Prof. dr Neboja uranovi, dipl.in.gra.

Graevinski kalendar 2010

ANALIZA TEHNIKE REGULATIVE U OBLASTI ISPITIVANJA

KONSTRUKCIJA (I DEO)

Sadraj
1.

UVOD............................................................................................................................................... 2

2.

VRSTE KONSTRUKCIJA I ELEMENATA KOJE TREBA OBAVEZNO ISPITIVATI ..................................... 2

3.

PRETHODNE RADNJE KOD OBAVEZNIH ISPITIVANJA ...................................................................... 5

4.

DEFINISANJE OPTEREENJA KOD OBAVEZNIH ISPITIVANJA ........................................................... 8

4.1. O statikim optereenjima na konstrukcijama ............................................................................ 8
4.2. Tipine eme optereenja kod ispitivanja elemenata konstrukcije ........................................... 11
4.3. O dinamikim probnim optereenjima ...................................................................................... 13

5.

MERODAVNI PARAMETRI PONAANJA KOD OBAVEZNIH ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA ............... 14

5.1. Parametri ponaanja kod statikih ispitivanja ........................................................................... 15
5.2. Parametri ponaanja kod dinamikih ispitivanja ....................................................................... 15

6.

SREDSTVA ZA MERENJE PARAMETARA PONAANJA KOD OBAVEZNIH ISPITIVANJA ................... 16

7.

PROPISANE PROCEDURE ISPITIVANJA .......................................................................................... 17

8.

DEFINISANJE STANJA LOMA .......................................................................................................... 20

9.

LITERATURA .................................................................................................................................. 22

1. UVOD
Ispitivanje novih i postojeih konstrukcija u naoj i zemljama neposrednog okruenja (biva
SFRJ) se vri uglavnom prema principima i specifinim zahtevima datim u veem broju domaih
propisa i standarda iz ove oblasti. Pored ove, zakonom propisane regulative (regulativa objavljena u
dravnim slubenim listovima), postoji i mnotvo drugih preporuka, uputstava i sl. koje su propisala
pojedina strukovna udruenja, velika preduzea, institucije i dr. Svi ovi dokumenti u ovom tekstu bie
tretirani na isti nain, tj. kao da su istog nivoa vanosti.
U mnotvu propisa iz oblasti ispitivanja konstrukcija i elemenata konstrukcije kod nas su
najznaajniji, pa i najprimenjivaniji, dokumenti koji su dati u popisu literature na kraju teksta.
Pobrojana regulativa svakako ne predstavlja kompletnu listu propisa koji se primenjuju u postupku
ispitivanja konstrukcija i to pri itanju, ali i pri korienju informacija iz ovog teksta, treba imati na
umu.
Tehnikom regulativom obino se propisuju vrste konstrukcija i elemenata koje treba
obavezno ispitivati, prethodne radnje i same procedure samog ispitivanja, definiu se veliine i naini
nanoenja optereenja na ispitivanu konstrukciju, merna tehnika koju treba koristiti, parametri
ponaanja koje treba kontrolisati, kriterijumi koje ispitivana konstrukcija ili konstruktivni elemenat
moraju zadovoljiti da bi se smatrali ispravnim i, na kraju, nain i forma prezentiranja konane ocene
o ponaanju konstrukcije u obliku odgovarajuih izvetaja o ispitivanju.
Dalji tekst se i prezentuje upravo pratei te osnovne odrednice, pri emu je napravljen
pokuaj da se izdvoje glavne karakteristike postupaka, bez obzira da li se trae (ili preporuuju) samo
u jednom ili u vie citiranih dokumenata.
Na samom poetku ovog teksta treba naglasiti da inenjerski pristup reavanju problema ne
trpi nikakve dogme i ne poznaje slepo potovanje propisanih pravila, to posebno treba imati na
umu prilikom itanja ovog teksta. U tom smislu, dalji tekst treba, prvenstveno shvatiti kao pregled
trenutnog stanja ove materije kod nas, bez i najmanje namere da u samom tekstu, razmatrana
tehnika regulativa iz ove oblasti predstavlja ograniavajui faktor kod procesa ispitivanja
konstrukcija i elemenata konstrukcija. To sigurno nije bilo ni miljenje organizacije koje su izdale
razmatranu regulativu.

2. VRSTE KONSTRUKCIJA I ELEMENATA KOJE TREBA

OBAVEZNO ISPITIVATI
Probno ispitivanje i/ili ispitivanje do loma je obavezno za konstrukcije koje su posebno
naznaene u tehnikoj regulativi iz ove oblasti. Tako, u oblasti betonskih konstrukcija (Pravilnik o
tehnikim normativima za beton i armirani beton, Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za
prednapregnuti beton, i Pravilnik o tehnikim normativima za beton spravljen prirodnom i
vetakom lakoagregatnom ispunom) probnim optereenjem treba ispitivati sledee konstrukcije:
2

mostove raspona 15 metara i vie, tribine na sportskim graevinama i u dvoranama, krovne

konstrukcije raspona veeg od 30 metara, kranske staze, sisteme meuspratnih konstrukcija koji se
prvi put primenjuju, dalekovodne stubove sistema koji se prvi put primenjuju, druge specifine i
naroito sloene objekte; objekte pri ijem su izvoenju korieni novi tehnoloki postupci, kao i
objekte za koje je projektom konstrukcije predvieno da se mogu staviti u eksploataciju samo ako su
prethodno bili ispitani probnim optereenjem.
Pored toga, neki od navedenih standarda decidno nabrajaju i druge betonske konstrukcije
koje obavezno treba ispitivati pre poetka eksploatacije, poput brana i elemenata brane, rezervoara,
silosa, bazena, pozorita, bioskopa i hangara. Kako se na neke od pobrojanih objekata odnose i drugi
propisi (recimo na brane) to treba, u principu ispitivati sve pobrojane objekte bez obzira kako su
izvedeni.
U jo uvek vaeem Pravilniku o tehnikim propisima za pregled i ispitivanje noseih
elinih konstrukcija, date su veoma precizne odredbe o tome koje eline konstrukcije treba
ispitivati. Tako, pored zgrada posebnog oblika i specijalnog naina izvoenja, probnim optereenjem
ispituju se samo one zgrade kod kojih bi eventualne greke u projektu ili izvoenju mogle ugroziti
ivot ljudi ili naneti (znatnu) materijalnu tetu pri emu posebnu panju treba obratiti na
konstrukcije koje imaju visok odnos eksploatacionog i stalnog optereenja. Stubove za dalekovode
treba probnim optereenjem ispitati samo ako se radi o novom tipu stuba, dalje, ako se radi o novim
elementima koji mogu uticati na nosivost stuba, ili ako se posumnja u kvalitet izrade ili montae
stubova. Ispitivanje elinih mostova probnim optereenjem obavezno je za sve nove mostove
(raspona preko 10 metara), kao i obnovljene mostovske konstrukcije, zatim u sluaju promene
optereenja prema kome je most bio prvobitno dimenzionisan, za stare i dotrajale mostove i
propuste (ako se na njima pojave znaci poputanja, deformacija, zamora i sl., posle teih udesa na
mostu praenih potresima, posle teih elementarnih nepogoda i oteenja od vode i mraza) kao i za
mostove delimino oteene, odnosno oslabljene usled korozije materijala.
Ispitivanje probnim optereenjem po ovom pravilniku nije obavezno kod mostova koji slue
iskljuivo za postavljanje raznih instalacija (cevovoda, gasovoda i sl.), ali se i kod njih preporuuje
analiza najvanijih parametara ponaanja prilikom nanoenja prvog punog optereenja mosta
posebno ako su to vei objekti kod kojih je korisno optereenje u poreenju sa sopstvenom teinom
konstrukcije dosta znaajno.
S druge strane, ispitivanje probnim optereenjem obavezno je za eline kranove i kranske
staze. Za kranove raspona do 10 metara i neznatne nosivosti dovoljan je atest fabrike o uspeno
izvrenom probnom optereenju. Ispitivanje kranova jednostavne konstrukcije, raspona do 10
metara, nije potrebno jedino ako su glavni nosai sastavljeni od jednog valjanog komada. Pored
pobrojanih konstrukcija, pre poetka eksploatacije treba ispitati i eline cevi, rezervoare, silose i sl.
kao i sve stare eline konstrukcije posle vrenja njihove rekonstrukcije.
Po Nacrtu pravilnika o tehnikim normativima za projektovanje i proraun inenjerskih
objekata u seizmikim podrujima iz 1986. godine obavezno se eksperimentalnim putem kontrolie
ponaanje i definiu mehanike karakteristike (na modelu prikladne razmere) konstruktivnih
elemenata inenjerskih objekata za koje se zahteva seizmiki proraun metodom dinamike analize i
koji se grade u zonama VIII i IX stepena seizmikog intenziteta. Pored toga, u toj situaciji obavezno se
ispituju i modeli sledeih inenjerskih objekata:
3

visokih brana visine H 100m;

mostova i vijadukata raspona L 50m, ili onih kod kojih je visina stubova H 30m;

visokih brana, mostova i vijadukata manjih visina, raspona ili visina stubova od prethodno
navedenih, ako se izvode kao konstrukcije sloenih sistema, odnosno u sloenim uslovima
fundiranja.

Prema standardu Ispitivanje mostova probnim optereenjima neophodno je ispitivati sve

mostove raspona preko 15m, a ako je most elezniki onda sve mostove raspona preko 10m. Isto
propisuje i Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga jugoslovenskih eleznica po kome je
predvieno i ispitivanje mostova manjih raspona neuobiajenih koncepcija, i to posle teih udesa na
objektu ili veih elementarnih nepogoda, kao i kada je potrebno utvrditi uticaj starosti, zamora
materijala, korozije, deformacija i sl. na stabilnost konstrukcije.
Po odredbama Pravilnika o tehnikim normativima za seizmiko osmatranje visokih brana
sve brane moraju imati u sebi postavljene instrumente za osmatranje parametara ponaanja
konstrukcije za vreme jakih zemljotresa.
Pored toga obavezno je praenje indukovane seizminosti (seizmike aktivnosti regiona koja
se javlja kao posledica formiranja vodene akumulacije) svih brana graevinske visine (pri emu se
graevinska visina meri od najnie kote temelja do najvie kote brane) vee od 40m i visokih brana
(sve brane visine preko 15m i one vee od 10m ako im je duina po kruni brane vea od 500m, ili
im je zapremina akumulirane vode vea od 100.000m3, ili im je maksimalni protok vode koja se
proputa kroz branu vei od 2000m3 u sekundi), a koje se nalaze u zoni VII, VIII i IX stepena po MCS
skali.
Kada se govori o elementima konstrukcija koje treba ispitati, najprimenjivanije su odredbe
standarda Prefabrikovani betonski elementi Tehniki uslovi za izradu i ugradnju. Po njima
nosivost konstruktivnih elemenata moe se eksperimentalno utvrditi u sluajevima kada se njihovo
ponaanje ne moe raunski pouzdano i jednoznano utvrditi, ili kada se opravdano pretpostavlja da
takvim proraunom postojee rezerve nosivosti ne bi mogle biti obuhvaene.
Takoe, kada jedan proizvoa proizvodi u toku jedne godine vie od 500 prefabrikovanih
betonskih elemenata istog tipa, a ti elementi su izloeni savijanju, velikom ekscentricitetu ili
znaajnom izvijanju ( > 70), tada se mora obavezno izvriti ispitivanje njihove nosivosti.
Prefabrikovani betonski elementi izloeni pritisku, zatezanju ili pritisku sa malim
ekscentricitetom, ne moraju se ispitati do loma ako kontrola kvaliteta betona, koliine i poloaja
ugraene armature ne pokazuje nedostatke. Ukoliko se pojave nedostaci u pogledu kvaliteta betona,
koliine i poloaja ermature, ili se jave nedozvoljeno velike prsline, i ovi elementi moraju se ispitati.
to se tie ispitivanja elemenata konstrukcija prema prethodno pomenutim pravilnicima
(Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton i Pravilnik o tehnikim normativima
za beton spravljen sa prirodnom i vetakom lakoagregatnom ispunom) propisuje se da je
ispitivanje do loma odreenog broja uzoraka obavezno za konstruktivne elemente koji su u
konstrukciji izloeni preteno savijanju, ako se oni izvode novim tehnolokim postupcima ili se
proizvode u serijama veim od 500 komada. Takva ispitivanja sprovode se na prototipovima ili na
4

modelima pre poetka serijske izrade predmetnih konstruktivnih elemenata. Vidi se da su ovde
kriterijumi o tome koje elemente treba ispitivati blai nego kriterijumi dati u standardu
Prefabrikovani betonski elementi tehniki uslovi za izradu i ugradnju, pa njega, u principu, treba i
primeniti.
Ako su serije elemenata manje od 500 komada, ili ako je za proizvodnju 500 komada
potrebno vie od godinu dana, tada treba postupiti prema odredbama Pravilnika za izgradnju
objekata visokogradnje u seizmikim podrujima, koje obavezuju da se svaki prefabrikovani sistem
graenja pre primene analitiki i eksperimentalno proveri i dokae njegova nosivost i stabilnost
elemenata i sistema veza. U okviru te provere, po jedan element od svakog tipa konstruktivnog
elementa treba ispitati do loma.
Pored pobrojanih konstrukcija i konstruktivnih elemenata potrebno je ispitivati i :

temeljne, ipove, po Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih

objekata, Slubeni list SFRJ 15/1990,

polumontane tavanice i njene sastavne delove po standardu Prefabrikovane gredice od

glinenih elemenata za izradu meuspratnih odnosno tavaninih konstrukcija, JUS
U.N8.030, 1997,

betonske stubove koji se koriste za kaenje elektro kablova u skladu sa dokumentom

Tehnike preporuke br 10a opti tehniki uslovi za projektovanje, proizvodnju i
korienje betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske vodove 0.4kV, 10kV, 20kV i
35kV, Elektroprivreda Srbije, maj 1997,

Armirane krovne i meuspratne ploe od autoklaviranog gasbetona i penobetona JUS

U.N1.302, Slubeni list SFRJ 10/1987,

eline rezervoare u skladu sa standardom Skladitenje nafte i naftnih derivata

vertikalni cilindrini nadzemni rezervoari, zavareni sa ravnim dnom i nepominim ili
plivajuim krovom, JUS M.Z3.054/1981, Slubeni list SFRJ 27/1981; i

sve ostale elemente i konstrukcije za koje je to predvieno projektom konstrukcije i/ili

odgovarajuom tehnikom regulativom.

Pored ovih obino se ispituju i sve ostale znaajnije konstrukcije posle sanacije, kao i one kod
kojih postoji ikakva sumnja u pogledu nosivosti, krutosti i/ili upotrebljivosti.

3. PRETHODNE RADNJE KOD OBAVEZNIH ISPITIVANJA

Pre nego to se otpone sa ispitivanjem konstrukcije, tehnika regulativa propisuje
obavljanje odreenih predradnji. U tom smislu propisi su raznoliki, ali ako se sprovedu postupci koji
su pobrojani u daljem tekstu, moe se sa sigurnou rei da su obezbeeni neophodni uslovi da se
pristupi samom ispitivanju.
5

Kao prvo, neophodan uslov za sprovoenje postupka ispitivanja je da je izgradnja objekta

koji treba ispitati u potpunosti zavrena. Za dinamika ispitivanja mostova posebno se naglaava da
ak i prilazi mostu moraju biti zavreni.
Na samom poetku pripreme za ispitivanje, neophodno je izvriti uvid u projektnu i ostalu
tehniku dokumentaciju, kako bi se sagledale neophodne informacije kao to su:

ukupan geometrijski oblik konstrukcije i dimenzije glavnih elemenata,

starost konstrukcije,

raunski uticaji u presecima prema kojima je konstrukcija dimenzionisana,

raunske irine prslina, veliine ugiba i eventualno ostalih parametara graninih stanja
upotrebljivosti,

predviena koliina, raspored, vrste i karakteristike armatura i betona (ukljuujui i silu

prednaprezanja), tj. elika, drveta i drugih osnovnih materijala od kojih je konstrukcija
izgraena,

predvieni kvalitet ostalih ugraenih materijala, i

ostali relevantni podaci neophodni za kvalitetno sprovoenje ispitivanja.

