo je kao da mu je zaista ao. - To
je ista znati elja. Slu aj nestalog sve tenika" me je doveo u
hotel ''Bertram'', ali sam tamo... pa, tamo sam postao znati eljan,
znate na ta mislim. Jedna stvar povla i drugu, zar ne?
- Pretpostavljam da se to de ava. A sada - nasme io se - da li je
vaa znati elja zadovoljena?
- Najbolje je doi na sam izvor, kada je re o informacijama, zar
ne? - ree blago Otac. Ustao je sa stolice. - Ima samo jo jedna
sitnica koja me zanima... ali sumnjam da ete to hteti da mi kaete.
- Da? - glas gospodina Hofmana je bio oprezan.
- Gde hotel ''Bertram'' nalazi svoju poslugu? Divna je! Onaj, kako se
zove... Henri. Onaj koji izgleda kao vojvoda ili biskup, ukratko, onaj
koji slu i aj i muffine"... najdivnije muffine", nezaboravno
iskustvo!
- Svi aju vam se muffini" sa mnogo maslaca, zar ne? - pogled
gospodina Hofmana se s negodovanjem zaustavi na O evoj krupnoj
pojavi.
l o se i vidi - ree Otac. - Pa, neu vas vie zadr avati. Sigurno ste
mnogo zauzeti preprodajom i sli nim.
~ On, pona ate se kao da se ne razumete u posao. Ne, nisam pre-zet.
Ja ne dozvoljavam da me poslovi zagu e. Imam malo prohte-. ;
lvlm Jednostavno i u miru, uzgajam ru e, u krugu porodice ko-J J
sam neizmerno odan.
- ?vu i idealno - voleo bih da mogu tako da ivim. Gospodin
Hofman ustade sa sme kom i pru i Ocu ruku. ~ Nadam se da CMC
hr7n na i svos nestalog sve tenika.
142
Agata Kristi
143
- Oh, to je ve re eno. ao mi je to nisam bio jasniji. Na li smo
ga... pravo razo aranje. Imao je saobra ajnu nesre u, kontuzija,
nita naro ito.
Na vratima, otac se jo jednom okrenu.
- Uzgred, da li je ledi Sedvik jedan od direktora va e firme?

- Ledi Sedvik? - Hofmanu je trebalo neko vreme. - Ne, zato bi
bila?
- Tako, sva ta se pri a. Ona je, zna i, samo deoni ar?
- Pa... da.
- E, pa, dovidcnja i mnogo vam hvala, gospodine Hofman. Otac je
odjurio u Jard, pravo do pomo nika komesara.
- Bra a Hofman stoje finansijski iza hotela ''Bertram''.
- ta? Oni lopovi? - za udi se ser Ronald.
- Upravo oni.
- Dr ali su to u velikoj tajnosti.
- Da... a Robertu Hofmanu se ni najmanje nije svidelo to smo to
otkrili. To je za njega bio mali udarac.
- ta je rekao?
- Oh, sve smo to izveli vrlo formalno i pristojno. Pokuao je,
naravno ne suvi e o igledno, da otkrije ko mi je to rekao.
- Nisi ga zadu io tom informacijom, nadam se?
- Nije mi bilo ni na kraj pameti.
- Kakav si izgovor naao za tu posetu?
- Nikakav - jednostavno odvrati Otac.
- Zar mu to nije bilo udno?
- Oh, verujem da jeste. Ali takav nain mi je najvi e pogodovao,
ser.
- Ako iza ovoga stoje Hofmanovi, to obja njava mnoge stvari. Oni
nikada nisu bili upleteni u neto nezakonito, a, to ne! Oni ne ograHotel Bertram
- Vilhelm vodi sve bankarske transakcije u vajearskoj. On je bio sa
onim poznatim bandama koje su se neposredno posle rata bavile
krijum arenjem valute. Mi smo to znali, ali nismo mogli nita da
doka emo. Ova dva brata rade sa velikim koli inama novca, koriste
ga za sve mogu e poduhvate... Neki od njih su zakoniti, a ostali...
Ali su oni vrlo opezni. poznaju sve trikove u svom zanatu. Robert je
kao trgovac dijamantima uvek na granici zakona, ali to sve zajedno
stvara zaista uzbudljivu sliku: dijamanti, banke, nekretnine...
klubovi, kancerarijske zgrade, restorani, hoteli... i sve to prividno
poseduje neko drugi.
- Da li verujete da je Hofman organizator ovih napada i plja ki?

- Ne, ubeden sam da se ova dvojica bave samo finansijskim
problemima. Onoga ko tebe zanima e morati drugde da tra i .
Negde punom parom radi jedan prvoklasan mozak. Za njim treba
tragati.
20
Te ve eri je na London iznenada pala gusta magla. Skre u i u
Pond Strit, glavni inspektor Dejvi je morao da podigne kragnu svog
jesenjeg kaputa. etao je lagano, naizgled besciljno, kao da je
udubljen u svoje misli. Me utim, onima koji suja poznavali odmah
bi bilo jasno da mu mozak itekako napeto radi. unjao se kao
ma ka koja vreba plen.
Ulica Pond Stnta je bila neobi no tiha. Vozila skoro da i nije bilo.
Magla, u po etku rastrgana, sada se opet zgusnula. Buka od
saobra aja s Park Linea je postajala sve slabija. Ve ina autobusa je
prestala da se kre e, samo bi povremeno po neka privatna kola
pro la s odlu nim optimizmom. Glavni inspektor Dejv je uao u
lepu uli icu, stigao do kraja i vratio se nazad. Proao je ponovo
istim putem, prividno bez odre ene namere, ali samo prividno.
Njegovo ma je unjaAgata Krixti
nje ga je zapravo vodilo u krug oko jedne odre ene zgrade. Ta no
je prou io ono to je okru uje sa istoka, sa zapada, s juga i severa.
Pregledao je kola parkirana u sporednoj ulici, kao i ona koja su
stajala u slepoj ulici. Posebno je pa ljivo obiao dvori te zgrade.
Sada je opet bio na ulici. Tu su ga jedna kola posebno zanimala.
Napu io je usne i tiho rekao: - Opet si ovde, lepotice. - Proverio je
registraciju i klimnuo glavom. - Ve eras si opet FAN 2266, je li? Sagnuo se i neno prstima preao preko tablice, zatim je
zadovoljno jo jednom klimnuo glavom. - Dobar posao - ree u sebi.
Nastavio je da seta i, skrenuv i desno, opet se naao u Pond Stri-tu,
na pedesetak metara od ulaza u hotel ''Bertram''. Tu se zaustavio, i
ovog puta zbog trka kih kola.
- I ti si lepotica - ree glavni inspektor Dejvi. - Tvoj broj je isti kao i
kad sam te video pro li put. Mogao bih da se kladim da se tvoja
registracija nikada ne menja. A to bi trebalo da zna i... - prekinuo se
- ili mo da ne bi? Pogledao je gore, tamo gde je trebalo da se nalazi

nebo. - Magla postaje sve gu
a - ree za sebe.
Pred ulazom u hotel je stajao vratar, Irac, i sna no trljao ruke kako
bi ih malo zagrejao. Glavni inspektor Dejvi mu je po eleo dobro
ve e.
- Dobro ve e, gospodine. Gadna no .
- Siguran sam da ve eras niko nee iza i iz ku e, ako ne mora.
Vrata na okretanje se tog trenutka otvore i na stepenicama se
nesigurno zaustavi starija ena.
- elite li taksi, gospo o?
- Oh, bo e. Htela sam da pro etam.
- Ne bih to u inio da sam na va em mestu, gospodo. Ova magla je
zaista odvratna. ak ni sa taksijem nee biti ba jednostavno.
- Mislite li da moete da mi na ete taksi? - upita gospo a
sumnji avo.
Hotel Bertram
145
- U ini u sve to mogu. Vratite se vi samo lepo u hotel, da se ne
smrznete, ja u vam ve javiti kada ga na en. - Zatim mu glas dobi
uverljiv ton. - Ako ne morate, bolje da uop te ne izlazite, gospo o.
- Oh, mo da ste u pravu. Ali ekaju me prijatelji u elziju. I sama
ne znam. Na povratku e biti jo gore. ta vi mislite?
Majki Dorman nastavi da je bri ljivo ube uje:
- Da sam na va em mestu, gospo o - ree- ja bih se vratio u hotel i
telefonirao prijateljima. Nije to za gospo u va ih godina, da bude
napolju po ovoj magli.
- Da... u stvari... pa, mo da ste u pravu. Vratila se nazad u hotel.
- Moram da pazim na njih - obja njavao je Majki Dorman Ocu. Ovoj bi iza prvog ugla ukrali torbicu. Izlaziti po ovoj magli i lutati
ulicama po elziju ili gde se ve uputila!
- Vidim da imate mnogo iskustva sa starijim damama - ree Dejvi.
- Sasvim dovoljno. Ovo mesto im je kao draga ku a, neka im je
Bog u pomo i. A vi, gospodine? Da H ste hteli taksi?
- Sumnjam da biste ga na li - ree Otac - nisam nijednog video
ve eras. A nije ni udo po ovoj maglu tini.
- Nema problema. Imam ja tu jedno mesto iza ugla, gde se voza i
parkiraju, unutra se greju i gucnu po koju za zagrevanje.

- Ne e mi trebati taksi - kona no e Otac s uzdahom. Pokazao je
palcem na hotel ''Bertram''. - Moram unutra, Imam posla.
- Svarno? Jo se bak ete sa onim nestalim sve tenikom?
- Ne, njega smo prona li.
- Prona li ste ga? - ovek je znati eljno gledao u njega. - Gde ste
ga prona li?
- Lutao je uokolo sa kontuzijom, posle saobra ajne nesre e.
146
Agata Kristi
Hotel Bertram
147
- Ah, to se i moglo o ekivati. Prelazio je put neoprezno, ha?
- Tako neto.
Klimnuo je glavom u znak pozdrava i uao u hotel.
U predvorju ve eras nije bilo mnogo ljudi. Spazio je pored kamina
gospo icu Marpl, a i gospoica Marpl je videla njega, me utim
ni im nije pokazivala da ga je prepoznala. Krenuo je na recepciju.
Gospoica orin je, kao i obi no, sre ivala svoje knjige. Ocu se
u ini da se malo uznemirila kada ga je ugledala. Reakcija je bila
skoro ne-primetna, ali Ocu nije mogla da promakne.
- Vi me se se ate, gospoice orin ? - pitao je i dodao: - Bio sam
ovde pre neki dan.
- Naravno da vas se se am, glavni inspektore. Ima li jo neto to
biste eleli da znate? Moda elite da razgovarate sa gospodinom
Hamfrisom?
- Ne, hvala, mislim da nee biti potrebno. Samo bih jo jednom hteo
da pogledam va u knjigu gostiju, ako nemate nita protiv?
- Ali, svakako, samo izvolite - dodala mu je knjigu.
Otvorio ju je i polako pregledao stranicu po stranicu. Gospo ici
orin se u ini da tra i neko odre eno ime. Me utim, varala se.
Otac je imao jedan trik koji je davno nau io i upornim ve banjem
razvio do pravog ume a. Pamtio je imena i adrese fotografskom
ta no u, a tako zapam eni podaci bi mu ostajali u se anju po
dvadeset i etiri ili ak etrdeset osam sati. Odmahnuo je glavom
zatvaraju i knjigu.
- Kanonik Penifadr verovatno jo nije bio ovde? - upita obi nim

glasom.
- Kanonik Penifadr?
- Ne znate da su ga prona li?
- Negde u nekom selu. Izgleda da je imao saobra ajnu nesre u.
Nisu obavestili policiju. Neki Dobri Samari anin ga je jednostavno
pokupio i negovao.
- Oh, drago mi je. Zaista mi je drago. Bila sam zabrinuta zbog njega.
- I njegovi prijatelji tako e - ree Otac. - Ba sam hteo da vidim da
li je jedan od njih odseo ovde kod vas. Arhi akon... ne mogu da se
setim kako se zove, ali kada bih video napisano setio bih se.
Tomlinson - poku ala je da bude predusretljiva gospoica
orin . - On slede e nedelje dolazi iz Salzburija.
- Ne, nije Tomlinson. Ali nije va no. - Okrenuo se prema
predvorju.
Ve eras je bilo nekako tiho. Jedan sredove ni ovek asketskog
izgleda je itao neki gusto kucani tekst i povremeno se sme kao s
kiselim zadovoljstvom,
vrljaju i po marginama ne itke
komentare.
Tu su bila jo dva starija para koja su, zahvaljuju i dugom bra nom
sta u, izgubila potrebu da razmenjuju misli. Tu i tamo su sede-le
grupice gostiju ivo raspravljaju i o vremenu, pitaju i se zabrinuto
kako e oni i njihove porodice sti i tamo gde moraju.
- ...ja sam nazvao Suzan i zamolio je da ne dolazi kolima... To je
suvi e opasno po ovoj magli.
- Ka u da je u Midlensu magla reda...
Glavni inspektor Dejvi je uhvatio u prolazu ove komentare. Bez
urbe i kao slu ajno stigao je do svog cilja. Gospoica Marpl je sedela uz vatru i pratila njegovo napredovanje.
- Gospo ice Marpl, jo ste ovde? Drago mi je to vas ponovo vidim.
- Sutra odlazim - odgovori gospoica Marpl.
To se nesumnjivo i videlo iz njenog pona anja. Sedela je uko enn
Ha su ini
148
Agata Kristi
Hotel Bertram
149
gore u sobi stvari ve spremljene, sve osim toaletnog pribora i spavaice, to e spremiti tek sutra ujutro.
- Ovo je kraj mog dvonedeljnog odmora - objasnila je.
- Nadam se da vam je bilo lepo? Gospoica Marpl nije odmah
odgovorila.
- U neku ruku... da - Zastala je.
- Ali...?
- Te ko je objasniti ta mislim...
- Zar niste preblizu vatre? Ovde je prili no vru e. Zar se ne biste
radije premestili... tamo u o ak, mo da?
Gospoica Marpl je pogledala predlo eni ugao, pa onda glavnog
inspektora Dejva, u ree:
- U pravu ste.
Pomogao joj je da ustane, poneo joj torbicu i knjigu i smestio se u
mirni ugao koji je bio odabrao.
- Sve u redu?
- Potpuno u redu.
- Znate li zbog ega sam ovo predlo io?
- Mislili ste, vrlo ljubazno, da je za mene prevru e uz kamin. Osim
toga - doda - ovde niko ne moe da nas uje.
- ta imate da mi kaete, gospoice Marpl?
- Ne znam ta vas je navelo na to da imam neto da vam ka em?
- Izgledali ste kao... Video sam to na vama.
- Izvmjavam se to sam to toliko jasno pokazala, nije mi to bila
namera.
- Dakle, ta je bilo?
- Ne znam da li sam dobro postupila. Morate da mi verujete,
inspektore, da ne volim da se me am. Izrazito sam protiv toga.
Me a- Tako je to, zna i. Potpuno vas razumem. Mora da vam to zadaje
velike probleme.
Ponekad gleda
ljude kako rade neto to se tebi ini
nerazumnim... ak i opasnim. Me utim, ima li iko pravo da se
upli e? Smatram da nema.
- Da li je re o kanoniku Penifadru?
- Kanonik Penifadr? - gospoica Marpl je bila vrlo iznena ena. Oh, ne. Ne zaboga, ovo nema nikakve veze sa njim. Ti e se... devojke.
- Zna i u pitanju je devojka. A ja sam mislio da mogu neto da
pomognem.
- Ne znam - ree gospoica Marpl - nisam dovoljno pametna.
Ali sam vrlo zabrinuta.
Otac je nije po urivao. Sedeo je tu onako velik, umiruju eg i
priglupog izgleda. Dao joj je vremena. Ona je bila pokazala dobru
volju da mu pomogne, sada je bio red na njemu. Bio je spreman da
joj vrati uslugu. Nije ga, dodu e, problem zanimao. Ali, s druge
strane, nikad se ne zna.
- ovek ita po novinama - ree gospoica Marpl tihim, jasnim
glasom - izve taje sa su enja mladim ljudima, deci, ili devojkama,
kojima je potrebna nega i za tita". To je najverovatnije samo
pravni izraz, ali to moe da ima i pravo zna enje.
- Smatrate da su devojci, koju ste spomenuli, potrebne briga i
za tita?
- Da. Upravo tako.
- Sama na svetu? Nema nikog?
- Ah ne, nije - ree gospoica Marpl. - Ba suprotno, moglo bi se
re i. Ona prividno ima svu mogu u negu i za titu.
Hotel Bertram
- Bila j'e ovde u hotelu s gospo icom Karpenter, mislim. Pregledala
sam knjigu gostiju da vidim kako se zove. Ime joj je Elvira Blejk.
Otac je brzo pogleda s izrazom interesovanja.
- Ona je vrlo zgodna devojka. Vrlo mlada, vrlo, kako rekoh,
za ti ena. Staratelj joj je pukovnik Laskomb, vrlo fin gospodin,
stariji, naravno. Izgleda veoma naivno.
- Devojka ili staratelj?
- Mislila sam na staratelja - ree gospoica Marpl. - Za devoj-ku ne
znam. Ali sam sigurna da je u opasnosti. Potpuno slu ajno sam je
videla u Beatris Parku. Pila je aj sa jednim mu karcem.
Ah, tako zna i! - ree Otac. - Nepo eljan za mu a,
pretpostavljam. Bitanga ili tako neto?
- Vreme an mladi - nastavi gospoica Marpl. - Nije vie mlad.

