Rukovedanje

Sinonim za vrhunac srpske muziku su Mokranjceve rukoveti. Svakako da je pisao i

druge muzicke oblike ali ono sto su njegove rukoveti uradile za nasu kulturu mi i
dan danas slavimo pod nazivom Mokranjcevi dani. Napisao je 15 rukoveti na
osnovu starih folklornih napeva iz Makedonije, Bugarske, Srbije, Crne Gore, i
Kosova. Razradu tih jednostavnih melodija pre Mokranjca radio je i Kornelije
Stankovic i Josif Marinkovic. Ono po cemu se Mokranjac izdvaja je ta narocita
sposobnost da iz mase folklornih materijala odabere one tipicne i karakteristicne
da to stilizuje kroz vokalne oblike. U folklornoj kao i umetnickoj muzici treba
poznavati tekst kada je on jedan od gradivnih elemenata kompozicije ili sluzi kao
osnova kompozicije. Po pravilu tekst i melodija nastaju simultano. Bitno po cemu
se rukoveti razlikuju od slicnih oblika je stil. Stil je najvisa vrednost jednog
umetnickog dela. On nosi u sebi pecat umetnikove individualnosti.
U prvoj rukoveti mladom Mokranjcu smeta gustina materijala. Ima 12 pesama,
kao faktura lici na skolski zadatak kontrapunkta jer je Mokranjac jos uvek ucio.
Ovde Mokranjac koristi ritmicku tehniku koja ce biti poznata kao sinkopirani
akcenat.
Druga predstavlja vidljivi uspon nasuprot prve. Napisane su iste godine 1884.
jedna je od kracih, 5 pesama sa narodnim motivima iz Srbije. Metricki tip osmerca
privlaci paznju i javlja se stroficni oblik od 3 stiha sto je retka pojava u nasem
sirokom folkloru. U istoj godini napisao je jos 2 narodne pesme za glas i klavir.
Treca je iz moje domovine napisana 1888god. Pisao je po zavrsetku studija kao
zreo muzicar. Vec uvod je karakteristican, cetvoroglasni hor zamenjuje
cetvorotonalni zenski hor pevajuci istu frazu u punom pianisimu sa jedva osetnim
dinamickim razlikama. Obimna treca ima 9 pesama. Pravi varljivu modulaciju
medju stavovima (tonalni skok E-C) ovo je rukovet sevdaha, njena obimnost ne
remeti jacinu strukturne celine, ima sirinu simfonijskog stava, spada u
najinteresantnije rukoveti.
Cetvrta svaka pesma je sama za sebe radjena, nije tezio povezivati ih u cikluse.
Mokranjac nije poznavao mnogo tehniku klavira pa se o tome diskutuje u
negativnom kontekstu njegovih solo pesama. Uporedjuje se sa Bramsom i
njegovim tretmanom folklora. U cetvrtoj prvi put srecemo instrument koji nije
primenio neku zanimljivu harmoniju, ovde se polemise o uticaju orijenta koji je
zvucno ovde vrlo osetan.
Peta je pisana 1892-93god, ova rukovet predstavlja period Mokranjceve pune
umetnicke zrelosti. Znacajna je u nekoliko pravaca: njom kompozitor zavrsava
period motivskog rasipanja, izvanredna vokalna orkestracija, skercozni motiv.
Sesta je poceta pre nego sto je zavrsio petu, nju pocinje zbog bitnog desavanja u
njegovom rodnom Negotinu otkrivanja spomenika Hajduk Veljku. U ovoj rukoveti
su pesme o hajduk Veljku koje je Mokranjac kao dete jos upamtio. Struktura je
deljiva u elemente koje sem teksta razlikuje i tonska struktura, javljaju se po redu
unutrasnjeg inpulsa. Melodija formirana dijatonskom cistotom.
Sedma pesme iz stare Srbije i Makedonije.skrece se paznja na dinamicko
sencanje, kao da je Mocart nadahnuo to ili Vagner (ne treba napustiti tonalitet

