1.

Razvoj forme rukoveti u Srpskoj horskoj muzici izmedju dva svetska rata
Ova forma je nastala udruzivanjem obrada I nadogradnji vecih broja narodnih napeva. Prve
kompozicije 19 veka usmerile su paznju na nadogradjivanje narodnih pesama. Ovakva dela su
nazivana : Splet, smesa, venac , kolo ...
Pravi doprinos je ostvario Josif Marinkovic svojim kolima Srpskih narodnih pesama od 1881 do
1897, gde arhitektonski osmisljava ciklicne forme. On mesa I kombinuje manje napeve stavova
gde pocinje konstrukcija MAKRO OBLIKA.
Rukoveti Mokranjca ne uvode samo nov naziv za delo vec predstavljaju skup za jednu
specijalnu vrstu muzicko tekstualne forme.
Rukoveti uvode mnostvo novih elemenata npr : ucvrscivanja preuzetih od sonata I svita, pojavu
LIBRETA ( tekst za operu ).
Kompozicije nastale u ovom period blize su Marinkovicevim kolima.
Smrt Mokranjca se poklapa sa pocetkom prvog svetskog rata, dok je dalji razvoj muzike
ostavljen u ruke generaciji osnivaca modernih pravaca u Srbiji.
Petar Konjovic njegov najveci doprinos su Tri zenska zbora za klavir 1917. Tada se javlja
pomak data je vazna uloga klaviru, I umesto dveju narodnih pesama uneto je stvaralastvo na
folklornim obrascima. A pocetno uporiste su mu Mokranjceve Rukoveti. Javlja se organizacija
unutar pesama, I takvo razmisljanje ce obeleziti stvaralastvo vecine autora izmedju dva svetska
rata.
U Mokranjcevom Kozaru jedna pesma je uzeta I dramatizuje tekst sto vodi ka Madrigalizaciji.
Klavir dobija prvi put bitnu ulogu on prati, senca, tumaci tekst, ispunjava uvodne odseke
intermeca
Dok su vokalni odseci razlicito strukturirani, a na pocecima se nalaze citati narodnih napeva,
praceni horom I drugim vokalnim glasom. Takodje se dodaje spoljasnje prosirenje I motivski rad.
U pocetku promene su bile male forma se I nije menjala vec ritam I melodija kako vise
odmicemo promene su bile sve vece.
Stanislav Binicki njegov doprinos su zbirke TETOVKE sest pesama Seljancice. Ovde nemamo
Stroge Rukoveti on se vratio najstarijoj formi Zbirci. Zato njegov doprinos mozemo videti u
oblasti medioforme I mikroforme. U seljancicama koje su a capela on ne koristi autenticni
folklor vec novokomponovane stroficne napeve. Javlja se pojava KODE na kraju reprize. Pa se
forma priblizava slozenoj trodelnoj formi.
Kosta Manojlovic njegov doprinos je u rukovedanju Bozicna Noc 1928, prve na ovim
prostorima retke makroforme Rukoveti.

2. Rukoveti posle II svetskog rata

Rani posleratni period traje do 50 tih godina a novi posleratni period od 50 tih godina.
Rani period je zasnovan na tradicijalnim zakonima Mokranjcevske rukoveti, tu se posvecuje
paznja razvijanju uvoda izmedju igara I koda.
Lazaricka rukovet Andjelkovica predstavlja kuriozitet u postupku gradjenja makro forme.
Crnogorska Heragonja je rukovet od samo 2 pesme, a forma joj je a,b,a1.
Novi period, ovde imamo rukoveti sklone usavrsavanju forme, teksta I usavrsavaju povezanost
izmedju pesama ili stavova.
Kod rukoveti Partizanskih pesama nemamo nista novo.
Rukoveti Dimitrija Golemovica Zlatibore imamo unutrasnja prosirenja pesama.
Takovske Popjevke kod njih imamo zavrsnu pesma bez teksta I onomatopejsko podrzavanje
instrumenata.
Gungulice Dusana Radica imaju 9 pesama ili stavova ovde se javlja uredjenost teksta, stavova I
forma je varirano stroficna.
Obredni ciklusi rukoveti su : Bajalice, Lazaricke I Svatovske saljivke.
Razvoj rukoveti I drugih srodnih oblika posle II sv. rata
Ovde je izbor pesama baziran na mokranjcevom principu to su pesme iz uze folklorne oblasti.
Postoje I izuzeci a to su ukljucivanje pesama iz folklornih oblasti I uzimanje pesama koje nisu
proverene.
Broj pesama u pocetku je bio smanjen 2 do 3 pesme zavisi od dramatizacije teksta. A
rasporedjivanje pesama je bilo po mokranjcevom kriterijumu.
Formalni oblici ovog perioda su : Zbirke, ciklusi, potpurije I svite.
Zbirke objedinjuju veci broj obrada, narodnih pesama, jedna od poznatijih je Marko Tajcevic
srpske narodne pesme.
Ciklus je labavo povezivanje konstrukcije najcesce do 3 pesme, jedan od poznatijih ciklusa je Tri
narodne Ljubica Maric. I ovde osnovu cini Mokranjcev kriterijum.
Potpurije karakterisu slabe sadrzajne veze izmedju tekstova pesama, I nesiguran izbor kod
odabira pesama. Jedna od najpoznatijih je Jugoslovenski splet Rafaela Blama.
Svite imaju teziste interesovanja na usavrsavanju ciklicne forme, javlja se slaba povezanost
izmedju tekstova pesama I razdvojenost stavova. Jedna od najpoznatijih je Mala horska svita
Obradovica.