Blizu trideset, pripada onoj vrsti mu karaca koja ene neodoljivo
privla i, ali lice mu odaje lo eg oveka. Okrutno je, pravo lice
grabljivice.
- Moda ipak nije tako lo kao to izgleda - te io ju je Otac.
- I gori je nego to izgleda, u to sam ube ena. Vozi velika sportska
kola.
Otac brzo upita:
- Sportska kola?
- Da. Jednom ili dva puta sam ih videla ispred hotela.
- Sigurno niste zapamtili registraciju?
- Jesam. FAN 2266. Jedna moja ro aka muca - objasni gospoica
Marpl. - To me je podsetilo.
Otac je bio zbunjen.
- Znate li ko je on? - pitala je gospoica Marpl.
- Znam - ree polagano Otac. - Pola Francuz pola Poljak. Poznati
voza na trkama, bio je pre tri godine prvak sveta. Zove se La-dislav
Malinovski. Neka vaa zapa anja o njemu su sasvim ta na. Bije ga
lo glas kada je re o enama. To rnoK ? 757
no dru tvo za mladu devojku. Ali u takvim stvarima je te ko bilo
ta u initi. Pretpostavljam da se tajno sastaju, je li tako?
- Oh, naravno - potvrdi gospoica Marpl.
- Da li ste razgovarali sa njenim starateljem?
- Ne poznajem ga li no. Ne bih elela da pomisli kako sam od onih
to ire tra eve. Pitam se ne biste li vi mogli neto da u inite.
- Mogao bih da poku am - pristade Otac. - Usput, mislim da e vam
biti drago da ujete, va prijatelj, kanonik Penifadr, je prona en.
- Zaista! - gospoica Marpl je ivnula. - Gde?
- U Milton St. D onu.
- Neverovatno. ta je tamo radio? Da li on zna?
- Navodno je... - glavni inspektor Dejvi posebno naglasi tu re do iveo saobra ajnu nesre u.
- Kakvu saobra ajnu nesre u?
- Sru ila su ga nekakva kola... ima kontuziju... druga mogu nost
je... udarac po glavi.
- Da, razumem - ree gospoica Marpl. - Ali zar on to sam ne zna?

- On tvrdi... - re je opet bila nagla ena - da nita ne zna.
- Prili no neobi no.
Poslednje to pamti je vo nja taksijem na terminal u KensingGospoica Marpl je zbunjeno odmahivala glavom.
- Znam da se to kod kontuzije doga a... - mrmljala je pred sebe. Zar nita nije rekao... korisno?
- Mrmljao je neto o zidovima Jerihona.
- Isus? - poku avala je gospoica Marpl - ili arheologija?... ili...
secam se jedne stare drame... mislim da je autor Sutro.
- Ove nedelje u bioskopu D oumont, u Kromvel Roudu, igra film
Zidovi Jpriii^
" - ,-?
~
tonu.
152
Agata Kristi
Gospoica Marpl ga je gledala podozrivo.
- Ako je gledao taj film, izaao je oko jedanaest i vratio se u hotel...
ali u to doba bi ga videli... to je moralo biti mnogo pre pono i.
- Ako je, me utim, seo na pogre an autobus - poga ala je
gospoica Marpl.
- Recimo da je ovamo stigao posle pono i. Mogao je da se popne
do svoje sobe a da ga niko ne vidi. Ali ta se onda posle dogodilo... i
zato je u tri posle pono i ponovo izaao napolje?
Gospoica Marpl je tra ila reci.
- Jedino to mi ovoga trenutka pada na pamet to je... Oh! Posko ila
je sa stolice jer se sa ulice za uo o tar prasak.
- Auspuh automobila - ree, umiruju i je, Otac.
- Izvinite to sam tako nervozna. Ve eras imam ose aj da e se
neto dogoditi.
- ta bi moglo da se dogodi? Mislim da nemate razloga za
zabrinutost.
- Nikad nisam volela maglu.
- Hteo sam da vam ka em - po e glavni inspektor Dejvi - da ste mi
mnogo pomogli. Stvari koje ste vi ovde primetili... sitnice... sada su
dobile odre eno zna enje.
- Zna i, ipak je bilo neto sumnjivo u ovom hotelu.
- Sve je ovde sumnjivo. Gospoica Marpl je uzdahnula.

- U po etku se sve inilo tako divnim... sve je bilo nepromenje-no,
znate... kao da si se vratio u pro lost... u pro lost koja ti je veoma
draga.
Zastala je.
- Ali to, u stvari nije dobro. Shvatila sam (a verujem da sam to i pre
znala) da povratka nema, da ne treba ni ooku avati da se vratiHotel Bertram
153
te unazad... da je su tina ivota da se ide uvek napred. ivo je
zapravo jednosmerna ulica, zar ne?
- Ne to sli no - slo io se Otac.
- Se am se - zapo e gospoica Marpl, udaljuju i se, po starom
obi aju, od teme - se am se kada sam sa majkom i bakom bila u
Parizu. Pile smo aj u hotelu Eliz. Tada moja baka, osvr u i se
oko sebe, iznenada ree: Klaro, mislim da sam ovde jedina sa
kapicom." Bila je to iva istina! Kad se vratila ku i skupila je sve
svoje stare kapice i ogrta e s na ivenim ukrasima i nekome ih je
poklonila...
- Verovatno nekom dobrotvornom dru tvu? - pitao je Otac sa
simpatijom.
- Oh, ne. Tamo nisu hteli da ih uzmu. Poslala ih je jednoj
gluma koj trupi. Njima je dobro do lo. - Gospoica Marpl je opet
uhvatila izgubljenu nit. - Ali ekajte, gde smo ono stali...?
- Pri ali ste o svojim utiscima odavde.
- Da. Izgledalo je kao da je sve u najboljem redu, me utim... Tu je
bila itava zbrka... pravi ljudi i oni koji to nisu, i svi su izme ani.
Nisam uvek mogla da ih razlikujem.
- Kako to mislite pravi" i oni koji to nisu"?
- Pa, bilo je, na primer, oficira u penziji ali je bilo i onih koji su
izgledali kao oficiri u penziji, ali nikada nisu bili u vojsci. Bilo je
zatim i sve tenika, koji to nisu bili, pa kapetana i admirala koji nisu
ni videli more. Recimo, na primer, moja prijateljica Selina Hezi, komnogo dr i do toga da prepozna sve svoje prijatelje i poznanike,
Vr esto zna da se prevari. esto se de avalo da ljudi koje je prePoznala nisu uop te oni za koje ih je ona smatrala. Mene je to u
pou zabavljalo. Ali se to de avalo malo pre esto. I tako... po ela sam
se pitam... ak i Rous, sobarica, ... bila je tako simpati na... ali sam
knna^n ; .. _:.. ._ _ ~ , ,
154
Agata Kristi
Hotel Bertram
155
- Ako vas zanima, ona je biv a glumica, vrlo dobra karakterna
glumica. Ovde zara uje mnogo vie nego u pozori tu.
- Ali zbog ega sve to?
- To je uglavnom dekor. A mo da ima i drugih razloga.
- Drago mi je to odlazim - ree gospoica Mcrpl, lako se trg-nuv i
- pr nego to se neto dogodi.
Glavni inspektor Dejvi je gledao u staru gospodu sa zanimanjem.
- Ali ta, zaboga, o ekujete da e da se dogodi?
- Nekakvo zlo - odvrati ona.
- Zlo je vrlo te ka re ...
- Mislite li da je suvi e pateti na? Ali ja imam neko iskustvo. ini
mi se da sam prili no esto nailazila na ubistva.
- Ubistva? - glavni inspektor Dejvi odmahne glavom. - Sumnjam da
bi moglo da se dogodi ubistvo. Nadamo se da emo pohvatati
nekoliko vrhunskih kriminalaca, to je sve...
- To, naravno, nije isto. Ubistvo... elja za ubijanjem... to je neto
sasvim drugo. To je... kako bih rekla... to je protiv bo jih zakona.
Otac je, smiruju i je odmahivao glavom.
- Ne e biti nikakvog ubistva - ree.
O tar prasak, glasniji od prethodnog, dopro je sa ulice. Sledio je
enski vrisak i jo jedan pucanj.
Glavni inspektor Dejvi je sko io na noge brzinom za u uju om
za tako krupnog oveka. U asu je bio na ulici.
Maglu je probijao
enski vrisak s prizvukom u asa. Glavni
inspektor Dejvi je trao niz Pond Strit u pravcu zvuka. Kroz maglu je
nazirao enska siliiptn
ni nm-???
gao do nje. ena je na sebi imala duga ak svetao krzneni kaput, a sa
obe strane lica joj se spu tala sjajna plava kosa. Na trenutak mu se
u ini da ju je prepoznao, ali je odmah potom shvatio da se prevario.
Bila je skoro devoj ica. Pred njom je na zemlji le alo ispru eno
telo u uniformi. Glavni inspektor Dejvi je u njemu prepoznao Majkla
Dormana.
Kad se pribli io devojci, ona se gr evito uhvati za njega i po e da
muca neto skroz nerazgovetno.
- Neko je pokuao da me ubije... Neko je pucao na mene... Da nije
bilo njega... - pokazala je na nepomi nu priliku na zemlji. - Stao je
pred mene... a onda su opet pucali... i on je pao. Spasao mi je ivot.
Mora da je te ko ranjen.
Glavni inspektor Dejvi se spustio na kolena i izvukao d epnu lampu.
Visoki Irac je pao kao vojnik. Na levoj strani uniforme se vi-dela
vla na mrlja, koja se polako sve vie irila. Dejvi mu podi e kapke
i pogleda beonja u. Potom se uspravi.
- Dobro je dobio - ree. Devojka je prodorno vrisnula.
- Zar je mrtav! Oh, ne, ne! Ne moe biti mrtav".
- Ko je pucao u vas?
- Ne znam... kola sam upravo ostavila tu iza ugla... i samo to sam
krenula prema hotelu ''Bertram'' odjeknuo je pucanj.., i metak mi Je
prozujao pored glave a onda... je on... vratar hotela... dojurio i gurnuo
me iza sebe, a onda je doao drugi hitac... mislim... da se, ko god on
bio, skrivao na onom mestu tamo.
Glavni inspektor Dejvi je pogledao za ispru enom rukom. Na toj
strani hotela se nalazilo staro dvori te u koje se spu talo preko
neko-''ko stepenica. Nekada se ovuda prolazilo do dubri ta. Sada se
nije vi-se koristilo kao ulaz, ali je moglo dobro da poslui kao
skrovi te.
- Da li ste ?? videli?
156
Agata Kristi
- Nisam mogla da ga vidim. Projurio je pored mene kao senka. Ova
magla je toliko gusta ...
Dejvi je potvrdio.
Dcvojka je po ela histeri no da jeca.
- Ali zato su pucali na mene? Zato bi mene neko poku avao da
ubije? To je ve drugi put. Ne shvatam... zato?

Obgrliv i jednom rukom devojku, glavni inspektor Dejvi je drugom
rukom tra io neto po d epu.
Onda se kroz maglu za u e prodorni zvu i policajske pi taljke.
III
U predvorju hotela ''Bertram'' gospoica orin je naglo podigla
svoj pogled sa posla. Neki od gostiju su tako e podigli glave. Stariji
i oni sa slabijim sluhom nita nisu primetili. Henri, koji je ba u tom
momentu pred gosta stavljao a u konjaka, zastao je sa rukom u
va-zduhu. Gospoica Marpl se nagla napred dr e i se vrsto za
naslon svoje stolice.
- Saobra ajna nesre a - ree odlu no admiral u penziji. - Kola su
se sudarila u magli.
Vrata na okretanje se otvore i na njima se pojavi ogroman policajac.
Pridr avao je devojku u svetio krznenom kaputu. Izgledalo je kao da
se ona jedva dr i na nogama. Policajac je zbunjenim pogledom po~
tra io pomo .
Gospoica orin je ustala i po la prema njima. Me utim, u tom
trenutku se spustio lift i iz njega je iza la visoka enska prilika.
Spa-ziv i je, devojka se otrgne od policajca i mahnito, preko
predvorja, pojuri k njoj.
/57
_ Majko - uzviknu. - Oh majko,... - i baci se jecaju i u naru -Bez
Sedvik.
l, ..
21
Glavni inspektor Dejv se smestio na stolicu i zagledao se u dve ene
pred sobom. Bese pro la pono . Policija je ve bila oti la. Doktori
i tehni ari su obavili svoj posao, kola hitne pomo i su odvezla telo; i sada se sve svelo na ovu prostoriju koju je hotel ''Bertram'' stavio
na raspolaganje Zakonu. Glavni inspektor Dejvi je sedeo sa jedne
strane, a Bez Sedvik i Elvira sa druge strane stola. Jedan policajac je
neupadljivo sedeo uz zid pi u i zapisnik. Narednik Vadel se
smestio pored vrata.
Otac je zami ljeno posmatrao majku i ker. Bese medu njima, primetio je, prili no povr ne sli nosti. Postalo mu je jasno zato je u
magli Elviru pomeao sa Bez Sedvik. Ali izbliza gledano, vie od
sli nosti upadala je u o i velika razlika medu njima. Osim boje

kose i GIJU, zapravo i nisu imale druge sli nosti. Dejvi ipak nije
mogao da se otme utisku da pred sobom ima pozitiv i negativ iste
li nosti. Kod ez Sedvik sve je bilo pozitivno. Njena vitalnost i
energija kao i njena magi na privla nost. Divio se njenoj hrabrosti i
akcijama; itaju i nedeljne novine, govorio bi: Ovaj put se nee
izvu i", a ona bi se Uvek izvukla! Mislio bi da nee sti i do cilja, a
ona bi stizala. Poseb-mu se svi ala njena neuni tivost. Pre ivela je
avionsku i nekoliko tomobilskih nesre a, dva puta je veoma
nezgodno pala sa konja, ali Posle svega toga ona je bila jo tu.
Treptava i puna ivota, li nost ^ JU ni na trenutak ne moe da
zanemari . U mislima joj je skidao lr' Jednog dana e, naravno,
do iveti neuspeh. Ovakvim za aranim
158
Agata Kristi
ivotom se moglo iveti samo odre eno vreme, a onda... Pogled
mu s majke prede na ker.
Kod Elvire Blejk sve je, me utim, bilo skriveno. Bez Sedvik se
nametala ivotu. Ali Elvira je to izvodila na dragi nain. Ona se
pokorava", mislio je,
poslu na je". Ona se sme ka sa
odobravanjem, ali vam izmi e iz ruku. Podmukla je", ree u sebi,
procenjuju i tu
injenicu.
To je, verujem, jedini nain da
opstane". Ona nije umela da bude drska i da se nametne. Zbog toga
oni koji su se starali o njoj nisu ni sanjali na ta je sve spremna.
Pitao se zato se vra ala kroz onu maglu onako kasno uvc e.
Planirao je da je to i pita. Bio je ube en da odgovor koji e dobiti
nee biti pravi. Na taj nain se, mislio je, sirotica brani. Da li je ovde
do la da bi prona la majku? Bilo je mogu e, ali je on u to
sumnjao. Setio se velikih sportskih kola, tu iza ugla hotela... kola
ija je registracija bila FAN 2266. Ladislav Malinovski mora da je
negde u blizini.
- Pa - obrati se Otac Elviri svojim najbla im i najo inskijim
glasom - pa, i kako se sada ose ate?
- Sasvim mi je dobro - odvrati Elvira.
- Izvrsno. Hteo bih da vam postavim nekoliko pitanja, ako mislite da
moete da izdr ite - jer, znate, vreme je u ovakvim situacijama
veoma bitan faktor. Na vas su pucali dva puta i jedan ovek je ubijen.
Nama valja znati to vie o osobi koja ga je ubila.
- Re i u vam ta znam, ali sve se tako brzo odigralo. Ona magla...
Ja nemam pojma ko bi to mogao da bude... ili pak kako je izgledao.
- Ka ete da je to ve drugi put kako neko poku ava da vas ubije.
Zna i da vam se neto sli no ve desilo ranije?
- Zar sam tako neto rekla? Ne se am se. - Neprijatno se ogledala. Ne verujem da sam to rekla.
- Ali Jeste - iinnrnn e- Cltac
Hotel Bertram
159
- Verovatno sam bila... pala u histeriju.
- Ne - Otac nastavi - uveravam vas da niste. Mislim da ste rekli ba
ono to ste mislili.
- Moda sam neto uobrazila - ree Elvira. Nije gledala u njega. Bez
Sedvik se pokrene i mirno ree:
- Bolje je da mu ka e , Elvira.
Elvira baci kratak, nesiguran pogled na majku.
- Ne treba da se pla ite, mi u policiji vrlo dobro znamo da de-vojke
ne ka u sve majci ili staratelju. Mi to ne uzimamo toliko ozbiljno,
ali moramo da znamo o emu je re , jer shvatate, to moe biti
odlu uju e.
- Da li je to bilo u Italiji? - pitala je Bez Sedvik.
- Da - odgovori Elvira. Otac upita:
- Tamo ste bili u internatu, zar ne?
- Da. Bila sam kod grofice Martincli. Bilo nas je dvadesetak.
- I verujete da je neko hteo da vas ubije. Kako se to dogodilo?
- Dobila sam bila veliku kutiju sa slatki ima. Na la sam na njoj
kanu. Kitnjastim italijanskim rukopisom je stajalo napisano Za najlep u", uobi ajene stvari, znate. Moje prijateljice i ja smo se
smejale i pitale smo se ko bi to mogao da bude ...
- Da li je stiglo po tom?
- Ne. Ne, nije moglo da doe po tom. Jednostavno sam ga na la u
sobi. Neko ga je doneo tu.
- Ah, pretpostavljam da su potplatili nekoga od osoblja. Treba li da
zaklju im da grofici, kako ste rekli da se zvala, niste nita o tome
rekli?
Slabi sme ak joj se pojavi na licu:
- Ne. Ne. Sigurno da nismo. Otvorile smo kutiju. Bila je puna
HivnJVi Knrr,Kr,no hila ih ip svih vrsta, ali su meni najdra e bile
oko160
Agata Kristi
ladne sa u e erenom ljubi icom na vrhu. Naravno, odmah sam
pojela nekoliko. Posle mi je te no i pozlilo. Nisam posumnjala na
bombone, mislila sam da sam za ve eru neto pojela.
- Da li se jo neko lo e oseao?
- Nije, samo ja, ali mi je to naredni dan pro lo. Onda sam posle dva
dana pojela opet jednu bombonu i sve se ponovilo. Onda smo
Brid it i ja pregledale bombone i izgledalo je kao da su oni sa
ljubi icom na vrhu naknadno punjeni. Tako sam pomislila da je u
njih neko stavio otrov.
- Niko drugi nije bio bolestan?
- Ne.
- Zna i da niko drugi nije jeo bombone s Ijubi icama?
- Mislim da nije. Bombone su, znate, bile poklonjene meni, a sve
devojke su znale da volim one sa ljubi icom i ostavile su ih meni.
- Momak je dosta rizikovao - ree Otac. - Mogli ste svi da se
otrujete.
- Ovo je apsurdno - ubaci ledi Sedvik o tro. - Potpuno apsurdno!
Nikad nisam ula neto neverovatnije.
Glavni inspektor Dejvi ju je u utkao laganim pokretom ruke.
- Molim vas - ree, a zatim se vrati Elviri. - Pa, gospoice Blejk,
nailazim da je ovo vrlo zanimljivo. Zar ni tada niste nita rekli
grofici?
- Oh, ne nismo. Ona bi oko toga napravila itavu frku.
- Sta ste uradili sa bombonama?
- Bacile smo ih - odvrati Elvira. - Bile su divne, teta - doda-de sa
aljenjem.
- Niste poku ali da otkrijete ko ih je poslao? Elvira se zbunila.
- Da? - upitao je glavni inspektor Dejvi raspolo eno. - A ko je
Gvido?
- Oh, Gvido... - Elvira je zastala. Pogledala je majku.