dok se sve s njim ne kaze) Konjevic smatra da se prvi put javlja cista jasna
muzikalna misao bez svakojakog uticaja.
Osma je sa Kosova, tezi da sto vise sprovede unutrasnju povezanost i
koncentraciju forme. Pesme su iz Pristine, svaka nastala sama za sebe. Takodje se
javlja i teznja za cistom cetvoroglasnoscu, homofona tendencija.
Deveta pesme su iz Crne Gore. Napisana iste godine kad i prethodna 1896. tako
belezeci i grube epske melodije iz CG doso je do pevaca koji su ih preneli iz
Kolasina i prilagodili novom ambijentu. Lirika Crne Gore je po Konjevicu
siromasna, uslovljena, recitativna, dovoljna su 2,3 tona da se izrazi melodija.
Deseta je sa Ohrida 1901god, tek ovde se postize vrhunac cistote stiha
jednostavnost i jasnoca. Mokranjac je bio sklon skracivanju narodnih melodija u
procesu trazenja i gradjenja forme. Bio je pristalica klasicne harmonije. Desetom
Mokranjac daje potvrdu o svojoj umetnickoj individualnosti po nacinu tretiranja
ovakve aristicke delatnosti.
Jedanaesta 1904 kada je napisao Kozara skladirao je ovu a 1905 dao joj je
konacan oblik. Ovde definitivno utvrdjuje oblik svoje forme. Cetri pesme ima,
siroko je stilizovana.
Dvanaesta je sigurnost i efektnost. Pesme iz Pristine. Ogranicena na pet pesama.
Teznja kompozitora da sto duze zadrzi jednostavan harmonski okvir. Kosta
Manojlovic je naziva meraklijskom.
Trinaesta vidljivje umor i kolebanje kao i nedostatak inspiracije. Vraca se
pesmama iz domovine 1907god i kontrastira stavovima.
Cetrnaesta je iz Bosne 1908god, pet pesama prikupljao u Tuzli 1901god. Ovu
rukovet je njegova udovica sredila u originalnu transkripciju gde je olovkom pisala
za zenski ili deciji hor.
Petnaesta je zavrsena par dana pred samo izvodjenje, motivi iz Makedonije.
Narocito se udubljivao u harmoniju i ritmicku problematiku. Mokranjac se pokazao
kao izvrstan tehnicar vokalnog stava.

Harmonski jezici
Mokranjac je svoju cednu harmoniju zasnovanu na tradiciji i postupcima
klasicara i ranih romanticara razvijao u periodu kada je List zavrsavao svoje
stvaralastvo, buktao ekspresionizam Strausa, cak se i pojavljavala Sembergova
rana atonalnost. Svestan okoline i njihovog osetljivog uha na sve sto je
neskladno, atonalno, Mokranjac je svoju harmoniju temeljio na skladno zvucan,
funkcionalno jasan i tonalno cvrst harmonski jezik klasicarsko romanticarske
tradicije. Iako mnogi tvrde da mi je Vagner bio uzor, pre je to bio Mendelson i
Suman. Njegovu harmoniju najvise je odredilo to odredjivanje narodnih melodija.
Ako uzmemo u obzir klasicnu harmoniju kao temelj onda ovde ne bi imalo sta da
se diskutuje. Lestvicne osnove su dur i mol. Medjutim javljaju se zanimljiva
desavanja-melodija zavrsi na II stupnju, povisen IV kao i pojave razresenja tog
stupnja, povisen VI a VII nepomican pa se izmedju pravi polustepen tj primena
balkanske lestvice. Za melodijske tokove koji nisu dur i mol smatra se da su
pocetni oblici dura i mola jer su se vremenski te melodije razvile pre teorije

muzike. Mokranjac polako otvara pitanje latentne harmonije mnogi ga velicaju u

stvari zato sto je uspevao da pronikne u latentnu harmoniju nasih narodnih
melodija. Dakle latentna harmonija je dobro izabrana harmonija tj najbolje
harmonsko resenje.

Srpska solo pesma

Iz opusa solo pesama Petra Konjovia, nastalih u periodu izmeu 1903. i 1925. godine, izdvajaju se
po brojnosti (ukupno 100 iz svih krajeva Jugoslavije) obrade narodnih pesama za jedan glas i klavir.
Grupisane su u pet zbirki koje su objedinjene zajednikim naslovom Moja zemlja. U postupku
kompozicione obrade narodnih pesama Petar Konjovi posebnu panju poklanja njihovim
tekstualnim planovima: semantikom, dramaturkom i afektivno-emocionalnom. Izvorni potencijali
folklornog teksta iskazani ovim planovima proizvode adekvatnu repliku u deonici klavirske pratnje.
Konjovi to ostvaruje upotrebom raznovrsnih tipova fakturne organizacije, aktivnostima tonalnomodulacionog plana, poveanjem harmonske dinamike, promenama metrikih i ritmikih obrazaca i
sl. U postojeem tekstualno-muzikom kontekstu, klavirska deonica ostvaruje ulogu aktivnog
tumaa relevantnih sadrinskih delova folklornog teksta. Uticaji semantikog, dramaturkog i
afektivno-emocionalnog plana na klavirsku deonicu, bie prikazani na primeru pesama Povela je
Jela, Biljana i Do tri mi puki, pri emu svaka od njih zastupa po jedan tekstualni plan.