U tom smislu posebno je znaajno izvriti uvid u dokaze o kvalitetu ugraenih materijala i
elemenata konstrukcije (koji moraju biti sainjeni prema odgovarajuim standardima), kao i u ostalu
dostupnu dokumentaciju koja moe biti od znaaja za sam proces ispitivanja (recimo u zapisnike o
prethodnim ispitivanjima, zapisnike o oteenjima na objektu i tome slino). Pri tome, posebno treba
obratiti panju da starost ugraenog betona (ako se radi o betonskoj konstrukciji) u trenutku
ispitivanja konstrukcije mora biti najmanje 28 dana.
Pre poetka testiranja treba napraviti detaljni pregled i snimak konstrukcije, izvriti vizuelni
makroskopski pregled konstrukcije (recimo, utvrditi eventualna oteenja, obijenost ivica, pojavu
segregacije betona, prisustvo prslina, lo kvalitet varova i sl.) i, ako je sve u redu, konstatovati da
podaci o geometrijskom obliku i o dimenzijama elemenata odgovaraju onima predvienim u
projektu konstrukcije. To praktino znai da svaku konstrukciju pre probnog optereenja treba
detaljno pregledati, prvenstveno radi konstatovanja, a eventualno i otklanjanja nedostataka koji bi
mogli uticati na njeno ponaanje pod probnim optereenjem.
Ispitivanja probnim optereenjem, ili optereenjem do loma, se ne mogu obavljati ako nije
izraen program ispitivanja konkretne konstrukcije.
Program ispitivanja izrauje rukovodilac ispitivanja i/ili glavni projektant predmetne
konstrukcije. On moe biti izraen i revidovan jo u fazi izrade glavnog projekta konstrukcije (i biti
deo tog projekta), ali moe biti i izraen naknadno, tj. predstavljati poseban separat tehnike
dokumentacije.
U principu, najbolje je idejno reenje programa ispitivanja definisati u fazi izrade glavnog
projekta konstrukcije, a konani program ispitivanja posebno u smislu provere uticaja eventualnih
6

podbaaja kvaliteta, tj. stvarnog, izvedenog stanja konstrukcije uraditi tek nakon zavretka izrade
same konstrukcije, i to nakon prikupljanja podataka o izvoenju iste i nakon dodatnog prouavanja
tehnike dokumentacije. Na taj nain, program ispitivanja po potrebi, moe biti prilagoen samom
izvedenom stanju konstrukcije.
Ovaj pristup je najpreporuljiviji i u smislu odabira kvalitetne merne tehnike, koja se tokom
izrade velikih objekata koja moe da traje i po nekoliko godina, moe eventualno znaajno
unaprediti.
Uobiajeno je da program ispitivanja sadri:

kratak opis konstrukcije koju treba ispitati,

vrstu i karakter ispitivanja,

definisanje elemenata konstrukcije koji e se ispitivati i opis ta e se ispitivati,

poloaj karakteristinih preseka elemenata koji se ispituju,

vrstu probnog optereenja,

poloaj i pravac delovanja optereenja,

veliinu i raspored optereenja po fazama nanoenja,

vremensko trajanje pojedinih faza optereenja,

organizacionu emu ispitivanja,

raspored mernih mesta,

potrebne instrumente koji e se koristiti pri ispitivanju,

sraunate uticaje za predvieno probno optereenje,

proraun oekivanih prslina, ugiba i deformacija, i eventualno ostalih parametara stanja

upotrebljivosti,

kriterijume za ocenu rezultata ispitivanja, a posebno eventualne kriterijume ponaanja po

graninom stanju upotrebljivosti,

eventualnu dispoziciju pomonih skela na koje se postavljaju merni instrumenti ili pomoni
ureaji,

datum i vremenski interval kada e se ispitivanje izvriti,

ostale informacije koje mogu biti relevantne za ispitivanje (poput mera zatite, fizikog
obezbeenja tokom procesa ispitivanja i tome slino).

Zavisno od karaktera optereenja i vrste konstrukcije koja se ispituje, uobiajeno je da se

neposredno pre ispitivanja utvrdi tana teina optereenja koje se nanosi (npr. teina kamiona za
7

optereenje mosta i tome slino). U pripremne aktivnosti treba ukljuiti i mere za spreavanje
vrenja ikakvih drugih aktivnosti na objektu koji se ispituje, to pre ispitivanja treba i proveriti.

4. DEFINISANJE OPTEREENJA KOD OBAVEZNIH

ISPITIVANJA
Definisanje probnog optereenja konstrukcije u smislu odreivanja njegovog poloaja,
veliine, procesa nanoenja i tome slino predstavlja jednu od najznaajnijih faza izrade programa
ispitivanja.
Definisanje probnog optereenja konstrukcija i elemenata vri se prema optereenju
predvienom za tu konkretnu konstrukciju i njene elemente u toku njihove eksploatacije, pa nain,
tj. karakter optereenja po pravilu treba da odgovara vrsti i karakteru optereenja koje se javlja
tokom eksploatacije predmetnog objekta. U tom smislu obino imamo statiko i dinamiko probno
optereenje.
Probna optereenja moraju, u principu, u smislu veliine optereenja i mesta delovanja
uticaja, odgovarati najnepovoljnijem optereenju koje je za odnosnu konstrukciju ili njene pojedine
delove predvieno projektom.
Pri tome, ponekad se postavlja pitanje da li i kako nanositi optereenje na konstrukciju ako
se jo tokom uvida u tehniku dokumentaciju pre ispitivanja, prepozna da konstrukcija nije
projektovana u skladu sa propisima recimo nije prepoznata kritina kombinacija optereenja ili
projekat prema kome je izvreno izvoenje objekta u bilo kom smislu nije u skladu sa trenutno
vaeim propisima. U takvim situacijama treba preduzeti dodatne aktivnosti u smislu dorade tog
projekta i eventualnog ojaanja konstrukcije, pa tek nakon toga treba izvriti ispitivanja, tj. zadati
optereenja ali sada u skladu sa onima iz korigovane tehnike dokumentacije.

4.1. O statikim optereenjima na konstrukcijama

Postoji nekoliko dokumenata na koje, kao posebno znaajne u smislu definisanja statikih
optereenja, posebno treba obratiti panju. Tako, u skladu sa standardom Ispitivanje konstrukcija
visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma, probno statiko optereenje Wprob
mora biti jednako sumi ukupnog stalnog Wstal i pokretnog Wpokr optereenja, i to njihovim
vrednostima pre mnoenja koeficijenata sigurnosti. Znai, na ispitivanu konstrukciju treba naneti
optereenje kojim e se ve postojea optereenja dopuniti do ovog neophodnog nivoa:
Wprob = Wstal + Wpokr
Pri izboru mesta nanoenja optereenja treba izabrati najnepovoljniji poloaj optereenja po
projektu konstrukcije. Ako to nije praktino izvodljivo, mora se optereenje postaviti tako da ono, u
8

merodavnim presecima (u kojima se vre i merenja parametara ponaanja), izazove unutranje sile
priblino jednake onima koje bi se dobile da je optereenje postavljeno u merodavni poloaj po
projektu konstrukcije.
Jasno je da, ako se konstrukcija ispituje do loma, optereenje treba nanositi u
najnepovoljnijim kombinacijama i poloajima sve do dostizanja samog loma.
Kod konstrukcije kranova mora se obratiti panja i o dopunskom uslovu o veliini
optereenja. Kod njih probno statiko optereenje mora biti vee od dozvoljene nosivosti krana, i to:

za kranove nosivosti do 20t za 25%

za kranove nosivosti 20 do 50t za 15%

za kranove nosivosti 50t za 10%.

Po veoma esto primenjivanom standardu Ispitivanje mostova probnim optereenjima,

probna optereenja mostova su definisana veliinom i poloajem u koji ih treba postaviti na
konstrukciji kako bi se merodavnom projektu dostigle eljene (a ne kao u prethodnom sluaju
najvee) vrednosti uticaja ili napona.
Vrednosti uticaja koji se ele dostii u posmatranim presecima mosta definisane su
efikasnou probnog optereenja U, koja se sraunava kao:
U = Vstat/Vn
gde je:

Vstat - teorijska vrednost uticaja u posmatranom preseku usled statikog probnog

optereenja

Vn
- teorijska vrednost u istom posmatranom preseku usled projektnog pokretnog
optereenja (bez dinamikog koeficijenta)

- dinamiki koeficijent onako kako je definisan u projektu konstrukcije.

Obzirom na veliinu i poloaj tereta, ta eljena probna optereenja definisana prema ovom
parametru efikasnosti probnog optereenja, mogu biti normalna, posebna i izuzetna.
Za normalna probna optrereenja imamo da je:
0.5 U 1.0
To znai da konstrukciju treba opteretiti probnim optereenjem takve veliine i poloaja da
ostvareni uticaji u merodavnom preseku budu izmeu 50% i 100% od vrednosti koje dobijamo
raunski za propisana projektna optereenja konstrukcije (projektom data optereenja, tj.
optereenja za koja je konstrukcija sraunata) pomnoena projektnom vrednou dinamikog
koeficijenta. Prema tome, ako je poloaj optereenja prilikom ispitivanja takav da se poklapa sa
merodavnim poloajem za posmatrani presek, normalno probno optereenje treba, u principu da
9

iznosi izmeu 50 i 100% od projektovanog pokretnog optereenja, pomnoenog projektnom

vrednou dinamikog faktora. Pri ovome treba biti paljiv da se, u elji da se neki elemenat optereti
do ovog nivoa, optereenje ne postavi u takav poloaj da se u nekom drugom preseku dostignu
uticaji vei od onih za koje je taj drugi elemenat dimenzionisan.
Stroa kontrola kvaliteta mosta sprovodi se primenom posebnih probnih optereenja.
Posebna probna optereenje emo primeniti ako nisu postignuti svi zahtevi iz projekta u pogledu
dimenzija, nosivosti temeljnog tla ili kvaliteta ugraenih materijala, ako postoje sumnje u pogledu
spojeva ili drugih kvaliteta ispitivane konstrukcije, ili ako konstrukcija nije zadovoljila kriterijume
kvaliteta ni nakon ponovljenog normalnog probnog optereenja. Pri tome efikasnost probnog
optereenja, u ovakvoj situaciji, data je kao:
1.0 U 1.1
Znai, posebno probno optereenje treba da iznosi izmeu 100% i 110% od projektovanog
pokretnog optereenja, pomnoenog projektnom vrednou dinamikog faktora ako je poloaj
optereenja takav da se poklapa sa merodavnim poloajem za posmatrani presek.
Izuzetna probna optereenja emo primeniti samo kada se (u bilo kojem trenutku
eksploatacije) zahteva optereenje konstrukcije iznad projektom predvienih veliina, npr. radi
prelaska specijalnih tereta. Rezultati ovakvih ispitivanja vae jednokratno, samo za to konkretno
optereenje mosta. Pri tome efikasnost probnog optereenja treba da zadovoljava uslov da je:
1.1 U 1.3 L/1000
Ovde vrednost U treba sraunati u odnosu na taj specijalni teret, to znai da je Vn raunski
odreena vrednost uticaja u posmatranom preseku usled tog izuzetnog optereenja (specijalnog
tereta), bez dinamikog koeficijenta. Izraz vai za raspone mostova do 100m, pri emu je L raspon
mosta dat u metrima. U ovakvim situacijama izuzetno probno optereenje treba, znai, da iznosi
izmeu 110% i 130% (zavisno od raspona mosta) od tog posmatranog izuzetnog optereenja
pomnoenog projektnom vrednou dinamikog faktora ako je poloaj optereenja takav da se
poklapa sa merodavnim poloajem za posmatrani presek. Ako poloaj merodavnog optereenja nije
takav, tada probno optereenje treba da bude takvo da uticaji u preseku od probnog optereenja
budu za 10% do 30% vei (zavisno od raspona mosta) od raunskih uticaja tog analiziranog izuzetnog
optereenja, pomnoenog projektnim dinamikim koeficijentom.
U svim prethodnim situacijama smatra se da je pre nanoenja probnog optereenja na
konstrukciju ve naneto projektom definisano stalno optereenje, i to u svom punom obimu.
Kada se radi o eleznikim ili elezniko-drumskim mostovima korisno je napomenuti ta o
definisanju probnog optereenja kae Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga
jugoslovenskih eleznica. Tako, na primer, on definie da se pod statikim ili mirnim optereenjem
podrazumevaju optereenja koja stoje na konstrukciji, ili se kreu (bez udara i trzanja) brzinom do
5km/h (puzea vonja).
Ovaj pravilnik takoe definie da, ako ne postoji statiki proraun za neke elemente
konstrukcije, optereenje treba da se postepeno pomera, dok se u posmatranom preseku elemenata

10

ne postigne maksimalni uticaj postupak koji u stvari predstavlja eksperementalno pronalaenje

najnepovoljnijeg poloaja optereenja.
Pri izboru eme optereenja veoma je znaajno precizno odrediti eventualni udeo susednih
elemenata na nosivost posmatranog elementa, tj. mora se pravilno predvideti tok sila.

4.2. Tipine eme optereenja kod ispitivanja elemenata konstrukcije

Kada se ispituju elementi konstrukcija, tada je uobiajeno da se za njihovo optereivanje
koriste u odgovarajuoj tehnikoj regulativi definisane eme optereenja.
U tom smislu indikativan je standard Prefabrikovane gredice od glinenih elemenata za
izradu meuspratnih odnosno tavaninih konstrukcija. Po njemu se ispituju posebno elementi
(sklopa), a potom i sama polumontana tavanica sistema Fert, Monta i tome slino.
Kada se ispituju nosee gredice (rebra) ovakve konstrukcije, optereenje treba nanositi do
loma, prema dispoziciji datoj na slici 1.

Slika 1 Dispozicija pri ispitivanju prefabrikovane gredice

Znai, nosea gredica se ispituje kao kontinualni nosa na dva polja. Raspon polja jednak je
predvienom razmaku podupiraa koji se postavljaju u fazi montae stvarne konstrukcije. Ispitivanje
se vri na dva uzorka.
Provera kvaliteta samih meuspratnih konstrukcija, odnosno tavanica izvedenih izlivanjem
ploe preko prethodno postavljenih prefabrikovanih noseih gredica, vri se u drugoj fazi ispitivanja
na modelima u prirodnoj veliini. Raspon modela treba da odgovara odabranom rasponu
konstrukcije, a irina modela treba da bude b = e + 2e/2. Znai, model treba da sadri dve gredice,
simetrino postavljene u odnosu na sredinu preseka, slika 2.
Ispitivanje gotovih tavanica u drugoj fazi treba vriti na etiri uzorka: na dva uzorka za najvei
raspon u proizvodnom programu i na dva uzorka za najee korieni raspon.
Pored ovog standarda, sa stanovita definisanja optereenja koje treba naneti tokom
ispitivanja, interesantan je i standard koji se koristi kod ispitivanja elemenata od elijastog betona:
elijasti beton armirane zidne ploe od gasbetona i penobetona. Inae, armirane zidne ploe od
11

elijastog betona su prefabrikovani graevinski elementi namenjeni za izradu nosivih i nenosivih

zidova zgrade.

Slika 2 Dispozicija ispitivanja meuspratne konstrukcije

Kada su ovakvi elementi nosivi, ispitivanje koeficijenta sigurnosti na lom vri se na tri uzorka.
Pri tome se optereenje zadaje kao horizontalno, (veliina Wmin = 1.1kN/m2) i vertikalno koje se
poveava do loma ispitivanog uzorka. ema optereenja prikazana je na slici 3.

Slika 3 ema probnog optereenja nosive zidne ploe od elijastog betona

Ako se radi o nenosivim ploama, ispitivanje se vri tako to se ploa poloi na dva oslonca
raspona l = lo + a prema statikom proraunu, s tim da duina naleganja ploe na osloncima iznosi
amin = lp/80, ali ne manje od 70mm. Pri tome irina naleganja mora biti jednaka irini ploe.
Optereenje se nanosi pomou dva koncentrisana tereta, kako je prikazano na slici 4 konstantnim
prirastom do loma uzorka.