- Ne budi glupa - ree joj Bez Sedvik. - Reci glavnom inspektoru
Dejvu sve o Gvidu, ko god bio. Svaka devojka u tvojim godinama
ima nekog Gvida. Srela si ga u Italiji, zar ne?
- Da. Kada su nas vodili u pozori te. On mi se prvi obratio. Bio je
simpati an i veoma zgodan. Vi ala sam ga ponekad kad smo i le
na predavanja. Slao bi mi poruke.
- I pretpostavljam - doda Bez Sedvik - da si izmi ljala pregr t
la i i organizovala s prijateljicama izlaske da biste se mogli vi ati.
Da
li je tako?
Elviri je, izgleda, laknulo.
- Da. Brid it i ja bismo izlazile zajedno, a Gvido bi ponekad
uspeo ...
- Kako se pre ivao? - prekine je Otac.
- Ne znam, nikada mi nije rekao. Glavni inspektor se sme kao.
- Ne elite da nam ga kaete? Nije va no. Kladim se da emo ga
lako prona i, ako nam to bude potrebno. Ali zato mislite da bi vas
taj mladi , koji je po svemu sude i bio zaljubljen u vas, pokuao
ubiti?
- Oh, zato to je uvek pretio. Znate, ponekad bismo se posva ali.
Dovodio je sa sobom prijatelje, a ja sam se pretvarala da mi se
svi aju vie od njega i on bi zbog toga poludeo. Govorio je da pazim
ta radim. Da ne mogu samo tako da ga ostavim. Da e me ubiti ako
ga izneverim. Izgledao mi je toliko pateti no. - Elvira se
neo ekivano nasme i. - Ali je sve to bilo prili no zabavno. Nisam
vero-vala da to misli ozbiljno.
162
Agala Kristi
Hotel Bertram
163
- Ali - ree glavni inspektor Dejvi - ne mogu da poverujem da bi
vam ovakav mladi poslao otrovne bombone.
- I ja sumnjam u to - priznala je Elvira. - Ali mora da je bio on, jer
ne znam ko bi drugi mogao da bude. Svojevremeno me je to prili no
zabrinjavalo. A kada sam se vratila ovamo dobila sam poruku...
Zastala je.
- Kakvu poruku?
- Stigla je u koverti, slova su bila otkucana na ma ini. Pisalo je:
uvaj se. Neko eli da te ubije."
Glavni inspektor Dejvi malo nabra elo.
- Zaista, veoma zanimljivo. Zaista zanimljivo. I vi ste se tada
zabrinuli? Upla ili ste se?
- Da, po ela sam da razmi ljam... ko bi to mogao da bude. Zato
neko poku ava da me ubije. Zato sam poku ala da saznam da li
sam zaista bogata.
- Nastavite.
- A pre neki dan, ovde u Londonu, dogodilo se neto stra no.
ekala sam na stanici podzemne eleznice, oko mene je bilo mnogo
ljudi. U inilo mi se da je neko pokuao da me gurne dole na ine.
- Drago moje dete - prekine je Bez Sedvik. - Nemoj da izmiOtac ju je ponovo u utkao rukom.
- Da - Elvira e izvinjavaju i se. - Pretpostavljam da sve to samo
umi ljam, ali ne znam... mislim, posle ovoga ve eras, izgleda, zar
ne, da bi sve to moglo da bude istina? - Okrenula se prema Bez
Sedvik i upitala je zabrinuto:
- Majko! Moda ti zna . Zar je mogu e da neko eli da me ubije?
Imam li ja neprijatelje?
- Naravno da nema - nestrpljivo odgovori Bez Sedvik. - Ne budi
gluna. Nilco nee Ha te nhiie 7hn<r ???? hi tn ??? ?pW7
- Ko je, u tom slu aju, pucao na mene ve eras?
- Mogli su u magli da te pobrkaju sa nekim poznatim. Zar to nije
mogu e? - pitala je Oca.
- Da, dozvoljavam i tu mogu nost.
Bez Sedvik mu je dobacila zna ajan pogled. Na usnama joj je
skoro pisalo kasnije''.
- Pa - ree vedro - mogli bismo da nastavimo. - Odakle ste dolazili
ve eras? Sta ste tako kasno i po ovakvoj magli radili u Pond Stritu?
- Bila sam na predavanju u galeriji Tejt. Posle sam ru ala kod
Brid it. Ona stanuje u Anslov Skveru. Bile smo u bioskopu, a kada
smo iza le, napolju je bila magla... prili no je bila gusta i postajala
je sve gora. Pomislila sam da je mo da bolje da se ne vozim po
ovakvom vremenu ...

- Vozite kola?
- Da. Letos sam polo ila voza ki ispit. Ali nisam ba neki voza i
pla im se da vozim kada je magla... Zbog toga je Brid itina majka
nazvala ro aku Mildred u Kentu...
Otac je klimnuo glavom.
- ... i rekla joj da u ostati kod njih.
- I, ta se desilo posle toga?
- Posle se meni u inilo da se magla po ela dizati pa sam odlu ila
da se ipak odvezem u Kent. Ali sam na putu kroz London u la u
jedan veoma gust oblak i vie nisam znala gde sam. Onda sam videla da sam na uglu kod Hajd Parka; bojala sam se da dalje vozim,
prvo sam isplanirala da se vratim do Brid it, ali sam se, iz straha da
opet ne zalutam, predomislila. Sre om, setila sam se da je u blizini
ovaj lep starinski hotel, u koji me je ujak Derek bio doveo na
povratku \7, Ttaliip i tnko am odlu ila da do em ovamo. Prili no
lako sam
164
Agata Kristi
prona la put dovde, ak sam na la i mesto za kola... onda sam
krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula
korake. Naravno, to nije nita neobi no, London je milionski grad
kona no; ali po ovoj magli... po elo je da me nervira. Zastala sam
nekoliko puta i oslu kivala, ali se nije nita ulo, zaklju ila sam
onda da mi se samo pri injava. Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam ve rekla, metak mi je
prozujao kraj glave. Vratar hotela je dotrao niz ulicu i stao pred
mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sru io, a ja
sam vrisnula. - Po ela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlu nim glasom. - Samo
polako. - Ovakav glas, kakvim je Bez smirivala svoje konje, bio je i
u ovom slu aju isto delotvoran. Elvira je zatvorila o i, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.

- Onda ste do li vi - ree Ocu. - Zazvi dali ste, rekli ste policajcu
da me uvede u hotel. I kada sam u la ugledala sam... ugledala sam
majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se
udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je
paze i da mu glas ostane ravnodu an. Nije je gledao, ali je, napeto
oslu kuju i, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada nije
gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem.
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da
165
- Zbog ega bi bio ovde?
- Ostavio je kola ovde iza ugla - objasni joj Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
- Ne znam ga - ponovi Elvira.
- Zna i'da sam pogre io - izvini se Otac. - Vi ga, me utim,
poznajete, zar ne? - obratio se Bezi Sedvik.
- Naravno - odgovori Bez Sedvik - ve du e vreme. - Zatim doda,
sme kaju i se. - On je lu ak, znate. Vozi ko avo... slomi e vrat
kad-tad. Imao je jednu nesre u pre osamnaest meseci.
- Da,'se am se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne, jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni voziti na trkama.
- Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je pla no Elvira. -Zaista
sam... stra no umorna.
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se se ate, zar ne? - Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su iza le zajedno.
- Itekako ga poznaje - ree Otac.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
- Ne, ne mislim. Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na
aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna starija dama ...bila je alosna sva. Ona smatra
da Malinovski nije dru tvo za mladu devojku. Rekao bih da je

sasvim u pravu.
- Naro ito ako on i njena majka... - Vadel je takti no za utao.
- To se uveliko pri a.
ie istina, a mo da i nije. Verovatno je da ipak jeste.
164
Agata Kristi
prona la put dovde, ak sam na la i mesto za kola... onda sam
krenula prema hotelu ...
- Da li ste koga sreli ili uli u blizini?
udno je to to spominjete, zaista, mislim da sam iza sebe ula
korake. Naravno, to nije nita neobi no, London je milionski grad
kona no; ali po ovoj magli... po elo je da me nervira. Zastala sam
nekoliko puta i oslu kivala, ali se nije nita ulo, zaklju ila sam
onda da mi se samo pri injava. Ve sam bila sasvim blizu hotela.
- Da, i ta je dalje bilo?
- Odjednom se uo prasak. Kao to sam vc rekla, metak mi je
prozujao kraj glave. Vratar hotela je dotrao niz ulicu i stao pred
mene... i tada... tada se uo i drugi pucanj... on, on se sru io, a ja
sam vrisnula. - Po ela je da drhti. Majka ju je smirivala.
- Polako, devojko - ree Bez tihim, odlu nim glasom. - Samo
polako. - Ovakav glas, kakvim je Bez smirivala svoje konje, bio je i
u ovom slu aju isto delotvoran. Elvira je zatvorila o i, malo se
sabrala i ponovo primirila.
- Tako je bolje - ree Bez.
- Onda ste do li vi - ree Ocu. - Zazvi dali ste, rekli ste policajcu
da me uvede u hotel. I kada sam u la ugledala sam... ugledala sam
majku. - Okrenula se i pogledala Bez Sedvik.
- To bi uglavnom bilo sve to se dogodilo - ree Otac. Malo se
udobnije smestio u stolici.
- Poznajete li nekoga po imenu Ladislav Malinovski? - pitao ju je
paze i da mu glas ostane ravnodu an. Nije je gledao, ali je, napeto
oslu kuju i, osetio da je na trenutak zaustavila dah. Ni sada nije
gledao ker, posmatrao je majku.
- Ne - odgovori Elvira s neznatnim oklevanjem,
- Oh? - ree Otac. - Mislio sam da ga poznajete. Mislio sam da
165
/bog ega bi bio'ovde? l Ostavio je kola ovde iza'ugla - objasni joj
Otac. - Zato sam
mislio da je tu negde.
_ Ne znam sa - ponovi Elvira.
- Zna t'da sam pogre io - izvini se Otac. - V, ga, me utim, Po7naiete zar ne? - obratio se Bezi Sedvik.
J Na vno - odgovor, Bez Sedvik - ve du e vreme. -Zatim doda
smelajud se'- On je lu ak,.znate. Voz, ko avo... slomice vrat kadtad. Imao je jednu nesre u pre osamnaest mesec,
- Da.-secam.se, bilo je u novinama - odvrati Otac. - Jo uvek
ne vozi na trkama, zar ne?
- Ne jo ne vozi. Moda nikada vie nee ni vozit, na trkama. 'Mogu li sada da idem u krevet? - pitala je pla no Elvira. Zaista sam... stra no umorna.
Rekli .te nam
- Naravno. Verujem da ste umorni - ree Otac. - Rekli ste nam
sve ega se se ate, zar ne? -- Oh, da.
- Idem gore sa tobom - ree Bez. Majka i kerka su iza le zajedno.
' - Itekako ga poznaje - ree Otac.
.
- Mislite li ozbiljno? - pitao je narednik Vadel.
'
- Ne ne mislim Ja to znam. Pre nekoliko dana je bila sa njim na
aju u Beatris Parku.
- Kako ste to otkrili?
- Rekla mi je jedna stanja dama ...bila je alosna sva. Ona smatra da
Malinovsk, mje dru tvo za mladu devojku. Rekao b,h da je saSVm "So ako on i njena majka... - Vadel je takt. no'za utao.
"^M^âmo dain.e.Verovatnojedaipakjest,
766
Agata Kristi
- Ako je tako, za kojom on zapravo juri? Otac je ovo pre uo.
- Ho u njega da se do epam. Moram! - ree Otac. - Kola su mu
ovdc... odmah iza ugla.
- Mislite li da je u hotelu?
- Ne bih rekao. To se ne bi uklapalo u op tu sliku. Ne bi trebalo da
on bude ovde. Ako je ipak u hotelu, zna i da je doao na sastanak sa
devojkom. Siguran sam da je ona do la zbog sastanka sa njim.
Na vratima se ponovo pojavila Bez Sedvik.

- Vratila sam se - ree ona jednostavno - jer elim da razgovaram sa
vama. - Pogledala je onu dvojicu. - Mo emo li nasamo da
razgovaramo? Ja sam ve rekla sve to znam, ovo je potpuno nezvani no...
- Ali naravno - ree Otac, daju i glavom znak naredniku Vade-lu i
onom mla em policajcu da se udalje.
- Dakle? - upita je Dejvi kada su ostali sami. Ledi Sedvik se
smestila sa druge strane stola.
- Ona glupa pri a o otrovnim okoladnim bombonama... - ree. To je nonsens. Apsolutno sme no. Ne verujem da se tako neto uopte dogodilo.
- Ne verujete, ha?
- Zar vi verujete?
Otac je odmahivao glavom u nedoumici.
- Mislite li da je to vaa ki izmislila?
- Upravo tako. Ali emu?
- Pa, ako vi to ne znate - ree glavni inspektor Dejvi - kako bih ja to
mogao da znam? Ona je vaa ki. Smatram da je poznajete boHotel Bertram
167
- Ja je uop te ne poznajem - odgovori Bez Sedvik gorko. - Nisam
je videla niti sam sa njom imala bilo kakav kontakt sve od njene
druge godine. Tada sam, naime, pobegla od mu a.
- Da, znam. Poznato mi je. Smatram da je to ipak udno. Znate, ledi
Sedvik, sud obi no poverava dete majci, ak i kada je kriva.
Pretpostavljam, dakle, da dete niste ni tra ili.
- Verovala sam da je... tako bolje.
- Zato?
- Mislila sam da za nju ne bi bilo dobro...
- U moralnom smislu?
- Ne. Ne u moralnom smislu. Danas ima mnogo prevara. Dcca to
moraju da shvate, moraju da odrastu sa tim. Ne. Jednostavno, dete sa
mnom ne bi bilo sigurno. ivot koji vodim nije bezbedan. Ne moete
se boriti protiv svoje prirode. Ja se ne pridr avam ni zakona ni
konvencija. Verovala sam da e za Elviru biti bolje i sigurnije ako
dobije pravo patrijarhalno englesko vaspitanje. Za ti ena, na

sigurnom...
- Ali bez maj inske ljubavi?
- Mislila sam da bi joj, ako me zavoli, to moglo prouzrokovati
mnogo bola. Ah, mo da mi ne ete verovati, ali zaista sam tako
ose ala.
- Shvatam. Verujete li jo uvek da ste dobro postupili?
- Ne - ree Bez. - Ne verujem. Mislim da sam mo da ipak pogre ila.
- Poznaje li vaa ki Ladislava Malinovskog?
- Sigurna sam da ga ne poznaje. Sama je to rekla, uli ste je.
- Da, uo sam je.
- Pa... i?
- Bila je upla ena, znate, dok je ovde sedela. U ovoj profesiji smo
nau ili da znamo da prepoznamo strah. Ona se bojala... ega? S
bombonama ili bez njih, neko je pokuao da je ubije. Pri a sa pod7p.mnnm 7Rle,7nicom bi tako e mosla biti istinita ...
168
Agata Kristi
- To je sme no. Podse a na krimi romane ... ,
- Moda. Ali se takve stvari doga aju, ledi Sedvik, e e nego to
to mislite. Postoji li neko, koliko je vama poznato, ko bi mogao da
eli smrt va e kerke?
- Niko... ba niko! - odgovori Bez Sedvik.
Glavni inspektor Dejvi je uzdahnuo i odmahnuo glavom.
22
Glavni inspektor Dejvi je strpljivo ekao da gospo a Melford
prestane da pri a. Bese to isuvi e beskoristan razgovor. Ro aka
Mildred je zvu ala povr no, neubedljivo i uglavnom praznoglavo.
Tako se ba Ocu inilo. Pri e o Elvirinom pristojnom pona anju,
divnom karakteru, o njenim problemima sa zubirria, o udnim
izgovorima preko telefona, navele su Oca da se zapita da li je
Brid it ba pravo dru tvo za Elviru. Gospo a Melford je sve to
servirala Ocu u obliku ka e, ona nita nije znala, nita videla, nita
ula, a jo manje je zaklju ila.
Kratak razgovor sa Elvirinim starateljem je bio jo nekorisniji, mada,
sre om, manje op iran.

