(...

) perspektiva za uspostavljanje demokratske ustavne drave

u Jugoslaviji vremenom (se) nije vie mogla razdvojiti od ruenja
Miloevieve vlasti; ali i od legitimiranja tog ina kao otpora ti
raniji, kojim zapoinje revolucionarni preobraaj drave i drutva.
Sve u svemu, moe se rei da su ukupna politika zbivanja u Sr
biji u periodu 1996-2000. opredelila da ova rasprava na kraju
dobije formu istorije refleksija relevantnih za izgradnju demo
kratske ustavne drave, i to kroz tri razliita oblika suprotstavlja
nja aktuelnim - to tiranskim, to ustavno konstituisanim - vla
stima, odnosno korienjem prava na otpor tiraniji, revolucijom
i graanskom neposlunou.
Aleksandar Molnar

ISBN 86-7963-112-4

U li II U JU I 111!11 i li 111111111

9788679631121

9"7 8 8 6 7 9 "6 3 Y l 2 p >

Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ
USTAVNOJ DRAVI
i. Pravo na otpor tiraniji

Samizdat B92

SADRAJ

9
13
27

PREDGOVO R
UVOD
POGLAVLJE 1:
Otpor tiraniji u antikoj Grkoj

31

1. Uspon tiranije u grkim polisima

34

2. Zaeci tradicije junakog otpora tiraniji

39
52

3. Sokratovopravilo: ubeuj-ili-se-pokoravaj"
4. Platonova apologija tiranije koja uspostavlja

66

5. Aristotelovo uenje 0 republici kao idealnom

kod Harmodija iAristogitona

idealno dravno ureenje

obliku dravnog ureenja
79

POGLAVLJE 2:
Otpor tiraniji u Rimu

81
94

1. Otpor tiraniji u rimskoj republici

2. Shvatanje vrlina u klasinom republikanizmu

111
12 0

}. Ubistvo Gaja Julija Cezara

4. Orijentalne religije i nastanak mistine

13 6

monarhije u doba principata

5. Stoiki pojam slobode i beg u onostranost

14 0

6. Imperator - dominus et deus?

14 4

POGLAVLJE 3:

14 4

Pravo na otpor tiraniji u srednjem veku

i. fevrejska tradicija otpora tiraniji

15 4

2. Odnos ranog hrianstva prema svetovnoj vlasti

16 3

3. Papsko pravo na otpor tiraniji

17 1

4. Razlikovanje tyrannus ex defectu tituli i

tyrannus ex parte exercitii u delu Tome
Akvinskog

17 7
19 2

5 Koncilijama teorija i pravo svrgavanja pape

6. Papska sluba" i pravo na otpor linosti"

pape u delu Jeana Charlier de Garsona

2,01 7. Vazalsko pravo na otpor tiraniji
207
2 14

8. Staleko pravo na otpor tiraniji

POGLAVLJE 4:
Renesansno-republikanske teorije prava
na otpor tiraniji

2 16

1. Teorija zatite gradskog "mira" Marsilija

224

2. Problem ophoenja prema uzurpatorima u

232

}. Obnova cezaristikog naslea antike

Coluccia Salutatija

236

4. Uzdizanje apsolutistike virt: Nicoll

Padovanskog
delu Bartola Sasoferatskog

Machiavelli i teorija dravnog rezona

263

POGLAVLJE 5:
Rane protestantske teorije prava na

267

1. Revolucionarni milenarizam Thomasa

274

2. Teoloka iprirodnopravna komponenta u

otpor tiraniji
Mntzera
shvatanju Johannesa Bugenhagena 0 pravu
na otpor tiraniji
28 5

3. Argument Martina Luthera 0 pravu svakog

290

4. Shvatanje Nicolausa vonAmsdotffa 0pravu

296

5. Pravo pukih magistrata (efora) na otpor

oveka na otpor krvoednimpsima

nie vlasti na otpor tiraniji vie vlasti
tiraniji u delu Jeana Calvina
307

POGLAVLJE 6:
Kontinentalne monarhomake teorije

3 12

1. Hugenotsko osporavanje apsolutne

monarhije ufrancuskom verskom ratu

3 19

2 - Rekonstrukcijafrankogalskih slobodarskih
tradicija Franoisa Hotmana

326

3. Zaeci "funkcionalizacije " drave u delu

Thodore de Bzea
4. Ugovomopravna teorija u Optubama

3 34

protiv tirana Philippea du Plessis-Momaya

342

i Huberta Langueta
5. Borba Emdena za nezavisnost od

34 4

6. Razmatranja Ubbo Emmiusa 0 starom

349

7. Aporije koncepcije simbiotikih zajednica u

istonofrizijskoggrofa
ustavu Frizije
delu JohannesaAlthusiusa
368

POGLAVLJE 7:

369

Britanske monarhomake teorije

1. Vladavina Tjudora u esnaestovekovnoj
Engleskoj

375

2. Privatnopravni argument u prilog pravu na

otpor tiraniji u delu Johna Poneta

379

3Pozivanje na otpor vladaru koga puk nije

"izabrao meu svojom braom "
Christophera Goodmana

38 3

4. Raanje prezbiterijanskog crkvenog sistema

388

iz kotskog verskog rata

5. Prasak trube Johna Knoxa protiv "udovine
vladavine ene"

397

6. Koncepcija kralja kao zakona koji govori i

zakona kao nemog kralja Georgea
Buchanana

408

LITERATURA

PREDGOVOR

Pisanje rasprave, ija se prva knjiga nalazi pred itaocem, imalo je

svoje politike, intelektualne i nastavne podsticaje. Glavni politi
ki podsticaj predstavljao je graanski i studentski protest 19961997. u Srbiji. Dogaaji u zimu 199 6-19 9 7. u Beogradu su na najneposredniji nain pred mene postavili pitanje odreivanja uslova
pod kojima je mogue opravdati jedan akt graanske neposluno
sti. Ulazei dublje u istraivanje graanske neposlunosti, doao
sam do uverenja da je ovaj fenomen razumljiv tek u kontekstu de
mokratske ustavne drave, a da je nastanak demokratske ustavne
drave razumljiv tek u kontekstu duge tradicije otpora tiraniji i
novovekovnih revolucija. U narednim godinama sazrevanje ovog
uvida teklo je paralelno sa zaotravanjem politike situacije u Sr
biji (Jugoslaviji), koje je nagovetavalo da bi dotadanji demokratsko-despotski reim Slobodana Miloevia mogao da se promet
ne u ogoljenu tiraniju. Da je i sam Miloevi bio spreman da pree
ovaj Rubikon pokazuje njegovo odbijanje da prizna poraz na predsednikim izborima od 24. septembra 2 0 0 0 , kao i spremnost da
svim raspoloivim snagama brani svoju u narodu sve omraeniju
vlast. Time se perspektiva za uspostavljanje demokratske ustavne
drave u Jugoslaviji vremenom nije vie mogla razdvojiti od rue
nja Miloevieve vlasti; ali i od legitimiranja tog ina kao otpora ti
raniji, kojim zapoinje revolucionarni preobraaj drave i drutva.
Sve u svemu, moe se rei da su ukupna politika zbivanja u Srbi
ji u periodu 19 9 6 -20 0 0 . opredelila da ova rasprava na kraju dobi
je formu istorije teorijskih refleksija relevantnih za izgradnju de
mokratske ustavne drave, i to kroz tri razliita oblika suprotsta
vljanja aktuelnim - to tiranskim, to ustavno konstituisanim vlastima, odnosno korienjem prava na otpor tiraniji, revoluci
jom i graanskom neposlunou.
Najsnaniji intelektualni podsticaj za uputanje u pro
blem graanske neposlunosti (ali i problem prava na otpor tira
niji i problem revolucije) dobio sam od Ralfa Dreiera, emeritusa
Georg-August Univerziteta u Getingenu. Njegovom podstreku takoe mogu da zahvalim i to to sam se od pre nekoliko godina po

eo zanimati i za Radbruchovu formulu i mogunosti njenog pozitiviranja kroz osnovna prava oveka. To je, kako e italac imati
priliku da se na odgovarajuem mestu rasprave uveri, postalo
kljuno mesto za opravdanje graanske neposlunosti.
Kada je u pitanju nastavni podsticaj za pisanje raspra
ve, neophodno je imati na umu izuzetno ravo stanje sa literatu
rom na srpskohrvatskom (ili, ako neko vie voli, na srpskom, hr
vatskom i bonjakom) jeziku za predmet istorija socijalnih teori
ja na sociolokom smeru Filozofskog fakulteta u Beogradu. Prve
dve knjige i prvo poglavlje tree knjige proizali su iz predavanja i
seminara iz ovog predmeta, koje sam drao u periodu od 1993. do
2 0 0 0 . U ogromnom razdoblju od 5. veka pre n. e. do poetka 19.
veka, koje pokriva ovaj predmet, dominantne teme ine upravo
antike, srednjovekovne i novovekovne teorije prava na otpor tira
niji i novovekovne teorije revolucije. Zbog nedostatka prevoda ne
kih kljunih dela, kao i vanijih monografskih studija o njima i
njihovim autorima, veliki deo ovih teorija je domaem studentu
ostao delimino, ako ne i potpuno nepoznat. U tom smislu ova
rasprava (a posebno iscrpno navoenje u njoj koriene literature)
ima zadatak da doprinese popunjavanju postojeih praznina.
Potpuni spisak ljudi koji su mi na razliite naine po
mogli u procesu nastajanja rasprave bio bi veoma dugaak. Ipak,
najvie zavreuju da budu pomenuti Aljoa Mimica sa Filozof
skog fakulteta u Beogradu, Danilo Basta sa Pravnog fakulteta u
Beogradu, Milan Brdar sa Instituta drutvenih nauka i Slobodan
Antoni sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koji su proitali
prvu verziju rasprave i dali mi obilje korisnih sugestija. Kada je u
pitanju empirijska graa koriena u Dodatku, zahvalnost dugu
jem Milki Puzigai, direktoru agencije Scan, zbog toga to je bila
voljna da mi izae u susret i da u nekoliko svojih istraivanja uvr
sti pitanja koja su me zanimala. Tehniku pomo u zavravanju
rada pruio mi je Ivan Molnar i na tome sam mu veoma zahvalan.
Takoe moram da pomenem i Fondaciju Alexander von Hum
boldt (Alexander von Humboldt-Stifiung) iz Bona, Nemaku slubu
za akademsku razmenu (Deutscher akademischer Austauschdienst) iz
Bona, Konferenciju nemakih akademija nauka (Konferenz der de
utschen Akademien der Wissenschaften) iz Majnca i Fond za otvoreno
drutvo (Fundfor an Open Society) iz Beograda, kojima dugujem za-

10

hvalnost to su mi u periodu 19 9 7 -2 0 0 0 . omoguili vie studij

skih boravaka u Getingenu, Berlinu i Minhenu. Bez mogunosti
korienja odlino opremljenih univerzitetskih biblioteka u ovim
gradovima pisanje ovako opsene rasprave bilo bi nemogue. Na
kraju, dunost mi nalae da pomenem predusretljivost i razumevanje koje su za moja dua odsustvovanja pokazale kolege sa So
ciolokog odeljenja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Aleksandar Molnar
Beograd, decembra 2 0 0 0 .

11

UVOD

Iako je nastala u modernoj epohi, demokratska ustavna drava

proizvod je dugotrajnog razvoja, koji se praktino poklapa sa po
litikom istorijom Evrope i Severne Amerike. Cilj etvoro knjine
rasprave koja se nudi itaocima jeste da rekonstruie misaoni put
kojim se ilo poslednjih dvadest pet vekova i koji je doveo do savremene teorije demokratske ustavne drave. Drugim recima, na
stranama koje slede bie rei o teorijama kroz koje su se pojedini
elementi zgunjavali u ideju demokratske ustavne drave, da bi
potom ta ideja mogla biti razraena u celokupnoj teoriji.
Ali, ako se zbog toga ova rasprava moe nazvati istorijsko-teorijskom, to nikako ne znai da se njen domet ograniava na istu istoriju ideja. U nastojanju da se to doslednije potuje "kontekstualistiki kanon, rasprava je zamiljena kao istorija suoavanja teori
ja pojedinih autora (koji su u velikom broju sluajeva bili ujedno i
politiki akteri) sa politikim tekoama i nedoumicama epohe u
kojoj su razmiljali i delali. Samim tim, istorijsko-teorijska ras
prava koja se itaocu nudi metodoloki je osmiljena kao istorija
ukrtanja i sukobljavanja teorija i politikih zbivanja, odnosno,
jednostavnije, kao istorija teksta i konteksta (upor. Mimica,
1999). Implicitna teorijska pretpostavka ove metodoloke postav
ke jeste da se, unutar korita evroamerike politike prakse,
neprekidno nadovezuju teorije, meu kojima, dodue, postoji
mnotvo struja, meandara i rukavaca, ali takoe i jedan glavni tok.
Ova je rasprava namenjena upravo rekonstruisanju svih onih naj
vanijih nasipa, arhipelaga i delti kroz koje je proao - ali koje je
sam i oblikovao - glavni tok evroamerike politike teorije, da bi
naposletku dospeo do demokratske ustavne drave.
Koncept nastanka demokratske ustavne drave koji se
u ovoj raspravi zastupa razlikuje se poneto od koncepta koji je
Martin Kriele izloio u svojoj knjizi Uvod u uenje 0 dravi. Istorijski
osnovi legitimacije demokratske ustavne drave. Kriele je poao od toga
da je u prvoj fazi novovekovna drava postala apsolutna, da bi u
drugoj fazi bila transformisana u (liberalnu) ustavnu dravu, a u
treoj fazi jo i demokratizovana, ime su ispunjeni svi uslovi za

nastanak demokratske ustavne drave (Kriele, 19 8 8 ).1 Nasuprot

Krieleovom konceptu, u ovoj raspravi koreni demokratske ustav
ne drave pronalaze se u pobunjenikim udruenjima, koja su po
ela da se obrazuju tokom borbe protestantskih kneeva, svetenika i graana protiv apsolutne monarhijske vlasti.2 Ova udruenja
su vremenom postajala sve kompleksnija i dugotrajnija, tako da
su iziskivala unutranju organizaciju, koja je ve in nuce predsta
vljala jedan relativno koherentan ustavni poredak. Osim toga,
protestantski pobunjenici poeli su da oivljavaju stari ustav , tj.
da ga sintetizuju iz raznovrsnih pravnih izvora prolosti, kako bi
ga svojom konkretnom politikom akcijom mogli obnoviti u celoj
dravi. Osnovna pretpostavka bila je da je postojea "tiranska"
vlast uklonila taj ustav i da pobunjenike snage moraju na sebe da
preuzmu ulogu njegovog zatinika i obnovitelja. Zato prvu fazu
nastanka demokratske ustavne drave obeleavaju osmiljavanje,
razrada i pruanje otpora tiraniji (na osnovu pozitivnog ili prirod
nog prava), u kojima se pobunjenici organizuju u (ve rudimen
tarno ustavnopravno ustrojena) pobunjenika udruenja i zahtevaju povratak "starom ustavu na dravnom nivou (poto ga je ti
ranija po njihovom miljenju uklonila).
U vreme verskih sukoba i ratova, protestantska pobu
njenika udruenja i koncepcije tiranije i njenog obaranja bili su
obeleeni snanim religioznim peatom. Ugledajui se ponajvie
na Jevreje iz Starog zaveta, protestantski pisci su ponajvie bili
skloni da govore o tiraninu kao jeretiku, o samim protestantskim
pobunjenicima kao istinskim vemicima (braniteljima ispravne ve
re"), dok je akt otpora opravdavan prevashodno kao ispunjavanje
dunosti prema Bogu, a ne korienje nekog prava (ija upotreba za
1 Kriele daje i jednu razraeniju tipolog iju razvojnih oblika ustavne drave, u
kojoj se nalaze: 1) form alna zako n ska drava, 2 ) materijalna pravna drava, 3)
drava pravnih sredstava (Rechtswegestaat), 4 ) ustavna drava sa podelom vla
sti i 5 ) parlamentarna ustavna drava (K riele, 1 9 8 8 :10 4 ) . esti tip bi predsta
vljala demokratska ustavna drava, kao posledica dem okratizacije glasakog
prava u parlamentarnoj ustavnoj dravi (K riele, 1 9 8 8 :2 2 9 ) .
2 Im plicitna je pretpostavka ove koncepcije da su antika i srednjovekovna teori
ja i praksa predstavljale predistoriju (dem okratske) ustavne drave. U toj predistoriji stvoreni su pojedini elem enti dem okratske ustavne drave, da bi njiho
vo uklapanje u jedan relativno koherentan sistem zapoelo tek u novom veku.

visi od slobodne odluke njegovog titulara). Pravo na otpor tirani

ji, stricto sensu, pretpostavlja slobodnog pojedinca, koji moe da se
opredeli ne samo na preuzimanje otpora, nego i na ivot u tirani
ji. Takav diskurs zaet je u republikanskoj tradiciji antike i u no
vom veku e se pojaviti prevashodno u razliitim oblicima preuzi
manja ove tradicije. Meutim, ni protestanti se nisu libili da se, u
manjoj ili veoj meri, sa diskursa dunosti prebacuju na diskurs
prava na otpor tiraniji. Sam Luther tu prua odlian primer (o e
mu e vie rei biti u 3. odeljku 6. poglavlja). Sve u svemu, potre
ba protestanata da opravdaju svoj otpor katolikim vladarima naj
lake je mogla biti zadovoljena pozivom na Boga i dunosti koje
namee "ispravna vera . Sto su vie, meutim, bledele religiozne
konotacije tiranije i suprotstavljanja tiraninu i to se vie isticao
zadatak izgradnje svetovne drave ("drave zemaljske) - koja e
biti u potpunosti odvojena od crkve ("drave Boje) ili ak imati
protestantskog vladara - to e se vie uviati sva ogranienja dis
kursa dunosti vernika prema Bogu i prednosti diskursa prava
slobodnog oveka na otpor tiraninu (ija se tiranija na kraju vie
uopte nee dovoditi u vezu sa religioznim pitanjima). Pokretaku
snagu ovog preokreta inilo je "otkrie prirodnog prava na ivot,
iji e jedan segment upuivati preko samoodranja na mo
gunost pruanja otpora svakome ko ivot ugrozi, bio on ovek ili
ivotinja, jeretik ili pravovernik, nosilac vlasti ili obian graanin.
Drugu fazu u nastanku demokratske ustavne drave
predstavlja liberalna ustavna drava, koja nastaje iz klasine usta
votvorne revolucije. Istorija novog veka jeste velikim delom istorija revolucionarnog duha. A revolucionaran jeste onaj duh koji ima
smelosti da raskrsti sa prolou, odnosno tradicijom, i da krene
u izgradnju novog poretka (Griewank, 1973: 20 ), rukovoen
predstavom slobode (Arent, 1991: 27). Naravno, ni konzervativni
duh ne uzmie tako lako i brzo, to njegovu aktivnost ini veoma
znaajnom za celokupnu istoriju novog veka, a posebno u moder
noj epohi, u kojoj se ubrzano transformie i na paradoksalan na
in uplie u revolucionarnu dinamiku. Meutim, ne ulazei u po
jedinosti uzajamnog uticaja revolucije i konzervacije (odnosno re
akcije) u modernoj epohi, o kojoj e biti vie rei u treoj knjizi ove
rasprave, na ovom mestu je dovoljno rei da upravo revolucionar
ni duh obeleava kako klasinu tako i modernu epohu i pokree

15

celokupnu dinamiku novog veka. Pri tom je vrlo bitno napraviti

razliku izmeu ispoljavanja revolucionarnog duha u klasinoj i
modernoj epohi, usled ega se i same revolucije mogu podeliti na
klasine (rukovoene republikanskim i liberalnim ili protoliberalnim idejama) i moderne (rukovoene irokim spektrom ideja, od
liberalnih, preko republikanskih, sve do komunistikih i naciona
listikih).
Periodizacija novog veka koja se, za potrebe razmatra
nja istorije revolucionarnog duha Zapada, u ovoj raspravi zastupa,
temelji se na Foucaultovom razlikovanju renesansne, klasine i
moderne epohe unutar novog veka. Ipak, za razliku od Foucaultove periodizacije (koja klasinu epohu smeta u vreme od sredine
17. do poetka 19. veka), u ovoj raspravi e se poetak klasine
epohe vezati za drugu polovinu 16. veka i poetak Nizozemske re
volucije, a zavretak za kraj 18. veka i dovretak Amerike revolu
cije.3 Razlike u omeavanju klasine epohe posledice su razlika u
shvatanju njenih glavnih obeleja: Foucault u svojim analizama

3 Po Foucaultovom m iljenju, postoje dva velika diskontinuiteta u pistem za

padne kulture: onaj kojim zapoinje doba klasicizm a (oko sredine X V II vijeka)
i onaj koji poetkom X IX vijeka oznaava prag naeg m odernog d o b a (Fuko,
19 7 1: 6 6 ). N a drugom m estu Foucault pie "d a sm o na kraju srednjeg veka, u
XVI i XVII veku, napustili, poeli da naputam o drutvo ija je istorijska svest
jo uvek bila svest rim skog tipa, to jest jo uvek usredsreena na rituale suve
reniteta i njihove mitove, i da sm o zatim uli u, recimo to tako, m oderno dru
tvo (p oto nem am o druge rei, a re m oderno je oigledno liena sm isla) drutvo ija istorijska svest nije usredsreena na suverenitet i na problem ute
meljenja, ve na revoluciju, njena obeanja i proricanje budueg osloboenja.
Polazei od toga, m islim da razum em o kako i zato je taj diskurs sredinom
XIX veka mogao postati novi ulog (Fuko, 1 9 9 8 :1 0 0 ) . N a ovom m estu Fou
cault identifikuje klasinu epohu sa prvom fazom moderne epohe i poveava
njeno trajanje - od " 16 . i 17 . veka" do "sred in e 19 . veka". Takoe, on tu dobro
prim euje da je revolucija konstitutivni princip klasine (ili prve faze m oder
ne) epohe, iako sasvim neosnovano otp isu je problem suvereniteta kao ve prevazien problem koji vie ne nalazi svoje m esto u dinamici nove epohe. Kako
e se u nastavku moi videti, problem suvereniteta predstavlja upravo jedno od
kljunih pitanja, na koje su se davali vrlo razliiti odgovori u klasinoj epohi uzm e li se da je ona trajala od druge polovine 16 . veka do kraja 18 . veka i da za
nju nisu bila naroito bitna zbivanja u Francuskoj. Znaaj Francuske za odre
eno profiliranje i irenje revolucionarnog duha p o celoj Evropi zapoinje za
pravo tek u modernoj epohi.

16

uvek polazi od francuske apsolutne monarhije, sa njenom repre

sivnom politkom i baroknom kulturom, kao uzornog sluaja kla
sine epohe (upor. Molnar, 1994), dok se u ovoj raspravi spiritus
movens cele epohe vezuje za tri revolucije - Nizozemsku, Englesku
i Ameriku - iz kojih je roena liberalna ustavna drava i odgova
rajua (liberalna) politika doktrina. Znaaj Francuske za klasinu
epohu se, iz ove perspektive gledano, svodi na odravanje jednog
od centara evropske reakcije i proizvodnju negativnih naela, koja
e biti objedinjena pod pojmom starog reima". Tek pod kraj kla
sine epohe Francuska ulazi na pozornicu svetskoistorijskog zbi
vanja i, ruenjem "starog reima , poinje da usvaja klasini revo
lucionarni duh. Meutim, kako e se pokazati, ne zadugo. Godi
na 1791. se u tom smislu zanimljivo namee kao cezura koja odva
ja klasinu od moderne epohe, poto su u toj godini Amerikanci
doneli prvih deset amandmana na svoj ustav (privodei kraju
ustavotvorni posao, a samim tim i revoluciju), a Francuzi svoj pr
vi ustav (na kojem se temeljila konstitucionalna monarhija, kojom
je okonana prva faza Francuske revolucije). Nesrena sudbina pr
vog francuskog ustava stricto sensu obeleie kraj klasine epohe i
nagovestiti glavni princip nove, moderne epohe, koji se moe
identifikovati u demokratiji. Meutim, raanje demokratije u mo
dernoj epohi pratie opasne poroajne komplikacije kolektivnog
fanatinog nasilja nad neistomiljenicima; francuski primer pove
zanosti opteg prava glasa i terora u 1792. reito ukazuje na onaj
razorni naboj koji je moderni svet otkrivao na svom obzorju.
Tekoe u koje je zapala Francuska revolucija u narednim godina
ma zorno e razotkriti veliki, iako ne i najvei deo opasnosti koje
su ekale Francusku i druge evropske nacije sa slabim konstitucionalnim temeljima, u momentu stupanja na put demokratizacije.
Klasine revolucije u Nizozemskoj, Engelskoj i Ameri
ci u periodu od druge polovine 16. do kraja 18. veka rezultirale su,
kako je ve reeno, liberalnom ustavnom dravom. Politiki akte
ri u ovim revolucijama su, manje ili vie svesno, shvatili da potra
ga za "starim ustavom ne reava savremene politike probleme.
Zbog toga su, pre ili kasnije, bili prinueni da reenje pronau u
potpunom obaranju postojeeg politikog ureenja i da postignu
jedan temeljan konsenzus ("drutveni ugovor), na kom e se po
dii novo ustavno ureenje. Nizozemci tokom svoje revolucije ne

17

e doi do svesti da je za postizanje temeljnog konsenzusa potreb

no organizovati ustavotvornu skuptinu; ta ideja e se postepeno
nametati tokom Engleske revolucije (iako ustavni aranman do
kog e Englezi doi u periodu 1689-1697. nee biti postignut na
ustavotvornoj skuptini), da bi na kraju bila realizovana tek u
Amerikoj revoluciji. Legitimacioni osnovzaovo radikalno raski
danje sa starim reimom bio je puki suverenitet, koji ovlauje
ceo puk da slobodno izrazi svoju volju preko svojih predstavnika
(u obinoj ili ustavotvornoj skuptini) i opredeli se za ustavno
ureenje koje e biti najprimerenije veini njegovih lanova (uz
stvaranje mehanizama za zatitu minimuma interesa manjine).
Najvei problem sa kojim se suoila legitimaciona for
mula liberalne ustavne drave ticao se odreenja samog puka kao
izvora sveukupne vlasti, odnosno odreenja kriterijuma po koji
ma e se pojedincima dodeljivati pravo da uestvuju u poslu stva
ranja temeljnog konsenzusa, a kasnije i njegove razrade i inovira
nja u redovnim kanalima politikog sistema. Apstraktno uzev, ta
legitimaciona formula govorila je da puk ine svi punoletni ljudi
koji ive u dravi.4 U sferi politike, pak, pravo na uee .tek malo
brojnih lanova puka (mukog pola i imunijeg i/ili uglednijeg
statusa) opravdavano je time to su samo oni bili kvalifikovani"
za bavljenje politikom i to su imali ekskluzivnu sposobnost da se
brinu o dobru svih lanova puka (optem dobru). Ova, u osno
vi uzev, privilegija bavljenja dravnim poslovima nije pri tom bila ni
izum, ni specifinost klasine epohe i njene legitimacione formu
le. Ve je Aristotel tvrdio da je uivanje slobodnog vremena i ma
terijalne nezavisnosti preduslov bavljenja politikom (te da radni
ci nemaju ta da trae u politici) (Aristotel, 1975: 56 [1275b]).
Takoe, argumenti o nezainteresovanosti masa za dravne poslo
ve (upor. npr. Michels, 19 70 : 46*1 dalje), kao i o njihovoj nekom
petentnosti i nesposobnosti za razumevanje komplikovanih poli
tikih problema (Schumpeter, 19 81: 332 i dalje) zadrali su se
dugo u modernoj epohi. Zbog toga se najvei deo teoretiara (ali i

4 Praktino je sve do Am erike revolucije jedno od pouzdanih obeleja radikali

zm a bilo zanemarivanje ili ak negiranje staleke pripadnosti. ene su se, ia
ko politiki obespravljene, takoe poim ale kao lanice puka u najirem znae
nju te rei.

18

praktiara) ustavne drave vrsto drao - praktino sve do Prvog

svetskog rata pretpostavke da samo oni koji su se iskazali kao
odgovorni graani (plaanjem poreza, ostvarivanjem visokog ob
razovanja i profesionalnog statusa itd.) imaju pravo na uestvova
nje u politikom ivotu (Offe i Preu, 1989: 97).
Ipak, modernu epohu obeleava neukrotiv demokrat
ski poriv i stvaranje raznovrsnih projekata ukljuivanja najirih
masa u politiki ivot. Zato je Kriele u pravu kada treu fazu na
stanka demokratske ustavne drave prepoznaje u demokratizaciji
liberalne ustavne drave.5 Ipak, Krieleu se moe zameriti isuvie
ekstenzivno shvatanje demokratije, a samim tim i neadekvatno
istorijsko omeavanje njenog nastanka i razvoja. Po njemu, nai
me, postoje tri "spiralna kruga svetskoistorijskog razvoja ka demokratiji : demokratija antikih grkih polisa, demokratija rimske
republike i jedna dugotrajna revolucionarna dinamika , koja za
poinje u dvanaestovekovnim italijanskim gradovima, da bi se za
tim formirala u Engleskoj, Amerikoj i Francuskoj revoluciji obje
dinjavanjem principa slobode i jednakosti, vodei preobraaju
najveeg dela Evrope i velikog dela preostalog sveta u demokrat
ske ustavne drave (Kriele, 19 8 7 :10 -11). Na ovaj nain demokra
tija je u velikoj meri izmeana sa aristokratskim i republikanskim
nasleem i time razvodnjena do neraspoznatljivosti. U ovoj ras
pravi e se zato zastupati jedna sasvim drugaija teza od Krielove
teze o "spiralnom kretanju demokratije kroz gotovo celokupnu
dvoipomilenijumsku istoriju Zapada. Teza ove rasprave glasi da je
kretanje ka demokratskoj ustavnoj dravi zapoelo upravo u mo
mentu zapadanja antike grke neposredne demokratije (oliene u
politikom ureenju Atine) u duboku krizu (od koje se zapravo
5 O sim dem okratskog principa, Kriele meu karakteristike dem okratske ustav
ne drave ubraja jo i princip socijalne drave, im e se praktino upotpunjava
vrednost jednakosti, koja treba da bude usklaena sa vrednou slobode (k o
ja je ostvarena ve na nivou liberalne ustavne drave) (upor. Kriele, 19 8 8 :
2 2 9 ) . Peter C ornelius M ayer-Tasch dopunjava Krielea egzegezom lanova 2 0 .
i 2 8 . B onskog ustava i, pored principa socijalne drave, u elem ente dem okrat
ske ustavne drave ubraja i princip pravne drave, princip narodne drave,
princip savezne drave i princip prirodne ("eko lok e") drave (M ayer-Tasch,
19 9 1: 33-34). N aposletku, m eunarodnopravnu kom ponentu dem okratske
ustavne drave, a naroito njeno opredeljenje za (kako unutranji, tako i spoIjanji) mir, posebno istie C hristian Starck (Starck, 1 9 9 5 :2 3 1 - 2 4 4 ) .

19

ona nee nikada oporaviti). Tada postaje privlano republikansko

ureenje (koje u sebi mea demokratske, aristokratske i monarhij
ske elemente), olieno u dravnim ureenjima Sparte i Rima. Suprematija ovog ideala republike i njegovo principijelno razdvaja
nje od demokratije predstavlja pokretaku snagu klasinih revolu
cija i samih liberalnih ustavnih drava. Meutim, od kraja 18. veka dolazi do inicijativa da se demokratiji ipak izae u susret na taj
nain to e se svi nosioci vlasti uiniti izbornim, a pravo glasa
maksimalno proiriti i time svakom punoletnom graaninu dati
mogunost da uestvuje u jednom segmentu politikog ivota ustavne
drave. Kada je Thomas Paine novouspostavljene Sjedinjene Ame
rike Drave uzdizao kao ono to je Atina bila u minijaturi
(Pejn, 1987: 219), to nee znaiti da on eli bilo ta da menja u
funkcionisanju amerike ustavne drave, ve samo da istakne i
njenicu da je pravo glasa u njoj protegnuto do onih granica koje su
se tada ve smatrale demokratskim. Naravno, po savremenim kriterijumima, Amerika krajem 18. veka nije ni izdaleka bila demo
kratska, iako je mnogo veem delu svoje populacije davala pravo
glasa nego to je to tada u Evropi bio sluaj. Ali, zar to isto nije bio
sluaj i sa demokratskom Atinom", koja je u svoje vreme iz prava
graanstva takoe iskljuivala veliki deo populacije (da se pro
blem postojanja robova u obe demokratije" ostavi ovde po stra
ni)? Uostalom, za razumevanje Paineove tvrdnje da su Sjedinjene
Amerike Drave "demokratska republika" veoma je bitno imati
na umu njegovo nastojanje da naini razliku u odnosu na jednu
drugu republiku - Nizozemsku koja je tada bila ozloglaeno
"aristokratska (Pejn, 1987: 217).
Nasuprot ovom projektu demokmtizovanja ve uspostavlje
ne ustavne drave, otprilike u isto vreme, u Francuskoj nastaju prve
moderne teorije demokratije, koje inkorporiraju brojne elemente
republikanistike tradicije i koje se zalau za ukidanje ustavne dra
ve i stvaranje odreenog korelata neposredne demokratije u nacio
nalnim razmerama. Zato se s puno prava govori o dve tradicije de
mokratije u modernoj epohi: o liberalno-konstitucionalnoj i republikanstikoj tradiciji, pri emu je prvoj domovina Amerika, a dru
goj Francuska (Offe i Preu, 1989: 91-96). Sukob te dve tradicije
(pri emu e se tokom 19. veka iz demokratskog republikanizma iz
dvojiti komunizam i nacionalizam) ini ujedno i pokretaku snagu

20

moderne epohe, a u revolucionarnim zbivanjima ispoljava se u vidu

dodatnih tekoa u postizanju temeljnog konsenzusa na kojem se
nuno zasnivaju (demokratske) ustavne drave.
Uvoenjem opteg prava glasa u ustavnu dravu jo
uvek nije zavrena izgradnja demokratske ustavne drave. To zna
i da je potrebno uzeti u razmatranje i etvrtu fazu nastanka de
mokratske ustavne drave, koja je vezana za otvaranje mogunosti
vaninstitucionalnog vrenja konzervativne konstitutivne vlasti
kroz akte graanske neposlunosti. Institucionalno prenoenje
javnih poslova sa puka na elitu njegovih predstavnika, koje se de
ava u predstavnikoj demokratiji, ostavlja mogunost da u vezi sa
pojedinim pitanjima od veeg znaaja politika predstavnika ne samo
odstupi od preferencija veine puka, koju zastupa, nego i da po
stane protivustavna. Lakmus za identifikaciju tog naroito tekog
odstupanja politike predstavnika od volje veine puka predstavlja
ju inovi graanske neposlunosti, koje preduzima manji broj la
nova puka, kako bi inicirao diskusiju o spornim pitanjima i sebe
pretvorio u stoernu taku obrazovanja veine - sa ciljem da se iz
vri dodatni pritisak na predstavnike u organima vlasti i promeni
njihova politika u vezi sa spornim pitanjima. Zato se predstavni
ka demokratija u jednoj ustavnoj dravi ne moe iscrpljivati u
ostvarivanju opteg prava glasa nego nuno podrazumeva i pravo
manjine da vri konzervativnu konstitucionalnu vlast, to znai da
titi ustav od pojedinih zakona ili odluka konstituisane vlasti. De
mokratska ustavna drava dovrena je tek kada uloga "uvara
ustava prestane da bude ograniena samo na odreeni organ
konstituisane vlasti (tj. ustavni sud) i kada je ponu vaninstitucionalno vriti i sami graani, ulazei u direktan spor oko tumae
nja pojedinih odredbi ustava sa organima konstituisane vlasti.6
6 Christian Starck, koji ima naelno negativan stav prem a m ogunosti ispoljavanja graanske neposlunosti u dem okratskoj ustavnoj dravi, ipak delim ino usvaja prethodno izloeno gledite kada priznaje da "ne postoji ustavnopravna m ogunost opravdanja krenja zakona o sim ako zakoni koji se kre ni
su protivustavni (Starck, 19 9 5 : 2 5 1) . N ita drugo osim zatite ustava od
(prem a tumaenju neposlunih graana, neustavnih) akata konstituisane vla
sti i ne m oe biti cilj graanske neposlunosti (iako, kako emo jo u etvrtoj
knjizi ove rasprave imati prilike da vidim o, zakon koji se graanskom neposlunou kri ne m ora biti protivustavan - ali m ora biti u neposrednoj vezi
sa glavnim ciljem da se van snage stavi protivustavni zakon).

21

Meutim, odmah se mora dodati da je svrha graanske neposlu

nosti animiranje javnosti i pokuaj manjine da povodom odree
nih pitanja oko sebe okupi jasnu veinu puka, koja bi bila u stanju
da na relevantnu konstituisanu vlast izvri pritisak da popravi
sporni - po preovlaujuem miljenju protivustavni zakon ili
odluku. Ne dovede li, obrnuto, graanska nepolunost do prera
stanja manjine u delatno sposobnu veinu jednog puka, ta manji
na mora popustiti i prihvatiti doneti zakon ili politiku odluku
kao saobrazne ustavu.
U ovom poslednjem elementu koncept demokratske
ustavne drave koji se u ovoj raspravi zastupa odudara od klasine
teorije konstitucionalizma. To se moe pokazati na primeru jed
nog od najznaajnijih dela klasinog konstitucionalizma Ustav
ne drave novog veka Caria Joachima Friedricha. Friedrich je klasini
konstitucionalizam odredio kao ustavno ureen sistem efektivnih
ogranienja vlasti kroz njenu podelu, ime se dobija odgovorna
vlada (Friedrich, 1953: 26). Iz daljih analiza pokazuje se da Frie
drich ne prihvata mogunost postojanja i vrenja konzervativne
konstitutivne vlasti. On smatra da po zakazivanju redovnih orga
na (konstituisane) vlasti na red dolazi obrazovanje inovativne
(konstitutivne) vlasti, pa ako i ona zakae, jedini izlaz ostaje u
upranjavanju ustavotvorne (konstitutivne) vlasti (Friedrich,
x953: 147)tom Friedrich eksplicitno osporava mogunost da
se manjinske grupe mogu tretirati kao (ustavotvorna) konstitutiv
na vlast - to je po njemu preitak duhovnog korpusa osamnaestovekovnih racionalista koji su verovali u elitizam malih grupa i mo
gunost stvaranja ustava na osnovu poznavanja prirodnog prava i
univerzlanih principa politike. Oigledno, Friedrich ne uoava
mogunost da jedna manjinska grupa vri konzervativnu konsti
tutivnu vlast, koja bi bila razliita kako od inovativne, tako i od
ustavotvorne konstitutivne vlasti, poto bi joj cilj bio da se apelom
na javnost - na koji se svodi - graanska neposlunost privreme
no - tj. do eventualnog obrazovanja veine - suprotstavi redov
nim organima (konstituisane) vlasti kada oni kre pojedine nor
me ustava.
Koncept demokratske ustavne drave koji se na strana
ma koje slede nudi itaocu nije posebno vezan ni za jednu moder
nu politiku doktrinu. Time se ne eli osporiti injenica da je kon

22

cept liberalne ustavne drave bio edo liberalne teorije 17. i 18. ve
ka. Meutim, inovacije tog koncepta, do kojih je dolo u poslednja dva veka, uinila su ga dovoljno irokim i fleksibilnim da bu
de prihvaen u razliitim politikim doktrinama: liberalnoj, soci
jaldemokratskoj, pa i konzervativnoj i zelenoj . Za sve ove dok
trine moglo bi se rei da im je zajedniko da borbu za svoje vrednosti i ideale prihvataju da vode u okviru institucija demokratske
ustavne drave (dok se vaninstitucionalna aktivnost graana u
vidu graanske neposlunosti tek sporadino prihvata kao deo
politikog ivota demokratske ustavne drave). U tom smislu, de
mokratska ustavna drava predstavlja jedno civilizacijsko dostig
nue koje ini neprikosnovenu polaznu taku u obrazovanju razli
itih politikih doktrina.
Modernu epohu, meutim, ne karakterie samo proces
demokratizacije ustavne drave nego i projekti stvaranja sasvim
novih tipova drava, koje pretenduju na neku varijantu "obnove
neposredne demokratije" i sprovoenje revolucije, shvaene kao
"preporod harmoninog kolektiviteta . Romantika, na kojoj e se
inspirisati ovi projekti, stvorie dva glavna oblika ovog "harmo
ninog kolektiviteta - narod i proletarijat - ije e "revolucije u
velikoj meri opteretiti pomenuti proces demokratizacije ustavne
drave, da bi na kraju, u 20 . veku, dovele do uspostavljanja totali
tarnih reima. Totalitarni reim predstavlja sutu suprotnost de
mokratske ustavne drave, poto ga, u skladu sa nekom revoluci
onarnom ideologijom preporoda harmoninog kolektiviteta" i
uz sveobuhvatnu primenu nasilja (koje se ve pretvara u teror) integrie totalitarna partija. U totalitarnom reimu vlast je uzurpira
na u partijskim kanalima i nepodlona bilo kakvom uticaju poda
nika. U tom smislu ona potpada pod klasino odreenje tiranske
vlasti. Meutim, totalitarni reim pokazuje niz obeleja koja ga
odvajaju od klasine tiranije. Cilj totalitarnog reima jeste name
tanje odreenog ideala "harmoninog kolektiviteta svim podani
cima (usled ega se preduzimaju mere opsene kontrole, dok se
neposlunost kanjava nekontrolisanim terorom) i neprekidna
borba svim sredstvima protiv (narodnog i/ili klasnog) "neprijate
lja . U totalitarnom reimu ustav moe postojati, ali ima isto de
klarativni i dekorativni karakter, poto se politiki obrauni i bor
be odvijaju uz upotrebu svih dostupnih sredstava, bez pravila i

23

skrupula. Samim tim, izlino je traiti bilo kakvu dodirnu taku

izmeu demokratske ustavne drave i totalitarnog reima.
Iz svega to je do sada reeno nikako se ne srne zaklju
iti da je demokratska ustavna drava nekakav konani ideal, is
hodite istorije , bilo u supstancijalnom, bilo u proceduralnom
smislu. Supstancijalni ideal podrazumeva uvek najbolje mogue
stanje, u kojem je otelotvorena poetna ideja, ispunjen i iscrpljen
razvitak i uspostavljena svojevrsna harmonija. Demokratska
ustavna drava nije nita slino tome. Ona poiva na shvatanju o
kompleksnom, nesavrenom i protivrenom svetu, koji se ne d
dijalektiki "sintetizovati . Najvie na ta ona pretenduje jeste in
stitucionalna ravnotea, lomni balans moi, interesa i prava. Ljud
ski supstrat, koji je sainjava, nije stvoren za harmoniju, ve je ne
prekidno rastrzan sukobima i podloan brojnim zabludama. Nje
ni graani su racionalni, ali ne i "umni" (u znaenju koje ovaj po
jam ima od Platona do Hegela). Nosioci vlasti u njoj su odgovor
ni, ali ne i potpuno otporni na iskuenja moi. Njene institucije su
briljivo i detaljno razraene, ali ne i nepodlone manipulisanju.
Najvie na ta pretenduje demokratska ustavna drava jeste da in
terese uini javnima, da ih usmeri u legalne institucije i da njiho
vu borbu podvrgne optevaeim pravilima. Jedini napredak koji
ona poznaje jeste napredak konsenzusa o tome da je ona najma
nje zlo u stranom svetu, u prirodi koja nas okruuje i koja je u na
ma samima. Uspeh demokratske ustavne drave jeste u tome to
uopte postoji, to izbegava kako Scilu tiranije, tako i Haribdu
"prirodnog stanja, tj. stanja razularenih strasti, maksimalistikih
elja i borbe na ivot i smrt. Ako je tano da tiraniju i "prirodno
stanje deli samo jedna tanuna nit, onda je demokratska ustavna
drava neveseli akrobata koji nastoji da na toj niti odri ravnoteu
i ne strovali se u provaliju.
Jo manje demokratska ustavna drava moe biti pro
cdurale ideal. Prve zaista demokratske ustavne drave nastale su
tek u 20 . veku i njihovim procedurama i institucijama bez sumnje
e biti potrebno jo mnogo vremena da se adekvatno razviju i
ustale. Takoe e verovatno jo dugo vremena konzervativni poli
tiari i teoretiari odbijati da prihvate graansku neposlunost i
osporavati joj status legitimnog i, tavie, neophodnog elementa
demokratske ustavne drave. Osim toga, demokratska ustavna

24

drava e u budunosti sve manje moi da rauna na to da pred

stavlja jedan autarhian, suveren i zatvoren sistem. Dobar deo 20.
veka obeleen je brojnim iskuenjima s kojima su se suoavale de
mokratske ustavne drave, i ta su iskuenja dolazila kako od tota
litarnih partija, tako i od meunarodnih organizacija, sa Ujedinje
nim nacijama na elu, prvenstveno u sferi zatite ljudskih prava.7
Veoma je mogue da e 21. vek biti obeleen borbama za izgradnju
jedne civitas maxima, u kojoj e sve (demokratske ustavne) drave
morati da nau svoje novo mesto i prilagode se novoj politikoj
realnosti. To e biti sve samo ne kvantitativni rast procedura i in
stitucija koje ve postoje na nivou demokratske ustavne drave.
Sasvim je sigurno da jednu tako kompleksnu organizaciju nee bi
ti mogue izgraditi na centralistikim, pa verovatno ni na federal
nim osnovama. Oekuje li nas na globalnom nivou "novi medijavelizam ili neto sasvim novo ostaje da se vidi. To je, u svakom
sluaju, pitanje kojim se ova rasprava nee baviti.
Na kraju jo ostaje da se daju dve terminoloke napo
mene. U izlaganju se na stranama koje slede nee praviti razlika
izmeu pojmova graanin i dravljanin, kako se kod italaca ne bi
stvarala terminoloka zbrka, iako bi bilo primerenije materiji da se
umesto rei graanin upotrebljava re dravljanin (upor. detaljni
je o tome u Molnar, 1991). Drugo, u navoenju latinskih imena
pisaca antike i srednjeg veka koristie se transkripcija, koja je ui
njena u Albin Vilharovom prevodu Tusculum-leksikona (upor. Buhvald, Holveg i Princ, 1984), sa jedinim odstupanjem u sluajevi
ma u kojima, pored latinskog imena, postoji i nelatinsko ime i
prezime (tako npr. Jean Carlerius de Gerson nee biti Jovan Karlerije, nego Jean Charlierde Gerson). Nelatinska imena i prezime
na iz ovog perioda ostae netranskribovana (na primer, Coluccio
Salutati), kao i latinska imena pisaca novog veka (pa e npr. Ubbo

7 K ako istie R alf D ahrendorf, ljudska prava "su zam isliva sam o kao svetskograanska prava. N acionalno om eavanje ustava je jedno kako nuno, tako i
duboko nezadovoljavajue ogranienje. Stanje izbeglica, azilanata, C igana i
apatrida, pa ve i sam ih m anjina i nacionalnosti, sve govori. Tek kada odree
na - i takoe odredljiva - osnovna prava budu vaila za sve graane o vo g sve
ta, radikalni liberal e moi da konstatuje da on, da mi svi ivim o u jednom
slobodnom drutvu, naime, u jednom svetskograanskom drutvu (D ahren
dorf, 1 9 9 3 :1 1 2 ) .

^5

Emmius ostati Ubbo Emmius, a nee postati Ubo Emije). Latinizirana imena i prezimena pisaca novog veka nee biti menjana (Jo
hannes Althusius npr. nee biti nazivan Johanesom Altuzijem
ali ni Johannesom Althausom, kako je glasilo njegovo pravo, nelatinizirano prezime).

26

I
O TPOR TIR A N IJI U A N T I K O J G R K O J

U prvoj knjizi ove rasprave bie rei o evropskoj tradiciji prava na

otpor tiraniji od antike do ranog novog veka. Zato je pre svega po
trebno definisati sva tri pojma: pravo, otpor i tiraniju. Meutim,
poto je logiki sled (jednako kao i istorijski redosled nastanka)
ova tri pojma obrnut od onoga koji se pokazuje u pomenutoj For
mulaciji, fenomen tiranije iziskuje da mu se prvo posveti panja.
Kao to e se u nastavku izlaganja videti, pojam tiranije je u razli
itim drutveno-politikim kontekstima i razliitim vremenima
mogao poprimati razliita znaenja. Za stare Grke tirani su bili pre
svega vladari-samodrci, koji se u vladanju ne obaziru na pravo,
odnosno stoje izvan ustava (politea) uopte (Diesner, 1979: 219).
Iako istorija antike Grke poznaje i popularne tirane, koji svoje
ruke nisu okupali u krvi podanika" (najuveniji je primer atinskog tiranina Pizistrata), tirani po pravilu nisu ostajali "u miru s
onima nad kojima vladaju , a u postignuta "primirja sa pukom
nisu imali poverenje (Ksenofont, 1980a: 11 [II, 11]). Rat, koji je ra
nije izbijao iskljuivo van zidina polisa, sa tiranijom je postao nje
gov navlastiti poredak: "tiranin je u neposrednom stanju rata sa
vlastitim graanima" (Cavoki, 1989b: 10 ; upor. i Diesner,
i9 6 0 ). Tiranija je tako postala negacija polisa, paradoksalno stanje
odsustva ne samo onih vrlina koje su ga krasile nego i elementar
ne sigurnosti tela, imovine i ivota njegovih graana.
U kasnom srednjem veku i renesansi poinju se razli
kovati dve vrste tirana: 1) tiranin-uzurpator (tyrannus ex defectu titu
li), koji na vlast dolazi mimo uobiajenih pravila i 2) tiranin koji
protivpravno vri regularno dodeljenu mu vlast (tyrannus ex parte
exercitii). Potonja tiranija moe se manifestovati na dva naina: kr
enjem pozitivnog prava i krenjem prirodnog prava. I dok je prvi
sluaj nesporan, drugi je, usled nepostojanja opteprihvaenih po
zitivnih kriterijuma, uvek izmicao preciznom odreenju (Roth,
1954: 19-20). Pretpostavka na kojoj je ovaj drugi sluaj poivao

jeste da vladavina tiranina moe biti savreno legalna i legitimna

(u staroreimskoj tradiciji), tj. da vladar moe doi na vlast u skla
du sa dinastijskim pravilima nasleivanja trona i da moe vladati
u skladu sa pozitivnim zakonima, a da se ipak moe proglasiti ti
raninom jer kri norme jednog vieg pravnog poretka (pravde ili
prirodnog prava). U analizi novovekovnih teorija prava na otpor
videemo da e prirodno pravo na koje e se autori najee pozi
vati, kako bi raskrinkali nepravednog tiranina, biti pravo na sa
moodranje.1
Fenomen otpora sastoji se iz tri glavne komponente:
subjekta, ina i cilja. Kada je u pitanju subjekt otpora, onda se mo
e rei da je on uglavnom povezivan sa pukom ili njegovim poli
tikim reprezentantima. Izuzeci se mogu nai u rimskoj republi
kanskoj tradiciji, koja je i Senat ovlaivala na otpor kada puki
tribuni postanu tirani, ili u crkvenoj teoriji, prema kojoj je papa
imao pravo svrgavanja cara i drugih svetovnih vladara, ili, napo
kon, u feudalnoj koncepciji prava na otpor koje imaju vazali u
odnosu na sizerena. U varijantama koje su puk odreivale kao ti
tulara prava na otpor tiraniji najvei problem sastojao.se u tome
kako odrediti ta konkretno znai puk : da li su to stalei ili pak
svi graani.2 Dok se u antici sveukupnost graana po pravilu podrazumevala kao subjekt otpora tiraniji, srednji vek je afirmisao
stalee, da bi u "doba revolucija" ponovo poela da se aktuelizuje
sveukupnost graana.3 Sto se ina kao druge komponente otpora
tie, on se moe izvriti na tri naina: zaverom (koja po pravilu
ima za cilj atentat na tiranina), (manje ili vie spontanom) pobu
nom i (organizovanim) ratom. U literaturi se sva tri oblika tretira
ju ravnopravno, tako da se primena svakog od njih opravdava ve
u zavisnosti od osobenosti same tiranije i realnih mogunosti nje_____________________________*___________
1 O vo pozivanje na prirodno pravo ini d istinktivno obeleje novovekovnih
koncepcija legitimiteta. Srednjovekovni koncept legitim iteta u sebi jo nije
obuhvatao rekurs na pravdu ili p rirodno pravo. Srednjovekovnoj pravnoj sve
sti je strana suprotnost legaliteta, tj. zakonitog ponaanja, i pravde i m orala"
(W rtenberger, 19 9 7 : 6 8 1).
2 Poseban problem predstavlja odreivanje crkvenog puka , koji se javlja kao
subjekt svrgavanja pape u koncilijarnoj teoriji.
3 M oderna epoha donee nove razrade pojm a puka (kao subjekta revolucije), i
to kao naroda i "proletarijata , o k ojim a e biti rei u treoj knjizi ove raspra
ve.

28

nog sankcionisanja. Naposletku, cilj otpora je da se tiranin ili na

ui pameti (tj. opomene da odustane od svoje zle politike), ili
da se kazni (paralelno sa prinudom na nadoknadu tete koju je
nainio svojim podanicima), ili svrgne sa vlasti (emu moe, ali ne
mora da sledi progonstvo) ili, u krajnjem i najeem sluaju, ubi
je (tiranicid, tiranoubistvo).
Juridifikacija samog ina otpora tiraniji (u pravo na svr
gavanje tiranije) vezana je za problem legitimiranja. U toku veeg
dela antikog doba, ali delimino i kasnije, otpor se legitimira mi
mo pozivanja na pravo, to znai da se subjekti otpora ne oseaju
obavezni da svoj in opravdaju u pravnikom diskursu i podvrgnu
ga pravnikoj argumentaciji.4 Ono na ta se po pravilu svi subjek
ti otpora pozivaju jeste sloboda. Zbog toga se esto kod republi
kanskih autora nailazi na zakljuak da je samo onaj puk koji nije
iskvaren ivotom pod autoritarnom vlau, tj. koji hoe slobodu, i
to pre svega politiku slobodu, sposoban za otpor tiraniji. Karak
teristian je u tom smislu nain na koji je Machiavelli interpreti
rao nastanak i kraj rimske republike: "Nema, meutim, boljeg pri
mera nego to je Rim, koji je odmah nakon protjerivanja Tarkvinij uspio stei i zadrati slobodu, ali nakon smrti Cezara, nakon
smrti Gaja Kaligule, nakon smrti Nerona, poto je nestao cijeli
carski rod, nikad nije uspio ne samo odrati nego ni zapoeti slo
bodan ivot. A takva je razlika u dogaajima jednog te istog grada
nastala samo otuda to u doba Tarkvinij rimski puk jo nije bio
iskvaren, a u ovo zadnje doba bio potpuno iskvaren. [...] Povod je
tome bila iskvarenost koju su Marijeve pristae unijeli u puk, na
elu s Cezarom, koji je umio toliko zaslijepiti mnotvo da ono ni
je ni opazilo jaram to ga je samom sebi na vrat naprtilo (Machijavelli, 1985b: 183). Na Machiavellijevom tragu Etienne de La
Botie polovinom 16. veka pie da puk uvek prvo sam sebe do
brovoljno podjarmi, pa se tek tada podastre tiraninu (Boesi,
1986: 25). Sve dotle dok puk ljubi svoje lance on e se miriti sa
tiranijom i otklanjati svaku pomisao da moe biti politiki slobo
dan. Tek kada se oslobodi "navike robovanja on moe sazreti za
politiku slobodu, pa samim tim i za otpor tiraniji. Algernon
4 Videem o kasnije da su m nogobrojne teorije otpora tiraniji form ulisane kao
dunosti - kako u teolokim konceptim a obaveza vernika prem a Bogu, tako i u
kvaziteolokim koncepcijam a istorijskog determ inizm a.

29

Sidney pisae jedan vek kasnije da su istoni narodi podvrgnuti

"perpetualnom ropstvu , zbog ega smatraju vrhovnom sreom
da ive pod blagim gospodarom, dok pod tiraninom na tiranicid pomiljaju tek kada njegova "varvarska oholost, okrutnost i lu
dilo naraste do ekstrema". "Ali one nacije koje su mnogo pleme
nitije, koje poklanjaju mnogo veu vrednost slobodi i bolje razumeju naine da je sauvaju, smatraju da je mala stvar unititi tira
nina, ako ne mogu da unite i tiraniju (Sidney, 1996: 551). Na
tragu ove misli Montesquieu je jo jedan vek kasnije skovao svoju
uvenu krilaticu: "Slobodna nacija moe imati oslobodioca, potla
ena samo drugog ugnjetaa (Monteskje, 19 8 9 :1:3 4 7 ).
Razvoj ideje prava na otpor tiraniji temelji se na shvatanju da je sloboda mogua samo u granicama prava. Time se suava
pojam slobode i postavljaju granice upranjavanju otpora tiraniji.
Samo ovlaeni subjekt moe preduzeti dozvoljene radnje kako bi
spreio (ili, eventualno, sankcionisao) inkriminisane postupke (ti
ranske) vlasti. No, ulazak pravnike logike u praksu otpora tiraniji
vukao je za sobom svoje probleme. U nesavrenim pravnim porecima, kakvi su preovlaivali u istoriji pre stvaranja moderne ustav
ne drave, uvek su bila sporna pitanja koje pravo je vaee za in ot
pora: prirodno ili pozitivno, kanonsko ili svetovno, staro (po pra
vilu idealizovano i na novi nain interpretirano) ili novo. Ali, kako
je paralelno sa razvojem ideje prava na otpor tiraniji sazrevalo i sa
mo pravo, kulminirajui u modernoj ustavnoj dravi, koju puk sam
revolucionarno stvara i pravno ureuje, to je uskoro iskrsao novi pro
blem: u kakvom odnosu stoje pravo na otpor tiraniji i revolucija.
No, poto se ovo pitanje javlja tek na vrlo visokom stupnju razvo
ja prava na otpor tiraniji, ono se na ovom mestu nee nainjati (o
ovome e biti rei u drugoj i treoj knjizi rasprave, koje su posvee
ne fenomenu revolucije i njegovoj teorijskoj obradi). Ovde je do
voljno konstatovati da je pokretaka snaga zagovaranja i razrade
najveeg dela teorija prava na otpor tiraniji bila ideja slobode kao
takve, koja je kasnije evoluirala u slobodu ugranicama prava (paralel
no sa pretvaranjem otpora tiraniji u pravo, koje mogu da vre odre
eni subjekti u precizno odreenim okolnostima), da bi na kraju
postala sloboda modeme (demokratske) ustavne drave (u kojoj e se,
kao to emo imati prilike da vidimo, pravo na otpor tiraniji pono
vo vratiti u status nepozitiviranog, tj. prirodnog prava).

30

i. Uspon tiranije u grkim polisima

Zaotravanje drutvenih sukoba u grkim polisima, koje se moe
pratiti od 7. do 5. veka pre n.e., dovodi do uspona dva tipa snanih
politikih linosti spasilaca - koji ine odlune korake u prav
cu prevazilaenja tradiranog poretka. Prvi tip jeste zakonodavac,
koji na sebe ne uzima samo vanrednu politiku funkciju kodifika
cije nego i osavremenjivanja obiajnog prava. Od prve polovine 7.
veka pre n.e., kada spartanski zakonodavac Likurg prvi put preduzima ovaj korak,5 zapoee razvoj antikog grkog prava, koji e se
vremenom sve vie emancipovati od obiaja otaca i poeti da
igra sve vaniju ulogu u regulaciji drutvenog ivota, u skladu sa po
trebama savremenika. Znaajna uloga koju su u drutvenom ivotu
poeli da igraju pozitivni pravni akti, a pre svega zakon (nomos),
dovela je do svojevrsnog poistoveenja pravde (dike) sa zakonima
(Kelsen, 1963; Voegelin, 1963). Ovaj put ubrzanog legalnog raz
voja pokazivae svoje slabosti utoliko to e naii na ilav otpor
branilaca tradiranog poretka, koji nisu bili voljni da odstupe od
svojih starih plemenskih vrednosti i predstava pravde. Taj momenat je vrlo vano imati na umu, poto su kod Grka, kao uostalom
i kod Jevreja, jedan od najvanijih izvora otpora dravnoj vlasti i
nile upravo ove vrednosti koje su bile osuene na propast stvara
njem racionalne, formalne i institucionalizovane drave (Kleger,
19 9 3:32).
Druga snaana politika linost koja je u ono vreme
nudila izbavljenje iz narastajueg socijalnog i politikog haosa
bio je tiranin.6 U prvih sedamdeset godina 7. veka pre n. e. prvi
pojedinci (uz pomo neke vrste plaenih vojnika-pustolova) na
5 H erodot izvetava da su Spartanci veom a potovali Likurga i da su dobro p ri
hvatili njegov ustav, tako da je zem lja u vrlo kratkom roku doivela napredak
i blagostanje (H erodot, 19 6 6 :3 3 ) .
6 Pri tom je vano da se pomene da su rane tiranije (d o otprilike 4 0 0 . godine
pre n. e.) nastajale prevashodno iz unutranjepolitikih, a manje iz spoijnopolitikih razloga, dok se u kasnijim tiranijam a (nakon 4 0 0 . godine pre n. e.)
ovaj odnos unutranjepolitikih i spoljnopolitikih uslova iz korena m enja
(P lass, 1 8 5 9 :1 , i dalje). Ta prom ena se d obro m oe uoiti na primeru u spo sta
vljanja tiranije D ionizija Starijeg u Sirakuzi 4 0 5 . godine pre n. e. N astanak
ove tiranije predstavlja dobrim delom od govor na ratnu pretnju K artagine, jer
bez ratom prouzrokovane koncentracije dravne m oi tiranija D ionizija po
svoj prilici ne bi bila mogua (Strohkeher, 1 9 5 8 :14 8 ) .

31

silno preuzimaju vlast u nizu grkih (i negrkih) gradova i poi

nju da se nazivaju tiranima (Drews, 1979: 27 1). Najstariji doku
ment u kojem se pominje "tiranin potie iz sredine 7. veka i u
njemu Arhiloh sa Parosa tim izrazom naziva Giga, koji je 685. go
dine pre n. e. ubio lidijskog kralja Kandaulesa i preuzeo vlast
(Schlange-Schningen, 2 0 0 0 : 30). Re tyrannos inae nije izvor
no grka i etimoloki vue korene iz nekog od maloazijskih jezi
ka (verovatno od lidijske rei tem, koja je oznaavala vojsku). U
grkom jeziku tiraninom se poinju nazivati uzurpatori, tj. poje
dinci koji su nelegitimno doli na vlast u nekom polisu, da bi se od
5. veka pre n. e. akcenat sve vie pomerao na vladavinu uz pomo
sile, samodraki. Kratkoroni uspesi u stabilizaciji prilika (koji su
obino proizlazili iz ubijanja i/ili progona svih tiraninovih poli
tikih oponenata) isprva su uinili tirane u oima njihovih savremenika radikalnim, ali zato efikasnim nosiocima odgovora na
potrebe vremena. Meutim, ubrzo su poele da isplivavaju na po
vrinu negativne strane tiranije. Kao vladavina vrste ruke , ona
je mogla biti samo privremeni izlaz iz zaotrenih drutvenih su
koba, da bi, na dui rok, stvarala vie nevolja nego to ih je reavala. Realno gledano, tiranija nikada nije bila ono to je obeava
la da e biti - "spas iz postojeeg haosa; ona je pre predstavljala
poslednju fazu uruavanja starog aristokratskog oblika vladavine
i ve samim tim ga nije mogla transcendirati.7 Ona je nesumnji
vo uspela da privremeno ojaa dravno jedinstvo i da vlast stavi u
neposredan odnos prema saglasnosti podanika (oba momenta e
bitno doprineti kasnijem usponu demokratskih poredaka), ali ni
je bila u stanju da na dui rok razrei politike i socijalne sukobe
(Stahl, 19 8 7 :18 1 i dalje). Zato se stari drutveni sukobi pod tira
nijom obnavljaju u jo zaotrenijoj formi, vodei sve stranijim
spiralama nasilja. U tom svetlu, tiranija se ukazivala kao krajnje
nepoeljan oblik vladavine, poto je, s jedne strane, predstavljala
7 Interesantno je da su antiki pisci najveim delom ignorisali vezu izm eu aristokratije i tiranije, optuujui dem okratiju da upravo ona svojim isticanjem
neobuzdane slobode na u trb zakona predstavlja takorei priprem nu fazu ti
ranije (Schall, 19 9 6 : 9 - 10 ) . N em a su m n je da je na ovakav stav veine antikih
pisaca uticalo kasnije d em okratsko isk u stvo i raanje novih tiranija iz dem a
goke zloupotrebe sloboda koje je p ruala antika dem okratija (upor. Ure,
1 9 2 2 :2 8 ) .

32

radikalan raskid sa tradiranim poretkom (u kome nije mogla na

i mesto), dok, s druge strane, na njegovo mesto nije mogla da
uvede pravni poredak,8 ve samo manju ili veu samovolju, obi
no praenu korupcijom, nepotizmom i negacijom svih postojeih
vrednosti (Dahlheim, 19 9 2: 151). Stavie, tiranija e se pokazati
opasnom i za sam proces nadometanja tradiranog poretka prav
nim. Kada tiranin prigrabi za sebe nomos - bilo da je graphos ili
agraphos tada sa nomosom dolazi u sukob dike - ali sada ve kao
rudiment prirodnog prava, tj. kao pravo zasnovano na fisisu - i
pokree misao o pravu na otpor (Stttler, 19 7 2 :16 ) . Ovim nai
nom razmiljanja Grci su doli do zakljuka da gaenjem zakona
tiranin prestaje da se nalazi pod njihovom zatitom (Schmidt,
19 0 1: 6), pa je njegovo ubistvo ne samo dozvoljeno, nego pred
stavlja naroito uzvien in. To e ostati kao jedan od kljunih po
litikih aksioma celog antikog sveta (Stricker, 1967: 28).
Zavera je u antikoj Grkoj bila najei nain prua
nja otpora tiraniji. Zaveru su obino kovali ljudi bliski tiraninu,
neretko roaci ili prijatelji. Sam Aristotel kae na jednom mestu
u Politici da ako svi graani ele da obore tiranina negovi prija
telji imaju najvie mogunosti da to urade (Aristotel, 19 7 5 :14 7 148 [1313b]; upor. i Ksenofont, 1980a: 10 [1, 38]). Pobuna protiv
tiranina takoe je mogla biti rezultat zaverenikog rada jedne
male grupe, ali ne sa ciljem da se ubije tiranin ve da se podigne
ustanak, u kojem e se nenaoruani9 puk sukobiti sa tiraninovom najamnikom vojskom. Ovaj oblik otpora tiraniji bio je najrei jer je postajao mogu tek kada je tiranija prela granice pod
noljivosti i kada je izazivala jarost i fanatizam graana. Naposletku, u antikoj Grkoj se dogaalo i to da se protiv tiranina organizuje itav rat. To su obino inili ljudi koji su pobegli ili ko
ji su proterani iz polisa u kome vlada tiranin. Oni bi u inostranstvu prikupili najamniku vojsku i poveli je u rat protiv tiranina.
Pri tom bi po pravilu mogli raunati i na pomo graana, koji i
ve u strahu od tiranina, ali koji u jednom zapoetim ratnim dej8 To, naravno, ne znai d a tirani nisu donosili nikakve pravne akte. O vrlo uspenom zakonodavnom radu Pizistratida u oblasti poreza i dravljanstva vidi
npr. u: Stahl, 1 9 8 7 :1 9 7 - 2 0 0 .
9 Jed no od osnovnih pravila vladavine grkih tirana bilo je da graanim a od u
zm u oruje, kako se ne bi mogli lako odluiti na pobunu.

33

stvima dolaze u priliku da skinu jaram sa vrata (upor. npr. Dionov pohod na Sirakuzu, u kojoj je na vlasti bio Dionizije Mlai Plutarh, 1964a: 24-27).
Ako je otpor bio uspean, obino bi se zavravao tiranicidom. Kako je tiranija svojevrsno ratno stanje, u kojem su i ti
ranin i svi graani neprestano izloeni smrtnoj opasnosti, ubistvo tiranina se ini najsigurnijim sredstvom da se raskine ovaj
zatvoreni krug nasilja (Cavoki, 1989b: 11). Uopte uzev, u an
tikoj Grkoj vrlo retko se deavalo da tiranin preivi uspeno
okonan otpor: to bi praktino bilo mogue jedino ako on sam
u pravom trenutku pobegne pred nadmonijim neprijateljem.
Tako se pokazuje da su i tiranija i otpor protiv nje imali neto
zajedniko: bili su igra na sve ili nita. Onaj ko je u grkim polisima
hteo da bude tiranin morao je znati da sam sebe izmeta izvan
zakona i da e biti ubijen kao i bilo koji strani zavojeva ili na
prosto kao divlja zver samo ako se nekom graaninu za to
prui prilika. Zato je jedan od vrlo estih motiva opisivanja tira
nije kod starih Grka bio nepodnoljiv strah tiranina da ga svako
u svakom momentu i na svakom mestu moe usmrtiti. Osim
moralne lekcije, takvi opisi imali su za cilj da sve potencijalne ti
rane odvrate od njihovih zloinakih namisli, doaravajui im
pakao ivota u neizvesnosti, sa kojim svaki tiranin mora rauna
ti. Ili, kako e to Ksenofont na jednom mestu formulisati, "ako
obini ljudi ratuju u neprijateljskoj zemlji, kad se vrate kui, vje
ruju da se nalaze u sigurnosti, a tirani, kad se vrate u svoj grad,
znaju da ih ba tada okruuje najvie neprijatelja (Ksenofont,
1980a: 11 [II, 9]).

2. Zaeci tradicije junakog c&pora tiraniji

kod Harmodija i Aristogitona
Grkim zakonodavcima opasnost od tiranije bila je poznata i oni
su eleli da je preduprede odreenim institucionalnim reenjima.
Otuda u ponekim polisima nalazimo i nadzorno telo, iji je zadatak
da titi postojee ureenje od zloupotreba nosilaca vlasti. Najpo
znatiji primer za to prua Sparta. U toj dravi je ve Likurgovim
zakonom predvieno da optimati ograniavaju vlast kralja, da bi
kasnije kralj Teopomp, na pritisak Narodne skuptine, proizveo

34

Hforat u pravu instituciju otpora".10 Slinu ulogu u Atini dobio

je Areopag (Roth, 1954: 53).u No, za razliku od Eforata, Areopag
je dugorono imao daleko manje uspeha: 540. godine, posle mno
go napora i borbe, Pizistratu je polo za rukom da uspostavi jed
no stabilno tiransko ureenje i da ak osvoji simpatije velikog de
l Atinjana.
Pizistratova tiranija bila je jedna od svakako najpozna
tijih u starom veku. Ono to je pri tom najzanimljivije jeste injeni
ca da je ona ostala upamena po svojim dobrim stranama, tako da
je mnogim Atinjanima izgledala kao "ivot pod dobrim Kronosom (Aristotel, 1997: 47). Meutim, nakon Pizistratove smrti
528/527 godine pre n.e., drutvene i spoljnopolitike prilike u Ati
ni toliko se uslonjavaju da Pizistratovi sinovi Hipija, Hiparh i Tetal (tzv. Pizistratidi) mogu da reaguju samo pojaavanjem nasilja,
koje vrhunac dostie u razdoblju od ubistva Hiparha (514) do Hipijinog pada 510 . godine. Iako je i pre toga bilo otpora tiranima
(poev od pobune protiv tiranina Kilona iz 630. godine pre n.e.)
nijedan nije stekao toliku slavu kao ovaj protiv Pizistratida. Razlo
ga za to ima vie. Pored strahovitog nasilja, koje je obeleilo ovaj
period istorije Atine, vano je imati na umu da on neposredno
prethodi Klistenovim reformama, na osnovu kojih e atinska demokratija otpoeti svoj snaan i neometan razvoj. Otuda je u sve
sti savremenika mogla lako da se stvori jedna crno-bela slika, po
kojoj je blagodetima demokratije stajao na putu jedino nasilan i ti
ranski poredak Pizistratida. Meutim, jo vanija od toga bila je
uloga koju su u otporu tiraniji odigrali Harmodije i Aristogiton.
Ova dvojica Atinjana daju otporu Pizistratidima sna
an peat borbe za stare porodine vrednosti. Pria o njihovom i-

10 Ipak, kako s pravom upozorava Jrgen-Burkhard Klautke, glavni zadatak

efora nije bio da se bore protiv tiranije, nego da tite privilegije Spartanaca u
odnosu na Helote (K lautke, 19 9 4 : 2 1 - 2 2 ) . N o, s druge strane, efori su u an
tikom svetu, pa i kasnije, ostali uveni upravo po svom sporednom zadatku
d a se bore protiv tiranije.
1 1 Inkrim inacija tiranije u A tini zapoinje D rakonovim zakonom iz 6 2 1. godi
ne pre n. e., kojim je predvien sudski postupak i sm rtna kazna za tiranina.
Bude li optueni osuen za tiraniju, svako m oe da ga ubije, a njegova im o
vina prelazi u vlasn itvo atin sk ogpolisa. Za vreme vladvine Solona, A reopag
je doneo jednu presedu kojom je potvrdio ovo pravilo (Klautke, 19 9 4 : 2 2 ).

35

nu tiranoubistva zapoinje sa Hiparhovim zaljubljivanjem u Harmodijevu sestru i neprihvatanjem njenog odbijanja. Time tiranin
poinje da ugroava porodicu, kao samo sredite tradiranog po
retka. Suoeni sa ovom opasnou, Harmodije i njegov prijatelj
(ljubavnik) Aristogiton kuju zaveru i ubijaju Hiparha.12 Prilikom
ina tiranoubistva, Harmodija na licu mesta ubija tiraninova telesna garda, dok Aristogiton biva uhvaen i muen. Prema legendi,
Aristogiton se na mukama junaki drao, a pre smrti je kao sauesnike imenovao sve same najvatrenije pristalice Hiparhovog brata
Hipije, tako da ovaj vie nije imao poverenja ni u koga.13 Jedan
12 U is tin ito s t o ve verz ije p o s u m n ja o je ve T u k id id . U Peloponeskom ratu, ko ji je
n a p isa n o tp rilik e sto g o d in a n ak o n sm rti H a rm o d ija i A risto g ito n a , T u k id id
je d a o sv o ju v erz iju d o g a a ja u k o joj n em a m o tiv a z a tite p o ro d i n ih v r e d n o
sti, n iti je n am e ra tira n o u b istv a u o p te rea lizo va n a. T a k o v rlo m n o g i A ten jan i m isle , da su H a rm o d ije i A risto g ito n ub ili H ip a rh a kao siln ik a , a n e zn a ju ,
d a je v la d a o H ip ija kao n ajsta riji o d sin o v a P iz is tra to v ih , a H ip a rh i T esal da
su b ili n jeg o va b raa. H a rm o d ije i A r isto g ito n n e to su p o s u m n ja li, d a su ih
o n o g a d an a, i to uoi in a, o d a li H ip iji n eki o rtaci, pa su o d n a u m a o d u sta li,
jer su m islili da je [H ip ija ] u p u e n . B u d u i d a su h tjeli, prije n eg o ih uh vate,
n eto iz vriti pa sta viti iv o t na k o ck u , u b iju H ip a rh a , na k o g a su se n a m je ri
li ko d t. zv. Leo ko rija, kad je p rip re m a o p a n a te n e jsk u s v e a n o st" (T u k id id ,
1 9 9 1 : 2 3 ). I H ero d o t iz n o si sli n u o ce n u : "H a r m o d ije i A risto g ito n [...] su,
n aim e , u b istv o m H ip a rh a sa m o jo v i e ra zb e sn eli o stale P iz istra tid e , ali n i
su k o n an o u k in u li n jih o v u tira n iju . A A lk e m e o n id i su stv a rn o o slo b o d ili
A tin u , ako je istin a da su n a g o v o rili P itiju da n ared i S p a rta n c im a d a o s lo b o
d e A tin u (H e ro d o t, 1 9 6 6 : 4 2 2 ) . A risto te l u Ustavu Atinskom ceo d o g a a j o p i
s u je na slian n ain, k a o z a p ra v o n e u sp e o p o k u a j tira n o u b istv a (H ip ije )
z b o g b rzo p le to g u m o rs tv a H ip a rh a . In te re s a n tn o je d a A risto te l n ig d e n e pom in je H ip a rh o v u z a lju b lje n o st u H a rm o d ije v u sestru , v e g lav n i iz v o r H arm o d ijevih p ro b lem a p re p o z n a je u to m e to je n ajm la i P iz istra tid T etal bio
z a lju b lje n u njega. P o to je H a rm o d ije o d b ija o T eta lo v u lju b av, o vaj je sp re io
H a rm o d ije vu sestru da n o si k o a r ic i p rilik o m P an a tin sk e sv e a n o sti i tek ta
u vre d a je po kren u la H a rm o d ija i A r is t o g ito n a na k o van je zavere p ro tiv P izistra tid a (A risto tel, 1 9 9 7 : 4 8 ) . U n o v ije v re m e F ried rich C o rn e liu s je u p o tp u
n o sti o sp o rio ovu A risto te lo v u v e rz iju , p o to se T etal u to v re m e u o p te nije
n a la z io u A tin i, n ego u S ig e io n u (C o r n e liu s , 1 9 2 9 : 7 9 i 8 6 ).
13 P o C o rn eliu so v o j rek o n stru k ciji v e ro d o s to jn ih p o d ataka, n ajv e ro va tn ije je da
je p o sto ja la zavera p ro tiv P iz is tr a tid a i d a je a ten tat na H ip iju i H ip a rh a tre
b a lo izvriti tokom P a n a tin s k ih sv e a n o sti. M e u tim , H a rm o d ije i A r is t o g i
to n (z a koje, uzgred, ne p o s to je n ik a k v i d o k a z i d a su bili v o e z av e re) po svoj
p rilici reagovali su ish itre n o ka d a su sreli H ip a rh a i u p u stili se u b o rb u pre
v rem e n a. U borbi su p a li H a rm o d ije i H ip a rh , A r isto g ito n je z aro b lje n , a

36

broj Atinjana je tada izbegao iz Atine i zapoeo borbu protiv Hipije. Ta borba e dati rezultate tek kada im se budu pridruili Spar
tancu Oni e iz Atine proterati Hipiju, pokuavajui da uspostave
oligarhijsku vlast na elu sa Isagorom, ali e to izazvati sveoptu
pobunu, tako da e posle svega i Spartanci i oligarsi biti proterani
iz grada.
Iako su Harmodije i Aristogiton bili prevashodno u
vari starog obiajnog prava i tradiranog poretka - a kako su poti
cali iz plemikih porodica, oni su se samorazumevali i kao brani
oci aristokratskih vrednosti (Friedel, 19 37:29 -39 ) ~ u novoj inter
pretaciji njihova uloga dobija jo jedno znaenje. Stare porodine
vrednosti, koje su inspirisale njihov otpor, unapreene su sada u
deo nomosa, pa je tako sam in tiranoubistva poeo da vai kao od
brana pravnog poretka od pojedinaca koji imaju nameru da ga kr
e i kao zatita itavog demokratskog polisa (Roth, 1954: 74-75).
U novom demokratskom poretku Harmodije i Aristogiton progla
avaju se junacima i dobijaju spomenike (statue) kao simbol gra
anske slobode protiv tiranske vlasti. Sto je najvanije, te statue
su bile prve koje su nosile lina imena i odnosile se na realne li
nosti. To je bio znak izvesnog obogotvorenja dvojice muenika
koji su svojom smru dosegli besmrtnost. Osim toga, ove statue
bile su postavljene usred trnog trga koji su izgradili Pizistratidi,
to je imalo i simboliko znaenje trijumfa duha otpora nad teko
vinama tiranije.14 Da bi ta simbolika ostala neokrnjena, posebnim
zakonima je zabranjeno da se u njihovoj blizini postavljaju druge
statue. Tako su likovi dvojice tiranoubica mogli nesmetano da do
miniraju okolinom. Takoe je bio donet i poseban zakon koji je
zabranjivao da se imena Harmodija i Aristogitona daju robovima,

H ip ija je b rz o u sp e o da razoru a sv e p risu tn e g ra an e , tak o da je zavera

k o n an o p ro p ala. M e u tim , iako je ta k o sren o p ro a o u p o k u a ju aten tata,
H ip ija je i d a lje su m n ja o u p re osta lie u e sn ik e zavere i p o sta ja o je sv e p o d o z riv iji i n ep o v e rljiv iji (u p o r. C o rn e liu s , 1 9 2 9 : 8 7 - 8 8 ) . P o sto je d o k u m e n ti k o
ji n ep o b itn o sved o e o talasu u b ista v a k o ji je po H ip ijin o m n are en ju z a d e
sio A tin ja n e 5 1 4 . g o d in e pre n. e. (S c h la n g e -S c h n in g e n , 2 0 0 0 : 3 9 ).
14 K a d a je u p a o u A tin u 4 8 0 . go d in e, p e rsijsk i v la d a r K s e r k s je na seb i sv o jstv e n
n ain o sn a io o vu s im b o lik u : sta tu e je p o n eo sa s o b o m u P ersiju . M e u tim ,
A tin ja n i su o d m ah po o d la sk u P ersijan a ca p o sta v ili n o ve statu e.

37

kako ni na taj nain ne bi pala senka na njihovu uzvienost i sla

vu. Spevana im je i "skolija , koja je hvalila njihove vrline i delo i
osporavala njihovu smrt (tvrdei da oni i dalje ive na ostrvu bla
enih: Friedel, 1937: 33). Najvanija strofa ove skolije glasi:
Da, vaa slava e, 0 heroji, opstati
O vama e se uvek po zemlji govoriti
Zato to ubiste tiranina
Pravo i jednakost steeAtina
(Hippel, 19 72: 418).
Ovu skoliju su isprva pevali samo optimati, ali kako se demokrat
ski poredak uvrivao i kako se uzdizao ideal izonomije (jednako
sti),15 tako su i svi ostali graani poeli da je pevaju. To nije bio je
dini znak preplitanja duha otpora i demokratskog etosa. Oko 500.
godine u Atini je nastala zakletva na otpor tiraniji i odbranu de
mokratije, koja je vaila za sve graane (Hippel, 19 7 2 :4 19 ). Moe
se slobodno rei da su u ovom predanju Harmodije i Aristogiton
postali ne samo utemeljitelji novog demokratskog i slobodarskog
poretka, nego i njegovo istinsko otelotvorenje. Oboavanje dvoji
ce tiranoubica postalo je spiritus movens razvijanja i jaanja demo
kratskog etosa. Zbog toga njihova slava nikad, pa ak ni u trenuci
ma najkritinijim po atinski demokratski poredak, nije bila premaena. Tako e i Miltijad pre bitke kod Maratona 491. poeleti
Kalimahu slavu ravnu onoj "koju su nekada stekli Harmodije i
Aristogiton (Herodot, 19 66: 417 ).16
Iz mita koji je od Harmodija i Aristogitona napravila
demokratska Atina proistie tradicija "junakog otpora tiraniji.
Ona se emancipuje od motiva koji su ovu dvojicu Atinjana pokre
tali na tiranoubistvo i prilagoava novoj ideji slobode puka. Time
su ojaali patriotski elementi otpora tiraniji i poeli da nadahnju
15 Ipak, dometi atinske dem okratije i ideala jednakosti ne sm eju se precenjivati. U ovom polisu broj titulara prava graanstva nikada nije prelazio 10 %
u kupnog atikog stanovnitva, d ok se veina punopravnih graana, to zbog
sirom atva, to zbog udaljenosti m esta stanovanja, verovatno vrlo retko po
javljivala na zasedanjima N arod ne sku p tin e i Porotnog suda.
16 M iltijad je imao dobre razloge za to, poto je H ipija prebegao persijskom kra
lju D ariju i kasnije lino predvodio p ersijsk u vojsku u bici kod M aratona.

ju buduu praksu. U toj novoj tradiciji tiranoubice postaju pred

stavnici celog puka i staju u zatitu vaeeg pravnog poretka koji
ugroava tiranin. Sto se, pak, samog tiranina tie, on je mogao da
rauna na sigurnu smrt onog momenta kad padne u "ruke prav
de.17 Tako je otpor tiraniji i dalje ostao konzervativan, ali je pre
stao da slui starom obiajnom pravu i vrednostima prevazienog
tradiranog poretka (koji tiranija zapravo uklanja), da bi postao
deo "prava politikog poretka koji je u nastajanju i koji moe ra
unati na najiru moguu podrku (ve u zavisnosti od socijalnog
supstrata koji je puk obuhvatao). U samoj Atini taj politiki pore
dak je bila neposredna demokratija, ali to nipoto nee prerasti u
pravilo: u dobrom delu istorije Evrope od tiranije e se braniti i
aristokratska republika i parlamentarna monarhija, a sa usponom
Moderne - i predstavnika demokratija.

3. Sokratovo pravilo: "ubeuj-ili-se-pokoravaj

U 6. veku pre n.e. Grku zapljuskuje jedan novi talas miljenja. Pitagora u pravdi poinje da spoznaje kosmiki poredak, Heraklit
govori o boanstvenom nomosu", a sofisti ak idu tako daleko da
nomosu suprotstavljajufisis. Iz svih tih spekulacija poinje se uzdi
zati pitanje prirodnog prava, koje je vie" od pozitivnog i samim
tim uiva prednost u odnosu na njega (Roth, 1954: 95-96). Ove
ideje predstavljaju osnov na kojem zapoinje izgradnja ve pomenutog oblika tiranije ex parte exercitii, protiv koje je otpor dozvoljen
neposrednim pozivanjem na prirodno pravo. No, krenje prirod
nog prava ne mora da postoji samo u tiraniji, za koju je karakteri
stino bezakonje, nego i u dravi u kojoj su odreeni pozitivni za
koni na snazi i imaju podrku veine graana. To otvara prostor za
pojavu neposlunosti graana prema nomosu i na njemu zasnova
noj vlasti iz viih razloga ili iz razloga za koje se mislilo da su vi
i" (Daube, 19 7 2 :1, i dalje; upor. i Bloch, 19 7 7 :13 -2 1). Neposlu

17 Posebno je sada zaotrena kaznena politika prem a pretendentim a na tiraniju

i pom agaim a tirana. D o svrgavanja Pizistratida A tinjani su imali "ovaj za
kon: Obiaj je i tradicija atinska: ako neko podgine bunu da bi se dokopao timnide, ili
ako neko pomogne pri uspostavljanju tiranide, on i njegov rod bie lieni graanskih pra
va" (Aristotel, 19 9 7 : 48).

39

nost o kojoj je re otvorena je i "demonstrativna , ali, za razliku

od otpora tiraniji, delimina (tj. usmerena na reavanje odreenog
problema, a ne na ruenje tiranskog vladara), nenasilna i bez namere da sankcionie nosioce vlasti. Momenat nenasilnosti je jo
uvek rezultat injenice da se neposlunik sam suprotstavlja vlasti
i da je motivisan prevashodno sopstvenom saveu. No, ako je
tano da u antikoj Grkoj jo uvek preovlauje neposlunost iz
razloga savesti, onda se mora odmah konstatovati da u njoj zapo
inje i kretanje ka onome to e se u modernom dobu nazivati gra
anskom neposlunou. Kao ilustracija za ovo kretanje mogu se
navesti primeri neposlunosti Antigone i Sokrata.
Motivi koji u Sofoklovoj tragediji pokreu Anti gonu da
pokopa svog brata Polinika uprkos zabrani (tiranskog) vladara
Kreonta identini su onima koje smo ve imali prilike da vidimo
kod Harmodija i Aristogitona. To su obiajno pravo i vrednosti
tradiranog poretka (koje se temelje na verovanju da telo umrlog
mora biti pokopano kako bi dua nala put do podzemnog sveta).
Antigonina savest prijemiva je samo za ove tradicionalne sadra
je i zato ona jednostavno ignorie sve to dolazi od vlasti i to se
kosi sa tim sadrajima. Istina, u Antigoninom inu mogue je pre
poznati i univerzalni princip ljubavi, koji se suprotstavlja isto ta
ko univerzalnom principu mrnje.18 Ona kae: "Moja je priroda
upravljena ka obostranoj ljubavi, a ne prema mrnji. Svojom ne
pokolebljivom namerom da pokopa Polinika, kao oveka, a ne kao
brata ili saplemenika, ona pokazuje saoseanje i ljudskost, nasuprot
kraljevoj (mukoj) destrukciji i okrutnosti (Daube, 1972: 6). No,
18 M ilo uri je u Sofoklovoj dram i prepoznao jo jedan univerzalni sukob, i
to izm eu principa individualizm a, koji ovaplouje K reont, i principa (poro
dinog) zajednitva, koji zastupa A ntigtfna. "K reont je radikalno individua
lan, sav od tvrdoglavstva i sam ovoljstva , pa zato na kraju drame postaje pra
vi tragini lik drame, jer "je razorio sreu svoje porodice i jo u poznoj staro
sti m ora da se ui m udrosti ( uri, 19 8 7 : 8 6 ). N o, uri u nastavku grei
kada A ntigonu, a ne Kreonta, p roglaava pravom graankom i "predstav
nicom dravnog naela" ( uri, 19 8 7 : 8 7 ). Jer, ako Kreont rui graanski
princip svojom individualistikom " tiranijom , to jo uvek ne znai da Antigona svojom zatitom tradiranih vred no sti uva i sam graanski etos. Upravo
suprotno, Sofoklova drama dobro p okazuje opasnosti koje su graanskom
etosu pretile kako od tirana, tako i od zastu p n ika partikularnih tradiranih
vrednosti.

40

ostavljajui po strani ovo tumaenje, koje je sa stanovita samog

del jo uvek marginalno, moe se zakljuiti da Sofokle, za razliku
od naknadne demokratske mitologizacije ina dvojice atinskih tiranoubica, u svojoj Antigoni jasno i nedvosmisleno dovodi u sukob
boginju Temis (kao zatitnicu plemenskog prava) i Dike (kao za
titnicu prava polisa, u kojem su ve sjedinjeni zakon i pravda, nomos i dike). Stavie, pravi protivnik htonske boginje Temis je za
pravo Zeus, koji stvara pravo polisa (dok ga njegova erka, boginja
Dike, samo uva) i koji oliava njegov tiranski karakter. Antigona
i Kreont, kao ljudska ovaploenja sukoba bogova i prava, onemo
guavaju svako razlikovanje tiranskog poretka od samog polisa, jer
se dravno pravo ve kao takvo javlja u funkciji negacije starog ple
menskog prava (Stttler, 19 7 2 :16 ). Iz perspektive samog tog ple
menskog prava, zaista je nebitno da li ga unitava samovoljni tira
nin ili demokratski nomos.
Razlika je mogua jedino iz perspektive nomosa, za koji
se, opet, staro plemensko pravo i samovolja tiranina ukazuju kao
slini, prema njemu neprijateljski nastrojeni fenomeni. Jaanje no
mosa i njegovo prerastanje u temelj polisa predstavlja, kao to emo
to u narednom odeljku moi da vidimo, prvo artikulisanje ustav
ne drave u evropskoj istoriji. Na tom putu Sokratova figura se ne
moe zaobii. Iako za njim nisu ostali nikakvi spisi, Platonovo
svedoanstvo izneseno u Kritonu prua dragoceni putokaz za rekonstruisanje Sokratovog doprinosa uzdizanju nomosa u svojevrsan - i pozitivnopravni i prirodnopravni - osnov politike zajed
nice.
Nomoi Zakoni - jesu centralni pojam na kojem So
krat gradi svoju politiku filozofiju. Oni predstavljaju organsku
celinu, pravni poredak, koji je usredsreen oko ideje pravde i pove
zan gustim vezivnim tkivom razuma (logosa) (Allen, 1980: 82).
Sokrat odbija da se prikloni sofistikom razlikovanju nomosa ifisisa (odnosno dike) i insistira na usklaenosti Zakona i sa prirodom,
i sa pravdom, i sa celokupnim boanskim umom (Wolf, 1954:
47). Zato u Zakone ne ulaze samo pozitivnopravni propisi Atine,
nego i sami umni principi, koji se temelje na boanskom logosu.
Zakoni su boansko delo, koje ljudi razrauju, preciziraju i nado
punjuju, uvek u duhu pravde, kako bi mogli zajedno da ive u po
lisu. Pretpostavka zajednikog ivota ljudi jeste primena Zakona, a

41

to je mogue samo ako oni predstavljaju jednu umnu celinu, po

vezanu pravdom. U ovom Sokratovom shvatanju Zakona ve se
nazire Aristotelovo definisanje oveka kao zoon politikom: Zakoni
odreuju celokupan ovekov socijalni habitus, tj. nisu samo regulativni, ve su i konstitutivni socioantropoloki faktor (Wolf,
1954: 61). Tu lei odluujua razlika u odnosu na Antigonu: So
krat izjednaava svoje obaveze prema roditeljima i prema Atini, jer
su za njega oba oblika socijalne egzistencije ne samo jednako
vredna, nego i principijelno neprotivrena. Ispravan ivot i u po
rodici i u polisu mogu je samo na osnovu optih i umnih Zakona.
Boanska pravda je tako heuristiki princip kojim se
ljudi rukovode, kako kao magistrati - prilikom izrade pozitivnopravnih propisa i donoenja pojedinanih odluka - tako i kao pri
vatne osobe. Iako u sva tri sluaja oni koriste svoj razum i tumae
pravdu, rezultat moe biti potpuno razliit. Sokrat je svestan ne
savrenosti i ogranienja ljudskog razuma i zato je u njegovoj kon
cepciji Zakona mogu sukob razliitih vienja ne samo pravde ne
go i prava, koje u pojedinanom sluaju treba primeniti. Iz per
spektive delatnog pojedinca gledano, to znai da se njegovo tuma
enje pravde ne mora poklopiti sa onim zakonodavevim, ba kao
to se njegovo tumaenje zakona ne mora poklopiti sa onim koje
primenjuje izvrni ili sudski organ. Zato se postavlja pitanje ta
pojedinac treba da uini u ovim sluajevima.
Univerzalna formula koju Sokrat predlae u Kritonu
glasi: "ubeuj-ili-se-pokoravaj" (Platon, 1982b: 84 [XIII]). Pret
postavke ove formule su da Zakoni nisu isto to i polis i da magi
strati mogu greiti i kada donose zakone, i kada ih primenjuju.'9
Zato onaj ko drugaije shvata pravdu, odnosno Zakon, te odbija
da se pokori bilo pojedinim zakonima bilo odlukama kojima se ti
zakoni primenjuju, mora da pokua da svoje sugraane ubedi u
nepravednost pokoravanja. U Atini Sokratovog doba bilo je mo
gue ubeivati sugraane, kao politiki relevantne aktere, na dva
mesta: u Narodnoj skuptini, prilikom donoenja ili ukidanja ne
19 N a tem elju jedinstva sa graanim a svo ga polisa, svaki graanin dobrovoljno
prihvata podvrgavanje Zakonim a, ali se isto tako m oralno obavezuje da e
slobodn o i uporno braniti svoje vienje sadraja Zakona. Zato se Sokrat u
svom sluaju brani pozivanjem na slob od u i ustrajn ost u delanju kojim se realizuju sopstvene obaveze pred Z ak on im a (upor. W olf, 19 5 4 : 63).

42

kog zakona, i na Porotnom sudu. Trea mogunost ubeivanja,

kojom se Sokrat obilato koristio, bila je vezana za javna mesta
(ulice, trgove itd.), na kojima su se svi pojedinci (bez obzira na to
da li su imali graanska prava ili ne) susretali i slobodno diskutovali o javnim stvarima. Sve u svemu, dokle god je pojedinac kori
stio pravo ubeivanja sugraana u nepravednost odreenih zako
na ili odluka, njegovo odbijanje poslunosti tim zakonima ili od
lukama bilo je opravdano: on je tada bio potpuno ist pred Zako
nima i nije snosio krivicu za to ako na kraju ne ubedi sugraane da
je njegovo tumaenje ispravno.
Na osnovu podataka koji nam o Sokratovom ivotu
danas stoje na raspolaganju moglo bi se zakljuiti da je on etiri
puta pobijao pravednost atinskih zakona, odnosno odluka. Prvi
put se Sokrat usprotivio veini na Narodnoj skuptini posle bitke
kod Arginuskih ostrva, inae najvee bitke koju su Atinjani dobili
u Peloponeskom ratu. Nakon potapanja nekoliko atinskih brodo
va, etiri hiljade ratnika je nalo smrt u vodi zbog toga to je izne
nadna oluja omela preostale brodove da ih pokupe. Po dolasku u
Atinu osmorica vojskovoa izvedeni su pred Narodnu skuptinu
da bi se preispitala njihova krivica za smrt ovih ratnika. Tokom
postupka utvrivanja injenica, demagozi su uspeli da izdejstvuju
poseban postupak, po kome je o krivici osmorice vojskovoa tre
balo da se glasa po filama. Poto je ovaj nain glasanja bio protivzakonit, pritani su se usprotivili njegovoj primeni. No, razdraeni
puk je insistirao na glasanju po filama, pojaavajui to zahtevom
da se sudi i onim pritanima koji se protive glasanju po filama. Na
kon toga svi pritani su se privoleli ovom nainu glasanja - osim
Sokrata koji je izjavio da nee drugaije raditi nego po zakonu. U
Platonovoj apologiji Sokrat kae: ipak sam smatrao da se ja radi
je, u savezu sa zakonom i pravdom, moram izvri opasnosti nego
li, u strahu pred okovima ili smru, sloiti se s vama koji ste dono
sili nepravedno reenje (Platon, 1982a: 60 [XX]).
Drugi put je Sokrat uskratio poslunost atinskoj vlasti
za vreme oligarhijske vladavine Tridesetorice, kada su ukupno pe
torica Atinjana (meu kojima i Sokrat) dobili nareenje da dove
du Leona Salaminjanina iz Salamine kako bi ga oligarsi ubili. Ovo
nareenje Sokrat je odbio da izvri, obrazloivi to time da mu ni
jedna vlast ne moe narediti da ini neto to je "nepravedno" i

43

"bezbono" (Platon, 1982a: 60 [XX]). Odnosno, jo konkretnije,

Sokratu je bilo jasno da su oligarsi hteli da to vie graana nateraju na sramna dela, kako bi njima lake vladali. Poto je tako
neto bilo oigledno nepravedno i protivzakonito, Sokratu je mo
ralna dunost nalagala da odbije nareenje. Meutim, u ovom slu
aju Sokrat nije morao da ubeuje oligarhe u opravdanost svog
odbijanja nareenja. Oligarhija je bila stanje u kojem je svaki gra
anin preputen na milost i nemilost oligarsima i zbog toga mu
nisu pomagala nikakva opravdanja i pozivanja na zakone. Odbija
jui nareenje Sokrat se jednostavno prepustio na milost i nemi
lost oligarsima i samo zahvaljujui tome to je ubrzo oligarhija
sruena on je ostao u ivotu (pri emu mu ni poslunost nije garantovala ivot). Sokratu je, za razliku od Antigone, bila jasna raz
lika izmeu tiranskog/oligarhijskog i demokratskog ureenja i za
to je njegova teorija "ubeuj-ili-se-pokoravaj mogla da vai samo
u demokratskom poretku, gde se sluaju zakoni, a ne samovolja
pojedinaca.20
Trei sluaj je ujedno najinteresantniji, poto se dogaa
399. godine pre n. e., u obnovljenoj demokratiji. Tada je Sokrat bio
optuen zbog nepotovanja dravne religije, uvoenja novih bo
anstava i kvarenja omladine.21 Prve dve optube bile su krajnje
mutne i sumnjive, dok je akcenat zapravo bio na treoj optubi, ko
ja je ciljala na Sokratove veze sa Kritijom (jednim od tridesetorice

2 0 N a ovom mestu e izostati izlaganje o Sokratovom idealnom dravnom ure

enju. Jasn o je u svakom sluaju da to nije bila dem okratija. Kar! Popper je u
Otvorenom drutvu i njegovim neprijateljima tvrdio da je Sokrat - na osnovu sa
me injenice to je bio racionalista, egalitarista i individualista - bio dem o
kratski kritiar dem okratije (Poper, 19 9 3 : i: 2 4 6 -2 4 7 ). Popperovo stanovi
te prenapree antiki pojam demokratijfe i povezuje ga sa vrednostim a koje
su karakteristine za m oderne predstavnike dem okratije (upor. npr. njegov
op is "Velike generacije dem okratske A tin e: Poper, 19 9 3: 1: 2 4 1-2 4 6 ), zbog
ega mu izmie m ogunost d a Sokrata s pravom uvrsti meu prve poborni
ke otvorenog drutva, a da ga ipak ne uini pobornikom antike (konkretno,
atin ske) demokratije. Izvesno je, pak, d a kod Sokrata jo uvek ne postoji
identifikovanje demokratije sa "tiran ijom vein e , koje sreemo kod Platona
i koje je dobrim delom bilo in sp irisan o upravo suenjem Sokratu (upor. v i
e o tom e u: Hiiglin, 19 7 7 : 6 5 ).
2 1 Protiv Sokrata je, inae, podignuta javna tuba (gmpht) koja se od n osila na
dela koja ugroavaju itav polis.

44

oligarha), Alkibijadom i Harmidom. Poto je amnestija od 403.

godine iskljuivala mogunost da se u optunicu unesu politiki
motivi, u optunici protiv Sokrata su religija i poduavanje omla
dine morali biti "politizovani". Zato bi pre odgovaralo istini da se,
modernim renikom reeno, radilo o kamufliranom politikom su
enju (uri, 1987: 264; Allen, 1980: 18-19). Pa ipak, upravo to
to se radilo o politikom suenju i to je ono okonano smrtnom
presudom, govori u prilog tome da se Atina u to vreme opasno pri
bliila onome to e Jacob Talmon u 20 . veku nazvati "totalitar
nom demokratijom . Nakon poraza u Peloponeskom ratu (koji je
bio poguban za ekonomski i politiki ivot Atine), politike krize
koja se tada rasplamsala i dva dravna udara (411. i 404. godine pre
n.e.), Atinjani su vraanje demokratskog ureenja doekali sa ner
vozom, netolerancijom i nepoverenjem prema svima koji su naru
avali njihove ustaljene navike (Smith i Brickhouse, 19 8 9 :19 ). U
takvim prilikama Sokratov nekonvencionalni (filozofski) nain i
vota, koji je uspeo da za pet godina (koliko je proteklo od usposta
vljanja demokratije do suenja) izazove veliku netrpeljivost Atinjana prema njemu, ve je sam po sebi bio zloin. Kada Sokrat u svo
ju odbranu na suenju navodi da je uvek iveo u skladu sa bojim
zapovestima, traei vrlinu i podstiui druge da je trae (upor.
Ksenofont, 1980b: 127), on samo potvruje onu pravu optubu
zbog koje je i doveden pred sud. Poto je ubeen u boansku mi
siju svog naina ivota,22 on smatra da porotnike mora tano da
izvesti o njoj, iako mu je jasno da e ih to samo jo vie ubediti u
njegovu krivicu (Smith i Brickhouse, 19 8 9 :213). Pet godina postoligarhijske demokratije od Atine su stvorile jedan represivan, histe
rian i ksenofobian polis, koji je od graana traio ne samo lepu
poslunost prema vaeim zakonima, nego i krajnje uniformno i
konformistiko ponaanje. Zato je ve samo Sokratovo ivljenje
sopstvene filozofije, koje je njegove sugraane uvek iznova suoa
2 2 Sokratova "m isija" se temelji na izreku proroanstva u D elfim a da je on naj
m udriji ovek. uvi taj izrek, Sokrat se veom a zaudio, poto je uvek g ovo
rio kako on ne zna nita. M eutim , posle boljeg prom iljanja, Sokrat je shva
tio da je izrek upuen celoj Grkoj, pa m oda i oveanstvu. O no to on svo
jim prim erom treba da pokae drugim ljudim a jeste etiki ideal, u kom e je vr
lina najvie dobro, a usavravanje due put kojim se prevazilazi udnja za
m aterijalnim dobrim a (Sm ith i Brickhouse, 19 8 3 : 6 5 7 i dalje).

45

valo sa preispitivanjem postojeih dogmi i relativiranjem nepriko

snovenih istina, bilo akt neposlunosti - prema okotavanju, banalizaciji i degeneraciji atinskog etosa na prelasku iz 5. u 4. vek pre
n.e. Zaotreno, moe se rei da je, odbijajui da se prikloni novom
"duhu vremena , Sokrat branio ideale stare demokratske Atine
(meu kojima je bila i formula ubeuj-ili-se-pokoravaj) i u tome
video svoju boansku misiju.
Zanimljjiv je razlog zbog kojeg se Sokrat odluio da tu
istu "boansku misiju ogranii na privatan ivot. Po njegovom
miljenju, da je poeo svoje stavove da zastupa u politikom ivo
tu ne bi dugo bio iv. U Atini se deavaju mnoge nepravde i be
zakonja", ali ako bi se neko stalno protiv njih borio na Narodnoj
skuptini ili u Porotnom sudu, taj bi bio brzo omrznut i pogu
bljen. Zato je Sokratov zakljuak bio da bi sa politikim angama
nom njegova "boanska misija unapreenja vrline graana veo
ma brzo bila okonana (Platon, 1982a: 59 [XIX]). Ovako, ograni
avanjem samo na privatnu sferu, Sokrat je uspeo da doeka se
damdesetu godinu ivota. Sto se samog suenja tie, ono bi se
moglo oznaiti prvim Sokratovim politikim angamanom, poto
je on tada prvi put doao u priliku da svoju "boansku misiju" za
stupa pred jednim organom vlasti (dok ju je prethodno zastupao
u privatnom ivotu - u razgovorima sa omladinom). Sokrat se,
po njegovim sopstvenim recima, brani radi Atinjana, a ne zbog se
be, jer ga je Bog, takvog kakav jeste, dao Atinjanima da ih upuu
je na ispravan ivot. Iako je ideja bila da se ovo upuivanje obavlja
na trgovima i ulicama Atine, u slobodnom razgovoru sa svima ko
ji su bili voljni da sluaju i razgovaraju, Sokrat je sada silom prili
ka nateran da to uini i javno, pred Porotnim sudom. Ukoliko bi
ga pogubili, Sokrat upozorava Atinjane da bi se ogreiii o Boga,
koji ne eli da oni ceo ivot neprekidno spavaju, ve da neguju vr
linu (Platon, 1982a: 58-59 [XVIII]). No, sve je uzalud. Kritina
granica izmeu privatnog i javnog je prekoraena i zato ne iznena
uje to Sokratov govor ne uspeva da ubedi porotnike i to se on
oglaava krivim za ono za ta je optuen.
Tako, naposletku, dolazimo do etvrtog sluaja Sokratovog krenja atinskih zakona i odluka, koji je bio samo nagoveten, a ne i ispunjen. Taj sluaj je nastupio u drugom delu suenja,
nakon to je pitanje krivice ve presueno, i kada je ostalo da se re-

46

i pitanje kazne.23 Po Sokratovom shvatanju, ako bi tuilac pred

loio kaznu koja bi okrivljenom (tj. samom Sokratu) nametala ne
ku nepravdu ili voenje nepravednog ivota, onda bi dunost ovo
ga bila da sud ubeuje da takvu kaznu ne donosi, jer e u protiv
nom pokuati da se odupre njenom izvrenju. Takvu kaznu Sokrat
je video samo u sudskom obavezivanju da vie nee iveti u skladu
sa svojom filozofijom. Zato on porotnicima govori da potuje i vo
li svoje sugraane, ali da Boga slua vie nego njih i da se nee po
koriti kazni koja bi mu naloila da prestane da filozofira (Platon,
1982a: 57 [XVII]). Ovo upozorenje (kako se iz daljeg toka suenja
moe videti) usvaja pre svega tuilac, samim tim to spornu kaznu
ne predlae (i samim tim porotu ne dovodi u situaciju da se o njoj
izjanjava). Umesto toga, tuilac predlae smrtnu kaznu, kojoj So
krat ne nudi neku ozbiljnu alternativu i zato se na kraju, kada bu
de zaista i dosuena, mora pomiriti sa svojom smru.
No, postavlja se pitanje ta bi bilo da je tuilac sudu
ipak, umesto smrtne kazne, predloio kaznu obavezivanja Sokra
ta da vie ne ivi u skladu sa svojom filozofijom i da je sud to usvo
jio. Time bi Sokrat bio stavljen pred dilemu da li da se pokori ovoj
konanoj sudskoj presudi; pokuao je da ubedi sud da mu ne do
suuje ovu kaznu i u tome nije uspeo, tako da se postavlja pitanje
da li to znai da neposlunost prema presudi ne bi bila opravda
na? Odgovor na to pitanje moe biti negativan samo u jednom
sluaju: opravdanje bi bilo moguno jedino ako bi neposlunost
bila posledica (dobrovoljne) smrti. To je krajnja konsekvenca mo

2 3 Iz Sokratovog ugla gledano, on nije prekrio Zakone i bio je nepravedno op

tuen. Pokuao je da ubedi sud, ali u tom e nije uspeo i bio je nepravedno
okrivljen. Iz tog ugla gledano, njegov postupak je sasvim u skladu sa Z ak o n i
ma, tj. form ulom "ubeuj-ili-se-pokoravaj". M eutim , tim e se postupak ne
zavrava. N akon odluke o krivici sledi odluka o kazni, to znai da i tuilac i
okrivljeni treba da daju predloge kazne, o kojim a se onda porotnici izjanja
vaju glasanjem . D a bi se shvatila ta procedura bilo bi pogreno uporeivati je
sa dananjim sudskim sistem om , koji slui "prim eni prava . Izm eu zakona
i suda u staroj A tini postojala je m nogo labavija veza nego to je ona danas.
A tin ski Porotni sud, sastavljen od 5 0 0 porotnika, nije bio preokupiran
striktnim pitanjem da li je pojedinac prekrio pravo ili nije, ve je pre n asto
jao da donese odluku o tom e ta raditi sa okrivljenim . Sloboda odluivanja
porotnika ila je tako daleko da su oni im ali pravo da okrivljenom ne izreknu
nikakvu kaznu ak i ako bi ovaj priznao da je prekrio pravo.

47

ralnog postulata pravde, koji kae da je bolje trpeti nepravdu, ne

go je poiniti. Tako kolizija moralnog postulata pravde (neinjenje
nepravde) i politikog postulata pravde (pokoravanje konanoj
presudi redovnog suda) pojedinca suoava jo samo sa jednom
mogunou - da sam sebi oduzme ivot. Zato se, u krajnjoj lini
ji, pokazuje da za Sokrata obe presude (smrtna presuda i presuda
obavezivanja na odustajanje od filozofiranja) vode istom rezulta
tu - u oba sluaja njegova je smrt bila jedino pravedno reenje.
Sokratovo prihvatanje smrti uvek je dovodilo u pitanje
njegovu spremnost na suprotstavljanje vlastima. Sokrat je prihva
tio smrtnu presudu, jer je ona bila manje zlo od ivota bez filozo
fije - koji on nikada ne bi prihvatio. Ma koliko smrtnu presudu
smatrao nepravednom, Sokrat je drao da je mnogo vea nepravda
poiniti nepravdu, tj. voditi nepravedan ivot, bilo da se radi o od
ricanju od filozofije, ili o izbegavanju kazne. Uostalom, samim tim
to se nije ozbiljno angaovao da porotnike ubedi u neku drugu
kaznu, on je sebe predodredio za pokoravanje. Stie se utisak da je
za njega celo suenje bilo povod da javno obrazloi svoju boan
sku misiju u obnavljanju ispravnog ivota Atinjanina i da ne do
zvoli da u njoj bude ometen (eventualnom kaznom na ivot bez fi
lozofije). Kada su porotnici ipak doneli odluku o njegovoj krivici i
kada je tuilac ponudio smrtnu kaznu, Sokrat je doao do zaklju
ka da je njegova boanska misija okonana i da mu sada preostaje da se na dostojan nain oprosti od ivota. U tome je, sudei po
Ksenofontovim i Platonovim svedoanstvima, zaista i uspeo.
Naposletku, ostaje da se kae neto o samoj pravdi na
koju se Sokrat poziva. U nizu Platonovih spisa u kojima je Sokrat
glavni akter pominje se Sokratov "demon koji mu daje moralne
instrukcije i zapravo predstavlja mitologizovani glas savesti Godi,
1975: 22). To bi sugerisalo da je savst osnovni pokreta ne samo
Antigoninog nego i Sokratovog delanja. Takav zakljuak bio bi,
meutim, preuranjen, naroito ako se uzme u obzir argumentacija
izneta u Platonovom Kritonu. U ovom spisu Zakoni su ti sa kojima
Sokrat vodi razgovor o ispravnom ponaanju. Smisao koji ovde
imaju Zakoni prevazilazi kako moralno, tako i pozitivnopravno
odreenje i odnosi se na sveukupnost prirodnih (boanskih) i po
zitivnih zakona. Zakoni su jedinstvena i neprotivrena pravna celina koja ini temelj svakog polisa. Na osnovu njih ljudi stupaju u

48

brak, donose na svet decu, odgajaju ih, itd. A kada deca postanu
punoletna, mogu da biraju hoe li ostati u polisu, u kojem vae od
reeni pozitivni zakoni, ili nee. Pretpostavlja se da su pozitivni
zakoni svakog polisa meusobno razliiti, ali naelno uskladivi sa
prirodnim (boanskim) zakonima i da u svakom konkretnom slu
aju predstavljaju jednu skladnu celinu ("Zakoni") sa kojom poje
dinac moe da se sloi ili ne sloi (pri emu u ovom drugom slua
ju treba da napusti svoj polis i da potrai neki drugi koji e vie od
govarati njegovim predstavama o pravdi). Na taj nain uspostavlja
se haromonija na sva tri nivoa: prirodni (boanski) zakoni su
uskladivi ne samo sa pluralizmom pozitivnih zakona polisa nego i
sa pluralizmom individualnih shvatanja pravde. Svaki polis treba
da donese zakone koji e, s jedne strane, realizovati prirodne (bo
anske) zakone, a s druge, najvie odgovarati shvatanju pravde nje
govih graana (pri emu bi oni graani koji odstupaju od proe
ka trebalo da sebi izaberu neki drugi polis koji e vie zadovoljava
ti njihovo shvatanje pravde). Primenjujui ovu teoriju Zakona na
sebe, Sokrat konstatuje da se on saglasio sa atinskom varijantom
Zakona, kao najprimerenijom njegovom individualnom shvatanju
pravde, i samim tim aprirono prihvatio sve konsekvence ivota u
Atini - ukljuujui i mogunost da bude osuen na smrt. A kada se
to na kraju, u njegovoj sedamdesetoj godini, zaista desilo, Sokrat
je ostao bez mogunosti da osporava atinsku varijantu Zakona.
Stavie, ukoliko bi pobegao iz zatvora, on bi time prekrio ovu va
rijantu Zakona i dao svoj doprinos onome za ta je osuen: da kva
ri omladinu i nerazborite ljude.
Sokrat u smrt polazi mirne savesti, jer je ispunio bo
ansku misiju i uinio sve to su Zakoni traili od njega. Ziveo je
onako kako je mislio da je ispravno, drugim Atinjanima je pruao
primer i zbog toga je doveden pred sud. Na sudu je pokuao da
dokae svoju nevinost, ali u tome nije uspeo, i time je zadovoljio
Zakone. Zakoni su, dakle, bili namireni ve samom njegovom namerom da im se pokorava (na nain koji je po njemu ispravan) i
da sugraane ubedi u ispravnost njegovih postupaka. Poto mu
ovo poslednje nije polo za rukom, on se morao pokoriti volji su
graana, bez obzira na to ta je mislio o njihovom shvatanju prav
de. Jer Zakoni zagovaraju formulu ubeuj-ili-se-pokoravaj samo
dok ima prostora ubeivanju, tj. dok nije doneta pravosnana pre

49

suda o ispravnosti nepokoravanja. Ovoj odluci pojedinac mora da

se pokori, ma koliko se sa njom ne slagao, jer ona oznaava pre
kretnicu: sva sredstva ubeivanja su iscrpljena i preostaje jo samo
pitanje hoe li se pojedinac odluiti na nepravedno nepokoravanje
ili nee. Nepravedno nepokoravanje za Sokrata znai doprinos ru
enju polisa, jer on ne moe preiveti ako se konane presude ne
sprovode u ivot. Zato Sokrat odbija da pobegne i dobrovoljno is
pija au kukute.
Dakle, Sokrat mora da se pokori Zakonima i sudskoj
presudi koja je doneta na osnovu njih. On je svestan nepravde ko
ja mu je uinjena, ali ga Zakoni podravaju u odluci da se pomiri
sa sudbinom i da ne pomilja na beg iz zatvora: Nego, ti e sa
da, ako ode, otii tamo kao ovek kome je nepravda uinjena ne
od nas zakona nego od ljudi. A ako pobegne tako sramotno i vra
ti nepravdu za nepravdu, i zlo za zlo, i prekri svoje pogodbe i
ugovore koje si s nama uglavio, i zlo uini onima kojima bi naj
manje smeo, i sebi, i prijateljima, i otadbini, i nama, mi emo se
na tebe ljutiti dok si iv, a tamonja naa braa, zakoni u Hadu,
nee te ljubazno doekati, znajui da si, koliko do tebe stoji, poku
ao da i nas upropasti (Platon, 1982b: 87 [XVI]). Obrnuto, uko
liko bi Sokrat bio nateran u smrt, ispunivi svoju dunost da se
bori za ispravno tumaenje Zakona, on bi mogao mirno da prihva
ti svoju sudbinu, znajui da Zakoni ( naa braa, zakoni u Hadu)
deluju i u zagrobnom ivotu i da e tamo od njih dobiti satisfakci
ju za nepravdu koju mu je uinio polis. Jer, ako li ko stigne u Had,
oslobodivi se ovih nazovisudija, i nae onde prave sudije za koje
se i kae da onde pravdu kroje, Minoj, i Radamant, i Eak, i Triptolem, i drugi od polubogova, koji su bili pravedni u svome ivotu zar bi to bila rava seoba? [...] S njima se onde razgovarati i biti s
njima u drutvu i ispitivati ih to fcfi bilo neizmerno blaenstvo.
Svakako, oni onde, po svoj prilici, ne osuuju na smrt za takve
razgovore (Platon, 1982a: 69-70 [XXXII]).
Kada se uzme sve ovo u obzir, dolazi se do zakljuka da
Sokratov sluaj vie nije neposlunost iz razloga savesti (koju sre
emo jo kod Antigone), ali jo nije ni graanska neposlunost u
modernom smislu rei. Ono to je ini bliskom ovom potonjem
jeste javnost i apelativnost ina. Formula ubeuj-ili-sc-pokoravaj poiva na tome da odbijanje pokoravanja mora biti javno (jer

50

je svaki tajni pokuaj neposlunosti ve sam po sebi nepravedan)

i apelativno (jer je cilj da se sugraani pridobiju za jedno drugai
je vienje pravde od onog koje se predlae u nekom zakonu ili od
luci). Na drugoj strani, ono to ovu formulu deli od modernog
pojma graanske neposlunosti jeste pre svega njena individualno-moralistika nota. Ako Sokrata vie ne pokree savest, onako
kao to je to sluaj sa Antigonom, njegovo vienje Zakona jo uvek
je plod line moralne refleksije i moe se u najboljem sluaju sma
trati jednim tumaenjem postojeih pozitivnih zakona, koje konkurie zvaninom utoliko to se poziva na "vie (prirodne, odno
sno boanske) zakone, odnosno pravdu. Nevolja sa tim shvatanjem lei u tome to zakoni postaju bezmalo obogotvoreni i apsolutizovani (u svojoj poslednjoj instanci "u Hadu). Sokrat se, za
pravo, nalazi na svojevrsnoj sredokrai: s jedne strane, vie ne mo
e onako samorazumljivo da kri zakon kao to je to Antigona ui
nila, dok mu, s druge, kao duboko religioznom oveku, jo ne pa
da na pamet ideja isto protestnog krenja zakona, koje e se po
kazati bitnim elementom modernog pojma graanske neposlu
nosti (Kraut, 1984: 75).
Drugo, iako se Sokratova neposlunost temelji na pret
postavci postojanja politike zajednice sa ijim ureenjem su po
jedinci saglasni, u pitanju je jo uvek predmoderno shvatanje ugo
vorne politike zajednice. Formula "ubeuj-ili-se-pokoravaj te
melji se na predstavi saglasnosti svakog pojednca sa polisom u ko
jem ivi i pred kojim se obavezao da e potovati njegove zakone i
odluke, odnosno da e njihovo krenje javno obrazlagati (poziva
njem na pravdu). "Ubeivanje se trai od neposlunog graanina
zato to on svom roditelju-gradu, sa kojim je sainio sporazum,
duguje objanjenje svog ponaanja. Svrha ubeivanja jeste da se
namiri dug, a ne da se promeni zakon (Kraut, 1984: 60). Zato se
pokazuje da krenje obaveze prema polisu ima deliktni, a ne kontraktualni osnov. To se najbolje vidi na poslednjoj karici u lancu,
kada je Sokrat suoen sa smrtnom presudom: ako izvri nepraved
no nepokoravanje (begom iz zatvora), on nee prekriti neku kon
kretnu ugovornu odredbu (poto je ultimativni cilj postizanja
pravde u tom smislu nedovoljno odreen), ve e ugroziti polis (za
iji opstanak je nuno da se sve konane presude izvravaju, jer bi
u suprotnom to dovelo do anarhije). Sokrat zato jo uvek ne po-

51

stupa u skladu sa ugovornim obavezama stricto sensu, ve je re pre

o onom to se u srednjem veku nazivalo assumpsit, tj. radnji kojom
se preduzima izvrenje neke obaveze i koja umesto koristi stvara
tetu. To je logika Sokratove smrti: on bira smrt da ne bi izvrio
assumpsit (Allen, 19 80 : 99). Da bi se od ove pozicije moglo napre
dovati dalje ka graanskoj neposlunosti, bie potrebno da se raz
vije moderna kontraktualna teorija graanskog drutva, odnosno
(demokratske) ustavne drave. A nju e, kao to emo videti u e
tvrtoj knjizi ove rasprave, iznedriti dalji razvoj misli o pravu na ot
por tiraniji, odnosno o revoluciji.

4. Platonova apologija tiranije koja uspostavlja

idealno dravno ureenje
Ve tokom 5. veka pre n. e., a posebno u Periklovo vreme (koje va
i za zlatno doba atinske demokratije) bile su sve brojnije kriti
ke demokratskog ureenja Atine. Naroito je odbrambeni savez iz
meu Atine i niza drugih polisa, koji je u vrlo kratkom roku od
uspostavljanja (477. godine pre n. e.) prerastao u hegemoniju Ati
ne, kod savremenika izazvao osude za "tiraniju" (upor. Schuller,
1978). Dok je ranije izgledalo da samo pojedinac moe da za sebe
prisvoji titulu tiranina, sada je celo dravno telo Atine postajalo ko
lektivni tiranin (Barcel, 1993: 20 0 ). Ono to je bilo zajedniko
pojedincima koji su ranije sprovodili tiraniju nad Atinjanima i e
lom atinskom polisu u njegovoj hegemoniji nad drugim polisima bi
lo je krenje pravde. Nije li borba protiv tiranije pojedinaca, koja je
sve vreme bila voena u ime naroda i pravde, na kraju pretvorila
sam taj narod u tiranina, koji vlast jednako zloupotrebljava kako bi
gazio pravdu (McGlew, 1993: 86)? Kako je tokom 5. veka pre n. e.
ovo pitanje poelo sve vie da se namee, to se vie bliio kraj onom
periodu antike u kojem su demokratija i tiranija bili meusobno
radikalno suprotstavljeni poreci: u preostalom delu antike oni se
poinju poistoveivati (obino skupa sa oligarhijom) kao jednako
pervertirani oblici dravnog ureenja (Wollheim, 1958: 225).
Sokratova smrt predstavlja neku vrstu katalizatora u
tom procesu. Ona nije prouzrokovala nikakve neposredne politi
ke ili socijalne potrese, ali je zato ostavila dubok trag u duhovnom
ivotu grkih polisa, a prevashodno Atine Nain na koji je Sokrat

52

osuen i oteran u smrt bacio je tamnu senku na demokratsko ure

enje Atine. Zato za jedan broj vodeih mislilaca Grke demokratija postaje jednako lo oblik dravnog ureenja kao i oligarhija ili ti
ranija. Stavie, poinje se govoriti o tome da tiraniju ne mora uvek
da sprovodi pojedinac ili manja grupa ljudi, nego moe i veim gra
ana jednog polisa. Ako bolje pogledamo, pokazuje se da demokratija po atinskom modelu ne predstavlja toliko "tiraniju veine" ko
liko tiraniju pojedinih demagoga, koji su u stanju da manipuliu
strastima graana okupljenih u skuptini ili porotnom sudu de
mokratskog polisa (Hglin, 1977: 62, i dalje).24 Otklon antikih
mislilaca (od Platona nadalje) od ideala demokratije (praen istim
takvim distanciranjem od drugih oblika dravnog ureenja: mo
narhije i aristokratije), inspirisan uvidom da i demokratija moe
postati isto tako tiranska kao i sama tiranija (jednog ili nekolici
ne), predstavljae u narednim vekovima pokretaku snagu republi
kanske misli. Kao to emo na narednim stranama moi da vidimo,
kljuni mislioci antikog sveta (i to ne samo Grke, nego i Rima)
pozabavie se razradom republikanskog dravnog ureenja, koje
je, kao svojevrsna meavina demokratskih, aristokratskih i monar
hijskih elemenata, trebalo da prevazie slabosti svakog od tih ure
enja i da obezbedi stabilnu i odgovornu vlast, koja e moi da se
odupre iskuenjima tiranije.
Za uspon republikanskog ideala iz "zloina demo
kratske Atine nad Sokratom najzasluniji je filozofov najnadare
niji i najuspeniji uenik - Platon. Teko je preceniti znaaj koji je
Sokratova smrt imala za Platonovo intelektualno formiranje i tra
ganje za optimalnim politikim ureenjem. Pre svega, Platon je
(atinsko) demokratsko ureenje smatrao neposredno odgovor
2 4 U loga dem agoga u pretvaranju dem okratije u tiraniju bila je za antike pisce
od presudnog znaaja. N o, dem agozi su bili upravo produkt aktuelnog jaanja
dem okratije i fenom en koji se nije m ogao razdvojiti od novonastalog porasta
moi puka okupljenog u skuptini ili sudu dem okratskih polisa. Rane anti
ke grke tiranije nisu nastajale iz dem agokih zloupotreba dem okratije, jer
im jednostavno nisu prethodili dem okratski, nego aristokratski (ili, bolje re
i, oligarhijski) poreci (U re, 19 2 2 : 2 8 ). Zato su antiki pisci, od H erodota i
Tukidida, preko Platona i Aristotela, pa sve do Polibija i Cicerona, u svojim
analizam a odnosa dem agogije i tiranije uglavnom verno odslikavali aktuelne
problem e i opasnosti razvijenih dem okratskih polisa, d ok su greili kada bi
svoje zakljuke uoptavali ili projektovali na istorijsku grau.

53

nim za ovaj zloin prema filozofiji , te je njegova nesklonost pre

ma demokratiji imala mnogo ire posledice u okviru njegove soci
jalne filozofije. Platon je otro osudio celokupan demokratski po
redak u Atini, koji je uspostavljen nakon obaranja tiranije Tridesetorice, napisavi da se naa drava nije vie upravljala po obiaji
ma i uredbama naih otaca" i da se "kvarilo i slovo zakona i mo
ral (Platon, 1 9 7 1 :384).25 No, problem je bio mnogo iri, poto je
Platon, u oaju zbog pogubljenja svog uitelja Sokrata, napustio
svoju domovinu i krenuo u desetogodinje putovanje po Grkoj i
mediteranskim zemljama. Na tom putovanju on se uverio da ni
druge drave nisu u nita boljem stanju od Atine, to ga je dovelo
do sledeeg dalekosenog zakljuka: Na kraju sam uvideo da je u
svim dananjim dravama uprava u celosti rava, jer je stanje nji
hovih zakona gotovo nepopravljivo, bez neke izvanredne inter
vencije u srenim okolonostima (Platon, 1971: 384). Iako e se
njegova temeljna politika opredeljenja vremenom menjati (to se
moe naroito dobro videti kada se uporede Drava i Zakoni), Pla
ton se do kraja svoga ivota nee pomiriti sa demokratijom.
Osim to je bio antidemokratski nastrojen, Platon je
tokom svog dugog ivota iznosio razliita miljenja o tiraniji, to
na prvi pogled moe da sugerie da je prema njoj gajio ambivalen
tan stav. S jedne strane, on je uviao sve probleme i opasnosti ko
je u jednom polisu stvara tiranija26 (o kojima e u nastavku biti re
ci) i na njih skretao panju svojim uenicima u Akademiji.27 Nije
2 5 Z a razliku od Platona, A ristotel je u Ustavu Atinskom na sledei nain opisao
u spostavljanje dem okratije posle svrgavanja tiranije Tridesetorice: "N arod je
sebe sam og uinio gospodarem svega, a svim e se upravlja na osnovu narod
nih odluka i sudova, gde narod im a odluujuu vlast; ak je i sam o vee do
lo pod narodnu vlast. Sve je to, ini se, uinjeno s pravom, jer naklonou i
novcem lake je potkupiti nekolicinu nego m notvo (Aristotel, 19 9 7 : 6 6 ).
2 6 N a kraju krajeva, Sokrat um alo nije izgu b io ivot pod tiranijom T ridesetori
ce, i toga je Platon bio potpuno svestan (u p or. Platon, 19 7 1:3 8 3 -3 8 4 ).
2 7 A kadem ija je bila verovatno prva filozofsk a kola, koja se vremenom pretvo
rila u pravu instituciju. O sn ovao ju je Platon 38 7 . godine pre n.e., a ukinuo
rim ski car Justinijan 5 2 9 . godine. Po nekim m iljenjim a rad A kadem ije bi se
m ogao ak smatrati su tin skim za ceo antiki svet, pa je zatvaranje A kade
m ije oznaavalo ujedno i kraj antike. O sim toga, na vezivanje kraja antike i
poetka srednjeg veka za 5 2 9 . godinu upucavalo bi i osnivanje prvog hrian skog manastira u Italiji: te godine je, naim e, Benedikt osnovao m anastir
M onte Kasino, otprilike na pola p uta izm eu R im a i Napulja.

54

bez znaaja injenica da su dvojica uenika Platonove Akademije,

Hion i Leonida 353. godine pre n.e. ubili Klearha iz Herakleje na
Pontu, svesno nastojei da sprovedu u delo Platonovo proaristokratsko uenje (Schmidt, 19 0 1:5 -6 ; Friedel, 19 37:7 0 -72 ). Iste go
dine poginuo je i Platonov najdrai uenik Dion, u jeku graan
skog rata, koji je u Sirakuzi buknuo nakon to je svrgnut tiranin
Dionizije Mlai.
Ali, ako je nesumnjivo tano da je Platonova Akademi
ja bila rasadnik antitiranskih ideja, isto tako je tano da su se i ti
rani inspirisali Platonovim idejama. Sam tiranin Klearh je bio Pla
tonov uenik u Akademiji, dok je Dionizije Mlai dva puta zvao
Platona na svoj dvor u Sirakuzi kako bi od njega dobio potrebno
filozofsko obrazovanje. Iako je za sprovoenje svog ideala "vladara-filozofa" uvek preferirao Dionizijevog roaka Diona, Platon je
svaki put spremno dolazio na tiraninov dvor i pokuavao da ga
uputi u tajne vladanja u skladu sa nalozima filozofije. Na kraju
krajeva, i sam Dion je pao od ruke svojih saboraca i prijatelja, koji
su ga optuili da je odmah nakon to se doepao vlasti postao ti
ranin.
Kao to na osnovu svega ovoga moemo da vidimo,
Platonov politiki stav obeleili su antidemokratizam i ambiva
lentnost prema tiraniji. Meutim, ambivalentnost prema tiraniji
je kasnijeg datuma od antidemokratizma: Platon jednako odbacu
je i demokratiju i tiraniju praktino sve do povratka iz Sirakuze
(388. godine pre n.e.) i osnivanja Akademije (387. godine pre n.e.).
Loe lino iskustvo sa tiranijom Tridesetorice i tiranijom Dionizi
ja Starijeg (koga je Platon na sirakukom dvoru ubeivao u tet
nost tiranije i zbog toga bio poslat na pijacu robova) verovatno je
bilo sasvim dovoljno da ga uveri u potpunu tetnost ovog oblika
vlasti. Zato Platon u Dravi iznosi opis idealnog dravnog ureenja
koje je aristokratija/monarhija (u zavisnosti od toga da li "vladarafilozofa ima vie ili je samo jedan) i koje nema nikakve veze sa ti
ranijom. Stavie, Platon ide tako daleko da tiraniju proglaava naj
gorim dravnim ureenjem (Platon, 1976: 274 [575d]).
Kako sam priznaje, tokom svog desetogodinjeg obila
enja grkih i mediteranskih drava, Platon je, razoaran onim to
je imao prilike da vidi, doao na ideju da je jedini ispravan oblik
vladavine - vladavina filozofa. I tako sam, hvalei pravu filosofi-

55

ju, bio prinuen da kaem da je samo na osnovu nje mogue sa

gledati ta je to pravedno u javnom i u privatnom ivotu. Ljudski
rod se, dakle, nee osloboditi zala sve dok do politike vlasti ne
doe rod pravih i istinskih filosofa ili dok vlastodrci u dravama
ne ponu, nekom bojom milou, da se uistinu bave filosofijom"
(Platon, 19 71: 384). Ili, kako e to u Dravi formulisati, nijedna
drava, nijedno ureenje i isto tako nijedan ovek nee biti savren
dok ti malobrojni nepokvareni filozofi koje sada nazivaju neupo
trebljivim, eleli oni to ili ne, ne budu nekako sudbinom prinue
ni da se pobrinu o dravi i da joj poslue, ili dok istinska ljubav
prema pravoj filozofiji kao kakav boanski dah ne obuzme sinove
onih koji sada vladaju i kraljuju, ili same vladare (Platon, 1976:
19 0 [499 b-c]).
Aristokratska/monarhijska vladavina filozofa pretpo
stavlja jedno organsko shvatanje drave, u kojem vlada bioloka
nejednakost meu ljudima: jednima vlada pouda, drugima volja,
a treima razum. Zato pojedinac nikada ne moe biti savren, sve
stran, odnosno "pravedan ; to je u stanju da bude samo drava, i
to pod uslovom da dobro uskladi svoje lanove unutar svoje staleke strukture (sastavljene od proizvoaa, ratnika i vladara). Tek
kada svi "poudni pojedinci postanu proizvoai, "odluni po
jedinci ratnici, a razumni" pojedinci vladari, drava e se moi
nazvati savrenom, tj. "pravednom. Drava je, dakle, kao kolek
tiv via od pojedinca, zato to pojedinac nikada ne moe biti savr
en, a drava to moe - pod pretpostavkom da harmonino uklo
pi u sebe sve svoje graane, u skladu sa onim za ta su predodre
eni. Tako nastaje ono to je Karl Popper nazvao "totalitarnom
pravinou ,28 koja "bioloki" predodreuje filozofe za vladarski
poloaj (u idealnoj dravi).29
2 8 Platonova teorija "totalitarne p ravinosti je svog najveeg suparnika u gr
kom svetu imala u egalitaristikoj teoriji slobode pred zakonom (izonomija)
(Poper, 19 9 3: l: 134, i dalje).
2 9 Popper je dobro uoio da je Platon u svojoj teoriji drave poao od ugovorne
teorije. Po Platonu drava nastaje udruivanjem ljudi u cilju podele rada i
ostvarenja m ogunosti zadovoljavanja brojn ih potreba svakog pojedinca.
D ravu, dakle, podie naa potreba (P lato n , 19 7 6 : 48 [369c]). M eutim ,
drava ne moe opstati kao obino udruenje ljudi sa ciljem m eusobnog za
dovoljavanja potreba. Zato u njoj, pored stalea proizvoaa, m oraju biti us
postavljeni i stale ratnika i stale vladara. N a ovom mestu u Platonovu

56

Popper je s pravom kritikovao Platona i u vezi sa njego

vim iskrivljavanjem Sokratovog moralnog intelektualizma. Sokrat
je, dodue, uzdizao mudrost, ali ju je uvek povezivao sa uvidom u
sopstveno neznanje i sa porivom da se dalje istrauje; nasuprot to
me, mudrac (filozof) kod Platona postaje "posednik istine", a vladar-filozof je "kopija plemenskog svetenika-kralja (Poper, 1993:
1:17 9 ). Stavie, Platon ne uspeva da odoli izazovu svog "biolokog
naturalizma i ide tako daleko da svoje vladare uporeuje sa mati
cama u konici pela: "Vas smo, pak, mi izabrali za kraljeve kao ma
tice u konicama da vladate i samima sobom i dravom (Platon,
19 7 6 :2 12 [520b]). Tako se u idealnoj dravi uspostavlja svojevrsna
bioloka harmonija, a poslunost obinih ljudi prema vladarima-filozofima postaje takorei instiktivna. Platonova utopija se pretvara
u sutu suprotnost onome to je Sokrat imao na umu kada je praktikovao maksimu "ubeuj-ili-se-pokoravaj". Jer, alternativa poko
ravanju vladarima-filozofima jednostavno ne postoji.
Ipak, najzanimljiviji deo Platonove Drave nije opis
idealne drave, nego tipologija dravnih ureenja i teorija o njiho
vom ciklinom smenjivanju. Tu dolazi do izraaja Platonov anali
tiki duh i smisao za razumevanje empirijskih datosti. Prikuplja
jui podatke o postojeim dravama i boravei u njima, Platon je
doao do zakljuka da je mogue razlikovati pet oblika dravnih
ureenja: aristokrati ju/monarhiju,30 timokratiju, oligarhiju, demokratiju i tiraniju. Dravna ureenja nisu stalna ni nepromenljiva; u njima deluju sile koje vode njihovom unitenju i uspostavlja

teoriju prodire "bioloki naturalizam , koji povlai za sobom kako postavku

o nejednakosti ljudi, tako i organicistiko shvatanje drave (Poper, 19 9 3 : 1:
1 15 , i dalje). Platon nuno m ora d a pretpostavi da se svaki pojedinac raa sa
jednom predom inirajuom karakteristikom ( svojstvom due ): ili je pou
dan (tj. u njem u preovlauje pouda), ili je odluan (tj. u njemu preovlauje
volja), ili je razuman (tj. u njemu preovlauje ra2um ). Iz ovih prem isa Platon
izvlai zakljuak da je zadatak filozofa da stvore takvu dravu u kojoj e svi
ljudi postati pripadnici onih stalea kojim a odgovaraju njihova "svojstva du
e" i koja e na taj nain ovaplotiti pravdu.
30 Iako je aristokratiju/m onarhiju opisivao kao idealno ureenje, koje praktino
jo nije postojalo na licu zem aljskom , verovatno je da je glavne podsticaje za
njeno konstruisanje m ogao dobiti iz poznanstva sa kraljem Arhitom iz Tarenta, koji je u velikoj meri odgovara idealu pitagorskog mudraca i uspen og
dravnika.

57

nju novog dravnog ureenja. ak se ni za idealno dravno uree

nje (aristokratija/monarhija), uprkos svim merama predostronosti,3 ne moe oekivati da e veno trajati: jednom e se desi
ti greka u eugenikom radu vladara-filozofa i nastae nesavrena
generacija, koja e dravu survati u haos (Platon, 19 76 : 24 0 [546547D.32 Iz tako nastalog dravnog haosa dravu e moi da izvu
e jedino grupa ratnika (vojskovoa), koja e svima nametnuti
vojnu vlast (timokratiju). Kada se vojskovoe budu obogatile, uzi
majui ratni plen, uspostavie oligarhijsko ureenje, i novac i bo
gatstvo e poeti da vladaju. Ali vladavina bogatih nuno e naii
na otpor siromanih i jednom e oligarhijski poredak biti sruen.
Na njegovim ruevinama nastae demokratija, kao vlast siroma
nog demosa. Neumean u vladanju, sklon anarhiji i podloan stra
stima, demos e se, pre ili kasnije, dati zavesti od strane nekog de
magoga, koji e postepeno za sebe obezbediti tiranski poloaj. Na
taj nain e iz demokratije nastati tiranija: "posle krajnje slobode
- najvee i najstranije ropstvo (Platon, 1976: 2 6 0 [564a]).
Platon je svakako mislio da ni tiranija ne moe veito da
traje. Pa ipak, u Dravi nigde ne nalazimo opis uzroka koji .dovode
do kraha tiranije. Kada tiranin ukloni sve svoje neprijatelje, onda
e uvek poinjati neke ratove kako bi narod imao potrebu za vo
om (Platon, 1976: 264 [566e]). Iako e ga ratovi uiniti neop
hodnim na elu drave, oni nee moi da spree osiromaenje naro
da i pad popularnosti tiranina. Na kraju e se tiranin zameriti svi
ma i svi graani e mu postati neprijatelji. Ali, ako bi narod poeleo
da tiranin "napusti dravu , morao bi uvideti da slabiji hoe da istera jaega" (Platon, 1976: 266 [569a]). Krajnji zakljuak, dakle,
3 1 Platon je smatrao da vladari-filozofi treba, im dou na vlast, da proteraju
sve ljude i decu stariju od d eset god in a fk a o beznadeno iskvarene p ostoje
im stanjem ) i da preostalu decu vasp itavaju u novom duhu (Platon, 19 7 6 :
2 35 [5 4 1a ]). N a taj nain izbegla bi se zla starog ureenja i om oguilo stva
ranje novih generacija koje e pozn avati sam o jedno - idealno - dravno
ureenje i zduno ga prihvatati. Ed u k ativn i uinak e biti jo vei kod k asni
jih generacija, poto e vladari-filozofi ovladati eugenikom vetin om i "p ro
izvoditi" upravo onakve lju d e kakvi su im potrebni za raspoloiva m esta u
podeli rada.
32 Interesantno je da u "sedm om p ism u Platon pie da sam o rava dravna
ureenja - a to su tiranija, oligarhija i dem okratija - podleu ciklinom kre
tanju, i to zato to ne m ogu ouvati stab iln o st (Platon, 19 7 1: 385).

58

glasi da narod ne moe da obori tiranina, jer je ovaj jai od njega.

Interesantno je da Platon, i kada govori o uspostavljanju aristokratije/monarhije (kao to smo ve imali prilike da vidimo), pominje
"neku boju milost" i "sudbinu". Tako proizlazi da se tiranija ne d
sruiti regularnim nainima i sredstvima, ve je potrebno da u nju
upre prst Bog/sudbina i uprilii neki sluaj koji e tiraninu oduzeti
vlast (ako ne i ivot). Tek tada se ciklus zaokruuje i smenjivanje
dravnih ureenja moe nastaviti svoju krunu putanju.
Platonov odnos prema tiraniji poeo se menjati za vre
me njegovog rada u Akademiji, izmeu prve i druge posete Sirakuzi (tj. izmeu 3 8 8 .13 6 6 . godine pre n.e.). Prilikom svog prvog bo
ravka u Sirakuzi, Platon je upoznao mladog Diona, koji e postati
njegov najdrai uenik. Dion se pokazao otvorenim za Platonove
politike ideje i ubrzo ih u potpunosti prihvatio, dodajui im bit
nu novinu - upravo u nainu ostvarenja. Dion je, naime, uveravao
Platona da je tiraninov sin Dionizije Mlai takoe sposoban da
prihvati Platonove ideje, pa da je ak i Dionizijeve "sestrie i roa
ke veoma lako pridobiti za nauku i za nain ivota koji ja [Platon]
neprestano propagiram i da su oni, dalje, kao stvoreni da utiu na
Dionizija, tako da bi sada, ako uopte ikada, bilo mogue u potpu
nosti ostvariti onu nadu da iste linosti ujedno budu i filosofi i
vladaoci u velikim dravama (Platon, 1971: 386).
Tu lee koreni promene Platonovog miljenja o tirani
ji: tiranin sada postaje saradnik na stvaranju idealnog ureenja
(aristokratije/monarhije) i njegov prvi vladar. Ako prst Boga/sud
bine uini tiraninovu duu podobnom za filozofiju i u drutvo mu
dovede prave filozofe, koji e mu otvoriti oi u pogledu zakono
davstva i politikih reformi koje treba da preduzme, put u aristokratiju/monarhiju bie napokon otvoren.351 upravo to e biti svr
33 B ilo je m iljenja da je ovo uzdizanje znaaja nomosa za ivot polisa i ogranie
nje vlasti u njemu dovelo Platona do toga da prvi put u Zakonima izgradi je
dan m odel konstitucionalne m onarhije (u koju se pretvara originalna zako
nodavna tiranija) kao idealni oblik dravnog ureenja (upor. npr. Heintzeler,
1 9 2 7 :1 2 3 ) . Ipak, kao to e se iz daljeg izlaganja videti, ovo m iljenje je p o
greno, poto je idealno ureenje op isano u Zakonima republika a ne konstitucionalna m onarhija. Prosveivanje tiranina, dakle, ima za cilj obavljanje za
konodavnog (m odernim renikom reeno - ustavotvornog) rada, tj. usposta
vljanje republikanskih ustanova, a ne ustavno sam oobavezivanje tiranina
(koji bi tako postao konstitucionalni m onarh).

59

ha Platovnovog boravka u Sirakuzi 366. i 360. godine pre n.e., ka

da je na tamonjem tronu ve sedeo Dionizije Mlai.
Tiraniju, kako se moe zakljuiti, ne treba ruiti; treba
je usmeravati da postane aristokratija/monarhija. Platon se u
"sedmom pismu jasno izjanjava protiv nasilnog ruenja bilo
kog dravnog ureenja, pa tako i tiranije: "Razuman ovek treba
da ivi imajui takve principe i u odnosu na svoju dravu: treba da
govori ako mu se ini da se dravom dobro ne upravlja, ali samo
ako ne govori uzalud ili ako mu zbog njegovih rei ne preti smrt
na kazna. Ali ne valja da se slui nasiljem prema svojoj otadbini
radi promene dravnog ureenja, u sluaju da bez progonstva i
ubijanja ljudi nije mogue ostvariti najbolji ustav, ve neka ostane
miran, molei se za dobro svoje i cele drave" (Platon, 19 71:38 9 ).
Na isti nain je Platon i Diona savetovao.34 Ali, Dion nije poslu
ao Platona, nego je poveo rat protiv Dionizija Mlaeg (kada se
ovaj pokazao gluvim za sve ideje kojima ga je obasipao Platon) da
bi, kada je ve uspeo da ga svrgne, i sam bio optuen za tiraniju i
ubijen od svojih vlastitih saboraca i prijatelja. Interesantno je da
Platon u svom "sedmom pismu odbija da se izjasni o ovom do
gaaju, ali ipak priznaje da je i Dion, ba kao i Dionizije Mlai, bio
nesposoban da nae dovoljno pristalica sa kojima bi podelio vlast
i uspostavio stabilnu vladavinu u celoj Sirakuzi (Platon, 1971:
389-391).
Svi ovi dogaaji naveli su Platona da, paralelno sa pra
menom miljenja o tiraniji, promeni i svoju koncepciju idealne dr
ave. Umesto niim (pa tako ni zakonima) ogranienih vladara-filozofa, sada vrhovnu vlast u idealnoj dravi dobijaju zakoni .35
Platon, naravno, i dalje smatra da bi aristokratija/monarhija bez
34 Ipak, Platon priznaje da je, savetujui D io na kako da stvori najbolju dravu,
i sam nehotice na neki nain poeo priprem ati teren za kasnije obaranje tiranide (Platon, 19 7 1:3 8 5 ) .
35 Platonova prvobitna nevoljnost da vladare-filozofe podvrgne zakonskim
ogranienjim a najbolje se vidi u Dravniku. I tu Platon razlikuje ispravne od
pervertiranih oblika dravnog ureenja (m onarhija i tiranija, aristokratija i
oligarhija, demokratija i anarhija), ali svoj ideal dravnika ne vezuje ni za je
dan od njih: ono to je jedino bitno jeste to da pravi dravnik ne bude niim
ogranien, pa samim tim da ne bude ni vezan zakonim a, poto ovaplouje
idealnu pravdu, a ona se ne m oe jednom zauvek i za sve sluajeve propisati
(W olf, 1 9 7 0 :1 3 9 i dalje).

60

zakona bila najbolje reenje, ali uvia da je tako neto neostvarljivo u ovom svetu. Ni zakon naime niti ikakav poredak nije vred
niji od znanja, te nije pravo, da um iemu bude podloan i da ro
buje, nego da vlada svime, ako je zaista po svojoj prirodi istinit i
slobodan. Sada, naalost, nigdje nije tako ili je samo u ogranie
noj mjeri. Stoga treba odabrati to drugo, naime zakon i poredak,
koji dodue vide i zamjeuju mnogo toga, ali ipak ne mogu sve
(Platon, 1957: 29 1). Iz tog uvida javlja se nova koncepcija idealne
(ali realno ostvarive) drave, koja je izloena u Platonovom testamentarnom delu - Zakonima}6
Za uspostavljanje idealne drave (zasnovane na zako
nima) potrebno je, dakle, da postoji tiranin koji je "mlad, dobra
pamenja i shvaanja, hrabar i plemenite due od prirode (Pla
ton, 19 5 7 :113 ). Meutim, on ne moe da obavi sav posao koji je
potreban za uspostavljanje idealne drave i zato mu je potrebna
pomo filozofa. Tiranin treba da se udrui sa "zakonodavcem
vrijednim pohvale37 i tada e oni biti u stanju da donesu zakone,
na kojima e se temeljiti idealna drava. Kombinacija tiranina i za
konodavca je potrebna zato to se Platon sada zalae za formulu
"ubeuj-i-prisiljavaj , kao jedino plodotvornu za uspostavljanje
novog poretka: zakonodavac deluje ubeivanjem, a tiranin silom
(Platon, 19 5 7 :12 8 ). Iako znatno odstupa od tvrdog autoritarizma
36 Novu koncepciju o vladavini zakona takoe nalazim o i u Platonovom "se d
m om pism u , upuenom D ionovim roacim a i prijateljim a. U ovom pism u
Platon hvali D iona zato to se borio da Sirakuani "budu slobodni ivei po
najboljim zakonim a" (Platon, 19 7 1: 383). Platon dalje tvrdi da je i D ionizija
M laeg, i Diona, i D ionove roake i prijatelje savetovao isto: da uspostave
dravu koja nee biti "potinjena neogranienoj vlasti ljudi, nego zakonim a
(Platon, 1 9 7 1:3 9 2 ) . N aposletku, on iznosi m iljenje da e sukobi i razdori u
jednoj dravi (tj. Sirakuzi) prestati kada jedna (pobednika) strana pozove
najuglednije G rke iz cele G rke (Platon predlae pedesetoricu za polis od de
set hiljada stanovnika) i poveri im zakonodavnu delatnost. " A kad se zakoni
donesu, u tome se ve sve sadri" (Platon, 1 9 7 1:3 9 4 ) .
37 U pitanju su, kako se iz daljeg izlaganja m oe zakljuiti, dva zakonodavca, od
kojih jedan pie predgovore (pream bule) za zakone, a drugi tekstove zakona.
O vo razlikovanje Platon je sasvim sigurno napravio na osnovu vlastite aktiv
nosti u Sirakuzi. Naim e, u treem pism u , upuenom tiraninu D ioniziju
M laem , Platon objanjava kako je on shvatio vezu m eu njim a: D ionizije
M lai je obeavao da e promeniti svoju "vladavinu iz tiranide u kraljevinu",
dok se Platon bavio "predgovorim a za zakone (Platon, 1 9 7 1:3 7 6 ) .

61

Drave, ni ova Platonova formula ne uspeva da ostavi prostor za

onu dilemu obinog graanina koju je Sokrat formulisao u maksi
mi ubeuj-ili-se-pokoravaj . Jer, jedini subjekt ubeivanja su i
dalje filozofi (ovoga puta u funkciji zakonodavaca), dok iza njih
stoji vlast tiranina, koji e ionako prisliti svakoga koga argumenti
filozofa ne ubede.
Do sada jo nije bilo rei o samom idealnom ureenju
koje se nudi u Zakonima. Videli smo da u toj dravi zakoni treba da
imaju vrhovnu vlast, a da njih donose tiranin i zakonodavac, tesno
saraujui i meusobno se u svojim poslovima nadopunjavaju
i.38 Ali, sve to nam jo nita ne govori o dravnom ureenju koje
e na taj nain nastati i smeniti tiraniju (jer, Platon ne ostavlja ni
kakve sumnje da je tiranija funkcionalna samo u prelaznom - re
volucionarnom periodu i da u idealnom ureenju treba da ne
stane). U Zakonima Platon pominje tri vrste dravnih ureenja:
monarhiju, demokratiju i meavinu monarhije i demokratije. Ide
alna drava je ova potonja, poto je "umerena , tj. stoji nekako po
sredini izmeu monarhikog i demokratskog ureenja (Platon,
19 5 7 :16 2 ) i na taj nain izbegava zla koja su svojstvena krajnosti
ma samovlaa (u monarhiji) i anarhine slobode (u demokratiji).
U monarhijama i demokratijama preovlauje jedan element
( stranka) i grabi svu vlast, a to onda vodi dravu u graanske ra
tove i propast. Zato se blagostanje i srea graana mogu osigurati
samo u umerenoj dravi", u kojoj su okonane stranake borbe i
u kojoj je omoguena vladavina zakona. A takvo ureenje ne po
stoji u demokratskoj Atini39 (ba kao to ne postoji ni u monar
hijskoj Persiji), ve u - Sparti (Platon, 1957: 95).
Platona su mnogo kritikovali zbog njegove sklonosti
ka spartanskom ureenju. Zakoni su, po recima kritiara, obelodanili opis jedne policijske drave (Bloch, 1981: 560), u kojoj do
minira plemenski kolektivizam, ili ak "okamenjeni oligarhijski
tribalizam Sparte (Poper, 1 9 9 3 :1 :1 2 2 i 233). Nije nimalo sporno
da je Sparta bila po mnogo emu represivna i, sa dananjeg stano
38 Preciznije govorei, Platon u Zakonima p om in je vie naina donoenja zako
na (koje tretira kao posebnu aktivn ost, izuzetu od redovnih dravnih delatn osti), iako sam optira za saradnju tiran in a i zakonodavca.
39 U dem okratskoj Atini sloboda je prela sve granice, pa su graani prestali da
se pokoravaju zakonima (Platon, 1 9 5 7 : 1 0 4 ) .