12

Slika 4 ema probnog optereenja nenosive zidne ploe od elijastog betona

Kada se ovakvi elementi koriste kao krovne i meuspratne ploe, ispitivanje se vri u skladu
sa standardom elijasti beton Armirane krovne i meuspratne ploe od autoklaviranog gasbetona i
penobetona. U toj situaciji, ema i nain optereenja je manje-vie identian prethodnom, pri emu
duina preko koje se nanose optereenja na element do mora biti tolika da lokalni pritisak betona
ispod oekivane veliine sile na ovom mestu, u asu loma ne premauje 30% pritisne vrstoe
betona, s tim da ova duina iznosi najmanje 100mm, slika 5. Pri tome, propisano je da se optereenje
nanosi brzinom reda veliine 0.035kN/sec = 2.1kN/min sve do dostizanja stanja loma uzorka.

Slika 5 ema probnog optereenja za krovne imeuspratne ploe od elijastog betona

4.3. O dinamikim probnim optereenjima

Konstrukcije se uvek prvo ispituju statikim probnim optereenjem, ako je neophodno, tj.
propisano, i dinamikim probnim optereenjem. Posebno treba naglasiti da probno dinamiko
optereenje svojim kljunim osobinama (recimo brzinom kretanja), ali i ostalim karakteristikama
mora odgovarati najnepovoljnijim uticajima kojima je ispitivana konstrukcija podvrgnuta u
eksploataciji.
Veoma je znaajno napomenuti da Nacrt pravilnika o tehnikim normativima za
projektovanje i proraun inenjerskih objekata u seizmikim podrujima propisuje da je ispitivanje
konstrukcije pod dinamikim optereenjem, u cilju odreivanja dinamikih karakteristika
konstrukcija, neophodno sprovesti za sve inenjerske objekte van kategorije koji se grade u zonama
13

seizmikog intenziteta VIII i IX stepena. To se posebno odnosi na visoke brane (svih tipova po
konstrukciji i materijalu), industrijske dimnjake visine H 120m, rashladne tornjeve visine H 80m,
vodotornjeve kapaciteta Qv 2000m3, mostove i vijadukte raspona L 50m ili visine stubova
H 30m, i ostale objekte sloenih konstruktivnih sistema (sloene konstrukcije ili sloeni uslovi
fundiranja). Pri tome, ta ispitivanja se sprovode na samim konstrukcijama, znai u njihovoj prirodnoj
veliini i in-situ.
Eksperimentalno odreivanje dinamikih karakteristika ovakvih konstrukcija izvodi se
korienjem prinudnih ili ambijentnih vibracija, koje moraju biti takve veliine da ne dovedu do
oteenja ispitivane konstrukcije.
Meutim, to se tie mostova, standard Ispitivanje mostova probnim optereenjima, u tom
smislu jo je stroiji. On kae da se svi mostovi koje treba ispitivati uvek testiraju i statikim i
dinamikim optereenjima, sem kada se radi o izuzetnim probnim optereenjima kada se
dinamiko optereenje ne sprovodi, jer se specijalni tereti preko konstrukcije prevode malom
brzinom.
Kod dinamikih ispitivanja (Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga
jugoslovenskih eleznica) brzina kretanja probnog optereenja ne treba da bude manja od 10km/h i
treba je poveavati po pravilu za po 20 km/h ili manje ako se radi o kritinim brzinama koje
izazivaju pojavu rezonancije (posebno rezonancije u glavnim podunim i poprenim nosaima mosta)
sve do maksimalne brzine na tom delu konstrukcije, predviene projektom. Pri tome odstupanje
od propisane brzine ne sme biti vee od 5km/h. Za svaku mernu taku, za svaku brzinu i za svako
optereenje kojim se konstrukcija ispituje, moraju se predvideti bar etiri prelaska optereenja preko
mosta od kojih po dva za oba smera vonje.
Ovaj pravilnik propisuje ak i redosled nanoenja optereenja na konstrukciju. Tako, na
dvokolosenim eleznikim mostovima optereenje treba da se kree prvo na jednom koloseku, dok
drugi kolosek ostaje neoptereen; u drugoj kombinaciji probno optereenje prolazi prvim
kolosekom, a na drugom koloseku se nalazi probno optereenje u stanju mirovanja, dok u treoj
kombinaciji oba optereenja prolaze mostom istovremeno i sa istim smerom kretanja na oba
koloseka.
Kao ni druga tehnika regulativa iz ove oblasti, ak ni standard Ispitivanje konstrukcija
visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma, koji definie ispitivanja konstrukcija do
loma pod statikim optereenjem, ne ostavlja mogunosti dinamikog testiranja do loma, pa se
moe rei da ono nije pokriveno nijednim domaim propisom iz ove oblasti.

5. MERODAVNI PARAMETRI PONAANJA KOD OBAVEZNIH

ISPITIVANJA KONSTRUKCIJA
Parametri ponaanja konstrukcije po pravilu se prate u onim presecima i mestima
konstrukcije gde su raunski naponi, odnosno deformacije, i/ili pomeranja najvei. Obino je svrha
njihovog odreivanja potreba preciznog definisanja graninog stanja nosivosti (loma konstrukcije,
14

ukljuujui i lom usled gubitka prijanjanja kod AB konstrukcija), graninih stanja upotrebljivosti
(pomeranja, prslina, napona, deformacija i sl.), i/ili uporeenje sa propisanim vrednostima koje
definiu kvalitet ispitivane konstrukcije ili elementa konstrukcije.

5.1. Parametri ponaanja kod statikih ispitivanja

Pri ispitivanju statikim probnim optereenjem i ispitivanju do loma konstrukcija
visokogradnje (Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma)
provera ponaanja konstrukcije se vri uz obavezno praenje veliine nanesenog statikog
optereenja sa jedne strane, i pomeranja (ukljuujui i pomeranja oslonaca), dilatacija, uglova
rotacije preseka, razvoja i veliine prslina, lokalnih defekata, oteenja i sl. i konano, nivoa
optereenja pri lomu konstrukcije sa druge strane.
Prilikom statikog ispitivanja mostova (Ispitivanje mostova probnim optereenjima) vri se
posmatranje manje-vie istih parametara ponaanja, pri emu je obavezno merenje vertikalnog
ugiba u sredini glavnih nosaa svakog raspona mosta, merenje pomeranja (obino sleganja)
oslonaca, posmatranje pojave pukotina, merenje deformacija na mestima oekivanih ekstremnih
uticaja, merenje trajnih (zaostalih) ugiba i deformacija. Ovde merenje ugla zaokreta (tj. tangente na
elastinu liniju nosaa, krivine preseka, ugla rotacije preseka), posebno u mestima ukljetenja, nije
obavezno, ve se , kao i merenje horizontalnih pomeranja, vri kao dopunsko, to ostaje da bude
definisano od strane rukovodioca ispitivanja u programu ispitivanja. Pored ovih merenja Pravilnik br.
315 o odravanju donjeg stroja pruga jugoslovenskih eleznica ide ak i dalje i propisuje i
odreivanje ugiba poprenih nosaa i ugiba po jednog od svake vrste ostalih nosaa, odreivanje
napona (obino samo ivinih) u jako napregnutim mestima konstrukcije, u nastavcima i spojevima,
zatim odreivanja pomeranja pokretnih krajeva glavnih nosaa, odreivanje deformacije i
horizontalnih pomeranja stubova, odreivanje uglova nagiba stubova, deformacija u vezama,
spojevima, kao i u fugama, zglobovima, naprslinama i dr. Osim toga, ovaj pravilnik nalae da se za
vreme trajanja procesa ispitivanja meri i temperatura vazduha na suncu i u hladu, a u nekim
sluajevima i brzina vetra.

5.2. Parametri ponaanja kod dinamikih ispitivanja

U principu, eksperimentalno odreivanje dinamikih karakteristika obuhvata odreivanje
perioda oscilovanja, forme (tonova) oscilovanja i priguenja u konstrukciji, kako je i navedeno u
Nacrtu Pravilnika o tehnikim normativima za projektovanje i proraun inenjerskih objekata u
seizmikim podrujima. Iako se to eksplicitno ne kae, podrazumeva se da se prate ne samo
vertikalne, ve i horizontalne vibracije konstrukcije.
Dinamiko ispitivanje se najee sprovodi kod mostovskih i slinih konstrukcija, i to u skladu
sa standardom Ispitivanje mostova probnim optereenjima. Tokom dinamikog ispitivanja mostova
prethodno pomenute dinamike karakteristike odreuju se merenjem amplituda i celog vremenskog
15

toka vertikalnih ugiba u sredini izabranih raspona glavnog nosaa, u toku prelaska i neposredno
nakon uklanjanja probnog optereenja pri emu se mere i brzine kojima to probno optereenje
prelazi preko konstrukcije. Ako se programom ispitivanja trai, mere se i dinamike deformacije na
mestima oekivanih ekstremnih uticaja, poprena i poduna pomeranja u sredini izabranih raspona,
ali i ostale relevantne dinamike karakteristike konstrukcije. U cilju definisanja koje parametre
ponaanja treba posmatrati prilikom sprovoenja dinamikih ispitivanja znaajan je i Pravilnik br.
315 o odravanju donjeg stroja pruga jugoslovenskih eleznica, koji propisuje i odreivanje
dinamikih napona u konstrukciji pri emu se njihovo odreivanje ne ograniava samo na glavni
nosa, ve se dinamika merenja proiruju i na druge elemente konstrukcije. Kod merenja
horizontalnih vibracija standard preporuuje merenja u ravni kolovoza, odnosno na onom pojasu
glavnog nosaa koji je najblii kolovozu.

6. SREDSTVA ZA MERENJE PARAMETARA PONAANJA KOD

OBAVEZNIH ISPITIVANJA
Merni ureaji koji e se koristiti tokom ispitivanja, njihova tanost i mesta postavljanja na
konstrukciji moraju da odgovaraju potrebama ispitivanja. U tu svrhu tehnika regulativa pominje
ekstenzometre, ugibomere, klinometre, lupe i mnoge druge instrumente, i ponegde daje njihove
potrebne karakteristike. Pri tome je neophodno obezbediti da svi instrumenti koji se u ispitivanjima
primenjuju budu ispravni, badareni i provereni na licu mesta. Na ovom mestu treba pomenuti samo
jedan tip greke: da bi se iz rezultata ispitivanja eliminisale greke u merenjima koje se javljaju usled
temperaturne promene, moraju se primeniti i odgovarajui instrumenti ili postupci za kompenzaciju
temperature (npr. kompenzacione merne trake, [2]).
Minimalna preciznost upotrebljenih mernih instrumenata u pojedinim sluajevima je
propisana tehnikom regulativom. Tako, na primer, po jo vaeem Pravilniku o tehnikim
propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih konstrukcija sredstva za merenje ugiba i
pomeranja, uglova usled okretanja i savijanja, izduenja i skraenja, sile, pritiska itd. moraju pri
uobiajenim ispitivanjima omoguiti tanost rezultata do 5%, to znai da greka instrumenta
mora biti manja od:
5%
Moe se smatrati da je ovaj kriterijum veoma blag i da danas treba teiti znatno preciznijim
mernim sredstvima.
to se tie osetljivosti samih instrumenata, Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja
priga jugoslovenskih eleznica trai da merni satovi komparateri, imaju osetljivost (podatak
instrumenta) od najmanje 0.1 do 0.001mm. Isti pravilnik definie i da elektrootporne merne trake
treba da budu, za eline mostove, duine 10 do 25mm, tj. 80 do 200mm, za betonske mostove.
U istom pravilniku je propisan i merni opseg instrumenata za ispitivanje dinamikih uticaja.
Tako, ovi merni ureaji moraju da budu u stanju da izmere ak i (veoma) visoke frekvencije do 500Hz

16

(za merenja na elinim mostovima), tj. 300Hz (za merenja na betonskim mostovima), pri emu
greka u merenjima ne sme biti vea od +3% tj. -5%.
to se tie ispitivanja prefabrikovanih, gotovih i polugotovih elemenata konstrukcija, zahtevi
za preciznou mernih instrumenata su naizgled malo stroi, pa tako Tehnike preporuke br 10a
opti tehniki uslovi za projektovanje, proizvodnju i korienje betonskih stubova za nadzemne
elektroenergetske vodove kau da kod ispitivanja betonskih stubova za merenje sile treba koristiti
dinamometar tanosti oitavanja najmanje 0.05kN. Za razliku od ovoga, to se tie preciznosti
ugibomera (tanosti oitavanja najmanje 0.01mm) i optikih instrumenata lupa (tanosti oitavanja
najmanje 0.5mm) ne zahtevaju se preciznosti vee nego one koje su uobiajene kod ostalih
ispitivanja konstrukcija.
Merna sredstva za osmatranje indukovane seizminosti terena kvalitetno definie Pravilnik o
tehnikim normativima za seizmiko osmatranje visokih brana. On propisuje da brane ija je
graevinska visina vea od 100m moraju imati mreu od najmanje tri seizmoloke stanice locirane na
terenu oko akumulacije, od kojih je jedna trokomponentna, a dve jednokomponentne. Brane ija je
graevinska visina manja od 100m, a vea od 40m, moraju imati najmanje jednu trokomponentnu
seizmoloku stanicu. to se same stanice tie, ona mora imati seizmometre, prijemnik tanog
vremena, registrator vremenskih istorija i ureaj za reprodukciju i analizu zapisa sa registratorom.
Seizmometri za registrovanje brzina ili pomeranja tla predstavljaju kratkoperiodinu stanicu za
registrovanje zemljotresa sa magnitudom od 1 do 4 po MCS skali. Prijemnik tanog vremena mora da
zabelei taan datum, as, minut i sekund dogaaja, a registrator mora da obezbedi kontinuiran
zapis vremenskih istorija u trajanju od najmanje 24 asa. Ureaj za reprodukciju i analizu zapisa
vremenskih istorija mora da omogui vizuelnu interpretaciju zapisa, preliminarnu obradu i procenu
vremena.
to se tie registrovanja samog odgovora tla, temelja i tela brane na dejstvo zemljotresa, kod
brana ija je graevinska visina vea od 60m mora se postaviti mrea od najmanje etiri, za brane
izmeu 30m i 60m od najmanje tri, a za brane visine manje od 30m najmanje dva instrumenta od
kojih se jedan postavlja u temelju brane. Ovi instrumenti moraju imati trokomponentni registrator
vremenskih istorija ubrzanja (koji mora da ima brzinu dovoljnu da se obezbedi registrovanje svih
spektralnih komponenti u opsegu od 0.10Hz do 33.0Hz; tanost referentnog signala vremenske ose
+0.2%; minimalnu rezoluciju od 1:55, i medijum registrovanja), akselerometre (dinamikog opsega
od 1.0g ili 2.0g, sa minimalnom rezolucijom od 1:100; frekventnog opsega od 0.10Hz do 33.0Hz;
najmanjeg priguenja 55% od kritinog priguenja i poprenu osetljivost manju od 3% od aksijalne
osetljivosti senzora) i seizmiki starter, koji mora da ima sledee karakteristike: pravac osetljivosti u
vertikalnom pravcu ili u sva tri ortogonalna pravca; frekventni opseg od 1.0Hz do 10.0Hz i nivo
aktiviranja od 0.005g do 0.01g sa mogunou kontinuiranog podeavanja.