Sve sami kineski majmuni - promrmljao je svom naredniku
spustiv i slu alicu. - Ne vide zlo, ne uju zlo i ne govore o zlu.
- Problem je u tome to su svi koji imaju neke veze sa ovom
devojkom, vrlo pristojni ljudi, suvi e pristojni... Pristojni ljudi koji o
zlu ne znaju nita. Za razliku od moje starice.
- One iz hotela ''Bertram''?
:
- Da, ba nje. Ona je pro ivela dug ivot pun "iskustva, mnogo
puta se sretala sa zlom, ona zlo prime uje, sluti zlo, ona predvi a
zlo, ali ona se i bori protiv zla. Da vidimo sada ta e nam re i
prijateljica RriH7it
Hotel Bertram
169
Glavnu pote ko u u ovom razgovoru je predstavljala Brid itina
majka. Glavni inspektor Dejvi je primenio svu svoju spretnost i
lukavost da bi razgovarao nasamo sa Brid it. Mora se re i da mu je
Brid it pri tome zdu no pomagala. Posle uobi ajenih pitanja i
odgovora i uzvika u asa od strane Brid itine majke, Brid it ree:
- Zakasni e na onaj sastanak, mama, rekla si daje va an.
- Oh, bo e, bo e - uzviknu ona.
- Zna da se bez tebe nee sna i.
- Oh, sna i e se, sasvim sigurno e se sna i, ali bi mo da
trebalo...
- Sve je u redu, gospo o - prisko i u pomo glavni inspektor
Dejvi poprimaju i svoj dobro udni o inski izgled. - Ni ta se ne
brinite, samo vi mirno idite na sastanak. Ja sam skoro zavr io, rekli
ste mi sve to sam hteo da znam. Hteo bih da postavim jo nekoliko
pitanja o Italiji, a tu e mi vaa ki sigurno pomo i.
- Pa, Brid it, ako misli da e mo i ...
- Ali naravno, mama... - jedva do eka Brid it.
Kona no, uz mnogo buke, Brid itina majka ode na sastanak.
- Oh, bo e - uzdahnu Brid it vra aju i se u sobu. - Zaista mislim
da je sa majkama te ko!
- Svi se ale na to - ree glavni inspektor Dejvi. - Mnoge mlade
dame koje poznajem imaju velike probleme sa svojim majkama.
- Od vas bi ovek o ekivao da na to druga ije gledate.
- Ja? Nesumnjivo - ree glavni inspektor Dejvi. - Ali to je mi ljenje

mladih dama. Sada i, nadam se, moete re i neto vie.
- Da, nisam mogla otvoreno da govorim pred mamom - objanjvala je Brid it. Ali potpuno razumem da morate da saznate to
vie o svemu. Znam da je Elvira bila grozno zabrinuta i upla ena.
Nii ?? i*s Kilr\ np tn A7hllinO
770
Agata Kristi
- Ne to sli no sam pretpostavljao. Nisam vas, naravno, hteo pitati
pred va om majkom.
- Ne, zaboga. Ne elimo da majka za to sazna. Ona se oko svega
toliko uzbu uje i odmah bi svima ispri ala. Ho u da ka em,
Elvira ne eli da se neke stvari saznaju ...
- Prvo bih hteo da ujem o bombonjeri u Italiji. Ako sam dobro
razumeo Elviru, postojala je sumnja da su otrovne.
Brid it je razroga ila o i.
- Otrovani? Oh, ne. Ne bih rekla. Barem ...
- Ne to je ipak bilo?
- Da. Do la je kutija sa okoladnim bombonama i Elvira ih je
pojela malo vie pa joj je tu no pozlilo.
- Ali nije posumnjala da su otrovne?
- Ne, nije. Osim... da, rekla je bila da neko poku ava da nas otruje,
pa smo pogledale da li je u bombone neto stavljeno.
- No i...? ta ste otkrile?
- Ni ta - ree Brid it. - Ni ta sumnjivo nismo otkrile.
- Ali mo da je vaa prijateljica i dalje sumnjala...
- Mogu e, ali nita nije govorila.
- Vi, me utim, mislite da se ona nekoga pla ila?
- Tada to nisam mislila. Tek kasnije, ovde u Londonu, u inilo mi
se...
- ta je sa Gvidom? Brid it se sme kala.
- Bio je ludo zaljubljen u Elviru.
- Vas dve ste se tajno sastajale sa njim?
- Pa, vama mogu da ka em. To za vas nije bitno, vi ete to razumeti. Grofica Martineli je bila stra no stroga... tako je bar ona
mislila. A mi devojke smo stalno smi ljale neke podvale. Dr ale

smo se zajedno. Shvatate?
Hotel Bertram
171
- I lagale jedna za drugu, pretpostavljam?
- Pa. bojim se da jesmo - prizna Brid it. - Ali ta smo drugo mogle,
kada vas stalno za neto sumnji e.
- Zna i, sastajale ste se sa Gvidom. Da li je on pretio Elviri?
- Ne bih rekla da je to bilo ozbiljno.
- Moda se Elvira sastajale i sa nekim drugim?
- Oh to... ne znam.
- Molim vas, recite mi, gospoice Brid it. To moe biti od ivotne
va nosti.
- Da. Da, znam. Dakle... bio je jo neko. Ne znam ko, ali je bio neko
do koga joj je zaista bilo stalo. Bila je smrtno ozbiljna. Mislim da je
to bilo ono pravo".
- Sastajala se sa njim?
- Pretpostavljam. Znate, rekla bih da je bila sa Gvidom, ali je
ponekad to bio onaj drugi.
- Znate li ko je to bio?
- Ne - Brid it je izgledala pomalo nesigurno.
- Da nije mo da voza ki as Ladislav Malinovski? Brid it ga je
zapanjeno gledala.
- Zna i, vi znatel
- Jesam li pogodio?
- Da... mislim da jeste. Imala je njegovu sliku izrezanu iz novina.
Dr ala ju je u ormaru ispod arapa.
- Ali, mogao je to da bude samo jo jedan vie idol, zar ne?
- Moda, ali sumnjam ...
- Da li su ovde, u Londonu, nastavili da se vi aju?
- Ne znam. Vidite, uop te ne znam ta je radila otkako smo se
/72
Agata Knsti
- Bila je ovde kod zubara - podseti je Dejvi. - Tako bar tvrdi.
Umesto kod zubara do la je kod vas. Pozvala je gospo u Melford i
ispri ala joj priu o staroj.dadilji.
Brid it se tiho smejuljila.

- Sve je bilo izmi ljeno, zar ne? - sa sme kom upita glavni
inspektor Dejvi. - Gde je, u stvari, bila?
Brid it je oklevala, a onda ree:
- Bila je u Irskoj.
- U Irskoj? A zbog ega?
- Nije htela da mi ka e. I la je, navodno, neto da proveri.
- Znate li gde je bila u Irskoj?
- Ne znam ta no. Neko mesto je bila spomenula. Ne to kao Beli.
Belid ovlan, pretpostavljam.
- Sigurni ste da je bila u Irskoj?
- Otpratila sam je do terminala u Kensigtonu. Letela je avionom
Eir Lingiza".
- Kada se vratila?
- Narednog dana.
- Avionom?
- Da.
- Potpuno ste sigurni, zar ne, da se vratila avionom?
- Pa pretpostavljam...
- Imala je povratnu kartu?
- Ne, nije, ta no se se am.
- Zna i, mogla je da se vrati i na drugi nain, je li tako?
- Mogu e je, ali...
- Mogla je, recimo, da se vrati vozom. Irskom po tom", na primer/
Hotel Bertram
173
- Ni ta mi nije rekla.
- Nije - ree Brid it. - Ali zato bi se umesto avionom, vra ala
brodom ili vozom?
- Moda je obavila ono zbog ega je i la i nije imala gde da ostane,
mo da je mislila da e jednostavnije biti da se vrati Irskom
po tom".
- Ne znam...
Dejvi se slabo sme io.
- Dana nje devojke ne mogu da zamisle putovanje bez aviona,
izgleda.
- U pravu ste - saglasi se Brid it.
- Elvira se vratila u Englesku. ta se zatim dogodilo? Do la je kod
vas? Nazvala vas je?
- Nazvala je.
- U koje doba dana.
- Bilo je ujutro oko jedanaest, mislim.
- I ta je rekla?
- Pitala je da li je sve u redu?
- Pa... i?
- Nije ba sve bilo kako treba... jer, znate, gospo a Milford je
nazvala i mama se javila na telefon, tada se sve iskomplikovalo, ja
nisam znala kako da se izvu em. Zato je Elvira rekla da e sama da
nazove ro aku Mildred i ispri a e joj neku priu.
- To je sve ega moete da se setite?
- To je sve - odvrati Brid it. Mislila je na gospodina Bolarda i
narukvicu. To nije planirala da ispri a glavnom inspektoru Dejvu.
Otac je znao da od njega neto krije. Mogao je samo da se nada da
nije neto va no. Jo jednom je proverio:
- Vi verujete da se vaa prijateljica zaista nekoga ili ne ega
pla ila?
Ali niif^ tvrdila ?? Sf vratila avinnnm np9
174
Agata Kristi
- Da li vam je to sama rekla ili ste joj to vi spomenuli?
- Ja sam je otvoreno pitala. U po etku je poricala, ali je na kraju
ipak priznala da se boji. Verovala sam joj - nastavila je uzbu eno
Brid it. - Bila je u opasnosti, ali ne znam u kakvoj.
- Va e tvrdnje se zasnivaju na doga ajima odre enog jutra, zar ne,
onog jutra kada se vratila iz Irske?
- Da. Da, tada sam se potpuno uverila.
- Onog jutra kada je do la iz Irske, mo da ,,Irskom po tom"?
- Ne znam da li se vratila Irskom po tom". Ali zato nju ne pitate?
- Mislim da u morati. Ali ne bih hteo da na to sada obra am
pa nju, bar za sada. To bi moglo jo vie da joj ote a polo aj.
Brid it razroga i o i.
- Kako to mislite?
- Moda ste zaboravili, gospoice Brid it, ali to je bilo one no i, ili
bolje onog jutra kad je ,.Irska po ta" napadnuta.
- Zar mislite da Elvira, da je bila u tom vozu, ne bi to nijednom
re ju spomenula?
- Priznajem da je malo verovatno - ree Otac. - Ali upravo mi je palo
na pamet da joj se mo da dogodilo neto u vezi sa Irskom
po tom". Moda je nekoga vidcla, na primer, a to moe da bude
opasno.
- Oh! - uzviknu Brid it posle kra eg razmi ljanja. - Mislite da je
neko, koga Elvira poznaje, bio ume an u plja ku?
Glavni inspektor Dejv ustade:
- Mislim da je to sve - ree. - Vi ste mi sve rekli, zar ne? Nije li
mo da vaa prijateljica, tog ili prethodnog dana, jo negde bila?
Pred Brid itinim o ima se pojavi slika gospodina Bolarda i prodavnice u Bond Stritu, ali ree:
- Ne, koliko je meni poznato.
Hotel Bertram
175
Brid it se uhvati za slamku.
- Oh, zaboravila sam - ree. - Bila je kod advokata. On joj je staratelj
i htela je neto da ga pita.
- Zna i bila je kod advokata, odnosno staratelja. Verovatno ne
znate kako se zove?
- Firma mislim da se zove Egerton... Forbes i jo neko...
- A ta je to htela da zna?
- Zanimalo ju je koliko novca ima. O eve obrve se iznena eno
podigo e.
- Zaista! - ree. - Zanimljivo. Zar ona to nije znala?
- Oh, o novcu joj nikada nisu govorili. Verovatno misle da to lo e
uti e...
- Ali nju je to ba mnogo interesovalo, je li?
- Da - odgovori Brid it. - Mislim da joj je to bilo va no.
- E, pa hvala vam - oprosti se glavni inspektor Dejv. - Mnogo ste mi
pomogli.
23
Ri ard Egerton baci jo jedan pogled na dokumenta pred sobom na

stolu, a zatim pogleda glavnog inspektora Dejva.
- udan sluaj.
- Da, gospodine - ree Dejv - udan sluaj.
- Hotel ''Bertram'' - ree Egerton - u magli. No as je magla prili no
gadna. Pretpostavljam da se po magli sva ta doga a. Sigurno imate
dosta kra a torbica i sli nih stvari?
- Ovaj sluaj ne spada u uobi ajene - ree Otac. - Gospo ici Blejk
nisu poku ali da ukradu torbicu?
- Odakle ie doao metak?
176
Agata Kristi
Hotel Bertram
177
- Zbog magle nismo mogli ta no da utvrdimo. Ni ona sama nije
ta no znala. Mislimo... da je ovek stajao u dvoritu.
- Ka ete da je dva puta pucao na nju?
- Da. Prvi metak je proma io. Na njen vrisak je dotrao vratar sa
svog mesta ispred hotela. On je stao pred nju... a tada je pao i drugi
metak.
- Tako je on bio pogo en umesto nje.
- Da.
- Hrabar momak.
- Bio je hrabar - ree Dejv. - Njegove vojni ke preporuke su bile
izvrsne. Bio je Irac.
- Kako se zvao?
- Dorman. Majki Dorman.
- Majki Dorman? - Egerton se malo zamisli. - Ne, - ree. -Na
trenutak mi se ime u inilo poznato.
- To je prili no esto ime. Ali je devojci spasao ivot.
- I zato ste vi, u stvari, do li kod mene?
- Nadao sam se da u neto saznati. Mi poku avamo da sakupimo
to vie podataka o rtvama ovakvih napada.
- Da, razumem. Ali ja sam Elviru video samo dva puta otkako je
odrasla.
- Poslednji put pre nedelju dana, zar ne?
- Potpuno ta no. S ta vas zanima? Ako vas zanima neto li no o

njoj, o njenim prijateljima, prijateljicama i sli nim stvarima, bolje
idite kod neke ene. Moda kod gospoice Karpenter, ona je
dopratila iz Italije, ili kod gospode Melford kod koje sada ivi u
Saseksu.
- Razgovarao sam sa gospodom Melford.
- Nikakve koristi. Apsolutno nikakve koristi, gospodine. Ali mene
devojka li no ba i ne zanima. Video sam je... uo sam ta je imala
da mi ka e, ili bolje... ta je htela da mi ka e...
Po naglom podizanju Egertonovih obrva, Dejvi zaklju i da je
advokat uo io ono htela".
- Re eno mi je da je bila zabrinuta, uzrujana, upla ena zbog
ne ega. Ube ena ak da joj je ivot u opasnosti. Da li je i va
utisak bio takav kada ste je videli?
- Ne, nije - ree Egerton. - Ne bih iao ba tako daleko, mada je
rekla neto to me je za udilo.
- ta to?
- Htela je da zna ko e naslediti novac ako ona umre.
- Aha? - ree Dejv. - Zna i i ta mogu nost joj je pala na pamet, je
li? Zanimljivo.
- Imala je neto na umu, ali ne znam ta. Pitala je koliko para ima,
odnosno, koliko e naslediti kad napuni dvadeset i jednu godinu. To
je, mo da, razumljivije.
- Radi se o mnogo novca, pretpostavljam?
- To je ogromno bogatstvo, glavni inspektore.
- ta mislite, zbog ega ju je to zanimalo?
- O novcu?
- Da, i ko e ga naslediti?
- Nemam pojma - slegnu Egerton ramenima. - Ne to je govorila o
braku...
- Da li ste stekli utisak da ima nekoga?
- Nemam dokaz, ali... da... ba to sam zaklju io. Osetio sam da iza
svega stoji neki mu karac. Uvek je tako! Laskomb... pukovnik Laskomb, njen drugi staratelj, izgleda... da nita ne zna. Ali to me od
oVomha i ?? i7nena uie. Stra no se potresao kada sam
178
Agata Kristi
Hotel Bertram
179
mu nabacio da se mo da tako neto de ava iza njegovih le a... i da
momak, verovatno, nije partija" za Elviru.
- Potpuno se sla em.
- O, zna i vi znate ko je u pitanju?
- Ladislav Malinovski, ako se ne varam.
- Voza na trkama? Zaista! Privla na bitanga. ene lude za njim.
Pitam se kako je naleteo na Elviru. Moda u Italiji... da, ini mi se da
je pre nekoliko meseci bio u Rimu. Sigurno ga je tamo srela...
- Vrlo mogu e. Ali mogla je i preko majke da ga upozna.
- Sta, preko Bez? Rekao bih da je to nemogu e. Dejv se zna ajno
naka ljao:
- Ledi Sedvik, ovaj... pri a se da su ona i Malinovski bliski
prijatelji.
- Znam, uo sam za te tra eve. Moda je istina, a mo da i nije.
Oni su prijatelji jer ih je zbli io isti nain ivota. Bez je, naravno,
imala svojih avantura, ali zapamtite, nije nikakva nimfomanka. Te
pri e esto kolaju o enama, ali u njenom slu aju nisu osnovane.
Ali, bez obzira na to, koliko znam, Bez i njena kerka se uop te ne
poznaju.
uo sam to od ledi Sedvik. Vi to, zna i, moete da potvrdite?
Egcrton je potvrdno klimnuo.
- Ima li gospoica Blejk drugih ro aka?
- Nema. Oba maj ina brata su ubijena u ratu... a ona je Konistonovo jedino dete. Gospo a Melford, koju zove ro akom, u stvari, je
Laskombova ne aka. Laskomb je, na njemu stvojstven staromodan
nain, za devojku u inio sve to je mogao... ali te ko je to... za
samog mu karca.
- Ka ete da je gospoica Blejk spomenula brak? Nadam se da ne
postoji mogu nost da je ve udata?
- U na elu, da. Ali ne eka se uvek na to - primeti Otac. - A kada
su jednom ven ani, onda... Recimo da je udata i da naglo umre,
nasledio bi je suprug, zar ne?
- Ideja o udaji je vrlo neverovatna. Na nju se veoma pomno pazilo...
- Za utao je videv i Dejvov cini an osmeh.