62

vita, neprihvatljiva drava: njen militarizam, tribalizam, antiintelektualizam, autarhina naturalna privreda i jo mnogo toga pred
stavljali su, nema sumnje, relikte grke plemenske prolosti. Ali,
sve to skupa ne sme da zatamni jednu veoma naprednu tekovinu
spartanskog politikog ivota. To je podela vlasti. Ako bi se poku
alo opisati dravno ureenje Sparte, onda bi moda najbolje bilo
upotrebiti naziv aristokratska republika. Jer, u Sparti je postojao
prilino sloen sistem institucija, kroz koje su se efikasno kanalisali politiki sukobi: Narodna skuptina imala je pravo izbora geronta i efora i donosila zakone; Eforat (koji je inilo pet najugled
nijih Spartanaca, obino iz niih slojeva) imao je ovlaenje da sa
ziva Narodnu skuptinu i Geruziju i da kontrolie i smenjuje kra
ljeve40 i druge dravne inovnike; dok je Geruzija (sastavljena od
dva kralja i 28 geronta, koji su poticali iz najuglednijih i najstari
jih porodica i nisu mogli imati manje od 60 godina ivota) bila
centralno upravljako telo.41 Taj sistem je bio izuzetno efikasan i
imao je verovatno najvee zasluge za izrazitu politiku stabilnost
Sparte. Mehanizam balansa, kontrole i ogranienja vlasti pojedi
nih organa bio je dobro postavljen, tako da su se u njemu suko
bljavali razliiti politiki interesi a da nijedan nije mogao da ovla
da celinom spartanskog politikog ivota.
Ovo politiko ureenje nije privlailo Platona sve dok
je bio naklonjen vladavini filozofa u aristokratiji/monarhiji. Zato
on u Dravi spartansko dravno ureenje pominje uzgred, svrsta
vajui ga u timokratiju (upor. Platon, 1976: 238 [544c]).42 U Za
konima se to korenito menja. Platon se sada divi mehanizmima ba4 0 Pravo sm enjivanja kraljeva kada prekorae svoja ovlaenja bilo je svakako
najvanije ovlaenje Eforata i zato e ova institucija poeti da privlai veliku
panju protestanata kada poetkom novog veka budu form ulisali svoje teo
rije o pravu na otpor tiraniji (o emu e biti vie rei u 5, 6. i 7. poglavlju).
4 1 Centralno m esto Geruzije u politikom sistem u dolazilo je i odatle to je ona
priprem ala skuptinske odluke, a kasnije je dobila i pravo da stavi veto na
njih.
4 2 Presudan razlog za Platonovo ignorisanje spartanskog dravnog ureenja u
Dravi lei u koncepciji vladavine filozofa, koja se u ovom delu zastupa. ak
i ako bi se prihvatilo da su "istin sk e vrednosti spartanske efikasnosti i vojne
organizacije inspirisale odreena reenja u Dravi, sasvim je jasno d a se
spartansko dravno ureenje nikako nije m oglo dovesti u vezu sa vladavi
nom filozofa (Randall, 1 9 6 7 :3 2 3 ) .

63

lansa i ogranienja vlasti u Sparti: "Neki bog, mislim, brinui se za

vas [Spartance] i predviajui budue dogaaje, ustanovio je kod
vas vlast dvojice kraljeva mjesto vlasti jednoga i time ju je jo vie
ograniio na pravu mjeru. Zatim je i neko ljudsko bie, koje je ne
kako bilo proeto boanskom moi [Likurg], opazilo, da je kod
vas kraljevska vlast jo uvek strastvena i nemirna, pa je ublailo
oholu snagu kraljevskog roda staloenom moi starosti na taj na
in, to je uvelo za najvanija pitanja vijee od 28 staraca [Geruzija], kojih je vlast ravnopravna kraljevskoj. I trei va spasitelj [Teopomp] videi, da je ta kraljevska vlast jo uvijek puna poude i
estoka, nametnuo joj je kao uzde vlast efora, za koju je odredio da
se moe postii gotovo kao druge vlasti podjeljivane drijebom.
Na taj je dakle nain kod vas kraljevska vlast, ublaena potrebnim
nadopunama i svedena na pravu mjeru, ouvala sebe samu i posti
gla, da su se ouvale i ostale uredbe (Platon, 1957: 93). Gledaju
i u celini, spartansko ureenje se ne moe svrstati ni u monarhi
je, ni u demokratije, poto je u njemu postignuta ravnotea i
tavog niza organa: tiranski (Eforat), demokratski (Narodna skup
tina), aristokratski (Geruzija) i monarhijski (kraljevi) (Platon,
1957: 116 -117).43 Spartanski politiki genije uspeo je da uskladi
sve ove elemente svog sloenog dravnog ureenja, ne dozvoljava
jui nijednom da prevagne i tako dravu odvede u propast.44
4 3 N a m argini bi trebalo prim etiti da je spartan sko ureenje inspirisalo Platona
na to da form ulie prvu teoriju ravnotee m oi unutar drave (koja i nije ta
ko m nogo kasnila za prvom teorijom ravnotee moi izm eu drava, ijim se
autorom smatra Tukidid: upor. Butterfield, 19 7 3: 17 9 -18 0 ). Velika je teta
to Karl Popper u svojoj kritici P latona nije im ao razum evanja za politike in
stitucije Sparte i njihov uticaj na p ozno delo Platona. O periui u otrim dihotom ijam a prijatelj-neprijatelj (otvoren og drutva), Popper je nastojao da
sve to je "otvoreno i "nap redn o ("dofcro ) identifikuje u A tini i kod So kra
ta, a sve to je "zatvoreno" i "n a za d n o " ( " z lo ) u Sparti i kod Platona. Zbog
toga je prevideo da ni avo nije tako crn" i da politika stabilnost, koju su
om oguavale spartanske politike institucije i koju je prieljkivao stari Pla
ton u svojim Zakonima, ne m ora d a bu d e rezultat "tribalizm a i reakcionarn o sti nego politike inovativnosti, trezvenosti i prilagodljivosti.
4 4 O n o to svakako treba napom enuti jeste injenica da je Platon u Zakonima
hvalio spartansko dravno ureenje u pravo zbog njegovih unutranjepolirikih efekata. Time se razlikovao od n iza grkih pisaca, koji su takoe bili sklo
ni da hvale spartansko dravno ureenje, ali zbog vojne moi Sparte i njene
osvajake politike (o tome upor. R ostovcev, 19 9 0 : 6 2).

64

No, odmah se moe rei da uticaj spartanskog drav

nog ureenja na idealno (ali realno ostvarivo) dravno ureenje
koje je Platon ponudio u Zakonima nije bio naroito plodan. Orga
ni koje poznaje Platonova idealna drava jesu Narodna skuptina
(koja bira sve dravne slubenike, ukljuujui i uvare zakona, i
odluuje o reviziji zakona), 37 uvara zakona (koji su glavni upra
vljai i ne mogu imati manje od 50, ni vie od 70 godina)45 i Vee
od 360 lanova. Podela vlasti, koja neosporno postoji izmeu ovih
organa (opisanih u VI knjizi), eliminisana je pred kraj spisa (u XII
knjizi), gde Platon u svoje dravno ureenje uvodi i tzv. Nono ve
e.46 Ovaj suvereni" organ - koji je sastavljen od deset najstari
jih uvara zakona, svih onih koji su zbog svojih vrlina nagraeni i
putnika koji su na svojim putovanjima saznali neto to je korisno
za uvanje zakona47 - ima zadatak da usmerava zakonodavstvo u
pravcu vrlina (Platon, 1957:384-387). Time je zaista u ceo sistem
uvedena neka vrsta "inkvizicije , koja ima suvereno pravo da pro
suuje koje vrline e se u idealnoj dravi negovati i ta e se od za
konskih odredbi smatrati usklaenim sa tim vrlinama, a ta e
morati biti "cenzurisano .
Sve u svemu, sa Platonom politika filozofija doivlja
va snaan autoritarni obrt. Idealno ureenje koje je on ponudio ne
samo u Dravi, nego i u Zakonima, jeste protototalitarno, i to bez
mogunosti da bude proglaeno tiranskim i kao takvo oboreno.
Umesto toga, tiranina Platon poznaje samo kao "revolucionarnog
subjekta", koji treba da bude prosvetljen (filozofskim uenjem)
kako bi mogao da uspostavi temelje idealnog dravnog ureenja i
da onda nestane. Ceo svet pobuna, razdora i tiranoubistava tako
ostaje u onostranosti ciklinog kretanja pervertiranih dravnih
4 5 Interesantno je da Platon uvare zakona pom inje ve u svom osm om pi
sm u . U njemu Platon iznosi predlog da u Sirakuzi tiranin/kralj zadri vr
hovnu vlast u religioznim stvarim a, ali da za uvare zakona postavi tridesetpetoricu , i to uz saglasnost naroda i vea (Platon, 1 9 7 1 :4 1 2 ) .
4 6 P oto je Platona sm rt spreila da dovri i rediguje Zakone ostaje nejasno ka
ko bi on uskladio izbalansirane organe vlasti iz V I knjige sa suverenim
N onim veem iz X II knjige. N ije nem ogue da je N ono vee relikt ranije
Platonove politike filozofije, koja je potisnuta novootkrivenom logikom p o
ete vlasti i koja bi bila izostavljena iz konane redakcije spisa.
4 7 U sastav N onog vea ulaze i mladi lju d i (ali ne m lai od 3 0 godina), koje
dovodi svaki od pom enutih lanova.

65

ureenja i prestaje da pobuuje panju filozofa. Jer, otpor tiraniji

ne moe zavriti nikako drugaije nego uspostavljanjem nove tira
nije. To je "loa beskonanost" koja se moe dokinuti samo prela
skom u idealni svet gde nee biti mogua tiranija, pa tako ni otpo
ri protiv nje.
Platonovo poverenje u mogunost uspostavljanja ta
kvog idealnog ureenja pokazalo se neosnovanim. Ono nije
ostvareno ni u verziji iz Drave, ni u verziji iz Zakona. A sve i da je
uspostavljeno, teko je poverovati da ne bi doivelo istu sudbinu
kao i drugi pervertirani oblici dravnog ureenja a to je propast
usled razdora ili pobuna. Platonov uenik Aristotel to e veoma
dobro shvatiti. Jer, idealna drava pretpostavlja da na vlasti budu
stalno isti ljudi, a ve to samo po sebi "postaje uzrok pobune
(Aristotel, 1975: 31 [1264b]). Ovu istinu, koja pogaa prvenstve
no njegovu Dravu, Platon je poeo da uvia pred kraj ivota i za
to je novu idealnu dravu u Zakonima konstruisao manje ambicio
zno, uvodei dve znaajne novine: vladavinu zakona i podelu vla
sti. Iako ove dve inovacije nisu dobile adekvatno mesto u novoj te
oriji (prvenstveno zbog politikog poloaja i delatnosti Nonog
vea), one su ipak bile znaajne za nastanak i razvoj (demokrat
ske) ustavne drave. Jer, kao to emo u narednim poglavljima
moi da vidimo, (demokratska) ustavna drava e nastati iz ubeenja da postoji jedan konstitutivni akt politike zajednice
(ustav), kojim se mogu urediti politike institucije (na principu
podele vlasti) tako da zaista postanu, s jedne strane, stabilne, a, s
druge, otvorene za aktuelne politike interese, iskljuujui time
mogunost uspostavljanja tiranije (pa samim tim i otpora tirani
ji). Platonovo ugledanje na politiko ureenje Sparte (odnosno
pokuaj da se ono teorijski osmisli) ini u tom smislu neosporni
kamen mea i to se u svim (potpuno opravdanim) kritikama nje
gove teorije, koje joj prebacuju autoritarizam i totalitarizam, nika
da ne sme zaboraviti.

5. Aristotelovo uenje o republici

kao idealnom obliku dravnog ureenja
Ako bi se kao tana prihvatila Popperova konstatacija da kroz Pla
tonovu politiku filozofiju jo uvek provejava duh tribalizma,

nastojei da politikim krizama razdirani polis vrati u mirne vode

starog plemenskog ureenja, onda je Aristotel prvi veliki grki po
litiki filozof za koga se mirne due moe rei da je osloboen ta
kvih "izazova iskona i da uspeva da konstruie jednu krajnje raci
onalnu teoriju republikanskog oblika dravnog ureenja.48 U nje
govoj Nikomahovoj etici razlikovanje prirodnog i pozitivnog prava u
potpunosti je osloboeno svih primesa plemenskog prava i tradiranog poretka. Prirodno pravo (dikaionfisikon) postaje univerzalno
pravo (pravda) celokupnog kosmikog poretka, kojem su pojedin
ci podvrgnuti kao fizika, ali i kao umna bia (Aristotel, 19 8 0 :12 9
[1134b]).49 Na temelju ovog prirodnog prava ovek je ivotinja
spremna za prevazilaenje skuenog ivota u porodici i optini i,
barem in nuce, podobna za ivot u polisu, pa samim tim i za stvara
nje i potovanje pozitivnog prava (Aristotel, 19 75:5 [1253a]). Har
monian sklad izmeu/?s/sa i nomosa tako sada ugroava samo i is
kljuivo bezakonje, tj. neuspeh ljudi da zajedniki ive u polisu, to
se ispoljava u bezobzirnom sleenju egoistikog interesa - bilo da
se radi o pojedincu, plemenu ili socijalnom sloju.
Samim tim to je ovek po prirodi "ivotinja koja ivi u
polisu" (zoon politikon), i drava (polis) kao, uostalom, i porodica
i optina - mora nuno da nastane po prirodi i da se razvija pre
ma zahtevima prirode. Meutim, Aristotel razlikuje "prirodu" na
stanka drave i "prirodu njenog razvoja: prva se sastoji u "odra
nju ivota , a druga u "srenom ivotu (Aristotel, 1975: 5
[1252b]). To znai da priroda okuplja ljude zahvaljujui golom na
gonu za samoodranjem, a da ih zatim, jednom okupljene u dra
vi, stavlja u slubu najvieg cilja (dobra) - voenja srenog ivota.
4 8 K ao i Platon u Zakonima, i A ristotel se opredeljuje za republiku kao optim a
lan oblik dravnog ureenja. M eutim , Aristotel za razliku od Platona ne
mora tako dugo da luta da bi doao do ovog reenja, niti ga u traganju ruko
vodi m rnja prema dem okratskoj A tini (koja je Sokrata oterala u sm rt). A ri
stotel tek pred kraj svo ga ivota nailazi na neprilike u A tini (zb og svoje veze
sa A leksandrom M akedonskim ), dok se pre toga prem a njoj dri prilino ne
utralno: hvali prednosti i kritikuje nedostatke njenog dem okratskog uree
nja. Z bo g toga je njegova politika filozofija m nogo uravnoteenija i reali
stinija" od Platonove i moe da se odupre "isku enjim a tribalizm a .
4 9 Ipak, Aristotelovo prirodno pravo nije egalitarno, pa se kao takvo bezostatno uklapa u "klasinu jusnaturalistiku tradiciju (upor. Strauss, 19 7 1:
118 - 119 ) .

67

Sve zajednice po Aristotelu tee nekom dobru, a dravna zajedni

ca (koinonia politike) ima autarhiju kao svoj najvii cilj (Aristotel,
1975: 5 [i252a-b]). Tako vidimo da u Politici postoji identifikacioni niz: najvie dobro - srea - autarhija. Po Aristotelu svi ljudi te
e autarhiji i u njoj nalaze najveu sreu, zbog ega ona moe da
vai kao najvie dobro i ultimativni cilj drave. A poto je pojedi
nac uvek u svom politikom ivotu neraskidivo povezan sa su
graanima (ba kao to je u porodici povezan sa srodnicima, a u
optini sa saplemenicima), to je njegov ideal autarhije uvek kolek
tivan, odnosno vezan za dravu (Tomberg, 1973: 17-18). Tako se
pojedinevo izmirenje sa polisom deava na nivou autarhije, kojoj
svaki pojedinac po prirodi tei i uvia da je ne moe van drave realizovati. Ova koncepcija veoma je vana poto je autarhija izvor
svih vrlina: vrlina vezuje pojedinca uz polis i iznuuje njegov dopri
nos jedinstvu, koheziji i celovitosti dravne zajednice. Pomisao da
pojedinac moe za sebe da prisvoji autarhiju i da dravu shvati kao
sredstvo vlastitog dobra (ime otpada ceo arsenal vrlina) Aristote
lu je bila potpuno strana. Ona e moi da ponikne tek u novom veku i iziskivae jednu dobru kolu individuacije, koju e joj pripre
miti hrianstvo (a posebno njegov protestantski deo).
Ipak, Aristotel je svestan da se pojedinac ne moe ba
tako beavno spojiti u dravnu zajednicu i zato naglaava da se
ideal autarhije ne realizuje nagonski, ve uz pomo razuma i vrli
na", sa kojima se pojedinac takoe raa (Aristotel, 1975: 6
[1253a]). Iako ovo razlikovanje izmeu "razuma i vrlina (kao i
izmeu njih, na jednoj strani, i "nagona , na drugoj) nije posebno
razraeno, iz nastavka Aristotelovog izlaganja jasno je da su vrli
ne ono to oveka spreava da postane najizopaenije i najdivljije bie i najgore od svih u zadovoljavanju polnog nagona i gladi
(Aristotel, 1975: 6 [1253a]). Dok'razum oigledno moe da po
mogne oveku u ovoj degradaciji na bestijalni nivo, vrline su ono
u ta se Aristotel uzda i to smatra pravim temeljem jedne drav
ne (jednako kao i porodine i optinske) zajednice. Time vrline
dobijaju na iracionalnosti i emocionalnosti: one su jednostavno
deo ovekovog "hereditarnog materijala" i imaju svoju vlastitu di
namiku (neraskidivo povezanu sa dinamikom samog polisa), koja
se tek tu i tamo preklapa sa dinamikom razuma i dinamikom na
gona.

68

Vrlina je za Aristotela jednostavno postizanje mere,

koja za cilj ima sredinu, tj. izbegavanje krajnosti (Aristotel, 1980:
40 [110 6 b]). On pri tom razlikuje intelektualne i praktine vrline,
dodajui da se ni jedne ni druge ne javljaju samostalno, ve da je
potreban odreen stimulans iz socijalne sredine koji bi ih prizvao
iz prirodne potencije. Po Aristotelovom miljenju, intelektualne
vrline se razvijaju uenjem, a praktine vrline navikavanjem. Zato
kljuno pitanje kako Nikomahove etike tako i Politike jeste kako se u
jednoj dravi deava ovo navikavanje na praktine vrline (koje, ka
ko je ve reeno, ine sam temelj drave). Aristotelov zakljuak je
da zakoni i dravnici treba da navikavaju graane na vrlinu. A za
to je ponovo potrebna autarhija polisa, unutar koga e moi da se
obezbedi ne samo dostatna podela rada, nego i reprodukcija ljudi
koji e svoj ivot usklaivati sa vrlinom (Bluhm, 19 6 9 :6 4 ). Upra
vo to ima Aristotel na umu kada apostrofira da se njegovo shvatanje drave razlikuje od Likofronovog50 po tome to drava ne slu
i samo zatiti ugovorom zagarantovanih meusobnih prava (kao
to tvrdi Likofron), ve i tome da graane ini dobrim i pravednim
(Aristotel, 1975: 67 [1280b]).
Drava je, dakle, zajednica u kojoj vlast i zakoni razvi
jaju vrline, koje su graanima uroene i na taj nain ostvaruju vr
hovno dobro - autarhiju koja ivot svih graana ini srenim.
Najvia vrlina na kojoj se temelji drava jeste pravda: "Opta vrli
na iz koje treba da proizlaze sve ostale je, po naem miljenju, pra
vednost (Aristotel, 19 7 5 :7 4 [1283a]). Zato pre svega vlast i zako
ni moraju biti pravedni, kako bi mogli da bude pravednost i kod
graana. Sto se, pak, samog odnosa izmeu vlasti i zakona tie,
Aristotel je sasvim jasan: u jednom ispravnom polisu vrhovna vlast
treba da pripadne zakonima (Aristotel, 19 7 5 :7 1 [1282b]).
Odnos pravde i zakona u Aristotelovoj politikoj filozo
fiji dosta je komplikovan. Aristotel je uoavao da se zakoni razliku
ju od polisa do polisa i da negde odgovaraju jednoj socijalnoj grupi, a
negde celoj dravnoj zajednici. Zbog toga je smatrao da je pravedan
5 0 U govor koji pom inje Likofron ipak ne treba shvatati u novovekovnom libe
ralnom sm islu drutvenog ugovora, poto njegov cilj nije bio individualna
sloboda. Takoe, pod ugovorom iz kojeg nastaje polis Likofron je najverovatnije podrazum evao neku vrstu ugovora izm eu vlasti i graana, tj. ugovor o
vlasti (upor. detaljnije: M ulgan, 1 9 7 9 :1 2 5 - 1 2 7 ) .

69

samo onaj zakon "koji stvara i odrava sreu uopte , tj. u elom po
lisu (Aristotel, 19 8 0 :113 [1129b]). Osim toga, Aristotel je pisao da
"pravino postoji veno i nikada se ne menja kao ni opti zakon
(koji je zasnovan na prirodi) dok se pisani zakoni esto menjaju
[...], pa prema tome, pisani zakoni zapravo i nisu istinski zakoni,
jer ne ispunjavaju funkciju zakona; da je sudija, poput oveka koji
ispituje srebro, obavezan da razlui prividnu od istinske pravde; da
je svojstvo moralno boljeg oveka da se koristi i pridrava se radije
nepisanih no pisanih zakona" (Aristotel, 1987: 88-89).
Sve to skupa govori da pozitivni zakoni jednog polisa
nisu sami po sebi pravedni i da, u svim sluajevima u kojima ne
udovoljavaju kriterijumima pravde, moraju odstupiti u korist pri
rodnog prava (u kojem je po definiciji ovaploena pravda). Taj
problem povlai za sobom jedan mnogo krupniji problem: ko je u
jednom polisu ovlaen da utvruje sadraj pravde i da, u skladu s
tim, usmerava zakonodavstvo, proglaava nepravedne zakone ne
vaeim i dodeljuje pravdu tamo gde zakon ne dopire.51
Suoavajui se sa tim problemom, i Aristotel stie na
ono klizavo podruje odnosa morala (vrlina) i prava (politike), na
kojem je ve Platon bio prinuen da uzdigne svoje Nono vee u
suverenog gospodara vrlina, pa samim tim i zakona i celokupnog
ivota u dravnoj zajednici. Aristotel bira drugaije reenje. Po
njemu, potrebno je poi od premise da nisu svi narodi jednaki u
pogledu broja ljudi koji su sposobni da ive u skladu sa vrlinama:
u nekim narodima samo je jedan to u stanju da ini, u nekim dru
gim je to jedna porodica, dok je u treim cela masa.52 Zato e u pr
vim narodima biti potrebno uspostaviti monarhijsku dravu, u
drugim aristokratiju, a u treim republiku. U prva dva sluaja se,
kao to moemo da vidimo, reenja ne razlikuju mnogo od onog
Platonovog iz Zakona, u kojem vrhovni organ vlasti (Nono vee),
5 1 Poseban problem lei u tom e to se po A ristotelovom m iljenju vlast zakona
protee na opte sluajeve , d ok u pojedinanim sluajevim a treba da o dlu
uju organi vlasti i ustav" (A ristotel, 1 9 7 5 : 9 6 [12 9 2 a ]). Sam im tim, postoji
potreba da se procenjuje p ravednost od lu ka vlasti tamo gde ona nastupa ne
pokrivena zakonom.
5 2 "Takvo je ono dravno ureenje u kom e se jedan ovek od svih ili cela jedna
porodica ili cela masa istie v iso k im stepenom vrline i u kome su jedni u sta
nju da se potinjavaju a drugi d a vladaju sa ciljem da dostignu najbolji m o
gui ivot (Aristotel, 19 7 5 : 8 6 [12 8 8 a ]) .

70

sastavljen od moralno superiornih nosilaca vlasti, kontrolie za

kone i usmerava ih ka vrlinama - kako ih ti sami lanovi tog orga
na vlasti vide. Trei sluaj se pokazuje kao neuporedivo zanimlji
viji, tim pre to se i sam Aristotel u Politici opredeljuje za njega kao
idealno dravno ureenje.55
Aristotel je svestan problematinosti tvrdnje da se u re
publici cela masa istie visokim stepenom vrline .54 Razlog je
jednostavan: nema drave u kojoj ne postoje klasne razlike, pa sa
mim tim i podela na bogate i siromane. A bogati i siromani ne
mogu imati iste predstave o vrlinama, pa ni o pravdi, kada ih ve
sam socijalni habitus stavlja u poloaj (imovinske) krajnosti:55
Svi prisvajaju sebi politiku vrlinu i smatraju da su u stanju da
obavljaju gotovo sve dravne poslove. Nemogue je, meutim, da
jedni isti ljudi budu istovremeno i siromani i bogati. A kako se
najee deava da bogatih ima malo, a siromanih mnogo, onda
izgleda da ova dva dela drave stoje u suprotnosti jedan prema
drugom (Aristotel, 1975: 94 [1291b]).
Republika kao idealno ureenje mora, dakle, da rauna
sa time da e u njoj paralelno sa socijalnim sukobima postojati i
sukobi oko toga ta je pravda i kako se ona ima primeniti u ivotu
53 Interesantno je da u Nikomahovoj etici Aristotel iznosi m iljenje da je od is
pravnih dravnih ureenja najbolja m onarhija, a najgora republika (Aristotel,
1 9 8 0 :2 1 3 - 2 1 4 [n 6 o a -b ]).
5 4 Po m iljenju Edwarda Halpera, to je ne sam o problem atino nego i nem ogu
e. Jer, m etafiziki posm atrano, etiki najbolja drava m ogla bi biti jedino
m onarhija (ako je u jednoj dravi jedan m oralno savren ovek) i aristokratija (ako je u jednoj dravi vie m oralno savrenih ljudi), ali ne bi nikako m o
gla biti republika, poto svi njeni graani jednostavno ne zadovoljavaju v iso
ke m oralne kriterijum e delanja za opte dobro. O tu d a sledi da cilj republike
ne bi m ogao biti d elatnost vrline zato to, na osnovu pretpostavki, njoj ne
dostaju ljudi istinski sposobni za takvu delatnost. U m esto toga, njen je cilj
jedino sam oouvanje" (H alper, 19 9 4 : 2 8 4 ). O vakvo tumaenje Aristotela je,
barem kada je Politika u pitanju, pogreno, poto zanem aruje njegovu teoriju
o srednjoj klasi, o em u e biti rei u nastavku izlaganja.
5 5 U Nikomahovoj etici nalazim o prim er kako klasna pripadnost utie na shvatanje o pravdi. Opteprihvaena form ula distribucije "prem a zasluzi i dostojan
stvu nailazi na razliite interpretacije, poto oni koji su dem okratski nastro
jeni tumae "dostojanstvo" kao linu slobodu, nasuprot oligarhijski nastroje
nim a koji ga tumae kao bogatstvo (d ok aristokratski nastrojeni istiu linu
vrednost, a etvrti pak plem entio poreklo) (Aristotel, 1 9 8 0 :1 1 8 [1131a ]).

71

dravne zajednice. Zato Aristotel govori da republika mora biti

dobra meavina demokratije i oligarhije, tj. da mora dobro kombinovati oligarhijske i demokratske elemente,56 tako "da izgleda
istovremeno i kao jedna i kao druga a da ne bude ni jedna ni dru
ga (Aristotel, 19 7 5 :10 2 [1294b]). Na taj nain republika izbegava krajnosti, a u isto vreme izlazi u susret obema klasama, dajui
im poneto od ureenja koje bi im u potpunosti odgovaralo.
Kao i Platon pre njega, tako i Aristotel u Sparti prepo
znaje dravno ureenje koje se najvie pribliava idealu republi
ke.57 Ono na najbolji nain u sebi povezuje oligarhijske i demo
kratske elemente i usklauje ih u svom republikanskom ureenju:
Mnogi tvrde da je lakedajmonska drava demokratija zato to
njeno ureenje ima mnoge demokratske institucije, na primer od
gajanje dece [...]. Ta jednakost nastavlja se i u kasnije doba i kada
postanu ljudi, jer se bogata ni po emu ne izdvaja od siromaha.
[...] Uz to, narod bira jednu od dve najvie vlasti, a u drugoj sam
uestvuje, naime geronte bira, a u eforeji uestvuje. Drugi [tvrde
da je lakedajmonska drava] oligarhija zato to ima mnoge oligar
hijske institucije, na primer svi organi vlasti biraju se glasanjem, a
nijedan kockom, mali broj ljudi ima vlast nad ivotom i smru i
nad progonstvom graana, i mnoge druge sline institucije" (Ari
stotel, 19 7 5 :10 2 [1294b]).58
56 A ristotel inae priznaje Platonu da je u Zakonima takoe nastojao da idealno
ureenje sastavi iz oligarhijskih i dem okratskih elem enata, iako mu taj cilj
nije bio transparentan, pa je um esto toga pisao o m eavini m onarhije i de
m okratije (Aristotel, 19 7 5 :3 4 - 3 5 [12 6 6 a ]).
5 7 N a jednom mestu Aristotel je vrlo nejasno napisao da je sam o jedan ovek u
istoriji podario svome polisu idealno republikansko ureenje (Aristotel, 19 7 5:
1 0 6 [12 9 6 a ]). Iako meu tum aim a ne postoji konsenzus oko toga na koga
je A ristotel m islio, mogue je d a se phienuto m esto odnosi na spartanskog
kralja Teopom pa, koji je d ovrio politike reform e Sparte i dao joj ono ure
enje koje Aristotel opisuje kao republikansko.
5 8 Interesantno je da je A ristotel sm atrao da obeleje republike nije sam o ova
pristupanost dravnih funkcija i bogatim a i sirom anim a nego i vojno ure
enje sa optom vojnom obavezom . Z ato on pie da je narod koji je podlo
an republici onaj u kome su svi ratnici i koji je u stanju i da se potinjava i da
vlada po zakonu koji i bogatim a i siro m an im a prem a zasluzi deli funkcije u
v la sti" (Aristotel, 19 7 5: 85 [12 8 8 a ]; kurziv A . M .). U Nikomahovoj etici Aiiszotel ak upotrebljava term ine tim okratije i republike sinonim no (Aristotel,
1 9 8 0 : 2 13 - 2 14 [n 6 o a -b ]), im e jo v ie pocrtava isprepletenost vojnog i po
litikog ureenja koje je postojalo u Sp arti.

72

Naravno, Aristotel nije nekritiki oboavalac spartan

skog dravnog ureenja. Na drugom mestu u Politici on kritikuje
Eforat zbog njegovog tiranskog karaktera, ali zakljuuje da narod
miruje zato to ima udela u najvioj vlasti, tako da je eforeja, bilo
da je delo zakonodavca ili sluaja, korisna za dravne poslove
(Aristotel, 19 75:4 5 [1270b]). Osim toga, Aristotel kritikuje i mno
ga druga reenja koja postoje u spartanskom dravnom ureenju
(tako on npr. nain izbora i geronata i efora - intenzitetom vikanja
okupljenog puka - s pravom naziva "detinjastim). U svemu je
najznaajnije to Aristotel trezveno ukazuje na mogunosti da se
pomenute mane i nedostaci poprave, kako bi se spartanske politi
ke institucije mogle uklopiti u idealno republikansko ureenje.
Politike institucije su veoma znaajne za funkcionisanje republike, ali, same po sebi, jo nisu dovoljne da obezbede nje
nu stabilnost, niti da unaprede moralnost naroda. Jer, klasni suko
bi bogatih i siromanih naposletku bi razbili politike institucije
(nakon ega bi bila uspostavljena ili oligarhija ili demokratija) da
ih ne obuzdava jedan socijalni faktor - postojanje srednje klase.
Tek ako u republici postoji dovoljno snana srednja klasa mogua
je pacifikacija socijalnog ivota, koja sa svoje strane obezbeuje
stablinost politikih institucija i moralno uzdizanje masa. Repu
blika tako moe biti samo ona drava u kojoj je srednja klasa do
voljno velika da uspostavlja ravnoteu izmeu klase bogatih i siro
manih: kada jedna klasa postane nepravedna, srednja klasa treba
da se udrui sa drugom klasom i stavi se u odbranu pravde. A ka
da ova druga klasa postane nepravedna, srednja klasa mora ui u
savez sa prvom klasom. Inae, ne bi trebalo strahovati da e se kla
se bogatih i siromanih ujediniti protiv srednje klase, poto su
krajnosti neuskladive i mogu samo sa svoga stanovita napadati
umerenost vrline (pravde). Tek takvo ureenje, u kojem srednja
klasa uspeva da odrava drutvenu ravnoteu, nije "podlono po
bunama i moe postati stabilnim (Aristotel, 19 7 5 :10 5 [1296a]).
Sto se, pak, samog zakonodavnog rada u republici tie,
najbolje e biti ako ga obavlja neki pripadnik srednje klase, kao to
svedoe primeri Likurga i Solona,59 koji su poticali iz srednje kla-

5 9 U Ustavu atinskom A ristotel naroito hvali Solona, prikazujui ga kao paradig

m atskog predstavnika srednje klase. "So lo n je po rodu i po ugledu bio prvi,

73

se. Time e zakoni zaista postati pravedni i podesni za primenu u

jednoj idealnoj republici, tako da nee biti neophodno da ih vlasti
samoinicijativno ispravljaju pozivajui se na pravdu. To je pred
nost republike: sa drutvenom ravnoteom, dobrim politikim in
stitucijama i pravednim pozitivnim zakonima (koje je napisao ne
ki pripadnik srednje klase) nee biti potrebe da se pravda trai u
prirodnim zakonima (izuzev u onim sporadinim sluajevima do
kojih zakon zbog svoje optosti ne moe da dopre). Nevolja cele
koncepcije svakako lei u samoj srednjoj klasi kao faktoru dru
tvene ravnotee: ona u Aristotelovo vreme nije mogla biti nita
vie do puka analitika konstrukcija, poto nije imala nikakvog
oslonca u realnosti (upor. Mimica, 1983: 7). Ahilova peta cele Ari
stotelove konstrukcije lei u ovom supstancijalizovanju tri klase,
koje se posmatraju kao bezmalo tri politike stranke, sa artikulisanim politikim strategijama i programima, u uslovima regulisanog viepartijskog sistema. No, poreenje sa politikim stranka
ma pokazuje se kao nedostatno, poto u viepartijskom sistemu
ne postoji nita slino srednjoj klasi, koja obezbeuje pravednost
zakona i njihovu doslednu primenu. Zato spontano uravnoteenje
razliitih koncepcija pravde (sa povratnim dejstvom na zakono
davstvo i primenu zakona), koje u idealnom dravnom ureenju
treba da garantuje srednja klasa, u realnoj dravi jednostavno ne
ma ko da obavlja. Primenjena u praksi, Aristotelova politika teo
rija bi verovatno dovela do toga da se u republici formira odree
na stranka koja bi "u ime (sasvim imaginarne) srednje klase" vri
la inkvizitornu kontrolu usklaenosti zakona sa vrlinama. A to je
reenje koje ponovo vue na Platonovo Nono vee.

no po imetku i po uticaju bio je iz srednje A la s e / (Aristotel, 19 9 7 : 39). Ve

po socijalnom poreklu upuen na um erenost, Solon se "ideala sredine drao
i u svom politikom angam anu. O tom e Aristotel kae i sledee: [...] ima
jui u vidu da je o n /S o lo n / u drugim stvarim a bio tako odm eren, kada je bio
u prilici da jednu od /zavaenih/ strana potini drugoj, te da sam /p ridruiv
i se pobednicim a/ postane tiranin drave, obem a se strankama zam erio dr
ei do svoje asti i do opteg dobra (A ristotel, 19 9 7 : 4 0 ). Slinu konstata
ciju nalazim o i u nastavku teksta: "i jednim a i drugim a se Solon usprotivi m ada je mogao, da se sa jednim a od njih udruio, postati tiranin - zamerivi se tako i jednima i drugim a, jer spasavae dom ovinu i davae joj najbolje
zakonodavstvo" (Aristotel, 19 9 7 : 4 2 ).

74

Bilo kako bilo, Aristotelova je pretpostavka da se repu

blika, ba kao i monarhija i aristokratija, odlikuje ostvarivanjem
opteg dobra (Aristotel, 1975: 64 [1279a]). Razlika izmeu repu
blike i preostala dva ispravna oblika dravnog ureenja lei u to
me to se u republici od svih graana oekuje da uestvuju u
ostvarivanju opteg dobra. Da bi to bolje doarao, Aristotel pose
e za paralelom sa brodom: kao to ima vie vrsta mornara, ali svi
tee istom dobru ("spasenju broda), tako i graanin jedne repu
blike moe obavljati razliite funkcije u podeli rada ali se uvek i
bez izuzetka mora starati o optem dobru drave (Aristotel, 1975:
58 [1276b]). Svi graani vre vlast kao lanovi skuptine i kao ta
kvi moraju da se pridravaju vrline dobrog vladanja. Na drugoj
strani, u republici postoje i izborne dravne funkcije (kao to su
npr. geronti i efori u Sparti) koje vre vlast, kojoj se drugi graani
moraju pokoravati. U tim sluajevima, graani moraju znati da
slede i vrlinu pokoravanja. Tako Aristotel stie do vrline graani
na republike koja se sastoji u tome da se moe "i vladati i pokora
vati se , tj. graanin mora da dobro vlada kada obavlja neku vlast
(kada postupa kao poslanik skuptine ili kada je izabran za nekog
dravnog funkcionera) i da bude spreman da se pokorava kada ne
obavlja nikakvu vlast (Aristotel, 1975: 59 [1277a]).
Vano je primetiti da Aristotel iz pojma graanina is
kljuuje sve one koji su ekonomski zavisni. Ve u Nikomahovoj etici
on republiku vezuje za postojanje imovinskog cenzusa, ime se
onemoguuje da "svetina dobije pravo graanstva i pone da vri
vlast (Aristotel, 1980: 213-214 [n6oa-b]). U Politici Aristotel (re
publikansku) dravu naziva skupom samo onih graana koji su
sposobni za ekonomski ivot (Aristotel, 1975: 56 [1275b]), poto
"onaj ko ivi ivotom radnika ili teta ne moe da neguje vrlinu
(Aristotel, 1975: 61 [1278a]).60 Kada se to uzme u obzir, jasno je
da i Aristotel zagovara republikansko ureenje koje bi, po savremenim kriterijumima, bilo aristokratsko, tj. obuhvatalo samo posednike sa odreenom visinom prihoda (koja se utvruje cenzu
som). Podela na siromanu, srednju i bogatu klasu time bi se za

6 0 Graanin po A ristotelu ne moe biti radnik, tj. onaj koji radi "za neophodne
dravne potrebe" (Aristotel, 19 75: 6 1 [12 78 a ]). A ko u nekoj dravi i radnici
m ogu da dobiju pravo graanstva onda je u pitanju "ekstrem na dem okratija .

75

pravo odnosila na odreene frakcije unutar klase posednika, koji

jedini imaju privilegiju da budu graani.
Nasuprot ispravnim oblicima dravnog ureenja (mo
narhiji, aristokratiji i republici), Aristotel razlikuje pervertirane
oblike dravnog ureenja, meu koje spadaju tiranija, oligarhija i
demokratija. Za sve njih je karakteristina vladavina u partikularnom interesu - tiranina, bogatih, odnosno siromanih. Od svih
pervertiranih oblika dravnog ureenja najgora je tiranija, poto u
sebi sadri rave strane i demokratije i oligarhije: sa oligarhijom
joj je zajedniko to to stremi bogatstvu i gaji nepoverenje prema
narodu, dok joj je sa demokratijom zajedniko proganjanje istak
nutih ljudi (Aristotel, 1975: 141-142 [1311a]). Tiranija je jedini ne
popravljivi oblik dravnog ureenja. Imali smo ve prilike da vidi
mo da se republika sastoji od oligarhijskih i demokratskih eleme
nata, to govori u prilog tome da i oligarhija i demokratija imaju
svojih pozitivnih strana, koje se.daju uklopiti u idealno dravno
ureenje. Tiranija nema nita od toga; ona je naprosto ogoljenat/espotija jednog jedinog oveka u njegovom sopstvenom interesu.
Ova postavka ima vane posledice na odnos dravnog i porodi
nog (plemenskog) prava. Tokom celog zlatnog doba" atinske po
litike filozofije pravile su se paralele izmeu stare plemenske despoteia (oinske vlasti) i politike tyrannis, da bi konano Aristotel
u despotizaciji politike vlasti prepoznao univerzalni kriterijum
razlikovanja pervertiranih (tj. nezakonskih) od ispravnih (tj. za
konskih) dravnih ureenja (Mandt, 1997: 656-657). Time je sta
ro plemensko pravo, sa svojom oinskom svevlau, definitivno
prestalo da bude pravna alternativa nomosu, postavi puki privatni
korelat javnoj tiraniji.
Kao i za Platona, i za Aristotela je demokratija politi
ki milje iz koga izrasta tiranija. U tiraninu on vidi "oveka iz naro
da i iz mase koji se suprotstavlja optimatima (Aristotel, 1975:
140 -14 1 [1310b]). Poto u demokratiji ne vladaju zakoni nego de
magozi, ona je ve sama po sebi ono to je tiranida meu monar
hijama (Aristotel, 1975: 95 [129 2a ]).61 Po Aristotelovom milje
i Ipak, Aristotel kae da se u novije vrem e sve vie deava da dem agozi pretva
raju demokratije u oligarhije, a ne u tiranije, i to zato to nemaju vojnikog
znanja i iskustva, pa su upueni na saradnju sa bogataim a (Aristotel, 19 7 5:
12 8 [130 5a]).

76

nju, tiranija je neprirodna (poto jedan narod "po prirodi moe

imati jedino monarhijsko, aristokratsko ili republikansko uree
nje) i zato je po pravilu kratkotrajna. Najdue e trajati ako se u
praksi svodi na monarhiju kao to je to npr. bila tiranija Ortagore i njegovih naslednika u Sikionu, koja je trajala sto godina
(Aristotel, 19 7 5 :15 1 [1315b]). Ali, ak i ako tiranin vlada kao mo
narh, njegovi naslednici to najee nee initi, padajui u iskue
nje da tako veliku vlast zloupotrebe, i zato e brzo propasti (Ari
stotel, 19 7 5 :14 5 [1312b]).
Kao to moemo da vidimo, Aristotel je verovao da je
tiranija protivprirodna pojava i da e na prirodan nain pre ili
kasnije propasti. Tirani mogu samo da odlau svoju propast,62 ali
je ne mogu spreiti, poto im je takorei "suena . Ono to je Ari
stotela vie zanimalo bilo je ureenje koje e nastati nakon obaranja nekog tiranina. Jer, tirane ponajee obaraju oni koji i sami
hoe da postanu tirani, ime se stanje tiranije perpetuira. Pored
ovog sluaja, u kojem je motiv za svrgavanje tirana uspostavljanje
nove tiranije, tiranina mogu svrgnuti i oni koji iz razliitih razlo
ga ne mogu da podnesu robovanje. Meu ovim razlozima Aristo
tel uglavnom govori o linim motivima (mrnji, gnevu, preziru,
strahu ili osramoenosti) i o razliitim koristima (sticanje slave ili
dobiti).
Sve u svemu, kod Aristotela jo uvek ne postoji teorija
opravu na otpor tiraniji. Kao i za Platona, i za Aristotela vai aksi
om da pervertirani oblici dravnog ureenja nisu stabilni i da pro
padaju usled imanentnih potekoa i protivrenosti. Tiranija se u
tome ne razlikuje od oligarhije i demokratije. Propast tiranije
predstavlja prirodnu nunost, koja se samo moe konstatovati i

6 2 Aristotel pominje tri glavna metoda uz pomo kojih tirani opstaju na vlasti:
"[...] prvo, uiniti podanike poniznim , jer niske due nikada nisu sposobne za
zaveru, drugo, posejati nepoverenje meu graane, jer tiranide nee pasti pre
no to graani steknu poverenje jedni u druge. Stoga tirani progone plem eni
te ljude jer su oni neprijatelji njihove vlasti ne sam o zato to oni nisu u stanju
da se pokoravaju despotskoj vlasti ve i zato to imaju poverenja u sebe same
i stiu poverenje drugih ljudi i zato to nisu sposobni da izdaju ni sebe ni dru
ge. Trei cilj tiranide je oslabiti graane i oduzeti im m ogunost za neki podu
hvat, jer niko ne preduzima ono to je nemoguno, pa, prema tome, ni ruenje
tiranide, ako nema moi da je srui (Aristotel, 1 9 7 5 :14 9 [1314a]).

77

koju nema potrebe pravno opravdavati. Zato je Aristotelovo interesovanje , ba kao i Platonovo, usmereno na prouavanje uslova
za uspostavljanje idealne drave, koja e uspeti da se otme usudu
"prirodne propasti . U tom pravcu e Aristotel otii dalje nego
Platon, uzdiui na pijedestal politike teorije republiku zasnova
nu na vrlinama, zakonima i podeli vlasti. To e ujedno biti i vrhu
nac antike grke politike teorije, koja e posle Aristotelove smr
ti poeti da nezadrivo gubi na znaaju. Pa ipak, Aristotelovo (kao,
uostalom, i Platonovo) teorijsko naslee postae vie nego pri
vlano za rimske politike mislioce, pre svega za Cicerona, u vre
me kada rimska republika bude poela da propada i kada klasini
republikanizam bude poprimao svoje definitivno oblije.

78

II
O TPOR TIR AN IJI U RIM U

Slino nastanku atinske demokratije nakon proterivanja Pizistratida, rimska republika je ponikla iz pruanja otpora tiraniji Lucija
Tarkvinija Superba (Oholog). Iz sauvanih predanja o postanku
rimske republike (iz kojih je vrlo teko razdvojiti pouzdane istorijske injenice od legendi) mogu se rekonstruisati neke vrlo zani
mljive paralele sa nastankom atinske demokratije nakon svrgava
nja Pizistratida. Lucije Tarkvinije bio je poslednji etrurski kralj ko
ji je vladao Rimom i uspeo da uzurpira praktino svu vlast. Klju
ni dogaaj koji je doveo do ruenja njegove tiranije zbio se 509.
godine pre n.e., kada je tiraninov sin Sekst Tarkvinije silom oblju
bio Lukreciju, enu svoga roaka Lucija Tarkvinija Kolatina. Ova
je to odmah ispriala muu i izvrila samoubistvo, to je dovelo do
porodine tragedije (Livije, 1991: 67).
Kao to ugroavanje porodinih vrednosti pokree
Harmodija i Aristogitona da se suprotstave tiraniji Pizistratida,
tako se sada protiv Tarkvinija diu Kolatin i njegov prijatelj Lucije
Junije Brut. Interesantno je da je Junije dobio nadimak Brut (Glu
pi), zato to je pre toga, kada je trebalo da osveti oca i brata koje je
pogubio Tarkvinije, glumio ludilo. Ovoga puta on je odbio da se
pretvara da je glup i stavio se na elo pobune. Odmah je odrao
govor u kome se navodno prisutnima zakleo: Zaklinjem se
ovom krvlju [Lukrecije] koja je bila najistija pre kraljevog nasi
lja i vas bogove prizivam za svedoke da u Lucija Tarkvinija
O holog, zajedno sa zloinkom enom i svom decom i potom
stvom unitavati maem, ognjem i svakom silom gde god mogu i
neu dozvoliti da on ili bilo ko drugi vlada Rimom (Livije, 1991:
67-68). Nakon toga, oba prijatelja delaju hitro i slono i u krat
kom vremenu uspevaju da u Senatu i u vojsci raspale takav gnev da
Tarkviniju ne preostaje nita drugo do da pobegne iz grada. Time
je u Rimu sruena.monarhija, a umesto kralja uvedena je magistra-

tura konzula. Po kazivanju Tita Livija, poevi od tada, svake go

dine su se birala po dva konzula sa jednakim i paralelnim ovlaenjima, kao i sa pravom intercesije. Za prve konzule su izabrani Lucije Junije Brut i Publije Valerije (koji je zamenio Kolatina, kada se
ovaj povukao iz politikog ivota). Njih dvojica su takoe, po
ugledu na Romula kao "osnivaa grada Rima, proglaeni "osni
vaima rimske republike.
U Istoriji Rima Tit Livije takoe izvetava da je vrlo br
zo po uspostavljanju republike dolo do zavere mlaih ljudi ple
menitog porekla koji su hteli da ponovo uspostave monarhiju i
vrate Tarkvinija na rimski tron. Igrom sudbine, na elu ove zave
re nali su se Brutovi sinovi Tit i Tiberije. Zavera je otkrivena i po
bunjenici su osueni da budu iibani i zatim ubijeni. Iako su liktori bili neposredni izvrioci, konzuli su bili ti koji su bili odgo
vorni za sprovoenje kazne. Time je Brut doao u situaciju da bu
de izvrilac kazne nad sopstvenim sinovima - tragedija koju je sa
puno dramatike opisao ve Tit Livije (Livije, 19 9 1: 74-76). Za raz
liku od grkih polisa, rimska republika je ve in statu nascendi poro
dini etos zamenila dravnim. Odanost optem dobru, javnoj
stvari (res publica), nalagala je graaninu da prezre sve veze prema
srodnicima, pa ak i njihovu sudbinu, ako krenu da rue republi
kansko dravno ureenje. Moralna dilema koju ima Brut slina je
onoj Antigoninoj, ali je on reava na drugi nain: posluno se sta
vlja u slubu drave i njenog prava i postaje ruka pravde u odno
su na vlastite sinove - pomagae tiranina. Stavie, poto je, od
mah nakon proterivanja Tarkvinija, zakleo svoje sugraane da ni
kada nikome ne dozvole da kao kralj vlada Rimom (Livije, 1991:
72), Brut polae temelj dunosti za sve tadanje i budue genera
cije rimskih graana da uvaju republiku i pruaju otpor svakom
pokuaju da se uspostavi monarhija (tiranija). Sticajem okolno
sti, on je bio taj koji je i delom potvrdio da ta zakletva ne predsta
vlja praznu re.
Poto je Brut umro, Valerije je preuzeo glavnu ulogu u
uvrivanju republikanskog ureenja. On je zaloio svoj autoritet
da bi se u skuptini izglasali temeljni republikanski zakoni: da
svako ko se proglasi za kralja moe da bude pogubljen bez sue
nja, da se svaka uzurpacija vlasti kanjava smru i da svaki graa
nin koga neki magistrat osudi na smrtnu ili telesnu kaznu ima

80

pravo na albu skuptini (Djurant, 1996: 26). Time su usposta

vljene konture rimskog republikanskog ureenja koje e trajati ne
to manje od pet vekova i postati klasini ideal republikanske po
litike misli.

1. Otpor tiraniji u rimskoj republici

Rimska republika imala je meovito dravno ureenje, u kojem su,
slino Sparti, aristokratski elementi preovladavali.1 U Senatu oku
pljen nobilitet bio je neprikosnoveni centar politike moi Rima
tokom celog njegovog republikanskog perioda.2 Na to upuuje
ve i sam formalni naziv rimske drave. Izraz Senatus Populusque
Romanus jasno je ukazivao na izdignutost Senata (tj. patricijata) u
odnosu na rimski puk (tj. plebs). Senat inae nije bio pravni or
gan, koji bi bio vrsto ukotvljen u dravno ureenje i protiv koga
bi drugi organi mogli postupati na legalan nain, korienjem vla
stitih pravnih ovlaenja i iznoenjem argumenata. Senat je jed
nostavno bio savet osoba, koje su bile politiki privilegovane za

1 M ontesquieu je ak sm atrao da je u rim skom republikanskom ureenju ve

postojala podela izm eu zakonodavne, izvTne i sudske vlasti (M onteskje,
19 8 9 : i: 19 6 - 19 8 ) . M eutim , takva interpretacija nosi u sebi m nogo vie iskri
vljavanja rim ske politike stvarnosti usled elje d a se u p rolost projektuje lo
gika podele vlasti, koja sredinom 18 . veka ni u Engleskoj nije u pravom sm islu
te rei zaista postojala (o emu e jo biti rei u drugoj knjizi ove rasprave). R i
m ljani jo nisu bili poznavali podelu na zakonodavnu vlast i vlast koja izvrava
zakone. Upravo obrnuto, oni vlast poim aju kao suvereno jedinstvo, kao "p ra
vo d a se graanim a daju nareenja (Leifer, 1 9 1 4 : 1 1 - 1 2 ) . Zato kod Rim ljana u
vrem e republike ne dolazi do podele vlasti stricto sensu, nego sam o do delim inog
slabljenja moi Senata iimperiuma magistrata u korist puka (okupljenog u skup ti
ni). Jer, puk uspeva da vodi sve sam ostalniju i uspen iju politiku naspram Se
nata i da stie pravo da bira m agistrate i da odobrava njegove predloge zako
na, a ak i tam o gde m agistrati jo uvek m ogu sam ostalno da deluju njihova
v la st je form alno izvedena iz vlasti puka. U 1. veku pre n.e. ovaj proces porasta
moi i vlasti puka (koji ipak nikada n ije doveo do prevlasti dem okratskog nad
aristokratskim elem entom republike) zaustavlja se, ostavljajui prostor za u s
pon moi diktatora, odnosno, kasnije, sam og princepsa.
2 N ije nevano pom enuti i to da je rim ski nobilitet bio vrsto privren politici.
Rim ski nobil je, u skladu sa etikom svoga stalea, m orao da se bavi politikom
i zato se prihvatao raznovrsnih m agistrature, a kada bi jednom postao sena
tor, on po pravilu do sm rti vie nije prestajao da se bavi politikom .

81

hvaljujui svom socijalnom statusu i zbog toga su mogle pokreta

ti gotovo sve politike inicijative. Preteno neformalna mo koju
je imao Senat i koja mu je omoguavala privilegovano mesto u dr
avnom ureenju nazivala se auctoritassenatus. Po rimskoj koncep
ciji, onaj ko ima auctoritas (auctor), ima ga zahvaljujui sopstvenoj
linosti. Osnov auctoritasa lei u samom auctoru, a druga strana
duguje pokornost tom auctoru lino. Auctoritas je oznaavala i pri
mer za uzor; zato su vrhovni auctores bili oci" (patres), koji su us
postavili dravu i koji iziskuju potovanje kasnijih generacija. Ali,
najhitnije od svega je da se njihova auctoritas prenosila na njihove
potomke - patricije (Eschenburg, 1965: 16-17). Njima je rimski
puk dugovao pokornost zahvaljujui njihovom socijalnom i poli
tikom statusu: sveukupnosti tih i takvih ("optimalnih ) ljudi
(nobila, optimata) inila je osnov za auctoritas senatus. Ova vrsta
autoriteta bila je jaa od svake racionalne argumentacije: Rimlja
nin je sledio oveka sa autoritetom i protivno razumu (Bleicken,
1993 : 137)-

Na drugoj strani, skuptine su bile mesta na kojima se

artikulisala politika plebejaca. Prilikom donoenja zakona, skup
tine nikada nisu imale inicijativu: one su mogle samo da odobre
ili ne odobre predlog koji im je podnet na glasanje. Lex je bio neka
vrsta ugovora izmeu magistrata i skuptine: magistrat je od
skuptine dobijao saglasnost za svoj predlog zakona, u skladu sa
kojim namerava da vlada (tj. vri svoj imperium)? Ipak, mo skup
tina se nije temeljila samo na mogunosti da uskrate saglasnost
zakonu nego je proizlazila i iz ovlaenja izbora magistrata i kom
petencija u krivinom pravosuu (Leifer, 19 14 :17 4 , i dalje). Ogra
nienja moi skuptina leala su u njihovom broju i nepovezano
sti: posle 287. godine pre n.e. postojale su ak etiri skuptine ko
je su mogle da donose zakone, iako su sve bile zavisne od inicija
tive magistrata. Pored njih, bilo je 20 magistrata (2 konzula, 8
pretora i 10 tribuna), koji su mogli da predlau zakone i da stavlja
ju veto na tue predloge. Zbog ove komplikovane institucionalne
mree sve skuptine i (redovni) magistrati nuno su ostajali pod

3 K asn ija koncepcija "puke su verenosti" ignorisala je ovu aktivnu ulogu m agi
strata i "ugovornu" prirodu zakona, im e je neopravdano zamagljen jedan vr
lo bitan segment odnosa izm eu sku p tin e i m agistrata (Leifer, 1 9 1 4 :1 7 7 ) .

82

reeni Senatu, kao stalnom, jedinstvenom i iskusnom savetu biv

ih magistrata. Pa ipak, postojanje skuptina, ma koliko bile ogra
niene u radu, bilo je veoma vano za javnost u republici i zato je
predstavljalo glavno sredstvo ogranienja vlasti optimata. Stavie,
i sami optimati su pri kraju republike smatrali da je puk taj koji
odreuje kakva e biti politika i da se zato svi politiki akteri mo
raju boriti za naklonost puka (Bleicken, 19 9 3 :10 6 ).
Ako bismo hteli da to preciznije definiemo dravno
ureenje Rima u ovom periodu, onda bi se kao najprimereniji na
ziv nametala aristokratska republika. Ustav te aristokratske repu
blike se vremenom menjao, tako da je postajao sve glomazniji i
komplikovaniji, postavljajui sve vea i dalekosenija ogranienja
centru politike moi - Senatu. Borbe patricija i plebejaca obeleavale su celu istoriju republike, a veliina Rima sastojala se u to
me to su svi ishodi tih borbi ostavljali trag u institucionalnom
aranmanu, bilo stvaranjem novih organa, bilo dodeljivanjem no
vih politikih ovlaenja, bilo iznuivanjem socijalnih ustupaka
od Senata. Tano je da su se patriciji tvrdokorno borili da zatite
svoje monopole, ali kad god bi borba prerasla u krizu oigledno
opasnu po dravu, oni bi stvari sagledali u praktinom duhu i da
li bi se u potragu za kompromisom kojim bi se rtvovao minimum
potreban da omogui funkcionalan aranman. Sistem rasta po
mou privremenih prilagoavanja pojedinosti novonastalim po
trebama stvorio je [...] nesimetrian ustav. Ali koliko god njegova
mainerija bila nezgrapna i komplikovana, on je bio u stanju da
funkcionie uz pomo one iste praktine i poslovine dobre vere,
koja je uslovila njegov rast (Halliday, 19 2 3 :16 8 -16 9 ).
Ovaj sistem meusobnog ograniavanja vlasti predsta
vljao je temelj rimske republikanske tradicije otpora tiraniji. U Ri
mu nije postojalo neko telo, koje bi, slino Eforatu u Sparti, mo
trilo na magistrate i smenjivalo ih im pokuaju da svoju vlast zlo
upotrebe. Za otpor je u Rimu bio ovlaen svako, bez obzira na to
koju vlast vri, im uoi da drugi nosioci vlasti naginju uzurpaciji
i, perspektivno, tiraniji. To je u poetku bilo upereno prvenstveno
protiv pojedinih magistrata, ali je impliciralo da i Senat, pa ak i
svi magistrati, imaju pravo na otpor, ako neka skuptina pokua
da uzurpira vlast i omogui stvaranje tiranije (po pravilu nekoga iz
redova njenih prvaka). Za razliku od Spartanaca, Rimljani nisu

83

imali ni u koga poverenja, pa ak ni u skuptine (o narodnim tri

bunima da se i ne govori), jer su verovali da tiranija veine moe
biti jednako strana kao i tiranija jednoga ili nekolicine. Zato ni
kome nisu poverili formalno ovlaenje da uva dravu od tirani
je. Borba protiv tiranije ulazila je u sastav rimskog etosa, kojim je
svaki rimski graanin morao biti nadahnut kada se bavio "javnom
stvari (res publica).
Kao dobar primer pruanja otpora tiraniji jednog ma
gistrata moe da poslui borba plebejaca protiv decemvira 450.
godine pre n.e. Godinu dana pre toga desetorica uglednih Rimlja
na, na elu sa Apijem Klaudijem, dobila je vanrednu - decemvirsku - vlast.4 U toku svog mandata decemviri su izradili deset ta
blica zakona, ali su traili jo godinu dana da sastave dodatne dve
tablice, koje su navodno nedostajale. Ovoga puta je Apije uspeo da
izdejstvuje od skuptine da sa njim budu izabrani iskljuivo nje
govi poverljivi ljudi. Kada su novi decemviri bili izabrani, otpoe
la je Apijeva tiranija. Senat i skuptine nisu sazivane, a decemviri
su vladali po svom nahoenju, ne marei vie za posao izrade dve'
tablice zakona.
Apijeva tiranija je skrena kada je tiranin ponovo dir
nuo u porodine vrednosti. Poto se Apiju dopala erka plebejca
Lucija Verginija, koja je ve bila verena za biveg tribuna Lucija Icilija, on je smislio plan da je proglasi za robinju i zatim prisvoji. U
to vreme Verginije, koji je inae vaio kao primer ispravnosti i u
ratu i u miru, nalazio se izvan Rima, sluei u rimskoj vojsci. Api
je je procenio da je pravi as za akciju i pozvao njegovu erku na
sud, traei da mu se dodeli kao robinja. Na suenju se sa devojkom pojavio verenik Lucije Icilije i zabranio da se devojka progla
si za robinju sve dok se njen otac ne pozove iz rata i ne doe na su
enje. Apije je optuivao Icilija da je buntovnik i da koristi ceo slu
aj da podbunjuje narod kako bi sam ponovo doao na vlast, ali je
morao da prihvati odlaganje suenja do Verginijevog dolaska. Ver4 O va m agistra tura je bila nova i pred stavljala je svojevrsnu m eavinu diktator
skih i zakonodavnih ovlaenja. N a zahtev plebejaca, deset decem vira je d obi
lo zadatak da zapie celokupno p ostojee pravo, inovira ga po potrebi (u tu
svrhu su posebni izaslanici o tili u A tin u d a bi zapisali i u Rim doneli Solonove zakone) i pretoi u jednu jedin stvenu kodifikaciju, koja e biti pristupana
svakom graaninu. Iz te aktivn osti je p roistekao Zakon dvanaest tablica.

84

ginije se ve sutradan pojavio na suenju i otro osporavao bilo

kakvu mogunost da devojka bude predata Apiju kao robinja. Pa
ipak, Apije je uspeo da iznudi sudsku odluku u svoju korist, tako
da je ponienom ocu ostao jo samo jedan nain da spase svoju
erku od sramote: izvukao je no i ubio je odmah na licu mesta.
Taj zloin, koji su svi prisutni odmah pripisali Apiju u krivicu,
izazvao je poetnu uskomeanost i revolt, u kojem su se meali
privatni i javni motivi. "Uzbuni se narod, delom zbog stranog
zloina, a delom u nadi da se prua prilika da bi se ponovo mogla
stei sloboda (Livije, 19 9 1:19 4 ).
Smrt devojke posluila je, dakle, kao katalizator u osveivanju Rimljana da trpe jaram tiranije i da je potrebno da preduzmu sve kako bi ponovo osvojili slobodu. Zato se Icilije odmah
stavio na elo pobune i u vrlo kratkom roku je iza sebe imao i voj
sku, koja se pojavila u Rimu. Kao prvi korak u slamanju Apijeve ti
ranije, plebejci su se iselili na Sveto brdo i postavili Senatu ultima
tum da razvlasti decemvire. U Senatu je vladao strah da e plebej
ci svaki as nagrnuti sa orujem i zato su se na kraju ipak odluili
na to da razvlaste decemvire. Iako su plebejci traili od senatora da
im izrue decemvire kako bi ih ive ognjem spalili, senatori su
smatrali da e dovoljno biti ako drava povrati svoju slobodu. Taj
kompromis je kasnije proiren pravilom da e ubudue odluke tributskih skuptina obavezivati ne samo plebejce nego i patricije. A
kada je sloboda osigurana i kada su izabrani novi magistrati, Ver
ginge je podigao tubu protiv Apija, sada obinog graanina, zato
to je slobodnu graanku hteo da pretvori u robinju. Apije je ba
en u zatvor i tu je, ne doekavi dan odreen za suenje, sebi od
uzeo ivot. Ista sudbina stigla je jo jednog decemvira, dok su
ostali proterani, a imovina im je konfiskovana.
Rimska republika tokom celog svog trajanja nije uspe
la da doe do onoga to se modernim renikom naziva "temeljni
konsenzus" i to bi moglo da poslui kao iole stabilan ustav.
Umesto toga, istorija republike predstavlja istoriju borbe patricija
i plebejaca (odnosno, stranakim renikom reeno, optimata i populara) i iznuivanja politikih ustupaka, kojima je ograniavan
uticaj Senata. Plebejci su stajali na, uslovno reeno, revolucionar
nim pozicijama, poto su mnogo manje vodili rauna o svetoj tra
diciji, a mnogo vie o inoviranju postojeeg politikog aranmana,

85

u skladu sa njihovim stvarnim interesima. Ta pozicija je dobro iz

raena u govoru koji je tribun Gaj Kanulej odrao 445. godine pre
n.e., povodom predloga zakona o mogunosti zakljuivanja braka
izmeu patricija i plebejaca. Branei svoj predlog on je rekao: "M e
utim, moe se primetiti da posle ukidanja kraljevstva nije nije
dan plebejac bio konzul. Pa ta? Zar nita novo ne treba uneti, pa
ako neeg nije dosad bilo - mnogo je stvari koje se dosad nisu de
sile u jednom novom narodu - treba li ga se odrei ak i kada je
korisno. [...] Zar neko sumnja u to da se u Rimu, osnovanom za
vena vremena i beskonano jaanje, stalno uvode novi dravni
poloaji, svetenika zvanja, prava rodova i pojedinaca (Livije,
1991: 227). I dok se Kanulej, a sa njim i drugi populari, zalagao za
dalje napredovanje u pravcu izjednaavanja poloaja patricija i ple
bejaca, stranka optimata je sve tee pristajala na nove ustupke.
Njihova spremnost za kompromise dola je u 2. veku pre n.e. do
kraja, i to je praktino znailo da poinje borba za opstanak rim
ske aristokratske republike. Meutim, kao to emo imati prilike
da vidimo, u to vreme je politika, ekonomska i socijalna konfigu
racija drave ve bila bitno promenjena usled irenja vlasti nad no
voosvojenim teritorijama. Zato polovinom 2. veka pre n.e. Rim
ulazi u fazu dubokih politikih, ekonomskih i socijalnih promena,
koje nuno dovode do nestabilnosti politikih institucija i izbija
nja novih sukoba, nerazreivih na kompromisan nain, koji je kra
sio raniju politiku tradiciju i koji je jedini mogao garantovati kakav-takav opstanak aristokratske republike.
Sa Tiberijem Grahom stranka populara je preuzela ini
cijativu i pokrenula pitanje agrarne reforme sa kojom Senat nije
hteo da se saglasi ni po koju cenu. Bez obzira na to, Tiberije Grah
je, postavi tribun 133. godine pre n.e., predloio skuptini zakon
o agrarnoj reformi, koji je radikalno menjao posednike odnose na
selu. Tom zakonskom projektu se usprotivio drugi tribun Oktavije i, koristei se pravom intercesije, onemoguio skuptinu da ga
usvoji. Tiberije Grah se nije dao smesti i poveo je kampanju da se
Oktaviju oduzme mandat zbog "izdaje javne stvari koju je, u
skladu sa ustanovom tribunata, morao da brani. U svom govoru
protiv Oktavija, Grah se direktno pozivao na pravo puka na otpor
magistratu koji kri ius civile (Rhe, 1958: 45) i time uspeo da gra
ane privue na svoju stranu. Oktavije je bio smenjen - to u do

86

tadanjoj istoriji nije imalo presedana - i time su otvorena vrata

za donoenje spornog zakona. Stavie, Tiberije Grah je smatrao da
je od najveeg znaaja da proiri ingerencije skuptine i tribunata
i zato je zapoeo sa novim projektima, koji su bitno suavali vlast
koju je do tada imao Senat. A kada se - ponovo protivno obiaju
- idue godine opet kandidovao za tribuna i u svom govoru nagovestio dalje radikalne reforme, Senat ga je proglasio pretendentom
na tiraniju. Na dan izbora desio se oruani sukob u kojem je Tibe
rije Grah poginuo. To je bio nesumnjivo nezakonit in, ali ga je
Senat ipak uspeo opravdati pozivanjem na pravo na otpor tiraniji.
Od tog dogaaja Senat e postati glavni protagonista i promotor
prava na otpor tiraniji, koja e se javljati u narednom veku po pra
vilu u ime puka.
Demokratska ofanziva je nastavljena osam godina ka
snije, kada je Tiberijev brat Gaj postao tribun i pokuao da oivi Tiberijev projekt agrarnih reformi. Po miljenju Theodora Mommsena, mlai brat je umnogome nadmaio starijeg i zapoeo sa jednim
projektom koji je zaista imao za krajnji cilj tiraniju, pripremajui
tako teren za nastanak principata: "Ba ovde, na pragu tiranije, raz
vila se fatalna moralno-politika dilema da jedan isti ovek treba,
reklo bi se, da se u isto vreme samopotvruje kao voa razbojnika
i da vodi dravu kao prvi graanin; [...] Gaj Grah [...] je pre svega
pravi zaetnik onog odvratnog proletarijata glavnog grada, kojem
se sa najvieg mesta ulaguje i plaa, koji je okupljanjem u glavnom
gradu zbog podele ita bio delom potpuno demoralizovan, a delom postao svestan svoje moi, i koji je svojim as budalastim, as
sramnim zahtevima i svojim naklapanjima o pukom suverenitetu
pola milenijuma kao mora pritiskao rimsku zajednicu, da bi zajed
no sa njom na kraju propao. Pa ipak - taj najvei meu politikim
zloincima takoe je obnovitelj svoje zemlje. Teko da postoji i jed
na konstruktivna zamisao rimske monarhije koja ne vodi poreklo
od Gaja Graha (Mommsen, 1932: 482).
Ideja da se itom potkupljuje gradsko siromano sta
novnitvo da bi politiki podupiralo pretendenta na tiraniju nije
novina 2. veka pre n.e. Tri veka pre toga bogati trgovac Spurije
Melije poeo je sa politikom besplatne podele ita kako bi na svo
ju stranu pridobio plebejce i uivao njihovu podrku prilikom iz
bora za konzula. Meutim, poto je razotkrivena njegova namera,

87

Melije je optuen da hoe da podigne oruanu pobunu i da uspo

stavi kraljevstvo. No, suenja nije bilo poto je Melije ubijen kada
se opirao da doe na suenje. Tit Livije opisuje Melija kao bogata
a "koji je raspolagao hranom [i] ponadao se da e mu graani za
libru ita prodati svoju slobodu (Livije, 19 9 1: 240).
Ono to Spuriju Meliju nije uspelo poi e za rukom
narodnim tribunima, diktatorima i, naposletku, imperatorima u
vreme agonije rimske republike. Tada nastupa vreme demagoga,
koji se rukovode poznatom maksimom da siromanima treba nu
diti "hleba i igara , kako bi, zauzvrat, od njih dobijali politiku po
drku. Meutim, to je samo jedan deo prie. Drugi deo prie je da
je demagog morao u isto vreme biti i uspean vojskovoa, koji
uiva bespogovornu poslunost i naklonost vojske. Uzdizanje
vojske u jednog od glavnih politikih subjekata Rima zapoinje
nakon vojne reforme koju je izvrio Gaj Marije. Do ove reforme
rimska vojska bila je vojska svih graana, koji su na osnovu svojih
politikih prava imali vojnu obavezu. Meutim, poto takva voj
ska nije bila u stanju da osigura svetsku imperiju, u koju se tada
pretvarao Rim, Marije je preduzeo reforme koje e to omoguiti:
uveo je stajau vojsku, preteno regrutovanu iz redova proletarija
ta, koja je ubrzo postala osamostaljeno telo unutar dravnog orga
nizma. Time su se stekli glavni uslovi za dramatine lomove: u li
nosti demagoga/vojskovoe uspostavljena je veza izmeu puka
(unutar gradskih zidina) i imperijalne vojske (izvan gradskih zidi
na), koja e naposletku dovesti do pretvaranja rimske republike u
principat (Borch, 1934: 72X 5
Ipak, ne sme se nikako potceniti doprinos koji je sam
Senat (kao najvei gubitnik u procesu nadometanja republike
principatom) dao ovim promenama. Taj doprinos sastoji se u vo
enju imperijalne politike da bi sezatomljavali unutranji politi
ki sukobi. Tit Livije izvetava da je Senat jo od ranih vremena re
publike praktikovao regrutacije i otpoinjanje ratova kako bi pri
guivao nezadovoljstvo rimskog puka. Geslo senatora glasilo je da
5 Z an im ljivo je da su se za m agistraturu konzula sve ee kandidovale vojne
stareine i veterani, koji su se za n ak lon ost pu ka borili uglavnom slavei svoje
vojne podvige. Ciceron izvetava d a su najveu m o ubeivanja kod puka im a
le rei ratnika koji su sluili pod kom and om kandidata i m ogli da potvrde sve
"leg end e o njemu (upor. M akin , 1 9 9 1 : 2 4 1 ) .

88

"(dokolica kvari narod i da u ratu narod zaboravlja na svoje poli

tike zahteve, usredsreujui se na pridobijanje vojne slave i poa
sti (Livije, 1 9 9 1:10 0 , 28 7 i 292). A u sluajevima u kojima je bio
imenovan diktator, uzde bi se jo vie pritegle, jer na odluke dik
tatora nije bilo mogunosti albe (apela") skuptini. Zato je for
mula diktature u ratnom stanju Senatu izgledala kao najbolje
sredstvo da utia politiki aktivizam plebejaca i da barem privre
meno zatomi politike sukobe u samom Rimu.
Opasnosti ove formule pokazale su se u punoj svetlosti onog trenutka kada je sam diktator poeo da pretenduje na po
litiku ulogu demagoga/vojskovoe. A do toga dolazi prvi put u 1.
veku pre n.e. Nadajui se da e odvratiti panju puka od kritinih
pitanja koja su pokrenula braa Grasi, Senat je, odmah posle pobede u zemlji, zapoeo niz ratova izvan Italije sa ciljem da se optimatima pribavi nova zemlja i jedan deo buntovnog proletarijata
odstrani u nove kolonije (Rostovcev, 19 9 0 : 312). Ali, ovoga puta
su se stvari poele razvijati u drugaijem pravcu i Senat je vrlo br
zo izgubio kontrolu nad dogaajima.
Ishod imperijalne politike Senata ovoga puta bila je
diktatura Lucija Kornelija Sule. Sula je prvi uvrstio vezu izme
u politikih zbivanja (unutar zidina Rima) i vojne intervencije,
uavi prvi put sa vojskom u grad i gazei na taj nain jedan od
prastarih tabua. Od tada vie nije bilo prepreka da se vojskovo
a, ako njegovi demagoki napori ne urode plodom, pojavi sa
vojskom u samom gradu i silom nametne svoje zahteve. to je
jo gore, vojska, koja je stvorena Marijevim reformama, vie se
nije dala rasformirati, poto je Rim ve prerastao u imperiju, i
ja je sigurnost, pa ak i sam opstanak, poivala direktno na voj
noj sili. Rimska drava je sada opstajala zahvaljujui vojsci, ali je
vojska bila voljna da se pokori samo onome ko ju je mogao vo
diti u sigurne pobede i omoguavati podelu nove zemlje (Ro
stovcev, 19 9 0 :3 5 5 ). Zato je ona mogla biti upotrebljana kao po
sluno i nadasve efikasno politiko orue, kada je vojskovoa
nailazio na probleme u samom Rimu. Vojskovoa se sada poja
vljivao kao trei faktor u politikim borbama, stavljajui se, po
potrebi, na stranu optimata ili populara, ili nastupajui i protiv
jednih i protiv drugih, ako mu je irina diktatorskih ovlaenja i
to dozvoljavala.

89

Diktatura se, inae, pojavila u prvim godinama 6. veka

pre n.e., i to kao vojno zvanje (Magister Populi) vezano za neku kri
zu u spoljnoj politici. Diktator je morao da vrati svoju vlast im
prestane kriza, a najkasnije u roku od est meseci. Birali su ga
konzuli, dok je odluku o potrebi uvoenja diktature donosio Se
nat. Tokom svoje slube, diktator nije polagao raune ni Senatu ni
konzulima. Tek po okonanju magistrature odgovarao je za po
stupke uinjene za njenog trajanja. Posle tekog poraza u bici kod
jezera Trazimena u Drugom punskom ratu 2 0 2 . godine pre n.e.,
vie nije bio biran nijedan diktator u ovom starom smislu (Marri
ott, 1936: 36). Zato bi se moglo rei da je Lucije Kornelije Sula bio
prvi diktator novog tipa. On je, u skladu sa zakonom (lex Valeria de
imperio), dobio "diktaturu za donoenje zakona i sreivanje repu
blike (dictatorlegibusscribundis et reipublicae constituendae), koja nije
bila ograniena ni vremenski ni u kompetencijama.0 Zato je on
svoju diktaturu mogao da zapone sveobuhvatnim masakrima,
progonima i konfiskacijama imovine, znajui da za njih nikada
nee odgovarati. Diktatura je tako postajala pravno neograniena
magistratura, koja je svom nosiocu izruivala ceo Rim na milost i
nemilost.
Sa Sulinom diktaturom poinje da se komplikuje logi
ka otpora tiraniji u Rimu. Politiki uspon samog Sule tekao je pod
nekom vrstom pruanja otpora tiraniji. Naime, 88. godine pre n.e.
populari su, sa narodnim tribunom Publijem Sulpicijem Rufom
na elu, uspeli da kroz skuptinu proguraju odluku da se vrhovna
komanda nad vojskom u ratnom pohodu protiv pontskog kralja
Mitridata dodeli Gaju Mariju. Time je ponitena odluka Senata
(doneta kockom) da se vrhovna komanda poveri samom Suli, ko
ji je u to vreme obavljao magistraturu konzula. Kada je saznao da
mu je uzurpirano pravo da povede vojsku protiv Mitridata, Sula se
nije libio da sa vojskom krene u Rim, kako bi se orujem obrau
6 O vu m agistraturu je 8 2. godine pre n.e. Su li dodelio Lucije Valerije Flak, ko
ga je Senat bio izabrao za tzv. interrexa. Flak je od skuptine iznudio i zakon o
vrhovnoj vlasti (lex Valeria de imperio), p o kojem je postalo mogue dodeliti S u
li diktaturu na neodreeno vrem e. N ovi tip diktature sadravao je raspolaga
nja ivotim a i imovinom graana, vren ja vrhovne vlasti (imperium), osnivanja
kolonija, voenja spoljne politike i zakonodavstva u bilo kojoj oblasti drutve
nog ivota.

90

nao sa popularima. Kada su ga pitali zato ide s vojskom na do

movinu, on je odgovorio: "D a je oslobodim od tirana" (Apijan,
1967: 41). Pod tiranima je Sula podrazumevao tribuna Publija
Sulpicija Rufa i nesuenog vojnog komandanta Gaja Marija.
Iako je nesumnjivo imao pravo na svojoj strani, Sula je
u svrgavanju tirana daleko prevaziao svoja ovlaenja. Jer, oboriv
i sa vlasti stranku populara, Sula je zapoeo sa promenama rim
skog republikanskog ustava, koje e na kraju (posle njegove defi
nitivne pobede nad Mitridatom i strankom populara) dovesti do
toga da on sam, kao diktator, dobije neku vrstu neograniene mo
narhijske vlasti. Ali, za razliku od starih kraljeva, Sula je bio kralj
unutar jednog republikanskog ureenja, u kojem nije prestala ak
tivnost redovnih organa vlasti i u kojem je on sam uivao prilino
iroku podrku kako Senata tako i skuptina. Ovo je Suli polo za
rukom zato to je broj lanova Senata podigao sa 30 0 na 6 0 0 , a
za nove senatore proglasio sve svoje isluene vojskovoe, koji su
mu bili slepo odani. Sto se, pak, skuptina tie, oslanjao se na
4 0 .0 0 0 bivih robova svojih neprijatelja, koje je oslobodio, dao
im sva graanska prava i preko njih vrio pritisak na druge lano
ve skuptina.
Svi konci politikog ivota Rima nali su se tako u Sulinim rukama. Zbog toga su Sulu, iako je formalno vrio zakonsku
magistraturu (neograniene) diktature, Rimljani nazivali tirani
nom (Apijan, 1967: 65 i 69). Bio je to svojevrstan paradoks: repu
blika je bila ouvana, sve njene institucije su nastavile sa radom, a
ipak je jedan jedini ovek vladao kao potpuni gospodar celog Ri
ma. No, jo je udnije to Sula sa tog poloaja nije uklonjen nika
kvom pobunom ili atentatom ve je sam dobrovoljno ostavio vlast
79. godine pre n.e. Povodom ovog zaista jedinstvenog postupka
jednog tiranina rimski istoriar Apijan je pisao: ini se da je nje
gov postupak za divljenje, jer je Sula prvi u to doba i jedini od svih
ljudi ostavio toliku vlast mada nije morao, i nije je ostavio sinovi
ma kao Ptolomej u Egiptu, Ariobarzan u Kampadokiji, ili Seleuk u
Siriji, nego onima kojima je bio tiranin. Neobino je ak i to to je
on dobrovoljno napustio vlast steenu sa toliko odvanosti i rizi
ka. Mimo svega ostalog, neverovatno je da se on nije bojao, iako je
u tom ratu izginulo vie od 10 0 .0 0 0 mladih ljudi, iako je, od svo
jih neprijatelja, pogubio 90 senatora i 15 konzula i 2 .6 0 0 vitezo-

91

va, ne raunajui prognane; mnogima je oduzeo imovinu, a mno

ge ostavio bez sahrane. Sula se nije bojao da se vrati u privatan i
vot ni od onih u Rimu ni od onih koji su bili u bekstvu; niti se pla
io gradova kojima je oduzeo tvrave, bedeme, novac i slobodu.
[...] Priaju da je on, kad je ostavljao vlast, rekao u skuptini da e
poloiti raun o svojim delima ako neko to zatrai, i u isti mah je
uklonio liktore sa snopovima i sekirama i telesnu strau i dugo se
s prijateljima etao usred trga, dok ga je svetina gledala jo u stra
hu (Apijan, 1967: 70).
Jednako udna kakva je bila, tako se udno i okonala
Sulina tiranija. Strah koji je uterao ljudima dok je bio na vlasti tra
jao je i nakon to se odrekao sve vlasti, postao obian privatni gra
anin i etao se nenaoruan ulicama Rima, u pratnji svojih prija
telja. A kada je, posle godinu dana provedenih na svom seoskom
imanju, Sula preminuo, njegovo je mrtvo telo preneto u Rim, ka
ko bi se Rimljani od njega "oprostili". uli su se pohvalni uzvici
prvo od Senata, pa od vitezova, zatim od vojnika i naroda; od jed
nih - zato to su odista voleli Sulu, od drugih - to su se bojali
njegove vojske i njega mrtvog vie nego ivog (Apijan, 1967: 72).
To je bila scena dubokog moralnog posrnua Rimljana, koja se
duboko usekla u svest svih onih savremenika koji su se jo uvek
seali rimskih slobodarskih tradicija: telo mrtvog tiranina, koji se
dobrovoljno odrekao vlasti, njegovi bivi podanici su dovukli u
Rim, jo uvek u strahu pred njim, da bi mu priutili bogat i spek
takularan pogreb, kakav pre toga jo nije bio vien.
Za Sulinu diktaturu se obino govori da je uvrstila oli
garhiju u Rimu, tj. da je uinila vlast Senata neprikosnovenom, a
oslabila mo skuptina. Po reima Mihaila Rostovceva, cilj Suline politike nije bilo samo vraanje moi senatu; to je bio prvi po
kuaj da se ta mo stavi pod zatitu zakona, da se tradicija zameni zakonodavstvom, da se ozakoni vlast rimske oligarhije i da se
jednom za svagda otkloni svaki pokuaj da se vlast tribuna i na
rodne skuptine usprotivi vlasti senata (Rostovcev, 19 9 0 : 322).
Meutim, upravo u ovom prelasku od tradicionalne moi ka legal
noj vlasti, od auctoritasa ka imperiumu, poeo je zaista da slabi poli
tiki poloaj Senata. Sula je onaj vesnik principata koji Senatu od
uzima njegovu originernu, kolektivnu auctoritas, stvarajui tako
osnovu za auctoritas princepsa. U vreme principata princeps e

52

zapravo postati jedini pravi autor(itet), dozvoljavajui Senatu da

dela jo samo kao auctore principe, tj. "po nalogu princepsa
(Escheburg, 1965: 26). Prema tome, uzroci slabosti Senata nalaze
se ve pod Sulinom diktaturom, u njegovim manipulacijama bro
jem i lanovima Senata, kao i korienju Senata kao pukog para
vana za sprovoenje ciljeva njegove line vlasti.
No, ako je ve pod Sulom poela da se kruni mo Sena
ta, slabljenje politikog poloaja skuptina starijeg je datuma. Na
ime, posle Saveznikog rata 91-88. godine pre n.e. gradsko pod
ruje Rima proirilo se na celu Italiju, a da to nije dovelo do pro
mena u organizaciji rada skuptina. lanovi skuptine su i dalje
bili svi graani, iako sada ogroman broj graana (izvan samog
grada) vie nije mogao da prisustvuje zasedanjima skuptine, ak
ni kada je trebalo doneti najvanije odluke. Putni trokovi i sopstveni poslovi spreavali su obinog radnog Italika da dolazi u
Rim i bavi se politikom. Skuptine vie nisu bile populus, niti su
mogle pretendovati na to da ga predstavljaju. Meutim, iako
skuptine vie nisu bile organ neposredne demokratije, a jo nisu
postale organ predstavnike demokratije, one su i dalje imale
oreol jedinog organa u kojem se nalazi kakav-takav "puk . Svi ma
gistrati i senatori svoju politiku i dalje su iznosili pred skuptine,
jer je to bilo jo jedino telo koje je, zahvaljujui tradiciji, moglo da
odrava barem privid "puka . Sto se, pak, odluivanja na skupti
nama tie, ono je postalo stvar besposlene gradske rulje (plebs ur
bana), koju su podmiivali ili ak zastraivali pojedini monici.
Skuptine su postale poprite borbe dve stranke - optimata i po
pulara - za glas onih graana koji su jo poseivali skuptine. A u
tome vie zaista nije bilo nikakve demokratije, poto su se dve
stranke otimale za naklonost jednog broja besposlenih ljudi koji
su dolazili na zasedanja skuptine, oekujui da za svoj glas dobi
ju neku neposrednu linu korist. Res publica je postala otvorena res
privatae utilitatis.
U takvoj situaciji "puk vie nije imao snage da se bo
ri protiv svih onih pretendenata na tiraniju, koji su poeli da se
redaju nakon Sulinog povlaenja u privatan ivot. Obratno, pre
tendenti na tiraniju sada su se sluili svim sredstvima da prido
biju bilo kakvu podrku koju bi mogli da protumae kao "volju
puka" i time legalizuju svoje aspiracije na neogranienu vlast.

93

Vrata "popularnoj tiraniji irom su se otvarala. To dobro ilustruje govor tribuna Gaja Licinija Macera okupljenim Rimljani
ma 73. godine pre n.e. Macer, koji pokuava da obnovi mo tribunata, iji je poloaj drastino oslabljen Sulinim reformama,
otkriva logiku borbe za vlast, koja se u to vreme vodila u Rimu:
"Ipak su svi ostali koji su izabrani da uvaju vae pravo, iz efa ili
nade ili za nagradu okrenuli svu svoju mo i slubenu vlast pro
tiv vas i dre da je bolje da za novac izvre zloin, nego da bez na
knade vre pravo. Zato su se svi ve pognuli pred samovlau ne
kolicine, koji su se pod izgovorom rata doepali dravne kase,
vojski, kraljevstava, provincija i sazdali tvravu od dobara koje su
vam oduzeli, dok ste vi, koji ste im brojano nadmoni, ali ba
kao to se stoka vama pojedinano nudi u svojinu i izrabljivanje,
opljakani od svega onoga to su vam vai preci ostavili - osim
toga to uz pomo glasanja sebi, umesto, kao nekada, zatitnika,
sada izruujete gospodara. I zato su se svi pognuli pred njima; ali
uskoro, kada povratite vae pravo, veina e se pognuti pred va
ma. Samo malobrojni naime imaju hrabrosti da brane ono za ta
su se odluili, ostali su na strani jaeg" (Sallust, 19 9 1b : 2 14 -2 15 ).
Macer priziva stara vremena, kada je rimski puk jo mogao da i
ni kompaktnu celinu i da preko svojih "zatitnika" (tj. tribuna)
vodi svoju, koliko-toliko samostalnu politiku i suprotstavlja se
tiraniji, ako neko pokua da je uspostavi. U postojeoj situaciji to
vie nije tako: "samovlast nekolicine vie ne nailazi na prepreke,
malobrojni su jo u stanju da slede vlastite principe, dok se osta
tak svrstava uz jaeg . Macer jo veruje da je mogue da puk
"povrati svoje pravo , ne uviajui da puka koji on ima na umu
vie nema. Narodnom tribunu promie da u toj novoj politikoj
konstelaciji i on sam postaje samo jedan u nizu pretendenata na
vlast "u ime puka, iji se meusobni sukobi sve vie zavravaju
primenom gole sile. A odatle do tiranije najjaeg glasnogovorni
ka "puka ostae - kako to primer Gaja Julija Cezara reito govo
ri - samo jedan korak.

2. Shvatanje vrlina u klasinom republikanizmu

Primer Sparte kao uzornog republikanskog ureenja, o kojem je
bilo rei u prethodnom poglavlju, u Rimu je postao aktuelan naj

94

kasnije u 2. veku pre n.e. U svojim Istorijama Polibije je govorio o

usudu svih ispravnih oblika dravnog ureenja (monarhije, aristokratije i demokratije) da se vremenom "izrode ; jedina drava
koja je ovaj usud izbegla jeste Sparta, i to zbog meovitog drav
nog ureenja koje joj je podario Likurg: Likurg je ovo [izroavanje] predviao, te zato nije stvorio jednostavno ureenje u kojem
vlada samo jedan princip, ve je na jednom mestu sakupio sve
prednosti i karakteristike najboljih dravnih oblika, da nijedan
elemenat ustava ne bi previe ojaao i pretvorio se u svoj uroeni
iskvareni oblik, ve da se snazi svakog od njih suprotstavlja snaga
ostalih i tako odrava ravnotea. Nije eleo, dakle, da ijedan sa
stavni deo drave pretegne nad drugima, ve da drava dugo osta
ne uravnoteena i izbalansirana po principu izjednaenih snaga,
pa je strahom od naroda kome je dat odgovarajui udeo u upravi
spreio kraljeve da se uzohole. Narod se, sa svoje strane, ne usu
uje da prezre kraljeve jer se plai geronata koji se biraju meu
najboljim graanima i svi se posveuju pravdi, tako da strana ko
ja bi zbog svoje vernosti obiajima bila na gubitku, stalno postaje
vea i jaa zahvaljujui naklonosti i uticaju geronata. Donevi ova
kav ustav, Likurg je uspeo da Lakedemonjanima due ouva slo
bodu nego to je ijednom nama poznatom narodu polo za ru
kom (Polibije, 1988: 485-486).
Polibijev cilj, meutim, nije puko velianje politikih
dostignua Sparte. On hoe da napravi paralelu izmeu Sparte i
samog Rima: "Likurg je, dakle, teoretskim razmiljanjem shvatio
zato i kako se sve deava pa je stvorio ureenje bezbedno od svih
opasnosti kojima su izloena druga ureenja. Sto se Rimljana ti
e, i oni su na kraju u stvaranju svog dravnog ureenja doli do
istog rezultata, ali ne razmiljanjem, nego kroz mnoge borbe i te
koe. Iskustvo steeno u nevoljama vodilo ih je uvek ka boljem
reenju, pa su stigli do istog rezultata kao i Likurg i do najboljeg
od svih trenutno postojeih ustava (Polibije, 19 8 8 :4 8 6 ). Polibi
je, dakle, izjednaava republikanska dravna ureenja Sparte i Ri
ma, istiui samo jednu razliku meu njima: ono to je Sparta ste
kla odjednom, zahvaljujui politikom geniju svoga zakonodavca,
Rimljani su sticali kroz dug vremenski period, mukotrpnim ue
njem na vlastitim greakama i neprekidnim poboljavanjem ure
enja kojim su raspolagali. Naposletku, njihovo dravno ureenje

95

uspostavljeno polovinom 2. veka pre n.e. Polibije je smatrao vr

huncem: Rim se izjednaio sa Spartom.
Sto se, pak, samih institucija dravnog ureenja Rima
tie, Polibije je navodio konzule kao monarhijski, Senat kao ari
stokratski i skuptine kao demokratski element. Poto se ovi ele
menti neprestano takmie i ograniavaju, to je u korenu onemo
gueno uspostavljanje tiranije (bilo konzula, bilo senatora, bilo
samog puka kojim u ovim sluajevima obino ovladaju demago
zi). Kako u nastavku objanjava Polibije, "kada se njeni [tj. rimski]
graani oslobode spoljne opasnosti i due poive u srei i bogat
stvu koje su im donele pobede, uivajui u tom bogatstvu i nera
du i zavedeni laskanjima, okreu se nasilju i bahatosti - to je esta
pojava meu ljudima - i tada se najbolje moe videti kako drava
sama sebi pomae. Naime, kad jedan njen deo suvie naraste, on
pone da se takmii sa ostalima i postaje jai no to je potrebno.
Kako iz prethodnog izlaganja proizlazi da nijedan deo nije potpu
no samostalan, ve da mu se ostali mogu suprostavljati i ometati
ga u ostvarivanju njegovih planova, jasno je da ni konzuli, ni Se
nat, ni narod ne mogu previe ojaati i uzoholiti se (Polibije,
1988: 495).
Polibijeve Istorije imaju neprocenjiv znaaj za formira
nje klasinog republikanizma. U njima se Rimljanima prenose ne
ka od najznaajnijih dostignua grke politike filozofije, i to na
nain koji direktno upuuje i na same institucije rimskog drav
nog ureenja. Polibije Rimljanima govori kako su svojim prakti
nim duhom uspeli da dou do onih istih rezultata do kojih su Gr
ci ranije doli teorijskim razmiljanjima; samim tim grka poli
tika misao moe komotno da nastavi svoj dalji razvoj, temeljei
se sada na rimskim politikim institucijama. Ako su se Platon (u
Zakonima) i Aristotel inspirisali spartanskim dravnim ureenjem
i, dobrim delom, prema njemu gradili modele idealne drave, to
ne znai da njihovo delo nema znaaja za Rimljane. Upravo su
protno, poto Rim nastavlja tamo gde je Sparta dospela, to i rim
ska politika misao moe da se mirne due nadovee na politiku
teoriju Grka.
Klasini republikanizam stricto sensu nastaje u Rimu u
vremenu koje sledi neposredno posle Suline diktature. Tada se
preduzima sveobuhvatna intelektualna obrada istorije rimske re-

p<5

publike i intenzivira asimilacija naslea grke politike filozofije.

Osmiljavanje i teorijsko uoblienje prolosti ima prevashodan cilj
u sastavljanju delatnog okvira za budunost. Tektonski potresi
kroz koje je prolazilo rimsko dravno ureenje u i. veku pre n.e. sa
svim jasno su nagovetavali gubitak onih sloboda koje su do tada
postojale i uspon tiranija koje po okrutnosti nee zaostajati za Sulinom. Klasini republikanizam pokuava da predupredi takav ras
plet dogaaja, odnosno da ga prevazie, kada se on zaista bude
desio. Zato je klasini republikanizam proizvod duboke politike
krize rimske republike, a u ivotu se odrava dokle god traju poku
aji Senata da se odupre autoritarnoj politici princepsa i, eventual
no, preokrene politiku situaciju u svoju korist. U ovom periodu
koji, grubo reeno, traje od polovine i. veka pre n.e. do kraja i. ve
ka n.e., stvorena je teorija koja, dodue, nije uspela da ostvari neki
vei uticaj na realni tok zbivanja (izuzme li se ubistvo Gaja Julija
Cezara), ali je formirala jedan korpus ideja, koji e kasnije imati
snaan uticaj na renesansnu i novovekovnu politiku misao.
Meu zastupnicima republikanizma nalaze se vrlo raz
liite linosti, koje meusobno ak imaju sukobljene uloge u kon
kretnim politikim zbivanjima (tako su se npr. Gaj Salustije Krisp
i Marko Tulije Ciceron nali na suprotnim stranama u graan
skom ratu, koji su vodili Cezar i Pompej). Salustije pod Cezarom
ostvaruje vrlo uspenu politiku karijeru (48. godine pre n.e. po
staje kvestor, a dve godine kasnije pretor i prokurator provincije
Afrike, to mu je donelo ogromno bogatstvo), koju okonava Ce
zarova smrt. Ciceron, nasuprot tome, ostaje dosledni borac protiv
pretendenata na tiraniju, iako osciluje izmeu stranke populara i
optimata. Kao konzul, on se 63. godine pre n.e. aktivno angauje
na slamanju Katalinine zavere (ime zasluuje da bude prvi rimski
graanin koji e poneti titulu pater patriae - otac domovine), da bi
se kasnije pridruio Pompeju u borbi protiv Cezara i, konano,
pruio veoma vanu pomo Cezarovim ubicama da zbog svog i
na ne budu osueni. Zbog svog doprinosa rehabilitaciji Cezarovih
ubica stradao je u progonima, koje su u Rimu organizovale Ceza
rove pristalice, trijumviri Marko Antonije, Gaj Oktavijan i Marko
Emilije Lepid.
Tit Livije je u vreme graanskih ratova jo bio mladi.
Po njihovom okonanju doao je iz Padove u Rim i postao prijatelj

97

prvog imperatora Oktavijana. No, prijateljstvo sa imperatorom

nije spreilo Livija da javno hvali Gneja Pompeja (i to u tolikoj meri da ga je sam Oktavijan nazivao "pompejevcem [pompeianus]).
Livije je, sve u svemu, pokuavao da to vie odri nezavisan i au
tonoman stav, hvalei Oktavijana zbog uspostavljanja mira i ob
navljanja rimske religije, ali ostajui pri tom i dalje pristalica repu
blike.
Najzad, stiemo do moda najinteresantnije linosti
koja je zastupala klasine republikanske stavove. To je bio Tacit.
Na poetku vladavine Trajana, on je obavljao slubu konzula i bio
ponet "novom erom koja je zapoela sa Nervom i bila uvrena
pod Trajanom. U to vreme Tacit je mislio da su republikanska
bertas i principat pomireni u zajednikoj vladavini imperatora i Se
nata. Meutim, desetak godina kasnije, Tacit se razoarava u Trajanov principat i pridruuje se grupi senatora oko Helvidija Priska,
koji se zalau za obnavljanje moi Senata i oivljavanje stare libertas. Sada je Tacit bio spreman da ospori principat kao zapravo obi
an domint (dominatio jednog uzurpatora), koji rui ceo javni i
vot, osporava obiaje predaka i negira staru jednakost i, slobodu
rimskih graana (Vogt, 19 2 4 :14 ). Tada je poslednji put zablistala
republikanska misao u Rimu, da bi nakon toga prepustila stoicizmu i raznoraznim religijama - meu kojima i hrianstvu - da
zaokupe duhove imperatorovih podanika.
U klasinom republikanizmu poinju spekulacije o i
votu ljudi u preddravnom stanju. U njima je primetan dubok
uticaj predstave o prvobitnom "zlatnom dobu , u kojem su ljudi
ispoljavali svoju dobru prirodu i uivali blagodeti spontane pri
rodne harmonije. Tacitov opis tog stanja je kratak ali nedvosmi
slen: "U najstarija vremena, ljudi jo nisu znali zlo, zloinstvo i
prestup. Tako su iveli bez kaznit bez prinuda. Nije bilo potrebe
ni za nagradama - svi su po svojoj prirodi teili potenju. I poto
nisu ni eleli nita mimo obiaja, nije ni bilo zabrana zasnovnih
na strahu" (Tacit, 19 7 0 :12 0 - 12 1) . Kada Salustije prepriava mit
o postanku Rima kroz spajanje trojanskih izbeglica pod vod
stvom Eneja sa nekultivisanim domorocima, on posee za sli
nom slikom. Mnotvo razliitih ljudi, koji su ranije iveli po raz
liitim obiajima, uspostavilo je meu sobom slogu, postali su
"graani i poeli da ive u blagostanju. Za unitenje ovog zlat

98

nog doba Salustije krivicu prebacuje na susedne narode, koji su,

iz zavisti i elje za plenom, poveli ratove protiv Rimljana i time ih
naterali da sebi stvore kraljevsku vlast. Iako u poetku "legitim
na ,7 ova vlast je vremenom poela da se kvari, nateravi na kraju
podanike da je svrgnu i uspostave republiku (Sallust, 1991a: 33).
Ruku pod ruku sa ovakvim shvatanjem "prirodno iznikle har
monine i slone zajednice idu i organicistika poreenja. Tako
Ciceron na karakteristian nain poredi ljudsko drutvo sa pri
rodno nastalim organizmom: "[...] kao to se mi sluimo udovi
ma prije nego to smo uli kojoj su korisnoj svrsi namjenjeni, ta
ko smo meusobno od prirode ujedinjeni i povezani u drutvenu
zajednicu (Ciceron, 19 7 5 :13 6 ).
Ipak, pored ove, kod klasinih republikanaca postoji i
druga verzija harmoninog udruivanja u dravnu zajednicu, koja
je vezana za potrebe pojedinaca da zatite svoj ivot i imovinu.
"Prvo ustrojstvo ovjeka, kad bi moglo govoriti, izjavilo bi da su
prve njegove elje imale za cilj samoodranje u prvobitnom stanju
ovjekove prirode (Ciceron, 19 7 5 :16 2 ). A potreba za samoodra
njem je povlaila za sobom garanciju imovine: "[...] najvie iz tog
razloga da bi svako svoje sauvao, dolo je do stvaranja drave i
osnivanja gradova. Jer, iako su ljudi po nagonu prirode stupili u
zajednicu, ipak su prvenstveno radi zatite svojih prava i imovine
pristupili zidanju gradova (Ciceron, 1978: 20 0 ). Kako odavde
proizlazi, drava je nastala "da bi svako slobodno i neuznemiravano raspolagao svojom imovinom i zato mora neprekidno da izbegava zla izjednaavanja dobara, bilo oduzimanjem imovine, ot
7 Interesantno je pom enuti da Salustije u spisu Katalinin rat prvi put u istoriji
socijalnih teorija upotrebljava pridev "legitim an da oznai ispravnu vlast ( im
perium legitimum ) u ovom sluaju jo uvek kraljevsku vlast, koja je u skladu sa

voljom celog puka i nije podlegla kvarenju u tiraniju. Razdvajanje upotrebe

prideva legalan ( legalis) i "legitim an ( legitimus) - koji na isti nain vuku ko
ren iz imenice zakon (lex) - desilo se ve ranije, ali je ova druga re koriena uglavnom da oznai odreene institute koji su u skladu ne sam o sa zako
nom nego i sa tradiranim obiajim a. T ako je npr. u upotrebi bio pojam "leg i
tim ni naslednik (heres legitimus) tj. naslednik koji nasleuje im ovinu p okojni
ka ne na osnovu testam enta nego na osnovu Zakona dvanaest tablica i pradav
nih rim skih obiaja. Salustijevo vezivanje prideva "leg itim an za vlast ( im peri
um legitimum) indikativno je, poto ukazuje na buduu tradiciju opravdanja

vlasti od optubi za tiraniju (W rtenberger, 19 9 7 : 6 8 0 - 6 8 1) .

99

pisivanjem dugova ili neim drugim tome slinim. To govori o nezatomljivim konfliktima koje graani imaju u vezi sa imovinom
koju poseduju: jedni ele da je zadre i uveavaju pravednim sred
stvima (tj. kroz pravne poslove), dok bi drugi eleli da je se domognu na nepravedan nain (tj. oduzimanjem od vlasnika i nepla
anjem dugova, koje su regularno napravili).
Dravno ureenje koje bi bilo u stanju da dri pod kon
trolom ove konflikte i da se stara o ostvarivanju pravde moralo bi
da kombinuje sredstva o kojima su ve Platon i Aristotel govorili:
negovanje vrline, potovanje zakona i podelu vlasti u okviru meovitog dravnog ureenja. Pri tom je i za njih, kao i za Grke
uopte, vaila pretpostavka da robovi, ene i stranci nemaju ta da
trae u graanskoj sferi i da je njihova politika, ekonomska i so
cijalna diskriminacija potpuno "pravedna.
Sto se vrlina tie, njihovo blagotvorno dejstvo je za kla
sine republikance bilo jednostavno nezamenljivo. ak je i Cice
ron, prema ijem miljenju je drava imala zadatak "uvanja i za
tite privatnih prava, pa time i privatne svojine", zagovarao nepre
kidno pokazivanje vrline velikodunosti - prvenstveno prema si
romanim graanima (Cowell, 1948: 259). To, meutim, nije
spreavalo Cicerona da prema tim istim graanima osea najdu
blji prezir i gaenje. Iako je delio stoike ideale o dostojanstvu i
bratstvu ljudskog roda, o svetini je govorio kao o "ljamu ze
mlje i "krvopijama dravne kase". U njegovo vreme ve je dve tre
ine stanovnika grada Rima - "bedni i gladni puk (misera et ieiuna plebecula), kako ga on naziva - primalo besplatno ito: od 5 0 0
tona koje su bile neophodne svaki dan, bar 30 0 tona bilo je deljeno o dravnom troku. To se najotrije kosilo sa republikanskim
moralom, koji je po Ciceronovom miljenju nalagao da se dravni
novac moe ulagati samo u javne svrhe: "zidove, dokove, akvadukte, luke, kao i u sve one radove koji su od koristi za zajednicu" (cit.
prema: Cowell, 1948: 254). Dakle, dravni etos na koji su se pozi
vali klasini republikanci bio je krajnje ambivalentan: nalagao je
negovanje vrline velikodunosti prema siromanim graanima, ali
je u isto vreme moralno igosao sve aktivnosti drave koje ne do
nose zajedniku korist svim graanima.
Na drugoj strani, isti etos koji je nalagao dravi da radi
za zajedniku korist svih graana, nalagao je i svakom graaninu

100

da se bezrezervno rtvuje za dravu. Drava je vrhovna zajednica,

za iju korist pojedinac mora biti spreman da rtvuje ak i svoj i
vot (Ciceron, 19 78.127). Dobro drave moralo je biti pretposta
vljeno i stranakim ambicijama. Za klasine republikance strana
ke borbe bile su zlo ravno tiraniji, poto su dolazile iz istog izvo
ra: odbijanja da se privatne (konkretno stranake) koristi rtvuju
za optu korist drave. Ciceron se alio da je mnogo ljudi koji su
za populre ili optimale, ali je malo onih koji su za celu dravu:
"Otuda kod Atinjana one silne razmirice, a u naoj republici ne sa
mo bune, ve najubitaniji graanski ratovi (Ciceron, 19 78 :138 ).
Za klasine republikance pobune i graanski ratovi bili su posledice (stranakog) egoizma. Njima jo nije bila bliska pomisao da
bi se pobune mogle dizati i graanski ratovi voditi zbog razliitih
tumaenja onoga to je opta korist. Demarkaciona linija izmeu
ogoljenog egoizma i predanog republikanizma za njih je jo bila
potpuno samorazumljiva i zato su mislili da e doprineti pobedi
potonjeg, ako se sa moralnom indignacijom i nepokolebljivom samouverenou obrue na prvo. Naalost, ni Ciceron ni drugi repu
blikanci nisu uspeli da u svom praktinom angamanu, u vreme
kada su se uruavale institucije rimske republike, od rimskih sa
moivih ljudi ("ponovo) stvore graane sa oseajem za javnost
(Cowell, 19 4 8 :2 2 2 ).
Tradiciji da se u nipodatavanju vrlina prepozna glavni
uzronik propasti Rima (ili barem njegovog republikanskog ure
enja) temelj je udario Gaj Salustije Krisp. U svom spisu pod na
slovom Katalinin rat on velia slavnu republikansku prolost Rima
i prvi postavlja pitanje zato republika takorei naoigled njegovih
savremenika propada. Propast Rima po miljenju Salustija zapo
ela je kada je iz republike ograniene na jedan polis izrasla nepre
gledna imperija. Osvajaki ratovi uneli su moralni haos u ivot Ri
mljana i zato su malo-pomalo slabile one snage na kojima je rani
je stabilno poivala republika. "Onim istima koji su lako podno
sili muke, opasnosti, nesigurna i teka vremena, postali su doko
lica i bogatstvo, pod drugaijim okolnostima poeljne stvari, teret
i zla kob. Porasla je pohlepa prvo za novcem, a zatim i za moi; to
je istovremeno bio izvor sveg zla (Sallust, 1991a: 35-36). Salustijeva teza bila je da je idealno republikansko ureenje poelo da se
uruava kada su ljudi prestali da se zadovoljavaju malim stvarima

101

i da ive u skladu sa vrlinama i kada su poeli da beskrupulozno

jure za moi i novcem. Prekretnicu u tom procesu predstavljala je
vladavina Lucija Kornelija Sule, koji se vie nije zadovoljavao ni
osvajanjem stranih naroda, ve je sa svojim ljudima pokorio i
opljakao sam Rim. Od te, ne samo politike i ekonomske nego i
moralne katastrofe Rim se vie nikada nije mogao oporaviti. "O t
kako je bogatstvo stalo da donosi ast, kojoj su sledili i slava, mo
i uticaj, poela je vrlina da odumire, siromatvo je postalo greh, a
nekoristoljubivost je proglaena zlonamernou" (Sallust, 1991a:
37). A kada je Katalina podigao pobunu, ceo narod, ve do sri is
kvaren, bio je iza njega: "[...] oni graani koji nemaju nikakve imo
vine gledaju popreko one kojima dobro ide, hvale bundije, mrze
staro, prieljkuju novo, trae, poto im je njihovo stanje dozlogr
dilo, sve da promene, bezbrino ive u nemirima i ustancima, jer
siromatvo lako prihvataju, a nemaju ta da izgube (Sallust,
1991a: 55). Stare vrline su propale, a novih nema da bi obuzdale
siromane i ''nihilistine graane u njihovim revolucionarnim
namerama, ali i inspirisale bogate graane da se zaista posvete optem dobru i zatiti javne stvari .
Isto gledanje na problem propadanja rimske republike
ima i Tit Livije. Na poetku svoje istorije Rima on pie da mu je
stalo da pokae kako je, "poto je red postepeno slabio, opadao i
moral i kako smo, padajui sve nie, najzad strmoglavo doli do
ovih vremena da vie nismo kadri ni da podnosimo nae mane ni
da se leimo (Livije, 19 9 1:4 ). U prvim vremenima nije bilo vano
ko je bogat, a ko siromaan, poto su se svi starali za opte dobro
i birali za magistrate one ljude koji su bili najsposobniji za javne
poslove. Livije navodi primer Lucija Kvinkcija Cincinata koga je
Senat bio naimenovao za diktatora i koga su poslanici, koji su do
li da ga obaveste o odluci, zatekli dok je obraivao svoja etiri ju
gera zemlje (Livije, 19 9 1:17 1-17 2 ). To je bio ideal asnog mua,
koji sam svojim rukama privreuje na svom dobru, ne grabi se za
vlast, poasti i novac, ali na osnovu svog ugleda i besprekornog
morala moe dobiti i najveu magistraturu u dravi. Vremena ta
kvih ljudi bila su davno prola i Liviju je ostalo samo da ih sa no
stalgijom opisuje. Svoje sopstveno vreme on je morao da opisuje
u najtamnijim bojama: Bogatstvo je odnedavno rodilo lakomost,
a prevelika zadovoljstva su izazvala elju za luksuzom i razuzda-

102

nost; to je povuklo za sobom opte propadanje i sunovrat" (Livi

je, 1991: 4).
Jo sumorniji opis stanja u kom se naao Rim krajem
republike i poetkom principata daje Tacit. Prepun gaenja za ak
tere drame u kojoj je u nepovrat izgubljena rimska republika, on je
optuivao upravo one najuglednije i, prema tome, za "javnu stvar
najodgovornije graane: [...] u Rimu srljali su u ropstvo konzuli,
senatori, vitezovi. Onima najuglednijima najvie se i urilo, licemerima (Tacit, 1970: 7).8 A kada su se prodali u ropstvo nastu
pili su najcrnji dani u istoriji Rima: u prvom veku principata vrli
na je bila tako degradirana, da je za onoga ko bi je pokazivao sle
dila "najizvesnija smrt" (Tacit, 1987: 29 [I, 2]).9
Od poetskih opisa propasti rimske republike, koji su
pisani u duhu klasinog republikanizma, moda je najinteresant
nije navesti jedno mesto iz Satirikona Petronija Arbitera (ili Tita
Petronija Nigera). Ovaj pisac (za koga se danas veruje da je bio
konzul oko 61. godine i Neronov dvoranin) sa estokim cini
zmom opisao je moralni sunovrat svojih savremenika (posebno u
znamenitom opisu Trimalhionove gozbe), da bi na jednom mestu
poetskim izrazom izneo svoja zapaanja o poecima tog sunovra8 U suprotnosti sa licemerjem i ropskim m entalitetom prvaka rim ske republike
u vrem enu njene agonije stajao je slobodarski duh varvara. Iako nije im ao na
roito povoljno m iljenje o njim a, Tacit je ipak sa neskrivenim divljenjem pi
sao o "nagonu za slobodom G erm ana , koji im je om oguavao da se vekovim a odupiru tenjam a Rim ljana da ih pokore (Tacitus, 19 13 :3 3 ) . Takoe, on je
pom injao da je u Britaniji, i nakon to je tam onje stanovnitvo pokorio Rim ,
"oseanje slobode bilo [...] jo sasvim ivo i da su se Britanci udom udili
kako rim ska vojska moe da se pokorava osloboenom robu Poliklitu, koji je
bio N eronov m iljenik (Tacit, 19 7 0 : 3 5 8 ). O vim paradoksalnom kontrastiranjem ropskih rim skih gospodara i slobodoljubivih pokorenih naroda Tacit je
eleo da upozori na jednu stranu posledicu civilizacijskog napretka, naime na
gubitak one izvorne slobodoljubivosti (koju su i Rim ljani imali na poetku
svoje istorije) i porast sprem nosti da se zarad sticanja novca i m aterijalnih do
bara zaborave sve vrline.
9 Tacit ak u usta Tiberija (prema kome je bio veom a nesklon i neum oljivo kri
tian) stavlja jetke rei prekora Rim ljanim a: "Z ato je tednja nekada u sebi
imala takvu snagu i mo? Zato to je svako bio svoj gospodar, zato to sm o svi
bili graani jednog grada. Pa i dok je naa vlast bila ograniena na Italiju, is
kuenje nije bilo toliko. Pobede nad spoljnim neprijateljim a nauile su nas da
traim o tua dobra, graanski ratovi da traim o svoja (Tacit, 19 7 0 :1 3 7 ) .

103

ta u vreme graanskog rata, koji su vodili Cezar i Pompej i u ko

jem je poginuo K aton :10
A u politici - tu je tek ludilo! Potplaen bira
trampi svoj glas za monetu, za obean poloaj. Dajte
oglas: NA PRODAJU; narod i polovan senat. Sve vrlo
povoljno, s popustom (kupcu politiku podrku, uspeh
garantujemo - vidi cenovnik). - I starci su nai
bacili pod noge ast: i za sitni se obara vlada:
AUCTORITAS rimska se, eno, u blatu korupcije valja.
Katon je poraen: mase su ga odbile. Ipak je
vie ponien pobednik - sada crveni to jednom Katonu
pobedu ote i time potenju i graanskoj asti
zadade poslednji udar. Jer, nije to poraz Katona,
jednog oveka, o, ne, taj poraz je znaio smrtni
udar celokupnoj moi, dostojanstvu i ugledu Rima.
Rim je sad izgubljen grad, beznadena kukavna rtva
samoga sebe; sam sebi i pljaka i plen, samog sebe
prodaje, kupuje, nudi. A narod povuen u sramni,
dvostruki vrtlog bez dna: zelenatvo i dugove sav se
bedno u smradu tom davi; i nikome siguran nije
krov nad glavom i nema oveka bez zaloge duga.
Petronije, 19 76 :133
Ako izuzmemo velianje pradavnog zlatnog doba, kada su ljudi i
veli sasvim spontano u skladu sa prirodom, klasini republikanci
su iznosili veoma kritike sudove o ovekovoj prirodi i izraavali
skepsu u mogunost da se ona moralno oplemeni. ivei u vreme
nu koje je obilovalo najstranijim zloinima, oni nisu imali nika
kvih iluzija u pogledu toga na kakve je strahote spreman ovek. Za
to su smatrali da je veoma vano da u obuzdavanju njegove de
struktivne prirode vrlinama pripomognu zakoni (leges), odnosno,
jo ire, pravo (ius). Zahvaljujui razuenom pravnom sistemu, ko
1 0 M arko Porcije Katon zbog svo g vrstog m orala bio je jedna od najpotovani
jih linosti svoga vremena, a neretko je nazivan i "poslednjim republikan
cem ". K ada je Cezar pobedio Pom peja, K aton je izvrio sam oubistvo u Utici.
K ao to je Katon esto personifikovao rim sku republiku, tako je i njegova
sm rt postala metafora n jenog kraja.

104

ji se u Rimu razvio iz Zakona dvanaest tablica, ali je u meuvreme

nu poeo da stie mnogobrojne druge izvore, klasini republikanci
mogli su da pridaju pravu mnogo vei znaaj za ispravno funkcionisanje republike nego to su stari Grci bili spremni da dodele za
konima (poto do dihotomije prava i zakona nikada nisu uspeli da
dou). Pod uticajem stoike filozofije, u Rimu su u vreme klasi
nog republikanizma poele da hvataju korena prve teorije prirod
nog prava (ius naturale), koje bez izuzetka vai za sve ljude i mora
nai svoje mesto u dobro ureenoj republici. Pravo, kako je govo
rio Ciceron, ne znai samo sveukupnost pozitivnopravnih propisa,
nego obuhvata i "pravi zakon ispravnog razuma (vera lex rect ratio) ,
koji je "jedan jedini, vean i nepromenljiv (Cicero, i9 60 : 279).
Ciceron je, inae, od svih klasinih republikanaca ponajvie isticao
ulogu prava u dobro ureenoj republici. Republika (res publica) je
za njega bila stvar puka (res populi), pri emu puk nije mogao biti
bilo koje mnotvo ljudi, nego samo skup koji je udruen priznava
njem prava i zajednike koristi (Cicero, i9 6 0 :12 6 -12 7 ). Prema to
me, pored zajednike koristi, koja je bila izvorite svih vrlina, pra
vo je unapreeno u drugi potporni stub itave republike.
Ciceronovo tretiranje puka kao jedinog politikog su
bjekta republike moe se na prvi pogled initi udnim, poto u to
vreme Senat ne samo da nije bio uklonjen sa politike scene, nego
je zapravo jo jedini inio kakve-takve napore da povrati republi
ku. Ono o emu je kod Cicerona re (i to prvenstveno u njegovom
spisu O dravi) jeste kulminacija pokuaja da se u rimskom puku
(populus) prepozna demokratski izvor celokupne vlasti.11 U spisu O
dravi Ciceron magistrate tretira kao nosioce iz puka izvedene vla
sti i stavlja ih u potpunosti u slubu zakona, koji treba "sam da
upravlja .12 Kako je demokratski element u organizaciji vlasti rim
1 1 O vi pokuaji trajali su tokom itavog postojanja republike. U poetku, nepo
sredno nakon obaranja m onarhije, konzuli su nastavili da budu nosioci imperiuma, koji je ranije im ao kralj, i sam i birali svog naslednika. K asnije im je to
pravo uskraeno, pa se puk pojavio kao subjekt izbora ne sam o konzula, ne
go i drugih m agistrata. Takoe, puk je d obio i ulogu stvaraoca zakona, koji su
sluili za obuzdavanje sam ovolje m agistrata (Leifer, 19 14 :4 - 5 ) .
12 Ipak, Ciceron nigde ne govori da puk im a imperium. Stavie, ovu re C iceron i
dalje upotrebljava sam o kada govori o vlasti m agistrata, to govori o tom e da
se sm isao imperiuma suzio: on sada oznaava iz puka izvedenu vlast m agistrata
(Leifer, 19 14 : 6-9 ).

J0 5

ske republike gubio na znaaju (paralelno sa obesmiljavanjem

skuptina, u kojima su sedeli jo samo korumpirani stanovici gra
da Rima, spremni da prihvate bilo ta to se od njih trai u zamenu za panem et circenses), tako je jaala misao o jednom imaginar
nom puku, koji je izvorite sve vlasti, a ne tek jedan od njenih nosi
laca. I upravo u toj misli kriju se rudimantarne ideje o demokrat
skoj ustavnoj dravi. To se najbolje vidi na mestu na kojem Cice
ron govori o tome da je republika (res publica) samo ona drava (civitas) koju je utemeljio puk (quae est constitutio populi) kroz veanje
(consilium). Svojstvo republike se tako pomera na in utemeljenja:
celokupan puk je taj koji "veanjem treba da uspostavi dravu.
Kako e on organizovati vlast u dravi sasvim je drugo pitanje.
Ako su sveukupne stvari (omnium summa rerum) poverene jednom
oveku, onda je u pitanju monarhija, ako su pak poverene nekoli
cini, onda je to aristokratija, a ako ih je zadrao puk, onda je u pi
tanju demokratija (Cicero, i9 6 0 :13 0 -13 1).
Ciceron, naravno, nije pristalica nijednog od pomenutih
oblika dravnog ureenja. Nakon to je obavio posao konstituisanja drave, puk po Ciceronovom miljenju ne bi uinio dobro kada
bi za sebe zadrao celokupnu (demokratsku) vlast. Idealno drav
no ureenje i dalje je, kao i za Platona (iz Zakona), Aristotela i Polibija, meovito. Razlozi koje Ciceron navodi da bi potkrepio ovu
tvrdnju nisu originalni. Nijedno od pomenuta tri dravna ureenja,
naime, nije stabilno, jer ne obezbeuje pravednu vladavinu i pre ili
kasnije se promee u vladavinu gospodara (dominus) ili stranke (factio) ili jednostavno u anarhiju (turba etconfusio) (Cicero, i9 6 0 : 293).
Loe strane demokratije pokazuje najbolje istorija Atine, u kojoj se
naposletku donoenje skuptinskih odluka pretvorilo u "razgnevljenost i samovolju rulje (adfurorem multitudinis licentiamque). Pre
ma tome, samo meovito ureenje, koje u sebi objedinjava monar
hijski, aristokratski i demokratski element, moe obezbediti pra
vednu vladavinu. Sledei Polibija, Ciceron zakljuuje da su putem
izgradnje meovitog dravnog ureenja krenuli Sparta i Kartagina,
ali da je najdalje otiao Rim (Cicero, i9 6 0 :2 0 6 -2 0 9 ).
Meutim, Ciceronov spis O dravi ve ukazuje na na
pukline u teoriji meovitog dravnog ureenja kao idealnog.
Prvu verziju ovog spisa Ciceron je zavrio u prolee 54. godine
pre n.e., da bi je preuredio i objavio tri godine kasnije, u jeku

106

Cezarovih i Pompejevih priprema za meusobni obraun. Od

najveeg znaaja za tadanje politike prilike bile su peta i esta
knjiga, u kojima je on opisao glavne osobine prvog graani
na , koji treba da bude rector et conservator remm publicarum. U
tom opisu se ve nazire ideal konstitucionalne monarhije, koja
je podvrgnuta zakonima i ograniena ueem Senata i skup
tina u vlasti (Meyer, 19 2 2 :18 4 - 18 5 ) . Iako je tekst veoma ote
en i teko je rekonstruisati sve njegove aktuelne politike im
plikacije, vrlo je indikativno da se u njemu pojavljuje pojam
prvog graanina (princeps civitatis), koji Ciceron u svojim pi
smima i govorima inae pridaje Pompeju (Meyer, 19 2 2 : 189 ).
U vreme kada je Ciceron dovravao svoj spis O dravi, Pompe
ju je ve bilo polo za rukom da preuzme nekoliko magistratura (konzulat, prokonzulat u panskim provincijama, vanredna
ovlaenja u snabdevanju Rima namirnicama) i nije se na tome
zaustavljao. Njegova je ideja bila da pod svoju kontrolu stavi
to vei deo dravnog aparata i da na taj nain doe u poziciju
da moblie daleko vee snage nego njegov protivnik Cezar. Ta
ideja u svojoj osnovi nije bila nova. Od Gaja Graha datiraju po
kuaji tribuna da uz pomo odluka skuptina preuzmu poluge
upravljanja dravom. Meutim, na tom putu su se stalno suda
rali sa egzekutivnom vlau konzula. Zato je ve Gaj Grah stre
mio objedinjenju konzularne i tribunske vlasti, ali ga je smrt
spreila da taj cilj ostvari. Pompeju to uspeva, ali ne u celosti,
nego samo u vojnoj sferi, tako da sama dravna sfera ostaje van
njegove potpune kontrole. Piui spis O dravi, Ciceron je sm a
trao da situacija treba upravo i da ostane takva. Zato on titulu
princeps civitatis po svoj prilici namenjuje Pompeju, ali ostavlja
mogunost da kontrolu nad njim imaju Senat i skuptina, od
nosno on sam tada jo kao zastupnik stranke populara
(Dom aszewski, 19 2 5 : 64-65). Neki tumai ukazivali su na to
da odreeni delovi spisa O dravi (naroito 2 6 . poglavlje prve
glave i 5. i 6. glava) najavljuju Oktavijana i njegov principat;
ipak, nije verovatno da je Ciceron pod pojmom princeps civitatis
podrazumevao ono to e kasniji princepsi zaista postati (o to
me vie u 4. odeljku ovog poglavlja), niti je verovatno da je
Pompeju hteo da ostavi sva ona ovlaenja koja e kasnije ima
ti Oktavijan (Meyer, 19 2 2 :18 9 ) .

107

Bilo kako bilo, u vreme principata klasini republikani

zam je ve bio prihvatio kvazimonarhijski poloaj princepsa i po
mirio se s njim. Seanje na strahote graanskog rata bile su verovatno presudan argument u prihvatanju nove politike realnosti u
rimskoj dravi. Neto vie od jednog veka posle Cicerona, Tacit e
biti spreman da hvali i samog Juli ja Cezara, koji je, posle dvadeset
godina nemorala i obespravljenosti, vlast uzeo u svoje ruke "i dao
nam zakone po kojima treba da ivimo u miru, pod vlau princi
pa (Tacit, 19 7 0 :12 2 ) . Blagonaklon stav prema Cezaru (koga e u
tom pogledu nadmaiti moda jedino Avgust), zarad njegovih za
sluga u obnavljanju "reda i poretka", praen je i odustajanjem od
zalaganja za meoviti oblik dravnog ureenja kao idealno
ureenje. Tacit je u tome nedvomsilen kada pie: Svi narodi i gra
dovi imaju ili demokratsku ili aristokratsku ili monarhistiku
vlast. Takav oblik drave koji bi u sebi sjedinjavao odabrane insti
tucije pomenutih dravnih ureenja, lake je hvaliti nego ostvari
ti, odnosno, ako se uspostavi, ne moe biti duga veka (Tacit,
19 7 0 :17 1). Time je odsanjan san o meovitom obliku ureenja an
tike drave kao idealnom ureenju: poslednji bastion koji je kla
sini republikanizam branio bile su vrline samog princepsa i nje
gova progresivna uloga u davanju zakona i njihovom uvanju.
Ako se u klasinom republikanizmu moe pratiti porast
afitiniteta za jaku kvazimonarhijsku vlast, to jo uvek ne znai da
je u njemu zamrla ideja otpora tiraniji. Upravo suprotno: republi
kanci su se tvrdoglavo drali aksioma da je u svakoj ispravnoj dra
vi zakon, odnosno pravo uopte, temelj vlasti i da princeps moe
toliko dugo uivati podrku celog rimskog puka koliko dugo je nje
gova vlast pravno utemeljena.13 To ima posledice i po shvatanja ot
pora tiraniji utoliko to inspirie formulisanje prvih sadraja prava
na otpor tiraniji. U Ciceronovom spisu O dravi pojavljuje se verovatno prva - iako jo uvek samo rudimentarna - antika teorija 0
pravu na otpor tiraniji. Njegova formulacija "povratiti slobodu re
publici (in libertatatem populi vindicari) (Cicero, i9 6 0 :14 0 ) otkriva
13 Ta logika je vidljiva kod Tacita, koji na jedn om m estu razlikuje upravo tiranide od drave zasnovane na zakonim a: A li, kada je nestalo jednakosti, a
skrom nost i stid ustupili m esto elji za vlau i nasilju, pojavile su se tiranide, i kod mnogih naroda zauvek i ostale. D rugi narodi su, bilo na sam om po
etku, ili kad su im dojadili kraljevi, odabrali zakone" (Tacit, 1 9 7 0 :1 2 1 ) .

108

privatnopravnu logiku vindikacije (povraaja svog prava), u kojoj

svaki graanin ima pravo na odbranu slobode republike - kada je
tiranin ugroava (Sarki i Malenica, 1994: 127). A ako je odbrana
slobode to zahtevala, nije bilo nikakve prepreke da se posegne i za
poslednjim sredstvom - tiranoubistvom. Po recima Jochena Bleickena, tiranicid je za republikance bila samo druga re za rimsku /;bertas (Bleicken, 19 9 3 :14 2 ). Pri tom treba voditi rauna da sloboda
nije bila isto to i zagarantovano ljudsko pravo: iako su odreena
ljudska prava, koja su ula u sve moderne kataloge i deklaracije, bi
la neto samorazumljivo za Rimljane, ona nisu bila specijalno regulisana i osigurna od ugroavanja. Jer, im bi nastupile neke vanredne okolnosti ili kada se barem poverovalo da je ugroen moral
ni poredak, za Rimljane je bilo sasvim razumljivo da se sva indivi
dualna prava mogu pogaziti (Bleicken, 19 9 3 :14 2 ). Isto shvatanje
su delili i predstavnici klasinog republikanizma. Sloboda poje
dinca je za njih bila samo jedna od garancija slobode cele drave,
zbog ega je bila podlona suspenzijama kad god bi drava bila
ugroena, a ne zagarantovano ljudsko pravo, kojem bi ak i sama
drava mogla biti rtvovana (Bleicken, 1993: 247). Pa ipak, samo
pravo na otpor tiraniji je u Rimu u ovo vreme poelo da se izdvaja
u svojevrsno osnovno pravo, koje svaki rimski graanin ima ve sa
mom injenicom to ivi u republici i to nije ovlaen samo da po
tuje, nego i da od zloupotreba titi republikansko ureenje i prav
ni poredak. Ako je antika dospela do nekog rudimenta osnovnih
prava oveka onda je to svakako bilo u pogledu osnovnog prava
graanina republike da se suprotstavi tiraniji i da, po potrebi, ubi
je tiranina (koji sa republikanskim dravnim ureenjem uklanja i
deo pravnog poretka, ili ak ceo pravni poredak).
Suprotnost izmeu tiranije i pravnog poretka isticao je
i Tacit, objanjavajui kruni put koji je Rim preao od tiranije do
republike i natrag. Po Tacitu, prvi rimski tiranin bio je sam Romul,
koji je utemeljio kraljevstvo, dok je Servije Tulije bio prvi zakono
davac koji je doneo opte zakone - sa obavezujuim dejstvom ak
i za kraljeve. Time je monarhija poela da se kanalie unutar zakon
skih okvira i da postepeno slabi, utirui put republici. A kada je donet Zakon dvanaest tablica, u Rimu je bio dostignut, po Tacitovom
miljenju, vrhunac ravnopravnosti svih Rimljana. Kasniji zakoni
bili su esto posledica stranakih borbi i donoeni su silom, da bi

109

se narodu otvorio put do magistratura koje su im ranije bile nepri

stupane. Tako se u i. veku pre n.e. desio uspon demagoga iz redo
va kako puke stranke (braa Grah, Lucije Apulej Saturnin) tako i
senatorske stranke (Marko Livije Druz), koji su ceo Rim strovalili
u niz krvavih graanskih ratova. Tacit smatra da je Sula privreme
no zaustavio ovakvu jednostranu (stranaku") zakonodavnu delatnost, ali da su tribuni vrlo brzo nakon njegovog povlaenja sa
vlasti stekli punu slobodu da "hukaju narod po miloj volji. Sada
vie nisu donoeni zakoni koji su imali optu vrednost, ve su bili
upereni protiv pojedinaca; jer to je vea korupcija u dravi, to vie
ima zakona (Tacit, 19 7 0 :12 1). Naposletku je ovakvo degradiranje
prava dovelo do uspona novih tiranija, kojima je obilovao prvi vek
principata.
Tacitova analiza zanimljiva je jer stie do zakljuka da
je Rim posle propasti republike, na unutranjem planu, dodue,
bio pozornica razularene tiranije imperatora i ropskog ponaanja
Senata i puka, dok je na spoljanjem planu ipak bio imperija koja
je redala sjajne pobede i nizala uspeh za uspehom u ratovima pro
tiv varvara (Vogt, 19 2 4 :10 ) .14 Zato Tacit nije sklon da u celosti od
14 Tacit je inae vie sklon republikanskom sistem u pokoravanja pobeenog
stanovnitva gradu Rim u, nego stvaranju jedinstvene im perije u kojoj svi gra
ani postaju robovi princepsa (Vogt, 19 2 4 : 11). U tome on ostaje blii duhu
klasinog republikanizm a, iako je daleko m anje sklon da idealizuje ratovanje
i spoljnu politiku rim ske republike, kao to su to Salustije i Ciceron inili.
Ve sm o imali priliku da vidim o da je Salu stije otro kritikovao prerastanje
R im a iz polisa u imperiju, poto je on o im alo izrazito negativne posledice po
m oralno stanje graana. A li Salu stije se, za razliku od Tacita, zaustavljao na
tom e da tvrdi da su Rim ljani ranije i sam e ratove i spoljnu politiku vodili na
pravedniji nain, tako "da su vlast vrili vie putem dobrih dela nego putem
zastraivanja i uprkos prim ljenoj nepravdi v ie voleli da oproste nego da ka
njavaju" (Sallust, 19 9 1a : 35 ). Slino je t i l o i Ciceronovo stanovite: Sve d o
tle dok se vladavina rim skog naroda zasn ivala na dobroti a ne na nepravdi, ra
tovi su voeni ili zbog saveznika ili zb o g prevlasti, i kraj ratova je bio m ilostiv
ili kako je nuda zahtevala. [...] Stoga se na grad tada m ogao nazvati pre za
titnikom nego gospodarom sveta. O vakvo vaspitanje i naela jo ranije sm o
poeli sve manje pokazivati, d ok ih p o sle Su line pobede sasvim ne izgubism o. Prestalo se, u stvari, m a ta sm atrati nepravednim prema saveznicim a,
otkada se pojavila ovolika svirepost i bezob zirno st prema graanim a (C ice
ron, 19 7 8 :17 9 ) . Tacita ovi obziri vie ne zanim aju; on republikanski i im pe
rijalni sistem vladavine R im a ceni jo sam o po efikasnosti u uzdizanju drav
ne m oi, slave i ugleda.

UO

baci ideju mone imperije kojom autoritarno upravlja princeps

(uz pomo Senata, naravno) i koja se rukovodi dravnim rezonom.
Konture dravnog rezona primetne su ve kod Cicerona, koji mo
ra da prizna da se u dravnim poslovima vre nepravde zbog ove
prividne korisnosti" (Ciceron, 19 7 8 :2 2 4 ). Za razliku od Cicerona,
Tit Livije vie nema potrebu da koristi od vrenja nepravde u vo
enju dravnih poslova relativizuje (tretirajui ih kao prividnu ko
rist). Upravo suprotno, u svojoj istoriji Rima, on na nizu mesta
ukazuje na prednosti koje je Rim imao od vrenja nepravde i voe
nja beskrupulozne (prevashodno spoljne) politike sile. Naposletku, uzdizanje dravne koristi u univerzalno opravdanje za rimsku
politiku sile vrhunac doivljava kod Tacita, koji e se kasnije, ne
bez razloga nazivati "velikim uiteljem dravnog rezona . Nakon
to je njegova dela 1574. ponovo objavio Justus Lipsius, Tacit e
poeti da inspirie nepreglednu literaturu "tacitista" i da se na taj
nain ugrauje u teorije dravnog rezona prvih apsolutistikih dr
ava na tlu novovekovne Evrope (upor. Meinecke, 19 5 7 :30 ).
Dravni rezon je tako postao poslednje pribeite i na
in adaptacije klasinog republikanizma na radikalno pervertirano
stanje rimskog principata. Taj ishod nije iznenauju. Jer, kada su
graani pogubili vrline, kada su zakoni postali sredstvo imperato
rove politike sile i kada je sva vlast bila koncentrisana u imperatorovim rukama, ostala je samo drava, kao ogoljena i besadrajna
forma "opteg dobra . U nedostatku slobodnog ivota pod repu
blikanskim ureenjem na privlanosti je poeo da dobija novi
ideal: jaka drava, na ijem elu se nalazi sposoban dravnik koji
optube za tiraniju moe da izbegne jednostavnim obezbeenjem
"reda i poretka" unutar drave i voenjem brutalne i bezobzirne
politike sile prema drugim dravama.

3. Ubistvo Gaja Julija Cezara

Klasini republikanizam nadahnuo je verovatno najuveniji sluaj
tiranoubistva u celoj istoriji - ubistvo diktatora Gaja Julija Ceza
ra. Cezar je u poecima svoje politike aktivnosti bio jedan od vo
a partije populara i Katalinin politiki saveznik u vreme kada je
ovaj jo nastojao da postane konzul. Sam Cezar je za konzula iza
bran 59. godine pre n.e., a naredne godine je dobio provincijsku

111

upravu nad Galijom i Ilirijom u trajanju od pet godina. Iako je to

znailo udaljavanje iz Rima, Cezaru je nova dunost bila preko po
trebna kako bi mogao da pribavi vojnu slavu, bogatstvo i odanu
vojsku, koja e ga i kasnije verno slediti.
Sve je to Cezaru bilo potrebno za predstojei sukob sa
Gnejom Pompejom, koji je posle dugih borbi izabran 52. godine
za konzula bez kolege (sine collega). Bivi trijumviri sada su se pri
premali za meusobni okraj, koji je jednog od njih dvojice treba
lo da uzdigne do vrhovne vlasti u celokupnom Rimu. Veina sena
tora priklonila se Pompeju, iako nevoljno i bez ikakve nade u to da
e Pompej, ako pobedi svog suparnika, obnoviti republiku. Sam
Ciceron je priznao da je, pridruivi se Pompeju, uinio ono isto
"to ine ivotinje koje, kada su rasprene, slede stada svoje vrste.
I kao to vo sledi svoje krdo, tako u i ja slediti lojaliste ili bilo ko
ga za koga se kae da je lojalista, pa ak i ako krenu u propast (cit.
prema: Cowell, 1948: 28 0).
U takvoj atmosferi otrog polarizovanja dva "krda",
koja e u meusobnom ratu predvoditi njihove voe, dolo je do
prvih ozbiljnih poremeaja u funkcionisanju politikih institucija
i izbijanja nasilja. "Dok su potencijalni diktatori [Cezar i Pompej]
manevrisali da zauzmu to povoljniji poloaj, prestonicu je pre
plavio zadah demokratije u agoniji. Presude, slubeni poloaji,
provincije i vazalni kraljevi su prodavani onome ko najvie ponu
di. Godine 53. prvom glasakom odeljenju u Skuptini je plaeno
10 .0 0 0 .0 0 0 sestercija za njen glas. Kad se ne bi uspelo uz pomo
novca, pribegavalo bi se ubistvu; ili bi se prekopavala ovekova
prolost, pa bi se ucenama naterao na nju. [...] O zakonima se po
elo odluivati na osnovu promenljive nadmoi suparnikih ban
di; oni koji su glasali pogreno bili su tu i tamo pretueni skoro na
smrt, a u kue su im posle toga podmetali poar. Posle jednog ta
kvog skupa, Ciceron je napisao: Tibar je bio pun leeva graana,
kanalizacija se od njih zaepila, a robovi su morali da sunerima
briu krv koja je tekla sa Foruma. (Djurant, 1996: 208).
Naposletku, 49. godine pre n.e. otpoeo je graanski
rat, koji je trajao sve do 45. godine pre n.e., da bi se okonao Ce
zarovom potpunom pobedom. Idue godine Senat ga je izabrao
za doivotnog diktatora. Postavi potpuni gospodar Rima, Ce
zar je stekao onu istu mo koju je ranije imao Sula. Kao i njegov

112

prethodnik, i Cezar je gledao da odmah oslabi mo Senata tako

to e mu poveati broj lanova sa 6 0 0 na 9 0 0 i postaviti za se
natore dosta svojih ljudi (vojnika, bivih robova, pa ak i pogla
vica iz pokorene Galije) koje je mogao da kontrolie. Iako se verovalo da e Cezar ii Sulinim stopama i predati dobrovoljno
vlast im sredi prilike u dravi, on to nije uinio, ve je zapoeo
pripreme da se proglasi kraljem. Ovi planovi su brzo doli u jav
nost, tako da se Cezar naao pod pravom lavinom optubi za ti
raniju. To ga je malo pokolebalo i nateralo ga da radi na podiza
nju svoje popularnosti i ugleda kod Rimljana. Zato je ponuenu
kraljevsku titulu javno odbio i time izazvao pohvale ak i politi
kih protivnika. Ciceron je npr. u Senatu odrao eulogiju (Pro
Marco Marcello) Cezaru, hvalei ga zbog odanosti republici. Ce
zar je tako doao u situaciju da privremeno prikrije svoje namere, ali je paralelno razvio plan kako da doe do slave koja bi mu
bila dovoljna da se nesmetano proglasi kraljem. Sve to je treba
lo da uini jeste da postigne nove ratne pobede. Zato se on opredeljuje da na elu rimske vojske krene u pohod protiv plemena
Geta i Parana i da, tek po uspeno okonanom pohodu, repu
bliku pretvori u monarhiju.
Pristalice Senata bile su primirene, ali su slutile da je
pretvaranje republike u monarhiju samo pitanje vemena i da e se
Cezar po povratku iz uspenog ratnog pohoda proglasiti za kralja.
Zato je jedna grupa Cezarovih neprijatelja zapoela da kuje zaveru
sa ciljem da ga smakne i time osigura republikansko ureenje. Na
elu te grupe nalazili su se Marko Junije Brut i Gaj Kasije Longin.
Brut je poticao iz slavne porodice, u kojoj je bilo dosta
boraca za republikansku slobodu. Njegov daleki predak bio je onaj
isti Lucije Junije Brut, koji je sruio tiraniju Tarkvinija Superba i
uspostavio republiku, a otac mu je uestvovao u jednoj neuspeloj
zaveri protiv Pompeja.15 Zato su oi svih poklonika republike bile
uprte u njega. Na kipovima starog Bruta i u sudnici poele su da

15 I sam Brut je bio ogoreni protivnik Pom peja, sve d o Pom pejevog konanog
sukoba sa Cezarom 4 9 . godine pre n.e. Tada je Brut, birajui m anje zlo, sa
drugim republikancim a doao u Pom pejev logor i uestvovao u odluujuoj
bici protiv Cezara. Posle poraza, C ezar m u je oprostio i om oguio da i dalje
neom etano ivi u Rim u.

113

se pojavljuju anonimne poruke: "Brute, podmien s i!, Brute,

mrtav si! , O da si sada tu! , "Nedostojni su ti potomci!" i "Ti
nisi njegov potomak! (Apijan, 19 6 7:15 7). Izloen toj vrsti moral
nog pritiska, Brut je u Gaju Kasiju naao svog istomiljenika i sa
njim zapoeo pripreme za ubistvo Cezara.
Zaverenici su planirali da Cezara ubiju u Senatu, jer se
po legendi to isto desilo Romulu, kada je kraljevsku vlast hteo da
zameni tiranskom. Osim toga, ubistvo Cezara trebalo je da bude
javno delo, uinjeno za spas drave, i zato je najprilinije bilo da
bude izvedeno u srcu republikanskog Rima - u Senatu. Olakavajua okolnost bila je to to je Cezar odbio telesnu strau, kao znak
slabosti i straha,16 te su mu zaverenici mogli prii kao i bilo koji
drugi senator i neometano mu noevima oduzeti ivot.
in tiranoubistva odigrao se na sednici Senata 15.
marta 44. godine pre n.e. Zaverenici su po ranije pripremljenom
planu opkolili Cezara odmah po njegovom dolasku, pretvaraju
i se da hoe da ga neto pitaju. Zatim su isukali noeve i zadali
mu 23 udarca, od kojih je na licu mesta umro. Kada su prisutni
senatori videli ta se dogaa, odmah su se razbeali, stfahujui
od nastavka krvoprolia, tako da zaverenici nisu stigli da odre
govore koje su ve bili pripremili. Umesto toga, oni su pojurili u
hram na Kapitolu, kako bi se tamo obratili okupljenom svetu.
Istoriar Apijan izvetava da se tamo okupilo mnogo ljudi koji
su bili potkupljeni, a ne koji su voleli slobodu. No, bojei se da
kliu Cezarovoj smrti, oni su klicali miru kao optoj koristi. Ra
unali su na to da mira nee biti dokle god ubicama ne bude
oproteno, pa su im na taj nain davali svoju indirektnu podr
ku. A kada su se pojavili i neki magistrati i poeli da govore o
Cezaru kao tiraninu i da hvale delo tiranoubica, okupljena masa

16 C ezar je nesum njivo znao d a u Senatu p ostoje snage koje su reene da se pro
tiv njega bore do same sm rti. T o u ostalom nije bila nikakva n ovost. A k o je verovati sam om Cezaru, njega je jo 5 8 . godine pre n.e. obavestio germ anski
kralj A riovist da su mu "m n ogi plem ii i prvaci rim sko g puka obeali zahval

n ost i prijateljstvo ako ubije C ezara (C aesar, 1 9 7 9 :3 8 [ , 4 4 ]). Verujui da mu

se ni sada, kada je postao diktator i kada je kretao u jedan popularan rat, ne
e nita desiti i da ne treba d a se osigu rava telesnom gardom (koja je budila
asocijacije na tiraniju), C ezar je ign o risao sve nagovetaje koji su ukazivali na
predstojei atentat.

114

se prelomila i stala na stranu Brata, Kasija i ostalih. Ostalo je jo

da se vidi ta e rei Senat, kada bude raspravljao o posledicama
Cezarovog ubistva.
Na ovom mestu je zanimljivo osvrnuti se na Ciceronovu ulogu u elom dogaaju. Ciceron je bio blizak Bratov prijatelj
(u nekoliko Ciceronovoh dijaloga Brat je ak jedan od sagovornika) i nesumnjivo da je delio politike stavove tiranoubica. Ali, ka
ko izvetava Plutarh, oni ga nisu ukljuili u svoju akciju. "Mada su
imali veliko poverenje u Cicerona i premda su ga veoma voleli, od
njega su to sakrili: on je, naime, ve po prirodi bio plaljiv, a sa go
dinama je postao i bojaljivo oprezan; plaili su se da e dugim
razmiljanjem kako treba postupiti da sigurnost bude potpuna, u
veme kad je potrebna brza reenost, uguiti i otupiti njihovo pla
tneno oduevljenje (Plutarh, 1964b: 62; takoe i Plutarh, 1990:
247). Pa ipak, kada je Cezar ve leao mrtav u lokvi krvi, Brat je,
po jednoj verziji, podigao svoj no i estitao Ciceronu na ponovo
zadobijenoj slobodi (Meyer, 19 22: 542). estitka je bila svojevr
sna pohvala Ciceronu kao duhovnom ocu i inspiratoru celog ina.
Ta interepretacija je po svemu sudei bila vrlo uverljiva za savremenike, tako da je ak i Marko Antonije 19. septembra 44. godine
pre n.e. Cicerona nazvao intelektualnim pokretaem Cezarovog
ubistva (Meyer, 19 22 : 457).
Ciceron je po svoj prilici bio iznenaen samim inom,
ali se ubrzo pridruio zaverenicima na Kapitolu. Iako je samo ne
koliko nedelja ranije u Senatu odrao eulogiju Cezaru zbog odbi
janja kraljevske titule, Ciceron je sada alio to mu tiranoubice ni
su ukazale ast da uestvuje u ubistvu Cezara (Marriott, 19 36 :5 2).
Ovako, njemu je preostala uloga da se angauje da Brat, Kasije i
ostali budu u to kraem roku amnestirani. Zato se dao na pou
rivanje senatora da se bez oklevanja okupe, dodele zaverenicima
neku vrstu investiture i legalizuju njihov in (Walter, 19 38 :139 ).
Osim toga, Ciceron je dao i svojevrsnu apologiju tiranoubistva Cezara u svom spisu O dunostima: Moe li, na primer,
biti veeg zloina nego ubiti oveka, i to prijatelja. A da li se zloi
nom uprljao onaj [tj. Brut] ko je ubio tiranina, mada mu je prija
telj? Rimski narod, koji to od svih asnih dela smatra najlepim,
tako svakako ne misli. Je li ovde korisnost pobedila moral? Ne, ne
go je, naprotiv, moral pobedio korisnost, a korisnost je dola kao

115

posledica morala (Ciceron, 1978: 214 [III, 4]).17 Ovim stavom

Ciceron uklanja sve ostatke starog plemenskog prava i tradiranog
poretka: dok itavu plejadu tiranoubica - od Harmodija i Aristogitona do Lucija Junija Bruta i Lucija Tarkvinija Kolatina - na ubistvo pokreu neprikosnovene obaveze prema srodniku ili prijate
lju, Brut in tiranoubistva preduzima upravo zato to je osloboen svih
takvih obzira.l8 tavie, kao pravi republikanski patriota, Brut pret
postavlja dravu (republiku) srodnicima i prijateljima i ne samo
da bi svakog od njih prepustio zasluenoj dravnoj kazni (ako bi
prekrili zakone na kojima poiva republika), nego se ne ustrua
va da ih sam lii ivota kada postanu pretnja slobodi puka (kao to
je to bilo u sluaju njegovog prijatelja, a moda i oca Cezara).

17 Ipak, u jednom pism u A tiku Ciceron je izrekao drugaije m iljenje: " in je iz

veden sa m ukim srcem, ali i detinjastim um om . Jer, ko nije video da se osta
vlja naslee m onarhiji? (cit. prem a: D ahlheim , 2 0 0 0 : 6 8 ). Iako ovde aludi
ra na M arka Antonija, kao pravog b en efkijara atentata, Ciceron zapostavlja
injenicu da je ovaj u to vrem e takoe zastupao republikanske stavove i bio
ak Brutov dobar prijatelj. Z ato se 15 . m arta nije m ogla a prirori iskljuiti m o
gunost (koju je Brut m oda i im ao na um u) da doe do sporazum a izm eu
M arka A ntonija i Cezarovih ubica. "Pitan je je bilo sam o: kada i pod kojim
uslovim a? (D ahlheim , 2 0 0 0 : 6 8 ).
18 B ilo je m nogo spekulacija o tom e da li je C ezar bio Brutov otac (p oto je bio
ljubavnik Brutove m ajke upravo u vrem e kada ga je ona rodila). Sam Cezar je,
po Plutarhu, bio ubeen da je B rut n jegov sin (Plutarh, 19 6 4 b : 5 6 ), a po istoriarim a D ionu Kasiju i G aju Sveton iju T rankvilu, Cezarove poslednje rei su
bile upuene Brutu i glasile su: "Z ar i ti, sin e? (Trankvil, 1 9 9 9 :2 4 ) . Brut je,
na drugoj strani, u jednom pism u prijatelju pisao: "N ai preci su sm atrali da
ne treba da trpim o tiranina pa m akar to bio na roeni otac" (cit. prem a: D jurant, 1 9 9 6 :2 2 6 ) . M eutim , sve ove indikacije nisu dovoljne da razree zago
netku da li je Brut zaista bio C ezarov sin ili nije (W alter, 1 9 3 8 :13 - 14 ) . Sto se
pak Cicerona tie, on u spisu O dunosti Bruta tretira kao C ezarovog prijate
lja, a ne kao njegovog sina. Sasvim je izvesn o da Ciceron nije im ao nikakvog
razloga da zatakava evenutalno C ezarovo oinstvo. Stavie, in ubistva C e
zara bi u Ciceronovim oim a n esu m n jivo bio jo uzvieniji da ga je izvrio
njegov sin, a ne prijatelj. Jer, p isao je C iceron , ako bi sin uinio sve da oca o d
vrati od tiranskog vladanja i u tom e d oiveo neuspeh, on bi na kraju m orao
pretpostaviti "spas otadbine spasu o c a (C iceron, 19 7 8 :2 4 3 [III, 2 3]). Ovaj
zakljuak bio je potpuno u duhu zakletve koju je, neto manje od pet vekova
pre toga, Lucije Junije Brut zatraio od svih rim skih graana i u skladu sa ko
jom je dao da se pogube njegovi sin ovi zb o g uea u zaveri sa ciljem da se
obnovi rimska monarhija i za kralja p ostavi svrgnuti Tarkvinije.

116

Senat i nosioci najviih magistratura okupili su se ve

16. marta u hramu boginje Zemlje. Brut, Kasije i ostali nisu doli
na sednicu, iako su bili pozvani. Veina senatora i magistrata bila
je na strani tiranoubica i nameravala je da ih na svaki nain zati
ti. Glavna dilema je bila da li Cezara proglasiti tiraninom ili ne. U
prvom sluaju, njegove ubice je trebalo pohvaliti kao ljude poseb
no zaslune za domovinu (zato to su je spasili od tiranina), dok
je u suprotnom ostalo da ih se oslobodi od kazne iz saaljenja. U
momentu kada je rasprava postala najea, re je uzeo Marko Antonije i predoio prisutnim senatorima i magistratima da ako Ce
zara proglase za tiranina, onda moraju ponititi sve njegove akte,
pa tako i vlastite izbore na funkcije koje obavljaju. To je delovalo
presudno na okupljene senatore i magistrate da odlue da Cezara
ne proglase tiraninom i da ubicama oproste iz saaljenja. Prihva
en je Ciceronov predlog da se proglasi opta amnestija, da se Brut
i Kasije naimenuju za namesnike provincija (tj. da im se omogui
bekstvo iz Rima i vlast), ali da Senat, kao ustupak Marku Antoniju i ostalim Cezarovim pristalicama, ratifikuje sve Cezarove dekre
te, zakone i imenovanja. Kompromis je pretoen u formulaciju po
kojoj Cezarova dela nisu bila utemeljena u pravu, ali su bila kori
sna po dravu, te samim tim nisu mogla biti tiranska (Apijan,
19 6 7 :17 2 ). Kao to se moe videti, ova formulacija ve nagovetava promenu stava klasinog republikanizma prema tiraniji (0 e
mu je bilo rei u prethodnom odeljku) i zaokret ka dravnom re
zonu. Iako su Brut, Kasije i ostali zaverenici Cezara ve bili "osu
dili" i ubili kao tiranina, Senat ga je na kraju eskulpirao od optu
be za tiraniju i proglasio za magistrata koji se jednostavno starao
za dravnu korist, ne obazirui se na pravo. Taj kompromisni stav
je u naelu ve sankcionisao uspostavljanje principata i rasteretio
budue imperatore od obaveze zakonske vladavine: dovoljno je bi
lo da imperator postupa "korisno po dravu i da otpadne svaka
mogunost da se smatra tiraninom.
Kada su uli za ovu odluku, Brut i Kasije su bili dubo
ko razoarani. Ponovo su okupili svet u hramu na Kapitolu, gde
im je Brut odrao govor, u kojem je rekao: "Ako, dakle, Cezar nije
nita drugo uinio protiv slobode, mi smo krivokletnici. Ako, pak,
vama nije ostavio ni magistrate u gradu i provincijama, ni vojna i
svetenika zvanja niti druge poasti; ako Senat nije vie ni 0 e

117

mu veao, niti je narod ita potvrivao, ve je sve bilo po Cezaro

voj naredbi; niti se on zasitio vaim nevoljama, kao nekad Sula koji vam je, kad je savladao neprijatelje, prepustio upravljanje dr
avom - ve je, polazei na dugotrajni pohod, vae izbore ukinuo
na pet godina, - kakva je onda to sloboda kad nam nije vie ni na
da ostala na nju. [...] To izjavljujemo mada smo u opasnosti, i
uvek emo govoriti za dobro otadbine. Jer, mada smo bili u veli
koj poasti kod Cezara, vie smo cenili domovinu od line poa
sti" (Apijan, 19 6 7:173-174 ). Ovaj govor (u formi u kojoj ga preno
si Apijan) predstavljao je labudovu pesmu klasinog republikanizma. Tu su svi njegovi najvaniji elementi: primat slobode, podela vlasti, pretpostavljanje drave (domovine) pojedincu, strikt
no moralno inspirisano politiko delanje i, naposletku, beskom
promisno ubijanje tiranina, im se za to stekne prilika.
Okupljena masa, verovatno poneta govornikovim a
rom i snagom njegovih argumenata, sa uporitem u republikan
skoj tradiciji koja se polako gasila ali je jo uvek mogla da na mo
mente blesne starim sjajem, burno je pozdravila Bratov govor.
Meutim, ve sutradan su ljudi okupljeni u skuptini sa odue
vljenjem prihvatili odluku koju su doneli senatori i magistrati a
koja je Cezara proglaavala magistratom zaslunim za dravu, a
Brata, Kasija i ostale zaverenike iz saaljenja oslobaala od krivi
ce za ubistvo. Naposletku, prilikom sahrane Cezara, masa je u
potpunosti zaboravila Bratove rei i poela da oplakuje Cezarov
udes. U jednom momentu najagresivniji su ak gnevno zaiskali
smrt ubica, pa je zapoela i potraga za njima. Poto su se ovi bla
govremeno sklonili na sigurno mesto, razjarena svetina ih nije
mogla nai, ali je zato svoj gnev iskalila na narodnom tribunu Ga
ju Helviju Cini. Pomislivi da je to pretor Kornelije Cina, koji je
odmah podrao Cezarove ubice, masa ga je rastrgnula tako da su
tradan nijedan njegov ud nije pronaen da se sahrani.19
Ubistvo Cezara ne samo da nije reilo politike proble
me Rima, nego ih je zaotrilo i praktino dovelo do usijanja. Po
19 N akon toga, masa je zahtevala d a se C ezar sahrani u hramu na K apitolu , m e
u kipovim a bogova, ali su svetenici to zabranili. Zato je C ezarov le vraen
na trg gde je ranije bila palata rim skih kraljeva i tam o spaljen na lom ai. N a
tom m estu je zatim bio p od ign u t C ezarov hram , a kasnije je O ktavijan odre
dio d a mu se odaju boanske poasti.

118

sebno se brzo pokazalo da u Rimu ne postoje neke znaajnije re

publikanske snage, kao i da tiranoubice, a pre svega Brut, nemaju
one liderske sposobnosti koje bi im omoguile da za svoje ideje
pridobiju vei broj svojih sugraana.20 Umesto obrazovanja repu
blike pod Brutovim vodstvom dolo je do obrazovanja drugog tri
jumvirata, u koji su uli Marko Antonije, Marko Emilije Lepid i
Cezarov usvojeni sin Gaj Oktavijan. Taj trijumvirat je krenuo u
obraun sa poslednjim pristalicama republike. Kada je 43. godine
pre n.e. Oktavijan sa vojskom uao u Rim, naredio je da se pove
de sudski postupak ne samo protiv Cezarovih ubica nego i protiv
njihovih simpatizera i pomagaa. Suenje je odrano u prisu
stvu samog Oktavijana i sve sudije su glasale za to da se osude op
tueni (jedan jedini sudija koji je glasao za oslobaanje bio je ka
snije i sam proskribovan). Na osnovu tih presuda organizovan je
strahovit pogrom. Prvo je na listi bilo samo 17 ljudi, onda je dodato 130, pa zatim jo 150 . Kasnije su stalno dopisivana imena onih
koji su ve bili pogubljeni grekom, kako ne bi ispalo da su nepra
vedno umrli. To je bio trijumf gole samovolje: nisu bili proskribovani samo politiki protivnici trijumvira, nego i ljudi koji nisu
imali nikave veze sa ubistvom Cezara, ali su bili bogati i imovina
im se mogla konfiskovati. U kratkom roku Rimom je zavladao
smrtni strah - bojei se potkazivanja, ljudi su podozrevali od svih
kojima su se ranije bili zamerili, pa ak i od lanova porodice ili ro
bova (Apijan, 1967: 255).
Kada je unitena republikanska opozicija u Rimu, trijumviri su krenuli u rat protiv Bruta i Kasija. Ova dvojica su u me
uvremenu uspeli da skupe znatne vojne snage u Makedoniji i da
2 0 T ako je npr. Ciceronova prva reakcija na Cezarovo ubistvo bila da je kucnuo
as d a se sve republikanske snage udrue pod Brutovim vodstvom u vraa
nju republikanskog ureenja i otklanjanju opasn osti od nove autoritarne
vlasti. Prvi Ciceronov plan bio je da B rut i K asije kao pretori odm ah sazovu
Senat, od njega dobiju podrku za ubistvo C ezara i da se stave na elo dra
ve. M eutim , tiranoubice su insistirale na pregovorim a sa M arkom A ntonijem (M itchell, 1 9 9 1 : 2 9 0 ) i tim e vrlo brzo izgubile incijativu i dospele u defanzivu. Ciceron je zato ve poetkom aprila bio teko razoaran, i to kako
Brutom , koji nije pokazivao one liderske sposobn osti koje su se od njega
oekivale u poduhvatu obnove republike, tako i pukom , Senatom i m agistra
tim a, koji su se pokazali sasvim pasivni kada je u pitanju bila borba za repu
blikanske ideale (upor. O rtm ann, 1 9 8 8 :1 2 4 - 1 2 6 ) .

119

se pripreme za rat. Meutim, uprkos vojnoj snazi kojom su raspo

lagali, njihove anse bile su slabe: Brut je sa aljenjem konstatovao
da rimska republika postoji jo samo u njegovom vojnom logoru
(Meyer, 19 2 2 : 544). U tom logoru nije bilo Cicerona,21 koji je po
ginuo u pogromima trijumvira u Rimu, kao ni brojnih drugih re
publikanskih prvaka: njihovo mesto zauzeli su obini najamnici,
koji su se borili za novac, a ne za ideale pogotovo ne republikan
ske. Naposletku, u dve bitke kod Filipa septembra 42. godine pre
n.e. Oktavijan i Antonije pobedili su Bruta i Kasija. Ne mogavi da
podnesu pomisao na dalji ivot u svetu tirana, obojica republika
naca su izvrila samoubistvo. Time su konano poraeni poslednji borci za odranje republike, koji su imali hrabrosti da iz teori
je klasinog republikanizma izvuku konsekvence u pruanju ot
pora tiraniji.

4. Orijentalne religije i nastanak mistine monarhije

u doba principata
Nedugo nakon pobede nad Brutom i Kasijem, desio se sukob me
u samim trijumvirima. Oktavijan je prvo uspeo da 36. godine pre
n.e. na svoju stranu privue Lepidove vojnike i tako ovog uini voj
no i politiki bezopasnim, da bi u uvenoj bici kod Akcija 31. go
dine pre n.e. porazio Marka Antonija. Kao jedini pobednik iz gra
anskih ratova Oktavijan se vratio u Rim 29. godine pre n.e., da
bi dve godine kasnije vratio svoja vanredna ovlaenja i pristupio
promenama rimskog dravnog ureenja. Rezultat njegovih refor
mi naziva se principatom.
Glavna novina u rimskom dravnom ureenju bila je
magistratura princepsa, koja je zapravo bila sastavljena od ovla
enja nekoliko bivih republikanskih magistratura, meu kojima
su najvanije bile tribunska i konzulska. Oktavijan je doivotno
2 1 Veliko razoaranje Brut je d oiveo kada je Ciceron pokuao da napravi savez
sa Oktavijanom i tako sprei obnavljan je gra an skog rata. Brut m u je tada pi
sao ogorena pisma, udei se to se C iceron boji opasnosti graanskog ra
ta sa svim a njegovim nevoljam a kad se ne boji sram n og i neasnog m ira i kad
kao nagradu za svoj trud to je tiran iju oteo A ntoniju ne trai nita drugo
osim da za tiranina sm e postaviti C ezara O ktavijana" (Plutarh, 19 6 4 b : 71;
upor. i Ortm ann, 19 8 8 : 4 2 3-4 38 ).

120

preuzeo na sebe tribunicia potestas i imperium consulare - ovlaenja

dveju najviih magistratura u dravi, koje su se jo od vremena
brae Graha meusobno sukobljavale (u sklopu sukoba optimata
i populara) i koje su sada, liene vojnikih ovlaenja, praktino
izgubile svaki znaaj. Iako su se konzuli i tribuni, ba kao i svi
drugi magistrati, uredno birali svake godine, nijedan od njih vie
nije mogao da se suprotstavi volji princepsa, koji je vladao kao ne
posredni puki mandatar sa svim pravnim i vojnim sredstvima
prinude. Jer, tribunicia potestas donosila je princepsu pravo intercesije na sve odluke drugih magistrata, a imperium consulare vrhovnu
komandu nad elom vojskom Rima. Pored takvih ovlaenja prin
cepsa, preostali magistrati postali su obini inovnici u razgranatom dravnom aparatu rimske imperije.
Oktavijan se verovatno u izgradnji principata inspirisao Ciceronovom spisom O dravi. U petoj i estoj knjizi ovog spi
sa puno je panje posveeno karakteristikama prvog graanina
(princeps civitatis), dok u 26 . poglavlju prve knjige Ciceron priznaje
da "mudri i pravedni kralj ili prvi graani drave (principes civi
tatis) - ili ak, u izvesnim sluajevima, i sam puk mogu da na
prave dravu, koja dodue nee biti najbolja, ali e zato biti pod
noljiva (Cicero, i9 6 0 : 131). Na ovom mestu je Ciceron pod "pr
vim graanima drave (principes civitatis) podrazumevao ono to
je u Rimu bilo uobiajeno - senatore. Zato se postavlja pitanje u
kakvom su odnosu Ciceronovi pojmovi "prvog graanina i "pr
vih graana". U Rimu je najugledniji meu senatorima bio "prvi
senator (princeps senatus), koji je imao ast da prvi govori u Sena
tu o nekoj stvari, a njegovo miljenje je imalo naroitu moralnu te
inu. Za Cicerona, koji je u vreme pisanja spisa O dravi pripadao
stranci populara i u Pompeju video prvog graanina Rima, ovaj
naziv nije nuno podrazumevao obavljanje funkcije "prvog sena
tora , tj. prvog meu prvim graanima":princeps civitatis je mogao
biti bilo ko od magistrata, i to jedino na osnovu svojih moralnih
kvaliteta. Pa ipak, kada se Ciceronove ideje apstrahuju iz nepo
srednog dnevno-politikog konteksta u kojem su nastale i kada se
uzme u obzir rimska koncepcija auctoritas, na osnovu koje je Senat
u republici uivao privilegovano mesto u dravnom ureenju (o
emu je ve bilo rei u 1. odeljku ovog poglavlja), onda je malo ve
rovatno da je "prvi graanin drave mogao biti neko ko nije bio

121

senator, i to upravo onaj "prvi u Senatu . To je logika koju Okta

vijan sledi22, i u isti mah je premauje, jer on sam kao princeps za
sebe potpuno prisvaja i auctoritas (koja sutinski potie od Senata)
i imperium (koji samo formalno potie od puka).23 U svom politi
kom testamentu on sebe izriito naziva "prvim u Senatu (princeps
senatus) (Avgust, 19 7 0 :1 0 ) i tako pokazuje ukotvljenost princepsovog auctoritasa u auctoritasu Senata. Oktavijanova auctoritas jed
nim delom morala je biti tradicionalna (tj. istovrsna sa onom ka
kvu je imao Senat, te u tom smislu iz njegove kao starije izvede
na), poto je hteo da bude auctoritate princeps, a ne potestate kralj.
Meutim, u svom drugom delu, njegova auctoritas je ve bila i harizmatska, pa samim tim i kvalitativno razliita od one senatorske
(Bleicken, 1995: 44). Time je omogueno da vremenom princepsov auctoritas nadmai senatorski i da, tavie, postane jedino origineran u dravi.
Sto se, pak, imperiuma tie, Oktavijan sledi logiku Ciceronovog spisa O dravi i u tome to svoju vlast (imperium) prikazu
je kao izvedenu iz puka i to princepsa tretira kao magistrata sa iz
vedenom vlau. To je razlika u odnosu na starog rexa: dok je vlast
rimskog kralja bila originerna, princepsova je, barem po zvaninoj
interpretaciji, bila izvedena iz vlasti puka (Leifer, 19 14 :10 ) . Ipak,
nema sumnje da je Oktavijanova teorija o poreklu njegovog impe
riuma u pukoj volji eufemistiki zatamnjivala svu onu vojnu i po
litiku mo koja se nagomilala u njegovim rukama, kao i prve obri
se deifikacije njegove magistrature. U tom smislu je indikativna
formalna titula koju je on poneo i koja je glasila: Imperator (nosilac
vrhovne vojne vlasti) Caesar Divifilius (sin boanskog Cezara) Augustus (boanski unapredilac zemaljskih stvari).
Oktavijan se, kao to smo mogli da vidimo, formalno
samorazumevao kao mandatar puke volje. To je ak i formalno

2 2 Ipak, kada je re o m oralnim kvalitetim a princepsa, Oktavijan se verovatno

napajao direktno i na grkim uzorim a, koje je Ciceron na drugaiji nain
uklopio u svoju teoriju. Taj grki uticaj dolazi do izraaja u O ktavijanovom
opisu sopstvene vlasti, u kojem on istie predanost "vrlinam a blagosti (ele
mentia), pravednosti (iustitia) i p otovan ja obiaja (pietatis causa)" (D om aszew ski, 19 2 5 : 3 i dalje).
2 3 Su tin ski, vojska je bila ta koja je inila izvor imperiuma princepsa (Borch,
1934 : 73 )-

122

bilo regulisano zakonom (lex de imperio), na temelju kojeg je puk

na princepsa preneo sva ovlaenja koja ovaj ima. Meutim, princeps nije bio jedini mandatar u dravnom ureenju principata.
Ovo ureenje karakteriu odnosi formalne dijarhije, u kojima je
princeps nasuprot sebi imao drugog mandatara puke volje Se
nat. Sama ova injenica doputala je Oktavijanu da govori kako je
ponovo uspostavio republiku (res publica restituta) - u kojoj je, do
due, postao jedan vrhovni magistrat kakav pre toga nije bio po
znat. Stavie, on je tolerisao i rad skuptina, ostavljajui im barem
prividno ovlaenje da biraju magistrate i da na taj nain sankcioniu njegovu teoriju o poreklu celokupnog imperiuma iz puka. To
se menja ve pod Tiberijem. Tiberije je bio prvi imperator koji je
pravo izbora magistrata potpuno oduzeo od skuptina i predao u
ruke Senata. Ali, poto je on sam Senatu bio predlagao tano ono
liko magistrata koliko je bilo potrebno, to ni Senat nije imao nika
kvo istinsko pravo izbora, nego samo potvrivanja izbora koji je
ve obavio imperator. Skuptinama je tako jo samo ostalo pravo
da im se odluke proitaju (renuntiatio). Kako Tacit izvetava, sta
novnici Rima su malo gunali zbog toga, senatori su oduevljeno
prihvatili ovaj potez, dok su narodni tribuni traili da se umesto
ranijih predizbornih borbi izmeu kandidata za magistrature organizuju nove (Augustalne) igre. To im je velikoduno udovolje
no, a drava je na sebe preuzela da finasira igre (Tacit, 19 7 0 :14 ).
Tako su i poslednji tragovi skuptinske moi rastvoreni u strate
giji panem etcircenses, a "puk" je ostao da egzistira jo jedino u legitimacijskim formulama principata, ali sada lien bilo kakvog upo
rita u realnosti.
Kao to moemo videti iz Tacitovih opisa prvog veka
principata, gubitak republikanske slobode Rimljani su prihvatili
mirno i bez otpora. Ono to im je zadavalo brigu bile su mogu
nosti obnavljanja graanskog rata. Ta dilema nije bila nova. Ona
potie jo iz poslednjeg veka republike. Videli smo ve da je Brut
prekorevao Cicerona to se, u strahu od nastavljanja graanskog
rata, podastire pred tiranijom Oktavijana i prihvata sramni i ne
asni mir. Ciceronov primer bili su skloni da slede mnogobrojni
prvaci rimske drave. Pred kraj Oktavijanove vladavine, pie Tacit,
"malo je njih govorilo o dobrima slobode', mnogi su strepeli od
rata, neki su ga prieljkivali" (Tacit, 19 7 0 :5 ). Moglo bi se ak, cum

123

grano salis, rei da je Oktavijanova mo, odnosno njegov auctoritas,

poivala upravo na tome to je bio uvar mira (a ne republikanskih
sloboda). Zaboravljajui na staru republikansku slobodu, Rimlja
ni su bili voljni da Oktavijanu zaborave sve to je uinio u graan
skom ratu i da ga slave kao velikog "mirotvorca . Stavie, proizve
li su ga u drugog utemeljitelja grada,24 i to zato to je uinio nita
manje do spasao Rim od "kosmike propasti (iji su graanski
ratovi bili samo jedan deo). Oktavijanova pobeda nad svim njego
vim takmacima uklopljena je u mit o ponovnom stvaranju celog
kosmosa, a njegov roendan smatran je polaznom takom uni
verzuma . Rim je sada doao u poziciju da se moe iriti prakti
no po celoj kugli zemaljskoj i da e to samo doprinositi njegovoj
snazi i moi (Elijade, 19 9 1:2 :2 8 6 -2 8 7 ). Uzme li se sve to u obzir,
postaje jasno da je, uzdizanjem Oktavijanovog mira u bezmalo
kosmiku pojavu, upravo na religioznom planu republikanska mi
sao bila najee podrivena, tako da je principat mogao da svoj legitimacioni osnov pronae mnogo vie u religiji, nego u "ponov
nom uspostavljanju republike i njenih sloboda.
Iz svega to je do sada reeno moemo da zakljuimo
da se u Rimu tokom 1. veka pre n.e. desila radikalna promena vladajueg "diskursa : od slobodarske republike, ija snaga lei u vr
linama graana, zakonima (odnosno pravu uopte) i podeli vlasti,
Rim je postao takorei pupak kosmosa", u kojem boanski na
dahnuti imperator uspeva da odri javni mir i da jaa i iri granice
svojoj dravi. U ovoj novoj koncepciji sadrano je neto od stare
religije rimskog kraljevstva. Naime, Romul je po predanju poticao
od bogova i posle smrti se uzdigao meu bogove. Taj primer po
staje privlaan ve za Cezara i on pravi prve korake ka uzdizanju
prvog graanina drave u boanstvo. No, poto je to bilo preradikalno za Rimljane u 1. veku pre n!e . i poto je Cezar ubijen, Oktavijan je napravio religijski kompromis slian onom politikom:
on sam je za nerimljane bio u potpunosti obogotvoren, dok je za
Rimljane obogotvorenje (samo u razblaenoj formi divus, a ne deus) trebalo da usledi tek nakon smrti, i to na osnovu odluke Sena
ta. No, poto je Cezar posmrtno bio odmah obogotvoren, to je deo

2 4 B ilo je i predloga da se O ktavijan p roglasi drugim Rom ulom i da to ue u

njegovu formalnu titulu.

124

boanskog legitimiteta padao i na Cezarovog adoptiranog sina

Oktavijana. Ovu kontroverznu poziciju imperatora oznaila je
njegova titula Avgust . Osim toga, Oktavijan je 12. godine pre
n.e. preuzeo na sebe vrhovnu sveteniku ulogu (pontifex maximus)
i postao posrednik u komunikaciji izmeu Rima i njegovih bogo
va (Borch, 1934: 85). Pod Tiberijem ovo reenje ostaje netaknuto,
dok se za vreme Kaligule i Klaudija radikalizuje religiozni legiti
mitet imperatora, i to pre svega s obzirom na njegova lina svoj
stva kao mesije i vladara sveta (kosmokratora). Za tako neto vie
nije bilo nikakve potpore u tradicionalnoj religiji Rimljana; novi
ne koje su tada poele da se preduzimaju u legitimacionom obra
scu principata bile su inspirisane orijentalnim religijama i apokaliptinim, mesijanskim i soteriolokim uenjima, koja su ve bila
preplavila Rim (Borch, 1934: 87-88).
Tradicionalna rimska religija bila je politeistika, du
boko pragmatina i centrirana oko kultova. Nije je krasio nikakav
misticizam, tj. bila je u potpunosti liena boanske transcendencije, a glavni smisao kultova bio je u praktinoj korisnosti. Iako u
poetku nije imala etiko uenje (niti je bila zaokupljena proble
mima ljudske due), u njoj e se kasnije uzdii jedan etiki ideal
"obiaja predaka (mos maiorum), koji je, ipak, imao vrlo malo ve
ze sa religijom i odnosio se pre svega na "duh javnosti , koji je tre
balo da vlada dravom. Kao to je pisao Mircea Eliade, "rimski re
ligijski duh se odlikuje pragmatizmom, traganjem za efikasnou,
a naroito sakralizacijom organskih zajednica: porodice, gens-a i
otadbine. Slavna rimska disciplina, dranje rei i postojanost (fides), odanost Dravi, pobona vera u Pravo, sve se to izraavalo
potiskivanjem ljudske linosti: pojedinac je bio vaan samo u meri u kojoj je pripadao svojoj grupi (Elijade, 1991: 2: 96). Korelat
religioznog kolektivizma bila je etika vrlina, koja je imala za cilj da
sankcionie ne samo "obiaje predaka", nego i republikansko dr
avno ureenje. Ali, iako je klasini republikanizam, kao to smo
imali prilike da vidimo, predstavljao u mnogoemu vrhunac tradi
cionalne rimske religije, etike i politike filozofije, nadovezujui se
na njihovo zanemarivanje pojedinca, on je u isto vreme visoko
vrednovao aktivistiki odnos prema ivotu. Pojedinac jeste bio
podreen organskim zajednicama u kojima je iveo, ali je imao iz
bor da li e slediti vrline ili nee. Klasini republikanizam bio je

125

upravo jedan od poslednjih i svakako najvelianstvenijih pokua

ja da se apeluje na moralnu svest Rimljana i da im se predoe svi
argumenti na osnovu kojih e se oni slobodno i racionalno odlui
ti za prihvatanje vrlina. Meutim, kako su u i. veku pre n.e., pod
uticajem graanskih ratova, prestali da veruju u vrline (zbog ega
vie nisu nastojali da sami odreuju svoje ivote, izbegavanjem
poroka i negovanjem vrlina), Rimljani su poeli da se smatraju pu
kim marionetama slepe sudbine (Fatum), kojoj bi ponekad mogli
da izbegnu posebnom naklonou Sree (Fortuna) (Cowell, 1948:
265). To je dovelo do tako radikalnih promena u njihovoj religio
znoj svesti da oni svoju tradicionalnu religiju vie nisu nalazili
uverljivom, nego su poeli da poseu za orijentalnim religijama,
koje su u Rim pristizale paralelno sa irenjem njegovih granica i
intenziviranjem kulturnih kontakata i interakcija. A to je, opet,
imalo povratan uticaj na duhovni i politiki ivot republikanskog
Rima, koji je u tradicionalnoj religiji imao jedno od svojih najsna
nijih uporita.
U kom e smeru ii religiozni uticaj Istoka na Rimljane
moglo se videti ve 20 4. godine pre n. e., kada su, krajem Drugog
punskog rata, Rimljani iz Frigije (svoje mitske pradomovine) preneli kip Kibele ili Velike Majke (MagnaMater) i postavili ga u svom
gradu uz prve provale divljeg verskog fanatizma. Poto su poverovali da im je upravo Kibele pomogla da pobede Hanibala, Rimlja
ni su poeli da joj odaju potovanje (Cumont, 19 5 6 :4 7 ). Nova re
ligija je od poetka bila u sukobu sa starom rimskom pietas, poto
je poivala na spektakularnim ceremonijama, igrama i gozbama.
Mistini i razuzdani rituali oboavanja Velike Majke izazivali su
veliki odijum kod vlasti, koje su, odmah po prispeu Kibelinog ki
pa, pokuale da novi kult zabrane. Meutim, uzalud: kult Kibele
je u narednom periodu poeo sve vie da se preplie sa orijental
nim mistinim religijama koje su pristizale u Rim i time dobio do
datnu snagu (Cowell, 19 4 8 :2 6 6 ). Prema tome, moglo bi se rei da
je poslednjih vekova stare ere tradicionalna rimska religija odumirala postepeno da bi je za vreme principata u potpunosti potisnu
le i nadomestile orijentalne religije.
James George Frazer je svojevremeno formulisao tezu
da je tradicionalna rimska religija, koja je podupirala graanski i
vot republike, poela da se povlai pred najezdom orijentalnih re

126

ligija, "koje su uile da su optenje due s bogom i njeno veno

spasenje jedine stvari radi kojih vredi iveti; u poreenju sa tim ci
ljevima, napredak pa ak i postojanje drave prestaju biti vani.
Neminovna posledica ove sebine i nemoralne doktrine bila je da
se vernik sve vie i vie povlaio iz javne slube, usredsreivao mi
sli na sopstvena duhovna oseanja i u sebi gajio preziranje sada
njeg ivota koji je smatrao samo kao pripremu za bolji veni i
vot. Svetac i usamljenik, koji zaneseni ushienom kontemplaci
jom neba preziru zemlju, postali su u javnom mnjenju najvii ide
ali oveanstva, potiskujui stari ideal patriote i heroja koji, zabo
ravljajui sebe, ivi radi dobra svoje zemlje i gotov je da umre za
nju (Frejzer, .1977:19). Frazerova je teza da su religija Velike Maj
ke i ostale orijentalne religije, zakljuno sa samim hrianstvom,
svojim individualizmom i kontemplativnou jednostavno razori
le rimski religiozno-etiki kodeks kome je republika stajala u sa
mom sreditu (kao svojevrsni stoer vrlina), i tako na duge staze
pripremile ono to e se dogoditi pod principatom, a pogotovo
pod dominatom: moralni slom i potpadanje pod univerzalno po
litiko ropstvo.
Meutim, u svom delu Frazer je prebrzo stopio religiju
Velike Majke i hrianstvo, tretirajui ih samo kao predstavnike
orijentalnih religija koje su zapljusnute Rim, unitile njegov gra
anski moral i politeistiku religiju i izazvale konanu katastrofu.
U stvari, izmeu ove dve religije (kao i brojnih drugih) postoji
ogromna razlika, tako da se propadanje republike teko moe pri
pisati jedinstvenom faktoru "orijentalnih religija" - od religije Ve
like Majke do hrianstva. S druge strane, neprihvatljivo je i dru
go gledite, koje je izneo Arnold Toynbee, a prema kojem orijen
talne religije nisu uopte doprinele propasti rimske republike, a
kasnije i cele drave, poto je Rim najkasnije pod Oktavijanom
poklekao pred "patnjama koje je naneo sam sebi (Tojnbi, 1970:
395)-

Destruktivni uticaj religije Velike Majke i nekih drugih

"orijentalnih religija" na rimsku republiku nije se sastojao u indi
vidualizmu, kontemplativnosti i pronalaenju utehe u onostranom carstvu, ve, upravo suprotno, u emotivnom kolektivizmu, orgijastikom raspoloenju i pronalaenju utehe u ovostranom
mistinom - carstvu sa boanskim suverenitetom i legitimitetom.

127

Dok je politiki ideal klasinog republikanizma bila republika,

utemeljena na podeli vlasti, racionalnom kolektivizmu i etici vrli
na, novi politiki ideal, koji su nudile pojedine orijentalne religije,
bio je mistina monarhija koja poiva na emocionalnom odnosu
monarha i njegovih podanika, kao i orgastiko-religioznim svet
kovinama, u kojima se monarh pred svojim podancima potvruje
kao boanstvo. Iz perspektive klasinog republikanizma, naravno,
nije bilo nikakve sumnje da se ispod ove mistine monarhije krije
obina tiranija. Jer, kao to je jo Platon govorio, "potpun tiranski
ovek [...] postaje onda kada po prirodi ili po nainu ivota, ili i po
jednom i po drugom, postane opijen, erotian i sulud (Platon,
19 7 6 :2 7 0 [573c]). Na izvestan nain, to je upravo slika mistinog
monarha, koji poinje da veruje u svoju boansku prirodu i da je,
skupa sa svojim podanicima, potvruje kroz splet erotinih i ekstatikih rituala boginje Itar, odnosno njenih mnogobrojnih va
rijacija (kakva je bila i sama Kibele). Njegovo ludilo i ludilo njego
vih podanika, koje povezuju uzbuenja i strasti netom razlabavljenih uzdi vrlina, nisu mogli da promene nita na injenici da je dr
ava koju su delili ipak bila jedna - tiranija.
Novo religiozno raspoloenje poinje da zahvata Rim
nakon pobede Scipiona Afrikanca nad Kartaginom, kada u Rim
poinje da pristie mnotvo novih religija i kultova sa Istoka. Ta
ko se socijalnoj napetosti izmeu plebsa i patricija i politikoj na
petosti izmeu skuptina i Senata pridruuje i religiozna napetost
izmeu sve mistinijeg raspoloenja u niim slojevima (praenog
mahnitou svojstvenoj misterijama i sklonosti za predavanjem
razuzdanim igrama i spektaklima) i tradicionalne rimske religio
znosti viih slojeva (koja je sve vie usvajala asketske crte kinikostoike filozofije). A kada su Marijeve vojne reforme stvorile uslove za uspon mone figure demagoga/vojskovoe, koji ima podr
ku u puku (unutar gradskih zidina) i imperijalnoj vojsci (izvan
gradskih zidina), postavilo se pitanje na kojoj e ideolokoj pod
lozi njegova mo biti najjaa. Sula je prvi koji e osetiti ovaj pro
blem i pokuati da ga rei svojom divinizacijom, iako je to reenje
jo uvek bilo daleko od uspostavljanja mistine monarhije (Cazenave & Auguet, 1990: 91).
Pravo reenje prvi otkriva Cezar, na tragu onoga to je
ve bio zapoeo Aleksandar Makedonski tri veka pre njega. Kao

128

to je Aleksandar preuzeo prastaru sumersku i akadsku tradiciju

vladarskog obogotvorenja i ostavio je svojim potomcima, tako je
sada Cezar posegnuo za seleukidskim i ptolomejskim nasleem i
na Zapad preneo orijentalni model boanskog legitimiteta vlasti
(Borch, 1934: 82). Aleksandar, a za njim i Cezar preuzeli su ulogu
sumerskih i akadskih kraljeva, ija se mo temeljila na (branom)
savezu sa boginjom Itar. Njihov suverenitet poticao je od bogi
nje, a njihova vladavina je bila mistina - mistina monarhija. Bo
ginja Itar je bila u isto vreme i milosrdna bludnica" i Boginja
utemeljiteljica : kao to je uspostavila kosmos, tako isto ona us
postavlja i dravu. S jedne strane, ona je pokroviteljica orgastikih
misterija u kojima uestvuju svi vernici, a s druge garant vlasti kra
lju koji se sjedinio sa njome (Cazenave & Auguet, 19 9 0 : 107108). Veza izmeu monarha i boginje takoe je i neka vrsta ince
sta, na kojem se temelje sve misterijske religije. Posveeni lanac
vladara, stoljetno ponavljanje majinskog Uroborusa: zmija to
sama sebi jede rep, upravo simbol tog boanskog incesta na koje
mu poiva kraljevstvo i koji istodobno, na arhetipskom planu,
preureuje univerzum kroz uzastopna ponavljanja prvobitnog i
na stvaranja svijeta, gdje Vrhovna Boica raa svog supruga, Sina
i Brata kako bi s njim zaela No, Dan, More i Zvjezde (Cazena
ve & Auguet, 19 9 0 : 80).
Inkarnaciju boginje Itar Cezar upoznaje u Egiptu 48.
godine pre n.e. u liku kraljice Kleopatre, sa kojom provodi skoro
godinu dana i dobija (boanskog) sina Cezariona. Kroz mistinu
Kleopatrinu osobu, u iju su boansku prirodu Egipani bili ubeeni, i religiozne ceremonije u kojima su uestvovale najire na
rodne mase, Cezar je doao do otkria mistine monarhije i bo
anskog suverniteta. Kleopatra je pomogla Cezaru da otkrije da
nije samo neki daleki potomak boginje Venere (kao to su tvrdili
svi pripadnici porodice Julija), nego njen pravi sin, kojim tee bo
anska krv (Cazenave & Auguet, 19 9 0 :10 0 -10 3 ). Osim toga, da
bi mogao pripojiti Orijent svome carstvu, Cezaru je bilo jasno da
mu je potreban brak sa Kleopatrom, kao ve osvedoenom bo
ginjom. Iz tog braka je trebalo da se Istok i Zapad stope u jedno
veliko jedinstvo, u mistinu monarhiju, koja bi se temeljila na bo
anskom suverenitetu vladajueg branog para. Nakon Cezarove
smrti, Marko Antonije pokuava da realizuje isti plan, ali ponovo

12

bezuspeno. Oktavijan i Tiberije diu ruke od mistine monarhi

je, ali ipak smatraju oportunim zadravanje nekih njenih elemena
ta. Meutim, njihov kompromis nije bio dugog veka. Tiberijev naslednik Kaligula otiao je tako daleko da je sebe proglasio za Bo
ga, poeo da "spava sa boginjom Lunom (kao i sa svojim sestra
ma, koje su bile epifanija Velike Majke) i da istovremeno obezvre
uje i izvrgava ruglu sve tradicionalne rimske bogove. Na osnovu
sna o vladavini Majke , Kaligula je ak pokuao da sebe prikae
kao novog utemeljitelja grada, preutno otpisujui utemeljenja
koja su uinili Romul i Oktavijan (Cazenave & Auguet, 19 9 0 :
156). I zaista, Kaligula jeste neka vrsta utemeljivaa, jer posle nje
ga Rim vie nikada nee biti ono to je pre toga bio. Temelji mi
stine monarhije sada su bili vrsto pobijeni i trajae praktino sve
do Konstantina,25 koji je sebe degradirao u obinog oveka ko
ji "samo vlada po milosti Bojoj.
Vlast rimskih imperatora u doba principata i dominata
odlino se uklapa u Weberov idealni tip harizmatske vlasti. Harizmom treba nazivati osobinu neke linosti na osnovu koje ona
vai za izuzetnu i zahvaljujui kojoj se smatra da je ta linost ob
darena natprirodnim ili nadljudskim, ili bar specifino izuzetnim,
ne svakom dostupnim moima ili osobinama; za njih se veruje da
su bogomdane ili da su uzorne, i stoga se takva linost tretira kao
voa" (Veber, 1976: 1: 191). Rimske imperatore odlikuje upravo
to ubeenje da vladaju na osnovu injenice to su boanstva ili to
im je vlast dodeljena na osnovu milosti Boje. Jedna od glavnih
karakteristika harizmatske vlasti jeste njena nepredvidljivost, neinstitucionalizovanost i iracionalnost. Zbog toga je ona po pravi
lu u svom istom obliku kratkotrajna: vremenom se pretvara u tra
dicionalnu ili racionalnu (legalizovanu) ili u neku kombinaciju
obe vlasti. A kada doe do smirivartja i harizma pone da se "insti
tucionalizira, uspostavlja se tradicija od onoga to je uinjeno i
stvoreno za vreme "neobuzdane harizme. Vladar na kraju vie ne
2 5 Vredno je pomenuti da su se vladari od N erve do M arka A urelija suprotsta
vili orijentalizaciji i divinizaciji titule im peratora sa stanovita ciniko-stoikog uenja 0 univerzalnoj vladavini u skladu sa svetskim um om (koji proi
m a ceo kosm os) (Borch, 19 34 : 9 2 ) . M eutim , sin M arka Aurelija K om od ob
novio je trend obogotvorenja i p roglasio se novim H erkulom , koji je od svog
oca Jupitera dobio neogranienu vlast.

130

mora imati harizmu, poto su sada bitna jedino pravila sricanja

vlasti. Pojam boje milosti potpuno menja svoj smisao i sada
znai vladavinu zasnovanu na linom pravu, nezavisnom od toga
da li ga priznaju podvlaeni (Veber, 19 7 6 :1:19 7 ) .
Principat je po Maxu Webern ouvao karakter slube:
princeps je ostao inovnik sa sreenom birokratskom nadleno
u, zasnovanom na pravilima, sve dotad dok je vojniko carstvo
zadralo svoj rimski karakter. Avgustovo je delo to je principat
dobio ovaj karakter slube; ono je kod savremenika vailo kao
ouvanje i uspostavljanje rimske tradicije i slobode, nasuprot ide
ji jedne helenistike monarhije, kakvu je, verovatno, Cezar imao
na umu (Veber, 1976: 2: 214). Weber dobro uoava suprotstavljenost koncepata vlasti, koje su imali Cezar i Oktavijan (Avgust), ali prebrzo izjednaava princepsa uopte sa "inovnikom
koji ima sreenu birokratsku nadlenost . Ono to Oktavijan i
ni jeste zapravo pokuaj institucionalizacije harizme, koji zavrava
neuspeno. Istorija principata (a moglo bi se dodati: i dominata) je
ste upravo borba harizme protiv institucionalizacije, kao njene
iste suprotnosti (upor. za ovaj sluaj: Veber, 19 7 6 :2 :2 0 2 ) . Tri
jumfi harizme nad institucionalizacijom jesu ujedno i trijumfi re
ligije na kojoj poivaju ideje mistine monarhije i boanstva kao
onoga to je "neobino i neuveno, tue svakom pravilu i tradici
ji (Veber, 1976: 2 :2 0 4 ) . Zato se harizma mistinog monarha su
protstavlja pijetetu prema tradiciji i tei svojoj neobuzdanoj eks
presiji . Time ona u potpunosti unitava tradicionalnu religiju Ri
mljana, koja poiva na zakonitostima i pravilima,26 i u religiozni
vakuum ubacuje kult imperatora, kao prigodnu formu za ispoljavanje harizme.
Harizmatska vlast je zavisna od ubeenosti podanika u
postojanje harizme. Podanici treba slobodno da priznaju hari
zmu, jer su se u nju na neki nain osvedoili i veruju da je njen no

2 6 "Z a Rimljane, kao i za seoska drutva uopte, idealna pravilnost ogledala se u

urednosti godinjeg ciklusa, kao i u redovnom nizanju godinjih doba. Svaka
tem eljna promena predstavljala je povredu pravila; u krajnjem sluaju, on a je
n osila opasnost da ponovo nastane haos [...]. U skladu s tim, svako od stu pa
nje - uda, neobjanjivi fenomeni (raanje udovita, kia u vidu kam enja
itd.) - nagovetavalo je krizu u odnosim a izmeu bogova i ljudi. uda su
ukazivala na nezadovoljstvo, pa ak i na gnev bogova (Elijade, 19 9 1: 2 : 9 5).

silac zaista bog ili barem u "milosti Bojoj . Ali, poto i sam harizmatski vladar veruje u isto, on ne smatra da njegova vlast zavisi
od miljenja podanika. Poslunost on tretira kao njihovu dunost:
"nijedan izabrani kralj ili harizmatski vojni voa nije se odnosio
prema osobama koje mu pruaju otpor, ili se za njega ne interesuju, nikako drugaije nego kao prema ljudima koji se protive da iz
vravaju svoje dunosti (Veber, 1976: 1: 192). Kao to moemo
da vidimo, pruanje otpora harizmatskom vladaru je bezboniko
delo, koje takorei udara na same temelje celog kosmosa. Ipak, ia
ko na prvi pogled izgleda da je pruanje otpora harizmatskom vla
daru nemogue, poslunost njegovih podanika je uvek krajnje
problematina i predstavlja svojevrsnu Ahilovu petu harizmatske
vlasti kao takve. Poto poslunost zavisi od ubeenja u postojanje
harizme, to je vrlo vano da sam harizmatski vladar neprekidno
ubeuje svoje podanike u svoju harizmu. im se kod podanika ja
vi sumnja, izazvana nekim vladarevim neuspehom, njegova vlast
poinje da se ljulja i mora pribei represivnim merama, koje na du
gi rok oteavaju vladanje i poveavaju rizik od atentata ili pobuna.
Naravno, nije nemogue da harizma povrati svoje dejstva iako je
ve podignuta pobuna protiv vladara. Primer za to je pobuna pa
nonskih legija na poetku Tiberijeve vladavine. Ta pobuna se smi
rila sama od sebe, i to posle jedne noi u kojoj se pomraio mesec.
Vojnici su to shvatili kao loe znamenje i opomenu bogova i vrati
li se u svoje zimske logore (Tacit, 19 70 : 22-23).
Meutim, pobune protiv harizmatskih vladara nisu se
uvek tako zavravale. Izostajanje opomene bogova predstavljalo
je novi dokaz da je vladar izgubio harizmu i da je potrebno da bu
de svrgut i zamenjen nekim drugim, ko harizmu zaista ima.
Osim toga, ne treba nikako smetnuti sa uma da je za vreme prin
cipata postojao jo uvek kakav-takav Senat, koji je, shodno staroj
republikanskoj tradiciji, mogao da svrgne svakog magistrata koji
postane tiranin, ukljuujui tu i samog princepsa. Poto je prak
tino svaki princeps zadovoljavao ovaj kriterijum, to je nad njego
vom glavom neprestano visio Damoklov ma tiranoubistva. Stavie, Senat je mogao ne samo da svrgne princepsa, nego i da osudi
njegovu uspomenu i uskrati njegovo posmrtno obogotvorenje, i
me su ponitavani svi akti doneti za vreme njegove vladavine. U
normalnim prilikama, Senat je bio posluno orue u rukama prin-

132

cepsa, ali je u dravi uvek bilo slavoljubivih vojskovoa i ambicio

znih politiara, koji su vrebali priliku da iskoriste neku privreme
nu slabost princepsa i da ga, uz pomo Senata, svrgnu. Ono to je
dodatno oteavalo poloaj princepsa bio je nedostatak vrstih pra
vila dolaska na presto, usled ega je svaki princeps mogao biti ve
oma lako optuen za uzurpaciju vlasti. Poto je uvek postojalo ve
oma mnogo pretendenata na presto (naroito iz redova oficira po
jedinih legija), svaki princeps posle Oktavijana iveo je u nepre
kidnom strahu od svojih politikih suparnika, pa neretko i samih
srodnika i supruga. Zato je doba principata prepuno zavera, obra
una i pokolja politikih protivnika (Rostovcev, 19 9 0 : 397, i da
lje). Na drugoj strani, i sami princepsi su se obilato koristili vestim ao zaveri, bilo izmiljenim ili istinitim, kako bi se obraunavali
sa svojim eksponiranim ili samo potencijalnim politikim protiv
nicima. U politikim obraunima ove vrste princepsi nisu zazirali
ni od lanih pokuaja atentata i montiranih sudskih procesa.27
Protivrenosti principata dole su do izraaja ve za
vreme Kaliguline vladavine, kada su ivot i imovina praktino svih
imunijih i politiki znaajnijih ljudi u Rimu postali ugroeni. Iz
loeni takvoj pogibelji, senatori su poeli da planiraju da ubiju Kaligulu, ali Getulikova zavera nije urodila plodom. To je razjarilo
Kaligulu i nagnalo ga da se jo surovije razraunava sa senatorima.
U tome je uivao podrku kako svoje pretorijanske garde, tako i
najniih slojeva stanovnitva Rima. A kada je senatorima ipak
uspelo da umore Kaligulu, rimska svetina, po svedoenju Flavija
Josifa, isprva nije htela da poveruje u vest o smrti svog omiljenog
imperatora (i to jednostavno "zato to je nije elela), da bi zatim,
kada je prihvatila istinu, reagovala gnevno i umalo se nije pobuni
la protiv egzekutora (Cazenave & Auguet, 19 9 0 :16 1) . To pokazu
je do kakvog savrenstva je Kaligula ve bio unapredio strategiju
panem et circenses, zbog ega su ga cenili najnii slojevi stanovnitva
Rima i iskreno oboavali svi oni koje je nizak socijalni status u
vao od proizvoljnosti njegove udi. Za njih je Kaligulina smrt zai
sta bila bolni gubitak - hleba i krvavih borbi u areni.

2 7 U por. m ontirani sudski proces" konzulim a A vidiju N igrinu i Lusiju K vijetu, na osnovu potpuno proizvoljne tvrdnje da su 118 . godine pokuali da u
lovu ubiju imperatora H adrijana (Prem erstein, 19 0 8 ) .

133

U to vreme rimski puk vie nije postojao. Ono to je

postojalo bila je "svetina u gradu Rimu, oko ije naklonosti su se
borili imperatori i njihovi protivnici. Sredstva za dobijanje njene
naklonosti vrtela su se oko panem et circenses, pri emu je nezanemarljivu ulogu igrala i mogunost da se uestvuje u linovanju ne
kog od propalih imunijih i politiki znaajnijih ljudi. Uzburkavanje agresivnih strasti kod siromanih stanovnika grada dovodilo
je do toga da oni nisu morali biti samo posmatrai politikih ob
rauna, nego su i sami bili akteri u poslednjem inu - egzekuciji
palih monika. Ovo je veoma vaan momenat. Poto vie nije po
stojao rimski puk i poto su "njegovi magistrati postali senke
onih iz vremena republike, mogunost da puk prui otpor tiraniji
nekog imperatora praktino je iezla. Sve vee samodravlje i sve
beskrupuloznija i nemilosrdnija borba za vlast izmeu imperato
ra i njihovih politikih protivnika, naroito u vojsci, obesmislili su
bilo kakvo pozivanje na otpor tiraniji. Kao uostalom i Senat, tako
su i pauperizovane mase postale sredstvo za politike obraune.
ak i kada bi presto ostao upranjen, najuporniji posetioci skup
tina su jo jedino mogli da aklamacijom prihvate senatus consultum, kojim je Senat odreivao novog imperatora (ponajee na
pritisak pojedinih legija ili pretorijanske garde). Umesto efektiv
nog uea u regularnim organima vlasti, obini graani dobili su
priliku da aktivno uestvuju u poniavanju i dokrajivanju gubit
nika u bitkama za novac i poloaje. Frustracija zbog politike pa
sivnosti i mrnja prema realnim uzurpatorima (i dalje nominalno
republikanske!) vlasti tako je dobila ventil u orgijama nasilja pre
ma rtvama politikih obrauna - ukljuujui tu i same imperato
re. Dobar primer prua nain na koji je svrgnut i pogubljen impe
rator Vitelije 69. godine pre n.e. Prema kazivanju Gaja Svetonija
Trankvila, jedna eta vojnika odanih pobunjenom Vespazijanu
upala je u dvor i pronala Vitelija, koga je ve bila napustila njego
va telesna straa i koji je oajniki pokuavao da se nekako sakri
je. Vojnici ga tada "epaju, stegnu ga konopcem oko vrata i ona
ko u dronjcima, skoro golog i ruku vezanih iza lea, odvuku na
Forum. Uz pogrde, smeh i ruganje, gonili su ga tako svetim pu
tem, kose vezane iza potiljka, kao u razbojnika. Neki su mu otri
ce maeva stavljali pod bradu, da mu to vie izdignu lice, da ga
to bolje vide. Drugi su bacali na njega izmet i blato, a mnogi su

134

vikali za njim iz sveg grla, nazivajui ga prodrljivcem i pijanicom.

Svecina ga je grdila na sva usta, ismevajui ak i njegove telesne
nedostatke; bio je naime prava ljudeskara, lica rumenog i podnadulog od prekomerenog pia. Imao je veliki trbuh i bio hrom na
jednu nogu; to ga je snalo pri jednoj nezgodi na kolskim trkama,
na kojima je sudelovao sa Kaligulom. Najzad je kod Gemonija pod
kiom udaraca, sav izlomljen i iseckan, izdahnuo, Odatle su ga
kukom odvukli i bacili u rekuTibar (Trankvil, 19 9 9 :12 4 ).
Nita manje alostan nije ni prizor sukoba izmeu Vitelijevih i Vespazijanovih pristalica na ulicama Rima, koji je opisao Ta
cit: "Uz borce nalazio se narod kao promatrai i, kao u zabavnom
nadmetanju, poticao vikom i pljeskom sad ove sad opet one. Kad god
bi jedna strana uzmakla, a borci se sakrili po daarama ili pobjegli u
kakvu kuu, ovi bi glasno zahtjevali da se isteraju i zakolju, i tako bi
se doepali prilino velikog dijela plijena. Dok je vojnik naime bio za
okupljen krvlju i klanjem, ratni je plijen padao u ruke svjetini. ita
vim je gradom vladao okrutan i sramotan prizor: na jednom mestu
bitke i rane, na drugom kupalita i krme; u isti as lokve krvi i gomi
le tjelesa, a isto tako i bludnienja i bludnienjima sline pojave. Ko
liko je god razvrata u razuzdanoj dokolici, koliko je god zloina u
preokrutnom zauzeu - jednom reju: da pomisli kako isti grad bje
sni i zabavlja se. Pobile su se i prije naoruane vojske u gradu, dvaput
kad je Lucije Sula izaao pobjednikom, jedanput kad je pobedio i
na; ne bijae ni tada manje surovosti. Sada je vladala i neprirodna
bezbrinost i naslade se ni u jednom trenutku nisu prekidale. Kao da
je praznikim danima nadolo i to veselje: klicahu od radosti i uiva
hu bez ikakve brige za stranku, veseli zbog dravnih nedaa" (Tacit,
1987: 285-287).
To je bilo nalije mistine monarhije. Gubljenje svakog
interesa za javnu stvar i orgastiko predavanje uicima koji su
joj bili dostupni doveli su svetinu do toga da svoj pristup raspoja
sanim religioznim ritualima i krvavim borbama gladijatora po are
nama projektuje na celu dravu. Javni ivot se sada sastojao u re
ligioznom zavoenju masa i njihovom ukljuivanju u politike
borbe tamo gde je gubitnika trebalo rastrgnuti ili opljakati. A ka
ko je dolazilo do sve eih politikih obrauna, istki u redovima
senatora i magistrata, kao i svrgavanja imperatora (to e se u dominatu jo vie pogorati: tako se npr. izmeu 235. i 285. izrea-

135

Io 26 imperatora, od kojih je samo jedan umro prirodnom smru),

to je sam ivot u rimskoj imperiji poeo nalikovati stalno obna
vljanom graanskom ratu. Time je dilema iz 1. veka pre n.e. re
publikanske slobode ili mir pod vrstom rukom imperatora - po
stala u potpunosti opsolentna. Jer, sada ni mir vie nije bio mo
gu; ono to je Rimljanima preostalo bila su samo kratka primirja
u sve zahuktalijim spiralama politikog nasilja. Upravo to je imao
na umu Tacit, kada je zapisivao svoja razmiljanja o stanju nastalom nakon 69. godine, "godine etiri imperatora : "Poto je ubi
jen Vitelije, vie je prestao rat nego to je zapoeo mir. Naoruani
pobjednici nepomirljivom su mrnjom proganjali pobijeene. Ce
ste pune ubojstava, okrvavljeni trgovi i hramovi; poklanih posvu
da, kako je koga sluaj nanio. [...] Posvuda naricanja, zapomaga
nja i zla kob osvojena grada, tako da se eznulo za nekadanjom
obijeu otonovskog i vitelijevskog vojnika. Voe stranke u raspi
rivanju graanskog rata odvani, obuzdavanju pobjede nedorasli.
Zaista, u meteu i razdoru najvie je snage u onoga najgorega: za
mir su potrebna estita nastojanja (Tacit, 1987: 29 1). Nakon to
je izgubio svoju slobodu i vrline, Rim je morao ustanoviti da ni
unutranji mir vie ne moe da sauva. Jer, kako kae Tacit, "za
mir su potrebna estita nastojanja, a njih nisu vie imali ni impe
ratori, ni senatori, ni oficiri legija, pa, na kraju krajeva, ni oni tu
ni ostaci rimskog puka u gradu Rimu. Iskustvo Rima postalo je
tako svojevrsna opomena: mir na kojem e poivati drava ne mo
e se graditi bez slobode. Meutim, sloboda o kojoj je re vie ne
e moi biti sloboda republike kao dravnog kolektiva, ve slobo
da pojedinca koji tek preduzima poduhvat osnivanja drave. To je
premisa od koje e u novom veku krenuti Hobbes i liberalna teo
rija, polaui temelje za demokratsku ustavnu dravu.

5. Stoiki pojam slobode i beg u onostranost

Verovatno nita bolje ne svedoi o propasti rimske tradicije otpo
ra tiraniji od onoga to su o ovoj temi pisali rimski pripadnici sto
ike kole, Lucije Anej Seneka pre svih. Seneka je, inae, za vreme
vladavine Kaligule postao senator, a za vreme Klaudija pretor i
vaspita mladog Nerona. Kada je Neron stupio na vlast, Seneka je
postao konzul, a imperatorov savetnik je bio sve do 59. godine,

136

kada je pao u imperatorovu nemilost. Nezadovoljan stanjem u dr

avi, Seneka je 65. godine uzeo uee u zaveri Kalpurnija Pizona.
Po nekim tvrenjima, Seneka je bio dua cele zavere, dok je za
vou Pizon izabran zbog njegovog starog i plemenitog roda. Me
utim, zavera nije bila uspena, jer su zaverenici suvie oklevali da
izvre atentat na Nerona i na kraju bili otkriveni. Neron je Seneku
osudio kao sauesnika u zaveri, ali mu je, kao akt milosti, dozvo
lio da sam sebi oduzme ivot. Tako je Seneka glavom platio za
svoj pokuaj da uzme uee u ubistvu tiranina.
No, problem sa Senekom, pa i sa velikim brojem dru
gih stoika, leao je u tome to su svoj ivot vodili u neskladu sa
onim to su pisali i govorili. Seneka je, primerice, osuivao srica
nje materijalnih dobara, a ipak je bio jedan od najbogatijih ljudi
svog vremena, koji je bogatstvo stekao skoro iskljuivo (zlo u p o
trebom svog politikog poloaja. Slino stvari stoje i sa njegovim
stavom o otporu tiraniji. Iako je uzeo uee u zaveri kojoj je bio
cilj ubistvo tiranina, Seneka je svoje itaoce svim moguim argu
mentima odgovarao od mogunosti da se suprotstave bilo kakvoj
vlasti, pa tako i onoj tiranskoj (ostavljajui, dodue, rezervu u sti
hu jedne poeme da je najlepa rtva bogovima smrt tiranina).28
Seneka je bio otar kritiar savremenih prilika u Rimu.
Naroito je bio nemilosrdan prema svetu politikih monika, ko
jem je i sam pripadao: "Meu svima onima koje vidi obuene u
toge ne postoji nikakav mir; jedan se unajmio za najmanju nagra
du da bi unitio drugoga; svako se ali samo na nepravdu drugo
ga; mrze srenoga, preziru nesrenoga; veega nerado podnose,
manjem su teki; mue ih razne elje; zbog neznatnog uivanja i
plena ele da sve unite. ivot je slian gladijatorskoj koli gde se
bore meu sobom oni koji zajedno ive. [...] To je drutvo divljih
zveri, jedina je razlika to su ove, kad su sline vrste, mirne meu
sobom i uzdravaju se od prodiranja, dok se ljudi uzajamno prodiru (Seneka, 1983: 35). U takvom svetu ne samo da vie nema
vrlina i slobode nego nema ni iluzija da bi ih moglo biti. Vremena

2 8 Zaklana ne moe biti draa

rtva, i prihvatljiva Jovu
N o to je nepravedan kralj
(cit. prema: M ilton, 19 9 0 : 9 5).

137

klasinog republikanizma su davno prola, ostavljajui za sobom

krvolone zveri, koje se meusobno bore za mo i novac: "ta e
li, Marko Katone? Ta ne radi se vie o slobodi koja je ve davno
propala! Pitanje je samo da li njome treba da upravlja Cezar ili
Pompej! ta te se tie ova svaa? Nijedna partija nije tvoja: re je
jedino o tome ko e biti gospodar! (Seneka, 1978: 61).
Opisujui na taj nain politiku realnost principata,
Seneka je doao do zakljuka (koji je ponovo bio u suprotnosti sa
ivotom koji je sam vodio) da "mudar ovek [...] bei od moi i si
le koje bi mu mogle nakoditi, ali na takav nain da se ne moe videti da ih izbegava. Jer jedan deo sigurnosti nalazi se i u tome da
ne pokazujemo da teimo da je postignemo i da smatramo za zlo
ono to izbegavamo" (Seneka, 1978: 60). Ako bi se desilo da mu
dar ovek stane na put nekom moniku i zbog toga bude uvreen
ili povreen, on to mora "stoiki otrpeti, bez ikakve elje da uz
vrati istom merom. "Uvrede monih treba podnositi ne samo str
pljivo, ve i veselog lica (Seneka, 19 83:58 ). Izbegavanje konfron
tacije ili sukoba ima prednosti i na duge staze: "Neko te je udario;
povuci se; vraajui udarce, dae protivniku priliku i opravdanje
da udara ee; nee moi da se povue i kad to ushtedne (Se
neka, 1983: 60). Prema tome, za mudrog oveka je najbolje da se
povue u svoju miju rupu i da se kloni svega to bi ga moglo
dovesti u konflikt sa bilo kim. Takav moralni stav je vodio direkt
no zakljuku, koji e izvui rob Epiktet i imperator Marko Aurelije, da mudar ovek ne treba uopte nita da eli, niti da poseduje
ita zbog ega bi strepeo. "Odagnaj od sebe svoje elje, odagnaj od
sebe bojazni, i vie nee biti za tebe tiranina (Epiktet, 19 9 1: 5556). Tiranija je isto tako sporedna i bezvredna pojava kao to su to
i sve druge materijalne stvari i zato ne zavreuje ni panju mudrog
oveka, a kamoli preduzimanje otpora.
Bogat unutranji ivot, kao most ka boanskoj onostranosti, za stoike je jedina stvar zbog koje vredi iveti, dok je sve
ostalo to ini ovaj, materijalni svet bezvredno, prolazno i efemer
no. Marko Aurelije je pisao: Da, ono to se najvie ceni u ivotu
samo je tatina, trule, sitnica. - Pogledaj, ljudi su psi koji se ko
lju i deca koja se svaaju; eno, smeju se, a za trenut e plakati. Ve
ra, estitost, pravda, istina napustile su zemlju i odletele u nebo!
A ta to tebe vee za zemlju? (Marko Aurelije, 19 9 1:13 9 ). Stoiki

138

odgovor glasi: nita. Meutim, postoji i drugo pitanje: ta mudrog

oveka vee za smrt? Odgovor na to pitanje glasi: sloboda. "M i ne
emo teiti ovu tako mranu robijanicu, neemo savetovati da se
podnosi vlast delata, pokazaemo u svakom ropstvu otvoren put
slobodi. Ako je duh bolestan i bedan zbog svojih poroka, on treba
svoje nesree da okona sa samim sobom. [...] Rei u onome ko
ji se namerio na kralja koji strelama gaa grudi svojih prijatelja, i
onome iji gospodar aava oeve utrobama njihove dece: 'Zato
kuka, luae? Zato eka da te neki neprijatelj kraljev osveti uni
tenjem celog naroda ili da izdaleka doleti neki moni kralj? Kuda
god se okrene, svuda je svretak nesrea. Vidi li ono strmo mesto? Odande.se penje do slobode. Vidi li ono more, onu reku,
onaj bunar? Onde na dnu sedi sloboda. Vidi li ono drvo, nisko,
sasueno, nesreno? Tamo visi sloboda. Vidi li svoj vrat, svoj gr
kljan, svoje srce? Tu je izbavljenje od ropstva. Zar ti pokazujem su
vie teke naine umiranja i koji zahtevaju mnogo odvanosti i
snage? Ti pita koji je put do slobode. Bilo koja vena u tvome telu!" (Seneka, 1983: 81).
Od republikanske slobode do stoike slobode dug je
put. Republikanska sloboda stoji u samom sreditu republikanski
ureenog polisa i predstavlja spiritus movens svakog oveka da svo
me ivotu da smisao tako to e postati vrli graanin republike.
Stoika sloboda se u potpunosti nalazi izvan ove tradicije. Od Zenona potie misao da su svi ljudi stanovnici jednog kosmopolisa i da
je ta pripadnost mnogo vanija od toga kojem "zemaljskom" poli
su pripadaju. Ideja o nebeskom gradu(-dravi) u kojem ive i
ljudi i bogovi, formirana je jo u staroj stoi, a preuzee je i Seneka
i ostali rimski stoici.29 Sloboda u jednom takvom kosmopolisu iz
jednaena je sa prezirom prema svim materijalnim stvarima, pa
tako i prema bavljenju politikom u okviru bilo koje svetovne dra
ve, a u krajnoj liniji i prema samom ivotu. Biti osloboen tako za
ista moe da znai prestati trpeti hirove sudbine na ovom svetu i
pridruiti se blaenoj kontemplaciji na onom svetu. Onaj indivi
dualizirajui i kontemplatizirajui uticaj orijentalih religija na

2 9 N aposletku, ova e ideja stii i do sam og A vgustina, koji ju je adaptirao u hriansko uenje o saegzistenciji i sukobu civitas D ei i civitas tem na (upor.
Elorduy, 19 36 : 2 18 i dalje).

139

propadanje republikanskog Rima, o kojem je govorio James Geor

ge Frazer (o emu je bilo rei u prethodnom odeljku) zapravo se
odvija tek sada, dobrim delom upravo u okviru stoike kole. Jer,
stoici otpisuju kako republikanske tradicije Rima, tako i orijental
ne tradicije mistine monarhije, utirui put ka transcendenciji i i
sto duhovnim vrednostima. Nevolja sa stoikim uenjem bila je,
meutim, u tome to je ono bilo namenjeno intelektualnoj eliti,
koja je imala dostatnu duhovnu snagu da podnese pomenute za
straujue stavove. Ona je bila vie uteha za jake; dok je stanovni
cima Rima bila mnogo vie potrebna religija za slabe. A toj potre
bi e na najbolji mogui nain izai u susret jevrejski prorok Isus
Hrist i njegovi apostoli.

6. Imperator dominus et deus?

Tokom principata, sistem dijarhije se sve vie klimao, da bi naposletku u potpunosti bio ukinut. Senat je sve to vreme prolazio
kroz duboke promene, pa je na kraju bio sastavljen jo samo od
isluenih vojskovoa, vojnih slubenika i veleposednika.koji su
ponikli iz vojnikog sloja. Takav sastav Senata vie nije predsta
vljao nikakvo aristokratsko telo koje bi moglo pretendovati na auc
toritas i koje bi na bilo koji nain ograniavalo vlast imperatora
(Borch, 1934: 77). Praktino jedina opasnost je sada imperatoru
pretila od njegovih oficira. Krajem principata, oni su smenjivali
imperatore jednog za drugim, esto bez ikakvih razloga ili zato to
su eleli da na to mesto postave nekog "svog . Obini graani vi
e nisu imali nikakvu mogunost uticanja na politiki ivot, osim
simbolinog davanja podrke nekom pretendentu na presto. Ali,
kada bi novi imperator doao na presto, sudbina mu je bila neizvesna i u svakom sluaju nezavisni od svih drugih faktora osim
nepredvidljivih oficira i njihovih vojski: "Posle Aleksandrove smr
ti nastala je prava propast. Carstvo je postalo vojnika prija. Ra
zne armije su, jedna za drugom, za careve proglaavale svoje zapovednike, uklanjale ih potom i za sasvim trivijalnu primedbu na
njihovu strogost ili slabost, koristei svoju snagu za nemilosrdno
pljakanje mirnih i bogatih provincija (Rostovcev, 19 9 0 : 453).
Takva situacija e se prekinuti i politika stabilnost e
biti donekle uspostavljena pod imperatorom Dioklecijanom. On

140

je napokon realizovao tenje ranijih imperatora da logiki zaokru

e svoju apsolutnu i deifikovanu vlast. Dioklecian postaje prvi ne
prikosnoveni dominus et deus i time otpoinje epohu dominata.
Rimska drava se sada pretvara u visoko centralizovanu apsoluti
stiku tvorevinu, sasvim nalik na neku orijentalnu despotiju. Sva
ka odgovornost imperatora pred drugim magistratima nestaje, a
gubi se i njegova podvrgnutost zakonima. Helenistiko shvatanje
0 imperatoru kao obogotvorenom zakonu sada moe da trijumfuje,3 ime se ukida poslednji republikanski relikt i sankcionie opta obespravljenost: "Pod Dioklecijanom i posle njega carstvo je
zaista uspostavilo jednakost meu veinom svojih podanika tako
to su svi bili podjednako siromani i podjarmljeni (Rostovcev,
19 9 0 : 466-467). Nije nevano pomenuti i to da je pod Diokleci
janom drava bila najvei zemljoposednik, najvei vlasnik rudnika
1 kamenoloma, najvei industrijalac i vrilac nadzora nad najveim
delom trgovine. Time je stvoren ekonomski osnov koji je u potpu
nosti podupirao "ideju dravne svemoi (Wittfogel, 1988: 216 219 ).31
Meutim, ak ni Dioklecijan nije uspeo da podari Ri
mu sigurnost. Zato je posle njegove smrti ponovo izbio graan
ski rat, koji je odneo mnogobrojne ivote i materijalna dobra. Iz
njega je kao pobednik izaao Konstantnin, koji je uspostavio naslednu despotiju po orijentalnom modelu. Konstantinova vlast je
imala dva osnovna uporita: vojsku i religiju. Dovodei vojsku
pod svoju kontrolu, on je eliminisao glavni izvor nesigurnosti ra

3 0 "H elenistika pravno-politika m isao ve je odavno bila stvorila ideju o vla

daru kao oduhovljenom zakonu, koji je plem enit i pravian, i koji kao takav
treba da bude iznad zakona, jer je on sam ivi zakon, i koji treba, kada je to
potrebno, da ublai i popravi pisane zakone (Sarki, 19 8 4 : 5).
3 1 A nalize K arla W ittfogela pokazuju da je ovaj proces ekonom skog osam osta
ljivanja drave poeo vrlo rano. U tom pogledu 2 1 1 . godina pre n.e. ima veli
ki znaaj. Tada je Rim pokorio Sirakuzu i doneo agrarni zakon (tzv. lexH ieronica) prem a egipatskim i helenistikim uzorim a. Cilj je bio organizacija pr
ve provincijske privrede, koju sporovodi drava kao vlasnik zemlje i posednik apsolutne moi. N akon to je populus Romanus postao apsolutni gospodar
sicilijske privrede, na red su dole i druge osvojene provincije. Proces se ubr
zao za vrem e principata, a za vladavine Septim ija Severa, koji je bezobzirno
praktikovao ubistva i konfiskacije im ovine bogatijih ljudi, drava ve postaje
vlasn ik najveeg dela poljoprivredno vrednog zem ljita.

141

nijih imperatora. Meutim, religiozno uporite njegove vlasti je

iziskivalo mnogo vie inventivnosti. Doba mistine monarhije, u
kojoj monarh svoj boanski suverenitet duguje braku sa bogi
njom Itar, ve su bila prola. Novo doba trailo je snanog mu
karca koji je samodrac i koji u svojoj jakoj ruci dri kljueve mi
ra. Nakon etiri veka graanskih ratova, najgorih krvoprolia i
politikih obrauna, stanovnici rimske imperije bili su spremni
na sve samo da bi bili ostavljeni u svojoj privatnosti i poteeni
ratnih razaranja. Sada je zaista postala realna ona slika Rima ko
ju je dao James George Frazer i u kojoj su optenje due s bogom
i njeno veno spasenje jedine stvari radi kojih vredi iveti . Ori
jentalne religije koje su sada imale prou kod Rimljana bile su
one individualno-kontemplativne, a ne vie kolektivno-orgijastike. U takvoj situaciji bio je mogu izlazak iz mitolokog materinsko-enskog sveta, koji je karakterisao religiozni ivot prin
cipata. Meutim, za prosvetiteljstvo je bilo jo uvek prerano. Vladajue religiozno raspoloenje zauzimalo je novi mitoloki kurs,
i to ka mukom - "herojskom samoosveivanju. Nova mito
logija je traila svrstavanje "uz oeve, bastion reda i zakona, uz
stare, i s njima uz jedan svetski sistem koji se simbolino moe
oznaiti kao nebo, jer stoji nasuprot enskoj zemlji" (Nojman,
19 9 4 :118 ). U Rimu se za vreme dominata taj obrat dogaa, kon
kretno, u znaku obnovljena Sunca, oinskog po podrijetlu, a za
tim u znaku Isusa, koji e obiljeja Soli Invictusa prenijeti na Konstantinov kri to obeava pobjedu: In hocsigno vinces - u ovom e
znaku pobjediti (Cazenave & Auguet, 19 9 0 : 267). Mitraizam,
koji se pojavljuje pod oreolom Sunca, bio je religija koja je ve u
velikoj meri podseala na hrianstvo (kako pojedinim obredima,
tako i odbacivanjem orgastikih i udovinih rituala i uzdizanjem
discipline, umernosti i morala), alfje bila skoro iskljuivo vezana
za vojsku (Elijade, 1991: 2 :2 5 8 ) i kao takva u startu hendikepira
na u borbi protiv hrianstva, koje se irilo ravnomerno kroz sve
stratume rimskog drutva i na kraju osvojilo i vojsku i dravu i sa
mog imperatora.
Pobedom hrianstva nad svim konkurentskim religi
jama u Rimu je bespogovorna poslunost prema vlasti imperatora
dobila nove religiozne osnove, iako je jo dugo vremena poivala
prevashodno na goloj sili. Pod Konstantinom, u Rimu vie zapra

142

vo i nisu postojali graani, nego samo jo podanici i vernici. To

vie nije zabrinjavalo nikoga, poto su vremena republike, a sa nji
ma i vrednosti koje je ona afirmisala, ve bila odavno zaboravlje
na. Meutim, hrianstvo nije bilo samo novi religiozni stub im
peratorove vlasti, ve - perspektivno - i njegov kavez. Dioklecija
nov koncept statusa imperatora kao gopodara i boga (dominus et
deus) ve je u momentu uzdizanja hrianstva u dravnu religiju
stavljen pod znak pitanja, poto hrianstvo nije poznavalo nita
slino obogotvorenom imperatoru. Ono je priznavalo samo svetovnog vladara - to znai oveka ~ po milosti Bojoj. Postoji li
milost Boja ili ne bilo je otvoreno pitanje, na koje e hrianska
crkva pre ili kasnije podii pretenzije da odgovori. U zamenu za
ovo srozavanje" imperatorskog digniteta, hriani e u poetku
biti voljni da prihvate helenistiku zamisao o imperatoru kao neo
dgovornom samodrcu, da bi vremenom kako su pucali avovi
na braku drave i crkve - poeli da izgrauju kriterijume za raz
likovanje ispravne od tiranske vlasti, postavljajui time temelje
novoj tradiciji otpora tiraniji. Tome e biti posveena izlaganja u
narednom poglavlju.

H3

in
PRAVO N A OTPOR TIRANIJI U SR E D N JE M VEKU

Paralelno i nezavisno od grke i rimske tradicije otpora tiraniji, u

antici je cvetala jo jedna vrlo znaajna tradicija - jevrejska. Ova
tradicija se u velikoj meri razlikuje od prvopomenute dve po sna
nom peatu monoteistike religije, koja je u potpunosti proima
la kako privatni, tako i drutveni i politiki ivot. Osim toga, na
stala na tlu istonjakih despotija, u socijalno-politikim prilika
ma potpuno razliitim od onih koje su vladale u grkim polisima i
rimskoj republici, jevrejska tradicija otpora tiraniji imala je jedan
vrlo ambivalentan stav prema monarhijskoj vlasti i nije nikada
podlegla iskuenju republikanizma. Sasvim suprotno, umesto
svetovnog ideala republike, jevrejska pobunjenika misao.e afirmisati jedno eshatoloko, apokaliptiko i mesijansko uenje, unu
tar kojeg e tiranija biti defintitvno pobeena tek po uspostavljanju
"carstva Bojeg na zemlji". Kako su Jevreji tonuli sve dublje u po
litiko ropstvo, ta tradicija e se postepeno oslobaati svih pobu
njenikih elemenata, da bi na kraju bila rastvorena u jednom manje-vie pasivnom iekivanju Boje intervencije, koja e okonati
ovozemaljsku patnju i otvoriti rajske kapije harmonije boanske
zajednice. Na tu tradiciju e se nadovezati rano hrianstvo, uva
jui, dodue, sve one odbaene pobunjenike elemente judaizma,
kako bi ih jednoga dana reaktiviralo. A kada bude kucnuo as za
to, hrianstvo - i to prevashodno kpadno - pokazae se kao ve
oma kreativno u preuzimanju razliitih antikih tradicija otpora
tiraniji i objedinjavanju njihovih pojedinanih elemenata.

i. Jevrejska tradicija otpora tiraniji

Rodonaelnik judaizma jeste Mojsije, koji je izveo iz Egipta Jevreje koji su tamo bili nastanjeni. Zbog toga je on bio ne samo rodo
naelnik jevrejske religije, nego i prvi pravi narodni voa, zakono-

dava i vaspita Jevreja. Ko je bio Mojsije i kakvu je religiju dao Jevrejima ostaje do danas sporno. Sigmund Freud je svojevremeno
izneo tezu da je Mojsije bio Egipanin i pristalica univerzalistike
monoteistike religije sunca (Atona), koju je utemeljio faraon
Amenhotep IV (Ehnaton). Posle smrti ovog jeretikog faraona, u
Egiptu je dolo do erupcije gneva prema novoj religiji i nastali su
haos i bezvlae (koje je 1350. godine pre n. e. okonao vojskovo
a Haremhab). Freudova je pretpostavka da je Mojsije bio zaista
lan kraljevske kue i da je kao takav delio religiozna shvatanja Ehnatona, te da je u haosu izazvanom faraonovom smru i pobunom
protiv njegovog verskog legata, "izabrao" Jevreje za svoj narod,
podario im syoju" religiju (a to znai religiju Atona) i izveo ih iz
uzavrelog i mrnjom preplavljenog Egipta.1 Nikakav bog, a pogo
tovo ne jedan u to vreme tako marginalan demon kao to je bio Ja
hve, nije tada zakljuio "ugovor sa Jevrejima. Sasvim suprotno,
Mojsije se spustio do Jevreja, uinio ih svojim narodom; oni su
bili njegov izabrani narod (Frojd, 19 7 9 :4 9 ).
Meutim, Mojsije je, sudei po svedoanstvu sauva
nom u Starom zavetu, bio prek, netrpeljiv i okrutan ovek (veoma
slian i samom starozavetnom opisu Jahvea) i vrlo brzo je doao u
otvoren sukob sa Jevrejima i u jednoj pobuni je ubijen: "dok su
krotki Egipani ekali da to uine tek poto je sudbina uklonila faraonovu svetu linost, divlji Semiti su uzeli sudbinu u svoje ruke i
odbacili tiranina (Frojd, 1979: 51). Mojsije je bio prvi vladar Je
vreja i ujedno njihov prvi tiranin, protiv koga su se oni otvoreno
pobunili i na kraju ga svrgnuli i ubili. Posle tog ina, Jevreji su se
nesumnjivo osetili sasvim slobodnim i odluili su da pronau se
bi novog vou i novu religiju. Oni tog novog vou pronalaze u oa
zi Kadiu - sreditu kuka lokalnog ratnikog demona Jahvea. Ka
ko se taj novi voa zvao i kakva je bila njegova sudbina ostae zauvek tajna, poto ga je predanje stopilo u linost prvog voe Mojsija, ba kao to je i boga i demona - Amona i Jahvea - stopilo u
jedan jedinstveni boanski lik. Freudov je zakljuak da su ve u to
vreme tiranoubice (ili njihovi naslednici) poeli da oseaju krivicu
zbog ubistva svog prvog (a moda i drugog) voe i da izgrauju je

1 N a M ojsijevo poznavanje religije Atona i odbacivanje tradicionalne egipatske

religije upozorava i M ircea Eliade (upor. Elijade, 1 9 9 1 : 1 : 1 5 4 ) .

145

dan - religiozno utemeljen - pozitivan stav prema njemu.2 Taj

stav e kasnije postati osnov vere Jevreja: osniva njihove vere, ko
ga su tako sramotno ubili, vratie se iz mrtvih i povesti svoj narod
u carstvo venog blaenstva (Frojd, 19 79 :39 ).
Pitanje je, razume se, koliko ove Freudove analize od
govaraju istorijskoj realnosti. Po svoj prilici, tano je da su Mojsije i grupa njegovih pomonika (Levita) bili Egipani, kao i da je Ja
hve bio Jevrejima tue boanstvo, koje su oni prihvatili prilikom
posete oazi Kade u pustinji Sinaja. Takoe je tano i to da je, za
razliku od pacifistike religije Atona (za koju je teko utvrditi da li
su je zaista ikada prihvatili Jevreji naseljeni u Egiptu), militantni
kult Jahvea upuivao Jevreje na osvajanje zemlje Hanana. Taj kuk
je iz glava Jevreja izbacio svaku pomisao na transcendenciju (ako
su na nju ikada pre toga pomiljali) i na njeno mesto zabatinio si
rovi naturalizam. Jahve je pri tom postao ne samo Inspirator starojevrejskog imperijalizma, nego i uvar tradiranog poretka, na te
melju "ugovora koji je zakljuio sa jevrejskim narodom. U tom
svojstvu, ispod Jahveovog lika probija se seanje na Mojsija: i no
vi jevrejski bog, ba kao i rodonaelnik njihove religije,.ima crte
muiavog cara, koji gnevno i strasno trai od svojih vernika/podanika da se pokoravaju obavezama preuzetim na osnovu "ugovo
ra sa njim.
"Ugovor izmeu Boga i izabranog naroda, o kojem je
ovde re, nesumnjivo predstavlja specifinost judaistike religije.
Vrlo je mogue da njeni koreni seu u doba boravka u Egiptu, gde
je ugovorna logika upuivala na stvaranje ftzakletvenikog saveza
protivnika egipatske vlasti u borbi protiv nje (Veber, 1997: 77).
Posle izlaska iz Egipta i u toku priprema za osvajanje zemlje Ha
nana, ugovorna logika je ve imala ambiciozniji cilj: stvaranje
Izraela kao ratnog saveza predvoenog bogom rata Jahveom
(Veber, 1997: 84). Izrael je, inae, u to vreme bio obino ime za
kultni savez heterogenih etnikih grupa, koje su se ujedinjavale ra

2 U tom e su moda presudnu ulogu o digrali Leviti, M ojsijevi pom onici, koji su
takoe bili preteno Egipani i privrenici religije Atona. O ni su se p osle sm r
ti M ojsijeve izborili da uspom ena na njega ne padne u zaborav i d a pojedini
elem enti njegovog uenja budu prihvaeni u kom prom isnoj form ulaciji nove
- judaistike - vere u boga Jahvea.

146

di uea u ratnim pohodima. Taj savez do doba careva nije raspo

lagao nikakvom jaom centralnom vlau i nije se mogao oznaiti
jednom jedinstvenom dravom . S vremena na vreme plemena
koja su bila lanovi ratnog saveza bila su u sukobu, a savez je funkcionisao praktino jedino u vreme zajednikih ratnih pohoda.
U takvim uslovima, bog Jahve je zaista igrao veliku in
tegrativnu ulogu za lanove saveza. Ugovorna logika je dovodila
svakog pripadnika pojedine grupe koja je pripadala savezu u iz
ravni odnos prema jednom - iako imaginarnom vladaru. Inte
resantno je da je u orijentalnim despotijama, koje su okruivale
ratni savez Izraela, postojala neka vrsta sizerensko-vazalskog
ugovora, tj. politikog ugovora izmeu monog vladara imperije
i njemu podreenog vladara neke potinjene zemlje. Jevreji su
svoj ugovor sa Bogom sebi predstavili upravo po toj varijanti si
zerensko-vazalskog ugovora, tako da je ratni savez Izraela postao
jevrejska zajednica saveza u koji je ulazio svako ko je sainio
ugovor sa Bogom kao svojim zajednikim sizerenom. Toj pred
stavi odgovara starozavetna slika obavezivanja jevrejskog naroda
na Sinajskoj gori da se pokorava samo Jahveu i nijednom dru
gom bogu, ime je doao u poziciju vazala prema njemu kao
"sizerenu (Tadmor i Nadel, 19 9 6: 25). Ipak, ono to ugovor je
vrejskog naroda sa Bogom ini razliitim od sizerensko-vazal
skog ugovora jeste princip kolektivne odgovornosti, koji se te
melji na arhajskom principu krvne osvete. Jevreji za svoje ugo
vorne obaveze odgovaraju Bogu po principu kolektivne odgovor
nosti, to znai da je celina odgovorna za grehe pojedinaca (i to
ne samo onih koji ive nego i predaka). To je princip preuzet iz
krvne osvete i zaodenut u ruho "ugovorne obaveze prema Ja
hveu. Kanjavanje grenika (koji su se ogreili o ugovor sa Bo
gom) Jevreji su shvatali kao ienje svoje zemlje od solidarnog
jemstva za greh prema Jahveu.
Stvari se bitno menjaju u momentu kada opisani rat
ni savez Izraela preraste u imperiju. Prvi car Saul, a posebno nje
gov naslednik David, izazivaju odluan otpor svojih podanika
zbog centralizacije vlasti i uzurpacije religioznih funkcija. Kao
ranije protiv Mojsija, Jevreji sada u otporu tiranima vide prevashodno religiozno-ugovornu obavezu prema Jahveu. Protiv Davi
da ustanak podie njegov sin Avalom, ime se pokazuje da su

147

ugovorna obaveza na svejevrejsku solidarnost i odanost Jahveu

postale superirone u odnosu na imperativ porodine solidarno
sti. Meutim, kao i u sluaju Mojsija, i prema Davidu Jevreji ne
mogu dugo da oseaju animozitet. Jednom svrgnut, on se opet
vraa na presto i, tavie, u istoriju ulazi "ovenan oreolom ide
alnog cara, pomazanika bojeg, nacionalnog heroja i pesnika
psalama (Tadmor i Nadel, 1996: 39). Kao to je prvi jevrejski
tiranin Mojsije bio prvo svrgnut, a zatim uzdignut u mitsku fi
guru rodonaelnika religije (pa, donekle, i samog naroda), tako
je i David doekao posmrtnu slavu cara nad carevima". To go
vori o prijemivosti Jevreja za uticaje vere u "kralja-spasitelja ,
koja je u to vreme bila rasprostranjena u okolnim orijentalnim
despotijama. Kasnije iekivanje Mesije, koji e biti potomak lo
ze Davidove, nosilo je u sebi tragove upravo te vere, koja je u me
uvremenu razraena u uenju svetenika i proroka (Veber,
1997: 213-2 15; Elijade, 19 9 1: 2: 20 2 -2 0 3 ).
Svetenici i proroci, koji e kasnije biti stvaraoci jevrejskog eshatolokog, apokaliptikog i mesijanskog uenja (potpuno
stranog izvornom judaizmu), bili su u vreme carstva najljui pro
tivnici carske svevlasti. Oni streme jednom hijerokratskom poret
ku, u kojem e car biti sputen na nivo visokog svetenika" jerusalemskog hrama i tek kao takav priznat za centralnu figuru ideal
nog poretka (Veber, 19 9 7:30 7). Polazei od ovog ideala, oni se su
protstavljaju carevima i proglaavaju se "istinskim glasnogovorni
cima Jahvea, odnosno "istinskim zatitnicima ugovora sa njim.
Tako npr. prorok Ilija Tesvianin od samog Boga dobija nalog da
zapreti caru Ahavu ubistvom i zatiranjem celog poroda zbog kre
nja pojedinih odredbi Dekaloga: nijesi li ubio i nijesi li prisvojio?
[...] kako psi lizae krv Navutejevu, tako e lizati psi i tvoju krv.
[...] Evo pustiu zlo na te, i uzeu fcatraje tvoje, i istrebiu Ahavu
i ono to uza zid mokri, i uhvaenoga i ostavljenoga u Izraelju
(Prva knjiga o carevima, XXI, 19 i 21). Svetenici i proroci se pozi
vaju na sve one zapovesti iz Dekaloga koje ine sadraj obaveza Je
vreja po osnovu ugovora sa Jahveom i istiu da su tim zapovestima carevi jednako obavezani kao i bilo koji drugi Jevrejin. Samim
tim, oni uzimaju na sebe dunost borbe protiv tiranije vladara kao
"posrednika izmeu Boga i jevrejskog naroda. Iako je ovo uenje
o svetenicima i prorocima kao "uvarima ugovora izmeu Boga

148

i jevrejskog naroda i borcima protiv tiranije bledelo u najblistavi

jim momentima carstva, ono je definitivno ojaalo neposredno
pre vavilonskog egzila i u doba redakcije svetenike tradicije u eg
zilu (Veber, 19 9 7 :116 ).
Zato je jevrejska koncepcija otpora tiraniji isto teolo
ka. Svaka vlast koja se suprotstavljala volji njihovog boga Jahvea,
kao jedinog istinskog vladara (Schmidt, 19 0 1: 20), zasluivala je
po miljenju svetenika i proroka otpor (Rock, 1964: 86). Pravo
donoenja suda o tome koja vlast se protivi volji Jahveovoj imali
su oni sami, i to na osnovu obaveze da svim sredstvima zatite od
vladara Dekalog i ugovor Boga i jevrejskog naroda (Roth, 1954:
33). A kada su proroci jedanput nekog vladara proglasili za tirani
na onda pruanje otpora tom vladaru vie nije bilo nikakvo pravo
nego obaveza. Judaistika religija nije pokazivala nikakvo razumevanje za subjekta koji razmilja da li da koristi pravo na otpor tira
niji ili ne. Ona je pravovernicima propisivala bespogovorne du
nosti u tiraniji jednako kao i u idealnoj monarhiji: u prvoj na ot
por, a u drugoj na poslunost.
Osnovni problem ne samo koncepcije otpora tiraniji
nego i ukupne politike misli judaizma leao je u nerazjanjenom
odnosu izmeu Boga, cara i naroda, odnosno krajnje ambivalent
nom stavu prema monarhu kao "posredniku izmeu preostala
dva "ugovorna subjekta . S jedne strane, orijentalno oboavanje
"kralja-spasioca upuivalo je Jevreje na dunost pokoravanja caru
koji je boji namesnik na zemlji (te u tom smislu postupa u ime
sizerena), dok su, s druge strane, hijerokratske pretenzije svete
nika i proroka pokretale "jevrejski narod da careve tretira kao se
bi jednake Boje vazale, koje je dunost svrgnuti (pa i ubiti) im ih
svetenici i proroci proglase za grenike ili ak bezbonike. Ovu
napetost je nemogue razreiti u okviru judaistike religije, poto
ona, in ultima linea, proizlazi iz nemogunosti da se odgovori na pi
tanje ko je konani tuma Boje volje, "ugovora" i Dekaloga: car ili
svetenici i proroci. Ako je to car (kao izaslanik sizerena), onda
svaki vernik ima iskljuivo dunost da mu se pokorava; ako li su to,
naprotiv, svetenici i proroci (koje nadahnjuje sam Bog), onda
svaki vernik ima dunost (po principu krvne osvete) da svrgne (i
ubije) cara im to svetenici i proroci narede. Pri tom se kriterijum
za prosuivanje tiranije u ovom drugom sluaju svodio iskljuivo

149

na boansko pravo ,3 ije su "zvanino tumaenje prisvojili svetenici i proroci - u svojstvu izaslanika Boga kao sizerena. Vlada
ru je na temelju "boanskog prava i "zvaninog tumaenja (svetenika i proroka) trebalo pruiti otpor kao greniku ili ak bezbo
niku, a svrha otpora bilo je kanjavanje za greh i oienje celokupnog jevrejskog naroda od kolektivne krivice pred Bogom (po
onom istom arhajskom principu koji vai i u sluajevima krvne
osvete).
Kada su Jevreji izgubili svoju dravu i potpali pod stra
nu vlast, koncepcija o tiranskoj kao grenoj ili bezbonikoj vlasti
proirila se sa jevrejskih vladara na zavojevae. Iako su ti novi vla
stodrci bili inovernici, koji nisu, niti su mogli stajati u bilo ka
kvom pravnom odnosu prema Jahveu i jevrejskom narodu, oni su
ipak zbog svog bezbonog vladanja zasluivali otpor. U 2. veku
pre n. e. to e posluiti Jevrejima da vladavinu Antioha IV Epifana
proglase tiranijom i da krajem 165. godine povedu tzv. Makabejski rat protiv ovog seleukidskog cara. Meutim, iako kratkorono
uspean, ovaj rat nee uspeti da trajnije promeni politiku stvar
nost u kojoj su se Jevreji obreli i zato e oni ubrzo potpasti pod
vlast najvee sile koja se u to vreme pojavila u mediteranskom po
jasu - Rima.
I pod Rimom Jevreji nastavljaju da prave planove za na
cionalnu i religioznu emancipaciju i da organizuju pobune. Naj
poznatija pobuna podignuta je 66. godine, a povod joj je bila ti
ranska uprava rimskog prokuratora Gesija Flora. Ratna dejstva
su trajala do 73. godine, kada je pobuna bila definitivno uguena.
arite pobune nalazilo se u Jerusalimu, u kojem je odmah dolo
do podele na umereno i radikalno pobunjeniko krilo. Umereni
pobunjenici su, svesni svojih mogunosti, hteli da naine novu,
prihvatljiviju nagodbu sa Rimljanima, kojom bi se spreile arbitrarnosti rimskih prokuratora i poveala autonomija Jevreja. Na
suprot tome, radikalno krilo se inspirisalo ortodoksnom judai3 Stari Jevreji jo nisu bili razvili koncepciju o dvostrukom ugovoru - o isprav
noj veri (izm eu Boga i jevrejskog naroda) i o vlasti (izm eu jevrejskog naro
da i njegovog vladara). Tu koncepciju e kasnije razviti protestanti i ona e
oznaavati iskorak iz starozavetnog d isku rsa, poto e pretpostavljati da iza
brani narod" i njegov vladar zakljuuju jedan poseban ugovor, koji je, dodue,
naelno utemeljen u Bibliji, ali se n ikako ne iscrpljuje u njenim odredbama.

150

stikom religijom i odbacivalo svaki kompromis sa Rimljanima.

Lider radikalne partije bio je Jovan iz Giale, koji je, odmah po us
postavljanju kontrole nad Jerusalimom, sebe uzdigao u novog ti
ranina, a svoje politike protivnike poeo da istrebljuje kao "jeretike .4 To je dovelo do novih pobuna, ovog puta protiv samog Jo
vana, i, naposletku, do krvavog graanskog rata u Jerusalimu. Kao
to zakljuuje Flavije Josif, "na grad su se sruila tri najvea zla,
rat, tiranija i pobuna, a grani su u ratu, mereno prema preostale
dve poasti, jo morali da vide najmanje zlo (Josephus, 1980:
359). Mir je izgledao nepovratno izgubljen, a prenadraene strasti
stvarale su circulus vitiosus najstranijeg fanatizma i nasilja. Po mi
ljenju Emila Schrera, surovosti u obraunu sa politikim protiv
nicima u Jerusalimu 67-68. godine mogu se porediti sa onima u
jakobinskoj fazi Francuske revolucije (Schrer, 19 6 1: 258).
Iz graanskog rata Jovan iz Giale izaao je kao nepri
kosnoveni pobednik, ali to nije moglo trajnije da osigura njegov
politiki poloaj u Jerusalimu.5 U junoj Palestini u to vreme uz
digao se novi fanatini voa po imenu Simon, kome je polo za ru
kom da u kratkom roku stekne ogromno sledbenitvo i da ostavi
pusto gde god je sa svojom vojskom proao. Naposletku, u svom
ratnom pohodu, on se 69. godine obreo pred zidinama Jerusalima. Graani Jerusalima, u strahu od sopstvenog tiranina, videli su
u novopridolici ansu da se definitivno oslobode Jovana iz Gia
le i zato je visoki svetenik Marija pozvao Simona da sa vojskom
ue u grad. Meutim, kada se Simon naao unutar zidina grada,
nastao je novi rat, ovoga-puta izmeu dva tiranina. Uskoro je ak
formirana i trea partija, na ijem elu je stajao Elazar. Jerusalim je
ubrzo bio podeljen: Simon je kontrolisao gornji deo i vei deo do
njeg dela grada, Jovan brdo sa Hramom, a Elazar unutranje dvo

4 Em il Schrer daje saet opis kontradiktornog lika Jovan a iz G iale (prevashodno na osnovu podataka koje je o njem u ostavio Flavije Jo sif):

"I dok se za

klinjao u sm rt i unitenje tirana, sam nije bio nita m anji tiranin u svom sopstvenom krugu (Schrer, 19 6 1: 2 5 2 ).
5 U ovo vreme desio se konani razlaz izm eu Jevreja i hriana. H riani su se
nali na udaru Jovanovih progona, pa su svi koji nisu bili pobijeni napustili Je
rusalim i naselili se u gradu Peli. Jevreji su optuivali hriane za izdaju i ku
kaviluk, a hriani su pozdravljali T itovo razaranje H ram a kao ispunjenje
H ristovog proroanstva (D jurant, 19 9 6 : 6 5 9 ).

151

rite Hrama. Borba izmeu ove tri partije vodila se svakodnevno i

u tim borbama je izginulo mnogo graana, a unitene su i skoro
sve zalihe ita.
Sve je to ilo na ruku Rimljanima, koji su upravo zavr
avali sa zatiranjem drugih pobunjenikih arita u Palestini i otpoinjali opsadu Jerusalima. Vespazijan je, naime, ve bio stigao
pred Jerusalim, ali nije zapoinjao nita, oigledno ekajui da se
Jevreji sami meusobno poubijaju i tako njemu olakaju posao.
Interesantno je da ak i kada su se Rimljani pojavili pred kapijama
grada stranake borbe nisu utihnule: u to vreme Jovan je uspeo da
upadne u dvorite Hrama i uniti stranku Elazara. Tek posle toga
dve preostale partije odluile su da se koncentriu na rat sa Ri
mljanima. Zahvaljujui krajnjem fanatizmu, njihov otpor je trajao
do 6. avgusta 70. godine, kada je Vespazijanov sin Tit naposletku
probio poslednji bedem i prodro u grad. Posledice poraza
jerusalimskih pobunjenika bile su za Jevreje i judaizam katastro
falne: u Judeji skoro da vie nije ostalo Jevreja, Jerusalim je spaljen
do temelja i ostavljen da (poput Kartagine i Korinta) lei u ruevi
nama, visoko svetenstvo i Sanhedrion bili su ukinuti, a judaizam
je poprimio oblik koji se zadrao do dananjeg vremena - prilago
en narodu koji se nalazi u dijaspori. Kao to je svojevremeno do
bro primetio Theodor Mommsen, unitenje Jerusalima imalo je
jedno duboko znaenje. Ono je bilo reakcija Zapada na religiozni
pohod Istoka - reakcija koja je omoguila vododelnicu izmeu
hrianstva i judaizma: "Uistinu su kasnije hrianstvo kao i ka
snije jevrejstvo posledice ove reakcije Zapada protiv Istoka. [...]
Hrianski ideali budunosti postali su univerzalni otkako vie
nije bilo Jerusalima na zemlji. [...] Jevrejstvo nije samo preivelo
[unitenje Jerusalima] nego se i promenilo. Postoji jedan dubok
rascep izmeu jevrejstva starijeg doba, koje pravi propagandu za
svoju veru, ije predvorje hrama ispunjavaju nevernici, iji svete
nici svakodnevno prinose rtve imperatoru Avgustu, i krutog rabinizma, koji, izuzev Avramovog potomstva i Mojsijevog zakona,
nee da zna nita 0 svetu. Jevreji su uvek bili stranci i to su hteli da
budu; ali oseaj otuenja sada se poveavao na uasan nain kako
u njima, tako i prema njima, vodei tome da su na obe strane gru
bo povuene njegove odvratne i tetne konselcvence. Od Horacijevog omalovaavajueg zbijanja ale na raun nametljivih Jevreja iz

152

rimskog geta, Tacit je nainio korak dalje ka dostojanstvenoj mr

nji prema ovom otpadu ljudskog roda, za koji je prljavo sve to
je isto i isto sve to je prljavo; izmeu jednog i drugog lee oni
ustanci prezrenog naroda i nunost da se on porazi i da se za nje
govo dranje u pokornosti upotrebljava veliki novac i ljudstvo
(Mommsen, 1933: 403-404).
Iako su u narednih nekoliko decenija po unitenju
Jerusalima Jevreji podigli itav niz pobuna, predvoeni priznatim
ili nepriznatim mesijama,6 bilo je sasvim jasno da vie ne postoji
nikakva alternativa mirenju sa okrutnom sudbinom poniavaju
eg ivota pod vlau nevernika. O poslednjim pobunama protiv
Rimljana ima.vrlo malo verodostojnih podataka, tako da se ne
mogu pouzdano rekonstruisati sled zbivanja i uzroci propasti po
bunjenika, ali je vrlo verovatno da su to bili oajniki pokuaji pre
ostalih pobornika ortodoksnog judaizma da ostvare uenje o
ugovoru Jahvea sa jevrejskim narodom. Njihov poraz oznaio je
odlazak u drugu krajnost: zapoelo je zagovaranje bezuslovne po
kornosti Jevreja praktino svakom vladaru (koji prestaje da stoji u
bilo kakvom pravnom odnosu prema Jahveu).7 To je vreme kada
nestaje netragom volja Jevreja da dalje razvijaju politiko uenje o
tiraniji i da iz njega crpu praktine pouke u svojoj borbi za nacio
6 Dve najvee i podjednako neuspele pobune podignute su 1 15 - 1 17 , pod vod
stvom Lukuasa, i 13 2 -13 5 , pod vodstvom Sim on a Bar-Kohbe. Potonji voa je
ak bio proglaen M esijom , to je dodatno opteretilo odnose izm eu Jevreja i
hriana. H riani, naime, nisu hteli da priznaju drugog M esiju osim H rista,
niti potrebu da se podie buna protiv Rim ljana, i doli su u otar konflikt sa
pobunjenim Jevrejim a. Zato nije udo to je, nasuprot rabinskim panegirici
m a B ar-Kohbi, hrianski pisac Euzebije o jevrejskom voi pisao kao o "izvo
ru sveg lu dog m isticizm a koji je izazvao kaznu (cit. prema: Schrer, 19 6 1:
3 0 4 ).
7 Kada se M esija nije pojavio, ova nada fu ruenje bezbone vlasti] je, naravno,
u verskoj svesti intelektualaca sve vie ustupala m esto vrednosti prisutnosti
boga u dui oveka, ili blagom oseajnom poverenju u boju dobrotu isto kao
takvu, i sprem nosti za m ir sa celim svetom . To se dogaalo naroito onda ka
da je socijalni poloaj zajednice osuenih na potpunu politiku nemo bio koliko-toliko podnoljiv - dok se u epoham a kao to je, recimo, period progona
u doba krstakih ratova, ponovo razbuktavala pom enuta nada, bilo u vidu pro
d orn og ali bezuspenog vapaja Bogu za osvetom , bilo u vidu molitve da se d u
a Jevrejina 'pretvori u p rain u pred neprijateljim a koji ga proklinju" (Veber,
1 9 7 6 :1 : 4 19 ).

153

nalnu i religioznu emancipaciju. Iz starozavetnog uenja o "ugovo

ru Boga i jevrejskog naroda izgubilo se bezbonitvo vladara kao
osnov pruanja otpora njegovoj tiraniji, ostavljajui za sobom pra
zninu, koju e u narednim vekovima popuniti politika apatija i
idiotija (Rhe, 1958: 34-36). Tako su i sami Jevreji podelili sud
binu Rimljana (i drugih naroda) u rimskoj imperiji: izgubili su in
teres za dravu i politiku, okrenuli se "istoj" veri i borbu za vlast
prepustili bezobzirnim vojskovoama i njihovim kohortama.
Ipak, vrlo je vano pomenuti da je jevrejska tradicija ot
pora tiraniji, uprkos zamiranju u praksi, ostala zapisana u Starom
zavetu i kao takva ula i u hrianski duhovni korpus. Dok bude
trajao dravni progon hriana, kao i kasniji "brak izmeu dra
ve i hrianske crkve, ovo naslee nee biti aktuelizovano i problematizovano. Meutim, ve u sholastici crkveni mislioci poinju da
se sve vie vraaju primerima otpora i svrgavanja vladara, kojima
vrvi Stari zavet, i da iz tih sluajeva izvlae dalekosene zakljuke.
Ova starozavetna inspiracija bie naroito znaajna tokom suko
ba oko investiture. Ipak, pravo oivljavanje jevrejske tradicije ot
pora tiraniji dogodie se tek na poetku novog veka, i tQ u prote
stantizmu. Protestanti e se i inae u raspravljanju svetovnih pro
blema u velikoj meri oslanjati na knjige Starog zaveta i zato im ne
e biti teko da bez zazora usvoje jevrejska shvatanja o dunosti ot
pora bezbonom vladaru, koji zatire "ispravnu veru". No, kako e
mo u narednim poglavljima moi da vidimo, protestanti nisu jed
nostavno preuzeli shvatanja starih Jevreja, nego su ih prilagodili
svom vremenu i dodali veliki broj tema iz antike paganske (grke
i rimske) politike tradicije, kao i svoje originalne stavove. Time e
biti pripremljeni svi uslovi za nastanak monarhomakih teorija i
prvih novovekovnih doprinosa razradi prava na otpor tiraniji.

2. Odnos ranog hrianstva prema svetovnoj vlasti

Kao jedan od istaknutijih jevrejskih proroka svoga doba, Isus je
delio ubeenje velikog dela svojih sunarodnika da su herojska
vremena borbe Jevreja protiv svetovne i paganske vlasti (konkret
no Rimljana) odavno prola i da organizovanje nekog novog Makabejskog rata nije samo nemogue, nego je i nepotrebno. Zato je
odluno odbijao da se proglasi Mesijom, poto je taj naziv u nje

154

govo vreme jo uvek imao snane politike implikacije. Ali, to je

povlailo za sobom dalekosene posledice: odbijajui da se mea u
svetovnu vlast, Isusu je preostalo jedino da se pokori svakoj vlasti.
U izvornom Isusovom uenju zato ne postoji nikakva mogunost
otpora nepravednoj vlasti. Mogua je samo muenika smrt, koju
je i sam Isus izabrao (Hagen, 19 9 0 :15 ) .
Kod apostola Pavla, koji je kanonizovao hriansko
uenje, ovaj apolitiki stav ojaan je i pojedinim elementima iz
stoike etike.8 Pavlu je polo za rukom da sa religioznom misti
kom i eshatolokim uenjem uskladi jednu etiku koja je u svim
kljunim segmentima imala stoiki peat. Samim tim, hrianska
etika dodaje jednu novu dimenziju i novu svrhu stoicizmu - ue
nje o objavi spasenja kroz Isusov povratak na zemlju (Schneider,
19 70 : 79). Time biva prevladan pesimizam stoikog svetonazora,
a povlaenje iz politikog ivota kompenzuje se otvaranjem eshatoloke (postpolitike, odnosno metafizike) perspektive. U od
nosu prema svetovnoj vlasti stoika i hrianska etika se ne razli
kuju mnogo, ali zato hrianstvo stie odluujuu prednost na
planu line (religiozne) autonomije i dolazi u situaciju da prui
mnogo bolje argumente za tvrdnje o suprematiji duha nad mate
rijom, mogunosti prevazilaenja ovekove zle prirode, potrebi tr
pljenja ovozemaljskih nepravdi, itd.
"Najneprijateljskiji stav prema svetovnoj vlasti koji se
moe pronai u Novom zavetu nalazi se u Djelima apostolskim i
glasi: "Vema se treba Bogu pokoravati, nego li ljudima (5, 29).
Problem sa ovom odredbom jeste u tome to je kvantitativna i to
iskazuje zapravo jednu trivijalnu istinu za svakog vernika: njegov
ivot mora biti "vema organizovan prema verskim, nego prema
svetovnim propisima. U svakom sluaju, ukoliko bi dolo do kva
litativnog sukoba naredbi koje izdaju pomenute dve instance, ova
odredba ne bi mogla posluiti kao opravdanje bilo kakvog otpora
svetovnoj vlasti (odnosno "ljudima koji je vre). Jo manje mo
gunosti za reavanje problema otpora prua glava XIII Rimljani
ma poslanice Svetoga apostola Pavla, koja se obino uzima za

8 Pavle je najverovatnije stoike uticaje pokupio od stoika Atenodora, koji je delovao u Pavlovom rodnom gradu T arsosu, kao i iz dela Arata iz Sola, jednog
od prvih Zenonovih uenika (Schneider, 19 7 0 : 79 ).

155

osnov hrianskog odnosa prema svetovnoj vlasti. Na tom mestu

moemo da proitamo sledee odredbe:
1. [...] Svaka dua da se pokorava vlastima koje vladaju; jer
nema vlasti da nije od Boga, a to su vlasti, od Boga su
postavljene.
2. Tako koji se suproti vlasti suproti se naredbi Bojoj; a
koji se suprote primie grijeh na sebe.
3. Jer knezovi nijesu strah dobrijem djelima nego zlijem.
Hoe li pak da se ne boji vlasti, ini dobro, i imae
hvalu od nje;
4. Jer je sluga Boji tebi za dobro. Ako li zlo ini, boj se;
jer uzalud ne nosi maa, jer je Boji sluga, osvetnik na
gnjev onome koji zlo ini,
5. Tako se valja pokoravati ne samo od straha nego i po sa
vjesti.
6. Jer za to i poreze dajete; jer su sluge Boje koje su za to
isto postavljene.
7. Podajte dakle svakome ta ste duni: kome dakle pore
zu, porezu; a kome carinu, carinu; a kome strah, strah;
a kome ast, ast.
Ista misao je jezgrovitije formulisana u Prvoj poslanici svetoga
apostola Petra (II, 13 -15 ) . Pokoran odnos hriana prema vlasti,
koji preporuuju dvojica apostola, kasnije e postati poznat kao
clausula Petri.
Kako god da se okrene, Biblija ostavlja mogunost da se
poslunost svetovnoj vlasti otkae jedino ako ova ne dozvoljava
pokoravanje Bogu i odgovarajue obrede. Hrianstvo je pogotovo
zabranjivalo nasilno suprotstavljanje nosiocima vlasti, zbog ega je
potpuno onemogueno ne samo tiranoubistvo nego i svaki drugi
oblik fizikog sukobljavanja. Ako se htelo biti hrianinom mora
lo se odrei svakog oblika nasilja, pa makar to vodilo do sopstvene
smrti (Lossen, 1894: 7; Sprl, 19 72: 91-92). A ako bi se hrianin
ipak naao u dilemi da li da prui otpor svetovnoj vlasti, onda je u
obzir dolazio samo neki nenasilni, to znai duhovni otpor , koji
se odvija u unutranjosti linosti (Pttmann, 1994: 144). Ova
koncepcija "duhovnog otpora" bila je u skladu sa idejom da ovek

156

ima dvostruku - ljudsku i boansku - prirodu i da ova druga mo

ra imati neprekidnu kontrolu nad prvom (Stttler, 1972: 38). Ne
volja sa tom postavkom leala je u tome to pretnja svetovne vlasti
po pravilu nije bila duhovna", nego sasvim materijalna, tako da se
"duhovni otpor mogao odnositi samo na odbijanje da se prihvati
dravna ideologija, religija i propaganda, dok u svemu ostalom ni
je moglo biti govora o bilo kakvom otporu u striktnom znaenju te
rei. U odreenju odnosa hriana prema svetovnoj vlasti ponekad
se umesto formulacije duhovnog otpora koristila formulacija
"pasivni otpor (vidi npr. Kleger, 1993: 38). To je bilo, meutim,
jo nesrenije reenje, poto pasivni otpor (resistentia passiva) ve
semantiki predstavlja contradictio in adjecto: da bi se nekome ili ne
emu pruio otpor to mora biti sprovedeno kroz odreeno aktivno
dejstvo (Remelle, 19 9 2: 64; Hagen, 19 9 0 :5 ).
Uzimajui sve ovo u obzir, dolazi se do zakljuka da iz
vorno hrianstvo nije ostavljalo nikakvu mogunost za otpor sve
tovnoj vlasti, ve samo za neposlunost iz razloga savesti. Hria
ni su odbijali jedino da se podvrgnu kultu rimskih imperatora i da
podnose rtve njihovim kipovima,9 dok su u svemu ostalom iska
zivali krajnju poslunost (Rhe, 1958: 48).10 U tom stavu nije bi
lo nikakve originalnosti. Ve smo videli da Antigona iz identinih
razloga savesti odbija da se povinuje tiraninovoj volji. No, hriani
9 Poev od 2. veka odbijanje da se slavi kult im peratora postalo je osn ovni po
vod za progon hriana. M eutim , nisu sam o kultovi imperatora predsta
vljali problem . U to vrem e orijentalne religije ve su stekle vrlo veliku popu
larnost u Rim u, pa su neki imperatori im ali planove da za dravnu religiju
proglase solarnu teologiju m onoteistike strukture, koja je tada im aia najvi
e izgleda da postane univerzalna. I sam K onstantin je pre preobraenja bio
vernik solarnog kulta i u Solinvictusu video religiozni temelj svoje drave (E lijade, 1 9 9 1 : 2 :2 8 9 ) . Srena okolnost to je K onstantin preao na h rianstvo
om oguila je ovoj religiji da u narednim vekovim a definitivno pobedi ovog
svog najveeg suparnika.
1 0 Ipak, postoje i neki izuzeci od ovog pravila. Tako npr. O rigen u svom spisu
Protiv Ceha iz 3. veka na optube da su hrianska udruenja ilegalna i opa
sna po dravu odgovara: "Z a r ne delaju m oralno ispravno oni koji 'stvaraju
tajna udruenja kako bi uklonili (anainin) tiranina koji je dravnu vlast protivpravno prisvojio? Iako ovim recim a O rigen oigledno opravdava tiranoubistvo, on ipak jo nije voljan da to opravdanje prim eni i na hriane - za
tiranoubistvo su m orali da ostanu "nad leni sam o "prirodni ljudi , tj. pagani (Spindeibck, 1 9 9 4 :4 4 ; Klautke, 19 9 4 : 95).

157

se nadovezuju na jevrejsku, a ne na grku tradiciju neposlunosti iz

razloga savesti. Ve za vreme pada pod vavilonsko ropstvo jevrejski
prorok Danilo se zalae za slian koncept nenasilnog otpora. On
odbija da pije vino sa vavilonskog dvora, da prestane da se moli Jahveu i da se prikloni vavilonskim bogovima (Roth, 19 54:36 ). Iz ta
kvog ponaanja proizlazi stav ignorisanja vlasti u svakom segementu njenog meanja u autonomni verski ivot, praen spremno
u da se zbog toga rtvuje sopstveni ivot. I upravo je taj stav po
stao aktuelan za hriane u prva tri veka nove ere i oni e ga zduno
prigrliti u svojim reakcijama na imperatorske religiozne zahteve.
Ovakav, politiki pasivan stav karakteristian je za
vernike ija se religija proganja i koji su nemoni da prue bilo
kakav istinski otpor svojim ugnjetaima, ali ne dozvoljavaju da
"bezbona vlast prodre u njihovu duhovnu intimu: ono to je
Jevreje zadesilo pod vavilonskom vlau, dogaa se i hrianima
u Rimskom carstvu. Meutim, hrianstvo e, za razliku od ju
daizma, imati tu sreu da se nakon dugotrajnih, ali neuspenih
progona uzdigne u dravnu religiju samih dojueranjih progo
nitelja. Zasluga hriana lei u tome to su uspeli da odole svim
iskuenjima i da se pri kraju principata uzdignu u verovatno naj
jau i najkompaktniju religiju koja je upranjavana na teritoriji
Rimske imperije. Stavie, u vreme Dioklecijana hrianska crkva
je bila sve ono to je Rim prestao da bude: hriani su imali "po
pularne skupove, svoje izbore, svoje voe, izabrane sa optom
saglasnou, kao i mono zastupnitvo u svojim koncilima ili si
nodima" (Duruy, 1888: 686). Bili su odlino disciplinovani i u
isto vreme entuzijastiki odani svom religioznom uenju, tako
da su bespogovorno sledili sve ono to je crkva od njih zahtevala, makar ih to vodilo pravo u smrt. Zbog toga svi raniji progoni
rimske drave ne samo da ih nisu unitili, nego su ojaali njiho
vu religioznu odvanost. Ve je to samo po sebi predstavljalo
opasnost za pagansku dravu, da bi se u vreme Dioklecijana ta
opasnost jo i uveala. Na udaru je bio sam stub rimske drave vojska. Hrianski vojnici poeli su da se povezuju u tajna i za
tvorena udruenja unutar vojske i da odbijaju da koriste oruje,
to nije izgledalo samo kao krenje discipline, nego i kao zavereniko dranje. Suenja i pogubljenja nisu pokolebala hriane,
nego su samo podstakla dezertiranje iz rimske vojske. A slablje

158

nje vojne sile bilo je udarac u sam koren rimske drave. Hteli to
ili ne, hriani su se sve vie zaplitali u konflikte sa aktuelnom
paganskom vlau.
U takvoj atmosferi, Dioklecijan je doao do zakljuka
da mora ponovo da primeni represivne mere kako bi oslabio hrianski pasivni otpor i ojaao univerzalnu disciplinu rimske dra
ve.11 Zato 303. godine, donoenjem prvog Dioklecijanovog edikta
protiv hrianstva, zapoinje poslednji i verovatno najintenzivniji
progon pripadnika ove veroispovesti. Ali, umesto da oslabi hriansku crkvu, Dioklecijanov edikt je izazvao otpor hriana. Ka
da je imperatorov edikt bio javno izloen, jedan hrianin ga je
skinuo sa zida i pocepao uz izrugivanje imperatoru. Zatim su buk
nula dva poara u imperatorskoj palati (pri emu je drugi poar iz
bio tik uz dnevne prostorije u kojima je Dioklecijan boravio), da bi
na kraju bile podignute dve pobune (u Antiohiji i Meliteni na Eufratu). Iako nije izvesno da su iza ovih akata otpora stajali hria
ni, Dioklecijan je sada postao ubeen da je hrianstvo preraslo u
dravnog neprijatelja broj jedan, koji ne preza ni od ega kako bi
sruio njegovu vlast. Bez obzira na sva uveravanja hriana kako
nemaju interesovanja za "dravu zemaljsku" i kako se odriu sva
kog nasilja, a pogotovo onog koje je usmereno protiv imperatorske vlasti, Dioklecijan je oigledno stao na stanovite da Rim ne
e povratiti unutranji mir sve dok ova opasna sekta ne bude dra
stino oslabljena i naterana na pokornost. Time su zaotreni pro
goni, koji e trajati sve do 313. godine, kada e imperator Konstan
tin Milanskim ediktom rehabilitovati hrianstvo i povratiti mu
stare slobode (Duruy, 1888: 70 2 i dalje).
11 O sim toga Dioklecijan je sebe proglasio za gospodara i boga (dominus etdeus),
to je znailo jedinog stvaraoca prava i nosioca celokupne dravne vlasti
(Borch, 19 34: 9 2 ). Sa te pozicije, on je im ao sve razloge da u hrianstvu vidi
izazov za svoj vlastiti religiozni poloaj u rimskoj dravi. I zaista, hrianstvo
je bilo veom a nezgodan suparnik: s jedne strane, ono je stajalo u dijametralnoj
suprotnosti prema tradicionalnoj rimskoj politeistikoj, pragmatinoj i nacio
nalistikoj religiji, dok se od ostalih orijentalnih m istinih religija razlikovalo
po svojoj neverovantoj krutosti i netolerantnosti prem a drugim boanstvim a.
Za hrianstvo sve je bilo jedno te isto bezbonitvo: od rim ske paganske reli
gije, preko orijentalnih kultova sve do sam og kulta rim skog imperatora. A po
to je pokazalo svoju snagu i otpornost pred progonim a, hrianstvo je poelo
da pokazuje i svoje organizacione kvalitete i zavidnu unutranju disciplinu.

159

Teko je rei da li su svi ovi progoni pod imperatorom

Dioklecijanom mogli da dovedu do revizije hrianske koncepcije
odustajanja od otpora tiranskoj vlasti. Postoje znakovi da su hriani, osetivi svoju naraslu mo meu stanovnitvom Rima,12 poeli
da se sve "aktivnije suprotstavljaju imperatorskoj vlasti, ali je Mi
lanski edikt ponovo ojaao tradicionalni "pasivni odnos prema
vlastima. Meutim, povratak na izvorno hrianstvo vie nee biti
mogu. Paralelno sa uzdizanjem u dravnu religiju, koje je ubrzo
usledilo, hrianstvo je bilo prinueno da preuzme saodgovornost
za rimsku dravu i da svoje uenje prilagodi novim politikim prili
kama. Nesumnjiva korist koju je hrianska crkva izvukla iz Konstantinovog preobraenja bila je to to je svetovna vlast onemogu
ena da gradi vlastitu konkurentsku harizmu: iako jo cezaropapistika, svetovna vlast je morala da odustane od svih izazova orijen
talnih religija i osloni se na ono to joj je hrianstvo prualo (tj. da
bude vlast po milosti Bojoj), ako ne eli da neki njen novi projekat
stvaranja originalne harizme bude igosan kao "Satanino delo (to
e kasnije postati osnovom za hijerokratske pretenzije same hri
anske crkve; Veber, 1976: 2: 25 0 ) i odgovarajue kanjen. Hri
anstvo je taj mesijanski kvalitet vladavine, koji je kao lini kvalitet
mogao samo Hrist da dodeli, tradiralo u s/ideno-harizmatskoj for
mi i pridodalo njegovom pojmu imperatora" (Borch, 1934: 89).
Uspon hrianstva u dravnu religiju Rima oznaio je
kraj kulta imperatora. To je imalo svoje pozitivne, ali i negativne
strane. Glavni znaaj kulta imperatora bio je u tome to je njegov
im upranjavanjem izjavljivana lojalnost imperatorima. Sto su bi
le otrije borbe za presto i to je tee bilo odrati se na njemu, to je
vie rastao znaaj kulta imperatora, poto su njime politike i prav

12 U stvari, sve do kraja 3. veka protiv hrianstva je m nogo vie neprijateljski

bilo nastrojeno pagansko stan ovnitvo nego m agistrati. Bilo je m nogo slua
jeva u kojim a je rulja gnevno zahtevala od m agistrata da progoni i ubija hriane, ili ih je ak sama kam enovala. A li, kako je drava poela da organizuje
sve zverskije progone hriana, p agan sko stanovnitvo ih je sve v ie uzim alo
u zatitu. U to vreme je m eu stan ovnicim a rim ske imperije razoaranje u dr
avu ve bilo tako veliko da su se solid arisali svi koji su bili na njenom uda
ru. T o je, sa svoje strane, takoe d op rin elo i jaanju i irenju hrianstva. A ko
su hriani i dalje bili brojano m anjina, oni su, za razliku od paganske vei
ne, sada ve bili odlino organizovani i potpuno predani svojoj religiji.

160

ne obaveze bile podupirane religioznim obavezama. Na drugoj

strani, dobra strana kulta imperatora bila je u tome to je on bio
kompatibilan sa svim religijama. Nakon to je vernik "dao caru ca
revo , mogao je na miru i u skladu sa religijom koju je upranjavao
da d svom Bogu boje. Drugim recima, uz kult imperatora ila
je i svojevrsna religiozna tolerancija. Meutim, sa Konstantinovim
preobraenjem takav obiaj se menja. Hrianstvo postaje dravna
religija, neprijateljski raspoloena prema ostalim religijama, kao i
prema svetovnim vlastima koje im pruaju zatitu. Osim toga, im
perator prestaje da bude Bog, i postaje njegov "miljenik ili "iza
branik , odnosno onaj ko ima "Boju milost . U to vreme, impera
tor poinje da vlada sa Bojom saglasnou (Deo auctore gubemans)
pri emu ga direktno krunie Bog (a Deo coronatus), pa kao takav
ima obavezu da jaa hrianstvo i progoni sve oblike paganstva.
Pretvaranjem originerne imperatorske harizme u hriansku, dobrim delom ve institucionalizovanu harizmu u doba
dominata,13 problem otpora vlasti ponovo se otvorio, ali sada na
jedan sasvim drugaiji nain. Hrianstvo kao dravna religija po
stalo je zainteresovano za svetovnu vlast, koja ga podrava i titi, i
dolazi u iskuenje da preispita svoj odgovor na pitanje da li treba
pruiti "aktivan otpor bezbonom vladaru. U novim politikim pri
likama dominata hrianstvo zauzima dijametralno suprotan stav
od onog kojem su Isus i apostoli bili skloni: otpor bezbonom vla
daru vie nije ak ni pravo nego je obaveza. Taj novi pravac nagovetava ve Origenov uenik Euzebije, koji 313. postaje biskup Cezareje i koji navie m estausvojim delimaslavi imperatora Konstantina kao "tiranoubicu (Klautke, 19 9 4 :10 3 ). Konstantinovo preobraenje postalo je tako cezura ne samo u istoriji rimske drave,
nego i same hrianske crkve: od tada hrianski mislioci staju na
stanovite da nije mogue da svetovni vladar bude pagan ili jeretik,
pa se u skladu sa time daju na posao razrade hrianskog uenja o
13 Za vrem e dom inata im perator ivi od institucionalizovane harizm e i jedne
"tradicije" koju su stvorili princepsi u prethodnom periodu i u kojoj se meaju avgustovski (rim sko-tradicionalistiki) i cezaristiki (orijentalno-harizm atski) elementi. Cezaropapistiki reim dom inata zato karakterie upravo
ono to je M ax W eber opisivao kao p ostanak harizm e neim svakodnevnim i
pretvaranje harizm atske vladavine u svojevrsnu m eavinu tradicionalne i ra
cionalne (legalistike) vladavine.

161

"tiraniji" i mogunostima pruanja otpora "tiraninu. Osnovu od

koje su poli predstavljala je clausula Petri (Borch, 19 54 :173).
Za razvoj hrianske teorije prava (odnosno obaveze)
na otpor tiraniji bie karakteristino preinaavanje Horacijevih re
i, koje ini Isidor Seviljski kako bi utemeljio ideju da je vladar
onaj ko postupa pravedno, jer inae nije vladar: Rex eris si rectefaci
s, sinonfacias, non eris (Gurevi, 19 9 4 :19 5 -19 6 ). Prema jednom ta
kvom ne-vladaru nijedan hrianin ne bi trebalo da ima bilo ka
kvog obzira, a pogotovo ne onaj duni respekt na koji upuuje cla
usula Petri. Ono to je pri tom najznaajnije jeste poistoveivanje
pravednosti vladara sa njegovom hrianskom veroispoveu: da
bi vladar uopte mogao da sprovodi pravdu potrebno je da ispoveda "ispravnu veru . Ako, pak, nije hrianin, onda ne moe biti
pravedan i onda mu se moe i mora pruiti otpor, upravo na teme
lju ispravne vere .
Prva prilika da ovo uenje sprovedu u ivot hrianima
se pruila za vreme vladavine imperatora Juli jana Apostata. Napo
re njegovih prethodnika Konstantina i Konstancija da potisnu pa
ganske religije i hrianstvo uzdignu u dravnu religiju Julijan je
smatrao za svirepi dravni teror, zakljuujui jo u svojoj mladosti
(kao obian prognanik u Atini) da "ne postoje zveri koje bi bile su
rovije od hriana (Djurant, 19 9 8 :2 4 ). Kada je postao imperator,
Julijan nije preduzimao nikakve represalije prema hrianima
(osim to ih je proglasio nepodobnim za dravne slube), ali je
svesrdno pomagao paganske religije, obnavljao njihove hramove i
njihovim vernima vraao ranije oduzetu imovinu (u meuvre
menu esto dodeljivanu hrianima). Iako je inae bio vrlo sposo
ban, tolerantan i predan vladar, hriani mu nikada nisu mogli za
boraviti ovaj "greh neznabotva, pa je njegova smrt 363. brzo pri
pisana njima u zaslugu.14 Julijandv prijatelj, filozof Libanije prvi
je tvrdio da je koplje koje je usmrtilo imperatora hitnula hrianska ruka. Tu verziju je preuzeo hrianski mislilac Sozomen u svo
joj Crkvenoj istoriji iz 443. i 450. i zadavanje smrtne rane Julijanu
14 U jednoj borbi protiv Persijanaca, Ju lijan je na neprijatelje u begu krenuo bez
oklopa. Jedno koplje ga je pogodilo u slabinu i probolo mu jetru. N ikada se
nije saznalo ko je zaista hitnuo koplje, ali je interesantno da se nijedan Persijanac nije kasnije javio da prim i nagradu, koju je persijski vladar S apur II obe
ao onom e ko ubije rim skog im peratora.

162

pripisao jednom hrianskom vojniku. A kako je ovaj imperator

bio otpadnik od hrianske religije, Sozomen je ceo sluaj tretirao
kao tiranoubistvo i sasvim lapidarno ga opravdao kao neto to se
samo po sebi razume: Izvesno je da niko nee brzopleto osuditi
onoga ko je izvrio jedno tako odluno delo u ime Boga i vere ko
ju je ispovedao (cit. prema: Spindelbck, 1994: 57). Hrianstvo
je na taj nain prigrlilo "svoj prvi akt tiranoubistva i u celosti ga
uvilo u religiozne pokrove: hrianin je ubio tiranina, ija se tira
nija sastojala u odbacivanju hrianstva.
Iako je ovako otvoreno zagovaranje ubistva nehrianskih imperatora ostalo sporadino u istoriji Rima, ono ipak svedoi o korenitim promenama u koje je hrianstvo poelo da ulazi u
vreme dominata. Ovde je znaajno istai i to da je hriansko
opravdanje tiranoubistva u ovo vreme jo bilo motivisano iskljui
vo religioznim razlozima, tako da nikakvi politiki ciljevi nisu do
lazili u obzir: tiranoubica koji bi ubio paganskog vladara ne bi
imao pravo da menja oblik dravnog ureenja (npr. da uspostavi
republiku), ve samo da na upranjeno mesto postavi novog hrianskog - vladara.

3. Papsko pravo na otpor tiraniji

Ovaj nagli zaokret ka svetu politike hriansku e dogmatiku ne
prestano stavljati pred zadatak pomirenja biblijskog i realpolitikog hrianstva. Ne ulazei u sve predloge pomirenja ove dis
krepancije, ovde e se samo konstatovati da je u srednjem veku
preovladala varijanta po kojoj bezboni vladar vie nije nikakva
"vlast , u znaenju u kojem je poznaje clausula Petri, i zato biva iz
uzet iz biblijske legitimacije. Stavie, uskoro se pored "bezbonitva poelo javljati i bezakonje kao osnov za proglaenje vladara
tiraninom i pruanje mu otpora. Tako papa Nikola I u jednom pi
smu iz 864. konstatuje da vladare koji se ogreuju ne samo o hri
ansku veru nego i o pravo i zakone, "treba smatrati pre za tiranine nego za kraljeve; njima pre treba pruiti otpor i napasti ih ne
go li im biti posluan" (Papst Nikolaus 1, 1965: 89-90). U skladu
sa ovom idejom, u srednjem veku, a naroito tokom borbe oko in
vestiture, u hrianstvu e iznii novi pojmovi poput rex iniquus,
tyrannus, tyrannus ex defectu tituli itd., koji treba da omogue razliko

163

vanje izopaene vlasti od one vlasti koju opisuje apostol Pavle u

Bibliji: tiranin nikada ne moe biti "vlast i zato mu niko ne du
guje poslunost (Rhe, 1958: 55). Ali, sada se sve vie javljao pro
blem ko ima pravo da (u jednom pravnom postupku) utvrdi da je
jedna "vlast" (u smislu clausule Petri) postala tiranija i da je potreb
no pruiti joj otpor.
Zvanina katolika doktrina dola je, najkasnije u 9.
veku, do zakljuka da je papa jedina instanca koja ima pravo da
prosuuje kada je jedan vladar prestao da bude "vlast (u smislu
clausule Petri) i da u skladu sa tim preduzima potrebne sankcije.
Sankcionisanje svetovnog vladara od strane crkvenog poglavara
ipak nije bilo novina 9. veka. Ve u 4. veku milanski biskup Am
brozije zbog masakra nad stanovnitvom Soluna naterao je impe
ratora Teodosija da skine sa sebe imperatorske insignije, ue u ka
tedralu i kao ponizni pokajnik zamoli Boga, odnosno samog Am
brozija, da mu oprosti grehe. U to vreme zbio se i drugi krupan
dogaaj koji e bitno uticati na kasnije hijerokratske pretenzije ka
tolike crkve i njenog poglavara: rimski biskup Siricije proglasio
se "papom tj. ocem i na taj nain izdigao sebe (i svoje naslednike) u odnosu na druge biskupe (koji su i dalje bili "braa). Iako
su tenje rimskih biskupa ka primatu u crkvenoj hijerarhiji bile
starog datuma,'5 oni su sada uspeli da se konano nametnu (ba
rem u zapadnom delu carstva), pripremajui teren za stvaranje je
dinstvene organizacije katolike crkve.
Snaan zamah hijerokratskim idejama dalo je Avgustinovo delo O dravi Bojoj. Iako Avgustin u knjizi nigde nije zaklju
15 Legitim acija pape temeljila se na predanju da je apostol Petar, koji je um ro u
Rim u, dao direktna ovlaenja svom n asledniku na dunosti biskupa i da su
se ta ovlaenja dalje prenosila sa jednc% na d ru gog rim skog biskupa. O sim
toga, u Rim u su se nalazile m oti apostola Petra i Pavla, to je rim sku crkvu
p osebno uzdizalo u oima vernika. N a osn ovu toga, ve krajem 2. veka lionski biskup Irinej naziva crkvu u R im u specijalnim nosiocem istorijske hrianske vere, koja je jedina u stanju d a prui celovito i istinito hriansko
uenje. U 4. veku zaotrila se borba za p apski prim at: prvo je biskupu Silve
stern polo za rukom da obrati K on stan tin a na hrianstvo, da bi njegovi naslednici od Julija I do Siricija uspeli da osigu raju vrhovnu vlast rim ske stoli
ce. Form alna potvrda papskog statusa rim sko g biskupa dola je u iduem ve
ku, kada je imperator Valentijan III p osebn im ediktom potvrdio vlast rim
skog biskupa (tada Lava I) nad svim h rian skim crkvama.

164

io da je duhovna vlast nadreena svetovnoj, njegovo uzdizanje

drave Boje" nad dravom zemaljskom" i apokaliptino zago
varanje propasti ove potonje nedvosmisleno su kod italaca izazi
vali utisak o postojanju prava Hristovog zastupnika" na zemlji
(tj. pape) da uspostavi univerzalnu vladavinu i spremno doeka
hiljadugodinje carstvo. Papa Gelasije I u jednom pismu impera
toru Anastaziju iz 494. bie neto konretniji i "svetu vlast svete
nika (auctoritas sacra portificum) proglasie viom i vanijom od
imperatorske vlasti. Iako ni Gelasije nee eksplicitno izvui za
kljuak o suprematiji pape u vladavini celim (hrianskim) sve
tom, on e u svakom sluaju postaviti temelje koncepciji o vrhov
noj vlasti "svetenika-kralja Hrista, na osnovu koje postoji podela svetenikih i vladarskih slubi i nerazvrgljiva veza izmeu im
peratora i pape: "hrianski imperatori su zbog veitog ivota
upueni na pape, a pape zbog svetovnih stvari na sprovoenje imperatorskih zapovesti (Dempf, 19 6 2 :14 2 ).
Nakon propasti Zapadnog rimskog carstva u Evropi
je naruena ravnotea i to je ugrozilo samu egzistenciju zapadne
(katolike) crkve. Na pretnje koje su dolazile iz Istonog rim
skog carstva pape su otro reagovale, da bi naposletku papa Gr
gur III spalio sve mostove, anatemiui 731. samog imperatora.
Slina opasnost pretila je i od samih novih varvarskih (langobardskih pre svih) vladara u Italiji, dok je nadirui islam pred
stavljao krunu svih opasnosti. U takvoj situaciji pape se svrsta
vaju uz franaku silu, koja im se (nakon pobede Karla Martela u
bici kod Poatjea 732, kojom je zaustavljeno prodiranje islama u
Evropu) inila jedino sposobnom da ponovo sredi prilike na
starom kontinentu (ako ne i ire) i obezbedi sigurnost crkve.
Ali, iako Grgur III 739. poziva Karla Martela da preuzme zvanje
imperatora, ovaj to odbija. Papski san o obnovi Rimskog carstva
ostvaren je napokon na dan Boia 8 0 0 . godine, kada je papa
Lav III u rimskoj crkvi krunisao Karla Velikog, dok je kongrega
cija uzvikivala: "Ziveo Karlo Avgust (uzvieni), krunisan od Bo
ga za velikog i mirotvornog imperatora Rimljana (Djurant,
1998: 56 0 ). Na taj nain je prvi imperator u obnovljenom Rim
skom carstvu krunu dobio od pape ("Boga), dok je sama cere
monija otvorila Pandorinu kutiju srednjovekovnih sporova o
odnosu duhovne i svetovne vlasti.

165

Kao to je poznato, spor oko prava postavljanja bisku

pa i opata (tzv. investiture), koji je poeo 10 6 0 . i okonao se
Vormskim konkordatom 112 2 , toliko je podelio zapadnu Evropu,
da je pitanje odnosa duhovne i svetovne vlasti moralo da se reava orujem. Posmatrajui haos u koji se strovalio Sveti Rimski
Rajh i poloaj katolike crkve, papa Grgur VII doao je do zaklju
ka da samo dve stvari mogu spasiti hriansku Evropu od potpu
nog rasula: dovoenje svih biskupa i opata pod vlast papske stoli
ce i slamanje imperatorske suprematije nad papom. Zadravajui
sebi pravo da postavlja biskupe i opate, Grgur ih je zapravo izuzeo
iz sizerensko-vazalskih odnosa, u kojima su bili prema svetovnim
vladarima, dok je zahtevao da u crkvenom vlasnitvu ostane sva
zemlja koju su biskupi i opati ranije dobili od svetovnih vladara.
Meutim, to je bio tek prvi korak. Krajnji Grgurov cilj bilo je us
postavljanje papske suprematije nad imperatorom (i svim drugim
svetovnim vladarima), koja e se ogledati u ovlaenjima najvie
sudske instance i vrhovnog sizerena. Obrazloenje za ovaj radi
kalni plan sadralo se u stavu da je jedino vlast crkve (na elu sa
papom) sigurna od tiranske cupido dominandi i superbia, poto su
njeni nosioci ujedno i spirituales imperatores, a podanici uvek/i/ii, ni
kad servi (Dempf, 19 6 6 2 :18 7 ). Ujedinivi, dakle, pivo crkvu pod
svojom apsolutnom vlau, papa je trebalo da postane sizeren e
le Evrope i da doe u poziciju da sudi svim svetovnim vladarima kao svojim vazalima.
Iako je prvi sukob oko investiture izbio u Francuskoj
1074, pravi okraj usledio je sledee godine izmeu Grgura i im
peratora Hajnriha IV. Ne povinujui se postavljenju izvesnog bro
ja biskupa, koje je izvio Grgur, imperator je nastavio svoju politi
ku svetovne investiture i time uao u otvoren konflikt sa papom.
U tom konfliktu, prvo je imperator svrgnuo papu (na sinodu nemakih biskupa u Vormsu 26 . januara 1076), da bi papa uzvratio
istom merom, donosei protiv imperatora trostruku osudu - izoptenje, anatemu i svrgavanje - i oslobaajui sve imperatorove
vazale obaveza prema njemu. Pravno-teorijski osnov za ovaj po
stupak Grgur je ve imao pripremljen u spisu koji je pod naslovom
Govor pape objavio 4. marta 10 7 5 . i u kojem je predvideo sledea
dva kljuna pravila: Papi je doputeno da svrgne imperatora. [...]
On moe podanike da oslobodi od obaveze na vernost prema ne-

166

pravedniku (Papst Gregor VII, 1965: 9 0 ).16 Pravda (Justitia) je,

inae, bila kljuni pojam u Grgurovim pravnoteorijskim nazorima
i nosila je tri znaenja: oznaavala je, prvo, papsku suverenost
unutar crkve; drugo, odvojenost crkve od drave (prvenstveno u
oblasti investiture), ali ne i drave od crkve; kao i, tree, "pravo pa
pe, kao suverenog eksponenta suverenog prava Hrista, da sudi i
kanjava ak i nad kraljevima i vladarima ako prekre to pravo ili
spree da se ono slobodno primenjuje (Barker, 19 2 3 :13). Ranija
papska pozivanja na Korinanima poslanicu prvu17 radi opravda
nja stava da Sveta stolica sudi o svakome, a da ipak niko ne sudi
o njoj ("Sancta Sedes omnes iudicant, seda nemine iudicatur") u Grgurovom Govoru pape dobie svoju konanu formulaciju i sankciju
(Kantorowicz, 1998: 273).
Sve u svemu, papa je u sukob oko investiture uao
mnogo pripremljeniji i evropsko javno mnjenje je ubrzo stalo na
njegovu stranu. Na skupu nemakih kneeva u Triburu 16. oktobra
1076 . odobreno je izoptenje imperatora i nagoveten izbor novog
imperatora ako Hajnrih ne dobije od pape oprost do 22. februara
1077. Pod ovim pritiskom, imperator je, bosih nogu i u bednoj vu
nenoj odei, 25. januara 1077. lino doao pred papu, koji se nala
zio u Kanosi, da moli za oprost. Iako je Hajnrih tada dobio oprost,
sukob nije bio razreen i, tokom rata koji je usledio, Grgur e ga jo
dva puta izoptiti (10 8 0 i 10 85),18 vrsto ustrajavajui na svom
pravu na svrgavanje svetovnih vladara (Bertram, 19 6 4 :15 -16 ; Ha
gen, 1990: 16). Tako je prvi put u istoriji papa sebi dao pravo da
svrgne imperatora (dok je do tada imao samo pravo izoptenja i
razvrgavanja zakletve) i posreduje u njegovim odnosima sa poda
nicima (Spori, 1972: 95). Pri tom je Grgur imperatorsku slubu i
l Z bo g form ulacije ovih pravila G rgur V II je zasluan za to to je pravo na ot
por tiraniji u okviru crkvenog uenja preraslo u jednu kanonskopravnu insti
tuciju (Kern, 19 5 4 :19 9 ) .
17 "D uh ovni pak sve razgleda, a njega sam a niko ne razgleda ( 2 ,1 5 ) .
18 T okom rata, Hajnrih je uspeo da osvoji R im i da postavi novog papu K lem enta III, koji ga je 31. marta 10 8 4 . krunisao za im peratora. Iako je Hajnrih izgu
bio Rim i m orao da pred neprijateljskom vojskom pobegne u Nemaku, Klem ent je ostao papa, dok je G rgur na izbeglikom saboru u Salernu, nepo
sredno pred svoju sm rt, jo jednom izoptio H ajnriha. No, poto ovoga puta
G rgu r nije postupao kao legitim ni papa, ovo njegovo izoptenje nem a snagu
i znaaj prva dva.

167

dalje smatrao "nepovredivom ; ono to je uzeo sebi za pravo bilo

je samo da "cenzurie linost imperatora, "koji je svojim gresima
ve sam sebi presudio (cit. prema: Spindelbck, 1994: 67).19
Time je papa ostvario pravo na vrhovnu sudsku vlast. Sto se, pak,
Grgurove borbe protiv Hajnriha za sizerenski poloaj (koji bi mu
omoguio stvaranje novog romanum imperium, sa vrstim jedin
stvom crkve i carstva) tie, ona je zavrena potpuno neuspeno,
ako se izuzmu dve duhovne tekovine. Prva se tie ideoloke pripre
me prvog krstakog pohoda, koji e, deset godina posle Grgurove
smrti, uspeti da pokrene papa Urban II (Dempf, 1962: 188189).20 Drugo je zamisao prvog totalitarnog reima, u kojem je
19 Na ovaj nain je sankcionisana teorija o dvojstvu vladarske slube i linosti
(upor. detaljnije: Kantorowicz, 19 9 2 ), prema kojoj sluba ostaje i dalje podvrg
nuta dejstvu clausula Petri, dok je papa postao instanca "autentinog tumaenja"
kada linost odreenog vladara prestaje biti saobrazna zahtevima njegove slu
be. Kako primeuje Gerta Scharffenorth, rezultat tog naina razmiljanja bila je
hristijanizovana varijanta antike teorije o Rex-Imago-Dei. Poto hriani vie ni
su iveli pod paganskim vladarima, to je svaki vladar koji je pretendovao da bude
vlast" u smislu clausula Petri morao da predstavlja olienje hrianskih vrlina. Na
to e se od 11. veka poeti nadgraivati teorija o dva maa , po kojoj sva vlast do
lazi od Boga i ako bi se desilo da svetovni ma vladara pone da zatire hriansku
religiju, onda bi duhovni ma pape morao da intervenie (bez obzira na svetovnu
organizaciju vlasti) i kazni odmetnutog vladara (Scharffenorth, 1964: 22-32 ).
2 0 Vredno je pomene na m argini da u zapadnom hrianstvu nije bilo organizovanog versko-politikog terorizm a, koji je u to vrem e zapljusnuo m usli
m anski svet. Krajem 11. veka, naime, sirijsk a sekta asasina zapoela je sa ni
zom verski m otivisanih atentata na vodee linosti su n itskog kalifata u B ag
dadu (upor. Laoust, 19 8 9 : 17 8 - 18 1) . Izvrioci ovih atentata bili su iitskoism ailitski vernici, kojim a je pruena prilika da, pod uticajem haia, posete
raj (tj. dobro uvano i od ostalog sveta izolovano m esto, u kojem se m oglo
uivati u najboljim jelim a, m irisim a, enam a, igram a itd.) i da posle toga za
izvrenje svog zadatka rtvuju, ako je potrebno, i svoj ivot - u ubeenju da
e se ponovo vratiti u raj (N obel, 1 9 4 3 :1 8 8 ) . lako je nastala u rivalstvim a
izm eu kalifata u Bagdadu i kalifata u Kairu i bila usm erena prvenstveno
prem a sunitskom establim entu (H alm , 2 0 0 0 :7 9 ) , aktivnost asasin a se ni
je zaustavila sam o u granicam a m u slim an sko g sveta, pa su od njihove ruke
stradali i krstaki prvaci: Rajm und II u T ripolisu ( 1 15 2 ) i kralj Jerusalim a
K onrad M ontferatski ( 1 19 2 ) (H iti, 19 8 8 : 58 3; upor. i W ilkinson, 19 7 4 : 46 ).
T ako se i Evropa u kratkom roku up ozn ala sa terorizm om kao specifinim
oblikom borbe za verske ciljeve, iako ga nije preuzela: epoha papskih ubistava ( 8 8 2 -10 5 9 ) bila je nepovratno prola, a aktuelna borba pape i im pe
ratora za suprematiju vodila se i dalje regularnim ratnim, diplom atskim i li
terarnim sredstvima, a ne uz pom o fanatinih sam oubica.

168

dan vladar ima potpuna vlast nad duhom, telom i svim dobrima
koja poseduju i upotrebljavaju podanici, a njihove "zloine ka
njava posredstvom posebnog suda nazvanog inkvizicija (koju e
do kraja 13. veka razraditi pape Grgur IX i Inoentije IV) (Ullmann,
19 7 0 :10 5 i 113). Sreom, ova zamisao nee se ostvariti usled ogor
enog otpora svetovnih vlasti, tako da e prve totalitarne reime
uspostaviti apostoli kvazireligioznih ideologija (komunizma i na
cionalizma) tokom 20 . veka (o emu e biti rei u treoj knjizi ove
rasprave).21
Da bi se shvatilo papsko prisvajanje prava na tumae
nje ko jeste a ko nije vlast u smislu clausula Petri, mora se obrati
ti panja ne samo na biblijski nego i na rimsko-pravni izvor legi
timacije prvo rimskih, a zatim i srednjovekovnih imperatora. Od
sredine 2. veka volja imperatora postaje izvor prava na osnovu
principa koji se naao i u Digestama (I, 4 ,1) : Ono to je princepsu po volji ima snagu zakona: utoliko to po lex regia, koji je donet
saobrazno njegovom imperiumu, puk prenosi njemu i u njegove ru
ke stavlja sav svoj imperium i svoju vlast (Quodprincipiplacuit, legis
habet vigorem: utpote cum lege regia, que de imperio eius lata est, populus ei
et in eum omne suum imperium et potestatem confrt). U 11. veku, su
kob izmeu Grgura VII i Hajnriha IV utie na novo tumaenje
ovog principa. Gregorijanski pisci ga sada tumae kao da je u pi
tanju ugovor (pactum) izmeu princepsa i populusa. Najznaajniji
predstavnik ovog shvatanja bio je monah Manegold Lautenbaki,
koji se u svom spisu Knjiga Geberhardu (1083), posveenom nadbi
skupu Salcburga Geberhardu, otvoreno inspirisao rimskom repu
blikanskom tradicijom i pozivao na svrgavanje tiranina Lucija Tar
kvinija Superba kao svojevrstan precedent (Dempf, 1962: 20 9 ).
Manegold je, inae, otvoreno zastupao puki suverenitet i ugovor
no poreklo vladarske vlasti,22 pri emu je pravo smenjivanja vla
dara i razreavanja ugovora 0 vlasti prebacio u ruke rimskog sino
da (Hagen, 19 9 0 :18 ).
2 1 Posle smrti Hajnriha IV obe strane u sporu oko investiture poele su da p o
putaju, pa su na kraju im perator H ajnrih V i papa K alikst II okonali ceo
spor kom prom isnim V orm skim konkordatom .
2 2 U govor koji je pom injao M anegold od n osio se na zakletvu koju je vladar p o
lagao prilikom stupanja u slubu i na tem elju koje je dobijao vlast (D em pf,
19 6 2 : 2 10 ) .

l6

Ovakvo shvatanje pokazalo se kao suvie radikalno za

svoje vreme, barem kada se radilo o crkvenim autorima. Zato Jo
van Solsberijski, biskup u Sartru, koji e, po uzoru na Stari zavet i
antike pisce, u svom Polikratiku (1159 ) izloiti prvo srednjovekovno uenje o tiraniji, izbegava svako pozivanje na puki suverenitet.
Polazei od doktrine o "dva maa , Jovan e tvrditi da crkva daru
je "materijalni ma svetovnom vladaru kao ministru svetenika
radi sprovoenja pravde na zemlji (Jacob, 1923: 67). Nasuprot
ovakvom ministru svetenika , tiranin je po njemu bio iva su
protnost pravdi, koja gazi zakone i ne slua re Boju zbog ega ga
je "pravino i pravedno (aequum et iustum) ubiti (John o f Salis
bury, 19 55 :3 4 0 ). Naravno, crkva je ta koja ima pravo da utvrdi ka
da jedan vladar postaje tiranin i kada ga je "pravino i pravedno
ubiti (Jacob, 1923: 68). Vladar koji nee da ga crkva proglasi za ti
ranina mora da bude imago Dei i da bespogovorno izvrava sve bo
anske zakone. Poto je suta suprotnost ovakvom vladaru, tira
nin ne moe biti nita drugo do imago diaboli. U apokaliptinom
aru, Jovan e tiranina proglasiti ne samo gorim od zveri, nego i
pravim prethodnikom Antihrista. Iako e se pozivati na.Senekine
rei da je bogovima najdraa rtva ubistvo tiranina, Jovan Solsbe
rijski e u tiranoubistvu videti pre svega ritualan in, koji pravi
smisao vue mnogo vie iz hrianske apokaliptike, nego iz rim
ske tradicije (upor. vie o tome: Spori, 19 7 2 :10 3 ; Stricker, 1967:
28; Kopiston, 1991: 2 0 1).
Grgurovu politiku prisvajanja prava na tumaenje clausule Petri nastavili su lateranski koncili 1179. ' 12 15 . godine. Na
ovom potonjem, etvrtom lateranskom koncilu, kome je predsedavao papa Inoentije III, precizirano je da e se vladaru koji je
zbog jeresi ekskomuniciran dati rok od godinu dana da svoju ze
mlju oisti od jeresi. Ukoliko to rte uini, papa e mu oduzeti vla
darsku titulu (tj. njegovu linost proglasiti nesaobraznom vladar
skoj slubi), njegove vazale proglasiti slobodnim od njihovih
obaveza i celu zemlju predati "katolicima da je oiste od jeresi.
Ne prihvati li ("bivi) vladar ovaj postupak, hrianska je du
nost da mu se prui otpor uz primenu nasilja (Spindelbck,
1994: 68). Time je radikalizovan rascep izmeu imperiuma i sacerdotuma, dok je njihovo ideoloko pomirenje u postavci da sva
vlast potie od Boga (te da je papa taj koji treba da tumai ta je

1/0

vlast, a ta nije) u praksi znailo jo jedino opravdanje hijerokratskih pretenzija pape.

Papa Inoentije III predstavljao je otelovljenje ovog
"herojskog doba katolike crkve i njene hijerokratske ambicije.
On je osnaio religiozni mit da je "Gospod Petru ostavio vlast ne
samo nad elom crkvom, ve i nad itavim svetom (Djurant,
1998: 898). On je uvrstio politiki mit, prema kom je papa bio
taj koji je imperium jednom preneo sa Grka na Franke (poto je
Karlo Veliki postao imperator tek kada ga je papa miropomazao i
krunisao) i koji moe ponovo da uini isto, ako to hrianska vera zahteva. On je, naposletku, nastavio politiku Grgura VII u potinjavanju svetovnih vladara Evrope23 i u jednom trenutku gotovo
ostvario davno sanjani san o Respublica Christiana, u kojoj je treba
lo da nau mesto svi hrianski vladari i na ijem e elu stajati
sam papa. Iako se to ipak nije desilo, 13. vek se moe smatrati vekom najvee snage katolike crkve, sa papom na elu. Od Inoentija III, na poetku veka, pa sve do Bonifacija VIII, na kraju, niu
se pobede pape nad vladarima kao to su Jovan Bez Zemlje u En
gleskoj, Filip Avgust u Francuskoj, Filip Svapski u Nemakoj, pa,
na kraju krajeva, i nad samim imperatorom Fridirihom II Hoentaufenom. Jo na samom poetku 14. veka princip papskog suve
reniteta (Sancta Sedes omnes iudicat, seda nemine iudicatur), koji je Bonifacije VIII iz Grgurovog Govora pape preuzeo u bulu U nam sanctam, izgledae kao vrlo realna politika opcija evropskog poznog
srednjeg veka.

4. Razlikovanje tyrannus ex defectu tituli i tyrannus ex

parte exercitii u delu Tome Akvinskog
Nastojanja da se teorijski opravda suprematija duhovne (qua papske) nad svetovnom vlau u 13. veku vrhunac dostiu u delu To
me Akvinskog. Toma je bio vrsto ubeen u to da je papa Hristov
izaslanik na zemlji i da ima neposredno ovlaenje da se stara o
2 3 Inoentije je zbog nepotovanja vrhovne vlasti pape izoptio i svrgnuo O tona IV sa im peratorskog prestola i izdejstvovao da se za imperatora izabere
njegov bivi tienik Fridrih II H oentaufen. N a velianstvenoj cerem oniji
krunisanja za imperatora Fridrih je 1 2 15 . ak poloio zakletvu da e poi u krstaki rat i tako ispuniti zavet koji je ranije dao Inoentiju.

171

Bojem pravu. Kako svetovna vlast nije mogla da pretenduje na

ovu privilegiju, ona je nuno morala da se pomiri sa suprematijom
crkve i njenog poglavara.24 Ipak, ono to je u sholastikom uenju
Tome Akvinskog mnogo znaajnije od opravdanja papske svevlasti, jeste nestanak avgustinovskih otrih i nepomirljivih dihotomija (drava Boja i drava zemaljska itd.), reaktuelizacija odree
nih elemenata Aristotelovog uenja, kao i jedan racionalizovani
pristup problemima svetovne vlasti i njenog odnosa prema poda
nicima. Drava zemaljska kod Tome vie nije dijametralno su
protstavljena dravi Bojoj i ne proizlazi iz istonog greha. Dodu
e, Toma je i dalje smatrao da bez istonog greha moda ne,bi bi
lo ropstva, ali je zato bio siguran da bi u svakom sluaju bilo dra
ve, jer ljudi ne mogu iveti bez drutva, a drutvo ne moe opstati
bez vlasti (Schmidt, 19 0 1: 36).
Nadovezujui se na Aristotelovo uenje, Toma je ove
ka defmisao kao animal naturaliter politicum et sociale. To je bilo
shvatanje da je ovek ne samo grean nego i da poseduje prirodnu
dispoziciju za moralan ivot. Time je oslabljeno Avgustinovo
dvojstvo oveka kao hrianina i kao dravljanina. Covek.je po Tomi obdaren sposobnou spoznaje lex aetema et naturalis, pomou
svog uma, zbog ega lex humana positiva u sebi mora da ovaplouje
lex naturalis (Miinkler, 1982: 82). Tu se pokazuje da je aristotelijansku tradiciju, u kojoj se ovek posmatra kao zoon politikon, To
ma kombinovao sa stoikim uenjem o prirodnom pravu, koje va
i za sve ivotinje, pa samim tim i za oveka. Poto ga obe duhov
ne struje upuuju na to da je i ovek ivotinja, Toma prihvata ovaj
aksiom, ali ga znaajno usavrava naglaavanjem da je ovek po
litika" ivotinja, koju od drugih ivotinja razlikuje razum i mo
gunost komunikacije (Crowe, 1977: 153). Tako se u Tominom
sholastikom prirodnopravnom uenju pojavljuju prvi znaci novovekovnog racionalizma: prirodno pravo relevantno za ljude kao
ivotinjsku vrstu postaje im pristupano samo kao umnim bii
ma. I ne samo to: prirodno pravo nije obina Boja zapovest, koja
se jednostavno mora sluati, ve jedan sloen sistem normi koji se
mora razumeti i koji zato pretpostavlja da svaki pojedinac koristi

2 4 O "utopijskoj prirodi cele T om in e teorije teokratske vladavine upor. Aveling, 19 2 3.

172

um (Hlscher, 19 3 1:7 6 -78 ). Priznavi na taj nain umnu autono

miju ljudima, Toma je mogao mnogo slobodnije da izvlai politi
ke implikacije iz crkvene tradicije prava na otpor tiraniji nego to
su inili dotadanji hrianski mislioci.
U skladu sa svojim uenjem o oveku kao umnom biu
koje mora razumeti prirodno pravo, Toma je racionalizovao oba
vezu poslunosti oveka prema Bogu i vlastima. Po njemu, posto
je tri vrste poslunosti: prema onome na ta je ovek obavezan (a
to je zajedniki ivot sa drugim ljudima prema pravnim pravili
ma), prema onome to je doputeno (a to je moralno usavravanje
oveka preko obaveza postavljenih pravnim pravilima) i prema
onome to je nedoputeno (a to je sve to je usmereno protiv Bo
ga i protiv zajednikog ivota sa drugim ljudima prema pravnim
pravilima) (Toma, 1990b: 337). Razdelivi ove sluajeve poslu
nosti Toma je lako mogao da doe do zakljuka da nepravednu
vlast (tj. vlast koja trai ono to je nedoputeno) podanici nisu du
ni da sluaju (Toma, 1990b: 339). Na tom osnovu Toma je gra
dio svoje uenje o tiraniji i pravu podanika da joj se odupru. "Ti
ranska vladavina nije pravedna, jer nije upravljena prema zajedni
kom dobru, nego prema privatnom dobru vladara [...]. I zato rue
nje takve vladavine nema znaaj bune, osim kad se tako nekontro
lirano rui tiranska vladavina da mnotvo podanika veu tetu tr
pi od nastalog ruenja negoli od tiranske vladavine. Meutim, ve
i je bunitelj onaj tiranin koji u narodu koji mu je podloan raspi
ruje neslogu i bunu kako bi mogao sigurnije vladati (Toma,
1990b: 233-234). Tirani 5e po Tomi odriu boanskog blaenstva
zarad materijalnih koristi, pa su zato neretko tako ogrezli u zloi
ne i nepravdu da se vie ne mogu vratiti na pravi put ni pokajati za
svoje grehe.
Nasuprot tiraniji koja je najgori oblik dravnog uree
nja, Toma je monarhiju smatrao najboljim dravnim ureenjem.
Kako u oba dravna ureenja vlada samo jedan ovek, to je pred
Tomu iskrsao problem kako obezbediti monarhiju od pervertiranja u tiraniju. Pre svega, po njegovom miljenju, uvek bi trebalo
birati moralno jake kraljeve, koji mogu odoleti iskuenjima vlasti.
Meutim, poto je Toma bio svestan snage ovih iskuenja, on je
sve vie bio sklon reenju ogranienja kraljevske vlasti, to ga je na
kraju dovelo do zagovaranja jednog ureenja koje vie i nije bilo

monarhijsko, ve meovito (po starojevrejskoj formuli: kralj +

Sinhedrion + pravo puka da bira kralja). No, poto svako preven
tivno sredstvo protiv tiranije moe da zakae, bez obzira da li je
dravno ureenje monarhijsko ili meovito, Toma je morao da se
uhvati u kotac sa problemom prava na otpor tiraniji kada do nje
zaista doe. Prvo pravilo koje on u vezi sa tim pominje glasi da je
blagu tiraniju bolje podnositi nego joj se suprotstaviti, jer ako po
bunjenici ne uspeju da savladaju tiranina, ovaj e postati jo
okrutniji. A ako bi ga ak i zbacili, postoji opasnosti od podela me
u pobunjenicima, pa ak i od uspostavljanja nove tiranije nekog
meu njima. Uopte uzev, za svrgavanje vladara, bio on tiranin ili
ne, odluuju se "zli ljudi , jer je njima svaka vlast nepodnoljiva.
Otpor tiraniji uvek je veoma opasan, jer preti da jednog tiranina
zameni drugim (Toma, 1990a: 70). Odatle proistie drugo pravi
lo koje glasi da je bolje da otpor tiraniji ne pokreu lini motivi ne
go sud javnosti. No, ovde je vano primetiti jednu razliku. Svrga
vanje jednog tyrannus usurpationis ili tyrannus ex defectu tituli Toma
opravdava ak i ako ga izvri pojedinac, poto svako ima pravo na
odbranu postojeeg poretka. Kada je u pitanju legitimna vlast ko
ja se kasnije izmetnula u tiraniju (tyrannus ex parte exercitii), Toma
smatra da njeno svrgavanje moe da izvri iskljuivo publica authoritate. Zato je najbolje ako postoji meovito dravno ureenje u
kom je puk sam izabrao sebi kralja i za sebe zadrao pravo da ga
ogranii ili svrgne. "Jer, ponajprije, ako je pravo nekoga naroda da
odredi sebi kralja, onda nije nepravedno da taj isti narod ukloni
postavljenog kralja, ili ogranii njegovu vlast, ako je tiranski zlou
potrebljava. I ne treba smatrati da taj narod zbacujui tiranina kr
i vjernost, ak i ako mu je prije obeao vjenu pokornost. Jer je on
sam kriv to njegovi podanici ne opsluuju svoje obveze prema
njemu, budui da ni on nije bio Vjeran svojim obvezama u vlada
nju narodom, kao to zahtijeva kraljevska dunost (Toma,
1990a: 70-71). No, poto su sluajevi meovitih oblika vlasti bili
retki u Tomino vreme, on se morao pozabaviti situacijom u kojoj
puk nije izabrao sebi kralja, nego je ovaj to postao zahvaljujui
ugovoru sa nekom viom - sizerenskom - vlau. Ukoliko, dakle
nad tiraninom postoji sizeren koji ga je postavio da vlada, onda
puk treba da apeluje na njega da neto uini i izbavi ga iz ropstva.
Ubedljivo najgori sluaj jeste kada nema sizerena iznad tiranina i

174

kada puku preostaje samo jo da se moli Bogu da ga oslobodi od

tiranske vlasti.
Ovo je veoma vano mesto na kom se iskuava Tomin
racionalizam. Sholastiki racionalizam vie se ne zadovoljava Avgustinovom nepredvidljivou Bojih reakcija i nastoji da propie
uslove pod kojim puk moe raunati na Boju saradnju. Zato To
ma zakljuuje da e Bog svrgnuti tiranina, ili barem obratiti njego
vo okrutno srce ako njegovi podanici prestanu da ine grehe (To
ma, 1990a: 73). Tako Bog i puk dolaze u izravni odnos, u kojem
ova druga strana svojom radnjom (prestankom injenja greha)
stvara uslove za radnju prve strane (oslobaanje od tirana). Tu
ideju Toma ak radikalizuje tako da sam tiranin postaje kazna za
puk zato to uopte ini grehe. Bog doputa da tirani vladaju da
bi kaznili grijehe podanika. [...] Bog, dakle, nee dopustiti da tira
ni dugo vladaju, nego e ih poslije oluje koja je po njima harala nad
narodom zbaciti i stvoriti mir" (Toma, 1990a: 93). Prema tome,
tiranin postaje marioneta u Bojim rukama, kojom on maniplie
u skladu sa time treba li kazniti grenike ili ih nagraditi zato to su
prestali da ine greh.
Ta postavka od Boga ini jedno umno bie koje dela
krajnje racionalno i predvidljivo: grehe kanjava, a pobonost na
grauje. Ukoliko ljudi shvate ove propozicije, oni e znati ta im je
initi: molie se Bogu sve dok tiranin ne padne sam od sebe (tj.
usled Boje intervencije). A ako ne padne, opet e ostati racional
no objanjenje njegove istrajnosti - podanici jo uvek nisu isku
pili svoje grehe. Racionalnost sholastike ovde pokazuje svoja
ogranienja, s obzirom na to da je njena krajnja konsekvenca ira
cionalizam u odnosima izmeu tiranina i puka. Zaista, teko je za
misliti da se ita bolje tiraninu moe desiti od toga da se svi nje
govi podanici okrenu molitvama i sve svoje nade u spasenje stave
u ruke Boje. Njegov silazak sa vlasti time e se zaista protegnuti
ad calendas Graecas. A ako se i desi da padne sa vlasti, nee biti ni
kakve garancije da na njegovo mesto nee doi novi tiranin, poten
cijalno jo gori od prethodnika. U takvom sluaju moltive Bogu
mogu ak postati kontraproduktivne. O tome moda najbolje svedoi primer sirakuke starice, koji i sam Toma navodi. Naime, u
. Sirakuzi se svojevremeno neka starica stalno molila za zdravlje i
dug ivot (tiranina) Dionizija Starijeg, dok su svi drugi eljeli nje

175

govu smrt. Kad je to tiranin doznao, upitao ju je zato to ini. A

ona mu ree: 'Kad sam bila djevojka, imali smo jednog okrutnog
tiranina, pa sam eljela da umre; poto su njega ubili, doao je
drugi, poneto okrutniji nasljednik; bila sam veoma sretna kad je
i njegova vlast svrila. A onda smo dobili za treeg upravitelja te
be, jo veeg nasilnika. Stoga, ako bi tebe smaknuli, na tvoje bi
mjesto doao jo gori tiranin.' (Toma, 1990a: 69). Racionalnost
obraanja Bogu menja se u neposrednoj zavisnosti od nemogu
nosti da se ubijanjem tiranina dokine sama tiranija: prvobitne
molitve za svrgnue tirana vremenom nadometaju molitve za
dug ivot tiraninov, kako u sluaju svrgnua na njegovo mesto ne
bi doao jo gori. Ako smenjivanje jednog tiranina za drugim, po
gotovo ako je svaki gori od prethodnog, treba tumaiti kao volju
Boju, izazvanu neodreenim "gresima" puka, onda je vrlo blizu
pameti da e se pre ili kasnije doi do zakljuka o neiskupivosti
ovih "greha i da e se nivo aspiracija svesti na puku elju da se ni
ta ne menja, jer iskustvo ui da promena moe biti samo na gore.
Sholastiki brak izmeu greha i pruanja otpora tiraniji tako se
pokazao kao krajnje nepostojan i zato e protestantizam morati
da ga sasvim razvrgne kako bi mogao dalje da razvija svoju kon
cepciju prava na otpor tiraniji.
No, mora se odmah rei da se u Tominom uenju pomenuta argumentacija sudara sa jednom drugom argumentaci
jom, koja je mnogo vie u duhu Aristotelove politike filozofije. Po
ovoj drugoj argumentaciji, tiranin ne pada zato to Bog nagrauje
pobonost njegovih podanika, nego zato to tiranija nije "prirod
no dravno ureenje, tako da ljudi kao "po prirodi" umna bia ne
mogu dugo trpeti jednu proizvoljnu i razuzdanu vlast kakva je ti
ranska: Doim vlast tirana ne moe biti trajna jer je narodu od
vratna. Ne moe se dugo odrati ofto to se protivi eljama veine.
Nitko naime ne moe proi kroz ovaj ivot a da ne pretrpi neke ne
volje, ali u vrijeme nevolje uvijek se nae prigoda za pobunu pro
tiv tiranina i im se ta prigoda prui iz mnotva e sii bar jedan
koji e se tom prigodom i okoristiti. A elje naroda su uz pobunje
nika i zacijelo nee lako izostati uinak kad mnotvo pomae neki
pothvat. Stoga je gotovo nemogue da vlast tiranina bude dugo
trajna (Toma, 1990a: 91). Ovde vidimo jednu sasvim drugaiju
sliku razloga propasti tiranije, koja kao da je preuzeta iz Aristote

176

I
love Politike: iz nje je nestalo Bojeg uplitanja u svetska zbivanja,
dok jednostavna ovozemaljska neumitnost govori da e tiranin
biti pre ili kasnije likvidiran.

5. Koncilijama teorija i pravo svrgavanja pape

Teorijska mogunost opravdanja otpora crkvenoj vlasti i papi
ostala je dugo izvan razmatranja. Meutim, to ne znai da se u
praksi papama nije pruao otpor. Istorija katolike crkve obiluje
ubistvima papa. Iako je ve 537. ubijen prvi papa Silverije, "epoha
papskih ubistava zapoee tek 882. Kada se ova epoha zavrava
teko je precizno odrediti. Alphons Nobel je predloio 998. godi
nu, kada je ubijen Jovan XVI (Nobel, 1943: 72), ali se ovo datira
nje ne ini prihvatljivim. Naime, godinu dana pre objavljivanja
Nobelove knjige izvrena je analiza kostiju pape Klementa II, koji
je umro 1047. i utvreno je da su tana nagaanja da je ovaj papa
umro od posledica trovanja (upor. Fuhrman, 1998: 62). A poto
je Klement bio tek prvi u nizu pet nemakih papa, koji su vladali u
periodu od dvanaest godina i svi redom umrli u kratkom roku,
pod sumnjivim okolnostima, moe se sa velikom verovatnoom
zakljuiti da ni Klement nije bio poslednja rtva trovanja. Zato bi
moda najbolje bilo kraj epohe papskih ubistva vezati za 1059.
godinu, kada je okonan dvanaestogodinji period vladavine ne
makih papa i kada je rimski sinod jednim dekretom ovlastio kar
dinalski kolegijum da ubudue bira papu. Time je trebalo da bude
spreen uticaj svetovnih aktera na izbor pape (poto je do tada va
ilo pravilo da papu bira kler i narod") i osigurana mogunost da
sama crkva odluuje o svojoj glavi .
U "epohi papskih ubistava u borbama za crkvenu
vlast nasilnom smru umrlo je oko dvadeset papa (taan broj se
ne moe utvrditi zbog toga to je najee sredstvo usmrivanja
bio otrov, ije je dejstvo esto nalikovalo na prirodnu smrt). Inte
resantno je da je ova epoha bila u isto vreme i epoha papskih
uzurpatora . Naime, u borbi za papsku vlast ponekad nije bilo
dovoljno samo ukloniti vladajueg papu nego ga je trebalo jo i
proglasiti za uzurpatora, koji je potpuno protivpravno seo u sve
tu stolicu i koji zato nije mogao da preduzme nikakve pravosnane radnje. Zbog toga je proglaavanje biveg pape za uzurpatora

177

pratilo ponitavanje njegovih akata, a ponekada ak i izricanje

prokletstva.
Prvi u nizu papa koji su u epohi papskih ubistava"
umrli nasilnom smru bio je Jovan VIII.25 Njegov naslednik Formozije doiveo je slinu sudbinu, da bi njegov le doekao jo i to
da bude ekshumiran i u jednom koncilijarnom postupku progla
en za uzurpatora. Naime, novi papa Stefan VI bio je toliko ostraen Formozijev neprijatelj da se nije zadovoljio smru svog pret
hodnika. Posle nekoliko meseci, Formozijev le u raspadanju izva
en je iz groba i priveden pred crkveni sud, koji je organizovao
Stefan VI u formi regularnog koncilijarnog postupka (Fuhrmann,
19 9 8 :10 7 ). Optuba je glasila da je Formozije prekrio zakletvu,
iz astohleplja teio za papskim dostojanstvom i da je prekrio
stari kanon, zamenivi svoju biskupsku stolicu u Portu za rimsku
stolicu (Seppelt, 19 55 :34 1). Najzanimljivije od svega je da su Formozija ponovo obukli u papsko odelo i postavili ga, kao istinskog
papu, na tron u sali Koncila. U daljem toku ove farse, kojoj su pri
sustvovali svi najvii crkveni velikodostojnici, papa Stefan je sko
io na noge i jarosno upitao mrtvaca zato je uzurpirao papsku
stolicu. Jedan akon, koji je izabran za Formozijevog advokata,
pokuao je da odbrani svog mrtvog tienika, ali bez uspeha. For
mozije je osuen kao uzurpator, svrgnut sa papskog poloaja i jo
mu je prie izreeno prokletstvo. Zatim su sa lea svuene papske
odore (osim koulje koja se ve bila slepila sa raspadnutim me
som), odseena su mu tri prsta sa desne ruke (kojima papa daje
blagoslov), da bi ga zatim gnevna masa uz urlanje iznela iz sale,
dugo nosila po ulicama Rima i na kraju spektakularno bacila u Tibar. Ali, jo iste 897. godine, ubijen je i papa Stefan VI. Novi papa
vladao je samo 23 dana, a njegov naslednik 20 . Pa ipak, za ovih
poslednjih 20 dana, Formozijev fe je izvuen iz Tibra i uz klica
nje i slavlje one iste mase koja ga je nedavno proklinjala, poloen
u kapelu svetog Petra. Sledei papa Jovan IX sproveo je postupak
protiv biskupa koji su organizovali suenje Formoziju i na kra
ju ih pomilovao, ali je zato prokleo akte sa ovog "suenja i zabra
nio svaku mogunost da se ubudue sudi mrtvacima (Nobel,

2 5 Prem a nekim kazivanjim a, roaci su m u dali otrov, ali kako je otrov suvie
sporo delovao, morali su da m u ekiem razbiju lobanju (N obel, 19 43: 6 6 ).

178

1943: 68). Meutim, strasti se nisu smirile i 903. godine izbio je

sukob izmeu trojice papa: dvojicu Formozijevih pristalica (Lava
V i Kristofera) pobedio je Formozijev neprijatelj Sergije III i bacio
ih u zatvor. Poto nisu dobijali hranu, dvojica "papa su gubila
snagu, sve dok ih Sergije "iz samilosti" nije dao pogubiti. Sergije
se nije zadovoljio ubistvom Formozijevih pristalica, nego je pono
vo iz groba izvukao nesreni Formozijev le (koji je tamo poivao
ve deset godina), jo jednom ga prokleo, odsekao mu glavu i pre
ostale prste sa desne ruke i onda bacio u Tibar.20 to je jo gore,
Sergije je za nalonicu uzeo petnaestogodinju Maroziju, koja je
rodila dvojicu buduih papa Jovana XI i Jovana XII i podarila im
najgore mogue vaspitanje. esnaestogodinji Jovan XII se ubrzo
po sedanju na Svetu stolicu (nakon to je iz nje isterao Jovana XI i
bacio ga, zajedno sa majkom, u zatvor) pokazao kao posve razu
zdan, tako da nije inio samo ve uobiajene grehove, nego je (ka
ko su savremenici komentarisali) izmiljao nove koji su bili "ne
poznati od postanka sveta . Na kraju ga je u krevetu ubio mu jed
ne od njegovih ljubavnica, kada ih je zatekao inflagranti. Ista sud
bina je snala njegovog naslednika Benedikta V("najgoreg od svih
udovita bezbonosti): njegov le, na kojem je bilo vie od sto
rana zadanih noem, dugo je povlaen po ulicama Rima, da bi na
posletku bio baen u jednu rupu za ubre (Rosa, 1989: 61).
Poslednji papa koji je skonao u zatvoru, na osnovu le
galno dosuene kazne za uzurpaciju", bio je Jovan XVI. Ovaj pa
pa je izabran 998. godine, neposredno nakon to je iz Rima, pred
pobunjenim rimskim plemstvom, pobegao papa Grgur V. Grgura
je na mesto pape postavio imperator Oton III ali se rimsko plem
stvo sa tim nije sloilo i, im je imperator napustio Rim, postavi
lo je svog oveka za papu. Kada je uo da je njegov izabranik mo
rao da napusti svetu stolicu i da je u nju smeten Jovan XVI, Oton
se vratio u Rim i u kratkom roku slomio pobunu plemstva. Pod
pritiskom imperatora, rimski sinod svrgnuo je Jovana XVI, koji se
nalazio u bekstvu (Seppelt, 1955: 389). Ubrzo potom Jovan je
uhvaen u Kampanji i podvrgnut sramnom postupku. Odsekli su

2 6 Ip ak Form ozijev le se pokazao kao gotovo neunitiv: jedan ribar ga je k asni

je uhvatio u mreu i izvukao na obalu, da bi zatim ponovo bio poloen u ka
pelu svetog Petra (R osa, 19 8 9 : 63).

179

mu nos, ui i jezik, iskopali oi i na ugavom magarcu ga doveli u

Rim. Magarca je vodio glasnik, koji je okupljenu svetinu pozivao
da vidi kako izgleda Jovan koji se drznuo da izigrava papu i uzur
pira svem stolicu. Onda je nesrenik baen u zatvor, gde je ubrzo
izdahnuo (Nobel, 1943: 72).
Reforma iz 1059 , kojom je pravo izbora pape preneto u
ruke kardinala, okonala je "epohu papskih ubistava, ali jo uvek
nije dovela do oporavka katolike crkve od haosa koji je vladao u
protekla dva veka. To e uslediti tek sa stupanjem Grgura VII na
papski poloaj 1073. Tada crkva, ili, bolje rei - papa preuzima
inicijativu i poinje sam da prisvaja pravo da svrgava svetovne vla
dare i da se namee za vrhovnog arbitra u svetovnim stvarima.
Ove hijerokratske pretenzije pape kulminirae neto vie od jed
nog veka kasnije, za vreme vladavine pape Inoentija III (o emu
je ve bilo rei u 2. odeljku ovog poglavlja).
Snagu koju e Inoentije uliti crkvi za vreme obavljanja
papske vlasti (119 8 -1216 ), crpee i njegovi naslednici u vreme bor
be protiv imperatora Fridriha II Hoentaufena. Propast ovog, po
mnogo emu veoma sposobnog i prosveenog imperatora, koja se
zbila 12 50 , oznaie gaenje imperatorske moi i kraj pokuaja da
se Evropa integrie pod jedinstvenom svetovnom - imperatorskom - vlau. Meutim, iako su pape Grgur IX i Inoentije IV izvojevale pobedu nad svojim najveim takmacem u ovladavanju
Evropom (ako ne i "celim svetom ) i stvorile temelje za uspon
papske hijerokratije, ve 14. vek e pokazati da je u pitanju bila Pi
rova pobeda. Jer oni koji su najvie profitirali od celog sukoba iz
meu papske i imperatorske suprematije bili su evropski kraljevi i
kneevi: lieni jednog "univerzalistikog neprijatelja, oni su sada
mogli svom snagom da se bace na drugog i da ga veoma brzo po
raze. Herojsko doba katolike cfkve pod suverenom vlau pa
pe, koje je krajem 12. i poetkom 13. veka veka otpoelo sa Inoentijem III, pokazalo se kao sudbinski zavisno od svog arhineprijatelja: pobedom nad njim, ono e dostii zenit i zapoeti postepeni
uzmak sa glavnih poprita politikih borbi u Evropi.
U 14. veku papska mo e neprekidno slabiti, tako da
e biti razbijeno ak i jedinstvo katolike crkve. Presudan momenat u ovom procesu predstavlja sukob pape Bonifacija VIII sa
francuskim kraljem Filipom IV. Posle smrti ovog pape poinje efi

180

kasno uplitanje francuske monarhije u izborni sistem katolike cr

kve, sa ciljem da se pape biraju iskljuivo iz redova francuskih kar
dinala i da se zadre u Francuskoj. A jednom uvrene na vrhu
katolike crkve, francuske pape su se postarale da se za kardinale
opet biraju gotovo iskljuivo Francuzi, nad kojima je kontrolu
imao francuski kralj. To to je francuska monarhija "prisvojila"
vrh katolike crkve nije moglo proi bez reakcija drugih "nacija
unutar (i izvan) katolike crkve i 1378. zapoela je tzv. Velika izma. Po zavetku Velike izme katolika crkva e povratiti svoje je
dinstvo, ali ne i mo. Od tada pa nadalje, evropski monarsi e se
meusobno boriti oko uticaja na papu i njegov izbor,27 a svi za
jedno protiv papske samostalne i autonomne politike.
Velika izma je u istoriji katolike crkve znaajna po to
me to je snano uzdrmala temelje papske vlasti i to je jedan deo
visokog svetenstva izlaz iz aktuelne krize pronaao u jaanju mo
i Opteg koncila, kao jo koliko-toliko zdravog tkiva u obolelom crkvenom organizmu. Zagovornici jaanja "vlasti Opteg
koncila obino se nazivaju koncilijaristima ili zastupnicima koncilijarizma (koncilijarne teorije): Pod koncilijarizmom (koncilijarnom teorijom) podrazumeva se uenje koje smatra da je Opti
koncil najvii nosilac vlasti u crkvi i daje (uslovno ili uopte) nad
reen papstvu (Franzen, 1976: 75). Meutim, koncilijarna teori
ja nije jedinstveno uenje i u okviru nje je mogue razlikovati
"umereni, legitimni koncilijarizam, koji predvia izvesna 'koncili
jarna osiguranja za zatitu ili vaspostavljanje vrha hijerarhije u
vanrednom stanju i "principijelni, revolucionarni koncilijari
zam iji je cilj da demokratizuje crkvu i da trajno postavi Opti
koncil iznad pape.
Rodonaelnikom principijelnog koncilijarizma smatra
se Marsilije Padovanski. Marsilije je poao od jednog aristotelijanskog shvatanja crkve, koju je definisao kao "celo telo vernika,
koji veruju u Hrista i dozivaju ime njegovo, kao i sve delove ovog
tela u svakoj zajednici, pa ak i porodici (Marsillius, 19 5 6 :10 3 ).
Na ovaj nain Marsilije je od crkve napravio "isto duhovnu kon

2 7 Takoe, O pti koncil je od institucije probranih slubenika u organizovanoj

hijerarhiji prerastao u instituciju koja reprezentuje razliite vancrkvene inte
rese, meu kojim a su najvaniji bili upravo interesi evropskih m onarha.

181

gregaciju vernika, koje spajaju jedino veze njihove zajednike vere

i participacija u sakramentima (Gewirth, 19 5 1: 277). Meutim,
to ne znai da je Marsilije zapostavio organizacionu komponentu
crkve. Nju je on izgradio po modelu srednjovekovne korporacije,
sa dualnim sistemom vlasti (o kojem e biti jo rei u 7. odeljku
ovog poglavlja). Crkva je tako postala telo vernika, koje se materijalizuje u Optem koncilu, u kom ima pravo uea svaki vernik.
"Glavu tog "tela predstavlja sam Hrist, dok papa ima samo ne
ku vrstu izvrne vlasti. U okviru takvog shvatanja crkve, Opti
koncil stoji iznad pape, tj. bira ga, kontrolie i smenjuje (kada na
e za shodno), dok je cela crkva iznad Opteg koncila, jer ga sa
ziva i bira njegove poslanike (Marsillius, 1956: 287 i dalje).
Marsilijeve stavove je ve papa Jovan XXII osudio kao
jeretike, ali time oni nisu izgubili na privlanosti. Jo tokom 14.
veka ih je preuzeo Viljem Okamski. Verovatno pod utiskom uspo
na parlamentarne moi u Engleskoj (kao dete mogao je da vidi pr
vi Parlament iz 1295, dok je ve 1327. jedna kvaziparlamentarna
skuptina "svrgnula Edvarda II), Viljem je odnose izmeu pape i
Opteg koncila postavio na slian nain kao to su u Engleskoj bi
li postavljeni odnosi izmeu kralja i Parlamenta (McNeill, 1976:
90). Marsilijeve i Viljemove ideje najvie su dole do izraaja na
Koncilu u Bazelu, na kojem je 16. maja 1439. donet dekret Sacrosancta koji je definisao sledee stavove: 1) Opti koncil je nadreen
papi, 2) papa ne moe da raspusti, odgodi ili sprei sazivanje Op
teg koncila i 3) jeretik je svako ko ospori prva dva stava (Schatz,
19 9 7:15 8 ). Ovi stavovi su se u 15 veku, ba kao i u 14, pokazali kao
preradikalni i zato nikada nisu bili sprovedeni. Stvari stoje sasvim
drugaije kada je u pitanju umereni koncilijarizam.
Za razliku od principijelnog, umereni koncilijarizam
svoje uporite trai u kanonskof tradiciji (Franzen, 1977: 184).
Tradicija o kojoj je re tie se formalnopravnog odreenja poloa
ja i ovlaenja Opteg koncila u crkvenoj hijerarhiji. Temeljna
dogma, na kojoj poiva hijerarhija katolike crkve glasi da sveta
stolica ili ini svetim onoga ko u njoj sedi ili prima ve formiranog
sveca u sebe (cathedra apsostolica autsanctumfacit autsanctum recipit).
Shodno aksiomu papske svetosti, kanonsko pravo (u Decretum
Graani iz 1140) eksplicitno zabranjuje svakom pojedincu da sudi
o papi i njegovim postupcima (Prima sedes a nemine judicatur). Ipak,

182

ovaj princip poznaje jedan izuzetak, koji je formulisan u klauzuli

papa dubius papa nullius (tzv. klauzula jeretikog pape). Ovu klau
zulu je zvanino inaugurisao ve Hadrijan II u 9. veku, da bi je ko
nano formulisao kardinal Humbert u 11. veku: Papa a nemine iudicatur, nisideprehendaturafidedevius (Franzen, 19 76:75-76). U daljoj
istoriji ove klauzule jeres se sve ire tumaila, pa je tako u sebi
poela da obuhvata i simoniju, i zloin, i nanoenje povrede slubi
koja teti generalis status ecclesiae, i stvaranje ili pospeenje izme, i
duevno oboljenje i jo mnogo toga. Meutim, koliko god se eks
tenzivno tumaila klauzula jeretikog pape, on nikada nije mogao
biti "svrgnut" u proceduralnom znaenju ovoga pojma. Procedura
"svrgavanja pape jednostavno nigde nije propisana, ba kao ni ti
tular koji bi imao jedno ovakvo pravo. To vai i za sam Opti kon
cil, poto ga saziva niko drugi do sam papa, i to samo u sluajevi
ma kada pitanja vere zahtevaju produbljeniju raspravu. Opti
koncil, dakle, jeste vrhovna instanca u pitanjima vere, ali ta suprematija u sebi ne obuhvata pravo da se odluuje o tome da li je je
dan papa zbog jeresi izgubio papsku slubu ili nije. Zvanino ue
nje je bilo da papa koji postane jeretik automatski gubi slubu i
zato ga nijedna instanca ne moe "svrgnuti . Ipak, tzv. "apel Optem koncilu pokazao se kao relativno uspean metod borbe pro
tiv papa, pa su ga s vremena na vreme koristili svetovni vladari:
imperator Fridrih II Hoentaufen 1239 -1240, francuski kralj Filip
Lepi protiv Bonifacija VIII i imperator Ludvig Bavarski protiv Jo
vana XXII (Franzen, 19 7 7 :18 6 ). Pri tom je vano napomenuti da
je "apel Optem koncilu uvek bio upotrebljavan protiv odreene
linosti, a ne protiv papske slube, tako da to nije impliciralo nadreenost Opteg koncila papi.
Nastanak Velike izme, a sa njom i umerenog koncilijarizma, usko je povezan sa povratkom pape iz Avinjona u Rim.
Posle ezdeset sedam godina (1309-1376), koliko su pape boravi
le u Avinjonu, 1378. je prvi put u Rimu bio izabran papa, koji je bio
Italijan. To je trebalo da znai povratak normalnom funkcionisanju papske vlasti. Meutim, ispalo je suprotno. Procedura izbora
bila je skandalozna, poto je rulja na ulicama Rima sve vreme vr
ila ogroman uticaj, da bi na kraju provalila u Konklavu. Pred raz
jarenim provalnicima kardinali su bre-bolje u papsku odoru obu
kli prastarog kardinala Tebaldeschija i proglasili ga za papu. Po

183

tom su pobegli iz Rima i za nekoliko dana ponitili izbor i izabra

li novog papu Urbana VI. Novi papa je takoe bio Italijan, pa ga je
Italija prihvatila za regularnog papu. Meutim, poto je novi papa
ubrzo doao u konflikt sa jo uvek preteno francuskim kardinali
ma, oni su i njegov izbor ponitili. A kada je kardinalski kolegijum
2 0 . septembra 1378. izabrao Klementa VII za papu, iako je Urban
VI jo uvek obavljao papsku slubu, desila se Velika izma. U na
rednom periodu, koji traje od 1378. do 1417. godine, jedan deo
Evrope je podravao Urbana i njegove naslednike, zakljuno sa
Grgurom XII, ije je sedite bilo u Rimu, a drugi deo Klementa i
njegovog naslednika Benedikta XIII, koji su se ponovo vratili u
Avinjon.
Velika izma nije bila prva izma u istoriji zapadnog
hrianstva: pre toga su se izme deavale 10 8 0 -110 0 ,113 0 -113 8 ,
1159 -1177. No, sve tri ranije izme trajale su relativno kratko i bile
su okonane diplomatskim putem, bez posredovanja Opteg kon
cila. Ovoga puta, izma je trajala 40 godina i nije mogla biti razreena na diplomatski nain: "I jedan i drugi papa su bili ubeeni u
ispravnost svog zahteva i identifikovali ga sa zahtevom same pap
ske slube, te su otuda verovali da ne mogu da odstupe a da ne od
ustanu od zahteva slube i da ne mogu biti podvrgnuti sudu vie
instance. Pape izme su u prvoj liniji bile zarobljenici svog siste
ma, naime zaotrene papske teorije, koja je upravo zato to nije
mogla da izae na kraj sa tom situacijom dovedena ad absurdum
(Schatz, 19 9 7 :12 6 ).
Odmah po poetku Velike izme nastale su dve teorije
koje su nudile izlazak iz postojee situacije. Prva je bila papska te
orija, koja je jednostavno istrajavala na tome da se mora ekati na
neki Boji znak i da nikakva ljudska instanca ne moe odluivati o
sudbini pape. Iako je imala u poetku izvesnog uspeha, ova je te
orija do 1409. bila u potpunosti kompromitovana, poto je posta
lo oigledno da Bog nema nameru da svojim vernicima d bilo ka
kav znak i njime oznai "istinskog papu. Druga teorija bila je
(umereno) koncilijarna i njeno reenje za novonastalu situaciju
bilo je sazivanje Opteg koncila, koji e pravosnano okonati izmu. Konrad von Gelnhausen bio je prvi pisac koji je 1380. pisao
da je crkva toliko iskvarena da se ne moe spasiti ako ne usposta
vi jedinstvo sazivanjem Opteg koncila. Ali, kako je, u skladu sa

184

kanonskim pravom, Opti koncil trebalo da sazove papa, postavi

lo se pitanje da li je to uopte mogue kada je sporno ko je papa.
Da bi nekako eskivirao nepovoljne odredbe kanonskog prava,
Gelnahusen je primenio Aristotelovo i Tomino uenje o pravino
sti (epikie), koje je otvaralo mogunost usavravanja i dopunjava
nja pozitivnog prava uz pomo principa jus naturale et divinum".
Pravinost je sada nalagala ne samo sazivanje Opteg koncila bez
pape, nego i mogunost da koncil sudi papi. A to je, opet, zahtevalo da se vrhovna vlast u crkvi premesti sa pape na sveukupnost
vernika, koji su zastupljeni u Optem koncilu (Kneer, 1893: 53).
Na taj nain su na povrinu isplivali skoro svi elementi koji e u
narednim decenijama initi jezgro (umerene) koncilijarne teorije.
Tri principa ine temelj umerene koncilijarne teorije: 1)
princip Papa haereticus, kao izuzetak od opteg pravila Prima sedes a
nemine judicatur; 2) princip vrhovnog autoriteta Opteg koncila u pi
tanjima vere (shodno rezervi, koju usvaja i papska teorija, da papa
nije nepogreiv); i, naposletku, 3) princip da nepogreivost "rimske
crkve" u pitanjima vere ne treba vezivati za crkvu u materijalnom
smislu, nego za "sveukupnost svih vernika" (Schatz, 1997: 127).
Ove principe (umereni) koncilijarni teoretiari spajaju u novi si
stem, koristei, kao i Marsilije, teoriju korporacija, u kojima je re
prezentativno telo vrhovni nosilac vlasti u korporaciji, dok je "rector" nadreen svim lanovima korporacije pojedinano, a podreen
korporaciji kao celini. Iz perspektive teorije korporacija, Opti kon
cil bio je reprezentativno telo, a papa samo rector , kome ne moe
da sudi nijedan vernik pojedinano, ali zato moe sveukupnost ver
nika reprezentovana na Optem koncilu (Schatz, 19 9 7:130 ).
Teorija korporacija, koja je posluila za formulaciju
koncilijarnih ideja, u to je vreme ve bila podvrgnuta inovacijama,
kako bi bila upotrebljena za javnopravnu sferu. Ve je glosator Irinej konstatovao da puk izdaje komande kao universitas, a obeava
i pokorava se kao [skup] individua (Tierney, 1982: 57). Na tom
tragu, italijanski pravnik Azo prvi je zapoeo da na jedan nov i pri
lino neuobiajen nain tumai odredbu Justinijanove kodifikacije,
po kojoj samo imperator ima pravo da donosi zakone. Po Azou,
ovo samo odnosilo se na skup pojedinaca koji ive u rimskoj dr
avi: od svih njih "samo imperator ima pravo da donosi zakone.
Meutim, pored svih pojedinaca postoji jo i ceo puk kao universi-

185

tas, koji je takoe zadrao pravo da donosi zakone. I ne samo to;

puk je nadreen imperatoru (jednako kao to je imperator nadre
en svakom pojedincu koji ini puk) i moe da ga smeni. Iako je
ovu Azovu teoriju samo mali broj pravnika bio spreman da prihva
ti kao primenljivu na stvarnost, ona je dobila na aktuelnosti za koncilijariste u vreme Velike izme. Ve 1408. kardinal Zabarella primenjuje teoriju korporacije (odnosno rimske drave) na crkvu, a idue
godine isto ponavlja i Ludolf Saganski (Tierney, 1982: 58).28
Za dalju istoriju koncilijarne teorije presudan e biti
Opti koncil u Pizi, odran 1409. godine. Izgubivi nadu da e se
diplomatskim putem razreiti spor izmeu dvojice papa, kardina
li su sebi dali za pravo da umesto pape sazovu ovaj koncil. Primenivi tradicionalno uenje o "vanrednom stanju u crkvi, oni su
obojicu papa tretirali kao jeretike, tako da su prisvojili jedno od
osnovnih papskih prava - pravo sazivanja koncila (Schatz, 1997:
131). U toku rada ovog koncila pape ipak nisu tretirane kao jeretici, nego kao "pretendenti na papski poloaj. Tako je na Devetom
zasedanju 17. maja 1409. dvojici "pretendenata na poloaj pape,
"Pedru de Luni, koji sebe naziva Benediktom XIII, i Angelu Corrariu, zvanom Grgur XII u ime svih vernika uskraena poslu
nost i treba se smatrati uskraenom". Odluka je doneta "u ime
Hrista i na osnovu "pravednih i umnih razloga (Hefele, 1890:
10 2 0 ). Tek na Petnaestom zasedanju 5. juna 1409. Pedro de Luna
i Angelo Corrario proglaeni su jereticima i izmaticima i, kao ne
dostojni svake asti i slube , iskljueni iz crkve, a svi vernici
osloboeni obaveza prema njima (Hefele, 18 9 0 :10 2 0 ) . Zatim je
francuski kralj izvrio pritisak na kardinale da proglase Petra iz
Kandije za papu. To se zaista i desilo i Petar je izabran za papu
Aleksandra V 26. juna 1409 . Meutim, time se situacija nije
nimalo popravila: poto ni Pedro de Luna, ni Angelo Corrario ni
su odustali od svojih "pretenzija na papski poloaj (osporavajui
kako sam Opti koncil u Pizi, koji nije sazvao papa, tako i njego
ve odluke, koje nije odobrio papa), sada su, umesto dvojice, po
stojala trojica papa.

2 8 Istu logiku imao je na um u i anonim ni govornik na zasedanju koncila u K onstancu kada je izjavio: "P ap a m oe da sudi pojedincim a [...], ali ne m oe da
sudi celoj crkvi" (Tierney, 19 8 2 : 5 8 ).

186

To je nametnulo potrebu da se sazove novi Opti kon

cil, koji je morao po svaku cenu da okona izmu. Umesto kardi
nalskog kolegijuma, ovoga puta je imperator Zigismund sazvao
Opti koncil, koji se imao odrati na njegovoj teritoriji, u gradu
Konstancu. To je ujedno bio poslednji put da jedan imperator
istupa u ulozi zatitnika crkve i hrianske vere (Schatz, 1997:
133- 134)-

Odstranjivanje suvinih papa nije bio jedini cilj Op

teg koncila u Konstancu. Ciljevi ovog koncila bili su: 1) ponovno
uspostavljanje jedinstva u crkvi, 2) iskorenjivanje jeresi i 3) kom
pletna reforma crkve. Meutim, u toku rada koncila, drugi cilj je
dobio prevagu nad preostala dva cilja, tako da su poslanici konci
la najvie vremena posvetili suenjima Husu, Wycliffu i drugim
"jereticima". Ipak, Koncil u Konstancu ostae upamen po tome
to je na njemu barem privremeno uzdrmana katolika dogma po
kojoj je papu nemogue svrgnuti.
Poslanici Opteg koncila u Konstancu imali su dve op
cije: proglaenje Jovana XXIII (koji je smenio preminulog Alek
sandra V) pravim papom ili osporavanje sve trojice papa. Jovan
XXIII, koji je (za razliku od preostale dvojice papa) prisustvovao
koncilu od samog poetka, zagovarao je prvu opciju i za to imao
dobar argument - da je naslednik pape legitimno izabranog na
koncilu u Pizi - i da bi svaki novi izbor pape mogao da dovede do
jo gore situacije, tj. do stvaranja etvrtog pape, koji bi se ukljuio
u borbu sa preostalom trojicom papa. Iako je imao veoma jako
uporite u italijanskoj naciji, Jovan je ipak pretrpeo brz poraz, za
hvaljujui glasanju po nacijama (protiv njegove opcije glasale su
britanska, nemaka i francuska nacija). Na kraju mu je obeanje da
e se povui, dato u formi posebne bule od 7. marta 1415, iznue
no pod pretnjom da e njegovo skandalozno ponaanje i gresi bi
ti obelodanjeni (Schatz, 19 9 7 :13 7 ).29
Situacija se drastino zakomplikovala kada je, dve nedelje kasnije, Jovan pobegao iz Konstanca u Safhauzen, kojim je
vladao Fridirh Austrijski. Iz Safhauzena Jovan je objavio da se vi
2 9 "Bio je poznat kao nekadanji gusar, trova pape (jadnog Filagrija [tj. prethod
nog pape Aleksandra V]), masovni ubica, nezajaljivi razvratnik sa naroitom
sklonou prema opaticama, brakolomac u bajkolikim razmerama, sim onista
par excellence, iznuiva, svodnik i majstor prljavih trikova" (Rosa, 19 8 9 :11 8 ) .

187

e nije oseao sigurnim u Konstancu i pozvao sve poslanike Op

teg koncila da dou kod njega i dovre zapoeti posao. Iako su
poslanici Opteg koncila pomislili da je sve gotovo i ve poeli da
odlaze, imperator Zigismund je krenuo u akciju, zabranjujui nji
hov razlaz. U nastavku rada Opti koncil je proglasio da vlast dobija lino od Boga i da ne mora nuno da bude sazvan od pape, ni
ti da papa mora nuno da potvruje njegove dekrete. Na Petom
optem zasedanju 6. aprila Opti koncil je proglasio svoju suprematiju nad papom, donosei uveni dekret Heac santa. Zbog zna
aja koji ovaj dekret ima za koncilijarnu teoriju, vredi ga citirati in
extenso:
Ovaj sveti sinod u Konstancu tvori Opti koncil; u cilju
okonanja izme, jedinstva i reforme crkve Boje u glavi i
udovima, slave Boje, legitimno okupljen u svetom duhu,
on ureuje, definie, zakljuuje i proglaava - radi lakeg,
sigurnijeg, boljeg i slobodnijeg uspostavljanja jedinstva i
reforme crkve Boje - sledee:
1. On je legitimno okupljen u svetom duhu, tvori
Opti koncil, reprezentuje katoliku crkvu i dobija vlast di
rektno od Hrista; svako je, bez obzira na stale i dostojan
stvo, makar i papsko, obavezan da mu se pokorava u stva
rima koje se odnose na veru i otklanjanje postojee izme,
kao i na reformu u crkvi Bojoj u glavi i udovima.
2. Svako, bez obzira na stale i dostojanstvo, makar
i papsko, ko tvrdoglavo uskrauje poslunost uredbama,
odredbama, dekretima i propisima ovog svetog sinoda,
kao i svakog sledeeg legitimno okupljenog koncila, pod
ovim premisama ili onome to tu spada, izlae se odgova
rajuoj kazni, ako ne doe fSo oprotaj, pri emu je u datim
uslovima mogue pribei i drugim sredstvima.
(cit. prema: Schatz, 19 9 7 :14 0 )
Dekret Haecsancta uspostavio je jasan primat Opteg koncila nad
papom i dalje zasedanje koncila u Konstancu uino nezavisnim od
pape. Meutim, kljuno je pitanje da li je ovaj primat Opeg kon
cila bio univerzalan, ili je ostao ogranien samo na vanredne prili
ke (kao to je bila postojea Velika izma).

188

Za koncilijarnu teoriju koja je primenjena u Konstancu

esto se govori da je bila obina" teorija crkvenog vanrednog sta
nja (Hollnsteiner, 19 7 7 :13 1). Meutim, ona donosi jednu novinu
koja nema uporite u kanonskoj tradiciji i koja ima poreklo u prin
cipijelnom koncilijarizmu. U pitanju je trajno proirenje ovlaenja Opteg koncila na kontrolu pape kroz ovlaenje za preduzimanje reforme crkve (Franzen, 19 7 7 :19 6 ). Iako je ve i suprematija u pitanjima vere bila dovoljno opasna, poto nije morala biti
vezana za vanredno stanje, stalna mogunost proglaenja potrebe
za reformom crkve, dodeljena Opem koncilu, predstavljala je ne
sumnjivo najveu i permanentnu opasnost za papu (Vooght,
19 7 6 :18 6 ). Interesantno je da je ova odredba o reformi crkve u de
kretu Haec santa donesena u momentu uzburkanih strasti i opte
revoltiranosti Jovanovim postupkom i da su poslanici u daljem ra
du Opteg koncila sve uinili da umanje njen znaaj. Prilikom ka
snijih tumaenja ove odredbe, imperator Zigismund i nemaka
nacija pokuali su da nametnu radikalnu interpretaciju u vezi sa
trajnom suprematijom Opteg koncila nad papom, ali su to osta
le nacije, ukljuuji tu i samog Jeana de Gersona, spreile. Oi
gledno je da koncilijaristi na Optem koncilu u Konstancu nisu
bili voljni da u redovnim prilikama nameu ogranienja papi i da
su zato sporni pasus o reformi itali konzervativno, a ne koncilijarno (Franzen, 1977: 2 0 1 i 20 5).
Na Dvanaestom optem zasedanju 29. maja Opti
koncil doneo je dekret o svrgavanju pape Jovana XXIII. U tom de
kretu svrgavanje je opravdano time to je papa podsticao izmu ,
to je bio notorni simonista i to je imao "gaenja dostojni i ne
pristojan ivot i ponaanje . Usled toga, Opti koncil ga je svrgnuo sa poloaja pape i prognao ga na jedno "pristojno i sigurno
mesto, pod nadzorom rimskog i maarskog kralja Zigismunda
(Hefele, 1896: 140). Poto je u meuvremenu Fridrih Austrijski
zakljuio mir sa Zigismundom i izruio mu Jovana, sankcija je
mogla biti odmah izvrena: 3. juna Jovan je zatvoren u dvorac Gotliben, koji se nalazio u posedu biskupa Konstanca. Meutim, po
to Gotliben nije bio dovoljno siguran, Jovan je premeten prvo u
Hajdelberg, a zatim u Manhajm. U Manhajmu je Jovanu polo za
rukom da otkupi svoju slobodu za 3 0 .0 0 0 ili 4 0 .0 0 0 zlatnih du
kata (o emu Zigismund nije bio obaveten, niti je zatraena do

189

zvola bilo od njega, bilo od Opteg koncila). Time on nestaje sa

poprita dogaaja i prestaje da bude interesantan za koncilijarnu
teoriju.
Grgur XII izabrao je drugi put. On je 4. jula poslao Optem koncilu u Konstancu napismeno da odstupa sa poloaja pa
pe, zajedno sa formalnim pozivom na sazivanje Opteg koncila.
Da bi mu se izalo u susret, njegov je poziv tretiran kao akt puno
pravnog pape i napravljena je fikcija sa ponovnim sazivanjem Op
teg koncila, koji je onda prihvatio Grgurovo odstupanje. Tako je
ostao jo jedino Benedikt XIII, kao papa koji tvrdokorno insistira
na svojoj tituli. Sa njim je Zigismund vodio pregovore u Perpinjanu, ali bez uspeha. Na Zigismundov argument da od 1378. ne po
stoji nijedan legitimni papa, Benedikt je lukavo odgovorio da se sa
tim slae, ali da je dalja konsekvenca da ne postoji takoe ni jedan
legitimni kardinal. Poto je on sam, Benedikt, jedini kardinal koji
je navukao purpurnu odoru pre 1378. (svi ostali su imenovani ka
snije), to je zakljuak da je jedino on (qua lan kardinalskog kolegijuma) ovlaen da bira papu. Pri tom je on bio spreman da obe
a da e izabrati jednu drugu osobu, a ne sebe.
Kako su se pregovori zavrili neuspeno, Optem kon
cilu je ostalo da ponovo pribegne svrgavanju pape. Na Dvadesettreem optem zasedanju 5. novembra 1416. koncil je pripremio
suenje Benediktu i izabrao Savet koji e pripremiti odluku. Posle
vie od pola godine mukotrpnih usaglaavanja, na Tridesetsedmom optem zasedanju 26. jula 1417. donet je dekret kojim je Be
nedikt osuen zato to je krio zakletvu, uao u sukob sa elom cr
kvom, stimulisao izmu i bio "notorni jeretik . Na osnovu toga
Opti koncil ga je svrgao i oduzeo mu sve titule, oslobodivi sve
vernike od poslunosti prema njemu (Hefele, 18 9 6 :314).30
Na kraju treba pomenti jo jedan dekret koji je "pro
slavio Opti koncil u Konstancu. U pitanju je bio dekret Frequens.
Dekret Haec santa dao je pravo Optem koncilu u Konstancu da
dalje radi bez pape, da okona Veliku izmu i preduzme reformu
crkve. Meutim, kada je 1417. napokon svrgnut i poslednji "pre-

3 0 N i Benedikt nije ostao duan. U tvravi Penjiskola na aragonskoj obali, gde

mu je panski kralj pruio utoite, on je sebe do kraja ivota 14 2 3. sm atrao le
gitim nim papom i na osnovu toga ekskom unicirao skoro sve ostale hriane.

190

tendent na papski poloaj, postavilo se pitanje treba li prvo izvr

iti reformu crkve, pa tek onda izabrati papu, ili treba postupiti
suprotno. Ovo pitanje je impliciralo jo jedno: da li e budui pa
pa biti vezan reformom koju sprovede Opti koncil. Posle mnogo
diskusija i pregovora, postignut je kompromis: izabran je papa, ali
je pre toga Opti koncil doneo dekret Frequens. U ovom dekretu je
stajala obaveza za papu da saziva opte koncile: prvi za pet godi
na, sledei za sedam, pa onda svake desete godine. U dekret je uvr
teno poglavlje Sivero, kojim se predvia postupak u sluaju iskrsavanja nove izme. Doe li do nove izme, Opti koncil je treba
lo da se okupi automatski odreenog datuma u narednoj godini,
svaki papa je bio obavezan da se na koncilu pojavi, d izjavu i po
kori se odluci Opteg koncila. Iako ni ovim dekretom Opti kon
cil nije postao kontrolni organ u pravom smislu te rei, papski pri
mat u crkvenoj organizaciji ipak je ozbiljno naruen (Schatz,

1997=144)Problem sa dekretom Frequens isti je kao i sa dekretom

Haecsanta: bio je ishod vanrednog stanja u kojem se katolika cr
kva nalazila tokom Velike izme, i nakon povratka u redovno sta
nje postao je izlian. Posle Konstanca su, dodue, zaista sazvana
dva opta koncila u skladu sa Frequensom - koncil u Paviji-Sieni
(1423-1424) i Bazelu (1431-1437) - ali je time iscrpljen repertoar
njegovih dejstava. Iako su se pripadnici Koncilijarnog pokreta, ko
ji je trajao sve do 1449, i dalje pozivali na njega, on je objektivno
izgubio znaaj sa restitucijom papske svemoi. Papska teorija je
ve polovinom 15. veka izvojevala pobedu nad koncilijarnom teo
rijom i ponitila sve ranije pokuaje da se Optem koncilu dodeli
poloaj koji e biti (uslovno ili uopte) nadreen papi.
Uprkos definitivnom slomu koncilijarne teorije unutar
katolianstva, ostalo je pitanje kakav je uticaj ova teorija imala na
novovekovne konstitucionalne teorije. Po nekim miljenjima, koncilijarna teorija je Optem koncilu dala (ustavni) poloaj koji e
anticipirati poloaj parlamenta u modernim demokratskim, viepartijskim i parlamentarnim sistemima (Hollnsteiner, 19 77:138).
Drugi teoretiari, poput engleskog istoriara Figgisa, u koncilijarnoj teoriji videli su neku vrstu teorije ograniene, ustavne monar
hije, koja je bila univerzalna i primenljiva na sve ustavne drave
(Figgis, 1923: 31 i dalje). Osnovni problem svih pokuaja da se u

191

koncilijarnoj teoriji prepozna kolevka sekularnog konstitucionalizma leao je u nemogunosti da se objasni prelazak iz jednog teo
kratskog svetskog poretka srednjeg veka u sekularnu ustavnu dra
vu novog veka. Reenje tog problema upuivalo je na jednu manje
ambicioznu postavku, prema kojoj teorija novovekovne ustavne
drave nije direktno nastala iz koncilijarne teorije, ve je u njoj sa
mo nalazila primere i pojedina insitucionalna reenja. Koncilijarni
pokret je novovekovnim autorima koji su se bavili konstitucionalnim pitanjima pokazao kako stare hrianske ideje mogu da se na
nov nain interpretiraju i poslue kao osnov za novi ustavni pore
dak (Tierney, 19 8 2 :10 8 ). Po Tierneyevom miljenju, to je naroito
bio sluaj sa protestantskim, odnosno, jo ue, kalvinistikim
pamfletistima u 16. i 17. veku. Autor(i) Optubi protiv tirana u Fran
cuskoj u 16. veku i William Prynne u Engleskoj u 17. veku preuze
li su koncilijarne ideje iz 15. veka i upotrebili ih u vlastitim koncep
cijama razgranienja ovlaenja vladara i niih magistrata odno
sno Parlamenta (Tierney, 1982: 60 i 82). I, premda je izraena
sumnja u to (Zimmerman, 1988: 434), Tierney je bio sasvim jasan
u tvrdnji da su pomenuti pisci upotrebljavali koncilijarne ideje sa
mo kao potkrepljujue argumente za potpuno novi misaoni si
stem, koji se obrazovao nezavisno od samog koncilijarnog pokre
ta. O tome ostaje da se kae neto vie u narednim poglavljima,
dok e u nastavku biti rei o glavnom eksponentu (umerenog)
koncilijarizma 15. veka - Jeanu Charlieru de Gersonu.

6. Papska "sluba i pravo na otpor linosti pape

u delu Jeana Charliera de Gersona
Najbolje teorijsko opravdanje mera preduzetih na Optem konci
lu u Konstancu nalazi se u delu teologa i kancelara Univerziteta u
Parizu Jeana Charliera de Gersona. Zanimljivo je da do 1404. Gerson u svojim spisima uopte ne pominje Opti koncil, da bi tek
140 9 . poeo da zastupa koncilijarnu teoriju kao jedino sredstvo da
se spasi mir i jedinstvo unutar katolike crkve (Connolly, 1928:
173). Zajedno sa svojim uiteljem biskupom Petrusom de
Aillyjem, Gerson se januara 14 0 9 . prikljuuje kardinalima koji su
na Koncilu u Pizi zahtevali sazivanje Opteg koncila i uklanjanje
obojice "pretendenata" na papski poloaj, bilo putem njihovog

192

dobrovoljnog demisioniranja, bilo svrgavanjem. Njihov je stav bio

da crkva mora da se ponaa kao i svaki organizam kada mu preti
dezintegracija, tj. da se spontano brani i pojaava koheziju. Meu
tim, poto crkva nije obian prirodni organizam nego i natprirod
no, mistino telo, ona mora da postupa na nain prilagoen ovom
telu. Ono to je specifino za to telo jeste da Hrist predstavlja nje
govu glavu, a Opti koncil najznaajniji organ, zaduen za koordi
naciju svih "udova , odnosno salus Ecclesiae" . Iako takvo shvatanje ne proizlazi iz slova kanonskog prava, ono se ipak moe rekonstruisati ekstenzivnim tumaenjem, u duhu prirodnog i bo
anskog prava (epikie). Kada se Opti koncil bude okupio i doneo
meritorne odluke, obojica pretendenata na papski poloaj
morae se povinovati tim odlukama. U protivnom, Opti koncil
pokrenue kazneni postupak protiv obojice "pretendenata (Bliemetzrieder, 1904: 255-263).
To su bile osnovne ideje koje je Gerson zastupao poev
od 1409 . godine branei inicijativu kardinala u okonanju Velike
izme. Njegovo stupanje u same prve redove koncilijarnog pokre
ta morae da saeka tek Opti koncil u Konstancu, na kojem je on
predvodio francusku naciju. Kljunu ulogu Gerson je odigrao na
prvom zasedanju Opteg koncila posle bega Jovana XXII, 23. mar
ta 1415. Tom prilikom mu je imperator Zigismund poverio da
podnese uvodno izlaganje, koje e pokolebane poslanike vratiti
natrag ka proklamovanim ciljevima Opteg koncila. Svoju ulogu
Gerson je obavio besprekorno, opravdavajui mogunost da Op
ti koncil zaseda i bez pape i da donosi odluke koje e obavezivati
i papu. Moda jo vei znaaj ima Gersonova uloga u svrgavanju
Benedikta 1417. godine. Januara meseca on pie spis pod naslo
vom O crkvenoj vlasti i ita ga pred poslanicima Opteg koncila
kako bi opravdao predstojei proces protiv Benedikta i izbor no
vog pape (Hefele, 18 9 6 :30 0 ). Poto se u tom spisu nalaze Gersonove najvanije koncilijarne ideje, u nastavku e mu se posvetiti
posebna panja.
Gerson je tvrdio da je vlast izvorno data celoj crkvi, to
potvruju rei Mateje: "Ako li njih [svjedoke] ne poslua, kai cr
kvi ; a ako li ne poslua ni crkve, da ti bude kao neznaboac i cari
nik (Jevaneije po Mateju, 18 ,17 ). To znai da Hristova jurisdik
cija nije prela samo u ruke Petra (odnosno njegovih naslednika),

193

nego i dvanaestorice apostola i sedamdeset dvojice uenika (kao

prototipovima biskupa i svetenika), koji su inili crkvu in statu nascendi. Ali, vlast je u difuznoj, rasprenoj crkvi samo u stanju po
tencije (Gerson, 1965: 216 -217). Zato ona mora imati Opti kon
cil koji e tu vlast ujediniti i ujezgroviti. Gerson je smatrao da je
Opti koncil onaj kljuni organ koji objedinjuje sve inove i ran
gove u crkvi (ukljuujui tu i papsku slubu), pa ak i van nje, u
imperatorskim, kraljevskim, aristokratskim i demokratskim dra
vama (Gerson, 1965: 222).
Kada je u pitanju papska sluba, Gerson ju je poimao
na temelju teorije o dva tela Hristova. Po toj teoriji, koja je nasta
la u 12. veku, crkva predstavlja jedan corpus mysticum (upor. detalj
nije: Kantorowicz, 19 9 2: 209). Pojam corpus mysticum nije biblij
ski, ve se prvi put javlja u vreme Karolinga, i to ne da bi oznaio
crkvu nego da bi oznaio euharistiju. Tek u velikom sporu oko
transsupstancijacije u 12. veku, crkva je prihvatila uenje da je u
euharistiji prisutan Hrist, da bi zatim stala na stanovite da je i sa
ma crkva jedan corpus mysticum. To je imalo za posledicu ekstenziv
no tumaenje Pavlovih rei iz Biblije o Hristovom te lu- "Jer kao to
je tijelo jedno i ude ima mnoge, a svi udi jednoga tijela, premda su
mnogi, jedno su tijelo: tako i Hristos (Korinanima poslanica pr
va, 12, 12). "Jedno telo Hristovo tumaeno je sada kao zapravo
dva tela: jedno njegovo lino, a drugo kao crkveni "organizam".
Gregor von Bergamol je ovo uenje prvi put formulisao eksplicitno, i to na sledei nain: "U Hrista su dva tela: ljudsko materijal
no telo, koje je dobio od device, i duhovno, kolegijum crkve. Telo
Hristovo, koje je on sam, i jo jedno telo, ija je on glava" (cit. pre
ma Kantorowicz, 19 9 8 :2 8 8 ). Naposletku e ovo uenje biti kanonizovano u principu jednog mistinog tela, ija je glava Hrist
(unum corpus mysticum ciuis caput Christus), koji je papa Bonifacije
VIII uvrstio u bulu Una sanctam.
Gerson prihvata to uenje i dopunjava ga jednim tipi
no koncilijarnim dodatkom: stavom da je Hrist prava glava crkve,
dok je papa "glava drugog ranga . Stavie, i sam papa ima dva te
la: slubeno i prirodno. Tu ideju Gerson formulie kroz razlikova
nje izmeu papske slube i njenog nosioca. Papska sluba je bo
anski uspostavljena i samim tim suverena i neosporiva, dok je
njen nosilac smrtnik koji moe da pogrei i koji zato mora biti

194

smenjiv. Implikacija tog stava jeste da je jedino linost koja oba

vlja slubu pape podvrgnuta kontroli Opteg koncila,31 dok joj sa
ma sluba ( papstvo) ne podlee. U normalnim sluajevima, pra
vo sazivanja Opteg koncila ima papa, ali ako linost koja tu "slu
bu" obavlja odbija da to uini i dovodi crkvu u opasnost, onda to
pravo prelazi na celu hriansku zajednicu.32 U svakom sluaju,
telo crkve mora uvek da funkcionie. Linost koja obavlja "slu
bu pape moe dakle da postane jeretik, da poludi ili jednostav
no da umre, a da to uopte ne ostavi nikakve posledice na tu "slu
bu". Potrebno je samo da Opti koncil pravovremeno reaguje i da
sa problematine "linosti pape prenese slubene ingerencije na
sebe, tj. na celo telo , koje se sastoji od Hrista i Opteg koncila
(McNeill, 1976: 90). Kada je taj posao obavljen kardinalski kolegijum dolazi u poziciju da na mesto pape dovede drugu, slubi"
primerenu linost, ime papstvo ostaje netaknuto: Papafluit, papatus stabilis est.
Poto za ovo shvatanje nije imao uporite u kanon
skom pravu, niti u katolikoj ortodoksiji, Gerson je bio prinuen
da se pozove na Aristotelovu i Tominu koncepciju pravinosti i da
napravi razliku izmeu boanskog/prirodnog prava i pozitivnog
prava. Iz tog razlikovanja on je izvukao zakljuak da se sve norme
pozitivnog prava mogu menjati ako nisu u skladu sa normama
boanskog/prirodnog prava. A poto je Gerson Optem koncilu
dodelio pravo da bude vrhovni zakonodavac i tuma u crkvenoj
organizaciji, Opti koncil u Konstancu napokon je dobio odreene ruke da ignorie norme kanonskog prava o nemogunosti svr
gavanja pape (osim u sluaju notorne jeresi) i da, na temelju bo
anskog/prirodnog prava svrgne prvo Jovana XXIII, a zatim i Be-

3 1 O vo razlikovanje "slu b e i "lin o sti nije sasvim originalan G erson ov do

prinos. O no ima korene u rim skopravnom konceptu nasledstva, koje je ka
n onsko pravo prihvatilo ve u 4. veku i prim enilo na slubu pape. M eutim ,
ta koncepcija je potisnuta u vreme najvee snage papa, da bi u 15. veku, upra
v o sa G ersonom i drugim vodeim linostim a koncilijarnog pokreta, ponovo
d obila na znaaju.
3 2 Pri tom se G erson pozivao na opte principe koji vladaju u svakoj korporaci
ji (G erson , 1 9 6 5 :2 2 2 ,2 3 3 i 2 4 0 ) , to mu je, kao kancelaru Univerziteta u Pa
rizu i dekanu crkve u St. D onatenu, po svoj prilici bilo blisko iz svakodnev
n og ivota (upor. Tierney, 19 8 2 : 93).

nedikta XIII, kao "linosti koje ne zadovoljavaju zahteve "slu

be pape.
Najvei problem sa kojim se Gerson suoio u razradi
svoje teorije bio je u tome to je Opti koncil nuno morao da u
sebi sadri i papsku vlast, odnosno to je u njegovom radu morao
uestvovati i sam papa. Kada papa ne moe da prisustvuje zase
danju zbog "prirodne ili graanske smrti (Gerson, 196 5: 222),
tj. u interregnumu do izbora novog pape, Opti koncil preuzima
privremeno sva papska ovlaenja. Nevolja nastaje kada papi tre
ba izrei "graansku smrt , tj. svrgnuti ga. Kako je Optem kon
cilu dao pravo da to uini, Gerson zapada u kontradikciju: da bi
papa bio svrgnut, on mora sedeti u Optem koncilu i raditi na
sopstvenom svrgavanju. Stvari se jo vie komplikuju ako se od
ustane od obaveze papinog prisustva u radu Opteg koncila. U
tom sluaju Opti koncil gubi pravo da svrgava papu i potrebna
mu je nova instanca koja e samostalno svrgnuti papu, ime e bi
ti omogueno da papska vlast pree na Opti koncil i ime e ovaj
stei pravo da postupa i bez prisustva pape (Tierney, 19 8 2 : 94).
Gersonova je ideja svakako bila da u Optem koncilu inkorporira
celokupni sastav crkve, ukljuujui tu i papu, ali se zapleo u dis
krepanciju "linosti i "slube pape, koju je sam osmislio. Pomerajui momenat u kojem Opti koncil stie pravo da, preuzi
majui na sebe slubu" pape, radi bez linosti pape, tek iza
momenta svrgavanja te "linosti , Gerson je praktino uvukao sa
mu "linost pape u odluivanje o vlastitoj neprimerenosti "slu
bi . Da je, obrnuto, ovlastio Opti koncil da od samog poetka
radi sa ovlaenjima papske "slube" i bez prisustva "linosti
pape, Gerson bi dobio logiki kompaktniju teoriju, ali bi zato nje
ne implikacije bile mnogo revolucionarnije nego to su bile u po
stojeoj varijanti. Jer, to bi znailo tla ve samo sazivanje Opteg
koncila znai odvajanje linosti od "slube pape i da su do me
ritorne odluke Opteg koncila o (ne)uskaenosti "linosti aktuelnog pape sa "slubom sva papska ovlaenja apsorbovana u
Optem koncilu. A za tako neto Gerson je bio previe konzerva
tivan. On nije bio pristalica "demokratizacije" crkve, niti podriva
nja hijerarhijske strukture crkve (kojoj se na elu nalazi papa), ni
ti osporavanja papskog autoriteta. Upravo ovo potonje jeste ono
to je on hteo da ouva i spasi, dajui Optem koncilu ulogu pu

196

kog instrumenta, iju upotrebu nalae prekarna situacija izme

(Franzen, 19 7 7 :18 8 i 193).
Na Optem koncilu u Konstancu, Gerson se nije angaovao samo u vezi sa pitanjima svrgavanja papa. On je bio jedan
od zagovornika osuivanja Husovog spiritualnog shvatanja crkve,
koje se oslanjalo prevashodno na savest vernika i u velikoj meri
anticipiralo reformaciju. Poto je to shvatanje stajalo u dijametral
noj suprotnosti kako prema papskoj tako i prema koncilijarnoj te
oriji (Schatz, 19 9 7 :14 2 ), razumljivo je zato su poslanici Opteg
koncila u Konstancu sa prilinom lakoom uspeli da se obrauna
ju sa njim i njegovim autorom: 6. jula 1415. Hus je proglaen jeretikom i osuen na spaljivanje na lomai. Kao i u vezi sa svrgava
njem papa, Gerson je mogao da likuje, poto su njegovi stavovi
naili na podrku i prihvatanje koncila.
Meutim, to nije bilo sve. Istog dana kada je Opti
koncil u Konstancu doneo odluku o pogubljenju Husa, na plenar
nu sednicu je stavljeno razmatranje prava na otpor tiraniji. U vezi
sa tim pitanjem, Gerson je doiveo potpuni debakl. Pogledajmo
sada o emu je bila re.
U spisu O crkvenoj vlasti vidljivi su snani uticaji Ari
stotelove politike teorije. Gerson sledi Aristotela u podeli drav
nih ureenja na ispravna i pervertirana (Gerson, 1965: 247). Ta
koe, on se priklanja Aristotelovom miljenju, iznetom u Politici,
da je najbolje meovito ureenje. Kao i za Tomu Akvinskog, i za
Gersona je jevrejsko meovito ureenje, opisano u Starom zavetu,
bilo idealno, poto je bilo "kraljevsko u Mojsiju, aristokratsko u
sedamdeset dvojici staraca i demokratsko utoliko to su pod
Mojsijem vladari bili birani iz puka i pojedinih plemena (Ger
son, 1965: 225). Sto se Francuske tie, Gerson je smatrao da u
njoj postoji meavina monarhije (kralj) i aristokratije (Parla
ment) i da bi bilo dobro kada bi postojao i trei element timokratije (Carlyle i Carlyle, 1936: 16 1). Iako, kao to moemo da
vidimo, Gerson nije uvrstio Opte stalee u francusko ustavno
ureenje, vrlo je verovatno da je trebalo da upravo oni budu onaj
nedostajui "timokratski element. To reenje on je video kao
najbolje ne samo za dravu nego i za crkvu, u kojoj bi papa treba
lo da bude kralj, kardinali aristokratski, a Opti koncil demo
kratski organ. Ili, kako se na drugom mestu ispravlja, Opti kon-

>97

cil trebalo bi da bude ona uzviena meavina sva tri elementa

(Gerson, 19 6 5: 248).
Aristotelovi uticaji vidljivi su i u Gersonovom shvatanju odnosa izmeu pojedinca i drutva. Po njegovom miljenju,
ovek je po prirodi civilis", tj. upuen na pomo drugih ljudi i za
to predodreen za drutvo. U prirodnom stanju (status innocentiae), koje je prethodilo stvaranju drutva, ljudi nisu imali ni zako
na ni vlasti. Meutim, poto su bili greni (kako nauava Biblija),
oni su morali da se podvrgnu zakonu i vlasti. Vlast je u razliitim
dravama bila razliito ureena. Svi ispravni oblici dravnog ure
enja nastali su voljom ljudi, tj. uz njihovu saglasnost, zbog ega
je uvek postojala obostrana veza izmeu vladara i podanika: kao
to su podanici upueni na vladara zbog njegove zatite, tako je i
vladar upuen na podanike zbog njihove pomoi i usluga. U dono
enju zakona, ljudi su uvek morali da se pridravaju prirodnog za
kona (Carlyle i Carlyle, 19 3 6 :15 9 ).
U svojoj politikoj teoriji, Gerson preuzima i Aristote
lovo uenje o tiraniji, dopunjujui ga Ciceronovim shvatanjem
prava na otpor tiraniji. Tiranin vie nije nikakva vlast; njega mrze
i Bog i ljudi i zato retko umire prirodnom smru. Tiraniju Gerson
opisuje kao otrov koji unitava ceo drutveni ivot kome se ljudi
moraju odupreti. Ali pri tom oni moraju biti oprezni i ne smeju se
pobuniti bez pravog razloga, strovaljujui dravu u anarhiju koja
je gora od tiranije. Zato je najbolja prevencija: podrazumevajui da
tiranija nastaje iz monarhije, Gerson je zagovarao reenje po ko
jem bi kraljevska vlast trebalo da bude ograniena (Carlyle i
Carlyle, 19 3 6 :16 0 -16 1).
Tog shvatanja Gerson se drao vrsto, praktino sve
do 14 0 7 (Schwab, 1858: 2 2 6 -2 2 7 ; Lossen, 1894: 20 ). A tada se
desilo ubistvo vojvode od Orleafta, koje je uzburkalo duhove u
Francuskoj i zaotrilo spor oko prava na otpor, odnosno, kon
kretno, ubistvo tiranina. Vojvoda je ubijen 23. novembra 140 7. na
ulicama Pariza na zahtev burgundskog vojvode Jovana Neustrai
vog. U pitanju je bio jo jedan u nizu obrauna izmeu kua Orleana i Burgunda oko kraljevskog prestola. Ipak, ubistvo je usko
ro dobilo na znaaju poto je Jovan priznao odgovornost za nje
ga, naglaavajui da je njegov cilj bila zatita (duevno obolelog)
kralja Sarla VI od tiranskih pretenzija njegovog roenog brata Lu-

198

ja Orkanskog. U spisu Opravdanje Burgundskog vojvode iz 1408.

Jean Petit je prihvatio ovo Jovanovo objanjenje kao aksiom i na
njemu izgradio itavu optu teoriju, prema kojoj je svakom "po
daniku doputeno da ubije "veleizdajnika i "uzurpatora . Maja
iste godine Petit i Jovan su u Parizu javno izloili svoju argumen
taciju, da bi nakon toga Sari bio prinuen da potpie pomilovanje
i time ozvanii verziju po kojoj je burgundski vojvoda ubio kralje
vog brata zato to je navodno verno sluio tog istog kralja i su
protstavljao se "tiraniji jednog "veleizdajnika i "uzurpatora .
Ali, Jovan ne samo to je time osloboen krivice nego je uinjen i
gospodarom itavog Pariza. Ipak, duhovi nisu mirovali i ubrzo je
obrazovan savez protiv burgundskog vojvode (tzv. partija Armanjaka) sa Lujevim sinom Sarlom na elu. Rat je sa promenljivom
sreom trajao sve do 1413, kada je partiji Armanjaka uspelo da istera Jovana iz Pariza i uspostavi kontrolu nad gradom (Ehlers,
2 0 0 0 : 134). Tada je narastao pravi talas pobijanja Petitovih sta
vova, koji je predvodio Jean de Gerson (upor. Schoenstedt, 1938:
84 i dalje).
Gerson je u ovom sporu postupao u skladu sa zahtevom kralja Sarla VI, odnosno partije Armanjaka, koja je traila le
galno kanjavanje vojvode od Burgunda. A da bi se osudio vojvo
da od Burgunda bilo je potrebno osporiti Petitovu teoriju prava na
ubistvo tiranina i ubistvo vojvode od Orleana proglasiti za zloin.
Zato Gerson poinje da zastupa stav o inkompatibilnosti uenja o
pravu na otpor tiraniji i mira i poverenja u kraljevstvu. Za njega sa
da primat stie zapovest "Ne ubij , koja iskljuuje samopomo
pojedinaca i pravo na usmrivanje dodeljuje dravi, odnosno nje
nim sudovima (Schwab, 1858: 611).
Cela diskusija potom bila je liena veeg teorijskog
znaaja, poto su obe strane u sporu priznavale kraljev suvereni
tet, dok su se koplja lomila jo samo oko toga da li pravo na otpor
tiraniji treba potpuno zabraniti (Gerson) ili ga treba rezervisati
samo za "veleizdajnike i "uzurpatore (Petit). Poto niko nije po
miljao na to da bi francuski kralj mogao biti proglaen tiraninom
i da bi bilo opravdano pruiti mu otpor, pitanje je samo bilo da li
e se njegovi neprijatelji moi nazvati tiranima ili nee.
Iako teorijski trivijalan, spor je imao velike dnevnopolitike implikacije (poto je sukob izmeu kue Orleana i Burgun-

199

da i dalje trajao)33 i u Francuskoj se nije mogao razreiti. Zato je

doao na dnevni red Opteg koncila u Konstancu, gde je takoe
zapalio poslanike. Nasuprot Gersonu, koji je i dalje osporavao po
stojanje bilo kakvog prava na otpor tiraniji, veina lanova Opteg
koncila je prihvatila Petitovo stanovite da je pravo na otpor,
ukljuujui i ubistvo tiranina, potpuno dozvoljeno, ako se pod
pojmom tiranina podrazumeva veleizdajnik ili "uzurpator i
ako se njegova tiranija ispoljava u nanoenju tete kraljevskoj vla
sti.34 Time je na paradoksalan nain koncilijarni pokret dao svoj
doprinos jaanju ranih evropskih apsolutnih monarhija. Jer, ne
samo to je dodatno oslabio papin poloaj u crkvenoj hijerarhiji,
on je legitimirao shvatanje tiranije kao "veleizdaje i uzurpacije ,
koje je stajalo u slubi nikog drugog do - novonastajuih apsolut
nih monarha. Sam apsolutni monarh nije nikako mogao biti tira
nin; on je bio nosilac boanskog prava na vladanje i neprikosno
veni vladar na svojoj teritoriji.35 Za tiraniju je mogao biti optuen
samo onaj ko se usudi da mu stane na put. Francuski kraljevi e
prvi izvui korist iz takve situacije, tako to e jednostavno za tira
ne proglasiti svoje politike neprijatelje. U naredna dva veka, tj.
praktino sve do verskih ratova i nastanka francuskih monarho33 N a kraju je vojvoda od Burgunda ipak izaao kao pobednik u ratu protiv par
tije A rraanjaka: 2 9 . m aja 14 18 . on je trijum falno ujahao u Pariz i naterao du
evno obolelog kralja Sarla V I da potpie dekret kojim se ponitavaju sve ra
nije ordonanse protiv vojvode. Z bo g ovakvog ishoda rata, G erson se po zavr
etku O peg koncila u K onstancu m aja 14 18 . nije m ogao vratiti u Francusku
i bio je prinuen da ode u egzil u Bavarsku, gde mu je vojvoda A lbreht ponu
dio utoite u dvorcu Ratenberg.
34 Verskim dekretom od 6. jula 14 15 . O pti koncil u K onstancu je kao jeretiki
osu d io sam o jedan stav, i to da "svaki vazal ili podanik moe i treba s pravom
da ubije svakog tiranina, ak i uz pom o prevare i obm ane, bez obzira na za
kletve i ugovore i bez prethodne presude ili naloga sudije". Vojvoda od B ur
gunda je time mogao biti zadovoljan, poto Petit nije ni zastupao pom enuti
stav (Lossen, 1 8 9 4 :2 0 ) .
35 Sam G erson nije iao tako daleko da to tvrdi, iako njegovi stavovi o francu
skom monarhu upadljivo odstupaju od njegove opte politike teorije. Tako
G erson tvrdi da je francuski kralj stvorio Parlam ent (u Parizu) i ne ustrua
va se" da se podvrgne njegovom sudu. Iako je legibus solutus, on bi "trebalo da
sledi prim er Isusa H rista i da se pokori zakonu koji je stvorio, da bi dao pri
m er svojim podanicima i da bi pokazao svoju vernost Bogu (Carlyle i Carlyle,

1936: 14l).

200

makih teorija, u Francuskoj e se pojam tiranina upravljati protiv

pobunjenika, atentatora i - papa (Schoenstedt, 1938: 111). Ipak,
ovo obesmiljavanje pojma tiranina imae i svojih prednosti, uto
liko to e omoguiti diskontinuitet u odnosu na dotadanju,
praktino sasvim izjalovljenu hriansku tradiciju prava na otpor
tiraniji i stvoriti uslove za nove teorijske sinteze - pre svega u po
gledu vazalskog i stalekog prava na otpor tiraniji, ali isto tako i
starojevrejske tradicije, koja je ostala sauvana u Starom zavetu.

7. Vazalsko pravo na otpor tiraniji

Nemaki istoriar Fritz Kern u svojoj knjizi Boanska milost i pravo
na otpor u ranom srednjem veku opisao je ranu germansku predstavu
o otporu vladaru. Po Kernu, otpor starih Germana nije imao prav
no utemeljenje, ve je jednostavno predstavljao pobunu u kojoj
svaki saplemenik moe da uestvuje (shodno svojoj savesti), ako
smatra da vladar iz bilo kojih razloga ne ispunjava svoje obaveze
(zato to je npr. telesno ili duhovno nesposoban da vlada, to je
kukavica, to izaziva "bes bogova itd.). Da bi se preduzela pobu
na nije potreban nikakav sudski postupak u kojem bi se utvrdila
krivica vladara: puk jednostavno "ukida vladara i daje se u potra
gu za novim. Tek ovaj izbor novog vladara predstavlja, uslovno re
eno, "pravni in, kojim se konstatuje prestanak vladarskog sta
tusa njegovog prethodnika. Kod starih Germana otpor vladaru ni
je morao nuno da zavri ni njegovim ubistvom, pa ak ni svrga
vanjem sa trona. Meutim, u praksi se po pravilu deavalo da "po
bunjenika partija" mora da izvri regnicid, kako bi predupredila
odmazdu i dalje monog vladara (Kern, 19 5 4 :14 6 -150 ).
Meu najvee Kernove zasluge spada analiza instituta
vere (Treue), na kojem se temeljio ne samo odnos vladara i njego
vih podanika nego i prestanak ovog odnosa. Podanik vladaru nije
dugovao poslunost nego veru, ba kao to je i sam od vladara oe
kivao veru. Vera je, dakle, bila neto obostrano; ona je poivala na
predstavi da je jedna strana drugoj duna samo onoliko i dotle
dok druga strana ispunjava svoje obaveze (Kern, 1954: 152).
Upravo ta ideja e posluiti kao model za utemeljenje vazalskog
prava na otpor. Njegova osnova jeste lensko pravo koje vazalima
daje pravo na otpor onog momenta kada im sizeren uskrati veru.

201

Prvi formalni krivini postupak protiv vladara koji je postao tira

nin moe se nai u franakom imperatorskom poretku (Ordinatio imperii) iz 817. Iako ovaj postupak nije bio predvien za imperatore,
on e ipak biti sproveden 833. na imperatoru Ludvigu Pobonom.
Nakon to su ga njegovi sinovi Pipin, Lotar i Ludvig pobedili u bi
ci kod Rotfelda, zarobljenog imperatora su prvo smenili kneevi,
da bi tu odluku zatim potvrdili biskupi u Soasonu.36
Vazalsko pravo na otpor dobilo je svoju najbolju razra
du u Saksonskom ogledalu, koje je sastavio Eike von Repgow oko
1230. godine i u kom je stajalo sledee pravilo: "Covek mora i
svom kralju i svom sudiji da se suprotstavi (kada ovaj ini) nepravo. On mora (sebi) na svaki nain da pomogne u odbrani, pa ma
kar (kralj i sudija) bio njegov roak ili sizeren. Time on nee pre
kriti svoju obavezu vere (Treupflicht) (cit. prema Kern, 1954:
144). Vazalsko pravo na otpor, kako ga je formulisao Repgow, po
novo je vailo samo protiv kraljeva, a ne i protiv imperatora, iako
je obuhvatalo pravo vazala da protiv imperatora pokrenu sudski
postupak zbacivanja sa trona ako ovaj pokuava da promeni prav
no ureenje Rajha.
Najkasnije tokom spora o investituri crkveno uenje o
pravu na otpor tiraniji poinje da utie na vazalsko pravo na otpor
tiraniji. To se pre svega odnosi na subjekte otpora i na samu juridifikaciju otpora. Paralelno sa slabljenjem poloaja pape, koncep
cija crkvenog prava na otpor tiraniji poinje da doivljava prve promene, koje se ogledaju u proceduralnim ustupcima vazalima prili
kom svrgavanja njihovog sizerena. Jednu od prvih inicijativa koje
su stremile svojevrsnom kompromisu i saradnji izmeu duhovnih
i svetovnih vlasti prilikom svrgavanja vladara pokrenuo je Huguccio iz Pize (poznatiji kao uitelj pape Inoentija III). On se zala
gao za reenje po kojem bi, prilikom svrgavanja vladara, papa
delovao zajedno sa vazalima. Time je ve napravljen odluujui
korak od crkvenog ka vazalskom pravu na otpor tiraniji. Sledei
korak uinie krajem 13. veka nadbiskup Gerhard iz Majnca prili

36 Luj je pri tom dobio crkvenu kaznu, koja je povlaila (kako se pokazalo, sa
m o privrem eni) prestanak njegovih vladarskih prava, i tek kada je 835. nam i
rio svoju crkvenu kaznu, m ogao je postati ponovo vladar (Spindelbck,
19 9 4 : 6 2 ). Isto se desilo i sa njegovim sin o m Karlom elavim .

202

kom svrgavanja imperatora Adolfa Nasaukog. Taj sluaj potreb

no je podrobnije objasniti.
Tokom 13. veka kanonisti su jo uvek preferirali samo
stalno pravo crkve da svrgava vladare, pa je tako lionski koncil
1245. svrgnuo imperatora Fridriha II pozivajui se na ratione haeresiae aliorumque gravium delictorum. Ova presuda lionskog koncila,
doneta u formi bule (pod naslovom^lc/ apostolice dignitatis), poseb
no je znaajna poto je trebalo da poslui kao precedent za sva bu
dua svrgavanja svetovnih vladara. Primena tog precedenta
zapoela je ve 1298. kada je nadbiskup Gerhard iz Majnca svrg
nuo imperatora Adolfa Nasaukog. No, poto je u celoj stvari ra
dio na svoju ruku,nadbiskup iz Majnca je praktino prisvojio eks
kluzivno papsko pravo i time doao u sukob sa papom Bonifacijem VIII. Branei se od optubi za prekoraenje ovlaenja, Ger
hard se pozivao na vanredne okolnosti u kojima je svrgavanje iz
vreno, ali i na odluku kneeva-izbornika koji su ve pre toga
Adolfa proglasili nesposobnim i beskorisnim" (insufficiens et inutilis) i konstatovali da je na taj nain on svoju vladarsku titulu iz
gubio (Schnith, 1971: 312). Samim tim, Gerhard je uspostavio
most od crkvenog ka vazalskom pravu na otpor tiraniji, tako da je
svrgavanje Adolfa Nasaukog postalo novi precedent - ovoga pu
ta za saradnju jedne duhovne i jedne svetovne vlasti.
Na drugoj strani, u vazalskoj koncepciji prava na otpor
poeli su da se kombinuju elementi starogermanske tradicije i ele
menata crkvenog uenja o pravu na otpor tiraniji. Tako pravo na
otpor vie nema svaki pojedinac koji je izgubio veru svog sizerena
(kao to je to bilo u starogermanskoj tradiciji), ve posebno odre
eni organ. Dok su se Strazburkom zakletvom iz 842. Karlo e
lavi i Ludvig I Germanski jedan drugom zakleli da e ispunjavati
svoje obaveze i osloboditi svoje podanike obaveze na poslunost u
sluaju da se sami ne dre svojih obaveza prema njima ( Die
Straburger Eide, 1965: 56), ta vrsta garantije e u nekoliko na
rednih vekova postati sasvim prevaziena. Na njeno mesto e do
i inicijative da se iznad sizerena postavi jedan judex mdius koji bi
sudio u njegovim sporovima sa vazalima (Hagen, 1990: 11;
Wolzendorff, 1916: 62-63). Svakako najpoznatiji organ koji je
ikada u srednjem veku bio postavljen da odluuje o primeni prava
na otpor bilo je Vee 25 barona u Engleskoj. Na osnovu lana 61.

203

Magna carte iz 12 15 . engleskog kralja Jovana Bez Zemlje njegovi va

zali naterali su da prizna ovaj organ, koji je imao ovlaenje da
kazni svako budue krenje njihovih osnovnih sloboda. No, eks
periment sa Veem 25 barona pokazao se neuspenim, jer su to
kom nastavka rata protiv kralja i njegovog naslednika, vazali usko
ro bili poraeni, a Magna carta stavljena van snage.
Engleska posle 1066. predstavlja klasian primer
"osvojene zemlje , koju je normanski osvaja (Viljem Osvaja)
prisvojio, da bi je zatim u svojstvu sizerena podelio svojim
(starim i novim) podanicima - koji se tako pojavljuju u ulozi va
zala. Kralj Engleske svoju titulu legitimira po dva osnova - po mi
losti Bojoj i po pravu sizernstva - s tim da je tokom narednih vekova prvi osnov legitimacije znatno slabio u odnosu na drugi. Stavie, kasnija zvanina interpretacija uvoenja sizerensko-vazalskih odnosa (kakva se npr. moe nai u komentarima sudije
Heniyja Bractona) teila je tome da naglasi njihov ugovorni karak
ter i da tano utvrdi i prava i obaveze obe strane. Jovan Bez Zemlje
bio je kralj koji je morao da ponajvie ustukne pred zahtevima svo
jih vazala: osim to su mu skoro u potpunosti uskratili pravo vla
danja na osnovu milosti Boje, oni su mu jo i prava po osnovu sizerenstva ograniili katalogom vazalskih prava i mogunou retribucije (u sluajevima njihovog krenja). Zato ]eMagna carta kul
minacija "liberalnog tumaenja sizerensko-vazalskih odnosa.
Meutim, ve poetkom 14. veka uspon Parlamenta poinje da za
mrauje sizerensko-vazalsku logiku. Krunidbena zakletva koju
polae Edvard I I 1308. ve sadri klauzulu kojom se kralj obavezu
je da podrava i titi zakone i zakonite obiaje koje je zajednica
kraljevstva odabrala". Podanici tako (preko Parlamenta) stiu pra
vo da uestvuju u izradi zakona i, kao kraljevi partneri u legislati
vi, mogu da ga nateraju da se tih istih zakona pridrava. Ovaj no
vi odnos kralja i njegovih podanika simboliki je izraen u izrazu
kruna", koji dobija jedno sasvim novo znaenje. Kruna je sada
simbol cele drave, tj. kralja, podanika i pravnih veza koje ih dre
na okupu (Ullmann, 19 70 : 153). Paralelno sa ovim uzdizanjem
krune u simbol dravnog jedinstva, uzdie se i Parlament kao je
dinstveni predstavnik svih podanika, razdeljenih u stalee (ili, ka
ko to sudija Thorpe 1365. formulie: "Parlament predstavlja telo
celokupnog kraljevstva). Time je nainjen odluujui korak u

204

pravcu staleke drave, koja e suverena prepoznati u "kralju u

Parlamentu" i u kojoj nijedan kralj nee moi da vlada bez saglasnosti i savetovanja sa staleima.
Postoji miljenje da je Parlament ve tokom 14. veka
preuzeo na sebe ulogu Vea 25 barona, predvienuMagna cartom,
i da je po tom osnovu svrgnuo 1327. Edvarda II, a 1399. i Riarda
II (Delfos, 19 72: 76). To, meutim, ne odgovara istorijskoj real
nosti. Pre svega, ovi kraljevi uopte nisu uklonjeni sa prestola na
osnovu lana 61 .Magna carte, ve - potpuno neodrivim - poziva
njem na dva precedenta common lawa, koji datiraju jo od pre normanskog osvajanja kada je stari Savet velikaa svrgnuo kraljeve
Zigberta (755) i Etelreda II (10 13) (Heyland, 19 50 : 54).37 Drugo,
i Edvarda i Riarda svrgnula je plemika fronda, koja je potom svoj
in zaodenula u vrlo nategnute pravne konstrukcije abdikacije.
Skuptine koje je trebalo da daju legitimitet svrgavanju oba kralja
nisu bile regularne, niti su sazvane na regularan nain. Trebalo je
da one samo izraze "kooperativnost, slaganje i aklamaciju" stale
a prilikom suoavanja sa fait accompli (Schnith, 19 71: 313; Fryde,
1979: 2 0 0 ; Given-Wilson, 1993: 42). Tree, u oba sluaja izosta
lo je pozivanje na pravo na otpor tiraniji, umesto kojeg su kraljevi
naterani da jednostavno svoje vazale oslobode njihove zakletve na
vernost i poslunost, uz opravdanje da su bili loi i nesposobni
vladari.
Izmeu svrgavanja Edvarda i Riarda moda postoje
samo dve krupne razlike. Prva lei u tome to je Riard prilikom
abdikacije priznao da "zavreuje da bude svrgnut od svojih poda
nika (The Record, 1993: 171), tako da je skuptina okupljena u
37 Protiv Zigberta su, posle sam o godinu dana okrutne vladavine, pobunu p od i
gli Zapadni Saksonci i oborili ga sa vlasti. Po obaranju je usledio om anji gra
anski rat, iz kojeg je novoizabrani kralj Sin ev u lf izaao kao pobednik, dok je
Zigbert izgubio ivot. S to se Etelreda II tie, on je vladao jednako bahato i
svirepo kao i Zigbert, ali nije bio svrgnut stricto sensu, nego je pobegao iz ze
mlje pred danskim osvajaem Svejnom , kom e su se zatim bivi Etelredovi
podanici zakleli na vernost i priznali ga za kralja. M eutim , Svejn je vladao
veom a kratko, tako da su posle njegove sm rti poetkom 1 0 14 . stanovnici En
gleske ponovo pozvali na presto Etelreda (koji se u m euvrem enu sklonio
kod svog zeta Riarda N orm andijskog) i pod njim proveli jo jednu teku go
dinu, pre nego to je ovaj izdahnuo, ophrvan boleu (O m an , 19 10 :3 3 5 - 3 3 6

i572-578)-

205

Vestminsteru dodatno donela akt o svrgavanju - pro majori securitate - u kojem su predstavnici stalea eksplicitno uskratili poverenje i otkazali poslunost bivem kralju. Druga razlika je u tome
to su se uesnici skuptine u Vestminsteru koja je svrgnula Ricar
da pozvali na ranije ve pomenuti kanonski precedent/1^ apostolice dignitatis, to nije bilo sluaj prilikom svrgavanja Edvarda. Me
utim, i ovog puta svrgavanje nije usledilo zbog kanonskih prekr
aja sakrilega i jeresi, ve zbog krenja kraljevske zakletve (Sch*
nith, 1971: 313). Samim tim, u oba sluaja se moe govoriti o va
zalskom pravu na otpor tiraniji, koje je bilo kombinovano sa prav
nom formom abdikacije, rekursom na crkveno pravo na otpor (u
sluaju Riarda) i ptvim anticipacijama stalekog prava na otpor
tiraniji. Parlament se tu jo uvek ne pojavljuje kao subjekt prava na
otpor tiraniji jer Engleska u 14. veku jo uvek nije staleka drava
i jer sizerensko-vazalska logika jo uvek nije iezla (iako je ve
poela da gubi na snazi).
Verovatno najistiji primer primene vazalskog prava
na otpor tiraniji predstavlja svrgavanje imperatora Vencela IV
14 0 0 . od strane etiri rajnska kneza-izbornika. Kolegijum sed
morice kneeva-izbornika u ustav Svetog rimskog rajha uvrten
je 1257, sa ovlaenjem izbora imperatora, ali je od svrgavanja
Adolfa Nasaukog 1298. poeo da ovaplouje i ideju o iudexu
maximusu. Svrgavanje Vencela dva veka kasnije usledilo je nakon
dugotrajne ustavne krize u Svetom rimskom rajhu, koja je iza
zvana pre svega zbog zanemarivanja imperatorskih dunosti
(usled imperatorovog boravljenja u Pragu), i u kojoj je veina od
etiri kneza-izbornika (iz Majnca, Falca, Trira i Kelna) reila da
iskoristi svoje vazalsko pravo otpora. Istina, kneevi-izbornici su
februara 1400. poslali pismo papi Bonifaciju IX traei njegovu
saglasnost za svrgavanje Vencela ^priznajui na taj nain njego
vo meritorno pravo u celoj stvari. Meutim, kada je Bonifacije
uskratio saglasnost, etiri kneza-izbornika nisu se dala omesti i
nastavili su da ostvaruju svoj naum. A kada je svrgavanje obavlje
no, papa je, volens-nolens, bio prinuen da retroaktivno objavi da
je s tim saglasan. Tako je svrgavanje Vencela pokazalo, osim mo
i kneeva-izbornika, i nemo pape da u delo sprovodi buluv4e/
apostolice dignitatis. Crkveno pravo na otpor bilo je tada ve stvar
prolosti.

206

Sam in svrgavanja obavljen je 2 0 . avgusta 14 0 0 . u

Oberlantajnu, u Vencelovom odsustvu. etiri kneza-izbornika
su 4. juna 14 0 0 . pozvala Vencela da se 11. jula pojavi u Oberlan
tajnu, kako bi se raspravili svi gorui problemi. Uz poziv, oni su
Vencelu najavili da se vie nee smatrati vezanim svojom zakle
tvom prema njemu kao sizerenu ako on ne doe lino. Vencel ni
je imao nameru da naputa Prag, tako da su kneevi-izbornici po
sle deset dana ekanja konano preduzeli in svrgavanja. U presu
di su nabrojani svi Vencelovi zloini i konstatovano je da je nespo
soban za vladanje, nakon ega su svi vazali osloboeni zakletve i
poslunosti ( Das Urteil, 1965: 74). Pravo na otpor tiraniji nije
eksplicitno pominjano, pa je svrgavanje opravdano iskljuivo po
zivanjem na idealne kriterijume dobrog vladara, kojima Vencel ni
je nikada uspeo da udovolji (Graus, 19 8 7:35). Iako je ova presuda
imala dodirnih taaka sa bulom Ad apostolice dignitatis, ona je bila
mnogo blia vestminsterskoj presudi Riardu II. Glavna razlika
izmeu svrgavanja Riarda i Vencela bila je u tome to su kneeviizbornici iz samog ina izostavili stalee i sve obavili sami, na
osnovu sopstvenih privilegija, dok je plemika fronda u Engleskoj
na kraju odgovornost za ceo in podelila sa staleima (Schnith,
1971: 324; Holtz, 19 9 3 :18 8 -18 9 ). Iako se ova razlika na prvi po
gled ini beznaajnom sa stanovita pravih aktera i prirode zbiva
nja, ona je veoma indikativna u pogledu daljeg razvoja prava na ot
por tiraniji. Izgradnjom staleke drave sa njenim dualistikim si
stemom vlasti ni pravo na otpor tiraniji vie nee moi ostati va
zalska privilegija i pre ili kasnije e morati prei u nadlenost sta
leke skuptine.

8 . Staleko pravo na otpor tiraniji

Rimskopravna korporativna logika proimala je srednjovekovnu
socijalnu, politiku i pravnu misao sve do duboko u srednji vek.
Po toj logici korporacije nisu mogle donositi pravnosnane odlu
ke, nego su bile tretirane kao maloletnici ili lica koja su zbog du
evnog oboljenja ili zaostalosti liena poslovne sposobnosti. Po
to su tretirane kao lica koja nemaju normalne mentalne kapacite
te da vode rauna o sopstvenom dobru, korporacijama je morao
biti imenovan stareina - staratelj. Sva prava i dunosti koje je je

207

dan staratelj imao prema svom tieniku imao je i stareina prema

lanovima korporacije. Dve najznaajnije posledice primene starateljsko-tienike logike na regulaciju odnosa izmeu stareine i
lanova korporacije bile su da staratelj i tienik ne mogu zaklju
ivati nikakve meusobne ugovore i da staratelj nikada ne moe
odgovarati direktno tieniku za poslove koje preduzima u njego
vo ime i za njegovu korist. Znaaj ove dve posledice najvie je do
ao do izraaja kada je korporativna (tj. primenjena starateljskotienika) logika poela da se primenjuje na samu dravu.
Sa ovom praksom zapoelo se ve u Rimu (gde je, za
vreme dominata, imperator prvi put postao tutor regni), nastavilo
se u karolinkom carstvu, da bi se zavrilo u srednjovekovnim i ra
nim novovekovnim monarhijama.38 Korporativna logika je u
ovim poslednjim postala veoma kontroverzna u trenutku kada su
univerzalistike ingerencije imperatora i pape izgubile svoju rani
ju mo. S jedne strane, ona je ila na ruku tenjama kraljevske vla
sti za apsolutizacijom poto su prilikom krunidbenog ceremoni
jala (budui) kraljevi davali niz obeanja o tome kako e vladati (u
skladu sa zakonima i za dobro svojih podanika), ali se kasnije za
neispunjenje ovih obeanja nisu mogli utuiti, jer staratelj nije
mogao biti odgovoran pred tienikom (tj. podanicima). Stavie,
neki elementi teorije korporacije mogli su biti primenjeni u svrhu
izjednaavanja samog kralja sa dravom i, dalje, opravdavanja
venosti kralja. Najvaniji element teorije korporacije koji je u
tom smislu stajao na raspolaganju podrazumevao je da je korpo
racija persona mystica jer u sebi objedinjuje mnotvo linosti
(Kantorowicz, 1992: 320 ). Dve su vane implikacije ovog stava:
prvo, da kralj qua dravna korporacija moe da u sebi apsorbuje sve
podanike i, drugo, da kralj qua veita sluba moe da u sebi apsor
buje sve pojedinane smrtne lilnostikraljeva. Interesantno je da su
ideju za ovu konstrukciju rani teoretiari apsolutnih monarhija
38 Logino ishodite te prakse bilo je zatvaranje pred svim univerzaiistikim
pretenzijam a, bilo crkve, bilo Rajha, to e se desiti pod uticajem p rotestan
tizm a. Povod za kom binovanje teorije korporacije i protestantskih teorija
prava na otpor niih m agistrata viim (o em u e vie rei biti u narednom
poglavlju) bilo je pretvaranje kneevina u novovekovne apsolutistike dra
ve, koje ne priznaju nikakvu v la st iznad sebe i proglaavaju se suverenim a
(Benert, 19 6 7 : 74).

208

preuzeli iz papske doktrine, ozvaniene u buli Una sanctam Bonifacija VIII. Poput pobornika izjednaavanja pape sa crkvenom
korporacijom, zagovornici apsolutne monarhije su tvrdili da kralj
ima dva tela: jedno prirodno, smrtno, i drugo politiko, veno, i
je je on samo glava, a podanici udovi. Takode, oni su tvrdili da je
svaka korporacija veita jer poiva na sukcesiji pojedinanih la
nova koji su smrtni, te da i sama sluba kralja mora biti veita, dok
se njeni nosioci smenjuju. "Kralj nikad ne umire glasila je pouka
teoretiara apsolutne monarhije (Kantorowicz, 1992: 321).35
S druge strane, meutim, korporativna, odnosno staralako-tienika logika govorila je da kralj koji prestaje da bude
staratelj (tutor), ili zatitnik (conservator) dobra puka i koji se stara
samo o svom sopstvenom dobru, vie nije nikakav kralj, nego ti
ranin. Tako je npr. u deklaraciji engleskih barona, usmerenoj pro
tiv Edvarda II, iz 1308, primenjeno uenje o dihotomiji krune i li
nosti kralja, sa ciljem da se opravda zakljuak po kojem podanici
kralja koji im ini nepravdu imaju pravo da silom isprave tu ne
pravdu. Oni time ne diraju u slubu kralja, nego samo u pojedina
nu linost koja im ini nepravdu. I optuba protiv Riarda II iz
1399. takoe je navodila njegove zloine protiv krune , tj. njego
ve zloine kao pojedinca prema slubi kralja. Meutim, ta logika
je imala jednu ozbiljnu manu. Kako e kasnije primetiti Francis
Bacon, jedno je razlikovanje a drugo razdvajanje. Ako je isto teo
rijsko razlikovanje izmeu krune i linosti mogue, njihovo raz
dvajanje nije, pa se ne moe pruiti otpor samo linosti, a ne i slu
bi kralja (tj. kruni). Do istog zakljuka e doi kasnije i Edward
Coke (Kantorowicz, 19 9 2 :37 1).
Ipak, najvea mana primene korporativne logike na
srednjovekovne i rane novovekovne monarhije ogledala se u nedo
statku jedne vie instance, pred kojom e moi biti postavljen pro
blem odgovornosti monarha za zatitu dobra svojih podanika. Po
to je u srednjem veku ova via instanca mogao biti samo Bog, to je
u poetku ckrva mogla dobro da iskoristi svoj poloaj duhovne vla
sti tako to je povezala clausulu Petri sa rimskopravnom koncepci39 O vaj organicizam e se kasnije preneti na predstave o jednom i nedeljivom
(m istinom ) telu naroda (dom ovine), kao i u etiki im perativ davanja ivota
pojedinca za ovo telo - sa pozivanjem na rtvu koju je i sam H rist svojevrem no uinio za "telo hrianstva" (K antorow icz, 19 9 8 : 3 12 ).

209

jom korporacije i sama se nametnula kao posrednik izmeu Boga i

kralja (Ullmann, 19 71:13-14 ). No, ve u 14. veku crkva je poela da
gubi mo posredovanja u odnosu kralja i Boga, tako da papa vie ni
je mogao da kanjava zaputanje kraljevskih dunosti u ime Boga,
iako je i dalje vaila premisa da kraljevska sluba ima svrhu u zati
ti (conservatio) dobra celog puka (utilitas publica). Zato je, malo po
malo, sam puk poeo da se probija iz svoje "maloletnosti" i da sta
je Bogu uz bok. Karakteristino je da su se prilikom svrgavanja
Edvarda II engleski nadbiskupi i biskupi uveliko pozivali na volju
puka, pa je tako npr. prilikom bogosluenja u Vestminster Holu,
kanterberijski nadbiskup proglasio da je svrgavanje ovog kralja bilo
volja celog engleskog puka. Volja puka je volja Boga, glasio je nje
gov zakljuak (Saaler, 19 9 7:136 ; Fryde, 19 7 9 :19 9 -2 0 0 ).
Izlazak puka na politiku pozornicu poznog srednjeg
veka suoavao je korporativnu logiku sa ogromnim problemom.
Ukoliko je puk bio maloletni tienik i u isto vreme glasnogo
vornik Boga, onda je pozicija monarha postajala krajnje nesigur
na. I ne samo to. Veza izmeu (staleki podeljenog) puka i staleke skuptine iziskivala je jednu sasvim novu logiku kojo/n bi se
objasnila nova politika realnost u kojoj se zaotravao dualizam
kralja i staleke skuptine (upor. detaljnije: Nf, 1967). Iz novona
stale situacije postojala su u to vreme dva izlaza. Prvi izlaz je bio u
potiskivanju moi staleke skuptine, apsolutizaciji kraljevske
vlasti i principijelnom iskljuenju bilo kakve mogunosti da neka
druga instanca osim Boga odluuje o tome da li kralj ispunjava
svoje dunosti staratelja ili ne. Svrgnuti engleski kralj Riard II
pokazuje se kao odlian primer ranog apsolutnog monarha. Za za
kone je govorio da su u njegovim grudima ili u njegovim ustima,
da je potpuno slobodan da vlada kako mu se dopada, kao i da i
voti i posedi svih njegovih podanika stoje njemu na raspolaganju
(Jones, 19 6 8 :10 9 ). Poto je poreklo kraljevske vlasti u Bogu i po
to je Bog stavio vene principe pravde u srca ljudi, Riard je sma
trao da u sebi ima sve to je bilo nuno za dobru vladavinu i da mu
nije potrebna nikakva pomo , a pogotovo kontrola vazala ili sta
leke skuptine. Krajnja posledica ovog naina razmiljanja bila je
da je ak i tiranija dobra ako vladar uspeva da dobro protumai ove
principe pravde i da podanici poslunost moraju dugovati i tirani
nu (Jones, 19 68:155-156).

210

Druga varijanta reavanja problema politikog duali

zma kralja i staleke skuptine bila je u vladarskom ugovoru, na
osnovu kojeg je uspostavljan dualistiki sistem vlasti. U njemu je
kraljevska vlast poela da se desakralizuje, dok je puk, pored sta
rog, dobio i novog staratelja - staleku skuptinu. Puk je i dalje
ostao "maloletan i jo nije mogao da zakljuuje nikakve ugovore,
ali je sada imao dva staratelja, koja su morala da ugovorno reguliu svoja ovlaenja i dunosti u zatiti interesa puka. Reenje je
naposletku pronaeno u principu dvostruke reprezentacije, koji je
takoe vaio u korporacijama i zasnivao se na dvojstvu glave i tela (caput-corpus). Nakon to je isti model crkva primenila u regula
ciji odnosa izeu pape i Opteg koncila, sada je doao red na dr
avu da ga primeni u odnosima kralja i staleke skuptine. Time je
otpoeta pripremna faza za stvaranje novovekovnih ustavnih dr
ava. Puk je sada stalekim skuptinama doveden u direktnu vezu
sa vladarom, a njihovi odnosi poeli su da poprimaju prve obrise
ustavnog poretka stricto sensu. Isprva je bilo malo stalekih prava
koja ine elemente dravnopravnog poretka (to su pre svega pravo
odobravanja poreza, pravo predloga lanova vladarskog saveta,
pravo na nepristrasno sudstvo, prava u oblasti kovanja novca, kao
i neka prava u voenju spoljne politike), ali je zato nepotovanje
tih prava od strane vladara postalo punopravni osnov za pruanje
otpora stalea (Wolzendorff, 19 16 : 59-60). Na taj nain je pred
stavnik stalea - staleka skuptina stekao status dravnoprav
ne institucije unutar jednog dualistikog (vladarsko-stalekog) si
stema vlasti i pravo na otpor vladaru ako prekorai delokurug svo
jih kompetencija i postane tiranin.
Kada je u pitanju ugovorna osnova stalekog prava na
otpor tiraniji, o njoj treba rei jo nekoliko stvari. Prvo, vladarski
ugovori na osnovu kojih su stalei sticali pravo otpora prema vla
daru nisu bili potpuni istorijski novum. Fritz Kern je npr. smatrao
da ve u lenskom pravu na otpor tiraniji postoji "klica ugovornopravnog osnova sizerenske vlasti i vazalskog prava na otpor. Mag
na carta to po njemu najbolje pokazuje: ona regulie pre svega re
presalije vazala prema sizerenu kada on izgubi njihovu veru. Sli
na ugovornopravna logika ispoljila se i u sporu oko investiture,
kada su vazali Hajnriha IV to to su mu odbili poslunost oprav
davali krenjem sizerensko-vazalskog ugovora - koji je u ovom

211

sluaju bio eksplicitno nazvan rimskopravnim terminom pactum

(Kern, 1954: 223-224 ; Wolzendorff, 19 16 :14 1). Ipak, treba voditi
rauna da se sve ove "klice ugovornopravnog shvatanja vlasti, pa
samim tim i prava na otpor toj vlasti ako gazi pravo, ne poistovete sa logikom drutvenog ugovora. U srednjem veku i poetkom
novog veka jo nema ideje o prvobitnom drutvenom ugovoru, ve
se ugovornopravni element svodi na krunidbeni ritual u kome se
vladar zaklinje po ugledu na pravilo prava slubenosti (Stricker,
1967: 24; Rothschild, 1903: 8). Osim toga, feudalno pravo je jo
uvek daleko od moderne predstave slobode ljudi da sporazumno
stvaraju pravo prema sopstvenim potrebama. Iz srednjovekovne
optike zapravo niko i ne stvara pravo, ve ono potie ili direktno
od Boga ili jednostavno od pamtiveka. Zato se pravo samo moe
"traiti" i "nalaziti : "Novo je ulivalo nepoverenje, novatorstvo je
shvatano kao svetogre i nemoralnost. [...] Statinost je osnovna
crta srednjovekovne svesti. [...] Svet se ne menja niti se razvija. On
je iskonska tvorevina Boga, stalno je u stanju nepromenljivog po
stojanja (Gurevi, 19 9 4 :19 8 ). Jedna od najeih bitaka koju je
moderna svest morala da vodi sa feudalnom tradicijom bila je
upravo bitka za slobodu stvaranja, inoviranja i prilagoavanja pra
va potrebama ljudi, a ona e voditi upravo kroz pravo na otpor ti
raniji, sve dok na njegovo mesto ne stupi revolucija i zahtev za
"novopoetkom (o emu e biti rei u drugoj knjizi ove rasprave).
Proces u kom staleko pravo na otpor tiraniji potisku
je vazalsko pravo na otpor (upor. primere koje nabraja
Wolzendorff, 1916: 23, i dalje) bio je sve samo ne brz i jednozna
an (kao to smo, uostalom, ve imali prilike da vidimo na primeru svrgavanja engleskih kraljeva Edvarda II i Riarda II). Ali dok je
u Engleskoj u 14. veku staleko pravo na otpor tiraniji bilo jo
uvek u povojnoj fazi, ono je u nizozemskim provincijama ubrzano
poelo da se pozitivnopravno regulie vladarskim ugovorima (ko
ji su imali razliite nazive: capitulation, serment, landbrief, keur, verbondsbrief, itd.). Najvaniji nizozemski vladarski ugovori bili su
Paix de Fexe iz 1316. u Litihu, ugovor izmeu Reinalda ft i geldernskih gradova od 31. jula 1319, kao i Srichtse Landbrief iz 1375. u
Utrehtu. Svakako najpoznatiji vladarski ugovor koji je regulisao
staleko pravo na otpor tiraniji sainjen je 1356. u Brabantu pod
nazivom Radosni ulazak (lat. Laetus Intrioitus, niz. Blijde Inkomste,

212

franc. Joyeuse Entre, nem. Derfrohe Einzug). Ovim vladarskim ugo

vorom stalei su dobili pravo da brabantskom vojvodi "otkau po
slunost ako pogazi pravo. Svi kasniji vladari Brabanta - do kra
ja 18. veka - morali su da se zaklinju na Radosnom ulasku prilikom
stupanja na dunost (Delfos, 1972: 79). A da pravo na otpor tira
niji predvieno Radosnim ulaskom nije bilo tek puko mrtvo slovo na
papiru pokazuje to kako se ono koristilo. Pravo na otpor prvi put
se ostvaruje 1420, kada brabantski vojvoda biva "suspendovan i
time nateran da ponovo prizna pravo. Da je vojvoda krenuo u rat
protiv stalea, on bi bio taj koji bi prekrio pravo i na osnovu toga
bi mogao biti jednostavno uklonjen sa prestola. Ta sudbina e
prvo zadesiti panskog vladara Filipa II, koji je 1581. proglaen za
tiranina i lien titule ne samo brabantskog nego i nizozemskog
vladara (o emu e biti vie rei u 4. odeljku 8. poglavlja).

213

IV
R EN ESA N SN O -R EPU B LIK A N SK E T EO R IJE PRAVA
N A OTPOR TIRANIJI

Renesansna Italija prua sliku koja umnogome odudara od slike

tadanje Evrope. U italijanskim gradovima koji su stekli autono
miju vaila je temeljna pretpostavka da celokupna vlast potie od
puka i da je magistrati obavljaju u optem dobru. Rano ureenje
ovih gradova bilo je republikansko, pri emu je u centru politi
kog ivota stajala skuptina graana (Concio, Parlamento), koja je
imala direktnu kontrolu nad magistratima. Vremenom, italijanske gradove su sve vie razdirali klasni sukobi izmeu patricija,
po cehovima izdeljenog graanstva i proletarijata (koji su upo
ljavali bilo patriciji, bilo cehovi). U 12. i 13. veku, gradska vlast
je gotovo bez izuzetka postala oligarhijska, tj. prela u ruke patri
cija. Oslobaanje od spoljne kontrole, uspostavljanje graanskih
institucija i jaanje finansija i trgovine bile su zasluge patricija,
koje su im omoguile koncentraciju moi. No, patricijat je u ma
lo sluajeva (kao to je npr. Venecija) bio homogen. Po pravilu,
on je bio podeljen na krupno plemstvo (Grandi) i bogato graan
stvo (Popolani), koji su se meusobno neprekidno borili za vlast.
Tome treba dodati i partijske borbe izmeu Gvelfa (uslovno re
eno, pristalica pape) i Gibelina (uslovno reeno, pristalica im
peratora), koje se nisu ograniavale na klasu patricija, ve su se
zale do najnie klase proletera" (koji se nalazio van cehovske or
ganizacije).1
*
Preuzimanje vlasti patricija nije prolazilo bez otpora:
od polovine 13. veka cehovi su pokuavali da ogranie vlast patri

1 D ugotrajni sukobi imperatora i pape uticali su na to da se stvore dve partije u

italijanskim gradovima: G veifi su podravali papu, a G ibelini imperatora. U br
zo nakon sm rti imperatora Fridriha II H oen taufen a 1 2 5 0 . godine, spor je p o
stao bespredm etan, ali su partije nastavile da egzistiraju i m eusobno se bore,
pronalazei uvek nove povode za sporove i podele.

cija i da uzmu uee u njoj. Paralelno sa time dolazilo je do sve

eih ustanaka "proletera , koji su uglavnom imali ekonomske
ciljeve, dok su u politikoj sferi doprinosili etabliranju ove ili one
vrste autoritarne vlasti. Dobar primer prua ustanak koji su Ciompi podigli 1378. u Firenci i koji ne samo da nije doneo nita dobro
klasi "proletera nego je toliko uzdrmao politiko ureenje, da je
na kraju vlast prela u ruke tiranina Cosma de Medicija. Krajnji
rezultat borbe cehova sa patricijima razlikovao se od grada do
grada: u nekim gradovima je cehovima dozvoljeno da uestvuju u
vlasti, negde su patriciji sauvali neokrnjenu vlast, a negde se iz
sukoba izdizala tiranija jednog oveka ili porodice (signor; signo
ria), koja uiva, podrku ne samo "proletera nego i dobrog dela
cehova (Clarke, 19 26 : 6 i 68, i dalje). U ovom poslednjem slua
ju signor nije bio tretiran kao tiranin (uzurpator), ve kao pred
stavnik celog puka koji je dobio vanredno ovlaenje da vlada po
svojoj volji (arbitrium et voluntatem) i koji moe u svako doba biti
smenjen. Tiraninom je oznaavan onaj ko zloupotrebljava vlast, a
ne onaj ko je od celog puka dobio neogranienu vlast da je upo
trebljava u korist opteg dobra. Stavie, signoria je tretirana kao
oblik ustavne vlasti koja se temelji na pukom suverenitetu (Clar
ke, 19 26: 127-128 ). Iako u praksi nije bilo naina da puk smeni
signora, niti da sprei dolazak na vlast njegovog sina ili roaka,
ostalo je uvreeno shvatanje da signoria nije tiranija sve dok signor
vlada u skladu sa optim dobrom i ne zloupotrebljava svoju arbi
trarnu vlast.
Ovako dinamian politiki ivot italijanskih gradova
u epohi renesanse neumitno se odrazio i na politiku teoriju.
Uopteno gledajui, renesansu karakteriu dve dominantne te
nje: povratak antikom svetu i klasinom znanju, kao i proklamovanje da je jedna epoha ljudske istorije, ona srednjovekovna,
okonana (Garen, 19 8 2 :19 ). U politikoj teoriji to se manifestuje rehabilitacijom antikih republikanskih uzora. Grad-drava
(polis), republikansko ureenje, slavljenje vrlina i pravo na otpor
tiraniji spadaju u one elemente antike politike misli koje su re
nesansni italijanski pisci bili najskloniji da oive i uvrste ih u
svoj sopstveni duhovni svet. Meutim, renesansni republikanizam nije bio jednostavno nastavljanje klasinog republikanizma.
Izmeu njih postoji previe istorijskih promena da bi se oni

215

mogli meusobno nadovezati. Klasini republikanizam jo ne

poznaje hrianstvo, dok renesansni republikanizam ve doi
vljava prve posledice raspadanja njegovog doktrinarnog i institu
cionalnog monolita (ovaploenog u katolikoj crkvi). Klasini re
publikanizam je svedok raanja imperije (u vidu principata), dok
je renesansni republikanizam svedok njegovog uruavanja (u
vidu Svetog Rimskog Rajha). Klasini republikanizam poznaje
samo jednu - rimsku republiku, sa kojom izjednaava prakti
no ceo "civilizovani" svet, dok renesansni republikanizam ivi u
neuporedivo irem i kompleksnijem politikom okruenju, u ko
jem postoji mnotvo vrlo razliitih autoriteta i u kojem italijanski republikanski gradovi-drave predstavljaju svojevrsne izuzet
ke. No, upravo zbog svih pomenutih razloga renesansni republi
kanizam je potrebno razlikovati od njegovog klasinog pretee
(a, kao to emo jo imati prilike da vidimo, i od romantiarskog
naslednika). U narednim izlaganjima imaemo priliku da upo
znamo prevashodno njegove specifinosti u pogledu prava na ot
por tiraniji.

i. Teorija zatite gradskog mira

Marsilija Padovanskog
Roen u Padovi, Marsilije se obrazovao u njenom republikan
skom duhu2 i samim tim veoma rano postao skeptian prema
svim projektima papske svevlasti. Papi je osporavao svojstvo Hristovog opunomoenika i zato je umesto papske suprematije (ali
isto tako i umesto paralelizma svetovne i duhovne vlasti) predla
gao da svetovna vlast potpuno kontrolie duhovnu. To nije bila
novina za ono vreme, poto je ve Justinijan ius sacrum bio svrstao
u ius publicum, dok su u vreme sporaoko investiture nastali neki
spisi koji su osporavali papske pretenzije na suprematiju. Meu
tim, Marsilije se od svojih prethodnika razlikuje po tome to je u
svom glavnom delu, koje je 1324. anonimno objavio pod naslo
vom Zatitnik mira, pruio jednu razraenu teoriju o odnosu dve

2 N ije nevano pomenuti da je u sporu izm eu G velfa i Gibelina, Padova staja

la na gibelinskoj strani, tako d a je M arsilije rastao u snanoj antipapskoj i antiklerikalnoj sredini (upor. Allen, 1 9 2 3 :1 7 0 ) .

216

vlasti.3 Ve sam naslov Marsilijevog glavnog dela dosta govori o

idejama koje se u njemu zastupaju. Mir" se odnosi na stabilan
poredak srednjovekovnih gradova, koji je on u Padovi mogao do
bro da upozna, i za koji nije bilo bitno samo odsustvo rata, nego i
postojanje opte bezbednosti, ekonomskog prosperiteta i suprematije svetovne nad duhovnom vlau. Takvo odreenje pojma
mira" ima dve implikacije koje su od naroitog znaaja za celokupnu Marsilijevu politiku teoriju.
Prva implikacija je u tome to je zatitnik ovako
shvaenog mira mogla da bude samo neka svetovna vlast
(Gewirth, 19 51: 24-25). Za pisanje Zatitnika mira Marsilije je bio
podstaknut sporovima izmeu pape Bonifacija VIII i Filipa Lepog
i, naroito, pape Jovana XXII i Ludviga Bavarskog.4 Nije nimalo
teko rekonstruisati vezu Marsilijeve argumentacije sa aktuelnim
dogaanjima kojima je bio svedok (a kasnije ak i uesnik), ba
kao to je lako prepoznati njegovu nameru da teorijski utemelji
nastojanja nosilaca svetovne vlasti da slome teokratske pretenzije
pape. A kada je Zatitnik mira izazvao veliki odjek i panju javnosti
(praktino ve po objavljivanju), i kada se (1326) saznalo da je
Marsilije autor, njegov ivot je doao u opasnost. Zato on iz Pari
za (gde je predavao na univerzitetu, pa ak jedno vreme i obavljao
funkciju rektora) bei u Nirnberg, na dvor Ludviga Bavarskog i
postaje njegov savetnik. Kada Ludvig 1327. preduzima pohod na
Rim u nameri da se tamo krunie, Marsilije polazi sa njim. Sma
tra se da su Marsilijeve ideje igrale vanu ulogu u dogaajima ko
ji su se u Rimu odigrali poetkom 1328. godine. Naime, januara te
godine Ludvig je uao u Rim gde ga je krunisao Sciarra Collona
3 Postoji m iljenje da su Zatitnika mira zajedniki napisali M arsilije Padovanski
i Jovan Zandenski. N jih dvojica su se upoznali na U niverzitetu u Parizu, da bi
kasnije zajedno preli u slubu Ludviga Bavarskog (upor. Allen, 19 2 3 : 17 0 ).
O stavljajui po strani sporove vezane za autorstvo, u nastavku e se govoriti 0
M arsiliju kao jedinom autoru pom enutog dela.
4 O vaj drugi spor je zapoeo nakon to je 13 2 2 . Ludvig Bavarski dobio osm ogo
d inju borbu sa Fridrihom A ustrijskim oko im peratorske krune. Krunisanje
Ludviga priznalo je sedam kneeva-izbornika, to je po njegovom m iljenju
bilo dovoljno za legitim no sticanje titule im peratora. Tom e se, m eutim , u s
protivio papa Jovan XX II, insistirajui na tom e da i on m ora dati svoje odobre
nje kako bi Ludvig postao legitim ni imperator. U pobijanju tog zahteva Lu
dvig e se kasnije koristiti i M arsilijevim argum entim a iz Zatitnika mira.

217

I
kao predstavnik puka, da bi zatim Ludvig razvlastio papu Jovana
XXII i postavio novog, sebi potinjenog papu.5 Ovde je jasno do
la do izraaja tendencija da se boanska legitimacija svetovne vla
sti zameni saglanou puka. Interesantno je da e Ludvig izvui
sve konsekvence iz te postavke kada se puk bude pobunio protiv
njega i proterao ga iz Rima. Ludvigova vladavina u Rimu pokazae se tako kao zaista zavisna od volje puka, i to mnogo vie kada je
u pitanju njen kraj, nego poetak.
Druga implikacija Marsilijevog odreenja pojma "m i
ra" ve je neto komplikovanija i iziskuje veu panju. Preuzima
jui direktno od Aristotela ideal mira, Marsilije je imao na umu
kako njegovu spoljnopolitiku, tako i unutranjepolitiku kompo
nentu. Bez imalo preterivanja moe se rei da je ova druga za nje
ga bila znaajnija nego prva. Zato je veoma vano obratiti panju
na injenicu da se Marsilije direktno nadovezuje na Aristotelovo
teleoloko odreenje politike zajednice (drave) iz Politike, po ko
jem je ona savrena zajednica sa svrhom da ljudima omogui ne
obian nego ispravan ivot (Marsilius, 19 5 6 :12 ). Kao i za Aristo
tela, tako je i za Marsilija zatita mira podrazumevala prevashodno voenje ispravnog ivota svih graana, to je, konkretno,
znailo spreavanje stranarstva meu njima (iz kojeg se, pre ili
kasnije, javlja tiranija). Na osnovu te logike ideal mira se pokazu
je neraskidivim od ideala sloge kao gotovo stopljeno jedinstvo
paxetconcordia. Put ka miru vodio je, dakle, preko jedinstva moral
no samosvesnih i disciplinovanih graana. A za problem postiza
nja jedinstva graana Marsilije je odbacio sve odgovore dotada
nje hrianske socijalne misli i okrenuo se rimskom republikan
skom nasleu. U tom nasleu on je pre svega naao etiko uenje
o vrlinama samoportvovanja i delanja u korist opteg dobra: uko
liko graani slede ove vrline, onda aista mogu da ine jedan slo
an puk i da prevaziu izazove stranarstva, odnosno tiranije
(upor. detaljnije Skinnerova izlaganja na tu temu u: Skinner,
1978a: 49-65). Pretpostavljajui da se problem jedinstva puka

5 N ovi im perator je M arsilija p ostavio za vikara, a ovaj je, upravljajui R im om u

im e imperatora, naroitu energiju p okazao u progonu svetenika koji su na
stavili da se pokoravaju starom papi. U tom e je, kako svedoe neki dokum en
ti, pokazivao prilino veliku ok ru tn ost (A llen, 1 9 2 3 :1 9 1 ) .

218

moe principijelno resiti moralnim sredstvima, Marsilije se nije

uputao u konstitucionalna pitanja nastanka jedinstvene volje pu
ka. Njeno postojanje je za njega predstavljalo aksionfod koga je po
lazio u analizi svega onoga to je, kao takvu, moe ugroziti. Kasni
je emo imati prilike da vidimo da e upravo jedna od kljunih taaka u kojima e se novovekovni kontraktualizam suprotstaviti republikanizmu biti problem konstituisanja puka.
Bilo kako bilo, za Marsilija je jo uvek dominantan
problem kako da nosioce vlasti, a pre svega vladara, postavi u ulo
gu zatitnika mira ili, drugim recima, izvrioca ove jedinstvene
volje puka. Suoen sa tim problemom, on moralne vrline u savre
noj politikoj zajednici ostavlja sasvim u drugom planu i posveu
je se problemu moi i opstanka drave. Ta novina e dati povoda
konstatacijama da u elom Zatitniku mira Marsilije nije ni imao
nameru da izloi neki koliko-toliko konzistentan ideal drave i da
je njegov cilj bio krajnje pragmatian: razmatranje uslova opstan
ka i aktuelnih uzroka propasti drave. Takve konstatacije su sva
kako preterane i verovatno je najblii istini Alan Gewirth kada ka
e da iako Marsilijeva teorija vie nije aristotelijanska stricto sensu,
ipak jo nije ni makijavelistika (Gewirth, 19 5 1:36 ). I zaista, Mar
silije stoji upravo na razmei sholastikog aristotelizma i novovekovnog dravnog rezona. On je prvi srednjovekovni (odnosno re
nesansni) aristotelovac koji relativizuje Aristotelov finalizam,
smatrajui da politika teorija pre svega treba da se koncentrie na
probleme uzroka opstanka i - naroito - propasti drave. Po nje
govom miljenju, o nedostatnosti Aristotelove teorije kada je re o
postojeim srednjovekovnim prilikama govori to to je on iveo u
jednom dobu kada su dravi pretili samo "uobiajeni uzroci pro
pasti, dok se u meuvremenu javio jedan potpuno nov i posebno
zlokoban uzrok - papska pretenzija na suprematiju (Marsilius,
1956: 5).
Marsilijeva antropoloka postavka takoe pokazuje am
bivalentan odnos prema Aristotelu. Po Marsiliju, ovek po prirodi
tei samodovoljnom ivotu, koji moe jedino da postigne u dravi,
i to izborom zakonodavaca koji e donositi zakone za dobrobit ce
le politike zajednice (Marsilius, 1956: 71-72). Od ovog pravila se
odstupa samo u patolokim sluajevima (orbatio). No, bilo da je u
pitanju "normalna, bilo da je u pitanju "patoloka drava, njen

2 Jp

osnov je u ovekovim prirodnim nagonima (Marsilius, 1956: 15 i

dalje). Kod Marsilija jo nema ni traga od teorije drutvenog ugo
vora, poto drava poiva direktno na biolokim temeljima.
U normalnoj dravi, po Marsiliju, puk donosi zako
ne, bira i kanjava vladu i, uopte, obavlja sve najvanije poslove u
dravi. Puk, inae, ne ine pojedinci, ve stalei (klase), od kojih
nijedan nema prevlast nego svi uestvuju u vlasti. Vlada se sastoji
iz itavog niza organa sa posebnim i striktno odreenim ovlaenjima (tako npr. zakone donose posebni predstavnici koje bira ceo
puk radi ovog posla, pitanja vere reava opte vee koje je takoe
samo radi toga izabrano, itd.). Ona ini prvi deo drave i zato
mora da se stara o miru i jedinstvu. Mir se tretira kao sredstvo gra
anske sree, a ne venog ivota,6 dok se jedinstvo pokazuje kao
zatita od pretenzija pape da se umea u svetovnu vlast. Svakako
najvanija delatnost vlasti jeste zakonodavstvo. Za normalno
funkcionisanje drave veoma je bitno da zakonodavnu vlast obav
ljaju ljudi kojima je puk iskazao poverenje za to. Teko je rei ka
kvu je vrstu reprezentacije Marsilije imao na umu kada je govorio o
zakonodavnom telu: iako bi se po nekim obelejima moglo, rei da
je u pitanju staleka skuptina, verovatnije je da je u pitanju bila
skuptina korporativno organizovanih republikanskih gradova ta
danje Italije (osim toga, na nekim mestima Marsilije kao da ima
na umu aristokratsku elitu: Condren, 1977: 212). U svakom slua
ju, niko nema pravo da uzurpira ovlaenja zakonodavnog tela:
ukoliko bi neko samovlasno doneo zakone, koji bi bili veoma do
bri za puk, on bi i dalje bio tiranin jer ga narod nije izabrao za taj
zadatak. Takoe, po Marsiliju bi samo zakonodavci mogli da inter
pretiraju svoje delo i daju autentina tumaenja zakona.
Kao to iz ovih izlaganja moemo da zakljuimo, od
nos zakonodavca i vlade je vrlo teko razumeti i u svakom sluaju
on ne predstavlja nita nalik ni republikanskom ureenju italijanskih gradova, ni savremenom parlamentarizmu. Kada se jo uzme
6 O vaj svetovni pojam mira M arsilije je d irektno uperio protiv njem u savremene katolike ( papistike") d oktrine, k oja se tem eljila na A vgustinovoj
koncepcije dvojnog mira, tj. m ira u telu i d u i, od n osno mira u oveku i dra
vi. Ograniavanjem na svetovnu ob last, M arsilije je takoe eleo da izbegne
sve religiozne implikacije "pravedn og m ira , koji nastaje iz pravednog rata i
koji u sebi nuno sadri teokratske elem ente.

220

u obzir poloaj vladara u koncepciji koju donosi Zatitnik mira, dobija se slika ureenja koje ponajvie odgovara izbornoj monarhiji
(Allen, 19 2 3 :18 3 ). Nije iskljueno da je Marsilije imao pred oima
model samog Svetog Rimskog Rajha, u kojem je kolegijum knee
va-izbornika birao imperatora. Bilo kako bilo, da je Marsilije sa
mog zakonodavca jasnije odredio kada je u pitanju staleka skup
tina, verovatno bi se ponajpre moglo govoriti o dualistikom mo
narhijskom ureenju u kojem vlast dele vladar i staleka skupti
na. Poto Marsilije ne govori o takvom ureenju, njegova teorija se
moe shvatiti kao neka vrsta meavine heterogenih elemenata re
publikanizma italijanskih gradova i izborne monarhije.
U nizu organa koji ine vladu jedne drave najvanije
mesto pripada vladaru. On je vrsto vezan zakonima i nema pravo
da ih interpretira (jedini izuzetak mogu predstavljati specifini
sluajevi kada vladar mora pravinost da pretpostavi zakonitosti).
Puk bira vladara, a ovaj mora vladati u skladu sa zakonima, jer u
protivnom moe biti kaenjen. Interesantno je da Marsilije za kriterijum ispravne vladavine ne uzima nikakve nadpozitivne zako
ne (tj. prirodno pravo), ve uzima upravo ove pozitivne, u skladu
sa kojima vladar mora vladati. To je prevashodno posledica inje
nice da se kod Marsilija u izvesnoj meri poklapaju prirodno i po
zitivno pravo, poto je prvo navodno tako oigledno svim razum
nim biima da prosto ne moe da doe u sukob sa drugim (o izvesnim izuzecima od tog pravila vidi: Koplston, 1994: 179). U
svakom sluaju, dobra strana vezivanja ispravne vladavine za po
zitivne zakone poiva u tome to puk (odnosno zakonodavac) ne
mora odmah svrgnuti i/ili ubiti vladara koji kri ove zakone ve je
moguna korekcija ili blago kanjavanje tamo gde ni samo kre
nje nije drastino.
Svoju zamisao prava na otpor tiraniji Marsilije saoptava u osamnaestoj glavi Prve rasprave. Po njemu, vlast je uvek ti
ranska im ne postoji instanca koja je u stanju da ocenjuje i regulie njeno postupanje. Za Marsilija ovu instancu ini zakonoda
vac, koji procenjuje koliko vladar postupa u skladu sa zakonima
koje je doneo. On ima prava da "suspenduje na odreeno vreme
slubu vladara kog treba korigovati, posebno u odnosu na osobu
ili osobe koje moraju da sude o njegovim prestupima, jer bi u su
protnom postojalo vie vlada u zajednici, iz ega bi proizaao ras-

221

cep, agitacija i borba. Zato se on koriguje ne kao vladar, ve kao

podanik koji je prekrio zakon (Marsilius, 1956: 88). Iz daljeg iz
laganja se vidi da vladarev prestup u izuzetnim sluajevima ne mo
ra biti odreen zakonom, i tada zakonodavac ima diskreciono pra
vo da sam donese presudu o korigovanju. No, Marsilije je savetovao veliki oprez uvek kada je u pitanju kanjavanje vladara, a ne sa
mo u ovim izuzetnim prilikama. Uopte, on je pledirao na zako
nodavce da vladarima koji ine samo male prestupe oprataju, jer
e u protivnom kanjavanje voditi ruenju ugleda ne samo vlasti
nego i zakona. S druge strane, i sam vladar e biti nevoljan da pri
mi kaznu za male prestupe, pa se njegovo protivljenje moe izro
diti u skandale i ugroavanje mira i jedinstva drave. Tek ukoliko
bi vladar uestalo ponavljao te male prestupe, zakonodavac bi tre
balo da pribegne kazni.
Marsilijeva koncepcija pokazuje da za njega nije ceo
puk (u smislu sveukupnosti stalea, odnosno klasa koje postoje u
jednoj dravi) ovlaen da prui otpor vladaru, nego to moe da
uini samo jedan magistrat zakonodavac. To znai da je otpor
ugraen u samu organizaciju vlasti. Stavie, sama ta organizacija
vlasti postaje zavisna od (barem rudimentarne) primene principa
podele vlasti7 - i to samo izmeu zakonodavne i izvrne vlasti
(dok je sudska vlast za Marsilija bila podreena izvrnoj). Marsi
lijeva teorija otpora tiraniji postaje nam jasnija to je vie iitavamo kroz kasnije istorijsko iskustvo borbi stalekih skuptina sa
monarsima unutar dualistikih monarhijskih ureenja. Meutim,
Marsilije jo uvek ne pripada tom svetu: on je i dalje rastrzan iz
meu otadbinskog ideala renesansnog grada-drave i novonastajuih monarhija, koje je eleo da uini izbornim.
Vrlo je vano napomenuti i to da je Marsilijev renesan
sni republikanizam izraen samo u Prvoj raspravi Zatitnika mira
(iako su i tu ve sasvim jasno vidljivi monarhijski elementi), dok
Druga rasprava donosi vrlo upadljivi autoritarni zaokret. Dok je
prema Prvoj raspravi puk duan da se pokorava vladaru sve dok on
ne pone da kri ljudsko pravo, u Drugoj raspravi Marsilije pomera
7 Iako ova anticipacija principa podele vlasti M arsilija ini znaajnim za novovekovnu politiku tradiciju, njegove ideje ipak nee izvriti direktan uticaj na
m islioce koji su se kasnije podrobn ije bavili o vim principom (K op lston , 19 9 4 :
18 1) .

222

granice poslunosti, pa tako puk stie pravo da uskrati poslunost

tek kada vladar pone da kri boansko pravo (Marsillius, 19 5 6 :130 ,
upor. i 354). Vladar moe vladati autokratski, pa ak i biti bezbo
nik, ali e puk doi u poziciju da mu prui otpor tek kada on po
ne da kri "zakon venog spasenja svojih podanika (Marsillius,
19 5 6 :133 ). Ovaj autoritarni zaokret ima svoje utemeljenje u real
nosti, i to s jedne strane u usponu, koji je, poevi ve od 13. veka,
u italijanskim gradovima beleila tirannesca Signoria (Gewirth, 1951:
30), a s druge strane, u politikim prilikama u Francuskoj, gde je
upravo u vreme Marsilijevog boravka nastajala jaka centralistika
monarhijska vlast (Gewirth, 1951: 248-259).8 Time se ve kod
Marsilija ukazuje ona ambivalentnost izmeu republikanskih i apsolutno-monarhijskih elemenata u renesansnom republikanizmu,
koja e kulminaciju doiveti kod Machiavellija.
Smestimo li Marsilijevu teoriju u iri istorijski okvir,
moglo bi se konstatovati da ona predstavlja najbolji primer reak
cije na papske hijerokratske pretenzije, koja se kree od republi
kanskog do apsolutistikog pola. U vreme kada Marsilije pie, pi
sci u slubi svetovnih vladara prave odluujue korake u izgradnji
teorije po kojoj vladarska vlast potie direktno od Boga, to vlada
ra ini neodgovornim pred svim zemaljskim instancama. U ovoj
teoriji ponovo e biti reaktivirana ranohrianska postavka "pasiv
nog otpora vlasti, po kojoj hriani nemaju pravo da pruaju ot
por svojoj vlasti, sve dok im ona omoguava da upranjavaju hriansku religiju. Kako su svi nosioci svetovne vlasti u Evropi u to
vreme ve bili hriani i nisu ni pomiljali da svojim podanicima
onemoguavaju upranjavanje hrianske religije, to je ovaj
povratak na rano hrianstvo zapravo imao cilj da utemelji apso
lutnu vlast (Kern, 1954: 205). S druge strane, ovi pisci e se, kao
uostalom i sam Marsilije, sve vie poeti okretati justinijanskom
apsolutizmu, koji je svoj pravni izraz naao u rimskom pravu i ko
ji se pokazivao idealnim za potrebe novih svetovnih vlasti. Zbog
svega toga Marsilijeva teorija iz Druge rasprave posluie upravo
onim snagama koje e se na kraju srednjeg veka i poetkom novog
veka osloboditi ne samo papskih okova nego i imperatorske vlasti,
i uspostaviti sopstvene apsolutistike drave - monarsima.
8 N ije nezanemarljiv ni M arsilijev uticaj na dravne i crkvene reforme u En gle
skoj za vrem e Henrija V III (o tom e upor. detaljnije: Stout, 19 7 4 ).

223

z. Problem ophoenja prema uzurpatorima

u delu Bartola Sasoferatskog

Kao i Marsilije, i Bartol je bio ovek univerziteta. Od 1339. do 1343.
bio je profesor prava u Pizi, da bi zatim preao u Peruu i na tamo
njem univerzitetu predavao prava sve do svoje prerane smrti 1357.
U vreme kada je Bartol stupio na dunost profesora
Univerziteta u Perui, odnosi izmeu ovog grada i imperatora bi
li su zategnuti. Perua je bila gvelfski grad, a u proteklih dvadeset
godina trajao je sukob izmeu pape Jovana XXII sa imperatorom
Ludvigom Bavarskim. Jovanov naslednik Benedikt XII pokuao je
da se nagodi sa Ludvigom, ali je umro 1342, usled ega je nagodba
izostala. Na svetu stolicu je tada seo Klement VI, koji je nastavio
Jovanov tvrdi i beskompromisni stav. Stanje se popravilo tek po
sle Ludvigove smrti 1347, kada je postignut dogovor da na imperatorski presto doe Karl IV.9 Tom prilikom je delegacija Perue
posetila imperatora i dobila od njega privilegije za grad i univerzi
tet (Sheedy, 1942: 2 0 -21). Bartol je bio lan ove delegacije i sa
Karlom je odmah uspostavio tako dobre odnose da je ubrzo po
stao njegov savetnik. Zato je za Bartolovu politiku teoriju jedna
ko vaan njegov odnos prema imperatoru: Karl je bio Bartolov pa
tron, ba kao to je i Ludvig bio Marsilijev (jedina razlika lei u to
me to je Marsilije izgubio profesuru u Parizu i bio prinuen da
direktno stupi u imperatorovu slubu, dok je Bartol nastavio svo
ju blistavu univerzitetsku karijeru u Perui).
Bartol je bio svakako najpoznatiji i najznaajniji postglosator. Za razliku od glosatora,10 postglosatori su u tumaenju
Justinijanove kodifikacije imali autoritet Glossa Magna, a cilj im
nije bio toliko nauno zaokrueno, koliko u praksi primenljivo
pravo. Sto se samog Bartola tie, on je u svom radu bio vrlo neza
visan, i to kako od Glossa Magna,* tako i od drugih pravnika
(Sidney Woolf, 1913: 7). Meutim, kao i drugi postglosatori, i on
9 Karl IV je tek 1355. doputovao u Rim da prim i im peratorsku krunu i tada mu
je bilo doputeno da ostane sam o jedan dan - koliko je trajala cerem onija
krunisanja.
1 0 G losatori su bili pravnici koji su u 12 . i 13. veku komenrarisali i razraivali Justinijanovu kodifikaciju. Iako je kodifikacija nastala u 6. veku, glosatori su je
tretirali kao i dalje vaee pravo, zb og ega su bili prinueni da izm iljaju na
tegnute konstrukcije kako bi izm enjenu stvarnost pom irili sa norm am a ko
difikacije.

224

je prihvatao prezumpciju kontinuiranog postojanja rimske impe

rije (na koju se Justinijanova kodifikacija ima primenjivati). U Justinijanovoj kodifikaciji se kae da je imperator gospodar celog
sveta (dominus totius mundi) i to Bartol prihvata kao neprikosnove
ni aksiom. Meutim, suoen sa realnou sveta u kom je iveo,
Bartol dodaje jednu rezervu: imperator vlada nad celim svetom
samo pravno, ali ne i faktiki. Svet kao celina pripada imperatoru,
ali ne i svaka singulae res, koja moe da pripada pojedinim nezavi
snim vladarima ili gradovima-dravama. Postojanje drugih vlada
ra pored imperatora (kao i gradova-drava) Bartol objanjava ti
me to su oni svoju nezavisnost stekli na osnovu prava, imperatorovom koncesijom.11 Ipak, svi oni koji se pokoravaju katolikoj
crkvi i koji su stekli nezavisnost imperatorovom koncesijom jo
uvek spadaju u populus Romanus (to znai da su svi - zapadni hriani praktino i dalje Rimljani) i moraju da priznaju impera
tora kao dominus omnium. Meutim, imperatorov "domint po
stoji jo samo u pravnoj sferi: svi vladari i gradovi-drave obave
zni su samo da potuju rimsko pravo, u koje spadaju i svi pravni
akti imperatora.12 Pri tom je Bartol smatrao da imperatorsko pra
vo mora biti u skladu sa boanskim, prirodnim i meunarodnim
pravom.
11 Za Bartola jo uvek ne postoji problem odnosa izm eu "drave" i "crkve . On
postavlja sebi zadatak d a rei problem od n osa izm eu imperatora i pape
unutar jedinstvene Civitas Dei (Sid n ey W oolf, 1 9 13 :5 6 ) . Pri tom se on oslanja
m anje-vie na svoju optu teoriju o odnosu izm eu imperatora i svetovnih
vladara. Kao i oni, tako i papa poseduje odreene teritorije zahvaljujui imperatorovoj koncesiji i im a dogovor sa im peratorem da jedan drugom ne zadiru
u teritorije: tune unus non potest citare in territorio alterius. Interesantno je d a je za
Bartola to to je papa krunisao imperatora im alo konstitutivni znaaj za nje
govu vlast. O dluka kolegijum a kneeva-izbornika sam a po sebi jo nita ne
znai, jer se im peratorom postaje tek na osnovu prim anja krune od pape. U
tome Bartol odstupa od ostalih gibelinskih teoretiara svog doba (Sid n ey
W oolf, 19 13 : 33).
12 Sto se tie obavezanosti sam og im peratora sopstvenim pravom , tu je Bartol
ostao sasvim veran justinijanskoj tradiciji. Iako se i svojim zakonim a m ora
potinjavati, im perator to ini dobrovoljno (de voluntate), a ne pod prinudom
(de necessitate). Iako pravno nije ogranien (legibus solutus), on bi trebalo da,
equum etdignum, vlada u skladu sa pravom . A ko bi zakljuio pactum sa nekom
dravom (civitatis), on je obavezan da ga se pridrava zato to je taj pactum deo
iusgentiuma (Carlyle i Carlyle, 19 36 : 2 1) .

225

Sve u svemu, prema Bartolovoj koncepciji imperator

uvek ostaje nadreen vladarima drava, odnosno gradovima-dravama. Oni su svoju nezavisnost stekli imperatorovom koncesijom
i duni su da ga priznaju kao svog gospodara. Meutim, impera
tor ne poseduje vie njihove teritorije: iako mu pripada ceo svet,
on je ove teritorije svojevoljno otuio i one ostaju izvan njegovog
regnuma. Tim putem Bartol dolazi do zakljuka da su svi vladari
(koji su dobili imperatorovu koncesiju) samostalni (Imperator in
regno suo) i samovlasni (sibiprinceps) i time postavlja teorijske teme
lje za novovekovnu suverenu dravu, koja e se u narednim vekovima u potpunosti osloboditi od ingerencija svake univerzalistike
vlasti (upor. Bauer i Matis, 19 89 :146 -14 7). Osim toga, ta postav
ka e, kako emo u nastavku moi da vidimo, imati dalekosean
znaaj u Bartolovoj formulaciji tiranije i prava na otpor tiraniji.
Najinteresantniji aspekt Bartolove politike teorije ve
zan je za definisanje pravnog poloaja italijanskog grada-drave,
koji on naziva dravom (civitas) ili republikom (respublica). Dok su
glosatori termin respublica primenjivali samo na grad Rim, Bartol
ga sada upotrebljava sinonimno sa dravom (civitas), oznaavaju
i njime sve italijanske gradove-drave. Takav jedan grad-dravu
Bartol tretira kao provinciju koja od imperatora dobija Merum et
Mixtum Imperium, tj. pravo da bude sibi princeps i da donosi sebi za
kone i postavlja svoje majores judices (senatore, pretore i pretorske
prefekte). Na toj taki, Bartol moe da u analizu ukljui Aristote
la: poto je u rimskopravnim kategorijama gradu-dravi (civitas)
dao nezavisan provincijalni karakter, on moe da na njega primeni uenje o polisu (Sidney Woolf, 1913: 143; Skinner, 1978a: 51).
Cela konstrukcija ima cilj da, ne osporavajui primat rimskog pra
va i dostojanstvo imperatora, izae u susret faktikoj nezavisnosti
italijanskih gradova-drava i da ih stavi u isti rang sa antikim po
lisima. Meutim, pomenuta konstrukcija ima jednu slabu taku:
poto nezavisnost gradova-drava potie od imperatora, dok su
same unutranje prilike u gradu potisnute u drugi plan, Bartol je
na izvestan nain izjednaio tiransku vlast signorie (koju moe re
gularno priznati imperator za iudices maiores) sa drugim nosiocima
(republikanskog) ureenja. Ta slabost je verovatno kasnije podstakla Bartola da napie raspravu O tiraniji i da se u njoj podrobni
je pozabavi fenomenom tiranije i mogunostima njenog legitimi

2.2.6

ranja - putem imperatorskog priznanja (Storti Sorchi,

1992:

263). O tome e u nastavku izlaganja jo biti rei.

U spisu O dravnoj vlasti Bartol sledi Aristotelovu i Tominu podelu dravnih ureenja na ispravna i pervertirana i zaklju
uje da je najbolje monarhijsko ureenje, ali samo pod uslovom da
kralj vlada u skladu sa zakonom i da njegovi podanici nisu njego
vi robovi, nego njegova braa" (kako je to u Starom zavetu opisa
no). Meutim, Bartol je svestan da se tako neto retko deava i da
su vrlo esta pretvaranja monarhije u tiraniju. Zato on daje dopun
sko uenje o najboljem dravnom ureenju. Najbolje dravno ure
enje u malim dravama je demokratija, u srednjim dravama aristokratija, a u velikim imperijama izborna monarhija. Vee italijanske gradove-drave (kao to su bili Venecija i Firenca) Bartol je
tretirao kao srednje drave i zato je smatrao da im odgovara aristokratsko ureenje. Obrnuto, za manje gradove-drave idealno dr
avno ureenje bilo je demokratsko. Kao idealni model politikog
ureenja grada-drave Bartolu je posluila sama "demokratska"
Perua. U njegovo vreme ovaj civitas je zaista doivljavao veliki
prosperitet, to je Bartol pripisivao injenici da je vlada u rukama
"puka i to su politika prava uskraena kako plemiima, tako i
rulji (vilissimi) (Sheedy, 1942: 78).
Meutim, Bartol uvia da je Perua jedan od retkih
prosperitetnih gradova-drava u celoj Italiji i da gradovi-drave u
njegovo vreme postaju lak plen tirana (ukljuujui tu i sam Rim,
koji je doiveo istu sudbinu otkako su pape poele da borave u
Avinjonu). On sa aljenjem konstatuje da je "Italija prepuna tira
na" (cit. prema: Carlyle i Carlyle, 1936: 80). Zato ne srne prebrzo
da otpise ingerencije imperatora, ili, preciznije, rimskog prava u
gradovima-dravama. Rimsko pravo zapravo jo vai u njima, ba
kao i boansko, prirodno i meunarodno pravo. Sada emo videti
ta to znai.
Bartol je verovatno prvi pravni i politiki mislilac koji
naputa moralistiki diskurs i pokuava da tiraniju pravno definie i razmotri njene pravne posledice (Ercole, 1914: 64). Podsticaj
za to on dobija iz samog pravnog ivota. Kako su tiranije u gradovima-dravma uspostavljane i ruene, Bartol je mogao da uoi da
te politike promene imaju svoje duboke pravne implikacije u sva
kodnevnom ivotu graana. Drugim recima, uspostavljanje ili pad

227

tiranije nisu samo politike promene, ve imaju sasvim konkretne

posledice po prava i obaveze graana i zato tiraniju kao pravni fe
nomen treba posmatrati upravo iz tog aspekta. Jedan primer e do
bro posluiti da se pokae o emu je re. U Trevizu je poetkom 14.
veka porodica Caminesi drala svu vlast, sve dok nije svrgnuta
1313, kada je obnovljeno republikansko urenje. Godinu dana ka
snije zapoeo je spor u kojem je porodica Avogari (ili Avvocati) tu
ila grad zbog odbijanja da joj izda dozvolu za dranje carine na
jednoj od gradskih kapija. Poto su tvrdili da je ovo pravo uvek pri
padalo porodici Avogari, sve dok joj ga nisu oduzeli Gerardus i
Riardus Caminesi, to se kao prethodno pitanje postavilo da li je
oduzimanje ovog prava bilo pravosnano ili nije. Ubrzo, ovo pita
nje je preraslo u kljuno pitanje da li su Caminesi sprovodili u gra
du tiraniju ili nisu. Pozvani su svedoci, koji su svi listom svedoili
da su Caminesi sprovodili tiraniju. Meutim, interesantno je bilo
to to nijedan svedok nije osporio pravo Caminesima da sprovode
neogranienu vlast; ono o emu su svedoci govorili bile su iskljui
vo zloupotrebe vlasti (Ercole, 1914: 71-72). Reeno modernim
jezikom, graani su smatrali da je tiranija Caminesa bila to to su
krili norme privatnog prava, a ne i norme ustavnog prava.
Iz ovog i slinih sluajeva Bartol je mogao da izvue za
kljuak da graani tiraniju ne sagledavaju u ustavnopravnim kate
gorijama nego je prepoznaju u zloupotrebama (inae legitimne)
vlasti u sferi privatnog prava. Posmatrana sa pravnog stanovita,
tiranija zato nije mogla biti jednoznaan fenomen. To je verovat
no dalo povoda Bartolu da prihvati i pravno razradi Tomino uopteno razlikovanje izmeu uzurpacije (tj. tiranije ex defectu tituli) i
tiranske vladavine legitimnog vladara (tj. tiranije ex parte exercitii).
Pomenuto razlikovanje dve tiranije Bartol izlae u ras
pravi O tiraniji.1* Tiranin po njemu mce postati onaj ko vlada celim carstvom, jednom provincijom, jednim gradom-dravom (ci
vitatis) i jednim domainstvom (Bartholus, 1925a: 12 8 ).14 Meu
tim, Bartol eksplicitno kae da e se u spisu baviti jedino tiranijom
13 N e zna se kada je tano Bartol n apisao raspravu O tiraniji, ali se pretpostavlja
da je to m oglo biti u poslednjim god in am a njegovog ivota.
14 Bartol takoe pominje sluaj kada obian ovek postane tiranin nad sam im
sobom . N o, u ovom sluaju re tiranija je oigledno upotrebljena sam o m e
taforino.

228

u gradu-dravi. Dodue, u 4. poglavlju on neto panje posveuje

i tiraniji u domainstvu, iako bez namere da se ozbiljnije upusti u
problem. Tako tiranija u carstvu i provinciji ostaje u potpunosti
van domena njegovih analiza.
Najinteresantniji aspekt Bartolovih analiza uzurpacije
jesu uslovi za sticanje legitimne vlasti. Potovanje ustavnopravnih
odredbi o sticanju vlasti jo uvek ne mora da znai da je vlast ste
ena legitimno. Tiranija ex defectu tituli nastaje kada su ispunjena
dva uslova: ako se sa sticanjem vlasti nije saglasila via vlast izvan
grada (ako postoji) i ako se sa time nije saglasila veina graana.
Dakle, tirannus ex defectu tituli nije samo onaj ko rui ustavno uree
nje nego i onaj ko vlast stie bez efektivne saglasnosti vie instan
ce i onih nad kojima e vladati (Clarke, 19 26 :137). Svi akti takvog
tiranina, kao i magistrata koje on izabere, nitavni su i ne proizvo
de pravno dejstvo (to ostaje da se konstatuje im grad-drava po
vrati svoju slobodu). Time je zadan snaan udarac legitimitetu signorie: tiranija ex defectu tituli ostaje tiranija ma koliko se signor trudi
da dobro upravlja gradom-dravom.15 Realno govorei, za Bartola
je gotovo nemogue da tiranin vlada za opte dobro.
Poseban vid tiranije ex defectu tituli predstavljaju slua
jevi kada je tiranin prikriven ili "preutan . Prikriveni tiranin je
ona linost koja vlada zaklonjena, tajno i iz pozadine (Bartholus,
1925a: 151). Tu Bartol misli na partijske lidere ili ljude iz izvrne
vlasti koji nemaju titulu vladara, ali se njihova nareenja sprovode
kao da ih izdaje vladar. Preutni tiranin je jo "zaklonjeniji , jer
uopte nema nikakvu formalnu poziciju, ni titulu, ali je zato "naj
moniji ovek u gradu-dravi i na osnovu toga sprovodi tiraniju
(Bartholus, 1925a: 153). Svi ovi sluajevi su za Bartola jednako
problematini sa aspekta legitimne titule i zbog toga sve pravne
posledice njihove vladavine moraju biti proglaene nitavnim.
Naposletku, mogue je da neko legitimno stekne vlast i da je ka
snije, tokom sprovoenja, zloupotrebi. Postupci ovog tiranina ex
parte exercitii su po svojim pravnim posledicama jednako nitavni
kao i postupci uzurpatora (Bartholus, 1925a: 140).
I za tiraniju ex defectu tituli i za tiraniju ex parte exercitii
Bartol navodi kazne i pravne akte po kojima su njihovi postupci
15 Signor je u poetku sticao vlast kao prvak partije koja bi u jednom gradu uspe
la da u potpunosti razbije drugu partiju (Clarke, 19 2 6 : 113).

22p

kanjivi. Prvi moe biti osuen na smrtnu kaznu po Lex Julia M a

iestatis, dok se na drugog primenjuje Lex Julia de vi publica (kao i Lex
Julia deAmbitu i niz drugih zakona) i moe mu se izrei kazna pro
gonstva i infamije (Bartol jo dodaje: itemforsan iciditin poenam capitalem"). Iz toga sledi da je po Bartolu mogue ubiti samo uzur
patora, a ne i tiranina exporte exercitii, i to samo u formi smrtne ka
zne izreene u regularnom sudskom postupku (Ercole, 19 14 :14 3 144). No, odmah se postavlja pitanje ko ima pravo da organizuje
regularni sudski postupak i izrie pomenute kazne. Odgovor na to
pitanje je u isti mah i odgovor na pitanje ko je titular prava na ot
por tiraniji (u gradu-dravi).
U elom spisu O tiraniji Bartol jasno tei tome da teret
svrgavanja tiranije prebaci u nadlenost vie instance vlasti (pr
venstveno imperatora, ali i pape, u sluajevima da je grad-drava
podreen njemu). Najvie mesta posveuje sluajevima u kojima
postoji via instanca (imperator ili papa), koja jedino ima pravo da
svrgne tiranina. Ali to ne znai da se iz njegovih izlaganja ne mo
gu izvui zakljuci da je puk u gradu-dravi takoe ovlaen da se
oslobodi tiranina. Bartolu je moralo biti jasno da ni papa ni impe
rator vie nemaju moi da se upliu u unutranje prilike italijanskih gradova-drava16 i zato je morao raunati sa supsidijarnim ti
tularom prava na otpor tiraniji. To se vidi pre svega na mestu na
kojem razmatra pravovaljanost sudskih procesa protiv pobunjeni
ka. Kada tiranin ex parte exercitii organizuje proces protiv pobunje
nika koji su (nakon neuspeha pobune) pobegli u inostranstvo,
onda su presude iz takvog procesa nitavne, poto niko nema oba
vezu da se pojavljuje pred notorno neprijateljski nastrojenim sudijom . Takve presude mogu da vae samo "dok tiranin ne bude
svrgnut zajedno sa svojom slubom (Bartholus, 1925a: 147).
Bartol ne trai da se suenje ponovu-u regularnim prilikama (bez
"notorno neprijateljski nastrojenog sudije), niti ostavlja mogu
nost za propitivanje pravnih osnova pobune: negiranjem pravova
ljanosti sudske presude protiv pobunjenika on preutno opravda
va njihovu pobunu i ini je protivpravnom samo dok je u gradu-

16 T o se vidi iz njegove izjave: Po dolasku pravednog gospodara, sve stvari ko

je su uraene tokom tiraninovog perioda treba da budu otklonjene i p on ite
ne. Ali sam Bog zna kada e gospodar d o i" (cit. prema: Sheedy, 19 4 2 : 7 9 ).

230

r
-dravi tiranin na vlasti, tj. u vanpravnom stanju. Osim toga, u
spisu O Gvelfima i Gibelinima Bartol opravdava pravo jedne stranke
(gvelfske ili gibelinske) da svrgne tiraniju koju ini druga partija.
Ako se progonjena partija obratila vioj vlasti izvan grada-drave
za pomo i nije je dobila, ona ne samo da ima pravo nego ima i
obavezu da dela u korist opteg dobra i da svrgne tiraniju druge
stranke. Ako joj poe za rukom da svrgne rivalsku partiju sa vlasti,
ona mora da se uzdri od revanizma i ne sme i sama da upadne u
zamku tiranije (Bartholus, 1925b: 278). Po dolasku na vlast, po
bunjenika partija mora da preduzme isto to bi uinila i via vlast
da je sama svrgnula tiraniju: da organizuje sudski postupak i izrekne tiranima primerene kazne.17
Opti utisak koji se moe stei iz itanja Bartolovih
tekstova jeste da je on malo verovao u mogunost uspenog pru
anja otpora tiraniji, koja je u njegovo vreme hvatala korena u italijanskim gradovima-dravama. Nemo vie instance izvan gradadrave bila je onaj pravi razlog koji je Bartol diplomatski sakrio iza
njene skrupuloznosti u postupanju sa tiraninom. Naime, Bartol je
pisao da via instanca uvek mora da vodi rauna o tome da li e
obaranjem tiranina u nekom gradu-dravi ugroziti ivote i imovi
nu njegovih podanika. Elegantan izlazak iz neugodne situacije u
kojoj se nalazi via instanca po Bartolovom miljenju nalazio se u
tome da via vlast izvan grada-drave (naravno, samo u sluajevi
ma podnoljive tiranije) legalizuje tiranina i uini ga svojim vika
rom . Dobar primer za to Bartolu je pruala tiranija Tadea Pepolija u papskom gradu-dravi Bolonji. Pepoli je zadobio vlast silom i
zatim vladao deset godina (1337-1347) kao uzurpator, ali u korist
opteg dobra, da bi ga naposletku papa Klement VI pretvorio u
"vikara svete stolice i tako ga uinio legitimnim vladarom. Bartol
je takoe smatrao da je kardinal Albornoz postupio ispravno kada
je priznao jo nekolicinu tirana u papskim gradovima-dravama
(Sheedy, 1942: 80). To je, po Bartolovom miljenju, bilo manje
zlo, nalik sluaju kada kapetan, suoen sa velikom opasnou, u
more baca manje vredan tovar, kako bi spasao vredniji. Ako via
17 Ipak, Bartola su s pravom kritikovali zb og apstraktnog izlaganja ove m ateri
je: graani onih gradova-drava u kojim a su zavladali tirani morali bi da se
daju u pom no prouavanje njegovih sp isa kako bi u njim a pronali pravni
osn ov da sa sebe zbace jaram tiranije (C larke, 19 2 6 :1 3 8 - 13 9 ) .

231

vlast izvan grada-drave vidi da e ugroziti ivote podanika tirani

na, ona treba da prihvati "manje zlo , tj. da odustane od njegovog
uklanjanja i naini ga legitimnim vladarom. A ako bi se kasnije
javila prilika da se jedan takav vladar svrgne bez dovoenja u opa
snost podanika, to bi trebalo uiniti samo ako je u meuvremenu
(tj. od sdcanja legitimne titule) on nastavio da vlada tiranski
(Bartholus, 1925a: 146-147).
Vrline Bartolove teorije jasne su ve na prvi pogled. Vr
an pravnik i odluan borac protiv tiranije, on je dao sve od sebe
kako bi koncipirao teoriju u kojoj e tiranin biti definisan u pravni
kategorijama i podloan sudskom gonjenju. Izbegavajui svako
moralisanje, on je u tiraniji video jednostavno zloin koji se mora
otkloniti kako bi drutveni ivot mogao neometano da se odvija u skladu sa pravom. Meutim, upravo ta pravna doteranost prera
sta u manu Bartolove teorije kada pone da anahrono operie u
razvalinama rimskog prava i rimske imperije. Njegovo oajniko
opredeljenje da uzurpatorima koji vladaju u korist opteg dobra
ponudi titulu vikara teko da je moglo da rei probleme sa kojima
su se suoavali italijanski gradovi-drave u 14. veku. Jer, ak i da se
prihvati ovo reenje kao jedino mogue, to bi znailo da italijanski
gradovi-drave treba da prerastu u monarhije oblik dravnog
ureenja koji im po vlastitom Bartolovom iskazu ne odgovara. Ti
me je zapravo samo pogodnijim uinjen put u tiraniju ex parte
exercitii, protiv koje ne pomau nikakvi vikarski lekovi. Opta sli
ka Italije "prepune tirana, koju zato prua Bartolova teorija, prili
no je sumorna: ona konstatuje injenicu uspona tiranije u gradovima-dravma i u isto vreme pokazuje da raspoloiva pravna sred
stva za uklanjanje te injenice jednostavno nisu vie efikasna.
*
3. Obnova cezaristikog naslea antike
Coluccija Salutatija
Iako danas pomalo zaboravljen, Coluccio Salutati spada u red vo
deih renesansnih humanista i republikanaca. Tokom 14. veka pu
tuje po Italiji, drui se i dopisuje sa svim vodeim misliocima svog
vremena i obavlja niz znaajnih slubi u gradovima-dravama.
Kao ortodoksni republikanac, on je na poetku svoje dravnike
karijere sasvim nespreman da pravi kompromise sa italijanskom

232

!
stvarnou, koja sve vie poprima tiranska obeleja. Svog prijate
lja i idola Petrarcu on ak u jednom pismu vema otro kritikuje
zbog kontakata sa "tiraninom Galeazzom Viscontijem, nazivaju
i to zloinom (Martin, 19 13:73). U drugom pismu, napisanom
1374. Francescu Guinigiju, Salutati pie da svaka vlast koja nije re
publikanska nuno mora biti tiranska, a jedanaest godina kasnije
(takoe u jednom pismu) on oduevljeno pozdravlja ubistvo "ti
ranina Bernaboa Galeazza. 8
Pa ipak, vremenom Salutati odstupa od ovih tvrdih re
publikanskih stavova. Iz jednog pisma sicilijskom kralju Karlu de
Durazzu iz 1381. vidi se da Salutati vie ne smatra da je svako nerepublikansko ureenje tiransko; tavie, on sada pokuava da
(oslonivi se na Seneku) napravi principijelnu razliku izmeu kra
lja i tiranina (Ercole, 19 14 :10 5 -10 7 ). Kasnije emo iz spisa O tira
ninu (koji je Salutati takoe napisao u formi pisma oko 14 0 0 . go
dine) moi da vidimo da je i njegovo shvatanje prava na otpor ti
raniji prolo kroz znaajne modifikacije.
Vrhunac svoje politike karijere Salutati je doiveo u
Firenci. Za kancelara ovog grada-drave postavljen je 1375, da bi
na tom mestu ostao sve do smrti, 1406. godine. Vie od trideset
godina provedenih na jednom tako vanom mestu omoguilo je
Salutatiju da stekne veoma dobru sliku o stanju u kojem se Italija
nalazila na prelasku iz 14. u 15. vek. To je vreme kada se pet veih
gradova-drava bore za prevlast nad Italijom: Venecija, Milano,
Firenca, Rim i Napulj. Sama Firenca je ranije bila gvelfski grad-drava, ali se neposredno po Salutatijevom stupanju na dunost
kancelara desila promena, tako da je Firenca postala neprijatelj pa
pe. Velika izma 1378. dovela je do lomova i u Firenci i za kratko
vreme na vlast su dole voe proletera , zvane Ciompi. U haotinoj situaciji Salvestro de Medici postavlja temelje za kasniju mo
porodice Medici i uspon signorie u ovom gradu-dravi. To su smutna vremena u kojima bavljenje politikom gotovo da podrazumeva
beskrupuloznost. Za ostanak na mestu kancelara Salutati moe da
zahvali samo svojoj vetini dodvorivanja vodeim politikim figu
rama, Medicijima pre svega. Silvestro de Medici nalazi u njemu

18 Iako G ian Galeazzo nije ubio svog ujaka Bernaboa nego ga je bacio u tam ni
cu, Salutati to tretira i hvali kao in tiranoubistva (Ercole, 1 9 14 :14 5 ) .

233

pouzdanog oveka, koji je spreman da njegovu partiju podri kao

neophodnu za "sigurnost svih . U to vreme Salutati verovatno ve
dolazi do ubeenja da je tiranija neizbena kao i "najgora kuga
(Martin, 1913: 31) i da mir i jedinstvo Italiji moe da podari jo sa
mo mona i "popularna" linost jednog tirana.
U spisu O tiraninu Salutati ponavlja Bartolovu distinkci
ju izmeu tiranije ex defecto tituli i tiranije exporte exercitii (Salutati,
1925: 76). Tiranska vladavina uvek je protivpravna, a protivpravnost se moe iskazati na dva naina: protivpravnim dolaskom na
vlast (uzurpacijom) i vladavinom bez obaziranja na pravne norme
(superbe) (Salutati, 1925: 78). Salutatijevo shvatanje tiranije expor
te exercitii razlikuje se od Bartolovog po tome to ne iziskuje legitim
nu titulu: ak i onaj ko je ve tiranin ex defectu tituli kroz protivpravnu vladavinu daje povoda da se nazove tiraninom ex parte exercitii
(Ercole, 1914: 127). Time u Salutatijevim analizama potonji oblik
tiranije dobija centralno mesto, dok se pitanje legitimnosti sticanja
vlasti potiskuje u drugi plan. Stavie, Salutati je spreman da potpu
no prihvati mogunost da puk sam sebi nametne neogranienu
vlast (arbitrium) koja zbog toga ne moe biti nazvana tiransko.m (za
ta on nalazi brojne primere u njemu savremenim signoriama). Cak
je i preutna saglasnost puka (koja se manifestuje u jednostavnom
nepreduzimanju otpora) dovoljna da se jedna neograniena vlast
proglasi za legitimnu (isto vai i onda kada je vlast uzurpirana).19
Time je Salutati otvoreno legitimisao tiraniju postojeih signora
(Clarke, 19 2 6 :14 0 ) i osnaio populistiki osnov samovlaa, izra
en u maksimi: Quodprincipi placuit, legis habet vigorem: utpote cum lege
regia, que de imperio eius lata est, populus ei et in eum omne suum imperium
etpotestatem confrt (Ercole, 19 14 :13 1-13 2 ).
Tendencija da se ojaa poloaj 'popularnih tirana na
roito dolazi do izraaja u Salutatijevfej teoriji prava na otpor tira
niji. Tiranina koji je "nepopularan (tj. ne uiva ni preutnu sagla
snost podanika), svaki pojedinac ima pravo da ubije. Salutati sma
tra "da svakome ko uspostavi tiraniju otpor moe zakonito pruiti
19 D odue, Salutati razlikuje dva sluaja uzurpacije: u gradu-dravi koja im a v i
u vlast (imperatora ili papu) i u gradu-dravi koja je nema (tj. koja je neza
visn a). A ko postoji via vlast izvan grada, on d a e uzurpacija biti legitim ira
na ne sam o ako postoji (m akar preutna) saglasnosti puka, nego i "ak o via
v la st ne proglasi suprotno (Salu tati, 1 9 2 5 : 8 6 ).

234

ne samo jedna partija nego i pojedinac, i da takvo udovite mora

biti oboreno silom, makar i usmrivanjem (Salutati, 1925: 85).
Poto je tyrannus ex parte exercitii ve per deffinitionem ne
popularan, on praktino prvi dolazi na red da bude svrgnut. Ako
ne postoji via vlast izvan grada-drave, puk, odnosno njegova ve
ina (major pars populi), ovlaen je da bez odlaganja prui otpor
(Martin, 1913: 33). Ako pak postoji via vlast, puk se mora njoj
obratiti da u regularnom postupku svrgne tiranina ex parte exerci
tii. Tek ako bi via vlast bili nedostina ili slaba da bilo ta preduzme, puk bi stekao pravo da tirana lii vlasti sve do pravosnane
odluke vie vlasti (Ercole, 1 9 1 4 :134).20
Najbolji primer za svrgavanje tiranina ex parte exercitii
(kada ne postoji via vlast izvan grada-drave) prua svrgavanje
poslednjeg rimskog kralja Tarkvinija Oholog. Iz njegovog izlaga
nja jasno se vidi da Salutati Italiju svoga vremena shvata kao pro
duetak rimske istorije i da svoj republikanizam eli da to vre
vee uz klasini republikanizam. Pa ipak, ni Salutati ni drugi repu
blikanci renesansne Italije nisu imali nameru da preuzmu celokupno rimsko republikansko naslee: to najbolje pokazuje Salutatijeva osuda ubistva Cezara, koje su izvrili Brut i Kasije Za raz
liku ne samo od klasinih nego i od mnogih renesansnih republi
kanaca, Salutati staje u Cezarovu odbranu i osporava svaku mo
gunost da se ovaj nazove tiraninom.21 Cezarova vlast bila je ista
kao suza, on je vladao "zakonito i ne krei pravo (Salutati, 1925:
10 1). Iako bi Cezar morao biti smeten u obe kategorije tirana (i ex
2 0 Salutati postavlja ogranienja sam o u pogledu ubijanja tiranina ex parte
exercitii. N jega ne m oe da ubije svako, ve sam o puk, na osnovu odluke ve
ine da je u pitanju zaista tiranija i da je kazna za to sm rt (Ercole, 1 9 14 :14 8 ) .
R azlog to je Salutati uskratio pravo pojedincu da ubije tiranina ex parte
exercitii lei verovato u tome to je hteo da izbegne situaciju u kojoj e obian
pojedinac da uzdigne svoje m iljenje iznad m iljenja zajednice (Clarke,
1 9 2 6 :1 4 0 ) .
2 1 Veina renesansnih republikanaca bila je sklona da sledi klasine republi
kance u osudi Cezara kao izroenog ubice rim ske slobode (romana libertas).
Naroito je bila znaajna polemika koju je 14 35. zapoeo Poggio Bracciolini
napadom na Cezara i u koju se ukljuio itav niz istaknutih renesansnih re
publikanaca (upor. Garen, 1 9 8 8 : 1 0 0 ) . Interesantno je da u prikazu ove po
lem ike Eugenio Garin lapidarno pom inje Salutatija jedino kao branioca florentinske slobode (florentina liberatas), potpuno ignoriui njegov krajnje
afirm ativan odnos prem a Cezaru.

235

defectu tituli i ex parte exercitii), Salutati ga eskulpira od svih optubi

za tiraniju i poziva se na popularnost koju je Cezar imao u oima
svojih sugraana. Najbolji dokaz da je Cezarova vladavina bila le
galna i legitimna jeste tuga sa kojom su ga graani Rima sahrani
li i gnev sa kojim su napali kue Bruta i Kasija (Salutati, 1925:
102).
Sto vie Salutati uzima Cezara u odbranu, to se vie po
kazuju obrisi njegove projekcije aktuelne situacije Italije u vreme
kraja rimske republike. Cezar je kao pravi "otac domovine" bio jedi
na linost koja je mogla da se izbori sa problemima ondanjeg Rima:
sa stranakim borbama, slabljenjem magistrata, pobunama rulje itd.
Gledano oima savremenika, Italiji su potrebni ljudi poput Cezara,
koji e preduzeti sve ono to je i ovaj svojevremeno preduzeo da bi
spasao republiku. Na kraju spisa Salutati daje za pravo Danteu to
je u Boanstvenoj komediji Bruta i Kasija (skupa sa Judom Iskariotskim) smestio u najdublji ponor pakla, poto su poinili najvei zlo
in koji istorija pamti: ubili su pravednog vladara (Salutati, 1925:
111). Smisao spisa 0 tiraninu time postaje jasan: nakon to je redukovao pojam tiranije i uzdigao "popularnu tiraniju kao poeljni ob
lik vladavine (u aktuelnoj situaciji u kojoj se Italija nalazila), Saluta
ti odvraa svakog ko bi, zanesen idealima klasinog republikanizma,
doao u iskuenje da svrgne ili ubije novog Cezara. Prema njegovom
miljenju pravo na otpor tiraniji ne vai. Stavie, ne vai ni pravo da
se Cezar nazove tiraninom. On je spasilac republike i zato je njego
vo samovlae ne samo dozvoljeno nego i poeljno. Njemu se ne
sme stati na put, njegovi se planovi ne smeju ometati. On najbolje
zna ta je dobro za dravu i to mora da ini. Drugim recima, on mo
ra da neometano sledi dravni rezon. To je ona taka na kojoj se rene
sansni republikanizam spaja sa teorijom dravnog rezona i daje no
vi dignitet "realnoj politici". Zbog to gaf-je sasvim u pravu Alfred von
Martin kada u Salutatiju prepoznaje jednog od glavnih pretea i anticipatora Niccola Machiavellija (Martin, 1913: 41).

4. Uzdizanje apsolutistike virt:

Niccol Machiavelli i teorija dravnog rezona
U 15. veku tiranije u italijanskim gradovima-dravama doivljava
ju duboke promene. Tirani u malim gradovima-dravama nestaju

236

ili ulaze u slubu (kao condottieri) tirana u velikim gradovima-dr

avama, koji ih sada pomau novano i vojno, a neretko i nagra
uju teritorijalnim dobicima (Burckhardt, 1958: 34). Na drugoj
strani, tirani u velikim gradovima-dravama ulau sve vei trud da
bi se umilili svojim podanicima i svoju vladavinu uinili popular
nom. Stara strategija rimskih imperatora - panem etcircenses - po
stala je ponovo aktuelna. Zato ne iznenauje to to je npr. 1478.
razjarena rulja na ulicama Firence raskomadala lanove porodice
Pazzi, koji su neuspeno pokuali da svrgnu tiranina Lorenza
(zvanog IlMagnifico) de Medicija, uzvikujui: Ziveo Lorenzo koji
nam daje hleba!" (Garen, 1988: 99).
Uvrenje signorie Medicija u Firenci usledilo je 1480,
kada je Lorenzo uspeo da uini nesmenjivim Savet sedamdesetorice (koji su inile njegove pristalice), kao i da mu dodeli celokupnu izvrnu vlast republike. Time je stvoren sistem u kojem nijedan
magistrat nije smeo da donese nijednu vanu odluku pre nego to
dobije odobrenje od Lorenza de Medicija. Ipak, ovaj sistem nije
mogao da traje neprekidno u haotinoj Italiji prepunoj stranih
vojski. Signoria Medicija u Firenci zato je prekidana dva puta
(149 4-1512 i 1527-1530), da bi posle toga - kao i u drugim italijanskim gradovima-dravama - prestala da se dovodi u pitanje
(Delimo, 19 89 :367).
Kada je Piero de Medici zbog sramnog dranja prema
Francuzima oteran iz Firence 1494, ceo ustavni sistem se uruio.
Poto je rad svih dravnih institucija odravao signor, sa njegovim
nestankom je razotkrivena nemo nosilaca vlasti da svoja ovla
enja obavljaju samostalno. Meutim, prevratnici nisu hteli da
stvore novi sistem u kojem bi organi vlasti postali, s jedne stra
ne, efikasni, a s druge strane, bili podvrgnuti kontroli puka, ne
go su nameravali da uspostave novu, jo snaniju plebiscitarnu
tiraniju pod republikanskim pokrovima. Avgusta 1495. donet je
zakon po kome je pod pretnjom smrtnom kaznom zabranjeno
sazivanje Parlamenta (Parlamente) kao regularnog pukog orga
na. Zakonodavstvo je dospelo pod kontrolu dominikanskog sve
tenika Girolama Savonarole, koji je bio najei borac protiv
Parlamenta. U jednom od svojih vatrenih propovedi on je govo
rio: Doi, o narode. Zar nisi sada jedini gospodar? Da! Uvia
li onda da bi Parlamento mogao biti sazvan samo ako bi ti izgubio

237

vlast. E pa znaj da je jedina svrha Parlamenta da ugrabi suverenu

vlast iz ruku naroda. [...] A ti narode, ako te udaranjem u zvono
budu pozvali u Parlamento, ustani, izvuci ma i upitaj: 'ta nameravate? Zar Savet ne moe da odlui o svemu? (cit. prema: Clar
ke, 19 2 6 :14 5 ). Savet koji pominje Savonarola i koji je dobio pra
vo da "odluuje o svemu zvao se Consilio Maggiore i bio je sasta
vljen od 3 .2 0 0 lanova (to je inilo otprilike 3% populacije Fi
rence). U pitanju su uglavnom bili najbogatiji graani i graani
koji su bili pod kontrolom Savonarole i njegovih saboraca, tzv.
plaljivaca (piagnoni). Time je na mesto signorie Medicija stupi
la kvaziteokratska tiranija Savonarole, koji je tokom sledee eti
ri godine pokuavao da spoji hrianski puritanizam sa nekom
vrstom demokratskog despotizma. A kada je 149 8. pao Savonarolin reim, demokratija je u oima Firentinaca postala najomra
enije dravno ureenje, u kojem su slobode graana jo vie
ugroene nego u tiranskoj signoriji.
U sledeem periodu, koji zapoinje 1498, Firenca po
novo dobija ureenje koje zasluuje da se nazove republikanskim.
U tom ureenju dvadeset devetogodinji, gotovo nepoznati Niccol Machiavelli odmah dobija mesto efa tzv. Druge kancelarije
(to svedoi o tome da je morao igrati neku znaajniju ulogu u po
kretu protiv Savonarole). Titula "sekretara Firence , koju je Mac
hiavelli sam sebi priio prilikom objavljivanja Umea ratovanja
1521. (Machiavelli, 1985c: 381) zapravo se odnosila na rukovoe
nje administracijom Ratne desetorice, organa koji je vodio spoljnu
politiku i ratove. Pored ovog postojao je i drugi "sekretar Firence
- Marcello Virgilio Adriani - koji je kao ef Prve kancelarije opslu
ivao civilne organe vlasti i bio zapravo mnogo znaajnija linost
u politikom ivotu. Ipak, u svom poslu, Machiavelli je pokazivao
izuzetnu sposobnost i predanost, taco da je uskoro stekao veliki
ugled i stasao za obavljanje najteih i najdelikatnijih diplomatskih
poslova, pa ak i rukovoenje nekim ratnim operacijama.
No, republikanski eksperiment u Firenci nije bio du
gog daha: ve 1502. Piero Soderini biva izabran za doivotnog e
fa drave (gonfalonierre), ime se ojaava autoritarni kurs u politici.
Deset godina kasnije na vlast se vraaju Mediciji i obnavljaju sta
ru signoriju. Pod novom vlau Machiavelli gubi slubu 7. novem
bra 15 12 . i povlai se u privatni ivot. U to vreme izvesni Boscoli i

238

Capponi dolaze na ideju da izvre tiranicid po uzoru na Marka Junija Bruta i Gaja Kasija Longina. Bez nekog razraenog plana, oni
prave spisak uglednih Firentinaca koji bi mogli da uestvuju u ak
ciji. Na tom spisku nalazilo se i Machiavellijevo ime. Spisak je me
utim uzapen, Boscoli i Capponi su pogubljeni i poela je istraga
da bi se utvrdilo ko je sa spiska jo bio umean. Machiavelli je ta
koe uhapen i muen, ali nije nita priznao. Sve u svemu nije ni
imao ta da prizna, jer je tek iz optunice saznao da je zavera uop
te postojala" (Brion, 19 5 7 :2 6 1).
Posle ovog incidenta Machiavelli se povlai na svoje
dobro u Sent Andreji i tu izmeu 1513. i 1519 . pie dva svoja naj
znaajnija dela: Vladara (objavljenog 1532) i Rasprave 0 prvoj dekadi
Tita Uvija (objavljene 1531). Odnos izmeu ova dva spisa zaoku
pljao je panju kritiara praktino od 16. veka sve do danas. Ve i
sama forma ova dva spisa upadljivo je razliita: dok je Vladar pisan
u tradiciji "ogledala vladara (Spculum principis) (tj. obraa se di
rektno vladaru sa savetima za uspenu vladavinu), Rasprave pred
stavljaju klasino teorijsko delo, koje se relativno nepristrasno ba
vi prednostima i nedostacima pojedinih vrsta dravnih ureenja.
Osim forme, pomenuta dva spisa razlikuju se i po temeljnom
vrednosnom stavu u osnovi izlaganja: Maar afirmie apsolutnu
monarhiju, a Rasprave republiku. Iako su ove razlike nesporne,
ipak se pri pomnom izuavanju oba dela pokazuju mnogo vee
slinosti, pa ak i teorijske konzistentnosti, koje omoguuju da se
u njima prepozna jedinstveno Machiavellijevo stanovite. Stoga
se u daljem izlaganju Machiavellijeva dela nee odvojeno razma
trati, a na razlike meu njima e se ukazivati samo tamo gde su
one od veeg znaaja.
Po svojim osnovnim vrednosnim opredeljenjima Mac
hiavelli je republikanac, o emu Rasprave pruaju nesumnjiv do
kaz. Sledei klasine republikanske pisce, Machiavelli istie prvo
ideal Sparte, koja je, na temelju Likurgovog zakona, vie od 800
godina zadrala svoje republikansko dravno ureenje i funkcionisala bez ozbiljnijih potresa. Suprotnost Likurgovom ustavu bio
je Solonov demokratski ustav, koji je Atinu gurnuo na put nepre
stanih borbi izmeu tirana, velikaa i puka. Ovde se jasno poka
zuje Machiavellijev otklon od demokratije i bezrezervno opredeIjenje za republiku. Sto se, pak, rimske drave tie, on je opisuje

239

isto kao i Polibije: Rim je iao putem Sparte, iako zahvaljujui slu
aju, a ne mudrom zakonodavcu (Machiavelli, 1985b: 157).22
Ono to Machiavelli kao najveu vrlinu ceni kod Ri
mljana jeste njihova slobodoljubivost. Meutim, za slobodu su
Rimljani morali da plate visoku cenu - otvorene klasne sukobe,
koji su potresali republiku tokom cele njene istorije. Iako je bio
protivnik stranarenja i, uopte, postojanja stranaka u republici,
Machiavelli je pravio izuzetak kada su u pitanju stranake koje su
identine sa klasama i ne podleu promenama.23 Zato on u Ras
pravama hvali to to je Rim bio burna republika puna pometnje ,
a pri tom su sukobi izmeu plebejaca i patricija ipak proizvodili
zakone i uredbe za dobrobit javne slobode (Machiavelli, 1985b:
161). Otvoreni stranaki/klasni sukobi logina su posledica rim
ske slobode, jer prava snaga rimske (ali i svake druge) republike
lei u mogunosti da se razliiti interesi delova puka ispoljavaju i
onda na javan nain usklauju u "zakonima i uredbama (Skinner, 1978a: 181). Na ovom mestu Machiavelli nije voljan da optu
uje plebejce, odnosno klasu siromanih ("rulju), zbog sklonosti
anarhiji i povodljivosti za demagogijom voa sa tiranskim ambi
cijama (ali, kao to emo dalje moi da vidimo, na drugom mestu
on izlae i ovaj sud). On ih ovde, upravo suprotno, smatra za vrlo
razumne, skromne u zahtevima i spremne na kompromis, toliko
potreban za ouvanje slobode cele drave: "A elje su slobodnog
puanstva rijetko kada opasne za slobodu, jer im je povod ili po
tlaenost ili bojazan da ne bude potlaeno (Machiavelli, 1985b:

2 2 Interesantno je da Machiavelli sledi Platona u stavu da zakonodavac (ovde

konkretno Likurg) mora biti tiranin koji e svoju sam ovlasr upotrebiti za opte dobro i uspostaviti najsavrenije republikansko ureenje (M achiavelli,
19 8 5 b : 17 0 ). Machiavelli takoe hvali i sj^ rta n sk o g kralja Kleom ena koji je
pobio sve efore i sve one koji bi m u se m ogli suprotstaviti i onda "obn ovio
Likurgove zakone . No, M achiavelli priznaje da su nepoznati efekti ove "o b
nove" starog ustavnog ureenja Sparte, poto je odm ah nakon nje K leom ena
porazila makedonska vojska u bici kod Selasje 2 2 2 . godine pre n. e., da bi on
on d a pobegao u Egipat, gde je i um ro.
23 U Firentinskim povestima on ocenjuje p ostojan je stranaka u italijanskim gradovim a-dravam a kao tetno, jer stranke n isu trajne i kom paktne (to obezbeuje jedino klasna utem eijenost), tako d a im jedna stranka pobedi drugu,
pobeena stranka nestaje, a pobednika se epa. da bi izmeu novih strana
ka otpoeo rat (Machiavelli, I9 8 5 d : 2 3 1- 2 3 2 ) .

240

i6 i). Prema tome, plebejci su igrali konstruktivnu ulogu u drav

nom mehanizmu rimske republike, poto se njihova politika
upravljala prema ostvarenju slobode. Oni su u Rimu bili istinski
"uvari slobode .
Meutim, klasa siromanih ne mora u svakoj republici
biti uvar slobode . Stavie, Machiavelli primeuje najvaniju
razliku izmeu republika upravo na osnovu toga ko ima ulogu
"uvara slobode". Ako su to moni ljudi onda se republika ne
moe iriti i mora ostati mala, a ako je to (siromani) puk, onda
on moe da "iivi svoje tenje i voe mogu da se njime "poslue
u svojim osvajakim poduhvatima (Machiavelli, 1985b: 161). Na
osnovu ovog zakljuka Machiavelli razlikuje dva tipa republike:
malu (polis) i veliku (imperiju): Sparta je prototip prvog, a Rim
drugog tipa. Machiavelli ignorie sve optube klasinih republika
naca na raun imperijalne politike Rima (koja je dovela do propa
danja rimskih vrlina, a zatim i same republike) i tretira osvajanja
kao neto to jednostavno stoji u "prirodi drave. Ako se republi
ka ne moe osigurati da ostane mala i stabilna, moraju se preduzeti osvajanja, poto tree reenje ne postoji. Kao i u brojnim dru
gim stvarima, tako i ovde Machiavelli savetuje strategiju sve ili ni
ta (pri emu je srednji put najgori i vodi direktno u propast). Ako
moni ljudi u jednoj republici hoe da stvore imperiju (zato to
im mala drava ne izgleda dovoljno sigurna), moraju da naorua
ju puk i da strancima daju pravo dravljanstva, prihvatajui rizik
da e biti mnogo pobuna.
Na ovaj nain, Machiavelli je odbacio jedno objanjenje
kako su se kvarile i propadale rimske vrline i rimske republike, ko
je su ponudili klasini republikanci. Za njega prerastanje polisa u
imperiju vie ne predstavlja, samo po sebi, izvor propasti i pripre
mu za (domae) tiranije, ve, sasvim suprotno, izvor sve snage i
prosperiteta republike. Meutim, drugo objanjenje propasti rim
ske republike iz pera klasinih republikanaca Machiavelli je bio
voljan da prihvati. U pitanju je bilo preuzimanje tuih (konkret
no, orijentalnih) religija i obiaja (koji su u Rim dospeli iz poko
renih krajeva). Machiavelli pie da je uzrok za slobodoljubivost
starih naroda (a pre svega Rimljana) bio u tome to su imali dobar
odgoj, a to je garantovala religija koja daje prvenstvo ovozemalj
skim stvarima i podstie okrutnije i snanije delanje. Orijentalne

241

religije, ba kao i aktuelna zapadna religija, tj. hrianstvo, uzdiu

poniznost, patnju i odricanje i preziranje ovozemaljskih stvari
to su vrednosti koje nisu u skladu sa etosom republike (Machia
velli, 1985b: 236-237). Machiavelli se tako pokazuje veoma hra
brim da bez ikakvih uvijanja ponovi stavove paganskih autora, ko
ji su hrianstvo okrivljavali jer je upropastilo Rimsku imperiju (a
sa njim i sve one narode koji su potpali pod vlast Rima i prihvatili
hrianstvo).
Drugi uzrok za kvarenje i propast rimskih vrlina i rim
ske republike Machiavelli vidi u demagogiji pukih voa, sklonih
tiraniji. Ovu tezu Machiavelli proverava na dva sluaja otpora tira
nima: Tarkviniju Oholom i Cezaru. U prvom sluaju, Rim je
uspeo da ouva slobodu, jer je bio jo nepokvaren" (Machiavelli,
1985b: 182). Obrnuto, kada je Cezar pokuao da mu stavi lance,
rimski puk ih je prihvatio jer je ve bio potpuno iskvaren". Mac
hiavelli optuuje Marijeve pristae, na elu s Cezarom da su
unijeli u puk iskvarenost tako to su uspeli zasljepiti mnotvo
tako da nije ni opazilo jaram to ga je samom sebi na vrat naprtilo (Machiavelli, 1985b: 183).
Tako se uobliava slika moralnog propadanja Rimljana
koju Machiavelli nudi u Raspravama: izgubivi prvo svoju religiju,
obiaje i vaspitanje, oni su postali lakoverni i poeli su da slede
pretendente na tiraniju, koji su im na kraju oduzeli slobodu i sve
ostale vrline. Cezar se u tom smislu nedvosmisleno pokazuje kao
glavni krivac, koji je zadao smrtni udarac rimskoj republici. Meu
tim, Machiavelli nije sklon da u potpunosti osudi Cezara, i to
zbog njegovih vojnih poduhvata (tj. zasluga u ekspanziji rimske
imperije). Rim je bio velika republika (imperija), a Cezar je bio vr
sni vojskovoa koji je toj republici doneo i slavu i bogatstvo i no
ve teritorije. Zato u drugim delima Machiavelli daje povoljne su
dove o Cezarovoj vladavini. U Vladaru Machiavelli kritikuje Ceza
rovu rasipnost i smatra da bi zbog nje izgubio vlast da nije pre to
ga ubijen. Ali, s druge strane, on ipak hvali to to je Cezar bio ra
sipan sa tuim, a ne sa svojim sredstvima, jer mu je to podizalo
ugled, naroito u vojsci, koja ga je volela zbog mogunosti sticanja
i deobe ratnog plena (Machiavelli, 1985a: 127). U Umeu ratovanja
Machiavelli jo vie istie Cezarove ratne zasluge: Zbog toga su
Cezar, Aleksandar i svi oni odlini ljudi i vladari bili prvi meu

242

svojim borcima, ili su naoruani i pjeice, a kad bi izgubili dra

vu htjeli su i ivot izgubiti, pa su tako ivjeli i umirali asno. A ako
se u njih, ili u nekima od njih mogla osuditi pretjerana elja za vla
danjem, nikad se u njih nee moi osuditi nikakva mekunost, ni
ti bilo to drugo to ljude ini njenima i neratobornima (Machi
avelli, 1985c: 478). Kao to moemo da vidimo, Machiavellijev
opis Cezara daleko je od jednoznanosti: Cezar jeste bio tiranin,
ali je zato bio "hrabar" i "ratoboran i umean da svoju vojsku pre
tvori u nepobedivo orue ekspanzije rimske republike, inei joj
time veliko dobro.
Odnos prema Cezaru bio je svojevrstan lakmus za sve
kljune republikanske stavove Coluccia Salutatija. Isto vai i za
Machiavellija. On ne hvali Cezara kao Salutati (posebno mu ne
pada na pamet da tvrdi kako je Cezar vladao "zakonito i ne krei
pravo), ali ipak ga ne osuuje zbog kvarenja vrlina Rimljana. Ako
je i dokusurio rimske vrline (koje su ionako ve dugo pre toga pro
padale), Cezar je Rimljanima dao neto zauzvrat: jaku, bogatu i
veliku dravu. On je pravi prototip onog ranije ve pominjanog
monog oveka", koji u jednoj republici hoe da stvori imperiju
(zato to mu mala drava ne izgleda dovoljno sigurna) i zato nao
ruava puk i strancima daje pravo dravljanstva, kako bi se hrabro
borili za plen, slavu i nove teritorije. Zbog toga Cezar nuno mora
da oduzme puku ulogu "uvara slobode, pa ak i samu slobodu,
i da svu svoju aktivnost neometano upravi ka ouvanju i uveanju
drave. Summa summarum, pod Cezarom Rim postaje Sparta bez
slobode (pa samim tim i bez "uvara slobode) i drugih klasinih
republikanskih vrlina, ali sa imperijalnom politikom.
Jedna od najvanijih posledica ovakve postavke je Mac
hiavellijevo prevrednovanje klasinih republikanskih vrlina. Machiavellijeva virt vie nije ono to su klasini republikanci podrazumevali pod pojmom virtus. U Machiavellijevoj virt podrazumeva se "volja da se stvori vlastita sudbina, duh preduzetnitva, sra
unata smelost, otra inteligencija. On ne iskljuuje ni surovost,
ni prevaru, kada se pokau neophodnim - dokaz je virt koju Ma
chiavelli hvali kod Cezara Bordije - ali nju nuno prati i samosavlaivanje i izvesna duhovna veliina (Delimo, 1989: 366-367).
Zato Machiavellijeva virt nema korene u rimskom virtus, nego u
starogrkom arete tj. onome to je neemu svojstveno. Primenje-

243

no na vladara, to znai da ono to je njemu svojstveno ne mora

biti "moralno u nekim situacijama ono to moe biti, ali u ne
kim drugim ne mora da bude - nego mora biti saobraeno logici
sticanja, vrenja i ouvanja same vlasti kao takve.24 Ako hoe da
pokae virt vladar mora da dela "sebi svojstveno , a to znai primereno zahtevima same vlasti koju ima (Bali, 1995: 74-76). Ipak,
ovo odreenje Machiavellijeve virt jo uvek nije potpuno. Da bi se
zaista razumeo pojam virt nuno je razumeti i pojam nunosti
(necesit), koji je s njom najue povezan. Machiavelli, naime, postulira unutranju zakonitost istorijskog dogaanja, koja je pot
puno nezavisna od svake (pa i Boje) volje: na mesto hrianske
providentiel Dei stupila je paganska necesit. Necesit se nadovezuje
na Tukididovu annke, na emu ciklinog smenjivanja oblika dr
avnog ureenja u Platonovoj Dravi, kao i na Polibijevu ciklinu
teoriju, anakyklos politeion (Mnkler, 1982: 103). Ali prevashodni
znaaj koji ima necessit ogleda se u tome to je vezana za ratno
stanje, te tako postavlja oveka pred izbor izmeu indolentnosti
(ozio) i vrline (virt). Kada vlada mir, tada nema nunosti, pa sa
mim tim ni vrline. Ali zato rat sve menja: virt se u Machiavellijevim spisima po pravilu javlja kod vojskovoa i ratnika (Wood,
19 6 7 :16 5 i dalje). Kao to je virt povezana sa ratom, tako su i nje
ni nosioci vojskovoe i ratnici. Pri tom Machiavelli razlikuje vrli
nu vojskovoe i vrlinu ratnika. Jedinstveni, naoruani i patriotski
puk uvek krasi virt, dok puk koji pokazuje suprotne karakteristi
ke nuno mora biti korumpiran. Najbolji je sluaj kada vrli vojsko
voa vlada nad vrlim pukom. Ali, mogue je i to da vrli vojskovo
a vlada korumpiranim pukom, kao to po Machiavelliju svedoi
Cezarov sluaj (Wood, 19 6 7 :17 2 ).
Potonji sluaj se za Machiavellija pokazuje kao najza
nimljiviji. Dani slave i vrline rimskog'puka odavno su proli i sa
da je jo pitanje da li e barem vladari moi da pokau virt. Zato
kada govori o virt Machiavelli je vezuje za sposobnost vladara da
izbegne udare istorije i iskoristi darove fortune, kako bi stekao
ast, slavu i uvenje (Skinner, 1978a: 121), odnosno "odrao dr

2 4 U ovakvom shvatanju virt M achiavelli sledi G irolam a Savonarolu, koji je

sm atrao da ak i tirani mogu imati virt - ako su sposobni i um eni u vlada
nju (Seigel, 1973: 477).

244

avu i postigao velike stvari (Skinner, 1978a: 138). Tako se zbi

va odluujua promena u odnosu na klasini republikanizam: na
mesto vrline svih graana u dobro ureenoj republici dolazi vla
darska vrlina u apsolutistikoj monarhiji (Mnkler, 19 8 7:174 ). Za
vladara je, kae Machiavelli, vano da spasi dravu, a za to on mo
e da upotrebljava sva sredstva, pa ak i ona koja proizlaze iz po
roka, samo ako su mu "na sigurnost i na dobrobit". Obrnuto, on
ne sme pribegavati vrlinama ako one vode u propast (Machiavelli,
1985a: 126). Virt je upravo ova sposobnost vladara da dobro procenjuje kada treba da pokazuje vrline u klasinom republikan
skom znaenju, a kada poroke , a to e moi da proceni samo ako
zna ta je dobro za njega i njegovu dravu". "Stoga je nuno da se
vladar zna dobro posluiti i ljudskim i ivotinjskim svojstvima.
[...] Kad je ve vladaru nuno da se slui ivotinjskim svojstvima,
mora izmeu njih izabrati lisicu i lava, jer se lav ne moe braniti
od mree, a lisica od vukova" (Machiavelli, 1985a: 12 9 ).25
Pominjanje ovih "ivotinjskih svojstava karakte
ristino je za iskorak koji Machiavelli pravi u odnosu na klasine
republikance. Odabir lisice i lava pri tom nije sluajan. Na pozna
tom mestu u spisu O dunostima Ciceron iznosi klasino republi
kansko uenje o vrlinama, smatrajui da se vrlina treba uvek dra
ti, i to ne samo kada su u pitanju prijatelji i sugraani, nego ak i
neprijatelji u ratu. U prilog ovoj tezi on navodi da je neki prebeg iz
Pirovog logora doao k Rimljanima s predlogom da otruje kralja
Pira. Rimljani, koji su u to vreme bili puni vrlina, ne samo to su
odbili taj predlog nego su izdajnika predali svom neprijatelju da
ga zaslueno kazni za izdaju. To pokazuje da su Rimljani postu
pali kako dolikuje ljudima" i da nisu hteli da pribegnu ivotinj
skim svojstvima". A u ova je svojstva Ciceron ubrajao prevaru i si
lu: prevara izgleda kao da je lisiijeg roda, a sila osobina lava. Ni
jedno ni drugo ne dolikuje oveku (Ciceron, 19 7 8 :12 1).
Machiavelli ne deli Ciceronovo miljenje. On zastupa
teoriju o radikalno iskvarenoj prirodi oveka. Jer, o ljudima se
moe openito rei ovo: nezahvalni su, nepouzdani, prijetvorni i
himbeni, klone se opasnosti i pohlepni su za dobitkom; ako im

2 5 Machiavelli tako posebno hvali rim skog imperatora Severa, koji je bio "n eo
bino okrutan lav, a jo lukavija lisica" (M achiavelli, 19 8 5 a : 134).

245

dobro ini, uz tebe su, nude ti krv svoju i imutak, ivot i djecu,
kako sam to ve kazao, kad je potreba daleko; no kad se nevolja
primakne, oni izmiu. Propada vladar koji se posve oslonio na nji
hove rijei a nije se ni na ta pripravio (Machiavelli, 1985a: 128).
Poto su ljudi loi i nepostojani po prirodi, vladar mora da se sa
njima ophodi na odgovaraju nain, tj. mora da menja svoje pona
anje od dobrog ka loem et vice versa. Oslanjanje na vrline u tradi
ciji klasinog republikanizma nije preteran luksuz nego je sa
moubilaka slabost. Vladara Machiavelli po svaku cenu hoe da
naui da zaboravi nepopustljivost etikog kodeksa starih naro
da26 i da pone da primenjuje ogoljen proraun dobitaka i gubita
ka koje donose poroci i dobitaka i gubitaka koje donose "vrli
ne . Antiki uzor u tome on po svoj prilici nalazi u Tukididovoj
Povesti Peloponeskog rata u kojoj se hvali vladavina u skladu s prin
cipom da jai slabijega kvai , ali tako da se mudro iskoriavaju
slabosti protivnika i da se strateki obezbedi njegova dugorona
potinjenost i izrabljivanje (Tukidid, 19 9 1: 50; takoe i 118, 315 i
318).27 Ta kalkulacija je upravo ova nova virt, koju zagovara Mac
hiavelli i koja se moe saeti u maksimi da cilj ("odranje drave
ili postizanje velikih stvari) opravdava sredstvo (dobro ili zlo):
"tko je pametan nikad nee prekoriti onoga koji se poslui neuo
biajenim sredstvima da bi uspostavio poredak u kraljevstvu ili u
republici. Ako ga djelo optuuje, potrebno je da ga ishod opravda,
a kad je dobar, kao Romul, uvijek e ga ishod opravdati, jer samo

2 6 M achiavelli takoe odbacuje i tada uvreeno m iljenje da je za vladara naj

bolje da se slui hrianskim vrlinam a (Skinn er, 19 7 8 a : 131 i 18 2 - 18 5 ) .
2 7 O sim toga, i Tukidid je, kao i M achiavelli, izraziti predstavnik pesim istikog gledanja na ljudsku prirodu. Ljudi su po njem u konstantno iskvareni,
bez m ogunosti poboljanja, i zato u ophoenju sa njim a treba pribegavati
nasilnim ili prevarnim sredstvim a. I d ok S o krat i Platon hoe da oveka m o
ralno poprave i dovedu ga u sklad sa naelim a pravde, koji treba da vladaju
u polisu, za Tukidida se politika, kao kasnije i za Carla Schm itta, svodi na jed
nostavnu polarizaciju prijatelj/neprijatelj (M nkler, 19 8 7 :4 3 ) . Kod T u kid i
da se ve moe videti zaarani krug logike sile: poto logika sile vodi tome
da se svako delanje sagledava kao upravljeno ka uveanju sile, i tim e kod
d rugih izaziva ista reakcija, eskalacija n asilja je na kraju neizbena. Ratu se
vie nita ne suprotstavlja: onaj ko im a u speha u upotrebi oruje taj iza sebe
im a pravo. To je logika koja je po T u kid id u vod ila G rke u strahote Pelopo
neskog rata (Mnkler, 19 8 7 : 7 4 ).

24 6

onaj koji je nasilan ne da popravi nego da pokvari zasluuje prekor (Machiavelli, 1985b: 170). Nekada je dobro pokazati vrlinu,
ba kao to je nekada dobro biti podmukao i zao. Sve zavisi od si
tuacije i dobre procene namera i oekivanja drugih (podanika, sa
veznika ili neprijatelja). Machiavellijev primer najbolje pokazuje
ta sada treba da bude ogledalo vladara - politika lukavtina
umesto filozofske mudrosti, upotreba gole sile umesto argumen
ta pravde i beskrupulozna manipulacija podanicima, saveznicima
i neprijateljima umesto ideala savrene drave (Stricker, 1967: 9).
Machiavelli je pri tom sasvim svestan da ova "apsolut
na vlast u vrlo kratko vrijeme iskvari narod i pribavlja si prijatelje
i pristae. Ne kodi tiraninu ni to ako je siromaan i ako nema ro
aka, jer se odmah za nj lijepe bogatstvo i svaka druga korist
(Machiavelli, 1985b: 2 0 2 ). Pa ipak, ovakvi prijatelji i pristae da
leko su od onoga to bi trebalo da budu: osnova njihovog prijatelj
stva i pristatva jeste korist i zato sami odnosi traju onoliko koli
ko traje i korist za obe strane. Pogleda li se bolje, videe se da vla
dar koji pokazuje pravu virt zapravo ne moe imati ni prijatelje, ni
pristae. Onome ko uvek odmerava koji e mu postupak pribaviti
veu korist niko ne moe biti pouzdan prijatelj ili pristaa; dana
nji prijatelj ve se sutradan moe pretvoriti u neprijatelja jer promenjena situacija tako nalae (Cavoki, 1989b: 46). U Vladaru
Machiavelli zakljuuje da su sigurniji oni tirani koje je na vlast po
stavio narod, a ne velikai,28 zato to prijateljstvo naroda dono
si sigurnost, dok se "neprijateljstvo velikaa pokazuje kao ne
odvie velika opasnost (Machiavelli, 1985a: 116; upor. i Machia
velli, 1985b: 209). Osim toga, "prijateljstvo naroda je mnogo
lake pribaviti, jer narod hoe samo to da ne bude tlaen, dok ve
likai imaju i velike (potencijalno nezajaljive) prohteve. Time
Machiavelli zapravo na posredan nain pokazuje da je istina da ti
ranin ne moe imati istinskih prijatelja i pristaa, poto prijatelj
2 8 "Tiraniju stvara ili narod ili velikai, ve prem a tom e, ukae li se za to zgoda
jednoj ili drugoj strani; velikai, kad vide da ne m ogu odoljeti narodu, po
nu potivati jednoga izm eu sebe i uine ga vladarom d a m ogu pod njego
vom zatitom davati m aha svojim prohtjevim a. N arod opet, kad vidi da ne
m oe odoljeti svim a velikaim a, poinje potovati jednoga od njih i uini ga
vladarom da se od ostalih zatiti njegovim ugledom (M achiavelli, 19 8 5 a :
116 ).

247

stvo naroda moe biti samo u zahvalnosti to ih on ne tlai. Ako je

dovoljno pametan, vladar nee tlaiti sve svoje podanike (i tako od
njih napraviti svoje neprijatelje), nego samo nekolicinu, ve prema
naelu celishodnosti, odnosno dravnog rezona (Cavoki, 1989b:
50). Time e osigurati svoju vlast, a jo e u narodu imati prijate
lja". Takoe je vrlo vano da se vladar ne mea u sporove izmeu
podanika, poto e zauzimanjem za jednu stranu nuno postati
neprijatelj drugoj strani. Dobra drava u kojoj se vladar ne mora
bojati omraze podanika jeste Francuska, u kojoj je parlament za
duen da titi narod od velikaa. Ovde se vidi Machiavellijev ideal:
vladar stoji iznad velikaa i naroda i iznad njihovih meusobnih
sukoba i mrnji, ostavljajui parlamentu da reava sve sporove i
uvajui se tako da ne postane predmet nezadovoljstva i mrnje
bilo koje strane (Machiavelli, 1985a: 131-132).
Machiavelli ne poznaje nikakvo "pravo na otpor tirani
ji". Za njega postoji samo proraun moi: borba za vlast je nepre
kidna, a vlast osvaja i zadrava samo onaj ko je jai i mudriji (u ve
ranije pominjanom smislu virt). Glavni savet koji je on voljan da
d glasi: Tko uspostavi tiraniju a ne ubije Bruta, i tko uspostavlja
republiku a ne ubije Bratove sinove, kratko e ostati na vlasti
(Machiavelli, 1985b: 29 2). Tiranin dakle pokazuje virt ako nemi
losrdno ubija potencijalne zaverenike, ime se njegovo umee vla
danja u osnovi svodi na umee ratovanja: postupanje prema spoljnom neprijatelju on uzima kao model za postupanje prema unu
tranjem neprijatelju. Ako pri tom i pogrei, nije velika teta, po
to mrtav neprijatelj ne snuje osvetu (Cavoki, 1989b: 52-55). Na
drugoj strani, sami zaverenici pokazuju virt ako odmah po uspeno izvedenom inu tiranoubistva pobiju sve tiraninove pristae.
Osim toga, zaverenici treba dobro da procene svoje snage i ako
uvide da nisu dovoljno jaki da uu utlirektan sukob, treba da od
ustanu od podizanja pobune. Umesto toga, oni moraju da posta
nu tiraninovi prijatelji i da ekaju svoju priliku da ga svrgnu sa vla
sti, kao to je to svojevremeno uinio Lucije Junije Brut (Machia
velli, 1985b: 291). Ipak, Machiavelli ne daje velike anse zaverenicima. Iskustvo nas ui kako je zavjera bilo mnogo, a malo ih je
dobro svrilo. Onaj koji se roti, ne moe biti sam, a zdruiti se
moe samo s onima za koje vjeruje da su nezadovoljni. im si ne
kom nezadovoljniku otkrio svoj naum, dao si mu prilike da se za

248

dovolji, jer se on moe nadati mnogim koristima, potkae li te

(Machiavelli, 1985a: 131; upor. i Machiavelli, 1985b: 294).
Sve u svemu, Machiavelli smatra da je kljuno pitanje
od kog zavisi uspeh u zbacivanju tiranina da li je narod "prijatelj
ili neprijatelj tiraninov: "Stoga ti je najbolja tvrava ako te narod
ne mrzi; ako te narod mrzi, nee te tvrava spasiti; kad se narod
ve jednom latio oruja, nai e se i stranac da mu prui pomo
(Machiavelli, 1985a: 137). Ovaj zakljuak vai zapravo samo za na
rode koji su ouvali svoje vrline i jo uvek oseaju dra slobode,
poto e samo oni biti u stanju da se late oruja kada ih tirani
novi neprijatelji pozovu. Zato je, zakljuuje Machiavelli, jednako
opasno oslobaati iskvaren narod od tiranije kao to je opasno us
postavljati tiraniju nad slobodarskim narodom (Machiavelli,
1985b: 307). Podignu li tiraninovi neprijatelji pobunu i pozovu li
u pomo iskvaren narod, njihov e se poduhvat bez sumnje zavrtiti katastrofalno.
Iako Machiavelli nema nikakvih iluzija da su narodi iji
je on savremenik duboko iskvareni, on ipak preporuuje tiranima
da gaje nepoverenje prema njima. Iskvarena "rulja nee mirovati
ak i ako je tiranin ne tlai i ako je ostavi na miru. Zato tiranin ni
kada ne sme da prestane da je dri pod kontrolom i mora stalno
da se stara da je neim zaokuplja. Najbolji utisak na "rulju
ostavljaju pobede vladara nad neprijateljima i zato su one nezao
bilazno sredstvo njenog pacifikovanja. Machiavelli smatra da ne
postoji vladar koji nema potrebu za neprijateljem kog e pobeivati i tako iznova potvrivati svoju mo: "mudar vladar mora, ako
za to ima prigode, lukavou izazvati neprijateljstvo, da bi onda,
kad ga ugui, njegova mo bljesnula jo jae (Machiavelli, 1985a:
136). Na drugom mestu Machiavelli konstatuje: "Nita toliko ne
podie ugled vladarov koliko znameniti pothvati i junaka djela
(Machiavelli, 1985a: 137). Prema tome, ako nema neprijatelja, ti
ranin ih mora stvarati kako bi mogao da svojim pobedama opsenjuje svoje podanike i tako ih dri u pokornosti.
Inae, prezir prema "rulji karakteristian je za sve teo
retiare dravnog rezona u 16. i 17. veku. "Rulja je za njih pred
stavljala haos nagona, strasti i afekata i zbog toga je morala biti
politiki obuzdana. Sam Machiavelli pie: Ko govori o narodnoj
masi pria o jednoj ludi. Ona je udovite puno zbrke i protivre-

249

nosti (cit. prema: Mnkler, 19 8 7 :14 6 ). To je bio argument i za

depolitizaciju graana u savremenim ("iskvarenim) gradovimadravama Italije, koji je ve Machiavelli sasvim jasno izrazio. Od
"rulje vladar moe da oekuje samo gluposti29 ili opasnosti30 i
zato dravni rezon nalae vladaru da dobro pazi na nju i da joj ne
dozvoli da se razulari.
Iz dosadanjeg izlaganja vidi se da Machiavellievo poi
manje virt vodi distanciranju vladara od svih drugih ljudi, obesmiljavanju svih organa vlasti (unutar kakvog-takvog "ustava) i
instrumentalizaciji svih vrlina zarad ouvanja gole vlasti. Zato se
postavlja pitanje u kakvoj vezi stoje vlast vladara koji je bezma
lo izjednaen sa tiraninom - i "drava" koju Machiavelli na broj
nim mestima pominje kao ultimativnu svrhu svih postupaka vla
dara (dravni rezon). U 16. veku pojam drave (stato) ve poi
nje da se vezuje za trojstvo vlast-narod-teritorija (Mnkler, 1987:
173) pri emu znaenje koje mu Machiavelli daje naglaava manipulativni karakter vlasti niim ogranienog vladara: pod dra
vom on podrazumeva posede koje vladar stie, dri, osvaja, gubi
itd. Upravo su to glagoli uz koje Machiavelli obino upotrebljava
re stato: acquistare, tenere, mantenere, tolgliere, perdere. Ovi posedi ta
koe podrazumevaju postojanje imperiuma, tj. ovlaenja da se lju
dima koji ive na njima nareuje (Mazzeo, 19 6 3 :118 ).
Kao to moemo da vidimo, linost vladara predstavlja
stoernu taku ranih novovekovnih "drava : ona je otelotvorenje
drave, shodno maksimi "Drava to sam ja (Bauer i Matis, 1989:
195-196). Ali, to ne znai da je "drava prosto druga re za vla
darsku samovolju. "Dravni rezon nastaje upravo kako bi se vla
darima objasnilo da moraju racionalno shvatiti svoj interes da bi

2 9 T ako npr. Trajano Boccalini u Politikim poreenjima Pamasa i Pietra iz 1 6 12 16 13 . "ru lju " definie kao skup svih on ih koji ne poznaju svoje interese i za
to se u svaku svrhu m ogu upotrebljavati pom ou politikog opsenarstva
(nav. prema: Mnkler, 19 8 7 : 2 7 6 ) . Interesantno je da katoliki pisci u to vre
m e prezir prema rulji ispoljavaju u optubi da je protestantizam uspeo da se
uzdigne zahvaljujui iskoritavanju g lu po sti "ru lje (M nkler, 19 8 7 : 30 3 ).
3 0 G iovan i Botero npr. u spisu O rezonu drave iz 15 8 9 . pie da se "ru lja gotovo
po inerciji bavi po dravu op asn im p oslovim a. Jedini nain da se ona u tom e
sprei jeste da se vode ratovi, jer se tada on a njim a okupira i prestaje da ugro
ava vladara (Mnkler, 19 8 7 : 2 14 ) .

250

mogli da vladaju dugo i sigurno. Predavanje strastima i hirovima,

to je karakteristino za stare tirane, nije racionalno i zato ga "dr
avni rezon" zabranjuje. Ako hoe da ima (veliku i monu) dra
vu, vladar mora da sledi svoj interes, a ne tek efove. Zato Henry de
Rohan zapoinje svoje uveno delo O interesu hrianskih vladara i
drava iz 1639. krilaticom koja e postati slavna: Vladari nareu
ju narodima, a interesi nareuju vladarima". Smisao je da su dr
avni interesi iznad privatnih interesa pojedinih vladara i da odr
avanje na vlasti znai da vladar mora da sledi prve, a ne druge
(Mnkler, 1987: 278). Time se stvaraju preduslovi za depersona
lizaciju dravne vlasti. Subjekt dravnog rezona" postaje ap
straktna i postvarena mo, koja ima svoju logiku i pravila: ona od
vladara zahteva da prvo samodisciplinuje sebe, pa tek tada da kre
ne u disciplinovanje svojih podanika (Mnkler, 19 8 7 :16 8 ).
"Dravni rezon nije samo izraz egoizma nego i njego
vog ogranienja: on vladara osloboenog okova tradicije stavlja u
sredite novog poretka (Mnkler, 19 8 7 :13 4 ) i pomae mu da se u
njemu orijentie. Politika transformacija, tj. prevazilaenje srednjovekovne Universitas Christiana sa imperatorom i papom na elu,
na prelasku iz 15. u 16. vek tekla je vrlo brzo, tako da je Evropa ve
poela da poprima oblik sistema politiki nezavisnih i ravnoprav
nih drava. U tim prilikama dravni rezon delio je politiki pro
stor na unutranje (orijentisane prema podanicima) i spoljne (orijentisane prema drugim vladarima) poslove i pouavao vladare o
tome kakva pravila vae u njima.
Nevolja sa "dravnim rezonom poivala je u tome to
je bio lien svakog legitimiteta. Problem je zapravo bio mnogo
dublji nego to se to na prvi pogled ini. Poetkom 16. veka Evro
pa je proivljavala duboku krizu legitimiteta gotovo svake vlasti.
To jasno izraava Francesco Guicciardini kada pie: Sve drave
su nasilnike, a nema te sile koja je legitimna; niti sile imperato
ra koja je utemeljena na autoritetu Rimljana, koja je bila vea
uzurpacija od ma koje druge; ni sila svetenika, ije je nasilje dvo
struko, poto, da bi nas drali pod svojom rukom, koriste i svetovno i duhovno oruje (cit. prema: Delimo, 19 8 9 :36 6 ). Sto se
pak tie samih novih drava, koje nastaju na razvalinama srednjovekovne Universitas Christiana, one su upuene na jednostavnu lo
giku mira i rata: kada vlada mir vladar se pokazuje kao mirotvo

251

rac, a kada je u ratu sa drugim vladarima, onda mora da ini "ve

lika dela i proiruje svoju dravu. Zapravo, za vladare u novovekovnim dravama optimalno stanje je: mir u dravi - rat van dr
ave. Zato se ragione di stato sve vie preplie sa regione di guerra
(Miinkler, 19 87: 217).
Machiavelli se ipak ne zadovoljava ovim uzanim okvi
rima legitimacije, koje ostavlja teorija dravnog rezona . Kao re
nesansni republikanac i italijanski protonacionalista, on prihva
ta logiku "dravnog rezona samo do jedne granice, da bi je po
tom napustio. Granica o kojoj je re tie se stvaranja Italije kao
nacionalne drave. Samim tim, Machiavellijev "dravni rezon"
nije u slubi bilo kakve vlasti - on mora da koristi samo onom
vladaru koji hoe da od Italije stvori dravu po ugledu na tada
nju Francusku i Spaniju. Dok Salutati Italiju jo uvek vidi kao
neujedinjeno mnotvo gradova-drava, a njenu dobrobit (kao i
nacionalni karakter Italijana) u njihovoj slobodi i autonomiji,
Machiavelli prieljkuje i, tavie, zagovara ujedinjenje cele Italije
u nacionalnu dravu pod rukom jednog velikog oveka. Zato
Machiavelli uporeuje Italijane sa Jevrejima u Egiptu: kada su
potpali pod najvee ropstvo, Jevreji su dobili snanog vou Mojsija koji ih je izveo iz Egipta i stvorio im nacionalnu dravu
(Mnkler, 1998: 97). "Bilo je dakle nuno za Mojsija da zatekne
narod izraelski u ropstvu i jarmu egipatskom, pa da taj narod, da
bi se oslobodio ropstva, odlui poi za njim (Machiavelli,
1985a: 10 8 ). To je ono to Machiavelli eli da "prorokuje" Italijanima (naroito u poslednjem poglavlju Vladara, koje po izrae
nom patosu potpuno odudara od hladnih analiza prethodnih
poglavlja). Nije ni malo udno to su Machiavellija slavili neki
savremenici kao svojevrsnog proroka i nastavljaa Savonarolinog
dela (Godman, 1998: 27 0 ). Meutifh, on u Raspravama pokua
va da ode dalje i da ui na Savonarolinim greakama: Pametni
itatelji Biblije vidjet e kako je Mojsije u elji da se prihvate nje
govi zakoni i njegova naela bio prisiljen ubiti bezbroj ljudi, koji
su se samo zbog zavisti i ni zbog ega drugog suprotstavljali nje
govim planovima. Takvu je nudu izvrsno poznavao fra Girolamo Savonarola, poznavao ju je i Piero Soderini, gonfalonijer Fi
rence. [...] Zato su ostali poraeni i jedan i drugi, a razlog je nji
hove propasti to nisu znali ili mogli pobijediti zavist (Machia-

252

velli, 1985b: 334). Mojsije je po Machiavelliju bio naoruan pro

rok" i zato je uspeo u svom naumu. Isto je hteo da uradi i Savonarola, ali je bio "goloruk prorok i zato je propao im mu je na
rod prestao verovati (Machiavelli, 1985a: 10 8 -10 9 ).
Machiavellijeva teorija dravnog rezona predstavlja
nauk za ujedinitelja Italije, koji ne sme biti "goloruk prorok , ve
mora raspolagati najboljim moguim orujem i ratnim umeem,
a, iznad svega, motivisanom "narodnom vojskom . Od dva glav
na uzroka propasti Italije, koja Machiavelli navodi u svojim delima, daleko je veu panju dobio uzrok koji se tie naina ratova
nja, odnosno sastava vojski koje se susreu na bojnim poljima.31
U Italiji se javila nova vrsta ratova, koja nikome ne donosi ni do
bit, ni neku upeatljiviju pobedu, a svima samo gubitke. Taj para
doks proizlazi iz ratovanja uz pomo plaenikih vojski: onaj ko je
izgubio neki rat odmah moe da iznajmi nove plaenike i pone sa
njima da nie pobede (Machiavelli, i985d: 2 0 0 -2 0 1). Ali, ove pobede vladarima ne donose slavu, ba kao to ni intervali mira sta
novnitvu ne donose spokoj: "Tako se ona vrlina koja se u drugim
pokrajinama znala ugasiti zbog duga mira, u Italiji ugasila zbog
njihove kukavnosti, kako e se moi jasno spoznati po opisu ono
ga to se zbivalo od godine 1434. do 1494; tu e se vidjeti kako se
naposljetku iznova otvorio put barbarima, i kako je Italija iznova
pala u njihovo ropstvo. [...] Oni koji upravljahu Italijom [...] niti
su slavom stjecali slavu, niti mirom spokojnost (Machiavelli,
i985d: 171). Machiavellijevo je miljenje da je samo rat narodnih
vojski onaj pravi , "istinski rat, koji donosi opipljive koristi
(slavu, bogatstvo i teritorije) i odluuje o tome ko je pobednik, a
ko pobeeni.
Ovo miljenje Machiavelli izlae u pismu Francescu
Vittoriju od 26. avgusta 1513. Najbolje vojske su sastavljene od
naoruanog naroda, jer su najmotivisanije za borbu i jer svojim
3 1 D rugi uzrok propasti Italije lei u tom e to "je crkva ovu nau zem lju drala
i dalje je dri u neslozi. I zaista, nikad jedna zem lja nije bila slona i sretna
ako u njoj nisu bili jedna republika i jedan vladar, kao to se d ogodilo u Fran
cuskoj i p an jolskoj (M achiavelli, 19 8 5 b : 17 7 ). Papa je bio preslab d a ujedi
ni Italiju, a prejak da d opusti nekom drugom da to uini i zato je Italija osta
la ne sam o razjedinjena, nego je bila i poprite svakakvih ratova, koji su iscr
pljivali njenu snagu i produbljivali podele.

253

vojskovoama jedino mogu doneti slavu i pobede. Jedini izuzeci

od tog pravila jesu vojske Hanibala i Pira, u kojima je slava voj
skovoa bila dovoljna da nadahne "te mjeovite vojske istim du
hom i redom koji se nalaze meu stanovnitvom jednog naroda
(Machiavelli, 19 87: 263). U Raspravama Machiavelli razvija tu te
zu dalje, zakljuujui da su republike u najboljem poloaju da
formiraju narodne vojske, jer svoje graane najlake osposoblja
vaju za ratnu vetinu. Narodna vojska mora stalno da veba, odr
ava visoku disciplinu i razvija oseanje zajednitva, kako bi u ra
tovima nizala pobede ba kao to je to Rim u doba svoje najve
e slave inio a to e joj ponajbolje omoguiti republika: "Bude
li, dakle, grad naoruan i organiziran kao Rim i budu li njegovi
graani svakodnevno i kao pojedinci i kao zajednica dokazivali
svoju vrlinu i svoje umijee s fortunom, u bilo kakvoj e prilici
uvijek biti jednoduni i ostat e postojani u svojem dostojan
stvu" (Machiavelli, 1985b: 337). Osim toga, jedna republika uvek
mora biti pripravna za rat jer se meu njenim graanima uvek
nau oni koji po svojoj vrlini nadmauju svoje sugraane i koji
ne dobijaju odgovarajuu nagradu za to. Takvi graani su, zbog
svoje povreene sujete i osvetoljubivosti, potencijalna opasnost
po republiku, osim ako ne postoji mogunost da odu u rat i ta
mo zadobiju' odgovarajue priznanje. Zato se i iz tog razloga re
publike moraju pripremati za rat "tako da bi se uvijek moglo za
ratiti, pa bi se uvijek osjeala potreba za uglednim ljudima, kao
to je inio Rim u svojim prvim vremenima. Drei, naime, uvi
jek vojsku izvan grada, Rim je uvijek ostavljao mjesta za vrlinu
ljudi, i nije se mogao oduzimati ugled onome koji ga zasluuje i
dati drugome koji ga ne zasluuje (Machiavelli, 1985b: 318).
Sve u svemu, iz Machiavellijevog ugla gledanja, nisu samo posti
zanje i nega vrlina u jednoj republici avisili od njene ratobornosti nego i sam njen opstanak.
Iako je Machiavelli bio nesumnjivo preotar u kritici
plaenikih vojski i preoptimistian u pogledu mogunosti da se
u njegovo vreme formiraju vojske sastavljene iskljuivo od sunarodnika (Mazzeo, 1963: 116 ), on je anticipirao ono to e se u
Francuskoj dogoditi neto manje od tri veka kasnije. S ef Druge
kancelarije Firence i predani prouavalac istorije rimske republi
ke najverovatnije je na osnovu uporeivanja izvetaja Tita Livija

254

sa onim to je znao na osnovu sopstvenog iskustva sa firentin

skom vojskom shvatio kakva mo lei u "naoruanom narodu
kada ga ponesu nacionalistike strasti. Zato nema nikave sumnje
da je on u narodnoj vojsci video klju za nacionalno ujedinjenje
Italije: vojska sastavljena od samosvesnih i motivisanih graana
bila je jedina u stanju da odnese pobede nad svim protivnikim
(plaenikim) vojskama i da u dogledno vreme pokori celu Itali
ju. A u tako ujedinjenoj Italiji nema sumnje da bi dolo do pre
poroda svih onih vrlina koje su u meuvremenu (tj. od propasti
rimske republike) izgubljene.
Ovde lei klju za razumevanje razloga zbog kojeg se
virt odnosi na "junatvo i snagu za velika politika i ratnika po
stignua, pre svega za osnivanje i odravanje u ivotu cvatuih dr
ava, a posebno republika (Meinecke, 1957: 37). Ali to fokusiranje na vojsku i junatvo Machiavellija vodi zakljuku da rat mora
biti glavni izvor graanske vrline i kohezije jedne drave (po mogustvu republike). Prestane li jedna drava da ratuje i uplovi li u
jedan dui mirnodopski period, u njoj e se javiti brojni poroci i
nesloga, odnosno, u krajnjoj liniji, propast. Ako jedna republika
"ne mora ratovati, mirovanje bi je uinilo ili mlohavom ili neslonom, a to bi oboje ili svako za sebe bilo povod njenoj propasti
(Machiavelli, 1985b: 165). U Firentinskim povestima Machiavelli pi
e: Jer vrlina raa spokoj, spokoj dokolicu, dokolica nered, nered
propast; i slino se iz propasti raa red, iz reda vrlina, iz nje slava
i dobra srea" (Machiavelli, i985d: 170). Prema tome, od sutin
skog je znaaja da jedna republika vodi ratove i da se njima regenerie .
Italijanski gradovi-drave, kao to smo mogli da vidi
mo, propadaju zato to nisu u stanju da obrazuju narodne vojske
i iskoriste "regenerativne potencijale rata. Stavie, narodna voj
ska bi onom gradu-dravi koji je obrazuje donela celu Italiju kao
ratni plen. Zato Machiavelli pie u Umeu ratovanja: "A ja tvrdim:
tko prvi od onih to danas vladaju dravama u Italiji krene tim pu
tem [stvaranja narodne vojske], bit e prije nego svi ostali vladar
ove zemlje (Machiavelli, 1985c: 478).
No, ovde se javlja jedan krupan problem. Narodna
vojska se po pravilu javlja u republici, a italijanski gradovi-dra
ve su, jedan za drugim, to prestajali da budu. Na vlast u njima

255

dolazili su signori koji su se, u najboljem sluaju, pridravali dr

avnog rezona i nije im padalo na pamet da ine bilo ta to bi
moglo da ugrozi njihovu vlast i stvori temelje za uspostavljanje
republike. Narodna vojska bila bi zaista prvoklasna opasnost za
jednog tiranina koji je ovladao nekim italijanskim gradom-dravom. On ne bi bio u poziciji Cezara, koji je svojim vojnikim
umeima i ugaanjima rimskoj vojsci slamao poslednje republi
kanske institucije. Tiranin u italijanskom gradu-dravi rizikovao
bi, jednom reju, previe kada bi zarad neizvesnog cilja osvajanja
cele Italije stvorio narodnu vojsku kao ilu-kucavicu republikan
skog ureenja. Jer, po svemu onome to je Machiavelli napisao o
republici, narodna vojska ne bi dugo ekala da uspostavi "narod
nu dravu , u kojoj bi vladar mogao da rauna samo na to da po
stane "prvi graanin ili, eventualno, "otac republike . Za apeti
te prosenog tiranina, to je krajnje nedovoljno da bi ga moglo po
krenuti na akciju.
Da bi se odluio na tako sudbonosan korak kao to je
stvaranje narodne vojske, potencijalni reformator vojske i osvaja
Italije morao bi, dakle, imati i neke druge motive, a ne tek puke
vojno-strateke. On bi zapravo trebalo da u dui bude zabrinuti
republikanac, koji - ba kao i sam Machiavelli eli da obnovi
republiku i republikanske vrline. Stvaranje narodne vojske tako
bi bilo samo prva stepenica u stvaranju republike. Reformatorova
virt imala bi za cilj da (osvajanjem i uspostavljanjem jedne velike
republike) nestane u vaspostavljanju kodeksa vrlina klasinih re
publikanaca - i to slobode pre svega. To je onaj krajnji cilj koji se
krije iza svih Machiavellijevih apologija dravnog rezona i koji
preostaje da bude realizovan onda kada bude stvorena dovoljno
mona drava i dovoljno snana (narodna) vojska. Ve smo videli da Machiavelli ide Platonovim stopama kada postulira impera
tiv postojanja tiranije da bi se doneli ispravni zakoni i postavili
temelji republike (Machiavelli, 1985b: 170). Zato je Machiavelli
sklon da podri uspostavljanje tiranije ako e tiranin biti dovolj
no mudar da iskoristi svoju apsolutnu vlast da bi usreio" svoje
podanike stvaranjem republikanskih institucija sposobnih da
traju, ako je potrebno, i svih 8 0 0 godina, koliko su trajale u Spar
ti. Nije bitno ta e sve "novi Romul ili novi Mojsije" da uine
da bi stekli ovu ogromnu vlast; bitno je da na kraju zaista i osnu

256

ju "novi Rim odnosno novi Izrael , u kojem e ponovo zablista

ti stara sloboda.
Prihvatimo li mogunost da Machiavelli pronae oso
bu koju trai za ovaj zadatak, otvara se novi problem: kako "regenerisati narod koji je ve iskvaren ivotom pod tiranijom. U
Raspravma Machiavelli pie da je teko ouvati slobodu nakon
dugotrajnog ivota u ropstvu, ako se ona kojim sluajem stekne.
Najverovatnije bi se desilo to da bi vrli oslobodilac privremeno
uspostavio slobodu, ali bi je narod, nenaviknut na nju, ponovo
izgubio, vrlo kratko nakon njegove smrti: "A lako je tekou
shvatiti, jer narod je zapravo samo divlja ivotinja, koja se, prem
da je po prirodi okrutna i divljana, uvijek uvala u zatvoru i rop
stvu, a kad se prepusti sudbini u slobodnoj prirodi, nenaviknuta
da se hrani i ne poznajui skrovita gdje bi se mogla skloniti, po
stane rtvom prvoga koji je opet nastoji sputati lancima (M ac
hiavelli, 1985b: 18 0 ). Ipak, u nastavku izlaganja Machiavelli do
puta mogunost da "pojedinac osobitih sposobnosti uz mnogo
opasnosti i s mnogo krvi [...] preporodi narod (Machiavelli,
1985b: 183). Da bi se to postiglo, potrebno je upotrebiti "izvan
redna sredstva, kakva malo tko zna ili eli upotrijebiti (Machia
velli, 1985b: 184).
Zbilja, kakva su to sredstva? U 25. poglavlju prve knji
ge Rasprava Machiavelli pie da onaj ko hoe da uspostavi apso
lutnu mo koju su autori nazvali tiranijom, treba da obnovi sve,
a to dalje objanjava u 26. poglavlju: obnavljanje svega znai da
tiranin treba "da u gradove uvede novu upravu s novim imenima,
s novim ugledom, s novim ljudima, da osiromai bogate, da obo
gati siromane [...] da, uz to, podigne nove gradove, srui stare,
preseli stanovnike iz jednog mjesta u drugo, ukratko, da nita ne
ostavi nedirnutim u toj zemlji, da sve poloaje, uredbe, asti, bo
gatstvo samo njemu duguju [...]. Vrlo su okrutni ti postupci, su
protni ne samo svakom kranskom nego svakom ljudskom i
vljenju, i treba da ih se svaki ovjek kloni i da radije ivi kao obi
an graanin nego kao kralj to tako upropaava ljude. Ipak, tko
ne eli prihvatiti onaj prvi put prema dobru, eli li se odrati tre
ba da upadne u zlo. Ljudi, meutim, krenu srednjim, najopasni
jim putem, jer ne znaju biti ni posve dobri, ni posve zli (Machi
avelli, 1985b: 192). Tako se ponovo sreemo sa dravnim rezo-

257

nom koji nas vodi u orsokak. Uspostavljen je svojevrsan circulus vitiosus: "dravni rezon vodi do stvaranja ogromne moi vla
dara koja je potrebna za regeneraciju republike, ali sredstvo za taj
cilj ponovo postaje "dravni rezon koji onda stimulie rast mo
i vladara, a ne republike. Ova aporija dolazi do izraaja u 55.
poglavlju prve knjige Rasprava, gde Machiavelli hvali nemake
slobodne gradove kao istinske republike (ravne starom Rimu)
koje nije zahvatila iskvarenost koja vlada u monarhijama Italije,
Francuske i Spanije i u kojima jo uvek vai princip jednakosti
(Machiavelli, 1985b: 223). Ako meu podanicima vlada velika
jednakost i nema velikaa, zakljuuje Machiavelli, vladar, da bi se
osigurao, treba da izdvoji velik broj ambicioznih i nemirnih lju
di i stvarno ih a ne po imenu pretvori u plemie dajui im dvorce
i posjede i omoguujui im da se obogate i da imaju podlonike,
kako bi okruen njima uz njihovu pomo zadrao mo, a oni uz
njegovu ostvarivali svoje elje, a ostali bili prisiljeni podnositi taj
jaram, koji se samo na silu i nikako drugaije mora podnositi
(Machiavelli, 1985b: 224). To je reenje koje namee "dravni re
zon i koje vodi neprekidnom trajanju tiranije. Machiavellijevo
izjednaavanje nejednakosti-monarhije i jednakosti-republike
vodi zakljuku da ne postoji mogunost vladavine jednog principato civile (Sasso, 1958: 256 -2 57 ). Monarhije se mogu stvarati
samo tamo gde ljudi nemaju oseaj za jednakost i gde su plemi
i u stanju da uu u slubu monarha i dre u pokornosti delove
stanovnitva koji su im direktno podreeni. A kada se jednom
uspostavi monarhija, najbolje je da se obrazuje represivna pira
mida koja e blokirati sve mogue promene u pravcu uspostavlja
nja republikanskog ureenja. Pokazuje se da iz zaaranog kruga
"dravnog rezona nema izlaza, poto mo moe samo da se
uveava i iri, ali ne i da se kvalitatfVno menja. "Dravni rezon
raa mo koja ne moe sama sebe da transcendira zato to je ve
per dejfinitionem usmerena na unitavanje svega to je na bilo koji
nain ugroava. Ona, na kraju krajeva, stvara itav sistem ( pira
midu moi) koji ne prihvata nikakav drugi cilj osim reprodukci
je vlastitih uslova postojanja.
Tako se pokazuje da se "dravni rezon i republikani
zam u Machiavellijevoj teoriji ne mogu pomiriti. Slobodu, kao i
druge vrednosti koje zahteva republikanizam "dravni rezon

25S

nije u stanju da obezbedi, jer ona za njegovog nosioca vladara

- predstavlja neto to je jednostavno heteronomno i opasno.
Ono to je dravni rezon" sposoban da domai jeste jedino
"samoodranje i nita vie od toga. U tom pogledu korisno je
poreenje sa politikom filozofijom Thomasa Hobbesa, koja je
nastala neto vie od jednog veka kasnije. "Sam oodranje Mac
hiavelli zaista uzima kao svojevrsnu vrhovnu vrednost, ali samo
ako se pod njim podrazumeva opstanak i irenje drave. "Drav
ni rezon se manje-vie svodi na umee odranja drave u ivo
tu. Inspirisan krizom Firence i Italije, Machiavelli je "samoodr
anje drave uzdigao u conditio sine qua non socijalnog ivota kao
takvog (Mnkler, 19 8 2 : 97; upor. i Sasso, 1958: 2 5 0 -2 5 1). Ali,
samoodranje drave jo nije znailo samoodranje graana.
Razlika izmeu Machiavellija i Hobbesa lei u tome to je za pr
vog pojedinac sredstvo samoodranja drave, dok je za Hobbe
sa ve vailo suprotno (Mnkler, 19 8 2 : 98). Machiavelliju, na
ravno, nije bilo svejedno da li su graani slobodni ili nisu, ali pi
tanje slobode graana nije bila konstanta njegove teorije. "S a
moodranje" drave moglo se postii i na drugi nain, a ne samo
slobodom graana. Meutim, najvee nevolje ovaj koncept do
ivljava onda kada Machiavelli hoe da slobodu uplete u "sam o
odranje . Da bi nekako potkrepio mogunost da vrli vladar
obnavlja republiku on je poeo da spekulie o tome da sloboda
moe postati conditio sine qua non "samoodranja . Zato on mora
da ubedi italijanskog signora 1) da je u njegovom interesu (tj. u inte
resu "samoodranja" njegove drave) da pokori celu Italiju, 2 ) da je
za osvajanje Italije potrebno da raspolae narodnom vojskom,
3) da je za stvaranja narodne vojske potrebno da plati cenu prihvatanjem svega onoga to uz narodnu vojsku ide - a to su, in
ultima linea, republika i njena sloboda. Ova raunica se pokazala
kao loa, poto, kao to emo imati prilike da vidimo ve prili
kom razmatranja Francuske revolucije, nije uzela u obzir mo
gunost da stvaranje narodne vojske ojaa "dravni rezon , a ne
republiku, tj. da poslui za uspon "novog Cezara , a ne "novog
Romula" ili novog M ojsija . Revolucionarne tiranije i demo
kratski despotizmi koji su iznikli iz modernih narodnih vojski i
narodnih ratova reito govore o mogunosti koja se u tom
pogledu prua.

259

Posmatra li se Machiavellijevo delo u celini, ono je naj

vei uticaj imalo na dravnike koji su hteli da uspostave tiraniju a
ne republiku. Interesantno je da je Machiavellijevog Vladam, uprkos crkvenoj zabrani, upravo sama crkva prva poela da koristi za
sopstvene potrebe (tj. za sopstveni "dravni rezon). Posle smrti
Lorenca de Medicija 1519, u Firencu se vratio kardinal Giulio de
Medici kao papin guverner, koji je bio naklonjen Machiavelliju i
koji je po svoj prilici bio impresioniran Vladarom. Kada je 1523.
umro papa Hadrijan VI, na njegovo mesto izabran je Giulio de
Medici (pod imenom Klement VII), za koga je Machiavelli oba
vljao niz poslova sve do smrti 1527. Saradnjom sa Giuliom on se
toliko eksponirao da su, nakon svrgavanja signorie u Firenci 1527,
nove republikanske vlasti odbile da ga prime u staru slubu sekre
tara zato to se "kompromitovao sa Medicijima . U trenutku svo
je smrti Machiavelli je, dakle, ve imao takvu reputaciju prijatelja
tiranije da je proglaen nepodobnim za obavljanje poslova koji su
mu u ranijem periodu (14 9 8 -1512) doneli iskustvo na osnovu ko
jeg je napisao Vladara i Rasprave. Ve je tada njegovo ime bilo sino
nim ne za republiku ili slobodu nego za tiraniju ili ogoljeiji dr
avni rezon .
Time Machiavelliju nije naneta nikakva nepravda. Jer,
Giulio je zaista bio otelotvorenje onih osobina za koje je Machi
avelli prieljkivao da ih ima jedan ( svetovni) vladar. Stavie, u
periodu 15 19 -152 2 , dok je u Firenci obavljao vlast guvernera, G i
ulio je primenjivao vladavinu u skladu sa savetima iz Vladara
(Godman, 1998: 24). O njegovom miljenju o Vladaru svedoi i
injenica da ga je 1532. upravo on ve kao papa Klement VII
liio bremena cenzure i odobrio za objavljivanje. Meutim, tu se
ne zaustavljaju napori koje je Giulio uinio za afirmaciju Vladara.
Poto je za samog Giulia najznaajniji politiki akter na tada
njoj italijanskoj (odnosno evropskoj) pozornici bio imperator
Karl V,32 bilo je vrlo znaajno da se se on upozna sa savetima ko-

3 2 Z ato je G iulio, u svojstvu kardinala, igrao veliku ulogu u Karlovom izboru za

im peratora 2 8 . juna 15 19 . T akoe, u su kob u izm eu Karla i francuskog kra
lja Fransoa I Giulio je, barem do 15 3 1, strik tn o drao imperatorsku stranu.
K arl se G iu liu oduio tako to je p od rao n jegov izbor za papu nakon sm rti
nekooperativnog Hadrijana V I.

260

je je Machiavelli izloio u Vladaru. Karl je Giuliu bio vaan zato

to je bio voljan da protiv luteranskog otrova prui adekvatan
"lek i to je u prioritete svoje politike stavio upravo ono to je i
sam Machiavelli preporuivao osvajanje Italije. Zato Giulio
Karlu poklanja 1523. jedno ogledalo vladara : spis O mudroj vla
davini koji je njegov poverenik Agostino Nifo sastavio tako to je
prepisao Vladara, uz nekoliko modifikacija (naroito u 11. pogla
vlju, posveenom crkvenim dravama, kao i u 24. i 26. poglavlju,
koja se odnose na ratovanje) i dodataka (pre svega pete knjige,
koja donosi pledoaje za "vrlog vladara u kojem je konkretno tre
balo da se prepozna Karl V) - sve, naravno, prema zahtevima sa
mog Giulia. Ovaj spis objavljen je u Napulju tako da obelei Giuliev izbor za papu i pripreme za potpisivanje imperatorsko-papske lige za odbranu Milana (Godman, 1998: 252-253). Zato nije
nikakvo preterivanje rei da je Machiavelli dao svoj doprinos sa
vezu pape Klementa VII i imperatora Karla V sklopljenom radi
guenja luteranske jeresi , suprotstavljanja Turcima i pokorava
nja cele Italije. Ali, nita manje preterano nije rei da je Machia
velli dao svoj doprinos odluci Klementa da se na vrhuncu Karlo
vih uspeha u osvajanju Italije (koje obeleava njegovo krunisanje
1530) i reavanja verskih sukoba (koje se ogleda u inicijativi za
sazivanje Opteg koncila, na kojem bi prisustvovali i protestan
ti) okrene njegovom arhineprijatelju - francuskom kralju Fransoau I - da bi 1531. sa njim dogovori venanje svoje neake Catharine de Medici za vojvodu od Orleana (kasnijeg francuskog
kralja Anrija II) i da bi poradio na novom rasparavanju Italije,
kako bi mladom branom paru obezbedio dravu, a samom Kar
lu smanjio novosteenu mo. Jer, "dravni rezon nalagao je da
se barem umanjuje tua mo, ako se ve ne moe proirivati svo
ja. Promena saveznika takoe je spadala u arsenal sredstava dr
avnog rezona koji je toplo preporuivao Machiavelli. Na kraju
krajeva, zato bi Giulio prepustio ulogu ujedinitelja Italije Karlu?
Papska drava je takoe bila drava; pa zato bi onda najuzvieniji cilj na koji je Machiavelli pozivao prepustila nekoj drugoj dr
avi?
Bilo kako bilo, za opravdanje takve politike vie nije
bio podesan "imperatorski udvorica Agostino Nifo, ve sam
"mediijevac Niccol Machiavelli. Nije nimalo sluajno to Kle-

261

ment 1532. oslobaa Vladara cenzorske nemilosti i daje da se on

objavi:33 to je vreme kada papski "dravni rezon ponovo u imperatorskom "dravnom rezonu prepoznaje svog glavnog takmaca
i poinje da mu se sve odlunije suprotstavlja. No moda je jo ve
a promocija Machiavellijevog Vladara od dozvole da bude obja
vljen bila ta to je Klement dao Catherine de Medici za suprugu
buduem francuskom kralju Anriju II. Catherinina politika u
Francuskoj posle Anrijeve smrti 1559, dok su njeni sinovi bili maloletni, posluue francuskim monarhomaima da nepobitno
utvrde ta znai "makijavelizam u praksi i da mu se najotrije su
protstave.

33 O bjavljivanje Vladara vrlo brzo pribavlja M achiavelliju popularnost u gotovo

celoj Evropi. Spis poinju d a itaju i ofli kojim a je zaista bio nam enjen evropski vladari. Tako 15 3 9 . R eginald Pole p ie Apologiju Karla V, u kojoj kri
vicu za sukob Henrija V III sa papom K iem entom V II pripisuje engleskom
kralju - i to sam o zato to je itao Vladara (P ole pri tom ne nalazi za shodno
da okrivi papu, ako ni za ta d rugo, a o n o zato to je dao da se Vladar objavi).
K asnije e Edvardu VI W illiam T hom as napraviti prirunik za vladavinu, te
m eljen na Vladaru, a to isto e uiniti i b isku p Stephen Gardiner za panskog
i engleskog kralja Filipa, m ua M arije Stju art. Sve to navodi na zakljuak da
je M achiavelli vrlo brzo posle sm rti, a najkasn ije polovinom 16 . veka, bio uz
d ignu t u oficijelnog "ideolo ga ap solu tn e m onarhije (upor. D onaldson,
1 9 8 8 : 1 i dalje).

262

F
V
R A N E P R O TEST A N T SK E TEO R IJE PRAVA
N A O TPO R TIRANIJI

Iako je nastao kao pobuna protiv papistikog izopaenja izvornog

hrianstva, protestantizam u poetku u sebi nije imao nikakve
namere da ospori bilo duhovnu, bilo svetovnu vlast. Meu tezama
koje je 1517. Martin Luther izloio na vratima Vitenberke crkve
nije se nala nijedna koja bi bila usmerena protiv vlasti pape, im
peratora ili kneeva. Stavie, izazvan prvenstveno problemom
prodaje indulgencija, protestantizam e u poetku biti nevoljan da
izae van krila katolike crkve. U poetku, protestanti trae ono
isto to su u prethodnom veku traili reformatori od Husa do Sa
vonarole - reformu katolike crkve prema izvornim hrianskim
naelima. Tek kada sukob bude eskalirao i kada optuba za jeres
bude protestante stavila pred takorei egzistencijalnu dilemu,
protestantizam e se sasvim emancipovati od katolicizma i zapo
eti da se organizuje kao posebna "religija.1 A kako se vremenom
irio meu nemakim kneevima neprijateljski nastrojenim pre
ma imperatorskoj vlasti, on je nuno hranio njihove tenje ka sa
mostalnosti (potencijalno u smeru izgraivanja apsolutistikih
drava, koje su u to vreme poele da niu u susedstvu, a pre svega
u Francuskoj i Spaniji) i usmeravao ih da svoje politike ciljeve sve
vie proimaju religioznim.
Protestantizam je igrao vrlo vanu ulogu u svim klju
nim politikim procesima 16, 17. i veim delom 18. veka i nije ni
malo sluajno to su najstabilnije moderne ustavne drave nikle iz
protestantskog politikog naslea. Meutim, klasina teorija pro
testantizma kao idejnog tvorca i inspiratora modernih univerzal
nih sloboda i demokratskog politikog poretka (upor. npr. Mon-

1 Pri tom treba napom enuti d a su vodei protestanti, ukljuujui tu i sam og

Luthera, i dalje nastavili da zagovaraju ideju jedinstvene hrianske vere i cr
kve.

teskje, 1989: 2 :13 9 ; Tokvil, 19 9 0 : 42 i dalje)2 danas je uglavnom

odbaena (upor. Zaret, 1985; Zaret, 1989; Collins 19 9 2). Moder
na liberalna (a kasnije i demokratska) ustavna drava ima korene
u filozofiji prosvetiteljstva, koja je velikim delom nastala upravo u
protivstavu prema izvornoj protestantskoj iskljuivosti i naklon
jenosti teokratiji. Pa ipak, mora se rei i to da je na tlu protestan
tizma nastalo ono idejno komeanje koje e se naposletku u Nizo
zemskoj, Engleskoj i Americi u 17. i 18. veku okonati u prosvetiteljskom deizmu. Kada u drugoj knjizi ove rasprave bude rei o en
gleskim Independentima (kao i o Levelerima i Hobbesu) taj prob
lem e biti bolje rasvetljen. Sto je moda jo vanije, protestanti
zam nije bez zasluga u pripremanju terena za izgradnju moderne
ustavne drave. Njegov doprinos jeste upravo koncepcija prava na
otpor tiraniji, ili, konkretno, njena tri glavna obeleja: 1) antiautoritarizam, 2) individualizam, i 3) politiko udruivanje (kako radi
odbrane od tiranije, tako i radi stvaranja novog - ili, bolje rei, ob
nove "starog - politikog ureenja).
Anti autori tarizam se u protestantizmu najvie ogleda
u politikoj teoriji o tiraniji i odlunom zagovaranju njenog rue
nja. Sto su se vie protestantski pisci udaljavali od religije i razma
trali iskljuivo politike i pravne kriterijume za postanak jedne
vlasti tiranskom i opravdanost otpora podanika, to su vie uvr
ivali univerzalne principe politike organizacije (koji su se mo
gli okrenuti i protiv samih protestantskih vladara). Time je zadat
jak udarac tradicionalnom autoritetu i shvatanju o neodgovorno
sti (prevashodno monarhijske) vlasti koji se ne sme zanemariti.
Jo znaajniji od antiautoritarizma jeste individualizam koji je
protestantizam ugraivao u temelje moderne ustavne drave. Pri
tom nije toliko bitno samo protestantsko uenje o neposrednom
odnosu pojedinca prema Bogu (koj je bilo umnogome optereeno elitistikom teorijom predestinacije), koliko je vaan rekursjt
samoodranje pojedinca kao osnovni princip svake ljuske zajed
nice. To je individualizam samoreflektovanog prava na ivot kao
preddravnog, neotuivog, "prirodnog prava svakog pojedinca,
2 O vu teoriju je veom a vano razlikovati o d kasnije teorije M axa W ebera o vezi
izm eu "protestantske etike" i "d u h a kapitalizm a , odnosno ekonom skog
ureenja zapadnoevropskih drava koje se zasn iva na logici akum ulacije kapi
tala.

264

koje se mora braniti ne samo od "privatnih lica , nego i od svakog

nosioca vlasti. Iako je ve Martin Luther posegnuo za ovim princi
pom, esnaestovekovni protestantizam jo uvek e se libiti da ga
na odgovarajui nain prihvati i razradi, tako da e ostvarenje tog
zadatka morati da saeka tek engleske protestante i nezavisne mi
slioce u 17. veku.
Ipak, verovatno najznaajniji politiki doprinos prote
stantizma u pripremama za izgradnju moderne ustavne drave je
ste praksa udruivanja, koja se idejno bazira na specifinoj obradi
starozavetnog koncepta Bojeg saveza. Nakon srednjovekovne
dominacije Novog zaveta, sa svim autoritarnim politikim impli
kacijama koje su iz njega proizlazile (i o kojima je bilo rei u 3. po
glavlju), pronalazak Starog zaveta (kao i svih mogunosti koje
prua njegova slika Bojeg saveza) u 16. veku odjednom je otvorio
nove religiozno-politike horizonte, koji e se u narednim vekovima sve vie iriti, kako bi naposletku doveli do potpuno sekularne
drave zasnovane na "drutvenom ugovoru . Centralna ideja Sta
rog zaveta jeste savez Jevreja sa Bogom. Osnovu tog saveza ini
ugovor po kom Jevreji postaju "izabrani narod , obavezujui se, sa
svoje strane, da e se pridravati zapovesti koje je Bog predao Mojsiju na Sinajskoj gori. Jevreji su tako na temelju jedne ugovorne
obaveze postali ovozemaljski zatitnici "istinske vere . Ta ideja e
se u protestantizmu pokazati kao presudna. Jer, kada su katolici
otpoeli njihov progon, protestanti e se subjektivno osetiti u is
toj poziciji kao i Jevreji dva i po milenijuma pre njih - tj. kao za
titnici "istinske vere . No, ideju ugovora sa Bogom oni su poeli
da variraju na jedan dalekoseno vrlo znaajan nain. Naime, u defanzivi i takorei pred fizikim istrebljenjem, oni su ugovor sa Bo
gom poistovetili sa odbrambenim savezom svih "pravovernika
protiv pape i svetovnih izvrilaca njegove idolatrije, bigoterije i
praznoverja. Kao dobar primer moe da poslui sveani govor saksonskog kancelara Georga Briicka na prvoj konferenciji protesta
nata u Smalkaldenu 26. decembra 1530. (iz koje e se kasnije raz
viti tzv. Smalkaldenski savez). U svedu po protestante poraznog
ishoda Rajhstaga u Augsburgu, Brck se prvo pozvao na Boga ko
ji pomae svim pravovernima, ali je odmah nastavio sa pragmatino-politikim predvianjem da je za spas protestantizma neop
hodno stvoriti odbrambeni savez (upor. detaljnije: Brck, 1985:

265

64). Savez se jo uvek odnosio samo na nosioce vlasti (kneeve i

gradove), ali je nesumnjivo njegov smisao bio u okupljanju i zbijanju redova svih "pravovernika , bez obzira na njihov socijalni
status.
Time je zapoeo novovekovni put politikog variranja
alegorije Bojeg ugovora, koji e proi kroz tri stadijuma. U prvom
stadijumu e se ponajvie zagovarati ugovor pravovernika o od
brani ispravne vere", kojem e se u drugom stadijumu pridruiti
i ugovor o vlasti izmeu puka (u kojem su se nali utopljeni svi
"pravovernici") i vladara, da bi se, naposletku, u treem stadiju
mu, nametnuo problem drutvenog ugovora, kojim ljudi (a ne vi
e samo "pravovernici) uopte dolaze u priliku da stvore puk, od
nosno drutvo. Karakteristino je da e u sva tri stadijuma u ma
njoj ili veoj meri biti prisutna prirodnopravna logika, koja e se
odnositi na opstanak pravovernika i koja se u tom smislu nee
samo direktno suprotstavljati hrianskoj etici muenitva, nego
e i podrivati prvobitne protestantske namere odbrane "ispravne
vere . Kako protestanti budu dolazili u priliku da uspostavljaju
kontrolu nad celim dravama i da se sami suoavaju sa problemi
ma vlasti, tako e ova prirodnopravna logika, polako ali sigurno,
razjedati poetnu teoloku konstrukciju da bi se naposletku, prvi
put kod Hobbesa, u potpunosti emancipovala od nje i postavila
zahtev za univerzalno vaenje. U istoriji Smalkaldenskog saveza,
kao i u Lutherovoj teoriji o pravu na otpor tiraniji, mogu se nai
prvi nagovetaji ovakvog raspleta, koji e naposletku biti definitiv
no osujeen Augsburkim mirom iz 1555. Zato e kalvinizmu
ostati kao zadatak da do kraja sprovede ono to to je luteranstvo
samo nagovestilo: da raisti teren za postavljanje temelja novovekovnoj ustavnoj dravi.
Prve znake svojevrsnog otpora - i to usmerenog prema
papi - Luther je pokazao 10 . decembra 1520 , kada je, zajedno sa
svojim sledbenicima, u Vitembergu spalio tri toma crkvenog ppava i papsku bulu od 10. oktobra iste godine, kojom m uje zapreeno izoptavanjem. Sledeeg dana Luther je u jednom predavanju
(na nemakom jeziku!) ovaj korak objasnio time to je hteo da
svoje blinje spasi od venog prokletstva. No, paljenje knjiga bio
je tek prvi korak, nakon kojeg je bilo planirano da usledi drugi,
mnogo radikalniji - to je trebalo da bude paljenje same papske

266

stolice u Rimu. Time je sukob Luthera (ali i kneeva i gradova ko

ji su ve bili prihvatili protestantizam) sa papom dosegao taku s
koje vie nije bilo povratka: od ishoda ovog sukoba zavisio je sam
opstanak Svete stolice. Ostalo je samo jo da se vidi kako e se
razreiti sukob sa katolikim kneevima i, to j najvanije, sa im
peratorom kao nosiocem vrhovne vlasti Svetog Rimskog Rajha
Nemake Nacije.
Iako je Luther u svojim dotadanjim postupcima poka
zao ogromnu hrabrost,3 korak od otpora papi ka otporu imperato
ru pokazao se, meutim, kao izuzetno teak. Na poetku Selja
kog rata on je nastojao da posreduje izmeu dve strane, da bi na
kraju osudio pobunu seljaka i, posebno, pokuaje da se taj usta
nak opravda pozivanjem na Jevanelje. Iako je podravao mnoge
seljake zahteve, Luther je smatrao da to postaje irelevantno onog
momenta kada otpone nasilje. Od tog momenta vaio je ve ra
nije izreen Lutherov stav: Uvek u biti na strani onoga protiv ko
ga se die ustanak i protiv pobunjenika, ma koliko oni bili u pra
vu (cit. prema: Cargill Thompson, 19 8 4 :10 1). Sve do 1530. godi
ne Luther je vrsto ustrajavao na hrianskom uenju o pasivnom
otporu i nije pomiljao na razradu neke nove, protestantske vari
jante prava na otpor svetovnoj vlasti (koja je postala tiranska). Pa
ipak, ve tada je morao da se suoi sa injenicom da su njegova de
la i postupci pokrenuli neke njegove saborce da radikalizuju svoj
stav povodom prava na otpora tiraniji.

1. Revolucionarni milenarizam Thomasa Mntzera

Prvi Lutherov sledbenik koji je iz dela svoga uitelja izvukao radi
kalne konsekvence (i zbog toga se sa njim raziao) bio je Thomas

3 Zan im ljiv je citat m oda najveeg renesansnog pisca Erazm a Roterdam skog,
koji je javno kritikovao Luthera zbog radikalizm a njegovih zahteva i stvaranja
izm e, ali se u pism u Richardu Paceu sa divljenjem izraavo o Lutherovoj od
lunosti d a beskom prom isno sledi svoja uverenja: " ak i da je on [Luther] na
pisao sve po savesti i potenju, opet ne bih im ao sm elosti da svoj ivot stavim
na kocku zbog istine. Nem aju svi dovoljno snage za m uenitvo. Jer, bojim se
da bih sledio Petra ako bi dolo do nem ira. O kreem se ka papam a i im pera
torim a, kada donose dobre odluke: to je barem sigu rn o" (cit. prema: M nkler,
19 8 7 : 5 2 - 53 )-

267

Mntzer. uvi za Lutherovih 95 teza, izloenih na vratima vitenberke crkve, Mntzer je odmah doao da studira u Vitemberg i
ubrzo je uao u najui krug Lutherovih i Melanchtonovih istomi
ljenika. Oduevljenje Lutherom potrajae do 1523. (do kada se
nazivao Martinovcem"), a tada meu njima izbija otar sukob
kome sledi niz meusobnih optubi.
Poetkom 1524. Mntzer je bio aktivni uesnik politi
kih sukoba u gradu Altetu. Oko njega se okupila grupa radikal
nih protestanata, koja je po ugledu na savez Jevreja sa. Bogom iz
Starog zaveta obrazovala Altetski savez, iji je cilj bila odbrana
istinske vere od vlastele koja je ostala verna "staroj veri . U Altetskom savezu Mntzer je bio jedan od voa (Bundesmeister) i u
tom svojstvu obilazio je okolna mesta i gradove, drei vatrene
propovedi i traei podrku za savez. Tada su Lutheru i vitemberkom protestantizmu skloni saksonski knez-izbornik Johan Po
stojani i njegov sin Johan Fridrih odluili da ispitaju celu stvar i da
pokuaju da smire duhove. Jula 1524. knez-izbornik, njegov sin i
omanja pratea svita dolaze u Altet da uju Mntzerove stavove.
Tom prilikom Mntzer dri radikalnu propoved o jevrejskom pro
roku Danilu i uvenom Nabukodonosorovom snu. Saksonske ve
likodostojnike on ubeuje da se "Duh Boji sada ukazuje mnogim
izabranim pobonim ljudima i da predstoji "prava, nezadriva
budua reformaja o kojoj je propovedao prorok Danilo. Verujui kako stoji na pragu hrianskog eshatona, Mntzer je varirao
Danilovo proroanstvo o okonanju petog carstva. Posle Vavilonskog, Persijskog, Grkog i Rimskog carstva, nastupilo je peto, po
stojee ("koje imamo pred oima) i ujedno poslednje carstvo,
carstvo avola , koje je radikalno iskvareno i sa kojim se okona
va cela zemaljska istorija (Mntzer, 1990a: 79). Ono to svi
"istinski vernici treba da uine jest da se dignu na oruje i jed
nom zanavek poraze "sile tame , nakon ega e biti mogue da se
uspostavi carstvo Boje. Mntzer je oigledno sebe doivljava<y
kao novog Danila , koji kneevima tumai novo otkrovenje" pomirenje jarosti kneeva i gnevnog puka zarad radikalne de
strukcije postojeeg sveta (Mntzer, 1990a: 80; upor. i Thomson,
19 8 6 :34 ). U jednom pismu saksonskom knezu-izborniku Johanu
Postojanom Mntzer je pisao: Iz svedoanstva svetog apostola
Pavla znamo da je Vaoj milosti dat ma osvete nad zlotvorima i

268

p
bezbonicima, kao i potovanja i zatite pobonih" (cit. prema:
Hinrichs, 19 7 1:3 5 ). Ne upotrebe li ga kneevi, stajalo je u drugom
Mntzerovom pismu Johanovom bratu Fridrihu Mudrom, onda
e Vam se ma oduzeti i dae se gnevnom puku radi propasti bez
bonika (Mntzer, 1990c: 180). U svakom sluaju, ishod borbe
protiv bezbonika, odnosno vojske Antihrista , ve je predodre
en: Nema nikakve sumnje: Bog e unititi sve vae protivnike
koji se usuuju da vam se suprotstave (Mntzer, 1990a: 81). Sve
u svemu, za unitenje poslednjeg svetovnog carstva i stvaranje car
stva Bojeg potrebno je da kneevi upotrebe svoje maeve i odba
ce sve skrupule prema bezbonicima : "bezbonik nema pravo
da ivi kad je na putu pravedniku"; "Korov se mora poupati iz
Bojeg vinograda u vreme berbe, poto e tada divni crveni okoti
dobiti postojane korene i istinski izrasti (Mntzer, 1990a: 85).
Mntzerov apel saksonskim kneevima-izbomicima
nije urodio plodom. Poetkom avgusta Altetski savez se raspao,
a Mntzer je bio primoran da pobegne u slobodni imperatorski
grad Milhauzen. Tu mu je polo za rukom da, zajedno sa bivim
kaluerom Hansom Pfeifferom, osnuje Veni Boji savez , koji
je imao ponovo radikalni apokaliptini cilj konanog obrauna
Bojih izabranika sa bezbonicima. Kao i Altetski savez, i "Ve
ni Boji savez vrlo brzo je rasformiran, bez nekih opipljivijih ui
naka, a Mntzer i Pfeiffer su morali da pobegnu iz grada. To je
vreme kada nastaje Mntzerov polemiki spis protiv Luthera.
Luther je u meuvremenu napisao Pismo kneevima Saksonije 0 po
bunjenikom duhu i u njemu izloio otroj kritici Mntzerovu po
bunjeniku "propagandu . Doivljavajui sada Luthera kao svog
glavnog neprijatelja (i, verovatno, kao glavnog krivca za neuspeh
njegovog apela saksonskim kneevima-izbomicima), Mntzer se
sa mnogo gneva i gorine okree protiv njega (ve u naslovu spi
sa pogrdno ga naziva "neoduhovljenim mesom koje blagougodno ivi u Vitembergu , dok u samom tekstu ponajee govori o
Doktoru Laovu4 ili "Doktoru Ludibriju5 ili "Crnom Gavra
nu"). U ovom spisu Mntzer mnogo jasnije govori o izrabljivanju
"siromanih ljudi i die svoj glas protiv "gospodara i kneeva:

4 "D o kto r Lgner" - D oktor tuther.

5 Ludibrii - ludibrium (lat.), prazna igra, ruglo.

26p

"Gospodari sami prave od siromanih ljudi svoje neprijatelje.

Ako oni nee da otklone uzrok pobune, kako onda stvari mogu da
izau na dobro? Kada to kaem moram biti pobunjenik
(Mntzer, 19 9 0 b : 127-128 ). Sto se apokaliptikog obrauna sa
vojskom Antihrista tie, Mntzer sada pie "da cela zajednica
u svojim rukama mora imati ma osvete: "Rekao sam na osnovu
teksta Danila 7, Apokalipse 6, Pisma Rimljanima 13 i Prve posla
nice 8, da kneevi nisu gospodari nego sluge maa, da ne mogu
da postupaju onako kako im se prohte (Deuteronomija, 17), ne
go da treba da delaju ispravno. Zato mora po starom dobrom obi
aju i puk da bude prisutan kada se dosuuje pravo na osnovu Za
kona Bojeg (Brojevi 15). Zato? Ako vlast hoe da donese pogre
nu odluku ( Je s a ja 10 ), onda prisutni hriani to moraju da ospo
re i ne dozvole, jer e Bog pozvati na odgovornost zbog nevine kr
vi (Psalm 78) (Mntzer, 199 0 b: 127).
Ovaj kvazirepublikanski zaokret u Mntzerovom nai
nu razmiljanja sasvim je razumljiv. Videli smo da je Mntzer u
poetku smatrao da bi borbu za istinsku veru trebalo da preduzmu kneevi (nakon pomirenja sa "gnevnim pukom), a ako oni
odbiju da to uine, to mora uiniti sam "gnevni puk umesto njih.
Do kraja 1524. Mntzer je mogao da konstatuje da kneevi nee ni
da se pomire sa "gnevnim pukom (ve naprotiv od njega i dalje
prave svog neprijatelja), ni da uzmu "ma osvete u svoje ruke. Za
to je, sasvim logino, doao red na "gnevni puk da sam odui svoj
dug prema Bogu. Time se Mntzer pokazuje neuporedivo radikal
nijim od bilo kog Lutherovog sledbenika, pa ak i od kontroverznog plemia Ulricha von Huttena, poto vie ne pokazuje nikakvu
sklonost ka vraanju starom slobodarskom germanskom uree
nju i tekovinama Arminijeve borbe protiv Rimljana, niti ka suptil
nom izvoenju legalnih konsekvencHz starozavetne figure Bojeg
saveza. Za njega je aktuelna jo jedino slika gnevnog Boga koji deli ma pravde svakome ko je voljan da ga upotrebi protiv zlotvora
i bezbonika. Ali, za razliku od starijih apokaliptiara, Mntzer od
konanog obrauna sa Antihristom pravi istinsku revoluciju. Iako
Mntzer ne upotrebljava re revolucija", on poinje da operie
onom predstavom koja e kasnije, s pobedom modernog duha i
plimom romantiarskog raspoloenja, poeti da se naziva revolu
cionarnom - naime, sa predstavom kompletnog ruenja postoje

270

eg poretka, koje e oznaiti okonanje (i u isto vreme ispunjenje)

reformacije i uspostavljanje petog carstva kao biblijskog eshatona
(Griewank, 1973: 91). Obini ljudi uzdiu se tokom tog revoluci
onarnog preobraaja u subjekte borbe, i to ne samo da bi porazili
Antihrista nego i da bi sami uspostavili ono carstvo Boje na zemlji
koje je starija apokaliptika obavijala velom uda (Nigg, 1996:
242). To je, u izvesnom smislu, znailo stavljanje oveka na me
sto Boga, pripisivanje oveku one iste stvaralake moi koju je Sta
ri zavet rezervisao u iskljuivi domen nedokuivog Boga. Na kraju
krajeva, ovek je Boje stvorenje, a proroci (kao Danilo ili sam
Mntzer) jo i neto vie od toga. Zbog ega oni sami ne bi uzeli
stvar u svoje ruke, a za Boga ostavili samo da bude njihov "inspirator , "zatitnik" ili, eventualno, "pomaga?
U vreme kada je Mntzer pisao svoj polemiki spis pro
tiv Luthera ve su po Nemakoj poele da se ire pobune seljaka
protiv vlastele (tzv. Seljaki rat). Kako su plemii pod vodstvom
Franza von Sickingena svoju pobunu okonali neuspeno, a kne
evi se jo nisu bili nakanili da je zaponu, Mntzer je odmah po
drao prvog subjekta koji je bio voljan da primi ma osvete u svo
je ruke - seljake. Stavljajui se na stranu pobunjenih seljaka, on je
ve u potpunosti izaao izvan hrianske tradicije u poimanju od
nosa vlasti i podanika, ime se jo vie pribliio revolucionarnom
raspoloenju u modernoj epohi. Jer, ono to je Mntzer pred kraj
svoga ivota zagovarao bio je put od reformacije crkve ka politikoj
i ekonomskoj emancipaciji potlaenih seljaka, ili, jo ire, svih si
romanih i obespravljenih ljudi. No, emancipacija o kojoj je
Mntzer govorio jo nije bila sekularizovana (ostae da taj zadatak
izvre moderni revolucionari), nego je i dalje opstajala u izvornoj
hrianskoj milenaristikoj tradiciji. U skladu sa tom tradicijom,
Mntzer je perspektivu slobode video u potpuno apokaliptikom
scenariju poslednjeg doba "raspoluenog sveta - u kojem se su
kobljavaju pravo hrianstvo, na jednoj strani, i avolje institucije
(crkva i drava), na arugoj strani (Hinrichs, 19 7 1:3 6 ). U skladu sa
tom logikom, Mntzer se pridruio pobunjenim seljacima u Tiringiji i bodrio ih da ne posustanu u borbi za uspostavljanje hiljadugodinjeg carstva Hristovog. Za vreme jednog primirja, u prepodnevnim asovima 15. maja 1525, on je propovedao da e u nastav
ku bitke kpa Frankenhauzena seljacima pristii natprirodna bo

271

anska pomo, koja e im omoguiti slavnu pobedu. Ipak, realnost

je bila neumoljivi arbitar Mntzerovih ideja. Umesto slavne pobe
de i stvaranja uslova za izgradnju carstva Bojeg na zemlji, seljaci
su potueni do nogu, a sam Mntzer je uhvaen, muen i, nakon
prisile na pokajanje, pogubljen (Zagorin, 1982a: 206).
Ako se podrobnije razmotri, nije nimalo sluajno to to
je Mntzerovo shvatanje prava na otpor tiraniji, odnosno shvatanje revolucije, nailo na najvei odjek upravo kod seljaka. Njihova
tradicija poimanja prava na otpor tiraniji, koja je zaista radikalizovana tokom Seljakog rata u Nemakoj 1524 -1526 , odraavala je
lienost bilo kakvih kvalifikacija za uee u vlasti i zbog toga je
bila vrlo podlona revolucionarnim uzletima (upor.: Schulze,
19 8 8 :13-14). Razlog zbog kojeg su se seljaci bunili protiv vlasti ni
je se ticao njih samih (tj. konkretnih aktera), ve buduih genera
cija. U tom smislu otpor je za njih predstavljao neku vrstu rtve za
potomke. Poto seljaci nisu raspolagali nekakvom teorijski razra
enom tradicijom otpora tiraniji, oni su se u opravdanju svoje po
bune drali doktrine o "staroj pravici ili staroj slobodi" (Zago
rin, 1982a: 2 0 0 ). U njoj se meala jedna u biti utopijska vizija sve
ta, bez gospodara i slugu i bez prisile i nasilja, sa religioznom sli
kom sveta potpune jednakosti ljudi. Istina, za seljake je postojala
takoe i praktina" sloboda koja se ogledala u trolanom odnosu
knez-feudalac-kmet (i koja se odnosila na konkretne zahteve za
vraanje starih povlastica, emancipaciju, pravo imuniteta, pravo
seoskih zajednica na samoupravu itd.), ali nikada nije uspela da
zadobije primat i ovaploti se u ciljevima otpora (Schulze, 19 80 :
12 2-123). Ovo e biti jedan od krupnijih razloga zbog kojeg e se
ljaka koncepcija prava na otpor tiraniji u praksi ostati neefikasna,
to pokazuju seljaki ratovi ne samo u Nemakoj nego i u Francu
skoj i u Svajcarskoj. Stavie, umestojda postigne pomenute ciljeve
seljatvo e pasti u jo gore ropstvo, koje e trajati praktino sve do
19. veka (Kleger, 1993: 49).
Mntzerovo uenje e, na drugoj strani, imati velikog
odjeka kod radikalnih protestantskih sekti, koje e tokom 16. i 17.
veka nicati kao peurke posle kie. Svojim naglaavanjem religio
zne slobode i uzdizanjem savesti u poslednju meritornu instancu
ne samo za sva religiozna nego i politika pitanja, protestantizam
e rasplamsati entuzijazam i radikalizam velikog broja hriana,

272

koji su se ve potkraj 15. veka poeli odvajati od zvanine katolike

doktrine i crkve (Erbkam, 18 4 8 :7 i dalje; Egelhaaf, 1889: 99-102).
Veliki broj ovih ljudi, koji su nagrnuli u razne protestantske sekte,
oseao je strasnu mrnju prema postojeem svetu i neutoljivu
potrebu da se osveti nosiocima svetovne i crkvene vlasti. Zato su
izvetaji o prvim politikim akcijama veine tih sekti puni opisa
mahnitanja, divljeg razaranja, erupcija fanatinih i gnevnih progo
na, kao i raspomamljenog ubijanja (upor. Ranke, 334 i dalje; Carri
re, 1847: 277 i dalje). Svakako najpoznatiji primer je Minster, ko
jim je 1533. ovladala jedna anabaptistika sekta i proglasila ga za
"novi Jerusalim . Uskoro je proklamovan revolucionarni cilj - istrebljenje svih bezbonika i podizanje ustanka protiv bezmalo ce
log sveta (Cedvik, 19 86:138-139 ). Sila sa kojom su nosioci svetov
ne i crkvene vlasti neumoljivo odgovorili na ovaj izazov radikalnih
protestantskih sekti, razbila je, dodue, njihove revolucionarne
planove za izgradnju "carstva Bojeg na zemlji, ali je dodatno zbi
la njihove redove i pretvorila ih u vrsto integrisane zajednice, ko
jima vlada gvozdena disciplina. Represivna kontrola se u ovim sek
tama "uskoro proirila, to se vie hladilo poetno religiozno odu
evljenje, na spoljanje sitnice ivota: odeu, jelo i pie, stanovanje
i obiaje. Sve je sada podvrgnuto moralnim propisima i otrom
nadzoru; ceo ivot je potpao pod odredbu zakona (Erbkam, 1848:
498). Taj zaokret u radikalnim protestantskim sektama - od bor
benih, demokratskih saveza potpuno emancipovanih i nekonven
cionalnih vernika ka autoritarnim i protototalitarnim institucija
ma - bie veoma indikativan za istoriju moderne epohe, u kojoj e
totalitarne partije, pozivajui se na ideologije komunizma i nacio
nalizma, izvui sve konsekvence iz (u meuvremenu romantizovanog) revolucionarnog milenarizma.
Ako ne ulazimo dublje u razmatranje istorije ideja i zbi
vanja u radikalnim protestantskim sektama, moemo zakljuiti da je
Mntzerova zamisao o otporu tiraniji dobila prve prave revolucio
narne razmere i utopila se u apokaliptiku predstavu konanog obra
una, u kom e sile Dobra potpuno potui sile Zla i omoguiti stva
ranje savrene pravde na zemlji (upor. 0 ideji apokaliptinog kona
nog obrauna u: Molnar, 1997: 201-223). Pravo na otpor tiraniji
utopilo se u revolucionarni milenarizam; slinu sudbinu imae po
bunjeni seljaci i pripadnici radikalnih protestantskih sekti, iako e i

kasnije pravo na otpor vrlo esto privlaiti mnogobrojne nezadovolj

ne protestante svih usmerenja. Zato e protestantska teorija prava na
otpor tiraniji u narednim godinama, decenijama i vekovima morati
neprestano da odoleva kako Scili Lutherovog ranog autoritarizma,
tako i Haribdi Mntzerovog revolucionarnog milenarizma.

2. Teoloka i prirodnopravna komponenta shvatanja

Johannesa Bugenhagena o pravu na otpor tiraniji

Verski sukob u Nemakoj poeo se zaotravati krajem dvadesetih
godina 16. veka. Nakon to su na Rajhstagu u Spajeru aprila 1529.
odbaeni protesti saksonskog kneza-izbornika Johana Postojanog
i hesenskog kneza Filipa Odvanog povodom lana o religiji iz za
vrnog dokumenta (odatle je kasnije proistekao naziv "protestan
ti), ova dvojica kneeva su (zajedno sa gradskim vlastima Strazbura, Nirnberga i Ulma) zapoela prve pregovore o stvaranju odbrambenog saveza. Pregovori su se zavrili 27. februara 1531, kada
su jedan knez-izbornik, etiri kneza, dva grofa, osam slobodnih
imperatorskih gradova i tri hanzeatska grada formalno osnovali
Smalkaldenski savez (upor. Fabian, 19 62: 177 i dalje; SchltterSchindler, 1986: 18 i dalje). Dogaaji u ove nepune dve godine
predstavljaju prelomnu taku u istoriji prava na otpor tiraniji i za
to im je potrebno posvetiti malo vie panje.
Poetkom 1530. imperator Karl V, koji se nakon deve
togodinjeg odsustva vratio u Sveti Rimski Rajh Nemake Nacije,
bio je reen da okona verske sporove koji su ve vie od deset go
dina muili ne samo crkvene nego i svetovne vlasti. Sve je govori
lo da je izabrao pravi trenutak da to uini. Nakon to je zakljuio
po sebe krajnje povoljne mirovne ugovore sa papom Klementom
VII (29. juna 1529) i francuskim kraljem Fransoom I (5. avgusta
1529 ), Karl je postao gospodar Italije, tako da ga je papa mogao
krunisati u Rimu na tradicionalnoj sveanoj ceremoniji (24. fe
bruara 1530). I ne samo to. elei da jednom za svagda razrei re
ligiozne kontroverze koje su pretile da izazovu krupnije politike
poremeaje u Rajhu, Karl je uspeo da od pape iznudi obeanje da
e sazvati Opti koncil, na kojem bi uestvovali i zagovornici reformacije. Iz njegove perspektive, to se zaista inilo kao najbolji
put pomirenja. Meutim, takav rasplet je papa (kao to smo u

2/4

prethodnom poglavlju mogli da vidimo, naoruan Machiavellijevim Vladarom) gledao da na svaki nain osujeti. Bojei se od obna
vljanja koncilijarne moi, koja bi ugrozila njegovu sopstvenu vlast,
on je bio mnogo vie sklon represivnom reavanju religioznih pi
tanja unutar samog Rajha. Ta opcija je na kraju i pobedila. Nakon
to su 23. septembra 1530. protestanti napustili Rajhstag u Augsburgu, onemogueno je sazivanje Opteg koncila (na kojem bi se
pojavili predstavnici obe strane) i ostalo je da se religiozni spor pre ili kasnije (ve u zavisnosti od toga kako su stajale stvari na
frontu protiv Turaka) - razrei ratom.
U takvoj situaciji protestanti su morali odmah pristu
piti legitimiranju svoje borbe, odnosno prava na otpor "tiraniji
imperatora i Rajhstaga. Jedno reenje ovog problema nali su hesenski pravnici, koji su radili po nalogu kneza Filipa Odvanog.
Oni su preuzeli izvesne elemente vazalske koncepcije prava na ot
por tiraniji i prilagodili je labavoj i razuenoj politikoj strukturi
Svetog Rimskog Rajha Nemake Nacije. U zakljuku njihove ana
lize je kneevima, kao niim nosiocima vlasti ("niim magistrati
ma"), priznato pravo da prue otpor imperatoru (tj. viem magi
stratu") kada ovaj kri pravo Rajha. Pri tom su se hesenski pravni
ci ponajvie pozivali na "precedent svrgavanja sa trona imperato
ra Vencela I V 140 0 . godine i na njemu zasnovali svoj, tzv. "ustavnopravni argument u opravdavanju prava na otpor tiraniji (Skinner, 1978b: 198).6

6 Drugaije m iljenje im ali su sakson ski pravnici, koji su polazili od toga da

Sveti Rim ski Rajh Nem ake Nacije im a aristokratski ustav, slian staroj rim
skoj republici ili savrem enoj Veneciji, gde postoji dualistiki sistem vlasti (s a
stavljen od Senata i konzula, odnosno Saveta i duda). O tuda su oni m ogli da
zakljue da u Rajhu "stalei vladaju sa im pe>alrom , a im perator nije nikakav
kralj . U koliko bi se im perator odluio d a vlada sam ovlasno, poput nekog kra
lja, staleka skuptina je bila ovlaena da m u prutotp or. Ipak, ovo m iljenje
je im alo velike slabosti, poto je pridavalo isuvie veliki znaaj stalekoj skup
tini, koji joj, objektivno gledano, u Svetom R im skom Rajhu Nem ake Nacije
ni izdaleka nije pripadao. O sim toga, veinu staleskih predstavnika u Rajhu
inili su lojalni katolici, koji u tekuem religiozno-politikom sporu nisu bili
voljni da se stave na stranu protestanata, a tam o li da prue otpor Karlu V.
Ipak, argum ent saksonskih pravnika o arisjokratskoj prirodi ustava Rajha dobie na privlanosti posle V estfalskog-m ira 16 4 8 , kada e poeti da uiva ras
prostranjenu podrku (Egelhaa#Ti892: 2 0 0 ) .

275

Time su poloeni osnovi za protestantsko, ili, jo ue,

luteransko uenje o niim magistratima i njihovom pravu na ot
por viim magistratima. Po tom uenju, Rajh je bio svojevrsna
konfederacija nezavisnih drava iji su vladari bili skoro na istom
nivou kao i imperator. Kneevi su proglaeni "imperatorima na
svojim posedima , dok je kneeve-izbornike Luther zvao "jedna
kim Cezaru (aequales Caesari), koji su, kao "delovi carstva", u isti
mah i delovi imperatora". Shodno tome, imperator ne moe da
vlada sam nego uvek sa kneevima, koji i nisu njegovi podanici,
nego samostalni vladari, jer vlast maa dobijaju direktno od Boga,
a ne od imperatora, i jer sa svojim podanicima stoje u neposred
nim odnosima zatite i poslunosti (Benert, 19 6 7:4 6 -6 4 ). Na taj
nain raskinuti su sizerensko-vazalni odnosi i na njihovo mesto
su stupili odnosi meu "magistratima" jedne labavo povezane po
litike zajednice.
Nevolja sa ustavnopravnim argumentom u prilog pra
vu na otpor tiraniji, koji se temeljio na luteranskom uenju o ni
im magistratima, leala je u tome to je u konkretnoj situaciji ko
ja je nastupila 1530. on bio neprimenljiv. Kneevi i gradovi koji su
protestovali nisu mogli da se pozovu na precedent svrgavanja im
peratora Vencela, jer je Karl V uivao poverenje ne samo veine po
slanika Rajhstaga nego i izbornikog kolegijuma. Stavie, i sami
protestanti nisu bili skloni da imperatoru poreknu najviu vlast.
Najvie na ta su mogli da pretenduju bila je svojevrsna koopera
cija i saodgovornost svih nosilaca vlasti za Sveti Rimski Rajh Nemake Nacije, koja bi ovlaivala nie magistrate da preuzmu oba
veze vieg magistrata, kada ih ovaj zapusti. U tom pravcu e ii
bremenski pravnik Johann Wieks kada bude obrazlagao da drugi
kneevi i stalei Nemake Nacije imaju sudska ovlaenja ako dru
ga vlast [tj. imperator] pokae aljkavost i propuste (Wieks, 1645:
72). On je kao potvrdu za ustavnost ovog argumenta naveo jednu
odredbu iz Digesta (26, 5 ,1 9 ) u kojoj se navodi pravo dekuriona
da postavljaju punomonike magistratima u sluaju njihovog pri
vremenog odsustva. No, i ovaj argument je nailazio na istu nevo
lju kao i pozivanje na precedent svrgavanja Vencela: protestant
ski magistrati bili su u manjini i samim tim se nisu mogli izboriti
za neke legalne odluke ni u Rajhstagu, ni u izbornikom kolegijumu. Stavie, argument postavljanja punomonika odsutnim ma

276

I
gistratima mogao se okrenuti protiv protestanata kada su napu
stili Rajhstag u Augsburgu. Ostajui u manjini, protestanti su u
okviru tada vaeeg ustava Svetog Rimskog Rajha Nemake Naci
je mogli samo da se priklone veini ili da svoj otpor utemelje na
vanustavnom osnovu.
Neodrivost ustavnopravnog argumenta u legitimaciji
otpora kneeva i gradova koji su protestovali vidi se moda najbo
lje iz onoga to je nirnberki dravni pisar Lazarus Spengler saoptio vlastima svoga grada. Spengler je tvrdio da imperator u ovom
sluaju ne postupa ni u skladu sa ustavom Rajha, ni u skladu sa
hrianskom religijom. Nema sumnje da na ovaj nain imperator
ne dela ni zakonito (ordentlich) ni hrianski ve sasvim izvesno
prekorauje granice svoje vladarske slube, vlasti i nadletva i od
jednog hrianskog vladara se pretvara u tiranina. Jer, on zloupo
trebljava vladarski ma, napada Boga u njegovom carstvu, nadletvu i vladavini, prisvaja slubu koja pripada samo Bogu, kao jedi
nom gospodaru naih dua i savesti, nastoji da uini neto to ni
jedan ovek na zemlji nije u stanju, ve jedino Bog, a to je da promeni ljudska srca i savest i otrgne ih od vere (Spengler, 1982a:
31). Meutim, Spengler odatle ne izvlai zakljuak o mogunosti
ma da protestantski kneevi i gradovi prue imperatoru otpor.
Stavie, obraajui se brandenburko-ansbahkom knezu on eksplicitno tvrdi da imperator mora biti prvo na zakonit nain svrg
nut (kao to je to bio Vencel) i da tek tada prestaju obaveze poda
nika prema njemu. Dokle god ne postoji zakonita odluka o njego
vom svrgavanju, on je punopravna vlast u smislu clausule Petri i
njegovi podanici mu duguju poslunost bez obzira na to da li on
tiranski vlada ili ne (Spengler, 1982b: 55X7
Kako Karl zbog veinske podrke u izbornikom kolegijumu nije mogao biti legalno svrgnut sa trona, reenje za
pruanje otpora moralo je biti pronaeno na drugoj strani. Spiritus
movens potrage za ovim reenjem bio je saksonski kancelar Georg
Brck. Brck je bio iskusni pravnik i diplomata koji je slutio pod
ak tri saksonska kneza-izbornika (pod Fridrihom Mudrim! Joha-

7 Treba pom enuti da je Spengler sa ovim svojim argum entom im ao uspeha u

svom gradu Nirnbergu, koji se nije pridruio Sm alkaldenskom .savezu (K lautke, 19 9 4 :3 0 5 ) .

277

Time su poloeni osnovi za protestantsko, ili, jo ue,

luteransko uenje o niim magistratima i njihovom pravu na ot
por viim magistratima. Po tom uenju, Rajh je bio svojevrsna
konfederacija nezavisnih drava iji su vladari bili skoro na istom
nivou kao i imperator. Kneevi su proglaeni imperatorima na
svojim posedima , dok je kneeve-izbornike Luther zvao "jedna
kim Cezaru" (aequales Caesari), koji su, kao "delovi carstva , u isti
mah i delovi imperatora . Shodno tome, imperator ne moe da
vlada sam nego uvek sa kneevima, koji i nisu njegovi podanici,
nego samostalni vladari, jer vlast maa dobijaju direktno od Boga,
a ne od imperatora, i jer sa svojim podanicima stoje u neposred
nim odnosima zatite i poslunosti (Benert, 19 6 7:4 6 -6 4 ). Na taj
nain raskinuti su sizerensko-vazalni odnosi i na njihovo mesto
su stupili odnosi meu "magistratima jedne labavo povezane po
litike zajednice.
Nevolja sa ustavnopravnim argumentom u prilog pra
vu na otpor tiraniji, koji se temeljio na luteranskom uenju o ni
im magistratima, leala je u tome to je u konkretnoj situaciji ko
ja je nastupila 1530. on bio neprimenljiv. Kneevi i gradovi koji su
protestovali nisu mogli da se pozovu na precedent svrgavanja im
peratora Vencela, jer je Karl V uivao poverenje ne samo veine po
slanika Rajhstaga nego i izbornikog kolegijuma. Stavie, i sami
protestanti nisu bili skloni da imperatoru poreknu najviu vlast.
Najvie na ta su mogli da pretenduju bila je svojevrsna koopera
cija i saodgovornost svih nosilaca vlasti za Sveti Rimski Rajh Nemake Nacije, koja bi ovlaivala nie magistrate da preuzmu oba
veze vieg magistrata, kada ih ovaj zapusti. U tom pravcu e ii
bremenski pravnik Johann Wieks kada bude obrazlagao da "drugi
kneevi i stalei Nemake Nacije imaju sudska ovlaenja ako dru
ga vlast [tj. imperator] pokae aljkaVost i propuste (Wieks, 1645:
72). On je kao potvrdu za ustavnost ovog argumenta naveo jednu
odredbu iz Digesta (26, 5 ,1 9 ) u kojoj se navodi pravo dekuriona
da postavljaju punomonike magistratima u sluaju njihovog pri
vremenog odsustva. No, i ovaj argument je nailazio na istu nevo
lju kao i pozivanje na precedent svrgavanja Vencela: protestant
ski magistrati bili su u manjini i samim tim se nisu mogli izboriti
za neke legalne odluke ni u Rajhstagu, ni u izbornikom kolegijumu. Stavie, argument postavljanja punomonika odsutnim ma

2/6

gistratima mogao se okrenuti protiv protestanata kada su napu

stili Rajhstag u Augsburgu. Ostajui u manjini, protestanti su u
okviru tada vaeeg ustava Svetog Rimskog Rajha Nemake Naci
je mogli samo da se priklone veini ili da svoj otpor utemelje na
vanustavnom osnovu.
Neodrivost ustavnopravnog argumenta u legitimaciji
otpora kneeva i gradova koji su protestovali vidi se moda najbo
lje iz onoga to je nirnberki dravni pisar Lazarus Spengler saoptio vlastima svoga grada. Spengler je tvrdio da imperator u ovom
sluaju ne postupa ni u skladu sa ustavom Rajha, ni u skladu sa
hrianskom religijom. "Nema sumnje da na ovaj nain imperator
ne dela ni zakonito (ordentlich) ni hrianski ve sasvim izvesno
prekorauje granice svoje vladarske slube, vlasti i nadletva i od
jednog hrianskog vladara se pretvara u tiranina. Jer, on zloupo
trebljava vladarski ma, napada Boga u njegovom carstvu, nadletvu i vladavini, prisvaja slubu koja pripada samo Bogu, kao jedi
nom gospodaru naih dua i savesti, nastoji da uini neto to ni
jedan ovek na zemlji nije u stanju, ve jedino Bog, a to je da promeni ljudska srca i savest i otrgne ih od vere (Spengler, 1982a:
31). Meutim, Spengler odatle ne izvlai zakljuak o mogunosti
ma da protestantski kneevi i gradovi prue imperatoru otpor.
Stavie, obraajui se brandenburko-ansbahkom knezu on eksplicitno tvrdi da imperator mora biti prvo na zakonit nain svrg
nut (kao to je to bio Vencel) i da tek tada prestaju obaveze poda
nika prema njemu. Dokle god ne postoji zakonita odluka o njego
vom svrgavanju, on je punopravna "vlast u smislu clausule Petri i
njegovi podanici mu duguju poslunost bez obzira na to da li on
tiranski vlada ili ne (Spengler, 1982b: 55X7
Kako Karl zbog veinske podrke u izbornikom kolegijumu nije mogao biti legalno svrgnut sa trona, reenje za
pruanje otpora moralo je biti pronaeno na drugoj strani. Spiritus
movens potrage za ovim reenjem bio je saksonski kancelar Georg
Brck. Brck je bio iskusni pravnik i diplomata koji je sluio pod
ak tri saksonska kneza-izbornika (pod Fridrihom Mudrim, Joha-

7 Treba pom enuti da je Spengler sa ovim svojim argum entom im ao uspeha u

svom gradu Nirnbergu, koji se nije pridruio Sm alkaldenskom savezu (K lautke, 1 9 9 4 :3 0 5 ) .

277

nom Odvanim i Johanom Fridrihom) i koji je verovatno bio jedi

ni kadar da uskladi saksonske pravnike i vitenberke teologe tako
da oni zaista na kraju na Torgaukoj konferenciji 26. oktobra
1530. pronau opteprihvaeno reenje o pravu na otpor tiraniji.
Meutim, tom reenju je prethodio dug put. Ono sa ime je Brck
u poetku raspolagao bila su miljenja Johannesa Bugenhagena i
Nicolausa von Amsdorffa, napisana jo davne 1523. godine.8 U to
vreme je, inae, saksonski knez-izbornik Fridrih Mudri pozvao e
tvoricu najprominentnijih vitenberkih teologa, meu kojima su
se pored Bugenhagena i Amsdorffa, nalazili jo i Martin Luther i
Philipp Melanchton, da mu saopte ta misle o mogunostima ot
pora imperatoru. Za razliku od Luthera i Melanchtona, koji su
opovrgli svaku mogunost pruanja otpora imperatoru, Amsdorff
i Bugenhagen su se ve tada izjasnili u prilog pravu niih magi
strata da prue otpor viim magistratima radi zatite kako "is
pravne vere tako i ivota svojih i svojih podanika (upor. Harms,
1958: 119 -21; Wolgast, 1977: 10 7-10 8; Wolgast, 1984: 10 2-10 3).
Imajui to u vidu, Brck je sada lukavo iskoristio privremeno od
sustvo Luthera i Melanchtona iz Vitenberga9 i obratio se direktno
Bugenhagenu sa molbom da ponovo i s obzirom na nove okolno
sti saopti svoje miljenje o pravu na otpor imperatoru.
Na ovu molbu Bugenhagen reaguje upravo onako kako
je Brck prieljkivao. Bugenhagen u glavnim crtama ponavlja svo
ju tvrdnju iz 1523, ali je sada produbljuje i sistematizuje (Wolgast,
19 77:136 -139 ; Wolgast, 19 8 4 :10 5 ). Pre svega, on konstatuje da u
"ovoj stvari imperator nije sudija ili vrhovna vlast, ve je to re
Boja" (Bugenhagen, 19 82: 26). Imperator ini prestup tako to
ne dozvoljava hrianima da Bogu daju Boje. "Sva je vlast od Bo
8 Istina, postojalo je i "sveije m iljenje k *je je altenburki svetenik i superatendant G eorg Spalatin 14. septem bra 15 3 0 . izrekao knezu-izborniku Johanu
Postojanom i koje je takoe ilo u prilog postojanja prava na otpor im perato
ru. M eutim , ovo m iljenje je bilo isuvie uopteno i pravno neutem eljeno (sa
prorokim zakljukom da e B og biti na strani protestanata i da e naterati
gnevne junkere" da vrate m aeve u korice), tako da nije moglo biti upotrebljeno u praktine svrhe (upor. detaljnije: H , 19 5 3 : 8 2-8 3).
9 Svojeglavi A m sdorff je jo 1 5 2 4 . posle spora sa knezom -izbornikom Fridri
hom M udrim povodom pitanja ukidanja m ise u Saksoniji napustio Vitenberg
i postao pastor u M agdeburgu, tako da nije dolazilo u obzir da napie novo
m iljenje (Kolb, 19 78: 34-36 ).

27S

ga. Zato ako se vlast vri suprotno Bojoj rei ili Bogu, sa njom je
svreno". Bugenhagen i dalje priznaje vaenje clausule Petri, ali je
zato relativizuje pozivanjem na Knjigu Samuilovu (i, 15), u kojoj
se kae da kralja koji napusti Boga i sam Bog naputa i da on vie
nije kralj. Prema tome, vlast" iz Rimljanima poslanice svetoga
apostola Pavla i Prve poslanice svetoga apostola Petra jeste samo
ona vlast koja priznaje Boga i koju Bog priznaje. Bezbonom kra
lju se, dodue, duguje poslunost, ali samo dok ne trai neto bezbono. Ako pone da se mea u pitanja religije, on postaje nepri
jatelj Boga i otpor puka je tada ne samo dozvoljen, nego ak naila
zi i na podrku Boga, kao to pokazuje primer Jevreja u Makabejskom ratu. U tom sluaju, prvi koji treba da reaguju su velikai
(unterherm) odnosno kneevi (Junten), koji treba da apeluju, a za
tim i da protestuju kod vladara (uberherr). Ako od apela i protesta
nema nikakvog efekta, i ako vladar nastavlja da se silom mea u re
ligiozna pitanja, onda postaje jednak Turinu . Poto sva vlast
dolazi od Boga,10 to kneevi imaju pred Bogom obavezu da se od
upru "Turinu", koji za njih vie nije nikakva vlast u pravom smi
slu. Kneevi ni u kom sluaju ne smeju da ustuknu, jer bi tada bi
li kao pastiri koji vide da vuk dolazi i bee ostavljajui stado vuku
na milost i nemilost (Bugenhagen, 1982: 27-28). Postavkom o di
rektnom poreklu sve vlasti od Boga, kao i direktnoj odgovornosti svakog
nosioca vlasti pred Bogom, Bugehagen je uspeo da zaobie regu
larnu proceduru svrgavanja imperatora i da mogunost otpora
kneeva i gradova u Svetom Nemakom Rajhu Nemake Nacije
utemelji na teolokim principima.
Kada su se poetkom oktobra 1529. na posebnoj kon
ferenciji u Slajcu knez-izbornik Johan Postojani i brandeburkoansbahki knez Georg sporazumeli o potrebi da se prui otpor
imperatoru, oni su se ve mogli pozvati na ovo Bugenhagenovo
miljenje (Fabian, 1962: 115). Isto miljenje je na kraju usvojio i
1 0 Ovaj stav je bio vrlo vaan jer je zapravo elim inisao srednjovekovnu tradiciju
tretiranja imperatora kao jedinog titulara najvie vlasti, zvane Merum imperi
um, na temelju koje je im perator svojim vazalim a dodeljivao "pravo m aa i
tako im davao vlast. Cilj Bugenhagena i drugih luteranaca bio je da ovu tra
diciju zamene direktnim pozivanjem na princip po kojem je sva vlast od B o
ga, pa da tako i kneevi iusgladii dobijaju ne od imperatora, nego direktno od
Boga (Benert, 19 73: 2 7 ).

279

hesenski knez Filip Odvani. To se dobro moe videti iz jednog

pisma od 21. decembra iste godine, koje je hesenski knez napisao
brandenburko-ansbahkom knezu Georgu. U tom pismu on ta
koe zastupa stav da imperator ima ovlaenja samo u "spoljanjem, svetovnom poretku, a ne i u "unutranjem i venom , u
koji spada pitanje reformacije crkve (Philipp, 19 8 2 :4 5 ). Po njego
vom miljenju clausula Petri nastala je u vreme kada Jevreji nisu
imali nita sa izborom vlasti: Rimljani su jednostavno po svom
nahoenju birali obine guvernere (schlechte landtpfleger) " , koji se
nisu meali u pitanja religije. Zato su apostoli Pavle i Petar
propovedali odustajanje od otpora takvim vlastima. Obrnuto, im
perator Karl V se ne zadovoljava svetovnom svevlau, nego hoe
jo i da zatire jevanelje, u emu se pokazuje gorim od Turina .
Zato se na kraju pisma Filip retoriki pita: "Pa ako je dozvoljeno
pruiti otpor Turinu, zato ne bi bilo doputeno spaavati se od
ovoga to je jo gore od turske tiranije?" (Philipp, 1982: 46).
Iz svega to je do sada reeno moe se zakljuiti da su
Bugenhagenovo miljenje do kraja 1529. godine usvojili svi klju
ni pripadnici budueg Smalkaldenskog saveza. Ostalo je da se to
kom naredne godine tom miljenju priklone i ostali vitenberki
teolozi. Da to nije bio nimalo lak zadatak svedoi miljenje kojim
su se 6. marta 1530. Luther, Jonas, Bugenhagen i Melanchton ne
gativno izrazili u pogledu mogunosti pruanja otpora imperato
ru. Poto je miljenje bilo rezultat kolektivne odluke, to se Bugen
hagen morao prikloniti stavu veine svojih kolega (Wolgast, 1984:
107), iako to oigledno nije bio njegov lini stav ali ni njegova
poslednja re. Pritisak na Luthera je u narednim mesecima nasta
vljen, naroito pritisak Georga Brcka (Fabian, 19 6 2 :118 ), koji je
od Johana Postojanog, odmah nakon njegovog povratka iz Aug
sburgs u Torgau 10. oktobra, dobio'feadatak da ishoduje zajedni
ki stav pravnika i teologa povodom pitanja prava na otpor tiraniji
(Brck, 1985: 61). Brck je ovaj zadatak uspeno obavio, tako da
je 26. oktobra naTorgaukoj konferenciji Luther bio privoljen da
se saglasi sa Bugenhagenovim stavom. Stavie, na istoj konferen
ciji su zajedniki istupili i saksonski pravnici Gregor Brck, Hieronimus Schrpf, Sebald Mnsterer, Caspar Teutleben i Benedikt
Pauli. U njihovom miljenju takoe je bila prihvaena Bugenhagenova teza da imperator ne moe biti sudija u pitanjima vere i da

280

mu je stoga, ako prekorai svoja ovlaenja, potrebno pruiti ot

por ("Gutachten...", 19 82: 66). Na taj nain je jedinstveni stavvitenberkih teologa i saksonskih pravnika o pravu na otpor, koji je
Johanu Postojanom bio tako vaan, uspostavljen.
Na ovom mestu se namee pitanje o tome kakva je bila
priroda Bugenhagenovog argumenta, koji je odneo prevagu na
Torgaukoj konferenciji i kasnije se naao u osnivakoj deklaraci
ji Smalkaldenskog saveza. Po miljenju Quentina Skinnera, u pi
tanju je bio "privatnopravni argument za pravo na otpor tiraniji,
poto je vladar koji je postao tiranin "razvlaen i tretiran kao
obino privatno lice". Ovo miljenje je problematino iz dva raz
loga. Prvo, Skinner se poziva na paralelu sa sudskom vlau i stav
po kojem samovoljni sudija "vie ne postupa kao sudija u konkret
noj stvari ve [kao] obino privatno lice (non estjudex,... sed privatus)"
i zato mu se treba odupreti kao i bilo kom drugom privatnom licu
koje preduzima neku protivpravnu radnju (Skinner, 1978b: 198).
Preneseno na konkretan sukob sa imperatorom, privatnopravni
argument je po Skinnerovom miljenju imperatoru osporavao
mogunost da bude objektivni sudija u pitanjima ispravne vere i
tretirao ga kao "privatno lice. Iako je ovo nesumnjivo tano, to
jo nije ceo argument koji Skinner oznaava privatnopravnim".
Jer, kao to smo imali prilike da vidimo, glavnina Bugenhageno
vog argumenta bila je usmerena na dokazivanje direktne obaveze
kneeva i gradova pred Bogom da svoju vlast iskoriste radi odbra
ne kako "ispravne vere tako i "ivota, tela i dobra svojih podani
ka. Takva obaveza je naprosto inkompatibilna sa privatnim pra
vom, bez obzira na to koliko ekstenzivno ovo potonje bilo shvae
no. Zbog toga se redukovanje celog Bugenhagenovog argumenta
samo na "privatnopravni element ini sasvim neopravdanim.
Drugi razlog zbog kojeg se Skinnerovo odreenje "pri
vatnog prava ini neprimereno argumentu o kojem je re lei u
tome to sama injenica da se o imperatoru govori kao o "privat
nom licu jo uvek ne znai da je na delu primena privatnopravne
logike. Privatna lica mogu stajati u meusobno razliitim prav
nim odnosima, a ne samo u privatnopravnim. Pravni institut koji
bi u konkretnom sluaju otpora imperatoru kao "privatnom licu
doao u obzir jeste samoodbrana, a ona ne postoji samo u privat
nom, nego i u krivinom pravu. Rimsko pravo je poznavalo ovaj

281

institut i defnisalo ga kao potrebu da se sili suprotstavi sila (vim

virepellere licet). Meutim, za rimske pravnike institut samoodbrane izvorno je bio deo ius naturalisa i iusgentiuma, da bi sa preuzima
njem u ius civile bio podvrgnut odreenim ogranienjima.11 Ukoli
ko su u pitanju obina "privatna lica onda se primena pozitivnopravnog instituta samoodbrane ini relativno neproblematinom.
Nevolje, meutim, nastaju kada se imperator pone tretirati kao
"privatno lice protiv koga je takoe mogue primenjivati samoodbranu (tj. otpor). Tako neto je bilo potpuno strano kako rim
skim, tako i srednjovekovnim pravnicima, i to svakako ne bez raz
loga. Ogranienja ius civiliea jasno su govorila da protiv imperato
ra nema samoodbrane, poto nema te sudske instance koja bi ga
mogla pozvati kao privatno lice na odgovornost. Protiv impera
tora su podanici eventualno mogli povesti rat, ali to vie nije bila
nikakva samoodbrana (u znaenju pozitivnopravnog instituta),
ve jednostavno borba na ivot i smrt: ako bi u ratu doiveli poraz,
onda se imperator sa njima obraunavao po kratkom postupku,
kao sa izdajnicima, a ne kao sa asnim neprijateljem koji je pora
en u potenoj borbi. Sto je vailo za rimske imperatore, vailo je
i za imperatore Svetog Rimskog Rajha Nemake Nacije. Zato je
opravdavanje samoodbrane od imperatora, koje su preduzeli Bugenhagen i saksonski pravnici, moglo da se vri samo u izvornom
kontekstu ius naturalea.
Uzimajui u obzir sve to je reeno, Bugenhagenov ar
gument bi trebalo smatrati pre teolokim i prirodnopravnim, ne
go "privatnopravnim. Pri tom se nikako ne sme zanemariti razli
itost dve logike koje ovaj Bugenhagenov argument objedinjava na, kako e se jo videti, sasvim mehaniki nain. Na jednoj stra
ni deluje teoloka logika odbrane "ispravne vere , koja spaja kon-

11 D va glavna ogranienja bila su da sam ood brana m ora biti neposredna reakci
ja (incontinenti) na napad i da m ora biti srazm erna napadu (moderamen inculpatae tutelae). Nasilje prema napadau nakon proteka odreenog vrem ena (exintervallo) i preko mere nasilja koje je on u potrebio povlailo je za sobom gubi
tak m ogunosti pozivanja na in stitu t sam oodbrane. Zato se postojanje sam o
odbrane moralo dokazivati u svakom konkretn om sluaju pred sudom i tek je
m eritorna presuda nadlenog suda neki akt nasilja m ogla da ex postfacto okvalifikuje kao samoodbranu. T a reenja su, sa izvesnim m odifikacijam a, preuze
li i srednjovekovni pravnici (upor. Parrow , 1 9 9 3 :1 5 - 1 6 ) .

282

siataciju o "nenadlenosti" imperatora za pitanja vere sa direkt

nom obavezanou svih nosilaca vlasti pred Bogom kao ultimativ
nom instancom od koje potie sva vlast. U skladu sa tom logikom
svaki nosilac vlasti je pred Bogom duan da brani ispravnu veru
od svakog ko je ugroava, bez obzira na to da li i kakvu vlast oba
vlja unutar ustavnog aranmana jedne zemlje. Na drugoj strani
postoji ista prirodnopravna logika odbrane najelementarnije eg
zistencije, koja svim nosiocima vlasti, kako je objasnio jedan ano
nimni pravnik,12 namee "pastirsku dunost da tite svoje poda
nike ("ovce).
Razliitost ove dve logike unutar Bugenhagenovog ar
gumenta potvrdie njihova dalja sudbina: obe e, kao takve, biti
kratkog veka i ubrzo e se utopiti u dve nove i sasvim odvojene ar
gumentacije. Logika odbrane "ispravne vere pretvorie se u pravo
niih magistrata na otpor viim magistratima i kao takva igrae
znaajnu ulogu u teorijama Martina Bucera, Nicolausa von Am
sdorffa, kao i, kasnije, Thodore de Bzea. Na drugoj strani, logi
ka odbrane najelementarnije egzistencije vrlo brzo e potpuno
prevazii okvire pastirske dunosti, jer, ako je ve po prirodnom
pravu trebalo preduzimati odbranu od "vuka , nije bilo nikakvog
principijelnog razloga redukovati je samo na pastire , poto je
sasvim blisko pameti da je priroda i samim "ovcama dala pravo
na samoodbranu, ili, tanije, pravo na samoodranje. Prvi korak u

12 Ideju o "pastirskoj d u n osti , koju je dotakao Johann es Bugenhagen, dalje je

razvio jedan anonim ni pravnik u m iljenju napisanom krajem 15 3 0 . Po tom
m iljenju, apostol Pavle im ao je na umu ovu ideju kada je vlast nazivao uva
rom javnog mira (publicae tranquillitatis custodem): Zato je pastir zarad ovaca,
a ne ovce radi pastira. Jer im vie nem a ovaca, gospodar vie nema potrebe
ni za pastirom (U nbekannter Jurist, 19 8 2 : 7 4 ). A u tor anonim nog m iljenja
iao je toliko daleko da se pozivao direktno na prirodno pravo, koje namee
kneevim a i gradovim a obavezu da zatite svoje podanike. N jim a nije dat
m a radi njih sam ih, nego radi njihovih podanika: H rianskim kneevima
m a je dat i oni su duni da odre m ir i ouvaju zem lju i ljude od nepravedne
vlasti (U nbekannter Ju rist, 1 9 8 2 :7 5 ) . Kneevim a i gradovim a im perator ni
je nadreen onako kao to je to bio A sircim a, Persijancim a, G rcim a i Rim lja
nim a u prolosti, nego im se "zakletvom obavezao, obeao da e vladati u
skladu sa pravom i pravdom , te zato nem a potpunu, nego sam o ogranienu
vlast. Kneevi imaju pravo da mu kao vazali prue otpor zbog krenja zakle
tve (U nbekannter Jurist, 19 8 2 : 76).

283

izvlaenju ove konsekvence iz prirodnopravnog argumenta uinie, kako emo odmah imati prilike da vidimo, niko drugi do sam
Martin Luther.
Naposletku, ostaje jo da se kae nekoliko rei o ustavnopravim implikacijama konsenzusa postignutog na Torgaukoj
konferenciji. Najvei znaaj Lutherovog saglaavanja sa drugim
pravnim i teolokim autoritetima u pogledu prava na otpor tira
niji leao je u tome to je ono dalo zeleno svetio za stvaranje
Smalkaldenskog saveza. Knez-izbornik Johan Postojani je od
mah po okonanju Torgauke konferencije zakazao okupljanje
protestantskih kneeva i predstavnika gradova u Smalkaldenu
22. decembra 1530. Na poetku osnivake deklaracije, koja je
usvojena 27. februara 1531. stoji jasno izraena ideja da osamna
est potpisnika sebe smatra hrianskim vlastima i da stupa u
odbrambeni savez radi ouvanja istinske "rei Boje, odnosno
"due i tela, naih i naih podanika (leib undseele, unser und unser
undertanen) ("Der erste... , 19 62: 350). U narednim godinama
organizacija saveza e se sve vie usavravati, tako da e 23. de
cembra 1535. biti usvojen Ustav saveza, koji e precizno regulisati obaveze dvadest tri lana i organe saveza, kao i njihove nadle
nosti i nain donoenja odluka.
Naravno, Smalkaldenski savez nije postao nikakva dr
ava u modernom znaenju tog pojma. Ali, njegov znaaj je u to
me to predstavlja svojevrsnu vododelnicu u praktikama pobunje
nikog udruivanja izmeu srednjeg i novog veka. U srednjem ve
ku je postojala itava kultura pobune , koja je u sebi obuhvatala:
polaganje zakletve pobunjenika (coniuratio); sporazumevanje oko
postupaka koji e biti preduzeti (pactum) i donoenje obavezujuih pravnih akata (constitutiones), kojim se ureuju odnosi pobu
njenika; samoobavezivanje na pruanje meusobne pomoi (mutuum auxilium, mutua caritas); pa ak i obrazovanje izvesnog "brat
stva (fratemitas) ili zajednice (communiai) pobunjenika. Srednjovekovna pobunjenika udruenja bila su strogo ekskluzivna i otro
odvojena od ostatka sveta (mutuum auxilium contra omnes), koji su
inile vrsto isprepletene zajednice i korporacije. Ovaj ekskluzivitet stajao je u otroj opreci prema ciljevima koji su po pravilu bili
univerzalni, ali ije je ostvarivanje nuno iziskivalo dobru poveza
nost, organizaciju i delatnu odlunost pobunjenika (Oexle, 1995:

284

136). malkaldenski savez jo uvek stoji u tradiciji ovih srednjovekovnih pobunjenikih udruenja, ali ih po svojim razmerama,
kompleksnosti, kao i ciljevima, daleko prevazilazi. On prvi put
ukljuuje organizacione delove (kneeve, stalee, gradove) spoljnog sveta (Rajha), ali na jedan novi nain, koji je zahtevaoprecizno,
razraeno i trajno pravno ustrojstvo u cilju odbrane ne samo hri
anstva nego i "due i ivota pojedinaca. Leopold von Ranke bio
je u pravu kada je u Smalkaldenskom savezu video rudimente jed
ne moderne (nemake) nacije: "Sada se pored Rajhstaga obrazova
lo jedno drugo sredite, jedno jedinstvo, i to ne samo vojno-politike, nego mnogo vie intelektualne prirode, koje nije stvoreno po
nareenju vie vlasti, nego se uzdiglo unutranjom nunou odo
zdo (Ranke, 644). Put koji je vodio malkaldenski savez do jed
nog takvog - protoustavnog - ureenja u nacionalnim razmerama
naputao je tle srednjeg veka i vodio ka prvim ustavnim dravama.
Tri sukcesivna koraka pokazivala su se kao presudna za kretanje na
taj put: razrada prava na otpor tiraniji - udruivanje - ustav.

3. Argument Martina Luthera o pravu svakog oveka

na otpor krvoednim psima
Lutherovo istrajno odbijanje da se pridrui prvim Briickovim i Bugenhagenovim pokuajima opravdanja otpora protestantskih
kneeva i gradova imperatoru najverovatnije se moe pripisati nje
govom nastojanju da ostane veran sopstvenom stavu izraenom u
sporu sa Mntzerom i pobunjenim seljacima (o Lutherovom stra
hu od "anarhije , inspirisanom Seljakim ratom upor. Wolgast,
19 80 : 19). I zaista, razlog zbog kog se Luther sve do Torgauke
konferencije dosledno suprotstavljao svakom aktivnom otporu
vlastima, bez obzira na to iz koje kategorije podanika taj otpor do
lazio, bio je motivisan njegovom mrnjom i strahom od destruk
tivnih potencijala "rulje . To na najbolji nain dolazi do izraaja u
Lutherovom spisu pod naslovom Jedna iskrena opomena svim hrianima da se klone pobune i ustanka iz 1522 . "Obini ljudi su, kako
stoji u ovom spisu, morali biti na svaki nain zauzdani, tako da se
"uzdre od prohteva i rei koji se mogu preobratiti u pobunu, i da
nita ne preduzimaju bez zapovesti stareina i sudelovanja vlasti".
Sve i kada vlast kri Boje zapovesti, obini ljudi ne smeju da se

285

bune, i to iz etiri razloga: prvo, zato to "sam Bog hoe i bie onaj
koji kanjava , drugo, zato to "pobuna nikada ne moe proi bez
prolivanja nevine krvi ili tete , tree, zato to "niko ne moe biti
sudija u svojoj stvari" i etvrto, zato to je "pobuna sasvim izvesno
delo avola (Luther, 1991a: 50-51). Od pravila uzdravanja od
pobune za Luthera nije bilo nikakvih izuzetaka i sve to je "obian
ovek mogao da uini jeste da prepusti Bogu da na Stranom su
du kazni nosioce vlasti za sva nedela koja su na ovom svetu poi
nili (upor. vie o eshatolokoj dimenziji Lutherovog prvobitnog
osporavanja prava na otpor tiraniji: Hinrichs, 19 7 1:14 7 i dalje; Diesselhorst, 19 8 4 :15 2 i dalje).
Isti stav je Luther nastavio da zastupa i 1529 . Saksonskom knezu-izborniku Johanu Postojanom on tada jo uvek savetuje da ne potee oruje na imperatora, ve da ga moli "za mir sa
svom pokornou" (Luther, 1982a: 49). Tek nakon to je avgusta
1530. onemoguen svaki kompromis izmeu katolikih i prote
stantskih kneeva, a protestanti stavljeni pred dilemu priznavanja
jeresi ili rata, Luther je takorei nateran da se pridrui Bugenhagenu i saksonskim pravnicima u njihovom opravdavanju otpora im
peratoru koji ratuje protiv Boga i prava . Ono to je Luther ne
sumnjivo hteo da izbegne jeste da se "rulja", kao "mnogoglavo u
dovite (kako je on nazivao Mntzerove siromane stanovnike
gradova i seljake, ali i sve pripadnike radikalnih protestantskih
sekti, poput baptista, anabaptista, menonita itd.), podigne na
ustanak i srui, ili ugrozi postojei poredak. Nju je Luther nasto
jao da na svaki nain dri po strani od svih politikih zbivanja,
smatrajui je politiki nezrelom i nesposobnom za bilo kakvu
smislenu akciju.13 Zbog toga je on svakako bio na velikim muka
ma da popusti pritiscima i pridrui se zagovornicima prava na ot
por imperatoru. Ali kada je jednorrt u sebi prelomio otpor tradici
onalne hiranske etike, Luther se vrlo smelo opredelio za krajnje
radikalan prirodnopravni argument prava na samoodranje.
13 K asnije e se Luther izjanjavati u p rilog jedn om vrlo ekstenzivno shvaenom
pojm u vlasti (Oberkeit), po kojem e svaki graanin biti lan v lasti jer je saodgovoran za ispravnu vladavinu nosilaca vlasti (upor. Scharffenorth, 19 6 4 :
139 ). Pri tom treba voditi rauna d a je pojam "ru lje obuhvatao celokupno nestaleko, pa samim tim i negraansko stanovnitvo, prema kom je Luther
gajio trajne i neprevaziene anim ozitete.

286

Na Torgaukoj konferenciji Luther naposletku menja

uvoje miljenje o mogunostima pruanja otpora tiraniji i sa dru
gim teolozima objavljuje deklaraciju u kojoj prihvata postojanje
obaveze otpora, i to ne na osnovu svetovnog prava, nego na osno
vu dunosti i potrebe savesti (Luther et al., 1982b: 67). Meulim, njegovo opiranje da prihvati mogunost primene prirodnog
prava na samoodbranu ("v/m virepellere licet") u legitimiranju pra
va na otpor tiraniji,14 trajalo je due nego odbijanje da prihvati sa
mo pravo na otpor tirniji.15 Tek nekoliko godina kasnije, Luther e
se odvaiti da sa drugim teolozima izrazi svoje miljenje saksonskom knezu-izborniku i hesenskom knezu o tome da postoji "pri
rodni poredak", u skladu sa kojim svako ima (prirodno) pravo da
se brani od jedne takve notoriam iniuriarum" kakvu u konkretnom
sporu sprovodi imperator (Luther et al., 1982c: 9 0) i zbog koje po
prirodnom pravu prestaju "sve obaveze izmeu podanika i najvie
vlasti (oberherm)" (Luther et al., i982d: 93). Kao to moemo da
vidimo, povodom pitanja prava na otpor tiraniji Luther je vreme
nom stigao na vrlo radikalne pozicije (koje se pri tom ne mogu

14 U pism u od 6. m arta 15 3 0 . Luther, zajedno sa Ju stu som Jon asom , Johannesom Bugenhagenom i Philippom M elanchtonom odbacuje m ogunost pozi
vanja na prirodno pravo na sam oodbranu (vint virepellere licet) zato to se ovo
pravo navodno sukobljava sa drugim pravnim principim a, kao npr.: "N ik o ne
m oe biti sudija u svojoj stvari" ili K o uzvraa udarac ini nepravdu" (Lut
her et al., 19 8 2 a : 6 1). O sim ovog principijelnog razloga, potpisnici su naveli
i drugi, sasvim pragm atian razlog, koji je glasio da e otpor protestanata im
peratoru izazvati pravi haos, jer e doi do sveopteg rata u Rajhu (Luther et
al., 19 8 2 b : 63).
15 Februara 15 3 1. Luther se alio Lazarusu Spengleru da su ga pravnici u Torgauu nagovarali da prihvati stav da se pravo na otpor im peratoru moe utem e
ljiti na prirodnom pravu na sam oodbranu (v/m virepellere licet), ako je u pita
nju notoriam iniuriarum. M eutim , Luther je osporavao da se priklonio ovom
m iljenju i izrekao prilino kontroverznu tvrdnju da je prihvatio iskljuivo
onu m ogunost otpora koja se temelji na im peratorovim sopstvenim zakoni
m a (zadravajui rezerve da je pasivn ost ipak bolja od preduzim anja otpora)
(upor. Shoenberger, 1 9 7 9 :1 1 ) . M ogue je da je ovo dalo povoda Herbertu von
Borchu d a tvrdi kako je Luther - u dugim raspravam a sa sakson skim pravni
cim a - priznao prim at pozitivnog prava nad kanonskim pravom u vezi sa
pravom na otpor tiraniji (Borsch, 19 5 4 : 18 4 ). Takav zakljuak ipak ne stoji,
poto su sva Lutherova izraavanja u prilog pravu na otpor tiraniji utem elje
na iskljuivo na prirodnom , a ne na pozitivnom pravu.

287

bune, i to iz etiri razloga: prvo, zato to "sam Bog hoe i bie onaj
koji kanjava , drugo, zato to "pobuna nikada ne moe proi bez
prolivanja nevine krvi ili tete , tree, zato to "niko ne moe biti
sudija u svojoj stvari i etvrto, zato to je "pobuna sasvim izvesno
delo avola" (Luther, 1991a: 50-51). Od pravila uzdravanja od
pobune za Luthera nije bilo nikakvih izuzetaka i sve to je "obian
ovek mogao da uini jeste da prepusti Bogu da na Stranom su
du kazni nosioce vlasti za sva nedela koja su na ovom svetu poi
nili (upor. vie o eshatolokoj dimenziji Lutherovog prvobitnog
osporavanja prava na otpor tiraniji: Hinrichs, 19 7 1:14 7 i dalje; Diesselhorst, 19 8 4 :15 2 i dalje).
Isti stav je Luther nastavio da zastupa i 1529. Saksonskom knezu-izborniku Johanu Postojanom on tada jo uvek savetuje da ne potee oruje na imperatora, ve da ga moli "za mir sa
svom pokornou (Luther, 1982a: 49). Tek nakon to je avgusta
1530. onemoguen svaki kompromis izmeu katolikih i prote
stantskih kneeva, a protestanti stavljeni pred dilemu priznavanja
jeresi ili rata, Luther je takorei nateran da se pridrui Bugenhagenu i saksonskim pravnicima u njihovom opravdavanju otpora im
peratoru koji "ratuje protiv Boga i prava . Ono to je Luther ne
sumnjivo hteo da izbegne jeste da se "rulja , kao "mnogoglavo u
dovite (kako je on nazivao Mntzerove siromane stanovnike
gradova i seljake, ali i sve pripadnike radikalnih protestantskih
sekti, poput baptista, anabaptista, menonita itd.), podigne na
ustanak i srui, ili ugrozi postojei poredak. Nju je Luther nasto
jao da na svaki nain dri po strani od svih politikih zbivanja,
smatrajui je politiki nezrelom i nesposobnom za bilo kakvu
smislenu akciju.'3 Zbog toga je on svakako bio na velikim muka
ma da popusti pritiscima i pridrui se zagovornicima prava na ot
por imperatoru. Ali kada je jednorti u sebi prelomio otpor tradici
onalne hiranske etike, Luther se vrlo smelo opredelio za krajnje
radikalan prirodnopravni argument prava na samoodranje.
13 K asnije e se Luther izjanjavati u p rilog jednom vrlo ekstenzivno shvaenom
pojm u vlasti (Oberkeit), po kojem e svaki graanin biti "lan vlasti" jer je saodgovoran za ispravnu vladavinu n osilaca vlasti (upor. Scharffenorth, 19 6 4 :
13 9 ). Pri tom treba voditi rauna d a je pojam "ru lje" obuhvatao celokupno nestaleko, pa samim tim i negraansko stanovnitvo, prema kom je Luther
gajio trajne i neprevaziene anim ozitete.

286

Na Torgaukoj konferenciji Luther naposletku menja

svoje miljenje o mogunostima pruanja otpora tiraniji i sa dru
gim teolozima objavljuje deklaraciju u kojoj prihvata postojanje
obaveze otpora, i to "ne na osnovu svetovnog prava, nego na osno
vu dunosti i potrebe savesti (Luther et al., 1982b: 67). Meu
tim, njegovo opiranje da prihvati mogunost primene prirodnog
prava na samoodbranu ("v/m vi repellere licet) u legitimiranju pra
va na otpor tiraniji,14 trajalo je due nego odbijanje da prihvati sa
mo pravo na otpor tirniji.15 Tek nekoliko godina kasnije, Luther e
se odvaiti da sa drugim teolozima izrazi svoje miljenje saksonskom knezu-izborniku i hesenskom knezu o tome da postoji "pri
rodni poredak, u skladu sa kojim svako ima (prirodno) pravo da
se brani od jedne takve notoriam iniuriarum" kakvu u konkretnom
sporu sprovodi imperator (Luther et al., 1982c: 9 0) i zbog koje po
prirodnom pravu prestaju "sve obaveze izmeu podanika i najvie
vlasti (oberherm) (Luther et al., i982d: 93). Kao to moemo da
vidimo, povodom pitanja prava na otpor tiraniji Luther je vreme
nom stigao na vrlo radikalne pozicije (koje se pri tom ne mogu

14 U pism u od 6. m arta 15 3 0 . Luther, zajedno sa Ju stu som Jon asom , Johannesom Bugenhagenom i Philippom M elanchtonom odbacuje m ogunost pozi
vanja na prirodno pravo na sam oodbranu (vitn vi repellere licet) zato to se ovo
pravo navodno sukobljava sa drugim pravnim principim a, kao npr.: "N ik o ne
m oe biti sudija u svojoj stvari" ili K o uzvraa udarac ini nepravdu" (Lut
her et al., 19 8 2 a : 6 1) . O sim ovog principijelnog razloga, potpisnici su naveli
i drugi, sasvim pragm atian razlog, koji je glasio da e otpor protestanata im
peratoru izazvati pravi haos, jer e doi do sveopteg rata u Rajhu (Luther et
al., 19 8 2 b : 63).
15 Februara 15 3 1. Luther se alio Lazarusu Spenglern da su ga pravnici u Torgauu nagovarali da prihvati stav da se pravo na otpor im peratoru moe utem e
ljiti na prirodnom pravu na sam oodbranu (v/m vi repellere licet), ako je u pita
nju notoriam iniuriarum. M eutim , Luther je osporavao da se priklonio ovom
m iljenju i izrekao prilino kontroverznu tvrdnju da je prihvatio iskljuivo
onu m ogunost otpora koja se tem elji na im peratorovim sopstvenim zakoni
m a (zadravajui rezerve da je pasivnost ipak bolja od preduzim anja otpora)
(upor. Shoenberger, 1 9 7 9 :1 1 ) . M ogue je d a je ovo dalo povoda H erbertu von
Borchu da tvrdi kako je Luther - u dugim raspravam a sa sakson skim pravni
cim a - priznao prim at pozitivnog prava nad kanonskim pravom u vezi sa
pravom na otpor tiraniji (Borsch, 19 5 4 : 18 4 ). Takav zakljuak ipak ne stoji,
poto su sva Lutherova izraavanja u prilog pravu na otpor tiraniji utem elje
na iskljuivo na prirodnom , a ne na pozitivnom pravu.

287

identifikovati sa onim Mntzerovim). U tom pogledu se ini neo

drivim miljenje Quentina Skinnera, koji smatra da je kod Lut
hera strah od rulje bio sve vreme dovoljno jak da eliminie sve
radikalne konsekvence pribegavanja pravu na otpor tiraniji. Upra
vo suprotno: u svetlu zaotravanja verskog i politikog sukoba u
Nemakoj tokom tridesetih godina 16. veka, Luther je poeo da
prihvata stanovite da se u verskom ratu mora raunati na svakog
vernika koji je sposoban da se pridrui vojsci protestantskih kne
eva i gradova i da se takvima mora olakati savest izuzimanjem iz
proskribovane definicije pobunjenika. A za to vie nisu bili do
voljni pozitivnopravni argumenti. Istina, Luther je ustrajavao na
svom stanovitu da u temelju svake (pa ak i inovernike) drave
stoji prirodno pravo, koje je Mojsije kodifikovao u Dekalogu i ko
je vai ne samo za Jevreje i hriane nego i za sve ljude, bez obzira
na to kojoj veroispovesti pripadaju (upor.: Cargill Thompson,
1984: 85). Iako je time uinio vrlo vaan korak ka pomirenju pri
rodnog i pozitivnog prava, kao i postavljanju moderne drave na
odreene etike osnove (koje su, kao to smo imali prilike da vidi
mo u 4. poglavlju, nestale iz diskursa ranog novovekovnog dr
avnog rezona), Luther time jo nije bio reio problem postupa
nja podanika u situaciji kada dravna vlast prestane da se dri za
povesti iz Dekaloga. Reavanje tog problema postalo je mogue
tek sa njegovom narastajuom sklonou da pravo na otpor tirani
ji takoe utemelji i u prirodnom pravu, ukljuujui tu i prirodno
pravo na samoodbranu (upor.: McNeil, 1941: 227; Shoenberger,
19 7 9 :16 -2 0 ).
Pravo na samoodbranu Luther razvija u dve varijante.
Prva varijanta je vrlo bliska Mntzeru po svom apokaliptikom
naboju i zato bi se s pravom mogla nazvati jo i pravom na otpor
"Antihristu ili "apokaliptinom raninu (Heckel, 1964: 303305). Ona kazuje da su svi podanici imperatora duni da se poko
ravaju svim njegovim politikim odlukama, donetim na osnovu
ovlaenja koja on ima u Svetom Rimskom Rajhu Nemake Naci
je. Meutim, ako imperator postupa u nekom drugom svojstvu konkretno, kao najamnik pape (miles papae) u ratu koji ovaj vodi
protiv (nekih) kneeva i gradova onda za njegove podanike ne
postoji nikakva obaveza na pokornost. Kada je u pitanju sam pa
pa (kao pravi pokreta rata), stvari su mnogo jasnije. Kako papa.

288

nije nosilac nikakve vlasti koja potie od Boga i koja na osnovu to

ga iziskuje pokornost i odustajanje od otpora, to on ne moe biti
ak ni tiranin (poto samo vladar moe postati tiranin), ve jedino
- "udovite" (monstrum), shvaeno u znaenju bilo zveri iz Knji
ge proroka Danila, bilo "vukodlaka (Beerwolf) iz nemakog na
rodnog predanja, bilo Antihrista iz Otkrovenja Jovanovog (Lut
her, 1982b: 97-98; upor. i Cargill Thompson, 1984: 10 9 -110 ).
Ako jedno takvo udovite krene na Nemce i ako mu se pri tom
pridrui i imperator (kao puki egzekutor), onda ne postoje nika
kve prepreke da im se prui otpor na svaki mogui nain i svim
sredstvima. Jer, tada je u pitanju "konani obraun" u kojem se sve
"sile Dobra moraju okupiti i potui "sile Zla .
Druga, apokaliptinim motivima neoptereena varijan
ta prava na samoodbranu mogla bi se nazvati pravom na samoodr
anje stricto sensu. Nju nalazimo razvijenu u Upozorenju njegovim dra
gim Nemcima (iz 1531), u kojem Luther pie da je mogue da impe
rator i jedan (katoliki) deo kneeva krenu u rat protiv protestana
ta na osnovu legalno donesene odluke, a da ipak otpor potonjih
bude opravdan: "Jer u sluaju kada ubice i krvoedni psi hoe da
vode rat i da ubijaju, uistinu nije nikakva pobuna dii se protiv njih
i braniti se. [...] Hrianin zna dobro ta treba da ini, da d Bogu
Boje, a caru carevo (Mat. 22, 21), ali ne i krvoednim psima ono
to je njihovo" (Luther, 1991b: 240). Iako se na ovaj nain Luther
naizgled pribliava nekim Mntzerovim stavovima, koje je ranije
otro osuivao, pozicija na koju on stie ipak je sasvim drugaija
od Mntzerove, poto je svoju principijelnu osudu pobune i pobu
njenika tako preformulisao da su imperator i katoliki kneevi sa
da postali pobunjenici od kojih su se protestanti samo branili":
"Nije pobuna kada neko dela protivno pravu, jer bi se u tom slua
ju svi prekraji prava nazivali pobunom, ve se pobunjenikom mo
e nazvati onaj koji nee da trpi vlast i pravo, ve ih napada i bori
se protiv njih, hotevi da ih srui, sam postane gospodar i namet
ne svoje pravo, kao to je Mntzer to (u Seljakom ratu) uinio. To
se s pravom naziva pobunjenikom, tako da odbrana od krvoednih
pasa ne moe biti pobunjenika (Luther, 1991b: 241). Dakle, od
brana od "krvoednih pasa predstavljala je neto novo, to se raz
likovalo kako od Bugenhagenovog teolokog argumenta tako i od
apokaliptine revolucije Thomasa Mntzera.

289

Umesto da ih proglasi "privatnim licima, Luther impe

ratora i katolike kneeve proglaava "krvoednim psima , za koje
su nadleni samo prirodni zakoni samoodranja. Samoodranje
zato nije i ne moe biti isto to i samoodbrana u pozitivnom pravu,
poto se onaj ko ga upranjava nalazi van domaaja pozitivnog pra
va i postaje (i mora postati!) sam sebi sudija. Na drugoj strani, Lut
her je sasvim eksplicitan u svom stavu da samoodranje nema nikave veze ni sa religioznim zapovestima. Ako imperator postane tira
nin i napadne svoje podanike, onda vie "ne vai pitanje da li je do
zvoljeno boriti se za veru, ve se treba boriti za svoju decu i porodi
cu. Kada bih mogao, napisao bih jednu opomenu elom svetu u ko
joj bih se zalagao da svako titi svoje (Luther, 1991c: 191). Kada je
u pitanju samoodranje (bilo sopstveno, bilo lanova porodice),
onda je, dakle, svako ovlaen da zaboravi i civilno i kanonsko pra
vo i da se na osnovu prirodnog prava nasiljem suprotstavi "krvo
ednim psima, onemoguujui ih da uzmu ono to im (u skladu sa
njihovim animalnim porivima) "pripada" - a to je pre svega krv,
odnosno ivot. Na taj nain, Luther je definitivno napustio teren
tradicionalne hrianske etike (u skladu sa kojom bi jedino isprav
no reenje bila muenika smrt), a da nije uspeo da postavi temelje
novoj etici, unutar koje bi argument samoodranja dobio svoje pra
vo i logino mesto. Dodue, moglo bi se s pravom tvrditi da je ar
gument samoodranja kod Luthera jo uvek imao sporedan znaaj,
poto je implicitna pretpostavka svih Lutherovih izlaganja bila da
su protestantski kneevi i njihova plaenika vojska oni subjekti
koji u prvom redu treba da se suprotstave krvoednim psima. No,
u daljem razvoju koncepcije prava na otpor tiraniji ovaj novi argu
ment e se pokazati kao krucijalan jer e otkriti svoje potpuno seku
larno jezgro, koje se dalo vrlo lako razdvojiti od formule "Bogu Bo
je, caru carevo i na kraju upotrebti u jednom sasvim novom sce
nariju "prirodne qua animalne borbe za opstanak.

4. Shvatanje Nicolausa von Amsdorffa

o pravu nie vlasti na otpor tiraniji vie vlasti
U periodu od polovine tridesetih do polovine pedesetih godina 16.
veka argument samoodranja e postati vrlo zastupljen meu Lutherovim sledbenicima (Cargill Thompson, 19 8 4 :10 6 -10 7 ), a na'

290

roito kod njegovog najblieg saradnika Philippa Melanchtona

(upor. Christmann, 19 0 2 :4 9 -5 4 ; Skinner, 1978b: 2 0 2 -2 0 4 ). Me
utim, to jo uvek ne znai da luteranci nisu bili skloni argumen
tu odbrane "ispravne religije (i to iskljuivo niih magistrata).
Tako je npr. luteranac Martin Bucer prvo u komentarima za Jevanelje po Mateju (ije se drugo preraeno izdanje pojavilo 1530), a
zatim i u komentarima za Knjigu sudija iz 1554, otro osporio sva
ku mogunost da privatna lica pruaju otpor vlasti i usredsredio se
na opravdanje prava na otpor niih magistrata protiv viih magi
strata. Kao i Bugenhagen i saksonski pravnici, i on je smatrao da
se o pravu na otpor moglo govoriti samo u krugu onih kojima je
Bog dao iusgladii (Skinner, 1978b: 204).
Ipak, najvee zasluge u afirmaciji ovog argumenta ima
li su luteranski magistrati imperatorskog grada Magdeburga, koji
su, sve u svemu, tri puta pruali otpor viim magistratima: 1524.
oni su protiv volje nadbiskupa Albrehta primili reformaciju, 1546.
postali su lanovi Smalkaldenskog saveza (i borili se ne samo pro
tiv imperatora nego i protiv svog sopstvenog nadbiskupa), da bi
1548. odbili da se podvrgnu imperatorskom Interimu i nastavi
li rat do 1551. Ovaj poslednji otpor bio je naroito znaajan, poto
su poraz Smalkaldenskog saveza 1547. (u kojem je saksonski
knez-izbornik Johan Fridrih pao u zarobljenitvo) i imperatorova
Deklaracija 0 religiji, poznatija kao "Augsburki Interim od 15. ma
ja 1548 (kojim je od svih zaraenih strana zahtevano odgaanje
ratnih dejstava sve dok se trajno ne rei verski spor), naveli najve
i deo luteranaca (a pre svega Lutherovog naslednika u Vitenbergu Philippa Melanchtona) da pristanu na kompromis sa impera
torom. Radikalno luteransko krilo, u kojem su se nalazili magdeburki pastori na elu sa Nicolausom von Amsdorffom, odbilo je
svaku mogunost "kompromisa sa Antihristom (u emu ih je po
drao zarobljeni knez-izbornik Johan Fridirh) i nastavilo dalji rat
bez podrke ostalih protestanata (upor. Aieman, 1557). Graani
Magdeburga su se dobro pripremili za opsadu (nabavili su namir
nice za nekoliko godina, pojaali svoja utvrenja i kupili itavu
vojsku plaenika) i sveano se zakleli na meusobnu pomo i vernost u borbi protiv imperatora (Ranke, 110 2 ). Taj radikalizam se
pokazao vie nego uspenim, poto je u narednim godinama rat
na srea bila na strani Magdeburga. Uspesi Magdeburana u nji-

2 pi
*

hovom usamljenom otporu imperatoru postali su predmet divlje

nja protestanata irom Evrope, tako da su na kraju znaajno doprineli obnavljanju Smalkaldenskog saveza i nastavku ratovanja sve do Augsburkog mira 1555. (Kingdon, 19 8 8 :15 0 -15 1).
Am sdorff je, kao to smo ve imali prilike da vidimo,
pripadao od samog poetka najradikalnijem protestantskom krilu
umeanom u reformacijom prouzrokovani religiozno-politiki
sukob u Svetom Rimskom Rajhu Nemake Nacije. Ve 1523. on je,
nasuprot Lutheru i Melanchtonu, saksonskom knezu-izborniku
Fridrihu Mudrom napisao miljenje po kojem je knez u sluaju
napada prop ter Evangelium obavezan da kao "persona publica" pru
i otpor i zatititi svoje podanike. Ovu obavezu Am sdorff je izvo
dio iz obaveze kneza prema Bogu, od kojega je knez dobio ma
vlasti i kojem duguje apsolutnu lojalnost (Wolgast, 1977: 107108; Kolb, 1978: 33-34). etvrt veka kasnije, Am sdorff i drugi
magdeburki svetenici nastavili su da razrauju istu logiku. U to
vreme je, inae, nastao veliki broj pamfleta koji su imali za cilj da
opravdaju "pravednu stvar za koju se Magdeburg borio. Naroi
to su bili vani spisi u periodu 1548 -1551, kada je trebalo .obrazlo
iti odbijanje imperatorskog "Interima i nastavak ratovanja, ne
samo bez podrke ostalih protestanata, nego u otvorenom kon
fliktu sa Melanchtonom, Bugenhagenom i ostalim vitenberkim
teolozima. U ovim spisima se odbijanje "Interima obrazlae ve
uobiajenom hrianskom maksimom da se caru duguje carevo, a
Bogu Boje. Meutim, Magdeburani su sada interpretirali "In
terim kao definitivnu uzurpaciju Bojeg od imperatora (koja ak
nagovetava "konani obraun sa Antihristom) i greh koji Bog
nee oprostiti na Stranom sudu. Zato su svi pobornici "ispravne
vere imali da se odupru "Antihristu i njegovom "Interimu" (ali i
"izdajnicima Lutherovog uenja" ti Vitenbergu), pa makar ih to
kotalo i ivota - sve zarad spasenja na onom drugom svetu. Po
recima samog Amsdorffa, Magdeburani nikoga nisu napali, oni
samo brane "ispravnu veru i spremni su da propadnu sa njom,
ako takva bude Boja volja (Ambstdorff, 16 4 5 :10 5 0 ). No, Magde
burani su, sve u svemu, ipak verovali da ih Bog nee osuditi na
propast i da e im na kraju podariti pobedu: Jer u ruci Gospoda
(kao to dragi David kae) lei snaga i mo da svakog napravi ve
likim i jakim. I nema sumnje da e ova naa stvar i nastupajua

292

opasnost svim hrianima dopreti do srca" ("Derer... , 1645:

1048). To se zaista na kraju dogodilo: Magdeburani su uspeli da
sami vode rat orujem i pamfletima taman toliko dugo da bi po
novo pridobili ostale protestante za ratnu opciju i zajednikim
snagama izdejstvovali Augsburki mir.16
Najznaajniji meu magdebrukim spisima ovog vre
mena nastao je najverovatnije iz pera samog Amsdorffa, da bi ga
na kraju 13. aprila 1550 . potpisali i svi ostali kljuni ljudi magdeburkog otpora: Niclas Han, Lucas Rosenthal, Johannes Stengel,
Nenning Freden, Ambrosius Hitfeldt, Johannes Baumgarten, Jo
achim Woltersdorff i Heinrich Gercken.17 Osnovna ideja ovog
spisa, koji je nosio naslov Priznanje, poduka i opomena svetenika ipropovednika hrianske vere uMagdeburgu, izraena je odmah u prvoj re
enici: Kada se visoka vlast usudi da nasilno i nepravedno progo
ni linosti svojih podanika, pa ak i da dokida i iskorenjuje Boje
ili prirodno pravo, ispravno uenje i Boju slubu, onda je nia
vlast duna da na osnovu Boje zapovesti svom silom i kako god
zna zaustavi taj pohod pretpostavljenog (Amsdorff et al., 1645:
1054). Na osnovu ove postavke Am sdorff je u nastavku teksta mo
gao da opravda ("niu) vlast Magdeburga u njenom suprotsta
vljanju imperatoru (tj. vioj vlasti), poto on zatire ispravnu ve
ru i onemoguava ispravno bogosluenje. Tako je zaotreno pra
vo niih magistrata na otpor viim magistratima (kada ponu da
upranjavaju tiraniju), koje e kasnije igrati krupnu ulogu u monarhomakim teorijama kako na kontinentu, tako i na britan
skom ostrvu.
Po Amsdorffu, sva vlast potie od Boga i zato svaki
nosilac vlasti mora priznavati njegov vrhovni autoritet. Bog je,
16 V ojvodi M oricu, sinu zarobljenog kneza-izbornika Johana Fridriha, 15 5 1. je
polo za rukom da postigne kom prom is sa gradskim vlastim a M agdeburga i
da okona njihov otpor, ali su odm ah nakon toga nezadovoljni svetenici na
elu sa A m sdorffom napustili grad i nastavili propagandni rat praktino sve
do A ugsburkog mira. Sto se sam og A m sd orffa tie, on je stupio u slubu Jo
hana Fridriha neposredno po njegovom oslobaanju iz petogodinjeg zaro
bljenitva. N o, ova sluba A m sdorffa nije spreila da nastavi svoje napade na
politiku sinova Joh an a Fridriha, prvo M orica (koji je poginuo u borbi 15 53 ),
a zatim i Avgusta.
17 M eu potpisnicim a se ne nalazi ime N icolausa G allu sa, kojem Robert K olb
pridaje znaajnu ulogu u sastavljanju sp isa (K olb, 19 7 8 : 85).

293

inae, stvorio i odmah razdelio tri vlasti: porodinu, crkvenu i

svetovnu. Svaka od ovih vlasti dobila je svoj poredak, a njihovi
nosioci su zadueni da nagrauju dobro i kanjavaju zlo. Raz
dvojenost crkvene i svetovne vlasti ne znai da ova potonja ne
mora da potuje Boje zakone. Sasvim suprotno. Ako svetovna
vlast pone da iskorenjuje ispravnu veru" onda postaje "pore
dak avola i podanici joj vie ne duguju pokornost (Am sdorff et
al., 1645: 10 6 9 ). Tako se pokazuje da je Bog vrhovna svetovna
vlast koja neprestano stoji nad imperatorom i moe u svako do
ba da ga svrgne ako postane neposluan. Kao to seljak ne sme
sluati kneza ako se ovaj suprotstavlja imperatoru, tako isto ni
ko ne sme sluati imperatora kada se suprotstavlja Bogu. Ova
konstrukcija posluila je kao opravdanje kada su magdeburke
vlasti, koje su, za razliku od neposlunog imperatora, nastavi
le da priznaju Boga kao vrhovnu (svetovnu) vlast (Amsdorff,
1645: 116 5 ), odbacile "Interim . Takoe je na osnovu iste kon
strukcije postalo mogue staviti u istu ravan sve nosioce vlasti po njihovom odnosu prema Bogu. Poto svi nosioci vlasti imaju
iste obaveze prema Bogu, to je nuno da budu meusobno sa
mostalni. Pri tom se u dokazivanju samostalnosti svake vlasti
Am sdorff pozivao na sam Sveti Rimski Rajh Nemake Nacije:
kada umre imperator i privremeno se uprazni njegovo mesto,
stalei Rajha i kneevi nastavljaju da obavljaju svoju vlast (Am
sdorff et al., 16 4 5 :10 7 8 ). Na ovaj nain je Am sdorff doao u po
ziciju da tvrdi kako su nii magistrati samostalni i autonomni u
odnosu na vie (sa jedinim izuzetkom samog Boga!), te da su
kao takvi ovlaeni da potonjima pruaju otpor (upor. Polenz,
18 6 0 : 80 -81; Allen, 19 2 8 :10 5 ) .
Kada je u pitanju pravo na otpor tiraniji, Amsdorff se
poziva na Lutherovu teoriju nurife odbrane , ali je tumai ne kao
pravo pojedinaca da se bore za svoje samoodranje,18 nego kao
nunu odbranu niih od viih vlasti, i to prvenstveno u sluaju
kada ove potonje ponu da ugroavaju "ispravnu veru (Amsdorff
et al., 16 4 5 :10 7 1 i 10 8 0 ). Iako se iz ovakve formulacije lako moe
zakljuiti da pravo na otpor tiraniji ima prevashodno funkciju nu

18 Za A m sdorffa pojedinci nem aju nikakvo pravo na otpor tiraniji (upor. i

W olgast, 19 8 0 : 27).

294

ne odbrane "ispravne vere , Am sdorff ipak ne ide tako daleko i

ostavlja izvestan prostor za otpor tiraniji iz nereligioznih razloga.
Kako pravo na otpor tiraniji potie iz "jasne Boje rei i nepromenljivog zakona prirode (Amsdorff et al., 16 4 5 :10 7 7 ), to ga ni
a vlast moe koristiti i kada via vlast kri obine norme prirod
nog i pozitivnog prava. Ovaj stav je Amsdorff potkrepljivao primerom koji e postati omiljen u kasnijoj monarhomkoj literaturi.
Kada je, naime, rimski imperator Trajan imenovao jednog svog
"marala , predajui mu sveano ma, navodno mu je rekao: "Sve
dotle dok ti nareujem ono to je pravo, upotrebljavaj taj ma pro
tiv mojih neprijatelja, uradim li suprotno, okreni ga protiv mene
(Amsdorff et al., 16 4 5 :10 8 1). Po Amsdorffovom miljenju Trajan
je bio bezbonik i zato nije mogao da zna Boje zakone, ali je za
to uspevao da dobro protumai "zakon prirode i da otvoreno pri
zna ta bi trebalo da ga sleduje ako njegova vltet postane nepra
vedna, tj. tiranska.
Idealnotipski posmatrano, Amsdorff je razlikovao eti
ri stepena nepravedne vlasti: 1) ako ini nepravdu u malim i be
znaajnim stvarima, 2) ako ini veliku nepravdu (npr. ako povede
rat da bi otela neto od svojih podanika), 3) ako tera niu vlast da
ini nepravdu manjeg obima nad njenim podanicima, i 4) ako us
postavi ludu i besnu tiraniju (tako da vie nije, po Lutherovim
recima, vukodlak", ve sam "avo). Nia vlast ima pravo da u
sluaju 1) samo opomene viu vlast, u sluaju 3) da joj prui pasi
van otpor, a u sluajevima 2) i 4) da protiv nje povede rat (Amsfdorff et al., 1645: 1076). Iz izlaganja ova etiri idealna tipa ne
pravedne vlasti moglo bi se zakljuiti da otpor Magdeburga impe
ratoru i njegovom Interimu potpada pod sluaj 4), iako taj za
kljuak ne potvruje spis uzet u celini. Naime, navie mesta u Pri
znanju, podui i opomeni svetenika i propovednika hrianske vere uMagdeburgu nalaze se uveravanja da su Magdeburani odmah spremni
da caru daju carevo, samo ako odustane od toga da trai Boje.
Ako bi se imperator oslobodio pogubnog uticaja pape, koji i nije
pravi hrianin/9 i vratio se istinskom Bogu i njegovim zakoni
19 N ajbolji znak po A m sdorffovom m iljenju da papa i p apisti" nisu hriani
jeste to to oni svoju veru hoe "pesn icom " da nam etnu ljudim a. H rian
stvo, obrnuto, nikada nije nam etano ljudim a na taj nain (A m sd o rff et al.,
1 6 4 5 :1 0 7 2 ) .

295

ma, za njega se vie uopte ne bi moglo rei da je "lud i besan

(odnosno da je "avo) i podanici vie ne bi imali nikakvog razlo
ga da mu uskrauju poslunost.
Iz Amsdorffove perspektive posmatrano, magdeburki
magistrati se nisu borili ni za ta drugo nego za "ispravnu veru ,
koju je progonio imperator (kao najvia svetovna vlast), pod uticajem pape i "papista . Ceo taj argument, po kojem gradske vlasti
Magdeburga kao nii magistrati imaju pravo na otpor imperatoru
kao viem magistratu, nije imao nikakvo uporite u pozitivnom
pravu. Zato je u pravu Kurt Wolzendorff kada konstatuje da su
magdeburki luteranci, a kasnije oslonjen na njih i Thodore de
Bze, argumentisali prevashodno na nivou prirodnog prava (Wolzen
dorff, 1916: 103). Pa ipak, nema nikakve sumnje da su borba i
pamfletistika magdeburkih luteranaca bili najvaniji faktor za
porast ubedljivosti i popularnosti ideje da svaki nii magistrat
ima pravo otpora protiv vieg magistrata, tako da e tu ideju ka
snije moi zduno da prigrle i kalvinisti.

5. Pravo pukih magistrata (efora) na otpor tiraniji

u delu Jeana Calvina
Augsburkim mirom iz 1555. bio je prvi put objavljen princip cu
jus regio, eius religio, na osnovu kojeg su protestantski kneevi i gra
dovi u Svetom Rimskom Rajhu Nemake Nacije stekli pravo da
na svojim teritorijama Lutherovo uenje nesmetano proizvedu u
dravnu religiju. Sledee ezdeset tri godine augsburki aran
man e Nemakoj obezbediti mir, tokom kog e uspeti da se
konsoliduju svi poljuljani politiki autoriteti. U takvoj situaciji,
pomenuti luteranski doprinosi artikulaciji prava na otpor tiraniji
poeli su postepeno da padaju u zaBorav.20 "Duh otpora koji se
u luteranstvu probudio i rasplamsao u drugoj etvrtini 16. veka,
nakon 1555. poinje da splanjava, da bi na kraju bio zamenjen
duhom potpune poslunosti svetovnim vlastima, koja je karakterisala ranu Lutherovu misao (Klautke, 1994: 354-355). Cesto se

2 0 T o je ujedno i vreme kada u N em akoj izum iru i poslednji relikti koncilijar

ne teorije, transformiui se ili u reform aciju ili u erazm ijanski stav (Schatz,
1 9 9 7 :1 6 1 ) .

296

kao karakteristino za taj novi podaniki duh navodi saoptenje

Saveta imperatorskog grada Hamburga graanima iz 16 0 2 . godi
ne: "Ako je ve jedna vlast bezbona, tiranska i krta, to ne daje
pravo podanicima da se protiv nje pobune i suprotstave joj se, ne
go treba da u njoj prepoznaju kaznu Svevinjeg, koju su podanici
svojim gresima izazvali; podanicima ne pristaje da propisuju vla
stima nove statute, jer je to posao vlasti, a podanici su duni da
pri tom vlastima ukau dunu poslunost (cit. Prema: Preu,
1927: 2 12).
Period koji nastupa po zakljuenju Augsburkog mira
period je politike radikalizacije kalvinizma. Nije nimalo sluajno
to e ultraluteranski voa Christoph von Wrttemberg o mladoj
konkurentskoj protestantskoj sekti zakljuiti sledee: "Kao to
pokazuju mnogi primeri, kalvinizam je po duhu pobunjeniki i
gde god se pojavi odmah tei da uzurpira vodstvo, pa ak i nad
magistratima" (cit. prema: Kelley, 1981: 258). No, kako emo jo
imati prilike da vidimo, Calvinovo uenje je bilo neto sasvim dru
go od onoga to e tokom druge polovine 16. veka postati kalvini
zam.
Kada se uporedi sa Lutherom, jedna od velikih Calvinovih prednosti bila je u tome to je bio istinski mislilac poret
ka i kao takav sklon rimskom pravu i pravnikoj argumentaciji.
Zbog toga je mogao mnogo bolje da iskoristi Lutherovu ideju da je
Dekalog kodifikovano prirodno pravo. Za Calvina je Dekalog zai
sta postao svojevrstan pravni temelj saveza (ili ugovora) Boga sa
(jevrejskim, a kasnije i svakim drugim hrianskim) narodom. Sto
se samih zapovesti tie, one su podeljene po ploama: prvu plou
ine etiri zapovesti koje se odnose na samog pojedinca (1. verovanje u Boga, 2. praktikovanje religioznih ceremonija, 3. potovanje
Boga, 4. posveenje nedelje za religiozne ceremonije), a drugu plo
u zapovesti koje se tiu pojedinevog odnosa prema blinjem (5.
potovanje pretpostavljenih autoriteta, 6. zatita svog i tueg i
vota, 7. uzdravanje od seksualnog nemorala, 8. zatita sopstvene
i tue svojine, 9. zatita sopstvene i tue asti i 10. izbegavanje
gramzivosti i pohote). Ove zapovesti e Calvin zaista uiniti cen
tralnom temom ne samo svoje pravne teorije, ve i analize politi
kih institucija. Zato se slobodno moe rei da je njegova predsta
va Boga, koji sa vernicima zakljuuje ugovor (savez) i svoje zapo-

297

vesti im objavljuje u Dekalogu, predstavljala u naredna dva veka

glavni pokreta ustavnih promena, sve dok napokon nije dovela
do sasvim sekularizovane predstave drave nastale iz drutvenog
ugovora graana, koja kao temelj pravnog poretka vie nema Dekalog nego na ustavotvornoj skuptini donet ustav (upor. i
Loewenstein, 19 5 9 :13 0 ).21
Calvinov neposredni religiozni cilj bio je da pomiri
imperativ crkvene reforme (tako to bi se visoko birokratizovana
katolika crkva ponovo pribliila obinim ljudima) sa izvornim
idealom jedinstvenog hrianskog naroda (Oestreich, 1958:
15). Ostvarivanje tog cilja rezultiralo je "federalnoteolokom"
koncepcijom, po kojoj iz starozavetnog ugovora Boga i njegovog
izabranog naroda proistie odnos obostrane obaveze (mutua obli
gatio). Boji ugovor sa ovekom predstavlja po federalnoteolokoj
koncepciji akt postavljanja uslova, definisanih u Dekalogu, prema
kojima e se ovek pokoravati Bogu, da bi zauzvrat dobio Boji
blagoslov i da bi iveo (Weir, 19 9 0 :3 -4 ). No, Bog je samo poverilac, a ne i dunik ugovor je taj koji mu pribavlja poslunost vernika, dok njegovo obeanje blagoslova i ivota ne prati nikakva
mogunost vernika da kazne njihovo izostajanje (Kersting, 1997:
911). Ta logika se prenosi i na dravu, koja je za Calvina jo uvek
Boja tvorevina i samim tim povlai jednaku obavezu na poslu
nost podanika/vernika. Zbog toga se Calvinov pojam obostrane
obaveze, kao sadraja ugovora (foedus), odnosi pre svega na unu
tranje (moralne) obaveze i religiozne veze i ne sme se pomeati
sa rimskopravnom tradicijom ugovora (pactum) izmeu dve auto
nomne stranke (Pttmann, 19 9 4 :16 4 ).
Za samog Calvina socijalni efekti federalnoteoloke
koncepcije bili su neuporedivo znaajniji od politikih. Svi ko
ji su obuhvaeni obostranom obtvezom (tj. vernici) za njega
su bili upueni jedni na druge i sam im tim duni da ive u
zajednitvu na temelju svog odnosa prema Bogu i u skladu sa
Dekalogom , kao svojevrsnim osnovnim zakonom. Za razliku
od Luthera, koji je smatrao da je starozavetni ugovor subsum iran u novozavetnom ugovoru m ilosti, Calvin je insistirao

2 1 O vo prim euje i Georg Jellinek, m ada p ro p u ta da identifikuje znaaj Dekaloga za razvoj ideje ustava (upor. Jellin e k , 19 5 9 : 5 0 9 - 5 10 ) .

298

na Dekalogu i na foedusu, koji je Bog prvo zakljuio sa A da

mom, a zatim i sa Nojem , Avram om i M ojsijem , da bi ga ka
snije ponudio i pripadnicim a drugih naroda preko Hristove
rtve. Zato je za Calvina bilo vrlo bitno da svaki hrianin i for
malno obnovi svoj ugovorni odnos sa Bogom i da se nepresta
no u svom delanju rukovodi Dekalogom . Rezultat tog ubeenja bila je ugovorna zajednica koja je prvi put ostvarena 1537.
u Zenevi, iji su graani morali da poloe zakletvu da e se u
svom privatnom ivotu u potpunosti pridravati Dekaloga
(Skinner, 19 78 b : 236 ). Ta postavka je imala snane antiindividualistike implikacije, poto pojedinac nije imao nikakve
mogunosti da utie na odredbe ugovora, dok je odbijanje da
pristupi ponuenom ugovoru povlailo za sobom progon iz
zajednice. "Lanci" uz pomo kojih je Calvinova "federalna te
ologija vezivala pojedinca za ugovornu zajednicu (jedne repu
blike) bili su zakon i religiozna diciplina. Tim e je ujedno eliminisan osnovni postulat protestantizma lino prosuiva
nje u stvarima vere sa kojim je Luther otpoeo svoj sukob sa
papom. Negirajui m ogunost postojanja posebnog puta sva
kog pojedinca do Boga i otvoreno se suprotstavljajui m nogo
brojnim protestantskim sektama, Calvin je praktino doao
na pozicije na kojima je bio i papa i stvorio jedan isto tako
krut, represivan i autoritaran politiko-religiozni sistem (Djurant, 2 0 0 0 : 4 4 9 -4 50 ). Takoe, kao i u papskoj doktrini, i u
Calvinovoj koncepciji ugovorne zajednice crkva je zadravala
potpunu autonomiju u odnosu na vlast i polagala pravo na
sopstveni "m a" koji bi u koricama leao zajedno sa "svetovnim maem (Hali, 19 5 6 : 24).
Totalitarne implikacije ove Calvinove koncepcije nisu
sporne. Razlog zbog kog su samo delimino dole do izraaja u
Zenevi za vreme njegovog borakva u tom gradu lei u tome to je
glavni organ svetovne vlasti - aristokratski Savet - sve vreme za
drao kontrolu nad gradom i, u spornim sluajevima, imao do
voljno moi da nametne svetenicima svoju volju (Hali, 19 5 6 :2 7 ).
Ipak, Calvin je bio dovoljno moan da gradskim vlastima namet
ne neka svoja reenja, koja su bila daleko od opteprihvaenih i
koja su neprestano bila kamen spoticanja u odnosima izmeu
svetovnih i duhovnih vlasti. To se, pre svega, odnosi na postojanje

299

konzistorijuma,22 koji je Calvin zamislio kao svojevrsnu duhov

nu policiju , sa veoma irokim ovlaenjima zadiranja u privatni i
intimni ivot ljudi. Iako je Savet Zeneve uveliko razblaio origi
nalnu Calvinovu ideju "duhovne policije , izraenu u predlogu
"Crkvenih ordonansi iz 1541,23 ona je za njegovog ivota ipak
imala dovoljno prostora da se razmahne i zametne klice religio
znog terora.24 Prilike u esnaestovekovnoj Zenevi oigledno jo
uvek nisu bile zrele za uspostavljanje jednog totalitarnog reima
(kakvi e u Evropi nastati u 20 . veku), ali se iz prakse konzistori
juma ve moe rekonstruisati obrazac po kojem e (kvazi)religiozni fanatizam kasnije upravljati mainerijom smrti. Sa stanovita
istorije ideja veoma je vano pomenuti i to da je izdavatvo Zene
ve stajalo pod otrom religioznom kontrolom.25 Do 156 0 . cenzu
2 2 "Adm inistrativno telo pred koje su dovoeni ogreioci [o religioznu discipli
nu] bio je K onzistorij, sastavljen od duhovnika i svetovnika. O suivani su
okrutni poverioci, kanjavani zelenai, veletrgovci i m onopolisti; otro je
ukoravan ili kanjavan novanom globom trgovac koji podvaljuje svojim mu
terijam a, suknar ije je sukno ue za jedan in, prodava koji zakida na uglju,
m esari koji prodaju m eso po ceni vioj od one koju su propisale vlasti, kroja
koji strancim a naplauje vie negoli m etanim a, hirurg koji zahteva besram
no visok honorar za operaciju. Duhovnici su izgleda vodili u K onzistorijum u
glavnu re i neprestano su zahtevali veu strogost (Toni, 1 9 7 9 :1 1 9 ) . Zabeleeno je ak i da je jedan otac proveo u zatvoru 4 dana zato to je insistirao da
mu se sin zove Claude, a ne A braham (A vram ) (D jurant, 2 0 0 0 ; 4 5 0 ).
2 3 Crkvene ordonanse usvojene su 2 0 . novem bra 15 4 1. uz znatne ustupke
svetovnoj vlasti. Savet Zeneve uspeo je d a se izbori za to da u njih ue odred
ba po kojoj svetenici "ne poseduju nikakvu civilnu jurisdikciju, niti upotre
bljavaju ita drugo do duhovnog m aa rei G ospod nje, kao to im Sveti Pavle nareuje; niti konzistorijum m oe imati takvu vlast koja bi na bilo koji
nain ugrozila vlast m agistrata i regularnog sudstva. Civilna vlast m ora o sta
ti netaknuta ("Ecd esiastical O rd in an ces", 19 8 3 :7 0 ) .
2 4 U periodu izmeu 15 4 2 -15 6 4 , u kojem fe C alvin kontrolisao duhovni ivot
Zeneve, u ovom gradu je zbog prekraja religiozne discipline pogubljeno 58
lica, d ok ih je 7 6 prognano. Prekraji zb og kojih su dosuivane tako teke ka
zne bili su raznovsni. Tako je npr. jedne godine 14 ena spaljeno po optubi
da su vetice koje su ubedile Satanu d a kugom pogodi Zenevu (D jurant,
2 0 0 0 : 4 4 9 ).
2 5 Interesantno je da je izdavatvo do 1 5 6 1 . postalo jedna od najveih industri
ja u Zenevi i da su enevski izdavai im ali najvei presti i uticaj u Evropi.
Najvei deo tiraa knjiga tam panih u Zenevi odlazio je u Francusku, pa je
p olovina svih knjiga objavljivana na francuskom jeziku - dok je druga p olo
vina objavljivana na latinskom jeziku (K in g d o n , 19 5 6 : 9 3 -10 1).

JO O

ra pisane rei je bila neformalna, a onda je oformljena komisija za

izdavatvo, koja je nominalno sprovodila cenzuru (Theodore de
Bez je bio lan prvog saziva ove komisije oko godinu dana i onda
ju je napustio zbog diplomatskih poslova). Time je Zeneva pretvo
rena u jedan protototalitarni bastion protestantizma iz kojeg e se
u iduim decenijama iriti najmilitantniji kalvinistiki impulsi u
borbi protiv katolike jeresi.
Kada je u pitanju pravo na otpor tiraniji, treba rei da
je Calvin do izbijanja verskog rata u Nemakoj 1546. o tom pro
blemu objavio svega nekoliko krajnje lapidarnih misli u poglavlju
o graanskoj vlasti u Institucijama hrianske religije (originalno ob
javljenim 1536). To poglavlje donosi jedan krajnje uzdran stavo
ovom pravu, koji je bio delimino motivisan Calvinovim negativ
nim stavom prema anabaptistikom anarhistikom eksperimen
tu i potrebom da se ojaaju biblijski "dokazi za boansko pore
klo vlasti (Skinner, 1978b: 193). Kao argument za nepruanje ot
pora tiraniji Calvin ponavlja Tominu tezu o tiranima kao Bojoj
kazni za grehe puka i preporuuje usrdne molitve kako bi se Bog
smilovao i sam uklonio tiranina. Uopte uzev, i Calvin je, kao i
Luther, bio opsednut idejom o jednom jedinstvenom Corpus Christianum. Ta ideja je, najjednostavnije reeno, podrazumevala bo
ansko poreklo svih ljudskih institucija, a poto su i drava i cr
kva potinjene Bogu, one nuno zahtevaju pokornost podanika/vernika. Opte pravilo je otuda i za Calvina, kao i za Luthera,
bilo da je hrianin duan da se pokorava kako dobrom, tako i lo
em vladaru. Iz te logike proizlazi da ako vladar postupa ravo sa
podanicima onda to treba da ima neku svrhu u kontekstu Boan
skog provienja - pre svega u pogledu ispatanja njihovih greha.
Jo vie nego u Tominom uenju tiranija u Calvinovom vienju
Corpus Christianum postaje funkcionalna pojava u optim napori
ma da se konsoliduje ljudsko drutvo. Neposlunost prema tiran
skoj (ili bilo kojoj drugoj) vlasti po Calvinovom miljenju bila bi
mogua tek ako bi podanici bili prinueni da kre Boje zapove
sti. No, nema nikakvog nagovetaja da bi neposlunost mogla
prei granice klasinog hrianskog "pasivnog otpora". Po Calvinu, privatni pojedinac nema ni u kom sluaju pravo na aktivan
otpor vlastima, ve samo obavezu na pasivan otpor po ugledu
na Hrista i rane hriane (Hagen, 19 9 0 : 20 ). Ukoliko ova trpea

301

poslunost bezbonim i nemoralnim odlukama tiranske vlasti ne

bi urodila plodom (tj. ne bi bilo Boje intervencije), "privatnim
pojedincima bi preostalo jedino da se isele iz zemlje u kojoj su iz
loeni progonu.
Od ovog pravila postoji samo jedan izuzetak: ako bi
Bog izriito zatraio tiranoubistvo. Tada bi ono moglo biti dopu
teno - ali ne svim "privatnim pojedincima, nego samo osvet
nicima (manifesti vindices). U pitanju su, dakle, lica koja nemaju
nikakvu javnu slubu, ali su preko "lgitima Dei vocatio" direktno
ovlaena "da oslobode nepravedno podjarmljeni puk iz njegove
alosne muke" (Calvin, 19 5 5 :10 5 5 ). Moe se samo nagaati ta je
Calvina opredeiilo da u svojoj koncepciji predvidi "osvetnike".
Jedno od moguih objanjenja bilo bi da je Calvinu bilo potrebno
neko reenje u sluaju kada se tiranija uspostavlja nad nekim pu
kom koji Bog uopte nema nameru da kazni. U takvim sluajevi
ma Bog bi mogao da na najbri i najlaki mogui nain ukloni ti
ranina, a da pri tom ne dovede u pitanje osnovne hrianske po
stulate o odnosu pojedinca prema vlasti.
Centralno mesto Institucija hrianske religije kada je re o
Calvinovom shvatanju prava na otpor tiraniji nalazi se u 31. sekci
ji 20 . poglavlja etvrte knjige. Na tom mestu Calvin pie: Pa ako
je kanjavanje pustopanom vlau Boja osveta, mi zato ipak ne
treba da mislimo da je takva boanska osveta neumitna - samo
zato to ne moemo uiniti nita drugo do da se pokorimo i pati
mo. Pri tom ja uvek govorim o ljudima koji ne obavljaju nikakvu
slubu. Stvari stoje sasvim drugaije tamo gde postoji puki ma
gistrat (populres magistratus) zaduen a obuzdavanje kraljeve sa
movolje; takvi su npr. svojevremeno bili 'efori' nasuprot lakedemonskom kralju, puki tribuni nasuprot rimskim konzulima, ili
demarsi nasuprot senatu Atinjan; istu vlast poseduju, kako da
nas stvari stoje, moda i tri stalea u pojedinanim kraljevinama,
ukoliko se okupljaju na najvanijim skuptinama. Gde je to tako,
tamo ja ovim ljudima ne zabranjujem da se u skladu sa svojom du
nou suprotstave divljoj neobuzdanosti kraljeva, ne, ja tvrdim
upravo suprotno: gledaju li kroz prste kraljevima, koji preko sva
ke mere mahnitaju i tlae obian puk, tada njihov namerni previd
nije bez grenog nevernitva, jer oni gnusnom prevarom ine izda
ju prema slobodi puka, za ije su uvare postavljeni, kao to oni to

J 02

f
dobro znaju, Bojom voljom (Calvin, 19 5 5 :10 5 6 ) . Kao to mo
emo da vidimo, Calvin ne govori o "niim , ve o "pukim ma
gistratima, tj. onima koji nisu naimenovani (ordinati), ve izabra
ni (constituti) sa ciljem da ogranie vlast monarha (Skinner, 1978b:
232; upor. i H, 1963: 20 3-20 4). Zato on ostaje na tlu pozitiv
nog prava i, nasuprot saksonskim pravnicima i magdeburkim luterancima, okree se stalekim skuptinama kao titularima prava
na otpor tiraniji (Wolzendorff, 1916: 96). No, o njegovim rezerva
ma glede mogunosti da se aktuelne staleke skuptine podvedu
pod genusni pojam pukih magistrata govori ograda "moda
(forte). I zaista, ako je imao pred oima francuske prilike, Calvin je
imao dosta razloga za bojazan: Opti stalei su se poslednji put
sastali trideset godina pre prvog izdanja njegovih Institucija i do
poslednjeg izdanja iz 1559. vie se nisu okupili (McNeil, 1949:
164). Nije iskljueno da je Calvin hteo da skrene panju na to da
staleke skuptine treba da se staraju o dobru puka (pa u tom kon
tekstu i da prue otpor monarhu, ako je to potrebno) ako zaista
pretenduju na to da budu njegovi predstavnici. Bilo kako bilo, ta
mo gde su ove staleke skuptine postojale i gde su liile na anti
ke puke magistrate (efore u Sparti, demarhe u Atini i puke tribu
ne u Rimu), bile su ne samo ovlaene, nego i obavezne da se sta
raju za dobro puka i da prue otpor monarhu kada ovaj zloupotre
bi svoju vlast. Za njih nije vaila zapovest, namenjena privatnim
licima, da se kao takvi povinuju svemonoj monarhijskoj vlasti,
kako god ona postupala i ta god nareivala. Meutim, u ispunja
vanju dunosti zatite puka od samovolje monarhijske vlasti, one
su morale ostati u granicama njenog legitimiteta i postojeeg
ustavnog poretka (Stricker, 1967: 44). Kao i u svemu drugome, i
u tome se Calvin pokazao kao istinski mislilac poretka.
Zakljuak Calvinovih izlaganja o pravu na otpor tirani
ji ekstremno je legalistiki: ustavnopravni argument moe da vai
samo u onim porecima gde su eksplicitno predvieni puki ma
gistrati sa eksplicitnim ovlaenjima primene prava na otpor ti
raniji. Izvan toga Calvinovim argumentima bilo bi teko opravda
ti bilo kakav otpor. Pri tom je posebno vano istai da je u kontek
stu Calvinovog uenja posezanje za prirodnim pravom u opravda
vanju otpora tiraniji praktino nemogue. Sadraji prirodnog pra
va su za njega bili manje-vie identini sa sadrajem Dekaloga.

303

"Priroda" koju je Calvin imao na umu kada je govorio o prirod

nom pravu ticala se prevashodno onog harmoninog stanja pred
izgon Adama i Eve iz raja i zato je nuno vaila za sve ljude i naro
de na svetu, bez obzira na to u kakvim dravama ive. U skladu sa
ovim shvatanjem prirodnog prava, ovek poseduje "prirodni instikt odranja drutva, saoseanja sa drugim ljudima i izbegavanja okrutosti, brutalnosti i krivoprolia to sve pokazuju i pagani kojima Bog nije objayio Dekalog (Klempa, 19 9 0 : 90). No, ka
ko je ovek bie koje je greno, on ne moe da razume svoju "pri
rodu bez pomoi prava Boje objave, tj. Dekaloga (Klempa,
1990: 78-82). Dekalog ini odredbe prirodnog prava jasnijim,
transparentnijim i samim tim lakim za primenu, zato to nedvo
smisleno otkriva ciljeve one druge, "grene" prirode oveka i upu
uje ga na bezuslovno odbacivanje tih ciljeva. U skladu sa ovom
postavkom, tirani, oigledno, kre prirodno pravo utoliko to,
pod uticajem svoga grenog bia, u sebi suzbijaju delovanje ovog
"prirodnog instikta, ali je zato krajnje neizvesno to da li prirodno
pravo ovlauje njihove podanike da koriste nasilje za svrgavanje
tiranina. U svakom sluaju, kod samog Calvina nema nikakvih nagovetaja o tome. Njegovo shvatanje prirodnog prava bilo je idea
listiko utoliko to je upuivalo samo na onu dobru prirodu o
veka kao Bojeg stvorenja, koja je bila karakteristina za bezgreni
ivot u raju i koju je nakon pada iz raja neprestano ugroavala ona
zla (tj. grena) priroda. Sklonost gresima, pa samim tim i nasi
lju, bila je po Calvinu posledica ovostranosti, a to znai degenera
cije one dobre, izvorne prirode, pa je zato malo verovatno da bi
se kod njega moglo pronai neko prirodnopravno uporite za pra
vo na otpor tiraniji (ve, upravo suprotno, sve govori u prilog priklanjanju izvornom hrianskom muenitvu). Da bi se krenulo
dalje u ovom pravcu bie potrebno,'kao to emo u nastavku ima
ti prilike da vidimo, da se ukine religiozno-moralizatorsko gleda
nje na ovekovu prirodu i da se ona shvati kao neraskidivi deo
ovostranosti, kao uesnik u ivotinjskom carstvu sa svim njego
vim neumoljivim zakonima samoodranja.
Sve u svemu, u Institucijama hrianske religije Calvin
pokazuje da je jo uvek snano vezan za ranohriansku tradici
ju nenasilnog ("pasivnog) otpora obinog puka i veoma opre
zan u izvlaenju konksekvenci iz nove postavke o pravu na otpor

304

pukih magistrata (Wolf, 19 72: 155). To se naroito vidi po ne

dostatku bilo kakvih sugestija o tome na koji nain bi "efori tre
balo da prue konkretan otpor kraljevoj tiraniji. Tek u Propovedima povodom Prve knjige Samuilove iz 15 6 2 . i 1563. Calvin e otklo
niti svaku sumnju u to da otpor pukih magistrata monarhu (ako
ovaj ne ispunjava dunosti koje mu nalae njegova sluba) mora
biti nasilan (Skinner, 1978b: 214 ). Stavie, kada se marta 1562.
u Francuskoj desio masakr hugenota kod Vasija, Calvin je doao
do zakljuka da je vreme da se podigne oruani ustanak. On ak
prelazi sa rei na dela i poinje da skuplja novac za oruje, a vajcarske kantone ubeuje da poalju trupe u Francusku. Iako je i
dalje stajao na stanovitu da otpor hugenota ne sme da se usmerava protiv kralja, nego da on treba da bude uperen samo protiv
onih koji pokuavaju da prisvoje njegovu vlast (Klautke, 1994:
393), Calvin je ipak nainio jasan otklon od izvorne hrianske
etike, koja je muenitvo pretpostavljala nasilju. Na taj nain on
je olakao monarhomasima radikalizaciju prava na otpor tirani
ji. Ne uspevajui da razvije nikakvu teoriju prava na otpor tirani
ji u pravom smislu te rei, on je za sobom ostavio dovoljno napo
mena i natuknica koje e njegovi sledbenici znati i te kako dobro
i inovativno da iskoriste. Osim toga, Calvin e pripremiti teren
za monarhomake teorije i na taj nain to e u diskusiji o pravu
na otpor tiraniji znatno ojaati ustavnopravni argument, koji je
Luther (a delimino i luteranci) pre toga bio zapostavio (Skin
ner, 1978b: 232).
Na kraju jo treba rei da je Calvin poetkom ezdese
tih godina, pored isticanja ustavnopravnog argumenta (ojaanog
eksplicitnim ovlaenjem za upotrebu nasilja prilikom otpora ti
raniji), pokazao i neke znakove da bi mogao prihvatiti ogranieno
pravo privatnih lica (tj. pripadnika obinog puka koji nisu dobili
lgitima Dei vocatio i ne mogu se smatrati za manifesti vindices) da
uzmu uee u otporu tiraninu. To se najbolje vidi iz pisma Gaspardu de Colignyju povodom neuspele hugenotske zavere iz Amboaza. U ovom pismu on Colignyju prepriava razgovor sa "ne
kim26 ko je doao "po nalogu mnotva ljudi da se sa njim posavetuje o mogunostima otpora tiraniji francuskog kralja. Iako se

2 6 Verovatno je u pitanju bio sam voa zaverenika Jean du Barry La Renaudie.

305

Calvin u pismu brani kako nimalo nije doprineo neuspeloj zaveri,

on svoj opis razgovora zavrava na sledei nain: "Veliko je ogor
enje zbog neljudskosti koja se primenjuje da bi se unitila religi
ja, tako da se svakog asa oekuje uasan pokolj i iskorenjivanje
svih jadnih vernika. Na te prigovore sam odgovorio jednostavno:
prolijemo li i jednu kap krvi, potei e takav mlaz koji e potopiti
celu Evropu. Stotinu je puta bolje da pomremo, nego da damo po
voda takvom sramoenju hrianstva i jevaneoske stvari. Pa ipak,
dao sam mu za pravo da je svim dobrim podanicima dozvoljeno
da plemenitim kneevima stave svoju naoruanu ruku na raspola
ganje, ako ovi za dobro zemlje zahtevaju zatitu svog prava (na
vladanje) i ako se parlamenti stave na njihovu stranu. ovek me je
potom upitao da li bi bilo dozvoljeno prikloniti se plemenitom
knezu, ak i ako ne bi bio prvi po rangu. Na to je dobio ponovo ne
gativan odgovor. Ukratko, toliko sam odluno odbacio sve to je
izneo, da sam verovao kako sam mu sve to izbio iz glave (Calvin,
19 09 : 346-347)Pismo Colignyju reito pokazuje Calvinove napore da
se distancira od zavere koja je zavrila neuspehom i koju je Guiseova stranka koristila za denunciranje hugenota kao militantnih
zaverenika. Meutim, iz pisma jasno proizlazi da Calvin principi
jelno daje podrku svakom dobrom podaniku da se pridrui voj
sci plemenitih kneeva (koji nota bene! nisu nikakvi puki ma
gistrati) kada oni podignu svoje pravo na vladanje i kada se uspro
tive svom nadreenom magistratu (tj. francuskom kralju) zarad
dobra zemlje . Na taj nain Calvin se pribliava poziciji koju je
ve bio zauzeo Luther u Upozorenju njegovim dragim Nemcima. Cal
vin, dodue, ne govori o pravu na otpor tiraniji zarad samoodra
nja, tj. odbrane od "krvoednih pasa", ali jasno ovlauje svakog
pojedinca da se od predstojeih pokolja spasi tako to e se pri
druiti i pomoi kneevima u njihovom legitimnom otporu mo*
narhu-tiraninu. Tako je i kod Calvina uz ustavnopravni argument
poeo da nie i rudiment argumenta samoodranja, koji e svoju
najsavreniju razradu u okvirima francuskog kalvinistikog uenja
doiveti kod Mornaya i Langueta.

306

f
VI
K O N TIN EN T A LN E M O N A R H O M AK E TEO R IJE

Tokom 16. veka u Evropi krupnim koracima odmie proces osa

mostaljivanja monarhijske vlasti. Da bi se osamostalili, apsolutni
monarsi su na ideolokom planu bili prinueni da raskrste sa
srednjovekovnim predstavama o savrenoj svetovnoj vlasti i da
svoj legitimitet zasnivaju na jedan sasvim novi nain, prilagoen
promenjenoj politikoj konfiguraciji evropskog kontinenta. To se
moe jasno videti na spisima koji artikuliu i opravdavaju ciljeve
svetovne vlasti. U srednjem veku i renesansi dominiraju tzv.
"ogledala vladara , iji su autori nastojali da apeluju na vrline vla
dara i da ih podstaknu na bogobojaljivost i staranje o dobru svo
jih podanika. Ova vrsta spisa dostie kulminaciju u poznom sred
njem veku, paralelno sa jaanjem procesa moi svetovnih vladara i
njihovih drava, da bi, kao to smo mogli da vidimo u odeljku po
sveenom Niccolu Machiavelliju, do poetka 16. veka postala vrlo
realistina i polako izgubila crtu pozivanja na antike ili na hri
anske vrline.
Iz napora da se prevaziu ogranienja srednjovekovnih
"ogledala vladara roena je novovekovna ideja monarhijskog su
vereniteta. Njenim rodnim mestom obino se smatra Bodinov
spis est knjiga 0 republici. Ovaj spis nesumnjivo predstavlja "ideo
loku reakciju na prividnu opasnost novijeg konstitucionalizma ,
koji je dolazio iz tabora francuskih monarhomaha, ali isto tako i
raskida sa tradicionalnom konstitucionalnom teorijom Francuske
onog doba (pa ak i sa samom ranijom Bodinovom teorijom, formulisanom 1566). Iako su Bodinove ideje iz est knjiga 0 republici
kasnije kanonizovane u "zvaninu konstitucionalnu teoriju starog
reima (Franklin, 1973: VII i 10 5), one ipak nisu sistematizovane
oko centralne figure starog reima - apsolutnog monarha po mi
losti Bojoj. U pitanju je jedno vrlo konfuzno i kontroverzno delo,
u kojem je Bodin bio prinuen da napravi razliku izmeu suvere

niteta kraljevstva i vladara (majestatem regni et regnantis) i da prizna

kako je vladar vezan temeljnim zakonima kraljevstva (leges imperii)
(jednako kao i boanskim i prirodnim pravom, ugovorima i svoji
nom podanika: Bodin, 19 8 1:2 14 -2 2 1). Ovu imanentnu protivrenost u svojoj koncepciji Bodin je razreio vezivanjem istinskog"
suvereniteta za mudrog i pravednog vladara, koji je u stanju da od
redi granice sopstvene moi (upor. Lewis, 1968: 219 ). Polazei od
ovih premisa, Bodin je 1576. na Optim staleima podrao predloge za jaanje ustavnih temelja drave i zbog toga pao u nemilost
francuskog kralja, koji se tako - sa stanovita est knjiga 0 dravi pokazao kao "ne-istinski suveren, ne uviajui dokle realno see
njegova mo. Tu greku kasnije nee ponoviti teoretiari apsolut
nog monarhijskog suvereniteta kada budu ustavnopravnu argu
mentaciju sveli gotovo iskljuivo na pravila nasleivanja krune i
do paroksizma doveli pozivanje na Boju milost.
Istini za volju, ideja monarhijskog suvereniteta sama
po sebi nije otkrie ni Jeana Bodina, ni drugih novovekovnih mi
slilaca. Ona se moe rekonstruisati ve u Rimu, kao odgovor na
prve znakove politike i socijalne dezintegracije krajem 1. yeka pre
n.e. Raspadanje rimske republike i uspon principata doprineli su
da do kraja 1. veka n.e. imperium i imperator ponu da dobijaju zna
enje (kvazimonarhijskog) suvereniteta i suverena, koji stoji iznad
prava i svih drugih ogranienja republikanskog ureenja (Hinsley,
1986: 41). U slinim prilikama uruavanja srednjovekovnog po
retka nastaje i novovekovni pojam monarhijskog suvereniteta
(upor. Sellin, 19 9 7:4 0 3 i dalje). Pojam vrhovne - suverene - vla
sti (suprema potestas) i sada ima zadatak da ouva i konsoliduje svevlae vladara (monarha). Meutim, poto se ovi pokuaji odvija
ju u uslovima poljujanog univerzalizma hrianstva, to su sasvim
razumljivi napori novih apsolutnilfvlasti da i na religioznom pla
nu utemelje svoje pretenzije ka svevlasti. U 16. veku zato jaa
predstava o vladaru kao otelovljenom Bogu (Deus corporalis), koji
mora imati apsolutnu mo, kako bi je mogao upotrebiti radi im
plementacije Bojih zakona. Stara rimskopravna formula princeps
= lex animata time je pokazala da je privlana i apsolutnim mo
narsima 16. veka, iako oni, dakako, vie nisu mogli, poput rimskih
imperatora, imati pretenzije na univerzalnu vlast nad celim sve
tom. Religija je sada morala biti u slubi partikularnog cilja zao-

jo 8

kruenja i jaanja centralne monarhijske vlasti na jednoj teritoriji

- koja e za nekoliko vekova postati teritorija narodne/nacionalne
drave.
Monarhomasi stupaju na pozornicu politikih (i rat
nih) zbivanja kao prvi protivnici koncepta monarhijskog suvere
niteta sa sasvim novih pozicija, koje vie nemaju nikakve veze sa
tradicionalnim univerzalistikim - bilo papistikim, bilo caristi
kim pretenzijama. Dodue, u monarhomakim teorijama jo
uvek postoji snaan srednjovekovno-sholastiki misaoni sklop
(Elkan, 19 0 5: 27) i jedna teleoloko-organska konstrukcija dra
ve u aristotelijanskoj tradiciji, koja, u najboljem sluaju, obnavlja
ugovorne tradicije srednjovekovnih slobodnih gradova i samo
stalnih provincija, ali je jo uvek daleko od novovekovne sekular
ne teorije prirodnog prava (Saage, 19 81: 39). Pa ipak, sama inje
nica da monarhomasi daju novo znaenje staroj rimskoj formuli
princeps = lex animata, koja ne samo da ne podupire novonastajue
sekularne "silnike drave (Machtstaat) nego ih direktno ospora
va, predstavljae nesumnjivo snaan doprinos temeljima novove
kovne teorije ljudskih kao prirodnih prava (Stricker, 1967: 57). U
ovom i narednom poglavlju ostaje nam da se detaljnije pozabavi
mo ovim teorijama, kako su se uobliile na Kontinentu (tj. u Fran
cuskoj i u Istonoj Friziji, odnosno, jo konkretnije, Emdenu) i na
britanskom ostrvu (tj. u Engleskoj i kotskoj).
Pojam monarhomahizma uvek je bio sporan, to nije
nimalo udno, s obzirom na to da su ga poetkom 17. veka sko
vali i upotrebljavali katoliki pisci kao zbirni pojam za sve pro
testantske borce protiv monarha .1 Danas se smatra da je ovaj
naziv prvi put u svom delu O vladavini i kraljevskoj vlasti protiv Buchanana, Bruta i Bouchera i drugih monarhomaha, tampanom u Lon
donu 16 0 0 . godine, skovao William Barclay (Kersting, 1997:
9 10 ). Glavna nevolja sa oznaavanjem ovih pisaca kao monar
homaha lei u tome to se oni nisu borili protiv monarha nego
protiv tirana (zato bi adekvatan naziv bio tiranomasi), dok su
monarhe eleli samo da stave pod kontolu (Treumann, 1895:

1 N aziv

"m onarhom asi"

nastao

je

spajanjem

dve

grke

rei,

m onarh

(nor|apxT)CT) i bitka (|ia x r ) ) (Scherger, 1 9 0 4 : 1 1 0 ; D ennert, 19 6 8 : IX), tako

da bi odgovarajui prevod bio borci protiv m onarha".

309

86). Pozivajui se na stari rimski lexregia, oni su priznavali kra

ljevu vrhovnu vlast, ali su isticali da pored nje postoje i druge
(nie) vlasti, kao i da sve te vlasti imaju svoj izvor ne samo u Bo
gu nego i u puku. Zbog toga je po njima suverenitet u svakoj is
pravnoj dravi morao biti puki (Hinsley, 19 8 6 :13 7 ). Ta parale
la sa rimskom politikom istorijom bila je umnogome nesrena,
poto evropske monarhije u 16. veku nisu proistekle ni iz kakve
republike, niti su poznavale ita to bi bilo nalik na lex regia. Sa
mim tim, monarhomasi e biti prinueni da ono ega nema ipak
konstruiu i odatle e proistei sve kompleksnije inovacije kako
starih paganskih tradicija, tako i starozavetne koncepcije Bojeg
saveza. Pri tom odmah treba skrenuti panju na injenicu da in
sistiranje na pukom suverenitetu barem na Kontinentu ni
je znailo da su monarhomaki spisi namenjeni obinom svetu
("rulji), koji, sve i da je hteo da ih ita, ne bi razumeo latinski
jezik, na kojem su najveim delom bili pisani. Kontinentalni
monarhomasi nisu hteli da imaju nita ni sa Thomasom
Mntzerom, ni sa seljakim ratovima, niti sa bilo kakvim obli
kom plebejskog egalitarizma. Oni se, na Calvinovojn tragu,
obraaju jo uvek samo eforima ili, eventualno, "niim magi
stratima . Ali u tom obraanju oni nadilaze Calvina, utoliko to
postavljaju temelje za novovekovno konstitucionalno reenje
ovlaenja viih i niih organa vlasti, koji se time emancipuju od
linosti njihovih nosilaca i postaju moderne u formalnom i in
stitucionalnom smislu te rei (Saage, 19 81: 53). Naposletku,
moda najznaajnija tekovina kontinentalnih monarhomaha le
i u uvrivanju predstave da legitiman moe biti samo onaj
vladar koji nema svu vlast u rukama, dok je razdeoba ovlaenja
izmeu nosilaca vlast regulisana pravnim normama: legitimus
magistratus ili lgitima administratif po monarhomasima mogla je
biti samo ona vlast koja je pod kontrolom i podvrgnuta pravu
(Wrtenberger, 1973: 6 0 ).
Dodatna nevolja sa Barclayovim irokim odreenjem
pojma monarhomahizma lei u tome to su i sami katoliki pisci
( Je a n

Boucher, Guillaume Rose i Juan de Mariana pre svih) preu

zeli i jedno vreme zastupali ideje sline idejama njihovih prote

stantskih protivnika, tako da se neretko govori i o katolikom monarhomahizmu (upor. detaljnije u: Schlosser, 1914; Wolzendorff,

310

f
19 16 :113-123).2 No, da bi se izbegla svaka zabuna, u nastavku iz
laganja katolike monarhomake teorije nee se uzimati u obzir.
Za potrebe ovog rada, pod monarhomakim teorijama podrazumevae se kalvinistike teorije koje su razvijane u drugoj polovini
16. i poetkom 17. veka, ili tanije od Augsburkog mira iz 1555.
do otpoinjanja Tridesetogodijeg rata 16 18 ,3 i koje su 1) postulat
2 Za razliku od protestantskog, katoliki m onarhom ahizam nije ni izbiliza tako
razraen i ne poklanja panju institucijam a i ustavnopravnoj argumentaciji.
1

Upravo suprotno, katoliki m onarhom ahizam m nogo vie je okrenut legitim i

ranju sam og ina ubistva, ili, jo konkretnije, atentata na "bezbonog vladara ,
koji je ovlaen da uini bilo koji vernik koji se nae u povoljnoj prilici. D a li e
za atentat biti upotrebljeno seivo ili otrov, od male je vanosti - bitno je jedi
no da se "izbegnu neredi u dravi (M ariana, 19 7 8 : 27 ). Uzme li se u obzir ova
naklonost ka atentatim a (koje bi trebalo da preduzm u "Bojom svetlou prosvetljeni vernici), ne iznenauje injenica da se meu atentatorima u francu
skom verskom ratu nalaze sve sam i katolici (uz izuzetak sam o jednog hugeno
ta) (H ansen, 2 0 0 0 : 136 ). Katoliki m onarhom ahizam se, inae, javlja prevashodno u vezi sa politikim zbivanjim a u Francuskoj za vreme vladavine Anrija
III i, posebno, Anrija IV. K ako je ovaj potonji bio hugenot (iako je kasnije pre
ao na katolianstvo, garantujui hugenotim a versku toleranciju), katolici su ga
sve do njegove smrti drali za tiranina. N aposletku e ga 14. maja 1 10 . ubiti fa
natini katoliki uitelj Franois Ravaillac, dok e odgovornost za idejnu inspi
raciju ovog "tiranoubistva biti pripisana spisu O vladavini i institucijama vlasti
panskog jezuite Juana de M ariane. Burne reakcije na koje je ubistvo Anrija IV
nailo ne sam o u Francuskoj, nego i u itavoj Evropi, ukljuujui tu i Vatikan
(papa Pavle V je M arianinu knjigu javno osudio), dovee do toga da jezuitski
general Acquaviva 6. jula 1 6 1 0 . katolicim a zabrani svako dalje, bilo pism eno, bi
lo usm eno zagovaranje otpora tiraniji. Nakon to se 16 13. pojavio spis Odbrana
katolike i apostolske vere od zabluda engleskih sekti jezuite Francisca Sureza, u ko
jem je detaljno raspravljano pitanje otpora tiraniji, general Acquaviva je 1. avgusta 16 14 . obnovio svoju zabranu (Spindelbck, 19 9 4 :1 0 8 - 1 0 9 ) . Tim e je defintivno stavljena taka na katoliku varijantu monarhomahizma.
3 M onarhom ake teorije se u svakoj zem lji form uliu pod neposrednim uticajem konkretnih politikih i ratnih zbivanja. N a Britanskom ostrvu one se naj
ranije javljaju (kao reakcija na represije M arije T judor i, u m nogo m anjoj meri,
M arije od G uisea) i traju do 15 5 8 (tj. do stupanje Elizabete Tjudor na engleski
presto) u Engleskoj, odnosno do 15 8 7 . (tj. do pogubljenja M arije Stjuart) u
kotskoj. U Francuskoj m onarhom ake teorije nastaju nakon m asakra Vartolom ejske noi 15 7 2 , da bi praktino presahle nakon sm rti vojvode od A njoua
15 8 4 . (kada je postalo izvesno da e francuski tron naslediti hugenot A nri Navarski). N aposletku, u Em denu one prate borbu za politiku nezavisnost gra
da od istonofrizijskog grofa i uklapaju se u prvu fazu O sam desetogodinjeg
rata ( 15 6 8 -16 0 9 ) , koji je Nizozem ska, kao glavni saveznik Em dena, vodila
protiv Spanije.

311

pukog suvereniteta izvodile iz starozavetne koncepcije Bojeg sa

veza, 2) osporavle aktuelne monarhijske tenje za apsolutizacijom vlasti, 3) i afirmisale, nasuprot tome, pravno i institucionalno
ogranienje monarhijske vlasti, uz mogunost da joj se prui ot
por kada postane tiranska.

1. Hugenotsko osporavanje apsolutne monarhije

u francuskom verskom ratu
U Francuskoj se polovinom 16. veka sukobljavaju dva nastojanja
monarhijske vlasti: da se emancipuje od uticaja plemstva (te da,
perspektivno, postane zaista apsolutna) i da bude religiozno ute
meljena u tradicionalnom katolianstvu. S jedne strane, monarhij
ska vlast je, kratkorono, profitirala od religioznih razdora, koji su
odmah po javljanju reformacije na tlu Francuske zahvatili francu
sko plemstvo. S druge strane, pak, balansiranje izmeu katolikog
plemstva okupljenog oko vojvode od Guisea i hugenotskog4 plem
stva okupljenog oko vojvode od Conda, pokazalo se sa stanovita
dugoronih ciljeva francuske monarhije neodrivo i zato je dalje ja
anje monarhijske vlasti (i to u irim, evropskim, okvirima) mora
lo biti vezano za jednu, univerzalnu religiju - katolianstvo. Na taj
je nain hugenotsko plemstvo vremenom dolo u nepomirljiv su
kob sa francuskom monarhijom, koja se okrenula savezu sa kato
likim plemstvom - slino savezu nemakog cara sa katolikim
kneevima. Druga paralela sa prilikama u Nemakoj tie se odno
sa snaga unutar samog protestantskog bloka. Najkasnije od 1563.
u francuskom protestantizmu plemii odnose pobedu nad
svetenicima ("enevskom partijom) i preuzimaju rukovoenje
pokretom (Thompson, 1958: 191). Neto slino, kako emo jo
imati prilike da vidimo, desie se i ti prvoj fazi Nizozemske revolu

4 Re "hugenoti" potie od naziva za vajcarske udrubenike (Eidgenossen), ali je

na dvoznanosti dobila p rilikom zavere iz A m boaza, kada su neprijatelji "in o
strane plemike loze G u isea poeli d a se n azivaju potom cim a "dom ae kra
ljevske dinastije Huga K apeta (K elley, 1 9 8 1 : 2 5 8 ). O tuda bi se znaenje rei
"h u gen oti m oglo saeti na sledei nain: u pitanju su bili protestanti (kalvinistike provenijencije) i naslednici H u ga Kapeta, koji su se udruili kako bi
se borili protiv "inostrane loze uzu rp atora (G u ise a) i lane vere (katolian
stva).

31-2

F
cije (iako e se od 1572. Opti stalei poeti sve aktivnije ukljuiva
ti u politika i ratna zbivanja, da bi na kraju preuzeli kontrolu nad
novostvorenom dravom). Ova, nikada potpuna, ali ipak nesum
njiva sudbinska povezanost plemstva i protestantizma dae peat
kontinentalnim monarhomakim teorijama i samim tim opredeliti kljune razlike u odnosu na britanske monarhomake teorije,
koje su nastale u sasvim drugaijoj verskoj i politikoj konstelaciji.
U prvoj polovini 16. veka francuska monarhija gledala
je sa velikim simpatijama na uspon luteranstva u Nemakoj. Pro
testantski kneevi postali su najbolji saveznici francuskog monar
ha u borbi protiv univerzalistike opasnosti, koja je dolazila od
imperatora. Naposletku, pomo Fransoa I je bila odluujua u za
vrnim borbama protiv Karla V, iz kojih je proistekao Augsburki
mir iz 1555. (Hearnshaw, 19 2 6 :12 ) . Podrka Fransoa I protestan
tima u Nemakoj imala je jednu veoma znaajnu, premda potpuno
neoekivanu posledicu: doprinela je vrlo brzom usponu protestan
tizma i u samoj Francuskoj, a samim tim i stvaranju pretpostavki
za verski sukob u toj zemlji u drugoj polovini 16. veka. Politika
konstelacija koja e zaista proizvesti verski sukob stvorena je na
kon to je 1559. na francuskom prestolu Anrija II nasledio njegov
petnaestogodinji sin Fransoa II, koji je ve bio oenjen Marijom
od Guisea. Preko kraljice Marije porodica Guisea je napokon ste
kla otvoren pristup kraljevskoj politici i kao jedan od svojih priori
teta postavila iskorenjivanje protestantske jeresi u Francuskoj.
Na ovaj nain ubrzan verski sukob u Francuskoj dosti
e prvu kritinu taku 2 , aprila 156 2, kada Luj Burbonski, vojvoda
od Conda, u Orleanu poinje da okuplja vojsku, koja e do juna
iste godine narasti do 2 0 .0 0 0 hugenota. Prvi pamflet koji je bio
namenjen ovom, do tada najveem skupu hugenota na jednom
mestu pojavio se 8. aprila i u njemu je bio istaknut defanzivni cilj
borbe: hugenoti se diu na oruje kako bi odbranili "kralja, kralji
cu i itavu kraljevinu . Sam Cond je obznanio da u celoj akciji ne
ma nikavih linih interesa (passion particulire), ve da postupa pro
bonopublico, sa ciljem da ukloni "tiraniju vojvode od Guisea. Tira
nija dakle nije dolazila od legitimnog vladara Francuske, ve od
uzurpatora koji nema nikakve formalne prerogative i svoj uticaj na
dvoru koristi iskljuivo u line svrhe. Kao to moemo da vidimo,
rana hugenotska teorija prava na otpor tiraniji bila je formulisana

313

u tradiciji Jeana Petita (o kojem je bilo rei u 5. odeljku 3. pogla

vlja) i iz nje nije ni po emu iskoraivala.
Tri dana kasnije, 11. aprila, Cond sa jo deset "vitezo
va (chevaliers), 62 plemia i itavim nizom lanova "svih stalea u
Orleanu potpisuje uveni Ugovor o udruivanju (Trait d'associa
tion) sa ciljem da se odbrane ispravna religija, "sloboda" kralja i mir
u kraljevini. Udruivanje hugenota u Orkanski savez pokazae se
naroito vanim za dalji tok dogaaja: Ova ideja udruivanja slo
bode i legitimiteta sa ugovorom bie takoe fundamentalna tema
kasnije propagande, tavie politike teorije uopte (Kelley, 1981:
257). U njoj je kalvinistika ideja inoviranja ugovora sa Bogom do
bila svoju realizaciju i sasvim preciznu konkretizaciju u svetovnim
stvarima i meu svetovnim subjektima.5 Na to se nadovezivao niz
politikih skuptina, koje su hugenoti sazivali irom Francuske.
Poev od tzv. Optih stalea Langedoka , okupljenih ve iste go
dine u Nimu, pa do kraja graanskog rata, sazvano je vie od etr
deset stalekih skuptina, od kojih je najvie bilo na nivou jedne ili
vie provincija. Takoe je sazvano i nekoliko nacionalnih skupti
na, kao to je npr. bila hugenotska staleka skuptina u La Roelu
1588. (sazvana da bi se pariralo Optim staleima koje je Anri III
sazvao u Bloau i na kojima je dominirala Guiseova katolika Liga).
Ova rastua sklonost ka stalekoj reprezentaciji (koja je tokom se
damdesetih godina postala veoma formalizovana i kompleksna),
kako istie Perez Zagorin, bila je posledica hugenotske politike te
orije i njenog naglaavanja opozicije apsolutizmu, kontrole mo
narhijske vlasti i pukog suvereniteta (Zagorin, 1982b: 63).
Ovako udrueni, hugenoti su do 1572. isticali da im je
cilj organizovanje samoodbrane od vojvode od Guisea i ostalih ka

5 O vaj ugovor se meao sa vazalskim ugovorim a, kojim a su hugenotski plemii

bili m eusobno povezani. N aim e, nakon to su krupni plemii poeli da pre
laze na protestantizam, njihovim stop am a p oli su i nii plemii (sa kojim a su
stajali u sizerensko-vazalskim od n osim a), a i jedni i drugi su za sobom povu
kli i svoje kmetove. Snaga vazalske vern osti pokazala se u inicijalnoj fazi raz
voja francuskog protestantizm a od ogrom n e vanosti, poto je om oguila re
lativno brzo irenje kroz sve drutvene slojeve koji su bili u nekoj vezi sa pr vim hugenotskim sizerenom . R airen o st p rotestantizm a u Francuskoj bila je
tolika da je Kolinji 15 6 2 . m ogao da govori o najm anje 2 .1 5 0 protestantskih za
jednica u kraljevini (D elim o, 1 9 9 8 :1 7 7 ) .

314

tolika koji su prigrabili jedan deo kraljevske vlasti i pretili da kra

ljevim podanicima ugroze ivote, imovinu i ispravnu veru
(Parrow, 19 9 3:36 ). Kralj je bio ta instanca na koju su oni apelovali da im prizna pravo na samoodbranu i da se, tavie, sam obra
una sa opasnim pretenzijama na vlast Guisea (Polenz, 1860:
142). Meutim, ova strategija kooperativnosti sa francuskom mo
narhijom, na kojoj je poivao O rkanski savez, doivela je defini
tivni krah avgusta 1572. godine, kada je kralj Sari IX stao nedvo
smisleno na stranu katolika, a hugenote proglasio zaverenicima.
Posledica tog preokreta bio je masakr hugenota u noi 24. avgusta
1572 (tzv. masakr Vartolomejske noi).
Kako se tano desio ovaj masakr jo je i danas sporno
pitanje u istorijskoj nauci (upor. Holt, 1995: 83-97). Nesporno je
da on predstavlja direktnu posledicu jaanja protestantizma u
evropskim razmerama i njegove identifikacije sa snagama koje se
suprotstavljaju apsolutistikim tendencijama (jo uvek brojnim
dinastijskim lozama povezanih) evropskih monarha. Dok je dota
danji sukob katolikog i hugenotskog plemstva sa stanovita
francuske monarhije bio poeljan, poto je onemoguavao njiho
vo ujedinjavanje protiv kralja, Nizozemska revolucija poremetila
je tu raunicu. A kada je 1572. Gaspard de Coligny (koji je postao
hugenotski voa nakon Condove smrti 1569) zapoeo kampanju
za davanje podrke Viljemu Oranskom u ratu protiv Filipa II, Cat
herine de Medici vie nije imala nikave dileme da protestatni
predstavljaju remetilaki faktor u Evropi i najveu opasnost za
svaku monarhijsku vlast, pa samim tim i francusku.6 Da li se za
to priklonila Guiseu i izdala tajni nalog za Colignyjevo umorstvo,
ili je Guise sam unajmio ubicu da ubije Colignyja, ostaje i dalje
otvoreno pitanje. U svakom sluaju, atentat je okonan samo ra
njavanjem Colignyja, nakon ega je usledila akcija smaknua sko
ro svih hugenotskih voa, koji su se nalazili u Parizu radi uea u
6 M ogue je takoe da politiki obrat u Francuskoj avgusta 15 7 2 . nije bio posle
dica nikakve posebne strategije ili planova. U toj varijanti, francuski kralj i nje
gova m ajka naglo su i panino promenili odnos prem a hugenotim a zbog ozbilj
nih pretnji sa panskog dvora povodom francuskih planova za invaziju N izo
zem ske i pomoi tam onjim protestantim a. Bilo kako bilo, u promeni kursa
zvanine francuske politike, hugenoti su bukvalno preko noi od pouzdanih
kraljevih saveznika postali neprijatelj drave broj jedan (Zagorin, 19 8 2 b : 6 5).

315

ceremoniji kraljevskog venanja.7 Stvar je jo iste noi izmakla

kontroli, poto su raspomamljeni pariki katolici poeli da ubija
ju sve hugenote bez razlike. Orgije najgnusnijih zloina irom pa
rikih ulica trajale su tri dana, i za to vreme je na najsvirepiji mo
gui nain pobijeno oko dve hiljade hugenota. Iz Pariza su se kr
vave bahanalije prenele na celu Francusku, tako da je u sledeih
est nedelja stradalo jo tri hiljade hugenota. No, ni to jo nije
kraj: pod uticajem ovih krvoprolia hiljade hugenota su prihvatile
katolianstvo, nastojei da sauvaju ivu glavu. Preiveli hugenoti
koji nisu bili spremni da preu na katolianstvo nali su se tako u
sasvim novoj situaciji: sada je njihov neprijatelj bio sam kralj, ko
ji je otvoreno priznao odgovornost za smaknue hugenotskih vo
a. Verski rat koji je do tada u Francuskoj tinjao, sada e buknuti
svom silinom. Time su bili ispunjeni uslovi za odustajanje od
zagovaranja prava na otpor tiraniji u tradiciji Jeana Petita i za na
stanak francuskih monarhomakih teorija.
Masakr Vartolomejske noi ostavie u francuskim monarhomakim teorijama neizbrisiv peat i odrediti im osnovno
opredeljenje. Kao to je i on sam imao dva dela - ubistva po nare
enju dvora i spontani lin gomile - tako je i monarhomakoj mi
sli zadao dva aksioma: s jedne strane ona se sada morala upraviti
protiv najvie (kraljevske) vlasti, ali se sa druge strane nije smela
osloniti na narod - koji se pokazao kao sirov, krvoedan i eljan
lina poklonika ispravne vere" (Kingdon, 1985c: 39).8 A kako je

7 Venavali su se hugenot A nri N avarski (budui francuski kralj Anri IV) i kra
ljeva sestra Margareta, a sam o venanje trebalo je da bude sim bol verskog p o
m irenja u Francuskoj. U m esto toga, Vartolom ejski m asakr je od venanja na
pravio sim bol verske netrpeljivosti i progona.
8 To je razlog to se posle 15 7 2 . u Francuskoj vie nee pojavljivati apeli elom
narodu da se digne na ustanak, kakve je upuivao anonim ni autor pam fleta pod
n aslovom Civilna i vojna odbrana nevinih i crkve Hristove, objavljenog u Lionu ne
koliko nedelja po uspostavljanju m ira 15 6 3 . Iako nijedan primerak ovog pam
fleta nije izbegao unitenje, iz drugih pam fleta, koji su pobijali stavove izreene
u njem u, moe se rekonstruisati glavna teza da ceo puk ima pravo na oruani
otp or jeretikom vladaru (to je potkrepljivano uglavnom argum entima iz Sta
rog zaveta i primerima jevrejskih pobuna p rotiv bezbonih vladara). Tu slob o
du koju je anonimni pisac pam fleta Civilna i vojna odbrana nevinih i crkve Hristove
sebi dao da poziva obine ljude na u stan ak protiv jeretikog vladara francuski
m onarhom asi posle 15 7 2 . - u svetlosti m asakra Vartolom ejske noi - vie

316

slaba linost mladog kralja bila u to vreme ve optepoznata stvar,

hugenoti su svu odgovornost za masakr Vartolomejske noi od
mah svalili na njegovu majku, Firentinku Catherine de Medici. To
je imalo dublji smisao, poto se na taj nain objanjenje za celokupnu politiku situaciju u Francuskoj moglo pronai u jedno
stavnoj injenici da je kraljeva majka bila erka Lorenza de Medicija. A poto je upravo njemu Niccolo Machiavelli posvetio svog
Vladara, to je za hugenote bilo jasno kao dan da svi Medicijevi, pa
tako i Catherine, namerno i beskrupulozno primenjuju Machiavellijevo uenje u praksi (Mnkler, 1987: 68).9 Stavie, poele su
da kolaju prie da je Catherine u vaspitanju svoje dece umesto Bi
blije koristila Machiavellijevog Vladara, tako da su Sari IX i Anri III
ovo uenje dobili jo u majinom krilu (i takorei sa majinim
mlekom), pa se kasnije uopte nisu mogli odvojiti od njega, sve i
da su hteli. A glavna poruka Machiavellijevog uenja jeste da vla
dar treba da bude amoralan (u pogledu sleenja virt) i bezboan
i da se neprestano trudi da meu svojim podanicima seje neslogu
i razdor, kako bi - u skladu sa poslovicom divide etimpera - mogao
da na miru vlada. Stavie, za njega je najoportunije da odmah po
utemeljenju "nove vlasti (a to znai tiranije) pobije sve svoje pro
tivnike i time kasnije represalije svede na minimum. Taj nauk je
sledila Catherine kada je naredila masakr Vartolomejske noi
(Kelley, 1973: 2 14 i 237). Pokolj hugenota tako se pokazuje kao
posledica namernog i smiljenog "makijavelizma francuskog
dvora (Meinecke, 1957: 61). Ubeenost hugenota u "edukativni
uticaj Machiavellijevog Vladara na sve izdanke loze Medicija ila je
sebi nee moi da priute (Kingdon, 1 9 6 7 :1 5 3 - 15 4 ) . Kao m aksim um radikalnosti sada je vailo zagovaranje - najotvorenije izneseno u anonim nom pam
fletu pod naslovom Politiki diskursi, koji je objavljen neposredno posle masakra
Vartolom ejske noi - korienja prava svakog hrianina ponaosob da brani
..svoj ivot silom , pa m akar i protiv vlasti (Klautke, 19 9 4 :3 9 5 - 3 9 6 ) .
9 Po m iljenju Friedricha Meineckea, ove optube su bile po svoj prilici neosno
vane, poto ne postoje nikakvi dokazi da je Catherine de M edici pre 15 7 2 . i
tala M achiavellija. Stavie, njen dotadanji nain vladanja (odnosno m eanja
u vlast) im ao je karakteristike koje su bile daleko od M achiavellijevog modela
hladnog, neem ocionalnog i beskrupuloznog politiara: "N jena politika, tako
snano obojena sitnom enskom strau i slabou takoe nikako nije odgo
varala idealu strogog i konsekventnog racionalizm a, koji je M achiavelli posta
vio za vladare (M einecke, 19 5 7: 6 0 ).

317

tako daleko da su optuivali Anrija III, im je stupio na presto, da

Machivallijevu knjigu uvek nosi sa sobom u depu, za sluaj da is
krsne neka situacija u kojoj ne bi bio siguran kako da postupi
(Garnett, 1994: XXI).10 Meutim, hugenoti se nisu zaustavljali
samo na ovom objanjenju nego su ak tvrdili da "udovita Cat
herine i njeni sinovi nalaze uitak u tome da svojim podanicima
nanose bol i patnju, pa ak i da se sami ne libe od injenja najgnu
snijih zloina.11 Zbog toga navodno ni sam kralj Sari IX nije mo
gao da odoli iskuenju Vartolomejske noi, pa se svojim delatima
pridruio u orgijama ubijanja hugenota po ulicama Pariza i tako,
iz istog zadovoljstva, svoje ruke oprao u krvi nevinih podanika.
Uopte uzev, Vartolomejska no se pokazala kao kap koja je preli
la au: nakon nje hugenotski pisci nedvosmisleno francusku mo
narhiju proglaavaju za tiraniju i poinju da poseu za antikim
shvatanjem otpora tiraniji, da zagovaraju tiranoubistvo i da opise
hrabrog ina slavnih antikih tiranoubica Harmodija i Aristogitona kombinuju sa srednjovekovnim teorijama Marsilija Padovan
skog i Bartola Sasoferatskog (Elkan, 1905: 23; upor. i Franklin,
19 6 7 :12 0 i dalje).
U idua tri odeljka bie rei o tri najistaknutija monarhomaka spisa iz ovog doba: Frankogaliji Franoisa Hotmana, O
pravu magistrata Thodore de Bzea i Optubi protiv tirana Philippe
du Plessis-Mornaya i Huberta Langueta. Nije nevano spomenuti
da su, osim Bzea, svi ostali autori bili prisutni u Francuskoj za
vreme Vartolomejske noi i pogroma koji su neposredno nakon
nje nastupili i da su na jedvite jade uspeli da spasu ive glave. Is

1 0 N a drugoj strani, ne bi trebalo prenebrei ni pozitivni efekat hugenotske preokupiranosti M achiavellijem - d a su aigum enti koji su pobijali njegovo ue
nje o vladarskoj svemoi postali hriansko-univerzalistiki. U spisu Optube
protiv tirana to e se moi videti na najbolji nain: Machiavelli biva unapreen
u glavnog protivnika, protiv kojeg treba da se ujedine svi hriani (to znai
i katolici), papa prestaje da bude objekat napada, a glavni cilj politike posta
je problem obuzdavanja suverene vlasti u dravi (upor. Zim m erm ann, 19 9 0 :
2 8 7 -2 8 9 ).
11 M rnja hugenota prema C atherine i njenim sinovim a prelivala se i na sve Italijane, stvarajui tako osnove za provalu ranog novovekovnog francuskog na
cionalizm a. Posebnu mrnju hugenoti su gajili prema tzv.fuorusciti, tj. pofrancuenim Italijanima na dvoru C artherine de M edici (Kelley, 19 7 3: 2 36 ).

318

F
kustvo line ugroenosti bie svakako bitan doprinos radikalizaciji njihovih teorija prava na otpor tiraniji.

2. Rekonstrukcija frankogalskih slobodarskih tradicija

Franoisa Hotmana
Prvim francuskim monarhomakim delom smatra se Frankogalija
francuskog profesora rimskog prava i advokata Franoisa Hotma
na. Ovo delo je u osnovi napisano krajem ezdesetih godina 16.
veka, da bi konana verzija nastala tokom Hotmanovog egzila u
Zenevi (odmah posle Vartolomejske noi), u tesnoj saradnji sa
Thodoreom de Bzeom. Naposletku spis se pojavio avgusta 1573,
nosei posvetu knezu-izborniku Falca Fridrihu Pobonom.12
Hotman je ve za vreme boravka u Francuskoj bio najangaovaniji kalvinistiki pisac i advokat, te stoga ni njegova burna reakcija
na zbivanja iz 1572. godine nije bila iznenaujua. Pre objavljiva
nja Frankogalije, Hotman je ve bio objavio jedan vrlo uticajan spis
pod naslovom Antitribonijan ili izlaganje 0 izuavanju prava. U ovom
spisu iz 1567. on je izneo otru kritiku rimskog prava i proglasio
izvorno" francusko pravo nezavisnim od rimskog i ukorenjenim
u obiajno pravo Gala i Franaka. Ponesen francuskim protonacionalizmom, Hotman se ve u to vreme zalagao za suzbijanje uticaja rimskog prava u Francuskoj, i to ne ponajmanje zato to je po
njegovom miljenju rimsko pravo zasnovano na apsolutistikom i
paganskom obliku vlasti.13 Ta ideja je u Frankogaliji radikalizovana

12 O va posveta je imala vaan dnevno-politiki sm isao. Fridrih Poboni je do

tada pruao najveu inostranu pom o francuskim hugenotim a i u vreme ob
javljivanja Frankogalije hugenotski diplom ati su upravo pregovarali sa njim da
podigne vojsku i krene u invaziju Francuske. Do toga e zaista ubrzo i doi,
pri emu e se na elu vojske nai izbornikov sin (K ingdon, 1 9 8 8 :14 2 ) .
13 Istine radi, treba rei da glavna meta H otm anove kritike nije bilo rim sko pra
vo kao takvo, nego njegova verzija koja je kodifikovana u Corpus Iurisu i kasni
je recipirana u zapadnoevropskim pravnim sistem im a. Zato je ve u sam om
naslovu apostrofiran Ju stin ijan ov kancelar T ribonijan, koji je konstitucijom
od 5 3 0 . godine postavljen na elo kom isije od esnaest pravnika sa zadatkom
da kodifikuje rim sko pravo.H otm anov napad na T ribonijana, odnosno Ju stinijanovu kodifikaciju, imao je za cilj da pokae kako su se u kodifikovanom
pravu nale ve dobrim delom degenerisane rim skopravne institucije, kako su
ignorisani brojni vani pravni izvori i kom entari najboljih pravnika republi

319

i prilagoena sukobu hugenota sa francuskim kraljem i katolikim

plemstvom.
Ovaj spis izlae tezu prema kojoj je Francuska od 5. do
15. veka bila srena zemlja. Po Hotmanovom miljenju, aktuelno
varvarstvo potie od Luja XI, koji je poeo sa ruenjem starih i is
pravnih politikih institucija, da bi pod vladavinom Sarla IX Fran
cuska postala obina tiranija. Zbog toga je Hotmanova glavna po
ruka savremenicima glasila da Francuska nee imati mir sve dok
se ne vrati svojim autentinim (galsko-franakim) institucijama i
ne povrati svoju staru slobodu (libertatis recuperandae causa). Reenje problema po Hotmanu lei u povratku starom, takorei pri
rodnom stanju (Hotman, 19 6 8 :2 0 6 ). Ovaj Hotmanov eksplicitni poziv na povratak u staro, takorei prirodno stanje , zajedno
sa osudom rimskog prava, ukazuje na prve nagovetaje delovanja
logike romantiarskog republikanizma, koju odlikuje naglaena
nacionalistika crta utoliko to se sada vie ne poziva na antike
(to grke, to rimske) slobodarske tekovine, ve na kontinuitet
posebnosti (u ovom sluaju francuske) narodne istorije. Ipak,
Hotmanovo protonacionalistiko oduevljenje za Gale i Franke
(Slobodne"), kao i za njihove vrline slobodoljubivosti, rodolju
blja, hrabrosti itd. ima jo uvek duboke korene u klasinom republikanizmu i opire se iskuenju zagovaranja "dravnog rezona .
Tako dolazi do zanimljivog obrta (koji je ve nagoveten kod Tacita): Hotman odbacuje rimsko naslee, poistoveujui ga sa "im
perijalnim postrepublikanskim fazama (principatom i dominatom), zarad slobode koja sada postaje obeleje varvara. Ipak, veza
sa klasinim republikanizmom ouvana je u tome to mrnja pre
ma Rimljanima kao univerzalnim osvajaima ne dozvoljava Hot
manu da pravi bilo kakve ustupke "vrstoj ruci (emu su, kao to
smo videli, bili skloni renesansni republikanci poput Coluccia Sa-

kanske epohe (dok su nezaslueno afirm isani njihovi bledi epigoni) i kako je
sam kodifikatorski rad bio n ekonzisten tan . T ako loe sastavljena kodifikacija
tokom vekova postajala je sve gora, zato to je na silu prilagoavana novim
prilikam a i vetaki spajana sa pravnim institucijam a drugih naroda, koji su
im ali svoj autohton pravni razvoj. N ajvei d e o Antitribonijana posveen je ana
lizi inkom patibilnosti rim skog prava (iz Corpus Iurisa) i francuskog prava, na
osn ovu ega je Hotman doao do zakljuka d a je prvo pravo u Francuskoj pot
puno "neupotrebljivo" (upor. detaljnije: Franklin, 1 9 6 6 :4 7 ) .

320

lutatija ili Niccola Machiavellija). On sa aljenjem citira Tacita ko

ji kae da su Gali prestali da budu hrabar narod onda kada su pot
pali pod ropstvo Rimljana (Hotman, 1968: 218). Takoe, on se
slae sa klasinim i renesansnim republikancima u miljenju da
narod koji padne pod jaram tiranije gubi svoje vrline, ali odbija da
prihvati Machiavellijev predlog izlaska iz takvog stanja usposta
vljanjem nove, "osloboditeljske i regenerativne tiranije. Tek ka
da tiranija bude zbaena moe, po Hotmanu, da se desi regeneracija vrlina i izgradnja jednog poretka zasnovanog na slobodi.
Povodom ovog pitanja dvojica protonacionalista 16. veka potpuno
se razilaze, to opredeljuje i njihov stav prema "dravnom rezo
nu : dok ga Machiavelli zduno prihvata, Hotman ga s gnuanjem
odbacuje (kao sam izraz degenerisanog ivota pod tiranijom). Ali,
on odlazi korak dalje, pa sa dravnim rezonom" odbacuje i rim
sku pravnu tradiciju (iz Corpus Iurisa), pokuavajui da rekonstruie jednu potpuno autohtonu i samosvojnu slobodarsku tradiciju
Gala/Franaka/Francuza, kojoj je neprekidno stajala na putu tiran
ska tradicija Rimljana/Italijana - od Cezara do Catherine de Me
dici. U ovom Hotmanovom "osavremenjivanju istorije ipak mo
da najveu ulogu igra sam protestantizam, odnosno njegov aktuelni sukob sa katolianstvom: "Jasno je da su ti Rimljani osvajai,
o kojima pria Otman, u prolost preneseni ekvivalent papskog
Rima i njegovog svetenstva. Germani, braa i oslobodioci, oi
gledno su reformisana religija, koja dolazi sa druge strane Rajne;
jedinstvo kraljevstva sa narodnim suverenitetom je politiki projekat ustavne monarhije, podravan od mnogobrojnih protestant
skih krugova epohe (Fuko, 19 9 8 :14 8 ).
Polazei od teze da su jo Gali (a zatim i Franci i Fran
cuzi) ostvarili pravu i autentinu politiku slobodu, Hotman idealizuje staro staleko ureenje, zbog njegove sposobnosti da kontrolie monarhe. Taj ideal po njegovom miljenju ve je ostvaren
u prerimskom vremenu, u galskim skuptinama koje su odluiva
le o najvanijim dravnim stvarima (Hotman, 1968: 2 11). Iako su
neke galske drave bile monarhije, nijedna od njih nije bila nasledna, nego je puk birao monarhe. Radikalizujui neke ranije antimonarhijske stavove Bartola, Hotman je otiao korak dalje tvr
dei da je puk izvorno bio suveren i da se njegova suverenost nije
iscrpljivala samo u jednokratnom inu izbora monarha, ve je eg

321

zistirala neprekidno u vidu ovlaenja kontrole nad izabranim

monarhom (Skinner, 1978b: 312). Zavisnost monarha od slobod
no ispoljenog miljenja i kontrole puka dovela je do toga da oni
nikada nisu mogli postati suvereni (non... solutum... imperium). Ako
su po Hotmanu ve Gali znali kako da svoje vladare dre pod
kontrolom, onda su to Franci doveli do savrenstva. Zato nije
nimalo sluajno to su predstavljali slobodarski narod par excel
lence. ivo oseanje slobodoljubivosti pokretalo ih je da prvo sebe
oslobode od Rimljana, da bi zatim, stopivi se sa Galima u jedan
narod (Frankogale, odnosno Francuze), oslobodili skoro celu
Evropu. Sebi su stvorili monarhiju koja je bila najpogodnija za
zatitu slobode, pa zato njihovi kraljevi nikada nisu bili tirani, ne
go su bili uvari slobode. Ceremonija izbora prvih francuskih kra
ljeva podrazumevala je donoenje odluke na skuptini, emu bi
sledilo postavljanje izabranika na tit i onda noenje na rameni
ma tri puta u krug, praeno odobravajuim klicanjem okupljenih
ljudi. Opise ove ceremonije Hotman ponavlja na nekoliko mesta
u svojoj Frankogaliji, kako bi istakao svoju tezu da su kraljevi Fran
kogalije (Francuske) birani iz ljubavi, a ne po nekom izbornopravnom automatizmu. U tom smislu, ljubav se pokazuje kao si
la koja najtenje spaja puk i kralja i koja je najbolji dokaz "zdra
vlja" politikih institucija. Kada se ovom stavu dodaju i drugi, kao
npr. da je kralj smrtan, a narod besmrtan, da narod moe posto
jati bez kralja, a kralj bez naroda ne moe i si., onda se zaista sti
e do zakljuka da kod Hotmana nalazimo tipian nain razmi
ljanja romantiara" (Elkan, 19 0 5: 43). Paradoksalno ali istinito,
taj romantiarski stav, zajedno sa mrnjom prema Rimljanima i
slavljenjem slobodarskih tradicija Franaka (kao jednog german
skog plemena), znatno e doprineti da se poetkom 19. veka zasnuje nacionalizam koji e u potpnosti biti ispunjen naciona
listikom mrnjom - ali ne prema italijanskom nego prema
francuskom (qua rimskom) despotizmu . Re je, naravno, o nemakom nacionalizmu u vreme ratova protiv Napoleona.
Osnovna svrha Hotmanove Frankogalije bila je da
izloi pre svega istorijsku, ali i konstitucionalnu teoriju o organu
zaduenom za kontrolu monarhijske vlasti. Model za ovaj organ
Hotman nije mogao da trai u francuskim parlamentima, koji su
bili neprijateljski raspoloeni prema hugenotima, nego eventual

322

no u Optim staleima, koji su se sastajali 1560 . u Pontisu, 1561.

u Orleanu i 156 2. u Sen-Zermenu, pokazavi se otvorenim za hugenotske ideje i sklonim kompromisima (Stricker, 1967: 118;
Franklin, 1967: 12 1; Kingdon, 1988: 148 ).14 I zaista, prilikom
opisivanja mehanizma izbora i kontrole kraljeva, Hotman jasno
izjednaava francuski puk sa staleima (Hotman, 19 6 8 :2 3 4 ), to
podrazumeva ako ne poistoveivanje, a ono kontinuitet ranih gal
skih i franakih skuptina sa kasnijim trodomnim stalekim
skuptinama (upor. Hotman, 1968: 252-253). Staleka skupti
na zauzima centralno mesto u Hotmanovim opisima ispravnog
politikog ureenja: saziva se jednom godinje (kao i prilikom
nastupanja krupnijih dravnih problema), bira kralja (tako da
ovaj ostaje njen stalni opunomoenik) i ima najviu vlast (administratio) u oblastima zakonodavstva, odobrenja poreza, odluiva
nja o ratu i miru i suenja vladaru koji je optuen za neki zloin.
Iako Hotman esto nije jasan u odreenju stalea (poistoveujui ih ne samo sa pukom, ve ponekad i sa kraljem ili optimatima),
on u osnovi ostaje veran Calvinovoj predstavi "efora kao pukih
magistrata. Pri tom, on jo ne daje celovito uenje o pravu na ot
por tiraniji, ve se vie zadovoljava istorijskim opisivanjem starostavnih tradicija Frankogala, u kojima tiranija nije bila mogu
a jer kralj nije mogao vladati protiv volje puka, a ako je to poku
avao onda su na scenu stupali stalei i smenjivali ga u skladu sa
pozitivnim pravom (Hotman, 1968: 271).
Na taj nain Hotman je zapoeo kontinentalnu monarhomaku tradiciju pozivanja na ustav (tj. leges regni ili lexfundamentalis) kao temeljni pravni akt kojim se ureuju organi vlasti i nji
hovi meusobni odnosi (Treumann, 1895: 77; Kingdon, 1988:
14 Treba rei da u to vreme francuski O pti stalei jo nisu bili transform isani iz
kraljevog savetodavnog tela (sa nekim vanrednim ovlaenjim a) u nosioca
vlasti sa m onopolom na zakonodavstvo, niti su imali iskustvo u realnoj kon
troli m onarha i njegovih slubenika (Franklin, 1 9 6 7 :1 2 8 ) . To dobro ilustruje uvodni govor koji je na zasedanju O ptih stalea 15 6 0 . izloio kancelar
M ichel de lH pital. Raison d tre okupljanja stalea on je video u prim eni sta
rog obiaja, po kojem kralj saziva stalee da bi se sa njim a savetovao o najva
nijim pitanjima. Iako je kancelar na ovaj nain poslanicim a O ptih stalea
izloio vrlo umeren i pom iriteljski stav monarha, on je u isti m ah otklonio
svaku njihovu pom isao da bi O pti stalei m ogli da igraju ulogu ogranienja
m onarhijske vlasti (upor. G ring, 19 4 6 : 85).

323

142).15 Za Hotmana je ustav jo uvek bio jedan istorijsko-pravni

konstrukt/6 koji je u stvarnosti prestao da se primenjuje zahvalju
jui, navodno, jednovekovnoj zloupotrebi vlasti od francuskih
kraljeva, ali koji je i dalje obavezivao svakog slobodoljubivog
oveka da ga ponovo vaspostavi. A kao to je ve reeno, Hotmanove su najvee nade bili uperene ka Optim staleima, kao pu
kim magistratima i direktnim potomcima starih galskih i frana
kih skuptina. Njegovu raspravu zato i treba smatrati prevashodnim doprinosom legitimaciji svake budue akcije Optih stalea
usmerene ka obnovi izvornog ustavnog ureenja. Meutim, real
nost je bila neumoljivi sudija ovim Hotmanovim zalaganjima: ka
da je kralj sazvao sledee Opte stalee 1576. na njima su domini
rali radikalni katolici, iji je glavni cilj bio da na kralja izvre to je
mogue vei pritisak kako bi u potpunosti iskorenio hugenotsku
jeres (Kingdon, 1988: 148-149). Pria 0 Optim staleima, iako
nesumnjivo od svih monarhomakih teorija najvie u duhu Calvinove koncepcije prava na otpor "pukih" magistrata, time je doivela potpuni krah.

15 U por. i istraivanje H arro H pfla, iz kojeg proizlazi zakljuak da je ipak Bze

bio prvi koji je u spisu O pravu magistrata upotrebio izraz lois fondamentales
(H pfl, 19 8 6 : 330 ), dok je H otm an do kraja svog ivota ostao privren poj
mu leges regni. M eutim , znaenje oba izraza je isto: oni oznaavaju sveukup
nost propisa koji obavezuju vladara i koji form iraju njegov legitim itet. Time
je stari sizerensko-vazalski institut vere definitivno lien znaaja u form ira
nju legitim iteta vlasti, a m oderni pojam ustava poeo je da poprim a svoje pr
ve novovekovne obrise (upor. Jellinek, 19 5 9 : 5 0 8 ; D ennert, 1 9 6 4 :1 6 - 1 7 ) .
16 Pri kraju latinskog izdanja Frankogalije iz 15 8 6 . (koje je bilo preraeno kako
bi opravdalo pravo na tron A nrija N avarskog) H otm an se ak latio posla da
pobroji sve leges regni francuske m onarhije. T ako bi Francuski ustav" 16 . ve
ka inile sledee odredbe: 1) vlast O p tih stalea je neprikosnovena i neotu
iva, 2 ) kralj ne moe doneti nikakvu odluku koja se tie opteg dobra bez saglasnosti O ptih stalea, 3) kralj nem a pravo da raspolae tronom posle svo
je sm rti, 4 ) nakon kraljeve sm rti na presto stupa njegov najstarijhi sin (u
skladu sa principom prim ogeniture), 5) sam o m uki potom ci kralja dolaze u
obzir za naslee trona, 6 ) kralj ne m oe otuiti nijedan deo kraljevskog do
bra bez saglasnosti O ptih stalea, 7 ) kralj ne m oe voditi krivini postupak
ili dosuditi teku kaznu bez ovlaenja O ptih stalea, 8) kralj ne m oe sa
m ovoljno da smeni nijednog kraljevskog slubenika, i 9) kralj ne m oe prom eniti valutu bez saglasnosti O ptih stalea (H otm an, 19 6 8 :3 0 3 - 3 11) .

3*4

F
to se, pak, Hotmanovih istorijskih argumenata tie,
nevolja sa njima lei u tome to su bili previe nategnuti i delimino uveliko iskonstruisani (upor. Gring, 1946: 88-89), z^ g
ega je protivnika strana mogla na vrlo jednostavan nain da ih
pobija. A na to se nije moralo dugo ekati: 1575. pojavljuju se Od
govor na Franois Hotmanovu Frankogaliju dvorskog prokuratora
Antoine Matharela i Odgovor Papire Massona na Hotmanove kletve
dvorskog istoriara Papire Massona. Oba dela optuuju Hotmana za nepouzdane i sumnjive dokaze, kao i za ignorisanje poda
taka koji mu nisu bili po volji. Tako npr. Matharel navodi da su
tri veka prola izmeu izbora prvih kraljeva i dolaska Merovinga
i da za to vreme nije bilo nikakvog izbora kraljeva, ve samo naslednog prenoenja kraljevske titule. Osim toga, Hotman je bio
optuen da je na nekim mestima falsifikovao dokaze koje je citi
rao. Primer za to prua mesto iz Zigbertovih hronika krunisanja
prvih franakih kraljeva: dok je Hotman citirao obiaj po kojem
je puk "birao" (eligunt) svog kralja, u hronikama je stajalo da su
ga samo "podizali na tit (eriguint). Na osnovu pobijanja pojedi
nih Hotmanovih tvrdnji Matharel i Masson su doli do zaklju
ka da je njegova celokupna osnovna teza pogrena: francuska
monarhija nikada nije bila niti izborna, niti ograniena. Kralj je
uvek vladao samostalno i neogranieno (tj. uloga stalea bila je
samo konsultativna), to potvruje formula sa kojom je objavlji
vao sve formalne akte - "kako nam je ugodno (cit. prema: Skin
ner, 1978b: 319).
Ceo ovaj spor je pokazao ako nita drugo, a ono nedo
statnost i varljivost istorijskih argumenata u prilog pravu na otpor
tiraniji u Francuskoj. Istorija se pokazala kao riznica svakovrsnih
materijala koji su mogli sluiti za potkrepljivanje gotovo svake te
ze. Zato je sledei korak, koji su monarhomasi morali uiniti, i ko
ji su, kako emo videti, zaista uinili Bze, Mornay i Languet, bio
okretanje sholastikoj pravnoj tradiciji. Kod njih e se sve manje
veliati slobodarska galsko-franaka prolost i staro religiozno
propovedanje, karakteristino za Calvina, da bi se sve vie pojavlji
vali citati Tome Akvinskog, Bartola Sasoferatskog i kodifikatora
rimskog prava. Taj put e se pokazati naroito vanim zato to e
teoriju prava na otpor tiraniji nepovratno usmeriti u pravcu pri
rodnog prava.

325

3. Zaeci funkcionalizacije drave

u delu Thodore de Bzea
Thodore de Bze je priveo kraju svoj spis Opravu magistrata pre
ma podanicima i dunosti podanika prema magistratima gotovo u isto
vreme kada i Hotman svoju Frankogaliju. Meutim, dok je Savet
Zeneve Hotmanov spis odobrio za tampu, Bzeov rukopis, pre
dat samo tri nedelje kasnije, odbijen je sa obrazloenjem da Zeneva svojom eksplicitnom podrkom hugenotima ve isuvie izazi
va strpljenje monog suseda Francuske.17 Zbog toga je rukopis
ugledao svetio dana godinu dana kasnije, 1574. u Lionu, u francu
skom prevodu, bez godine izdanja i imena autora (tavie, uprkos
brojnim pretampavanjima i uticaju koji je izvrio, tajna Bzeovog identiteta kao autora spisa ostala je ouvana do kraja 19. ve
ka). Sto se tie mesta izdanja, ono je namerno bilo krivotvoreno,
tako da je na koricama umesto Lion pisalo Magdeburg. Poto je
primer Magdebruga (o kojem je bilo rei u 4. odeljku 5. poglavlja)
sedamdesetih godina 16. veka bio jo uvek u veoma ivoj uspo
meni protestanata irom Evrope, Bze je na ovaj nain najverovatnije hteo da probudi utisak da se radi o novom izdanju nekog
od starih magdeburkih pamfleta u prilog otporu protiv carske
vlasti (H, 1963: 213).
Na primer Magdeburga Bze se pozivao ve u jednom
ranijem spisu, koji je pod naslovom Opravu magistrata na kanjava
nje jeretika bio objavljen 1554. U tom spisu Bze je neskriveno hva
lio graane Magdeburga zbog njihovog otpora imperatoru u vre
me Interima, pa samim tim i davao prve nagovetaje promena u
kalvinistikom stavu prema problemu prava na otpor tiraniji
(Kingdon, 1985a: 93).18 Otpor graana Magdeburga posluio mu
je kao primer za dokazivanje teze da magistrati imaju pravo da
upotrebljavaju silu u iskorenjivanj jeresi - i to ne samo da spa
ljuju jeretike nego i da se suprotstavljaju viim magistratima u pi
17 O vu opasnost Bze je verovatno im ao na um u kada je svom spisu dao naslov
koji je u direktnoj opreci sa sadrajem . N ekorespodentnost naslova i sadra
ja spisa moe se objasniti sam o Bzeovim nastojanjem da zavara zvanine
cenzore, pre svega u Francuskoj.
18 Postoji m ogunost da je ovaj Bzeov s p is izvrio veliki uticaj i na sam og C al
vina, poto je on krajem pedesetih i poetkom ezdesetih godina poeo da
n aputa klasinu hriansku teoriju "p a siv n o g otpora tiraniji.

326

tanjima vere. Ovi delovi spisa Opravu magistrata na kanjavanje jeretika naroito su dobili na znaaju prilikom objavljivanja francu
skog prevoda 156 0 , koji je korien kao indirektna podrka zaveri
u Amboazu (Kingdon, 1956: 68-71).19 Naposletku, Bzeova sve
vea odlunost da zaotri hugenotski stav povodom pitanja otpo
ra naroito je dola do izraaja u pregovorima koji su prethodili
miru u Amboazu kojim je okonan prvi graanski rat 1563. Tada
je u hugenotskom taboru dolo do otre podele u vezi sa minimu
mom zahteva za prihvatanje mira. Umerenoj struji sa Condom i
drugim plemiima na elu tom prilikom su se suprotstavili prote
stantski pastori koje je predvodio Bez, koji su zastupali tvrdu li
niju i pokazivali krajnju nesklonost kompromisima i ustupcima
(Kingdon, 19 6 7 :14 9 -15 0 ). Tako moemo da vidimo da je Bze jo
mnogo pre masakra Vartolomejske noi duhovno "sazreo za formulisanje jedne neuporedivo smelije teorije prava na otpor tirani
ji od one koju je Calvin bio voljan da dopusti.
Spis Opravu magistrata na kanjavanje jeretika interesan
tan je takoe jer otkriva uticaje koje je na Beza izvrio Hotman.
Njih dvojica su zajedno predavali na Univerzitetu u Lozani tokom
pedesetih godina, nakon njihovog prvog bega iz Francuske, i tu je
Bez imao priliku da se bolje upozna sa pravnim, socijalnim i teo
lokim idejama, koje je u to vreme zastupao Hotman (Kingdon,
1956: 71).
Za razliku od Hotmana, Bze je poklanjao relativno
malo panje francuskim Optim staleima. Prilikom pisanja spi
sa O pravu magistrata prema podanicima on svakako nije mogao
predvideti katoliku radikalizaciju Optih stalea 1576. u Bloau,
ali je ipak svoje najvee nade u realizaciju prava na otpor stavio u
ruke niih, a ne pukih magistrata. To ima, kao to uverljivo poka

19 O va zavera je u periodu 15 5 5 - 15 6 2 . bila najvea i najpoznatija (iako ne i jedi

na). Spiritus movens zavere Jean du Barry La Renaudie planirao je da brzom ak
cijom zarobi kralja Fransoa II, pogubi elnike porodice G u isea i na presto d o
vede Burbone. O n je bio u kontaktu sa H otm anom , koji je napisao pam flet
Pismo iz Strazbura i u njemu opravdao ciljeve zavere (pam flet je trebalo da se
distribuira po celoj Francuskoj nakon u speno okonane zavere). Za razliku
od Calvina, koji je uskratio podrku La Renaudieu, Bez se pokazao voljnim
za saradnju i preuzeo na sebe organizovanje distribucije H otm anovog Pisma
iz Strazbura iz eneve u Francusku.

327

zuje Robert Kingdon, svoje razloge i u samim razlikama u poreklu izmeu njega, na jednoj strani, i Calvina i Hotmana, na dru
goj. Kako su i Calvin i Hotman poticali iz prosperitetnih francu
skih graanskih porodica, to je njihova teorija prava na otpor ti
raniji nosila peat "pukog miljea u kojem su obojica duhovno
sazrevala. Obrnuto, Bze (kao, uostalom, i Mornay) potie iz bo
gate francuske plemike porodice i uprkos egzilu u Zenevi, ostaje
sve vreme svog ivota u tesnim vezama sa francuskim hugenotskim plemiima, delei njihovo shvatanje otpora prema kraljevoj
politici ne samo u oblasti religije nego i stalekih privilegija
(Kingdon, 19 8 8 :15 2 ).
Kada se to uzme u obzir postaje jasno zato se Bze ve
1562. stavio na raspolaganje kao vojni kapelan, pamfletista i poli
tiki savetnik Conda (Kingdon, 1955: 98; H, 1963: 2 0 1). Nje
mu e (kao uostalom kasnije i Colignyju i Viljemu Oranskom)
Bze nameniti ulogu nieg" magistrata u borbi protiv tiranije "vi
eg magistrata (Kelley, 1981: 312). Stavie, u isto vreme Bze je
po Calvinovom nalogu rukovodio pokuajima da se sa francuskim
dvorom postigne nagodba oko politikih i religioznih pitanja, ta
ko da se bez ikakvog preterivanja moe rei da je on u to vreme bio
politiki najangaovaniji ovek iz kruga najbliih Calvinovih saradnika. Taj praktini angaman predodredie Bzea da u nared
nom periodu postane pokreta radikalizacije shvatanja prava na
otpor tiraniji unutar francuskog kalvinizma. I zaista zvue proro
anski njegove rei napisane 156 2. kralju od Navare: "Vae veli
anstvo, sudbina protestantske crkve je da trpi udarce, a ne da ih
zadaje. Ali, blagoizvolite setiti se da je ona nakovanj na kome se is
troilo mnogo ekia (cit. prema: Cedvik, 19 8 6 :117 ).20 To shva
tanje Bze e jo vie zaotriti nakon Calvinove smrti 1564, kada
preuzima vodstvo nad enevskom <rkvom i celokupnim kalvinistikim pokretom u Evropi.
2 0 Bze je takoe bio i jedan od sastavljaa Deklaracije, koju je, odm ah po otp o
injanju sukoba sa G u iseom i katolikom strankom 15 6 2 . godine, objavio
C ond sa namerom da opravda posezanje za orujem . U Deklaraciji se tvrdi
da vojvoda od Guisea nastoji da "zaplai K raljev savet pretnjam a i silo m , pa
je zato dunost svih "dobrih i lojalnih p od an ika da "odbrane vlast kralja i
kraljice od "ratobornih p obu n jen ika" i "sp asu celu dravu od p rop asti (cit.
prem a: Skinner, 19 78b : 3 0 2 ) .

32 8

Kada su u pitanju ideje iznete u spisu 0 pravu magistrata

prema podanicima treba rei da su one nastale u tesnoj saradnji izme
u Bzea i Hotmana, koji je tekst iitavao i davao primedbe. Zbog
toga su svi istorijski argumenti koje Bze iznosi u sutini isti kao
Hotmanovi. Ono, pak, po emu spis O pravu magistrata prema poda
nicima zauzima posebno mesto u istoriji monarhomake misli jeste
njen pragmatski teoloko-politiki karakter. To je vidljivo ve i po
samoj njenoj strukturi, koja je, budui sastavljena iz odgovora na
deset vrlo konkretnih (i u to vreme goruih) pitanja, nepogodna ka
ko za istorijsko tako i za opte teorijsko izlaganje. Kao to primeuje Albert Elkan, Bze nije hteo da izloi nikakava opta filozofska
razmatranja, on je samo hteo da uznemiri savest svojih pristalica
(Elkan, 1905: 50). Takoe, iako po osnovnoj vokaciji pravnik, on
svoje stanovite nije razradio pravniki, barem ne onako kako je to
pre njega Calvin inio, ve prevashodno teoloki (Schelven, 1954:
73). I to je verovatno bio danak Bzeovoj pragmatskoj usmerenosti,
koja je suptilnosti pravnike argumentacije pretpostavljala razu
mljivost u najirem krugu pristalica kalvinizma.
Bze se ne bavi problemom suvereniteta. Za njega je do
voljno ako se kae da vlast u jednoj dravi postoji zbog puka, a ne
puk zbog vlasti (puk nije stvoren zbog vladara, nego je vladar stvo
ren zbog puka), zbog ega vlast nikada ne moe koristiti puk radi
svojih interesa, nego samo obratno (Beza, 1968: 6). Kao potvrdu
ovog stava Bze citira primer Jevreja, koji su od Boga zatraili vlada
ra i dobili ga u linosti Samuila, uz eksplicitno ovlaenje da njego
ve naslednike sam jevrejski puk izabere i prizna. Bze ak tvrdi da je
i Davidovo carstvo bilo izborna monarhija, tj. da je vladar uvek zavi
sio od volje puka. Glavna politika implikacija ovog itanja Starog
zaveta bila je da pokae da boansko poreklo vlasti nije neposredno,
ve posredno, tj. da vladar vlast dobija od Boga ali samo pod pretpo
stavkom da se puk sa tim saglasi i da od vladara dobije garancije (tj.
zakletvu) da e vlast vriti za njihovo dobro. Zato vladar, samim tim
to je poloio zakletvu svojim podanicima, nikada ne moe biti legi
bus solutus i izmai kontroli puka. Insistiranjem na tome da vlast mo
ra biti podlona permanentnoj kontroli puka kod Bzea zaista zapo
inje proces "funkcionalizacije drave" (Geiger, 1978: 25).
Glavna posledica ove funkcionalizacije drave" bila je
izvesna sekularizacija odnosa izmeu vladara i puka, i to prema

329

ugovornom modelu. Bze se pri tom ak poziva na dva principa

prirodnog prava ("od kojeg jedino zavisi opstanak itavog ljud
skog drutva). Prvi princip je da svako ko zakljui neki ugovor
ima pravo da ga razvrgne kada to "zahteva razum - sledstveno
tome, ako puk bira vlast, onda on mora imati pravo i da je smeni.
Drugi princip je da ako jedna strana kri ugovor, onda se i druga
strana ima smatrati osloboenom svih obaveza koje joj po tom
ugovoru pripadaju. Primenjeno na odnose izmeu puka i vladara,
vladar ne moe o svojoj vladavini da polae rauna samo Bogu, ne
go i puku, koji je ovlaen da procenjuje kada je vladar prekrio
ugovor i kada mu treba uskratiti poslunost (Beza, 1968: 3738).21 Poto se na ovom mestu relativizuje cela ranija pria o Bo
gu kao izvoru vlasti (po starozavetnoj formuli), Bzeovo izlaganje
zaista pokazuje lagani prelazak sa teoloke na prirodnopravnu ar
gumentaciju (Stricker, 19 6 7 :13 8 ). U Bzeovoj interpretaciji ugo
vora izmeu vlasti i puka otvaraju se mogunosti emancipacije od
Calvinove predstave foedusa izmeu Boga, vladara i puka radi za
tite Bojih zakona. To, konkretno, znai da Calvinovu mutua obli
gatio zamenjujepactum koji je podvrgnut optim pravilima ugovor
nog prava i koji se temelji na jednostavnoj "meusobnoj zakletvi
kralja i puka (Skinner, 1978b: 331; upor. i Kersting, 1997: 912).
No, na drugoj strani, uprkos upotrebi figure ugovora,
Bze jo ne dospeva na pozicije teorije drutvenog ugovora. Raz
log je jednostavan: njemu nedostaje objanjenje kako uopte na
staje puk, a samim tim i kako dolazi u (pravni) odnos prema vla
daru. Iako na jednom mestu na kojem razlikuje mnotvo (multitudo) i puk (populus), Bze istie konstitutivnu ulogu magistrata u
pretvaranju prvog u drugo (propter populum magistratus creatos, non
contra populum propter magistratum),22 on odmah u nastavku konstatuje da se ne radi o pravilu, neg samo o izuzetku (Beza, 1968:

2 1 M oglo bi se govoriti i o treem principu prirodnog prava, koji Bze izlae na

drugom mestu i koji glasi da svako pravo koje neko odreuje za drugoga vai i
za njega samog. Zato nijedan vladar ne m oe stajati iznad ili izvan prava koje va
i za sve ljude, jer bi to tada znailo da on ne spada meu ljude (Beza, 19 6 8 :4 1).
2 2 Tako je npr. rimski puk n astao tek kroz svo g prvog kralja Rom ula, koji je ujedino m notvo sastavljeno od razliitih porodica i naroda (utaRomulopopulus
Romanus creatus fuisse dicitur, quia pri us originalis populus non fuerit, sed multitudo
cjuedam ex variisgentibus etpopulis collecta).

330

19). Zato kod njega ostaje do kraja nerazjanjeno kako nastaje

puk a kako vladar, i ta konkretno znai ugovor meu njima. Sa
svim je izvesno da Bez nije imao u vidu nikakve demokratske
konsekvence svoje teorije, poto demokratiju nikada nije pominjao kao ideal, nego uvek u negativnom kontekstu, kao mete ,
"pobunjeniku demokratiju ili slino (Kingdon, 1985b: 399).
Bzeov model ugovora, dakle, prvenstveno funkcionie
u domenu raskida, tj. u onim svojim elementima koji (pod odre
enim okolnostima) mogu opravdati otpor puka protiv vladara. U
pogledu subjekta koji je ovlaen na otpor tiraniji mogu se razli
kovati tri sluaja. Prvi sluaj nastupa ako na vlast neko doe po
mou "sile ili prevare, tj. ako je tiranin uzurpator (tyrannus ex defectu tituli). Protiv njega svako, ukljuujui i privatna lica, ima pra
vo na otpor, koji moe poprimiti bilo koji oblik, ukljuujui i tiranoubistvo. Jedini uslov je da legitimni vladar vie ni je iv ili da od
bija da sam prui otpor. Ovako iroke mogunosti pruanja otpo
ra uzurpatoru Bze opravdava dunou svakog pojedinca da titi
zakone "svoje domovine, kojoj pored Boga najvie duguje" (Beza,
19 6 8 :10 ). Kao to moemo da vidimo, u Bzeovoj koncepciji pra
va na otpor uzurpatoru nema pozivanja na prirodno pravo, ve je
pre u pitanju neka vrsta republikanske moralne dunosti.
U vezi sa ovim sluajem, moglo bi se dodati da je Bze
negirao pravo pojedinca da ubije deliminog uzurpatora ili preten
denta na uzurpaciju. Kao to je ve bilo reno u 1. odeljku ovog po
glavlja, hugenoti su tokom ratnih dejstava u periodu od 1562. do
1572. isticali da im je cilj organizovanje samoodbrane od porodice
Guisea i ostalih katolika, koji su uzurpirali jedan deo kraljevske
vlasti i zloupotrebljavali je kako bi iskorenili protestantizam u
Francuskoj. Pri tom je Franois, vojvoda od Guisea, vaio za glav
nog pretendenta na uzurpaciju i najodgovornijeg aktera svih dota
danjih uzurpacija. Ve tada je bilo mnogo hugenota koji su zago
varali ubistvo vojvode od Guisea i pozivali se na onu istu dunost
svakog pojedinca da titi zakone "svoje domovine, kojoj pored Bo
ga najvie duguje , koju e kasnije pominjati Bze. Ali, kada je 18.
februara 1563. Poltrot de Mrey izvrio atentat na vojvodu, s od
govarajuim obrazloenjem da spasava otadbinu od propasti u
koju ju je bacio vojvoda, Bze je osudio ovo ubistvo. Po njegovom
miljenju, vojvodu je, pre nego to je poeo rat, Catherine de Me-

331

dii morala da uhapsi i podvrgne redovnom sudskom postupku,

kako bi odgovarao za svoje zloine. Poto se to nije desilo i poto
su poela ratna dejstva, otpala je mogunost regularnog privoe
nja pravdi i Bze je smatrao da je ostala jo jedna mogunost - da
Bog unese promenu u srce vojvode ili da "na drugi nain spasi kra
ljevinu" (cit. prema: Sutherland, 1981: 287). Kakav god bio ovaj
"drugi nain , on oigledno nije podrazumevao mogunost da po
jedinac postane "ruka Boje osvete". Sve u svemu, sve dok uzur
pacija ne postane kompletna i otvorena, Bze osporava pravo na
ubistvo pretendenta (to, naravno, nije iskljuivalo sve druge ob
like otpora, kojima su hugenoti u to vreme zaista i pribegavali).
U sluajevima kada legitimni vladar postane tiranin
(tyrannus ex parte exercitii) Bze pominje dva titulara prava na otpor:
staleku skuptinu (tamo gde je ona ustavnim ureenjem ovlaena da ograniava vlast monarha) i "nie magistrate. Najbolji pri
mer staleke skuptine sa efektivnim pravom na otpor tiraniji
predstavljao je Parlament u Engleskoj - koja je zbog toga po Bzeovom miljenju bila "danas [tj. za vreme vladavine Elizabete] najsrenije meu svim carstvima na zemlji (Beza, 1968: 27). Slino
je bilo ranije i u Francuskoj, ali od 1380. Opti stalei postepeno,
ali sigurno gube mo (Beza, 1968: 35). Bze u nastavku, dodue,
pie da se Opti stalei jo uvek mogu i moraju odupirati tirani
ji kada god do nje doe (Beza, 1968: 37), ali je iz njegovih izlaga
nja sasvim jasno da se od njih u postojeim uslovima ne moe pu
no oekivati. Zato Bze u dobroj meri sledi logiku Amsdorffovog
spisa Priznanje, poduka i opomena svetenika i propovednika hrianske
vere uMagdeburgu (Wolgast, 19 8 0 : 40) i akcenat premeta na "ni
e" magistrate, kao to su vojvode, grofovi, baroni, gradonaelni
ci, konzuli, kancelari itd.2} N ii magistrati nisu vezani zakle
tvom vladaru kao linosti, nego zakletvom (da e ispunjavati svo
je dunosti i sprovoditi zakone) kruni kao najvioj slubi u siste
mu vlasti, pa samim tim imaju pravo na otpor ako linost vladara
doe u sukob sa njegovom slubom i ako usled toga i za njih po
stane nemogue da obavljaju svoju slubu (Beza, 19 6 8 :16 ; upor. i
23 U svakom sluaju, privatna lica koja su se zaklela na vernost legitim nom vla
daru ne smeju svoju zakletvu prekriti ak i ako je vladar prekri i postane ti
ranin. O d tog pravila postoji izuzetak sam o kada privatna lica dobiju ovlaenje na otpor od staleke sku p tin e ili "n i eg m agistrata (Beza, 19 6 8 : 45).

332

Giesey, 19 70 : 43 i Benert, 19 73:33). Time je teorija o dva tela kra

lja revidirana: nasuprot telu kralja nala se celokupna drava, tj.
impersonalni sistem meusobno usklaenih slubi i funkcija.
No, za otpor jo nije dovoljno da legitimni vladar po
stane tiranin: otpor "niih magistrata bie opravdan samo ako is
puni dodatna tri uslova: 1) ako je pravedan, 2) ako oni koji ga
sprovode imaju istu savest (pred Bogom) i 3) ako je tiranija oi
gledna i dokazana (Beza, 19 6 8 :4 7). Budu li ispunjeni svi ovi uslovi, "nii magistrati imaju ne samo pravo nego i dunost da tira
ninu prue otpor. Opti je utisak da je Bze na ovaj nain eleo ne
samo da izbegne "nemire koje stvara rulja nego i da samim ni
im" magistratima d jedno veoma restriktivno pravo na otpor
tiraniji i tiranicid (Elkan, 19 0 5: 52; Troeltsch, 19 12: 688). Njegov
oprez ne treba da udi ako se uzme u obzir injenica da nii ma
gistrati, koje je on imao u vidi, nisu imali pravo na otpor tiraniji po
nikakvom drugom pravnom osnovu osim po osnovu prirodnog
prava (Wolzendorff, 19 16 :10 4 ).
Vana uloga koju prirodno pravo igra u Bzeovoj teo
riji prava na otpor tiraniji moe se pripisati potrebi podrke svim
hugenotskim niim magistratima u otporu Sarlu IX (a kasnije
i Anriju III), koji po pozitivnom pravu na to ne bi imali pravo.
Dok je Hotman jo uvek akcenat stavljao na staleke skuptine,
oekujui da e se moda francuski Opti stalei prevaliti na
stranu hugenota, Bze je bio lien te iluzije i obraao se svim
onim vojvodama, grofovima, baronima, gradonaelnicima itd.,
koji su izmakli pogromu leta 1572 . a koji su u to vreme bili ras
preni na svim stranama Francuske (pa i u inostranstvu, kao to
je bio sluaj sa Condovim sinom)24 i koji e se uskoro moi sta
viti pod komandu novog hugenotskog voe - Anrija Navarskog.
Ali, ako je za legitimiranje otpora ovih niih magistrata bio pri
nuen da se intenzivnije poziva na prirodno pravo, Bze jo nije
mogao da koristi sve njegove ugovornopravne konsekvence, ko
je se pomaljaju u opisivanjima odnosa vladara i puka. Jer, elimi
nacijom stalekih skuptina, a sa njima i samog principa repre
2 4 Pri tom su naroito bile vane gradske vlasti La Roela, koji je nakon Vartolom ejskog masakra predstavljao glavno hugenotsko uporite. N a ovu im pli
kaciju Bzeove teorije prava niih m agistrata na otpor viim m agistratim a
skree panju i Robert Kingdon (upor. K ingdon, 1 9 8 8 :15 7 - 15 8 ) .

333

zentacije faktikih interesa puka, otpala je aktivna uloga one dru

ge strane ugovornice u ograniavanju svih - kako "viih" tako i
niih - magistrata. Ipak, sama ta ideja o jednom rudimentar
nom, od teolokih implikacija oienom ugovornom odnosu iz
meu puka i vladara bie najznaajnija ideja koju e iz spisa O
pravu magistrata prema podanicima preuzeti i razraditi autori Optu
bi protiv tirana.

4. Ugovomopravna teorija u Optubama protiv tirana

Philippea du Plessis-M omaya i Huberta Langueta
Nesumnjivi vrhunac francuske monarhomake misli predstavlja
spis Optube protiv tirana, objavljen u Bernu 1579 . pod pseudoni
mom Stefan Junije Brut, Kelt. U protekla etiri veka bilo je mno
go nagaanja da li je autor ovog spisa Philippe du PlessisMornay ili Hubert Languet, a na to pitanje ni danas ne postoji
potpuno pouzdan odgovor. Najverovatnije je da spis predstavlja
plod saradnje dvojice francuskih plemia i diplomata (upor. Garnett, 1994: LXXVI; Kersting, 1997: 9 12). Iako se dvojica prijate
lja (koji su bili u slinim odnosima kao i Hotman i Bze u Zene
vi) nisu nijednom sreli u periodu izmeu 1572. i 1578, nije is
kljueno da se njihova saradnja odvijala preko (u meuvremenu
izgubljene) prepiske. U svakom sluaju, smatra se da je glavnina
teksta nastala u periodu izmeu kraja 1574. i poetka 1577, da bi
svoj konani oblik dobila izmeu 1578. i poetka 1579, kada su
se i Mornay i Languet nalazili kao diplomati u Nizozemskoj
(Garnett, 1994: LXVII-LXXVI).
Za razliku od preovlaujue istorijske argumentacije
Hotmana i prevashodno teoloke argumentacije Bzea, Optube
protiv tirana nose snaan pravniki*peat, koji otkriva ve i sam
naslov: vindiciae u rimskom pravu oznaavaju pravne zahteve, op
tube, ali isto tako i osvete i pobune. Pseudonim Stefan Junije
Brut, Kelt na dobar nain objedinjuje tri istorijske linosti: prvog
hrianskog muenika Stefana (koji je ostao upamen po svojim
vatrenim apologijama hrianstva pred jevrejskim Sinhedrionom), Lucija Junija Bruta (koji je 5 0 9 . godine pre n. e. proterao
poslednjeg etrurskog kralja iz Rim a i uspostavio republikansko
ureenje) i Marka Junija Bruta (koji je, sa drugim zaverenicima,

334

44 - godine pre n. e. ubio Gaja Julija Cezara). Kombinacijom

ovih imena objedinjeni su motivi odbrane ispravne religije, us
postavljanja ispravnog (republikanskog) ureenja i tiranoubi
stva. Dodatak Kelt na kraju treba da aktuelizuje sve tri linosti i
da ukae na borbu "Kelta protiv "rim skog despotizma .
U celini uzev, Optube protiv tirana predstavljaju vrlo u
dan spoj dve potpuno razliite strategije osporavanja apsolutne
vlasti monarha. Sredite Mornayovog i Languetovog koncepta
predstavlja teorija o dvostrukom savezu (duplex foedus) u kojem
stoje kralj i puk: prvi savez je zarad ispravne vere, a drugi zarad is
pravne vladavine (Brutus, 1994: 21). Ova dva saveza se u svemu
toliko razlikuju da se slobodno moe rei da u elom spisu ne po
stoji nijedno vrsto uporite koje bi moglo posluiti njihovom po
mirenju. Prvi savez otkriva jednu sasvim uobiajenu kalvinistiku
teoriju o savezu Boga, kralja i (izabranog) naroda radi praktikovanja ispravne vere . Po toj teoriji Bog je stvaralac kako naroda ta
ko i kralja - on ih sam bira i konstituie kao takve (u tome je raz
lika u odnosu na rimskopravnu stipulaciju sa solidarnim dunici
ma, na koju ukazuje Kersting: upor. Kersting, 1997: 913). Osim
toga, Bog se u odnosu prema kralju stavlja u poziciju sizerena pre
ma vazalu: kralj se zaklinje na vernost i pokornost Bogu u skladu
sa propisima boanskog prava (Brutus, 19 9 4 :2 0 ). Na drugoj stra
ni, odnos izmeu kralja i puka jeste odnos gospodara (dominus) i
kolona (colonus) (Brutus, 1994: 30 )25 ili ak sluge (Brutus, 1994:
33). Meutim, puk i kao kolon (ili "sluga") ima pravo da se od
rekne svoje obaveze prema "gospodaru , ako se ovaj, kao "vazal ,
odrekao svojih obaveza prema Bogu kao "sizerenu . Stavie, iako
je kralj boanski vazal, puk kao "kolon ima pravo da ga ukloni
ako se ne pridrava ispravne vere, ime zapravo poinje da obavlja
sizerenska ovlaenja. To svedoi da i ovaj savez izlazi van feudal
nog obrasca i da puk stoji u neposredom kontaktu sa samim Bo
gom (tj. sizerenom): on je zapravo od samog poetka, shodno sta-

2 5 K olon je po rim skom pravu bio slobodni posednik zemlje, koji je na osnovu
konsenzualnog ugovora sa gospodarom (kao pravim vlasnikom zem lje) ui
vao odreena prava korienja, ali nije im ao sigu rn ost posednika. Kasnije,
poloaj kolona postao je slian feudalnim km etovim a, koji su izgubili slobo
du i postali vezani za zem lju.

335

rozavetnoj koncepciji Bojeg saveza, "ugovorna stranka, dok

kralj taj status stie tek polaganjem zakletve Bogu (Oestreich,
1958: 25).
Drugi savez poiva na sasvim drugaijoj pretpostavci
prirodne slobode ljudi i njihovog odustajanja od "prava svoje
prirode zarad "neke velike koristi (Brutus, 1994: 92), tj. zati
te koju daje drava. Dobar primer prua rimska drava koja je
stvorena na taj nain to su puk i senat sa Romulom zakljuili
ugovor (pactum) i time ga nainili kraljem (Brutus, 1994: 131).
Inae, stav o prirodnoj slobodi ljudi M omay i Linguet su preuze
li iz Corpus Iuris Civilisa i obradili ga na nain koji ve nagovetava Hobbesa. Kao i Hobbes jedan vek kasnije, i oni vie ne pona
vljaju antiko uenje o politikoj prirodi oveka, ali jo uvek ne
mogu da kau nita konkretno o nainu i razlozima zbog kojih
su se ljudi ujedinili u puk pre nego to su izabrali kralja. Bilo ka
ko bilo, za njih je pravo onaj odluujui integrator drave, koji
kada biva uniten, u skladu sa Machiavellijevim uenjem, dovo
di do toga da se razvezuje graanski i ljudski ugovor (foedus),
vodei ka tiraniji; a od tiranije ka monstruoznoj pobuni u kojoj
lee koreni graanskog rata (Brutus, 19 9 4 :11) . Ovaj hobzovski
scnario Mornay i Languet obrazlau u duhu rimskopravnog in
stituta vindicatio in libertatem i na taj nain u pravniko ruho zaodevaju svoju optubu protiv protivpravnog oduzimanja prirodne
slobode, koja se deava pod tiranijom. Ishodite analize saveza
kralja i puka pokazuje na taj nain nedvosmislene prirodnopravne crte, iako ostaju sasvim nejasni odnosi izmeu prirodnog i
boanskog prava (Skinner, 1978b: 325-334; Stricker, 19 67: 309 ;
Garnett, 1994: XXXIII-XLV).
Poto, dakle, niko nije roen kao kralj, niko ne moe
ni da vlada bez saglasnosti puka.'Obrnuto, puk moe postojati
bez kralja i ovome ne samo da vremenski prethodi nego mu i da
je svoje zakone (Brutus, 19 9 4 :10 2 ) . U poetku je puk neposred
no na skuptini demokratski birao svoga kralja, ali otkako su dr
ave poele da ire svoje granice, to vie nije mogue i zato izbor
vre predstavnici puka (Brutus, 19 9 4 :7 8 ). Taj izvorni demokrat
ski momenat svoje teorije M ornay i Languet odmah zaboravljaju
im sebi predstave savremeni puk u njegovoj sveukupnosti. Ta
da oni vie nemaju posla ni sa im drugim do sa "udovitem sa

336

bezbrojnim glavama (Brutus, 19 9 4 :4 5 ). Kao i Calvin i Hotman

pre njih, i Mornay i Linguet se u izgradnji aktivnog principa pu
ka oslanjaju pre svega na puke magistrate, iako ne proputaju
priliku da se pozovu i na nie magistrate, na nain na koji je to
inio Bze. Zato kod njih pojam magistrata nikada ne dobija ja
snije odreenje i pod njim ostaje mogue podrazumevati i nie
magistrate (kao kraljeve vazale: Brutus, 1994: 91) i efore, bilo
uopte (Brutus, 1994: 46), bilo sasvim konkretno, u smislu sta
leke skuptine pojedine drave (kao to je engleski Parlament:
Brutus, 1994: 86-87).
Kada govore o pravu na otpor tiraninu, Mornay i Languet pod pojmom magistrata prvenstveno podrazumevaju nie
magistrate i u tom smislu se njihova teorija ini bliom Bzeovoj
nego Hotmanovoj (Gring, 1946: 94) - s tim to je jo pojaana
rimskopravnom koncepcijom solidarne odgovornosti svih magi
strata za staranje o puku (Giesey, 19 7 0 :4 8 ; Benert, 1973:33). Raz
lozi za ovakvo reenje sasvim su jasni. Kao i Bze, Mornay i Languet su morali da raunaju na sve one rasparane magistrate irom
Francuske koji su jo bili na strani hugenota i pruali otpor kralju.
No, za Mornaya i Langueta, francuske diplomate u Nizozemskoj,
nezanemarljivu ulogu igra i ve uveliko rasplamsana borba nizo
zemskih provincija protiv Filipa.26 Zato se u Optubama protiv tira
na nalazi ve dosta (meusobno i dalje nepovezanih) federalistikih elemenata: drava se sastoji od itavog niza privilegovanih
provincija, regiona i gradova, koji predstavljaju drave u dravi i
samim tim u svakom momentu mogu da se odupru eventualnoj
tiraniji centralne vlasti. Po miljenju J. W. Alina, iz perspektive
Optubi protiv tirana Francuska izgleda "kao neka vrsta federacije
zajednica, od kojih svaka ima svoje pravo i magistrate i od kojih je
svaka sa sopstvenim nezavisnim pravom da se brani od tiranije
(Allen, 19 28 :323). Ali, ako se ini da se ta slika ne moe primeniti na celokupne francuske prilike, ona ve postaje primenjiva na

2 6 Po m iljenju Herberta von Borcha, kada su autori Optubi protiv tirana ovlasti
li "m agistrate" i optim ate" na otpor tiraniji, oni su pre svega imali pred oi
m a brabantski Radosni ulazak, u kojem su, pored stalea, na otpor vladaru b i
li ovlaeni i "svi ostali njegovi podanici i dobri ljudi njegove zem lje" (Borch,
19 5 4 : 2 0 3 ).

337

tzv. "Ujedinjene provincije Midija,27 da bi se kao nesumnjivo

odgovarajua pokazala za prilike u Nizozemskoj (upor. i Gierke,
1913a: 345). Moglo bi se, tavile, tvrditi da Optube protiv tirana
pruaju ve konture teorije koju e dvadesetak godina kasnije po
puniti Althusius svojom sistematino razraenom Politikom. Bzeovo zagovaranje prava na otpor niih magistrata omoguilo je
Mornayu i Languetu da krenu korak dalje u decentralizaciji dra
ve i partikularizaciji subjekata prava na otpor tiraniji (i to "tiraniji
centra"), da bi naposletku Althusius iz tog naina razmiljanja iz
vukao radikalne konsekvence i postulirao jednu konfederalnu dr
avu u kojoj provincije i slobodni gradovi imaju ne samo pravo na
otpor tiraniji, ve i ustavno pravo na secesiju.
Kao i za Bzea, i za Mornaya i Langueta tiranin moe
biti tiranin-uzurpator (tyrannus ex defectu tituli) i tiranin koji protivpravno obavlja regularno dodeljenu mu vlast (tyrannus propter titulum). Protiv ovog drugog pravo na otpor imaju i nii i puki magi
strati, i to samo ako potpuno kri pravo i ugroava puk, tj. ako je
neprijatelj svojim podanicima . Za razliku od Bzea, Mornay i
Languet smatraju da nii magistrati mogu pruiti otpor i jeretikom kralju zbog religioznih razloga (Salmon, 1987: ^ l ) ? 8 Ukoli
ko se svi nii magistrati (ili svi lanovi pukog magistrata) sasta
nu i ne mogu jednoglasno da se dogovore o pruanju otpora tira
ninu, onda je za pozitivnu odluku dovoljna veina. Dou li do ta
kve odluke, oni se moraju hitno naoruati i protiv tiranina povesti

2 7 "U jedinjene provincije M id ija" je n aziv koji su skovali i upotrebljavaju savremeni francuski istoriari, kao to su Jean D ellum eau, Janine G arrison , Henry
Heller, itd. N aziv se odnosi na kvazidravnu tvorevinu, koju su nakon m asa
kra Vartolom ejske noi stvorili gradovi (La Roel, M ontoban, itd.) i oblasti u
M idiju pod kontrolom protestanata, p v a federacija protestantskih uporita
predstavljala je "dravu u d ravi", u kojoj je najvia vlast bila u rukam a novoobrazovanih, iskljuivo protestan tskih O ptih stalea M idija (H eller, 19 9 1:
7 6 i dalje). Za razliku od nizozem skih U jedinjenih provincija, "U jedinjene
provincije M idija nisu opstale kao sam ostaln i dravni entitet, ve su se po
novo utopile u francusku centralistiku dravu i podelile sudbinu protestan
tizm a u Francuskoj.
2 8 G u n ter Zimm erm an je u novije v rem e skrenuo panju na izvesne koncilijarne konstituonalne ideje koje se m ogu nai u Optubama protiv tirana, iako
ve potpuno uklopljene u novi, kalvin istiki m isaoni obrazac (Zim m erm an,
19 8 8 ).

338

rat kao i protiv svakog drugog neprijatelja. Osim u ovim sluajevi

ma, Mornay i Languet predviaju jo dva sluaja u kojima su po
jedinci ovlaeni da prue otpor tiraninu koji protivpravno obav
lja regularno dodeljenu mu vlast. Pre svega, i jedan nii magistrat
moe sam da se pobuni i podigne puk na oruje, na osnovu oba
veze spreavanja kralja i ostalih magistrata da ruiniraju dravu
(Brutus, 19 9 4 :16 6 ). U drugom sluaju u pitanju su kraljevi susednih drava, koji takoe imaju obavezu da puk koji je potpao pod
tiransku vlast oslobode (Brutus, 1994: 185). Obrnuto, obian
("privatni") pojedinac ne moe nikada da prui otpor tiraninu ko
ji protivpravno vri regularno dodeljenu mu vlast, jer on prema
ovome nema ni ugovne obaveze, ni ugovorna prava, a pogotovo ne
pravo maa (ius gladii). Ovo reenje Mornay i Languet obrazlau
principijelnom sumnjom u prave motive privatnih ljudi koji
svoga kralja proglaavaju tiraninom i pozivaju puk na pobunu. U
ovim sluajevima se, naime, po pravilu radi o ljudima koji kasnije
i sami postaju tirani (Brutus, 19 9 4 :17 1).
No, sasvim drugaije stoje stvari sa tiraninom-uzurpatorom. Ukoliko se desi da neki tiranin uzurpira presto, vie nema
mogunosti da se govori o dravi, ve pojedinci ulaze u stanje u ko
jem ovek oveku postaje vuk . U takvom stanju tiraninu moe da
se suprotstavi svaki "prirodni pojedinac, pozivajui se na prirod
no pravo (ius Naturale): "Pre svega prirodno pravo nas ui da odri
mo i uvamo svoj ivot i svoju slobodu - bez koje ivot jedva da je
ivot uopte - od svakog nasilja i nepravde. Priroda je to usadila
psima protiv vukova, bikovima protiv lavova, golubicama protiv ja
strebova, piliima protiv sokola: ali najdublje oveku protiv samog
oveka, ako mu postane vuk (Brutus, 1994: 149; upor. i
Wolzendorff, 1916: 107). U ovim recima, kao to lepo primeuje
Franz Borkenau, ve odzvanja Hobbes (Borkenau, 19 8 3 :110 ). Me
utim, u njima takoe kulminira protestantska tema prava na ot
por tiraniji iz razloga samoodranja, tj. samoodbrane od "krvoed
nih pasa , koju je, kao to smo imali prilike da vidimo, prvi formulisao Luther. Direktnim pozivanjem na prirodno (qua animalno)
pravo Morney i Languet ovu vrstu prava na otpor postavljaju na ra
dikalno individualistike pozicije i osnauju prvobitnu ugovornopravnu poziciju. Ipak, iako se sada ova koncepcija pokazuje mno
go kompaktnijom i integrisanijom nego sve dotadanje prote

339

stantske teorije prava na otpor tiraniji, u njoj jo uvek postoje veo

ma dominantne staroreimske naslage, koje e ostati da se eleminiu u teorijskim osmiljavanjima Engleske i Amerike revolucije.
Optube protiv tirana najzrelije su i ujedno poslednje delo francuskog kalvinistikog monarhomahizma (nakon ega sledi
kratkotrajni procvat katolikih monarhomakih teorija). To ima
svoje razloge prvenstveno u istorijskim zbivanjima. Nakon smrti
vojvode od Anjoua 1584. postalo je izvesno da e naslednik Anrija
III (koji nije imao potomaka) na francuskom prestolu biti huge
not Anri Navarski (kasniji Anri IV). A kada je Anri III, ubistvom
vojvode od Guisea, etiri godine kasnije, izazvao nepomirljivi ot
por katolika, hugenoti su to shvatili kao konanu priliku za preo
kretanje rata u svoju korist.29 Zato dojueranji monarhomasi
prelaze u protivniki tabor i postaju konzervativni legitimisti. Do
bar primer prua sam Franois Hotman, koji je iz treeg izdanja
svoje Frankogalije izbacio sva mesta na kojima je zagovarao izbor
nu monarhiju (Kelley, 19 8 1:3 2 9 ). Oigledno, ideoloki zadatak je

2 9 H ugenotim a je ila na ruku G u iseova sve m ilitantnija politika u osam dese

tim godinam a. N jegov odgovor na m ogunost da hugenot stupi na francuski
presto bilo je osnivanje nove Lige, sa radikalnim ciljevim a istrebljenja prote
stantizm a, osiguranja prelaska krune na katolikog vladara i okonavanja
zloupotreba u vladavini A nrija III. Radi ostvarivanja ovih ciljeva G u ise je de
cem bra 15 8 4 . sklopio tajni savez sa panskim vladarom Filipom II, im e je
Liga postala praktino najvea o p asn ost za sam og kralja A nrija III. Sukob iz
meu kralja i Lige, koji je trajao etiri godine, kulm inirao je u tzv. D anu ba
rikada ( 12 . m aja 15 8 8 ), koji se ponekad u istoriji naziva "probom za 17 8 9 ".
T o g dana se ceo Pariz digao na noge, u znak protesta zbog zabrane G uiseu
da ue u glavni grad: graani su blokirali ulice barikadama, kako bi onem o
guili kraljeve trupe da spree G u iseo v dolazak. Idueg dana kralj je m orao
da napusti Pariz, nad kojim je G u ise isp o s ta v io kontrolu. U narednim mesecim a sve je vie gradova padalo u ruke Ligi i inilo se da e na kraju G uise
trijum fovati nad A nrijem . A li, kralju je uspelo da tokom rada O ptih stalea
u Bloau, 23. decembra 15 8 8 , organizuje atentat na G uisea i tako ukloni svog
najveeg konkurenta za francuski presto. M eutim , tim e je sam o pojaana
m rnja katolika, zbog ega je A nri bio upuen na saradnju sa hugenotim a.
Taj nagli preokret, slian on om iz avgusta 15 7 2 , doveo je do zam ene uloga:
sada su hugenoti postali legitim isti, d ok su katolici poeli da zagovaraju te
oriju pukog suvereniteta i pravo na o tp o r tiraninu. Kruna ovog preokreta bi
lo je ubistvo Anrija III avgusta 15 8 9 , koje je izvrio jedan fanatini svetenik
(Zagorin, 19 82b : 8 0 -8 4 ).

340

F
sada bio zagovaranje to jae monarhijske vlasti, kako bi se osta
vile odreene ruke Anriju IV. A kada je Anri IV naposletku 1598.
uspeo ne samo da okona verski rat nego i da stabilizuje apsolut
nu monarhijsku vlast proglaenjem verske tolerancije (Nantski
edikt) i prihvatanjem katolianstva - hugenoti vie nisu imali
snage za novi napad - ovoga puta na "izdajnika iz svojih redova.
Desetkovani u verskim ratovima (od oko tri miliona u 156 2. osta
lo ih je svega jo milion i etvrt, dok je broj njihovih javnih crkava
spao u istom periodu sa 2 .0 0 0 na 694), oni su sve vie dolazili u
poziciju da se mire sa bilo kojom politikom koja e im dopustiti
da ostvaruju svoja najelementarnija verska prava. Ostareli Bze e
samo konstatovati da se Anri vratio religiji Machiavellija , dok e
Mornay objaviti jedan antikatoliki spis u kome e direktno napa
sti francuskog kralja (nakon ega e mu Anri oduzeti intendantu
ru i penziju, pretei pokretanjem sudskog procesa: Dennert, 1968:
XXI-XXII; upor. i Polenz, 1864: 780 i dalje). I na tome se zavrilo
manifestovanje hugenotskog nezadovoljstva.
Apsolutna monarhija time je bila uvrena, i u 17. ve
ku e mo monarha moi dalje da raste, da bi kulminirala u vlada
vini Luja XIV (koji je doao u poziciju da konstatuje: "Drava, to
sam ja). U jednoj takvoj monarhiji vie nee biti mesta verskom
pluralizmu, a ni staroj monarhomakoj teoriji. U vreme pada La
Roela 1628. hugenoti su ve bili zaboravili sve teorije prava na ot
por tiraniji. Ono to je tada jo preostalo bilo je zagovaranje pot
pune pokornosti apsolutnoj kraljevoj vlasti. Interesantno je da su
hugenoti tako lako zaboravili masakr Vartolomejske noi i prema
Nantskom ediktu odnosili se kao i luteranci prema Augsburkom
miru. I jedni i drugi su bili voljni da, nakon svega to su preiveli,
pokau neogranienu pokornost jakom apsolutnom vladaru koji
bi, manje-vie na osnovu svoje dobre volje, titio versku toleranci
ju (Klautke, 1994: 442). Zato je sasvim logino to e, kada te do
bre volje nestane - a to se u Francuskoj desilo kada je 1685. Luj
XIV ukinuo Nantski edikt - doi do masovnog egzodusa hugeno
ta iz Francuske i do definitivne rekatolizacije monarhije (u Nemakoj je situacija zbog partikularizma bila bitno drugaija, tako
da je ukidanje Augsbrukog mira dovelo do strahovitog Trideseto
godinjeg rata, ali ne i do progona luteranaca sa teritorije Rajha).
Verski sukobi u Francuskoj zavreni su tako iskorenjivanjem pro

341

testantske religije na njenoj teritoriji i stvaranjem najapsolutnije

vlasti u tadanjoj zapadnoj Evropi. A kada pitanje prava na otpor
tiraniji bude ponovo pokrenuto krajem i8, veka verski spor vie
nee igrati nikakvu ulogu. Robespierre e ak katolianstvo sma
trati za arhaizam, koji je sazreo za to da ga nadomesti nova laika
religija - oboavanje Vrhovnog bia.
No, bilo bi pogreno iz toga zakljuiti da francuski mo
narhomasi nisu imali nikakvog dalekosenijeg uticaja. Ako je tri
jumf apsolutizma i katolianstva u 17. veku ponitio sva njihova
praktina zalaganja u Francuskoj, to ne znai da je i njihove ideje
snala ista sudbina. Upravo suprotno, francuske monarhomake
ideje e odigrati veliku ulogu u borbama Emdena i Istone Frizije
protiv apsolutizma istonofrizijskog grofa, kao i u Nizozemskoj
revoluciji (o kojoj e biti rei u 8. poglavlju).

5. Borba Emdena za nezavisnost

od istonofrizijskog grofa
Bogati luki grad i prestonica Istone Frizije Emden u drugoj polo
vini 16. veka vaio je za Zenevu severa . U njemu je vrlo brzo pobedio kalvinizam, koji se zatim iz njega irio po celoj Nizozem
skoj. Sto je jo vanije, Emden je bio jedan od glavnih vojnih basti
ona "Prosjaka pre nego to. su oni uspeli da zauzmu uporita u
Holandiji i Zelandu. Ogromna pomorska flota Emdena (koja je
1570. bila vea od celokupne engleske pomorske flote: Pettegree,
1992: 169), kao i veliki prihodi od trgovine bili su od samog
poetka u slubi borbe Nizozemaca protiv Spanaca. Ali znaaj Em
dena se ne iscrpljuje samo u njegovim zaslugama u irenju kalvinizma po Nizozemskoj i severnoj Evropi uopte, kao ni u zaslugama
za pobedu Nizozemaca u borbi za nezavisnost. PrezbiterijanskP0
organizovana kalvinistika crkva u Emdenu tokom druge polovine
16. veka uspela je da u potpunosti potisne luteranstvo i da pone
direktno da utie na politiku. Kako je od 1572. i u severnim nizo
zemskim provincijama kalvinizam postao vladajua religija, to su
emdenski kalvinisti oformili tzv. "nizozemsku partiju , sa propo-

3 0 Prezbiterijum je izborni organ crkvene vlasti u kom su zastupljene m esne crkvene zajednice.

342.

vcdnikom Mensom Altingom na elu, i poeli da rade na sve tenjem povezivanju sa Nizozemskom i nizozemskim kalvinistima.
No, Emden je bio istonofrizijski grad - i to ne bilo ka
kav grad, nego sama prestonica i kao takav pod vlau istonoIrizijskog grofa Edzarda II. Zato su emdenski kalvinisti, u borbi za
oslobaanje svog grada, morali prvo da slome vlast gradonaelni
ka, koji je bio pod kontrolom istonofrizijskog grofa. To im je po
lo za rukom 1589. godine, kada je u gradu uspostavljen tzv. Kolegijum etrdesetorice kao puki magistrat" sa zadatkom da sprei apsolutizaciju gradonaelnike vlasti u gradu.
Sukob emdenskih kalvinista sa gradskim magistratom
(a preko njega i sa istonofrizijskim grofom) poklapa se sa politi
kim nastojanjima istonofrizijskih stalea da, pod uticajem zbiva
nja u susednoj Nizozemskoj, ogranie vlast Edzarda u celoj Isto
noj Friziji (upor. Wchter, 19 0 4 :12 -13 ). A kako je Edzard bio luteranac, ceo taj sukob imao je i religiozne implikacije. To je u veoma
velikoj meri opredelilo pravac daljih politikih sukoba: poto je Em
den vaio za bastion kalvinizma ne samo u Istonoj Friziji nego u
celoj severnoj Evropi, to je Edzard smatrao da u borbi za ouvanje
svoga samovlaa mora pre svega da slomi otpor ovog grada. Do
otvorenog sukoba naposletku dolazi 1594, kada Edzard pokuava
da ukloni Altinga, da uvede nove poreze i da gradu nametne svog
magistrata kao jedinu vlast. Idue godine nizozemska partija ove
mere proglaava za tiranske i u celosti preuzima Emden u svoje ru
ke. Pored gradonaelnika (kog je sada izabrao Kolegijum) i samog
Kolegijuma, kao redovnih organa vlasti, sada se uspostavljaju jo i
Ratni savet i sluba sindikusa sa ciljem da, kao vanredni organi vla
sti, zatite gradske slobode od Edzarda. U pomo je odmah pozva
na Nizozemska, koja je izvrila odluujui pritisak na istonofrizij
skog grofa i jo iste godine sukob je privremeno reen Ugovorom iz
Delfcila. Ovaj ugovor bio je veoma povoljan po Emden, poto mu je
garantovao posebne privilegije.
No, radikalni kalvinisti nisu bili zadovoljni onim to
im je pruao Ugovor iz Delfcila i nastavili su sa svojom samostal
nom politikom. Zato je u narednim godinama ponovo zaotren
sukob Emdena sa Edzardom, a kasnije i sa njegovim naslednikom
Enom III. U meuvremenu je u Emdenu stvorena umerena parti
ja koja je pokuala da potisne uticaj nizozemske partije , ali bez

343

uspeha: 16 0 1. godine Nizozemci vojno interveniu i spreavaju da

ova partija preuzme vlast. Umerena partija je nesumnjivo uivala
podrku velikog dela graana Emdena, i to prevashodno trgovaca,
zabrinutih zbog preteranog vezivanja za Nizozemsku, koje je mo
glo dovesti do propasti njihove trgovine. Ubbo Emmius izvetava
da je u ovo vreme Menso Alting svojim govorima i propovedima
odigrao kljunu ulogu u umirivanju graana, koji su bili skloni
pobuni protiv "nizozemske partije" (Emmius, 1982a: 93). No, ni
Menso Alting nije bio u stanju - sve i da je hteo - da sprei dalje
zaotravanje odnosa Kolegijuma etrdesetorice (u ijem novom
sazivu su sedeli samo radikalni predstavnici "nizozemske parti
je) sa grofom. Naposletku, 1603, ponovo pod nizozemskim pri
tiskom, istonofrizijski grof pristaje na tzv. Hako poravnanje,
koje sankcionie njegovu kapitulaciju. Tako Emden stie potpunu
politiku autonomiju: Kolegijum etrdesetorice postaje najvia
vlast, koja dobija i formalno pravo da bira i smenjuje gradonael
nika, a u Emdenu se obrazuje vojni garnizon pod nizozemskom
komandom, sa zadatakom da vojno osigura novo ureenje. To je
ujedno i prekretnica u politikoj istoriji Emdena: od tada Emden
praktino postaje nezavisan politiki entitet, koji odbija bilo ka
kvu spoljnu jurisdikciju, osim one nizozemske, koja mu prua od
luujuu zatitu bez koje bi brzo propao.

6 . Razmatranja Ubba Emm iusa o starom ustavu Frizije

Najznaajnije monarhomako uenje koje je u ovom periodu
opravdavalo borbu protiv istonofrizijskog grofa, kako istonofrizijskih stalea tako i grada Emdena, dolo je iz pera Ubba Emmi
usa. Emmius je studirao prvo na luteranskom univerzitetu u Rostoku, da bi 1573. preao u Zenevii; prvenstveno iz elje da slua
tada ve uvena Bzeova predavanja. Kako je u to vreme upravo
buktao francuski verski rat i kako se razvijao kalvinistiki monarhomahizam, to je Emmius u Zenevi dobio priliku da se temeljno
upozna sa problematikom prava na otpor tiraniji. Vraajui se iz
Zeneve u svoju rodnu Istonu Friziju, on je postao svedok jednog
drugog sukoba koji je buktao u susedstvu: Nizozemske revolucije.
One iste razloge koji su francuske hugenote naveli da se pobune
protiv Filipa Emmius je sada prepoznao u Nizozemskoj i to ga je

344

nateralo da se sve vie pone angaovati u borbi svojih buntovnih

suseda protiv Spanaca.
Emmiusova univerzitetska karijera zapoinje 1594, ka
da je nizozemski grad Groningen otrgnut od panske kontrole i
kada je na novoosnovanoj koli u ovom gradu (koja e 1614. prera
sti u univerzitet) postao rektor i profesor istorije. Identifikujui se
sa nizozemskim republikanskim ureenjem Emmius je istoriju
predavao kao niz borbi razliitih naroda za slobodu, uzimajui an
tike grke polise i njihove republikanske ideale kao najuzvieniji
primer i uzor. Borba grkih polisa za slobodu protiv persijske despotije bila je za Emmiusa slika i prilika borbe nizozemskih pro
vincija protiv Spanije (Bartels, 190 5: 27). No, iako je bio angaovan u ideolokoj podrci nizozemskoj borbi za osloboenje, Em
mius nije zaboravio ni svoju Istonu Friziju, koja je u nizozem
skom susedstvu zapoinjala slinu borbu protiv svevlaa svog
grofa.
Strategija Emmiusovih argumenata u prilog borbi istonofrizijskih stalea nalikovala je onoj koju je Hotman dao u
Fmnkogaliji. Kao i Hotman, i Emmius je naglaavao da su german
ska plemena Franaka i Frizijaca izvela svoja imena iz rei "slobo
dan" (Frei, Friesen) upravo zato to su bezgranino volela slobodu
(Emmius, 19 81: 11). Osim to su voleli slobodu, Frizijci su bili i
pravedni (tue nisu hteli) i hrabri (svoje su odluno branili). U
prvom tomu Emmiusovog najznaajnijeg dela Frizijske istorije31
nalaze se opisi starog slobodarskog ureenja Frizije, prema ko
jem je puk sve politike odluke donosio na skuptini u Uptalbomu kod Auriha.32 Tada frizijski puk jo nije bio upoznao zla nasledne vlasti, kao ni feudalizma. Kasnije su, meutim, Frizijci pa31 Frizijska istorija je objavljena u est tom ova: prvi se pojavio 15 9 6 , drugi 15 9 8 ,
trei 15 9 9 , etvrti 16 0 4 , peti 16 0 7 . i esti 16 16 . Pod Frizijom je u ovom delu
E m m ius podrazum evao teritoriju koja se prostirala od Zapadne Frizije u
N izozem skoj do Severne Frizije na granici D anske.
3 2 U U ptalbom u se nalazila skuptina na koju su svake druge ili tree godine
(a ponekada i ee) dolazili izabrani predstavnici naroda (prvaci) d a bi o d
luivali o zakonim a, ratu i miru, kao i o svim vanijim pitanjim a "drave"
(Em m iu s, 19 8 1: 35). Em m ius je davao svojoj m ati na volju kada je tvrdio da
su Frizijci hrlili u U ptalbom kada su znali d a e se odluivati o pitanjim a
slobode - tada je izgledalo kao da hrle ka jednom oltaru slobode (E m m i
us, 19 8 2 b : 74).

345

li pod dansko ropstvo, da bi se pod Karlom Velikim i uz njegovu

pomo oslobodili. Tada su potvrene njihove slobode i prava, a
porez koji su plaali Rajhu bila je naknada za zatitu koju im je
imperator pruao (Emmius, 1981: 71). U isto vreme papa Lav III
im je dao zakone u pogledu religije koji su bili prilagoeni njiho
vom svetonazoru (Emmius, 1981: 71). Zato je za Emmiusa zlatno
doba germanske slobode bio period koji zapoinje obnovom starostavne slobode pod Karlom Velikim i zavrava se u vreme uspo
na dinastije Hoentaufena, kada otpoinje anarhija i sektatvo. U
tom zlatnom dobu Frizija je navodno bila slobodna i nezavisna
republika, koja gotovo da i nije imala nita sa imperatorskom vla
u. Izlino je i napominjati koliko je ova slika starih frizijskih
sloboda bila daleko od istorijske realnosti (upor. detaljnije: Bar
tels, 19 0 5 :3 5 ). Kao i Hotman, tako je Emmius nastojao da za aktuelne politike zahteve istonofrizijskih stalea pronae upori
te u "drevnoj tradiciji i da tako osnai ideologiju "povratka iz
vorima .
No, slinosti izmeu Hotmana i Emmiusa ne zausta
vljaju se na tome. Kao i Hotman, tako je i Emmius bio u potrazi za
fundamentalnim zakonima, za koje je verovao da lee u davnina
ma frizijske istorije. Oigledno je i izvesno da je posebni i najvi
i fundamentalni zakon grofovije Istone Frizije ouvanje prava i
slobode naroda. Ako je to pravo povreeno i uklonjeno tada mo
raju biti ukinuti ili svgnuti i vlast i dostojanstvo, koji su na tom
fundamentu zasnovani i preneti sa imperatora (Emmius, 1986:
5). Ovaj fundamentalni zakon, smatrao je Emmius, potie iz vre
mena Karla Velikog i predstavlja temelj na kojem poivaju svi od
nosi izmeu frizijskog naroda i njihovog neposrednog vladara
(grofa). G rof Ulrih se 1363. eksplicitno obavezao da e u svojoj
vladavini potovati ovaj fundamentalni zakon, nasleen od preda
ka. Ulrih po Emmiusovom miljenju nije ni imao slobodu da od
bije da se povinuje tom fundamentalnom zakonu, ba kao to to
ne mogu ni njegovi naslednici. Njega ne moe da promeni ili uki
ne ni sam imperator, pa, na kraju krajeva, ak ni frizijski narod,
sve i kada bi to hteo (Emmius, 1986: 6). Tolika je bila u Emmiusovim oima snaga slobodarske istorije Frizije.
Zanimljivo je ovde jo pomenuti da je leta 1608, u vre
me kada je Emmius u Groningenu poeo da pie Istoriju naeg vre-

346

menaP u Emdenu Johannes Althusius doradio jedan stari i nedo

vreni Emmiusov rukopis i objavio ga pod naslovom Pravne optu
be puka protiv uzurpatora. Ovaj Emmiusov spis bio je oigledno u
velikoj meri inspirisan spisom Optube protiv tirana, to se vidi ne
samo po naslovu nego i po osnovnoj argumentaciji koja polazi od
toga da su odnosi vladara i puka odnosi dvostranog ugovora. Emmiusova inovacija Mornayove i Languetove rasprave sastojala se u
primeni njihovih osnovnih nalaza na Istonu Friziju, gde su stale
i navodno jo od Karla Velikog dobili pravo da biraju grofa, obe
avajui mu pokornost samo pod uslovom da on titi njihova starostavna prava. Meutim, poto je navodno mentalitet Friana ta
kav da ih karakterie blagost, popustljivost i zaboravnost,34 kasni
ji vladari su to iskoristili i uz pomo intriga oduzeli im ova prava.
Zato je po Emmiusu kucnuo as da se ponovo uspostavi staro sta
nje i stare privilegije (renovatio privilegiorum et restitutio in integrum).
Argumentujui na ovaj nain Emmius je bio prinuen da polemie protiv tvrdnje grofa da su se istonofrizijski stalei preutno
odrekli svojih starih prava i privilegija i sloili sa novim stanjem,
te da je otuda svaki restitutio in integrum pravno neodriv. Po Emmi
usu je, dodue, nesporno da su se stalei odreeno vreme preut
no slagali sa grofovskom samovlau, ali se to slaganje, koje je bi
lo delom iznueno, delom uinjeno u zabludi, ne moe smatrati
vaeim. Iz privremenih prinudnih akata ne moe proizai trajno
pravo i zato je onaj ko trpi prinudu ovlaen da je zbaci bez obzi
ra na ta se ranije, dok je prinuda trajala, obavezivao. U skladu sa
time, istonofrizijski stalei imali su pravo da iskoriste prvu prili
ku (koja je zaista dola sa nizozemskom revolucijom u susedstvu)
i zbace jaram grofovskog despotizma.
Oko 16 0 0 . godine Emmius je poeo da se sve vie upli
e u sukob Emdena sa Enom i stavlja na stranu nizozemske
stranke u ovom gradu. Zagovarajui puki suverenitet i pravo na
otpor tiraniji, on se isprva nije mnogo trudio da ih pravno uteme
33 Zasebno delo pod naslovom Istorija naeg vremena Em m ius je zam islio kao na
stavak Frizijske istorije, ali nije stigao da ga za ivota objavi, pa je ugledalo sve
tio dana tek 17 32 .
34 U prvom tomu Frizijske istorije iz 15 9 , koji je bio posveen Enu III, Em m ius
je za graane Em dena tvrdio i to da nisu "stranarski i naklonjevif pobuna
m a (Em m ius, 19 8 1: 2 6 ).

347

lji, ve se zadovoljavao paualnim kvalifikacijama tipa "to potvr

uju sve politike discipline" ili za to se ne oskudeva u pravnim
sredstavima - a da pri tom nije naveo nijedan odreeni argument
(Antholz, 19 5 5 :3 7 ). Istini za volju, ova Emmiusova prazna retori
ka bila je rezultat objektivnih tekoa da se opravda politika emdenske "nizozemske partije , koja je poetkom 17. veka postala
toliko radikalna da se njeni zahtevi vie nisu mogli opravdati ni
upotrebom pozitivnopravnih argumenata, ali ni pozivanjem na
stare frizijske slobodarske tradicije. Istina, u Istoriji naeg vremena
Emmius e isticati ogroman znaaj koji je fundamentalni zakon
ouvanja prava i slobode naroda igrao u politikom ivotu Emde
na. Tako je Emmius pisao da su graani Emdena u svojoj istoriji
dva puta uspeno istakli ovaj fundamentalni zakon kako bi spreili arbitrarnu i samovoljnu vlast istonofrizijskog grofa: 1453. i
1563. Naposletku su i Edzard II i Eno III pokuali da u Emden
uvedu apsolutnu i diktatorski proizvoljnu vladavinu, ali im to ni
je polo za rukom zbog odlunog otpora graana Emdena (Emmi
us, 1986: 6).
No, nevolja je leala u tome to je politika koju je po
etkom 17. veka vodio Emden prevazila sve granice "otpora tira
niji i predstavljala jednostavno upranjavanje suvereniteta (sa jedi
nim ogranienjima u pogledu Nizozemske). Zato je za opravdava
nje takve politike Emmiusu preostao jedino jo izlaz u istoj teo
riji prirodnog prava. To je vidljivo iz Apologije, koju je Emmius sa
stavio 16 0 2. kako bi direktno opravdao bezobzirnu borbu Emde
na za nezavisnost: "Jasno je da se sve generalne dispozicije ili opte uredbe moraju uskladiti sa onim to je u skladu sa umom, pra
vima i pravdom. Nema sumnje da je ovakvo krajnje apstraktno i
neobavezno opravdanje bilo sasvim primereno ambicioznoj poli
tici Emdena, koji je nastojao da se mimo svih dotadanjih ugovo
ra i uredbi - pa na kraju krajeva i same istorije i tradicije, na koju
se Emmius toliko pozivao emancipuje od svih ingerencija isto
nofrizijskog grofa. Meutim, rekurs na prirodno pravo bio je ne
dovoljan: da bi nastavila svoj rat, emdenska "nizozemska stranka
trebalo je da ima mnogo sveobuhvatniju i kompleksniju teoriju,
koja bi bila u stanju da sve meusobno tesno isprepletene secesionistike borbe u regionu (nizozemska revolucija, staleki otpor
istonofrizijskom grofu, borba Emdena za nezavisnost) sloi u je

348

f
dinstveni mozaik. Ta teorija se pojavila one iste godine kada je
Emden uspeo da uz pomo nizozemskih bajoneta izdejstvuje ne
zavisnost (a da pri tom ne eliminie opasnost od vojne intervenci
je grofa, koji je uao u savez sa Spancima). Knjiga u kojoj je ona
objavljena nosila je naslov Politika, a njen autor je bio herbornski
profesor Johannes Althusius.

7. Aporije koncepcije simbiotikih zajednica

u delu Johannesa Althusiusa
"Nizozemska stranka u Emdenu bila je toliko impresionirana
Akhusiusovom Politikom iz 1603, da mu je odmah ponudila novouspostavljenu slubu sindikusa, koja je bila kljuna u predstojeoj
borbi za ouvanje nezavisnosti. Althusius je do tada, inae, imao
slian ivotni put kao i Ubbo Emmius. Nakon studija prava u Bazeluod 1581. do 1586, gde se upoznao sa tada vodeim kalvinistikim misliocima (izmeu ostalih i sa Hotmanom), on se i sam po
svetio profesorskom poslu, crpei najsnanije politike impulse iz
zbivanja u Nizozemskoj. No, za razliku od na sve strane angaovanog Emmiusa, Althusius je, polako i strpljivo, u tiini svog ka
bineta Univerziteta u Herbornu, sagradio jednu teoriju koja je za
ista izlazila u susret mnogobrojnim aktuelnim nivoima otpora u
regionu (Nizozemska, Istona Frizija i Emden). A kao kruna svih
tih naunih preokupacija doao je izbor za emdenskog sindikusa
16 0 4. godine, koji je Althusiusu pruio priliku da u stvarnosti
oproba valjanost svoje teorije.
Iako je Althusiusova pripadnost monarhomahizmu
bila osporavana, nema nikakve sumnje da njegova teorija zadovo
ljava kriterijume koji su postavljeni na poetku ovog poglavlja.35
To, naravno, ne znai da se kod Althusiusa ne javljaju znaajne
inovacije. Najvea novina odnosi se na teoriju ugovora. Naime,
35 Uticaj francuskih m onarhom aha na A lthu siu sa nikada nije bio sporan (upor.
o tome: W inters, 19 6 3: 2 6 0 ; K appen, 19 8 8 :13 3 i 14 6 ). Sporna je jedino m o
gunost da se Althusiusova teorija svrsta m eu m onarhom ake. O vo ospora
vanje je nekada sam o im plicitno i odnosi se na jednostavnu injenicu da Po
litika nije bila objavljena u 16. veku i da tako nije dospela na indeks
Barclayovih knjiga okvalifikovanih kao m onarhom ake. No, ponekad je
osporavanje i eksplicitno i tada je po pravilu praeno diskvalifikacijam a

349

ve se u Mornayovoj i Languetovoj teoriji pokazala potreba za tre

im ugovorom (pored ugovora o ispravnoj religiji i ugovora o vla
sti) - ugovorom izmeu samih pripadnika puka radi pruanja ot
pora vladaru. Bilo da hoe da brane ispravnu religiju (na ta su
obavezni i pred Bogom), bilo da hoe da brane ustavno ureenje,
jasno je da se pripadnici puka moraju samoorganizovati, jer jedi
no tako organizovani mogu da prue otpor vladaru. Na kraju kra

m onarhom akih teorija kao zastarelih, protivrenih i srednjovekovnih", na

suprot A lthu siu su , koji je navodno pionir m oderne politike m isli. Takvo
shvatanje se prvi pu t iznosi u Gierkeovoj knjizi Johannes Althusius i razvoj prirodnopravnih dravnih teorija (G ierke, 19 13 b ). K ao to em o u nastavku izlaganja
moi da vidim o, A lthusiusova teorija donosi zaista neka poboljanja u od n o
su na njegove francuske prethodnike - sam im tim to se inspirie savrem enijim iskustvim a nizozem skog otpora - ali to jo nije ni u kom sluaju dovolj
no da bi se kod H otm ana, Bzea i M om aya i Lingueta, na jednoj strani, i Althusiusa, na drugoj strani, napravila vododelnica izm eu starog i novog veka.
N eto je drugaiji argum ent Eckhardta Feuerherdta, koji sm atra da A lthusius
nije bio m onarhom ah jer je isto pridravanje zakona zahtevao kako od v lada
ra, tako i od puka, i jer je naglaavao obavezu puka na p osluno st (Feuerherdt,
19 6 2 : 6 6 -6 7 ). O vakve tvrdnje m ogu sam o da izazovu uenje kod italaca po
to je sasvim jasno da su i francuski m onarhom asi zagovarali obavezanost p u
ka zakonim a i naglaavali obavezu puka na p oslu n o st (to se uostalom vidi i
iz dosadanjih izlaganja) kada njim e ne vlada tiranin. U tom pogledu zaista
nem a nikakve bitnije razlike izm eu njih i A lthu siu sa. N aposletku, u dom aoj
literaturi se sree argum ent da A lth u siu s nije bio m onarhom ah jer je vladara
tretirao ne kao nekog ko je izvan politike zajednice ve, naprotiv, kao njen
konstitucionalni deo. Iz takve postavke bi proizlazilo da se za m onarhom ahe
vladar "nalazi izvan zajednice" i da "je narodu a priori suprotstavljen" (Vujai,
19 9 3 : 6 9 ). N ije nimalo sporno da je za svakog m onarhom aha vladar deo
ustavnog ureenja kojim su regulisani njegovi odnosi prem a pukim " ili " n i
im " m agistratim a, i da tek izlaskom iz tog ureenja postaje tiraninom . T i od
nosi m ogu biti odnosi suprotstavljenosti^jer bi inae m ogunost kontrole vla
dara bila besm islena), ali su prevashodno odnosi saradnje. U tome A lthusius
zaista ni po emu ne odstupa od stavova svojih francuskih kolega. Pri tom je
naroito vano imati na um u da je i za francuske m onarhom ahe i za A lth usiu
sa od n os izm eu vladara i naroda uvek od n os izm eu m agistrata, pri emu
m agistrati koji stoje nasuprot vladaru nisu uvek puki, nego m ogu biti i ni
i". A lth u siu s poznaje obe vrste m agistrata (tako su npr. njegovi opti efori u
dravi nii magistrat, dok posebni efori predstavljaju puki m agistrat) i ini ih
p otpuno legitim nim delovim a ustavnog poretka. U tome je on m oda sistem atiniji od francuskih m onarhom aha, ali u svakom sluaju veom a m alo ori
ginalan i inovativan.

350

jeva, cilj udruivanja i samoorganizacije postavlja se pred ljude

ve u momentu kada odlue da obrazuju drutvo i ugovorom pre
ciziraju svoja prava i obaveze. Taj trei ugovor e kasnije u istoriji socijalnih teorija postati poznat kao drutveni ugovor.
Drutveni ugovor sam po sebi nije morao nuno biti
ugovor kojim se individue udruuju u demokratsku politiku za
jednicu. Kalvinistika federalna teologija imala je odreene demo
kratske implikacije, ali su se one jo uvek iscrpljivale u domenu re
ligije. A kada je poela da se proiruje na politiko podruje, ideja
drutvenog ugovora bila je striktno defanzivno-odbrambenog ka
raktera i kao takva ograniena ili na "nie magistrate (Orleanski
ugovor u Francuskoj, Liga visokog plemstva i Savez nieg plemstva
u Nizozemskoj) ili na "puke magistrate (provincijalni stalei pr
vo u Holandiji, a zatim i u svim ostalim provincijama ujedinjenim
u Utrehtsku uniju). Meutim, ve do kraja 16. veka, za vreme Ni
zozemske revolucije, odbrambeni drutveni ugovor e poeti da se
pretvara u konstitutivni, s tim to e konstitutivni subjekti ostati
puki magistrati, tj. stalei (naravno, uz nezanemarljivkvazimonarhijski doprinos Viljema Oranskog, o kojem e biti rei u 8.
poglavlju). Nalazei se pod direktnim uticajem zbivanja u Nizo
zemskoj Althusius nije mogao a da ne registruje potrebu za inovi
ranjem monarhomake ugovorne teorije. Na tu potrebu on e od
govoriti novom teorijom o simbiotskom suivotu ljudi (Hglin,
1991: 237). Za ovu teoriju e Gierke kasnije konstatovati da je prva
nauna teorija drutvenog ugovora (Gierke, 1913b: 76). Ova kon
statacija e biti povod da Gierke bude kritikovan zbog zanemariva
nja kolektivistikih implikacija Althusiusove celokupne teorije. Ta
ko je ve Jellinek tvrdio da kod Althusiusa nema pravog drutvenog
ugovora, poto dravu ine gradovi i provincije a ne pojedinci, i da
zato prvu naunu teoriju drutvenog ugovora nalazimo tek kod
Hobbesa (Jellinek, 1959: 20 6 -20 7; ovaj argument ponavlja i
Winters, 1995: 40). Istina je verovatno negde na sredini izmeu
ove dve tvrdnje: Althusius se zaista moe smatrati prvim teoretiarem drutvenog ugovora, koji daje antropoloko objanjenje za
udruivanje pojedinaca u drutvo, odnosno privatne zajednice (to
Jellinek u svojoj kritici Gierkea previa), ali zato prilikom pristiza
nja na nivo politikih zajednica ove pojedince "gubi . Zapravo, im
u analizu uvede organsko jedinstvo corpus symbioticuma, Althusius

351

je nuno upuen da proglasi neopozivu "vladavinu celine nad po

jedincima (Gierke, 1913a: 309), koja e ih naposletku u potpuno
sti progutati. U nastavku e se videti i zato.
U Althusiusovoj teoriji zajedniki ivot proizlazi iz
drutvenog ugovora, bilo da je eksplicitan, bilo da je preutan
(pacto expresso, vel tacito), kojim se symbiotici obavezuju na injenje
svega to je korisno i nuno za drutveni ivot (Althusius, 1932:
15). ovek ne moe da preivi sam, bez pomoi drugih ljudi, i za
to je upuen na njihovu stalnu pomo. Iz zajednikog ivota ljudi
nastaje ius symbioticum, koji poiva na tri principa: autarhiji (samo
dovoljnosti), eunomiji (ureenosti) i eutasiji (unutranjoj vrsti
ni) (Althusius, 1932: 16). Pa ipak, ljudi mogu iveti u zajednica
ma, kao to su plemena, horde, gomile, itd., a da u njima ne nasta
ne ius symbioticum (Althusius, 1932: 39), ili, drugim recima, da ne
postanu autarhine, ureene i vrsto integrisane. Ove tri osobine
su ono to Althusiusa najvie zanima, a najboljeg garanta njiho
vog postojanja on nalazi u vlasti. Samim dm, cela prvobitna po
stavka o simbioticima Althusiusu je posluila da pojedince utopi
u autarhine, ureene i vrsto integrisane ("simbiotike) zajedni
ce, kako bi kasnije mogao da se bavi samo ovim potonjima (kao i
problemima vlasti u njima). Meutim, u daljem izlaganju pokazu
je se da se pojedinevo mesto u ljudskim zajednicama veoma raz
likuje ve prema tome da li su u pitanju privatne (porodica i kor
poracija) ili javne zajednice (optina, provincija, drava). Jer, dok
se u privatnim zajednicama jo i moe govoriti o aktivnoj delatnosti pojedinca kao njihovog konstitutivnog lana, javne zajednice
vie nemaju nikakvog posla sa pojedincima, a provincija i drava
ak ni sa privatnim zajednicama (Althusius, 1932: 88 i 136). Sud
bina pojedinaca u procesu udruivanja tako je otpisana odmah na
kon to je problematizovana.

Kada je u pitanju shvatanje ugovora o vlasti, Ernst

Troeltsch je Althusiusu u zaslugu ubrojao to to je odustao od po
zivanja na istorijsko-boansko pravo, karakteristino za vreme u
kojem je iveo, i to se vratio humanistiko-stoikoj tradiciji, uda
rajui temelje sekularizovanom prirodnom pravu (Troeltsch, 1912:
696). Ta Troeltschova tvrdnja pokazuje se vrlo smelom i provoka
tivnom. Njeno potkrepljenje bi se moglo nai u 18. poglavlju Politi
ke gde Althusius citira stav Fernanda Vasqueza da su po prirodnom

352

!
pravu (nam iure naturali) svi ljudi jednaki (omnes homines suntaeqales)
i slobodni od svake vlasti (nullius jurisdictionisubjecti) osim od one za
koju se sporazumno opredele (ex suo consensu & facto voluntario) i
prenesu joj svoja prava (alium iura sua transfrant). Taj stav je u saglasnosti i sa Althusiusovim razlikovanjem "simbiotikih zajednica i
nesimbiotikih skupova pojedinaca, pri emu ove potonje zaista
jo nemaju svog vladara i ive u skladu sa prirodnim pravom. Sopstvenu vlast puk e stvoriti tek kasnije tokom istorije, i to iz nu
nosti . Ako bi sve ovo ilo u prilog Troeltschovom stavu o sekularizovanom prirodnom pravu, nastavak ga ini spornim.
Pre svega, Althusius eksplicitno odbacuje mogunost
da u prvobitnom ("prirodnom) stanju nije bilo nikakve vlasti i da
su se pojedinci rukovodili iskljuivo odredbama prirodnog prava.
Upravo suprotno, to je bilo vreme dok je jo na zemlji vladao Bog
bez posrednika. Ovaj stav Althusius potkrepljuje primerom jevrejskog naroda kojim je Bog vie od etiri storine godina sam vladao
"kao kralj na udesan nain. A kada je jevrejski narod (iz sasvim
nepoznatih razloga) zatraio nekog kralja iz svojih redova, Bog je
prvo postavio Saula, zatim i Davida, da bi na kraju pravo izbora
vladara predao elom puku (u skladu sa Deut, 16 ,18 ) . Pravo puka
da sebi bira vladara vai, dakle, kao biblijski posvedoeno prirod
no pravo (Althusius, 19 32:139 ). Sve i kada bi hteo, puk ne bi mo
gao da otui svoj suverenitet, poto mu ga je Bog dodelio kao pri
rodno pravo (Althusius, 1932: 16 0 -161). Ugovor o nalogu kojim
puk (kao nalogodavac) predaje vlast vladaru (kao nalogoprimcu),
koga je izabrao, ne znai otuenje suvereniteta i iskljuuje svaku
mogunost naknadnog ugovora, kojim bi vladar stekao suvereni
tet. Jedan takav ugovor o prenosu suvereniteta bio bi nitavan jer
bi krio od Boga postavljeno prirodno pravo (Althusius, 1932:
142). Kao to iz svega toga moemo da vidimo, Bog i dalje ostaje
instanca koja stvara, garantuje i sankcionie prirodno pravo.
No, pogledajmo ta se zbiva dalje u dravi u kojoj se
uspeno prenela vlast na vladara (tj. u kojoj je puk zadrao suvere
nitet). Althusius kae da se na osnovu ugovora o nalogu vladar
obavezuje da e vladati u skladu sa tablicama Dekaloga i ustavom
(.leges regni) (Althusius, 19 32:38 2). Dakle, svaki vladar je duan da
prvo vodi rauna o Dekalogu, pa tek onda o ustavu (to je sasvim
u skladu sa clausula Petri). Poto se prirodno pravo nigde ne pomi-

353

nje, namee se pitanje nije li ga Althusius poistovetio sa Dekalogom? Na to pitanje Carl Friedrich je svojevremeno odgovorio po
tvrdno: Althusius je ostao veran kalvinistikoj tradiciji bezostatnog vezivanja ("pozitiviranja) sadraja prirodnog prava za odred
be Dekaloga. A poto je poistovetio prirodno pravo sa Dekalogom
i poto Dekalog sadri samo odredbe o odnosima meu pojedin
cima, a ne i o odnosima pojedinaca prema dravi, Althusius je po
Friedrichovom miljenju prihvatio jedno sasvim depolitizovano
prirodno pravo. Samim tim to se na nju Dekalog nije odnosio,
vlast je ostala bez ikakvih prirodnopravnih ogranienja i sa odreenim rukama da sprovodi autoritarnu politiku (Friedrich, 1953:
XCVI). Friedrichovo miljenje o depolitizovanosti Dekaloga je ka
snije osporavano, naroito s obzirom na drugu tablicu. I zaista, za
Althusiusa je naroito bila vana peta zapovest, zato to je pred
stavljala temelj pretvaranja roditeljskog autoriteta u politiki (Alt
husius, 19 3 2 :19 2).36 Ako bi se na ovaj nain otklonila Friedrichova primedba o "depolitizovanosti Dekaloga, ostao bi drugi i
ujedno sutinski deo kritike, po kome je kod Althusiusa celokupni socijalno-politiki poredak redukovan na splet autoriteta, koji,
svi odreda, potiu od Boga (upor. i Winters, 1963: 156-158). To
miljenje nije delio Eckhard Feuerherdt. Po njemu se takoe ne
moe govoriti o "depolitizovanosti Dekaloga, iako je oigledno
da su njegove odredbe isuvie apstraktne da bi mogle posluiti u
svrhe ozbiljnijeg konstitucionalnog ogranienja vlasti. Ali, ako bi
Friedrich u tom delu svoje kritike Althusiusa bio u pravu, to jo ne
bi znailo da je opravdano njegovo poistoveivanje Althusiusovog
prirodnog prava sa Dekalogom. Po Feuerherdtovom miljenju, da
bi se dolo do Althusiusovog shvatanja prirodnog prava, moraju
se uzeti u obzir sva ona mesta, razbacana po celoj Politici, na koji
ma se citiraju i drugi delovi Biblije kao svojevrsni opteobavezujui zakoni (Feuerherdt, 19 6 2 :14 4 -14 5 ). No, time nije nimalo otu
pljena otrica Friedrichove kritike: splet biblijski utemeljenih au
toriteta nepokolebljivo opstaje u temelju ljudskih zajednica. Uko
liko bi se rezimirala cela ova rasprava, moglo bi se rei da za Alt
husiusa nije postojalo neko prirodno pravo koje nije pozitivirano
36 Pri tom je Althusius pravo tum aenja D ekalo ga ostavio pravnicim a, a ne teo
lozim a, ime je takoe izrazio uverenje d a je njegov sadraj politiki (A lthu
siu s, 19 3 2 :19 8 -19 9 ) .

354

kroz biblijski tekst i na taj nain zatieno boanskim autorite

tom. Miljenje Ernsta Troeltscha o povratku humanistiko-stoikoj tradiciji i zastupanju neteoloke prirodnopravne teorije dru
tvenog ugovora tako se i ovde pokazuje kao pogreno.
Najznaajnija novina koja se pojavljuje kod Althusiusa
tie se utemeljenja nove, politike nauke i njenog odvajanja od
pravne nauke. Althusius na poetku svoje Politke razlikuje pravo od
injenica, i smatra da injenicama treba da se bave politika i dru
ge nauke, a ne pravna nauka. Pa ipak, cilj pravne nauke je da pravo
izvodi iz injenica (exfacti) i da ga zatim primenjuje na ljudski i
vot (Althusius, 1932: 4). Upravo to je uinio Althusius kada je postulirao vaenje ius symbioticuma u svim ljudskim zajednicama Me
utim, u nastavku analize pokazuje se da simbiotiko srastanje za
jednica nije dovoljno da bi dralo na okupu ove zajednice, ve je
potrebno da postoji i sila, odnosno vlast (Winters, 19 6 3:2 16 -219 ).
Kod Althusiusa se vlast javlja kao goli fakt, "prirodna injenica ,
nadgraujui se na "prirodnu injenicu" ivota ljudi u zajednici
(consociatio symbiotica), tako da se sve zajednice u krajnjoj liniji po
kazuju kao sagraene na hijerarhijskim relacijama autoriteta.
Na tom mestu javlja se jedna razlika izmeu drave i
svih ostalih zajednica: drava jedina ima suverenitet, tj. ius majestatis ili potestats imperandi universalis (Althusius, 1932: 90). Najvani
ji predmet politike nauke kao nauke o "prirodnim injenicama"
vlasti jeste upravo suverenitet, koji karakterie samo dravu. No,
umesto bilo kakve naune analize vlasti Althusius paualno eliminie Bodinova izlaganja o monarhijskom suverenitetu i umesto
toga obznanjuje da suverenitet uvek mora biti puki, poto ga je
puk dobio direktno od samog Boga.37 Kao dopunu ovog teolo
37 B odinov uticaj na A lthu siu sa je nesum njiv. Stavie, m oglo bi se rei da je A lt
husius pokuao da razrei jednu protivrenost koja je bila im anentna Bodinovoj poziciji (i o kojoj je ve bilo rei na poetku ovog poglavlja). Naim e,
prihvatajui da postoji jedna, najvia i nedeljiva vlast (suprema potestas), A lt
husius je sm atrao da ona nikako ne m oe biti u rukam a m onarha. Koncepci
ja m onarhijskog suvereniteta m orala je po njem u biti nadom etena jednom
novom teorijom suvereniteta, u kojoj e takoe postojati sam o jedan i niim
ogranieni suveren - ali to nee biti vladar, nego puk (upor. Salm on, 19 8 7 :
1 19 i dalje). N ajbolju podrku za taj stav A lthusius je naao u m onarhom akoj teoriji Bojeg saveza, pri emu je sada Bog postao onaj ultim ativni stva
ralac i darodavac pukog suvereniteta.

355

kog utemeljenja pukog suvereniteta, Althusius pominje i goto

vo mistina svojstva jednog naroda - spiritus vitalis, animus, cor& vi
ta (Althusius, 1932: 5). Samim tim, za njega emocije i potpuno
ujednaeni jezik, religija, obiaji, moral i zakoni ine etniki ho
mogeni temelj nad kojim se uzdie jedna kolektivistika drava.
Bog je svakom narodu kao etnikom jedinstvu (populus) dao suve
renitet, pretvorio ga u politiki neprikosnoveni i jedinstveni puk
(populus in corpus umum). No, kako se puk ne sastoji od pojedinaca,
ve od uih zajednica, to je njima pripao i potestas constitutiones u
dravi (Friedrich, 1932: LXXIV i LXXXIV). Taj momenat je vrlo va
no imati na umu, jer on onemoguava da se doe do zakljuka do
kojeg upravo Carl Friedrich dolazi - naime, da je kod Althusiusa
ve prisutna zamisao totalitarne drave. To ne moe biti tano, jer
je Althusius jo uvek dovoljno duboko u srednjovekovnoj tradici
ji da bi mogao ignorisati korporativnu autonomiju, koja, dodue,
takoe negira pojedinca, ali ga na drugoj strani izuzima od bilo
kakvih totalitarnih zahvata drave (upor. i Vujai, 1993: 45),
odnosno totalitarne partije. Meutim, Althusius je mislilac koji
nesumnjivo priprema teren za moderne totalitarne teorije. To ne
hotino potvruje i Gierke kada Althusiusu odaje priznanje to je
dravu konstruisao po analogiji sa prirodnim pojedincem - kao
corpus symbioticum - utirui put Rousseauu (Gierke, 1913b: 146 i
dalje). I zaista, ako se izuzme temeljna razlika izmeu Althusiusove Etat corporatif i Rousseauove Etat populaire (Hglin, 1991: 40),
obe koncepcije omoguavaju isto ishodite: simbiotiki princip
oblikovanja drutvene celine, koja se time potpuno emancipuje od
pojedinaca koji je ine (Achterberg, 1988: 470).
Iako Althusius nigde ne pravi eksplicitnu deobu ugo
vora na drutveni ugovor i ugovor o vlasti (ali i ugovor o ispravnoj
veri, o kojem u nastavku nee biti ri), ona je neizbena u arhitektonici njegove teorije. Logika drutvenog ugovora govori da su po
jedinci ve nepovratno utopljeni u privatne zajednice (porodicu i
korporacije), koje se zato samostalno udruuju u optine, dok se
optine udruuju u provincije, a provincije u dravu. Udruivanje
javnih zajednica ide odozdo navie, s tim da via zajednica ne mo
e ponititi identitet i celovitost niih zajednica, nego ih mora u
svom poretku meusobno uskladiti. Na svakom nivou javnih za
jednica vae razliiti kriterijumi za odreenje puka (pa samim tim

35<S

i za izbor efora): u gradu38 su to privatne korporacije, u provinciji

stalei, a u dravi gradovi i provincije. Na drugoj strani, logika
ugovora o vlasti govori da je Bog dao samo puku u dravi suvere
nitet i da je ovaj na osnovu toga izabrao sebi vladara da vlada na
osnovu Dekaloga i ustava. Suverenitet je tako jedan, jedinstven i
nedeljiv i ini specifinost drave, kao najvie javne zajednice.
Logika drutvenog ugovora, dakle, polazi od primata
niih zajednica, a logika ugovora o vlasti od primata najvie zajed
nice, tj. drave (u kojoj jedino postoji suverenitet). Pokuaj uskla
ivanja ove dve logike nalazi se u Althusiusovoj teoriji dualistikog
sistema vlasti unutar federalne drave. Ovaj sistem nalazi se negde
na sredokrai izmeu starog srednjovekovnog principa dvostruke
reprezentacije39 i novovekovnog principa podele vlasti (kako e bi
ti kasnije formulisana kod Lockea, Montsquieua i amerikih oeva-osnivaa): on obuhvata dva ravnopravna organa - vladara i efore - od kojih jedan vlada, a drugi ga kontrolie (Feuerherdt, 1962:
70; Hiiglin, 19 9 1:12 1) . Po tom sistemu, puk, kao jedinstvena i nedeljiva celina, ugovorom predaje vlast vladaru (summus magistratus),
ali svoju suverenost uva na taj nain to bira sebi "puke" magi
strate - efore - koji imaju obavezu da kontoliu vladara da ne zlo
upotrebi vlast. Desi li se, pak, da je vlast zloupotrebljena, efori su
obavezni na otpor jer predstavljaju puk, koji se po osnovu ugovora
sa Bogom obavezao da d Bogu boje (Althusius, 1932: 383). Kada
je re o ovlaenju efora, meu njima se po znaaju izdvaja pra
vo/obaveza smenjivanja40 vladara kada postane tiranin (upor. Alt
husius, 19 3 2 :14 6 ,14 9 -15 0 i 382).
38 U nastavku e se um esto o optinam a u opte govoriti sam o o gradovim a, p o
to, za razliku od seoskih optina, A lthusius m nogo veu panju posveuje
gradskim optinam a. O vo je nesum njivo direktna posledica njegove aktivno
sti kao sindikusa Em dena. D ok se u prvom izdanju Politike iz 16 0 3 . ta izlaga
nja jo sam o tiu osnovnih principa, u drugom izdanju iz 1 6 10 , dakle, nakon
est godina, koliko je A lthusius proveo u slubi sindikusa, ona osetno dobijaju na detaljim a i sveobuhvatnosti.
39 U 8. odeljku 3. poglavlja ve je bio pom injan princip dvostrukog zastup n i
tva, koji je vaio u korporacijam a i koji se zasnivao na dvojstvu glave i tela
(icaput-corpus). N ovina koju sada uvodi A lthu siu s tie se vladarskog ugovora
izm eu vladara i efora, koji je sinalagm atian i koji obavezuje obe strane
(H offm ann, 1 9 8 8 :5 2 3 -5 3 1) .
4 0 A lthusius govori o ius resistentiae etexauctorationis, pri emu se ius exauctorationis odnosi na m ogunost tiranoubistva.

357

Althusius predvia tri uslova za korienje prava na ot

por: i) tiranija mora biti notorna (to efori moraju u posebnom
postupku konstatovati), 2) tiranin mora biti opomenut i to mora
ostati bez ikakvog efekta, i 3) sva druga (miroljubiva) sredstva
moraju biti iscrpljena. Ukoliko bi se desilo da se vladar pretvori u
tiranina i da efori tome ne prue nikakav otpor, onda oni postaju
njegovi sauesnici. U tom sluaju, pravo na otpor tiraniji ima sva
ki pojedini efor, koji moe da se upusti u borbu protiv saveza tira
nina sa preostalim eforima (Althusius, 1932: 392). Iz tog reenja
bi proizlazio zakljuak da obini ljudi ( privatna lica") nemaju
pravo na samoincijativno pruanje otpora, to bi se moglo potkrepiti i Althusiusovim shvatanjem neorganizovanog puka (tj. ru
lje) kao nepostojanog, divljeg, prevrtljivog, nezrelog za prosui
vanje, nezahvalnog itd.
Obaveza efora na otpor tiraniji je i ustavne i religiozne
prirode, tj. stoji u zatiti kako ustava drave tako i Dekaloga (na
kojem se ustav drave temelji). Moglo bi se rei da je u Althusiusovoj teoriji religiozna obaveza mnogo bitnija od ustavne, poto
on nigde ne predvia mogunost da puk pozove na odgovornost
svoje efore (ako npr. nisu preduzeli mere otpora tiraniji kada je
to bilo potrebno), ali ih zato i te kako upozorava da su za ispunja
vanje svoje ustavne obaveze odgovorni pred Bogom (Winters,
1963: 264; takoe i Winters, 1988: 552).
Ono to je kod Althusiusa vrlo upadljivo, a to do sada
nije dobilo adekvatnu panju u literaturi, jeste neverovatno slab
poloaj stalea u celoj konstrukciji. Stalei nisu opisani kao ljud
ske zajednice, barem ne onako kao to je to bio sluaj sa porodica
ma, korporacijama, optinama, provincijama i dravama. Dok na
nivou gradova postoji logino reenje po kojem efore ine pred
stavnici privatnih korporacija iz kojih je grad sastavljen,41 na ni
vou provincije Althusius je prinuen da odstupi od svoje teorije u
dva reenja. Prvo, on sada eksplicitno tvrdi da se provincije ne sa
stoje iz gradova i sela, nego iz stalea (Althusius, 1932: 73), kako

4 1 Z anim ljivo je da A lthusius porodice ne tretira kao konstitutivne elem ente

grada (a pogotovo ne drave - emu je b io sklon recim o Jean Bodin). Tako se
pokazuje da su samo korporacije ukljuene u proces udruivanja "od ozd o na
gore , dok porodice bivaju iz njega iskljuene.

358

bi mogao da opravda postojanje provincijalnih stalekih skupti

na u funkciji efora. Drugo, odstupanje od konsekventnog teritori
jalnog principa u konstrukciji provincije praeno je manjkom in
gerencija stalekih skuptina qua efora: one ne biraju sebi vladara,
ve im ga postavlja vladar drave. Naposletku, diskvalifikacija sta
lea dostie najvee razmere u samoj dravi. Na tom nivou Althu
sius predvia dve vrste efora: opte, koji se staraju o optem sta
nju u celoj dravi, i posebne, koji tite posebne interese onih koje
zastupaju (Althusius, 1932: 388). Direktno se pozivajui na Sveti
Rimski Rajh Nemake Nacije Althusius pod optim eforima podrazumeva kneeve-izbornike, a pod posebnim eforima stalee.
Odatle proizlazi da su samo posebni efori ''puki" magistrat (po
to se opti efori mogu nazvati samo niim magistratom), ali da
im nedostaje ono ovlaenje kontrole vladara koje bi im po Althusiusovoj optoj teoriji (posebno u pogledu obaveze pukih magi
strata prema Bogu) moralo pripasti. Time su stalei lieni mogu
nosti izbora vladara na svim nivoima, na nivou drave imaju jedi
no pravo da predstavljaju svoje partikularne interese, dok samo na
nivou provincije imaju vlast koja je jo koliko-toliko dostojna rei
efora. Videemo malo kasnije da su zapravo oni (a ne posebni efo
ri u dravi) titulari jedinog oblika otpora tiraniji koju uspostavlja
vladar u dravi: otcepljenja provincije nad kojom se rasprostire
njihova vlast.
Potiskivanje uticaja stalea koje je kod Althusiusa na
delu kompenzuje se jaanjem moi samih vladara i njihovih sizerensko-vazalskih veza. Reenja za organizaciju vlasti u provincija
ma i dravi to pokazuju sasvim jasno. Po ugledu na reenje u Sve
tom Rimskom Rajhu Nemake Nacije, vladar drave (kao sizeren)
postavlja vladare provincija (kao svoje vazale) (Althusius, 1932:
82-83), a oni biraju njega, kao opti efori i kao "delovi carevog te
la (upor. o ovom organicizmu: Benert, 1973: 34). Time je uspo
stavljen sizerensko-vazalski circulus vitiosus, u kojem stalei (bilo
kao posebni stalei drave, bilo kao staleka skuptina provincije)
zaista imaju veoma malo toga da trae.
Cini se da ovaj obrazac jedino nedostaje na nivou gra
da. Sam Althusius kae da je u gradu senat vrhovni organ, dok je
prefekt samo rukovodilac uprave (Althusius, 1932: 45-47). Ono
to je grof u provinciji, knez u kneevini ili kralj u kraljevini, to je

359

umnogome senat u gradu" (Althusius, 1932: 6 0 ). Ako je jo u pi

tanju slobodan grad,42 koji raune polae samo vladaru drave,
onda se ini da u njemu efori zaista opravdavaju poetnu postav
ku o pukom suverenitetu. To bi trebalo takoe da potkrepi i is
kustvo Emdena, koji je Althusius samouvereno ubrojao u slobod
ne gradove, iako on to, pravno gledano, nije bio (Emden je u Althusiusovoj tipologiji mogao biti samo provincijalni grad: Hglin,
19 9 1:10 9 ) . Meutim, zakljuak o snazi politikog poloaja efora
u gradu pokazuje se preuranjen kada se posmatra upravo Althusiusova aktivnost kao sindikusa u Emdenu. U unutranjim poli
tikim odnosima on je bio protivnik Kolegijuma etrdesetorice i
eksponent gradonaelnika koji je uz pomo svog garnizona (i,
eventualno, nizozemskih interventnih trupa) zatirao svaku opo
ziciju. To je ak dobilo i svojevrsne teorijske reprekusije kada je
Althusius u svom Protivizvetaju iz 16 2 0 . vlast Kolegijuma etrde
setorice proglasio "direktno podreenom gradonaelniku, i to
po osnovu "naslea vlastelinskog prava (cit. prema: Antholz,
1988: 86).
Althusiusovo reenje po kome staleki efori imaju naj
vei znaaj na nivou provincije, dok na nivou drave bivaju redukovani na uvare partikularnih interesa, inspirisano je politikim
prilikama u Svetom Rimskom Rajhu Nemake Nacije i Nizozem
skoj. U ovom sluaju primer Nizozemske po svoj prilici igra mno
go veu ulogu nego primer Svetog Rimskog Rajha Nemake Naci
je. Ako se u jednoj dravi uspostavi tiranija, nju mogu da zbace sa
mo opti efori (koji nisu nikakvi puki magistrati, ve samo nii
magistrati), dok jedino to posebnim eforima preostaje jeste da
otcepe deo teritorije od drave na kojem imaju partikularni interes
(Althusius, 1932: 388-389). Problem, meutim, lei u tome to
stalei nisu teritorijalni nego funkcionalni subjekti i ne mogu qua posebni efori u dravi - da se staraju o interesima pojedinih
teritorija, nego samo o interesima kategorija stanovnitva na teri
4 2 A lthusius je razlikovao etiri vrste gradova: slobodni grad (civitas Ubra), koji sto
ji u odnosu samo prema najvioj vlasti (npr. imperatoru), a ne i prema provniciji; provincijalni grad (mitas municipalis), koji je pod vlau provincije; meoviti grad (civitas mixta), koji je delim ino pod najviom, a delimino pod provin
cijalnom vlau; kao i m etropola (civitas metropoli:), iz koje se drugim optina
m a vlada kao kolonijama (npr. V avilon ili R im ) (Althusius, 19 32 : 5 0 -5 1).

360

I
toriji celokupne drave. Otuda proizlazi njihova principijelna ne
mogunost da koriste pravo na otcepljenje koje im Althusius pru
a. To pravo, kako proizlazi iz celokupne Althusiusove teorije,
mogu da koriste samo stalei koji ine provincijalne efore i koji
imaju svog predstavnika u posebnim eforima drave. Kada Althusius pi
e o pravu svakog pojedinanog efora na otpor tiraniji - ako to
efori u celosti ne uine - (Althusius, 19 32:39 2), onda on zapravo
posredno legitimira pravo na otcepljenje provincijalnog efora, na
temelju njegove reprezentovanosti u posebnim eforima drave. To najbolje
dokazuje primer koji navodi Althusius: nizozemski Opti stalei
su (26. jula 158 1) proglasili Filipa za "tirana, neprijatelja Nizo
zemske (tyrannidem, hostis Belgii)" i liili ga svih prava u ovoj zemlji
(Althusius, 1932: 387). Meutim, oni su ovde delali upravo kao
savez sedam provincijalnih "efora i zapravo koordinirali istovre
meni izlazak sedam provincija iz panske drave i stvaranje nove
(federalne) drave, sastavljene od tih sedam provincija.
Konfuzija koju je Althusius stvorio u pogledu prava na
otcepljenje nije bila sluajna i moe se objasniti ako se obrati pa
nja na Althusiusove line preferencije s obzirom na unutranje
prilike u Neizozemskoj posle otcepljenja od Spanije. Franz Borkenau
je tako u svojoj analizi arhitektonike Althusiusove teorije veoma
uverljivo pokazao da je njena osnovna svrha zaista bila da opravda
otcepljenje sedam nizozemskih provincija od Spanije i stvaranje
Ujedinjenih provincija. Ali, u svemu tome vrlo je bitno da je Alt
husius posebno vodio rauna da ne pomene neto to bi kasnije
moglo opravdati separatizam pojedinih provincija prema novoj
dravi (Borkenau, 19 8 3 :12 5 ). Ova Althusiusova briga korespon
dira sa Utrehtskim sporazumom od 29. januara 1579. (koji je
predstavljao nizozemski ustav), po kojem je pravo secesije pojedi
nih provincija bilo eksplicitno zabranjeno (Rowen, 19 8 8 :23). Da
kle, da bi ostao u skladu sa oficijelnom politikom onemoguava
nja separatizma unutar Ujedinjenih provincija Althusius je morao
da pravo na otcepljenje ospori pojedinim provincijalnim eforima
- koji su pre toga ve bili iskoristili ovo pravo u secesiji od Spani
je. Althusiusovo osvrtanje na posebne efore (tj. Opte stalee Uje
dinjenih provincija) tako se pokazalo najboljim: s jedne strane je
sluilo legitimaciji otcepljenja sedam nizozemskih provincija od
Spanije i stvaranje Ujedinjenih provincija, dok je s druge strane i

361

nilo nemoguim ponovnu secesiju istih tih provincija - ovoga pu

ta od Ujedinjenih provincija.
No, kako u nastavku pronicljivo pokazuje Borkenau,
Althusius je u sutini pobornik Morisa Oranskog i zato ima dva
protivnika - Spance i aristokratsko-arminijsku stranku (olienu u
Optim staleima Ujedinjenih provincija).43 Poto je u to vreme
jo bilo vrlo teko za Morisa Oranskog da uspostavi formalnu mo
narhiju, to je za njegove pobornike bilo kljuno pitanje da u jed
nom republikansko-federalnom ureenju to bolje osiguraju polo
aj kvazimonarhijskog tadholdera. Po Borkenauovom miljenju,
Althusius je svojom teorijom postigao upravo to: vladara je, dodu
e, obavezao da slua stalee, ali ga je oslobodio obaveze da deli
vlast sa njima. Dakle, vladar vlada samostalno, uz samo povreme
ne konsultacije sa staleima, i tek ako postane tiranin, stalei stu
paju na scenu i pruaju mu otpor (Borkenau, 19 8 3 :12 9 ). Time, pa
radoksalno, Althusius dolazi u sasvim drugaiju poziciju nego
francuski monarhomasi, poto se vraa nasleu srednjovekovne
staleke skuptine, koja ne zaseda permanentno, ima veoma redukovan broj pitanja kojima se bavi i samim tim ne ugroava preterano vlast monarha.44 To je suta suprotnost od onoga u ta su pre
rasli Opti stalei u Nizozemskoj u poslednje dve dekade 16. veka.
Oni zasedaju permanentno, vode unutranju i spoljanju politiku
i bore se za prevlast sa neformalnim tadholderom i provincijalnim
staleima. Vrlo je verovatno da je Althusius u jaanju i formalizaciji tadholderske vlasti Morisa Oranskog video reenje za prevazila-

43 Jed n a analiza nizozem skih pam fleta iz vrem ena osam desetogodinjeg rata
pokazala je da je u periodu 1 5 9 8 - 1 6 0 6 . produkcija pam fleta bila na istom n i
v o u kao i tokom najburnijeg perioda 1 5 7 7 - 15 8 6 , sam o to je problem atiku
otp ora Spancim a zam enila p roblem atika'pravno-politikog ureenja U jedi
n jenih provincija (upor. H arline, 19 8 7 : 8). G led an o iz perspektive ovih novih
preokupacija Nizozemaca, A lth u siu so va Politika je bila najaktuelnija upravo u
pogledu definisanja odnosa M o risa O ran sk og i O ptih stalea.
4 4 Ju lian Franklin je dobro prim etio da je p rotiv ureenja evropskih m onarhija
16 . veka bila svaka koncepcija p o kojoj kralj v ie nije imao sam ostalnu vlast,
ve je bio biran i odgovoran stalekoj sku p tin i za politiku koju ona inaugurie (Franklin, 19 78: 5-6 ). M eutim , Fran klin grei kada meu ove koncep
cije svrstava i Althusiusovu, zato to p revia sasvim novu politiku k onste
laciju u Ujedinjenim provincijam a (ko ju Borkenuau ispravno ini polaznom
takom svojih analiza) i specifian A lth u siu so v o dnos prema njoj.

362

enje slabosti nizozemskog ustavnog ureenja i stvaranje jedne

mone centralistike drave, kojom e dominirati dinastija Oranskih. U tom smislu se pokazuje da razlika izmeu njega i Bodina
nije bila tako velika kao to je to na prvi pogled izgledalo. Jer, i Althusiusov koncept pukog suvereniteta je u kranjoj liniji vodio koncentrisanju vlasti u rukama vladara drave, s tim da su - i u tome
ostaje praktino jedina odluujua razlika u odnosu na Bodina ovlaenja efora redukovana na svrgavanje vladara koji je postao
tiranin (opti efori) ili otcepljenje dela teritorije od drave u kojoj
je zavladao tiranin (posebni efori).
Druga prednost od Althusiusovog proputanja da pra
vo na otcepljenje dodeli eksplicitno provincijalnim eforima (ve,
umesto toga, pojedinim lanovima posebnih efora drave) leala je
u mogunosti da se ovo pravo dodeli slobodnim gradovima, koji
imaju svog predstavnika u posebnom efora drave, ali ne i u stalekoj skuptini. Emden (koga je, kako je ve reeno, Althusius tre
tirao kao slobodan, a ne kao provincijalni grad) u vreme kada je
Althusius pisao zaista je teio da se otcepi od Istone Frizije i Sve
tog Rimskog Rajha Nemake Nacije i da se pripoji Ujedinjenim
provincijama (iako nije bio lien strahova da bi i tu mogle biti
ograniene njegove slobode: Antholz, 19 5 5 :18 9 -19 0 ). Da se na taj
korak zaista odluio, vezivanje korienja prava na otcepljenje is
kljuivo za provincijalne efore pokazalo bi se kao kontraproduktivno. Obrnuto, pomou ekstenzivnog tumaenja prava na otceplje
nje posebnih efora drave i konstrukcije o Emdenu kao slobodnom
gradu, mogle su se stvoriti pretpostavke za jedno (vrlo nategnuto,
dodue) pravo slobodnog grada na otcepljenje od drave iji je
konstitutivni element (Svetog Nemakog Rajha Nemake Nacije) i
dobijanje statusa konstitutivnog elementa druge drave.
Althusiusov opis tiranije takoe se moe dovesti u ve
oma tesnu vezu sa zbivanjima u Nizozemskoj i Emdenu. On od
govara kako Filipovoj politici prema Nizozemskoj (koja se sasto
jala iz nepotovanja stalekih privilegija, zahvata u crkveno uree
nje, progona "ispravne vere , konfiskacija, krvave vladavine vojvo
de od Albe, Granvelleove politike stvaranja nesloge i razdora itd.)
(Borkenau, 19 8 3 :12 7 -12 9 ), tako i Enoovoj politici prema Istonoj
Friziji i Emdenu (u kojoj je bilo bogaenja iz javnih sredstava, ignorisanja stalea, podsticanja stranarenja i podela, preteranih

363

kontribucija, onemoguavanja slobodne trgovine, loe zatite po

danika, uplitanja u sudstvo, itd.) (Antholz, 1955: 135-144). Ipak,
treba voditi rauna da se Althusiusova koncepcija tiranije i prava
na otpor tiraniji ne proglasi za puki teorijski refleks njegovog
praktinog angamana kao sindikusa Emdena.45 Kako je uverljivo
pokazao Peter Jochen Winters, Althusiusova teorija o pravu na ot
por tiraniji ve je u prvom izdanju iz 1603. bila dovoljno razvijena
(dakle, pre nego to je Althusius stupio na dunost sindikusa), ta
ko da je u naredna dva izdanja iz 16 10 . i 1614. samo koncentrisana u posebnom poglavlju i dopunjena, ali nije doivela nikakva sa
drajna poboljanja (Winters, 1988: 554).
Na kraju jo ostaje da se kae nekoliko rei 0 Althusiusovom shvatanju mogunosti privatnih lica da prue otpor tirani
ji. Iako pravo na otpor tiraniji Althusius dodeljuje prvenstveno
eforima a uskrauje ga pojedincima (Klautke, 1994: 541-542;
Kingdon, 1997: 27; Duso, 1997: 79-80), on ipak predvia neke
sluajeve u kojima i privatna lica mogu biti ovlaena na otpor ti
raniji. Pre svega, kao i francuski monarhomasi, on predvia opte
pravo otpora uzurpatoru, ali ga sada potkrepljuje na drugaiji na
in: tyrannos absque titulo zapravo i nije nikakav tiranin, ni uzurpa
tor, ve javni neprijatelj, protiv koga svako moe povesti pravedan
rat (Althusius, 19 32:38 2 i 391). Osim otpora javnom neprijatelju,
Althusius predvia dva sluaja u kojima i privatna lica mogu da
prue otpor vladaru koji je postao tiranin: 1) kada efori zaponu
otpor, privatna lica su ovlaena da im pomognu i 2) kada vladar
direktno napadne podanika, ovaj mora da dela u nunoj odbrani.
Potonju mogunost Althusius pominje prilikom izlaganja estog
naelnog razloga u prilog ovom pravu. Na tom mestu on konsta
nt je da kada vladar "tiranski napada ivot, dobro i pravo puka" (vitarn, vel bona &ius populi tyrannice invacHt) svaki pojedinac po prirod
nom pravu dolazi u priliku da se brani (Althusius, 1932:383-384).
U ovom sluaju, vladar postaje tiranin i zato mu je u skladu sa pri
rodnim pravom dozvoljen otpor. Na drugom mestu Althusius
predvia otpor privatnih lica i protiv svakog magistrata koji pre

4 5 H einz Antholz je naroito insistirao na tom e da je celovitu teoriju prava na o t

por tiraniji Althusius razvio tek u drugom izdanju Politike, koje se pojavilo 16 10 .
i u kojoj je celo poglavlje bilo posveeno pravu na otpor (Antholz, 1 9 5 5 :1 2 2 ) .

364

korauje svoja ovlaenja u upotrebi sile, a da pri tom nije postao

tiranin: "Ali ako magistrat notorno ini nasilje nad privatnim li
cem, tada mu je doputena odbrana radi zatite ivota (vitae sme
defendandae). U ovom sluaju, kada je ivot u pitanju (v/m vitae inferentem) kraljevski ustavi i prirodno pravo (regum constitutiones &
jus naturale) daju i privatnim licima oruje protiv magistrata" (Alt
husius, 1932: 391). Ovde, dakle, Althusius obnavlja prirodno pra
vo na samoodranje i formulie ga kao sasvim nedvosmisleno
univerzalno pravo svakog pojedinca, bio on nosilac vlasti ili ne.
Radikalizacija prava privatnih lica na otpor legitimnom
vladaru neoekivani je ishod Althusiusovih izlaganja o ovoj temi,
naroito kada se uzmu u obzir sve kolektivistike premise njegove
teorije. Jrgen-Bernhard Klautke je ak bio sklon da ospori indivi
dualizam Althusiusove teorije prava na otpor tiraniji u svetlu svih
onih staleko-korporativnih elemenata koji u njoj preovlauju
(Klautke, 1994: 550). Iako je sasvim tano da organsko-korporativistiki elementi preovlauju u Althusiusovoj celokupnoj teoriji (a
ne samo u teoriji prava na otpor tiraniji), mogunosti koje Althu
sius ostavlja pojedinanom oveku da se odupre tiraniji ipak dale
ko prevazilaze sve ono to su kontinentalni monarhomasi bili volj
ni da dopuste. Na drugoj strani, opet, teko je poverovati da bi se
jedan obian pojedinac, simbiotiki urastao u itav niz zajednica
od porodice do drave, odvaio na korak samostalnog suprotsta
vljanja vlastima. Mnogo je verovatnije da je cela postavka o pravu
privatnih lica na otpor legitimnom vladaru predstavljala pokrie za
obraune izmeu nosilaca vlasti koji se ne mogu dovesti u izravni
odnos vladara i efora. Kao potvrda bi se mogli navesti svi oni "makijavelistiki stavovi u Althusiusovoj Politici (naroito u odeljcima
30.40 i 36.42) u kojima on opravdava beskrupulozno spaljivanje
gradova i sela neprijatelja (upor. detaljnije Mnkler, 1987: 220).
Tih stavova on se pridravao prilikom svog sindikovanja u Emdenu. Pre svega, poto je za njega opstanak Emdena i nje
govih graana garantovao emdenski garnizon,46 gradska politika
4 6 Z a taj garnizon e, inae, A lthusius govoriti da je do sada bio i ostaje, pored
Boga, jedinifundamentum etcomervatio pacis et tranquillitatis etconcordiae, pa ako
nam ga uzm u sigurno predstoji propast i oduzim anje svih naih privilegija i
prava, kao i opasnost za m nogo nevinih dobrih patriota (cit. prema: Antholz, 1 9 5 5 :1 2 1 - 1 2 2 ) .

3>5

je morala biti definisana gotovo iskljuivo u relacijama moguno

sti njegove upotrebe. Opasnost za opstanak ovog garnizona (a sa
mim tim i Emdena i njegovih graana) Althusius je video u prego
vorima o primirju koje su krajem 1607. i poetkom 16 0 8. vodili
Nizozemci i Spanci i u kojima su interesi Emdena lako mogli biti
rtvovani. I zaista, kada je aprila 1609. najzad postignuto primir
je izmeu Nizozemske i Spanije, Emden je bio prinuen da ue u
vrlo nepovoljne pregovore sa Enom. Poto su pregovori tekli u ne
poeljnom pravcu, 10 . septembra iste godine Emden je svoj garni
zon iznenada poslao u napad na grad Aurih u kome je bio grofov
ski dvor. U skladu sa ve pomenutim "makijavelistikim stavovi
ma iz Politike, Aurih je opustoen, brodovi opljakani, a Eno je izbegao smrt samo zahvaljujui tome to nije bio u gradu. Iako se
ovo esto nazivalo vrhuncem "emdenskog monarhomahizma ,
pre se moe rei da je bila re o vrhuncu "emdenskog makijaveli
zma . Jer, Aurih je najbezobzirnije poharan usred mirovnih prego
vora i bez ikakvog realnog povoda, sa jedinim ciljem da se nepri
jatelju zada fatalni udarac u trenutku kada ga on najmanje oeku
je. Kasnije e Althusius morati da opravdava Emden za ovaj postu
pak i on e to stalno initi pozivanjem na pravo na otpor tiraniji.
Uopte uzev, pravo na otpor tiraniji postalo je vremenom univer
zalni odgovor na svaki akt grofa koji je ugroavao interese Emde
na i koji je Althusius odmah doekivao sa optubom za tymnnis
specialis (upor. primere koje navodi Behnen, 19 9 7 :15 5 ).
Kada se posmatra politika aktivnost Althusiusa kao
sindikusa u slubi Emdena tokom Tridesetogodinjeg rata, videe
se da njegov makijavelizam ni u to vreme nije splanjavao. uva
jui se od Istone Frizije, Althusius je odbio da joj emdenski gar
nizon stavi na raspolaganje radi obezbeenja njenih granica i mir
no je gledao pustoenja koje su ljudi izvan njegovih zidina vie pu
ta morali da podnose. U izvrdavanju obaveze participacije u od
brani Istone Frizije Althusius je pokazao naroito izraenu makijavelistiku taktiku: as je tvrdio da se od Emdena ne moe oeki
vati nita na ta nije izriito pristao u odredbi nekog ugovora
(Quodquod informula non invenitur, illud non usurpetur), a ako bi se po
kazalo da neka takva odredba ipak postoji, tada se pozivao na nadpozitivno pravo ("ono to doputaju boanska i prirodna prava).
Kada su istonofrizijski stalei veinom glasova donosili odluke u

366

korist Emdena, onda su bili "istinski provincijalni efori, ali im

bi doneli neku odluku koja je zadirala u emdenske privilegije i
slobode", Althusius je odmah proglaavao nevaeim veinski
princip odluivanja - pa makar to vodilo i raspadu celog istono
frizijskog ureenja (Behnen, 1997: 154). Slinu igru Althusius je
jedno vreme pokuavao da igra i prema Nizozemskoj, pretei joj
da e grad nai novog protektora i na taj nain sebi obezbediti pot
punu samostalnost. No, kako bez Nizozemske nije bio u stanju da
odbrani grad, Althusius je 1623. morao da prihvati stacioniranje
nizozemskih trupa u samom gradu i obustavi svako opiranje jedi
nom pouzdanom savezniku. Ali time su nastale nove nevolje.
Zbog stacioniranja nizozemskih trupa Spanija je uskoro blokirala
Emden, tretirajui ga kao nizozemskog saveznika, a samim tim i
kao svog neprijatelja. Ova blokada je strahovito oteala trgovinu,
kojoj je Emden mogao da zahvali svoju dotadanju ekonomsku
snagu. Althusius se na kraju obratio novom istonofrizijskom
grofu Rudolfu Kristijanu za pomo i posredovanje, ali zbog pot
punog gubitka kredibiliteta Emdena ta je inicijativa zavrila 16 26.
ne samo bez uspeha, ve, obrnuto, pootrenjem blokade
(Wchter, 19 0 4 :15 ). Makijavelizam u slubi sricanja politike ne
zavisnosti Emdena tako se pokazao pogubnim, poto je davao sa
mo kratkorone efekte, dok je dugorono doveo do katastrofalnih
ekonomskih posledica (Antholz, 1988: 85). Sve u svemu, Althusiusovo shvatanje prava na otpor tiraniji u stvarnosti je sasvim po
tisnuto u drugi plan pred svim onim oblicima obrauna jednog
magistrata (tj. gradskih vlasti Emdena) sa drugim magistratom
(tj. istonofrizijskim grofom), koji nije proglaen tiraninom (jer
bi to povlailo za sobom preduzimanje konkretnih koraka obaranja tiranije ili otcepljenja od Istone Frizije) ve opasnou za
"egzistencijalne interese" prvog magistrata. Time e se pravo na
otpor tiraniji rastvoriti u onoj istoj logici sile o kojoj je pisao Mac
hiavelli: lieno religioznih, vazalskih i stalekih stega, ono e po
eti da se koristi kao prazna floskula u jednom haotinom svetu
politikih entiteta, koji se meusobno po mnogo emu razlikuju,
ali svi odreda priznaju jedan zakon - zakon sile.

367

VII
B R IT A N SK E M O N AR H O M AKE TEO R IJE

Istorija protestantizma na britanskom ostrvu (izuzimajui Irsku)

u 16. veku veoma se razlikuje od onoga to smo u prethodna dva
poglavlja mogli da pratimo na Kontinentu. Tri razlike se pokazu
ju kao naroito znaajne. Prvo, protestantizam je uhvatio mnogo
jai i dublji koren u stanovnitvu prvo Engleske, a zatim i kotske,
nego to je to bio sluaj u Nemakoj i Francuskoj, pa ak i Nizo
zemskoj. Drugo, protestanti su na britanskom ostrvu bili u suko
bu sa tri Marije (tj. sa engleskom kraljicom Marijom Tjudor, kot
skom regentkinjom Marijom od Guisea i njenom erkom, kot
skom kraljicom Marijom Stjuart), koje su se sve pokazale kao neuspene u odbrani katolianstva. Naposletku, tree, polovinom
16. veka na Britanskom ostrvu e iznii dva "Boja naroda", koja
su smatrala da su zakljuila ugovore o "ispravnoj veri" sa Bogom i
koja zato snose posebnu odgovornost u zatiti "Bojih zakona.
Iako e engleski "Boji narod prvi nastati (za vreme vladavine
Edvarda VI), kotski "Boji narod" pokazae se mnogo radikalni
jim, prihvatajui krajnje rigoroznu prezbiterijansku crkvenu orga
nizaciju.
Sve ove tri karakteristike igrae presudnu ulogu u radikalizaciji britanskog monarhoraahizma. Iako su britanski
monarhomasi svoje teorije stvarali preteno u izgnanstvu na
Kontinentu, njihove ideje su neprestano bile rukovoene prili
kama u Engleskoj, odnosno kotskoj, tako da su se na kraju mo
rale nuno razlikovati od onih koje su razvijali njihovi istomi
ljenici u Francuskoj i vajcarskoj. Britanski monarhomasi, ko
ji su se svi duhovno razvili u Engleskoj i kotskoj (sa jedinim iz
uzetkom Buchanana, koji je veliki deo svog ivota proveo u
Francuskoj), reflektovae prilike u ovim zemljama. To e se naj

bolje moi videti iz tri specifinosti britanskog shvatanja prava

na otpor tiraniji. Prvo, britanski monarhomasi su, za razliku od
kontinentalnih, razraivali dalekosene argumente protiv mo
gunosti da ena nasledi presto i vlada kao kraljica. Zato se tek s
obzirom na konkretne prilike u Engleskoj (ali samo do stupanja
na presto Elizabete) i kotskoj polovinom 16. veka moe razumeti intenzivni patrijarhalni naboj britanskih monarhomakih
teorija. Drugo, polazei od ve ukorenjenog protestantizma u
svojim zemljama (koji su tri Marije, svaka na svoj nain, poku
avale da ugroze), britanski monarhomasi mogli su se ve mno
go slobodnije obraati obinom (tj. u vlasti nezastupljenom)
puku kao moguem izvriocu prava na otpor tiraniji (Skinner,
1978b: 2 10 -2 11) . Time je krug titulara prava na otpor tiraniji
znaajno proiren u odnosu na ono to smo do sada imali prili
ke da susreemo u kontinentalnim monarhomakim teorijama.
Jedna od posledica ovog obraanja puku bila je injenica da su
gotovo svi glavni spisi britanskog monarhomahizma objavljeni
na engleskom jeziku. Visokoparni latinski jezik, kojim su pisali
Hotman, Mornay, Languet, Emmius ili Althusius, u Britaniji je
u samom poetku zamenjen jezikom (prevedene) Biblije i obi
nih ljudi. Meutim - i to je bila trea specifinost - britanski
monarhomasi su bili neuporedivo vie skloni da Boga posmatraju kao aktivnog uesnika istorijskih zbivanja. Zato je njihov
koncept tiranije bio prevashodno formulisan u kategorijama je
resi i bezbonitva, dok je pravo na otpor tiraniji bilo mnogo vi
e usmereno ka odbrani "ispravne vere, nego odbrani bilo ko
jeg drugog dobra. Samim tim, i proirenje prava na otpor tirani
ji na ceo puk imalo je svoju negativnu stranu u tome to je pret
postavljalo posrednike izmeu puka i Boga, koji imaju zadatak
da se na najbolji mogui nain staraju da Boja volja bude spro
vedena, bezbonici kanjeni, a Boji zakoni sauvani. Izlino je
i pominjati da su se upravo sami britanski monarhomasi samopoimali kao ovi posrednici.

x. Vladavina Tjudora u esnaestovekovnoj Engleskoj

U 7. odeljku 3. poglavlja ve je bilo rei o osujeenom pokuaju
Riarda II da krajem 14. veka Engleskom vlada na apsolutistiki

369

nain. To to ga je svrgla plemika fronda bilo je jasan znak da

vladari Engleske ubudue nee moi da ostanu dugo na tronu ako
ne budu umeli da izlaze u susret interesima ne samo plemstva ne
go i istaknutog graanstva. Dodue, sledei vek e u Engleskoj bi
ti vek ratova i dinastijskih smena, iz kojih e plemstvo izai zna
tno oslabljeno, i to e u svakom sluaju negativno uticati na poli
tiku ravnoteu staleke drave. Meutim, kada se engleska mo
narhija bude pod Tjudorima konsolidovala, ona e svoju snagu
nalaziti ne samo u slabosti plemstva nego i u vetini davanja kon
cesija svim politiki vanim grupama, kao i u pribavljanju saglasnosti "niih magistrata" za sve znaajnije poteze "najvieg ma
gistrata 0 ones, 19 6 8 :17 5 ; Gillingham, 19 8 7 :8 0 ). Ono to se vr
lo esto naziva tjudorskim apsolutizmom bila je zapravo vrlo raz
raena monarhijska strategija formalnog i neformalnog dobijanja saglasnosti to veih delova puka (qua stalea) za politiku koju
vodi kralj.
Sam formalni poloaj kralja u dravi za vreme Tjudora nesumnjivo je ojaan u odnosu na poloaj u prethodnom pe
riodu. Poetkom novog veka naroito se izdvajaju dva principa,
koja se u Engleskoj susreu tokom celog srednjeg veka: princip
svete i nepovredive linosti kralja i princip da "kralj ne moe ui
niti nepravo . Tako e svetenstvo novouspostavljene Anglikan
ske crkve ve u prvoj polovini 16. veka moi mirne due da tvrdi
kako je vlast Henrija VIII sveta, a paralementarna tek svetovna.
U svom delu pod naslovom Poslunost hriana iz 1528. William
Tyndale e ak tvrditi: "Onaj ko sudi kralju, sudi Bogu [...], a ko
se suprotstavi kralju, suprotstavlja se Bogu (cit. prema: MayerTasch, 1965: 71). Takvo shvatanje e u narednim godinama dobijati na znaaju sve vie kako Henri bude uvrivao svoju vr
hovnu vlast u crkvenim pitanjima, mada nikada nee biti zatvo
reno u jedinstvenu teoriju o apsolutnoj boanskoj vlasti monar
ha (Allen, 19 2 8 :12 2 -12 4 ). Pravne stege monarhijske vlasti tako
e su znatno popustile pod uticajem ove koncepcije. William
Tyndale pisao je takoe i da "kralj u ovom svetu nije vezan pra
vom; i moe po svom nahoenju initi dobro i loe i moe pola
gati raune samo pred Bogom . ak je i sam Parlament bio vo
ljan da doprinese ovom ojaavanju monarhijske vlasti pa je 1539.
doneo Zakon o proklamacijama po kojem je kraljevim proklama-

370

cijama data ista pravna snaga kao i zakonima parlamenta (Le Van
Baumer, 1 9 4 0 :12 1) .1
No, sve ovo je potrebno prihvatiti cum grano salis. Pre
Tjudora su principe svetosti i nepogreivosti kraljeva krili njiho
vi podanici uvek kada su kraljevi svoju apsolutnu vlast shvatali bu
kvalno (kao to svedoe primeri Edvarda II i Riarda II), dok se
pod Tjudorima to menja samo zato to monarsi napokon prona
laze pravu meru svog "apsolutizma . Vladavina Tjudora je na pa
radoksalan nain mogla nesmetano biti predstavljana kao "apso
lutna samo zato to su uspeno funkcionisali svi kanali koopera
cije monarha sa staleima i to je konsenzus uspostavljen na taj
nain predstavljao najjau garanciju monarhijske vlasti. Kada je u
pitanju proirenje vladarskih ovlaenja Henrija VIII u odnosu na
ovlaenja njegovih prethodnika, mora se voditi rauna o tome da
je ono bilo deo svojevrsnog vanrednog stanja, a ne normalnog
funkcionisanja vlasti. U vreme vladavine ovog monarha Engleska
je bila jedina kraljevina u Evropi koja je prihvatila neku vrstu refor
macije i razvlastila papu na svojoj teritoriji. Suoena sa otvorenim
neprijateljstvom kako pape, tako i Spanije, Francuske i kotske,
Engleska je dola u opasnost od inostrane intervencije i unutra
nje pobune (Allen, 1928: 131). U takvoj situaciji veina Engleza
nije mislila na svoja osnovna prava, kao to e se to desiti jedan
vek kasnije, za vreme vladavine Carlsa I, poto glavni politiki
problem nije leao u odnosu kralja prema Parlamentu, ve u odno
su kralja i Parlamenta, na jednoj strani, prema celoj katolikoj
Evropi (ukljuujui tu i same katolike na britanskom ostrvu), na
drugoj strani. ak se i sam Henri VIII trudio da Parlament to vi
e ukljui u aktuelna politika zbivanja i na taj nain na njega pre

1 Istina, sve vreme vladavine H enrija V III i dalje je bilo na snazi prirodnopravno
uenje Sir Joh n a Fortescuea iz 15. veka, po kojem je kralj bio vezan boanskim
i prirodnim pravom i im ao obavezu da ih svojom vladavinom sprovodi u ivot.
Fortescue je u izvesnom sm islu anticipirao H uga G rotiu sa kada je tvrdio da su
m aksim e prirodnog prava za pravo ono isto to su aksiom i ("u niverzalije") za
m atem atiku, tj. da se ne m ogu logiki objasniti, ve vae po prirodi stvari (For
tescue, 19 4 2 : 2 1) . Pa ipak, Fortescue se nije uputao u sadrinsko odreenje
m aksim a prirodnog (kao i boanskog) prava, pa je ovakvo uopteno pozivanje
na natpozitivno pravo m oglo sam o ii na ruku m onarhu koji nije im ao nika
kvih drugih ogranienja (upor. Le Van Baum er, 1 9 4 0 :1 4 3 ) .

371

baci (ili barem podeli) odgovornost za uvoenje reformacije i ras

kid sa papom. Tako je potreba tesne saradnje kralja i Parlamenta u
vreme ekstremno opasne spoljnopolitike situacije osujetila svaku
mogunost izgradnje apsolutistike drave po ugledu na konti
nentalni model. "Papa je bio nacionalni neprijatelj i zato je kraljev
pravni poloaj u dravi do daljnjeg ostao nedefinisan (Le Van Baumer, 19 4 0 :14 3). Stavie, okruenost neprijateljima i strah od nji
hove vojne intervencije poeli su da stvaraju intenzivna oseanja
etnike samoidentifikacije i solidarnosti Engleza, u kojoj e se meati antikatolicizam i konvencionalna religija, a od vladavine
Edvarda VI i snana identifikacija sa "izabranim narodom", kako
ga je (dodue, olienog u Jevrejima) opisao Stari zavet (Bendix,
1980: 2: 74). To je, mnogo vie od (apsolutistikih) formalno
pravnih ovlaenja, stvaralo vrstinu vlasti Tjudora.2
U skladu sa poslednjom voljom Henrija VIII, njegov
devetogodinji sin Edvard VI je odmah po stupanju na presto 1547.
dobio protektora - njegovog ujaka Edwarda Seymoura, vojvodu od
Somerseta, koga e 1549. zameniti John Dudley, vojvoda od Northumberlanda. Poto se radilo o ljudima sklonim jo radikalnijoj
reformaciji od one koju je Henri bio voljan da dopusti u Anglikan
skoj crkvi, to je za Engleze kucnuo as da postanu "Boji narod, tj.
da se zemlja "istinski" reformie u skladu sa kalvinistikim naeli
ma. I to se zaista deava: jevanelja i poslanice poinju da se itaju
na engleskom, ukida se latinska misa i uvodi nova liturgija (tzv.
Molitvenik iz 1549), a veliki broj kalvinista postaje biskupima An
glikanske crkve, ukljuujui i Johna Hoopera, Nicholasa Ridleya i
2 N ajvie apsolutistikom H enrijeva vlast se pokazala u Turneju, koji je on
uspeo da osvoji i da dri pod okupacijom u periodu 15 13 -15 19 . Preuzim ajui
m odel francuske monarhije (rex in regno suchest imperator), Henri je tvrdio da je
u Turneju reximperator i da svoja vladarska prava moe da upotrebljava neogra
nieno, kako protiv sam ih p odan ika tako i protiv pape (upor. M ayer, 19 9 1:
2 5 8 ). T o je nekim savrem enicim a dalo povoda za bojazan da je engleska m o
narhija na dobrom putu da postane tiran ija", koja se rukovodi ogoljenom po
litikom sile. Thom as M ore je im ao tu o p asn o st u vidu kada je pisao Riarda III,
dok je u Utopiji svoje idealno ureenje koncipirao u form i republike - kao naj
boljeg naina da se predupredi stvaranje tiranije. Pa ipak, za duh vrem ena je
vie nego indikativno to to je M ore p olitiku sile izbacio iz ureenja svoje im a
ginarne republike, ali ju je i dalje zad rao izvan njenih granica (M nkler,
1 9 8 7 :1 4 0 ) .

372

Johna Poneta. Uz sve pogodnosti blagonaklone protektorske vlasti

koje su uivali, engleski kalvinisti bili su skloni da i sami daju jo
vei doprinos njenom jaanju. Zato su oni u to vreme bili nepoko
lebljivo na stanovitu da svaki otpor kralju ("Bojeg naroda)
predstavlja greh jednak vetiarenju (Bowler, 19 8 7:12 4 ).
No, nakon svega est godina vladavine mladog i boleljivog Edvarda i njegove prerane smrti 1553, na presto dolazi nje
gova sestra Marija (kasnije nazvana "krvava"), koja, zajedno sa
svojim muem panskim vladarom Filipom, ponovo uvodi katoli
anstvo kao dravnu religiju. Englezi su Mariju srdano pozdravi
li kada je stupila na tron, nadajui se da njenu vladavinu nee obeleiti avanturizam, korupcija i zloupotrebe prava, koji su se naro
ito namnoili u poslednje dve godine Edvardove vladavine, kada
mu je protektor bio Northumberland. Meutim, nije trebalo dugo
vremena da proe da se englesko javno mnjenje okrene protiv Ma
rije, i to kako zbog njene politike vezivanja za Spaniju tako i zbog
progona protestanta. Dok su za vreme Edvarda samo dva oveka
pogubljena iz verskih razloga (i to ne zbog katolianstva, nego
zbog poricanja Hristu da je bio bilo ovek, bilo Bog), za nepune
etiri godine Marijine vladavine oko 30 0 protestanata je spaljeno
na lomai (Trevelyan, 1947: 321).3 Osim toga, samo u toku 1554.
posmenjivano je preko dve hiljade svetenika Anglikanske crkve,
da bi mnogi od njih bili jo dodatno kanjeni zatvaranjem i spalji
vanjem. Neki meu njima uspeli su da izmaknu pogromu begom
u Svajcarsku, Nemaku i Francusku, gde su nastavili da ive u svo
jim religiozno-nacionalnim zajednicama.
Pod uticajemsvih ovih zbivanja, izbegli engleski protestanati na kontinentu poinju da menjaju svoj stav prema monar
hijskoj vlasti. ivei u egzilu, lieni svake veze sa engleskom kru
nom, oni zapoinju pravi rat pamfletima, u kojima Mariju opisuju
kao novu "Izabelu4 i "udovite poludelo za krvlju, pozivajui na
njeno ubistvo i masakr njenih svetenika (Bowler, 1987: 124). U
samoj Engleskoj, protestanti su bili prinueni na povlaenje u ilegalu i na povezivanje u posebna podzemna udruenja kako bi
3 Takoe, M arija je oivela stare represivne zakone o jeresi, koje je ukinuo S o
m erset, i stavila van snage sve H enrijeve antipapske zakone.
4 Izabela je bila ena kralja Ahava, koju Stari zavet na nekoliko m esta opisuje
kao izuzetno okrutnu i krvoednu kraljicu.

373

upranjavali "ispravnu veru . Za vreme vladavine Marije u potpu

nosti je razraen sistem tajnog religioznog okupljanja, zasnovan

na kongregacionalnom sporazumu, koji e kasnije postati izvorite
politikog i socijalnog radikalizma (Martin, J. W., 19 8 9 :14 6 ). No,
podzemni protestantizam je tada jo prevashodno bio preokupi
ran problemom preivljavanja i nije preduzimao nikakve mere ot
pora Marijinoj krvavoj vladavini. Jedina ozbiljna pobuna za vre
me Marijine vladavine bila je ona koju je predvodio Sir Thomas
Wyatt i koja je trebalo da odvrati Mariju od udaje za panskog prestolonaslednika Filipa. Ako je i hteo da svrgne Mariju, Wyatt o to
me nigde nije govorio (Mackie, 1957: 538), ba kao to je izbegavao i svako pominjanje religije (Parker, i960: 16 1). Njega je, po
svoj prilici, najvie rukovodio strah da e Spanci poeti da potisku
ju celokupno englesko plemstvo i da e umanjiti njegov uticaj na
dvoru. Zato je odziv na koji je Wyattova pobuna naila bio mino
ran (London se, primera radi, ogluio na Wyattov poziv na pobu
nu) i kraljici nije bilo teko da pobunu ugui i pogubi samog
Wyatta. U svakom sluaju, kako konstatuje Joyce Youings, Englezi
su se u 16. veku dali mnogo lake okupiti za rat protiv spoljnog ne
prijatelja, nego za otpor protiv domaeg vladara, bez obzira na to
kako tiranski vladao (Youings, 1984: 217).
Muke engleskih protestanata nestale su na isti nain
kao to su i dole - smru vladara i sukcesijom novog vladara sa
drugaijim pogledima na religiozno pitanje. Marija Tjudor umire
1558. bez potomaka, tako da na engleski presto stupa Elizabeta
Tjudor, koja okonava represalije prema protestantima i poinje
da oko sebe okuplja ljude koji su za vreme Marije pobegli iz ze
mlje. Zakonom o suprematiji iz 1559. ponovo je ukinuta jurisdik
cija pape u Engleskoj, kao i Marijini zakoni o jeresi, a biskupi su
ponovo postali potinjeni direktno Jcruni. To je znailo potpuni
povratak na religioznu politiku Henrija VIII, koju je F. J. C.
Hearnshaw okarakterisao kao svojevrsni "vizantinizam".5 Nakon
5 H enrijev "vizantinizam ogleda se u reenju po kome je svaki Englez bio ve
ipsofacto lan A nglikanske crkve, na ijem elu je ipsofacto stajao engleski kralj.
O vo reenje moglo je vaiti u 16 . veku d ok Englezi jo nisu bili preterano reli
giozni i dok su socijalna pitanja pretpostavljali religioznim . U 17 . veku e se
pokazati da Henrijev (ali i Elizabetin ) "vizan tin izam " vie nije bio m ogu
(H earnshaw , 19 2 6 : 24).

374

I
kalvinistikog radikalizma za vreme Edvarda i katolikog radikali
zma za vreme Marije, Elizabeta je, pod uticajem svog ministra
Williama Cecila, obnovila oev vizantinizam , koji je naiao na
podrku najveeg dela stanovnitva. Tako je Engleska okonala
nestabilan period, izazvan religioznim animozitetima, a da nije
ula u verski rat, koji je ve buktao na kontinentu i koji e takoe
izbiti i u kotskoj. Zato e sve do 1642. Englezi moi da se posve
te poveanju svog ekonomskog blagostanja, neometani ratovima i
otporni na iskuenja neposlunosti i otpora kraljevskoj vlasti.

2. Privatnopravni argument u prilog otporu tiraniji

u delu Johna Poneta
Nakon to se 1554. Marija Tjudor udala za panskog prestolonaslednika Filipa, poele su da krue prie da je u drugom stanju, tj.
da nosi dete koje e imati tri etvrtine panske i jednu etvrtinu
engleske krvi. Kada se uzme u obzir da je u to vreme Engleska ve
postala formalno katolika zemlja i da se zapoelo s masovnim
spaljivanjima protestantskih "jeretika protestanti u inostranstvu
su stekli sasvim dovoljno materijala za otpoinjanje pamfletskog
rata. I zaista, 1555. italijanski reformator Peter Martyr Vermigli
objavljuje u Strazburu Raspravu 0 kohabitaciji vemika sa nevemicima,
u kojoj razmatra politiku situaciju u Engleskoj i dolazi do za
kljuka da su se ispunili svi uslovi da englesko plemstvo i nii ma
gistrati iskoriste pravo na otpor tiraniji. Meutim, glavni problem
je bio u tome to su i plemstvo i nii magistrati, sa Parlamentom
na elu, poeli da sarauju sa Marijom, tako da je ubrzo iezla
svaka nada da e meu njima biti ozbiljnijeg sukoba. Jedina nada
koja je jo ostala bila je vezana za mogunost da e se vojska i puk
pobuniti protiv svoje celokupne vlasti. Zato se direktno njima pr
vi put obraa pisac anonimnog spisa Odreena pitanja koja trai i po
stavlja plemenita kraljevina Engleska svojoj pravoj roenoj deci i podanici
ma iste iz 1555 (Bowler, 19 8 7 :12 8 -13 1).
No, protestantima je ubrzo postalo jasno da ne mogu
raunati ni na oficire, tako da je i mogunost vojnog udara otpala.
Umesto toga, 1556. progoni i pogubljenja protestanata dostiu
kulminaciju. Svi poglavari Edvardove crkve koji su ostali u Engle
skoj pobijeni su, a mnogi od onih koji su bili u egzilu uhvaeni su

375

i vraeni u Englesku kako bi bili osueni i pogubljeni. Te godine u

Strazburu se pojavljuje jo jedan spis inspirisan prilikama u En
gleskoj, iji je naslov bio Kratka rasprava o politikoj vlasti i o istinskoj
poslunosti koju podanici duguju kraljevima i drugim civilnim magistratima
sa opomenom svim pravim roenim Englezima. Autor tog spisa bio je
John Ponet, biskup Vinestera pod Edvardom, koji je nakon neuspene Wyattove pobune (u kojoj je i sam uestvovao), pobegao u
Strazbur i tu nastavio svoju sveteniku delatnost u protestant
skoj zajednici engleskih izbeglica. Kratka rasprava o politikoj vlasti
pokazae se kao Ponetovo testamentalno delo, poto je on umro
pre nego to je knjiga izala iz tamparije. Iako nee imati preveli
kog uticaja, ta knjiga e se obino uzimati kao monarhomaki prvenac (i to u celoj Evropi), koji je otvorio novu stranu u prote
stantskom shvatanju prava na otpor tiraniji.6
Svoj spis Ponet zapoinje iznoenjem niza vrlo konzer
vativnih stavova. Po njegovom miljenju, ovekov razum je "neverovatno korumpiran i zato pojedinac ne moe sam sobom da vla
da, nego mu je potreban vladar (Ponet, 1 5 5 6 :1).7 Ponet eksplicitno odbacuje mogunost da su ljudi samo na osnovu razumne od
luke stupili u drutvo i poeli da ive ureenim ivotom. Ono to
ljude dri na okupu jesu vera i prijateljstvo, a njihov izvor je u Bo
gu. Bog je taj koji je na poetku sveta stvorio i oveka i drutvo i on
je u ovekov razum usadio zakon prirode (tj. Dekalog), koji je pre
sudan za ovekovo ponaanje. Vlast je nastala tek kasnije (posle
Potopa), kada su ljudi otkrili potrebu za novim zakonima (koji je
trebalo da upotpune Dekalog). Te zakone je neko trebalo da napi
e, titi i da sa njima u skladu kanjava prestupnike, pa su ljudi se
bi izabrali vladara. Vladar je u poetku pozitivne zakone donosio
u saglasnosti sa pukom, a svugde gde su se pozitivni zakoni preplitali sa Bojim zakonima, prvi su rhorali biti u saglasnosti sa po
tonjima. Kao i Boji zakoni, i pozitivni zakoni su imali univerzal
no vaenje, tako da su vladari bili jednako vezani njima kao i po
6 O d kontinentalnih monarhom aha, na P oneta je verovatno jedini uticao Bze,
i to spisom Opravu magistrata na kanjavanje jeretika iz 15 54 . (K ingdon, 1985a:
95 )7 Prvo izdanje Ponetove knjige iz 15 5 . nije num erisano, tako da citati iz ove
knjige u nastavku teksta nee biti praeni navoenjem strana sa kojih su pre
uzeti.

376

danici. A da vladar ne bi pogazio sve zakone i uspostavio tiraniju,

puk je izabrao jedan savet ili parlament, koji je imao za cilj da kontrolie njegovu vlast i titi sopstvene interese.
Hriani su se zadovoljili ovim preventivnim merama
protiv tiranije i zato se nisu bavili problemom otpora vladaru koji
je ipak uspeo da postane tiranin. To objanjava nepostojanje po
zitivnih zakona o svrgavanju tirana meu hrianskim narodima.
No, ako zaista ne postoje pozitivni zakoni o otporu tiraniji, posto
je "precedenti svrgavanja pojedinih tirana. Ponetova najvea za
sluga je bila u tome to je preduzeo pokuaj da prikupi svu raspo
loivu istorijsku grau o tiranoubistvima, i to ne samo iz Starog
zaveta i istorije Engleske (Edvard II i Riard II), nego i iz crkvene
prakse svrgavanja kraljeva od strane pape i svrgavanja papa od
strane Opteg koncila. Cela ta graa Ponetu je posluila da bi do
kazao da je suverenitet i u monarhijama ostao puki i da vladar
moe biti smenjen ako zloupotrebi vlast koja mu je poverena
(Bowler, 19 8 7:134 ).
Ponetovu Kratku raspravu 0 politikoj vlasti ini zan
imljivom to to se u njoj prvi put iznosi isti privatnopravni argu
ment u prilog pravu na otpor tiraniji (Skinner, 1978b: 223): "ako
vladar otima i pljaka svoje podanike onda je on lopov i kao lopov
treba da bude kanjen, a "ako ih ubija i usmruje suprotno pravu
ili bez ikakvog prava svoje zemlje onda je on ubica i kao ubica tre
ba da bude kanjen (Ponet, 1556). Prema tome, ni vladar, ni bilo
koji drugi nosilac vlasti, nema nikakav privilegovani poloaj u dru
tvu i za sve svoje prekraje zakona mora odgovarati jednako kao i
bilo koji drugi prestupnik. Odmah im nosioci vlasti zaponu sa
krenjem zakona "oni koji u dravama treba da budu sudije treba
lo bi da ih (po tubi) pozovu i zatrae da odgovaraju za zloine i da
tako postupe kao to bi i sa drugima" (Ponet, 1556).
No, problem lei u odreenju ko su u svakom konkret
nom sluaju oni koji treba da budu sudije". Ponet na vie mesta pominje da pravo na otpor tiraniji imaju pre svega plemii i predstav
nici puka u Parlamentu. Ali, mogu je takoe sluaj da se i ovi nosi
oci vlasti priklone tiraninu i da zaponu zajedniki da tlae puk. Ta
da se otvara novi problem: "Ali, rei e, ta ako plemii i oni za ko
je se moe rei da su savetnici i zatitnici puka, nee ili ne smeju da
upotrebe svoju vlast: ta tada ostaje da se uini? Da puk ne bi osku-

377

devao u lekovima Bog ga je snabdeo jednim drugim sredstvom, a to

je tuba ministrima rei Boje, kojima je dato ovlaenje da eksko
municiraju ne samo obian svet za sva notorna i otvorena zla, nego
i imperatore, kraljeve, prineve i sve druge magistrate, kada oni oti
maju, pljakaju, upropaavaju i ubijaju njihove sirote podanike bez
pravde i dobrih zakona" (Ponet, 1556). Time Ponet dolazi do aktuelnih prilika u Engleskoj za vreme vladavine Marije Tjudor.
U Engleskoj, po njegovom miljenju, pravo na otpor ti
raniji imaju Parlament, vrhovni zapovednik vojske, sudstvo i
plemstvo. Meutim Ponetu je bilo jasno da ni od koga od njih ne
ma nikakve koristi, poto su se do pisanja Kratke rasprave 0 politi
koj vlasti ve bili priklonili Mariji. Zato je Ponet naao reenje u
pravu na otpor tiraniji od strane samog puka, koji pre nego to ita
zapone treba da se obrati "ministrima rei Boje , tj. samim pro
testantskim svetenicima, koji e ve znati kako da konsultuju
Boju volju i da izaberu najbolji nain da se tiranin ukloni. Pri tom
je Ponet verovatno davao prvenstvo tiranoubistvu koje ini pojedi
nac ili grupa zaverenika onako kako se to radilo u antici. Takvo
reenje ga je zaista dovelo do raskida sa celokupnom srednjovekovnom i novovekovnom tradicijom prava na otpor tiraniji. Me
utim, Ponet jo ne stie na stanovite prava na otpor tiraniji kao
istog prirodnog prava, kao to je to tvrdio Kurt Wolzendorff
(Wolzendorff, 19 16 :18 9 -19 1). Kod Poneta pravo na otpor tiraniji
ostaje i dalje upleteno u teoloke kalkulacije o gresima puka i Bo
joj kazni, to se dobro vidi na onih nekoliko mesta na kojima on
tvrdi da je tiranija ili kazna za grehe puka ili iskuenje za istinski
religiozan puk i da zato istinsko oslobaanje od tiranije moe da
usledi samo ako puk dokae svoju vernost Bogu. Ovo reenje je
bilo nesumnjivo inspirisano prilikama u Engleskoj, koja je ve
(pod Edvardom) bila sainila ugovt o ispravnoj veri sa Bogom,
da bi pod Marijom naila na najvea iskuenja "papistike idola
trije . Zato Ponet neprestano ponavlja da e puk ponovo zadobiti
milost Boju ako istraje u svojoj "ispravnoj veri , tj. ako ne pod
legne iskuenju povratka na katolianstvo. To je zapravo i jedino
to se od njega konkretno trai. Sve ostalo to spada u otpor tira
niji mora biti preputeno "ministrima rei Boje", koje e Bog ve
u pravom momentu nadahnuti na uzvieni in ubijanja tiranina i
oslobaanja puka od jarma ropstva.

378

3. Pozivanje na otpor vladaru koga puk nije "izabrao

meu svojom braom Christophera Goodmana
Christopher Goodman je za vreme Edvardove vladavine bio pro
fesor teologije na Univerzitetu u Oksfordu, da bi odmah po stu
panju Marije na presto 1553, pobegao u Zenevu i tu postao pastor
engleske protestantske zajednice, jedna od njegovih najveih za
sluga je to to je zajedno sa Anthony Gilbyjem pomogao Williamu Whittinghamu da na engleski prevede i 156 0 . objavi tzv.
enevsku Bibliju. No, Goodman e u istoriji ostati zapamen po
najvie po svojoj knjizi koju je poetkom 1558. objavio pod na
slovom Kako podanici treba da sluaju najvie vlasti; i kada mogu zako
nito u skladu sa reju Bojom da ih ne sluaju i prue im otpor. Ova knji
ga je nastala iz serije propovedi na istu temu, koje je Goodman
drao tokom 1557. i koje su naile na tako dobar odjek kod en
gleskih protestanata u Zenevi, da su ga oni naposletku nagovori
li da napie knjigu.
U svojoj knjizi Goodman ignorie sve teorije prava na
otpor tiraniji koje su formulisane pre njega i pokuava da se orijentie iskljuivo na argumente koje prua Biblija. Razlog za tako
udan puritanizam po miljenju Gerry Bowlera lei u Goodmanovom verovanju da su ranije teorije bile isuvie sekularne i neute
meljene u samom tekstu Biblije. Odlazei u drugu krajnost, Go
odman je sada Bibliju proglasio za jedino relevantnu re Boju,
koja je dovoljna za reavanje svih, pa tako i politikih i pravnih
problema (Bowler, 19 87:138). Zato Goodman kljuni argument u
svojoj knjizi gradi po ugledu na apostole Petra i Jovana kojima su
civilne vlasti zabranile da propovedaju hriansku veru, dok su oni
to ipak nastavili da ine, pozivajui se na maksimu da je bolje po
koravati se Bogu nego oveku. Time je Goodman postavku o Bo
jem ugovoru, koja je ve igrala znaajnu ulogu kod Luthera i Calvina, sasvim radikalizovao i uinio je pogodnom za opravdanje
prava na otpor tiraniji (upor. Goodman, 19 3 1:16 4 -16 5 ). Za Good
mana postoji samo jedan kriterijum "zakonitosti za poslunost i
neposlunost - "pravedni zakoni i zapovesti Boje". Ukoliko bi
svetovna vlast donela neke zakone ili izdala zapovesti koje su su
protne Bojim zakonima i zapovestima, tada bi poslunost poda
nika prema njoj bila nezakonita . Jedina "zakonita poslunost
koja preostaje jeste ona - prema Bogu (Goodman, 1931: 42-43).

379

Tako logika Bojeg ugovora kod Goodmana glasi: puk je poloio

zakletvu Bogu da e uvati njegove zakone, i ako se tome suprot
stavi vladar (koji na taj nain postaje tiranin), onda je puk duan
da ga ukloni. Boji ugovor u krajnjoj liniji otpor tiraniji i ne po
stavlja kao pravo, ve jedino kao ugovornu obavezu (Skinner,
1978b: 238).
Radikalizacijom koncepcije Bojeg ugovora Goodman,
za razliku od Poneta, ve mora da uzme u obzir izvesnu prosveenost puka, koji je na sebe preuzeo obavezu uvanja Bojih zakona.
Zato on na jednom mestu pie da svaka drava mora da izbegne
dve krajnosti, tj. da podanicima s jedne strane prui toliko puno
slobode da to dovede do "haosa i konfuzije , a na drugoj strani da
ih ne svede ni na nivo "zveri i robova, tako da sve to dolazi od
vlasti tretiraju kao zakonito (Goodman, 1931: 148-149). Good
man proputa da iz tog stava izvue individualistiko-racionalistike implikacije, ali je sasvim oigledno da za njega vie nijedna
svetovna vlast nema monopol na spoznaju boanske istine. Kao
primer optimalnog odnosa izmeu puka i vlasti Goodman navodi
starozavetni opis Jevreja, kojima je Bog dao pravo da sebi biraju
kralja "meu svojom braom". To, meutim, ne znai da je Bog
digao ruke od svetovne vlasti i prepustio je sasvim volji i raspolo
enju puka. Goodman insistira na tome da je Bog obavezao Jevreje da sebi biraju kralja "kakvog bi i Gospod postavio, a ne prema
njihovoj uobrazilji (phantasie)". Zato su Jevreji esto umesto da sa
mi lupaju glavu o tome ko e im biti najpogodniji kralj odluku pre
putali prorocima, kroz koje je volja Boja mogla da nae najbolji
izraz (Goodman, 19 31:4 9 ).
Na ovaj nain Goodman uspeva da razrei jedno veoma
vano politiko-teoloko pitanje. Naime, poto problem nastanka
tiranije vie nije mogao braniti polivanjem na Boga koji hoe da
kanjava grehe puka,8 jedino prihvatljivo reenje ostalo mu je u
sklonosti puka ka grekama. Poto puk moe da pogreno razume
poruku Boju i da izabere pogrenog vladara, to je put u tiraniju
ostao otvoren i neoptereen bilo kakvom direktnom uzronom ve8 K ak o je napustio tezu da je tiranija B oja kazna, na kojoj su ustrajavali Tom a
A kvin sk i, Calvin, pa i sam Ponet, G oo d m an je m orao da uniti svaku vezu iz
m eu tiranije i volje Boje, poto je on a sada m ogla da vai jo sam o kao jeres
(Sk in n er, 19 7 8 b : 2 2 5 ).

}8o

zom sa voljom Bojom. Stavie, puk u oima Bojim ostaje ist,

jer je u najboljoj nameri napravio izbor i pogreio, te zato moe da
i dalje rauna na Boju pomo kako bi se reio svog pogreno iza
branog vladara. Pravo na otpor tiraniji time se temelji na Bojem
ugovoru i slobodi puka da sebi izabere vladara, pri emu ova slo
boda obuhvata i mogunost greke, u kom sluaju stupa na snagu
pravo puka da vladara ukloni.
Sto se samog tiranina tie, on je za Goodmana, ba
kao i za Poneta, obino privatno lice, tako da otpor prema njemu
ima "privatnopravni karakter .9 Jedan legitimno izabrani vladar
moe se odmah oglasiti za tiranina (tj. bez obzira na to kako vla
da) ukoliko se pokae da je re o bezboniku, strancu ili eni.
Ovaj zakljuak Goodman izvlai na osnovu vrlo specifinog tu
maenja jednog mesta iz Starog zaveta (Deut, 17 ,15 ) , gde se iz
riito kae da se kralj bira meu braom . Re "braa ovde je po
Goodmanovom miljenju upotrebljena tako da eliminie sve
bezbonike, strance i "sestre. Samim tim, ako Englezi hoe da
budu "narod Boji , kao to su to hteli i Jevreji, oni moraju da
usvoje ovo pravilo. Takva interpretacija je oigledno bila usmerena protiv dvoje bezbonika (tj. katolika) koji su sedeli na en
gleskom tronu: stranca Filipa i "ene Marije Tjudor. Iako, da
kle, oboje mogu biti po dva osnova oglaeni tiranima, oigledno
je da osnovni problem lei u tome to je Marija kao "ena" uopte dola u priliku da nasledi engleski tron od svoga polubrata.
Zato Goodman najvie napora ulae u to da ospori onaj deo
evropskih pravila o vladarskoj sukcesiji koji se odnosi na ene.
Ako bi se striktno potovala Boja pravila (iznesena u Starom zavetu), onda se nijednoj eni ne bi smelo dozvoliti da doe na pre
sto, bez obzira na evropska pravila o vladarskoj sukcesiji. Meu
tim, uviajui svu radikalnost tog stava, Goodman je za svaki

9 Interesantno je da Q uentin Skinner pie kako G oodm an nigde ne pom inje

eksplicitno da tiranin sebe svrgava na nivo privatnog lica, nego da to ostaje sa
m o im plicitna konsekvenca (Skinner, 19 7 8 b : 2 2 3 ) . G oodm an ipak to na jed
nom m estu sasvim eksplicitno konstatuje: A li ako [m agistrati] bez straha sa
mi kre Boje zakone i drugim a nareuju da rade isto, onda su izgubili tu ast
i poslunost, koju im inae njihovi podanici duguju, i vie ne treba da se sm a
traju za m agistrate, ve ih treba kazniti kao privatne prestupnike (G oodm an,
1 9 3 1 :1 1 8 - 1 1 9 ) .

381

sluaj Mariju tretirao kao kopile (Goodman, 19 31: 53),10 tako da

je njen pravi problem postao ne to to je ena ili bezbonik, ve
to je uzurpator.
Goodmanu bi bilo najdrae da je, poput kontinental
nih monarhomaha, mogao da ovlasti samo plemstvo i nie magi
strate da prue otpor Mariji, ali mu je, ba kao i Ponetu, bilo jasno
da to ne bi vodilo niemu. Plemstvo i nosioci vlasti u gradovima,
"kao to su gradonaelnici, erifi, nadzornici, zapovednici, tamni
ari i svi slini nii magistrati, ija je sluba i zadatak da dodeljuju pravdu bez obzira na linosti, da tite prost i nevin svet, i da ka
njavaju sve prestupnike i zlotvore, bogohulnike, silne tlaitelje
nevinih, kao to su krvoedni papisti, [sve to ne ine, ve] su poli za istim primerom nezakonite poslunosti i postali ministri
nepravde i tiranije, muitelji svojih roenih zemljaka, najkrvaviji
koljai svoje brae, i nemilosrdne ubice dece Boje (Goodman,
19 31:36 ). Zato Goodman, kao i Ponet, mora da ide dalje i da no
vog titulara prava na otpor tiraniji pronae u celokupnom puku. A
kada doe do zakljuka da Bog protiv tiranina "daje ma u ruke
puka i sam neposredno postaje njegova glava" (Goodman, 1931:
185), onda je to zaista ve jedan revolucionaran stav (Skinner,
1978b: 235), veoma blizak apokaliptikim svetonazorima Thomasa Mntzera.
Ovde je potrebno skrenuti panju na to da Goodman,
kao i Ponet, iz svoje postavke ne izvlai nikakve individualistiko-racionalistike konsekvence, pa zato ni kod njega ne nalazi
mo argument samoodranja. Goodman, istina, govori o tome da
pojedinac saznanje o pravu na otpor tiraniji ne dobija samo iz i
tanja Starog zaveta, nego i iz "prirodnog razuma i "zakona pri
rode (Goodman, 1931: 80). Stavie, on govori i o tome da svaki
pojedinac ima prirodno pravo na samoodranje isto kao i sve
druge ivotinje (Goodman, 19 31: 159 ). Meutim, ta dva stava
kod Goodmana ostaju nepovezana, tako da prirodno pravo na
1 0 G oodm an je brak Henrija V III sa K atarinom A ragonskom , m ajkom M arije
Tjudor, tretirao kao nelegalan (to je bilo u skladu sa intencijam a sam og
H enrija, kada je od pape i engleskih sveten ika zahtevao da se taj brak p oni
ti i da mu se omogui enidba sa A nn e B oylen), pa je u skladu sa tim e za
kljuivao da engleska kruna sa Edvard a V I nije m ogla prei na Henrijevu
"vanbranu erku Mariju.

382

samoodranje ne igra nikakvu ulogu prilikom opredeljenja za ot

por tiraniji. Prirodno pravo samoodranja ne moe da igra nika
kvu politiku ulogu ve i zbog toga to je relativirano hrianskim ciljem "potpunog spasenja ne samo na ovom svetu, nego
veno na svetu koji e doi (Goodman, 1931: 159). Zato racio
nalne pojedince (to znai vernike) konsekventno razmiljanje
moe da dovede samo do zakljuka da je opravdano da svoj ivot
rtvuju kada je to u interesu "potpunog spasenja . A ako bi to bi
lo isuvie kalkulantski ("egoistiki), onda je potrebno ponovo
se vratiti zakonima Bojim, koje su svi istinski vernici obavezni
da tite, pa makar im bile oduzete sve svetovne stvari, kao to su
posedi, dobra, kua, zemlja, otac, majka, ena, deca, pa ak i sam
ivot (Goodman, 19 3 1:15 4 ). To ima u vidu Goodman kada ka
e da u sluaju otpora puka tiraninu Bog "sam neposredno po
staje njegova glava . Pojedinci koji ine puk nikada se u potpu
nosti ne oslobaaju od celine koju integrie vlast. Onog momen
ta kada oni svog vladara otpisuju kao "privatno lice i otkazuju
mu sve svoje obaveze, na njegovo mesto stupa Bog glavom i bra
dom i preuzima vladarska ovlaenja. Zato njihov in otpora ni
kada ne moe biti motivisan racionalno obraenim strahom za
vlastito samoodranje, ve samo rukovoen pravima i obaveza
ma iz Bojeg ugovora koje obavljaju kao delovi celine Bojeg na
roda . A to se tie nove glave puka, metafora o Bogu Goodmanu je posluila da postigne isti cilj kom je stremio i Ponet, tj. da
ovlasti protestantske svetenike (kao Boje predstavnike na ze
mlji) da izvre sam in otpora i postave novog vladara po milo
sti Bojoj" na presto.

4. Raanje prezbiterijanskog crkvenog sistema

iz kotskog verskog rata
Jo poetkom 16. veka kotska je bila vrlo nerazvijena zemlja u
kojoj je kraljevska vlast imala velike potekoe u kontrolisanju
svojih podanika. panac Pedro de Ayala u to je vreme pisao da
koti nisu radni i narod je siromaan. Oni sve svoje vreme
provode u ratovanju, a kada nema rata onda se biju meusob
no (Maclean, 1983: 70 ). No, pod kraljevima Dejmsom IV i
Dejmsom V unutranji sukobi su nekako prevladani i kraljev

ih

ska vlast je poela da stie sve veu snagu i autoritet. Potonjem

kralju je ak polo za rukom da preuzme kontrolu nad crkvom
i poput Henrija VIII eliminie ingerencije pape na svojoj terito
riji. Meutim, to nije dovelo ni do kakvih sutinskih promena
odnosa unutar same crkve, koja je tada vaila za najkorumpiraniju i najdegenerisaniju u itavoj Evropi. Poznato je da je papa
Evgenije IV o kotskim biskupima govorio kao o "Pilarima a ne
Prelatima (M aclean, 1983: 81). Nakon smrti Dejm sa V, nje
gova udovica, regentkinja Marija od Gisea, ponovo je obnovi
la veze sa papom, iako je i dalje nastojala da ouva kontrolu nad
crkvom koju je uspostavio njen mu. Ta kombinacija pokazala
se najpogubnijom, tako da je verovatno najvie doprinela ubrza
nom moralnom raspadanju kotske crkve polovinom 16. veka.
Protestantizam je brzo prispeo u kotsku, ali je od
mah naiao na snaan otpor vlasti. kotski Parlament je ve
152,5. doneo zakon protiv jeretikih knjiga i time pokuao da za
ustavi prodor novih ideja. Meutim, protestantizam se ubrzano
i nezadrivo iri otkako su engleski prevodi Biblije poeli da se
krijumare preko granice i da se itaju u irokim slojevima uprkos zabrani Parlamenta. Dalje jaanje protestantizma usledie
1528 , kada bude spaljen prvi protestantski muenik Patrick Ha
milton. Represalije koje e potom uslediti i koje e inspirisati
kardinal David Beaton, savetnik Dejmsa V, kulminirae u spa
ljivanju drugog protestantskog muenika 1. marta 1546. U pita
nju je bio kalvinista George Wishart koji je ve uivao toliku po
pularnost u kotskoj da je njegova smrt pokrenula jednu grupu
protestantskih plemia da 29 . maja upadnu u St. Endrju i ubiju
Beatona. To je bio dogaaj kojim je praktino zapoeo kotski
verski rat.
Ubistvo Beatona i zaposedanje St. Endrjua bio je prvi
znak da kotski protestantizam nee biti mnogo sklon potovanju
clausule Petri. Iako je Beatonovo ubistvo engleski kralj Henri VIII
takorei poruio (ponudivi hiljadu funti onome ko ga ubije),
glavni motiv protestantskih plemia ipak je bio religiozni. On je
bio dobrim delom formiran pod uticajem oveka koji e odigrati
kljunu ulogu u celokupnom kotskom verskom ratu - Johna
Knoxa. Knox je bio uenik i ujedno telohranitelj Georga Wisharta
i odmah po smrti svog uitelja zapoeo je sa propovedanjem ubi-

384

[
stva nosilaca vlasti iz pravednih razloga, tako da je ubistvo Baetona predstavljalo prvu etvu ovih propovedi. Kako se i Knox nala
zio meu plemiima koji su zaposeli St. Endrju, on je odmah po
stao kapelan tamonje crkve i zapoeo sa vatrenim propovedima
graanima. Meutim, uprkos velikoj umenosti i motivaciji, ple
mii nisu mogli drati dugo St. Endrju u svom posedu, tako da su
jula 1547. kapitulirali pred francuskim snagama, koje je pozvala
Marija od Guisea. Tom prilikom su mnogi protestanti, meu ko
jima i John Knox, zarobljeni i prinueni da kao galioti slue na
francuskim brodovima.
No, Engleska (sada ve pod Edvardom) nije mogla
gledati skrtenih ruku na to ta se deava sa kotskim protestan
tima, tako da se ukljuila u rat. Iako je engleska vojska u kot
sku stigla prekasno da bi spasla protestante u St. Endrjuu, ipak
je uspela da potpuno razbije kotsku vojsku i nametne se kao
odluujui faktor u nastavku rata. Naposletku, 1549. zakljuen
je mir izmeu Francuske i Engleske i obe zemlje su povukle svo
je vojske iz kotske. Do Edvardove smrti 1553. kotski prote
stanti mogli su raunati na englesku pomo i zato ih je regentkinja Marija od Guisea doivljavala kao svoje neprijatelje. Me
utim, sa dolaskom na presto Marije Tjudor deava se zanimljiv
preokret. Kao ogoreni neprijatelj Marije Tjudor, Marija od G u
isea je sada poela da na svoju stranu pridobija sve engleske i
kotske protestante, kako bi osnaila front protiv engleske kra
ljice. Tako kotska postaje pribeite za jedan deo protestanata
koji su beali pred progonom engleske kraljice. No, time se ni
ta nije promenilo u samoj kotskoj crkvi i njenom religioznom
monopolu: protestanti su bili tolerisani samo kao oruje protiv
Marije Tjudor i nita vie od toga. Praktino sve do 1559. kot
ska e zvanino biti katolika zemlja, u kojoj je regentkinja M a
rija od Guisea predstavljala glavnu sponu sa Francuskom i sa
mim tim bila bastion protiv svih religioznih promena. I upravo
e taj francuski "protektorat razbuditi kod kota prve naciona
listike reakcije, tako da e biti stvoreni preduslovi da se po
Knoxovom povratku iz egzila raspali "patriotski kalvinizam
(Hearnshaw, 19 26 : 13). Kada se uzme u obzir pervertiranost i
korumpiranost samog kotskog klera, nee biti nikakvo udo
to e koti u ovo vreme ve potpuno izgubiti poverenje u svoju

385

crkvu, tako da e je rat obnovljen 15 5 9 -15 6 0 . u potpunosti

unititi (Mackinnon, 19 24 : 331-332).
Odluujua pretpostavka za sukob kotskih prote
stanata sa M arijom od Guisea proizai e iz viegodinjeg jaa
nja protestantizma na kotskom tlu. Od 1555. veliki deo plem
stva prelazi na protestantizam, a protestantske zajednice razvi
jaju se i u svim veim gradovima: Edinburgu, Pertu, Dendiju,
Stirlingu itd. Ujedinjavanje svih ovih protestantskih snaga u je
dinstvenu partiju pod nazivom Kongregacija lordova, kulmini
ralo je 3. decembra 1557, kada petorica lordova Kongregacije
potpisuju prvu Zajedniku vezu (Common Bond) ili Ugovor (Covenant) kako bi uspostavili najblagosloveniju re Gospodnju i
njegove Kongregacije" i iskorenili sva praznoverja, gadosti i
idolatriju katolianstva (Jones, 19 8 5 :18 8 ). Nakon ovog koraka
lordova Kongregacije usledie dva dogaaja koja e biti od naj
veeg znaaja za okonanje pomirljive politike koju je do tada
Marija od Guisea vodila prema protestantima. Aprila 155S . nje
na erka Marija Stjuart udaje se za francuskog prestolonaslednika, a est meseci kasnije Elizabeta stupa na engleski presto i od
mah otpoinje sa rehabilitacijom protestanata. Poslednja kap u
ai bio je sam John Knox koji je odmah po dolasku u kotsku
poetkom 1559. zapoeo sa vatrenim propovedima protiv francusko-katolike "idolatrije ime je prouzrokovao rasprostra
njene puke nemire i metee. Oruani sukobi izmeu Marije od
Guisea i lordova Kongregacije, koji e ubrzo otpoeti i trajati go
dinu dana, nee biti naroito krvavi i zavrie se relativno lakom
pobedom lordova Kongregacije. Njim a je od samog poetka bi
la naklonjena ratna srea, tako da su ve jula 1559. u svojim ru
kama drali Dendi, St. Endrju, Pert i Edinburg, a 2 1. oktobra
njihov poloaj je bio tako jak da su mogli da svrgnu Mariju od
Guisea i da je ubudue tretiraju samo kao "uzurpatora" i "nepri
jatelja kotske". Usled zamora, iscrpljenosti i razoaranja, M a
rija od Guisea umire 10 . maja 15 6 0 , to omoguava zakljuenje
mirovnog ugovora 6. jula 15 6 0 . Francuske i engleske trupe po
vlae se iz kotske i preputaju je lordovima Kongregacije kao
praktino jedinom gospodaru.
Tako se kotski verski rat okonao trinaest godina na
kon njegovog poetka u St. Endrjuu potpunom pobedom prote

386

stanata. Celokupan katoliki kler u kotskoj se vrlo brzo osuo delom prelazei na protestantizam, a delom se povlaei u penzi
ju. Katolianstvo je bilo na najbrem moguem putu da iezne sa
tla kotske.11 Kao krunu svog uspeha lordovi Kongregacije su
ovlastili Johna Knoxa da u kotskoj na ruevinama katolianstva
uspostavi prezbiterijanski crkveni sistem. Knox je taj posao oba
vio sa tolikom beskompromisnou da se nova kotska prote
stantska crkva razlikovala ne samo od stare katolike, nego i od
savremene ("vizantinske) engleske: budui da je nastala ne za
hvaljujui pomoi krune, ve u borbi protiv nje, ona je bila orto
doksno kalvinistika, sa strogom unutranjom disciplinom. Pre
ma kotskom prezbiterijanskom sistemu crkva je bila nezavisna
kako od pape, tako i od kralja, svetenici su bili samo pod crkve
nom vlau, crkva je bila organizovana po prezbiterijama, propovednici su postali izborni u svojim optinama, itd. U razvijanju
svih ovih naela, Knox nije samo sledio Calvinov model Zeneve,
nego ga je uinio jo rigidnijim i stroim. Od tada je strogost po
stala osnov kotskog ivota, kako drutvenog, tako i religioznog"
(Maclean, 1983: 95).
Ta crkva je u avgustu 1561. doekala devetnaestogodi
nju kraljicu Mariju Stjuart, kada se nakon rane smrti svoga mu
a, Fransoa II, vratila u kotsku. Narednih est godina njene vla
davine kotskom obeleene su seksualnim skandalima, koji su
kulminirali misterioznim ubistvom njenog novog mua kralja
Henrija Stjuarta 1567, i udajom za Jamesa Hepburna Botwella.
Pobuna protestantskih plemia, koja je odmah usledila, zavrena
je kraljiinim zarobljavanjem 15. juna iste godine. Devet dana ka
snije, ona pod pretnjom javne egzekucije biva prinuena da iz
zdravstvenih razloga" abdicira u korist svoga sina Dejmsa VI
(budueg Dejmsa I Engleskog), koji je jo bio beba. Naposletku,
29. avgusta 1567. Dejms je krunisan u ceremoniji kojom je ruko
vodio lino Knox, da bi odmah potpao pod starateljstvo regenta
Moraya. Protestanti su napokon uspeli da ostvare svoj cilj: na
11 Tako lak triju m f protestantizm a u kotskoj bio je posledica ne sam o korum
piranosti stare crkve nego i slabog intenziteta verskih animoziteta. Sve u sve
mu, tokom rata je izvreno devet egzekucija na osnovu legalno sprovedenog
postupka: sedam protestanata je zbog vere osueno i pogubljeno pre avgusta
15 6 0 , a njim a su pridruena jo dva katolika nakon tog datum a.

kotskom prestolu se vie nije nalazio ni katolik, ni stranac, ni e

na. kotska je tako postala prva drava u kojoj je protestantizam
pobedio sopstvenim snagama i uspostavio celoviti prezbiterijanski crkveni sistem, kog - bar za jedno vreme - nee ni kontrolisti
ni ugroavati svetovna vlast.

5. Prasak trube Johna Knoxa

protiv udovine vladavine ene
Nakon dve godine provedene na galijama, John Knox je iz francu
skog zatoenitva bio osloboen na intervenciju vlade Edvarda VI.
Zato se Knox ne vraa u kotsku nego dolazi u Englesku, gde bo
ravi od aprila 1549. do marta 1554. i uestvuje u radu na prote
stantskim reformama. Bio je jedan od prvih koji je opominjao na
mogunost represalija Marije Tjudor prema protestantima, da bi
na kraju i sam pred njima pobegao u Zenevu. Meutim, poto se
ve 1555. situacija za protestante u kotskoj poboljava, Knox se
vraa u svoju domovinu kako bi pomogao jaanju kotskog prote
stantizma. Ve tada on navlai na sebe mrnju Marije od Guisea i
kotskih biskupa, koji ga odmah po njegovom odlasku u Zenevu
jula 1556. proglaavaju jeretikom (Mulot, 1904: 22). Tako Knox
dolazi u situaciju da postane na elom britanskom ostrvu persona
nongrata.
Jo od ubistva svog uitelja Georgea Wisharta i krat
kotrajnog propovedanja u St. Endrjuu 1547. Knox je zagovarao
jasan i nedvosmislen otpor bezbonim civilnim vlastima.12 To e
nastaviti da ini i 1558, iako u sasvim drugaijim politikim prili
kama i sa novim motivima. Prvi njegov spis koji ga je doveo na
zao glas u celoj Britaniji bio je pamflet pod naslovom Prvi prasak
trube protiv udovine vladavine ene. Objavljen nekoliko meseci pred
smrt Marije Tjudor, ovaj spis je bio zamiljen kao prvi od tri "pra
ska trube , koji je trebalo da prizovu skori kraj njene tiranije u En
gleskoj. Komplikovanje politike situacije na kraju 1558. pokaza
lo je da je ve i sam prvi "prasak bio dovoljan da Knoxu stvori
12 Z a vrem e zatoenitva na francuskim galijam a K no x je i dalje propovedao o t
por, ali sam o pasivni. O stalim galiotim a dozvoljavao je da preduzim aju po
kuaje oslobaanja i bekstva jedin o ako je to bilo izvodljivo bez ubijanja fran
cuskih uvara (McCrie, 19 0 5 : 38).

388

dovoljno nevolja, tako da je objavljivanje preostala dva praska

postalo sasvim izlino. No, Knox nee nikada javno opovri svo
je stavove iznete u Prvom prasku trube, iako e priznati da je u nje
mu bilo "sirove ustrine i nepromiljenih tvrdnji, koje moda vi
e proistiu iz gneva, nego iz uverenja i razuma (cit. prema:
McCrie, 19 0 5 :115 ) .
Zabrana enama da nasleuju presto sama po sebi
nije bila novina za 16 . vek: ona je postojala ne samo u mnogo
brojnim antikim dravama nego i u savremenoj Francuskoj.
ak je i u Engleskoj za vreme vladavine Edvarda VI pokrenuta
inicijativa da se uvede ovo pravilo, iako nije urodila plodom
(McCrie, 19 0 5 : 114 ). O no u emu je Knox uzburkao duhove
svog vremena bilo je otvoreno zagovaranje inferiornosti ene
kao takve, kao bezmalo primitivnijeg bia od mukarca. ene
po Knoxu nisu mogle da vladaju jer ih je priroda uinila "krh
kim, nepostojanim, netrpeljivim, slabim i slaboumnim; dok ih
je iskustvo proglasilo nedoslednim, varljivim, okrutnim, bez
oseaja za diplomatiju i vladavinu" (Knox, 1994a: 9). To svoje
uverenje Knox je podupirao pozivom na "prirodno pravo , koje
je Bog uinio vaeim za sva iva stvorenja, i po kojem se sve
enke pokoravaju mujacima. Od svih ivih bia samo je ovek
bio toliko glup da dozvoli preokretanje ovog prirodnog zakona
i da omogui enama da u nekim sluajevima steknu suprematiju nad mukarcima (Knox, 1994a: 25). Taj protivprirodni
odnos mukarca i ene, dodue, nije izazivao nikakve prirodne
kazne, ali je zato predstavljao prvorazredni greh kojim je Bog
uvek bio tako snano izazvan da se neizostavno direktno meao
u tok istorije. Polazei od tog stava, Knox je u jednom pismu
Mariji od Guisea neuvijeno stavio do znanja da se Boje neza
dovoljstvo kotskom regentkinjom ispoljilo u tome to joj je on
tako brzo oduzeo i mua i oba muka naslednika (Knox,
1994b: 66). Za Knoxa je to bila sasvim normalna i uobiajena
reakcija Boja, jer vrlo je retko da ena dugo vlada u srei i bla
enstvu (Knox, 1994b: 65).
No, lina tragedija vladarki malo je zanimala Knoxa i
on ju je mogao samo sa zadovoljstvom posmatrati kao Boju ka
znu. Ono to je za njega predstavljalo problem bila je tragedija u
koju ene na vlasti guraju drave kojima vladaju. U sluaju Engle

389

ske i kotske tragedija se sastojala u potpadanju pod stranu

(pansku, odnosno francusku) vlast. "Engleska, zadovoljavajui
grene apetite onog okrutnog udovita Marije (koja zbog Svoje
krvave tiranije i nije vredna naziva ene), izruena je (avaj) oho
lom pancu; dok je kotska, naglim ludilom slaboumnih guver
nera i preduzimljivou prepredene dame, pod slinim izgovorom
braka potpala pod vlast Francuske (Knox, 1994a: 39). Dakle, sva
zla u kojima su se nale Engleska i kotska imaju izvor u njihovim
vladarkama. Meutim, poto je vladavina ene sama po sebi ravna
elementarnoj nepogodi ili prirodnoj katastrofi, u kojoj ena samo
sledi svoju ludu prirodu, odgovornost za sve posledice vladavine
ena snose racionalni i poboni mukarci koji nisu na vreme spreili "otuenje trona iz mukih ruku. U sluaju Engleske i kotske
glavnu krivicu za vladavinu dve Marije snose plemii (i kao mu
karci i kao najvia vlast posle kralja), koji su na taj nain postali
ne samo "podanici ene, nego i robovi Satane i sluge nepravde
(Knox, 1994a: 27).
Gnevni Knox se, kao to moemo da vidimo, nije li
bio da deli moralne packe ak i onima na koje je najvie raunao
u "osloboenju Britanskog ostrva od enske tiranije. Pa ipak,
on je svojim "uzdanicama ostavljao mogunost da okaju grehe
zbog svog "protivprirodnog odnosa prema dvema Marijama.
Ono to oni moraju da uine jeste da prue otpor eni koja vlada
(koja je "izdajnica i pobunjenica protiv Boga) i da time ponite
vlastitu greku koju su poinili kada su je uopte pustili da doe
na presto. Pri tom ne treba da imaju nikakve moralne skrupule u
pogledu zakletve na vernost koju su dali vladarki. Ovo posebno
vai za engleske plemie, ija zakletva na poslunost "udovitu"
kakva je Marija nema nikakvo vaenje, zbog ega oni mogu mir
ne due da uine sve kako bi je svrgnuli i tako udovoljili i Bogu i
svojim podanicima (Knox, 1994a: 43 - 4 4 ; takoe i Knox, 1994e:
12 8 -129 ).
Prvi prasak trube uinio je po nepodeljenom miljenju
medveu uslugu kako njegovom autoru tako i celokupnom kot
skom protestantizmu. Jedan od razloga za njegovo objavljivanje
je verovatno trebalo da bude smiljeno podgrejavanje patrijarhal
nih predrasuda Engleza (kao i kota), iako je van svake sumnje
da je Knox izraavao svoje iskreno i vrsto uverenje, koje je delio

390

sa lanovima engleske protestantske zajednice u Zenevi (Christopherom Goodmanom pre svih).13 No, dok je Goodman akcenat stavljao na otpor Mariji Tjudor zato to je bezbona (ali i ko
pile), akcenat Knoxovog argumenta bio je na tome to je ona
(ba kao i Marija od Guisea) ena. Zato, na kraju krajeva, za
Knoxa vie i nije bilo vano da li je vlast tiranska ili nije; dovolj
no je bilo konstatovati da vlada ena i ve su se sva zla ovog sve
ta nuno morala pojaviti (Shephard, 1994: 51-59 ; upor. i Skin
ner, 1978b: 2 2 1).
Ovi Knoxovi stavovi su 1558. uticali na to da se stvore
razni problemi u Engleskoj i kotskoj. U kotskoj oni su podgrevali ve ionako usijanu politiku situaciju i vrlo verovatno da su
predstavljali jedan od razloga to je sledee godine Marija od Gu
isea ucenila Knoxovu glavu. No, sve to nije bilo nita u odnosu na
problem koji je Prvi prasak trube stvorio u Engleskoj. Mariju Tjudor
je na engleskom prestolu zamenila takoe ena Elizabeta - ko
ja je bila nita manje povreena Knoxovim spisom nego njena
prethodnica. Istina, Knox je jula 1559. iz Edinburga slao pisma
Elizabeti sa skoro poniavajuim izvinjenjima zbog Prvog praska
trube, ali mu to nije donelo milost engleske kraljice. Njen ministar
Cecil je u to vreme konstatovao da je ovde od svih imena, pored
Goodmanovog, Knoxovo najomraenije (Mulot, 1904: 38). No,
Elizabeta je bila prinuena na saradnju sa kotskim protestanti
ma, ma koliko joj se ne dopadao Knoxov uticaj meu njima, jer je
sama njena vlast bila ugroena. Naime, nakon to je jula 1559. na
francuskom prestolu preminulog Anrija II smenio Fransoa II, su
prug Marije Stjuart, usledio je zahtev da njemu pripadnu krune i

13 K noxovo m iljenje o "udovin oj" vladavini ena delili su i kontinentalni

protestanti, iako nisu bili voljni da iz njega izvuku radikalan zakljuak o pra
vu na otpor. Tako je C alvin 2 9 . januara 15 5 9 . n apisao pism o Elizabetinom
m inistru W illiam u Cecilu, u kojem mu je prepriao svoj razgovor sa Knoxom ,
iz kojeg nedvosm isleno proistie da se C alvin slagao sa K noxom u tome da je
u suprotnosti sa zakonim a prirode da ene budu na vlasti i da to predstavlja
kaznu Boju za grehe podanika. M eutim , u pom enutom razgovoru C alvin je
K noxa odvraao od svake pom isli na oruani otpor bezbonoj svetovnoj vla
sti u Engleskoj, bez obzira na to to se ona u tom trenutku nalazi u rukama
jedne ene. Slian ishod im ao je i K noxov razgovor sa H enryem Bullingerom
(Shephard, 19 9 4 : 2 3).

391

Engleske i kotske.14 To je bio presudan razlog koji je Elizabetu,

uprkos svem njenom animozitetu i prema Knoxu i prema pobunje
nicima uopte, naterao u savez sa kotskim protestantima koji e se
pokazati od presudnog znaaja za politiki opstanak obe strane.
Ipak, Knoxu bi se uinila nepravda ako bi se njegovo
shvatanje prava na otpor tiraniji ograniilo samo na ono to je napi
sao u Prvom prasku trube. Tokom 1558. nastaje jo nekoliko tekstova
koji imaju veliku vanost za dalju eskalaciju sukoba lordova Kongre
gacije sa Marijom od Guisea. Najvei znaaj imaApelacija plemstvu i
staleima, u kojoj je Knox izrazio svoje opte shvatanje 0 pravu na ot
por tiraniji. Sva vlast, po Knoxu, dolazi od Boga i zato nijedan nosi
lac vlasti (bez obzira na njegov pol) ne sme da se ogrei o Boje za
kone. Uini li to kralj, moraju mu se suprotstaviti nosioci nie vla
sti, plemstvo pre svih (Knox, 1994c: 95). Pod pojmom "vlasti", ka
ko ga upotrebljava clausula Petri, Knox je uglavnom podrazumevao
kralja i plemstvo, to mu je omoguilo da prihvati pravo niih magi
strata (tj. plemstva) na otpor tiraniji kralja. Argumentacija uApelaciji plemstvu i staleima veoma podsea na argumentaciju koju su osam
godina pre toga izloili autori Priznanja, poduke i opomene svetenika i
propovednika hrianske vere uMagdeburgu, iako ne postoje dokazi da je
Knox u to vreme ve bio upoznat sa ovim spisom (Mason, 1994:
XVII-XVIII; upor. i Polenz, 1860: 80). U svakom sluaju, uApelaciji
plemstvu i staleima pravo niih magistrata na otpor kralju prisutno je
jo samo u embrionalnom obliku, dok e njegov potpuno razvijeni
oblik doneti tek Knoxova diskusija na Optem saboru kotske crkve
1564, kada e se on i eksplicitno pozvati na Priznanje, poduku i opome
nu Amsdorffa i ostalih magdeburkih svetenika i propovednika
(Knox, 1994h: 204).15
14 K ljuna figura za taj zahtev bila je M arg aR ta Tjudor, koja je bila erka engle
skog kralja Henrija VII, sestra en glesk og kralja H enrija V III, supruga kot
skog kralja Dejm sa IV (Stjuarta), m ajka kotsko g kralja D ejm sa V (oenjen og M arijom od G uisea) i baba kotske kraljice M arije Stjuart. Fransoa II je
M ariju T judor smatrao jedinom legitim n om erkom H enrija VIII, a kako je
on a um rla bez dece, to je na presto En gleske, po njegovom m iljenju, m ogla
da d oe sam o unuka M argarete T ju d o r i njegova supruga M arija Stjuart.
15 N a prezrivu konstataciju W illiam a M aitlan d a da su potpisnici Priznanja, pod
uke i opomene svetenika i propovednika hrianske vere uMagdeburgu "m rani lju
d i" (Hommes obscuri), to je trebalo d a obezvredi svako pozivanje na njih,
K n o x je uzvratio: "Pa ipak sluge B oje" (D ei tarnen servi).

392

Apelaciju plemstvu i staleima ini zanimljivom za tada

nje britanske prilike to to omoguava Knoxu da napravi razli
ku izmeu prava na otpor engleskog i kotskog plemstva. Engle
sko plemstvo je bilo ovlaeno da svrgne i pogubi svoju bezbonu kraljicu, dok je kotsko plemstvo moglo da kazni samo ka
tolike svetenike, ali ne i kraljicu ili regentkinju. Razlog za ovo
razlikovanje leao je u tome to je u to vreme, po Knoxovom mi
ljenju, u Engleskoj i dalje vaio za vreme Edvarda VI zakljueni
ugovor sa Bogom o "ispravnoj veri , dok kotska jo uvek nije
bila nainila taj korak. Samim tim, englesko plemstvo je bilo
obavezano vaeim ugovorom sa Bogom, to znai da je imalo
obavezu a ne pravo na otpor Mariji Tjudor, i da je u otporu mo
ralo ii do samog kraja - do ubistva "bezbonice", i svih njenih
svetenika i vernih sledbenika (Knox, 1994c: 10 4). Na drugoj
strani, Knox nije nikada pozivao kotsko plemstvo na smaknue
Marije od Guisea. ak ni oktobra 1559, dakle ve po otpoinja
nju oruanih sukoba, on se ne odvauje na ovaj korak. Umesto
toga, on zagovara politiku kompromisa koja e Mariji, odmah po
javnom i otvorenom pokajanju , kao i "povratku dravi i podvr
gavanju plemstvu , vratiti sva prava koja je pre toga imala (Knox,
i994f: 17 0 -171). Razlog za ovu popustljivost prema Mariji od
Guisea lei u Knoxovoj vernosti principu da se samo izabrani
narod moe odmah obraunati sa svojim bezbonim vladarom,
dok narod koji jo nije zakljuio ugovor sa Bogom o ispravnoj
veri svom bezbonom vladaru mora pruiti jo jednu ansu.16 A
kada su lordovi Kongregacije svrgnuli Mariju od Guisea, oni su
delimino sledili Knoxovu logiku, obrazloivi svoj in ne time
to je ona bila "katoliki bezbonik ve time to je bila "neprija
telj kotske.
Nakon to je kotski Parlament aprila 1560 . zakonski
regulisao prelazak kotske na protestantizam kao dravnu religi
ju, Knoxova teorija prava na otpor tiraniji radikalizovala se. On je
16 O sim toga, postojala su dva pragm atina razloga zbog kojih je bilo neopor
tuno zagovarati pogubljenje M arije od G uisea. Prvo, ona nije bila ni izdaleka
onako om rznuta meu kotskim protestantim a kao to je M arija T judor bila
m eu engleskim . D rugo, kotski protestanti bili su upueni na englesku po
m o i zato je na sam om poetku m orao otpasti svaki radikalizam, koji je za
"vizan tin sku kraljicu Elizabetu bio nepodnoljiv.

393

sada stao na stanovite da je i kotska zakljuila ugovor sa Bogom

o ispravnoj veri i u tom pogledu se izjednaila sa Engleskom. Taj
zaotreni stav se sada usmerava prema Mariji Stjuart, koja se avgusta 1561. vratila u kotsku. Ako Knox vie nije imao vremena da
svoju radikalizovanu teoriju prava na otpor (kotskog plemstva)
primeni na Mariji od Guisea, koja je ve idueg meseca umrla, on
e je primeniti na kraljici Mariji Stjuart. I zaista, u Knoxovim oi
ma katolikinja Marija Stjuart odmah je po dolasku iz Francuske
postala opasnost za kotsku jednaka onoj koju je ve Engleska doivela od Marije Tjudor. Propovedajui u edinburkoj crkvi, on je
pozivao plemstvo da kraljici zabrani obavljanje katolike mise i da
sprei krenje ugovora sa Bogom o "ispravnojoj veri . Tokom ve
pomenute debate na Optem saboru kotske crkve 1564. Knox je
ve bio spreman da kotskom plemstvu dodeli ono isto pravo ko
je je u Apelaciji plemstvu i staleima rezervisao samo za englesko
plemstvo - pravo na pogubljenje bezbonice (Mason, 1994:
XXIII).
U diskusiji sa Williamom Maitlandom Knox uvodi i
momenat sile kao kriterijum za odreenje do koje mere treba da
ide otpor "Bojeg naroda bezbonom kralju (upor. i Allen, 1928:
10 7). Ako je "Boji narod u jednoj zemlji tako malobrojan i ras
pren da se ne moe okupiti i pruiti nasilan otpor bezbonom
vladaru, onda je dovoljno da prua pasivni otpor. Meutim, ako
je on "zajedno okupljen u jedno telo drave, kojoj je Bog dao do
voljno sile ne samo da prui otpor, nego i da iskoreni sve oblike
otvorene idolatrije, onda ne postoji nikakva alternativa nasilju
do same smrti "bezbonikove . Dakle, zato to je dovoljno mo
an, "Boji narod je u ovom drugom sluaju obavezan da svoju
zemlju dri "istu i nezagaenu . To potvruje i istorija prvog
Bojeg naroda na svetu Jevreja.O ok su bili stranci u Egiptu i
Kananu, Bog je od Jevereja traio samo da upranjavaju ispravnu
veru" i da potuju bezboniku vlast u svemu to se ne odnosi na
religiju. Meutim, im su se Jevreji oslobodili egipatskog suanjstva i zaposeli zemlju Kanana, Bog ih je suoio sa obavezom da
najotrije kanjavaju svaki pokuaj zatiranja "ispravne vere
(Knox, 1994h: 196).
Ova radikalizacija Knoxovog shvatanja prava na otpor
bezbonoj vlasti pokree zanimljivo pitanje da li je i krug titulara

394

ovog prava proiren na ceo puk. Ni u jednom od spisa nastalih

1558. Knox nije usvojio Goodmanove radikalne stavove o pravu
puka na otpor tiranskoj vlasti (Mason, 1994: XX-XXI). Obini lju
di, dodue, ni tada nisu smeli da "pomau i podravaju svoje
vladare u njihovom lepom ludilu i da im ne daju do znanja da
im njihova tiranija nije po volji (Knox, i994d: 125). Meutim, na
tom upozoravanju aktivnost puka se zavravala i dalji posao su
mogli da preuzmu samo plemii. U diskusiji sa Williamom Maitlandom, est godina kasnije, stvari se iz osnova menjaju, tako da
Knox biva ak napadnut da "dovodi podanike u poziciju da kontroliu svoje prineve i vladare". Na tu optubu Knox odgovara la
konski: Pa kakvu e tetu imati drava ako mudrost i razlonost
Bojih podanika ogranie i time obuzdaju korumpirane sklonosti
glupih vladara, tako da vie ne ine nikome nepravdu i nasilje
(Knox, 1994h: 194). U nastavku Knox sasvim jasno govori da eg
zekutor kralja koji postane bezbonik treba da bude Boji na
rod , pri emu on ne sme nita da radi na svoju ruku, nego treba
da sledi re Boju koja mu se objavljuje preko proroka (Knox,
1994h: 2 0 0 ). Uini li sve to se od njega trai, Bog e svoj narod"
blagosloviti mirom i napretkom u zemlji.
Iz ovih izlaganja vidimo da se Knox 1564. u potpuno
sti priklonio Goodmanovom stavu da protiv bezbonog vladara
pravo na otpor ima ceo puk, ako se rukovodi "Bojom reju". jedi
na novina bila je u tome to je Knox sada samog sebe doivljavao
ne samo kao tumaa "Boje rei nego i kao izaslanika venog
Boga i Isusa Hrista, njegovog Sina, kojem je Otac predao svu
vlast, koga je postavio za suverenog sudiju nad svim telesnim,
pred ijim tronom vi [nosioci svetovne vlasti] morate poloiti ra
une 0 tome sa kakvim potovanjem sluate one koje On alje
(Knox, 1994b: 57). Pod uticajem ovako otvorenih mesijanskih
ideja, Knox nije bio u stanju da prihvati mogunost da njegovo
shvatanje religije nije jedino istinsko . To se najbolje vidi iz raz
govora koji je vodio 1561. sa kraljicom Marijom Stjuart. U jednom
momentu, kraljica je postavila Knoxu kljuno pitanje: Vi inter
pretirate [Sveto] Pismo na jedan nain, a oni [katolici] na drugi.
Kome da verujem? I ko moe da bude sudija?" Na to pitanje Knox
je odgovorio sasvim uopteno da re Boju" svaki vernik mora
razumeti na ispravan nain samo ako slua Sveti Duh "koji nika

395

da nije protivrean u sebi (Knox, 1994g: 180). Ovaj odgovor ot

kriva da on uopte nije osetio svu tekou pitanja koje mu je kra
ljica postavila (Allen, 19 2 8 :115 ) . Poto je bio uveren da je upravo
njegovo shvatanje "rei Boje ono koje nadahnjuje Sveti Duh i
koje moe biti jedino tano, istinito i ispravno, on nije mogao
imati razumevanja ni za koga ko to nije prihvatao kao aksiom.
Moe se rei da je upravo na toj samorazumljivosti ispravne ve
re" poivala celokupna britanska monarhomaka teorija prava na
otpor tiraniji. Ve i sama mogunost religioznog relativizma i slo
bode savesti, koje e u iduem veku poeti da razvijaju Independenti, ruie ovu teoriju do temelja. Zato je ona bila mogua samo
dok se protestantizam samorazumevao kao jedna i jedinstvena,
koherentna i neprotivrena ispravna vera , direktno inspirisana
"Bojom reju .
Ipak, ono to se britanskom monarhomahizmu moe
nesumnjivo pripisati u zaslugu jeste afirmacija privatnopravnog
argumenta u prilog pravu puka na otpor tiraniji. Kod Knoxa ovaj
argument nije prisutan onako snano kao kod Poneta i Goodmana, ali se ipak mogu nai neki tragovi koji ine zanimljivim njegov
odnos prema otporu Mariji Stjuart 1567. Ve 1564. Knox je u po
lemici sa Maitlandom tvrdio da ako "je kralj ubica, preljubnik ili
idolopoklonik, on mora da snosi posledice Bojeg zakona ne kao
kralj, nego kao prestupnik. A da puk moe da izvrava Boje zako
ne istorija jasno dokazuje (Knox, 1994h: 203). Najinteresantni
je je to je u izlaganju ovog argumenta Knox pomenuo upravo tri
zloina (ubistvo, preljubu i idolopoklonstvo) za koja e Marija
Stjuart biti optuena tri godine kasnije. Zato e on tada moi da
sasvim konsekventno zahteva da kotski Parlament organizuje
suenje kraljici, da istrai sve dokaze koji govore o njenom brako
lomstvu i odgovornosti za ubistvo mua, pa ako nae da je kriva,
da je osudi na smrt (McCrie, 19 0 5 :2 2 9 ). Iako e na kraju pobediti pragmatina opcija po kojoj je Mariji Stjuart doputeno da ab
dicira u korist svoga sina, ve sam Knoxov striktno legalistiki
zahtev vredan je panje jer nagovetava ono to e snai unuka
Marije Stjuart u Engleskoj, neto manje od jednog veka kasnije.
Privatnopravna logika prava na otpor tiraniji otvarala je put puku
(reprezentovanom u Parlamentu) da organizuje suenje svom vla
daru kao obinom pojedincu podvrgnutom pozitivnim zakonima

396

zemlje i da ga bez obzira na sve njegove privilegije pogubi kao kri

minalca. No, da bi se dolo do tih konsekvenci bie potrebno da
Britanskim ostrvom protutnji jedan mnogo gori i krvaviji rat od
onog koji su koti doiveli u 16. veku.

6 . Koncepcija kralja kao zakona koji govori i zakona

kao nemog kralja Georga Buchanana
Knoxovo krunisanje malog Dejmsa VI za kralja izgledalo je kao
trijumfalna ceremonija, koja je ovenavala dugotrajnu borbu pro
testanata za vlast u kotskoj. Meutim, problemima jo nije bio
kraj. Marija Stjuart je pobegla u Englesku 16. maja 1568. i stavila
se na milost i nemilost Elizabeti. Tako je poela nova politika igra
na engleskom dvoru oko sudbine svrgnute kotske kraljice. Ta
igra e trajati skoro dve decenije, koliko je Marija Stjuart provela
kao zatoenik u Engleskoj, i zavrie se 8. februara 1587, kada e
Marija biti javno pogubljena u Londonu zbog navodne umeanosti u zaveru Anthonyja Babingtona iz leta prethodne godine. Bez
obzira na sve nedoumice u pogledu stvarne Marijine umeanosti
u ovu zaveru, ona je na kraju umrla na osnovu regularnog sud
skog postupka, a ne u vidu akta privatnog tiranicida (Collinson,
1987: 9).
Plemiko-protestantska partija kotskog regenta Moraya zalagala se za takav ishod jo od samog Marijinog prispea u
Englesku. To je sasvim razumljivo kada se uzme u obzir nezavi
dan poloaj protestantskih plemia krajem ezdesetih godina 16.
veka: podigli su se na oruje protiv kraljice, zatvorili je, svrgnuli sa
trona i porazili u bici, da bi im nakon toga ona izmakla u Engle
sku i postala predmet novih politikih aranmana i kombinacija.
U situaciji u kojoj su izazivali otvoreno neprijateljstvo Francuza,
sumnjiavost Engleza i ogorenje nepoznatog broja kota, koji su
i dalje ostali privreni Mariji, oni su pokuavali da na svaki nain
privole Elizabetu da organizuje suenje i izdejstvuje smrtnu pre
sudu svojoj potencijalnoj konkurentkinji na engleskom presto
lu . Elizabeta se takoe nalazila u prekarnoj situaciji. Stari plano
vi prvog Marijinog mua da objedini francusku, englesku i kot
sku krunu, naravno, jo nisu bili zaboravljeni, ali, s druge strane,
nije bilo opipljivih dokaza koji bi govorili u prilog slinim ambici

397

jama kod Elizabetine zatoenice. Pokrenuti proces protiv Marije

(i, eventualno, pogubiti je) znailo je omoguiti da se od nje
napravi muenica i izazvati veliki odijum u celokupnoj evropskoj
javnosti. Zato se Elizabeta nalazila na stranoj muci odluivanja
ta da preduzme protiv svrgnute kotske kraljice, a da pri tom jo
vie ne ugrozi vlastiti vladarski poloaj u Engleskoj.
Nastojanja kotskih protestanata da nekako pridobiju
Elizabetu za suenje i egzekuciju Marije vano je imati na umu da
bi se shvatila teorija prava na otpor tiraniji koju je formulisao Ge
orge Buchanan. Buchanan je, kao i Knox, bio uenik Johna Maira, iako je kasnije zastupao stavove koji su se razlikovali od nji
hovih (Allen, 1928: 337).17 Za razliku od Knoxa, Buchanan je u
poetku bio katolik humanistike erazmijanske provenijencije,
da bi se tek 1562. povezao sa kotskom protestantskom crkvom.
Meutim, ni tada Buchanan nee biti sklon prenoenju enev
skog modela u kotsku i zato e mu Knoxov prezbiterijanski si
stem ostati do kraja ivota stran (Allen, 1928: 338; McFarlane,
19 8 1:4 0 5 ). Uopte, za celokupan Buchananov intelektualni raz
voj presudnim e se pokazati njegov boravak u Francuskoj i uticaj
francuskog humanizma i renesanse (upor detaljnije: McFairlane,
1 9 8 1 :1 i dalje). Otuda e Buchanan imati vie sluha za francuski
nego za kotski protestantizam - pa, u odreenoj meri, i za monarhomahizam. Ne treba nikako smetnuti sa uma injenicu da je
on u Francuskoj imao prilike da se upozna i drui sa Bzeom i
Mornayom, to e ostaviti dubok trag u njegovim religioznim i
politikim shvatanjima.
Iako je pre toga gradio uspenu karijeru u slubi Mari
je Stjuart, Buchanan se odmah 1568. stavio na raspolaganje
Morayovoj plemiko-protestantskoj partiji. Njegov je zadatak bio
da prikupi sve pravno relevantne dokaze o Marijinoj krivici koje je
Elizabeta traila ve maja iste godine. Iako se ne moe tano utvr
17 Jo h n M air je ve poetkom 16 . veka tvrdio da je puk suveren i da svoju vlast
pren osi na kralja kako bi je ovaj obavljao za opte dobro, a ako je zloupotre
bljava da moe biti svrgnut kao tiranin. O n o to e kasnije Buchanan najvie
kritikovati kod Maira bile su njegove sholastike predrasude u razmatranju
istorije Britanije i kotske (Salm on , 19 8 7 : 139 ). Pa ipak, po m iljenju lan a
D alrym ple McFarlanea, M airova interpretacija rane kotske istorije bila je
m nogo kritinija i otroum nija nego Buchananova (M cFarlane, 19 8 1 :4 0 3 ) .

398

diti njegov udeo u izradi nekoliko znaajnih dokumenata iz tog

doba, vrlo je verovatno da je on bio kljuna linost u radu na nji
ma. Najvaniji dokument je svakako bila Knjiga lanova, koja je na
posletku dola u ruke Elizabete i Cecila iako bez nekog veeg efek
ta, poto je 10. januara 1569. obustavljena dalja istraga protiv Ma
rije (McFarlane, 1981:325-327). U to vreme je nastao i Buchananov
Nalaz (0 kotskoj kraljici Mariji...), koji je trebalo da slui razotkriva
nju Marijinih "zloina" pred javnou cele Evrope. Poto u to vre
me Marija jo nije mogla biti optuena za zaveru protiv engleske
kraljice, Buchanan i njegovi saradnici morali su se zadovoljiti samo
zloinima preljube i sauesnitva u ubistvu Henrija Stjuarta. No,
dokazi koje su na kraju pribavili nisu ubedili Elizabetu u Marijinu
krivicu i suenja nije bilo. Time je Marijina tiranija u kotskoj
ostala nedokazana i stavljena ad acta, pa e se njeno pogubljenje
1587. ticati jo iskljuivo engleskih unutranjepolitikih prilika.
Neuspeh kotskih protestanata a izdejstvuju Mari
jino pogubljenje otvorilo je vrata pokuajima da se ona vrati na
kotski presto. Zato su kotski protestantski plemii morali brzo
da zauzmu drugu liniju fronta i da ne dopuste da budu ponite
ne sve tekovine pobune iz 1567. U tom cilju je prokotski orijentisani ministar Cecil februara 1570. pripremio za Elizabetu jedan
memorandum sa argumentima protiv vraanja Marije na kotski
presto. Vrlo je mogue da je Buchanan bio autor tog memorandu
ma, poto u njemu postoje brojne paralele sa u to vreme nastalim
spisom Opravu vladavine kod Skota (McFarlane, 1981:334-335). Ia
ko ni ovaj memorandum nije bio po volji Elizabete (koja se kasni
je protivila i objavljivanju spisa O pravu vladavine kod Skota), najgo
re se ipak nije desilo i Marija je ostala u Elizabetinom zatoeni
tvu. kotski protestanti su pri tom verovatno mnogo vie profiti
rali od Ridolfijeve zavere, koja je otkrivena u to vreme i iji je cilj
bio da organizuje pobunu katolika u Engleskoj, invaziju panaca,
svrgavanje Elizabete i ustolienje Marije Stjuart i vojvode od Norfolka za vladare Engleske i kotske.
Kada se, dakle, ocenjuje Buchananova propagandna
aktivnost krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina 16.
veka, moe se rei da je ona u najboljem sluaju imala polovian
uspeh: nije uspela da navede Elizabetu da pogubi Mariju, iako je
ipak doprinela da se sprei Marijin povratak na kotski presto. Ta-

399

ko je Damoklov ma nastavio da visi nad glavom kotskih prote

stanata, a sam Buchanan nee doiveti (umro je 158 2 ) da vidi
ostvarenje njegovih napora u "privoenju pravdi Marije Stjuart.
No, tada to vie nee biti vano, poto e kotska ve imati novog
gospodara - Marijinog sina Dejmsa.
Kao to smo ve imali prilike da vidimo, u burnom pe
riodu Buchananovog angamana na Marijinom "sluaju nastao
je Nalaz (0 kotskoj kraljiciMariji...), iji je cilj bio da prui dokaze za
kraljiino sauesnitvo u ubistvu Henrija Stjuarta. Tokom sedam
desetih godina Buchanan e nastaviti da radi na tom sluaju, ta
ko da e njegova istorija kotske imati svoj takorei raison d tre u
poslednjim poglavljima posveenim tiranskoj vladavini Marije
Stjuart. Tu je Buchanan otiao najdalje u svom portretisanju Ma
rijine prave prirode": ona je sada prikazana kao vrlo prepredena
ena koja je dugo pripremala svoju tiraniju i na kraju organizovala ubistvo svog mua da bi se udala za ljubavnika Jamesa Hepburna Botwella. I ne samo to. Buchanan sada formulie krajnje nateg
nutu tezu da je Marija otvoreno pokazala tiranske namere u na
vodnom pokuaju da suspenduje zakonodavnu aktivnost Parla
menta aprila 1567. i nametne svoju volju kao pravo (Buchanan,
1978a: 125-126 ). Tu se naposletku sasvim jasno ispoljava Buchanano duboko intimno saglaavanje sa Goodmanovim i Knoxovim
stavovima u pogledu pervertirane vladavine ene (McFarlane,
19 8 1:3 8 7 i 400).
Za razliku od ovih spisa, Buchananova rasprava Opra
vu vladavine kod Skota ne odnosi se direktno na Marijin sluaj ,
ve opisuje kotsko politiko ureenje de legeferenda. Iako je prva
verzija ove rasprave bila sigurno zavrena do 1570 , objavljivanje
je usledilo tek 1579. (dok je u meuvremenu itana u manuskrip
tu). Razlog za odgaanje objavljivanja prilino je teko utvrditi.
Mogue je da Buchanan nije hteo da se poigrava Elizabetinim
strpljenjem, poto mu je bilo jasno da njegove osnovne ideje (ve
izreene u Cecilovom memorandumu iz 15 7 0 ) nailaze na njeno
odluno odbijanje (Elizabeta e se zaista i 1579. energino proti
viti objavljivanju rasprave). S druge strane, nakon smrti Jamesa
Moraya i Matthewa Lennoxa, Buchanan vie nije bio tako tesno
povezan sa plemiko-protestantskom partijom i zato je moda
smatrao izlinim svoj dalji propagandistiki angaman u njenu

400

korist. Tome u prilog moe ii i Buchananov novi angaman u

vaspitavanju i obrazovanju malog Dejmsa VI. Tako je za odlaga
nje rasprave u fioku 15 7 0 . Buchanan verovatno bio motivisan e
ljom da ne optereuje postojei odnos izmeu engleskog dvora i
kotskih protestanata, dok je za njeno vaenje iz fioke 1579. mo
da bio ponajvie inspirisan time to je mladi kralj stasao za pre
uzimanje krune. Pri tom se kao jo jedan od razloga u prilog nje
nom objavljivanju krajem sedamdesetih godina pojavljuje i po
gorana meunarodna situacija, u kojoj su dominirali ratovi pro
testanata i katolika u Nizozemskoj i Francuskoj (McFarlane,
1981: 394 i 4 0 9 -4 10 ).
Novina koju donosi Buchananova rasprava Opravu vla
davine kod Skota u odnosu na ostale monarhomake spise koje smo
do sada imali prilike da upoznamo, jeste razmatranje prirodnog
stanja ljudi, pre nego to su se udruili u drutvo. U prirodnom
stanju, ljudi su, po Buchananu, iveli "u zbegovima, pa ak i po
peinama, bez zakona i stalnog stanita, potucajui se kao lutalice
i sreui se samo kada bi dobili elju za to ili kada bi ih okupila ne
ka zajednika korist (Buchanan, 1766: 9). No, Buchanan jo
uvek odbacuje mogunost da su ljudi poeli da ive zajedno zbog
bilo kakve koristi, kao to je npr. odbrana od zajednikog neprija
telja ili podela rada. Po njemu, ljudi koje pokree samo interes ne
bi nikada mogli ostati u drutvu, nego bi se odmah po nestanku
zajednike opasnosti rasprili. Zato on postulira "izvesnu prirod
nu silu (quaedam naturae vis) koja je kao "svetlost sa neba ubae
na u nae duhove (lux animis nostris divinitus infusa)" i uz pomo ko
je ovek moe da "razlikuje dobro od loeg (quo turpia ab honestissecemeret)". Sve to skupa moe se nazvati prirodnim pravom (lex na
turae), uz pomo koga Bog sve pojedince zbija u drutvo kao udo
ve u telo (Buchanan, 17 6 6 :10 ).
Inspiracija za Buchananovu koncepciju prirodnog
stanja bio je Ciceronov mladalaki spis O invenciji koji je bio po
sveen elokventnosti. Ciceron je tada izloio pretpostavku da su
nekada davno ljudi iveli kao ivotinje, neogranieno rasipajui
svoje seme i opstajui uz pomo gole snage i nerazumnih instikata. Takva stvorenja okupiti i preobratiti ih iz divljih zveri u ra
zumna bia mogao je po Ciceronu samo veliki orator. Preuzima
jui ideju o izvornom animalnom ivotu oveka, Buchanan je

401

eksplicitno negirao Ciceronov zakljuak da su oratori mogli

imati ulogu drutvenog zaetnika i integratora i umesto toga se
okrenuo boanskom prosvetljenju (Buchanan, 1 7 6 6 :1 2 ; upor. i
Salmon, 19 8 7 :14 1) . Iako je s pravom otklonio Ciceronove naiv
ne spekulacije o uzroniku nastanka drutva, Buchanonvo ree
nje problema teko da je moglo biti odgovarajue. Po miljenju
J. W. Alina, Buchanan jo nije bio u stanju da doe do teorije
drutvenog ugovora, pa se zadovoljio teorijom porekla drave iz
Bojeg provienja. Rezerviui za Boga odluujuu ulogu u stva
ranju drave, Buchanan po Allenovom miljenju nije odmakao
mnogo dalje od Mornaya i Langueta (Allen, 19 2 8 :3 4 0 -3 4 1). Ta
kav sud je moda preotar. Buchanan sasvim izvesno nije uspeo
da izbegne iskuenje postuliranja Deus ex machina, ali je zato osetio da postoji prethodni problem integracije individua u puk,
kako bi ovaj uopte postao sposoban da zakljuuje ugovor o vla
sti. Uostalom, prelazak od Buchananove teorije Bojeg provie
nja, koje okuplja ljude u prirodnom stanju (i nastavlja da ih integrie i u drutvenom stanju), na Althusiusovu teoriju simbiot
skog suivota ljudi gotovo da je neosetan: u oba sluaja radi se o
svojevrsnim varijacijama Aristotelove postavke zoon politikona i
iskljuenju svake uloge koju bi razum mogao da igra u drutve
noj integraciji.
To se najbolje vidi po Buchananovom verovanju da je
ovekova priroda dobra i da veina ljudi eli slobodu, potovanje i
sigurnost (McFarlane, 19 81: 398). Zato ljudi ni u mnotvu ne
gube one karakteristike koje ih odlikuju u ureenom puku. Bucha
nan, dodue, preuzima ve odomaenu tvrdnju da se "sirovo mno
tvo [...] uasava novina, osuuje mnoge stvari i misli da nita ni
je ispravno to ono samo ne radi ili hoe da uradi. Jer, im se ne
to uradi mimo drevnog obiaja ono misli da je prekrena pravda
i pravinost (Buchanan, 17 6 6 :6 ). Pa ipak, ak ni to i takvo "mno
tvo po Buchananu nije rukovoeno zlim pobudama ili sebinim
interesima, tako da se veina ljudi moe ubediti razumnim argu
mentima. Sto je jo vanije, "mnotvo" ume da razlikuje kralja od
tiranina (to dokazuje injenica da uvek duboko odobrava ubistvo
tiranina), tako da se moe govoriti o postojanju jednog prirodnog
odnosa prema kralju, koji nailazi na odobravanje i uvaavanje ve
ine ljudi. Buchanan taj prirodni odnos najradije poredi sa odno

402

som bolesnika i lekara. Kralj je kao lekar: treba da uva zdravlje

bolesnika i da ga povrati kada je ugroeno boleu (Buchanan,
1766: 14). Uopte uzev, Buchanan kralja opisuje paternalistiki,
posebno naglaavajui njegovo obrazovanje - sasvim u duhu re
nesansnog humanizma koje mu pomae da sa svojim podanici
ma uspostavi optimalni, prirodni odnos (McFarlane, 1981:
397). A kada se taj prirodni odnos narui, nastaje tiranija, koju lju
di odmah doivljavaju kao neto neprijateljsko i zato je pre ili ka
snije svrgavaju.
Buchanan, dakle, polazi od pretpostavljenog prirod
nog stanja, u kojem su ljudi prvi put osetili boansku svetlost u
sebi i poeli da ive u drutvu. Tako integrisani u puk, oni su pri
stupili zakljuenju "obostranog ugovora sa kraljem. Zanimljivo
je da Buchanan uopte i ne pominje ugovor o "ispravnoj veri i da
je njegovo celokupno izlaganje posveeno iskljuivo ugovoru o
vlasti (Skinner, 1978b: 341). On eksplicitno tvrdi da je to ugovor
koji jednako obavezuje obe strane i koji je za vlast konstitutivan.
Ako kralj prekri ugovor on se samim tim liava svih privilegija
koje je po tom ugovoru stekao (tj. postaje obino privatno lice) i
oslobaa puk od svih obaveza koje ima prema njemu. A ako ode
korak dalje i preduzme pokuaj da silom zadri vlast, puk ga mo
e proglasiti za svog neprijatelja i povesti rat protiv njega (Bucha
nan, 1766: 99). Na taj nain, Buchanan je po miljenju J. H. M.
Salmona anticipirao Lockea u pogledu dve stvari: postuliranjem
preddrutvenog stanja prirode i tvrdnjom da je puk zaista tako integrisan da je u stanju da samostalno vri vlast i da moe kao celina da smeni kralja, a da se ne raspadne (Salmon, 19 8 7:138 ). No,
kao to smo imali prilike da vidimo, od prirodnog stanja do integrisanog puka koji je u stanju da smenjuje svoju vlast put vodi pre
ko Bojeg provienja, koje se tako pokazuje i kao garant samog
"obostranog ugovora izmeu puka i kralja.
Cela ova osnovna postavka posluila je Buchananu kao
temelj za tvrdnju da kotska za svoju dvehiljadegodinju slobo
darsku tradiciju ima da zahvali upravo ovaploenju pomenute or
ganizacije vlasti. Dok su jo u prastara vremena iveli u klanovima, koti su poeli da sami sebi biraju stareinu, koji nikada nije
vladao sam, nego je pored sebe stalno imao savet staraca (Bucha
nan, 1766: 68). To pravilo se primenjivalo i kasnije, kada je kot

403

ska postala kraljevina, s tim to je kontrolisanje vladara prelo sa

saveta staraca na plemstvo.18 Osim toga, kralj je morao da vlada u
skladu sa zakonima, koje je donosio i ije je sprovoenje kontrolisao sam puk. Po Buchananu, puk uvek ima zakonodavnu vlast, a
u kotskoj su stari zakoni bili usvajani na ceremoniji krunisanja,
to je simbolisalo saglaavanje puka i kralja sa nainom na koji e
ovaj potonji vladati. Zato osnovna maksima idealnog oblika vla
davine (koji je navodno preovladao u kotskoj istoriji) glasi: Kralj
mora biti zakon koji govori, a zakon nemi kralj (Buchanan, 176 6 : 20).
U celoj raspravi O pravu vladavine kod Skota relativno su
retka pozivanja na stvarne dogaaje iz kotske istorije. Stie se
utisak da je cela ta rasprava nastala vie kao istorijska projekcija
Ciceronovog spisa O dunostima na kotsku prolost. To vai pre
svega za Ciceronove zakljuke da vladari moraju potovati zakon i
da zakon mora biti nepristrasan da bi bio pravedan, koje Bucha
nan pronalazi takorei u potpunosti ostvarene u kotskom politi
kom ureenju. Posebno je vaan Buchananov zakljuak da je pra
vo puka da sudi vladaru ili da postavlja sudije koje e mu suditi lo
gina posledica prava puka da donosi zakone i da bira vladara,
(Buchanan, 1766: 94). Cesto primenjivanje ovog prava Buchanan
e s ponosom prikazivati kao dokaz virtuelno slobodarske kotske
politike tradicije. Nema nikakve sumnje da je Buchanan na ovaj
nain u velikoj meri idealizovao politiku istoriju kotske, kako bi
pokazao da su koti uvek samo branili "stari ustav i da nita dru
go nisu uinili ni kada su svrgnuli Mariju Stjuart i krunisali nje
nog sina. Iako taj zakljuak on ne izvlai eksplicitno u raspravi O
pravu vladavine kod Skota, on je sasvim transparentan u njegovom
kasnijem Pregledu kotske istorije. U poslednjim poglavljima ovog

18 Buchanan na nekim m estim a iznosi tvrdnju da je kontrola nad kraljem u ru

kam a puka, ali ne u njegovoj celokupnosti, nego sam o u predstavnicim a svih
stalea (Buchanan, 17 6 6 : 3 2 ). Takoe, kod Buchanana se na nekim m estim a
sree i univerzalni pojam efora. K ako god d a se defm isao organ zaduen za
kontrolu nad kraljem, njegova uloga je uvek ista. Buchanan ak sm atra da bi
sam i vladari trebalo da budu zainteresovani za jaanje ovlaenja efora. On
pri tom navodi jednu anegdotu o spartan skom kralju Teopom pu koji je pre
ma predanju bio zasluan za form iranje institucije Eforata u Sparti. N a prim edbu da e na taj nain svom n asledniku predati m anju kraljevsku v la st ne
go to ju je nasledio, on je odgovorio: A li zato vru.

404

dela, koja se odnose na savremene prilike, Buchanan stalno nagla

ava da se plemii nisu podigli "protiv kraljice, nego protiv ubica
kralja" (Buchanan, 1978a: 143), da bi zatim u potpuno legalnoj
proceduri krunisali novog kralja (to je potvrdio i kotski Parla
ment) i postavili mu regenta (Buchanan, 1978b: 187). Zato je po
trebno neprestano imati u vidu tesnu vezu koja postoji izmeu
ova dva Buchananova dela: teorijski stavovi koje je izloio u ras
pravi O pravu vladavine kod Skota nastali su pod uticajem aktuelnih
politikih prilika nakon svrgavanja Marije Stjuart, da bi u istorijskim izlaganjima iz Pregleda kotske istorije doivljavali neprestanu
verifikaciju (upor. i Gatherer, 19 78 :13).
Osvrnimo se sada na to kako je izgledala Buchananova
opta teorija prava na otpor tiraniji. Samu tiranju on definie kao
vladavinu bez saglasnosti puka, vladavinu gospodara nad robovi
ma. Tiranin kripactio mutua izmeu kralja i puka i vlada uz pomo
sile. Zbog toga puk prema njemu nema nikakve ugovorne obaveze
i moe mu po prirodnom pravu uzvratiti isto silom. Najhitnije je
pri tom da puk stekne "pouzdanje u sopstvenu snagu" i da ne
ustukne pred pretnjama i zastraivanjima (Buchanan, 1766: 64).
Ako elom puku i ne poe za rukom da se digne na ustanak protiv
tiranije, tada po Buchananu svako privatno lice ima pravo na ot
por, tj. moe mirne due da ubije tiranina. U tome najvie dolazi
do izraaja radikalni individualizam i anarhizam po kojem je Buc
hananova teorija prava na otpor ostala poznata u istoriji socijalne
misli.
U literaturi se esto istie da se Buchananova teorija
prava na otpor tiraniji od ostalih britanskih monarhomakih teo
rija razlikuje prevashodno po tome to je liena religioznih pokro
va. Pri tom je zakljueno da najvee razlike postoje u odnosu na
Knoxovu teoriju. Poto je Buchanan bio nesklon ortodoksnom
kalvinizmu i prezbiterijanskoj crkvenoj organizaciji ije je osnove
postavio Knox jo poetkom ezdesetih godina,19 bilo je sasvim
1 9 Pod uticajem ne sam o francuske renesanse nego i hugenotskog pokreta, Buc
hanan je prvenstvo davao koncepciji po kojoj se B og m anifestuje u celoj pri
rodi na razliite naine, dok se u ljudskom drutvu njegova volja ispoljava
kao glas puka. Takvo shvatanje nije zahtevalo nikakvu posebnu crkvenu or
ganizaciju, a pogotovo ne onako strogu i sveobuhvatnu kakvu je stvorio K no x
(M cFarlane, 19 8 1: 39 9 ).

405

logino oekivati da za njega kljuno pitanje prilikom ostvarenja

prava na otpor nee biti to da li je vladar bezboan ili nije. I zaista,
Buchananovo bavljenje pitanjem bezbonog vladara ograniavalo
se samo na mogunosti ekskomunikacije (Salmon, 1987: 150).
Veina autora nije se zaustavila na ovoj vie nego oiglednoj razli
ci u odnosu na ranije britanske monarhomahe, nego je ila dalje i
konstatovala da je Buchanan ignorisao ne samo clausulu Petri nego
takorei i celokupnu Bibliju, osporavajui na taj nain mogunost
da se u njoj nalaze vene istine i optevaei zakoni (Mason, 1994:
XXIV; upor. takoe i Allen, 19 28 :338 ; Skinner, 1978b: 343).
Iako je nesporno da Biblija igra neuporedivo manju
ulogu u Buchananovoj raspravi Opravu vladavine kod Skota nego u
svim spisima o kojima je u ovom poglavlju bilo rei, to jo ne zna
i da njegova teorija prava na otpor tiraniji vie nije utemeljena na
Bibliji. Ako se posmatraju njegova izlaganja o ovom pravu videe
se da se Buchanan esto poziva na clausulu Petri i da iz pojma "vla
sti o kojoj govore Pavle i Petar eksplicitno iskljuuje tirane (Buc
hanan, 1766: 76). Prema tome, kada govori o toj i takvoj "vlasti ,
on podrazumeva isto to su podrazumevali i Ponet, Goodman i
Knox. Pozivanje na clausulu Petri kod Buchanana nema samo legitimacionu svrhu nego i veoma znaajne praktine implikacije, na
roito u pogledu razlikovanja teke i blage tiranije. Ako je tiranija
blaga, Buchanan savetuje puku da je podnosi, jer e pobunom iza
zvati vie tete nego koristi (Buchanan, 17 6 6 :71).20 Samo, dakle,
u sluaju teke tiranije puk moe da koristi pravo na otpor. No,
postavlja se pitanje koji su kriterijumi na osnovu kojih se moe
utvrditi kada je jedna tiranija teka, a kada laka. Iako te kriterijume Buchanan ne pominje eksplicitno, on na jednom mestu sa
svim jasno sugerie gde ih treba traiti. Na tom mestu Buchanan

2 0 Z anim ljivo je da Buchanan ne pravi neku posebnu razliku izm eu legitim

n o g vladara koji je postao tiranin i tiranina-uzurpatora. Za njega je gotovo
svaki tiranin bio uzurpator - ali ne vlasti sam e, nego naziva kralja (B u ch a
nan, 17 6 6 : 57). Zato Buchanan eksp licitn o odrie pravo pojedincu da ubije
tiranina-uzurpatora ako on um ereno vlada (Buchanan, 17 6 6 : 10 7 ). N a taj
nain se njegova pozicija p ovodom pitan ja prava na otpor tiraninu-uzurpatoru sasvim razlikuje od pozicije Bzea i M ornaya i Langueta, koji su u ovom
sluaju dozvoljavali da se upotrebe sva sredstva i odustane od uobiajenih
obzira i skrupula.

406

govori o nepravednoj vladavini i svojstvo nepravde nedvosmisleno

vezuje za krenje Bojih zakona (ili, jo ue, Dekaloga). Ukoliko
kre Boje zakone "tirani nisu poteeni [kazne] nita manje ne
go obini ljudi (Buchanan, 1766: 80). Dakle, teina tiranije bi se
mogla egzaktnije utvrditi prema tome da li se njom kre Boji za
koni (odnosno Dekalog) ili ne. Pokae li se da tiranin zaista gazi
Boje zakone, onda on protiv sebe nema samo puk, nego i samog
Boga. Buchanan ak priziva staru teoriju o tiraniji kao Bojoj ka
zni za grehe puka i dolazi do krajnjeg zakljuka: ako je tano da
Bog tiraninom kanjava puk koji je grean, onda je isto tako tano
da Bog kanjava i samog tiranina ubistvom koje obino ini neko
iz "niih slojeva puka (Buchanan, 1766: 85).
Kada se to uzme u obzir, Buchananova teorija mnogo
manje iskae iz britanske monarhomake tradicije nego to bi se
to moglo zakljuiti povrnim itanjem rasprave O pravu vladavine
kod Skota. Jer, neosporno je da je Buchanan vrlo blagonaklono dodelio pravo na otpor (tekoj, tj. nepodnoljivoj) tiraniji elom pu
ku, pa ak i njegovim pojedinim pripadnicima, ali je imao dobar
razlog za to - volju Boju, koja i sama zahteva uklanjanje tiranina
i zato moe da sebi nesmetano izabere "orue koje joj najvie od
govara. koti mogu biti zadovoljni zato to je Bog u njihovom slu
aju izabrao (po Buchananovom miljenju) potpuno legalan i
kotskoj politikoj tradiciji saobraen nain da ukloni tiraniju
Marije Stjuart. Ali e zato budui kralj Dejms VI Stjuart - kome
je, po svemu sudei, bilo prevashodno namenjeno objavljivanje
rasprave O pravu vladavine kod kota morati da rauna sa tim da
e, ako bude krenuo stopama svoje majke, moi biti eliminisan
kao tiranin i na svaki drugi nain, raunajui i to da ga moe ubiti
neko ko spada u "nie slojeve puka . To je verovatno najvanija
poruka koju je Buchananova rasprava trebalo da prenese mladom
kralju, ali isto tako i sledeoj generaciji kota (i Engleza), kada bu
du zakljuili "obostrani ugovor sa njim.

407

LITERATURA

Achterberg N orbert ( 19 8 8 ) : ''G ew altenteilung bei A lth u siu s", u: D ahm KarlW ilhelm , Krawietz W erner i W yduckel Dieter (ur.): Politische Theorie des Jo
hannes Althusius. Rechtstheorie, Beiheft 7 , Berlin: D uncker 8t H um blot
Alem an C hristian (15 5 7 ) : Bedencken vonn dem Kriege der Anno etc. sechs sieben und
vierzig im land zu M eissen und Sachsen gefrt ist wo f r er zuhalten sey gestalt, B a
sel (bez oznake naziva izdavaa)
Allen J. W . ( 19 2 3 ) : "M arsilio o f Padua and Madaeval Secularism ", u: H earnshaw
F. J. C. (ur.): The Social and Political Ideas o fSome GreatMedxva/Thinkers, Lon
don, Calcuta i Sidney. G eorge G . Harrap & Com pany
Allen J. W . ( 19 2 8 ) : A History o f Political Thought in the Sixteenth Century, London:
M ethuen & Co.
Allen Reginald ( 19 8 0 ) : Socrates and Legal Obligation, M inneapolis: U niversity o f
M innesota Press
A lthusius Johannes (19 3 2 ): Politica Methodicae Digesta (16 14 ), Cam bridge: H ar
vard U niversity Press
A m b std o rff Nicolaus von (16 4 5 ) : "A ntw ort a u ff der W ittenberger Lsterung:
Q uasi M agdeburgenses pr dando velint defendere Evangelicum , A nn o
15 4 9 , den 15 . Ju lij. , u: H ortleder Friedrich (ur.): D er Rmischen Kayser- und
Knigl. Maiestete Auch dess heiligen Rmischen Reichs, geistlicher und weltlicher
Stnde, Churfrsten, Frsten, Grajfen, Herrn, Reichs- und anderer Sttte, zusampt
der Heiligen Schrift, geistlicher und weltlicher Rechte Gelehrten Handlungen und
Ausschreiben, Rathschlge, Bedencken, Send- und andere Brieffe, Bericht, Supplicationschrifften... von Rechtmssigkeit, Anfang, Fort- und endlichen Aussgang dess Teutschen Kriegs, Keyser Carls dess Fnften, wider die Schmalkaldische Bundsoberste,
Chur- und Frsten, Sachsen und Hessen und J. Chur- und Frstl. G. G.
Mitverwandte, knj. 2, Gotha: Endter
A m sd o rff Nicolaus von (16 4 5 ): "E in T rost an die zu M agdeburg und an alle
from m e Christen, A nno 15 5 1, den 1 0 . Ju n ij. , u: ibid.
A m sd o rff Nicolaus von et al. ( 16 4 5 ) : Bekndtn, Unterricht und Verm ah
nung der Pfarrherm und Prediger der C hristlichen Kirchen zu M agdeburg,
A nn o 15 5 0 , den 13. A prilis , u: ibid.
A nthoiz H einz (19 55 ): Die politische Wirksamkeit des Johannes Althusius in Emden,
A urich: Verlag O stfriesische Landschaft

A ntholz H einz (19 8 8 ) : "Johan n A lthu siu s als Syndicus Reipublicae Em bdanae.
Ein kritisches R epetitorium , u: D ahm Karl-W ilhelm , Krawietz W erner i
W yduckel D ieter (u r.): op. cit.
A pijan iz A leksandrije ( 19 6 7 ) . Rimski graanski ratovi, Beograd: Kultura
A rent H ana ( 1 9 9 1) : O revoluciji. Odbrana javne slobode, Beograd: F ilip V inji
Aristotel ( 19 7 5 ) : Politika, Beograd: B IG Z
A ristotel ( 19 8 0 ) : Nikomahova etika, Beograd: B IG Z
Aristotel (19 8 7 ) : Retorika, Beograd: N ezavisno izdanje Slobodana M aia i
M arka Viia
Aristotel ( 19 9 7 ): UstavAtinski, Beograd: Plato
A veling F. ( 19 2 3 ): " S t Thom as A quin as and the Papal M onarchy", u:
H earnshaw F. J. C . (ur.): op. cit.
A vgust ( 19 7 0 ) : "R es gestae divi A u gu sti , u: D anilovi Jelena i Stanojevi O brad (ur.): Tekstovi iz rimskog prava, Beograd: Slubeni list
Bali Terence ( 19 9 5 ): Reappraisingpolitical Theory. Revisionist Studies in the Historyof
Political Thought, O xford: Clarendon Press
Barcelo Pedro (19 9 3 ): Basilea, Monarchia, Tyrannis. Untersuchungen zu Entwicklung
und Beurteilung von Allgemeinherrschaft im vorhellenistischen Griechenland, Stu t
tgart: Franz Steiner Verlag
Barker

Ernest

( 19 2 3 ):

Introductory:

M edivel

Political T hought , u:

H earnshaw F. J. C . (ur.): op. d t.

Bartels D . ( 19 0 5 ) : Die lteren ostfrieseischen Chronisten und Geschichtsschreiber und
ih n Zeit. Band 1: 1. Eggerik Beninga und seine Chronica der Fresen, 2. Ubbo Emmi
us und seine Rerum Frisicarum Historia, A urich: Verlag von V. Friem ann
Bartholus ( 19 2 5 a ): "D e T yrannia , u: Em erton Ephraim (ur.): Humanism and
Tyranny. Studies in the Italian Trecento, C am bridge: Harvard U niversity Press
Bartholus ( 19 2 5 b ) : D e G uelphis et G ib e llin is , u: ibid.
Bauer Leonhard 1 M atis Herbert ( 19 8 9 ): Geburt der Neuzeit. Vom Feudalsystem zur
Marktgesellschaft, M nchen: D eutscher Taschenbuch V erlag
Beame Edm ond (19 8 2 ): The U se and A buse o f Machiavelli: the SixteenthCenturyFrench Adaptation", journal ofthe HistoryofIdeas, god. 43, br. 1:3 3 -5 4
Behnen M ichael ( 19 9 7 ): 'Statu s regim inis provinciae. A lthusius und die 'fre
ie Republik Em den' in O stfriesland , u: D u so G iuseppe, Krawietz W erner
i W yduckel Dieter (ur.): Konsens und Konsoziation in der politischen Theorie des
frhen Fderalismus. Rechtstheorie Beiheft 16 , Berlin: D uncker &. H um blot
Bendix Reinhard ( 19 8 0 ) : Knige oder Volk. Machtausbung undFierrschaftsmandat,
knj. 1-2 , Frankfurt am M ain: Suhrkam p
Benert Richard Roy ( 19 6 7 ): Inferior Magistrates in Sixteenth-Century Political and
Legal Thought, D octor T hesis, U niversity o fM in eso ta

409

Benert R. R. ( 19 7 3 ) : Lutheran Resistance Theory and the Im perial C on stitu

tion", llPensiero politico, god. 6, br. 1 :1 7 - 3 6
Bertram Karl Friedrich ( 19 6 4 ) : Widerstand und Revolution. Ein Beitrag zur Unter
scheidung der Tatbestnde und ihrer Rechtsfolgen, Berlin: D uncker & H um blot
Beza Theodor ( 19 6 8 ) : D as Recht der O brigkeiten gegenber den Untertanen
und die Pflicht der U ntertanen gegenber den O brigkeiten , u: Dennert
Jrgen (ur.): Beza, Brutus, Hotman. Calvinistische Monarchomachen, K ln i
O pladen: W estdeutscher Verlag
Bleicken Jochen (19 9 3 ) : Die Verfassung der Rmischen Republik, Paderborn etc.:
Ferdinand Sch n in gh
Bleicken Jochen ( 19 9 4 ) : Verfassurtgs- und Sozialgesckichte des Rmischen Kaiserreic
hes, Knj. 2, Paderborn etc.: Ferdinand Schningh
Bleicken Jochen ( 19 9 5 ): Verfassungs- und Sozialgeschichte des Rmischen Kaiserreic
hes, Knj. 1, Paderborn etc.: Ferdinand Schningh
Bliem etzrieder Franz ( 19 0 4 ) : Das Generalkonzil im Grossen abendlndischen Schi
sma, Padebom : D ruck und Verlag von Ferdinand Schningh
Bloch Ernst ( 19 7 7 ) : Prirodno pravo i ljudsko dostojanstvo, Beograd: Izdavaki cen
tar K om unist
Bloch Ernst ( 19 8 1) : Princip nada, knj. 2 , Zagreb: Naprijed
Bluhm W illiam ( 19 6 9 ): Im m anent G oo d : A ristotles Q u est for the B est Regi
m e", u: Kram nick Isaac (u r.): Essays in the History o f Political Thought,
Enlewood C liffs: Prentice-H all Inc.
B odin Jean ( 19 8 1) : Sechs Bcher ber den Staat B a n d I (Buch l-III), M nchen: Ver
lag C . H. Beck
Boesi Etjen de la (19 8 6 ): Rasprava 0 dobrovoljnom ropstvu, Beograd: Filip Vinji
Borkenau Franz (19 8 3 ): Prelazak sfeudalne na graansku sliku sveta, Beograd: Izda
vaki centar K om unist
Borch Herbert von (19 34 ): Das Gottesgnadentum. Historisch-soziologischer Versuch
ber die religise Herrschaftslegitimation, Berlin: Ju n k er und D nnhaupt Verlag
Borch Herbert von (19 5 4 ): Obrigkeit und Widerstand. Z ur politischen Soziologie des
Beamtentums, Tbingen: J . C . B . M oh r (Paul Siebeck)
Bow ler Gerry (19 8 7 ): M arian Protestants and the Idea o f Violent Resistance to
Tyranny , u: Lake Peter i D o w lin g M aria (ur.): Protestantism and the National
Church in Sixteenth Century England, London itd.: Croom Helm
Brion M arcel ( 19 5 7 ) :M achiavelliundseineZeit, D sseld o rf i K ln: Eugen Diederichs V erlag
Brck U lrich von (19 8 5): Im Dienste der Reformation. Ein Lebensbild des kurschisches Kanzlers Gregor Brck, B erlin: Evangelische V erlagsanstalt

410

Brutus Stephanus Ju n iu s, the C elt ( 19 9 4 ): Vindiciae contra Tyrannos: or, concearning the legitimate Power o f a Prince over the People, and o f the People over a Prince,
Cam bridge: C am brige U niversity Press
Buchanan G eorge ( 17 6 6 ) : De jure Regni apud Scotos, Philadelphia: Steuart
Buchanan G eorge ( 19 7 8 a ): "R eru m Scoticarum H istoria. Books X V III-X IX , u:
Gatherer W . A . (ur.): The Tyrannous Reign ofM ary Stewart. George Buchanans
Account, W estport, C onnecticut: G reenw ood Press, Publishers
Buchanan G eorge ( 19 7 8 b ): "A n A dm onition to the True Lords M aintainers o f
Justice and O bedience to the K in g s G race", u: ibid.
Bugenhagen Johann es ( 19 8 2 ) : "B rie f an K urfrst Johann den Bestndigen von
Sachsen, W ittenberg, 2 9 . Septem ber 1 5 2 9 " , u: Scheible H einz (ur.): Das
Widerstandsrecht als Problem der deutschen Protestanten 1523-1546 , Gtersloh:
G tersloher Verlagshaus G erd M ohn
Buhvald Volfgang, H olveg A rm in i Princ O to ( 19 8 4 ): Renikgrkih i latinskih pi
saca antike i srednjeg veka. Tuskulum leksikon, Beograd: V uk Karadi
Burckhardt Jacob ( 19 5 8 ) : The Civilization o f the Renaissance in Italy, knj. 1, N ew
York: H arper & Brothers
Caesar ( 19 7 9 ): D er Gallische Krieg, M nchen: W ilhelm G oldm ann Verlag
C alvin Johannes ( 19 0 9 ) : B rie f N r. 6 5 8 an G aspard de C oligny in Paris (16 .
A pril 1 5 6 1 ) , u: Johannes Calvins Lebenswerk in seinen Briefen. Eine Auswahl von
Briefen Calvins in deutscher bersetzung. Zweiter Band: Die Briefe bis zum Jahre
156 4 , Tbingen: V erlag von J. C. B. M ohr (Paul Siebeck)
Calvin Johannes (19 5 5 ) : Unterricht in der christlichen Religion, Neukirchen-Vluyn:
N eukirschener Verlag
C argill T hom pson W . D . J. ( 19 8 4 ): The Political Thought o f Martin Luther, Sussex:
The Harvest Press
C arlyle R. W . i C arlyle A . J. (19 3 6 ): A History o fM ed ix va l Political Theory in the
West. Vol. VI: Political Theoryfrom 13 0 0 to 16 0 0 , Edinburgh i London: W illiam
Blackwood & Sons
Carriere M oriz (18 4 7 ): Die philosophische Weltanschauung der Reformationszeit in
ihren Beziehungen zur Gegenwart, Stuttgart i Tbingen: J. G . C ottascher Ver
lag
Cazenave M ichel & A uguet Roland ( 19 9 0 ) : Ludi carevi. Pokuajpovjesne mitoanalize, Zagreb: A ugust Cesarec
C hristm ann C urt ( 1 9 0 2 ) : Melanchtons Haltung im schmalkaldischen Kriege, Berlin:
Verlag von E. Ebering
Cicero M arcus Tullius ( i9 6 0 ) : Vom Gemeinwesen, Zrich: Artem is-Verlag
C iceron M arko T u lije ( 1 9 7 5 ) : O krajnostima dobra i zla, Sarajevo: V eselin M aslea

411

Ciceron M arko T u lije ( 19 7 8 ) : "O dunostim a , u: Filozofski spisi. Novi Sad: M a

tica srpska
Clarke M . V . ( 1 9 2 6 ) : The M dival City State. An Essay on Tyranny and Federation in
the Later M iddle Ages, London: M ethuen & co.
C ollins Randall ( 1 9 9 2 ) : "Th e Rise and Fall o f M odernism in Politics and Reli
gion ", Acta Sociologica, god. 35, br. 3 :17 1 - 18 6
C ollinson Patrick ( 19 8 7 ) : The English Captivity ofM aty Queen o f Scots, Sheffield:
Sheffield H isto ry Pam phlets
Condren C onal ( 19 7 7 ) : M arsilius o f Paduas A rgum ent from A uthority. A
Survey o f Its Significance in the Defensor Pacis , Political Theory, br. 5, br. 2:
2 0 5 -2 18
C onnolly Jam es ( 19 2 8 ) : John Gerson. Reformer andMystic, Louvain: Librarie uni
versitaire
C ornelius Friedrich ( 19 2 9 ) : Die Tyrannis in Athen, M nchen: E rn st Reinhard
Verlag
Cowell F. R. ( 19 4 8 ): Cicero and the Roman Repuhlic, London: S ir Isaac Pitm an and
Sons
Crow e M ichael Bertram ( 19 7 7 ): The Changing Profile o f the Natural Law, T he Hague: M artinus N ijh o ff
Cum ont Franz ( 19 5 6 ): The Oriental Religions in Roman Paganism, N ew York: D o
ver Publications
C avoki K ota (19 8 9 a ): "R evolucionarni m akijavelizam , u: Revolucionarni ma
kijavelizam i drugi eseji, Beograd: IR O Rad
C avoki K ota (19 8 9 b ): O neprijatelju, Beograd: Prosveta
Cedvik O ven (19 8 6 ): Istorija reformacije. Novi Sad: D obra vest
D ahlheim W erner ( 19 9 2 ): Die griechisch-rmische Antike. Band l: Griechenland, Pa
derborn itd.: Schningh
D ahlheim W erner ( 2 0 0 0 ) : "D ie Ideen des M rz 44 v. C h r. , u: D em andt
A lexander (ur.): Das Attentat in der Geschichte, A ugsburg: Bechterm nz Ver
lag
4V

D ahren d orf R a lf (19 9 3): "D ie Sache m it der N a tio n ", u: Jeism an n M ichael i Rit
ter H enning (ur): Grenzflle. ber neuen und alten Nationalismus, Leipzig: Reclam Verlag
"D a s Urteil als K nig W entzeslauwe abgesetzt w orden ist von dem rm ischen
Reiche

( 1 4 0 0 ) (19 6 5 ),

u:

Bauer Fritz (u r.):

Widerstand gegen die

Staatsgewalt. Dokumente der Jahrtausende, Frankfurt am M ain i Ham burg:

Fischer
D aube D avid ( 19 7 2 ): Civil Disobedience in Anti<juity, Edinburgh: Edinburgh
U niversity Press

412

D elfos Leo ( 1 9 7 2 ) : "Alte Rechtsform en des W iderstandes gegen W illkurherrschaft , u: K aufm ann A rthur u saradnji sa Backm ann Leonardom (ur.):
Widerstandsrecht, D arm stadt: W issenschaftliche Buchgesellschaft
D elim o Zan ( 19 8 9 ) : Civilizacija renesanse, N ovi Sad: Knjievna zajednica N ovog
Sada
D elim o an ( 19 9 8 ) : Nastanak i uvrenje reformacije, Srem ski Karlovci i Novi
Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia
D em p f A lois ( 1 9 6 2 ) : Sacrum Imperium. Geschichts- und Staatsphilosophie desMittelalters und der politischen Renaissance, M nchen: R. O ldenbourg Verlag
D ennert J rgen (19 6 4 ) : Ursprung und Begriff der Souverenitt, Stuttgart: G ustav
Fischer Verlag
Dennert J rgen ( 19 6 8 ) : "E in leitu n g des H erausgebers", u: D ennert Jrgen
(ur.): op. ciL
"D e r erste Schm alkaldische Bundesvertrag ( 2 7 .2 .1 5 3 1 ) ( 19 6 2 ) , p rilog u: Fa
bian Ekkehart: op. cit.
"D erer von M agdeburg Entschuldigung, Bitt und gem eine Christliche Erinnerunge, A nn o 15 4 9 " (16 4 5 ) , u: H ortleder Friedrich (ur.): op. cit.
Die Straburger Eide ( 8 4 2 ) ( 19 6 5 ) , u: Bauer Fritz (u r.): op. cit.
D iesner H ans-Joachim ( i9 6 0 ) : Griechische Tyrannis und griechische Tyrannen, Ber
lin: Akadem ie-Verlag
D iesner H ans-Joachim ( 19 7 9 ): Problem e der lteren griechischen Tyrannis
( 19 5 8 ) , u: Kinzl Konrad (ur.): Die ltere Tyrannis bis zu den Persenkriegen. B e
itrge zur griechischcn Tyrannis, D arm stadt: W issenschaftliche Buchge
sellschaft
D iesselhorst M alte ( 19 8 4 ): "Z u r Zwei-Reiche-Lehre M artin Luthers, u: D ilcher G erhard i S ta ff Ilse (ur.): Christentum und modernes Recht. Beitrge zum
Problem des Skularisierung, Frankfurt am M ain: Suhrkam p
D jurant Vil ( 19 9 6 ) : Cezar i Hrist. Istorija rimske civilizacije i hrianstvo od njihovih
poetaka do3 2 ;. godine nove ere, Beograd: N arodna knjiga i A lfa
D jurant Vil (19 9 8 ): Doba vere. Istorija srednjovekovne - hrianstvo, islama i judaizma
- od Konstantina do D a n tea :)2 y 1)0 0 . godine nae ere, Beograd: N arodna k nji
ga i A lfa
D jurant Vil ( 2 0 0 0 ) : Reformacija. Istorija evropske civilizacije od Viklifa do Kalvina:
130 0 -15 6 4 , Beograd: Narodna knjiga i A le f
D om aszew ski Alfred von ( 19 2 5 ) : "G ru nd lage des A ugusteischen Principales ,
u: Karo G eorg et al.: Bilder und Studien aus Drei Jahrtausenen. Eberhard Gothein
zum Siebzigsten Geburtstag als Festgabe, M nchen i Leipzig: Verlag von D uncker & H umbolt
D onaldson Peter (19 8 8 ): Machiavelli and Mystery o f State, N ew Y ork itd.: C am
bridge University Press

413

Drews R ob en ( 1 9 7 9 ) : "D ie ersten Tyrannen in G riechenland , u: K inzl Konrad

(ur.): op. cit.
D uruy Victor ( 18 8 8 ) : Geschichte des Rmischen Kaiserreichs. Vierter B a n von der
Schlacht bei Actium und der Eroberung Aegyptens bis zu dem Einbrche der Barba
ren, Leipzig: V erlag vo n Schm idt & Gnther
D uso G iuseppe ( 19 9 7 ) : "M andatskonflikt, Konsoziation und Pluralism us in
der politischen Theorie des A lth u siu s , u: D u so G iu sep pe, Krawietz
W erner i W yduckel D ieter (ur.): op. cit.
uri M ilo ( 19 8 7 ): Istorija helenske etike, Beograd: Zavod za izdavanje udbeni
ka i nastavna sredstva
"Ecclesiastical O rdinances ( 1 5 4 1 ) (19 8 3 ), u: Potter G . R. i G reen grass M . (ur.):
John Calvin, London: Edward A rnold (Publishers)
Egelh aaf G ottlob ( 18 8 9 ) : Deutsche Geschichte im sechzehnten Jahrhundert bis zum
Augsburger Religionsfrieden (Zeitalter der Reformation). Erster B a n d -15 17 -15 2 6 ,
Stuttgart: V erlag der J. G . C ottasehen Buchhandlung N achfolger
Egelh aaf G ottlob ( 18 9 2 ) : Deutsche Geschichte im sechzehnten Jahrhundert bis zum
Augsburger Religionsfrieden (Zeitalter der Reformation). Zweiter Band: 1526 -1555 ,
Stuttgart: V erlag der J. G . C ottaschen Buchhandlung N achfolger
Ehlers Joachim ( 2 0 0 0 ) : Ludw ig von O rlans und Joh an n von Burgund
( 14 0 7 / 14 19 ) . Vom Tyrannenm ord zum Rache als Staatsraison ", u: Dem andt A lexander (ur.): op. cit.
Elijade M ira ( 19 9 1) : Istorija verovanja i religijskih ideja, knj. 1-3, Beograd: Prosveta
Elkan Albert ( 19 0 5 ) : Die Publizistik der Bartholomusnacht undMomays Yindiciae
contra Tyrannos, Heidelberg: Carl W in te rs U niversittsbuchhandlung
Elorduy Eleuterio (19 3 6 ): Die Sozialphilosophie der Stoa, Leipzig: D ieterichsche
Verlagsbuchhandlung
Em m ius U bbo ( 19 8 1) : Friesische Geschichte, knj. 1, Frankfurt am M ain: Verlag
Jochen W rner
Em m ius U bbo (\ ,8 2 )-. Menso Altings Leben, Em den: A . Bretzler
Em m ius U bbo (19 8 2 b ): Ostfriesland, Frankfuct am M ain: Jochen W rner
Em m ius U bbo (19 8 6 ): Geschichte unserer Zeit. Frieseische Geschichte, knj. 7, ibid.
Epiktet ( 19 9 1) : O brasci volje i sree , u: Frtuni D . (ur.): Obrasci volje i sree
(Stoiki trebnik), N i: Gradina
Erbkam H . W . (18 4 8 ): Geschichte der protestantischen Sekten im Zeitalter der Refor
mation, H am burg i Gotha: Friedrich i A ndreas Perthes
Ercole Francesco (19 14 ): Tractatus de Tyranno von Coluccio Salutati. Kritische Ausga
be mit einer historisch-juristischen Einleitung, B erlin i Leipzig: D r. W alter
Rotschild

414

Eschenburg T heodor ( 19 6 5 ) : ber Autoritt, Frankfurt am M ain: Suhrkam p

Fabian Ekkehart ( 19 6 2 ) : D ie Entstehung des Schmalkaldischen Bundes und seiner Ver
fassung 15 2 4 / 2 9 - 15 3 1/ 3 5 . Brck, Phillip von Hessen und Jacob Sturm, Tbingen:

O sianderische Buchhandlung (K om m issionsverlag)

Feuerherdt Eckhardt ( 19 6 2 ) : Gesellschaftsvertrag und Naturrecht in der Staatslehre
des Johannes Althusius, Kln: D oktor D iss.

Figgis, J. N . ( 19 2 3 ) : Studies o f Political Thoughtfrom Gerson to Grotius, 14 1 4 - 1 6 2 5 ,

Cam brige: C am bridge U niversity Press
Fortescue S ir John ( 19 4 2 ) : D e Laudibus Legum Anglie, Cam bridge: C am bridge
U niversity Press
Franklin Ju lian ( 19 6 6 ) : Jean Bodin an d the Sixteenth-Century Revolution in the
M ethodologe o f L a w a n d Jurisprudence, N ew Y ork i London: C olum bia

U niversity Press
Franklin Ju lian ( 19 6 7 ) : "C onstitu tionalism in the Sixteenth Century: the
Protestant M onarchom achs , u: Spitz D avid (ur.): Political Theory & Social
Change, N ew York: Atherton Press

Franklin Julian ( 19 6 9 ): "Introduction , u: Constitutionalism and Resistance in the

sixteenth Century. Three Treatises by Hotman, Bez B 'M om ay, N ew York: Pegasus

Franklin Julian (19 7 3 ): Jean Bodin and the Rise o f Absolutist Theory, Cam bridge:
Cam bridge U niversity Press
Franklin Julian (19 7 8 ): John Locke and the Theory o f Sovereignity. M ix e d M o n a rc h y
and the Right o f Resistance in the Political Thought o f the English Revolution, C am

bridge itd.: C am bridge U niversity Press

Franzen A ugust ( 19 7 6 ): "K onziliarism u s ( 1 9 6 9 ) , u: Bum er Rem igius (ur.):
D ie Entwicklung des Konziliarismus. Werden und Nachwirken der Konziliaren Idee,

D arm stadt: W issenschaftliche Buchgesellschaft

Franzen A ugust ( 19 7 7 ): D as K onstanzer Konzil. Probleme, Aufgaben und
Stand der K onzilforschung ( 1 9 6 5 ) , u: Bum er Rem igius (ur.): D as K on
stanzer Konzil, D arm stadt: W issenschaftliche Buchgesellschaft

Frejzer Dejm s D ord ( 19 7 7 ): Zlatna grana. Prouavanje magije i religije, knj. 2,

Beograd: B IG Z
Friedei H ans (19 37 ): D er Tyrannenmord in Gesetzgebung und Volksmeinung der G ri
echen, Stuttgart: Verlag von W . Kohlham m er

Friedrich Carl Joachim ( 19 3 2 ): Prfac", u: A lthusius Johannes: op. cit.

Friedrich Carl (19 53 ): D er Verfassungsstaat der Neuzeit, Berlin, G ttin gen i H ei
delberg: Springer-Verlag
Frojd Sigm und (v)7 )):M ojsije im onoteizam , Beograd: G rafos
Fryde Natalie ( 19 7 9 ): The Tyranny an d F a ll o f Edw a rd I I 13 2 1- 13 2 6 , C am bridge itd.:
Cam bridge U niversity Press

415

Fuhrm ann H orst ( 1 9 9 8 ) : D ie Ppste. Von Petrus zu Johannes P a u l I I, M nchen:

Verlag C. H . Beck
Fuko M iel ( 19 7 1) : R ijei i stvari, Beograd: Nolit
Fuko M iel ( 19 9 8 ) : Treba braniti drutvo. Predavanja na K o le i de Fransu iz 1 9 7 6 . g o
dine, Novi Sad: Svetovi

Garen Euenio ( 19 8 8 ) : Italijanski humanizam, Novi Sad: K njievna zajednica

Novog Sada
Garen Euenio ( 19 8 2 ) : Kultura renesanse, Beograd: N olit
Garnett George ( 19 9 4 ): " E d ito r s Introduction , u: Brutus Stephanus Junius,
the Celt: op. cit.
Gatherer W . A. ( 19 7 8 ) : "Buchanan as H istorian , u: Gatherer W . A . (u r.): op.
cit.
G eiger M ax (19 7 8 ): Kirche, Staat, Widerstand. Historische Durchgnge und aktuelle
Standortbestimmung, Zrich: Theologischer Verlag

Gelderen M artin van ( 19 9 2 ) : The Political Thought o f the Dutch Revolt 1 5 5 5 - 1 5 9 0 ,

Cam bridge, N ew York i Victoria: C am bridge U niversity Press
G erson Jean ( 19 6 5 ) : "D e potestate ecclesiastica", u: Oeuvres compltes. Vol. VI
L oeuvre ecclsiologique, Paris itd.: D escle & co.

G ew irth Alan ( 19 5 1) : "M arsiliu s o f Padua and M dival Political P hilosophy ,

u: M arsilius o f Padua: The D efender o f Peace. Volume I, N ew York: C olum bia
U niversity Press
Geyl P. ( 19 3 2 ): The Revolt o f the Netherlands ( 15 5 5 - 16 0 9 ) , London: W illiam s &
Norgate
G iesey Ralph (19 7 0 ): "The M onarchom ach Trium virs: Hotm an, Beza and
M ornay , Bibliothque d H umanisme et Renaissance, god. 32 , br. l: 4 3-5 1
G illingh am John (19 8 7 ): "C risis or Continuity? The Structure o f Royal
A uthority in England 13 6 9 - 14 2 2 , u: Schneider Reinhard (ur.'): D as sptmit
telalterliche Knigtum im europischen Vergleich, Sigm aringen: Jan Thorbecke

Verlag
G ierke O tto von (19 13a): D as deutsche Genossenschaftsrecht. Vierter B and: D ie Sta
ats- und Korporationslehre der N euzeit, B erlin fW eidm an n sch e Buchhandlung

G ierke O tto von (19 13b ): Johannes Althusius und die Entwicklung der naturrechtlichen
Staatstheorien. Zugleich ein Beitrag zu r Geschichte der Rechtssystematik, Breslau:

Verlag von M . & H. Marcus

G iven -W ilson Chris (19 9 3): "In tro d u ction , u: G iven-W ilson Chris (ur.):
Chronicles o f the Revolution 13 9 7 - 1 4 0 0 . The Reign o f R ichard II, M anchester i

N ew York: Manchester U niversity Press

G od m an Peter (19 9 8 ): From Poliziano to M achiavelli. Florentine Humanism in the
H ight Renaissance, Princeton: Princeton U n iversity Press

416

Goodm an C h isto ph er (19 3 1) : How Superior Powers Ought to be Obeyd (1558), New
York: C olu m bia U niversity Press
G rin g M artin ( 19 4 6 ) : Weg und Sieg der modemen Staatsidee in Frankreich ( Vom
Mittelalter zu 17 8 9 ), T bingen: V erlag von J. C . B. M ohr (Paul Siebeck)
G raus Frantiek ( 19 8 7 ) : "D a s Scheitern von K nigen: Karl VI., Richard II.,
W enzel IV .', u: Schneider Reinhard (ur.): op. cit.
G riew ank Karl ( 19 7 3 ): D er neuzeitliche Revolutionsbegriff. Entstehung und Geschichte,
Frankfurt am M ain: Suhrkam p

G riffiths G ord on ( 19 5 9 ): D em ocratic Ideas in the Revolt o f N etherlands ,/ rchivf r Reformationsgeschichte, god. 5 0 , br. 1: 5 0 -6 3
Gurevi A ron ( 19 9 4 ) : Kategorije srednjovekovne kulture, N ovi Sad: M atica srpska
"G utachten der kurschsische Ju risten [Torgau oder W ittenberg, kurz vor 2 6 .
O ktober 1 5 3 0 ] ( 19 8 2 ) , u: Scheible H einz (ur.): op. cit.
Hagen C hristine ( 1 9 9 0 ) : Widerstand und ziviler Ungehorsam. Politische Philosophie
und rechtliche Wertung, Pfaffenweiler: C entaurus-Verlagsgesellschaft
H alper Edvard ( 19 9 4 ): "B ivstvo A ristotelove etike", Filozofska istraivanja, god.
7: 2 6 0 - 2 8 7
Hall Basil ( 19 5 6 ) : John Calvin, London: The H istorical A ssociation
H alliday W illiam Reginald ( 19 2 3 ): The Growth o f the City State: Lectures on Greek
and Roman History, Liverpool i London: T he U niversity o f Liverpool Ltd.
Halm H einz ( 2 0 0 0 ) : "D ie A ssassin en 1 0 9 2 bis 12 7 3 , u: D em andt Alexander
(ur.): op. cit.
Hansen R eim er ( 2 0 0 0 ) : "K n ig Heinrich IV. von Frankreich 16 10 . Der
Frstenm ord im Konfessionellen Zeitalter , u: D em andt Alexander (ur.):
op. cit.
Harline C raig (19 8 7 ): Pamphlets, Printing, and Political Culture in the Early Dutch Republic, D ordrecht itd.: M artinus N ijh o ff Publishers
H arm s K laus (19 5 8 ) : Dr. Johann Bugenhagen, Bielefeld: Ludw ig BechaufVerlag
H earnshaw F. J. C. ( 19 2 6 ) : "Introductory: T he Social and Political Problem s o f
the Sixteenth and Seventeenth C en turies , u: H earnshaw F. J. C. (ur.): The
Social & Political Ideas o f Some Great Thinkers o f the Sixteenth and Seventeenth
Centuries, London itd.: G eorg G . H arrap & Co.
Heckei Johann es (19 6 4 ): "W iderstand gegen die O brigkeit? Pflicht und Recht
zum W iderstand bei M artin Luther", u: Das blinde, undeutliche Wort 'Kirche'.
Gesammelte Aufstze, K ln i Graz: Bhlau Verlag
Hefele Carl Joseph von ( 18 9 0 ) : Conciliengeschichte, tom 6, Freiburg im Breisgau:
H erdersche V erlagshandlung
Hefele Carl Joseph von ( 18 9 6 ): ibid., tom 7
H eintzeler Gerhard ( 19 2 7 ) : Das B ild des Tyrannen bei Platon. Ein Beitrag z w
Geschichte der Griechischen Staatsethik, Stuttgart: Verlag von W . Kohlham m er

417

I
Heller H enry ( 1 9 9 1) : C ivil Wars in Sixteenth-Century France, M ontreal itd.:
M cG ill-Q u een 's U n iversity Press
Herodot ( 19 6 6 ) : Istorija, N ovi Sad: M atica srpska
Heyck Ed. ( 19 0 8 ) : Wilhelm von Omnien und die Entstehung der freien Niederlande,
Bielefeld i Leipzig: Verlag von Velhagen & Klasing
Heyland Carl ( 1 9 5 0 ) : Das Widerstandsrecht des Volkes gegen vetfassungswidrige
Ausbung der Staatsgewalt im neuen deutschen Veifassungsrecht: zugleich ein Beitrag
zur Auslegung des Art. 147 der Hessischen Verfassung vom 1. Dezember 19 4 6 ,
Tbingen: Carl M ohr
H inrichs Carl ( 1 9 7 1 ) : Luther und Mntzer: ihre Auseinandersetzung ber Obrigkeit
und Widerstandsrecht, Berlin: W alter de Gruyter
H insley F. H . ( 19 8 6 ): Sovereignity, C am bridge itd.: C am bridge U niversity Press
H ippel

Ernst

von

( 19 7 2 ) :

Zum

Problem

des

W iderstandes

gegen

rechtswidrige M achtsausbun g", u. K aufm ann A rthur u saradnji sa Bac

kmann Leonardom (ur.): op. cit.
H iti Filip (19 8 8 ) : Istorija Arapa od najstarijih vremena do danas, Sarajevo: Veselin
M aslea
H offm an H asso (19 8 8 ) : Reprsentation in der Staatslehre der frhen N euze
it. Z u r Frage des Reprsantationsprinzips in der Politik des Johann es A lt
husius , u: D ahm Karl-W ilhelm , Krawietz W erner i W yduckel D ieter (ur.):
op. cit.
H ollensteiner Johannes ( 19 7 7 ): "Stu d ien zur G eschftsordn un g am Konstanzer Konzil. Ein Beitrag zur Geschichte des Parlam entarism us und der D e
m okratie ( 1 9 2 5 ) , u: Bum er R em igius (ur.). op. cit.
H lscher Em il Erich (19 3 1): Vom rmischen zum christlichen Naturrecht, A ugsburg:
Literar. In stitut Haas und Grabheer
H olt M ack (19 9 5 ): TheFrench Wars o f Religion 15 6 2 -16 2 9 , C am bridge: C am brid
ge U niversity Press
H oltz Eberhard (19 9 3): Reichsstdte und Zentralgewalt unter Knig Wenzel 137614 0 0 , W arendorf: Fahlbuch V erlag
H pfl H arro (19 8 6 ): Fundam ental Law an d 'th e C onstitution in SixteenthC entury France , u: Schnur Rom an (u r.): Die Rolle der Juristen bei der Entste
hung des modernen Staates, Berlin: D uncker & H um blot
H Irm gard (19 53 ): G eorg Spalatin a u f dem Reichstag zu A ugsburg 15 3 0
und seine Stellungnahme zur Frage des W iderstandsrechts , Archivfu r Re
formationsgeschichte, god. 44 , br. 1/2 : 6 4 -8 6
H Irm gard (19 6 3): "Z u r G en esis der W iderstandslehre Bezzs", Archiv f r Re
formationsgeschichte, god. 54, br. 2 : 1 9 8 - 2 1 4
H otm an Franz (19 6 8 ): "Franco G allia , u: D en nert J rgen (ur.): op. cit.

418

H glin T hom as ( 19 7 7 ) : Tyrannei der Mehrheit. Eine ideengeschichtliche Studie, Bern

i Stuttgart: Verlag Paul H aupt
H glin T hom as ( 1 9 9 1) : Sozietaler Fderalismus. Die politische Theorie des Johannes
Althusius, Berlin i N ew York: W alter de Gruyter
Jacob E. F. ( 19 2 3 ) : "Jo h n o f Salisbu ry and the 'Policraticus' , u: H earnshaw F.
J. C. (u r.): op. cit.
Jellinek G eorg ( 19 5 9 ): Allgemeine Staatslehre, D arm stadt: H erm ann Gentner
Verlag
Jodl Fridrih ( 19 7 5 ) : Istorija etike kaofilozofike nauke. Prva knjiga: do krajaprosvetiteljstva, Sarajevo: V eselin M aslea
John o f Salisbu ry ( 19 5 5 ) : "Policraticus. Chapter X X [Tyrannicide] , u: Elliott
W illiam i M cD onald Neil (u r.): Western PoliticalHcritage, Englew ood Cliffs,
N . J.: Prentice-H ill, Inc.
Jon es Richard ( 19 6 8 ) : The Royal Policy o f Richard II: Absolutism in the Later Middle
Ages, O xford: B asil Blackwell
Jones R. T u d u r ( 19 8 5 ) : The Great Reformation. From Wyclif to Knox - Two Centuries
That Changed the Course ofHistory, Leicester: Inter-Varsity Press
Josephus Flavius (19 8 0 ) : Der jdische Krieg, Mnchen: W ilhelm Goldm ann Verlag
Kantorowicz Ern st ( 19 9 2 ) : Die zwei Krper des Knigs. Eine Studie zur politischen
Theologie des Mittelalters, Stuttgart: Klett-C otta
Kantorowicz Ernst ( 19 9 8 ) : Gtter in Uniform. Studien zur Entwicklung des
abendlndischen Knigtums, Stuttgart: Klett-Cotta
Kappen O . M oorm an van (19 8 8 ) : D ie Niederlande in der Politica des Joh an
nes A lth u siu s, u: D ahm K arl-W ilhelm , Krawietz W erner i W yduckel D ie
ter (ur.): op. cit.
Kelley D onald (19 7 3 ): Franois Hotman. A Revolutionrs Ordeal, Princeton: Prin
ceton U niversity Press
Kelley D onald ( 19 8 1) : The Beginnings o f Ideology. Consiousness and Society in the
French Reformation, C am bridge itd.: C am bridge U niversity Press
Kelsen H ans (19 6 3 ): "D ie Grundlage der Naturrechtlehre , u: Schm lz FranzM artin (ur.): Das Naturrecht in der politischen Theorie, W ien: Springer-Verlag
Kern Fritz (19 5 4 ): Gottesgnadentum und Widerstandsrecht im frheren Mittelalter.
Zur Entwicklungsgeschichte der Monarchie, D arm stadt: W issenschaftliche
Buchgem enschaft
K ersting W olfgang ( 19 9 7 ): "Vertrag, Gesellschaftsvertrag, H errschaftsvertrag ,
u: Brunner O tto, C onze W erner i Koselleck R einhart (ur.): Geschichtliche
Grundbegriffe, knj. 6 , Stuttgart: Klett-C otta
Kingdon Robert (19 5 5 ) : "The First Exp ression o fT h eod ore B ezas Political Ideas , Archivf r Reformationsgeschichte, god. 46 , br. 1: 8 8 - 10 0
Kingdon Robert ( 19 5 6 ) : Geneva and the Coming o f the Wars o f Religion in France
1555-156}, Geneve: Librairie E. D roz

419

Kingdon Robert ( 1 9 6 7 ) : Geneva and the Consolidation o f the French Protestant M o

vement, 156 4 -15 72 . A Contribution to the History o f the Congregationalism,
Presbytarianism, and Calvinist Resistance Theory, M adison: T he U niversity o f
W isconsin Press
Kingdon Robert ( 19 8 5 a ) : The First Expression o f T heodore Bez s Political
Ideas , u: Church and Society in Reformation Europe, London: Variorum Re
print
Kingdon Robert ( 19 8 5 b ) : "C alvin ism and Dem ocracy: Som e Political Im plica
tions o f D ebates on French Reformed Church G overnm ent, 15 6 2 - 15 7 2 " , u:
ibid.
Kingdon Robert ( 19 8 5 c ): "R eaction s to the St. Bartolom ew M assacres in Gene
va and R om e , u: ibid.
Kingdon Robert (19 8 8 ) : Myths about the St. Batholomew's D ay Massacres 157 2 157 6 , C am bridge i London: Harvard U niversity Press
K ingdon Robert ( 19 9 7 ): A lth u siu s U se o f C alvin ist Sources in his Politica ,
u: D uso G iu seppe, Krawietz W erner i W yduckel D ieter (u r.): op. cit.
Klautke Jrgen-Burkhard ( 19 9 4 ): Recht a u f Widerstand gegen die Obrigkeit? Eine
Systematisch-theologische Untersuchung zu den Bestreitung^- und Rechtfertigung
sbemhungen von Gewaltanwendung gegen weltliche M acht (bis zum 18. Jahrhun
dert), knj. 1, Km pen: U itgeverij K ok
Kleger H einz (19 9 3 ): Der neue Ungehorsam. Widerstnde und politische Verpflichtung
in einer lernfhigen Demokratie, Frankfurt am M ain i N ew York: C am pus
Klem pa W illiam ( 19 9 0 ) : John C alvin on Natural Law , u: G eorge T im othy
(ur.): John Calvin and the Church: A Prism o f Reform, Louisville i W estm inster:
J. K nox Press
Kneer A ugust (18 9 3 ): Die Entstehung der Konziliaren Theorie. Z ur Geschichte des Schi
smas und der kirchenpolitischen Schriftsteller Konrad von Gelnhausen (fi}c > o ) und
Heinrich von Langenstein ( f i} 9 7 ) , Rom a: T ipografia della Pace di Filippo
C uggiani
K nox John (19 9 4 a ): "The First Blast o f the T rum pet ( 15 5 8 ) , u: On Rebellion,
C am bridge: Cam bridge U niversity Press
K nox John (19 9 4 b ): The Letter to the R egent ( 15 5 8 ) " , u: ibid.
K nox Jo h n (19 9 4 c ): "The A ppelation to the N o b ility and Esttes ( 1 5 5 8 ) , u:
ibid.
K n o x Joh n (i9 9 4 d ): "The Letter to the C om m on alry ( 1 5 5 8 ) , u: ibid.
K nox Joh n (19 9 4 e ): Sum m ary o f the Second B last o f the Trum pet ( 15 5 8 ) " , u:
ibid.
K nox Joh n (19 9 4 O : "The Suspension o f the Regent, O ctober 15 5 9 " , u: ibid.
K nox Joh n (19 9 4 g ): Knox and M ary Q ueen o f Sco ts, Septem ber 1 5 6 1 , u: ibid.

420

K nox John ( 19 9 4 h ): "The D ebate at the Genera! A ssem bly, June 1 5 6 4 , u: ibid.
K olb Robert ( 19 7 8 ) : Nikolaus von Amsdorff (1483-1565). Populr Polemics in the Pr
servation o f Luthers Legacy, N ieuw koop: B. D e G raa f
K opiston Frederik ( 1 9 9 1) : Istorija filozofije. Tom II: Srednjovekovna filozofija. Avgustin - Skot, Beograd: B IG Z
K opiston Frederik ( 19 9 4 ) : Istorija filozofije. Tom III: Kasni srednji vek i renesansna f i
lozofija. Okam - Suarez, Beograd: B IG Z
Kraut Richard ( 19 8 4 ) : Socrates and the State, Princeton, N ew Jersey: Princeton
U niverstity Press
Kriele M artin ( 19 8 7 ) : Die demokratische Weltrevolution. Warum sich die Freiheit dur
chsetzen wird, M nchen i Zrich: Piper
Kriele M artin ( 19 8 8 ) : Einfhrung in die Staatslehre. Die geschichtlichen Legiti
mittsgrundlagen des demokratischen Veifassungsstaates, Reinbek bei Ham burg:
Rowohlt
K senofont (19 8 0 a ) : H ijeront ili o tiraninu , u: Strauss Leo: O tiraniji, Zagreb:
Grafiki zavod H rvatske
K senofont ( 19 8 0 b ) : Uspomene 0 Sokratu, Beograd: B IG Z
Laoust Henri ( 19 8 9 ) : Raskoli u islamu. Uvod u prouavanje islamske religije, Zagreb:
Naprijed
Le Van Baum er Franklin ( 19 4 0 ) : The Early Tudor Theory o f Kingship, N ew Haven:
Yale U niversity Press
Leifer Franz ( 19 14 ) : Die Einheit des Gewaltgedankens im rmischen Staatsrecht,
M nchen i Leipzig: V erlag von D uncker & H um blot
Lewis J. U. ( 19 6 8 ) : Jean B od in s Logic o f Sovereignty", Political Studies, god.
16 , br. 2 : 2 0 6 - 2 2 2
Livije, T it ( 19 9 1) : Istorija Rima od osnivanja grada [knj. l-V ], Beograd: Srpska knji
evna zadruga
Loewenstein Karl ( 19 5 9 ): Verfassungslehre, Tbingen: J. C. B. M ohr (Paul Sie
beck)
Lossen M ax (18 9 4 ): Die Lehre vom Tyrannenmord in der christlichen Zeit, M nchen:
Verlag der k. b. A kadem ie
Luther M artin (19 8 2 a ): "B r ie f an Kurfrst Johann den Bestndigen von Sac
hsen (W ittenberg, 2 4 . Dezem ber 1 5 2 9 ) , u: Scheible H einz (ur.): op cit.
Luther M artin (19 8 2 b ): 7 0 Thesen, A pril 15 3 9 , u: ibid.
Luther M artin (19 9 1a ): Eine treue Verm ahnung an alle C hristen, sich zu hten
vo r A ufruhr und Em prun g ( 1 5 2 2 ) , u: Luther Deutsch. Band 4 : Der Kam pf um
die reine Lehre, Gttingen: V andenhoeck & Ruprecht
Luther M artin ( 19 9 1b ): "W arnung an seine lieben D eutschen ( 15 3 1) , u: ibid.

421

Luther M artin ( 19 9 1c ) : Luther Deutsch. Band >: Die Tischreden, G ttin gen : Vandenhoeck & R uprecht
Luther M artin et al. ( 19 8 2 a ) : "B r ie f an K urfrst Johann den Bestndigen von
Sachsen (W ittenberg, 6. M rz 15 3 0 ) , u: Scheible H einz (u r.): op cit.
Luther M artin et al. ( 19 8 2 b ) : "Erklru n g [in Torgau, 2 6 - 2 8 . O ktob er 15 3 0 ] , u:
ibid.
Luther M artin et al. (19 8 2 c ) : Gutachten [fr K urfrst Joh an n Friedrich von
Sachsen] (W ittenberg, 6 . Dezem ber 15 3 6 )", u: ibid.
Luther M artin et al. ( i9 8 2 d ) : Gutachten [fr K urfrst Joh an n Friedrich von
Sachsen und L an d graf Philipp von H essen] [13/14 . N ovem ber 15 3 8 ]", u:
ibid.
M achavelli N iccol (19 8 5 a ): "V ladar , u: [zabrano djelo, knj. 1, Zagreb: G lobu s
M achiavelli N iccol (19 8 5 b ) : "R asprave o prvoj dekadi T ita Livija", u: ibid.
M achavelli Niccol (19 8 5 c ): U m ijee ratovanja , u: ibid.
M achavelli Niccol ( i9 8 5 d ): Firentinske povijesti", u: ibid, knj. 2
M achavelli Niccol ( 19 8 7 ): "P ism o br. LXXXVII Francescu Vettoriju (Firenca,
2 6 . kolovoza 15 13 ) , u: Politika iskaradna pisma, Zagreb: G lobus
M ackie J. D . (19 5 7 ) : The Earlier Tudors 148 5-1558 , O xford: Clarendon Press
M ackinnon Jam es (19 2 4 ) : The Constitutional History o f Scotlandfrom Early Times to
the Reformation, London itd.: Longm ans, Green, and C o.
Maclean Fitzroy ( 19 8 3 ) :^ Concise History o f Scotland, London: Tham es and H ud
son
M andt Hella ( 19 9 7 ): "Tyrannis, D espotie , u: Brunner O tto, C onze W erner i
K oselleck Reinhart (ur.): op. cit., knj. 6
M arijana, Ju an de (19 7 8 ): O b es rechtens ist, einen T yrannen zu tten , u:
Laqueur W alter (ur.): Zeugnisse politischer Gewalt Dokumente zur Geschichte des
Terrorismus, Kronberg: Athenum
M arko A urelije ( 19 9 1) : "M isli , u: Frtuni D . (ur.): op. cit.
M arriott John (19 36 ): Dictatorship and Democracy, O xford : Clarendon Press
M arsilius o fP a d u a (19 5 6 ): The Defender o f Peace, u: Marsilius ofPadua: TheDefend e ro f Peace. Volume I, op. cit.
M artin Alfred von (19 13 ): Studien zu Coluccio Salutati, Leipzig: B. G . Teubner
M artin J. W . (19 8 9 ): Religious Radicals in Tudor England, London i Ronceverte:
T he H am bledon Press
M ason R oger (19 9 4 ): "Introduction , u: K n o x Jo h n : op. cit.
M akin N . A. ( 19 9 1): Istorija starog Rima, Beograd: N auna knjiga
M ayer T. F. ( 19 9 1) : "Tournai and T yranny. Im perial K ingship and Critical Hum an ism , The Historical Journal, god. 34, br. 2 : 2 5 7 -2 7 7

422

M ayer-Tasch Peter C ornelius ( 19 6 5 ) : Thomas Hobbes und das Widerstandsrecht,

Tbingen: V erlag von J. C . B. M ohr (Paul Siebeck)
M ayer-Tasch P. C . ( 1 9 9 1) : Politische Theorie des Verfassungsstaates. Eine Einfhrung,
M nchen: D eutscher Taschenbuch V erlag
M azzeo Josep h A nth ony ( 19 6 3 ) : Renaissance & Revolution. The Remaking o f Euro
pean Thought, London: M ethuen & Co.
M cCrie T hom as ( 1 9 0 5 ) : The Life ofjohn Knox, London itd.: T hom as N elson and
Sons
M cFarlane Ian D alrym ple ( 19 8 1) : Buchanan, London: D uckworth
M cG lew , Jam es (19 9 3 ): Tyranny and Political Culture in Ancient Greece, Ithaca i
London: Cornell U niversity Press
M cN eil John ( 19 4 1) : "N atu ral Law in the Thought o f Luther", Church History,
god. 10 , br. 3: 2 1 1 - 2 2 7
M cN eil John ( 19 4 9 ): "T h e Dem ocratic Elem ent in C alvin 's T hought , Church
History, god. 18 , br. 3 :1 5 3 - 1 7 1
M cN eil Joh n ( 19 7 6 ) : D ie Bedeutung des K on ziliarism us", u: Bum er R em igi
us (ur.): op. d t.
Meinecke, Friedrich ( 19 5 7 ) : Die Idee der Staatsrson in der neueren Geschichte,
M nchen: R. O ldenbourg Verlag
M eyer Eduard ( 1 9 2 2 ) : Caesars Monarchie und das Principat des Pompejus. Innere
Geschichte Roms von 6 6 bis4 4 v. Chr., Stuttgart i Berlin: J. G . C ottasehe Buc
hhandlung Nachfolger
M ichels Robert ( 19 7 0 ): Soziologie des Parteiwesens in der modernen Demokratie. Un
tersuchungen ber die oligarhischen Tendenzen des Gruppenlebens, Stuttgart: A l
fred Krner Verlag
M ilton D on ( 19 9 0 ) : "R asprava o kraljevim a i m agistratim a ( 16 4 9 ) , u\A n o pagitika i drugi spisi 0graanskim slobodama, Beograd: Filip Vinji
M im icaA ljoa (19 8 3 ): Ogled osrednjoj klasi. Pregled razvoja jednog sociolokog pojma,
Beograd: IIC S S O Srbije
M im ica A ljoa (ur.) ( 19 9 9 ) : Tekst i kontekst. Ogledi 0 istoriji sociologije, Beograd:
Zavod za udbenike i nastavna sredstva
M itchell, Thom as ( 19 9 1) : Cicero, the Senior Statesman, N ew Haven i London: Yale
U niversity Press
M olnar Aleksandar ( 19 9 1) : "A ntropologija prava, individualna i socijalna pato
logija i devijacije, Sociologija, god. 33, br. 4: 5 0 7 -5 2 2
M olnar Aleksandar ( 19 9 4 ) : N adziranje i kanjavanje u epohi M oderne: Foucaultove aporije m oi , Theoria, god. 37 , br. 4 :7 3 - 1 0 6
M olnar Aleksandar ( 19 9 7 ): Narod, nacija, rasa. Istorijska izvorita nacionalizma u
Evropi, Beograd: Beogradski krug

423

M om m sen T heodor ( 19 3 2 ) : Rmische Geschichte, W ien i Leipzig: Phaidon-Verlag

M om m sen T heodor (19 3 3 ): Das Weltreich derCaesaren, W ien i Leipzig: PhaidonVerlag
M onteskje ( 19 8 9 ) : O duhu zakona, knj. 1-2 , Beograd: Filip V inji
M ulgan R. G . ( 19 7 9 ): Lycophron and G reek Theories o f Social C on tract", Jo
urnal o f the Histoty o f Ideas, god. 4 0 , br. 1 : 1 2 1 - 1 2 7
M ulot R. ( 19 0 4 ) : John Knox 15 0 5 -15 7 2 , Halle: Verein fr Reform ationsgeschic
hte
M nkler Herfried ( 19 8 2 ) : Machiavelli. Die Begrndung des politischen Denkens der
Neuzeit aus der Krise der Republik Florenz, Frankfurt am M ain: Europische
Verlagsanstalt
M nkler Herfried ( 19 8 7 ) : Im Namen des Staates. Die Begrndung der Staatsraison in
der Frhen Neuzeit, Frankfurt am M ain: Fischer Verlag
M nkler Herfried ( 19 9 8 ) : "D ie K onstruktion sekundrer Frem dheit. Z u r S tif
tung nationaler Identitt in den Schriften italienischer H um anisten von
Dante bis M achiavelli , u: M nkler H erfried u saradnji sa M elinger Karin
i Ladw ig Bernd (ur.): Die Herausforderung durch das Fremde, Berlin: A kadem ie
Verlag
M ntzer T hom as ( 19 9 0 a ) : "A u sleg u n g des anderen U nterschied D an iels, des
Propheten, gepredigt a u f dem Schlo zu A llstedt vor den ttigen, teueren
H erzogen und Vorstehern zu Sachsen ( 1 5 2 4 ) , u: Schriften, LiturgischeTexte,
Briefe, Berlin: U nion V erlag
M ntzer Thom as (19 9 0 b ): "H ochverursachte Schutzrede und A ntw ort w ider
das geistlose, sanftlebende Fleisch zu W ittenberg, welches m it verklrter
W eise durch den D iebstahl der H eiligen Sch rift die erbm liche C hristen
heit also ganz jmm erliche besundet hat ( 15 2 4 ) " , u: ibid.
M ntzer Thom as (19 9 0 c ): "B r ie f an Friedrich den W eisen ( 4 .10 .15 2 3 ) " , u:
ibid.
N fW ern e r ( 19 6 7 ): "Frhform en des 'm odernen Staates' im Sptm ittelalter",
u: H ofm ann Hanns Hubert: Die Entstehung des modernen souveraenen Staates,
K ln itd.: Kiepenheuer & W itsch
N obel A lphons (19 4 3):M o rd in Politik, H am bu rg i Berlin: H anseatische V erlag
sanstalt
N ig g W alter (19 9 6 ): Das ewige Reich. Geschichte einer Hoffnung, Zrich: D iogenes
Verlag
N ojm an Erih (19 9 4 ): Istorijsko poreklo svesti, Beograd: Prosveta
O estreich G . (19 5 8 ): Die Idee des religisen Bundes und die Lehre vom S ta
atsvertrag', u: Berges W ilhelm et al. (u r.): Z ur Geschichte und Problematik der
Demokratie: Festgabe f r Hans Herzfeld anllich seines 65. Geburtstages am
2 2 .6 .19 5 7 , Berlin: Duncker & H u m b lot

424

O exle O tto G erh ard ( 19 9 5 ): D ie Kultur der Rebellion. Schw ureinung und
Verschw rung im frh- und hochm ittelalterlichen O kzident , u: Fgen
M arie Theres (u r.): Ordnung undAufruhr im M ittelalter. Historischt und juris-tische Studien zur Rebellion, Frankfurt am M ain : V ittorio Klosterm ann
OfFe C laus i Preu U lrich ( 19 8 9 ) : "M o gu li dem okratske institucije djelotvor
no iskoristiti m oralne vrijednosti? , Politika misao, god. 2 6 , br. 4: 8 5 -10 6
O m an C harles ( 1 9 10 ) : A History o f England. Vol. I: England Before the Norman
Concjuest Being a History o f the Celtic, Roman and Anglo-Saxon Periods Down to
the YearA. D. 10 6 6 , London: M ethuen & C o.
O rtm ann U rsula ( 19 8 8 ) : Cicero, Brutus und Octavian - Republikaner und Caesarianer. Ihrgegenseiteges Verhltnis im Krisenjahr 44 /4 } v. Chr., Bonn: Dr. R ud olf
Habelt
Papst G regor V II ( 19 6 5 ) : "D ictatus Papae ( 4 .3 .10 7 5 ) , u: Bauer Fritz (ur.): op.
cit.
Papst N ikolaus I ( 19 6 5 ) : E in B rie f aus dem Jahre 8 6 4 , u: ibid.
Parker T. M . ( i9 6 0 ) : The English Reformation to 1558 , London, N ew York i Toron
to: O xford U niversity Press
Parrow Kathleen (19 9 3 ): From Defence to Resistance. Justification o f Violence during
theFrench W arsof Religion, Philadelphia: Am erican Philosophical Society
Pejn T om as ( 19 8 7 ) : Prava oveka, Beograd: Filip V inji
Petronije A rbiter ( 19 7 6 ) : Satirikon, Beograd: Srp ska knjievna zadruga
Pettegree A nd rew ( 19 9 2 ) : Emden and the Dutch Revolt. Exile and the Development o f
Reformed Protestantism, O xford: C larendon Press
Philipp von H essen ( 19 8 2 ) : B rie f an M arkgraf G eo rg von Brandenburg-An
sbach (Spangenberg, 2 1 Dezem ber 15 2 9 ) " , u: Scheible H einz (ur.): op. cit.
Plass H erm ann G ottlob (18 5 9 ) : Die Tyrannis in ihren beiden Perioden beiden alten
Griechen. Dargestelt nach Ursachen, Verlauf und Wirkungen, knj. 2 , Leipzig:
A d o lf Gum precht
Platon (19 5 7 ) : Zakoni, Zagreb: Kultura
Platon ( 19 7 1) : Pism a savrem enicim a , Trei program Radio Beograda, br. 8 :3 6 9 422
Platon ( 19 7 6 ) : Drava, Beograd: B IG Z
Platon (19 8 2 a ) : O dbrana Sokratova , u: Odbrana Sokratova - Kriton - Fedon, B e
ograd: B IG Z
Platon ( 19 8 2 b ): K riton , u: ibid.
Plutarh (19 6 4 a ): D io n , u: Dion - Brut, Beograd: Rad
Plutarh ( 19 6 4 b ): B rut , u: ibid.
Plutarh ( 19 9 0 ) : C iceron , u: Slavni likovi antike, knjiga 1, Novi Sad: M atica srp
ska

425

[Ponet, John] ( 15 5 6 ) : A Shorte Treatisc o f Politike Pouuer, and o f the True Obedience
which Subiects owe to Kynges and Other Civile Gouvemours, with an Exhortacion to
A li True Natural EnglisheMen, (bez m esta i naziva izdavaa)
Polenz G ottlob von ( 18 6 0 ) : Geschichte des franzsischen Calvinismus bis zur Natio
nalversammlung i. ]. 178 9. Zum Theil aus handschriftlichen Quellen. Dritter Band:
Geschichte des politischen franzsischen Calvinismus vomAufstand von Amboise i. J.
15 6 0 bis zum Gnadenedict von Rimes i. j. 16 29 . Zweiter Theil: der politische franz
sische Calvinismus im Begriff und seine Literatur, Gotha: Friedrich A ndreas Pert
hes
Polenz G ottlob von ( 18 6 4 ): Geschichte des franzsischen Calvinismus bis zur Natio
nalversammlung i. J. 1789. Zum Theil aus handschriftlichen Quellen. Dritter Band:
Geschichte des politischen franzsischen Calvinismus vomAufstand von Amboise i. J.
156 0 bis zum Gnadenedict von Rimes i. J. 16 29 . Dritter Theil: von der Thronbestei
gung Heinrichs III. i. J. 1574. bis zum Tode Heinrichs IV. i. J. 16 10 , G oth a: Frie
drich A ndreas Perthes
Polibije (19 8 8 ): Istorije, knj. 1, Novi Sad: M atica srpska
Poper Karl (19 9 3 ): Otvoreno drutvo i njegovi neprijatelji, knj. 1-2 , Beograd: B IG Z
Premerstein A nton von ( 19 0 8 ) : Das Attentat der Konsulare aufHadrian im Jahre 118
n. Chr., Leipzig: D ietrich'sche Verlagsbuchhandlung
Preu H ugo

( 19 2 7 ) :

Veifassungspolitische Entwicklungen in Deutschland und

Westeuropa. Historische Grundlegung zu einem Staatsrecht der deutschen Republik,

Berlin: Carl H eym anns Verlag
Pttm ann Andreas (19 9 4 ): Ziviler Ungehorsam und christliche Brgerloyalitt. Kon
fession und Staatsgesinnung in der Demokratie des Grundgesetzes, Paderborn itd:
Ferdinand Schningh
Randall John Herm ann Jr. ( 19 6 7 ): "Plato on the G oo d Life and Spartan Ideal ,
Journal o f the History o f Ideas, god. 2 8 , br. 3: 3 0 7 -3 2 4
Ranke Leopold von (bez godine izdanja): Deutsche Geschichte im Zeitalter der Re
formation, W ien: Phaidon Verlag
Rem eile K urt (19 9 2 ) : Ziviler Ungehorsam. Eine Untersuchungaus der Sicht christlicher
Sozialethik, M nster: A schendorf
Rock M artin ( 19 6 4 ): Widerstand gegen die Staatsgewalt. Sozialethische Errterung,
M ainz: D oktor Diss.
Rosa Peter de (19 8 9 ): Gottes erste Diener. Die dunkle Seite des Papsttums, M nchen:
D roem er Knaur
Rostovcev M ihail ( 19 9 0 ): Istorija staroga sveta, N ovi Sad: M atica srpska
Roth D aniel ( 19 5 4 ): Widerstandgegen staatliche Unterdrckung und Kam pf ums Recht
beiden alten Griechen, Zrich: D oktor D iss.
Rothschild W alter (19 0 3): Der Gedanke der geschriebenen Verfassung in der en
glischen Revolution, Tbingen i Leipzig: V erlag von J. C . B. M ohr (Paul S ie
beck)

426

Rowen H erbert ( 19 8 8 ) : The Princes ofOrange. The Stadholders in the Dutch Republic,
C am bridge itd.: C am bridge U niversity Press
Rhe G n ther ( 19 5 8 ) : Widerstand gegen die Staatsgewalt? oder Der moderne Staat
und das Widerstandsrecht ( ein besonders heien Eisen), Berlin: Verlag Bernard
& Graefe
Saage Richard ( 19 8 1) : Herrschaft, Toleranz, Widerstand. Studien zur politischen Theo
rie der niederlndischen und der englischen Revolution, Frankfurt am M ain: Suhrkamp
Saaler M ary ( 19 9 7 ): Edward I I 130 7 -13 27 , London: The Rubicon Press
Sallust ( 19 9 1a ): "D ie Verschw rung C atalinas'', u: Historische Schriften, M n
chen: D eutscher Taschenbuch V erlag
Sallust ( 19 9 1b ): "E in ig e Bruchstcke der H istorien ", u: ibid.
Salutati Coluccio ( 1 9 2 5 ) : "D e T yranno , u: Em erton Ephraim (ur.): op. cit.
Salm on J. H. M. (19 8 7 ) : Renaissance and Revolt. Essays in the Intellectual and Social
History o f Early M odem France, C am bridge itd.: C am bridge U niversity Press
Sasso Gennaro (19 5 8 ) : Niccolo Machiavlli. Geschichte seines politischen Denkens,
Stuttgart itd.: W . K ohlham m er Verlag
Schafrrenorth Gerta (19 6 4 ): Rmer 13 in der Geschichte des politischen Denkens. Ein
Beitrag zur Klrung der politischen Traditionen in Deuschland seit dem 15. Jahrhun
dert, Heidelberg: D oktor D iss.
Schall Jam es ( 19 9 6 ): "A Reflection on the C lassical Tractate on Tyranny: The
Problem o f Dem ocratic Tyranny , The American Journal o f Jurisprudence, god.
4 1 :1 - 2 0
Schatz Klaus ( 19 9 7 ): Allgemeine Konzilien - Brennpunkte der Kirchengeschichte, Pa
derborn itd.: Ferdinand Schningh
Schelven A . A. von ( 19 5 4 ) : "B ezas D e Iure M agistratuum in Su b ditos ,/lcc/KV
f i r Reformationsgeschichte, god. 4 5, br. 1: 62-8 3
Scherger G eorge ( 19 0 4 ) : The Evolution o f M odem Liberty, London i Bom bay:
Longm ans, Green and Co.
Schlange-Schningen Heinrich ( 2 0 0 0 ) : "H arm odios und A ristogeiton, die
Tyrannenm rder von 5 14 V . C hr. , u: D em andt Alexander (ur.): op. cit.
Schlosser Joseph (19 14 ) : Die Lehn vom Widerstandsrecht der Untertanengegen die le
gitime Frstcngewalt bei den Katholiken des 16. Jahrhunderts, Bonn: D oktor D iss.
Schltter-Schindler G abriele (19 8 6 ): Der Schmalkaldische Bund und das Problem
der causa religionis, Frankfurt am M ain itd.: Peter Lang
Schm idt Hans G eorg ( 19 0 1) : Die Lehre vom Tyrannenmord. Ein Kapitel aus der
Rechtsphilosophie, Tbingen i Leipzig: Verlag von J. C. B. M ohr (Paul Sie
beck)
Schneider Carl ( 19 7 0 ): Geistesgeschichte der christliche Antike, M nchen: Verlag C.
H. Beck

427

Schnith Karl ( 1 9 7 1 ) : "G ed an ken zu den Knigsabsetzungen im Sptm ittelal

ter", Historisches Jahrbuch, god. 9 1, br. 2 : 30 9 -32 6
Schoenstedt Friedrich ( 19 3 8 ): Studien zum B eg riff des Tyrannen und zum Problem des
Tyrannenmordes im Sptmittelalter, insbesondere in Frankreich, W rzburg: Buc

hdruckerei Richard M ayr

Schller W olfgang ( 19 7 8 ) : D ie Stadt als Tyrann - Athens Herrschaft ber seine B u n
desgenossen, K on stanz: U niversittsverlag K onstanz G m bh.

Schulze W infried ( 19 8 0 ) : Buerlicher Widerstand und feu dale Herrschaft in der

frhen Neuzeit, Stuttgart-Bad Cannstatt: From ann-H olzboog

Schulze W infried (19 8 8 ) : D er U ngehorsam des G em einen M annes. Ziele und

Form en des W iderstandes in der deutschen Geschichte vom 16 . bis zum
18. Jahrhundert", u: Birtsch G nter i Schrder M einhard (ur.): W iderstand
und Ungehorsam. Trier Beitrge. A u s Forschungund Lehre a n d d e r Universitt Trier,

br. XIX
Schum peter Joseph ( 19 8 1) : Kapitalizam, socijalizam i demokracija, Zagreb: G lobus
Schrer Em il ( 19 6 1) : A History o f the few ish People in the Time o f Jesus, N ew York:
Schocken Books
Schwab Johann Baptist ( 18 5 8): Johannes Gerson: Professor der Theologie und K anzler
der Universitt Paris, W rzburg: Verlag der Stahlschen Buchhandlung

Seigel Jerrold (19 73 ): "Virt in and since the Renaissance", u: W iener Philip
(ur.): Dictionary o f the History o f Ideas. Studies o f Selected Pivotal Ideas, knj. 4,
New York; Charles Scribner's Sons
Sellin V olker ( 19 9 7 ): "Regierung, Regim e, O brigkeit", u: Brunner Otto, Conze
W erner i Koselleck Reinhart (ur.): op. cit., knj. 5
Seneka Lucije Anej (19 7 8 ): Pisma prijatelju, Novi Sad: Matica srpska
Seneka Lucije Anej (19 8 3): O gnevu , B eograd: Rad
Seppelt Franz Xavier (19 5 5 ): D ie Entfaltung der ppstlichen Machtstellung im frhen
M ittelalter. B a n d II: Von Gregor dem Grossen bis zur M itte des Elften Jahrhunderts,

M nchen: Ksel-Verlag
Sheedy A nna (19 4 2 ): Bartolus on Social Conditions in the Fourteenth Century, N ew
York: Colum bia University Press
Shephard A m anda (19 9 4 ): G en der andA u thority m Sixteenth Century England. The
K nox Debate, Keele, Staffordshire: Ryburn Publishing

Shoenberger Cythia Grant ( 19 7 9 ): "Lu ther on R esistance to Authority , Jou rn al

o fth e History o f Ideas, god. 4 0 , br. 1: 3 - 2 0

Sid n ey A lgernon (19 9 6 ): Discourses conceming Governm ent, Indianapolis: Liberty

Fund
Sid n ey W o o lf Cecil (19 13): Bartolus ofSassoferrato. H is Position in the History o f M
dival Political Thought, Cam bridge: C am brid ge U niversity Press

428

Skinner Q uentin (19 7 8 a ): The Foundations o f M o d e m Political Thought. Vol. 1. The

Rennaissance, C am bridge itd.: C am bridge U niv. Press

Skinner Q uentin ( 19 7 8 b ): The Foundations o f M o d e m Political Thought. Vol. 2. The

Age o f Reformation, C am bridge itd.: C am bridge U niv. Press

Sm ith N icholas i Brickhouse Thom as (19 8 3 ): "The O rigin o f Socrates' M is

sion", Jo u rn a l o f the History o f Ideas, god. 44, br. 4: 6 5 7 -6 6 6
Spengler Lazarus ( 19 8 2 a ): "G utachten [vor 15 . Novem ber 15 2 9 ]" , u: Scheible
H einz (ur.): op. cit.
Spengler Lazarus ( 19 8 2 b ): "G utachten fr M arkgraf G eorg von BrandenburgAnsbach [Nrnberg, A nfang Jan u ar 15 3 0 ] ", u: ibid.
Spindelbck Jo s e f (19 9 4 ): Aktives Widerstandsrecht. D ie Problematik der sittlichen
Legitimitt von G ew alt in der Auseinandersetzung mit ungerechter staatlicher M acht,

St. O ttilien: E O S Verlag

Sport Johann es ( 19 7 2 ) : "G edan ken um W iderstand und Tyrannenm ord im
M ittelalter , u: Kaufm ann A rthur u saradnji sa Backm ann Leonardom
(ur.): op. cit.
Stahl M ichael ( 1 9 8 7 ) : Aristokraten und Tyrannen im archaischen Athen. Untersuchun
gen zur Uberliferung, zur Sozialstruktur und zur Entstehung des Staates, Stuttgart:

Franz Steiner Verlag W iesbaden

Starck C hristian ( 19 9 5 ): D er dcmokratsiche Verfassungsstaat: Gestalt, Grundlagen,
Gefhrdungen. Tbingen: J. C. B. M ohr (Paul Siebeck)

Storti Storchi Claudia ( 19 9 2 ) : "Betrachtungen zum Them a Potestas conduendi statu ta' , u Chittolini G iorgio i W illow eit D ietm ar (ur.): Statuten, Stdte
und teritorien zwischen M ittelalter und Neuzeit in Italien und Deutschland, Berlin:

D uncker & H um blot

Stout H arry (19 7 4 ): "M arsiliu s o f Padua and the H enrician Reform ation",
Church History, god. 43, br. 4: 3 0 8 -3 18

Strauss Leo ( 19 7 1) : Prirodno pravo i istorija, Sarajevo: Veselin M aslea

Stricker G n ter ( 19 6 7 ): D as politische Denken derM onarchom achen. Ein Beitrag zur
Geschichte der politischen Ideen im 16 . Jahrhundert, Heidelberg: D oktor D iss.

Stroheker Karl Friedrich (19 5 8 ): Dionysios I. Gestalt und Geschichte des Tyrannen
von Syrakus, W iesbaden: Franz Steiner Verlag

Stttler Jo s e f A nton ( 19 7 2 ) : Das W iderstandsrecht und seine Rechtsfertigun

gsversuche im Altertum und im frhen C hristentum ", u: K aufm ann Arthur
u saradnji sa Backmann Leonardom (ur.): op. cit.
Sutherland N. M . ( 19 8 1) : The A ssassin ation o f Franois Duc de Guise,
February 15 6 3 ", The H istoricalJournal, god. 2 4 , br. 2: 2 7 9 -2 9 5
Sarki Sran (19 8 4 ): Pravne i politike ideje u Istonom rimskom carstvu o d poetka
Konstantinove do kraja Jm tinijanove vladavine, Beograd: Nauna knjiga

429

arki Sran i M alenica A n tu n ( 19 9 4 ): Pravne teorije i institucije antike, knj. 1, N o

vi Sad: Pravni fakultet
Tacit Kornelije ( i9 jo ) :A n a li, Beograd: Srp ska knjievna zadruga
Tacit Kornelije ( 19 8 7 ) : Istorije, Zagreb: V PA
Tacitus C ornelius ( 19 13 ) : Germania, Bam berg: C. C . Bchners V erlag
Tadm or H. i Nadel R. ( 19 9 6 ) : B iblijsko razdoblje", u: Etin ger Sari et al.: Isto
rija jevrejskog naroda, Beograd: G inko
The Record and Process (O cto ber 13 9 9 ) " (19 9 3 ), u: G ive-W ilson C hris (ur.):
op. cit.
Thom pson Jam es W estfall ( 19 5 8 ) : The Wars o f Religion in France 1559-1576 . The
Hugenots, Catherine de Medici, Philip II, N ew York: Frederick U ngar Publis
hing Co.
T hom son Alan ( 19 8 6 ): Crkvena povijest. Knjigay. Novi pokreti - Reformacija - Racio
nalizam - Revolucija 15 0 0 -18 0 0 , Novi Sad: D obra vest
Tierney Brian ( 19 8 2 ) : Religion, Law, and the Growth o f Constitutional Thought 115 0 16 5 0 , C am bridge itd.: C am bridge U niversity Press
T ojn bi A rnold ( 19 7 0 ) : Istraivanje istorije, knj. 1, Beograd: Prosveta
Tokvil A leksis de ( 19 9 0 ) : O demokratiji u Americi, Srem ski Karlovci: Izdavaka
knjiarnica Zorana Stojanovia
Tom a A kvinski (19 9 0 a ): O kraljevstvu. K ralju C ip ra", u: Drava, Zagreb: G lo
bus
Tom a A kvinski (19 9 0 b ): Su m a teologije. Prvi odsjek drugog djela (I-II) i D ru
gi odsjek drugog djela ( I- II) , u: ibid.
T om berg Friedrich (19 73): Polis und Nationalstaat. Eine vergleichende berbaua
nalyse im Anschlu an Aristoteles, D arm stad t i N euwied: Herm ann Luchter
hand Verlag
T on i R. H . ( 19 7 9 ): Religija i uspon kapitalizma. Istorijska studija, Beograd: Prosveta
Trankvil G aj Svetonije ( 19 9 9 ): Dvanaest rimskih careva, Beograd: Xavier
T reum ann R u d o lf (18 9 5 ): DieMonarchomachen. Eine Darstellung der revolutionren
Staatslehren des XVI. Jahrhunderts (157 3-15 9 9 ), Leipzig: V erlag von D uncker &
H um blot
Trevelyan G eorge Macaulay ( 19 4 7 ) : History o f England, London, N ew York i T o
ronto: Longm ans, Green & co.
T roeltsch Ern st ( 19 12 ) : Die Sozialtheorien der christlichen Kirchen und Gruppen. Ge
sammelte Schriften, knj. 2, T bingen: V erlag von J. C. B . M ohr (Paul Siebeck)
T u kidid ( 19 9 1) : Povjest Peloponeskograta, B eograd: Dereta
U llm an W alter (19 7 0 ): A History o f Political Thought. Vol. 2 : The Middle Ages,
H arm ondsworth: Penguin Books

430

U llm ann W alter ( 19 7 1) : Schranken der K nigsgew alt im M ittelalter", Histo

risches Jahrbuch, god. 9 1, br. 1 : 1 - 2 1
U nbekanter Ju rist ( 19 8 2 ) : "[nach 19 . N ovem ber 15 3 9 ] , u: Scheible Heinz
(ur.): op. cit.
Ure P. N . ( 1 9 2 2 ) : The Origin ofTyranny, C am bridge: C am bridge U niversity Press
Veber M aks ( 19 7 6 ) : Privreda i drutvo, knj. 1-2 , Beograd: Prosveta
Veber M aks ( 19 9 7 ): Sabrani spisi 0 sociologiji religije, knj. 3, Srem ski Karlovci i N o
vi Sad: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia
Voegelin Erich ( 19 6 3 ): D as Recht von N atur , u: Schm lz Franz-M artin (ur.):
op. cit.
V ogt Jo sep h ( 19 2 4 ) : Tacitus als Politiker, Stuttgart: W . Kohlham m er Verlag
Vooght D om Paul de ( 19 7 6 ) : D er K on ziliarism us a u f dem K onzil von K on
stanz ( 1 9 6 2 ) , u: Bum er Rem igius (ur.): op. cit.
Vujai Ilija ( 19 9 3 ): Federalistika alternativa. Njemake teorije federalizma sedamnaestogveka, Beograd: Institut za politike studije
W chter F. ( 19 0 4 ) : Ostfriesland unter dem Einu der Nachbarlnder, Aurich: Ver
lag von V. Friem ann
W alter G rard (19 3 8 ): Brutus et la fin de la Rpublique, Paris: Payot
W eir D avid ( 19 9 0 ) : The Origins o f the Federal Theology in Sixteenth-Century Refor
mation Thought, O xford: Clarendon Press
W ieks Johann ( 16 4 5 ): "R atschlag da m an dem K eyser w iderstreben m ge, A n
no 15 3 1" , u: H ortleder Friedrich (ur.): op. cit.
W ilkinson Paul ( 19 7 4 ): Political Terrorism, London i B asingstoke: M acm illan
W inters Peter Jochen (19 6 3 ): Die P olitik des Johannes Althusius und ihre zeit
genssische Quellen. Z ur Grundlegung der politischen Wissenschaftim 16, und im be
ginnenden 17. Jahrhundert, Freiburg i. B.: Verlag Rom bach
W inters Peter Jochens (19 8 8 ) : D as W iderstandsrecht bei A lthu sius , u: Dahm
Karl-W ilhelm , Krawietz W erner i W yduckel Dieter: op. cit.
W inters Peter Jochen s ( 19 9 5 ): Johann es A lth u siu s , u: Stolleis M ichael (ur.):
Staatsdenker in der frhen Neuzeit, M nchen: Verlag C . H . Beck
W ittfogel Karl (19 8 8 ): Orijentalna despocija. Usporedno istraivanje totalne moi, Z a
greb: G lobus
W o lf Erik ( 19 5 4 ): Griechisches Rechtsdenken, knj. III/l, Frankfurt am M ain: Vittorio Klosterm ann
W o lf Erik ( 19 7 0 ): Griechisches Rechtsdenken, knj. IV /2, Frankfurt am M ain: Vittorio Klosterm ann
W o lf Ernst von ( 19 7 2 ) : "D a s Problem des W iderstandsrechts bei C alvin , u:
K aufm ann A rthur u saradnji sa Backm ann Leonardom (ur.): op. cit.

431

W olgast Eike ( 1 9 7 7 ) : Die Wittenberger Theologie und die Politik der evangelischen
Stnde, G tersloh : G terslh er Verlagshaus M ohn
W olgast Eike ( 1 9 8 0 ) : Die Religionsfrage als Problem des Widerstandsrechts im 16. Ja
hrhunderts, H eidelberg: Carl W inter Universittsverlag
W olgast Eike ( 19 8 4 ) : "Bugenhagen in den politischen K risen seiner Z eit , u:
Leder H an s-G n ter (ur.): Johannes Bugenhagen. Gestalt und Wirkung. Beitrge
zur Bugenhagenforschung. Aus Anla des 50 0 . Geburtstages des Doctor Pomeranus,
Berlin: Evangelische V erlagsanstalt
W ollheim Richard ( 19 5 8 ) : "D em ocracy , Journal o f the History o f Ideas, god. 19,
br. 2 : 2 2 5 - 2 4 2
W olzen dorf

K urt

( 19 16 ) :

Staatsrecht und Naturrecht in

der Lehre

vom

Widerstandsrecht des Volkes gegen rechtswidrige Ausbung der Staatsgewalt. Zugle

ich ein Beitrag zur Entwicklungsgeschichte des modernen Staatsgedankens, Breslau:
Verlag von M . & H. M arcus
W ood Neal ( 19 6 7 ) : M achiavellis C oncept o f Virtu Reconsidered , PoliticalStudies, god. 15, br. 2 :1 5 9 - 1 7 2
W rtenberger Thom as ( 19 7 3 ): Die Legitimitt staatlicher Herrschaft, Berlin: D uncker & H um blot
W rtenberger Thom as ( 19 9 7 ): Legitim itt, Legalitt", u: Brunner O tto, C onze W erner i K oselleck R einhart (u r.): op. cit., knj. 3
Youin gs Joyce (19 8 4 ): Sixteenth-Century England, London: Penguin Books
Zagorin Perez (19 8 2 a ): Rebels and Rulers, 15 0 0 -16 6 0 , Volume I: Society, States, and
Early Modem Revolution. Agrarian and Urban Rebellions, C am bridge itd.: C am
bridge U niversity Press
Zagorin Perez (19 8 2 b ): Rebels and Rulers, 15 0 0 -16 6 0 , Volume II: Provincial Rebel
lion. Revolutionary Civil Wars, 15 6 0 -16 6 0 , C am bridge itd.: C am bridge
U niversity Press
Zaret D avid (19 8 5 ): The Heavenly Contract: Ideology and Organisation in P n Revolutionary Puritanism, C hicago: U niversity o f C hicago Press
Zaret D avid (19 8 9 ): "R eligion and the R ise o f Liberal-D em ocratic Ideology in
I7th-C en tu ry England", American Sociological Review, god. 54, br. 1 (A pril):
16 3 -17 9
Zim m erm ann Gunter (19 8 8 ): "K o n ziliarisch e Ideen in einer C alvinistischen
Streitschrift. Hubert Languets Vindiciae contra tyrannos, Zeitschrift derSavignyStiftungfr Rechtsgeschichte. Kanonische Abteilung, god. 74: 4 12 -4 35
Zim m erm ann Gunter ( 19 9 0 ) : "P o litisch e T heo rie und H eilige Schrift in der
'Vindiciae contra tyrannos , Zeitschrift der Savigny-Stiftmgfr Rechtsgeschic
hte. Kanonische Abteilung, god. 7 6 : 2 8 6 - 3 0 9

43-2

Aleksandar Molnar
RASPRAVA O D EM O K R ATSKO J
USTAVNOJ D RAVI
i. Pravo na otpor tiraniji

Izdava
Samizdat B 9 2
Edicija RE

,.

'

Knjiga 10
Urednik
Dejan Ili
Lektura i korektura

>.-

Lidija Kusovac

Grafiko oblikovanje
Olivera Bataji

f"- "

Kompjuterska obrada
Radovan Galonja

,
.

tampa
Standard 2, Beograd 2 0 0 1

IS B N 8 6 -7 9 6 3 -112 -4

<

CIP - KaTajionwauHja y ny6jiHKaunjn

HapoflHa HJiHOTeKa Cpnje, Eeorpaji

321.7
M O J I H A P , AjieKcaHflap
R a s p r a v a o d em okratsk oj u stavnoj d ravi.

1. P ra v o na otpor tiran iji / A le k sa n d a r

M oln ar. - B eo g rad : S a m izd a t B 92, 200 ]
(B e o g ra d : Stan d ard 2 ). - 433 str. ; 21 cm . (E d ic ija R e / [Sam izd at B 92] ; knj. 10)
T ira
IS B N

700. - B ib lio g ra fija : str. 408-432.

86- 7963- 112-4

323.25
a) fleMOKpaTHja b) TpatjaHCKa HenocjtyuiHOcr
ID =93612812