MAINE

JEDNOSMERNE
STRUJE

ELEKTROMEHANIKO PRETVARANJE
ENERGIJE
Ureaji za elektromehaniko pretvaranje energije:
ELEKTRINI SISTEM MEHANIKI SISTEM
Elektrini motori

Elektrini generatori

Sprega izmeu elektrinog i mehanikog sistema - magnetna i elektrina polja

Pretvaranje energije je reverzibilan proces

Elektromehaniko pretvaranje energije zasniva se na pojavama koje povezuju:

ELEKTRINO POLJE - MAGNETNO POLJE
MEHANIKA SILA - KRETANJE
1) Provodnici u magnetnom polju
Na provodnik, kroz koji protie elektrina struja, u magnetnom polju,
deluje mehanika sila
Izmeu elektrinih provodnika, kroz koje protie elektrina struja,
meusobno deluje mehanika sila
U provodniku, koji se kree, u stranom magnetnom polju,
indukuje se eletktromotorna sila
2) Feromagnetni materijali u magnetnom polju
Na feromagnetni materijal, u magnetnom polju,
deluje mehanika sila koja tei da ga dovede u pravac delovanja polja
Magnetno polje stvoreno delovanjem namotaja kroz koji protie struja,
kretanjem feromagnetnog materijala u tom polju,
dolazi do indukovanja ems u namotaju

 Na provodnik, kroz koji protie elektrina struja,

u magnetnom polju, deluje mehanika sila

F I [l B ]
Izmeu elektrinih provodnika, kroz koje protie
elektrina struja, meusobno deluje mehanika sila

U provodniku, koji se kree, u stranom

magnetnom polju, indukuje se eletktromotorna sila

Elektromotori:
od dela vata - mikromotori
U REGULACIONIM MEHANIZMIMA

do reda 50MW
ZA POGON PUMPI, VENTILATORA

Generatori:
snage vee od 1000 MW
U TERMOELEKTRANAMA

ELEKTROMOTORNA SILA
Nezavisno od uloge rotacione maine, kao rezultat rotacije:
indukuje se ems E
na provodnike deluje elektromagnetna sila F (ako kroz njih protie struja)
FARADEJEV ZAKON ELEKTROMAGNETNE INDUKCIJE: u elektrinom
provodniku u magnetnom polju promenjivog fluksa, indukuje se:

d
e
dt
Promena fluksa: obrtni deo (ROTOR), nepokretni deo (STATOR)
Jedan od ova dva dela proizvodi osnovno magnetno polje - INDUKTOR
U drugom delu indukuje se napon i nastaje struja - INDUKT
Izraz za indukovanu ems:

d dx
d
e

v
dx dt
dx

v - relativna brzina kretanja provodnika u magnetnom polju

Navojak izolovane bakarne ice u

magnetnom polju stalnog magneta
Magentni fluks:

m cos

Ugao :

t
m cos t

Indukovana ems:

Zatvaranjem konture:

d (m cost )
Em sin t
dt
i I m sin t

Veza izmeu frekvencije dobijene struje i ugaone brzine obrtanja navojka: 2f

Efektivna vrednost ems:
N navojaka (namotaj):

E 4.44 f m

E rez N E

MAGNETNO POLJE OBRTNI MOMENT

Princip nastanka obrtnog momenta maina - delovanje dva magnetna polja
Dva stalna magneta nepokretan i pokretan

Magnetni polovi stvoreni namotajima maine

Ose magnetnih polova:
- kod maina jss - nepokretne u prostoru
- kod maina za naizmeninu struju - obru
se konstantnom brzinom

 Moment kod obrtnih maina moe zavisiti od tri veliine:

jaine magnetnog polja statora HS

M k HS H R
jaine magnetnog polja rotora HR
M k H S H R sin
ugla izmeu osa ova dva magnetna polja

Kod dvopolne maine jss, zavisnost momenta M od ugla :

M

max

max

90

180

270

360

Moment deluje i na stator i na rotor

Broj polova na induktu i induktoru nije isti ???
dvopolni stator
etvoropolni rotor

M M m sin

 Konstrukcija namotaja
prve konstrukcije - namotaji oko prstenastog jezgra

dvoslojni namotaji u lebovima

REVERZIBILNOST ELEKTRINIH MAINA

Motori i generatori se ne razlikuju :
- po nainu stvaranja obrtnog magnetnog mementa (indukovane ems rotacije)
- u konstrukcionom smislu

Motori i generatori se razlikuju :

- na osnovu smera pretvaranja energije (toka aktivne snage)

PREGLED ELEKTRINIH MAINA

Maine jss

Sinhrone maine

Asinhrone maine

Pobudna
struja

jednosmerna

jednosmerna

naizmenina
(jednofazna ili
trofazna)

Struja
indukta

naizmenina
(u induktu)

naizmenina
(jednofazna ili
trofazna)

naizmenina
(jednofazna ili
trofazna)

Maine jss - fluks se proizvodi konstantnom jednosmernom strujom

- daju ili primaju struju preko komutatora (kolektora)
Sinhrone maine - rade sa konstantnim fluksom
- daju monofaznu ili trofaznu naizmeninu struju
Asinhrone maine - obrtno magnetno polje, rezultat fazno pomerenih namotaja
- daju monofaznu ili trofaznu naizmeninu struju

MAINE JEDNOSMERNE STRUJE

Prednosti jednosmerne struje
osvetljenje, grejanje, motorni pogon
elektroliza, punjenje akumulatora, ...
Prvi elektrini generator - Gram 1870. godine
Osnovni delovi:
STATOR - induktor
ROTOR - indukt
KOLEKTOR - komutator

2p istaknuta pola

PRINCIP RADA MAINE JSS

GENERATOR jss sa jednim parom polova:
U namotaju indukta indukuje se periodina ems

Struja kroz navojak - prostoperiodina

Na izlazu komutatora pulsirajua struja

Vei broj, meusobno pomerenih navojaka

Rezultujua usmerena struja

Nain rada komutatora:

Poloaj I: lamela 1 spojena je na "" etkicu komutatora, indukovana struja ima

smer naznaen na slici, u "" etkicu ulazi struja
Poloaj II: ravan navojka normalna na osu magnetnih polova, indukovana struja
jednaka je nuli
Poloaj III: u navojku a pojavie se struja suprotnog smera, sa navojkom se obre
i komutator, lamela 1 komutatora dolazi pod "+" etkicu, u "" etkicu
opet ulazi struja

 MOTOR jss sa jednim parom polova:

Navojak provodnika duine l u stalnom
magnetnom polju jaine B
Magnetno polje ima smer od pola N ka
polu S
U navojak se dovodi jednosmerna struja I, preko dve grafitne etkice koje
ostvaruju pokretni kontakt sa komutatorom
Na navojak deluje Lorencova sila:

F I (l B )

i obrtni moment, na rastojanju r od centra rotora:

M (r F )

Kolektor menja smer struje svakih pola obrtaja kako bi se zadrao isti smer
okretanja namotaja usled delovanja momenta
Princip rada DC motora

OSNOVNI DELOVI MAINE JEDNOSMERNE STRUJE

Stator (induktor kod maina jss) sastavljen je je od jarma u obliku upljeg valjka
od masivnog gvoa, na ijoj unutranjoj periferiji su privreni istaknuti
polovi (2p) izraeni od feromagnetnih limova
Na polovima statora nalazi se koncentrisan pobudni namotaj, kroz koji se
proputa jednosmerna struja, koja stvara magnetni fluks statora
Pobudni namotaj povezan je izmeu polova na odreeni nain i izveden na dva
prikljuna kraja

 Rotor (indukt kod maina jss) cilindrinog je oblika, sastavljen od tankih

feromagnetskih limova i ravnomerno oljebljen po svom obimu

Izraen je od dinamo limova, debljine od 0,3 do 0,5mm, izolovanih lakom,

hartijom ili slojem oksida, u cilju smanjenja vrtlonih struja i zagrevanja
Paket limova rotora vrsto je spojen sa osovinom maine
Namotaj indukta ine izolovani bakarni provodnici, koji su, kod savremenih
maina jednosmerne struje, postavljeni u lebove rotora, u slojevima, paralelno
osi obrtanja
Provodnici mogu biti krunog preseka (ini) ili pravougaonog preseka (tapni)

 Komutator (kolektor) sastavljen je od bakarnih segmenata (lamela), koji su

izolovani meusobno i u odnosu na osovinu
Komutator je postavljen sa jedne strane rotora i obre se zajedno sa njim

Na povrinu komutatora nalee izvestan broj etkica, koje su mehaniki

uvrene za stator, nepomine su i spojene sa dva prikljuna kraja na statoru
etkice su smetene na simetrali izmeu polova, u tzv. neutralnoj zoni
Segmenti komutatora u elektrinoj su vezi sa namotajem indukta

Ems indukta
U reimu rada GENERATORA:

E a U Ra I a

U - napon na krajevima generatora

Ra - ukupan otpor indukta
(galvanske otpornosti svih namotaja u kolu
indukta i prelazni otpor na etkicama)
Ia - ukupna struja indukta
ems u generatoru:
- daje napon U na krajevima generatora
- pokriva pad napona RaIa
U reimu rada MOTORA:

U E a Ra I a

protv ems u motoru:

- dri ravnoteu naponu napajanja U
- suprotnog je smera od napona U

Reakcija indukta
Indukt - magnetno polje

Polje
pobude

Reakcija
indukta

Rezultujue
polje

Izoblienje krive polja dovodi do nepovoljnih pojava:

smanjenje rez - do gubitka na ems
pomeranje ose - promena smera struje kod
komutacije u nepovoljnom naponskom stanju
(varnienje)
poveanje B do poveanja gubitaka u Fe

Poboljanja komutacije pomona sredstva:

POMERANJE ETKICA POMOU POLUGE

naputen nain
POMONI MAGNETNI POLOVI

redno sa namotajem rotora

(na simetrali izmeu polov)
ponitenje poprenog magnetnog polja
spreavanje varnienja komutatora

KOMPENZACIONI I KOMPAUND NAMOTAJ

u lebove na polnim nastavcima statora

(oko glavnih magnetnih polova)
ponitenje uzdunog magnetnog polja
najbolje, ali najskuplje reenje

Pobuivanje maina jss

Nezavisna
pobuda

Redna (serijska)
pobuda

Otona (paralelna)
pobuda

U upotrebi su sledee oznake za krajeve pojedinih namotaja:

Namotaj

Stara oznaka

Nova oznaka

Indukt

A, B

A1, A2

Nezavisna pobuda

I, K

F1, F2

Redno vezan pobudni namotaj

E, F

D1, D2

Otono vezan pobudni namotaj

C, D

E1, E2

Pomoni polovi

G, H

B1, B2

Kompenzacija

G, H

C1, C2

Sloena pobuda
(aditivna ili
diferencijalna)

REDNI MOTOR JSS

Zavisnost

n f (I a )

jako promenjiva brzina obrtanja

ne sme se putati u rad neoptereen

Mehanika karakteristika

veliki pokretni moment

u elektrinoj vui, za pogon dizalica,
elektrinih lokomotiva, tramvaja, prenosnica, ...
izdrljiviji u mehanikom pogledu u odnosu na OM

OTONI MOTOR JSS

Zavisnost

n f (I a )

praktino stalan broj obrtaja

Mehanika karakteristika

promena broja obrtaja u irokim granicama

(promenom pobudnog namotaja moe se menjati
u odnosu nmax : nnom= 4:1)
sme se putati u rad neoptereen
manji pokretni moment u odnosu na RM

SLOENI MOTOR JSS

1) Aditivni - redni pobudni namotaj pomae otonom
2) Diferencijalni - struja u rednom pobudnom
namotaju tee suportno od struje u otonom

Sloeni motor sa aditivnom pobudom:

sa promenom optereenja, n se menja vie nego kod OM, a manje nego kod RM
obrtni moment pri pokretanju je vei nego kod OM, a manji nego kod RM
sa porastom optereenja smanjuje se n (maine radilice sa velikim zamajcem:
prese, valjaonike maine, teke maine alatljike, izvozne maine u rudnicima)

KARAKTERISTINI REIMI RADA

1. Pokretanje motora jss
n0

Pri putanju motora u rad

Ea 0

Ia Ik

U E a Ra I a

U
I n
Ra

Nedozvoljeno velika struja

Pokretaki otpornik (anlaser):

Ia

U
Ra Rw

Oznaava se sa R i L na prikljunoj ploici

Pokretaki i pobudni otpornik esto se ugrauju u jedan aparat (oznaava se
sa L, R, M i mora se dimenzionisati da trajno izdri struju optereenja)

2. Regulisanje broja obrtaja

U Ra I a
n
K

PROMENOM MAGNETNOG FLUKSA (POBUDNE STRUJE STATORA)

pomou otpornika u kolu pobude, ovaj nain regulisanja je ekonomian sve do
odnosa broja obrtaja 4:1 i predstavlja glavnu osobinu motora sa OP i AP
PROMENOM NAPONA NAPAJANJA U
ranije su se koristile grupe motor-generator (Vard-Leonardova grupa)
danas se koriste tiristorski konvertori sa automatskim podeavanjem napona
PROMENOM OTPORA U KOLU INDUKTA Ra
sloen nain regulacije,
izrada otpornika skupa,
gubici snage pri regulisanju brzine veliki
retko se primenjuje u praksi

3. Promena smera obrtanja motora jss

Smer obrtanja motora jss zavisi od:

- smera magnetnog polja

- smera struje u namotaju rotora

Promena smera obrtanja motora: - promenom smera pobudne struje

ILI
- promenom smera struje u namotaju rotora
eme veza rednog motora za: desni (a) i levi (b) hod

4. Koenje motora jss

1) Iskljuivanjem napajanja
- motor se zaustavlja kao rezultat delovanja sile trenja
2) Generatorsko koenje
- poveanjem pobudne struje, poveava se ems i kada ona postane vea od
napona na krajevima namotaja rotora U, struja kroz namotaje menja smer i
motor postaje generator, a moment - koni
3) Koenje kontravezom
- promenom smera pobudne struje (i ovde obrtni moment menja smer)
4) Elektrodinamiko koenje
- motor se iskljui sa mree, u kolo rotora dodaje se otpornik, a pobuda ne
menja smer, kroz kolo tee struja u suprotnom smeru, moment menja smer i
postaje koni