Uz svu veliku pa nju, Elvira je uspela da upozna krajnje opasnog
Ladislava Malinovskog.
- Njena majka je pobegla, to je istina, ali... - nastavio je Egerton malo zbunjeno.
- Majka je pobegla, to je odgovaralo njenom zna aju... ali je
gospoica Blejk druga ija. Ona je isto toliko uporna u onome ta
zamisli, ali to posti e na drugi nain.
- Valjda ne mislite...?
- Jo nita ne mislim - odgovori Dejv.
24
Ladislav Malinovski pogleda policajce, zatim se, zabaciv i glavu,
glasno nasmeje:
v
- Vrlo ste zabavni - ree. - Izgledate ozbiljno kao sove. Smesno je da
me zovete ovde da bih odgovarao na nekakva pitanja. Nemate protiv
mene nikakve dokaze, ba nita.
- Mislimo da moete da nam pomognete u istrazi, gospodine
Malinovski - govorio je Dejv sa slu benom u tivo u. - Vi imate
kola, Mercedes sa registracijom FAN 2266?
- Da li pos~toji razlog zbog koga ne bih smeo da imam takva kola?
- Naravno da ne postoji. Postoji samo sumnja u ispravnost
registracije Va a kola su vi ena na putu M-7 i tada je registracija
bila
180
Agata Kristi
- Gluposti. Zna i da su to bila druga kola.
- Nema mnogo kola ovog tipa. Proverili smo sva koja postoje.
- Vcrujcte u sve to prolaznici ka u! Ba sme no. A gde se to
navodno dogodilo?
- Mcsto gde su vas zaustavili nedaleko je od Bedhamptona. To je
bilo one no i kada je napadnuta Irska po ta".
- Zaista me zabavljate.
- Vi imate revolver?
- Svakako, imam revolver i automatski pitolj. Imam i dozvolu, ako
vas zanima.
- Oba su jo uvek kod vas?
- Naravno.
- Ja sam vas ve upozorio, gospodine Malinovski.
uveno policijsko upozorenje. Ono to kaete moe se na sudu
iskoristiti protiv vas.
- Citat nije potpuno ta an - blago e Otac. - Koristiti", da.
Protiv", ne. Ne elite da izmenite svoju izjavu?
- Ne.
- I sigurni ste da ne elite da pozovete advokata?
- Ne volim advokate.
- Neki ljudi ih ne vole. Gde je to oru je sada?
- Mislim da vrlo dobro znate gde je, glavni inspektore. Mali pitolj
je u desnom d epu mojih kola, Mercedesa sa registracijom, kao to
rekoh, FAN 2266. Revolver je u fijoci ormara u mom stanu.
- U redu je, kada je re o revolveru - potvrdi Otac. - Ali, drugi...
pitolj... nije u va im kolima.
- Ja tvrdim da jeste. Nalazi se u d epu u desnim vratima. Otac
odmahne glavom.
- Nekad je, mo da, i bio tamo. Sada ga nema. Da li je ta no,
Gurnuo je mali automatski pitolj prema Malinovskom, koji ga uze
sa vidnim iznena enjem.
- Aha, da. To je on. Zna i da ste ga uzeli iz kola?
- Ne - ree Otac - to nismo bili mi. Mi smo ga ncgde na li.
- Gde ste ga mogli na i?
- Na li smo ga - polako e Otac - u Pond Stritu, u ulici koja se, kao
to znate, nalazi uz Park Lejn. Mogao ga je ispustiti neko e-taju i
se onuda, ili mo da tr e i.
Ladislav Malinovski je slegnuo ramenima.
- To sa mnom nema nikakve veze... ja ga tamo nisam ostavio. Jo
pre nekoliko dana je bio na svom mestu. Ne moe ovek neprestano
da proverava gde mu je ta. Prosto veruje da su stvari tamo
gde si ih ostavio.
- Znate li, gospodine Malinovski, da je ovim oru jem ubijen, u
no i dvadeset i estog novembra, Majki Dorman?
- Ne znam ko je Majki Dorman.
- Vratar hotela ''Bertram''.
- Ah, da. Onaj to je ubijen. itao sam o tome. I vi tvrdite da
je ubijen iz ovog pi tolja? Gluposti!

- Nije to nikakva glupost. Balisti ki stru njaci su ga pregledali.
Znate, ube en sam, dovoljno o vatrenom oru ju, da biste verovali u
njihov nalaz.
- Poku avate da me uhvatite na trik. Poznate su meni va e
policijske metode.
- Verujem da policija ove zemlje zaslu uje vie poverenja,
gospodine Malinovski.
- Optu ujete li vi to mene da sam ja ubio Majkla Dormana?
- 7,a sada nam treba samo va iskaz. Optu nica nije podignuta.
182
Agata Kristi
- Ali ipak mislite tako. Mislite da sam ja ubio onu sme nu spodobu
maskiranu u vojnika. Zato bih to u inio? Nisam mu nita dugovao,
niti sam se svaao sa njim. Ni ta nisam imao protiv njega.
- Metak je bio namenjen mladoj dami. Dorman je dotrao da je
za titi i tako je sam bio pogo en.
- O kojoj mladoj dami je re ?
- Mislim da je poznajete. To je gospoica Elvira Blejk.
- Zar vi tvrdite da je neko pokuao da ubije Elviru Blejk iz mog
pi tolja?
Zvu alo je kao da ne veruje.
- Moda ste se posva ali.
- Mislite da sam se posvaao sa Elvirom i pucao na nju? Kakva
ludost! Zato bih ubio devojku koju nameravam da o enim?
- Vi, zna i, izjavljujete da se enite gospo icom Blejk? Trenutakdva Ladislav je oklevao. Tada ree:
- Ona je jo vrlo mlada. Treba o tome jo da se razmisli.
- Moda je obe ala da e se udati za vas, a onda... promenila
planove. Ona se nekoga pla ila. Da li ste to vi, gospodine Malinovski?
- Zato bih je ubio? Ili sam u nju zaljubljen i elim da je o enim, ili
ne elim da je o enim. To je vrlo jednostavno. Zato bih, dakle,
eleo njenu smrt?
- Nema ih mnogo koji bi joj bili dovoljno bliski da to po ele. -Dejv
sa eka trenutak, a onda, skoro usput, ree:
- Naravno, ostaje njena majka.

- ta - sko i Malinovski - Bez? Da Bez ubije svoju ro enu kerku?
Vi ste ludi! Zato bi Bez ubila Elviru?
- Moda zbog nasledstva.
- Bez? Hoete da kaete da bi Bez ubila zbog novca? Poslednji
- Dovoljno nije isto to i ogromno bogatstvo. - ree Otac. - Ljudi
ubijaju i za manje stvari. Nije retko da se ljudi me usobno poubijaju
zbog nasledstva.
- Ka em vam, ludi ste!
- Tvrdite da ete se o eniti gospo icom Blejk. Moda ste ve i
ven ani. U tom slu aju biste vi nasledili to ogromno bogatstvo.
- Koliko ete jo tih gluposti izmisliti?! Ja nisam o enjen sa
Elvirom. Ona je zgodna devojka. Zaljubljena je u mene. Sreli smo se
u Italiji, priznajem da mi se svidela. Bilo nam je lepo... ali to je sve.
To je gotovo, zavr ilo se, razumete.
- Zaista? Upravo ste potpuno decidirano tvrdili da ete se o eniti sa njom.
- Oh, to.
- Da... to. ta je od toga, u stvari, istina?
- Rekao sam jer je to... zvu alo pristojnije. Vi ste toliki liceme-ri u
ovoj zemlji ...
- Nije ba neki ubedljiv argument.
- Ni ta ne razumete. Majka i ja smo... ljubavnici... nisam to htco da
vam ka em... umesto toga, rekao sam da sam veren sa kerkom i da
u je o eniti. To zvu i vrlo engleski, vrlo pristojno.
- Meni to izgleda kao ra un bez kr mara. Vama je hitno potreban novac, zar ne?
- Dragi moj glavni inspektore, novca nikad dosta. To je najtu nije.
- Pa ipak, koliko sam obave ten, pre nekoliko meseci ste ga imali na bacanje.
- Oh, srea mi se bila nasme ila. Ja sam, znate, kockar. Priznajem...
- Nije mi te ko da poverujem u to. A gde vam se to srea nasme ila"?
- O tom?
ne Dri a. Ne moete o ekivati da vam to ka em.
Agata Kristi
Hotel Bertram
185
- Tako sam i mislio.
- Da li je to sve to ste hteli da znate?
- Za sada jeste. Prepoznali ste oru je. To e nam mnogo pomo i.
- Ne razumem... ne mogu da zamislim... Za uti, a onda pru i.ruku
prema pi tolju. - Molim vas, dajte mi ga.
'
- Oh, mislim da emo vam ga neko vreme zadr ati. Napisa u vam
priznanicu.
Glavni inspektor Dejv mu pru i potvrdu, on je uze i iza e zalupiv i vratima.
- Temperamentan momak - ree Otac.
- Niste ga pritegli zbog la nih tablica i Bedhemptona?
- Ne, samo sam ga malo upla io, ne suvi e. Natera emo ga da
malo razmi lja, sada je ve dosta zabrinut.
- Matori vas eka, gospodine, im zavr ite.
Glavni inspektor Dejv klimnu glavom i uputi se kod ser Ronalda.
- Kako je O e? Napredujemo?
- Izvrsno napredujemo... mre a je puna. Sitna riba, uglavnom. Ali
sada zatvaramo krug oko one krupnije. Lov je po eo...
- Sjajan si Frede - ree zamenik komesara.
25
Silaze i sa voza u Bedmingtonu, gospoica Marpl vide krupnu
pojavu glavnog inspektora Dejva kako joj ide u susret.
- Vrlo lepo od vas, gospoice Marpl, to ste se odazvali na em
pozivu - ree i, uhvativ i je pod ruku, povede je prema policijskim
kolima koja su ga ekala pred ulazom u stanicu.
- Kuda me to vodite? - upita gospoica Marpl kada su kola kre- U hotel ''Bertram''.
- Oh, bo e. Zar opet ''Bertram''? Zbog ega?
- Zvani ni odgovor je: Zato to mislimo da moete da nam
pomognete u istrazi?"
- Ovo mi zvu i nekako poznato a i prili no zlokobno. To je uvod u
hap enje, zar ne?
- Ne emo vas uhapsiti, gospoice Marpl - ree Otac. - Vi imate
alibi.
Gospoica Marpl je na ovo samo utala a onda e jednostavno:
- Razumem.
Odvezli su se do hotela ''Bertram''. Gospoica Zorin ih je pogledala
kada su ulazili, ali je glavni inspektor Dejv poveo gospo icu Marpl
pravo do lifta.
- Drugi sprat.
Lift se zaustavio na drugom spratu. Otac je krenuo niz hodnik, a kada
se zaustavio pred sobom broj osamnaest, gospoica Marpl ree:
- Ovu sam i poslednji put imala. . - Da - ree Otac.
U sobi se gospoica Marpl odmah spustila u fotelju.
- Vrlo udobna soba - primetila je s uzdahom, ogledaju i se.
- Ovde se zaista udobno ivi - saglasio se Otac.
- Izgledate umorno, glavni inspektore - iznenada e gospoica
Marpl..
- Dosta sam jurio. Upravo se vra am iz Irske.
- Zaista? Iz .Belid ovlana?
- Otkud, do avola, znate za Belid ovlan? Oh, izvinite gospo o,...
izvinjavam se.
Gospoica Marpl se sme kala opra taju i mu.
- Sigurno vam je Majki Dorman rekao da je tamo ro en, zar ne? .,
186
Agata Kristi
- Ne, nije ba tako.
- Kako ste, u tom slu aju, saznali, ako smem da pitam?
- Oh, bo e - ree gospoica Marpl - to je prili no neprijatno
pitanje. Ja sam... neto... ovaj... neto sam ula.
- Ah, shvatam.
- Nisam prislu kivala. Bilo je dole, u salonu za pi a- nje. Moram
da priznam: ja prosto u ivam da slu am dok ljudi pri aju. Divna
zabava. Pogotovo kada ste stari i kada se ne kre ete mnogo. Ho u
da ka em, ako ljudi pored vas razgovaraju, vi jednostavno slu ate.
- Razumljivo - umirivao ju je Otac.
- Donekle i jeste, jer ako ljudi glasno pri aju, moraju da o ekuju da
e ih neko uti. Ali, naravno, problemi mogu da se pojave i u
me uvremenu. Ponekad se desi da ste svesni da ste na javnom

mestu, ali ne znate da u njoj niste sami. Onaj drugi je tada u
neprijatnoj situaciji. Mora da se odlu i. Da li da ustane ili se
naka lje, ili da pak ostane tamo g e jeste, nadaju i se da ga nee
primetiti. Oba re enja su jednako neprijatna.
Glavni inspektor Dejv je pogledao na sat:
- Slu ajte - prekide je - hteo bih da ujem neto vie o tome, ali sad
bi trebalo da stigne svakog trenutka kanonik Penifadr i moram da ga
do ekam. Ne ete se ljutiti?
Gospoica Marpl ga ubedi da se nee ljutiti pa on po uri u
prizemlje.
II
Ulaze i kroz vrata na okretanje, kanonik Penifadr se malo namr- ti,
pitaju i se ta li se to u hotelu ''Bertram'' promenilo. Da li su ga
"" ~ '
'
- '- -i------- vr:: t u:i ,,
:f
;,, Ai;
fa ,n_
mena ose ala. Nije bio svestan da je to razlika izme u nekada njeg
visokog, plavookog i crnokosog vratara i ovog niskog oveka uskih
ramena, ute kose i pegavog lica, koji je sada nosio uniformu
portira. Po to nije uspeo da otkrije ta se promenilo, kanonik, na
sebi svojstven neodre en nain, krene prema recepciji, gde ga je,
ljubazno se sme e i, ve o ekivala gospoica Zorin .
- Kanoni e Penifadr, drago mi je to vas vidim. Jeste li do li po
svoje stvari? Sve vas spremno eka. Ali trebalo je jednostavno da se
javite, mi bismo vam to poslali ku i.
- Hvala vam - ree kanonik Penifadr - mnogo vam hvala. Vi ste uvek
toliko ljubazni, gospoice Zorin . Ali danas sam svakako morao u
London, pa sam odlu io da ih sam uzmem kada sam ve ovde.
- Bili smo mnogo zabrinuti zbog vas - ree gospoica Zorin -kad
ste ono bili nestali. Niko nije znao gde ste. ujem da ste imali
saobra ajnu nesre u?
- Da - potvrdi kanonik. - Danas se zaista prebrzo vozi, ovck je u
stalnoj opasnosti. Ne sc am se ta no kako se dogodilo... Doktor
ka e da je to posledica kontuzije. Ah, znate, to je ovek stariji,
pam enje... - tu no je odmahnuo glavom. - A kako ste vi,
gospoice Zorin ?
- Dobro, hvala.
Tu se kanoniku Penifadru u inilo da se i gospoica Zorin promenila. Zagledao se u nju ne bi li otkrio u emu se sastoji promena.
Kosa? Bila je kao i obi no. Moda je malo vie kovrd ava. Crna
haljina, velika kop a, kameja... Sve je bilo na svom mestu. Pa ipak...
Da li je malo smr ala? Ili je... da, ta no... bila je zabrinuta. Kanonik
Penifadr nije ba esto prime ivao tu u zabrinutost, nije bio od
onih ko-J1 razaznaju ose anja na tu im licima, ali mu je ovo ipak
zapalo za oko, mo da zato to je gospoica Zorin sve ove godine
izgledala tako savr eno neprome- njena.
188
'' ' Agata Kristi
- Nadam se da niste bili bolesni --pitao ju je bri no. - Izgledate kao
da ste oslabili?
',
- Oh, imali smo prili no briga, kanoni e Penifadr.
,'
- Zaista? ao mi je. Nije valjda zbog mog nestanka?
- Oh, ne - odvrati ona. - Naravno, i to nas je zabrinulo, ali ira smo
uli da vam je dobro... - Prekinula se, a zatim nastavi. - Ne, ne... to
je zbog, mo da ste pro itali u novinama. Ubijen je Dorman, na
portir.
.' .
- Da - naglo e kanonik - sada se se am, bilo je u rtovinarria... imali
ste ubistvo u hotelu.
Gospoica orin je zadrhtala na ovo otvoreno pomi- njanje ubistva. Jeza joj je pro la kroz itavo telo. -.
>
- Grozno, - ree - grozno. Nikad se nita sli no nije dogodilo u
hotelu ''Bertram''. Ho u da ka em, mi nismo od onih hotela gde se
doga aju ubistva.
- Ne, ne, nikako - brzo e kanonik Penifadr. Ubeden sam da niste.
Verujte, nikad mi ne bi palo na pamet da se to moe ovde dogoditi.
- Znate, nije se to desilo u samom hotelu - -objasni brzo gospoica
orin . Ta injenica ju je, izgleda, malo oraspolo ila. -.Dogodilo
se napolju, na ulici.
- Zna i da to sa vama nema nikakve veze, zar ne? - uljudno e
kanonik.
Ali to o ito nije trebalo re i.,
- Ali kako da ne. Do la je policija i ispitivala ljude, jer je rtva bio
na vratar.
.
,
- Ah, zna i ovaj pred vratima je novi. Znate, odmah satrt pnrne-tio
neto udno.
- Nismo ba naro ito zadovoljni sa njim. Ali, naravno, morali
189
- Sada se se am - iznenada e kanonik Penifadr, sakupiv i sva
svoja prili no mutna se anja na ono to je pro itao u novinama. Ali, zar nisu pucali u devojku?
- Mislite na ker ledi Sedvik? Sigurno se se ate da je ovde bila sa
svojim starateljem, pukovnikom Laskombom. Verovatno su htc-li da
joj otmu torbicu. Uglavnom, pucali su na nju, a Dorman, koji je
nekada bio vojnik, bio je pribran, dotrao, stao pred nju i tako su
njega pogodili, jadnika.
- Vrlo tu no, vrlo tu no - odmahivao je glavom kanonik.
- To sve toliko ote ava stvari - alila se gospoica orin . Policija stalno ulazi i izlazi. Verovatno se to ne moe izbe i, ali mi
ovde nismo navikli na to... mada se glavni inspektor Dejvi i narednik
Vade! ine kao veoma pristojni. Nose jednostavna odela, dobro
skrojena; nisu od onih u izmama i kabanicama kakvi se vi aju u
filmovima. Ovi izgledaju skoro kao neki od nas.
- Ovaj... da - saglasi se kanonik.
- Jeste li bili u bolnici? - raspitivala se gospoica orin .
- Nisam - odvrati on - neki vrlo ljubazni ljudi su me, pravi Dobri
Samari ani... piljari, mislim, pokupili, i ena me je negovala. Divno
je saznanje da jo ima dobrih ljudi na svetu. I vi tako mislite, zar ne?
Gospoica orin potvrdi da je to divno.
- Nakon svega to ovek ita o porastu kriminala - doda - svi ti
mladi ljudi koji plja kaju banke i vozove i napadaju ljude iz zasede... - Pogledala je prema stepenicama na kojima se upravo pojavio
Otac.
l
vama.
- Evo glavnog inspektora Dejvija. Mislim da eli da razgovara sa
ia.
- Ne znam o emu - zbunjeno e kanonik Penifadr. - Ve je bio kod
mene u adminsteru; bio je prili no razo aran, jer nisam mogao
ni ega da se setim.
190
Agata Kristi
- Zar se ne sedate?
Kanonik je tu no odmahnuo glavom.
- Ni ega se ne se am. Nesre a se, izgleda, dogodila u blizini
Bedhamtona, uop te mi nije jasno ta sam tamo radio, l glavni
inspektor Dejv je hteo da zna zato sam bio tamo, ali... Vrlo udno,
zar ne? On, i/gleda, misli da sam vozio kola od elezni ke stanice
prema svojoj ku i.
- Zar to nije mogu e?
- Nikako - odgovori kanonik. - Zato bih se vozio po kraju koga
uop te ne poznajem?
Sada sti e i glavni inspektor Dejv.
- Ah, tu ste, kanoni e Penifadr - ree. - Jeste li se oporavili?
- Ve se prili no dobro ose am, ali jo uvek imam glavobolje.
Doktor mi je zabranio svako naprezanje. Pam enje mi se, me utim,
nije vratilo; doktor ka e da mo da ni nee.
- Ne treba gubiti nadu - ree glavni inspektor vedro i nastavi,
upravljaju i kanonika prema liftu. - Imamo jedan mali ogled. Molio
bih vas da u estvujete u njemu. Ne e vam biti te ko da nam malo
pomognete, zar ne?
III
U sobi broj osamnaest je zatekao gospo icu Marpl kako se odmara u
fotelji kraj prozora.
- Danas je nekako ivo na ulici - primetila je. - Izgleda vie nego
obi no.
_ r>h nvn ip nnt vn RprUi SVvpr i pfprrk Market
191
- Ne mislim na prolaznike. Pred hotelom, izgleda, popravljaju put, a
tu su i kola za popravku telefonskih instalacija, ima i nekoliko
privatnih kola...
- I ta... ako smem da pitam... zaklju ujete iz toga?
- Nisam tvrdila da neto zaklju ujem. Otac je pogleda, zatim ree:
- eleo bih da mi pomognete.
- Svakako, zato sam ovde, zar ne? ta bih trebala da u inim?
- Molio bih vas da ta no ponovite svoje kretanje one no i