7. PROPISANE PROCEDURE ISPITIVANJA

Procedure sprovoenja ispitivanja, kojima se definiu svi uslovi koje treba ispuniti tokom
postupka ispitivanja, predstavljaju izuzetno bitan inilac kvaliteta samog eksperimenta. One u
17

programu ispitivanja moraju biti jasno definisane i, u to je mogue veoj meri, ispotovane tokom
samog ispitivanja.
Na samom poetku, to se tie atmosferskih uslova kojima treba teiti tokom ispitivanja,
kada se ispitivanja vre u laboratorijama, najbolje je postupiti u skladu sa standardom elijasti beton
armirane krovne i meuspratne ploe od autoklaviranog gasbetona i penobetona, koji kae da
ispitivanja treba izvriti pri temperaturi vazduha u prostoriji od 20 2 C i relativnoj vlanosti od
65 5 %. Ovako pogodnim atmosferskim uticajima treba teiti i kada se radi o ispitivanjima in-situ,
tako da se, po pravilu, preporuuje da se ispitivanja konstrukcija vre pri mirnom, pomalo oblanom
vremenu.
U principu, organizacija ispitivanja mora biti takva da sam proces ispitivanja bude to krai,
to je od osobite vanosti kod razmatranja temperaturnih uticaja na rezultate merenja, kao i za
smanjenje verovatnoe pojave nepredvienih situacija koje mogu uticati na taan rad instrumenata.
Posebno treba napomenuti da se ispitivanje betonskih konstrukcija ne sme vriti pri starosti
betona manjoj od 28 dana.
Samo ispitivanje konstrukcija se obino sprovodi u dve faze tokom i nakon kojih se obavezno
vri posmatranje konstrukcije, tj. merenje pomeranja, deformacija i ostalih relevantnih parametara
odgovora (Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma). U
prvoj fazi sprovodi se optereivanje konstrukcije do najveeg predvienog probnog optereenja,
koje mora ostati na konstrukciji najmanje 16 asova (kod elinih konstrukcija 4 asa). U tom
vremenskom periodu, ako se odgovor nije stabilizovao, vre se najmanje etiri merenja posmatranih
parametara odgovora, jer je uobiajeno da se probno optereenje nanosi u najmanje etiri, a
optereenje loma u najmanje 10 jednakih koraka. Pri tome, idui korak optereenja se nanosi tek
poto je dolo do prestanka prirasta pomeranja i deformacija (tj. do stabilizacije odgovora
konstrukcije) u prethodnom koraku.
Smatra se da je dolo do prestanka prirasta pomeranja i deformacije, ako je prirast
pomeranja i deformacije u periodu od 5 min manji od 15% prethodnog prirasta za isti vremenski
period; ili manji od greke mernog instrumenta. To znai da je najmanja pauza izmeu faza
optereivanja 5 minuta. Ovaj uslov obino nije merodavan kada se vri runo iitavanje rezultata
(koje obino samo po sebi traje vie od 5 minuta), tako da na njega posebno treba obratiti panju
kod ispitivanja kod kojih se vri automatska akvizicija rezultata merenja.
Kod dinamikih ispitivanja ova postepenost optereivanja se obino obezbeuje postepenim
poveavanjem brzina kretanja tereta po konstrukciji.
U drugoj fazi uklanja se optereenje, tj. vri se rastereenje, pa se zatim ponovo vri detaljno
merenje parametara ponaanja. Nakon toga vre se merenja na ispitivanoj konstrukciji najvie u
narednih 16 sati (4 sata kod elinih konstrukcija), ili dok se ne dostigne neki od kriterijuma o
ispravnosti konstrukcije po kriterijumu zadovoljenja zaostalih ugiba (vidi poglavlje 9.1).
Po Pravilniku o tehnikim propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih konstrukcija,
probno optereenje treba najmanje jedanput ponoviti, da bi se pri analizi rezultata mogao izdvojiti
uticaj deformacija, koje mogu biti posledica poputanja avova, prikljuaka, itd.

18

Kod ispitivanja gotovih elemenata konstrukcije obino se od prve velike serije od 1500
elemenata uzmu tri uzorka istog tipa, pa se ispitaju do loma (Prefabrikovani betonski elementi
Tehniki uslovi za izradu i ugradnju). Pod istim tipom elementa ovde se smatraju elementi isti po
funkciji, a slini po obliku i dimenzijama poprenog preseka. Ako se proizvodi nekoliko vrsta
prefabrikovanih elemenata istog tipa, koji se meusobno razlikuju po optereenju i naprezanjima,
ispitae se ona vrsta elementa koja je izloena najveim naprezanjima.
Standard elijasti beton armirane krovne i meuspratne ploe od autoklaviranog
gasbetona i penobetona propisuje da se nakon oitavanja mernih instrumenata pre optereenja,
elemenat optereuje do deklarisanog optereenja, s tim da prirast optereenja iznosi 0.035kN/s.
Nakon nanoenja deklarisanog optereenja p, odmah se vri oitavanje stanja na mernim
instrumentima za registraciju pomeranja. Razlika izmeu ova dva oitavanja instrumenata
predstavlja veliinu trenutnog elastinog ugiba vo.
Zanimljivo je da se po ovom standardu u proceduru obaveznog ispitivanja uvodi i funkcija
duine trajanja optereenja. Naime, naneseno optereenje se zadrava na ispitivanom elementu u
periodu od 3 meseca. Pri tome, propisano je da se ugibi mere odmah nakon nanoenja optereenja,
zatim prvih 7 dana svakodnevno, a kasnije svakih 7 dana. Konana vrednosti ukupnog trajnog ugiba
dobija se ekstrapolacijom izmerenih vrednosti. Ako se za ekstrapolaciju ne koristi analitiki postupak,
vrednost ukupnog trajnog ugiba v izraunava se prema izrazu:
v 1.12 v90
gde je v90 ugib izmeren nakon 90 dana.
Kada se vre ispitivanja pojedinanih elemenata konstrukcija, procedure propisane u
Tehnikoj preporuci br 10a opti tehniki uslovi za projektovanje, proizvodnju i korienje
betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske vodove su veoma indikativne pa ih je
preporuljivo primenjivati i za situaciju da za ispitivani elemenat nije propisan posebni standard za
njegovo ispitivanje. Pomenuti standard propisuje proceduru ispitivanja u tri faze:

faza stabilizacije oslonaca

faza konstrolnog ispitivanja

faza tipskog ispitivanja.

Kao to se vidi, po ovom propisu razlikuju se tipsko i kontrolno ispitivanje elemenata.

Faza stabilizacije oslonaca sprovodi se radi svoenja neeljenih efekata oslanjanja (naleganje
oslonaca, mala pomeranja i sl.), koji utiu na tanost narednih merenja, na najmanju moguu meru.
Stabilizacija oslonaca vri se na nain to se ispitivani elemenat optereti do 50% nominalne sile i
zatim potpuno rastereti. Tek nakon rastereenja vri se oitavanje poetnih veliina parametra
ponaanja u cilju sagledavanja pravilnog postavljanja stabla.
U fazi kontrolnog ispitivanja vri se zadavanje probnog optereenja do vrednosti nominalne
sile, a zatim rastereivanje. Ovo nanoenje probnog optereenja vri se u etiri koraka i to:

prvi korak od 0% do 50% traenog nivoa optereenja

19

drugi korak od 50% do 70% traenog nivoa optereenja

trei korak od 70% do 85% traenog nivoa optereenja

etvrti korak od 85% do 100% traenog nivoa optereenja.

U ovoj fazi ispitivanja optereenj se u dostignutom nivou zadrava koliko je potrebno da bi se

oitale ostvarene veliine, dok se nakon rastereenja vri oitavanje zaostalih veliina merodavnih
parametara ponaanja.
U fazi tipskog ispitivanja vri se ispitivanje probnim optereenjem do loma ispitivanog
elementa i to u dva koraka: prvi korak od 0% do 180% nominalne sile, i drugi korak od 180%
nominalne sile do loma uzorka, nakon ega se ponovo vri oitavanje parametara ponaanja.

8. DEFINISANJE STANJA LOMA

Na ovom mestu je vano definisati kada se moe smatrati da je konstrukcija, u skladu sa
definicijama iz relevantnih propisa, dola u fazu loma, tj. eventualno dostigla granino stanje loma.
U tom smislu korisno je pogledati ta o tome kae standard Ispitivanje konstrukcija
visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma. Po njemu nosivost i stabilnost
konstrukcije su glavni kritetrijumi stanja loma.
Kao prvo, smatra se da je konstrukcija dostigla granino stanje loma ako pri odreenom
optereenju nastupi fiziki slom konstrukcije, nakon njenog dela ili preseka, ili ako dodje do gubitka
stabilnosti konstrukcije ili nekog njenog elementa. Kae se da je do loma dolo i ako se izolovani
lokalni lom nekog elementa konstrukcije, koji sam po sebi ne bi znaio i lom cele konstrukcije,
poveava bez daljeg poveanja optereenja.
Po istom standardu i dostignuti ugibi mogu biti indikator da je konstrukcija dola u stanje
loma. Po prvom kriterijumu iz ove grupe, lom se desio ako se prirast pomeranja ne smanjuje pri
konstantnom optereenju, mereno tri puta uzastopno u istim vremenskim intervalima.
U principu, ovaj kriterijum u razmatranje uvodi faktor vremena potrebnog za prestanak
prirasta deformacija, tj. stabilizaciju deformacija na ispitivanoj konstrukciji. On se posebno treba
uzeti u obzir kod ispitivanja betonskih konstrukcija.
NJegova sutina najbolje se moe sagledati posmatranjem troosnog dijagrama optereenje
deformacija vreme, slika 6, koji je veoma pogodan upravo za definisanje trenutka loma
konstrukcije. Na njemu se vidi da, na primer, za vremenski period 7-8 ne dolazi do stabilizacije
deformacija, ve se prirast deformacija ne smanjuje za tri uzastopna merenja u istim vremenskim
intervalima. Tada kaemo da je dolo do loma konstrukcije.
Po drugom kriterijumu iz oblasti ugiba, konstrukcija je u stanju loma ako je prirast pomeranja
vn u poslednjoj fazi prirasta optereenja (faza n) jednak ili vei od zbira pomeranja u prethodnih pet
takvih faza optereenja:
20

vn vk

k=n-1, ... , n-5

Slika 6. ematski dijagram zavisnosti optereenje-vreme-odgovor konstrukcije kod klasinog opita

optereivanja

Po treem kriterijumu po ugibima kaemo da je dolo do loma konstrukcije ako je tokom

opita dostignut ugib uexp koji je jednak ili prekorauje 1/50 raspona L konstrukcije:
uexp L/50
Prsline, kao kriterijum loma AB konstrukcije posmatraju se u smislu svoje zbirne, ukupne
veliine. Tako, stanje konstrukcije za koje zbir pukotina aexp izmerenih na duini od 200mm iznosi
vie od 1.5mm moe se smatrati stanjem loma:
aexp > 1.5mm
Pored prethodnih kriterijuma, i trenutak gubitka prionljivosti izmeu armature i betona na
bilo kojem delu armature, uz uslov globalizacije loma, moe se takoe smatrati trenutkom stanja
loma konstrukcije.
Manje vie iste kriterijume loma propisuje i Tehnika preporuka br 10a opti tehniki
uslovi za projektovanje, proizvodnju i korienje betonskih stubova za nadzemne
elektroenergetske vodove, pa se moe rei da su nabrojani uslovi loma i generalno prihvaeni u
naoj tehnikoj regulativi iz ove oblasti.

21

9. LITERATURA
[1]

URANOVI Neboja, UVOD U ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA SA PRIMJERIJA, Graevinski fakultet,

Podgorica, 2009;

[2]

URANOVI Neboja, EKSPERIMENTALNA ANALIZA KONSTRUKCIJA MJERNIM TRAKAMA, Graevinski

fakultet, Podgorica, 2008;

[3]

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA VISOKOGRADNJE PROBNIM OPTEREENJEM I ISPITIVANJE DO LOMA, JUS

U.M1.047, Slubeni list SFRJ 4/1987;

[4]

NACRT PRAVILNIKA O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE I PRORAUN INENJERSKIH

OBJEKATA U SEIZMIKIM PODRUJIMA, iz 1986. godine;

[5]

ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM OPTEREENJIMA, JUS U.M1.046, Slubeni list SFRJ 60/1984;

[6]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA OPTEREENJE MOSTOVA, Slubeni list SFRJ 1/1991;

[7]

PRAVILNIK BR. 315 O ODRAVANJU DONJEG STROJA PRUGA JUGOSLOVENSKIH ELEZNICA,

Jugoslovenske eleznice, br. 1981/69, 1970. god.;

[8]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SEIZMIKO OSMATRANJE VISOKIH BRANA, Slubeni list

SFRJ 6/1988;

[9]

PRAVILNIK O TEHNIKIM PROPISIMA ZA PREGLED I ISPITIVANJE NOSEIH ELINIH KONSTRUKCIJA,

Slubeni list SFRJ 6/1965;

[10]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA BETON I ARMIRANI BETON, Slubeni list SFRJ 11/1987;

[11]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA PREDNAPREGNUTI BETON, Slubeni list SFRJ

51/1971;

[12]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA BETON SPRAVLJEN SA PRIRODNOM I VETAKOM

LAKOAGREGATNOM ISPUNOM, Slubeni list SFRJ 15/1990;

[13]

PRAVILNIK ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNJE U SEIZMIKIM PODRUJIMA, Slubeni list SFRJ

52/1990;

[14]

PREFABRIKOVANI BETONSKI ELEMENTI TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU I UGRADNJU, JUS U.E3.050,

Slubeni list SFRJ 18/1981;

[15]

PREFABRIKOVANE GREDICE OD GLINENIH ELEMENATA ZA IZRADU MEUSPRATNIH ODNOSNO

TAVANINIH KONSTRUKCIJA, JUS U.N8.030, 1997;

[16]

TEHNIKA PREPORUKA BR 10A OPTI TEHNIKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE, PROIZVODNJU I

KORIENJE BETONSKIH STUBOVA ZA NADZEMNE ELEKTROENERGETSKE VODOVE 0.4kV, 10kV, 20kV I
35 kV, Elektroprivreda Srbije, maj 1997;

[17]

ELIJASTI BETON ARMIRANE KROVNE I MEUSPRATNE PLOE OD AUTOKLAVIRANOG GASBETONA I

PENOBETONA, JUS U.N1.302, Slubeni list SFRJ 10/1987;

[18]

ELIJASTI BETON ARMIRANE ZIDNE PLOE OD GASBETONA I PENOBETONA, JUS U.N1.304, Slubeni
list SFRJ 10/1987;

22

[19]

PRAVILNIK O SADRINI I NAINU OSMATRANJA TLA I OBJEKATA U TOKU GRAENJA I UPOTREBE,

Slubeni list RCG 54/2001;

[20]

OSNOVE PROJEKTOVANJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA OSNOVNI PRINCIPI ZA PROVERU

POUZDANOSTI KONSTRUKCIJA TEHNIKI USLOVI, JUS U.C7.010, Slubeni list SFRJ 54/87;

[21]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA TEMELJENJE GRAEVINSKIH OBJEKATA, Slubeni list SFRJ

15/1990;

[22]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA MONTAU ELINIH KONSTRUKCIJA, Slubeni list

SFRJ 29/1970;

[23]

SKLADITENJE NAFTE I NAFTNIH DERIVATA VERTIKALNI CILINDRINI NADZEMNI REZERVOARI,

ZAVARENI SA RAVNIM DNOM I NEPOMINIM ILI PLIVAJUIM KROVOM, JUS M.Z3.054, Slubeni list
SFRJ 27/1981;

[24]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNJE U SEIZMIKIM

PODRUJIMA, Slubeni list SFRJ 52/1990;

[25]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE, Slubeni list SFRJ

35/1970;

[26]

PROJEKTOVANJE I IZVOENJE DRVENIH KONSTRUKCIJA LAMELIRANE LEPLJENE KONSTRUKCIJE, JUS

U.C9.300, Slubeni list SFRJ 48/1984;

[27]

Britanski standardi za AB konstrukcije BRITISH STANDARDS BS 8110, 1985;

[28]

Ameriki propisi za AB konstrukcije ACI 318/M (BUILDING CODE REQUIREMENTS FOR REINFORCED
CONCRETE), 1992;

[29]

Ameriki Pravilnik za odreivanje nosivosti betonskih konstrukcija STRENGTH EVALUATION OF

EXISTING CONCRETE BUILDINGS, ACI 437R-67, 1982;

[30]

J. H. Bungey, THE TESTING OF CONCRETE IN STRUCTURES, Blackie and Son Ltd, 1989;

[31]

Nemaki propisi za geotehnika sidra, KURRZZEITANKER UND DAUERANKER: BEMESSUNG,

AUSFUHRUNGUNF PRUFUNG, DIN 4125, 1992;

[32]

Evrokodovi za optereenja na konstrukcijama, EUROCODE 1: BASIS OF DESIGN AND ACTIONS ON

STRUCTURES, 1994;

[33]

Grupa autora, BETON I ARMIRANI BETON PREMA PBAB 87, knjiga 2 prilozi, Graevinska knjiga,
Beograd, 1991.

23

Prof. dr Neboja uranovi, dipl.in.gra.

Graevinski kalendar 2011

ANALIZA TEHNIKE REGULATIVE U OBLASTI ISPITIVANJA

KONSTRUKCIJA (II DEO)

Sadraj
1.

KRITERIJUMI TEHNIKE ISPRAVNOSTI ISPITIVANIH KONSTRUKCIJA............................................... 2

1.1. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane konstrukcije pri statikom probnom
optereenju ......................................................................................................................................... 2
1.2. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane konstrukcije pri optereenju do loma
............................................................................................................................................................ 5
1.3. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane konstrukcije pri dinamikom
probnom optereenju ......................................................................................................................... 6

2.

