Escolar Documentos
Profissional Documentos
Cultura Documentos
13:21
Архиепископ Серафим (Собољев)- О новом и старом календару
Да је Римокатоличка црква имала ову веру, она не би, преко папе и својих у
чених пасхалиста, почела да мења канонска правила на којима се темељи
наша старокалендарска Пасхалија и кроз која правила је Дух Свети изразио
истину која не подлеже измени. Имамо у виду пре свега 7. Апостолско
правило: “ Ако неки епископ, или презвитер, или ђакон буде светковао свети
дан Пасхе пре пролећне равнодневице заједно (одн. истовремено –
прим.прев.) са Јудејцима, нека буде свргнут (лишен свештеног чина –
прим.прев.)”. На ово се односи и 1. правило Антиохијског Сабора, које гласи:
“Сви они који се дрзну нарушити одлуке светог и великог Сабора, који је
одржан у Никеји у присуству најблагочестивијег и Богу најомиљенијег цара
Константина, о светом празнику спасоносне Пасхе, нека буду одлучени од
општења и искључени из Цркве, ако вођени жељом за препирањем остану
упорни против добре одредбе. Ово је речено за мирјане. Ако се пак неко од
предстојатеља Цркве – епископ, или презвитер, или ђакон, после ове
одлуке усуди, на саблазан народа и на узнемирење Цркава, по своме
поступати и држати Пасху заједно са Јудејцима, таквога свети Сабор већ
сада осуђује да буде одлучен од Цркве, јер је не само себе греху изложио,
него је био и узрок кварењу и изопачењу многих других. А свештене службе
Сабор не лишава само њих, него и све оне који се после њиховог свргнућа
усуде бити у општењу са њима. Свргнути се пак лишавају и спољашњих
почасти које су, по светом правилу у Божјем свештенству, поседовали”.
Зато 21. правило Гангрског Сабора гласи:“Нека буде очувано у Цркви све
што јој је Светим Писмом и Апостолским Предањем предато”. А у 2.
правилу VI Васељенског Сабора каже се:“Никоме да не буде допуштено
горе наведена правила Апостола, Васељенских и Помесних Сабора и
светих Отаца мењати, или или укидати, или осим изложених правила
примати друга, са лажним насловима, састављена од неких људи који су се
дрзнули трговати истином”. Исто тако чврсто и неизмењиво очување
канонских одредби заповеда и VII Васељенски Сабор у свом 1. правилу,
које гласи: “Са сладошћу примамо божанска правила и свецело и
непоколебиво држимо одредбе ових правила изложених од свехвалних
Апостола, светих труба Духа, и од свих шест Васељенских Сабора, и од
оних који су се помесно сакупљали ради издавања таквих заповести, и
најзад, од светих Отаца наших. Јер сви они, једним и истим Ду хом
просвећени, у за конише оно што је корисно. И кога они предају анатеми, и
ми анатемишемо, и кога (предају) свргнућу, и ми га свргавамо, и кога
одлучењу, и ми га одлучујемо”. Али из свих канонских правила која
наведосмо, јасно је и то, у какав су велики грех пали римокатолици, кршећи
свете каноне који нам забрањују празновати Пасху истовремено са Пасхом
јудејском. То је грех хуле на Духа Светог, који се не опрашта ни у овом ни у
будућем животу. Јер кроз свете каноне говори сам Бог Свети Дух, пошто су
и догматске и канонске одредбе Васељенских Сабора доношене сагласно
речима Светог Писма: “Изволи се Духу Светом и нама” (Д.ап. 15,28).
Чим је папа Григорије XIII увео нови календар, одмах је, исте те године,
Цариградски патријарх Јеремија II, заједно са својим Синодом, осудио ново
римско рачунање као неса гласно са Предањем Православне Цркве. А
следеће, 1583. године, патријарх Јеремија је сазвао црквени сабор на којем
су у чествова ли александријски патријарх Силвестер и Јерусалимски
патријарх Софроније VI, и на њему је увођење грегоријанског календара у
Римску цркву осуђено као противно канонима целе Васељенске Цркве и
одлуци I Васељенског Сабора о начину одређивања дана свете Пасхе. Овај
Сабор својом одлуком, Сигилионом од 20. новембра 1583. год, позива
православне да се чврсто и непоколебиво, до проливања своје крви,
придржавају православног месецослова и јулијанске пасхалије,
подвргавајући анатеми, одлучењу од Православне Цркве, све оне који би
прекршили ову саборску одлуку. О овој својој одлуци Цариградски Сабор је
обавестио све Источне Цркве, Московског митрополита Дионисија лично,
Цркву Јонских острва, знаменитог заштитника Православља у западној
Русији, кнеза Константина Острошког, венецијанског дужда Н. Дапонтеа и
папу Григорија XIII, који је и проузроковао црквену смутњу.
С а ц и љ е м з а ш т и т е п р а в о с ла вн и х од п ри м а њ а новог
календара, као највећег греха, Цариградски патријарх Антим VI је, заједно
са другим Источним патријарсима: Александријским Јеротејем,
Антиохијским Методијем и Јерусалимским Кирилом и њиховим синодима у
Окружној посланици из 1848. године изразио је, у име целе Саборне и
Апостолске Цркве, овакво исповедање вере: “ Код нас ни патријарси ни
сабори никада нису могли увести нешто ново, зато што је чувар
благочестија код нас само Тело Цркве, то јест народ, који је увек желео да
сачува своју веру неизмењену и сагласну вери његових отаца. Да држимо
исповедање како смо га примили од тих мужева – светих Отаца, да се
одвраћамо од сваке новотарије, као ђаволског нашаптавања, а ко би се на
тако што дрзнуо делом, речју или мишљу, такав се већ одрекао вере
Христове, и већ је потпао под вечну анатему због хуле на Духа Светог, као
да је Он тобож несавршено говорио у Светом Писму и на Васељенским
Саборима.
http://eparhijaprizren.com/default.asp?s=vesti&idvestcs=120