devetnaestog novembra. Spavali ste... probudili se... probudila vas je,
mo da, neka neobi na buka. Upalili ste svetio, pogledali na sat,
ustali iz kreveta, otvorili vrata i pogledali napolje u hodnik. Mo ete
li to da
ponovite?
- Ako je potrebno... - prihvati gospoica Marpl i po e prema
krevetu.
- Samo trenutak.
Glavni inspektor Dejv je pokucao na zid susedne sobe,
- Treba ja e da se pokuca, ovo su solidne gra evine. Glavni
inspektor kucne ja e.
- Rekao sam kanoniku Penifadru da broji do deset - objasni joj
gledaju i na sat. - Evo, po nite sada.
Gospoica Marpl dodirne prekida
kod kreveta, pogleda na
nepostoje i sat, ode do vrata, otvori ih i pogleda napolje. Iz sobe do
njene je upravo izaao kanonik Penifadr i krenuo hodnikom. Kad je
stigao do kraja stepenica i po eo da silazi, gospoica Marpl zaustavi
dah. Pogledala je glavnog inspektora Dejvija.
- Dakle?
- ovek koga sam videla one no i nije mogao biti kanonik Penifadr,
ako je ovo on, naravno - ree odlu no.
- Mislim da ste rekli...
192
Agata Kristi
193
- Znam. Izgledao je kao kanonik Penifadr. Imao je istu kosu, ode-lo i
sve ostalo. Ali nije ovako hodao. Mislim da je... morao je biti neko
mnogo mla i. ao mi je, vrlo mi je ao, to sam vas navela na
pogre an trag, ali one no i nisam videla kanonika Penifadra. U to
sam sigurna.
- Gospo ice Marpl, jeste li ovaj put potpuno sigurni?
- Jesam - odvrati ona. - ao mi je - ponovi - to sam vas navela na
pogre an trag.
- Bili ste vrlo blizu istine. Kanonik Penifadr se zaista vratio u hotel
one no i. Niko ga nije video, ali to nije bitno. Vratio se posle
pono i. Popeo se stepenicama, otvorio vrata svoje sobe i... Ono to

je video, ili to se zatim dogodilo, ne znamo, jer nam on ne moe, ili
ne eli re i. Kada bismo mu bar nekako mogli vratiti pam enje...
- Ima za to ona nema ka re - nastavila je gospoica Marpl svoju
misao.
- Kakva nema ka re ?
- Oh, bo e, imam je na vrh jezika, ali... Za u se kucanje.
- Mogu li da u em? - pitao je kanonik Penifadr.
- Kako je bilo?
;
- Izvrsno - pohvali ga Otac. - Ba govorim gospo ici Marplpoznajete li gospo icu Marpl?
i
- Oh, da, svakako - ree kanonik neubedljivo.
- Ba sam govorio gospo ici Marpl kako smo uspeli da rekonstrui emo va e kretanje one no i. Vratili ste se u hotel. Do li ste
gore i otvorili vrata svoje sobe i u li... - tu je Dejv zastao.
Gospoica Marpl uzviknu:
- Setila sam se koja je to re : Doppelgangerl Kanoniku Penifadru se
ote uzvik:
- Tako je - ree - jasno! Kako sam to mogao da zaboravim! Potpuno
ste u pravu, znate. Posle onog filma, Zidovi Jerihona", vratio sam
se ovamo i popeo do svoje sobe. Kad sam otvorio vrata ugledao
sam... izvanredno jasno sam sebe video kako sedim na stolici. Kao
to rekoste, draga gospodo, doppelganger". Zaista izvanredno! A
tada... ekajte da se setim... Pogledao je, napre u i se, u plafon.
- A tada su vas, - ubaci Otac - upla eni to vas vide ovde kad su bili
ube eni da ste u Lucernu, zviznuli po glavi.
26
Kanonika Penifadra su poslali taksijem u Briti
Muzeum.
Gospo icu Marpl je glavni inspektor Dejv otpratio do predvorja, gde
ju je ostavio uz molbu da ga malo sa eka, to njoj uop te nije
te ko palo. Udobno se smestila i iskoristila priliku da malo razmisli
o proteklim
doga ajima.
,
,
- Hotel ''Bertram''. Koliko uspomena... Pro lost se ovde mesala sa
sada njo u. Setila se francuske izreke: Plus qa change, plus c est
la meme chose." Poku ala je da je izokrene: Plus c'est la meme
chose, plus qa change." I jedno i drugo je istinito", pomisli.

Iznenada se rastu i nad hotelom ''Bertram''... i nad sobom. Pitala se
ta li e sad od nje tra iti glavni inspektor. Videlo se na njemu da je
ponesen i uzbu en zbog uspeha. Kona no su planovi po eli da mu
se ostvaruju. Ovo je bio Dan D" glavnog inspektora Dejvija.
ivot hotela je tekao, naizgled, uobi ajenim tokom. Ali je
gospoica Marpl ipak zaklju ila da je neto neobi no. Ose alo se
neto u vazduhu, neto neodre eno. Ona nije mogla da otkrije ta je
to, ali ju je po eo obuzimati neobja njiv ose aj neprijatnosti.
194
Agata Kristi
Hotel Bertram
195
Pokretna vrata se opet otvori e, propu taju i sna nog oveka
selja kog izgleda, koji se uputi pravo ka njoj.
- Jesmo li spremni? - upitao ju je Otac raspolo eno.
- Gde emo sada?
- Idemo u posetu kod ledi Sedvik.
- Zar je u hotelu?
- Da, zajedno sa kerkom.
Ustaju i gospoica Marpl baci pogled oko sebe i promrmlja:
- Jadni hotel ''Bertram''.
- Kako mislite... jadni hotel ''Bertram''?
- Znate vi dobro ta ja mislim.
- Moda, ako stvar posmatram sa va eg gledi ta.
- Uvek je tu no kad se mora uni titi umetni ko delo.
- Vi ovo nazivate umetni kim elom?
- Svakako. Kao i vi, uostalom.
- Da, znam na ta mislite - prizna Otac.
- To je isto kao kada vam drvo u ba ti po ne ru iti ku u. Morate
da ga iskopate zajedno sa korenom, nema drugog izlaza.
- Nisam stru njak za ba te, ali sam ube en da se razumemo.
Popeli su se do apartmana ledi Sedvik.
Glavni inspektor Dejv zakuca, sa eka poziv i u e, a gospoica
Marpl ga je pratila.
Bez Sedvik je sedela uz prozor. Na krilu joj je le ala otvorena

knjiga koju nije itala.
- Opet vi, glavni inspektore? - pogledala je upitno prema gospo ici
Marpl.
- Ovo je gospoica Marpl - objasni Dejv. - Gospo ice Marpl... ledi
Sedvik.
- Ve smo se srele - ree Bez Sedvik. - Bili ste sa Selinom
LJaii
in - na9 Tr7\if\]ti-a r&Aita
.
Ar\Al
o
TOHm
A rvKroti rrla\/nr m 1?spektoru Dejviju. - Imate li novosti o oveku koji je pucao na
Elviru?
- Ne verujem da su ba novosti...
- Sumnjam da ete ih ikada imati. Po onoj magli! Onakvo vre-me je
kao stvoreno za lopove. Samo ekaju da se pojavi neka usamljena
ena.
- Da, mo da - ree Dejvi. - Kako je gospoica Blejk?
- Oh, Elvira se potpuno oporavila.
- Ovde je kod vas?
- Da, nazvala sam pukovnika Laskomba... njenog staratelja. Bio je
presre an to sam odlu ila da preuzmem brigu o njoj. Iznenada se
nasmejala. - Dragi stari de ko. Uvek se nadao ovom zbli avanju
majke i kerke!
- Moda je to dobro - primeti Otac.
- Oh, ne, nije. Ovo je samo privremeno. Verujem da je, za sada, tako
najbolje.- Pogledala je kroz prozor. Neko vreme je utala, a zatim e
promenjenim glasom:
- ujem da ste uhapsili jednog mog prijatelja... Ladislava Malinovskog? Za ta je optu en?
- Nismo ga uhapsili - ispravi je glavni inspektor Dejv. - On nam
je potreban u istrazi.
- Poslala sam mu svog advokata.
- Vrlo mudro - odobri Otac. - Ako imate bilo kakve probleme sa
policijom, najbolje je odmah uzeti advokata. U protivnom se lako
moe dogoditi da kaete pogre nu stvar.
- ak i ako ste potpuno nevini?
- Naro ito ako ste nevini - odvrati Otac.
- -Vi ste cinik, zar ne? ta, u stvari, elite da saznate od njega?
- Hteli bismo, pre svega, da znamo gde je bio one no i kada je
ubiien Maikl Dorman?
196
Agata Kristi
Hotel Bertram
197
Bez Sedvik se naglo uspravi u stolici.
- Da vam slu ajno nije pala na pamet ideja da je Ladislav pucao na
Elviru? Oni se ak i ne poznaju.
- On je to mogao da uradi. Kola su mu bila odmah tu iza ugla.
- Bez veze - izjavi ledi Sedvik grubo.
- Da li vas je pucnjava pro le no i jako uzrujala? Bila je
iznena ena.
- Naravno, bila sam uzbu ena. Zaboga, ki mi je za dlaku izbe-gia
smrt. Sta ste o ekivali?
- Nisam mislio na to. Moje pitanje se odnosilo na smrt Majkla
Dormana.
- Bilo mi ga je ao. Bio je hrabar ovek.
- I to je sve?
- ta bi jo trebalo da ka em?
- Vi ste ga poznavali, zar ne?
- Naravno, bio je zaposlen u hotelu.
- I malo bolje od toga, zar ne?
- Kako to mislite?
- Nemojte, ledi Sedvik. Bio vam je suprug, zar ne?
Nije odmah odgovorila, ali nije ni pokazivala znake uzbu enja ili
iznena enja.
- Mnogo toga vam je poznato, je li? - uzdahne i zavali se natrag u
stolicu. - Nisam ga videla, mislim oko... pa veoma dugo. Dvadeset i
vie godina. A onda sam jednog dana pogledala kroz prozor i videla
Majkla.
- On je vas tako e prepoznao?
- Da. Iako je pravo udo to smo se uop te prepoznali - ree ledi
Sedvik. - Bili smo zajedno jedva nedelju dana. Zatim nas je
prona la moja porodica; isplatili su Majkla, a mene, osramo enu,
odveli ku i.
- Bila sam vrlo mlada kada sam pobegla sa njim. Ni ta nisam znala.
Prava mala budala sa glavom punom romanti nih ma tanja. Za
mene je bio pravi junak, uglavnom zbog na ina na koji je jahao. Bio
je neustra iv, uz to zgodan i veseo. Duhoviti Irac! Mislim da sam, u
stvari, ja pobegla sa njim! Ne verujem da bi to njemu ikada palo na
pamet. Ali ja sam bila divlja i tvrdoglava i ludo zaljubljena! odmahne glavom. - Nije dugo trajalo... Prva dvadeset i etiri sata su
bila dovoljna da se razo aram. Mnogo je pio, a uz to je bio i
neotesan i grub. Kad su se moji pojavili i odveli me ku i, ja sam im
bila zahvalna. Nisam vie nikada po elela da ga vidim.
- Jesu li znali da ste bili ven ani?
- Nisu.
- Niste im to rekli?
- Ja i nisam verovala da smo ven ani.
- Ali kako je to mogu e?
- Ven ali smo se u Belid ovlanu, ali kad su moji do li, Majki me
je ubedio da je ven anje bilo la no. Tvrdio je da su to on i njegov
prijatelj sredili. Smatrala sam da je sposoban za tako neto, u to
vreme. Ne znam zato je to rekao, mo da zbog novca ili zbog straha.
Ja sam bila jo maloletna, znate. injenica je, me utim, da tada u
njegove reci nisam uop te posumnjala.
- A kasnije? Izgubila se u mislima.
- Da... mnogo godina kasnije, kad sam ve znala poneto o ivotu i
pravnim stvarima, bilo mi je jasno da sam, najverovatnije. ipak "data
za Majkla Dormana!
Zna i da ste udajom za lorda Konistona po inili bigamiju. ~ Da,
jesam, i kad sam se udala za D onija Sed vika i kasnije, kad sam se
udala za Rid vija Bekera. - Pogledala je glavnog inspektora i
prasnula u smeh.
Hotel Bertram
199
- Toliko bigamije - ree smeju i se. - To je zaista previ e.
- Da li ste ikada pomi ljali na razvod? Slegla je ramenima.
inilo mi se da je sve glupi san. Zato a kati po tome? Rekla
sam D oniju, naravno. - Glas joj je postao bla i dok je izgovarala
ovo ime.
- Kako je on to primio?
- Bilo mu je svejedno. Ni D oni ni ja nismo ba marili za zakone.
- Bigamija je ka njiva, ledi Sedvik. Pogledala ga je i ponovo se
nasmejala.
- Ko bi se jo zabrinjavao zbog ne ega to se dogodilo pre toliko
godina i to jo u Irskoj. itava pri a kad se zavr ila bila je i
zaboravljena. Majki je uzeo novac i otiao. Oh, zar ne shvatate? Bila
je to samo mala epizoda. Epizoda koju sam htela da zaboravim.
Gurnula sam to u stranu zajedno sa drugim stvarima... sa svim onim
stvarima... koje nisu vie va ne u ivotu.
- A tada... - nastavi Otac mirnim glasom. - Jednog lepog dana u
decembru, Dorman se opet pojavio i po eo da vas ucenjuje.
- Gluposti! Ko ka e da me je ucenjivao?
Otac polako skrene pogled na staru gospodu koja je vrlo uspravno
sedela na svojoj stolici.
- Vi? - Bez Sedvik s nevericom pogleda gospo icu Marpl. -ta vi
moete da znate o tome?
U glasu joj je bilo vie znati elje nego optu be.
- Fotelje u ovom hotelu imaju veoma visoke naslone - zapo e
gospoica Marpl. - Vrlo su udobne. Sedela sam u jednoj od njih u
salonu za pisanje. Odmarala sam se pre izlaska u grad. Vi ste do li
da napi ete pismo. Mora da ste mislili da ste sami u sobi. I tako sam
ja... ula va razgovor sa onim Dormanom.
- Slu ali ste, zna i?
- Jesam - ree gospoica Marpl. - Zato da ne? Prostorija je javna.
Kad ste otvorili prozor i pozvali tog oveka, ja nisam mogla da
pretpostavim da e to biti privatan razgovor.
Bez je trenutak gledala u nju, tada malo odmahnu glavom.
- Sasvim po teno - ree. - Da, shvatam. Ali ste ipak pogreno
protuma ili ono to ste uli. Majki me nije ucenjivao. Moda je
imao nameru... ali sam ga ja upozorila, jo pre nego to je pokuao! Nasmejala se onim irokim velikodu nim osmehom koji ju je
inio toliko privla nom. - Zapla ila sam ga.
- Da - sloila se gospoica Marpl, - rekla bih da jeste. Zaprcti-li ste
mu revolverom. To ste,... ako dozvolite da primetim,... vrlo dobro
izveli.
Bez Sedvik podi e obrve, poneto iznena ena. inilo se da se
dobro zabavlja.
- Ali nisam vas samo ja slu ala.
- Dobri bo e! Zar je itav hotel sluao?
- Druga fotelja je tako e bila zauzeta.
- I ko je tamo bio sedeo?
Gospoica Marpl je stisla usne. Pogledala je sa molbom glavnog
inspektora Dejvija. Ako mora da se ka e, recite joj to vi", govorio
je to njen pogled, ja ne mogu".
- U drugoj fotelji je bila vaa ki - ree Dejv.
- Oh, ne! - ote se ledi Sedvik glasan uzvik. - Oh, ne. Ne Elvira!
Shvatam... da, shvatam. Mora da je pomislila...
- Dovoljno je ozbiljno shvatila ono to je ula. Oti la je ak u Irsku
da bi to proverila. Nije joj bilo te ko da otkrije..,
- Oh, ne... jadno dete! Nije me uop te nita pitala. Sve dr i u sebi.
Da mi je bar rekla, sve bih joj bila objasnila... shvatila bi da uop te
nije va no.
- Moda se ona ne bi sa vama sloila - ree glavni inspektor Deivi .Sme. nn ie, ?nate - nastavi sa izsledom staros seljaka koji
200
Agata Kristi
Hotel Bertram
201
razgovara o itu - nau io sam posle mnogo godina poku aja i
gre aka... nau io sam da sumnjam u jednostavna re enja.
Jednostavna ree-nj'a su suvi e dobra da bi bila prava. Devojka tvrdi
da je neko pucao na nju i proma io. Vratar dojuri da je spasi i dobija
drugi metak. Moglo bi to da bude i ta no. To bi moglo da bude ono
to devojka misli. Ali iza privida, sve bi moglo da bude i potpuno
druga ije.
- Malo pre ste estoko tvrdili da Ladislav Malinovski nije mogao
imati nikakav razlog da puca na va u ker. Dobro, tu se sla emo.
On je od onih ljudi koji kada se posva aju sa devojkom. izvuku no
i ubiju je. Ali se ne bi skrivao u mraku ekaju i hladnokrvno da ona
nai e. Ali, recimo, da on ho e da ubije nekog drugog. Vrisak,
pucnjava... ali ta se zapravo dogodilo? Majki Dorman je mrtav.