KRITERIJUMI TEHNIKE ISPRAVNOSTI KOD ISPITIVANJA ELEMENATA KONSTRUKCIJE .................. 7

2.1. Propisani koeficijenti sigurnosti od loma kod ispitivanja elemenata konstrukcija ...................... 7
2.2. Ostali kriterijumi kvaliteta kod ispitivanja elemenata konstrukcija............................................. 9

3.

O KONTROLI I PRAENJU PONAANJA KONSTRUKCIJA TOKOM EKSPLOATACIJE......................... 10

4.

DOKUMENTACIJA O ISPITIVANJU .................................................................................................. 12

4.1. Izvetaj o sprovedenom ispitivanju konstrukcije ....................................................................... 13
4.2. Izvetaji o kvalitetu proizvoda kod ispitivanja elemenata konstrukcija..................................... 14

5.

POREENJE NAIH I NEKIH STRANIH PROPISA IZ OVE OBLASTI I NJIHOVA UPOTREBA ............... 16
5.1. Britanski standardi za AB konstrukcije British Standards BS 8110, iz 1985. godine ............... 17
5.2. Ameriki propisi za AB konstrukcije ACI 318/M (1992) Building Code Requirements for
Reinforced concrete.......................................................................................................................... 19

6.

OSTALE NAPOMENE ...................................................................................................................... 20

7.

LITERATURA .................................................................................................................................. 23
1

1. KRITERIJUMI TEHNIKE ISPRAVNOSTI ISPITIVANIH

KONSTRUKCIJA
Kriterijumi tehnike ispravnosti ispitivane konstrukcije, ili elemenata konstrukcije,
predstavljaju granice u okviru kojih se moraju nai izmerene (ili na drugi nain procenjene) veliine
parametara ponaanja, da bismo konstrukciju ili elemenat konstrukcije proglasili pogodnim za
upotrebu.

1.1. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane

konstrukcije pri statikom probnom optereenju
U skladu sa dva najznaajnija propisa iz ove oblast, standardima Ispitivanje konstrukcija
visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do loma i Ispitivanje mostova probnim
optereenjima, statikim probnim optereenjem je utvreno da je konstrukcija ispravna ako su
zadovoljeni kriterijumi ugiba i (kod AB konstrukcija) kriterijumi prslina.
U tom smislu, postoje tri kriterijuma kvaliteta po veliini izmerenih ugiba. To su kriterijum
najveih izmerenih ugiba, kriterijum zaostalih ugiba i kriterijum ugiba sa stanovita funkcionalnosti i
estetike.
Po prvom od ova tri kriterijuma najvei, tokom ispitivanja probnim optereenjem izmereni
ugibi, na mestu najveih uticaja, upr,exp treba da su manji ili jednaki raunskim ugibima upr,ra od istog
takvog (probnog) optereenja:
upr,exprupr,ra
Pri tom proraunu ugiba, probna optereenja se tretiraju kao kratkotrajna, tj. kod AB
konstrukcija zanemaruju se uticaji teenja i skupljanja. Isti kriterijum je merodavan i pri direktnoj
primeni Pravilnika o tehnikim propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih konstrukcija, tj.
Pravilnika o tehnikim merama i uslovima za prednapregnuti beton.
Meutim, na ovom mestu treba pomenuti i odredbu Pravilnika o tehnikim normativima za
optereenje mostova, koja ograniava ugib glavnog nosaa drumskog mosta usled dejstva (mirnog)
saobraajnog optereenja znai bez dinamikog koeficijenta na L/200, gde je L raspon
konstrukcije, to tokom probnog optereivanja treba obavezno proveriti.
Jedini domai pravilnik iz ove oblasti koji dozvoljava prekoraenje vrednosti ugiba koja je
odreena proraunom je Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga jugoslovenskih
eleznica. Po njemu, elastini ugib izmeren pri probnom optereenju, po pravilu, ne sme prelaziti
izraunati ugib za isto optereenje vie od 10%.
Po drugom kriterijumu zasnovanom na kontroli ugiba, kontroliu se zaostali ugibi uz. U tom
smislu, nakon rastereenja konstrukciji se ostavlja vremenski period do 16 sati da se povrati to blie
2

stanju zabeleenom pre poetka ispitivanja. Vrednost izmerenih zaostalih ugiba nakon tog perioda se
uporeuje sa najveim, u toku ispitivanja probnim optereenjem izmerenim ugibima na
posmatranom mestu upr,exp.
Granine vrednosti prihvatljivih zaostalih ugiba zavise od vrste materijala od koga je
konstrukcija napravljena. Pri tome imamo dve merodavne veliine zaostalih ugiba, tj. tri mogua
podruja. To su:

za eline i spregnute konstrukcije:

15 % upr,exp uz 40% upr,exp

za prethodno napregnute konstrukcije:

20 % upr,exp uz 50% upr,exp

za armiranobetonske konstrukcije:

25 % upr,exp uz 50% upr,exp

za konstrukcije od drveta:

30 % upr,exp uz 60% upr,exp

za konstrukcije od plastinih materijala:

40 % upr,exp uz 60% upr,exp

Ako su zaostali ugibi vei od najveih vrednosti za odgovarajui materijal koje su date gore
(npr. za AB konstrukcije to je 50% upr,exp), onda konstrukcija ne zadovoljava, tj. prekoraeni su zaostali
ugibi. Ako su vrednosti zaostalih ugiba manje od donje granice raspona datih gore, konstrukcija
zadovoljava. Ako zaostali ugibi padaju unutar podruja datog gore, probno optereenje se mora
ponoviti.
Prethodno date vrednosti koje se odnose na eline konstrukcije u principu se poklapaju sa
onim datim i u Pravilniku o tehnikim propisima za pregled i ispitivanje noseih elinih
konstrukcija, gde se, meutim, kae da zaostali ugibi uz ne smeju da rastu pri ponavljanju probnog
optereenja, niti biti vee od 10 20% od elastinih ugiba umax.elas to obino zavisi od oblika
konstrukcije i krutosti spojeva:
uz (0,1 do 0,2) umax.elas
Treba napomenuti da se i po Pravilniku br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga
jugoslovenskih eleznica, koji se u principu odnosi na eline mostove, zaostali ugibi ne uporeuju
sa najveim izmerenim, ve sa sraunatim elastinim ugibom. Pri tome zaostali ugib izmeren pri
probnom optereenju ne sme prelaziti 20% izraunatog ugiba istu vrednost koju daje i prethodno
pomenuti pravilnik.
Pri ponovljenom probnom optereenju, da bi konstrukcija zadovoljila kriterijume kvaliteta,
moraju se postii vrednosti zaostalih ugiba nie od:

7,5 % upr,exp,2

- za eline i spregnute konstrukcije;

10 % upr,exp,2

- za prednapregnute konstrukcije;

12,5 % upr,exp,2

- za armiranobetonske konstrukcije;

20 % upr,exp,2

- za konstrukcije od drveta.

Kod ponovljenog probnog optereenja pod upr,exp,2 se podrazumevaju vrednosti izmerene

nakon drugog probnog optereenja, merene od poetnog poloaja za to optereenje znai,
praktino od nivoa zaostalih ugiba od prvog probnog optereenja ako u meuvremenu nije dolo
do dodatne relaksacije, tj. povratka konstrukcije blie prvobitnom poloaju.
Trei kriterijum po ugibima za zadovoljenje kriterijuma kvaliteta konstrukcije je subjektivne
prirode. Po njemu, veliina izmerenih ugiba se moe oceniti kao zadovoljavajua, ako, po oceni
rukovodioca ispitivanja, ne utie na funkcionalnost ili estetski izgled konstrukcije.
Kriterijum prslina po kome se utvruje podobnost ispitivane konstrukcije za upotrebu u
principu se odnosi samo na AB konstrukcije. Po njemu irina najvee prsline, amax, na konstrukciji
mora biti manja od one najvee dozvoljene, adoz, po PBAB 87, lan 113, tj.:
apr,exp adoz
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za prednapregnuti beton daje i preciznije
kriterijume kvaliteta ispitivanih konstrukcija u vezi prslina, to je sa obzirom na karakter takvih
konstrukcija i razumljivo. Tu se eksplicitno trai da otvor najvee u eksperimentu izmerene prsline
apr,exp nije vei od 0,1 mm:
apr,exp 0,1 mm
kao i da se prsline posle rastereenja konstrukcija i elemenata u potpunosti zatvaraju, tj. da je:
apr,exp,z = 0 mm
Pri tome prsline moraju biti takve da ne ugroavaju sigurnost konstrukcije pod dinamikim
optereenjem, niti, posebno ako se ona nalazi u agresivnom okruenju, trajnost konstrukcije.
Kod prednapregnutih konstrukcija postoje i precizni kriterijumi kvaliteta u odnosu na kvalitet
ugraenog betona.
Tako, ako se prilikom kontrolnog ispitivanja kvaliteta betona ugraenog u prethodno
napregnute konstrukcije i elemente utvrdi da beton ne ispunjava uslove u pogledu kvaliteta
predvienog projektom, on se mora naknadno utvrditi na uzorcima izvaenim iz gotove konstrukcije.
Kriterijum kvaliteta e biti zadovoljen jedino ako se utvrdi da ti izvaeni uzorci imaju vrstou fpr,exp
veu ili jednaku vrstoi betona fpr,ra koja je predviena projektom:
fpr,exp fpr,ra
Ako se utvrdi da ti izvaeni uzorci imaju vrstou fpr,exp izmeu 80% i 100% od vrstoe
betona fpr,ra predviene projektom:
80% fpr,ra < fpr,exp < 100% fpr,ra
mora se pristupiti ispitivanju konstrukcije sa dodatnim detaljnim ispitivanjem njenih merodavnih
preseka (najjae napregnuti preseci, merodavni preseci, osetljivi elementi konstrukcije i sl.).

Ako se tim dopunskim ispitivanjem konstrukcije utvrdi da najvei izmereni ugibi i naponi u
konstrukciji (umax,exp i max,exp) ne prelaze vrednosti ugiba i napona predvienih projektom (umax,ra i
max,ra) za vie od 15%:
umax,exp 1,15 umax,ra
max,ra 1,15 max,ra
takve konstrukcije mogu se staviti u eksploataciju.
Prednapregnuta konstrukcija je tehniki neispravna ako se ispitivanjem uzoraka izvaenih iz
gotove konstrukcije utvrdi da je vrstoa betona fpr,exp manja od 80% od vrstoe betona predviene
projektom fpr,ra :
fpr,exp < 80% fpr,ra
Takva prednapregnuta konstrukcija se moe staviti u eksploataciju samo pod uslovom da se
prethodno sanira ili izvri potrebno smanjenje njenog nominalnog eksploatacionog optereenja.
Kod definisanja koje izmerene vrednosti parametara ponaanja treba uporeivati sa
propisanim kriterijumima, korisno je znati da Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga
jugoslovenskih eleznica propisuje da se za male razlike u vrednostima parametara ponaanja pod
puzeom vonjom (koja se kvalifikuje kao statiko optereenje) u oba smera, kao tana vrednost
merenja uzima srednja vrednost dva uzastopna para vonji. Za vee razlike, vrednosti se analiziraju
posebno za svaki smer vonje, tj. za svaki uzastopni par vonji u jednom smeru.
Na kraju treba rei da, u principu, svi domai propisi iz ove oblasti odreuju da ako samo
jedan od navedenih kriterijuma (nakon provera svih uslova i korienja svih moguih ispitivanja,
ukljuujui i dopunska, ponovljena i tome slino) nije zadovoljen, kaemo da konstrukcija ne
ispunjava kriterijume kvaliteta.

1.2. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane

konstrukcije pri optereenju do loma
Osnovni kriterijumi kvaliteta ispitivanih konstrukcija kada se ispitivanje vri do loma mogu se
nai u standardu Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje do
loma. Pri tome, ponovo treba naglasiti, da se ispitivanjem do loma testira samo reprezentativna
konstrukcija (ili montana tj. prefabrikovani element koji se pravi u veim serijama) koja se ponaa
na isti nain kao i njoj odgovarajui objekat ili konstruktivni element.
Postoje tri grupe uslova koji definiu da li je reprezentativna konstrukcija koja se ispituje do
loma bila tehniki ispravna ili ne. To su kriterijumi nosivosti, kriterijumi ugiba i kriterijumi ostalih
parametara graninih stanja.
Prva grupa neophodnih uslova kvaliteta, znai, proverava nosivosti konstrukcije u fazi loma.
U tom smislu, smatra se da je konstrukcija ispitana do loma zadovoljila u odnosu na nosivost ako je
5

pri ispitivanju lom konstrukcije nastupio pri optereenju fgr koje je jednako ili vee od projektom
predvienog optereenja loma fult.ra :
flomaa,exp floma,ra
Po kriterijumu ugiba konstrukcija e biti proglaena tehniki ispravnom ako su izmereni ugibi
na mestima najveih uticaja uloma,exp manji ili jednaki teoretskim raunskim ugibima uloma,ra pod
nanesenim optereenjem:
ulomaa,exp uloma,ra
Pri tome se, kao i kod kriterijuma kvaliteta koji su dati za statiko probno optereenje, tokom
prorauna ugiba probna optereenja tretiraju kao kratkotrajna, tj. kod AB konstrukcija zanemaruju
se uticaji reologije betona, teenja i skupljanja.
Da bi konstrukcija zadovoljila moraju biti zadovoljeni i ostali, eventualno propisani,
kriterijumi u pogledu graninih stanja nosivosti (ukljuujui i stabilnost) i upotrebljivosti (ukljuujui i
deformacije, prsline i pomeranja).

1.3. Kriterijumi zadovoljavanja tehnike ispravnosti ispitivane

konstrukcije pri dinamikom probnom optereenju
Pri dinamikom ispitivanju mosta, da bi konstrukcija bila proglaena tehniki ispravnom
(Ispitivanje mostova probnim optereenjima), moraju biti ispunjeni sledei kriterijumi:

da vibracije ne stvaraju kod korisnika oseaj neugodnosti (pojave podrhtavanja, rezonance,

amplitude pomeranja i frekvencija koja izaziva oseaj neugodnosti i sl.);

da se dinamiki koeficijent uveanja Kd,izm odreen iz rezultata ispitivanja kree u granicama

onog predvienog projektom, Kd,ra :
Kd,izm Kd,ra

da se izmereni periodi slobodnih oscilacija to,izm nalaze u granicama teorijskih vrednosti to,ra
to jest:
td,izm td,ra

Takoe treba znati da je u Pravilniku o tehnikim normativima za optereenje mostova

reeno da sopstvene frekvencije konstrukcije peakog mosta bez optereenja ne smeju biti u
opsegu od 0.8Hz do 5.5Hz, to pri ispitivanju konstrukcije treba obavezno proveriti.
Jedino Pravilnik br. 315 o odravanju donjeg stroja pruga jugoslovenskih eleznica daje
kriterijum za kontrolu veliine amplitude (zbir maksimalnog udaljenja u jednom, ud,max,+ , i u drugom
pravcu, ud,max,- oscilovanja posmatrane take konstrukcije u odnosu na ravnoteni poloaj), koja se
moe tolerisati prilikom dinamikog ispitivanja i, to je zanimljivo, ona se odnosi na horizontalno
6

pomeranje konstrukcije. taj kriterijum je da polovina amplitude horizontalne oscilacije u sredini

elinih glavnih nosaa po pravilu ne smeju premaiti 1/10.000-ti deo raspona konstrukcije L:
0.5 (ud,max,+ + ud,max,-) 0.00001 L
Pri tome ovaj Pravilnik kae da za mostove u krivini treba voditi rauna i o bonom ugibu
usled uticaja centrifugalne sile.
Sraunavanje prethodno pomenutih dinamikih karakteristika iz izvrenih merenja pod
dinamikim optereenjem nekad je mogue izvriti na vie naina. Te naine domai propisi ak ni
implicitno ne definiu, pa e o njima biti vie rei na nekom drugom mestu kada se bude govorilo o
dinamikom ispitivanju konstrukcija.

2. KRITERIJUMI TEHNIKE ISPRAVNOSTI KOD ISPITIVANJA

ELEMENATA KONSTRUKCIJE
Ovi kriterijumi prvenstveno se odnose na sve forme prefabrikovanih i ostalih elemenata
konstrukcija koji se proizvode u veim serijama, ali (eventualno) i na izdvojeni deo konstrukcije koji je
napravljen od ovakvih elemenata.