3. Aleatorika

Aleatorika je jedan od avangardnih muzickih pravaca 20. Veka. Ime je dobila od Latinske reci
ALEO sto znaci Kocka. Aleatorika je tehnika u muzici kojom je odredjen proces stvaranja
muzickog dela. A u velikoj meri kompozitor deo stvaralackog procesa prepusta izvodjacima. U
Aleatorici se relativizuju sredstva klasicne notacije, I obelezena su muzickim znacima najcesce
grafikonima, skicama
Rodonacelnik Aleatorike je Dzon Kejdz koji aleatoriku upotrebljava vec od 1952 u svojim
kompozicijama poput klavirskog koncerta Muzicka Promena. A prelomni trenutak u
popularizaciji takvih metoda bio je koncert Americkog pijaniste Pola Dzekobsa 28.07.1957. koji
je izveo Stokhauzenov Klavirski komad XI dva puta na dva razlicita nacina.
Tipovi ALEATORIKE :
Apsolutna, cista, prava, gde se sve zasniva na slucajnosti.
Relativna, dirigovana I ona se najcesce daje kao uputstvo za samostalni izvodjacki postupak.
Mjurej Safer je Epitaph za mesecinu za omladinski hor I limene instrumente. Ovde se javlja
nestandardna graficka notacija, hor je podeljen na 4 horske grupe u 16 glasova, sastoji se od 7
odseka ( zvucnih slika ) a svaki odsek ima svoje pod odseke. Slobodan je izbor pocetnog tona a
najcesce je to kamerton A.
Tekst je sacinjen od izmisljenih reci koje nemaju znacenje. Na pocetku dobijamo 16sto glasni
zvucni klaster. Melodija nastupa kombinacijom lezeceg tona I dinamickih efekata. U psihickom
smislu od mira nemir.
Na pocetku dela B imamo pojavu glisanda za ( 2 ) sekundu vise u svim glasovima I pojavu kruga
sto oznacava mesec. U drugom odseku taktice asociraju na pesak I svemirske zvuke I izvode se
sapcuci. U C odseku imamo pojavu lezeceg pedala u zavijajuca I vibrirajuca glisanda. D odsek
uspostavlja nove baze kao tacke novog izbora. E odsek javlja se kanon sa jednom temom.

4. Dodekafonija
Dodekafonija je nastala kao posledica istrazivanja novih vidova tonskih materijala. Ona
podrazumeva upotrebu niza od 12 hromatskih tonova. A ideja ovog niza je ravnopravnost svakog
tona.
Osnovna pravila dodekafonske tehnike su : Da kompozitori tokom izgradnje 12sto tonskog niza
izbegavaju melodijske pokrete, koji bi asocirali na tonalnost, npr
( razlaganje konsonantnih
trozvuka, upotreba vertikalnih tercnih harmonskih sklopova ) Postuje se pravilo da se svaki
ton pojavljuje jednom u toku niza, a isti ton se ne moze ponoviti dok se ne pojavi sledeci ton iz
serije. Grupe tonova se mogu ponavljati samo ako nisu u pitanju trileri, figuracije, ostinata
Tipovi dodekafonske organizacije :
- Horizontalna I vertikalna dodekafonija
- Segmentna dodekafonija je sastavljena iz manjih serija najcesce od 6 tonova. Postoje 4
tonska niza : osnovnog, inverznog, retrogradnog I retrogradno - inverznog. To je tonska
baza od 4 x 12 sto daje 48 tonova. Postoji mogucnost transpozicije jednog od ovih nizova
na jos 11 tonskih visina.
Arnold Semberg je rodjen 1874 god. u Becu a umro je 1957 god. u Los Andjelesu. Njegovo
poslednje zavrseno delo je De Profundis ( iz dubine sam plakala na tebe, o gospode ). Ovo
delo je komponovao za setoglasni mesoviti hor, sa tekstom na Hebrejskom jeziku. A
originalni zapis je u starim kljucevima.
Anton Webern je rodjen 1883 god. u Becu a umro je 1945. god. On je pripadnik nove Becke
skole. Znacajnu paznju posvecuje komponovanju vokalno instrumentalnih dela. A veliki
orkestarski sastavi su retkost u njegovim kompozicijama. Napisao je delo Ocni sjaj, to je
vokalno instrumentalno delo napisano na tekst njegove prijateljice Hilderbrad Jone. Ovde se
javlja orkestar veoma skromnih dimenzija, javlja se upecatljiv skok male none izmedju 6 I 7
tona, pocetak I kraj kompozicije imaju manje skokove I postupno kretanje.
Sema makroformalnog plana
Instrumentalni odseci su gradjeni po slicnom principu kao instrumentalni uvod.
Instrumentalne deonice su uglavnom isprekidane, a makro forma je sastavljena iz niza
odseka.
Osnovni niz grade tonovi : A,B,D,H,Dis, C, As, F,E,G,Fis, Gis.
Redosled tonova je definisan I ispostovan u svakoj pojavi dodekafonskog niza.

5. Pravoslavna viseglasna duhovna muzika

Prve pojave viseglasja u srpskoj muzici zasnivalo se na uzmenom pevanju I neumske zapise.
Viseglasje je vestacka zapadna tvorevina.
Poceci viseglasja se vezuju za Rusku pravoslavnu muziku. Tj. Ruske troglasne pesme
( troglasno pevanje ). A njemu je prethodila starija tradicija pevanje na ison ( to je pedalni ton u
pratnji ). A duhovni koncerti su nastali na bazi psalmskog teksta.
Maksim Sozontovic Berezovski je rodjen 1745 a umro 1777, on je bio ruski kompozitor, operski
pevac I violinist. On je bio prvi ruski kompozitor evropskih razmera. Bio je tvorac prvih opera,
simfonija I violinskih sonata u Ruskoj muzici. Najpoznatija dela su : duhovni koncerti ( korali ),
komponovani za pravoslavnu crkvu. Skolovao se u Petrogradu, kod Baldasara Galupija I Italiji
kod oca Djovanija Batiste Martinija, u Bolonji.
Dmitri Stepanovic Bortnjanski rodjen 1751 a umro 1825, bio je najpoznatiji tvorac Liturgija,
komponovao je dosta duhovnih koncerata 35 ja 1 I 10 za 2 hora.
Duhovni concert br 28. Uneo je Ruski duh u Italijanski stil. Insistiranje na pevanju paralelnih
terci I seksti. U 3 stavu belezimo znatno prisustvo folklornih elemenata, a zavrsni stav je fuga.
Srpska pravoslavna muzika XIX veka
Kornelije Stankovic je rodjen 1831 a umro 1865, u Budimu. Bio je prvi srpski skolovani
kompozitor, melograf, dirigent, pijanista I muzicki pisac. Zavrsio je muz.akademiju u Becu. U
radu Vuka Karadzica pronasao je uzore za svoj melografski rad na polju narodnog stvaralastva I
utemeljio nacionalni stil u srpskoj muzici.
Crkvena muzika
Uz podrsku svog Beckog profesora Stankovic je napisao svoje prve 2 Liturgije 1851 I 1852. One
nisu bile u skladu sa tradicijom narodnog crkvenog pojanja pa iz tog razloga nisu prihvacene od
vernika. Na nagovor Ruskog prote Mihajla Rajevskog I uz podrsku patrijarha Josifa Rajacica
zapoceo je belezenje narodnih crkvenih napeva. U sremskim Karlovcima 1855 do 1857
zabelezio je napeve celokupnog dotadasnjeg crkvenog repertoara Crkveno pojanje Karlovacke
Mitropolije.
On upotrebljava paralelne terce, skolsku harmoniju, sa izostavljanjem 3 stupnja.
Stevan Stojanovic Mokranjac rodjen u Negotinu 1856 a umro u Skoplju 1914. Njegova crkvena
dela su :
Tebe Boga hvalim za mesoviti hor 1882
Opelo u g molu za mesoviti hor 1883
Opelo u fis molu za mesoviti hor 1888
Akatist Bogorodici za mesoviti hor 1892
O kako bezakonije za mesoviti hor 1893
Sluzba Sv. Jovana zlatoustog 1894,1895
Psalm 137 za mesoviti hor 1907
Oce nas za mesoviti hor 1912

Liturgija sv. Jovana Zlatoustog : On ovde unapredjuje Kornelijev stil, znatno razvija harmonski
jezik, javlja se osciliranje izmedju dura I mola.
Heruvimska pesma : pocetak se javlja unisono u funkciji apsolutnog mira, i javljaju se oscilacije
izmedju paralelnog dura i mola ( f mol As dur ). Takodje se javlja upotreba cestih
subdominantnih pocetaka I prisustvo razlicitog ritma u glasovima.
Statija na Veliki Petak : Javlja se novina u Mokranjcevom zapisivanju on prestaje da zapisuje u
takticama vec samo u melodijskim frazama. U ovoj kompoziciji je prisutan dramski tekst,
Bahova faktura, elementi imitacije I veliku uticaj Bortnjanskog.
Statija III : se izvodi na Veliku subotu, ovde Mokranjc uvodi soliste, javlja se veoma bogata
faktura horskog stave.
Opelo u fis molu : Je originalno delo koje nije zasnovano na obradi folklornih elemenata.
Karakterise ga ucestala upotreba gradacija I sekvenci, a u pojedinim delovima opela uocavaju se
Vagnerijanski efekti.