Recimo da je tako i trebalo da bude. Malinovski je sve pomno
isplanirao. Bira maglovitu no , sakriva se u senci, eka da vaa ki
nai e. On zna da e ona doi, jer ju je sam pozvao. Puca iz zasede.
To nije na-menjcno devojci. Vrlo dobro pazi da metak ne pro e ni
blizu nje, ali ona ipak misli da neko puca na nju. Ona vri ti. Vratar
hotela, uv i pucanj i vrisak, dojuri niz ulicu, a tada Malinovski
ponovo puca na onoga zbog koga je i doao. Na Majkla Dormana.
- Ne verujem ni re u ovo sve! Zato bi, zaboga, Ladislav
Malinovski pucao na Majkla Dormana?
- Moda mala u ena - ree Otac.
- Verujete da je Majki ucenjivao Ladislava. Ali ime?
- Moda - mirno e Otac - Dormanu doga aji u hotelu nisu bili
nepoznati. On je mogao prili no da zna o tome.
- Doga aji u hotelu? Kako to mislite?
- To vam je izvanredno organizovan posao - po e Otac. - Dobro
planiran, stru no izveden, ak vrlo umetni ki, ako mogu da se
izrazim tako. Ali nita ne traje ve no. Gospoica Marpl me je pre
nekoliko dana pitala ta nije u redu sa hotelom ''Bertram''. Sada
mncni
da joj odgovorim. Hotel ''Bertram'' je glavni tab jednog od
najve ih i najboljih zloina kih udru enja u poslednjih nekoliko
godina.
27
Minut-dva je vladala tiina, a onda se javi gospoica Marpl:
- Neobi no zanimljivo - ree pri ljivo. Bez Sedvik je pogledala i
ree:
- Ne izgledate da ste ba iznena eni, gospoice Marpl.
- I nisam. U stvari, nisam. Bilo je suvi e toga neobi nog, previ e
stvari koje se nisu uklapale u op tu sliku. Sve je bilo prelepo da bi
bilo istinito... mislim da shvatate ta elim da ka em. U pozori tu
se to zove dobra predstava. Ali to je i bila samo dobra predstava... ne
stvarnost.
- A bilo je i bezbroj sitnica. Ljudi su, na primer, prepoznavali svoje
poznanike i prijatelje koji to nisu bili.
- Takve zabune su mogu e - ree glavni inspektor Dejvi - ali su se
ovde de avale malo pre esto. Da li je tako, gospoice Marpl?

- Potpuno tako - slo i se ona. - Ljudima kao to je Selina He-zi to
moe da se desi. Ali bilo je i drugih kojima se to stalno de avalo.
ovek je to morao da primeti.
- Ona mnogo toga vidi - ree glavni inspektor Dejvi obra aju i se
Bez Sedvik. kao da je gospoica Meipl njegov pas ljubimac.
Ali Bez Sedvik se o tro baci na njega:
- ta mislite kada kaete da je ovaj hotel glavni tab zloina ke
organizacije? Ja bih rekla da je hotel ''Bertram'' jedno od
najpristojnijih mesta na svetu.
- Naravno - potvrdi Otac. - Tako je moralo da bude. Mnogo je
novca vremena i ????????? ulo eno da bi ..Bertram" DOStaO OVO
tO
202
Agata Kristi
je danas. Pravo i la no je vrlo pa ljivo izme ano. Imate izvrsnog
voditelja predstave, Henrija. Imate onog momka Hamfrisa, i on je
veoma ubedljiv. U Engleskoj o njemu nemamo nita u kartoteci, ali
je zato ume an u neke udne poslove s hotelima u inotranstvu. Ima
jo nekoliko izvrsnih karakternih glumaca, koji ovde igraju glavne
uloge. Prizna u, ako ho ete, da se ne mogu oteti ose aju divljenja
pred itavom ovom inscenacijom. Ovu zemlju je to mnogo ko talo.
Zadalo je Centralnom istra nom odeljenju i drugim policijskim
slu bama velike muke. Svaki put kad smo pomislili da smo napokon
do li do ne ega, da smo jedan sluaj resili... uvek bi se pokazalo da
taj sluaj nema veze ni sa im. Ali smo mi uporno nastavljali da
kopamo malo ovde, malo tamo. Otkrili smo mnogo toga. Na li smo
gara e u kojima se odre enim kolima mogu za tren oka promeniti
registracija: kamione prevozni kih preduze a, mesarski kombi, ak
i nekoliko la nih po tanskih kombija. Bio je tu i voza na trkama
sa svojim sportskim kolima, kojima prelazi neverovatne razdaljine u
neverovatno kratkom vremenskom periodu, dok ga na drugoj strani
eka stari sve tenik u otrcanom Mori Oksfordu. U blizini ima i
ku ica sa ba tovanom, koji pru a prvu pomo ako je potrebno i u
vezi je sa korisnim doktorom. I, uostalom, da ne nabrajam vie. Sve
se to grana u beskraj. Ovo je samo deo jedne celine, drugi dco ine
strani gosti hotela Bertram'. Om su bili Amerikanci ili su iz

kolonija. Bogati su, na njih niko ne bi posumnjao. Dolaze sa
gomilom skupih kofera i odlaze sa istom gomilom kofera. Koferi
nisu isti. ali to niko ne prime uje. To su bogati turisti koji se,
dolaze i u Francusku, ne pla e carinika, jer carinici ne gnjave
previ e bogate turiste koji unose novac u zemlju. Turisti se menjaju,
nisu pre esto isti. Vr ne srne na vodu pre esto... Ni ta od toga
nije bilo lako povezati i dokazati, ali smo napokon ipak uspeli. Sada
smo upravo u toj fazi... Kabotovi. na primer...
l
- Se ate ih se. zar ne? Vrlo simpati an par Amerikanaca. Bili su
ovde pro le godine, ove godine su se vratili. Tre i put nee doi.
Niko ovde ne doe vie od dva puta istim poslom. Da, uhapsili smo
ih u Kalaisu. Vrlo dobar posao. U koferu su imali oko tri hiljade
funti, uredno slo enih. Poti u od plja ke u Bedhamtonu. To je,
naravno, samo kap u moru.
- Sada znamo da je hotel ''Bertram'' glavni tab organizacije.
Polovina posluge sara uje. Neki gosti tako e sara uju. Neki od
gostiju su stvarno oni kojima se predstavljaju... drugi nisu. Pravi
Kabotovi su sada na Jukatanu. Osim toga, nekoliko puta su se
poslu ili i veoma uspe nom zamenom osoba. Uzmite, na primer,
sudiju Ladgrova. Poznato lice, crveni nos sa bradavicom. Vrlo ga je
jednostavno imitirati. Ili, kanonik Penifadr, miran seoski sve tenik s
velikim belim u-perkom, pored toga jo i rasejan, to je op te
poznato. Njegovi pokreti, nain na koji gleda preko nao ara... sve to
dobar glumac opona a.
- Ali emu to slu i? - pitala je Bez.
- To me ozbiljno pitate? Zar to nije o igledno? Sudija Ladgov je
vi en u blizini banke koja je oplja kana. Neko ga prepoznaje i
prijavljuje. Mi istra ujemo, me utim to je pogre an trag. U to
vreme je on bio na drugom mestu. Ali dugo nam je trebalo da
shvatimo kako su to sve, kako ih danas zovu, namerne gre ke".
Niko se ne pita ko je ?? koji na njega toliko li i. Ali taj i nije tako
naro ito sli an. On jednostavno skine masku i prestane da igra
ulogu. Sve to stvara zabunu. Imali smo tako sudiju Vrhovnog suda,
arhi akona, admirala, general-majora, i svi su bili vi eni u kriti no
vreme u blizini mesta zloina.

- Posle plja ke u Bedhamtonu najmanje etvorica su u estvovala u
Preno enju plena u London. Trka ka kola, koja je vozio Malinovski, zatvoreni kombi neke izmi ljene firme, staromodni Dajmler.
koga je vozio admiral i, napokon, stari sve tenik s uperkom bele
kose u starom Mori Oksfordu. ela akcija je zaista bila dobro
isplanirana.
204
Agata Kristi
- A onda, jednog dana dru tvo napu ta srea. Onaj smu eni
kanonik Penifadr ide na avion u pogreno vreme, na terminalu mu
objasne zabunu, on seta Kromvel Roudom, ide u bioskop. U hotel se
vra a u pono , penje se u svoju sobu, klju od sobe nosi sa sobom
u d epu; otvara vrata, ulazi u sobu i... tu dobija najve i udarac u
svom ivotu, ugledav i pred sobom samog sebe. Banda koja je bila
zaprepa ena pojavom kanonika Penifadra, jer veruje da je u
vajcarskoj. Dvojnik je ve spreman za predstavu u Bedhamtonu.
Ne znaju ta bi sa pravim kanonikom. Me utim, jedan od njih,
verovatno Hamfris, brzo je odreago-vao. On udara starog po glavi i
tako privremeno re ava problem. Zbog toga je neko bio veoma ljut.
Ali kada su pogledali staroga i ustanovili da se samo onesvestio,
odlu ili su da nastave sa pripremama. La ni kanonik Penifadr
napu ta hotel i vozi se do mesta gde e odigrati svoju ulogu u
tafeti... ta su u inili sa pravim kanonikom? To mo emo samo da
naga amo. Pretpostavljam da su i njega kasnije uklonili iz hotela.
Nekako su ga dovezli do ba tenske ku ice, nedaleko od mesta gde
je planiran napad na voz. Ako policija, kako su o ekivali, sazna da
je kanonik vi en u oplja kanom vozu. njegovo prisustvo u okolini
e povezati sa plja kom voza, to je bandi savr eno odgovaralo.
Mora da su zainteresovani prili no zabrinuti sve dok se kanonik nije
probudio i otkrio da su mu etiri dana potpuno izbrisana iz se anja.
- Zar bi ga u suprotnom ubili? - pitala je gospoica Marpl.
- Sumnjam da bi ga ubili - ree Otac. - Neko bi ih spre io u tome.
Od samog po etka je jasno da onaj to sve ovo vodi izbegava
nasilje.
- To zvu i fantasti no - ree Bez Sedvik. - Krajnje neubedlji-vo.
Ne verujem da imate ikakve dokaze da je Ladislav Malinovski pome an sa ovom sme nom pri om.
- Protiv Ladislava Malinovskog imamo mnogo dokaza - uvera^?^ ;,, ; } fVo<Vi-l/* ?? lol^miclpn -/narp ???/?? CP nVn
hntpla kraHotcl Bertram
205
da nije trebalo. Prvi put je doao da uspostavi vezu sa va om
kerkom. Imali su dogovorenu ifru.
- Gluposti. Sama mi je rekla da ga ne poznaje,
- Znam, ali to nije istina. Zaljubljena je u njega do u iju. Ho e da
je o eni!
- To ne verujem!
- Vi to ne moete da znate - naglasio je glavni inspektor Dejv. Malinovski nije od onih koji se poveravaju, a svoju kerku uop te
ne poznajete. Sami ste to rekli. Bili ste ljuti, zar ne, kad ste saznali da
je Malinovski bio u hotelu ''Bertram''?
- Zato bih bila ljuta?
- Jer ste vi mozak ele stvari. Vi i Henri. Finansijski su to vodila
bra a Hofman. Oni su sre ivali stvari sa inostranim bankama, ali
ef organizacije, mozak koji je njome upravljao, koji je ovo sve
planirao bili ste vi, ledi Sedvik.
Bez ga je gledala i smejala se:
- Nikada nisam ula nita srne nije!
- Oh, ne uop te nije sme no. Vi ste pametni, hrabri i odlu ni. Sve
ste ve probali; hteli ste sada i ovo da iskusite. Ima mnogo
uzbu enja u ovome ali i rizika. Vas nije privla io novac, rekao bih,
privla ilo vas je uzbu enje. Niste dopu tali ubistva, niti grubosti,
samo zgodne male neznatne udarce po glavi, ako bi to bilo
neophodno. Vi ste vrlo zanimljiva ena, znate. Jedan od retkih zaista
zanimljivih kriminalaca.
Zavladala je tiina. Bez Sedvik naglo ustane:
- Mislim da ste ludi - pru ila je ruku prema telefonu.
- Zovete onog advokata? To je najbolje, pre nego to suvi e toga
kaete.
Ona ustrim pokretom ponovo spusti slu alicu.
- Kad bolje razmislim, u stvari, mrzim advokate... U redu. Neka

hnHp nn va em. Da. ia sam to vodila. U pravu ste kada kaete da
206
Agata Kristi
je bilo uzbudljivo. U ivala sam u svakom trenutku. Bilo je
beskrajno zabavno dizati pare iz banaka, vozova, po tanskih
kancelarija i takozvanih blindiranih kola! Bilo je zabavno planirati i
odlu ivati. Bila j'e to kraljevska zabava i drago mi je to sam je
do ivela. Vr ide na vodu... To ste malo pre rekli, zar ne? Mislim
da je to ta no. Ja sam imala dosta zabave za svoj novac. Ali gre ke
ako mislite da je Ladislav Malinovski ubio Dormana! Nije on, ja
sam ga ubila - iznenada se glasno i uzbu eno nasmejala. - Nije
va no ta je u inio, ime mi je pretio... rekla sam da u ga ubiti...
gospoica Marpl me je ula... i ubila sam ga. Sve se odigralo skoro
ba onako kako ste opisali. Sakrila sam se u dvoritu hotela. Kad je
Elvira nai la pucala sam u vazduh, i kad je vrisnula, a Majki dojurio
iz pravca hotela, jednostavno sam ga ubila. Ja, naravno, imam klju
od svih ulaza, u la sam kroz dvori te i uvukla se u svoju sobu.
Nisam se mogla se-titi da biste mogli na i Ladislavov pitolj. Ukrala
sam mu ga iz kola, on uop te nije znao. Ali, uveravam vas, ne sa
namerom da sumnju prebacim na njega.
Okrenula se prema gospo ici Marpl.
- Vi ste svedok onoga to upravo govorim, zapamtite. Ja sam ubila
Dormana.
- Ili to mo da kaete zato to ste zaljubljeni u Malinovskog? ispitivao je glavni inspektor Dejv.
- Ne - odgovor je doao naglo. - Mi smo dobri prijatelji. Oh, da, bili
smo ljubavnici, svojevremeno, ali nisam zaljubljena u njega. Volela
sam samo jednog mu karca u ivotu... D ona Sed vika. - Glas joj
je postao tih i mek dok je ovo govorila.
- Ali Ladislav mi je prijatelj. Ne elim da ga jure za neto to nije
u inio. Ja sam ubila Majkla Dormana. Gospoica Marpl je ula
moju izjavu... A sada, dragi glavni inspektore Dejvi... - glas joj se
uzbu eno povisi. - Uhvatite me. ako
Hotel Bertram
207
Neverovatnom brzinom ona dohvati telefonski aparat i sna nim