2.1. Propisani koeficijenti sigurnosti od loma kod ispitivanja elemenata

konstrukcija
U skladu sa standardom elijasti beton armirane zidne ploe od gasbetona i penobetona
koeficijent sigurnosti u (za vertikalno optereenje) dobija se kada se vertikalno optereenje
postignuto pri lomu ploe (sila loma) Fu podeli sa doputenim vertikalnim optereenjem Fdop za tu
vrstu ploe:
u = Fu / Fdop
Za zidne vertikalne ploe i za zidne horizontalne ploe utvrivanje koeficijenta sigurnosti
prema lomu u od optereenja upravnog na srednju povrinu ploe se vri prema izrazu:
u = (G+Fu) / (b l w)
gde je:

G teina ploe;

Fu sila loma;

b irina ploe;

l raspon ploe;

w optereenje vetrom (wmin = 1,1 kN/m2 upravno na ravan ploe).

Vrednosti koeficijenata sigurnosti za nosive zidne ploe treba da iznosi min 4.0, a za nenosive
1.8. Pri tome, najvie jedan od tri ispitivana uzorka moe odstupiti do 20% od traenog koeficijenta
sigurnosti.
Kod krovnih i meuspratnih ploa od ovog materijala (elijasti beton armirane krovne i
meuspratne ploe od autoklaviranog gasbetona i penobetona) koeficijent sigurnosti prema lomu
u se odreuje iz izraza:
u = (G+Fu) / (G+b l w)
gde su oznake iste kao one koje su prethodno date. Koeficijent sigurnosti od loma ploe pri savijanju
mora iznositi 1.8 a pri smicanju 2.1.
Nosivost nearmiranih betonskih prefabrikovanih elemenata mora se dokazati
eksperimentalnim ispitivanjem do loma, u odnosu na projektovano eksploataciono optereenje
(Prefabrikovani betonski elementi tehniki uslovi za izradu i ugradnju), primenjujui koeficijent
sigurnosti 2.5. eksperimentalno utvreni koeficijenti sigurnosti na lom za armiranobetonske
prefabrikovane elemente moraju biti najmanje:

1.8 za elemente izloene savijanju ili velikom ekscentricitetu;

2.2 za elemente izloene pritisku ili sa malim ekscentricitetom;

2.4 za elemente izloene zatezanju;

2.4 za elemente izloene smicanju (od poprene sile ili torzije), odnosno smatra se da
postoji dovoljna sigurnost prema lomu od smicanja ako elemenat/konstrukcija ne popusti na
smicanje pre nego to popusti na savijanje, koje istovremeno deluje.

I po standardu Prefabrikovane gredice od glinenih elemenata za izradu meuspratnih

odnosno tavaninih konstrukcija uslovi kvaliteta gredica (koje formiraju rebra takve meuspratne
konstrukcije) definisani su samo na osnovu potrebnog koeficijenta sigurnosti na lom. Tako, za svaki
predvieni razmak podupiraa pri montai, gredica mora da ima potreban koeficijent sigurnosti na
lom u kritinom preseku s :
s = (Sg,g + Sg,e) / (Sg,g + g) 2,6
gde je:

Sg,g raunski uticaj u kritinom preseku gredice od sopstvene teine,

Sg,e eksperimentalno utvren uticaj u kritinom preseku gredice pri lomu od optereenja
nanetog pri ispitivanju,

Sg,g + g raunski uticaj u kritinom preseku gredice od ukupnog optereenja u fazi

montae (sopstvena teina gredice, teina elementa ispune i betona).
8

Za formiranu, tj. izlivenu meuspratnu konstrukciju napravljenu od ovakvih elemenata, u

kritinom preseku mora biti ispunjen uslov:
(St,g + St,e) / [1,6(St,g+g) + 1,8 St,p] 1
gde je:

St,g raunski uticaj u kritinom preseku tavanice od izmerene sopstvene teine,

St,e eksperimentalno utvren uticaj u kritinom preseku tavanice pri lomu od optereenja
nanetog pri ispitivanju ,

St,g+g raunski uticaj u kritinom preseku tavanice od izmerene sopstvene teine sa

predvienom podnom i plafonskom oblogom,

St,p raunski uticaj u kritinom preseku tavanice od predvienog korisnog optereenja.

2.2. Ostali kriterijumi kvaliteta kod ispitivanja elemenata konstrukcija

Uslovi kvaliteta meuspratne konstrukcije napravljene u skladu sa standardom
Prefabrikovane gredice od glinenih elemenata za izradu meuspratnih odnosno tavaninih
konstrukcija, pored kontrole potrebnog koeficijenta sigurnosti na lom, definisani su i na osnovu
ostvarenih ugiba gotove meuspratne konstrukcije. Za tavanice izraene od prefabrikovanih gredica,
ugib (za deklarisano optereenje) mora da bude manji od dozvoljenog:
Ut,g+p Udoz
gde je:

Ut,g+p - raunski maksimalni ugib u polju pri optereenju g+p (stalno + pokretno), uzimajui
u obzir vremenske deformacije betona,

Udoz dozvoljeni ugib za fazu eksploatacije, diktiran estetskim i funkcionalnim zahtevima,

Udoz = L/200
gde je L statiki raspon meuspratne konstrukcije, odnosno tavanice.

I po standardu elijasti beton armirane krovne i meuspratne ploe od autoklaviranog

gasbetona i penobetona, proveravanje ugiba vri se u principu na isti nain, utvrivanjem ukupnog
trajnog ugiba , koji ne sme biti vei od graninog (doputenog) ugiba g :
g
Doputeni ugibi g odreuje se u funkciji raspona L ploa kao g = L/kg gde je kg koeficijent
koji, u zavisnosti od vrste konstrukcije u kojoj se koristi i raspona, iznosi 200 ili 300.

Kod tipskih ispitivanja stubova za struju (Tehnika preporuka br 10a opti tehniki uslovi
za projektovanje, proizvodnju i korienje betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske
vodove) koriste se drugaiji kriterijumi kvaliteta, definisani u odnosu na najvee projektno
optereenje i u odnosu na lom ispitivanog elementa.
Tako pri punom projektnom optereenju pomeranje u vrhu stuba ne sme biti vee od
projektovane vrednosti, irina prslina ne sme biti vea od 0,2 mm, ne sme doci do drobljenja betona
na pritisnutoj strani stuba (tj. izmerena dilatacija betona na pritisnutom delu ne sme biti vea od
3.5) i izmerena dilatacija zategnute armature ne sme prei 10.
Kod kontrolnih ispitivanja u trenutku dostizanja projektnog optereenja, kao ni nakon
rastereenja, nijedan od prethodno pomenutih parametara ponaanja ne sme da ima vrednosti
loije od vrednosti utvrenih tipskim ispitivanjem.
Da bi neki stub dobio pozitivnu ocenu na bilo tipskom, bilo kontrolnom ispitivanju, sva tri
ispitivana uzorka moraju da zadovolje prethodno propisane kriterijume kvaliteta. Ako jedan od njih
podbaci, po ovom pravilniku, treba izvriti ispitivanje tri nova uzorka kada opet sva tri moraju
zadovoljiti propisane kriterijume da bi stub dobio pozitivnu ocenu. Ovo ponavljanje ispitivanja je
dozvoljeno izvriti samo jednom.
Inae iste kriterijume zadovoljavanja kvaliteta u odnosu na broj testiranih uzoraka propisuje i
standard Prefabrikovani betonski elementi tehniki uslovi za izradu i ugradnju.

3. O KONTROLI I PRAENJU PONAANJA KONSTRUKCIJA

TOKOM EKSPLOATACIJE
Sve konstrukcije moraju se odravati u stanju projektom predviene sigurnosti i
funkcionalnosti. Kako se tome kod nas u poslednje vreme pridaje veoma malo ili nimalo panje, ovo
mesto e se iskoristiti da se navede par osnovnih dokumenata tehnike regulative koji propisuju
procedure praenja i kontrole ponaanja konstrukcija, a koji su indikativni i kao takvi mogu posluiti
za definisanje postupaka koje treba izvriti da bi se moglo rei da se vri praenje ponaanja
konstrukcije tokom upotrebe.
Tako recimo Pravilnik o sadrini i nainu osmatranja tla i objekata u toku graenja i
upotrebe, Slubeni list RCG br. 54, iz novembra 2011. godine, koji je jedan od bazinih
dokumenata tehnike regulative iz ove oblasti, utvruje sadrinu i nain posmatranja (kao ireg
pojma od pojma ispitivanja) ponaanja tla i objekta u toku graenja, ali i eksploatacije objekta. Iz
samog naslova proizilazi da, u principu, sva dugotrajna ispitivanja konstrukcija pod eksploatacionim
optereenjima treba zasnivati na njemu.
Njime je utvreno da se ponaanje konstrukcije prati ili samo vizuelnim opaanjem ili
kombinacijom vizuelnog opaanja i merenja pomou instrumenata. Pravilnik definie da se potreba
za posmatranjem ponaanja tla i objekta utvruje jo u tehnikoj dokumentaciji. U situaciji da je ono
potrebno, na istom mestu, u posebnom projektu treba propisati i sadrinu i nain posmatranja.
10

Rezultati posmatranja, sem toga to slue za ocenu ukupnog stanja tla i objekta, slue i za
blagovremeno ustanovljavanje tendencija promena ponaanja tla i objekta i, u tom smislu, zajedno
sa drugim faktorima, za odreivanje potrebnih mera za obezbeenje sigurnosti objekta u toku
graenja i upotrebe.
Idejni projekat posmatranja ponaanja tla i objekta u toku graenja i upotrebe treba da
sadri predmet i koncepciju posmatranja, program, metode i obim posmatranja, kao i predmer i
predraun za radove posmatranja ponaanja tla i objekta.
Glavni projekat posmatranja ponaanja tla i objekta, prema ovom Pravilniku, treba da sadri:

projektni zadatak;

predmet posmatranja ponaanja tla i objekta;

projekat geodetskih radova posmatranja;

merna mesta, instrumente za merenje, plan i program merenja;

serije posmatranja i vremenski plan posmatranja u toku graenja i upotrebe objekta;

nain obrade merenja, prikazivanja rezultata i formiranja dokumentacije o posmatranjima;

kriterijume za uporeivanje rezultata merenja sa dozvoljenim vrednostima;

zahteve za odravanje mernih mesta i instrumenata u periodu posmatranja;

nain praenja i interpretacije rezultata posmatranja ponaanja tla i objekta; i

tehnike uslove realizacije projekta, predmer i predraun radova.

I Pravilnik o tehnikim normativima za beton i armirani beton propisuje da se jo u glavnom

projektu konstrukcije odreuje uestalost kontrolnih pregleda konstrukcije tokom eksploatacije. Po
njemu vremena ponavljanja tih kontrolnih pregleda ne smeju biti dua od:

10 godina za javne i stambene zgrade

5 godina za industrijske objekte;

2 godine za mostove.

Ovakvi kontrolni pregledi su zamiljeni kao dvostepeni. Prvi stepen kontrole ini vizuelni
pregled, koji obuhvata i snimanje poloaja i veliine eventualnih prslina i pukotina, kao i ostalih
oteenja bitnih za sigurnost konstrukcije. Drugi stepen kontrole ini i kontrola ugiba glavnih noseih
elemenata konstrukcija pod stalnim optereenjem. Dvostepenost se ogleda u tome da tek ako se na
osnovu prvostepenog pregleda utvrdi da je sigurnost konstrukcije eventualno smanjena u odnosu na
projektovanu, treba obaviti drugostepenu kontrolu.

11

U tehnikoj regulativi obino nije propisano ko i koliko esto treba da vri kontrole. Kao
merodavna moe se uzeti tabela 2.1., koja je napravljena za potrebe kontrole mostova, pri emu
svaku od pobrojanih vrsta pregleda (tekui, redovni, itd) treba definisati jo tokom izrade projekta.
Preglede treba da obavljaju struna lica, koja su imenovana od strane institucije koja odrava
predmetni objekat.
Tako na primer, smatra se da tekue preglede moe obavljati i rukovodilac ili ovlaeno lice
same organizacije koja odrava objekat, redovne kontrole njena trolana komisija, a glavne kontrole i
ispitivanja probnim optereenjem samo za to specijalizovane institucije ili preduzea.

VRSTA PREGLEDA

UESTALOST OBAVLJANJA PREGLEDA TOKOM JEDNE GODINE

god.

god.

god.

god.

god.

god.

god.

god.

vreme obavljanja (nakon izgradnje)

tekui

**** **** **** **** **** **** **** **** ...

*

redovni

glavni
Ispitivanje probnim optereenjem

...

*
*

...
...

po potrebi

Tabela 2.1. Primer vremenskog rasporeda posmatranja ponaanja mostova tokom eksploatacije

4. DOKUMENTACIJA O ISPITIVANJU
Svako sprovedeno ispitivanje mora biti propraeno odgovarajuim izvetajem.
Izrada izvetaja o sprovedenim ispitivanjima obino poinje jo tokom samog procesa
ispitivanja, ili ak i pre toga kroz predhodnu pripremu izvetaja. U tom smislu, rukovodilac ispitivanja
mora unapred organizovati upisivanje podataka sa ispitivanja, koje saradnici u toku procesa
ispitivanja treba da unose u za to posebno pripremljene formulare. pri tome, svaki saradnih treba da
unosi podatke o delu ispitivanja za koje je zaduen. Ovi zapisnici sa ispitivanja obino sadre podatke
o konstrukciji koja se ispituje, posmatranim presecima i mernim takama, o mernim instrumentima,
veliinama merenja, kao i ostale potrebne podatke i napomene o samom toku ispitivanja (dan, sat,
vremenski uslovi kada je ispitivanje vreno i tome slino).
Posebno je znaajno u formulare uneti sve podatke o postupcima i dogaajima koji izazivaju
odstupanje od predvienog programa ispitivanja, jer oni mogu biti posebno znaajni kod analize
podataka sa ispitivanja.
12

Nakon zavrenog ispitivanja, ili jedne faze ispitivanja, rukovodilac ispitivanja pristupa izradi
samog Izvetaja o ispitivanju.

4.1. Izvetaj o sprovedenom ispitivanju konstrukcije

Izvetaj o izvrenom ispitivanju se pie kao privremeni ili kao Konani izvetaj.
Tako, na primer, standard Ispitivanje mostova probnim optereenjem, predvia izradu
privremenog izvetaja o ispitivanju u kojem se daju samo osnovni podaci o ispitivanju i preliminarni
zakljuak o podobnosti konstrukcije za preuzimanje projektnog optereenja. sa druge strane, jedan
od takoe bazinih standarda iz ove oblasti, standard Ispitivanje konstrukcija visokogradnje
probnim optereenjem i ispitivanje do loma, takvu mogunost ne ostavlja, tj. ne predvia izradu
privremenog izvetaja o ispitivanju. Meutim, zbog praktine potrebe, u praksi se odomailo, to se
moe smatrati sasvim opravdanim, da je izdavanje privremenog izvetaja mogue i potrebno uiniti i
kod ispitivanja probnim optereenjem drugih konstrukcija, a ne samo mostova.
Sam Privremeni izvetaj mora da definie, sem prethodno navedenih sadraja, i propisani rok
za koji vai nakon koga ga treba zameniti Konanim izvetajem.
Konani izvetaj o sprovedenom ispitivanju je obino mnogo sadrajniji i detaljniji od
Privremenog izvetaja. On obino treba da sadri sledee informacije:

podatke o odgovornom rukovodiocu ispitivanja, kao i o lanovima ekipe koja je vrila

ispitivanje;

datum ispitivanja;

sve relevantne opte podatke o ispitivanoj konstrukciji, ukljuujui i one o nazivu objekta,
projektantima, izvoau, godini izgradnje, itd.

podatke o uslovima pod kojima je izvreno ispitivanje (recimo meteoroloke podatke,

podatke o prekidima tokom ispitivanja, i sve ostale podatke toga tipa koji bi mogli da utiu
na rezultate i kvalitet sprovedenog ispitivanja);

podatke o nameni i svrsi ispitivanja;

kratak opis ispitivane konstrukcije;

podatke o postupku ispitivanja;

podatke o karakteru, veliini i ostalim karakteristikama korienog probnog optereenja;

podatke o upotrebljenim instrumentima i ostalim sredstvima za ispitivanje;

podatke o stanju konstrukcije pre i posle ispitivanja;

13

potrebne raunarske analize i uporedni raunski proraun za optereenja nanesena tokom

ispitivanja;

podatke o izvrenim merenjima u toku ispitivanja, tj. rezultate ispitivanja koji se obino
prikazuju tabelarno i/ili grafiki, na dijagramu;

analizu dobijenih rezultata;

uporeenje rezultata ispitivanja sa raunskim podacima, takoe prikazane tabelarno i

grafiki (izmerene prema raunskim vrednostima);

uporeenje i dodatnu analizu najkarakteristinijih raunski dobijenih i izmerenih veliina,

kratak i jasan Zakljuak o ponaanju, sigurnosti i podobnosti konstrukcije za upotrebu,

prvenstveno u smislu izjanjenja ispitavaa o zadovoljenju kriterijuma tehnike ispravnosti,
tj. mogunosti ispitivane konstrukcije da preuzme prijektom predviena optereenja i
odgovori svojoj nameni.

Kod elinih konstrukcija Izvetaj o ispitivanjima ponekad se daje u formi Atesta, koji moe
imati oblik prethodno propisanih formulara.
Izvetaji o sprovedenom ispitivanju mogu se davati i u nekoj drugoj formi, recimo kao
Zapisnik o kontroli nepropustljivosti, (vidi Pravilnik Skladitenje nafte i naftnih derivata vertikalni
cilindrini nadzemni rezervoari, zavareni sa ravnim dnom i nepominim ili plivajuim krovom) kada
je potrebno dati neke dodatne, posebno precizirane podatke, kao to su, recimo u ovoj situaciji,
podaci o ispitivanju dna rezervoara, plata rezervoara, ojaanja krova rezervoara, dopunski podaci o
primenjenom nainu ispitivanja i tome slino.

4.2. Izvetaji o kvalitetu proizvoda kod ispitivanja elemenata

konstrukcija
Kao indikativan, u smislu sadraja izvetaja koji prate ispitivanja elemenata konstrukcija koji
se proizvode u veim serijama, moe se posmatrati standard Prefabrikovane gredice od glinenih
elemenata za izradu meuspratnih odnosno tavaninih konstrukcija. Postupci predvieni u njemu
posluie kao osnova za preporueni sadraj dokumenta koji u potpunosti garantuje kvalitet
proizvoda, i koji se daje u obliku Dokaza o izvrenom ispitivanju. Pri tome sam Dokaz o izvrenom
ispitivanju obuhvata vie delova.
Prvenstveno, on treba da sadri Izvetaj o kvalitetu materijala kojim se dokazuje da je
proizvedeni element primenjiv sa aspekta sastavnih materijala i njihovih karakteristika. U tom smislu,
kvalitet upotrebljenog materijala utvruje se prema odgovarajuim standardima za ispitivanje
materijala, ali se moe zasnivati i na atestima proizvoaa predmetnih materijala ili delova
ispitivanog elementa.
14

Njegov drugi deo predstavlja Izvetaj o izvrenom ispitivanju koji se zasniva na Izvetaju o
utvrivanju nosivosti elementa, Izvetaju o utvrivanju kvaliteta izvedenih konstrukcija, kao i
Izvetaju o periodinom ispitivanju.
Izvetaj o utvrivanju nosivosti elementa se daje na osnovu rezultata ispitivanja samog
elementa (recimo, za sluaj ispitivanja gredica Fert tavanica kao Izvetaj o utvrivanju nosivosti
prefabrikovanih gredica)
Izvetaj o utvrivanju kvaliteta izvedenih konstrukcija odnosi se na primenjivost
konstrukcije u koje se ispitivani element ugrauje i on se daje na osnovu rezultata ispitivanja
izvedenih na predmetnim konstrukcijama recimo, u gore pomenutom sluaju, kao Izvetaj o
utvrivanju kvaliteta izvedenih meuspratnih Fert tavanica.
Izvetaj o periodinom ispitivanju se izdaje na osnovu obavljenog periodinog ispitivanja
elemenata na koje se odnosi u ovoj situaciji to bi bio Izvetaj o periodinom ispitivanju gredica
Fert tavanice. Njegov smisao je da slui kao potvrda kontinuiteta u kvalitetu proizvodnje
posmatranih elemenata. Ovakva periodina ispitivanja se vre obino najmanje jednom godinje.
Slian postupak opisan je i u Tehnikim preporukama br 10a opti tehniki uslovi za
projektovanje, proizvodnju i korienje betonskih stubova za nadzemne elektroenergetske
vodove. Po njima izvetaj o ispitivanju stubova sastoji se iz dva dela: Izvetaj o tipskom ispitivanju
stabla betonskog stuba, pri emu se (kao skraena verzija) izdaje Izvod iz izvetaja o tipskom
ispitivanju stabla betonskog stuba u kojem treba da su dati samo osnovni podaci sa ispitivanja.
Drugi deo predstavlja Izvetaj o kontrolnom ispitivanju stabla betonskog stuba koji predstavlja
izvetaj o periodinim (jednom godinje) ispitivanjima koja obezbeuju potvrdu o kontinuitetu
kvaliteta proizvodnje. On po svojoj sutini odgovara prehodno pomenutom Izvetaju o periodinom
ispitivanju.
Meutim, treba uvek imati na umu da se informacije u izvetajima o sprovedenim
ispitivanjima veoma razlikuju i usled razliite prirode materijala od kojih su elementi i konstrukcija
napravljeni. Tako, kod pojedinih elemenata konstrukcije, kao recimo kod onih koje se ispituju u
skladu sa standardom Projektovanje i izvoenje drvenih konstrukcija lamelirane lepljene
konstrukcije, u izvetajima treba pruiti i informacije poput: vrste drveta od koga je element
napravljen i njegove klase, vlanosti lamela prilikom lepljenja, vrste lepka kojim je izvreno lepljenje
lamela, tj. da li lepak zadovoljava eksploatacione uslove, najmanje i najvee debljine lamele,
temperature i vlanosti vazduha prostora u koje je izvrena polikondenzacija lepka, veliine pritiska u
presama za vreme polikondenzacije lepka, izgled spoljanjeg lica i geometrija lameliranog lepljenog
nosaa u odnosu na projektovanu geometriju i rezultata ispitivanja smicajne vrstoe u spoju lepka,
a za izuzetne konstrukcije (konzole raspona preko 15m, ravni nosai preko 30m i lukovi preko 60m
duine) i veliinu vrstoe na zatezanje u sloju lepka i uzdunim spojevima lamela.

15

5. POREENJE NAIH I NEKIH STRANIH PROPISA IZ OVE

OBLASTI I NJIHOVA UPOTREBA
U principu, ako neka zemlja nema odreeni standard za ispitivanje konstrukcija ili elemnata
konstrukcija, u njoj se za tu namenu obino primenjuju standardi ili pravilnici neke druge zemlje ili
strane organizacije. Znai, ispitivanja konstrukcija kod nas, u principu, treba vriti prema domaoj
tehnikoj regulativi, ali u njenom odsustvu, ili kao njenu dopunu, mogue je upotrebiti propise
drugih zemalja i organizacija.
Kao ilustraciju prethodnog pomenimo nemaki standard za geotehnika sidra DIN 4125, iz
1992. godine, koji propisuje i postupke ispitivanja ovakvih sidra, a koji se dosta koristi i u naoj zemlji.
U tom smislu postoje brojna meunarodna tela koja izdaju svoja uputstva i norme za
ispitivanja konstrukcija. Najpoznatija i najbolja strana tehnika regulativa iz oblasti ispitivanja
konstrukcija, a koja se koristi kod nas, dolazi iz sledeih organizacija:

ISO International Standard Organisation, Meunarodna organizacija za standarde;

RILEM Meunarodna organizacija za ispitivanje materijala i konstrukcija;

FIP Meunarodna organizacija za prednapregnuti beton;

CEB Comitee Euro du Beton Evropski komitet za beton;

AIPS Internacionalna organizacija za mostove i graevinske konstrukcije;

CIB Meunarodni savet za istraivanja, studije i dokumentaciju u oblasti graevinarstva

CEN Evropski komitet za norme

a ona se moe pronai i u sledeim nacionalnim standardima:

SniP Ruski (sovjetski) standardi;

ASTM American Standards for Testing Materials;

BS British Standards;

DIN Nemake norme;

EC Evrokodovi.

Meutim, da bi se ilustrovalo da u stranoj tehnikoj regulativi ponekad pristup reavanju

problema nije isti kao u naoj, i da nju kao i nau regulativu treba kritiki primenjivati, prikazae
se postupci koje dva tipina strana standarda propisuju za ispitivanja konstrukcija koja su kod nas
pokrivena standardom Ispitivanje konstrukcija visokogradnje probnim optereenjem i ispitivanje
do loma.
16

5.1. Britanski standardi za AB konstrukcije British Standards BS 8110,

iz 1985. godine
Po ovom standardu, probno optereenje (engleski: proof load) kao metod ispitivanja
konstrukcija treba koristiti:
a. kada dostupne informacije o izgradnji predmetnog objekta ukazuju na lo kvalitet
upotrebljenog materijala za konstrukciju;
b. kada postoji sumnja u pogledu kvaliteta izrade konstrukcije;
c. kada postoje vidljivi nedostaci, posebno ako su primeeni u kritinim presecima, ili u
najosetljivijim elementima konstrukcije;
d. kada je iz nekog drugog razloga potrebna provera kvaliteta konstrukcije;
e. kod proizvodnje prefabrikovanih elemenata.

Indikativno je da ovaj standard, za razliku od naih, ne preporuuje nanoenje probnih

optereenja na konstrukciju u smislu utvrivanja tehnike ispravnosti konstrukcije za potrebe
izdavanja upotrebne dozvole, sem u specijalnim sluajevima, i u krajnjoj nudi. ta vie, kae se da je,
pre nego to se pristupi probnom optereenju, potrebno prethodno iscrpeti sve druge mogunosti za
utvrivanje tehnike ispravnosti posmatranog elementa ili konstrukcije. U tom smislu italac se
upuuje na dodatne kriterijume date u BS 6089.
Pri testiranju konstrukcije probnim optereenjem u skladu sa ovim standardom kontroliu se
granino stanje nosivosti i/ili granino stanje upotrebljivosti. Pri tome uobiajeno je da se sa
optereivanjem ide do graninog stanja upotrebljivosti, ali u pojedinim situacijama konstrukcija se
moe opteretiti i optereenjima do nivoa graninog stanja nosivosti.
Ukupno probno optereenje Wprob kojim se ispituje konstrukcija ne sme biti manje od zbira
projektnog stalnog optereenja Wstal i merodavnog projektnog povremenog optereenja Wpovr :
Wprob Wstal + Wpovr
Meutim, standard u napomenama preporuuje da se umesto ovolikog nivoa probnog
optereenja koristi probno optereenje koje predstavlja zbir stalnog optereena i optereenja koje je
za 25% vee od povremenog optereenja; ili optereenje koje je za 12,5% vee od zbira stalnog i
povremenog projektnog optereenja (pri tome, poeljno je koristiti veu od ove dve vrednosti):
Wprob > (Wstal + 1,25 Wpovr), ili
Wprob > 1,125 (Wstal + Wpovr)
I pored toga, u komentarima ovog standarda kroz literaturu iz ove oblasti, kae se da se u
praksi osea da su citirani uslovi BS 8110 preblagi u smislu veliine probnog optereenja (posebno sa

17

stanovita dugotrajnih, vremenskih deformacija) i navode se preporuke Britanskog udruenja

graevinskih konstruktera (The Institution of Structural Engineers), koje preporuuje da probna
optereenja budu za ak 25% vea od zbira stalnog i povremenog optereenja:
Wprob 1,25 (Wstal + Wpovr)
Ponegde u literaturi se ide tako daleko da se predlae da ubudue probna optereenja treba
da idu do:
Wprob 1,50 (Wstal + Wpovr)
I po ovom, kao i po naem standardu probna optereenja treba nanositi postepeno i u
fazama. Meutim, za razliku od naih propisa, propisuje se da ukupno probno optereenje treba
naneti najmanje dva puta, sa vremenskim razmakom od najmanje 1 sat izmeu nanoenja
optereenja. U pojedinim situacijama probno optereenje treba naneti i po trei put, i tako ga
ostaviti 24 asa.
Sa otpoinjanjem merenja deformacija treba saekati najmanje 5 minuta nakon nanoenja
optereenja, u cilju njihove stabilizacije.
Kao i u naoj tehnikoj regulativi, osnovni pristup pri proceni tehnike ispravnosti
konstrukcije ili elementa konstrukcije je postupak uporeivanja izmerenih parametara ponaanja
ispitivane konstrukcije sa prethodno uraenim proraunom iste konstrukcije. pri tome se u
proraunu mora poi od stvarnih karakteristika gotove konstrukcije, a ne od projektnih veliina
znai koriste se stvarne vrednosti kvaliteta ugraenog materijala, itd.
Ovaj standard daje nekoliko kriterijuma tehnike ispravnosti. Po prvom, pri prvom nanoenju
probnog optereenja najvei ugibi ugr i pukotine agr bi trebalo da budu priblino jednaki onima iz
prethodno uraenog statikog prorauna ura tj. ara :
uexp ura
aexp ara
to se tie ovog kriterijuma, znaajno je primetiti da je smisao propisanog zahteva za
kvalitetom sutinski drugaiji nego kod kriterijuma koji se pojavljuju u naim propisima. Ovde
kriterijum ispravnosti ide u pravcu zahteva da je konstrukcija izvedena upravo onako kako je bila i
zamiljena (projektovana), tj. da je izvoenje bilo u skladu sa projektom, a ne, kako je dato u naim
standardima, da su parametri ponaanja izvedene konstrukcije povoljniji nego kod projektovane
(recimo kod kontrole ugiba kod nas se trai da je uexp ura). U tom smislu pomalo udno, ali nai
propisi praktino zahtevaju da je konstrukcija bolje izvedena, nego to je projektovana.
Po drugom kriterijumu ispravnosti, kada smo konstrukciji pri prvom nanoenju probnog
optereenja zadali znaajne ugibe, tada se pri drugom ciklusu probnog optereenja oekuje da
procenat zaostalih ugiba uz,exp,2 u odnosu na najvee izmerene ugibe iz tog ciklusa optereenja, ne bi
trebalo da bude vei nego to je bio kod prvog ciklusa nanoenja probnog optereenja uz,exp,1 :
uz,exp,2 (%) / umax,exp,2 (%) uz,exp,1 (%) / umax,exp,1 (%)

18

Pri tome, te zaostale deformacije uz ne bi trebale ni u prvom ni u drugom krugu optereenja

da budu vee od 25% za armirani beton, niti vee od 15% - 25% najveih izmerenih ugiba ugr kod
prethodno napregnutih konstrukcija.

armirani beton:

uz,exp 0,25 umax,exp

prethodno napregnuti beton:

uz,exp 0,15 - 0,25 umax,exp

Sam standard ne daje definiciju znaajnog ugiba konstrukcije, ali duh propisa je takav da se
verovatno misli na znaajne ugibe u poreenju sa graninim ugibima propisanim na drugim mestima
u samom standardu.
U izvornoj literaturi koja obrauje ovo podruje definicija znaajnih ugiba u se moe nai
kao:
u 40 L2 / d
gde je L efektivni raspon konstrukcije (razmak nultih taaka), koji se daje u metrima, a d je ukupna
visina (ustvari debljina) ispitivanog elementa konstrukcije, koja se daje u milimetrima.
Treba primetiti da kroz ovakvu definiciju, vitkiji nosai (manje d) dostiu nivo znaajnih
ugiba tek pri znatno viim vrednostima ugiba nego grede sa veim d , to je i logino. Takoe je
intresantno da su, na ovaj nain definisane vrednosti znaajnog ugiba, veoma niske. Ako, na
primer, ispitujemo kontinualnu gredu efektivnog raspona polja l = 0.8 L = 6m i debljine d = 600mm,
tada se svaki izmereni ugib, koji ima vrednost veu od 2.4mm moe smatrati znaajnim ugibom.

5.2. Ameriki propisi za AB konstrukcije ACI 318/M (1992) Building

Code Requirements for Reinforced concrete
Deo ovog pravilnika koji se bavi ispitivanjem konstrukcija probnim optereenjem gotovo u
potpunosti je identian amerikom Pravilniku za odreivanje nosivosti betonskih konstrukcija
Strength Evaluation of Existinh Concrete Buildings, tako da se daljnji tekst odnosi na oba.
Tako, ACI 318 preporuuje ispitivanje konstrukcija u manje vie istim situacijama kao i BS
8110.
to se tie same procedure ispitivanja, zanimljivo je da po ovom pravilniku AB konstrukcije
ne treba izlagati probnom optereenju dok beton ne bude star najmanje 56 dana. Takoe, ako na
ispitivanoj konstrukciji jo nije bilo naneto puno, projektom predvieno stalno optereenje, tu
razliku izmeu postojeeg i projektom predvienog stalnog optereenja potrebno je na nju naneti
najmanje 48 asova pre poetka samog ispitivanja.
Po ovom propisu probno optereenje, ve u prvom krugu nanoenja, mora se na konstrukciji
drati puna 24 asa, pa tek onda izvriti merenje parametara ponaanja.

19

Veliina probnog optereenja Wprob propisom je data kao:

Wprob = 0,85 (1,4 Wstal + 1,7 Wpovr)
gde Wstal predstavlja stalno, a Wpovr povremeno projektno optereenje, a 1.4 i 1.7 su odgovarajui
(stvarni) parcijalni koeficijenti sigurnosti za optereenje, po amerikim propisima.
Nakon raunskih proba moe se zakljuiti da su ovi kriterijumi za 15 20 % stroi nego
kriterijumi dati u BS 8110, a znaajno stroi od naih.
Pri tome treba biti obazriv, jer oba ova dokumenta (za razliku od naeg pravilnika za beton i
armirani beton, PBAB 87) u postupcima dimenzionisanja AB elemenata koriste istu teoriju graninih
stanja, tj. propisuju parcijalne koeficijente sigurnosti i po materijalu i po zadatim optereenjima.
Najvei izmereni ugibi umax, exp od probnog optereenja po ovim propisima ne smeju biti vei
od:
umax, exp ugran = l2 / 20.000 d
gde su l efektivna duina nosaa i d ukupna debljina, dati u inima (1 in = 25,4 mm). Ako je ovaj
limit prekoraen neophodno je izvriti proveru zaostalih ugiba.
Pri prvom krugu optereivanja probnim optereenjem oekuje se da zaostali ugibi uz,exp,1
(koji se mere najvie 24 sata nakon uklanjanja optereenja) u odnosu na najvei izmereni ugib iz tog
kruga optereenja umax,exp,1 , ne bi trebalo da budu vei od 25% za armirani beton, niti vee od 20%
kod prethodno napregnutih konstrukcija:

armirani beton:

uz,exp,1 0,25 umax,exp,1

prethodno napregnuti beton:

uz,exp,1 0,20 umax,exp,1

Ako ovaj uslov nije ispunjen, armiranobetonske konstrukcije se mogu naknadno izloiti
probnom optereenju posle 72 asa provedena u rastereenom stanju. Pri tome zaostali ugibi uz,exp,2
moraju biti:

armirani beton:

uz,exp,2 0,20 umax,exp,2

Kod prethodno napregnutih konstrukcija ne postoji ovaj dopunski kriterijum.

6. OSTALE NAPOMENE
Pored prethodno navedene, najrelevantnije tehnike regulative iz ove oblasti, postoje i
brojni drugi domai standardi i propisi koji se tiu ispitivanja konstrukcija. U tom smislu naveemo
samo neke.
Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim
podrujima ispitivanju konstrukcija posveuje celo poglavlje. U njemu se kae da se dinamike
20

karakteristike konstrukcija visokogradnje objekata koji se grade u zonama seizmikog intenziteta VIII
i IX stepena, kao to su objekti visokogradnje, objekti van kategorije i prototipovi industrijski
proizvedenih objekata visokogradnje, obavezno kontroliu eksperimentalnim putem. Na isti nain se
kontrolie ponaanje konstruktivnih elemenata objekata visokogradnje za koje se zahteva seizmiki
proraun metodom dinamike analize, a koji se grade u zonama seizmikog intenziteta VIII i IX
stepena. Ovo eksperimentalno odreivanje dinamikih karakteristika izvodi se na gotovoj
konstrukciji, prinudnim vibracijama koje nee izazvati oteenja.
Pouzdanost je sposobnost konstrukcije da ima odgovarajuu upotrebljivost uz predvienu
sigurnost i predpostavljenu trajnost. Osnove projektovanja graevinskih konstrukcija Osnovni
principi za proveru pouzdanosti konstrukcija tehniki uslovi, su jo jedan iz reda dokumenata koji
na sistematski nain razmatraju ispitivanje konstrukcija. Ovim standardom se utvruju osnovni
principi za proveravanje pouzdanosti konstrukcija za delovanje poznatih optereenja. Po njemu,
provera pouzdanosti vri se u odnosu na rad konstrukcije u toku predvienog vremena njenog
trajanja. Njime su predviene dve vrste moguih ispitivanja konstrukcije modelska i prototipska.
Pravilnik omoguava da konstrukcija bude proraunata na osnovu rezultata ovakvih ispitivanja.- pri
tome se zahteva da se ispitivanje vri, po mogunosti, pod uslovima to priblinijim onim kojima e
biti izloena stvarna konstrukcija i to kako u pogledu vrstoe, dimenzija, optereenja, tako i u
pogledu uslova okoline na mestu stvarnog objekta.
Po Pravilniku o tehnikim normativima za temeljenje graevinskih objekata, temeljni ipovi
se ispituju i dimenzioniu prema sprovedenom probnom optereenju u cilju odreivanja dozvoljenog
optereenja tla za horizontalne sile i za statike momente koji optereuju glavu ipa. Treba svakako
napomenuti da se u tu svrhu mogu koristiti i analitike metode, ali se ovi uticaji mogu odrediti ak i
iskustveno. probno optereenje ipa na pritisak ili zatezanje izvodi se na taj nain to se reakcije
tereta prenose na tlo na udaljenosti na kojoj ne utiu bitno na tlo du ipa. Pri tome, merenja se
vezuju za stalnu taku van podruja deformacija koje izaziva probno optereenje. Inkrementi
nanetog optereenja moraju trajati onoliko koliko je potrebno da se mogu jasno registrovati uticaji
hidrodinamike konsolidacije i puzanja tla.
Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za montau elinih konstrukcija daje dozvoljena
odstupanja od tanog poloaja za stubove, grede, kranske staze, tornjeve, cevi, bunkere, mostove,
dalekovode, jarbole itd. iako se ova merenja, u principu, ne vre pod probnim optereenjima, kako
se i ona najee obavljaju mernim sredstvima koja se koriste kod ispitivanja konstrukcija, to su i
pomenuta na ovom mestu.
I po Pravilniku o tehnikim normativima za beton i armirani beton uticaji u presecima
konstrukcija koje se projektuju mogu se odrediti i na osnovu rezultata eksperimentalne analize
prototipova ili modela. Ova klauzula najee se primenjivala na objekte velike komplikovanosti, gde
se uobiajenim metodama statikog prorauna teko dolazilo do uticaja. treba naglasiti da se
ispitivanje konstrukcija u smislu odreivanja uticaja u presecima danas koristi znatno manje nego
pre. To je prvenstveno zbog znatnog napretka u razvoju hardverskih i softverskih reenja koja
omoguavaju sraunavanje statikih i dinamikih uticaja ak i u veoma komplikovanim
konstrukcijama.
Odreivanje sadejstvujue irine ploe kod greda T preseka je takoe jedno od moguih
podruja primene metoda ispitivanja konstrukcija. U tom smislu ovaj pravilnik kae da se korisna
21

sudejstvujua irina pritisnute ploe kod greda T preseka (slika 7.), koja se uzima u proraun pri
dimenzionisanju preseka, moe odrediti i metodama eksperimentalne analize.
Po ovom pravilniku, polumontane sitnorebraste tavanice sa upljim telima (Fert, Monta i
tome slino), takoe se proraunavaju ne uzimajui u obzir sadejstvo upljeg tela. Meutim, i kod
njih je dozvoljeno da se, ako se izvre ispitivanja konstrukcije i eksperimentalno utvrdi nivo sadejstva
upljih tela u radu tavanice, jedan deo sile pritiska u preseku (i to do veliine odreene u
eksperimentalnoj analizi konstrukcije) moe predati upljim telima, uz odgovarajui koeficijent
sigurnosti.

Slika 7. Presek kroz sitnorebrastu tavanicu

ak i Pravilnik o tehnikim merama i uslovima za spregnute konstrukcije propisuje da se pri

projektovanju i izvoenju spregnutih konstrukcija (ali samo izuzetno) moe odstupiti od pojedinih
odredbi ovog pravilnika i to, ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da se tim odstupanjem
obezbeuje stabilnost i sigurnost spregnutih konstrukcija i bezbednost ljudi, saobraaja i okoline, u
stepenu propisanim samim pravilnikom.
Standard Projektovanje i izvoenje drvenih konstrukcija lamelirane lepljene konstrukcije
propisuje da se kod ovakvih konstrukcija, pored ispitivanja smicajne vrstoe lepljenog sloja (na
malim laboratorijskim uzorcima) eventualno moraju izvriti i ispitivanja konstrukcije probnim
optereenjem. Ispitivanje probnim optereenjem potrebno je izvriti uvek kada se radi o izuzetnim
konstrukcijama, ili u sluaju bilo kakvih neispravnosti posebno onih u pogledu materijala, kvaliteta
lepljenja ili promene vlanosti. Kada se vri serijska proizvodnja elemenata izuzetnih konstrukcija,
vri se probno ispitivanje najmanje jednog od 12 proizvedenih nosaa.
Po standardu Vertikalni cilindrini nadzemni rezervoari, zavareni, s ravnim dnom i
nepominim ili plivajuim krovom propisuje se da je, pored obavezne radiografske kontrole
zavarenih spojeva i kontrole mera izvedenog objekta (koje obuhvataju kontrolu dna, krova i plata
rezervoara), neophodno sprovesti i kontrolu nepropustljivosti dna rezervoara, spoja dna i plata,
plata, krova i ojaanja na otvorima rezervoara.

22

7. LITERATURA
[1]

URANOVI Neboja, UVOD U ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA SA PRIMJERIJA, Graevinski fakultet,

Podgorica, 2009;

[2]

URANOVI Neboja, EKSPERIMENTALNA ANALIZA KONSTRUKCIJA MJERNIM TRAKAMA, Graevinski

fakultet, Podgorica, 2008;

[3]

ISPITIVANJE KONSTRUKCIJA VISOKOGRADNJE PROBNIM OPTEREENJEM I ISPITIVANJE DO LOMA, JUS

U.M1.047, Slubeni list SFRJ 4/1987;

[4]

NACRT PRAVILNIKA O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA PROJEKTOVANJE I PRORAUN INENJERSKIH

OBJEKATA U SEIZMIKIM PODRUJIMA, iz 1986. godine;

[5]

ISPITIVANJE MOSTOVA PROBNIM OPTEREENJIMA, JUS U.M1.046, Slubeni list SFRJ 60/1984;

[6]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA OPTEREENJE MOSTOVA, Slubeni list SFRJ 1/1991;

[7]

PRAVILNIK BR. 315 O ODRAVANJU DONJEG STROJA PRUGA JUGOSLOVENSKIH ELEZNICA,

Jugoslovenske eleznice, br. 1981/69, 1970. god.;

[8]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA SEIZMIKO OSMATRANJE VISOKIH BRANA, Slubeni list

SFRJ 6/1988;

[9]

PRAVILNIK O TEHNIKIM PROPISIMA ZA PREGLED I ISPITIVANJE NOSEIH ELINIH KONSTRUKCIJA,

Slubeni list SFRJ 6/1965;

[10]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA BETON I ARMIRANI BETON, Slubeni list SFRJ 11/1987;

[11]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA PREDNAPREGNUTI BETON, Slubeni list SFRJ

51/1971;

[12]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA BETON SPRAVLJEN SA PRIRODNOM I VETAKOM

LAKOAGREGATNOM ISPUNOM, Slubeni list SFRJ 15/1990;

[13]

PRAVILNIK ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNJE U SEIZMIKIM PODRUJIMA, Slubeni list SFRJ

52/1990;

[14]

PREFABRIKOVANI BETONSKI ELEMENTI TEHNIKI USLOVI ZA IZRADU I UGRADNJU, JUS U.E3.050,

Slubeni list SFRJ 18/1981;

[15]

PREFABRIKOVANE GREDICE OD GLINENIH ELEMENATA ZA IZRADU MEUSPRATNIH ODNOSNO

TAVANINIH KONSTRUKCIJA, JUS U.N8.030, 1997;

[16]

TEHNIKA PREPORUKA BR 10A OPTI TEHNIKI USLOVI ZA PROJEKTOVANJE, PROIZVODNJU I

KORIENJE BETONSKIH STUBOVA ZA NADZEMNE ELEKTROENERGETSKE VODOVE 0.4kV, 10kV, 20kV I
35 kV, Elektroprivreda Srbije, maj 1997;

[17]

ELIJASTI BETON ARMIRANE KROVNE I MEUSPRATNE PLOE OD AUTOKLAVIRANOG GASBETONA I

PENOBETONA, JUS U.N1.302, Slubeni list SFRJ 10/1987;

[18]

ELIJASTI BETON ARMIRANE ZIDNE PLOE OD GASBETONA I PENOBETONA, JUS U.N1.304, Slubeni
list SFRJ 10/1987;

23

[19]

PRAVILNIK O SADRINI I NAINU OSMATRANJA TLA I OBJEKATA U TOKU GRAENJA I UPOTREBE,

Slubeni list RCG 54/2001;

[20]

OSNOVE PROJEKTOVANJA GRAEVINSKIH KONSTRUKCIJA OSNOVNI PRINCIPI ZA PROVERU

POUZDANOSTI KONSTRUKCIJA TEHNIKI USLOVI, JUS U.C7.010, Slubeni list SFRJ 54/87;

[21]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA TEMELJENJE GRAEVINSKIH OBJEKATA, Slubeni list SFRJ

15/1990;

[22]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA MONTAU ELINIH KONSTRUKCIJA, Slubeni list

SFRJ 29/1970;

[23]

SKLADITENJE NAFTE I NAFTNIH DERIVATA VERTIKALNI CILINDRINI NADZEMNI REZERVOARI,

ZAVARENI SA RAVNIM DNOM I NEPOMINIM ILI PLIVAJUIM KROVOM, JUS M.Z3.054, Slubeni list
SFRJ 27/1981;

[24]

PRAVILNIK O TEHNIKIM NORMATIVIMA ZA IZGRADNJU OBJEKATA VISOKOGRADNJE U SEIZMIKIM

PODRUJIMA, Slubeni list SFRJ 52/1990;

[25]

PRAVILNIK O TEHNIKIM MERAMA I USLOVIMA ZA SPREGNUTE KONSTRUKCIJE, Slubeni list SFRJ

35/1970;

[26]

PROJEKTOVANJE I IZVOENJE DRVENIH KONSTRUKCIJA LAMELIRANE LEPLJENE KONSTRUKCIJE, JUS

U.C9.300, Slubeni list SFRJ 48/1984;

[27]

Britanski standardi za AB konstrukcije BRITISH STANDARDS BS 8110, 1985;

[28]

Ameriki propisi za AB konstrukcije ACI 318/M (BUILDING CODE REQUIREMENTS FOR REINFORCED
CONCRETE), 1992;

[29]

Ameriki Pravilnik za odreivanje nosivosti betonskih konstrukcija STRENGTH EVALUATION OF

EXISTING CONCRETE BUILDINGS, ACI 437R-67, 1982;

[30]

J. H. Bungey, THE TESTING OF CONCRETE IN STRUCTURES, Blackie and Son Ltd, 1989;

[31]

Nemaki propisi za geotehnika sidra, KURRZZEITANKER UND DAUERANKER: BEMESSUNG,

AUSFUHRUNGUNF PRUFUNG, DIN 4125, 1992;

[32]

Evrokodovi za optereenja na konstrukcijama, EUROCODE 1: BASIS OF DESIGN AND ACTIONS ON

STRUCTURES, 1994;

[33]

Grupa autora, BETON I ARMIRANI BETON PREMA PBAB 87, knjiga 2 prilozi, Graevinska knjiga,
Beograd, 1991.

24