zamahom ruke razbi njime prozor. Pre nego to je Otac uspeo da
sko i na noge ona je ve bila napolju i, dr e i se /.a zid, odmicala
po uskoj izbo ini ispod prozora. Glavni inspektor Dcjv je pojurio do
drugog prozora, otvorio ga i dao znak pi taljom.
Gospoica Marpl, kojoj je trebalo neto vie vremena da ustane,
pridru i mu se pored prozora. Zajedno su, nagnuti kroz prozor,
napeto posmatrali fasadu hotela ''Bertram''.
- Pa e. Penje se po ivici, - uzviknula je gospoica Marpl. - Ali
zato se penje?
- Penje se na krov. Svesna je da je to jedina mogu nost. Dobri
bo e, pogledajte je! Penje se kao ma ka. Kako je odva na!
Gospoica Marpl je mrmljala napola mure i:
- Pa e. Ne e uspeti ...
Prilika koju su posmatrali nestala je iz vida. Otac se povukao u sobu.
Gospoica Marpl ga upita:
- Ne biste li se i vi pridru ili...? Otac odmahnu glavom.
- Ovako ogroman nisam ni od kakve koristi. Moji ljudi su spremni
za ovakve doga aje. Oni znaju ta treba da rade. Za koji trenutak
emo saznati... Ne bih se iznenadio da ih dobro namu i! Ona je
jedna u hiljadu ena. - Uzdahnuo je. - Jedna od divljih. Ima ih u
svakoj generaciji. Ne moete da ih ukrotite, ne moete da ih vratite u
zajednicu i naterate da ive u skladu sa zakonom i poretkom. One
idu vlastitim putem. Ako su svetice, odlaze da neguju gubavce, ili
postaju mu enice po d unglama. Ako su zle, ine zlodela od kojih
vam se di e kosa na glavi. A ponekad su samo divlje. Verovatno bi
bile sasvim u redu da su se rodile u nekom drugom periodu, u vreme
kada ie, svalrn mnran r\
p hnri ?? svni ?ivot. Onasnost ie svuda
oko niih.
208
Agata Kristi
a one same predstavljaju opasnost za druge. Takav svet bi im
odgovarao, u njemu bi se verovatno ose ale kao kod ku e. Ovaj
na nije za njih.
- Da li ste znali da e to u initi?
- Nisam. To je jedna od njenih vrlina. Iznenada. Sedela je tamo.
gledala nas i pri ala... poku avaju i da dobije na vremenu. Za to

vre-me je grozni avo smi ljala... ah ...
- Za utao je jer je iznenada uo zvuk motora i kripu ko nica. Nagnuo se kroz prozor.
- Uspela je! Do epala se kola.
Opet se ula kripa, kad su kola na dva to ka uletela u krivinu, a
zatim je zvuk po eo da se pribli ava i prekrasno belo udovi te
projuri ulicom ispred hotela.
- Ubi e nekoga - ree Otac - ubi e mnoge... ak i ako sama ne
pogine.
- Ne znam... - po e gospoica Marpl.
- Ona je, naravno, izvrstan voza . Prokleto dobar voza . Auh, ovo
je bilo blizu!
uli su urlik motora i zvuk automobilske sirene. inilo se da se kola
udaljuju. Zatim su uli vrisak i ko enje i kona no stra nu kripu
guma i urlik auspuha...
- Udarila je - ree Otac.
Stajao je tamo vrlo spokojno,
ekaju i sa strpljivo u tako
karakteristi nom za njegovu mirnu pojavu. Gospoica Marpl je
stajala tiho kraj njega. Zatim se vest, kao da je prenose tafetom,
probila niz ulicu. ovek na suprotnom trotoaru kretanjem ruku
prenese je glavnom inspektoru Dejviju.
- Mrtva je - ree Otac mrano. - Zaletela se u ogradu parka sa blizu
devedeset brzinom. Niko drugi nije stradao, samo mala teta na
Hotel Bertram
209
Povukav i se sa prozora. Otac ree namr teno:
- Ali, prethodno je ispri ala svoju priu. uli ste je?
- Da - odvrati gospoica Marpl. - ula sam je. - Nastala je tiina. To nije istina, naravno - odre e gospoica Marpl mirno.
Otac je pogleda.
- Niste joj poverovali, ha?
- A vi?
- Ne, ni ja - odvrati Otac. - Ne, to nije bila prava pri a. Izmislila je
da bi se to pre uklopila u ceo sluaj, ali to nije istina. Ona nije ubila
Majkla Dormana. Znate li ko ga je ubio?
- Svakako - odgovori gospoica Marpl. - Devojka.

- O, kako ste do li do toga?
- Uvek mi je neto bilo sumnjivo...
- I meni - ree Dejvi. - Bila je veoma upla ena one no i. I la i
koje je izmislila su bile prozirne. Ali nisam mogao da otkrijem njen
motiv.
- To je i mene u po etku zbunilo - prihvati gospoica Marpl. Otkrila je da joj je majka bigamista, ali zar bi neko zbog toga izvr io
ubistvo? Danas sigurno vie ne! Verujem... da je u pitanju novac.
- Upravo tako - potvrdi Dejv. - Otac joj je ostavio ogromno
bogatstvo. Kad je otkrila da joj je majka bila udata za Majkla
Dormana, shvatila je da brak sa njenim ocem nije bio pravosna an.
Pomislila je, ako se to otkrije, nee naslediti novac, jer iako je
Konistonova ki, nije zakonita. Nije bila u pravu, znate. Imali smo
ve takav sluaj. Sve zavisi od testamenta. Koniston je sve ostavio
ba njoj, navode i je po imenu. Sve bi ionako pripalo njoj, ali to ona
nije znala. Nije htela da se odrekne tako velikog bogatstva.
- Zato joj je bio potreban toliko veliki novac? Glavni inspektor
Dejvi namr teno odgovori:
210
Agata Kristi
- Htela je da kupi Ladislava Malinovskog. O enio bi se sa njom
zbog novca, ali bez toga nije dolazilo u obzir. Mala nije glupa, bila je
potpuno svesna toga. Ali htela je da ga ima po svaku cenu. Bila je
oajniki zaljubljena.
- Znam - ree gospoica Marpl. - Videla sam joj to na licu onoga
dana u Beatris Parku.
- Znala je da e ga novcem pridobiti - ree Otac. - Zato je smislila
hladnokrvno ubistvo. Nije se skrivala u dvoritu. Jednostavno je stala
uz ogradu, ispalila metak i vrisnula. Kad je Majki Dorman dotrao
do nje pucala je iz bliza u njega. Zatim je opet vrisnula. Zaista je
hladnokrvna. Nije htela da svali krivicu na Malinovskog. Ukrala mu
je pitolj, jer je to bio jedini nain da doe do oruja, nije ni sanjala
da bi on mogao biti okrivljen za zloin. Verovala je da e sve da se
pripie nekoj skitnici koja je htela da iskoristi maglu. Da, vrlo je
hladnokrvna. Ali kasnije ju je ipak obuzeo strah. I majka se za nju
- ta ete preduzeti? - pitala je gospoica Marpl.

- Znam da je to uinila - ree Otac - ali nemam dokaze. Moda je
poslui poetnika srea... ini mi se da ak i zakon danas deluje u
tom pravcu. Psu se dozvoljava da jedanput ugrize... Dobar advokat
od ovoga moe da napravi tunu priu... mlada devojka, pogreno
vaspitana... osim toga ona je, znate, lepa...
- Da - sloila se gospoica Marpl. - Luciferova deca su esto
prelepa. A poznato je da napreduju kao korov.
- Ali, kao to rekoh, do suda verovatno nee nikada doi. Dokaza
nema. Uzmite sebe... vas e sigurno pozvati kao svedoka... mora-ete
da potvrdite izjavu njene majke... njeno priznanje krivice.
- Znam - ree gospoica Marpl. - Ona mi je to ostavila u amanet, zar
ne? Izabrala je smrt da bi spasila ker. Nametnula mi je to kao elju
pokojnika...
Hotel Bertram
211
Vrata koja su vodila u kupatilo otvorie se i na njima se pojavi Elvira
Blejk. Nosila je svetloplavu, vrlo jednostavnu haljinu, plava kosa joj
je padala sa obe strane lica. Izgledala je kao aneo sa neke italijanske slike ranog perioda. Pogledala ih je.
- ula sam kola i udarac i viku sa ulice - ree. - Zar se neto
dogodilo?
- ao mi je to moram da vam soptim, gospoice Blejk - ree glavni
inspektor Dejv slubenim tonom - da je vaa majka umrla.
Elvira se malo strese.
- Oh, ne - ree uz bledi pokret negodovanja.
- Pre nego to je pobegla - nastavi glavni inspektor - ona je, naime
beala,... priznala je da je ubila Majkla Dormana.
- Hoete da kaete... da je rekla... da je ona...?
- Da - potvrdi Otac. - Upravo to je rekla. Imate li ta da dodate?
Dugo ga je gledala, a zatim gotovo nevidljivo odmahnu glavom:
- Ne - odgovori - nemam ta da dodam. Zatim se okrenula i napustila
sobu.
- Dakle - pitala je gospoica Marpl - pustiete je da se izvue? Nastao
je tajac, zatim Otac tresne pesnicom o sto.
- Ne - zaurla. - Ne, tako mi boga, neu!
Gospoica Marpl je polagano i ozbiljno klimnula glavom.

- Neka se Bog smiluje njenoj du i - ree.
Bele ka o piscu
Agata Kristi je najpo/natiji svctski pisac misterija i s pravom je /.ovu
kraljicom zloina". Njene knjige su prodate u bilionskom tira u na
engleskom jc/,iku, i isto toliko na drugih 45 svctskih jc/.ika. Jedino
su Biblija i ckspirova dcla do ivc-la veu prodaju od romana
Agalc Kristi.
Agata Milcr je ro ena u Torkaju, u Engleskoj, 15. septembra 1880.
Godine 1914, udala se /,a pukovnika Ar ibalda Kristija, avijati ara
pri Kraljevskim avio trupama. Ovaj zanimljivi par je dobio i jednu
crku, Rosalinu, pr nego to su se raz-vcli 1928. godine. U svojoj
knji evnoj karijeri, koja je trajala vie od pola vcka. Agata Kristi je
napisala 79 romana i kolekcija malih pri a. Takodc je napisala
desetine po/.ori nih komada, uklju uju i Misolovku, koja je
prcmijcrno i/.vcdcna u Londonu 25. novembra 1952, i to dclo je do
sada najdu e konstantno igran komad u istonji po/ori ta. Agatin
prvi roman. Misteriozna afera u Stajliu (1920), takodc je bio prva
ekranizacija njenog ekscentri nog belgijskog detektiva Hcrkula
Poaroa. Sa sigurno u jedna od najpoznatijih izmi ljenih kreacija
svih vremena, Poaroove sive elije" su trijumfovalc u borbi protiv
opakih zloina u preko 33 romana. Njen po-slcdnji objavljen roman,
Uspavano ubistvo (1976), takodc je ckranizovan, ime je jo jedan
od svctski poznatih literarnih likova, gospoica Dejn Marpl, dobila
svoju ulogu i na filmu. Gospoica Marpl se pojavila u preko 12
romana, po ev i od Ubisna u Vikarijatu 1930. Oboje, Hcrkul Poaro
i gospoica Marpl, su na iroko poznati zahvaljuju i ekranizaciji u
filmovima i kratkim TV serijama. Ubistvo u Ori-jent-ekspresu
(1974), Svedok optu be (1957), Smrt na Nilu (1978) su samo neki
od uspc nih filmova baziranih na njenom radu. Agata Kristi je
takodc napisala est romanti nih romana pod pseudonimom Mcri
Vcstmakot. Napisala je i etiri autobiografske knjige, kao i zabavne
pustolovine na mnogim arheolo kim ekspedicijama koje je
posc ivala sa svojim drugim mu em. Godine 1971, dobila je
najve e nacionalno priznanje, kada je primila orden Britanskog
kraljevstva.
Aeata Kristi HOTEL BERTRAM

??????, Newspapers and Magazines d.o.o.
NARODNA KNJIGA 2005.
Direktor Sne ana Mijovi
Lektor-korektor Dobrila ivanov
Plasman
011/848-70-31, 848-70-34,
8-70-35
tampa NARODNA KNJIGA
C1P - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.
Beograd
KRISTI. Arata
Hotel Bertram / Aaata Kristi ; [prevela Nata a Trhojcvic], - Beograd
: ???????? : Narodna knjiga. 2005 (Beograd : Narodna knjiga). - 211
str. : 22 cm. (Biblioteka Bestseler ; knj. br, 53)
Provod dcla: At Bertram's Hotel ' Agatha Christie. - Bcle ka o
piscu: sir. [212]
ISBN 86-331-1868-8 (Narodna knjiga)
COBISS.SR-1D
119860748
___________________________
NOVO! NOVO! NOVO! NOVO!
DO SADA OBJAVLJENO
BIBLIOTEKA
BESTSELER
DEVETO KOLO
POJEDINA NA CENA - 150,00 dinara
???.????
49. Nora O. Keler ENA ZA UTEHU
52. Meri Higins Klark e u m TP
MIR JAM
50. Mir Jam SAMAC U BRAKU
AGATA KRIST!
53. Agata Kristi
????? RFBTPA1U
DANIJELA STIL
51. Danijela Slil VEN ANJE
D EjN OSTIN
54. Dejn Ostin
? A 7.1 IM I
1. Danijela Stil POLJUBAC
2. Frederik Forsajt OSVETNIK
3. Patri a Skanlan FRAN ESKINA ZABAVA
4. Anita Nair KUPE ZA DAME
5. D onatan Kelerman KRV l MESO
6. Majki Li Vest AMERI KA PITA
i, ?(L
7. Agata Kristi TRE A DEVOJKA
8. Sidni eldon NEBO PADA
9. O enit Volak ARAJ
10. D ejms Paterson
11. Dejn Grin ISTINITE PRI E
12. Harold Robins OGANJ STRASTI
13. Danijela Stil PUTOVANJE
14. Meri Higins Klark PONOVNI SUSRET
15. Agata Kristi MISTERIOZNI GOSPODIN
K VI N
16. Robert Ladlam KASANDRIN SPORAZUM
17. Holi Pejn DEVI ANSKI VOR
18. iiber Ader SANJARI
19. Danijela Stil
20. Agata Kristi NULTA TA KA
21. Eva Heler
SA DRUGIM E SVE BITI BOLJE
22. Sidni eldon PAKLENI PLANOVI
23. D ejms Gripando VAN SUMNJE
24. D enifer Vajner DOBRi U KREVETU
25. Dejvid Balda i DEU SEKUNDE
26. Danijela Stil SUTON U SEN TROPEU
27. Agata Kristi UBISTVO ROD ERA AKROJDA
28. Harold Robins MAGNAT
29. Hening Mankel
30. oriet Hejer VENI A
31. Nikolas Sparks BELE NICA

32. Mir-Jam RANJENI ORAO
33. Danijela Stil NESAVLADIVE
SILE
34. Agata Kristi PAUKOVA MRE A
35. Beri Ansvort PESME KRALJEVA
36. Alis Sebold SRE NICA
37. Agata Kristi MISTERIJA SEDAM BROJ ANIKA
38. Harold Robins GRAD GREHA
39. Dejvid Balda i JEDNOSTAVNA ISTINA
40. Danijela Stil TATICA
41. or et Hejer SJAJNA SOFIJA
42. D on Gri am ULI NI ADVOKAT
& 5??
43. Agata Kristi TAJNI NEPRIJATELJ
44. Harold Robins PIRANE
45. Mir Jam
U SLOVENA KIM GORAMA
46. Danijela Stil OTKUCAJ SRCA
47. D ejms Paterson DOK VETAR DUVA
48. Sidni eldon BOJI LI SE MRAKA
????????
Ovim neopozivo naru ujem knjigu pod rednim brojem
Ime i prezime Adresa i broj telefona
Ukoliko ste elan Kluba upi ite i Broj lanske karte Knjige moete
naru iti putem telefona ??13?-42?, H4X-/U-J3
ili putem mejla ulfankkl@eunet.yu i alfankkl@verat.net '......'
" ""-M i MI Rmvrnd. Safarikora II, Batajni ki put 293

Agatha Christie Hotel Bertram PDF

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Agatha Christie Hotel Bertram PDF

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Agata Kristi

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

KANONIK PENIFADR - rasejani naunik koji je odlazio na prava

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

plamtela je vatra u dva kamina, pored kojih su, napunjene kockama

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

nekoliko mladih konobara. aj se sluio na ogromnim ukraenim

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Pukovnik Laskomb bez preteranog interesovanja pogleda prema

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

kao crkveni mievi.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

dobro snalazila i bez njega. Kao sunce, pojavio bi se s vremena na

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Gospodin Hamfris je prekinuo sa imitiranjem, dozvolivi sebi neto

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

jajima. Oni su - pa, zaboravili su kako je nekada bilo.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

drala. Ona i gospoica Marpl su pretresle malo ''dobra stara

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

teta to je bila umeana u onaj sluaj ubistva. Vrlo neprijatno za

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

nestali, neki su srueni u ratu, a neki su jednostavno zatvoreni.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

avanturama. Dobar deo rata je provela kao lan Pokreta otpora u

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

savrenog oblika, nos malo orlovski, a duboko usaene oi su bile

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

za njega i udata. Posle razvoda je ponovo uzela prezime Sedvik.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

prijatno priguenog svetla. Ljudi se, meutim, nisu vreali, ak je

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Oigledno je da je po svaku cenu htela da izbegne susret sa nekim,

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

- Prilian je broj fosila. Nema, ovaj... plesa ili neeg slinog.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Sin mu se oenio i otiao u Keniju, imao je unuke od jedanaest, pet i

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

- To je samo za poetak - strpljivo je objanjavala Elvira.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Oboje su sedcli pogleda uprtih u velika, metalom okovana vrata na

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Svi su, tako se inilo, duboko odahnuli, s mukom nastavljaju i

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Italije, morala da prizna da se pomalo divi kardinalima, priznaju i

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

- Koju spava icu eli ? Kupatilo je u sredini. Rekla sam im da

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

dobro udnog i blagog izgleda mnogi kriminalci su se prevarili,

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

- Sumnjam. To je sve sitna riba. Veza. Samo karike u lancu. Me-sto

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

samo sme na pri a, moete da je shvatite kako ho ete. Plja ka

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

volanom de urni policajac prepoznaje sudiju Ludgrova.

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

bila... ne kraljica... kao da je bila starija gospoda u dobrom, ne

Print to PDF without this message by purchasing novaPDF (http://www.novapdf.com/)

Bilo je skoro deset kada se pojavila na hodniku u punoj opremi: