Aleksandar Molnar

RASPRAVA O DEMOKRATSKOJ
USTAVNOJ DRAVI
3. Moderne revolucije
Francuska - Rusija - Nemaka

Samizdat B92

SADRAJ

PO GLAVLJE 15:
Francuska revolucija

10
15

2. Romantiarski kolektivizam Jeana-facquesa

22

3. Konstitutivna i konstituisana vlast u delu

1. Amerika u oima Francuza u 18. veku

Rousseaua: "Nacija, jedna i nedeljiva
Emmanuela Josepha Sieyesa

32
39
55

4. Nastanak i propast Ustava iz 17 9 1.

5. Suenje Luju X V I i njegova egzekucija
6. Revolucija kao put od otpora tiraniji do
revolucionarne tiranije

66

E K SK U R S:
Provala ludila na puini okeana: osvrt
na revolucionarnu sim boliku romantike

72

1. Renesansa i klasicizam: od broda

79

2. Pobuna na brodu Bounty

luaka do ludila brodarenja

88

3. Lord Byron: ludilo pobunjenika Christiana

94
10 1

4. Herman Melville: ludilo kapetana Ahava

X07

5. Jevgenij Zamjatin: ludilo graditelja Integrala

D-503
6. Epilog: Teror na palubi broda koji tone

111

PO GLAVLJE 16:

112
121

i. Dva naina politike borbe radnike klase

Kom unistika teorija revolucije

2. Gracchus Babeuf i zavera jednakih" radi
uspostavljanja diktature
revolucionarnih voa

127

3. Uloga Auguste Blanquija u revolucionarnim

131

4. Revolucionarni put ka industrijskoj utopiji

zbivanjima u Francuskoj 1848.

Karla M arxa

156
176

5. Problem diktature proletarijata

184

POGLAVLJE 17:
Ruska revolucija

185
192
20 1
20 9
220
235
261
277
279
289
297

6. Totalitarna mitomanija Georgesa Sorela

1. Patrimonijalizam carske Rusije

2. Uspon ruske "inteligencije"
3 .Marxova i Engelsova razmiljanja 0 Rusiji
4. Formiranje ruskog boljevizma

5. Obaranje carizma
6. Boljeviki dravni udar
7. U susret nacionalizmu

POGLAVLJE 18:
Komunizam i nacionalizam
1. Nacionalizam i logika otpora tiraniji
2. Nemaki nacionalizam Friedricha Engelsa
3. Nastanak italijanskogfaizma

308

POGLAVLJE 19:
Nemaka revolucija (I): Vajmarska
republika

310

1. Ustavotvorna skuptina u Frankfurtu

324

2. Nagovetaji "revizionizma " kodMarxa i

1848/1849.
Engelsa

334

3. Zasluge Eduarda Bemsteina za otvaranje

socijaldemokratije za politiko i teorijsko
naslee liberalizma

349
371
388

4. Slom Drugog rajha novembra 1918.

5. Ustavotvorna skuptina u Vajmaru 1919.

6. Razmatranja Huga Preufia 0 ustavnoj
stvarnosti Vajmarske republike

395

POGLAVLJE 20:
Nemaka revolucija (II): Trei rajh

397

1. Aporije modeme demokratije: C arl Schmitt i

mit 0 narodnom neprijatelju

41 8

2. "Narodnjaka revolucija"iz 1933.

437

3. Geopolitika teorija evroazijskog

kontinentalnog bloka Karla Haushofera

45 o
461

4. Rat rasa 1941-1945.

5. Parlamentarni savet u Bonu
1948/1949.

469

LITERATURA

XV
FRANCUSKA REVOLUCIJA

Znaaj amerikog kontinenta za francusku predrevolucionarnu

socijalnu i antropoloku misao teko je preceniti. Tako otvoren i
otar sukob divljine i civilizacije, "prirodnog" i "drutvenog sta
nja, nigde drugde se nije mogao nai i zato je upravo ovaj konti
nent francuskim prosvetiteljima pruao najvie materijala za dale
kosene zakljuke o "sudbini oveka i oveanstva uopte. Na
drugoj strani, francuski prosvetitelji, lieni svake mogunosti da
utiu na monarhijsku vlast u svojoj zemlji i uglavnom kritiki na
strojeni prema njoj, bili su skloni da eznutljivo pogledaju ka dru
gim zemljama (Engleskoj, vajcarskoj, pa ak i Prusiji), da bi u
njima prepoznavali" realizaciju idealnog (ili barem "najboljeg
mogueg") politikog ureenja. U toj atmosferi su informacije o
Novom svetu, koji se jo nalazio u svojoj filogenetskoj kolevci,
vrlo brzo probudile nostalgiju za netaknutom prirodom, dajui
prvi zamah romantiarskom svetonazoru.
U poetku su ameriki divljaci francuskim filozofima
(koji nikada nisu posetili ameriki kontinent i koji su se oslanjali
samo na prie moreplovaca i izvetaje engleskih kolonizatora) slu
ili kao model za stvaranje ideala plemenitog divljaka kao svoje
vrsnog prirodnog oveka, neiskvarenog zlima zapadnoevropske
civilizacije. U tome su naroito prednjaili utopisti prosvetiteljstva: Karakteristino obeleje utopija prosvetiteljstva jeste [...]
to to one ideal najbolje zajednice naturalizuju na jedan nain
koji starija tradicija nije poznavala. Postoji li jedan jedini ovek na
zemlji, stoji u Guedevillovim Dialogues Barona de Lahontana, 'ko
ji ne zna da je zlo ono to je protiv prirode i da pojedinac nije stvo
ren da bi ga inio? Ako drutva treba da funkcioniu harmonino
i ostvaruju sreu svojih graana, onda moraju da se priblie pri
rodi" (Saage, 1991: 95). Pomenuti Nicolas Guedeville u spisu N a
stavak putovanja po Americi ili Dijalozi gospodina barona de Lahontana i

jednog divljaka izAmerike (koji je nastao 1704. na osnovu postojeih

putopisa barona de Lahontana) pronalazi kod amerikih divljaka

ideal drutva koje je blisko prirodi. Na jednom mestu divljak Adario objanjava baronu de Lahontanu kako izgleda najbolje dru
tvo: "Mi ivimo jednostavno po zakonu instikta i nevinog pona
anja, koje nam je mudra priroda roenjem usadila. Mi ivimo u
potpunoj slozi i saglaavamo se u naim voljama, mnjenjima i
oseanjima. Mi ivimo u tako savrenoj harmoniji da kod nas ne
nastaju ni procesi, ni sporovi, ni svae (cit. prema: Saage, 1991:
93). Pola veka kasnije, Morelly u svom Zakoniku prirode iz 1755.
opisuje amerike divljake kao "ljude vrlo radine, sposobne za naj
tee zamore, kod kojih je lenjost najvea sramota; ljude koji meu
sobno ive sa nekom vrstom milosti, blagosti, koja beskrajno prevazilazi slabo ostvarenje vrline koju nepotrebno propovedaju naj
vee lenjtine i najnemilosrdniji meu nama (Moreli, 1957:122123). ivei u skladu sa "zakonikom prirode, ameriki dviljaci,
"ljudi vredni i od zdrava razuma, vrlo dobro kopiraju i podraava
ju sve to nas vide da korisnoga inimo: samo tu nau civilizaciju
se uvaju, kolikogod im je to mogue, da ne usvoje; mrze nau ne
jednakost u imanju i uslovima ivota, a naroito na tvrdiluk
(Moreli, 1957:123). To je mesto na kojem se napokon razdvajaju
prosvetiteljstvo i romantika: duhovno vrenje koje je ubrzala Rousseauova Rasprava 0 poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima raz
bilo je napokon prosvetiteljske okvire, pretvarajui se u samosvo
jan duhovni pravac, koji e ve krajem 18. veka, inspirisan "hovim
humanizmom amerikih (i drugih) divljaka, zapoeti samostalni
pohod po Evropi.

1. Amerika u oima Francuza u 18. veku

U svom pobedonosnom pohodu francuska romantika je nailazila
na brojne i jake prepreke. Pri kraju 18. veka u Francuskoj nastaju
prve antropoloke studije koje poinju sve vie da istiu negativnosti ivota u "prirodnom stanju, kao to su nesigurnost, kratak
ivot, duh neprijateljstva itd. (Moravia, 1989: 204-208). Ovi opi
si potkopavali su romantiarsko raspoloenje francuskih filozofa i
stvarali pogodno tle za recepciju anglosaksonskih (liberalnih) te
orija ljudske prirode i njenog ispoljavanja u "prirodnom stanju".

10

Istovremeno sa tim oslobaanjem od iluzija na planu filozofije

(odnosno drutvenih nauka), Francuzi e i na politikom planu
poeti da podiu - kako e se pokazati, samo privremeno ograde prema idealizaciji "prirodnog stanja. Presudnu ulogu e u
svemu tome odigrati Amerika revolucija. Ustavna drava koju su
sopstvenim snagama stvarali Amerikanci nametnula se vrlo brzo
kao novi ideal - ideal revolucionarnog konstituisanja prosveene
politike zajednice.
Percepcija Amerike revolucije i fascinacija u predrevolucionarnoj Francuskoj veoma je kompleksan fenomen. Tu se
meaju protonacionalistiko ushienje osvetom Englezima za
poraz u Sedmogodinjem ratu (ali i, mnogo ire, opte antienglesko raspoloenje) i prosvetiteljska nada u definitivno ukidanje
starog reima i uspostavljanje liberalne ustavne drave (ije su
pojedine elemente s manjim ili veim uspehom ve bili afirmisali
fiziokrati u kraljevom kabinetu, a pre svih Anne Robert Jacques
Turgot).1 U sukob Amerikanaca sa metropolom Londonom,
Francuzi, naroito oni skloni prosvetiteljskoj filozofiji, projektuju svoj odnos prema dvoru u Parizu, prieljkujui i za sebe mo
gunost otpora zbog "oporezivanja bez reprezentacije (Kozelek,
1997: 238). Zato je Amerika u oima Francuza "u isto vreme i
Evropa i anti-Evropa: Evropa zato to se zasniva na filozofiji prosvetiteljstva, koja predstavlja zajedniki jezik s obe strane Atlan
tika. Anti-Evropa zbog svojih stanovnika koji su upravo i pobegli
od verske i politike netolerancije da bi pronali novo pamenje,
osloboeno progona i nepravde. Prema tome, afektivno ulaganje
Francuza u mlade Sjedinjene Amerike Drave predstavlja prikri
veno ulaganje u francusku politiku, jedno od ispoljavanja onog
neizmernog zamaha graanskog drutva ka vlasti kojim se odli
kuju poslednje godine Starog Poretka. Amerika rasprava, koja
cveta tih godina, u stvari je rasprava o drutvu i o francuskom
ustavu (Fire, 1994: 213).

1 "T u rg o r,

e k o n o m is t i fiz io k rat, z a s tu p a o je efik a sn u e k sp lo a tac iju z em lje, s lo

b o d n o p o slo v a n je i trg o vin u , sta n d a rd iz ira n u , d je lo tv o rn u a d m in istra c iju za

je d in stv e n , h o m o g e n n acio n aln i te rito rij i u k id a n je sv ih o g ran i en ja i d r u tv e
n ih n eje d n ak o sti ko je su sta ja le na pu tu ra zvo ju n a c io n a ln ih izvora i ra cio n a l
n o j, n e p ristra sn o j u p ra vi i o p o re z iv a n ju (H o b sb a w m , 1 9 8 7 : 6 4 ).

Ideal Amerike revolucije dostie zenit 1789. i to je

vrlo primetno u prvim zbivanjima koja su pokrenula Francusku
revoluciju:2 "Ljudi su verovali da su u Amerikoj revoluciji videli obrazac svih revolucija; tamo lei primer slobodnog drutva
koje je sa prividnom lakoom oblikovalo samo sebe u skladu sa
apstraktnim principima" (Maurois, 1966: 263). Iako e ideal
amerikog konstitucionalizma u narednim godinama imati
snaan uticaj na zbivanja u Francuskoj (upor. Conac, 1994),
Francuzi e se vrlo brzo okrenuti sebi i prestati da se osvru na
politika iskustva drugih zemalja - ukljuujui i Sjedinjene
Amerike Drave. Tako se dogodilo da na mesto Amerikog
sna stupi Francuski san, koji e, kako emo u nastavku videti, Francusku revoluciju uputiti u jednom pravcu sasvim druga
ijem od onog kojim su ili Amerikanci. Jer, za razliku od Ame
rikanaca, Francuzi u poetku nee hteti ni (privremeni) izlazak
u "prirodno stanje, ni radikalan novopoetak, ve samo kom
promis sa (monarhijskom) prolou zemlje, tj. postavljanje
monarhije na nove ustavne osnove. A kada taj cilj budu
ostvarili, revolucionarnim prvacima e se korist od celog tog
posla uiniti zanemarljivom, tako da e se odmah poeleti da
povedu rat, koji e se pretvoriti u takav haos da e se kao jedino
reenje ukazati - restauracija starog reima. Kao i Englezi u 17.
veku, i Francuzi e svoju revoluciju u 18. i 19. veku morati da
sprovode rotacionom putanjom.
Francusku revoluciju nije mogue razumeti bez odgo
vora na kljuno pitanje: zato Ustav iz 1791. ne samo da nije uspeo
da postavi Francusku na stabilne osnove ustavne monarhije (i da
time zaustavi revolucionarna zbivanja, kao to je u SAD bio slu
aj), nego ju je praktino uvalio u strahote revolucionarnih ratova?
Da bi se pronaao odgovor na to pitanje potrebno je upoznati se
sa logikom romantiarskog republikanizma, koji je vremenom
preovladao u Francuskoj i onemoguio da se zbivanja okonaju
1791, kao uspena ustavotvorna revolucija.

2 T a k o je n p r. v e lik a sli n o st izm e u D e k la ra c ije p ra v a V ird in ije iz 1 7 7 6 . i fra n

cu sk e D e k la ra cije iz 17 8 9 . o b ja n ja v a n a , iz m e u o sta lo g , i Je ffe rso n o v o m p o m o i L a fa y e ttu pri sasta v lja n ju p o to n je d e k la ra c ije (P a lm e r, 1 9 5 9 :4 8 7 ) .

12

Pravljenje paralele sa Amerikom revolucijom i ovde se

pokazuje veoma podsticajnim. Nakon prvobitnog oduevljenja, a
zatim i viedecenijskog ignorisanja Amerike revolucije i ameri
kog politikog ureenja, u Francuskoj su za vreme restauracije po
eli da se javljaju prvi znaci obnavljanja zanimanja za politika zbi
vanja na drugoj obali okeana. Alexis de Tocqueville je bio prvi
Francuz koji je u svetlosti francuskog politikog i vojnog kraha
1815. konstatovao da razlog za neuspeh Francuske revolucije lei u
nemogunosti da se sledi ameriki primer. On e ak i putovati u
Ameriku (posluivi se kao povodom prouavanjem amerikog ka
znenog sistema) da bi tamo, na licu mesta, mogao da ustanovi gde
su Franuzi u svojoj revoluciji napravili greku, prestali da slede
ameriki uzor i vratili se na poetak, odakle su 1789. poli (Fire,
1994: 240). Ono to Tocqueville zatie u Sjedinjenjenim Ameri
kim Dravama (za vreme predsednikovanja Andrewa Jacksona) je
ste uveliko centralizovana drava, koja nije uguila autonomiju po
jedinih drava, niti je ugrozila slobode graana. No, Tocquevillea
ponajvie fascinira irenje demokratije u okvirima amerike ustav
ne drave. Nakon uspeno okonane ustavotvorne revolucije,
Amerika je krenula putem demokratizacije celokupnog drutva i na
taj nain celom svetu otkrila vitalnost, stabilnost i superiornost
svog politikog sistema. I u tome je upravo osnovna razlika izme
u Francuske i Amerike. Dok je Francuska postala revolucionarna
nacija, koja vie nije mogla da se smiri unutar jednog stabilnog de
mokratskog poretka, Amerika se iz revolucionarne spirale izvukla
zahvaljujui pre svega svojim ustavotvorcima: "Svi su se oni [ustavotvorci] uzdigli usred jedne drutvene krize, za vreme koje je duh
slobode imao neprestano da se bori protiv jedne snane i gospodaree [engleske] vlasti. Kad se ta borba zavrila i dok su se, po obi
aju, raspaljene strasti naroda jo bacale u borbu protiv opasnosti
koje ve odavno nisu vie postojale, oni su se zaustavili; bacili su
spokojniji i pronicljiviji pogled na otadbinu; videli su da je jedna
konana revolucija izvrena i da pogibelji koje prete narodu u bu
due mogu proizai samo iz zloupotrebe slobode. To to su misli
li imali su hrabrosti i da kau, zato to su u dnu srca gajili iskrenu
i arku ljubav upravo prema toj slobodi; usudili su se da progovo
re o tome da se ona ogranii, zato to su bili sigurni da ne ele da
je unite (Tokvil, 1990:132-133).

13

Ono to se u Francuskoj dogaalo bio je retoriki fa

natizam realizacije apsolutne slobode, koji je u praksi samo hra
nio proces centralizacije dravne vlasti. Francuska revolucija je
bila, kako Tocqueville kae, verska revolucija, koja je stvorila
novu religiju i poput islama, itavu zemlju preplavila svojim
vojnicima, apostolima i muenicima (Tokvil, 1994: 43). Meu
tim, iza fasade uspostavljanja "carstva nebeskog na zemlji odvi
jao se jedan nemilosrdni proces, koji je stremio sasvim drugom
cilju. Zlokobni kontinuitet starog reima i revolucije u Francu
skoj ogledao se po Tocquevilleu u administrativnoj centralizaci
ji. Proces centralizacije dravne vlasti, koji je zapoeo ve u sta
rom reimu, revolucija je samo pospeila, dok se u pogledu slo
boda pojedinaca zapravo nita nije promenilo: Nacija je u celini
imala sva prava suverenosti, a svaki graanin pojedinano uzev
bio je stisnut u granicama najtenje zavisnosti; od prve se zahtevalo iskustvo i vrline slobodnog naroda, od drugoga pak svojstva
dobrog sluge. Upravo ova elja da se politika sloboda zavede
sred ustanova i ideja koje su joj bile strane ili pak oprene [...]
proizvela je tolike zaludne pokuaje da se uspostavi slobodna
vladavina, pokuaje praene tolikim kobnim revolucijama, sve
dok se najzad [...] mnogi Francuzi zadovoljie milju da ivot u
jednakosti pod jednim gospodarem ima, na kraju krajeva, izvesne drai (Tokvil, 1994:168).
Tocquevilleov opis Francuske za vreme vladavine etiri
devetnaestovekovna vladara (Napoleona I, Luja XVIII, Luja Filipa
i Napoleona III) veoma podsea na situaciju u Engleskoj za vreme
restauracije monarhije Stjuarta i na samom poetku vladavine Viljema III Oranskog. Meutim, u Francuskoj se revolucija daleko
vie iskomplikovala, tako da nije mogla biti zavrena postepenim
reformama pod vladavinom poslednjeg "uzurpatora", nego njego
vim debaklom u ratu, koji je poveo zarad uvrenja sopstvenog
samovlaa. Tako se dijalektika revolucije i rata pokazuje kao
istinski spiritus movens Francuske revolucije i uzrok njenog preo
kretanja od ustavotvorne u rotacionu revoluciju. Rastakanje revo
lucije u ratu zapoinje ve krajem 1791, dok se na Ustavu takorei
ni mastilo nije osuilo, da bi emancipacija revolucije od rata usledila tek 1870, sramnim porazom Napoleona III u bici kod Sedana
(vie o tome u: Molnar, 1997: 98-118).

14

2 . Romantiarski kolektivizam Jean-Jacquesa Rousseaua:

Nacija, jedna i nedeljiva
Duhovni koreni zaplitanja Francuske revolucije u pogubnu mre
u rata mogli bi se obuhvatiti pojmom romantiarskog republikanizma. Romantiarski republikanizam ve u klici sadri sve one
elemente koje e Tocqueville zapaziti u istoriji Francuske revolu
cije (dakle, centralizaciju dravne vlasti, obnavljanje fanatizma
verskih ratova, retoriku apsolutne slobode cele zajednice, sveobu
hvatno ograniavanje sloboda pojedinaca pod izgovorom realiza
cije te "vie slobode itd.) i povezuje ih u jednu kompaktnu celinu uzdizanjem vojnikog duha u najvii princip graanskog
etosa. Tu logiku, koju smo ve imali prilike da uoimo u renesan
snom republikanizmu, a napose kod njegovog najznaajnijeg
predstavnika Niccola Machiavellija, romantika obogauje (a delimino i zamagljuje) svojim rekursom na "prirodu i borbu za
stvaranje idealne drave. Zato je rat romantiarskog republikanizma ujedno i regenerativna revolucija, koja se podie pod paro
lom "Natrag ka prirodi!.
Odluujui korak ka uoblienju romantiarskog republikanizma ini Jean-Jacques Rousseau, dva i po veka nakon Mac
hiavellija. Uticaj najznaajnijeg renesansnog republikanca na
oca romantizma nije sporan. Posle Diderota, koji je prvi meu
francuskim prosvetiteljima uzeo u odbranu Machiavellija, tvrdei
da je Vladar obina satira, Rousseau je otiao korak dalje i Machiavelliju pripisao nameru da Vladara osmisli ne kao "prirunik za
tirane nego za republikance.3 Zato Rousseau nastoji da pomiri
Machiavellijevog Vladara sa Firentinskim povestima i Raspravama
o prvoj dekadi Tita Livija i da u toj kombinaciji pronae oslonac

3 P re D id e ro ta i R o u s se a u a ve je S p in o z a p o k u a v a o d a M ac h ia v e llija o s lo b o
d i o d o p tu b i za o d b ra n u tira n ije, p ro n ala ze i "d u b lja ' s lo b o d a rsk a z n a e n ja
u n jeg o v o m delu : " M o d a je M a k ija v e li h teo d a p o k a e k o lik o se s lo b o d n a z a
jed n ica treba u vati d a svo j s p a s n e p overi is k lju iv o je d n o m o veku k o ji, o s im
to je su jetan , p a sm a tra d a se m o e s v a k o m sv id e ti, m o ra d a se sv ak i d a n p la
i izd aje; a to g a p rim o ra va da se v i e sta ra za so p stv e n u b e z b e d n o st i d a n a
s to ji da zajed n ic i p o d m e e z am k e n eg o d a se b rin e za n jen o d o b ro . U to lik o
sam v i e sk lo n da o v a k o p ro tu m a im m isa o o v o g v e o m a ra z b o rito g o v e k a to
je u vek b io n ak lo n jen s lo b o d i i to je d a o v e o m a k o ris n e savete za n je n o o u
v a n je " (S p in o z a , 1 9 5 7 : 3 2 ) .

15

za sopstveni romantiarsko-republikanski projekat (McKenzie,

1982: 225).
Kroz celo svoje stvaralatvo Rousseau je uzdizao rat
nike vrline i vojniki duh. To je za njega bilo ovaploenje gra
anskog etosa, iji ideal je ponajvie vezivao za herojsku istoriju
Sparte i Rima (Shklar, 1969: 13-14). Tragove te slavne prolosti
Rousseau je pronalazio u najveoj meri obnovljene u enevi (to
je, izmeu ostalog, i bio razlog da se dugo vremena s ponosom na
zivao njenim graaninom). Tako je npr. u Razmiljanjima 0 vladi
Poljske eksplicitno veliao enevu jer njenim graanima snano
vlada "vojniki duh (esprit miltaire), stvarajui kod njih spremnost
da se u svako doba rtvuju za svoju domovinu (Rousseau, 1817d:
569)4 ak ni u svom najizrazitije pacifistikom delu, u kojem je
hvalio mirovni projekt opata Saint-Pierrea, Rousseau nije ni po
miljao na to da tvrdi da bi mir bio zaista poeljan na celom sve
tu. tavie, smatrao je da bi dokazivati da stanje mira u naelu
treba preferirati u odnosu na stanje rata bila uvreda, koju itao
cu ne elim da nanesem (Rousseau, 1817b: 383). I dok je SaintPierre imao prevashodni cilj da rat iskoreni, Rousseau to nije eleo, ograniavajui se samo na predlog za stvaranje vojnog saveza
drava u "hrianskoj Evropi, prvenstveno nasuprot islamskoj
Aziji (Raumer, 1953:149).
Tako vano mesto vojnikog duha u republikanskoj
teoriji vezano je za Rousseauove napore da eliminie disfunkcionalne manifestacije nejednakosti, iako ne jo i da se angauju na
uspostavljanju poretka drutvene jednakosti. Odatle proizlazi Rousseauovo velianje ideala militarizma antikih republika (Sparte i
4 N a ra v n o , R o u sse a u je sm atra o d a taj "v o jn i k i d u h , o d n o sn o " p a tr io tiz a m
e n e v lja n a tre b a da se isp o lja v a s a m o u ra to v im a p re m a sp o ljn o m n e p rija te
lju , d o k u u n u tra n je p o liti k im s tv a rim a m o ra d a v o d i u s p o sta v lja n ju m ira i
s lo g e i iz b e g av a n ju svih p a rtijsk ih p o d e la m e u g ra a n im a . Z a to o n p rilik o m
z a o tra v a n ja p o litik ih su k o b a u e n e v i 1 7 6 8 . s v o g p rija telja F ra n o is -H e n rija
d I v e r n o is a i n jego ve is to m ilje n ik e sa v e tu je d a " b u d u p a trio ti , tj. d a se n e
s v rsta v a ju ni uz d e m o k ratsk u , ni u z a r is to k ra ts k u p a rtiju i d a p riz n a ju sa m o
o n a p ra v a k o ja e ko ristiti o v o j m a lo j ali s la v n o j rep u b lici, toj rep u b lici iju
s la v u u ve a vaju d o sto jn i g ra a n i (R o u s s e a u , 1 9 9 2 b : 3 5 5 ) . P atrio tiz am se, d a
kle, u k ra jn jo j lin iji isp o ljava u u v e a n ju s la v e re p u b lik e - b ilo ratn im p o h o d i
m a p r o tiv s p o ljn o g neprijatelja, b ilo u v r iv a n je m m ira i slo g e u v la s titim re
d o v im a .

16

Rima, pre svega), kojem je temelje postavio Machiavelli: graan

ski etos Preumerava samoivost svih klasa u pozitivne javne
konkretno, vojne - poduhvate, tako da se postojee drutvene
nejednakosti stavljaju u funkciju viih (osvajakih) ciljeva i poti
skuju frustracije onih koji su lieni privilegija (Shklar, 1969: 1819; Greenfeld, 1992:196-171).
U svemu tome Rousseau jo uvek ne izlazi izvan tradi
cije renesansnog republikanizma. Meutim, ono to predstavlja
novost jeste opti romantiarski kontekst unutar kog se smeta
ova republikanska socijalna teorija. Taj kontekst vie nije onako
provokativno svetovan, kao kod Machiavellija, ali izbegava i kano
ne hrianske socijalne misli. Kvazireligioznost romantiarskog
konteksta najbolje se vidi kada se obrati panja na variranje hrianskih tema i simbola, do kog u tom kontekstu neizbeno dola
zi. Rasprava 0 poreklu i osnovama nejednakosti meu ljudima jeste svo
jevrsna teodiceja: ona pokazuje pad oveka iz iskonskog i bezvre
menog "raja (prvog prirodnog stanja), uspon destruktivnog ra
zuma i kvarenje due kroz istorijsko kretanje od (drugog) pri
rodnog stanja do drave (Starobinski, 1991: 329 i dalje). No, za
razliku od francuskih utopista, o kojima je bilo rei na poetku
ovog poglavlja, Rousseauu je jasno da nema povratka u prvobitni
raj, slian onom koji su Evropljani zatekli meu amerikim uroe
nicima. ovek je probao plodove sa drveta znanja, postao razum
no bie i to mu onemoguava povratak u svet besvesnog vegetiranja. U odgovoru na uveno pismo Voltaireu, u kojem je ovaj kari
kirao i ismevao ideju povratka u prirodno stanje,5 Rousseau eksplicitno odrie mogunost povratka "naoj nevinosti i uzdie re
publikansku misao starih Rimljana, iju su veliinu omoguila
upravo razotkrivanja "zloina Rimljana i nesree Rima" (Rousse
au, 1992a: 105). Na tragu ovih potenih, mudrih i odvanih rim
5 V o lta ire je jo o d 17 3 6 . ism e v a o p o k u a je n je g o v ih sa v re m e n ik a d a u d a v n o j
p ro lo s ti o veka p ro n a u z la tn o d o b a. Z a to o n p o v o d o m Rasprave 0 poreklu i

osnovama nejednakosti meu ljudima p ie p is m o R o u s se a u , sp rd aju i se n a sle d ei n ain sa o sn o v n o m p o ru k o m k o ju o v o d e lo n o si: " K a d a se ita va e d e lo , d o b ija se elja d a se h o d a na sve etiri. P o to sam ja tu n avik u o k o n a o pre v i e
o d e z d e se t g o d in a , o se a m , na n esreu , d a mi n ije m o gu e d a je o b n o v im . T a
k o p re p u ta m taj p riro d n i h od o n im a k o ji su ga d o s to jn iji od V as i m e n e
(V o ltaire , 1 9 9 2 : 1 0 1 ) .

17

skih republikanaca, smatra Rousseau, trebalo bi raditi na spasu

due civilizovanih ljudi, odnosno na pomirenju njenih dvaju na
ela, koja su se u dravi nala nepomirljivo sukobljena: naela sa
moodranja i naela solidarnosti (tj. saoseanja, sapatnitva, mi
losra, pomoi drugim ljudima i sl.) (Rousseau, 1817a: 256). Ta
dva naela delovanja ljudske due, koja su postojala jo za vreme
obitavanja u raju (tj. prvom prirodnom stanju), pojavom razu
ma i nastankom drave, dospela su u radikalan konflikt. Razum je
iskvario ljudske due, uzdigao naelo samoodranja nautrb nae
la solidarnosti i uspostavio egoizam kao univerzalni princip civilizovanog oveka: "Razum je taj koji stvara samoljublje [...]. Samo
opasnosti za itavo drutvo remete miran san filozofu i diu ga iz
kreveta. [...] Divlji ovek [...] se ludo predaje primarnom oseanju
ovenosti (Rousseau, 1817a: 277-278). Razum je sredstvo sa
moivosti: on stvara izgovore za opiranje oseanju ovenosti" i
za uskraivanje solidarnosti kada se ona oajniki trai. Odatle je
Rousseau - za razliku od rimskih republikanaca, pa ak i samog
Machiavellija i ostalih renesansnih republikanaca, na koje se tako
esto pozivao izvukao opti i dalekosean zakljuak da su oseaji ono to integrie drutvo, nasuprot razumu koji ga uvek nano
vo rastae. Romantiarski republikanizam time je poeo da dobija
svoje oblije.
Za razliku od anglosaksonskih liberalnih teoretiara,
Roussaeu je stajao na stanovitu da rasuivanje ili sopstveni inte
res pojedinca ne samo da nisu dovoljno jaki drutveni integratori,
nego uvek iznova dovode do dezintegracije drutva. Odbijajui da
prizna da je ovek po prirodi "politika ivotinja (u emu se sla
gao sa Hobbesom), Rousseau e njegovu istinsku prirodu pre
poznati iskljuivo u oseanjima i nagonima (kao neemu to je sa
svim razliito od fundamentalne drutvenosti oveka) i time obe
vrste procesa - uspostavljanja i razaranja drutva - prepustiti ra
cionalnim mehanizmima ekonomskog i politikog tlaenja. Ovaj
preokret dobija odluujue reperkusije u ideji prava na otpor tira
niji, kao loginom ishoditu determinizma drutvenog razvoja. U
ruenju tiranije razum (sa njegovim konstruktima prirodnog pra
va i prirodnih zakona) ne moe pomoi podanicima, jer ih je on
upravo i doveo u stanje politikog ropstva. Zato preostaje jedino
"povratak istim prirodnim nagonima.

18

No, kao to je ve reeno, povratak u iskonski "raj je

nemogu i toga je Rousseau bio sasvim svestan. Posledica njego
vog zagovaranja "povratka istim oseanjima i nagonima i isto
vremenog uvida u nemogunost "povratka u raj dovela je do veli
anja graanskog etosa, o kojem je prethodno bilo rei. Drutvo
koje poiva na razvijenom graanskom etosu i koje bi odgovaralo
pravoj prirodi ljudi nikada ne bi moglo dozvoliti primat racional
ne volje, nego samo nagona i oseanja (Strauss, 1971: 239). Time
se balans dva "iskonska naela - naela samoodranja i naela
solidarnosti preokree. Kao to je razum proteran iz domena
istinske ljudskosti tako za Rousseaua i ovekov ivot prestaje da
bude najvia vrednost oko koje svako dravno ureenje mora biti
centrirano.
U Drutvenom ugovoru Rousseau konsekventno izvlai
ovaj zakljuak iz premisa svoje teorije. Na jednom mestu on pie:
Ko hoe da svoj ivot ouva uz pomo drugih, mora ga isto tako,
kada je potrebno, dati za njih. Ali graanin nije vie sudija opasno
sti kojoj zakon hoe da se on izloi, i kada mu vladar kae korisno
je za dravu da umre, on mora umreti, zato to je to bio uslov nje
govog dotadanjeg ivota u sigurnosti, kao i zato to njegov ivot
nije samo dobroinstvo prirode, nego i uslovni dar drave. [...] Uo
stalom, svaki zloinac, napadajui drutveno pravo, postaje svojim
zloinima odmetnik i izdaj nik domovine; krei zakone, on presta
je biti njen lan, pa joj ak i objavljuje rat. Opstanak drave nespo
jiv je, dakle, s njegovim opstankom, pa jedno od njih mora nesta
ti" (Rousseau, 1817c: 446-447). Zato prelazak iz prirodnog stanja
u istinsko drutveno stanje podrazumeva uspostavljanje "nacije,
jedne i nedeljive u kojoj pojedinac gubi sva svoja prirodna prava i
stavlja se na raspolaganje vlasti: kada ona od njega zatrai da na ol
tar domovine poloi svoj ivot (ili bilo ta drugo) on to mora bespogovorno prihvatiti. A to e uiniti samo ako je u njemu postalo
dominantno naelo solidarnosti i ako je naelo samoodranja po
stalo kolektivno - tj. ako je preneto na naciju, kao sveapsorbujuu
celinu. Ovaj zadatak distribucije oba naela - tj. individualizacije
naela solidarnosti i kolektivizacije naela samoodranja - treba
da ispuni graanski etos. On u graanima mora da izazove poistoveenje sa celinom ("nacijom, jednom i nedeljivom), govorei
mu da je ono to vlast trai od njega zapravo njegov vlastiti zahtev

19

i da e ispunjavanjem naela solidarnosti uvek u isto vreme ispuni

ti naelo kolektivnog samoodranja.6
Tek ako se razume ovaj opti romantiarski kontekst,
postaje jasno zato je "vojniki duh sama sr graanskog etosa:
da bi pojedinac zaista mogao sebe da poloi na oltar nacije, mora
postojati oseaj ugroenosti od nekog zajednikog neprijatelja,
koji stapa lanove nacije u jednu neprozirnu i afektivno nabijenu
"zajednicu prijatelja". Hannah Arendt je dobro pronikla u ovu lo
giku, koja stoji u samom sreditu Rousseauove teorije: Govorei
politiki, on je preutno pretpostavio postojanje spoljnjeg neprija
telja, pred kojim takoe otpadaju sve interesene borbe unutar na
cije i u odnosu na koga nacija postaje jednoduna. Samo pod pret
postavkom neposredne spoljnopolitike ugroenosti moe uopte da postoji neto poput la nation une et indivisible (jedna i ne
djeljiva nacija), ideala francuskog i svih ostalih nacionalizama
(Arent, 1991: 65). Meutim, Rousseau je otiao korak dalje i u
svakom pojedincu prepoznao potencijalnog neprijatelja, na osno
vu same sklonosti ka samoivosti i egoizmu, tj. individualizacije
naela samoodranja. Takvo shvatanje je, kako dobro primeuje
Hannah Arendt, postavilo temelje paranoji potrage za unutra
njim neprijateljem, koja e se razbuktati u Francuskoj za vreme
Robespierreove revolucionarne tiranije: Da bi pripadao politikoj

6 D o d a tn i p ro b lem p re d stav lja i R o u s se a u o v a p o s ta v k a o p te v o lje , ko ja, kao

id e aln i k o n stru k t za ko ji se tvrdi d a rea ln o p o s to ji, m o ra n ep re k id n o k o rig o v a ti s tv a rn o s t, o d n o sn o sa m e in d iv id u e , k o je o d s tu p a ju o d p re tp o sta v lje n ih
sa d r a ja o p te v o lje : S p ro v o e n je o v e k o re k tu re stv a rn o sti p re d sta v lja z a
d a ta k d ik tatu re. T a d ik tatu ra s e u o n o j m eri ra z lik u je o d a p so lu tiz m a u k o jo j
o n a tre b a d a o b u h vati i privatn i p ro s to r u n u tra n jo sti, k o ji je H o b s iz d v o jio iz
d r a v e . A p s o lu tisti k a d rava p ro p a d a z b o g n e s a v la d a n o g o statk a , k o ji je u
n ju p ro d r o iz v e rsk o g g ra a n sk o g rata i k o ji s a d a u p ro m en je n o j s itu a ciji p o
n o vo sta v lja revolu ciju u p o go n . N a ro d u , k o ji je u s v o jo j vein i n e sp o so b a n d a
s p o z n a s v o ju istin sk u vo lju , p o tre b n i su guides, chefs. V o a ne v la d a sn a g o m
v la s tite o d lu k e , n ego zato to im a b o lji u v id u h ip o sta z ira n u o p tu v o lju n eg o
z b ir in d iv id u a . Z ad atak v o e je d a stv o ri fik tiv n i id e n tite t m o rala i p o litik e
(K o z e le k , 1 9 9 7 : 2 2 0 - 2 2 1 ) . T im e se p ra vi p u n k ru g : d o k je n asta n ak u sta v n e
d r a v e k o d H o b b e sa p o d ra zu m eva o ra z d v a ja n je p o litik e i (p riv a tn ih o b lik a )
m o ra la i p o tisk iv a n je svih p riva tn ih m o ra la (tj. p riv a tn ih tu m aen ja ja v n o g
m o ra la ) u p rivatn u sferu p o jed in a ca , R o u s s e a u s a d a ce lo k u p n u p o litik u s ta
v lja u s lu b u m orala vo e, ko ji tvrd i d a je g la s n o g o v o r n ik o p te v o lje .

20

zajednici nacije graanin mora biti u stanju da ivi u stalnoj pobu

ni protiv sebe samog i svojih vlastitih interesa. Sapatnitvo sa dru
gim, koje je sasvim suprotstavljeno vlastitom interesu, u neku ru
ku je duevno raspoloenje u kome se najjednostavnije i najpri
rodnije moe realizovati ova pobuna protiv sebe samog i uzlet do
opte volje. [...] Ne samo u Francuskoj revoluciji, ve u svim revo
lucijama koje su slijedile njen primjer, pojedinani interes poja
vljuje se kao neka vrsta zajednikog neprijatelja i sve teorije terora
od Robespjera do Lenjina i Staljina uzimaju kao neto to se samo
po sebi razume da je zajedniki interes automatski i da stalno sto
ji u neprijateljstvu sa vlastitim interesom svakog pojedinanog
graanina (Arent, 1991: 66-67).
Rousseauova romantiarsko-republikanska teorija na
cije, jedne i nedeljive sadri u sebi tu klicu revolucionarne tirani
je. Njeni elementi - vojniki duh, individualizacija naela soli
darnosti i kolektivizacija naela samoodranja itd. - na okupu se
mogu drati samo pod pretpostavkom da postoji i onaj poslednji
element, koji je u teoriji samo implicitan, ali zato nita manje zna
ajan. To je taj zajedniki neprijatelj, koji moe imati mnogo lica i
oblija, oblika i manifestacija, i koji sada postaje potreban i neuni
tiv. A ako ga nema, onda mora biti stvoren. Ostae da zakljuke
ove (auto)destruktivne logike otkriju i u realnosti primene
jakobinci.7 Ali, to se nee desiti pre kraja 1791, a do tada se inilo
da e Francuska revolucija ii ve utabanim stazama Amerike re
volucije i skrasiti se u granicama liberalne ustavne drave. U na
stavku e biti izloeni osnovni razlozi koji su onemoguili Francu
zima da privedu kraju ustavotvornu revoluciju i uputili ih u pogre
nom pravcu - u pravcu prirodnog stanja u kome vlada "rat svih
protiv sviju.
7 N a taj p u t e jak o b in ce z ap ravo p o v esti iro n d in c i. K a ta stro fa ln i h en d ik e p iro n d in aca je to to n isu b ili u s ta n ju d a iz R o u sse a u o v e teo rije izved u k rajn je
k o n sekven ce: o n i su po eli d a je p rim e n ju ju u rea ln o sti, ali su na o d lu u ju e m
k o rak u zasta li i vrlo b rzo p o k lek li. D a li su se u p o tra gu za (u n u tra n jim ) n e p ri
jateljim a, ne sh va ta ju i d a e se o n a vrlo te k o m oi z au sta v iti. Z a to e sv a k o ko
je im ao b ilo ka k v ih s k ru p u la i o d b io d a "z a v ija sa v u k o v im a " p o sta ti s u m n jiv i,
sa m im tim , p o g o d an da za tren u tak um iri n ezajaljivu p o treb u "n a cije, jed n e i
n ed e ljive za iz d aja m a, zaveram a, k o ru p c ijam a itd. T o su n a jb o lje sh vatili
jak ob in ci i zato n jim a p rip a d a "z a s lu g a u d o sle d n o m o iv lja va n ju d u h a R o u s
sea u o ve teorije u F ran cu sk o j revoluciji.

21

3- Konstitutivna i konstituisana vlast

u delu Emmanuela Josepha Sieysa
Francuski revolucionari nisu 1789. prihvatali Rousseaua. Ideje ko
je su se oblikovale te godine odudarale su u velikoj meri od ideja
najpoznatijeg "graanina eneve. To se moe pokazati na
primeru tri kljuna pitanja. Prvo: francuski revolucionari nisu bili
nimalo voljni da prihvate Rousseauov stav da, po ulasku u dru
tvo, pojedinac gubi svoja prirodna prava. Umesto toga, oni su se
okrenuli anglosaksonskoj teoriji o neponitivosti odreenih pri
rodnih prava koja svaki pojedinac unosi u drutvo. Izraz ovog
opredeljenja bila je Deklaracija prava oveka i graanina
(Groethuysen, 1956: 226). Drugo: pod uticajem amerikih pisa
ca, francuski revolucionari su odbacili Rousseauovu koncepciju
neposredne demokratije i prihvatili predstavniki sistem, kao i
princip veinskog donoenja odluka (Fetscher, 1968: 272-273).
Naposletku, tree: francuski revolucionari nisu hteli da priznaju
da tek drutvenim ugovorom nastaje nacija (a posebno da nacija,
stupajui na puteve revolucije, ulazi u prirodno stanje): po nji
hovom miljenju, Francuzi 1789. nisu izali u "prirodno stanje
kako bi zakljuili novi drutveni ugovor, i francuska nacija konti
nuirano traje bez obzira na revolucionarna dogaanja. I zaista, u
spisima nastalim 1789. mnogo vie se nailazi na teoriju o istorijskom kontinuitetu pukog suvereniteta (i puku koji je u starom
reimu bio zastupljen u Optim staleima), nego na teoriju o ino
vativnom drutvenom ugovoru (Groethuysen, 1956: 214). U tom
pogledu francuski revolucionari odbili su da slede ne samo Rous
seaua nego i amerike revolucionare. Uzori su u ovom sluaju bili
na drugoj strani. Kako primeuje Franois Furet, autori spisa na
samom poetku Francuske revolucije ponajvie se bave onim
istim istorijskim temama koje su uveli Hotman i drugi pisci u do
ba verskih ratova u 16. veku. U pomenutim spisima uporno se
promalja teza da istorija Francuske poinje od Franaka: nestala je
romanska teza opata Diboa, iji je cilj, sredinom veka, bio da bra
ni primat kraljevske vlasti povezujui je sa rimsko-vizantijskom
imperijom; Bulenvilije i Mabli trijumfuju: Francuska je roena iz
ugovora izmeu Franaka i njihovog kralja (Fire, 1990: 43).
Pa ipak, uprkos svemu tome, Rousseau nije bio u pot
punosti odsutan iz revolucionarnog duha 1789. Dva elementa ko-

22

ja su, dodue istrgnuta iz korpusa njegove teorije, imala snaan

uticaj na prve francuske revolucionare bila su predstava o "naciji,
jednoj i nedeljivoj i kritika drutvenih nejednakosti - i to pre sve
ga onih stalekih, odnosno, jo ire, staroreimskih, koje su po
najvie pogaale Trei stale (Sydenheim, 1969: 33). Nije uopte
teko shvatiti otkuda ivotnost Rousseauovog monolitnog kon
cepta nacije i kritike drutvenih nejednakosti: sve to trebalo je da
poslui kao sredstvo Treeg stalea da ukine feudalne privilegije i
regionalne neusklaenosti i uspostavi jedinstveno nacionalno
predstavnitvo. Time je, meutim, stvorena jedna osobena kon
cepcija nacije (Treeg stalea), koja pretenduje na to da titi pri
rodna prava ljudi, ali ih ne nalazi na svom loginom poetku (kao
pokretae sastavljanja drutvenog ugovora). Pojedinci (kao titula
ri prirodnih prava) nisu konstitutivni elementi nacije, niti se od
nje mogu razluiti. Nacija ve poprima nacionalistika obeleja
sudbinske zajednice, koja je zadata kao "jedna i nedeljiva - kako
pre, tako i nakon nastanka drave.
Linost koja u najveoj meri ovaplouje (ali i oblikuje)
ideje iz 1789. jeste opat Emamnuel Joseph Sieyes. Njegov spis Sta
je Trei stale? bio je svakako najuticajniji pamflet s poetka Francu
ske revolucije i u njemu se mogu nai sve kljune ideje o kojima je
bilo rei. Sieyes je bio svakako najzasluniji za vrlo brzo usposta
vljanje identifikacije nacije i Treeg stalea, zarad ideolokog integrisanja svih raspoloivih snaga u borbi protiv ancien regimea (Talmon, 1961: 68; vidi i Hinrichs, 1989: 221). Meutim, njegovo ne
prestano pozivanje na 96% nacije", koje je trebalo da uee Pr
vog i Drugog stalea u naciji svede na beznaajnu meru, uinilo je
neprozirnim kako mnogobrojne podele unutar Treeg stalea, ta
ko i samo razlikovanje izmeu Treeg stalea i rulje (koje je u to
vreme i te kako bilo prisutno i politiki znaajno). Tih problema
e Sieyes postati svestan tek kada kao poslanik Ustavotvorne
skuptine bude radio na ideolokom obrazlaganju projekta ogra
niavanja birakog prava na manjinu (od oko 4 miliona) graana
"kompetentnih da ispunjavaju politike dunosti (Sydenham,
1969: 67).
Sieyesov pojam "nacije, jedne i nedeljive do kraja
njegovog ivota ostae ukotvljen u rusoovskoj tradiciji, iako e se
neprestano sukobljavati sa svim nerusoistikim elementima ko-

23

je je sadrao njegov politiki program (ljudska prava, predstav

niki sistem, veinski princip, izborni cenzus ltd.). Tenja da se
ouva kontinuitet sa "starom francuskom nacijom i da se udar
"nacije, jedne i nedeljive (qua Treeg stalea) na Prvi i Drugi sta
le ojaa njenom "istorijom, jednom i nedeljivom" veoma jasno
dolazi do izraaja na brojnim stranicama spisa ta je Trei stale?.
Razlog za ovo Siyesovo opredeljenje ne lei u Rousseauovoj teo
riji, nego u samoj istoriji francuske monarhije. Monarhija je, na
ime, bila snaan istorijski izvor francuskog nacionalnog jedin
stva: ona je vekovima stvarala naciju i titila je od svih iskuenja
nejedinstva i partikularizma, ali i od same slobode. A kada su na
pokon 1789. Francuzi krenuli u osvajanje politike slobode,
prethodno nisu izvrili revoluciju religiozne svesti. Divinizacija
linosti kralja u Francuskoj praena je progonom ne samo prote
stantske nego i katolike reformacije, sa njihovim principima autonomnog udruivanja "odozdo. Ova tradicija obogotvorenja
monarha kao nosioca cele nacije neminovno e pripomoi da
revolucionari 1789. preuzmu aksiom postojanja "nacije, jedne i
nedeljive", zajedno sa svim ranije kumuliranim kvazireligioznim
konotacijama (Van Kley, 1996: 371-372).8 No, s druge strane,
upravo taj rekurs na monarhijske izvore nacije onemoguio je
(barem privremeno) stavljanje u pogon one (autodestruktivne)
logike Rousseauove teorije "nacije, jedne i nedeljive", o kojoj je
bilo rei u prethodnom odeljku. Zato e tek odustajanje od tih
monarhijskih izvora nacije i proglaavanje kralja za glavnog unu
tranjeg neprijatelja izazvati onu spiralu nasilja iji je zaetak bio
u Rousseauovom uenju.
Popularnost i harizma, kojima je bila ogrnuta kraljeva
linost, omoguili su da Francuska revolucija zapone krajnje idi-

8 P o O ffe u i Preu u, kato lika relig ija je u jo je d n o m p o g led u iz v rila s n a a n

d u h o v n i u ticaj na p o litik u m is a o F r a n c u sk e revo lu cije . N aim e , "v je ro v a n je d a
je sv a k a d u a pred b o go m jed n aka, d a o s o b n a iz v rsn o st ne d o n o si sp a s e n je
v e d a je o n o iskaz m ilosti b o je s p r a m b ije d n ik a i n esretn ik a, gaji, u k o lik o je
se k u la riz ira n a , ideju k o lek tiv n o g o s lo b o e n ja socijalnom rev o lu cijo m . [...] T a
k o je p o ja m n aro d n o g su v ere n iteta o d s a m o g p o e tk a b io po vezan s n e d je lji
v o m v o ljo m -m o i k o lek tivn o g tjela, b ila to n a c ija , rep u b lik a ili u je d in je n i lju
d i, d o k su in stitu c ijsk a p o sre d o v a n ja i m a in e rije sm atra n e m an je v a n im a "
( O ffe i P reu , 1 9 8 9 : 9 0 ).

24

lino. Kada je Jacques Necker 1. januara 1789. objavio da kralj sa

ziva Opte stalee i da Treem staleu omoguava dvostruko zas
tupnitvo, to je izazvalo ogromno.slavlje i entuzijazam kod obi
nog sveta. Presti krune je bio ogroman i izgledalo je kao da e sa
revolucijom jo vie porasti. ak i u oima najeih protivnika
starog reima Luj XVI je tretiran, u najgorem sluaju, kao rtva in
triga (prvenstveno njegovih ministara i savetnika), a ne kao nosi
lac reakcije: "Nacija nije bila neprijateljski raspoloena prema kra
lju, daleko od toga; monarhija je bila ta koja je od pamtiveka ispra
vljala zloupotrebe i obuzdavala feudalne gospodare; monarhija je
bila ta koja je uspostavila jedinstvo Francuske i koja je, posle verskih ratova i ponovo posle Fronde, zaleila njene rane. Zemlja je
vezala sve svoje nade za kralja, ali pod uslovom da kralj pree na
stranu zemlje [...] kralj je trebalo da dovede u red privilegovane i
zatiti narod od administrativnih organa (Maurois, 1966: 261262). Sieys pie na krilima ovog poleta, ali sa jednom vanom
ogradom: on ne eli da se revolucionarni naboj izgubi u davanju
"nove anse starom reimu: "Da bi se to spreilo, trebalo je pri
zvati neki autoritet vii od autoriteta fundamental nog zakona i
starog obiaja na koji se pozivala aristokratija, vii ak i od samog
boanskog prava krune. To je bio cilj zbog kojeg je Siys pisao. U
teoriji, zato, apsolutna monarhija, daleko od toga da bude zamenjena pravno ogranienom vlau, treba jednostavno da bude prosleena od kralja naciji - ili, kako su neki govorili, narodu, poto
su ovi pojmovi u poetku bili sinonimni. U praksi, borba Treeg
stalea da uspostavi svoju suprematiju u Optim staleima, sav
njegov napor da Francusku uini slobodnijom, nuno je povea
vao ovu tendenciju ka autoritarizmu (Sydenham, 1969:34).
To je, dakle, taka u kojoj se susreu dva idejna toka Rousseauov i monarhistiki - i obrazuju ivotni nerv Sieysove
koncepcije "nacije, jedne i nedeljive. Ta koncepcija predstavlja
ujedno i teorijski novum, poto, s jedne strane, relativizuje znaaj
razlike izmeu prirodnog i drutvenog stanja (karakteristine za
Rousseauovu teoriju), a, s druge, demontira celokupan staroreimski obrazac legitimacije monarhijske vlasti. Ishodite celog
manevra jeste postavljanje francuske monarhije na nove - nacio
nalne - osnove, to, u sutini, ne izlazi previe van okvira francu
skih monarhomakih teorija 16. veka. Ono to Sieysa razlikuje

25

od njegovih monarhomakih prethodnika jesu ideje ponikle iz

amerikog konstitucionalizma: nacija kao nosilac konstitutivne
vlasti, kodifikacija ljudskih prava, nacionalno predstavnitvo (ko
je nema samo ulogu efora, nego je nosilac zakonodavne vlasti),
monarh kao nosilac izvrne vlasti i sl.
Problematinost Sieyesove koncepcije nacije naroito
dolazi do izraaja kada se pogleda period njenog egzistiranja u
prirodnom stanju. Po Sieyesu ljudi u prirodnom stanju ive ne sa
mo u odnosima rata nego i meusobne koristi. Zbog toga nije ni
ta neobino ako jedan broj ljudi koji ivi u prirodnom stanju i
meusobno se ve ispomae odlui da se ujedini u naciju. Ljudi
koji ive u prirodnom stanju i pokau elju za proirivanjem svo
je slobode za Sieyesa ine ve sami po sebi naciju (Sieyes, 1970:
178). "Nacije na zemlji moraju se pojmiti kao individue koje se na
laze izvan socijalnih veza ili, kako se kae, u prirodnom stanju. Iz
raavanje njihove volje je slobodno i nezavisno od svake forme
(Sieyes, 1970:183). Taj zakljuak je uneto paradoksalan jer osa
mostaljivanje nacije kao "individue nuno elimie samostalnost
svih pojedinanih individua, koje ine naciju (i prema ijem mo
delu se nacija uobliava). Zato ostaje sasvim nejasno kako indivi
due koje postoje izvan socijalnih veza odjedanput postaju tako
inkorporirane u naciju da ona moe biti proglaena kao homoge
na "individua.9 Bilo kako bilo, za razliku od svakog pojedinca
(koji politika ovlaenja moe stei jedino od nacije), nacija kao

9 S ie y e s u o p te n e o se a p ro b le m a ti n o s t o v o g ree n ja d e lim i n o i sto g a to se

n ad o v e zu je n a fra n cu sk u p ro s v e tite ljsk u tra d iciju , u ko jo j su n acija i g ra a n
s k o d ru tv o k o n stru isan i u o p reci p re m a k ralju , o d n o sn o d ravi sa m o j. V e
p o m in ja n i T u rg o t saveto vao je k ra lju d a v la d a p ro svee n o , a to z n a i u s k la d u
sa p re o vla u ju im m o ra lo m , u k o je m se n a n eki n e o b ja n jiv n ain p o m iru ju sve d isk re p a n cije n a c ije /g ra a n sk o g d ru tv a . T u rg o to v e i n jem u sli n e te o
rijsk e k o n stru k c ije d o p rin ele su id e n tifik a c iji n a c ije /g ra a n sk o g d ru tv a sa
n a d isk u stv e n im o p tim k o n se n z u so m , k o ji seb e s a m o g p o sta v lja n a su p ro t
k ra lje v sk o j vla sti, o d n o sn o d r avi s a m o j. Z a to je n a p o sle tk u id eal p ro sv ee n e
m o n a rh ije (u kojoj su kralj i n acija p o m ire n i) v o d io ra stva ra n ju d r a v n o g s u
ve re n ite ta "u sve sam e va n d r a v n e i n a d d r a v n e p o jm o ve, a d a o n i pri to m e
u o p te n isu ko n kretizo van i: u m o ral, u s a v e st, u n aro d , u p riro d u i s li n o
(K o z e le k , 1 9 9 7 : 2 0 0 ) . S ie ye s se p rik lju u je o v o j tra d iciji u to lik o to d o v o d i u
p ita n je m o g u n o st da nacija b u d e s p o n ta n o i m e tad r a vn o o b raz o v an a u je
d in stv e n u "li n o s t , koja u p ra vo k a o ta k va u la z i u d r avu .

26

"individua ima neogranieno ovlaenje (pleins pouvoirs) da uini

ta god joj se prohte (Sieyes, 1975a: 225). Ve u prirodnom stanju
nacija, dakle, predstavlja jedno (barem potencijalno) "politiko
telo, utoliko to poseduje sposobnosti za htenje i delanje. Ove
sposobnosti, kada se razviju i artikuliu u konstitutivnu i konstituisanu vlast, uspostavie javno ureenje (etablisssement public)
(Sieyes, 1975b: 249). Tako se pokazuje da je prelazak iz prirodnog
u drutveno stanje za Sieyesa u potpunosti lien dramatike Hobbesovog scenarija. Upravo suprotno, drutveni poredak je posledica i dopuna prirodnog poretka (Sieyes, 1975b: 245). Ulaskom u
drutvo ovek ne samo da ne rtvuje ni deli svoje prirodne slobo
de, nego je ak proiruje (Sieyes, 1975b: 245). Na taj nain, otpi
sana je avet prirodnog stanja, koja je inila motornu snagu anglo
saksonskog liberalizma i koja je opominjala na opasnost rastaka
nja drutvenog stanja u rat svih protiv sviju. Ono to se dobilo
bila je mogunost da se zadri kontinuitet francuske nacije do nje
ne nesagledive prolosti (do doba Gala i Franaka) i da se otkloni
nunost radikalnog reza u njenoj istoriji.10

1 0 Ip a k , m o ra se n a p o m e n u ti da je S ie y e s g a jio v e o m a iz ra en i a n im o z ite t p re
m a k o n k re tn im p o liti k im in stitu c ija m a iz fra n cu sk e isto rije, o d n o s n o iz
s ta ro g re im a . O d m a h n a k o n o b ja v ljiv a n ja k ra lje v sk e D e k la ra cije o d 5 . jula
1 7 8 8 , k o jo m je o tv o re n a p o tra g a z a is to r ijs k im m a te rija lim a o s a z iv a n ju i ra
d u O p tih stalea, S ie y e s je z a p o e o s v o ju o tru k ritik u ce lo g to g p o d u h v a ta
(B a k e r, 1 9 8 9 : 3 1 5 - 3 1 6 ) . O n o to je F ra n c u sk o j b ilo p o tre b n o n ije b ila p o tra
g a za "s ta r im u s ta v o m ", ve jed an is tin s k i p o liti k i n o v o p o e ta k ". Z a ra z li
k u o d e n g lesk e trad icije k o ja je is to riju i "s ta ri u s ta v " u vek p o sm a tra la kao
n e to sveto i tako rei n e p ro m e n ljiv o (ia k o je, n ara v n o , p o d to m flo sk u lo m
n e p re sta n o in o vaira la p o litik o u re en je ), za S ie y e sa je fra n cu sk a p o litik a
isto rija b ila je d n o sta v n o isto rija p o tla iv a n ja , u z u rp a cije i p ljak an ja , d o k se
"s ta r i u s ta v s a s to ja o iz "b e d n ih tra d icija , k o m a d a n elo g in o sti i la i . Pa
ip ak, S ie y e su n ije p a lo ni na kraj p a m eti d a bi, o d stra n jiv a n je m tih "b e d n ih
tra d ic ija ", F ran cu sk a m o g la z a p a sti u p riro d n o sta n je u ko jem e se d e zin te g irsa ti i sam a "je d n a i n ed e ljiva n a c ija ". Z a n jeg a je je d n o s ta v n o b io a k sio m
d a je fra n cu sk a n acija p o s to ja la p re 1 7 8 9 (ia k o n ije im a la a d ek v a tn e p o litik e
in situ c ije u k o jim a bi isk a z iv a la s v o ju v o lju ) i d a e k o n tin u ira n o n a sta v iti da
p o s to ji i n ak on 17 8 9 . Je d in o to je 1 7 8 9 . treb alo u in iti jeste da se efe k tiv ira
(o d v a jk a d a p o sto je i) puki su v e re n ite t i da se d o n e s e o d g o v ara ju i p is a n i
u sta v , ko ji bi fra n cu sk o j "n a ciji, jed n o j i n e d e ljiv o j d a o ad ekvatn e p o liti k e
in stitu c ije i m o g u n o s t a rtik u lisa n ja n jen e v la s tite "o p te v o lje .

27

Da bi htenje, sadrano u prirodnoj naciji, prelo u delanje, Sieys proglaava nunim postojanje jedne "stvarne zajed
nike volje svih pripadnika nacije. Stvarna zajednika volja"
proizlazi, dakle, ve iz injenice puke ujedinjenosti lanova nacije.
No, Sieys ne odgovora jasno na pitanje da li ova "stvarna zajed
nika volja moe da se "izrazi u delanju. On tvrdi da stvarna za
jednika volja postoji u prirodnom poretku i ima sva prirodna
svojstva za delanje (Sieys, 1970:183), to znai i sposobnost iz
raavanja. Meutim, on takoe tvrdi da su "udrueni pojedinci
[associes] [...] isuvie brojni i ratrkani da bi sami mogli da izraa
vaju svoju zajedniku volju. I ta ine? Odbacuju sve osim onoga
to je nuno da bi zatitili i negovali javne potrebe; izraavanje tog
dela nacionalne volje i, sledstveno tome, moi, oni poveravaju ne
kolicini meu sobom" (Sieys, 1970:179). To je izvor vlade opu
nomoenika (gouvernement exerc par procuration) kroz koju ne deluje "stvarna zajednika volja (la volont commune relle), ve
"reprezentativna zajednika volja (la volont commune reprsentati
ve). Ta protivrenost kod Sieysa ne nalazi svoje logino teorijsko
pomirenje i zato se mora prevazii ekstenzivnim tumaenjem.
Moda najbolju sugestiju o tome kako da se prevazie ova protiv
renost daje Thomas Hafen, koji Sieysovu naciju u prirodnom
stanju tretira kao nekorporifikovanu i u stanju preutnog ili eksplicitnog udruenja svih pripadnika. Iz te i takve nacije tek treba
da se obrazuje nacionalna volja koja e naciji dati formu, odnosno
ustav. Stvarna zajednika volja bila bi otuda u prirodnom stanju
samo volja da se odre izbori za ustavotvornu vlast. Udrueni kao
birai ustavotvorne skuptine pripadnici nacije obrazovali bi bi
raku vlast (pouvoir commetant), koja bi izrazila svoju "stvarnu za
jedniku volju izborom ljudi u koje ima poverenje da e korektno
obaviti posao stvaranja ustava. Tek kada je izabrana ustavotvorna
skuptina, moe da se izrazi "reprezentativna zajednika volja i
ona svoj izraz dobija u konstitutivnoj vlasti (pouvoir constituant).
Naposletku, kada posao stvaranja ustava bude okonan i kada na
osnovu tog ustava budu izabrani redovni nosioci vlasti, oni e
"reprezentativnu zajedniku volju poeti da izraavaju kao konstituisana vlast (pouvoir constitu) (Hafen, 1994:101). Konstitutiv
na vlast predvia organizaciju i funkcije konstituisane vlasti, dok
ova uspostavlja organizaciju i funkcije razliitih delatnih korpora-

28

cija (Sieys, 1970: 180). Podela konstituisane vlasti koju Sieys

predvia obavlja se izmeu zakonodavne, izvrne i prinudne vla
sti (o razlikama izmeu nosilaca ovih vlasti, tj. delova ustava upor.
Sieys, 1970:183).
Nakon to je Hobbes predstavnikom sistemu dao
kljunu ulogu u formiranju i funkcionisanju Levijatana, Sieys je
(pored Madisona) verovatno najvie uinio da predstavniki si
stem na pomenuti nain dovede u samo sredite politike teorije
(Forsyth, 1987: 128). Za njega politika reprezentacija moe biti
samo univerzalna (tj. zasnivati se na prostornom kriterijumu, a ne
na radnom, odnosno stalekom), koju namee veliina drave
(Sieys, 1975a: 206). Poto pojedinci u velikim modernim dra
vama vie ne mogu da se okupljaju na jednom mestu i sami obavl
jaju vlast, potrebno je da tu funkciju prepuste svojim pred
stavnicima. Pri tom se odluke moraju donositi veinom glasova jer
se u jednoj velikoj modernoj dravi jednoglasnost praktino nika
da ne moe postii (Sieys, 1975b: 252).
Iz svega to je reeno moe se zakljuiti da je za
Sieysa funkcija ustava da naciju konstituie, tj. da joj d (odgo
varajue) pravne institucije, ali ne i da je stvori: Ako bi morala da
eka na jedan pozitivan nain postojanja da bi uopte postala naci
ja, ona nikada ne bi ni nastala. Nacija se stvara samo kroz prirod
no pravo (Sieys, 1970: 181). Nacija, dakle, postoji i pre ustava
(snagom prirodnog prava), a sa ustavom samo dobija politike
institucije kroz koje e se njena volja manifestovati i pokretati delanje. Prirodno pravo deluje ujedinjavajue i u sebi ne sadri nita
to bi pripadnike nacije razdvojilo ili ih ak dovelo u sukob. Na
drugoj strani, politike institucije ne slue za stvaranje volje nacije
ve samo za artikulisanje te volje Zanimljivo je da Sieys, poavi
od ovog stava, dolazi do neobinog zakljuka da naciju ne obave
zuje ustav, jer ona ni pred kim ne moe biti obavezna. Ona nema
nikoga iznad sebe, a sa samom sobom ne moe da zakljuuje
ugovor. Postojanje ovog reenja unutar svoje teorije Sieys je
pravdao nunou da se obezbedi sloboda nacije od zloupotrebe
vlasti. Ako bi se nacija samoobavezala pozitivnim pravom, sma
trao je Sieys, mogla bi "nepovratno izgubiti slobodu, poto bi
joj je neki tiranin mogao oduzeti pod izgovorom izriitog poto
vanja ustava (Sieys, 1970: 182-183). Kao to je konstitutivna

29

vlast slobodna od svake prinude ili forme (Sieyes, 1975b: 250),

tako je i nacija slobodna da odlui kada e se pokoriti ustavu, a
kada nee.
U kasnijim radovima Sieyes e modifikovati ideje iz
spisa Sta je Trei stale?, pa e nacija prestati da bude nezavisna od
ustava, dok e ustav postati garant stabilnosti i poretka (Collofong, 1964: 29-30). Odustajui od ideje odbrane slobode protiv
moguih manipulatora ustavom, Sieyes e u predgovoru za Ustav
iz 1791. dodeliti naciji stalno pravo da preispituje svoj ustav i da
ga inovira. Bilo bi ak dobro odrediti fiksne datume za ovu revizi
ju, bez obzira na to iz kakve nunosti ona proizlazi" (Sieyes,
1975b: 257). Ovo pravo, iako samo po sebi vrlo razlono, predsta
vlja svojevrsnu utenu nagradu": nacija ne sme nikada da jedno
stavno odustane od postojeeg ustava sa obrazloenjem da neki
tiranin hoe da joj oduzme slobodu manipulacijom tumaenja tog
istog ustava. Ona sada moe da se pozove isljuivo na princip reformisanja, koji nalae praenje napretka prosveenja i u isto vremevernost izvorima. "Kada je ustav jednom sproveden, dalje e se
reformisati sam od sebe, konstatovae lakonski na jednom mestu Sieyes (Sieyes, 1975a: 218).
Kako god stvari stajale sa mogunostima promene
ustava, potrebno je rei da je Sieyes uvek dosledno pravio razliku
izmeu nepromenljive deklaracije prava i promenljivog ustava.
Najverovatnije pod uticajem Deklaracije prava Virdinije i ameri
ke Deklaracije nezavisnosti iz 1776 (Hafen, 1994:110), Sieyes je u
deklaraciji prava video same odredbe prirodnog prava11 (kojima je
nacija podvrgnuta u prirodnom stanju), a u ustavu organizaciju
vlasti u dravi. Razlog zbog koga se ove prirodnopravne norme
pozitiviraju lei u tome to "devet desetina ljudi ne zna da ih
"proita iz svoje prirode, pa im ih zato konstitutivna vlast mora
predoiti u jednoj deklaraciji (Sieyes, 1975a: 215). U svakom slu
aju, deklaracija prava u celosti predstavlja vii akt od ustava, jer se
prvo moraju obezbediti prirodna prava da bi se moglo prei na or
11 D v a g la v n a p riro d n a prava p o S ie y e su b ila s u p ra v o n a slo b o d u i p ravo na s v o
jin u . O v o d ru g o pravo sadri ta k o e i p ra v o n a li n o st. o vek je v la s n ik s v o
je li n o sti, a iz tog vlasn itva p ro iz la z i i v la s n i t v o n ad stvarim a, kao i n ad ra
d o m . I s a m a politika prava p rip a d a ju li n o s ti, a n e im o v in i (S ie y s , 1 9 7 5 b :
24 6 ).

30

ganizaciju vlasti. Poto konstitutivna vlast donosi oba akta, ona

mora prvo nainiti deklaraciju prava kako bi njome dala cilj konstituisanoj vlasti, pa tek onda prei na izradu ustava i pitanja or
ganizacije konstituisane vlasti. Mogunost promene ili ukidanja
deklaracije prava Sieyes nije predvideo.
Za dalji razvoj dogaaja u Francuskoj pokazae se veo
ma znaajnom Sieyesova teorija "vanrednih predstavnika nacije.
Po Sieyesu, kada doe do sukoba izmeu pojedinih nosilaca vlasti
(tj. izmeu pojedinih delova ustava") onda na scenu stupaju
"vanredni predstavnici koji zamenjuju redovne predstavnike i
"nadometaju naciju u njenoj nezavisnosti od svih ustavnih formi
(Sieyes, 1970: 185).12 Njihova volja vai kao volja nacije same
(Sieyes, 1970:185). Model za ove vanredne predstavnike Sieyes je
mogao pronai u rimskim diktatorima (koji takoe nisu bili veza
ni ustavom), iako nije bio sklon da u svoju teoriju preuzme i kon
cept po kojem e se ovi vanredni predstavnici birati po tano formulisanoj proceduri. Za Sieyesa je "dobro domovine" jednostavno
nalagalo svakom graaninu da postane vanredni prestavnik naci
je: to je bilo njegovo pravo i "sveta dunost (Sieyes, 1970:190).
Svrha zbog koje su ba ovakvi vanredni predstavnici bili potrebni
Sieyesu lei u francuskim prilikama krajem 1788. godine: tada se
jo inilo da e jedan vanredni politiki subjekt moi da - mimo
postojeih vlasti - najbre i nejdelotvornije sazove Opte stalee,
koji se nisu okupili od 1614. A kada se to ipak nije desilo i kada je

1 2 Z a n im ljiv o je d a se S ie y e s k a sn ije z a la g a o z a u v o e n je " u v a ra u s ta v a u in

s titu c io n a ln i a ra n m a n k o n stitu is a n e v la s ti. U g o v o rim a u K o n v e n tu 2 0 . ju
la i 5 . a v g u sta 1 7 9 5 . o n prvi p u t iz la e id e ju o je d n o m p o s e b n o m o rg a n u ( ju-

rie constitutionmire) ko ji b i o d lu iv a o o p ritu b a m a za k re n je u sta v a. T o n ije

s a m o po seb i b ila n o va ideja, ak ni u s a m o j F ra n c u sk o j. O n a see jo u 1 7 8 9 ,
k a d a su je p rvi p u t fo rm u lisa li D u ra n d d e M a illa n e i o p a t B ru n d e la C o m b e .
M e u tim , S ie y e s o vu id e ju prvi p u t s iste m a tiz u je i k o n k re tiz u je na fra n cu sk e
p rilik e, u v id u p re d lo g a za fo rm ira n je tela koje e im a ti k a sa cio n u u lo g u , u lo
g u p red lagaa "p o b o lj a n ja u stava i u lo g u s u d a k o ji p o je d in a n e slu a je v e
p re su u je p o p rin c ip im a p ra v in o sti. Ia k o o v o te lo jo u v e k n ije u s ta v n i su d
u p ra vo m s m islu te rei, u n jem u se ve m o g u r a sp o z n a ti o sn o v n e crte je d n o g
s u d e eg "u v ara u s ta v a ". T ak o se i S ie y e s p rid ru io o n im istim in icija tiv am a
k o je su ve b ile na d e lu u S A D , tj. ko je su o sa m g o d in a pre tog a z ap o eli p i
sci a m erik o g U sta v a i ko je e o sa m g o d in a n ak on to g a u p ra k si realizo vati
s u d ija V rh o v n o g s u d a S A D Jo h n M a rsh a ll (S ta rc k , 1 9 9 5 : 4 8 ).

31

sam kralj sazvao Opte stalee, potreba za Sieyesovim vanrednim

predstavnicima nije nestala. Jer, ubrzo su poslanici na sebe preu
zeli ovlaenje izrade ustava (tj. konstitutivnu vlast) i taj in obra
zloili korespondentou sopstvene volje sa voljom "nacije same.
To je bio momenat kada je Sieyesova teorija, a posebno onaj njen
deo posveen "vanrednim predstavnicima nacije, dostigla vrhu
nac aktuelnosti.

4. Nastanak i propast Ustava iz 1791.

Sieyesova inicijalna ideja bila je da Opti stalei, kada se jed
nom uspostave kao jedinstveno reprezentativno telo cele naci
je, organizuju izbore (po naelu graanske jednakosti) za jedan
varedni organ - Konvent - koji bi imao ovlaenje za donoe
nje Ustava. Meutim, ova ideja nije bila realizovana. Umesto
toga, Opti stalei su se 17. juna 1789. proglasili Nacionalnom
skuptinom, a tri dana kasnije i ustavotvornom.13 Gledano iz
perspektive same Sieyesove teorije, ovo je bila flagrantna uzur
pacija konstitutivne vlasti puka. Izabrani jo kao staleki pred
stavnici, poslanici Treeg stalea su sebe proglasili pred
stavnicima "nacije, jedne i nedeljive (odnosno njenih "96% ),
a zatim i poslanicima Ustavotvorne skuptine, da bi naposletku, kada su zavrili tekst Ustava, odbili da ga'daju na referen
dum i time retroaktivno isprave svoj uzurpatorski in. Time je
Francuska revolucija ve u svojoj prvoj fazi pola putem uzurpa
cije pukog suvereniteta, koji je proklamovala kao svoj osnovni
princip (Kriele, 1988: 263).14
Ono to se iz Sieyesove teorije moglo iskoristiti za
opravdanje ove uzurpacije bila je upravo ideja o vanrednim

13 T o je b ilo im p licitn o sad r an o u o v la e n jim a k o je je N a c io n aln a s k u p tin a

s e b i d a ro va la 2 0 . jun a. F o rm a ln o se N a c io n a ln a s k u p tin a n az v a la u s ta v o
tv o rn o m A semble Constituante) tek 9 . ju la.
1 4 O p ti tre n d o sa m o staljiv an ja p r e d sta v n ik a n a c ije u o d n o su n a s a m u tu n a
ciju d o b ro se m oe vid eti i iz z a k o n a k o ji s u p o s la n ic i N a c io n a ln e s k u p tin e
d o n e li 2 2 . decem bra 17 8 9 , a k o jim je u k in u t im p e ra tiv n i m an d at. I u U sta v u
iz 1 7 9 1 . pre ov la d alo je isto ree n je ( k o je je, in a e, b ilo u skla d u sa v ig o v s k im
p o s tu la tim a prih vaen im u E n g le s k o j): p o s la n ic i n isu im ali n ik ak ve m a n d a
te i tre b a lo je da predstavljaju celu n a c iju , a n e sv o je b irae (B irch , 1 9 7 1 : 4 6 ) .

32

predstavnicima", koji ustavotvornu aktivnost obavljaju u sklopu

svojevrsne diktature. Za takvo tumaenje bilo je dosta osnova.
Do uzurpacije konstitutivne vlasti dolo je 20. juna, u kriznoj
situaciji kada su poslanici ujutru zatekli zatvorena vrata i straare pred salom u kojoj su se ranije okupljali. U strahu od hape
nja i zatvaranja, oni su se povukli u oblinje Loptalite i tamo
poloili zakletvu (tzv. Loptalina zakletva) u kojoj su za svoj za
datak proglasili "postavljanje istinskih principa monarhije. Ka
snije e Mirabeau jezgrovito opisati promenu koju je Loptalina
zakletva prouzrokovala u ovlaenjima Nacionalne skuptine:
"Mi smo Nacionalni konvent otkako su poslanici zatekli ovu
dvoranu naikanu bajonetima, te su se morali okupiti na dru
gom mestu. Malo je vano kakva su bila naa ovlaenja, ona su
se promenila toga dana, i ako im je bilo potrebno proirenje, do
bili su ga toga dana [...] Vodilo vas je neuguivo zvono na uzbu
nu [...] Gospodo! Kunem vam se da ste spasili dravu! (cit.
prema: Klavrel, 1993: 931).
Diktatorski karakter posla koji je Nacionalna skup
tina preuzela na sebe 20. juna vidljiv je iz formulacije samoovlaivanja, koja je implicirala da joj za donoenje Ustava nije
potrebna niija saglasnost - ni biraa (koji su u tom momentu
bili udaljeni sa politike pozornice), ali ni kralja (od koga je - ili,
preciznije, od ijih "savetnika je praktino pretila glavna opa
snost). Legitimacija ovog posla leala je iskljuivo u "optoj vo
lji", koju su poslanici uzeli na sebe da zastupaju mimo svih in
stitucija i proceduralnih pravila (Sydenham, 1969: 43). A kada
se kriza od 20. juna smirila i kada je Nacionalna skuptina na
stavila sa redovnim radom, ona je sasvim jasno svima stavila do
znanja da joj nimalo ne smeta to u sebi objedinjuje konstitutiv
nu i konstituisanu vlast. Kako god da se gleda, jedini deo
Sieyesove teorije koji je bio primenljiv na rad Nacionalne skup
tine 1789-1791. bio je onaj koji se odnosio na diktaturu vanrednih predstavnika.
Ali, ako je tano da je Nacionalna skuptina uzurpira
la konstitutivnu vlast i na osnovu toga samostalno donela Ustav,
to nikako ne sme da zamagli znaaj monarhije i ulogu kralja u celokupnom zbivanju. Ustavotvorci su ve na samom poetku mo
rali da prihvate injenicu da u Francuskoj pored nacije (iju su

33

"optu volju reprezentovali) postoji i kralj, koji je s njom jed

nak, i sa kojim moraju da pregovaraju kako bi prihvatio i omogu
io stupanje ustava na snagu (Palmer, 1959: 215). Kralj je, dru
gim recima, bio lien formalne konstitutivne vlasti, ali je ipak za
drao neformalnu mo uticaja na ishod ustavotvornog rada. Taj
momenat se ne sme ni za trenutak izgubiti iz vida prilikom raz
matranja pojedinih reenja i odredbi Ustava. Naposletku, Nacio
nalna skuptina je 3. septembra 1791. usvojila Ustav, koji je Luj
potpisao 14. septembra.
Iz Ustava je proistekla konstitucionalna monarhija, ko
ja je bila najslinija engleskoj monarhiji, ali se ipak od nje razliko
vala u vie vanih elemenata. Pre svega, izmeu kralja i nacije po
stoji nuna povezanost i prinudna saradnja; kralj je poglavar naci
je, ali njegova vlast proizlazi iz pristanka nacije, i on legitimno vla
da samo ako se pokorava konstitutivnim odredbama ugovora koji
se zove i ustav kraljevstva (Fire, 1990:44). Pored kralja kao orga
na izvrne vlasti, Ustav je predviao Zakonodavnu skuptinu, koja
je trebalo da bude zakonodavno telo. Ova skuptina je, inae, za
miljena kao svojevrsno aristokratsko telo, poto je izborni cenzus
pootren (od 6 miliona Francuza koji su imali pravo glasa na izbo
rima 1789, novi Ustav je ovo pravo uinio dostupnim za samo 4
miliona njih). Ustavotvorci su se na ovaj antidemokratski korak
odluili iz straha da bi ire pravo glasa znailo politizaciju konzerv
ativnih seljakih slojeva koji su podravali kralja i plemstvo. Upra
vo na to je ciljao Sieys kada je u spisu Sta je Trei stale? Prvi stale
identifikovao sa ruljom (Palmer, 1959: 479). Ista skepsa u pogle
du mogunosti obnavljanja uticaja Prvog stalea bila je pokreta
otpora da se oforme dva doma Zakonodavne skuptine. Razlog
zbog kojeg je ova ideja propala bio je vrlo jednostavan: zalaganje za
Gornji dom znailo je obnovu Prvog stalea (tj. naslednog plem
stva), koji je do tada ve bio postao smrtni neprijatelj revolucije.
Zato je, uprkos svim simpatijama Francuza za Ameriku revoluci
ju, u Francuskoj bilo nemogue primeniti model amerikog Usta
va (Palmer, 1959:281-282). Umesto toga, francuski Ustav je predvideo neku vrstu podele vlasti izmeu kralja i jednodomne Zako
nodavne skuptine, pri emu je funkcionisanje celog sistema nu
no zavisilo od saradnje svih nosilaca vlasti.15 No, pokazae se da
je upravo to nedostajalo, a vrlo brzo e postati jasno i da Ustav ne

34

sadri reenje za prevazilaenje krize prouzrokovane politikom

borbom izmeu kralja i Zakonodavne skuptine.
Osnovni problem je leao u kraljevom pravu suspenzivnog veta. Ovo zadiranje egzekutive u ovlaenje legislative bilo
je mnogo gore reeno nego u amerikom Ustavu, poto je mogu
nost da jedan akt bude sproveden protiv kraljevog veta leala sa
mo u tome da ga ponovo donesu dve sukcesivne dvogodinje
skuptine (nakon one koja ga je izvorno donela). Stekavi pravo
da odgodi stupanje na snagu nekog akta i do est godina, kralj je
stekao neverovatno jako ustavno oruje, kojim je mogao da bloki
ra sve inicijative Zakonodavne skuptine. Na taj nain prouzroko
vana pat pozicija bila bi opasna i u normalnim prilikama, dok se u
uslovima revolucije i rata pokazala kao fatalna: nakon samo godi
nu dana vaenja, ona je unitila i Ustav, i Zakonodavnu skupti
nu, pa i samog kralja - koji je u meuvremenu ve dobio nadimak
M onsieur Veto (Palmer, 1959: 498).16

15 R een je p rim e n je n o u fra n cu sk o m U stavu iz 1 7 9 1 . m n o g o je b lie id ejam a

Je a n - L o u is a D elo lm ea,

n eg o M o n re sq u ie u a (k o ji je in sp irisa o

am erike

u stavo tvo rce). D e lo lm e je, inae, b io gra an in eneve i p rip a d n ik de m o k ratsk e

stran k e ko ja je 1 7 6 7 - 1 7 6 8 . p o k u a la d a u skla d u sa R o u sse au o v im uen jem iz
v r i revoluciju . O n je 1 7 7 1 . n a p u stio en evu (n e za d o vo lja n k o m p ro m iso m p o
stig n u tim jan u ara 1 7 6 8 ) i n asta n io se u A m ste rd a m u , gde je o b jav io k n jig u

Ustav Engleske na fra n cu sk o m jeziku . Z n aaj ove kn jig e je i u E n gle sk o j i u F ra n

cu skoj bio vei o d M o n te sq u ie u o v o g Duha zakona. D e lo lm eo va teo rija pod ele
v lasti b ila je sasvim d ru g aija o d M on te sq u ie o v e , u to lik o to je n ag laavala
u lo gu ja k o g kralja, koji je jed in o u sta n ju da o b u z d a de m o k ratsk e , o d n o sn o ari
sto k ra tsk e elem en te. P ouen en evsk im isk u stv o m , D e lo lm e je sad a v rlo m ali
znaaj prid a v ao elem en tu iste d e m o k ratije ", p o to je sm atrao da je su d b in a
sv ih sk u p tin a da p o sta n u plen a m b ic io zn ih p o sla n ik a - im e se ure en je p re
tvara u svojevrsn u a ristok ratiju sk u p tin s k ih p o sla n ik a. Z a to je h valio en g leski
u sta v u kom je pravu pro tivteu o sa m o staljen o j v lasti lid era P arlam en ta m o g la
da p rui sam o jak a egzek utiva, o d n o sn o sam kralj (P a lm e r, 1 9 5 9 :1 4 7 ) . T aj au
to ritarn i zaokret u teoriji po d ele vlasti o stav i e n ajd u b lje g traga u pravo u F ra n
cu sk o j, gd e e ostaci prva dva stalea, kao i p o jed in i d elovi treeg stalea, u kra
lju v id eti jedin i p olitik i su b jek t koji bi b io u stan ju d a sta n e na p u t p risv aja n ju
v la sti p o sla n ik a Z a k o n o d avn e sk u p tin e.
1 6 S ie y e s je, inae, b io p rin cip ije ln i p ro tiv n ik prava k ra lje v o g veta - n az iv a ju i
ga jed n im lettre de cachet p ro tiv o p te v o lje " - ali n ije u sp e o da o su jeti k o m
p r o m is n o reen je po ko jem je kralj d o b io p ravo s u sp e n z iv n o g veta u trajan ju
o d n ajv ie est go d in a (S y d e n h a m , 1 9 6 9 : 5 8 - 5 9 ) .

35

Ustav je stavljen van snage 21. septembra 1792, ime je

definitivno pokopana nada ustavotvoraca da je sa kraljem mogu
dugoroni kompromis. Ustavotvorci su prevideli da je Luj (kao i
svi rojalisti) Ustav prihvatio samo u iznudici, tretirajui ga kao
svoj (privremeni) poraz, a ne kao kompromis (Kriele, 1988: 274).
Za razliku od George Washingtona, on nije nimalo eleo da dopri
nese uspehu Ustava i zato nije ni mogao da odigra ulogu "kon
struktivne egzekutivne vlasti. Meutim, bila bi velika greka svu
krivicu za propast Ustava iz 1791. svaljivati na kralja. Jedan deo
poslanika Zakonodavne skuptine bio je jednako nezadovoljan
stanjem u kojem se nala Francuska 1791. i - iz sasvim drugaijih
razloga - prieljkivao je krah ustavne monarhije. Tako je zapoela
jedna paradoksalna (neintencionalna) saradnja izmeu kralja i
jednog dela Zakonodavne skuptine - ali ne na sprovoenju u i
vot nego na ruenju Ustava. Zato je ustavni princip podele vlasti umesto da, shodno intencijama ustavotvoraca, natera nosioce vla
sti na konstruktivnu saradnju - u kratkom roku pokrenuo nezau
stavljivu spiralu konflikata i, naposletku, doveo do ruenja ustav
ne monarhije.
To je momenat kada se u dinamiku Francuske revoluci
je uplie romantiarski republikanizam. Praktino odmah po do
noenju Ustava, jedan deo poslanika Zakonodavne skuptine do
ao je do zakljuka da politiki ivot zemlje nee biti skrenut u ka
nale novih institucija i da jedino radikalizacija krize moe dovesti
do njenog raspleta. A kakav bolji oblik radikalizacije krize moe
postojati od rata? Zato ve u jesen 1791. ova grupa poslanika - iz
koje e kasnije proizai irondinci i najznaajnije voe jakobinaca
(sa izuzetkom samog Robespierrea) - postaje najvei zagovornik
rata. Videvi u Luju univerzalnu prepreku definitivnom uklanjanju
starog reima, oni u ratu protiv Austrije i Prusije prepoznaju mo
gunost da se sredi celokupna unutranjepolitika situacija (Fire,
1990: 75-76).17 U jednom govoru u Zakonodavnoj skuptini Jean
17 Z a b rin u ti razvojem d o ga aja u F ra n c u sk o j, c a r L e o p o ld i p ru sk i kralj F rid rih
V ilh e lm I I su 2 7 . a vgu sta 1 7 9 1 . o b ja v ili D e k la ra c iju iz P iln ic a. Ia k o je o v a d e
k lara cija b ila ob in a "p re tn ja p ra z n o m p u k o m (p o to su v lasti u o b e d r a
v e im a le prea po sla od z a p o in ja n ja ra ta p r o tiv fra n cu sk ih re v o lu cio n a ra ),
o n a je d o b ila o gro m an o d jek u fra n cu sk o j ja v n o s ti i u z b u rk a la ratn ike strasti.

Pierre Brissot izraava miljenje koje ve daje prve obrise naciona

lizma i militaristikog zanosa romantiarskog republikanizma:
"Rat je zapravo koristan za naciju [...] Narod koji je osvojio svoju
slobodu nakon deset vekova ropstva potrebuje rat; on potrebuje rat
da bi se oistio od zala despotizma, on potrebuje rat da bi prognao
iz svojih nedara ljude koji bi mogli korumpirati njegovu slobodu"
(cit. prema: Sydenham, 1969: 91). Rat je predstavljen ne samo kao
borba za stvar francuske nacije nego i svih nacija Evrope (a po
tencijalno i celog sveta), poto bi njegov cilj trebalo da bude nita
manje nego "univerzalna sloboda. Tako je roena iluzija da e se,
odmah im revolucionarna francuska nacija stupi u rat, sve armi
je tiranije stopiti u jednu i izazvati itav niz ustanaka porobljenih
naroda irom Evrope. Zamiljen kao detonator sveopteg rata pro
tiv tiranije u Evropi, rat je dobio jednu gotovo sakralnu auru, koja
je zatamnila sva ona zla koja e u narednim godinama poeti da se
pomaljaju iz ratnog vihora: grabe za teritorije (pod izlikom uspo
stavljanja "prirodnih granica), raspaljivanje narodne mrnje i pro
diranje "vojnikog duha u graanski ivot.
Kalkulacije sa ratnom opcijom pokazale su se poraavajuim za obe strane. irondinci su smatrali da e rat razdrmati
poslednje ostatke monarhije i da e Luj biti stavljen pred konanu
dilemu: prikloniti se bezrezervno revolucionarima ili postati otvo
reni kontrarevolucionar. Greka ovog naina rezonovanja bila je u
tome to je u uslovima rata kralj bio kontrarevolucionar ve sa
mim tim to je kralj, tako da su ve sami prvi porazi francuske voj
ske takorei potpisali smrtnu presudu za Luja (a odmah potom i
za sve koji su ga na bilo koji nain branili - ukljuujui tu i same
irondince). I Luj je, na drugoj strani, eleo rat, ali zato to je mi
slio da e definitivno rasturiti klimavu revolucionarnu tvorevinu.
Greka u njegovom nainu razmiljanja bila je jo vea: rat je radikalizovao revoluciju i mobilisao snage upravo one "rulje za koju
je Ustav iz 1791. ostao zatvoren.
Ratna psihoza koja je zahvatila Pariz u leto 1792. ubr
zala je kraj ustavne monarhije i stavljanje Ustava van snage. Novi
revolucionarni organ - Konvent18 - proizaao je iz optih izbora

18 N a z iv "K o n v e n t u z et je iz a n g lo s a k s o n sk e tra d icije , i to p rv e n stv e n o p o

u g le d u na am erik i K o n v e n t iz 17 8 7 . (F u re t i R ich et, 1 9 7 3 : 1 7 5 ) .

37

i prvi put se sastao 21. septembra 1792. da bi ukinuo monarhiju i

uspostavio republiku, jednu i nedeljivu. Iako se tada Francuska
svojim republikanskim ureenjem naizgled pribliila Sjedinjenim
Amerikim Dravama, nove institucije nisu bile ni stabilne ni traj
ne. Francuski ustav nije okonao revoluciju, kao to je to bio slu
aj u SAD, nego je samo produbio konflikt i bitno oteao usposta
vljanje podele vlasti. Kada je Ustav stavljen van snage nestalo je
svakog traga podele vlasti. Tada je poela borba za suverenitet iz
meu itavog niza redovnih i vanrednih predstavnika, koja e se
zavriti tek padom Napoleona III 1870. i uspostavljanjem Tree
republike.
Iako je bilo miljenja da je Konvent bio organ sa kon
stitutivnom vlau, onako kako ju je definisao Sieyes (Sydenham,
1969:126), ona bi se veoma teko mogla braniti. Jer, ako se bolje
pogleda, videe se da je Konvent imao dva vanredna politika ovlaenja: da bude ustavotvorni organ i potpuno suvereni organ vla
sti (Furet i Richet, 1973: 175). Preuzevi na sebe ulogu suverena,
Konvent je ukinuo monarhiju i sebi prisvojio pravo da tui kralja
i istovremeno mu sudi. Pri tom se uopte nije obazirao na posto
jee ustavne odredbe o promeni ustava. On je poinjao sve od po
etka, nevezan bilo kakvim pravom, obzirom ili skrupulom. Po
slanici Konventa vie nisu bili "vanredni predstavnici, poto su
izabrani na demokratskim izborima, ali vlast koju su imali vie ni
je podlegala podeli na konstitutivnu i konstituisanu: Konvent je
jednostavno postao uzurpator celokupnog suvereniteta nacije. I
ma koliko se ova uzurpacija vlasti inila grubom i radikalnom, ona
je bila logian nastavak onoga to je Nacionalna skuptina uinila
u prethodnoj fazi (1789-1791). Jer, ako je ve jedan saziv skupti
ne uzurpirao ustavotvornu vlast i doneo ustav, zato je drugi saziv
ne bi uzurpirao ponovo i stavio taj isti ustav van snage? Ili, zato
bi ustav jedne skuptine (Nacionalne skuptine) obavezivao dru
gu skuptinu (Konvent)? emu uopte razlika izmeu konstitu
tivne i konstituisane vlasti? Naposletku, zato bi jedna skuptina
uopte morala da donosi ustav, ako raspolae sa "jednom i nedeIjivom suverenom vlau? Njen legitimitet potie iz demokrat
skih izbora. Zar to nije dovoljno da joj se dopusti da jednostavno
vlada onako kako nae za shodno? Nije li sam fakt izbora dovoljan
da joj prizna primat u tumaenju "opte volje nacije? Ako je od

38

govor potvrdan, ne znai li to da svako ustavno ogranienje posta

je izlino, ili ak opasno posebno kada se uzme u obzir da je u
leto 1792. ve zapoeo rat protiv sila reakcije? Dolaze li zaista demokratija i ustavna drava u sukob? Da li je demokratska ustavna
drava contradictio in adjecto? To su sve pitanja sa kojima e posla
nici Konventa morati da se suoe u drugoj fazi Francuske revolu
cije 1792-1794.

5. Suenje Luju XVI i njegova egzekucija

Iz prethodnih izlaganja mogli smo da vidimo da je Sieyesovu iz
vornu teoriju reprezentacije vrlo brzo pregazio tok Francuske re
volucije. Kako je revolucija u 1792. poela da se radikalizuje i svo
ju sudbinu vezuje za ishod rata protiv Prusa, "jezik opte volje je
sve vie potiskivao "jezik reprezentacije, da bi na kraju doveo do
propasti Ustava i otpoinjanja Terora (Baker, 1989: 321). Tada re
volucija poinje da manifestuje logiku Rousseauove romantiarsko-republikanske teorije.
I zaista, izmeu 1792. i 1795. dolazi do velikog uspona
Rousseauovog uenja o "optoj volji, koja se razlikuje kako od vo
lje svih, tako i od volje bilo koje emprijski odredive grupe (Gaxotte,
1970:70). Sam Rousseau postaje svetac revolucije, dok njegov Dru
tveni ugovor prerasta u pravi revolucionarni katehizam. I dok je iz
meu 1762. i 1789. ova knjiga tampana samo u tri izdanja, izme
u 1789. i 1798. ona doivljava ak 32 izdanja. Meutim, kako is
pravno primeuje M. J. Sydenham, aktuelnost Drutvenog ugovora bi
la je posledica a ne uzrok pada starog reima (Sydenham, 1969:33).
Rousseau nije inspirator Francuske revolucije, on je njeno pribeite u trenutku kada je stari reim ve ustavno uklonjen, a da ustav
na drava nije uspela da uhvati korena.
Glavne snage kroz koje Rousseauova teorija doivaljava promociju jesu sankiloti i jakobinci. Sankiloti predstavlja
ju vrlo heterogenu socijalnu grupu (sastavljenu prvenstveno od
sitnih samostalnih zanatlija, trgovaca i posloprimaca), koja se
politiki profilira - prvenstveno u Parizu - kroz "uline suko
be sa snagama starog reima i koja u svom "programu kombinuje rusoistike reminiscencije sa spontanim egalitaristikim
zahtevima (Furet i Richet, 1973: 212; Hobsbawm, 1987: 69-70).

39

Ipak, glavni pokretai sankilota su ekonomski. Jo od 1788, ka

da je izbila estoka ekonomska kriza, izazvana nestaicom i vr
toglavim skokom cena ita, nii slojevi francuskog drutva po
eli su da zahtevaju dravnu intervenciju sa ciljem da se cene
maksimiraju i obezbedi dovoljna koliina hleba za svakog.19 Ka
da je revolucija zapoela, sankilotski zahtevi poeli su se menjati, u skladu sa idejama koje je poeo da iri Trei stale, ali nika
da nisu gubile vezu sa osnovnim egalitaristikim polazitima.
Politike ideje (od liberalnih do demokratskih) voa revolucije
(koji su se regrutovali iz redova Treeg stalea) pokretale su sankilote na akciju, ali je njihov primarni i uvek iznova aktuelizovani motiv bio obilno opskrbljavanje jeftinim ivotnim namirnica
ma.20 Sankilotski gnev je u poetku iao na ruku Treem stale
u, koji je iz politikih razloga ruio ancien rgime (Rud, 1961:
259-270), ali je kasnije, sa (privremenom) konsolidacijom re
volucije, poeo da predstavlja smetnju. Sledei logiku revolucio
narnih zbivanja, u prolee 1791. pojavila su se prva radnika
udruenja, koja su poela da promoviu legitimne interese svo
jih lanova. Iako je to bila idealna prilika da se zahtevi niih slo
jeva francuskog drutva kanaliu prema institucijama (budue)
ustavne drave i time ukljue u legitimnu borbu interesa, Zako
nodavna skuptina je reagovala represivnim Le Chapeliereovim
zakonom od 14. juna 1791, kojim je praktino suspendovala pra
vo udruivanja i trajka. Kalfe i radnici su izloeni na milost i
nemilost svojim majstorima i poslodavcima (Soboul, 1966:
148), to je u optoj euforiji pomeranja granica slobode moralo
kod njih izazvati jako ogorenje i revolt. Obespravljenost i ne
mogunost participiranja u ustavnoj dravi tako su samo dodat
no ozlojedili nie drutvene slojeve, posebno one u Parizu, i
usmerili ih u jo militantnije sankilotske grupacije. A kada se pr
19 U to v re m e je n ikla i legen d a o "p a k tu g la d i , p re m a k o joj su ak sa m N ec k er
i m lin a ri ta jn o sara ivali k a k o b i to v i e p o d ig li cen e itu ( S o b o u l, 1 9 6 6 :

39).
2 0 P o A lb e rtu S o b o u lu , u s a n k ilo ts k im r e d o v im a d e sili su se prvi n a g o v e ta ji
s u p s ta n c ija ln e prom en e u sh v a ta n ju p ra v a n a s a m o o d r a n je : n a su p ro t s v o ji
n i, k a o p riro d n o m pravu ko je o m o g u u je o p s ta n a k svih vlasnika, p o d ig n u t je
z a h te v z a izjedn aavan jem p o se d a , k o ji b i o m o g u io o p sta n a k sv ih ljudi ( S o
b o u l, 1 9 6 8 : 6 0 i dalje).

40

vobitni program stvaranja ustavne drave rastvorio u ratnoj po

litici Zakonodavne skuptine i kada je rat poeo da raspiruje
ekonomsku krizu, sankilotski program je postao veoma bitan
samostalni politiki faktor.
Jakobinci, na drugoj strani, takoe postaju profilisana
politika grupacija u vihoru rata. Pre toga, oni su takoe odani
idealu ustavne drave i sarauju na njegovoj realizaciji. Tako je
Robespierre, u momentu kada je Ustav iz 1791. stupio na snagu,
konstatovao: Revolucija je okonana (cit. prema: Palmer, 1959:
502). Odanost tom istom Ustavu Robespierre je pokazivao i to
kom idue godine, kada je pokrenuo novine koje su se zvale Z a
titnik Ustava. Meutim, kada je ratom lansiran pokli "Otadbi
na je u opasnosti jakobinci su bili prvi koji su zaboravili na
Ustav i poeli da se okreu Rousseauovom teorijskom nasleu.
Oni su izali u susret zahtevima sankilota, jer su i sami zagova
rali drutvo malih posednika, u kojem svojina nee biti ukinuta,
nego samo kontrolisana i ujednaavana (Soboul, 1968: 60 i da
lje). Ono u emu su se stapali jakobinski i sankilotski zahtevi bi
la je jedna snana distributivna instanca drava.21 Ipak,
jakobinci su neuporedivo vie od sankilota teili snanoj dravi
koja e moi da vodi rat protiv ne samo spoljanjeg nego i unu
tranjeg neprijatelja. Romantiarski republikanizam je stajao u
pozadini entuzijazma koji je 1792. zahvatio jakobince i koji ih je
pokrenuo u krstaki rat protiv Prusa, kralja, izdajnika, pa na kra
ju krajeva i protiv svakog "samoivog oveka, koji ostaje imun
na oajniki vapaj nacije. U tim okolnostima poela je da deluje
Rousseauova dijalektika naela (nacionalnog) samoodranja i
(individualne) solidarnosti. Ona je pokrenula tzv. drugu revo
luciju od 10. avgusta 1792, koja se direktno usmerava protiv
ustavne drave (Kriele, 1988: 232, 260 i 282) i koja omoguava
poetak postepene obnove ancien regimea u domenu odnosa osa
mostaljene dravne vlasti prema atomizovanim pojedincima
2 1 T o e u p ra v o biti p e rsp e k tiv a F ra n c u sk e za vrem e v la d a v in e jak o b in a ca : d irig o v a n a p rivred a u ve d en a je 2 9 . s e p te m b ra 17 9 3 , d o n o e n je m Z a k o n a o o p te m m a k sim u m u , k o jim su m a k sim ira n e cen e iv o tn ih n am irn ic a i zara d e:
O g ro m n e su b ile te k o e p rilik o m p ro v o e n ja z a k o n a ; o d re iv a n je o p e g
m a k sim u m a z ah tjev a lo je jo v i e o trin e , jau c e n tra liz a ciju ; p ro u z ro k o v a lo
je o d lu n o u vo e n je terora i d ik ta tu re " (S o b o u l, 1 9 6 6 : 2 6 1 ) .

41

(Furet, 1998: 81-82).22 Ali, paradoksalno, snage obnove ancien

regimea nisu kralj i rojalistike snage, ve upravo jakobinci i sankiloti. Oni u ime "opte volje rue sve institucije i princip pred
stavljanja srozavaju na "stvar ubeenja onoga ko ima jau silu.
Borba izmeu Konventa, klubova, sekcija, spontanih sankilotskih masa itd., koja se vodi u ime "istinskog zastupanja "opte
volje", prerasta u pravu borbu za opstanak. Aktuelne alternative u
politikom ivotu postaju trijumf i giljotina. To je nemilosrdni
purgatorijum u kojem nestaju sve ranije steene tekovine ustavne
drave i koji otvara put prvo Napoleonu, a zatim i Luju XVIII.
Najzanimljivije u celom ovom obratu ka starom rei
mu, koji zapoinje "drugom revolucijom od 10. avgusta 1792, je
ste otvaranje puta za radikalan obraun sa kraljem i "poslednjim
ostacima tog istog starog reima. Iako retorika svrgavanja mo
narhije otpoinje ve poznatom priom o otporu tiraniji, razvoj
dogaaja e pokazati da je u pitanju bio poetak razraunavanja sa
postojeim politikim institucijama i raiavanja svih posredujuih grupa izmeu vlasti (gde god da se nalazila) i pojedinaca.
Zirondinci nasluuju neto od ove logike i zato se stavljaju u odbranu kralja - upravo kao nosioca jedne ustavne vlasti - ali vie ne
mogu da kontroliu razvoj dogaaja. Rat, beda, nesigurnost i ko
lektivna paranoja polagano vode Francusku u Teror, ili to je si2 2 S t a ro re im s k a d rava, k o ja je u p re d re v o lu c io n a rn o m p e rio d u sv e v i e jaala
u o d n o s u n a stalee i k o rp o ra cije, s a re v o lu c ijo m je, p a ra d o k sa ln o , sa m o d o
b ila na sn a z i. U n i tiv i s ta ro re im s k e g ru p e , revo lu c ija je - u im e n acije,
jed n e i n e d e ljiv e - zap ra vo p o k re n u la u b rz a n i p ro ce s a to m iz o v a n ja in d iv i
d u a p re d sve jao m v lau . P ro b le m a ti n o st p o lo a ja p o jed in c a p re m a v la sti
p o k a z u je i sam a D e k la ra cija p ra va o v e k a i g ra a n in a o d 2 6 . a v g u sta 1 7 8 9 .
(k o ja je k a sn ije bez izm en a i d o p u n a sta v lje n a n a p o e ta k U sta v a iz 1 7 9 1 ) . Ia
ko n jen n az iv su g erie razlik u iz m e u p ra v a o ve k a (k o ja p o ti u jo iz " p r i
ro d n o g s ta n ja ) i prava g ra a n in a (k o ja n a s ta ju iz iv o ta u d r a v i), te k st ne
sad r i ni n ago vetaj te o rijsk o g o b ra z lo e n ja ra zlik e , o d n o sn o p re la sk a iz o
v e k a (tj. "p riro d n o g s ta n ja ) u g ra a n in a (tj. "d ru tv e n o s ta n je "). U m e sto
to g a , te k s t D eklaracije s u g e rie da je o v e k b e z o sta tn o u to p lje n u g ra an in a,
d a se ra a u "n a ciji" (k o ja p o sto ji i u " p rir o d n o m s ta n ju i u d r a v i) i d a n e
m a d ru g o g izb ora n ego da d eli n jen u k o le k tiv n u s u d b in u . Z a to n ije n im a lo
u d n o to e "d ru g a rev o lu cija iz 1 7 9 2 . ta k o la k o o tp isa ti sva prava p o m en u ta u D e k la ra ciji i rtvovati ih na o lta ru o ta d b in e u o p a s n o s t i . S a m im
tim b ie o tvo ren a vrata za sv ak u a u to rita rn u v la s t k o ja e biti d o v o ljn o u m e n a d a se politik i o k o risti ra tn o m (n e )sre o m .

42

nonim za ovu re "prirodno stanje, odakle e se vrlo brzo zau

ti vapaj za snanom rukom koja e biti u stanju da garantuje
red i poredak.
Kljuni dogaaji za ovaj preokret u toku Francuske re
volucije zbili su se nakon to je 15. jula sva vojska otila na front i
prepustila Pariz "naoruanom narodu. Permanentno hukana od
jakobinskih voa, parika optina je 3. avgusta naloila svrgavanje
Luja i dala rok da se to uini do 10. avgusta. Na dan isteka roka pa
rika optina je oformila dobrovoljaku vojsku i zapoela sa hap
enjem i ubijanjem Lujevih oficira, da bi zatim krenula i na sam
dvor. Videvi ta se sprema, Luj je odmah napustio dvor i pobegao
u zgradu Zakonodavne skuptine da bi od poslanika zatraio pomo u zauzdavanju parike optine. Za to vreme, dobrovoljaka
vojska, koja je brojala 7.000 ljudi, protumaila je Lujev odlazak
kao predaju i spremala se za ulazak u dvor. Meutim, pred dvo
rom se jo uvek nalazilo 600 vajcarskih plaenika, koji su imali
naredbu da do daljnjeg brane svoj poloaj. Prvi nalet dobrovolja
ke vojske na dobro postavljene, uvebane i disciplinovane Svajcarce zavrio se pravim masakrom napadaa, koji su se povukli gla
vom bez obzira. im je dobio vesti o ovom okraju, Luj je odmah
iz Zakonodavne skuptine poslao zapovest vajcarskim plaenici
ma da obustave vatru i povuku se iz dvora. I upravo kada su Svajcarci napustili borbenu formaciju i postrojili se za povlaenje, do
brovoljaka vojska je preduzela drugi napad. Iznenaeni i nespo
sobni da prue otpor, vajcarci su postali laka rtva gnevnih do
brovoljaca. Ubrzo su dvor i njegova okolina postali poprite masa
kra nad vajcarcima i iivljavanja nad njihovim mrtvim telima.
Istog dana parika optina je objavila svoju pobedu i proglasila
Luja svojim zarobljenikom.
Zanimljivo je da su se istovremeno sa radikalizacijom
situacije u Parizu poele nizati pobede Prusa nad francuskom revo
lucionarnom vojskom. U Pariz je 1. septembra stigao manifest o
pruskim ratnim ciljevima, meu kojima je bilo i razaranje grada.
Idueg dana pao je Verdun, poslednji utvreni grad pre Pariza. Pra
si su se nalazili 140 kilometara od Pariza i izgledali su nezadrivo.
Pariz je zahvatio panian strah, a pranjenje tenzije se manifestovalo terorom nad bespomonim rtvama zatvorenim po parikim
zatvorima (meu kojima su tek manji broj inili stranci). Tako je

43

dolo do pogroma pete kolone. Izmeu 2. i 7. septembra strada

lo je oko 1.300 zatvorenika, meu kojima je bilo mnogo ena i dece. Revolucionarna pravda bila je na delu i nije znala za milost.
Uzburkane strasti traile su svoje rtve i prvo su ih nale u onima
koji su bili najnezatieniji i najekonominiji za masakre. Kasnije
e "revolucionarna pravda morati da zaseca sve dublje u samo
francusko drutvo i da se odrekne praktino svih kriterijuma23 ka
ko bi hranila zahuktalu spiralu nasilja. Taj period Francuske revo
lucije poznat je pod nazivom Veliki teror ili, jednostavno, Teror.
Jedno od spornih pitanja u istoriji Francuske revoluci
je jeste odnos Terora i pogubljenja Luja. Po jednom od svakako
najveih autoriteta u savremenoj francuskoj istorijskoj nauci
Fran<;oisu Furetu, suenje kralju i njegova egzekucija se mogu tu
maiti i kao priprema i kao prvi akt Terora. Prvo tumaenje ovaj
akt tretira kao sveano i legitimno afirmisanje pukog suverenite
ta, inkompatibilno sa ranijim kraljevim suverenitetom i zato ne
zavisno od Terora, dok drugo tumaenje insistira na krenju Usta
va od strane Konventa u emu je ve bila na delu logika Terora
(Furet, 1989: 139). Kako se iz daljeg izlaganja moe videti, sam
Furet prihvata prvo tumaenje i poetak Terora vezuje za formira
nje Revolucionarnog suda marta 1793. (Furet, 1989:143). Time je,
meutim, nezaslueno u drugi plan gurnuta veza izmeu rata i
Terora, na kojoj je upravo sam Furet tako odluno insistirao. Jer,
ako je zaista svrha Terora bila da intenzivira i produi rat, kako bi
iz njega crpla revolucionarni duh (Furet, 1989: 147), onda nema
razloga da se poetak Terora ne vee za sam 10. avgust 1792.24 Za
Teror nije bila toliko vana forma u kojoj se sprovodi revolucio
narna pravda (odnosno postojanje Revolucionarnog suda), ve is
kljuivo tesna veza sa ratnim zbivanjima. Zauzimanje dvora 10.
avgusta (preduzeto na osnovu svrgavanja kralja od strane pari2 3 M e u rtv a m a T erora u n ared n e d v e g o d in e n a jm a n je e b iti s a m ih a u te n ti
n ih "n e p rija te lja revo lu cije : p le m i a ( 8 ,5 % ) i sv e te n ik a ( 6 ,5 % ) (D im itr ije vi, 1 9 8 5 : 1 0 7 ) .
2 4 M a rtin K rie le zastu p a sred n je s ta n o v i te . P o n je m u je T ero r zap o eo ka d a je
u k lo n je n a u sta v n a d rava i k a d a, s a m im tim , v i e n isu va ila n ik a k v a lju d sk a
p ra v a. A d o toga jo nije d o lo u a v g u stu , n e g o tek u sep tem b ru 1 7 9 2 : [...]

bez ustavne drave nema ni ljudskih prava: s e p te m b a rs k im u b istv im a 1 7 9 2 . p o e

lo je o d ro a v a n je Fran cu ske rev o lu c ije u T e r o r (K rie le , 1 9 8 8 : 1 6 4 ) .

44

ske optine) trebalo je da radikalizuje situaciju u Parizu i dodatno

motivie revolucionarnu vojsku na frontu. U tu jednostavnu rau
nicu upleo se okraj dobrovoljaca sa vajcarskim plaenicima, ko
ji je prvi raspalio destruktivne strasti. Time je otpoeo rat na dva
fronta: spoljanjem i unutranjem. Pobede francuske vojske nad
Prusima (i ne samo nad Prusima) bile su anticipirane "pobedama" dobrovoljaca u pozadini nad aktuelnom "petom kolonom:
nad 600 vajcarskih plaenika, 1.300 parikih zatvorenika, Lujem
XVI, irondincima, i svima ostalima koji su se nali na spisku iz
dajnika i "neprijatelja slobode".
Poetak Terora je, dakle, neraskidivo vezan za ruenje
ustavnog poretka i svrgavanje monarhije (koje je, kao podrka rat
nim dejstvima, zapoelo akcijama parike optine 10. avgusta
1792). A kada je francuska vojska konano potukla Pruse kod Valmija (20. septembra) i Konvent zapoeo sa radom (21. septem
bra), stekli su se uslovi da se opta volja pozabavi sudbinom sa
da ve biveg kralja. Iako je ve formiranje tzv. Suda desetog avgu
sta (17. avgusta) nagovestilo suenje Luju, ova opcija e postati izvesna tek krajem septembra kada su je aktivirale parike sekcije i
Jakobinski klub (Ozouf, 1989: 95). Na krilima ovih inicijativa,
jakobinci su 1. oktobra prvi put formalno zatraili egzekuciju Luja, na osnovu ega je obrazovana Komisija od 24 poslanika Konventa da ispita ceo problem. Naposletku se dolo do zakljuka da
bivem kralju treba suditi, iako je njegova linost nepodlona
obinom suenju. Zato je Konvent sebe samog proglasio nadle
nim za suenje. To je bila, moe se rei, prva pobeda jakobinaca
nad irondincima u sukobu koji e obeleiti prvu etapu rada Konventa. irondinci, koji su odigrali presudnu ulogu u zapoinjanju
rata i time dali svoj doprinos ruenju Ustava, nisu eleli nikakvo
suenje, a kamoli pogubljenje Luja. Oni su uvideli da je sa otpoi
njanjem rata revolucija krenula u vie nego opasnom smeru (na
ta su sasvim jasno ukazivali masakri koje je ve bila preduzela pa
rika rulja) i zato je njihov prevashodni cilj bio da obuzdaju radikale, naroito u Parizu. Suenje Luju se iz irondinske perspek
tive pokazivalo kao opasan spektakl namenjen tome da jo vie
razdrai i fanatizuje najnie slojeve francuskog drutva. Miljenje
irondinaca najpregnantije je izrazio Brissot, kada je rekao da su
ljudoderi iz Pariza hteli da piju njegovu [Lujevu] krv, kap po

45

kap. Oni su hteli da ga rastrgnu i da sa uivanjem posmatraju nje

gove muke (cit. prema: Jordan, 1979:159).
Poetna faza suenja Luju (koja je trajala od poetka
oktobra do otkrivanja njegovih tajnih dokumenata polovinom no
vembra) mirisala je na njegovo osloboenje. Pre svega, nije bilo
jasno na osnovu kog pravnog osnova Luj moe biti optuen i ka
snije osuen. U Ustavu iz 1791. kraljeva linost je proglaena "sve
tom i nepovredivom, pa samim tim i neutuivom. Jedina kazna
predviena protiv kralja bila je prinuda na abdikaciju, i to u slua
jevima da: 1) odbije da se zakune na Ustav ili ako zakletvu povue,
2 ) povede stranu invaziju na Francusku ili ne uspe da se odupre
invaziji, ili 3) pobegne iz zemlje i odbije da se u nju vrati. Kao to
se moe videti, Lujev sluaj nije se mogao uklopiti ni u jednu od
pomenutih situacija, a ak i da jeste, on je ve bio sankcionisan
svrgavanjem sa trona i nije mogao - shodno principu ne bis in idem
- biti ponovo kanjen za istu stvar. Samim tim, po pozitivnom
pravu Luju se ve desilo najgore - svrgnut je savlasti - i mogao je
mirno da otpone da ivi kao obian graanin republike. Osim to
ga, Luju se nije moglo suditi na osnovu direktnog pozivanja na
"optu volju. Lujev veti advokat Raymond DeSeze je takvu mo
gunost odbio na samom poetku, citirajui Rousseauovu misao
da se u nedostatku zakona i nadlenog sudije niko ne moe pozi
vati na optu volju, poto je ona neprimenljiva na pojedinca ili
pojedinanu injenicu. Zato je DeSezeovo miljenje bilo da se Lu
ju moe suditi samo po jednom pravu po pravu sile (Jordan,
1979:131).
Kontraoptuba za primenjivanje prava sile nije bila no
va. Nju je ve bio upotrebio Carls na suenju 1649, pokuavajui
da diskredituje Krnji parlament. Uopte, seanje na suenje Carlsu bilo je veoma ivo u Francuskoj 1792. Sve strane su imale sna
nu potrebu da prave paralelu sa engleskim graanskim ratom. I
dok su se republikanci divili Englezima to su prvi put u istoriji u
sudskoj proceduri priveli tiranina pravdi, sam Luj se divio Carlsovom "herojskom ponaanju i odvanom odlasku u smrt.
Zanimljivo je da je Luj jo od malih nogu oboavao istoriju i da mu
je omiljeno delo bila Humeova Istorija Engleske, upravo zbog pogla
vlja o smrti "kralja-muenika Carlsa I. Iz njegove sudbine Luj je
mnogo pre 1789. izvukao dve pouke: nikada ne sme povesti rat

protiv sopstvenog puka i ni u najteim trenucima ne srne napusti

ti dvor i prestonicu (H ardm an, 19 9 3 :1 6 0 ) . Te dve pouke e se po
kazati presudnim za strategiju odbrane koju je Luj odabrao.
Pre svega, Luju se inilo najvanijim da pokae da nije
vodio nikakav rat protiv francuskog puka i da Konvent nema onaj
glavni argument na osnovu kog je arls optuen i pogubljen. Verujui da je ne sam o pozitivno nego i prirodno pravo (upravo ono
isto "pravo na sam oodranje , na koje su se pozivali poslanici Krnjeg parlamenta) na njegovoj strani, on je odluio da ne osporava
sudsku nadlenost Konventa kao aktuelnog suverena. Takoe je
odbacio rojalistiku strategiju odbrane, barem za period u kojem
je vladao kao ustavni monarh. Najkrae reeno, Lujeva odbrana se
sastojala iz dva dela. U prvom delu je tvrdio da ne moe da odgo
vara za krivina dela poinjena pre 1791, poto je do tada bio apso
lutni i neodgovorni monarh i poto je donoenje novog Ustava
ponitilo sve pravne posledice prethodnog stanja. U drugom delu
odbrane, Luj je negirao krenja U stava za vreme ustavne monarhi
je: preesto stavljanje veta na akte Zakonodavne skuptine nije bi
lo nikakvo krivino delo (ve njegovo ustavno pravo), dok za krvo
prolie od 10. avgusta nije bio odgovoran poto je napustio dvorac
pre nego to se ono desilo. Iako se Luju kasnije spoitavalo da je
izabrao isuvie ogranienu, neprimerenu i puko "negatorsku
strategiju odbrane (upor.: Hardman, 1993: 227; O zouf, 1989:

100-101), to uopte ne odgovara istini. Luj je u postojeoj situaci

ji izabrao najbolju moguu odbranu, koja je imala sam o jednu sla
bu taku: njegovu stvarnu upletenost u tekui rat.
Nije nim alo sluajno to je na Lujevo inae sjajno dra
nje pred Konventom uvek iznova stavljanja prim edba za njegovo
uporno odbijanje da prizna autentinost svog potpisa na nizu do
kumenata koji su mu podnoeni. Taj naizgled udni postupak iza
zvao je razliita tumaenja istoriara. Po jednom miljenju, Luj je
jednostavno izazivao tuioce da sami dokau autentinost doku
menata uzapenih na nain koji nije bio u skladu sa Krivinim za
konom (Jordan, 19 7 9 :1 13 ) . U tako neto je teko poverovati, po
to je Luj u samom startu pristao na jednu neregularnu proceduru
i ne vidi se zbog ega bi izazivao tuioce da dokazuju autentinost
dokumenata za koje su oni, ba kao i on sam, znali da potiu iz
skrivenog ormana u zidu njegovog kabineta. Jedini razlog zbog

47

kog je Luj mogao da porie autentinost tih dokumenata bio je nji

hov kompromitujui sadraj: pored prepiske sa Mirabeauom, u
pitanju su bili dokazi o Lujevim kontaktima sa kontrarevolucionarnom emigracijom i austrijskim dvorom, kao i o pokuajima
korumpiranja nekih revolucionara. Takoe je malo verovatno da je
Luj osporavanjem svojih potpisa na ovim dokumentima hteo da
zatiti preostale umeane osobe, dok za sebe ionako nije oekivao
nikakvu milost od Konventa (kao to misli Evelyne Lever: Lever,
1988: 511). Luj je znao da ga pomenuti dokumenti teko kompromituju kao "izdajnika, tj. saveznika "neprijatelja protiv kojih je
francuska republika upravo vodila rat. Priznati autentinost tih
dokumenata znailo je priznati umeanost u rat protiv svog sopstvenog puka i tako se pribliiti pozicijama na kojima je stajao
arls jedan i po vek pre toga. Objektivno posmatrano, Luj nije
mogao biti identifikovan sa arlsom I, poto sam nije uao u rat
sa sopstvenim pukom, niti je neposredno ugrozio "pravo na sa
moodranje njegovih pripadnika, ali je mogao biti optuen za
odreene oblike pomoi stranom neprijatelju i, eventualno, za pri
preme za rat. Iako su ove razlike bile bez sumnje vrlo znaajne
(naroito ako se uzme u obzir i sama injenica da Luj po pomenutim optubama po Ustavu nije mogao biti pozvan na odgovor
nost), one su u uzavrelom, paranoinom i ksenofobinom Parizu
postale sasvim marginalne. Toga je Luj morao biti svestan. Ako je
od samog poetka insistirao na tome da nije poinio arlsovu gre
ku i poveo rat protiv sopstvenog puka, morao je da u korenu
osporava sve to ga je na bilo koji nain dovodilo u vezu sa teku
im ratom i neprijateljima slobode. Prema tome, Luj se sasvim
konzistentno branio, iako je za to morao da rtvuje svoj dignitet i
uvali se u sasvim oigledne lai.
Na drugoj strani, jakobinci uopte nisu hteli da se udubljuju u sve pomenute pravnike suptilnosti; njihovo reenje se
sastojalo u jednostavnom rekursu na "revolucionarnu pravdu i
potpunom ogluenju na ono to pie u Ustavu. Oni sada zauzi
maju stanovite da svaka do sada poznata vlast ve sama po sebi
predstavlja tiraniju i da je vreme da se "po kratkom postupku ras
krsti sa celokupnom prolou. U tome ne treba imati nikakve mi
losti i obzire i mora se misliti samo na uzvieni zadatak usposta
vljanja poretka slobode kakav jo nikada i nigde nije bio ostvaren.

48

Zato jakobinci vie i ne zagovaraju nikakvo pravo na otpor tiraniji,

odnosno, kako je to u Deklaraciji prava oveka i graanina formulisano, "tlaenju. Oni zahtevaju preobraaj celokupnogdrutva u
skladu sa iskonskom prirodom oveka, dok je ruenje tiranije i
obustava "tlaenja samo pripremna faza za ostvarenje tog cilja.
Pravi problem predstavljali su pridobijanje ljudi za revoluciju i bu
enje njihove "istinske prirode". Iz te perspektive, univerzalno reenje za celokupan tok revolucije bilo je jednostavno - Teror:
Ako Republika slobodnih graana jo uvek nije bila mogua, to je
bilo zato to su ljudi bili iskvareni pod uticajem njihove ranije
istorije; a Revolucija - istorija bez presedana, potpuno nova - je
pomou Terora trebalo da stvori novog oveka (Furet, 1989:
149). Teror je, kao to smo imali prilike da vidimo, ve u avgustu
poeo da ulazi u Francusku revoluciju, ali je za jakobince to bilo
jo uvek nedovoljno i neefikasno. Zato je pogubljenje biveg kra
lja, koji je veper deffinitionem tiranin, bila odlina prilika da se razgori vatra koja e progutati sve relikte starog reima. Nikakvo obaziranje na postojee pravo i razloge humanosti nije bilo dozvolje
no. Obraun sa tiraninom mora biti kratak i radikalan, kako za
njim ne bi ostalo vie nikakve vlasti, a samim tim i nepravde.
U svom senzacionalnom govoru u Konventu 13. no
vembra Louis-Antoine Saint-Just je prvi jasno i nedvosmisleno iz
razio ovo stanovite: Nemogue je vladati a ostati nevin: verovati u ta
ko neto je suvie oigledna ludost. Svaki kralj je uzurpator. [...] A
Kromvel, svakako, nije bio vei uzurpator od arlsa I; jer kada je
neki narod toliko plaljiv da ga vode tirani, vlast pripada onome
ko je prvi prigrabi, i nije nita zakonitija zato to je vri jedan, a ne
drugi (Sen-Zist, 1987b: 174). Saint-Just je naelno odbijao svaku
mogunost pravnog utemeljenja tiranicida. On nije hteo da zna ni
za crkvenu, ni za vazalsku, ni za staleku koncepciju prava na ot
por tiraniji, a pogotovo ne za Hobbesovo pravo otpora podanika
artificijelnom suverenu, koji vie nije u stanju da garantuje dru
tveni ugovor. Poto je svaka (monarhijska) vlast bila ve sama po
sebi tiranija, to su podanici imali moralnu dunost tiranicida.
Ovu logiku Saint-Just primenjuje na Luja, koji, po njegovom mi
ljenju, mora ili da vlada ili da umre (Sen-Zist, 1987b: 173). Tertium non datur. A ako mora da umre, onda se sa njim ne treba obra
unati ni po kakvom pravu, ve jednostavno kao sa bilo kojim dru

49

gim "izdajnikom i "neprijateljem slobode. U prilog ovom stavu

Saint-Just je prizivao staru rimsku republikansku tradiciju: "Cu.die se jednoga dana to smo u osamnaestom veku bili manje na
predni nego u doba Cezara, kada je tiranin rtvovan bez ikakvih
drugih formalnosti osim 23 udarca noem i bez drugih zakona
osim zakona slobode Rima. A mi danas s potovanjem pristupa
mo suenju oveku - ubici naroda, uhvaenom na delu, s rukom
u krvi, s rukom u zloinu. Isti ljudi koji e suditi Luju, treba da us
postave republiku: oni koji pridaju neki znaaj pravednom kanja
vanju jednog kralja, nee stvoriti republiku. Prefinjenost duha i
karaktera meu nama velika je prepreka slobodi; ulepavamo sve
greke, a istina je najee samo ono to odgovara naem ukusu
(Sen-ist, 1987b: 171).
Saint-Justovom miljenju se priklonio i sam Robespierre, koji je u govoru u Konventu 3. decembra rekao: "Narodi ne
sude kao sudovi, oni ne donose nikakve presude, oni su kao udar
groma; oni ne osuuju kraljeve, oni ih bacaju u nitavilo i takvo
pravosue vredi vie od onoga koje vre sudovi! [...] Kada narod
uniti jednog kralja, ko jo ima pravo da ga vrati u ivot, kako bi ti
me stvorio novi povod za pobune i ustanke. [...] Vi ste proklamovali republiku, ali da li ste nam je dali? [...] Republika - a Luj jo
uvek ivi! [...] Sa aljenjem izgovoram ovu zloslutnu istinu, ali Luj
mora umreti, jer domovina mora da ivi (cit. prema: Massin,
1963: 223). Robespierre se ovde, uprkos revolucionarnom patosu,
ne pojavljuje kao revolucionar ve upravo kao ortodoksni naslednik Richelieua (Furet, 1998: 75): on gazi svako pravo kako bi slu
io svom gospodaru. A poto taj gospodar vie nije kralj, onda na
njegovo mesto mora doi neko ko je isto toliko apsolutan, sakralan
i "jedan i nedeljiv". Za Robespierrea nije bilo ni trenutka sumnje da
to mora biti "narod. Tako se suenje Luju pretvorilo u borbu nje
govih starih podanika za novog apsolutnog suverena, koji je mo
gao da ivi samo ako stari apsolutni suveren umre. To je, paradok
salno, vuklo Robespierrea natrag ka teoriji o dva tela kralja: zahtevajui smrt "linosti LujaXVI, on je svim silama radio na opstan
ku onog tela apsolutne monarhije koje e se sada preimenovati u
domovinu", "narod, "naciju, jednu i nedeljivu i tome si.
Nain na koji je voena ova borba vodio je nuno radikalizaciji francuskog nacionalizma. Conor Cruise OBrien je sa

50

svim u pravu kada konstatuje da je Robespierre veoma lukavo is

koristio suenje kralju da bi potisnuo irondince sa pijedestala
nacionalizma. Dok su irondinci nacionalizam raspaljivali u ratu
sa spoljanjim neprijateljem, Robespierre je iskoristio veliku sud
sku predstavu u Parizu da otvori unutranji front na kojem su se
na sukobljenim stranama nali narod" i kralj. U njihovoj borbi
vie nisu bili na snazi nikakva pravila ili obziri; pitanje je samo bi
lo ko e koga ubiti. Taj zaareni nacionalizam doao je najvie do
izraaja u samoj optubi, koja je Luju proitana 11. decembra:
Pod jedan: '[...] Napali ste suverenitet naroda [...] Pod dva: eleli ste da nameete zakone narodu [...] Pod etiri: ustrajavali ste
u svojim napadima na narodnu slobodu [...] U orgijama koje su
priutene pred samim vaim oima dozvolili ste da narodna ko
karda bude zgaena pod nogama, da bude podignuta bela kokar
da i da na narod padne blasfemija (Cruise OBrien, 1989:33-34).
Jakobinska strategija tako se pokazala plodonosnom: nacionali
stika polarizacija izmeu naroda i kralja kao dve zaraene stra
ne dospela je u formulaciju optube i na taj nain ve u dobroj meri anticipirala i samu presudu.
Ne postoji u engleskom graanskom ratu nita slino
ovakvom shvatanju. Kao to smo ve mogli da vidimo u 9. i 10.
poglavlju, najradikalnija struja u parlamentarnoj vojsci, leveleri,
zagovarala je suenje Carlsu I kao pojedincu pred obinim sudom
za sasvim konkretne zloine koje je poinio tokom ratnih dejstava
u periodu 1642-1648. Moglo bi se ak tvrditi da je njihovo poziva
nje na pravo bilo izrazitije nego ono koje su na kraju, u stvarnom
suenju, sankcionisali independenti. Robespierre i Saint-Just,
naprotiv, nisu hteli nikakvo suenje, jer su smatrali da je ta "gra
anska predrasuda" dokaz slabosti i predznak uzdizanja nove ti
ranije (sline Cromwellovoj). Imajui pred oima sudbinu Engle
za koji su sudili Carlsu I i nakon toga potpali pod tiraniju
Cromwella, Saint-Just je izvukao zakljuak da je svako uplitanje
prava u in tiranicida opasno. Umesto toga, on se opredelio za
rimske tiranoubice, koje su ubile Cezara jer su jednostavno brani
li slobodu rimskog puka. Branei samu i niim posredovanu slo
bodu, oni se nisu optereivali time da svoje postupke mere arinom (pozitivnog) prava. Osim odsustva razumevanja realnih zbi
vanja u engleskom graanskom ratu, ovo shvatanje otkriva i kraj

51

nje nategnuto pravljenje paralela izmeu tiranicida u Rimu 44. go

dine p. n. e. i u Francuskoj 1789. Jer, dok su Brut i drugi zaverenici smerali odbrani postojeeg (republikanskog) ureenja, koji je
Cezar kao diktator tek poeo da ugroava (utirui put principatu),
Saint-Just i jakobinci su sada, u ime jo neuvene i neviene" slo
bode, ruili ne samo stari reim, nego i konstitucionalnu monar
hiju, koja je mirnim putem nastala na njegovim ruevinama. Dok
su rimski zaverenici konzervirali uzdrmanu, ali jo uvek posto
jeu republiku, jakobinci su radikalizacijom revolucije "konzervi
rali ustavnim ogranienjima uzdrmani apsolutizam. Nesvesni
ove restaurativne logike, oni su u Francuskoj revoluciji videli smo
akt proienja kojim se drutvo oslobaa svih "neprijatelja slobo
de, bez obzira na to da li su kraljevi, ministri ili obini ljudi. Ima
ginarna sloboda, koja nema nikakvog vrstog utemeljenja u real
nosti i koja je poput pesme sirena poela da privlai jakobince,
omoguila je "revolucionarnoj pravdi da se u potpunosti otme
kontroli i da zahukta rad giljotina irom Francuske.
Veina poslanika nije bila voljna da prihvati ni legali
stiki rezon, koji su zastupali Luj i njegovi branioci, ni jakobinsku
brzu i radikalnu "revolucionarnu pravdu. Oni su, dodue, bili u
najveem delu republikanci i verovali su da monarhija moe biti
definitivno odstranjena samo ako kralj umre u oba svoja tela (slu
benom i linom). Zato su intimno bili ubeeni da je Luj kriv, ali
su istovremeno, za razliku od jakobinaca, hteli da to u sasvim re
gularnom pravnom postupku dokau. To se, meutim, pokazalo
nemoguim.
Ali, ako na osnovu pomenutih optubi nije bio mogu
regularan proces protiv Luja (a posebno ne njegova egzekucija),
bio je mogu njegov privid. Kada je Maratu 6. decembra polo za
rukom da izdejstvuje da glasanje o kraljevoj krivici i smrtnoj kazni
bude javno i po prozivu, proces je ve bio praktino odluen: gla
sati u prilog Luja znailo je javno se deklarisati kao neprijatelj re
publike (Massin, 1963: 224). Kakav pritisak su poslanici morali
da izdre sve to vreme moe se razumeti samo iz injenice da je
suenje drano u pregrejanoj atmosferi Pariza, ije su sekcije pri
kazivale Luja kao uzroka svih nevolja Francuske - rata, bede, gla
di itd. ( Jo r d a n , 1 9 7 9 : 70) - i zahtevale njegovo gotovo ritualno
ubistvo, kao svojevrsnu rtvu bogovima (Michelet, 311). Jedini

52

univerzalni lek za sve probleme trebalo je, dakle, da bude Lujeva

smrt, a onaj ko je pokazivao bilo kakve skrupule prema tome bio
je u oima velikog dela sankilotskih masa neprijatelj slobode,
koji eli smrt republike. Zato se, kada je dolo do glasanja, nijedan
poslanik Konventa nije odvaio da ospori Lujevu krivicu u kova
nju zavere protiv slobode francuskog puka i ugroavanja dravne
bezbednosti (693 poslanika je glasalo za Lujevu krivicu). Na dru
go pitanje, za koje su irondinci verovali da moe da odloi defi
nitivnu odluku i na taj nain spasi ivot Luju, veina od 424 po
slanika je dala negativan odgovor, protivei se na taj nain meanju provincijalnih skuptina u suenje (dok se samo 283 poslani
ka izjasnilo tome u prilog). Naposletku, u munoj, napetoj i dugo
trajnoj proceduri, koja se zavrila izjutra 17. januara 1793, pala je
konana presuda: veina od 387 poslanika je glasala za smrtnu ka
znu (nasuprot 334 poslnika koji su glasali za sve druge kazne).
Smrtna kazna je izvrena 21. januara 1793, u deset a
sova izjutra na Trgu revolucije u Parizu. Moda je najzanimljivija
u samoj egzekuciji Luja XVI otra razlika u odnosu na egzekuciju
Carlsa I. Dok je engleskom kralju priuten dostojanstven oprotaj
od ivota, Luj je podvrgnut ponienju vezivanja, svlaenja kaputa
i cimanja po stratitu. Za razliku od Carlsa koji je dobio priliku da
neometano odri svoj oprotajni govor pred okupljenim svetom,
Luj je odmah bio uutkan udaranjem doboa. Najvea razlika je,
meutim, nastupila odmah po egzekuciji. Nakon odrubljivanja
arlsove glave dve konjike trupe ujahale su na trg pred Vajtholom
i poele da rasteruju svet, tako da je samo nekolicina najodluni
jih uspela da umoi maramice u kraljevu krv ili otrgne komad nje
gove odee. Veina prisutnih, koja je bila prestraena ve samim
inom egzekucije, brzo je pobegla pred vojskom, tako da je u roku
od pola sata trg bio sasvim pust. Iduih dana London je pritiskala
neizdriva teskoba, koja je dovela do delimine paralizovanosti
svakodnevnog ivota.
Sasvim drugaiju sliku prua Trg revolucije u Parizu
154 godine kasnije. Nakon odrubljivanja Lujeve glave zapoeo je
pravi krvavi pir. Glavni delat Charles Henri Sanson pokazivao je
odrubljenu glavu okupljenoj svetini koja je urlala, praena zagluujuom bukom doboa. Dobar deo publike poeo je da igra i da
pevaMarseljezu. I dok su jedni kidali Lujev kaput, koji im je u me-

53

tuvremenu dopao aka, drugi su se tiskali oko stratita kako bi

ugrabili malo kraljeve krvi ili komad njegove odee. Sanson je od
mah izaao u susret uskomeanoj svetini i prineo im kofu u koju
se cedila kraljeva krv da bi, kako je objasnio, "mogli bolje da umau (Hardman, 1993: 233). Lujev debeli vrat je, inae, jedva stao u
leite giljotine to je prouzrokovalo veliko krvoprolie prilikom
pada seiva i dosta krvi na samom stratitu i oko njega. To je pru
ilo mogunost najbliim posmatraima koji su bili "bukvalno
edni njegove krvi da povedu pravi mali spor o njenom ukusu:
jedni su tvrdili da ima "sasvim dobar ukus, dok su drugi to ospo
ravali tuei se da je "uasno slana (Hardman, 1993: 232). Kao
to se vidi, Brissotovi "ljudoderi iz Pariza doli su na svoje i mo
gli su da uivaju u spektaklu koji su prieljkivali. Na kraju je kra
ljevo telo, sa glavom izmeu nogu, ubaeno u jednu koaru, koja
je na otvorenim kolicima, u veseloj pratnji, odgurana na mesto gde
su bili zakopani vajcarski plaenici (Jordan, 1979: 219-221). Kr
vavi pir je time okonan, da bi se do veeri Pariz u potpunosti vra
tio normalnom ivotu: kabarei i kafei su bili prepuni gostiju, koji
su imali novu temu za priu i zabavu.25
Suenje Luju i njegova egzekucija tako se pokazuju,
uprkos nizu slinosti, sasvim razliiti od suenja Carlsu i njegove
egzekucije. Dok je Carlsu sudio pobednik u graanskom ratu
(Krnji parlament) zbog zapoinjanja rata (protiv sopstvenog pu
ka) i u cilju okonanja rata (poto je svaka mogunost kompro
misa izmeu independenata i kralja propala), Luju je sudila revo
lucionarna demokratska nacija, kojoj je zbog radikalizacije revo
lucije bilo potrebno rasplamsavanje rata, dok joj je za rasplamsa
vanje rata nuan bio Teror prema unutranjem neprijatelju. Ta
ko su suenje i egzekucija tiranina od cilja preduzimanja prava na

2 5 Iz p e rsp e k tiv e restauracije m o n a rh ije Ju le s M ic h e le tu se o d o v e "ra z d ra g a n e

g o m ile " m n o g o zn aajn ijim in io "c e o je d a n s v e t p o b o n ih i o se tljiv ih d u a "
k o ji je o v im sp ek tak lo m bio z g ro en , k o ji je o d m a h p o ju rio u crkve i z ap o eo
s a iz g r a d n jo m ku lta k ra lja -m u en ik a , i k o ji je z a p ra v o v e s p o n ta n o p o e o d a
p o la e tem elje restauracije (M ich e le t, 3 9 1 ) . N e m a su m n je da su za ce lo v itu
s lik u ta d a n je F ran cu sk e z n a a jn a o b a n je n a d e la : jed an k o m e je p o g u b lje n je
k ra lja tre b a lo radi rad ikalizo van ja re v o lu c ije i d ru g i k o je g je o vo p o g u b lje n je
p o e lo d a vra a u sigu rn o o k rilje s ta ro g re im a . T im e su, u o sta lo m , stv o ren i
u s lo v i z a ro tacio n i rok F ran cu sk e rev o lu c ije .

54

otpor tiraniji prerasli u sredstvo mobilizacije masa za sasvim no

ve revolucionarne ciljeve, koji su bili strani dotadanjem politi
kom ivotu, ali koji su se dali dobro, upotrebiti za meusobne po
litike obraune pretendenata na vlast. Ako je jakobinski "juri u
nebo jo uvek bio rezultat raspaljenih strasti, politike improvi
zacije i idejne smuenosti to mu je sutinski ograniilo rok tra
janja - nove ideologije koje e poroditi 19. vek pokazae se sa
svim sposobnim da preuzmu u ruke polugeMachtpolitik i usmere
"revoluciju u smeru akumulacije vlasti. Na tom putu e pravo na
otpor tiraniji biti osueno na propast kao puka "kontrarevolucionarna prevara.

6. Revolucija kao put od otpora tiraniji

do revolucionarne tiranije
Francuska revolucija je prva otkrila svu dubinu sukoba modernog pojma revolucije sa tradicionalnim shvatanjem prava na ot
por tiraniji. Zato je zanimljivo osvrnuti se na uspon revolucio
narne misli u Francuskoj u 18. veku. Tokom celog ovog veka u
prosvetiteljskim krugovima Francuske pojam revolucije stie
znaenje progresivnog kretanja ka slobodarskom ustavnom ure
enju. Slavna revolucija u Engleskoj 1688. u tom smislu bila je
naroito znaajna kao dokaz i primer Francuzima. Ona je u
oima Francuza vremenom prerasla u pravu paradigmu progre
sivnog kretanja ka slobodi i merilo "neizbenih ustavnih pro
mena, pred kojima je svaki otpor od strane starog reima uzalu
dan. Izostanak prolivanja krvi prilikom Dejmsovog svrgavanja
sa trona 1688. naroito je pojaao ovaj stav i doveo do otrog raz
likovanja revolucije i neprirodnog graanskog rata (koji je "ne
potrebno voen u razdoblju 1642-1648). Ve su rani francuski
prosvetitelji poeli da pripisuju revoluciji takorei natprirodne
moi u usmeravanju istorijskih dogaaja, tako da je aktivnost
ljudi sve vie redukovana na "egzekuciju" onoga to ona zapoveda. A kada je zavrena prva faza Amerike revolucije i zaklju
en pobedonosni mir sa Engleskom, sud o nezadrivosti revo
lucije postao je verovatno najstameniji aksiom francuskih prosvetitelja. Na taj nain ve je bio u dobroj meri pripremljen ideo
loki temelj za aksiom nepobedivosti revolucionarne nacije,

55

koji e doi do izraaja u drugoj fazi Francuske revolucije (Koselleck, 1997: 718-720).
Naporedo sa jaanjem mistifikacije revolucije koja
upravlja istorijom, pravo na otpor tiraniji gubilo je na atraktiv
nosti. Ono, dodue, jo uvek nije u potpunosti nestalo iz diskursa francuskih revolucionara, ve je samo "revolucionisano i od
tiranije preusmereno na svako tlaenje, bez obzira na to od ko
ga potie. Osim toga, francuski revolucionari su proces individu
alizacije subjekta prava na otpora doveli do ekstrema: na otpor vi
e nije bio ovlaen ni puk, ni veina puka, nego konkretni po
jedinci, bez obzira na to da li se nalaze u veini ili ne. Praktino
svako ko se oseao "potlaenim imao je pravo na otpor "tlaitelju. Ve Deklaracija prava oveka i graanina iz 1789, koja e
1791. postati sastavni deo Ustava, u lanu 2 pravo "otpora tlae
nju proglaava prirodnim i neotuivim pravom svakog pojedin
ca. Ista ta tendencija dolazi do izraaja i u jakobinskom Ustavu iz
1793, koji u l. 3 lapidarno konstatuje: "Otpor tlaenju je konsekvenca drugih prava oveka. Ovako nemarna regulacija prava na
otpor tiraniji najbolji je dokaz slabljenja njegove atraktivnosti u
oima francuskih revolucionara, koje e kulminirati u jakobinskoj
fazi revolucije.
Francuzima je pravo na otpor tiraniji poelo jedno
stavno da zvui suvie "staroreimski, pa je zato vrlo brzo uto
pljeno u samu revoluciju" (Bertram, 1964: 49). Taj manevar je
vrlo indikativan. Naime, ve etimoloki posmatrano, pruanje ot
pora (resistere) oznaava postavljanje prepreke kretanju nekog
drugog tela, dok se revolucija (revolvere) odnosi na samostalno
kretanje, na sopstvenu aktivnost u pravcu smenjivanja postojeeg
poretka novim (Hagen, 1990: 2). Pravo na otpor tiraniji imalo je
za cilj zatitu postojeeg (u smislu od davnina vaeeg) pravnog
poretka, te je njegova funkcija nuno bila konzervativna, tj. revo
lucionarna u prvobitnom (rotacionom) znaenju tog pojma
(Stricker, 1967:17; Bertram, 1964: 66; Wertenbuch, 1972: 465).
Nakon to su u 17. veku postali zastareli i crkveni i vazalski i staleki osnovi prava na otpor tiraniji i nakon to je u engleskom
graanskom ratu prirodno pravo na samoodranje postalo tako
rei jedini ideoloki temelj opravdanja prava na otpor tiraniji, ovo
pravo je zapalo u krizu, koju e tek 18. vek u potpunosti razobli

56

iti. Zato je na mesto prava na otpor tiraniji poela da stupa

regenerativna revolucija, kao istinsko edo Moderne, oznaavaju
i beskompromisan "novopoetak", tj. radikalan raskid ne samo
sa starim poretkom nego i sa celokupnim dotadanjim duhovnim
nasleem Zapada. U 17. i 18. veku taj novopoetak se racional
nom konstrukcijom prirodnog prava u prosvetiteljskoj tradiciji
jo uvek nastojao zadrati na terenu prava (uobliavajui se u mo
derno shvatanje osnovnih prava oveka), ali su ve bili primetni
pokuaji da se izae u potpunosti van prava i postave nove vrednosti revolucionarnog subjekta.
U 3. odeljku 12. poglavlja izneto je razlikovanje izmeu
krune (rotacione) i ustavotvorne revolucije, koje se temelji na
(ne)uspehu revolucionarnih snaga da se izbore za socijalne
uslove u kojima e biti mogue sprovoenje nameravanih ustav
nih promena. Bez obzira na sve primedbe koje im se mogu uputi
ti, Hobbesova izlaganja o sudbini engleskog graanskog rata, re
publike i Protektorata iz Behemota pokazuju se naroito znaajnim
za razumevanje razloga koji jednu revoluciju preusmeravaju na
poetak i ine je takorei autodestruktivnom. Dostiui kritinu
taku radikalizma (u kojem postaje aktuelna slika prirodnog sta
nja), revolucija se lomi pod sopstvenim teretom i, raspaljujui
neobuzdanu fantaziju i (auto)destruktivne strasti kod jednog dela stanovnitva, a elju za bilo kakvim poretkom (redom i mi
rom) kod drugog dela, neumitno vodi na poetnu poziciju ("re
stauraciju). Ova autodestruktivna tendencija skree revoluciju od
prvobitnog cilja uspostavljanja novog ustava i daje joj krunu pu
tanju. Ono to je moda jo zanimljivije jesu pokuaji da se rota
cija ka ishoditu zaustavi samim tiranskim metodima, ovoga pu
ta ideoloki prikazanim kao "injenje revolucije permanentnom.
Jakobinski primer je u tom smislu veoma pouan.
U prethodnom poglavlju imali smo priliku da vidimo
da je Amerika revolucija bila prva uspena ustavotvorna revoluci
ja u najuem znaenju te sintagme (o kontroverzama vezanim za
Nizozemsku revoluciju upor. 8. poglavlje). Nakon prve faze Fran
cuske revolucije, koja se okonala donoenjem Ustava iz 1791, bilo
je puno razloga da se veruje da je re o jo uspenijoj ustavotvornoj
revoluciji, koja je u roku od dve godine i bez graanskog rata uspe
la da uspostavi konstitucionalnu monarhiju i sistem podele vlasti

57

izmeu kralja i Zakonodavne skuptine, za ta je Englezima treba

lo vie od pola veka i mnogo krvi i razaranja. No, ve sledea faza
Francuske revolucije (1792-1794) preokrenue sve naglavce. I sa
ma logika procesa autodestrukcije revolucije obrnue se: rat e bi
ti pokrenut kako bi se sruio novouspostavljeni ustavni aranman
iz 1791, a radikalizacija revolucije e se iskoristiti za uspostavljanja
diktature, koja e se vrlo brzo razviti u revolucionarnu tiraniju
(upor. o tome Molnar, 1997: 78-86,104-106 i 231-236). Revolu
cija tako postaje put od tiranije u "redovnom stanju, preko pri
vremene diktature, ka tiraniji u vanrednom stanju, koja se spro
vodi u ime svetih i apsolutnih ciljeva regeneracije celokupnog
drutva, u ime juria u nebo. To to se ovi ciljevi nikada ne mo
gu realizovati ini i samu revoluciju nedovrivom: revolucija po
staje trajno stanje u kojem vie nema nikakvog ustava niti sta
bilnih zakona. U tom stanju vlada "politiki mesijanizam, tj. re
volucionarna kvazireligija koja treba da uspostavi sveoptu harm
oniju u drutvu i sa ovog sveta iskoreni svu nepravdu i zlo (Kohn,
1943:11-37; Talmon, 1963: 5 i dalje). Prema veliini takvih revolu
cionarnih ciljeva, koji se "jednog dana kane dostii, nijedna rtva
nije velika, nijedna cena nije previsoka. ak i sama tiranija dobija
"humani izgled" i postaje najpouzdaniji garant slobode (ali one
"prave, koja jo nikada nije postojala i do koje vodi jo dug i neizvestan put). A svaki otpor revolucionarnoj tiraniji postaje kon
trarevolucija, sa kojom je potrebno obraunavati se svim sred
stvima.26 Ve rasplet Francuske revolucije potkraj 18. veka nago-

2 6 Z b o g sa m e p riro d e rev o lu c io n a rn e tira n sk e v lasci, k o ja je to taln a i b e s k o m

p ro m is n a , svaki o tp o r p rem a n jo j d o iv lja v a se k a o k o n tra re v o lu c io n a ra n .
O v o v a i ne sa m o za sam e n o sio c e v la s ti n e g o i z a o n e koji n a sto je d a s ru e
revo lu c io n a rn u tiran iju. Pri to m s a m a "k o n tra r e v o lu c ija m o e d a p o d ra zu m ev a m n o g o toga, a v rlo e sto p o s ta je is k re n a e lja za sta rim re im o m , u
k o je m je, istin a, b ilo tek o iveti, ali je b are m b ilo iz v e sn o sti n e k o g " re d a i
p o re tk a . Jer, u pore en ju sa s tra h o ta m a re v o lu c io n a rn e tiran ije, se a n je na
sta ri re im m o e p o p rim iti s a s v im s e n tim e n ta la n o b lik . T ak o su n p r. seljac i,
k o ji s u s e 1 7 9 3 . pob u n ili p ro tiv ja k o b in s k e re v o lu c io n a rn e v la d e z b o g o k ru t
n ih m era rek vizicije ita (rad i p re h ra n e g ra d s k o g sta n o v n itv a , a p r v e n s tv e
n o s a n k ilo ta ), jasn o isp o lja vali e k stre m n e k o n tra rev o lu cio n a rn e ciljev e . O
to m e d o b ro svedoi n jih o v p o k li : " iv e o k ra lj i n ai d o b ri sv e te n ic i! H o e
m o n a e g kralja, nae sv e te n ik e i sta ri r e im ! (M o o re , 1 9 6 6 : 9 2 ) .

58

vestie ono to e komunistike i nacionalistike revolucije 20. veka definitivno potvrditi: kraj prava na otpor tiraniji.
Teza bi se mogla zaotriti tako to bi se kriza prava na
otpor tiraniji proglasila samo jednim od simptoma krize prava
uopte u drugoj fazi Francuske revolucije. Tada je naposletku preovladala tendencija oslobaanja od svakog pravnog, pa ak i prirodnopravnog diskursa i okretanje "istom" romantiarsko-republikanskom moralu.27 Revolucionarno odustajanje od pravne lo
gike ii e ruku pod ruku sa sve jaim uticajem antikih republi
kanskih vrlina, pri emu e Aristotelovo uenje i ovde odigrati vr
lo vanu ulogu. Po Harvey Mansfieldu, novovekovne revolucije su
na poseban nain povezale aristotelijanske pojmove pobune (sta
sis), cirkularnog kruenja oblika politikih ureenja (kuklos) i vra
anja vlasti na poetak (arche) (Mansfield, 1994: 9). Ako je za
Nizozemsku, Englesku i Ameriku revoluciju ovaj zakljuak spo
ran, on nesumnjivo odgovara Francuskoj revoluciji. Jer, u njoj su
konano stvoreni preduslovi za romantino poimanje revolucije,
koje e u potpunosti napustiti prosvetiteljsko naslee. U cikli
nom svetu stvari koje se neprekidno otuuju od svojih "sutina
ni sama vlast ne moe biti izuzetak. Zato se s vremena na vreme
dogaaju pobune koje iskvarenu vlast vraaju "iskonima, za koje
se veruje da su u isto vreme "sutinski. Iako pokazuje slinost sa
Hobbesovim shvatanjem krune (rotacione) revolucije, romanti
arska revolucija se od njega razlikuje po samoj poetnoj poziciji:
umesto "prirodnog stanja, u kojem se ovek oslobaa stega civi
lizacije i hrli u animalni svet deranja i proderanosti, sada stupa
mitski iskon sa svojim virtuelnim humanistikim vrednostima.
Vraanje iskonima je, barem u poetku, lieno zoolokih konota
cija: ono deluje iskljuivo regeneratorno, obogauje duh i daje sna
gu za nove podvige (ukljuujui tu i "juri u nebo). Meutim, to
2 7 T o e s a sv im jasn o iz raz iti n em aki ja k o b in a c Jo h a n n B e n ja m in E rh a rd , k a
d a b u d e 1 7 9 5 , p o d d u b o k im u tisk o m z b iv a n ja u F ra n c u sk o j, n a p isa o d a je u
sv ak o j revo lu ciji m o ral n ajvia in sta n c a i da se n ije d n a revo lu cija n e m o e
p ra v n o ra z re iti" (E rh a rd , 1 9 7 0 a : 9 1 - 9 2 ) . E rh a rd je jo u d u h u p ro sv etiteljs tv a sm atra o da bi rev o lu cija b ila p o g o d n a za sv rh e p ro svee n ja p u k a o s o p s tv e n im lju d sk im p ra v im a , tj. s tic a n ja "p ra v a z re lo sti , n o sa u s p o n o m p o li
tik ih ro m an tiara, k a k o u F ra n cu sk o j, ta k o i u N em a k o j, p o sta e u p itn o ta
z a is ta znai K a n to v o "iz la e n je iz s a m o s k riv lje n e n e z re lo s ti .

59

je samo poetna pozicija romantike: kako emo prvo u ekskursu o

revolucionarnoj simbolici romantike, a zatim i u poglavljima po
sveenim Ruskoj i Nemakoj revoluciji moi da vidimo, romanti
ka e do kraja 19. veka napustiti ovaj "iskonski humanizam i po
eti pravi uitak da pronalazi u povratku upravo onakvoj prirodi
kakvu je opisao Hobbes. Opis tog stanja ostae manje-vie isti,
samo e se predznak promeniti, poto e se umesto osude de
struktivnih strasti poeti slaviti njihova "ivotnost i "regenerativna sposobnost.
No, u vraanju aristotelijanskoj tradiciji revolucionar
na romantika bie selektivna: tamo gde jeAristotel bio izrazito ra
cionalan (odnosno legalistiki orijentisan) ona ga nee slediti. Pa
ak ni samo odreenje oveka kao "politike ivotinje nee zado
voljiti revolucionarne romantiare. U reakciji prema prosvetiteljstvu oni e gledati da na svaki nain iz odreenja oveka iskljue
racionalnu komponentu (koju je Aristotel jo uvek podrazumevao) kao nepopravljivo nedrutvenu. Ve smo videli da je Roussaeu utro put revolucionarnoj romantici, glorifikujui emocije i
principijelno odbacujui mogunost da bi rasuivanje i sopstveni
interes pojedinca mogli biti dovoljno jak integrator graanskog
drutva, odnosno drave. Onog momenta kada jakobinci budu
preuzeli vlast u Francuskoj, ovo uenje e zapaliti poar politike
destrukcije, koji e se u 19. i 20. veku proiriti na celu Evropu u
oblijima nacionalizma i komunizma. Emocionalno integrisana
(narodna ili proleterska) drava u kojoj se ivot svakog pojedinca
moe rtvovati za dravni rezon, u kojoj su izjednaeni zloini
protiv prava i prestupi protiv moralnih "vrlina i u kojoj je svaki
prestup ve sam po sebi "izdaja, pa ak i objava rata - takva,
dakle, drava predstavljae idealno tlo za razvoj raznovrsnih mesi
janskih ideja, totalitarnih projekata i fanatizovanih spirala nasilja.
Sam Rousseau jo uvek nije bio dovoljno radikalan da
bi njegovo uenje u celosti inspirisalo nadolazee romantiarske
revolucije. Jer, on je jo uvek pokuavao da spase ideju drutvenog
ugovora i samim tim barem jedan deo prosvetiteljskog naslea.
Tako neto bie jakobincima ve potpuno strano. U svom velia
nju spontanosti prirode njima e i sama ideja drutvenog ugovora
postati sredstvo protivprirodne represije. Tako e npr. Louis-Antoine Saint-Just pisati: "Priroda je taka pravednosti i istine u od

60

nosima stvari ili u njihovoj moralnosti. Ti odnosi ne mogu da bu

du stvar posebnih ili linih nagodbi. Priroda prestaje tu gde poi
nje nagodba (Sen-Zist, 1987a: 130). Ubeenje u plemenitu priro
du oveka jedno je od temeljnih romantiarskih ubeenja, koje
slui kao uporite za kritiku zala drutvenog stanja. Drugim reci
ma, ako je ovek u prirodnom stanju bio sklon "nezavisnosti i
harmoninim odnosima sa drugim ljudima, onda uzroke postoje
eg pervertiranog stanja treba traiti samo u dejstvima drutve
nog ugovora, od kojeg zapoinje sve zlo ovog sveta. Teorije kao
to je Hobbesova iz te perspektive predstavljaju ideoloke pokua
je da se prikrije ova istina i da se protivprirodne posledice drutve
nog stanja proglase antropolokim konstantama. Homo hominilupus zapravo je delo drutvenog ugovora: Ako je cilj drutvenog
ugovora ouvanje udruenja, onda na ljude gledamo kao na divlje
zveri koje bi trebalo dresirati; doista, zahvaljujui ugovoru svako je
naoruan protiv svakog kao grupe ivotinja razliitih vrsta koje se
meusobno ne poznaju i spremne su da jedna drugu proderu.
Bezbednost svih je u unitenju svakog ponaosob, umesto da je sa
svim jednostavno u njihovoj nezavisnosti (Sen-Zist, 1987a: 132;
upor. i Sen-Zist, 1987c: 231-232). Preokretanje Hobbesove teorije
naglavce imalo je za rezultat poistoveenje politikog i ratnog sta
nja, kao negacije "istinskog i "iskonskog prirodnog i ljudskog
drutva: "Nije politiko drutvo zaustavilo ratno stanje, ve je rat
no stanje s njim poelo, uspostavljajui meu ljudima odnose zavisnosti koje oni ranije nisu poznavali. Sve to die nezavisno je
od svoje vrste i ivi u drutvu svoje vrste. Sve to die pod politi
kim zakonom, ili nekim zakonom sile, u ratu je protiv onoga to
ne pripada njegovom drutvu ili njegovoj vrsti [...]. Ova drutva
podseaju na piratske ugovore, koje jedino jemi ma. I ti razboj
nici imaju drutveni pakt na svojim brodovima (Sen-Zist, 1987c:
230 i 232). Postojea drutva jesu, dakle, identina piratskim bro
dovima, koje na okupu dri jedino zajedniki cilj pljakanja drugih
brodova.
Shvati li se na ovako radikalan nain iskvarenost dru
tvene realnosti, onda nimalo ne udi univerzalni lek koji su joj
jakobinci prepisali. U pitanju je, naravno, Teror. Robespierre je
postao uven po svom zalaganju za dobri teror, koji primenjuju
"junaci (za razliku od zlog terora tirana) i koji nije nita dru

61

go do brza, stroga i nepokolebljiva pravda i "emanacija vrline.

Motorna snaga narodne vlasti u doba revolucije je istovremeno vr
lina i teror; teror bez vrline je neefikasan, a vrlina bez terora ne
mona" (cit. prema: Massin, 1963: 331). U ovom shvatanju terora
moe se najbolje videti koliki jaz deli independente i jakobince,
odnosno Cromwella i Robespierrea. Iako je obojicu na tiranicid
pokretalo lino ubeenje i razlozi savesti (koji su kod prvog jo
uvek snano religiozno obojeni), Cromwell nema nikakve potrebe
da zarad uspostavljanja "vladavine vrlina zapone teror - kako
protiv unutranjih, tako i protiv spoljanjih neprijatelja slobo
de. Stavie, on je taj koji obuzdava pete monarhiste i ostale fanatizovane sektae, koji u engleskom ratu predstavljaju pravi pandan
jakobincima, da bi na kraju tekovine graanskog rata morao da
brani od budala koje su sedele u Parlamentu svetaca. Ali ako je
Cromwellov Protektorat jo uvek bio nestabilan i zavisan od li
nosti samog lorda-protektora, on e uveliko pripremiti tlo da se za
vreme vladavine Viljema III Oranskog uspostavi jedna, po slobo
dama u to vreme nedostina ustavna monarhija.
Jakobinski teror, tome nasuprot, proizlazi iz nemogu
nosti opstanka ustavne monarhije, kakva je bila uspostavljena
Ustavom iz 1791. Za razliku od poslanika Krnjeg parlamenata i
pripadnika njegove vojske, koje je na tiranicid naveo umor od bezuspenih pregovora sa ratobornim kraljem, kao i od samog gra
anskog rata, jakobinci Su "umorni od svake vlasti kao takve.
Oni su ak, nakon prvobitnog nekanja, vrlo brzo prihvatili i sam
rat - kao kovanicu republikanskih vrlina i revolucionarno sred
stvo par excellence. Time je stvorena paradoksalna situacija u kojoj
su Robespierreova tiranija, rat protiv spoljanjih neprijatelja i Te
ror prema unutranjim neprijateljima postali delovi jedinstvenog
poretka. Taj poredak je imao za cilj pospeenje republikanskih vr
lina prvo kod svih Francuza, a zatim i kod drugih naroda (sa ijim
vladarima je francuska republikanska vojska ratovala). Meutim,
kako je taj cilj postajao sve udaljeniji to se vie i represivnije na
njemu radilo, to je krajnji rezultat (kratkotrajne) jakobinske vla
davine moglo biti jedino stanje homo komini lupus, koje je naposletku progutalo i samog Robespierrea i Saint-Justa. Najplemenitiji
ideali romantike postali su tako sastavni deo upravo one zastrau
jue realnosti prirodnog stanja, koju je u Levijatanu opisao Hob-

bes, i koja bi se mogla rezimirati kao svojevrsna meavina krvo

ednosti, fanatizma i mesijanske furije.
Jakobinska faza revolucije dovela je prvi put u istoriji
do politikog stanja koje se moe nazvati revolucionarnom tirani
jom. Razlabavljena logika prava na otpor tiraniji omoguila je
jakobincima da mistifikuju slobodu kao cilj revolucije i da samim
tim revoluciju naine nedovrivom. To se moe najbolje videti na
primeru diktature, koju je uspostavio Robespierre. Dok je diktator
Cromwell do kraja ivota pokuavao da doe do kompromisnog
reenja za novo ustavno ureenje Engleske (i cele Velike Britani
je), nita slino nije padalo na pamet Robespierreu. Zato njegova
diktatura poprima oblike trajnog stanja - tiranije - i u isto vreme
je revolucionarna, poto navodno stoji u slubi uspostavljavljanja
socijalnih uslova za "istinsku" slobodu celog puka. Revolucija po
staje trajna, permanentna", potpuno u slubi terora vrline" i
nepodlona bilo kakvom otporu - barem ne od strane puka, u i
je ime je preduzeta.28 To je taka na kojoj se revolucija poela lo
miti, pokazujui prve znake rotacije. Autoritarna vlast, usposta
vljena za vreme Robespierreove tiranije, preivee politiki pad jakobinaca i konsolidovati se za vreme Direktorijuma, da bi svoju
kulminaciju dostigla Napoleonovim stupanjem na francusku po
litiku scenu.
Jaanje autoritarnog duha pod Direktorijumom moe
se dobro pratiti u Sieysovoj teoriji. Najkasnije od 1795. Sieys u
poverenju, poslunosti i disciplini vidi pokretake snage u odno
su vlasti i graana. Ove autoritarne tendencije e se kod njega u
potpunosti razviti za vreme vladavine Napoleona (Hafen, 1994:
231). Tada e Sieys zastupati koncepciju "organske reprezentaci
je sa poverenikim listama. U skladu sa tom koncepcijom ustavotvorci prvo donose ustav, da bi potom izabrali jedan organ
(Collge des conservateurs) na koji prenose ovlaenje izbora nosio
ca vlasti. Graani imaju jo jedino pravo da na izborima ovom or
ganu predlau nosioce vlasti, da bi ih on na kraju samovoljno bi
2 8 I z a ista , rev o lu c io n a rn a tira n ija ja k o b in a c a n ee p a sti u p ra n ja v an je m prava
n a o tp o r tiran iji od s tra n e "p u k a v e je d n o s ta v n o o b ra u n o m iz m e u sa m ih
r ev o lu c io n a rn ih v o a . S m a k n u e R o b e s p ie rre a i S a in t-Ju s ta k o je su izveli
"te rm id o ro v c i im alo je is to tako m a lo v ez e sa " p u k o m k o lik o i ran iji jak o b in sk i teror.

63

rao, ne polaui nikome rauna za svoju odluku. to je jo vani

je, celokupan politiki sistem postaje naglaeno autoritaran: na
elu drave sada se nalazi tzv. GrandElecteur, koji sam treba da us
postavlja i uva jedinstvo i harmoniju nacije. Iako se u ovoj kon
cepciji ve mogao razaznati pravi bonapartistiki princip "autori
tet odozgo, poverenje odozdo" (Collofong, 1964: 32-34), on e se
ipak pokazati kao preskroman da bi izaao u susret Napoleonovim apetitima. Jer, Napoleon se nije zadovoljavao ovlaenjima ni
Grand Electeura ni konzula, pa ak ni celokupne konstituisane vlasti - on je morao postati i sama konstitutivna vlast. Zato je prili
kom krunisanja za cara 1804. konstatovao kako je napokon dolo
vreme da se "nacija konstituie u pravom smislu te rei i odmah
precizirao znaenje tih rei: "Ja sam konstitutivna vlast (cit. pre
ma: Palmer, 1959: 214). Tako se uspostavlja puni krug politikih
implikacija Sieyesove teorije. Njegova monolitna nacija je 1789.
bila sredstvo da se ukinu monarhijski suverenitet, feudalne privi
legije i regionalne neusklaenosti, da bi pod Napoleonom posta
la potpuno uklopljena u autoritarni koncept totalitarne demokratije.29
Ovde se nee pratiti dalji tok Francuske revolucije
(upor. o tome: Molnar, 1997:112-118). Ona je Napoleonovim de
finitivnim padom 1815. nainila prvu punu rotaciju i vratila se u
okrilje starog reima, olienog u Luju XVIII. Meutim, Francuska
revolucija se time nije mogla okonati. Duh slobode puten je iz
boce i, privremeno poraene, drutvene snage koje su smerale
promenama, poele su u veoma kratkom roku da se konsoliduju,
povezuju i stupaju u akciju. Zato se godina u kojoj se okonava pr
va rotacija Francuske revolucije (1815) moe uzeti i kao godina po
etka nove rotacije. U toj rotaciji, koja e trajati sve do 1875, revo
lucionarne snage e slomiti jo tri autoritarne vlasti (samog Luja
XVIII, Luja-Filipa i Napoleona III), pre nego to im poe za ru
kom da Francuskoj podare stabilno i vrsto ustavno ureenje Tre
e republike. Za taj preokret bilo je potrebno da francuski narod
doivi najvee nacionalno ponienje u ratu sa Prusima i stekne do
2 9 U to ta lita rn o j d em ok ratiji "ta k o n e to k a o to je o b je k tiv n a v o lja p o sto ji b ez
o b z ira n a to da li je bilo ko h oe ili nee. A d a bi p o s ta la rea ln o st, nju p u k m o
ra h teti. A k o je p u k nee, o n m o ra b iti n ate ra n d a je h oe, p o to je o p ta v o
lja la te n tn o sad ran a u v olji p u k a ( T a lm o n , 1 9 6 1 : 3 9 ) .

voljno politike zrelosti da odbaci svaku autoritarnu vlast kao inkompatibilnu sa modernim drutvom. Tek kada su u ratu 1870.
Prusi slomili demokratsko-despotsku vlast Napoleona III, stvore
ni su uslovi za okonanje Francuske revolucije i definitivnu pobedu ustavotvorne opcije, do koje e doi 1875, donoenjem ustav
nih zakona. Time e, posle Nizozemske, Engleske i SAD, i Fran
cuskoj poi za rukom da stvori stabilnu (tek rudimentarno demo
kratsku) ustavnu dravu, koja e biti u stanju da se odupre izazo
vima romantiarskog republikanizma i da u narednom periodu
odigra znaajnu ulogu u irenju konstitucionalno-demokratskih
ideja po celoj Evropi.

65

EKSKURS
PROVALA. LUDILA. NA PUINI OKEANA:
OSVRT NA REVOLUCIONARNU
SIMBOLIKU ROMANTIKE

U novovekovnoj istoriji zapadnog sveta 1815. godina zauzima ve

oma vano mesto. Nikada pre toga zapadni svet u novom veku ni
je osetio toliku plimu razoaranja, konfuzije i politikog beznaa.
Dok je 1789. obeala definitivno pucanje okova starog reima i
meteorski uspon liberalne ustavne drave, 1815. je donela poraz
na svim frontovima i uspostavljanje Svete alijanse". Nikada se u
istoriji ni pre ni posle toga nije desilo da se u roku od samo dva
deset est godina opta politika situacija tako dramatino promeni. Na poetku ovog perioda Amerika revolucija se bliila
svom trijumfalnom kraju, Francuska je pravila svoje prve revoluci
onarne korake, Engleska se definitivno oslobodila cezaristike
diktature Dorda III i postala osetljiva, kao i ostatak Evrope uo
stalom, na nove, konstitucionalne ideje koje su dolazile iz Ameri
ke, a ubrzo i iz Francuske. inilo se da e velika neodoljiva (ustav
na) revolucija zaista progutati ako ne ceo svet, a ono barem njegov
zapadni deo. Dvadeset est godina kasnije, sile restauracije su u
celoj Evropi bile u ofanzivi, dok je Ameriko-britanski rat okonan
pod uslovima koji su obeavali veoma skoru obnovu ratovanja i
sasvim neizvesnu budunost mlade amerike republike. Izgledalo
je da e Sveta alijansa sve slobodarske tekovine ranijeg perioda
unititi u kratkom roku i da e podanici ostati na milost i nemilost
novim tiranima.
Razoarani savremenici doivljavali su ovo okrutno ru
enje njihovih liberalnih ideala na razliite naine. Najradikalni
jom se pokazala romantiarska kritika celokupne zapadne civiliza
cije, iz ije perspektive su destruktivnost, iracionalizam i pritajeno
varvarstvo Svete alijanse bili samo simptomi mnogo veeg zla.
To je ve bila argumentacija ranih romantiara, koji su vrlo brzo

po zapoinjanju Francuske revolucije zakljuili da liberalizam, indvidualizam i racionalizam nuno moraju voditi u nihilizam, ra
zaranje i ludilo (upor. Ziolkowski 1994: 247). I dok se prva konzervativna romantiarska bura obruila prevashodno na
francuske revolucionare od Sieyesa, preko Robespierrea do Napoleona,1 drugu su podigli sami razoarani liberali u nameri da po
tope onu Evropu koja je nikla iz Napoleonovog konanog poraza
1815. godine. Ono to je bilo zajedniko i jednima i drugima bila
je osuda (zapadne) civilizacije u ime prirode, koja, potisnuta, za
robljena i guena, ima svoje sopstveno "pravo na otpor tiraniji"
nosilaca te iste represivne civilizacije.
Iz romantiarske perspektive priroda se pokazivala
kao harmonina celina iz koje je ovek pobegao da bi sagradio
svoj destruktivni, zli i antagonistiki svet. Univerzalna romanti
arska parola je zato glasila: "Natrag ka prirodi! Odabir puta ko
jim bi trebalo ii ka tom cilju predstavljao je ve krupniji problem
i njega su romantiari pokuavali da ree na razliite naine. Je
dan od svakako najatraktivnijih i najjednostavnijih bila je revolu
cionarna tiranija romantiarskih heroja, ili - kako e to Ernst
Cassirer formulisati povodom shvatanja Thomasa Carlylea - heroj-arhija" (Kasirer, 1972: 200). Heroj je uzvien i podvrgnut vi
em poretku nego obini ljudi; za njega, koji se nalazi u kovitlacu
sudbonosnih bitaka, prestaju da vae, po Napoleonovim recima,
"zakoni konvencije i morala" (Rosenblum, 1982: 263). Heroj na
puta sferu ljudskog, odvie ljudskog i uzdie se do boanskog.
1 T r e b a rei d a je ro m a n tik a k o m p le k sa n fe n o m e n , k o ji im a razliite m a n ife s ta
cije u ra z liitim z em ljam a , p a ak i u ra zliitim g en e rac ijam a (u p o r. B au m er,
1 9 7 3 : 1 9 8 ) . K a d a je n p r. n em a k a ro m a n tik a u p ita n ju n u n o je ra zlik o v ati ra
nu o d p o z n e faze. R an a ro m an tik a je jo u v e k p rili n o ra cio n alistik a , p o d utica jem id e ja iz p rve faze F ra n c u sk e rev o lu c ije i K a n ta , d o k p o z n a ro m a n tik a to
n e u o b la s t ira cio n a ln o g i "o r g a n s k o g , la k o je p ris u ta n i u ran o j fazi, ko n ze rv a tiz a m je k a rak teristi an tek za p o z n u ro m a n tik u , k o ja id e jo m "to ta lite ta " na
s to ji d a u k in e sve p ro tivre n o sti i ( " d ija le k t i k i ) iz m iri p o litik u , relig iju ,
u m e tn o st, m oral i jezik. N o , ni p o z n a ro m a n tik a n ije h o m o g e n a : u p o e tk u su
b ro jn i n em a k i ro m an tia ri jo b ili s k lo n i d a p o d r e N a p o le o n a , pa a k i S te in o v e i H a rd en b erg o ve reform e u o k u p ira n o j P ru siji, k o je su o p o n a a le fra n cu
s k i p rim e r. M e u tim , to k o m p ru sk ih " o s lo b o d ila k ih ra to v a , u n em a k o j r o
m an tici se b u d i n ac io n aliza m (K lu c k h o h n , 1 9 5 0 : 1 2 - 1 3 ) , koji e k a sn ije prera
sti u p o k re ta k u sn a g u n je n o g v e z iva n ja za stari reim .

67

Na taj nain dolazi do reaktuelizacije harizmatske vlasti, o kojoj

je ve bilo rei kada je izlagana religiozna osnova mistine monar
hije u doba rimskog principata i dominata (upor. 4. odeljak 2. po
glavlja). Na ovom mestu nam ostaje da upoznamo i revolucionar
nu stranu harizmatske vlasti. Kako je Max Weber u svojoj Privre
di i drutvu zakljuio, "mo harizme poiva na veri u otkrovenje i
heroje, na emocionalnom uverenju u vanost i vrednost neke ma
nifestacije religiozne, etike, umetnike, naune, politike ili bilo
koje druge vrste, na junatvu, bilo askeze ili rata, viteke mudro
sti, magijske obdarenosti, ili bilo koje druge vrste. Ovo verovanje
revolucionie ljude iznutra i pokuava da oblikuje stvari i poret
ke po svom revolucionarnom htenju (Veber, 1976: 2: 205). Delo pomenutog Thomasa Carlylea predstavlja dobar primer za re
volucionarno dejstvo harizme "heroja u modernoj epohi. Ovaj
romantiar je u predavanjima iz 1840. Napoleona proglasio poslednjim velikim herojem u svetskoj istoriji, iako mu nije mogao
oprostiti neuspeh kojim se zavrio ceo njegov mesijanski podu
hvat. No, nezavisno od toga, Francuska revolucija (odnosno nje
na faza 1789-1815) za Carlylea je bila nepobitan dokaz nastupajuih tektonskih potresa koji e u propast odvui postojee, "mainski ureene drave i na egoizmu zasnovana graanska dru
tva: "Mi emo pozdraviti francusku revoluciju, kao to bi morna
ri brodolomnici pozdravili najsumornije stene na svetu, koji je
inae sav od bezdanog mora i talasa. Pravi apokalipsis, iako stra
an, za to lano, suvo, vetako vreme, posvedoavajui jo jedan
put: da je priroda natprirodna; ako ne boanska, a ono avolska;
da prividnost nije stvarnost; da treba da ona postane stvarnost, ili
e svet zapaliti vatru pod njom - spalie je i pretvorie je u ono to
je, to jest u nita! Uvijanje se zavrilo; sa praznom rutinom je svr
eno; mnoge su stvari zavrene. Kao trubom stranog suda to je
bilo objavljeno svim ljudima (Karlajl, 1988:193-194).
Slino reenje zagovarao je i Carlyleu inae politiki sa
svim udaljeni Lord Byron. Ve 1814, povodom pobede "Svete ali
janse" nad Napoleonom, Byron je pisao: Dajte mi republiku ili ti
raniju jednog jedinog, umesto meovite vlade jednog, dvojice ili
trojice. [...] biti prvi - ne diktator - ne Sula, nego Washington,
Aristid, voa u talentu i istini - [znai] najvie se pribliiti boan
stvu! Franklin, Penn a nakon njega ili Brut ili Kasije - ak Mira-

68

beau - ili St. Just (cit. prema: Heer, 1964: 50). Ovo pribliavanje
"boanstvu davalo je republikanskim herojima (meu kojima i
revolucionarnim tiranima) jedan neskriveno mesijanski lik, koji
nije bio tek obina metafora.
Religioznu komponentu revolucionarnog projekta ro
mantike veoma je teko preceniti. Ve u nemakoj romantici s kra
ja 18. veka revolucija poinje da se poima kao religija: to istovre
meno znai da se revolucija "oduhovljuje (to, dobrim delom,
znai mistifikuje), dok se ispranjena forma starog hrianstva puni novim kosmosom (Pesch, 1962: 28 i dalje). Ta nova
"religiozna revolucionarnost ukazuje se jasnije ako je uporedimo
sa hrianskim milenarizmom (koji se ponekada naziva i "revolu
cionarnim uenjem hrianstva). Hrianski milenarizam poiva
na tri ideje: 1) da je celokupna priroda Boja eshatoloka tvorevi
na, u kojoj ljudi - odnosno, ue, vernici - imaju povlaeno mesto, 2) da je u celokupnom zbivanju kljuna uloga Mesije, koji (po
nalogu Bojem) razara staro i gradi novo2 (tj. hiljadugodinje car
stvo) i 3) da istorija vodi apokaliptinom konanom obraunu u
kojem vernici nemaju mogunost izostajanja i neuestvovanja
(Shaull, 1970:122-123). Iz perspektive hrianskog milenarizma,
svi vernici su lanovi jedne zajednice koja potrebuje Mesiju kako
bi mogla da realizuje celokupan revolucionarni projekt stvaranja
hiljadugodinjeg carstva, nakon pobede nad silama zla u kona
nom obraunu. Bez obzira na sve postojee tekoe, pravi vernici
znaju da e pobeda biti na njihovoj strani (poto je to jednostavno
volja Boja) i to im daje snagu da istraju i odupru se svim iskue
njima (upor. detaljnije u: Molnar, 1997: 193 i dalje). Nauk hri
anskog milenarizma tako praktino vodi stvaranju "hrianske
zajednice permanentne revolucije, koju predvodi Mesija, kroz
koju se sprovodi volja Boja i koja e se "nuno okonati uspo
stavljanjem hiljadugodinjeg carstva (Rendtorff, 1970: 61-62).
Koncept hrianske zajednice permanentne revoluci
je, koja se dragovoljno stavlja pod tiraniju svoga Mesije, poslednji put je u istoriji Evrope odigrao znaajnu politiku ulogu za vre2 K a ra k te risti n e su rei k o jim a se ve u S ta ro m zavetu B o g o b raa p ro ro k u Je re m iji: V id i, p o sta vlja m te d a n a s n ad n a ro d im a i c a rstv im a d a istreb lju je i
o b a r a , i da z atire i ra sk o p a v a, i d a g ra d i i d a s a d i " (K n jig a p ro ro k a Je re m ije , 1 , 1 0 ) .

69

me engleskog graanskog rata, kada je inspirisao veliki broj radi

kalnih protestantskih sekti (a naroito pete monarhiste). Posle to
ga, hrianski milenarizam pokazuje tendenciju da iezne, odno
sno da se sekularizuje (Latey, 1972: 49). U tako stvoreni vakuum
u 18. veku poinje da se ubacuje romantika, odbacujui kako same
kanonizovane hrianske dogme (a neretko ih nadometajui ele
mentima raznovrsnih paganskih religija),3 tako i ranije analizira
nu protestantsko-prosvetiteljsku dijalektiku pobunjenikog save
za (protiv tiranina) i ustavotvorne skuptine (sa zadatkom konstituisanja nove sekularne politike zajednice, u kojoj e biti predupreen svaki pokuaj stvaranja tiranije). Paraleleno sa ovim naometanjem, odvija se i veliki broj drugih promena: hiljadugodinje
carstvo se pretvara u prirodno stanje (koje na sebi i dalje nosi
peat boanski predestinirane harmonije); Mesiju nasleuje harizmatini voa iz naroda"; drava se "osuuje na unitenje prili
kom revolucionarnog "povratka prirodi; egoizam i racionalizam
se proglaavaju za proizvode (zapadne) civilizacije i najvea zla oveanstva, itd. Time je romantika u potpunosti raskinula sve veze
koje su revoluciju povezivale sa istorijom prava na otpor tiraniji.
Revolucija je postala tiranski organizovani pohod natrag u "pri
rodno stanje. U ovom ekskursu e se pokazati kakav je ishod taj
pohod dobio u 20. veku.
Za irenje svojih ideja romantiari su se tek sporadino
koristili diskursom filozofskih rasprava. Njihov jezik je, moda
jo od samog Rousseaua, prevashodno knjievni jezik simbola,
metafora i alegorija. Fiktivni svet poema i romana njima se inio
najboljim medijumom u kojem njihove ideje mogu dobiti onaj ta
ko prepoznatljiv lian, snaan i emocionalno nabijen izraz.
Simbol koji se 1815. ponudio romantiarima za radi
kalnu kritiku nepodnoljive drutvene realnosti bio je brod, oti
snut na puinu nedokuivog okeana i zahvaen iznenadnom
provalom ludila posade. Okean, skupa sa dalekim i neistraenim
ostrvima u njemu, nudio se kao snana metafora neukrotive i ne
predvidljive prirode, koja sa sebe skida svaki jaram (zapadne) ci

3 M e s ija n s k i p ro jekti rom an tike v e o m a e sto s u u h ri a n stv u v id e li s v o g g lav

n o g n e p rija te lja i otvoreno se p ro g la a v a li n je g o v im n a sle d n ik o m ili "n a d o m e s tk o m " (T a lm o n , 1 9 6 3 : 1 1 ) .

70

vilizacije. Nije nimalo sluajno to su na uspon evropske utopij

ske misli u 16. i 17. veku snano uticali moreplovaki poduhvati
i otkrie dalekih, novih i nepoznatih svetova krajem srednjeg i
poetkom novog veka. Ve Moreova Utopija iz 1516. postavlja
obrazac, koji e kasnije ne samo utopisti, nego i romantiari biti
voljni da slede: otiskivanjem na puinu nepreglednog okeana na
puta se postojei iskvareni svet i stie se na ostrvo na kojem je
uspostavljena harmonija drutvenog ureenja itelja sa bezmalo
celokupnim svemirom. Tim stopama idu Tommaso Campanella
u Gradu sunca iz 1623, Francis Bacon u NovojAtlantidi iz 1629, Samuel Gott u Novoj Solimi iz 1648, kao i James Harrington u Okeani iz 1656. Kod romantiara u 19. veku superiornost dalekih
utopija poinje sve vie da se vezuje za samoniklost, izvornost i
necivilizovanost (u smislu harmonije sa prirodom), usled ega
ne samo ostrva nego i sam okean, odnosno njegova uzburkana
povrina, postaju atraktivno pribeite od zala zapadne civiliza
cije.
Okean je kod oveka oduvek budio oseaj iskonske po
vezanosti sa svekolikom prirodom i utopljenost u jednu bezmernu, mistinu i sveproimajuu celinu. U svom spisu Nelagod
nost u kulturi Freud se osvrnuo na Rilkeov pojam "okeanskog oseanja" i sugerisao mogunost da ovo oseanje potie iz seanja na
psihofizioloko stanje odojeta, u kojem se od Ja jo nisu odvojili
sopstveni nagoni i spoljni svet. U svakom sluaju, kod odraslog
oveka okeanski oseaj ima snane religiozne konotacije ili, jo
preciznije, predstavlja afektivni temelj, na koji se tek mogu nado
vezati pojedini konkretni religiozni sadraji. Freud je o ovoj vezi
pisao sledee: "Mogu da pretpostavim da je okeanski oseaj na
knadno doao u vezu sa religijom. To jedinstvo sa svemirom, to
mu kao misaoni sadraj pripada, izgleda nam kao prvi pokuaj re
ligiozne utehe, kao drugi put za izbegavanje opasnosti, koji Ja
spoznaje kao pretnju iz spoljnog sveta (Freud, 1934:38). Okeansko oseanje nosi u sebi seanje na rani doivljaj egzistencijalne
sveobuhvatnosti i u kriznim situacijama, kada spoljanji svet kao
celina poinje da pritiska Ja, moe poeti da priziva totalni povra
tak prirodi". Uranjanje u okean tako vie ne znai opasnost od gu
bitka Ja, ili ak ivota, nego radost zbog doivljaja kosmike
harmonije.

71

Okeansko oseanje veoma upeatljivo dolazi do izraa

ja u umetnikom (ali i revolucionarno-politikom!) senzibilitetu
romantiara. To se prevashodno odnosi na sam okean kao simbol
celovite i sveapsorbujue prirode. U toj i takvoj prirodi romantia
ri su prepoznavali autentini duh slobode, koji su ljudi zabora
vili stupajui u drutvo, tj. civilizaciju. Odnos "duha slobode
okeana i ovekove nasilnike civilizacije po romantiarima najja
snije dolazi do izraaja na brodovima koji se otiskuju daleko od
obale. Represivni i "neprirodni" poredak koji na njima vlada po
kazuje svu krhkost i ranjivost drutva u sluaju "pobune prirode
van oveka i prirode u oveku. A najpregnantniji mogui oblik ko
ji pobuna protiv drutva moe dobiti jeste ludilo. Ono je iz ro
mantiarske perspektive "sila elementarne prirode par excellence i
pouzdani nosilac destrukcije podjarmljivakog okcidentalnog ra
cionalizma.

i. Renesansa i klasicizam:
od broda luaka do ludila brodarenja
Ukrtanje simbolike broda i ludila nije romantiarski izum. Ka
ko u svojoj Istoriji ludila u doba klasicizma konstatuje Michel Fou
cault, u snevanju evropskog oveka, voda i ludilo odavno su
zdrueni (Fuko, 1980: 23). Ve u poznoj renesansi nastaje u
vena alegorija broda luaka, koja je izvrila dubok uticaj na
duh novoga veka. Knjiga pod naslovom Brod luaka bazelskog
profesora prava i kasnijeg strazburkog kancelara Sebastiana
Brandta pojavila se na nemakom 1494, da bi veoma brzo bila
prevedena na latinski, francuski, engleski i nizozemski. Pretampavana u mnogobrojnim tiraima, ona je dala svoj doprinos
usponu reformacije i kritici ne samo hrianske (tj. katolike) re
ligije nego i celokupnog drutvenog ureenja. Meutim, rene
sansna slika broda luaka bila je jo uvek nerazraena i u dobroj
meri konfuzna, tako da je njena alegorijska funkcija kasnije
osporavana i, tavie, redukovana na nivo puke "spoljanje orna
mentike (Pompen, 1925: 301).
Prvi simboliki nivo koji donosi slika "broda luaka
tie se samog odvajanja sfere ludosti od normalne svakodnevice
renesansnog oveka. Izmetanje luaka izvan gradskih zidina je,

72

uz njihovo smetanje na brod, dalo ludilu jednu sasvim novu di

menziju: "Zatvoren u lai, odakle se ne moe utei, luak je poveren reci s hiljadu ruku, moru s hiljadu puteva, toj velikoj neizvesnosti sa spoljanje strane svega. On je zatoenik usred najslo
bodnijeg, najotvorenijeg puta (Fuko, 1980: 22).
Drugi simboliki nivo omoguava prostorna odvoje
nost broda luaka od kopna (odnosno zapadne civilizacije, koja je
smetena na njemu). Poto je brod luaka izmeten iz civilizovanog sveta, on moe da poslui kao njegovo ogledalo. Zato se na
brodu luaka esto mogu videti osobe i pojave koje inae pripada
ju evropskoj socijalnoj realnosti, ali koje su da bi bilo raskrinkno
njihovo "ludilo pridruene "pravim" luacima. Na s\id Brod lua
ka velikog nadrealiste 15. veka" Hieronymusa Boscha, koja je verovatno nastala pod uticajem Brandtove knjige,4 u drutvu luaka
nalaze se i jedan monah i dve monahinje, koji, raskalano sedei i
zabavljajui se pod zastavom (na kojoj se umesto krsta nalazi polumesec) na jarbolu, oigledno daju timung elom brodu. Brod
luaka tako postaje dovoljno prostran da u sebe primi i nosioce
institucionalizovanog hrianstva, koji su izgubili svaku vezu sa
izvornim hrianstvom (tako da mogu komotno da se smeste pod
zastavom islama) i svoje duhovne obaveze zamenili razuzdanom
zabavom.
U slici broda luaka, koju u svojoj knjizi nudi Sebastian Brandt (i koju jo vie potkrepljuju njegovi renesansni pre
vodioci i sledbenici), veoma jasno dolazi do izraaja namera da se
postavi ogledalo evropskom drutvu koje se nalazi na kopnu i ko
je podlee onom istom ludilu kojeg se inae odrie i gadi. No, po
red toga to je trebalo da poslui kao (vrlo nesistematino i nekonzistentno) "ogledalo evropskog kopna, brod luaka je dono
sio jo jednu simboliku dimenziju: odbacivanje zapadnog racio
nalizma, koji je od sholastike stremio ka prosvetiteljstvu. Tome u
4 P o m ilje n ju W a ltera B o sin g a , v rlo je v e ro v a tn o da je B o sch n a a o in sp ira c iju
i u k n jizi G u illa u m e d e D e g u ille v iile sa p o d n a s lo v o m Hodoae ljudskog ivota,
k o ja je 1 4 8 6 . u H a rle m u iz d a ta u n iz o z e m s k o m p re vo d u i u ko jo j je o p is a n
"b r o d re lig ije , sa k rsto m u m e sto jarb o la i p o s a d o m k o ja se sa sto ji o d ra z lii
tih m o n a k ih red ova. M o g u e je d a je B o sc h hteo d a s v o jo m s lik o m p a ro d ira
D e g u ille v ille so v u sim b o lik u "b ro d a r e lig ije , m eaju i je sa B ra n d to v im o p i
s o m "b ro d a lu a k a (B o s in g , 1 9 8 7 : 3 0 ) .

73

prilog govore brojne Brandtove takorei usputne natuknice: iako

ele da dospeju u neku luku, luaci je ne mogu nai i zato nepre
kidno plove morima i okeanima; oni su blaeni i bezbrini, tako
da ih uopte ne plae brojna morska udovita koja na svom putu
sreu; na kraju, njihov brod e se nasukati na nekom grebenu, ali
oni, ostajui sve do samoga kraja u vedrom raspoloenju, nee
imati nikakve elje da plivaju ka kopnu i spasu se. Zbog svega to
ga, brod luaka nikada nije bilo tek puko "ogledalo (zapadnoe
vropskog) drutva i nalija njegove racionalistike kulture, ve je in
nuce sadravao i njegovu negaciju - potencijalno u ime jednog vi
eg humanizma.5
Klasicizam preuzima humanistiku kritiku, koja je
praktikovana u renesansi, ali je vie ne usmerava prema savremenom drutvu. Pod uticajem prosvetiteljstva, konstitucionalizma
i racionalistike filozofije, najnaprednija evropska drutva kreu
na put dubokih promena, koje klasicizam svesrdno pozdravlja i
podrava. Zato on vie ne eli da savremenicima prua kritiko
"ogledalo, u kojem bi se jasno videle sve drutvene protivrenosti i problemi. Umesto toga, njegov humanistiki ideal je ve in
korporiran u civilizacijskim dostignuima (pogotovo u Engle
skoj nakon stupanja na presto kraljice Ane), a glavni pokreta
kritike je strah od povratka u prirodno stanje. Usled toga, iz

5 T en d e n c ija d a se u lu d ilu p re p o zn a jed a n " v i i h u m a n iz a m ja s n o je iz ra en a

u E ra z m o v o j Pohvali ludosti iz 1 5 0 9 . U n jo j E ra z m o is p is u je red o v e k o ji n ag o v e ta v a ju k a sn ije ro m an tia rsk o o d b a c iv a n je ra c io n a liz m a i z a la g a n je z a jed n u
v ita listi k u n e p o sre d n o st kao "n o v i h u m a n iz a m : I ta k o su m e u lju d im a
n a jd a lje o d sree o n i k o ji izu avaju m u d ro s t, te su b a z b o g to g a d v o stru k i lu
aci, jer z ab o ra vlja ju svo je lju d sk o p o re k lo i te e z a iv o to m b e sm rtn ih b o g o
va, tako d a se, p o p rim eru G ig a n a ta , n a o ru a n i n a u k o m , b o re p ro tiv priro d e;
n a jm a n je , p a k , izgled aju n esren i o n i ko ji se p o d u h u n ajv ie p rib li u ju n era
z u m n im iv o tin ja m a i ko ji ne p re d u z im a ju n ita to lei iz v an o veka. [...] P i
tam v a s, u im e b esm rtn ih b o gova, d a li je u o p te n e k o sren iji od o n e v rs te lju
d i k o je sv e t n az iv a glupacim a, lu a cim a , b u d a lin a m a i p ro sta cim a, to su , po
m o m e m ilje n ju , n ajp o te n iji n az ivi. J a u v a m s a d a rei n eto to e v a m na
p rvi p o g le d iz g le d ati g lu p o i b e sm isle n o , ali to je n a jd u b lja istin a. Pre svega,
ti lu aci se n e b o je sm rti, a to, tako m i Ju p ite ra , n ije m a lo z lo ; n e z n aju u o p te
z a g ri u s a v e sti; [...] ne u z n em iru ju ih n e v o lje k o je im prete, ne z avaravaju se
n a d o m u b u d u u sreu; reju, n jih n e ra str u h ilja d e b rig a u k o jim a se gu b i
o vaj iv o t (E ra z m o , 1 9 8 0 : 4 4 - 4 5 ) .

74

optike klasicizma se brodarenje okeanom pokazuje kao auten

tini izraz ludila, dok civilizacija kopna postaje najtvrdokornije
uporite racionalizma i humanizma. Pobuna protiv te civilizacije
(odnosno ustavne drave) ne moe se prikazati nikako drugaije
nego kao suludi poduhvat koji nuno zavrava katastrofom. Ovi
novi momenti vrlo jasno dolaze do izraaja u slavnom romanu
Daniela Defoea ivot i udne, zapanjujue pustolovine Robinsona Crusoea iz 1719.6
Defoeov roman omeen je dvema pobunama. Prva je
pobuna glavnog junaka Robinsona Crusoea protiv roditelja i
sveta u kojem oni od njega trae da nae svoje mesto (tj. da bu
de neki visoki inovnik i da prima veliku platu). Kao osamnaestogodinjak Robinson odbija karijeru na koju ga upuuju rodi
telji, bei od kue i okree se svom davnanjem snu plovidbi
okeanom. Za oca, koji ovaplouje racionalni duh savremene
evropske civilizacije, taj korak predstavlja ludost (Defo, 1949:
5). Opredelivi se za moreplovstvo, Robinson je, prema vladajuem shvatanju, iskoraio iz civilizacije i zakoraio u svet ludila.
Sled kasnijih dogaaja dae za pravo konzervativnom i skepti
nom Robinsonovom ocu: nakon osam godina potucanja od ne
mila do nedraga, Robinson e zakljuiti da je ludo straio svo
ju mladost (Defo, 1949:39). Ali, to jo nije bilo sve. Na jednom
putovanju brod je doiveo havariju, u kojoj je stradala cela posa
da osim Robinsona. On je, dodue, uspeo da se spase, ali je za
narednih dvadeset osam godina ostao prikovan za jedno malo
ostrvo nedaleko od Trinidada. Time je krajnja posledica prve po
bune bila Robinsonov izlazak iz civilizacije i povratak u prirod
no stanje, u kojem se ubrzano smenjuju raznovrsne opasnosti,
brige i nedae.
Druga pobuna koju opisuje Defoeov roman smetena je
na sam kraj knjige. Na Robinsonovo ostrvo se jednog dana iskrca
vaju pobunjenici sa jednog broda, koji su u meuvremenu postali
gusari. Robinson se u to vreme ve nalazio u pregovorima sa gru
pom Spanaca i Portugalaca sa jednog oblinjeg ostrva da preduzmu zajedniko putovanje u amcu koji bi napravili udruenim

6 R o m a n je in sp irisa n s tv a rn im d o ivlja jim a A le x a n d e ra Selc erc k a n a o strv u

H u a n F ern an d ez.

snagama.7 Ipak, videvi brod ukotvljen u blizini ostrva, on menja

plan i pomae zarobljenom kapetanu i grupici njemu lojalnih mor
nara da povrate kontrolu nad brodom. Defoe ne ostavlja nikakvu
sumnju kod italaca da su pobunjenici bili veoma loi ljudi
(olo") koji su iz niskih pobuda ("gusarenja) zbacili svogkaptana i oteli mu vlast. Pomogavi kapetanu broda da povrati vlast, Ro
binson nesumnjivo ini dobru stvar i omoguava povratak u civili
zaciju ne samo sebi nego i veem delu posade broda. Voe pobune,
koji su oslikani najtamnijim bojama zbog svog pobunjenikog 'lu
dila, mogu da biraju izmeu povratka u civilizaciju, gde ih ekaju
veala zbog pobune, ili ostanka na pustom ostrvu, u prirodnom
stanju. Njihov izbor je racionalan i predvidiv: "Bolje je iveti u pu
stinji - govorili su - nego se vratiti u otadbinu gde te ekaju ve
ala (Defo, 1949: 252). Kao i Robinson, i oni su napravili kobnu
greku - tj. ophrvala ih je "ludost" - to su odbacili civilizaciju i
prepustili se svojim strastima na puini okeana. Takoe, kao i Robinsona, i njih prirodno stanje ui da racionalno razmiljaju i do
nose razumne odluke. Ali, za razliku od Robinsona, njima je zbog
najteeg zloina onemoguen povratak u civilizaciju i ostatak ivo
ta su primorani da vode u strahotama prirodnog stanja. Sto se,
pak, samog Robinsona tie, on je "greh" prve pobune iskupio ue
em u slamanju druge pobune i time otvorio sebi put za povratak
u civilizaciju. Njegove "pustolovine upeatljiv su dokaz da najve
u sreu ovek moe da ostvari u sreenom ivotu koji prua za

7 Z a n im ljiv o je da u razgo voru sa je d n im od p a n a c a , k o g a su u ro e n ici d o v eli

n a n je g o v o o strv o kako b i g a ta m o p o je li (u e m u su b ili b la g o v re m e n o sp re e n i), R o b in s o n o tkriva b o jazan o d d o la s k a p re o s ta lih s e d a m n a e st p a n a c a i
P o rtu g a la c a : Je d n o m e sam o p la i: p o z iv a ju i ih o v a m o , ja se p re d aje m u n ji
h o v e ru ke. S t a e biti ako m i z a m o je g o s t o p r im s t v o u z v rate iz d ajo m ? G o v o
rei u o p te n o , z ah valn o st n ije sv o js tv e n a n e k im lju d im a (D e fo , 1 9 4 9 : 2 1 1 ) .
N a la z e i se u p riro d n o m sta n ju , R o b in s o n je n e p o v e r ljiv n e sam o p re m a u ro
e n ic im a n eg o i p rem a b elcim a, k o ji su - p o p u t n je g a - o trg n u ti iz ste g a c iv i
liz a cije i s a s v im n eo b avezn o sh v a ta ju v r lin e d ru tv e n o s ti k a o to je z a h v a ln o st
itd . R a z u m e v i R o b in so n o v e rezerve, S p a n a c m u n u d i sain ja v an je sv o je v r
s n o g d ru tv e n o g ugovora, k o jim bi se u tv rd ila p ra v a i o b av e ze sv ih o n ih k o ji
e u e s tv o v a ti u pod u h vatu : A k o h o ete m i e m o s a s ta v iti p ism en u g o v o r, svi
e m o g a p o tp isa ti i ja u va m ga d o n e ti ( D e fo , 1 9 4 9 : 2 1 2 ) . U lazei u jed an ta
k a v o rta k lu k , R o b in so n bi d o b io d o d a tn e g a ra n c ije p o tp u n e p re d an o sti s v ih
o rta k a v rh o v n o m cilju - p o vratku u c iv iliz a c iju .

padna (konkretno, engleska) civilizacija i da "ludost odbijanja te

injenice vodi u najgore zamislive strahote.
Dodatni razlog zbog kojeg je Robinson uopte dobio
ansu da napusti ostrvo i vrati se u civilizaciju jeste njegov racio
nalni nain ivota; tokom dvadeset osam godina provedenih na
pustom ostrvu on se naporno borio za dve stvari: samoodranje i
slobodu. Kulminaciju borbi za samoodranje predstavlja Robinsonov rat protiv ljudodera, koji su povremeno svraali na njego
vo ostrvo i tu prireivali svoje krvave bahanalije. Nalazei se u pri
rodnom stanju, Robinson je bio toliko nepoverljiv prema svim
uroenicima da je sa njima mogao da kumunicira jedino preko
puane cevi: "Poto sam tolike godine iveo kao pustinjak, dale
ko od ljudskog drutva, postepeno sam se odvikao od ljudi, i ljudi
su mi izgledali strasniji od svih leoparda i tigrova (Defb, 1949:
137). Ipak, Robinsonov odnos prema uroenicima ne srne da se
pomea sa njegovim odnosom prema belcima: Druga je stvar ako
se na ostrvu pojave Evropljani, dobronamerni, zaista kulturni lju
di, uvek spremni da pomognu blinjem koga je zadesila nevolja
(Defo, 1949:140). Kontakt sa takvim ljudima bio je neto sasvim
drugo; on je vodio natrag u civilizaciju, istinsko drutvo ili, to se
svodi na isto, slobodu. Robinsonova borba za slobodu otuda se
sastojala u odolevanju svim arima unutranjosti ostrva (koje ga je
stalno "uznemiravalo i "mamilo") i ostanku na neprivlanoj oba
li, koja je pruala "snove o slobodi" - tj. mogunost prolaska ne
kog broda koji bi ga vratio u civilizaciju. Da je vrednost ovako
shvaene slobode bila Robinsonu vanija od vrednosti samoodr
anja svedoi i njegov ludi pokuaj da sam napravi i u vodu porine dovoljno veliki amac koji bi ga doveo do prvog nastanjenog
ostrva. Iscrpljen i suoen sa neuspehom svog oajnikog podu
hvata, Robinson je ipak konstatovao da nema toga ko ne bi dao
poslednje svoje snage kad je u pitanju sloboda" (Defo, 1949:112)!
Tako dolazimo do kljunog momenta u knjizi. Pokre
tan oajnikom eljom za slobodom i racionalnim uvidom da sam
nee uspeti da je realizuje, Robinson dolazi na spasonosnu ideju:
"Najzad sam doao do uverenja da e mi poi za rukom da se do
kopam slobode samo u sluaju ako uhvatim nekoga od divljaka
koji poseuju moje ostrvo. Najbolje bi bilo uhvatiti jednoga od
onih nesrenika koje ovi varvari dovoze ovamo da bi ih rastrgli i

77

pojeli. Ja u mu spasti ivot, a on e mi pomoi da se dohvatim

slobode" (Defo, 1949:160).
Ovo mesto moe se interpretirati na razliite naine.
Najpovoljnije tumaenje po Robinsona bilo bi da je on poistovetio slobodu sa ivotom u civilizaciji, tj. u drutvu sa drugim civilizovanim ljudima. Uvidevi da taj cilj ne moe sam da ostvari, on
je doao na ideju da se udrui sa jednim uroenikom, kako bi
kroz obostranu pomo ostvarili svoje posebne ciljeve: Robinson
slobodu, a uroenik samoodranje. Ipak, zajedniki ivot je zbli
io Robinsona sa uroenikom (koji se vremenom uobliava u li
nost Petka), tako da vremenom postaju prijatelji i na kraju roma
na zajedno odlaze u civilizaciju. Nema sumnje da je Defoeovo mi
ljenje bilo da za Petka nije bilo veeg poklona od omoguavanja
da ode u civilizovano drutvo i da tamo bude primljen kao ravno
pravan lan.
Na drugoj strani, mogua je dijametralno suprotna in
terpretacija. Nju su u svojoj Dijalekticiprosvetiteljstva izneli Horkheimer i Adorno, poavi od teze da Robinson, jednako kao i Odisej
pre njega, druge ljude (to znai i Petka) susree samo u otue
nom obliku, kao neprijatelje ili oslonce, uvijek kao instrumente,
kao stvari. Odisej i Robinson su ovaploenja arhetipa usamlje
nog subjekta, koji celu prirodu doivljava kao neto sebi strano i
zato tei da je pokori svojoj vlasti: "Lukavi pojedinac ve je onaj
homo oeconomicus na kojeg e jednom liiti svi razumni: stoga je
Odiseja ujedno ve i Robinzonijada. Obojica prototipskih brodolomaca pretvaraju svoju slabost - slabost individue odvojene od
kolektivnosti - u svoju drutvenu snagu. Preputeni su sluajno
stima morskih valova, bespomono izolirani, a njihova im izolira
nost diktira bezobzirno slijeenje atomistikog interesa. Oni utje
lovljuju princip kapitalistike privrede jo prije nego to koriste radnika"

(Horkheimer i Adorno, 1989: 72).

Interpretacija Robinsonovih pustolovina kao niza re
presivnih inova racionalnog kapitaliste nad prirodom (pa onda i
nad samim ljudima koje tu nalazi) ve se nalazi na tlu romantike.
U nastavku izlaganja ostaje nam da se upoznamo sa osobenostima stanovita sa kojega su romantiari preduzimali kritiku pro
jekta zapadnog racionalizma i prosvetiteljstva. a taj poduhvat e
biti mnogo relevantniji jedan drugi arhetip, koji je moda najbo

lje opisao jedan drugi moderni romantiar - Ernst Bloch. Nasu

prot Odiseju i Robinsonu, kao olienjima arhetipa moreplovca
protiv svoje volje, koji kapitalistiku privredu pronalazi gonjen
nevoljom preivljavanja u tuem i opasnom svetu, stoji arhetip
utopijskog moreplovca, koji trai i otkriva Eden/Eldorado. Cristophor Columbo je linost koja u sebi najsnanije ovaplouje taj
arhetip. On je traio "postojeu zemlju sree u zabiti" i, kada ju je
napokon naao, preveo je "iz stanja realno-mogueg u zbiljsko.
Za takav poduhvat, ovaj moreplovac-utopista morao je biti, po re
cima Ernsta Blocha, posve izuzetno ludo smion" (Bloch, 1981: 879881). Taj ludi i neustraivi moreplovac koji trai svoj Eden/Eldo
rado, predstavlja onaj arhetip koji e u 19. veku snano zaokupiti
romantiarski duh.

2. Pobuna na brodu Bounty

alosna je injenica da je sve do kraja 18. veka na brodovima svih
evropskih drava vladala udovino represivna disciplina. Pre sve
ga, postojala je otra polarizacija izmeu kapetana (uz koga su
stajali njegovi oficiri) i lanova posade: prvi je bio tu jedino i is
kljuivo da izdaje naredbe, koje su ovi drugi morali slepo da slua
ju i izvravaju. Drugo, na brodovima se uasno teko ivelo: "Za
rade su bile slabe; disciplina je bila surova do brutalnosti; bievanje je bilo normalna kazna za najtrivijalniji prestup; brodovi su bi
li prljavi, a hrana loa; posade su regrutovane, ponekada prisilno,
iz tamnica i pristanikih umeza (Rutter, 1936: 19). Pri tom su
mornari na trgovakim brodovima prolazili neuporedivo bolje ne
go posade ratnih brodova: "Posada za ratne brodove morala se
obezbeivati nasuminim i nepravinim odvlaenjem ljudi na
brodove pred samu plovidbu, jer se zbog ozloglaenih uslova na
dravnim brodovima malo ljudi dobrovoljno javljalo. I ivot riba
ra i mornara na trgovakim brodovima bio je teak, ali je bio laki
od ivota na ratnom brodu, gde je hrana bila pokvarena i oskudna,
plata niska i neredovno isplaivana, briga o zdravlju nikakva; a di
sciplina gvozdena" (Treveljan, 1982: 299).
Takva realnost bila je za romantiare istinska kulmina
cija zapadne civilizacije, njen salto mortale iz prirodne harmonije u
stanje univerzalnog ropstva. U prethodnom poglavlju je pomenu-

79

to da je Saint-Just govorio da ga savremena "drutva podseaju na

piratske ugovore, koje jedino jemi ma. I ti razbojnici imaju dru
tveni pakt na svojim brodovima (Sen-Zist, 1987c: 232). Savre
mena drutva nalikovala su, dakle, brodovima na kojima se disci
plina odrava iskljuivo "maem. Da li su u pitanju bili piratski,
trgovaki ili vojni brodovi nebitno je, kao to je nebitna bila razli
ka izmeu razbojnikih bandi i modernih drava. Meutim, jedan
tako nakazan poredak, kao to je onaj koji vlada u modernim dra
vama ("brodovima), na due staze je neodriv, jer se suprotstavlja
mnogo nadmonijim silama nego to je u stanju sam da ih stvori.
Za romantiare je mali krhki brod, koji lome vetrovi i zapljuskuje
uzburkani okean, simbol ranjivosti drutva pred razornim silama
prirode. Oseaj bespomonosti i beznaa koji jednako preplavlju
je i kapetana i mornare, kada se, sami i izolovani od ostatka oveanstva, suoe sa prirodnom stihijom, bio je za romantiare od
univerzalnog znaaja: to je bio oseaj "istinskog" odnosa prema
prirodi, koji je ovek, otuen u civilizaciji, uvek sklon da zaboravi.
Osim toga, on je opominjao na osvetu "majke prirode (odnosno
htonskih bogova) prema svakom njenom detetu koje se uzjoguni i
pokua da vodi bezobziran i egoistian ivot.
Iz romantiarske perspektive, ludilo je simptom ovekovog osveenja o realnosti njegove sveukupne egzistencije u pri
rodi. Ludilo vie nije, kao u renesansi, sredstvo raskrinkavanja
imanentnih protivrenosti (zapadnog) racionalizma, ve je sada
njegova potpuna negacija. Romantiarska kritika se pokazuje kao
mnogo dalekosenija od renesansne, poto raskida ambivalentni
odnos ludila i (zapadnog) racionalizma i odluuje se za beskom
promisni povratak "iskonima - u kojima se meaju elementi pri
rode, "humanog drutva i paganske religije. I upravo na taj put
stupa posada broda, ili tanije, njen predvodnik, kada, opijen iz
nenadnim napadom ludila, podigne pobunu i srui ceo postojei
poredak. Tada on uzima arhetipsko ruho utopijskog moreplovca,
koji se daje u potragu za Edenom/Eldoradom. Njegova pobuna
protiv degradirajuih uslova mornarske egzistencije jeste sveobu
hvatna revolucija ili, jo bolje, egzekucija navlastite romantiarske
parole: "Natrag ka prirodi!
Iako naizgled jednostavan i nedvosmislen, ovaj ro
mantiarski revolucionarni projekt povratka prirodi, izraen kroz

80

simboliku broda na okeanu, utopijskog moreplovca i ludilom pro

uzrokovane pobune posade, pokazae se upravo kao veoma sloen
i viesmislen unutar poretka koji je 1815. uspostavila Sveta ali
jansa"! To emo odmah imati prilike da vidimo na primeru
Byronovog opisa ostrva Tahitija iTupuaija, kao i njegove umetnike interpretacije pobune do koje je 1789. dolo na brodu Bounty.
Ostrvo Tahiti i nain ivota tamonjih uroenika ima
ju, inae, vrlo znaajnu ulogu u formiranju romantiarskog zano
sa krajem 18. veka. Tahiti je prvi posetio jo 1606. Spanac Fernan
dez de Quiros, dok su Englezi prvi put na njega stigli tek vek i po
kasnije. Doek koji su uroenici priredili posetiocima bio je dale
ko od srdanog i prijateljskog (kako se to kasnije esto predsta
vljalo). Prvi susret je zavrio okrajem u kojem je bilo mrtvih na
obe strane, nakon ega su Englezi unitili sve uroenike amce,
kako se sukob ne bi ponovio. Suoeni sa daleko nadmonijim ne
prijateljem, kojem nisu bili dorasli, uroenici su odmah obustavi
li sva neprijateljstva i preli u drugu krajnost. Zabeleen je sluaj
da je jedna nesrena ena, kojoj su bili ubijeni mu i tri sina, do
la lino u pratnji preostala dva sina da u znak prijateljstva urui
poklone tobdiji broda, odbijajui da primi bilo ta zauzvrat
(Barrow, 1972: 20-21). Nakon toga Englezi vie nisu imali nika
kve probleme sa uroenicima. Sasvim suprotno, gostoljubivost i
blagost uroenika, skupa sa prirodnim lepotama ostrva, postae
vrlo brzo prava fascinacija Engleza i drugih Evropljana, zasienih
ivotom u njihovim "izopaenim" domovinama.
Presudan dogaaj u tom smislu predstavlja objavljiva
nje knjige Put oko sveta Louis-Antoine de Bougainvillea 1771. godi
ne. U ovoj knjizi je bivi vojnik, diplomata i naunik Bougainville
opisao, izmeu ostalog, i svoju posetu Tahitiju. Zajednicu tamo
njih uroenika on je predstavio kao zemaljski raj, u kome i dalje
vlada zlatno doba izvorne sloge i sree (upor. Kiinzli, 1986: 224226; Moravia, 1989: 89 i dalje). No, ovaj putopisni izvetaj nika
da ne bi dobio toliko slavu, da ga Denis Diderot nije snabdeo jed
nim dodatkom, koji je napisan 1772, da bi u rukopisu cirkulisao
sve do 1796, kada je napokon objavljen.8 U tom dodatku Diderot

8 S p i s je o b ja v io n ek i o p a t, k a k o bi ve p o k o jn o g D id e ro ta i ce lo k u p a n p ro sv e tite ljsk i p o k re t p rik azao o d g o v o rn im z a stra h o te v la d a v in e jak ob in a ca .

81

preuzima Rousseauove romantiarske ideje i ugrauje ih u Bougainvilleove injenike opise. Moda je najkarakteristinije mesto na
kojem Diderot "prepriava obraanje starog Tahianina samom
Bougainvilleu: Ti, voo razbojnika, koji te sluaju, udalji brzo
svoj brod od nae obale: mi smo nevini ljudi, mi smo sretni; ti mo
e samo koditi naoj srei. Mi ivimo po istom prirodnom na
gonu, a ti si nastojao izbrisati iz naih dua tu prirodnu osobinu.
U naoj je zemlji sve zajedniko, a ti si nam govorio o nekakvoj ra
zlici izmeu mogi tvog. Nae djevojke i nae ene su zajednike; ti
si s nama uivao tu povlasticu, a doao si da u njima raspali do
tad nepoznatu pomamu. Izludjele su u tvom zagrljaju, a ti si u nji
hovom bio grozan. One ve mrze jedna drugu; vi ste zbog njih
ubijali jedan drugog; i one su se vratile uprskane vaom krvlju. Mi
smo slobodni ljudi, a ti si nam, eto, u nau zemlju unio povelju
naeg budueg ropstva. [...] Dopusti da se i dalje drimo naeg na
ina ivota; mudriji i estitiji je od tvoga; mi nipoto ne elimo mi
jenjati ono to ti naziva nae neznanje za tvoju nekorisnu prosvjeenost (Diderot, 1984: 58-59). Povezujui Bougainvilleov
Put oko sveta sa Rousseauovom Raspravom 0 poreklu i osnovama nejed
nakosti meu ljudima Diderot je doao do neverovatne slike: tu, pred
naim olima, mudri uroenik pokazuje koliko je varvarska prosveena civilizacija i koliko je u odnosu na nju superiorna izvor
na kultura "primitivnih Tahiana. Ono to je Rousseau jo mo
rao da neuverljivo projektuje u maglovitu prolost, Diderot sada
obznanjuje kao postojeu realnost, pozivajui se na Bougainville
ov izvetaj iz samog raja na zemlji, odvojenog od Evrope velikim
okeanom.
Dogaaj koji je dao krila Byronovoj mati u stvaranju
revolucionarne simbolike provale ludila na puini okeana bila je
pobuna na brodu Bounty, nakon dueg boravka i uivanja na Tahitiju, kao i kasnija sudbina pobunjenika. Pri tom je veoma vano
napomenuti da su mnogi detalji ove pobune, izvrene 1789, poe
li da izlaze u javnost tek nakon 1814, upravo u vreme trijumfalnog
pohoda "Svete alijanse, da bi ubrzo postali predmet brojnih di
skusija, polemika, ali i umetnikih obrada. Pre nego to se u na
rednom odeljku pozabavimo Byronovim poetskim vienjem ove
pobune, potrebno je rei nekoliko rei o tome ta se zaista zbivalo
sa pobunjenikim delomposade broda Bounty. U tu svrhu e se ko

82

ristiti kako autentini zapisi uesnika u dogaaju tako i naknadne

rekonstrukcije "tamnih mesta", koje su izvrili istoriari ove po
bune.
Brod Bounty je 23. decembra 1787. isplovio iz luke Spithed i krenuo na put ka zalivu Matavi na Tahitiju, gde je trebalo da
prikupi veliku koliinu hlebovog drveta za rasaivanje u Evropi.
Kapetan James Cook, koji je 1760. prvi put doplovio na ostrvo,
primetio je da na njemu raste hlebovo drvo i to istakao u svom izvetaju. Nakon viegodinjeg nakanjivanja, engleski trgovci i
plantaeri su 1787. odluili da poalju jedan brod na Tahiti kako
bi drvo doneli i presadili u Evropu. Kralj Dord III je lino pomo
gao ovu incijativu, zbog ega je brod koji je trebalo da otplovi bio
nazvan Bounty (Velikodunost ili Dar). Za kapetana je imeno
van William Bligh, koji je ve putovao sa Cookom i koji je pozna
vao Tahiti i njegove uroenike (Barrow, 1972: 46). Nakon desetomesenog putovanja, Bounty je 25. oktobra 1788. stigao na Tahi
ti, gde je bez ikakvih problema izvrena misija i hlebovo drvo pri
premljeno za put u Evropu. Ono to je ostalo sporno jeste razlog
predugog zadravanja na ostrvu. est meseci, koliko je Bligh sa
svojom posadom ostao na Tahitiju, doveli su do toga da je disci
plina posade poela osetno da poputa. Bligh inae nije bio poseb
no okrutan kapetan koji je bezrazlono kanjavao svoje ljude
(Rutter, 1936: 29), dok je u postupanju sa uroenicima pokazivao
svoje najbolje strane: tolerantnost, predusretljivost, potovanje
obiaja, elju da to vie naui o njihovom ivotu itd. Ono to je
proseno (ne)disciplinovanu posadu uinilo preosetljivom na
prosenu disciplinu proseno strogog kapetana Bligha bio je po
lugodinji bezbrini, ugodni ivot na Tahitiju, koji je povratak u
Englesku pretvorio u pravu nonu moru.
Za dalji tok dogaaja presudna je bila uloga zapovednika Fletchera Christiana, "vrioca dunosti porunika na
Bountyju (koji je na poetku putovanja imao svega 2 2 godine).
Christian i Bligh su ranije ve bili dva puta putovali zajedno u Za
padnu Indiju i odnosi meu njima su bili krajnje harmonini.
Zbog toga je Bligh proizveo Christiana u "vrioca dunosti po
runika, dokazujui time svoje visoko miljenje o njemu. Meu
tim, tree zajedniko putovanje je u potpunosti razorilo odnose
izmeu dvojice moreplovaca. Prva Blighova javna uvreda Christi-

ana dogodila se na Tahitiju, kada je Bligh jednom poglavici, koji

je bio Christianov najbolji prijatelj meu uroenicima, rekao da
mu je ovaj rob. Sukobi su postali naroito esti nakon otplovljavanja sa Tahitija, a do kulminacije je dolo 27. aprila 1789, kada
je Bligh optuio Christiana za krau nekoliko kokosa. Ovom be
smislenom optubom Christian je bio duboko ponien pred e
lom posadom i to je u njemu izazvalo gnev koji vie nije mogao
obuzdati. Njegova prva reakcija je bila da ukrade amac i dovolj
no namirnica kako bi stigao do prvog ostrva. Meutim, nalazio
se u tako oajnom stanju da je morao prvo da ode da malo odspa
va i okrepi se. Poto je te noi bio deuran, u etiri sata ga je pro
budio jedan mornar i, videi njegovu nameru da napusti brod,
dao mu ideju o pobuni. Tada je Christian, bez velikog razmilja
nja, brzo okupio sedmoricu mornara u koje je imao najvee poverenje i sa njima izvrio prepad na Bligha i ostale oficire, koji su
spavali u svojim kabinama.
Po miljenju samog Bligha, pobuna je bila delo veeg
dela posade, koji je kovao zaveru kako bi se vratio na Tahiti i ta
mo nastavio da ivi raspusnim ivotom: "Da bismo odredili
uzrok ovakve revolucije, moemo samo da pretpostavimo na
osnovu razdraganosti pobunjenika da su sebi obeali vee zado
voljstvo i pogodnosti na Tahitiju nego to je bilo verovatno da e
zatei u svojoj rodnoj zemlji. - Sigurno je da su se vratili u tu ze
mlju Gueilea - zemlju u kojoj ne moraju da rade i u kojoj sve
drai raspusnog ivota prevazilaze mogunosti zamislivog"
(Bligh, 1934: 36). injenice opovrgavaju ovo miljenje, poto
pobuni na brodu Bounty nije prethodila nikakva zavera. U pita
nju je bio jedan obian, impulsivan, oajniki, pa ak i pomalo
histerian pokuaj "vrioca dunosti porunika, koji je okon
an uspeno (Barrow, 1972: 72). O tome koliko je Christianov
in bio oajniki svedoi to to je sebi ispod koulje obesio lanac
sa jednim tegom oko vrata: ukoliko bi sve propalo, on je bio
spreman da se baci u okean i da vie nikada ne izroni. Preoku
piran mislima o mogunostima neuspeha, Christian nije mislio
na to ta e biti ako pobuna uspe (Danielsson, 1962: 93). A ka
da je ve uinio prvi korak i krunisao ga uspehom, povratka vie
nije bilo. Christian je isuvie dobro znao da nema tog suda u En
gleskoj koji bi ga oslobodio optube za pobunu ako bi se kojim

sluajem predomislio i prepustio Blighu kontrolu nad brodom;

onog momenta kada je sa pitoljem upao u Blighovu kabinu u
Engleskoj su ga za to ekala jo jedino veala (Danielsson, 1962:
103). Dakle, pobuna je bila rezultat Christianove individualne
akcije, kojoj se pridruio jo jedan broj mornara i koja nije nai
la ni na kakav otpor preostalih mornara. Zanimljivo je to da niko na brodu nije oseao potrebu da se stavi na Blighovu stranu.
To znai da iako pobunu nije prouzrokovalo dembelisanje i or
gijanje na Tahitiju, kao to je Bligh pretpostavljao (Barrow,
1972: 88), njenom uspehu je svakako doprineo resantiman cele
posade prema disciplini na brodu, koja je nakon dugog boravka
na Tahitiju postala nepodnoljiva (Danielsson, 1962:112).
Izjutra 28. aprila 1789. Christian je blizu ostrva Tofu
iskrcao Bligha i 18 lanova posade u amac i preuzeo komandu
nad brodom.9 Meu 23 lana posade, koji su ostali na brodu, ni
su svi bili pobunjenici, nego je bilo i onih koji jednostavno nisu
uspeli da stanu u mali i ve preoptereen amac. im je amac sa
Blighom i njegovim saputnicima porinut u okean, Christian je
uzeo bocu ruma iz Blighovog linog bara i poastio sve koji su
ostali na brodu. Nakon toga je od njih traio da izaberu kapetana,
a oni su jednoglasno izabrali njega (Danielsson, 1962:115). Prvo
to je Christian zatim uinio bilo je da 15 lanova posade, koji ni
su hteli da sa njim nastave plovidbu, ostavi na Tahitiju. Sa preo
stalih 8 pobunjenika Christian je krenuo u potragu za ostrvom na
kojem bi se sklonili od engleske potere.
Prvo je pala odluka da se ide na Tupuai i da se tamo
napravi naseobina. Meutim, na tom ostrvu su postojala tri me
usobno zaraena plemena, tako da pobunjenici nisu mogli a da
se ne uvuku u njihove sporove. Ve prilikom prvog susreta desio
se takav masakr da je zaliv u kojem se to dogodilo kasnije nazvan
Krvavi zaliv. Na kraju su morali da napuste Tupuai, vodei sa so
bom jo tri sebi naklonjena Tupuanca. Devet Engleza i tri Tupu-

9 U z g red reeno, k a p etan B lig h je k a sn ije iz g ra d io iz u z etn u k a rijeru . P o n o v o je

o ti a o na T ah ati i o v o g p u ta u s p e n o p re n e o h le b o v o d rvo u E n g le sk u , z b o g
e ga je n agra en la n stv o m u K ra lje v sk o m d ru tv u . U ratu p ro tiv N a p o le o n a
n aro ito se ista k ao i d o g u ra o d o in a v ice ad m ira la. N a k o n b itk e ko d K o p e n
h a g e n a sa m N e ls o n m u je p o s e b n o e stita o za z a slu g e u p o b ed i.

85

artca zatim su ponovo doplovili na Tahiti kako bi sa njega poveli

ene i sa njima osnovali novu zajednicu na nekom potpuno nena
stanjenom ostrvu.10 ene su na kraju bile praktino otete sa Tahitija, poto nisu htele da napuste svoj dom. Tako se posada, sa
stavljena od devet Engleza, tri Tupuanca, tri Tahiana i dvanaest
Tahianki, zaputila na ostrvo Pitkern, 3.000 milja zapadno od
obale ilea.
Na ovo ostrvo posada Bountyja stigla je u januaru
1790. Iako je u svemu odgovaralo njihovim zamislima (tj. bilo je
nenaseljeno, pogodno za ivot i daleko od plovnih linija), najve
i deo posade nije hteo da ostane na Pitkernovom ostrvu nego je
insistirao na povratku na Tahiti. Da bi predupredio ovaj samou
bilaki plan (znajui da e ih Englezi prvo traiti na Tahitiju),
Christian je morao da spali brod, to je izazvalo ogroman revolt,
i to ne samo kod uroenika nego i kod samih pobunjenika. Ne
ki su alili to su uopte uestvovali u pobuni i to sada nisu bi
li sa Blighom (Danielsson, 1962:133). Pa ipak, nazad se vie ni
je moglo i grupa od 15 mukaraca i 12 ena izgradila je na pu
stom ostrvu svoju zajednicu. Posle poetnog, vrlo kratkotrajnog
entuzijazma, uspostavljen je svojevrsni robovlasniki sistem:
uroenici su radili, dok su belci samo uivali plodove tog rada.
Dve godine su prole bez veih problema, ali je tada polni debalans poeo da stvara nesavladive probleme. Posle smrti ene jed
nog Engleza ovaj je oteo enu jednom uroeniku. Poeli su su
kobi u kojima su stradala dvojica uroenika, nakon ega je zapo
ela jo gora eksploatacija preostale etvorice. Jednog dana 1793.
ova etvorica su se uz pomo jednog Engleza pobunili, oteli pu
ke i pobili petoricu Engleza, meu kojima i Christiana. U na
stavku sukoba, pobijeni su svi uroenici, a etvorica preostalih
Engleza su nastavila da ive sa deset Tahianki. ene su tada
skovale zaveru da mukarce pobiju za vreme spavanja i da otplo
ve sa ostrva, ali su mukarci otkrili zaveru. I nakon toga su se na
stavile trzavice sa enama, koje su dostigle kulminaciju kada su
mukarci otkrili nain da proizvode alkohol. Jedan Englez se

1 0 D o ta d a su ve b ili d o li d o z ak lju k a d a je n e m o g u e nai u to ite na o strv u

n a k o je m iv e uro en ici, p o to je n ajve i b ro j n jih b io iz raz ito n ep rija te ljsk i
ra sp o lo e n .

86

jednom toliko napio da se strovalio u more i udavio. Jo jednog

su morali da napiju i ubiju kada je, posle smrti svoje ene, traio
sebi drugu i nije mogao da je nae zato to su ga se sve ene pla
ile (bio je toliko brutalan da je jednom prilikom svoju bivu e
nu kaznio odsecanjem uha). Pretposlednji pobunjenik je, naposletku, umro od napada astme.
Time je, posle deset godina, okonan ivot u "prirod
nom stanju", ispunjen ubijanjima i strahom od nasilja svake vr
ste. Od devet pobunjenika, estorice uroenika sa Tupuaia i Tahitija i dvanaest Tahianki, koji su se januara 1790. iskrcali na
Pitkernovo ostrvo, 19. vek je uspelo da doivi samo njih deveto
ro: pobunjenik Alexander Smith (ije je pravo ime bilo John
Adams) i osam Tahianki (kao i 23 dece, koja su sva bila potom
ci belaca). Smith, koji je (navodno, posle jednog sna, u kojem
mu se ukazao arhaneo Gavrilo i opomenuo ga na neznabotvo
u kojem su svi iveli) postao snano religiozan i celu zajednicu
podvrgao vrstoj religioznoj disciplini, naposletku je okonao
rat svih protiv sviju i uspostavio svojevrsnu teokratsku suve
renu vlast. Ne samo to je sve ene krstio, nego je poeo da svu
decu poduava hrianstvu (iz Biblije koja je spasena sa
Bountyja ), i u tome je imao tolikog uspeha da je uskoro cela za
jednica poela da ivi strogim hrianskim ivotom. U vreme
kada je prvi ameriki brod stigao na ostrvo (1808) Smith je va
io za oca i komandanta svih ostrvljana i uivao njihovo bespogovorno potovanje i poslunost. Kada je 1829. umro, popu
lacija ostrva je ve brojala 87 osoba.
Prve vesti o sudbini pobunjenika sa broda Bounty sti
gle su u Englesku 1809. godine, ali su tada svi bili zaokupljeni
ratom protiv Napoleona, tako da je religiozna komuna
Alexandera Smitha brzo pala u zaborav. Tek kada je 1814. jedan
engleski brod sluajno posetio ostrvo i o svojim nalazima izvestio vladu (Smith nikada nije prikrivao svoj identitet), engleska
javnost je poela da se zanima za sudbinu pobunjenika sa
Bountyja. Naredni vek i po njihova e sudbina postati predmet
brojnih, najveim delom fantastinih pria, legendi i "rekon
strukcija. U nastavku e nas zanimati samo jedna od njih, koja
je potekla iz pera verovatno najslavnijeg romantiara Georgea
Gordona Noela Byrona.

87

3. Lord Byron: ludilo pobunjenika Christiana

Ve je samo suenje, koje je bilo uprilieno Christianovim saputnicima ostavljenim na Tahitiju, pokazalo da se engleska javnost
polarizuje na one koji su uzrok pobune na Bountyju pripisivali ti
raniji Bligha i one koji su ga videli u ludilu posade. Lord Byron je
u svojoj poemi Ostrvo, ili Christian i njegovi drugovi (koju je napisao
1821, poto je ve napustio Englesku) dao vienje koje je sadra
lo oba objanjenja, ali i neto mnogo vie. Byron je, inae, za vreme svog boravka u Engleskoj predvodio pokret kritike sveta "Sve
te alijanse sa romantiarskih pozicija.11 Zalaui se za oslobaa
nje strasti i revolucionisanje duha (u sklopu ega i za jednu
istinsku poeziju politike), on je u silama restauracije video kul
minaciju zla zapadne civilizacije i univerzalnog neprijatelja, pro
tiv kojega su morale biti objedinjene sve snage otpora (Foot,
1988: 381). Upravo ovaj romantiarsko-revolucionarni duh dola
zi do izraaja u poemi Ostrvo i Byronovom vienju pobune na
brodu Bounty.
U Ostrvu je kapetan Bligh opisan kao pravi eksponent
starog reima, kao svome kralju lojalni oficir, koji bespogovorno ispunjava svoje dunosti i koji uri natrag u "Staru Engle
sku" radi sticanja slave i nagrada. Na drugoj strani nalazi se po
sada broda, koja je opisana kao mlada, puna strasti i otvorena za
izazove prirodnog ivota ("duha divljatva), koje je otkrila na
Tahitiju.
M lada srca, koja su eznula za nekim sunanim ostrvom,
Gde leto traje celugodinu igde se letnje ene smee;
Ljudi bez domovine, koji, predugo odsutni,
Vie nisu mogli nai svoj rodni dom, ili su ga nali izmenjenog
I, izgubivi polovnu svoje civilizovanosti, nesigurnom talasu
Pretpostavili peinu neke meke divljakue Obilje voa koje je Priroda podarila sirovogSumu bez puta, kojom se kroi po svojoj volji:

1 1 D r u g a p o z ic ija sa koje je u E n g le sk o j n a p a d a n a "S v e ta a lija n sa bila je p o z ic i

ja Je r e m y a B en th am a , koji se p o z iv a o n a u n iv e r z a ln o p ra v o ljud i d a a rtik u liu
i z a s tu p a ju sv o je in terese un u tar je d n o g d e m o k r a ts k o g p o litik o g p o retka.

Polje po kojem je promiskuitetno mnotvo posejalo

Svoj rog; jednaku zemlju bez gospodara;
Zelju - koju vekovi nisu uspeli da potisnu
U oveku - da nema drugog gospodara,
Osim sopstvenog raspoloenja

(Byron, 1993: 27)

Poput Odiseja koji nije mogao da se odupre pesmi sirena, ni mor
nari Bountyja ne mogu da iz svoga seanja potisnu zov uroenica
sa Tahitija i strasno ele da se vrate draima nesputanog ivota,
koje su otkrili u netaknutoj prirodi ostrva. Meutim, u njima savest jo nije kapitulirala i zato se u prvom trenutku nakon podiza
nja pobune, u prisustvu svog raalovanog stareine, kolebaju da li
da nastave opasnim putem kojim su krenuli ili da se ipak vrate u
okrilje sigurnosti. Tu dilemu oni razreavaju u korist prve opcije,
ali tek pod uticajem alkohola, koji im mudro potura njihov pobu
njeniki voa.
Jer ovek nikada ne moe u potpunosti umiriti svoju savest
Ako ne pije vino strasti, jarosti

(Byron, 1993:29).
Ovde Byron aludira na ceremonijalnu podelu kraga brendija
"novoroenim herojima, koju je Christian upriliio odmah na
kon preuzimanja komande nad Bountyjem. Za razliku od protestantsko-prosvetiteljske tradicije, Christian i posada ne zakljuu
ju nikakav pobunjeniki savez nego se pod dejstvom alkohola
pretvaraju u jednu organsku celinu. Pijani i sreni, mornari vie
ne mogu da uine nita drugo do da nazdravljaju gromko: Hura
za Tahiti!" Time su sve moralne dileme razreene i celokupna po
sada je spremna da u stopu prati svoga vou u avanturama u ko
je ih je poveo.
Izmeu konzervativnog Bligha i alkoholom razotuene posade nalazi se Christian, kao autentini prometejski spiritus
movens, koji je kroz svoj in pobune prezreo ono to pokree nje
govog kapetana, ali jasno shvata da ceo njegov poduhvat ne moe
da zavri drugaije nego propau. Zbog toga je njegova sudbina u
poemi tragina. Njegova dua je neprekidno tmurna i on to otkri

89

va samom Blighu: "To je to! To je to! Ja sam u paklu! U paklu!

(Byron, 1993: 31).12 Iako je i stvarnog Christiana muila savest
zbog podizanja pobune (Danielsson, 1962:109'in), Byron je to
doveo do metafizike krajnosti. Nalazei se u procepu izmeu ofi
cirske dunosti i slobodnog preputanja strastima (otkrivenim na
Tahitiju), Christian uvia nemogunost pomirenja i nuno posta
je lud. Njegovo ludilo je u isto vreme spoj slabosti (da odoli izazo
vu strasti, uzburkanih na Tahitiju) i snage (da podigne pobunu i
da se suoi sa spoznajom o nemogunosti njenog dugoronog
uspeha) i zato pripada jednom "viem poretku. Svestan svega,
Christian ostaje zarobljen pomilju na traginu sudbinu - svoju i
svoje posade koju je poveo u smrt.
A li Christian, pripadajui viem poretku, stajao je
Poput ugaenog vulkana u svom raspoloenju;
Tih i tuan i divalj - sa tragom
Strasti koji se uzdizao preko njegovog naoblaenog lica;
Dok ne podie ponovo svoj tmuran pogled
Ka Torquilu koji se jedva drao na nogama.
"Da li je to to?" povikao je, "nesreni deae!
I tebe takode, i tebe moje ludilo mora unititi."

(Byron, 1993: 57)

1 2 B y ro n o v d e a lu d ira na rei k o je je C h ristia n iz g le d a z a is ta iz g o v o rio p rilik o m

o p ro ta ja o d B lig h a . U B lig h o v o m iz v e ta ju s to ji d a je C h r is tia n n a k raju re
kao : T o - k a p etan e B lig h - to je na stv a ri - ja s a m u p a k lu - ja sam u p a k lu
(B lig h , 1 7 9 0 : 9 0 ) . P o sv ed o e n ju je d n o g o d m o rn a ra sa Bountyja, k o ji su k a
s n ije u h a p e n i n a T a h itiju , B lig h je u p o s le d n je m a s u b io sp rem a n d a sv e z a
b o rav i s a m o d a ne iz g u b i b ro d i z ak le o se n a s v o ju a st, en u i p o ro d icu . N a
to m u je C h r is tia n o d g o vo rio : " N e , k a p etan e B lig h , d a im a te i m a lo a sti, d o
sv e g a o v o g a n e bi ni d o lo ; a d a v a m e n a i p o ro d ic a i ta u ivo tu z n ae, na
n jih b iste m is lili ranije i ne b iste se p o n a a li k a o n itk o v . N a p o k u a je B lig
h a i jo je d n o g m o rn ara d a n e to k a u , C h r is t ia n je u z v ra tio : "P re k a s n o je; d o
s a d a sa m p ro la z io kroz pakao i n em a m n a m e ru d a to v i e trp im ; a v i, g o s p o
d in e C o le , z n a te da s a m to k o m c e lo g p u ta tre tira n k a o p a s" (cit. prem a:
B a rro w , 1 9 7 2 : 8 1 - 8 2 ) . Izve sn o je, d a k le, d a je C h ris tia n u sv o m p o sle d n jem
o b ra a n ju B lig h u go vo rio o p a k lu , ali k o ji je o d p o m e n u ta d v a iz v eta ja a u
te n tia n n em o g u e je sa sigu rn o u u tvrd iti. B y r o n o ig le d n o a lu d ira na B lig h o v iz v e ta j.

90

Torquil je imaginarni lik,13 koji Byron uvodi kako bi mu dodelio

ulogu da izbegne prokletstvo (koje Christian iz svog "vieg poret
ka predosea) i (sa drugim imaginarnim likom, uroenicom Neuhom) pronae harmoniju na ostrvu Tupunai. U skladu sa Christianovim predoseajem (snagom mitskog proroanstva!), potera
stie i pronalazi pobunjenike, tako da sledi prvi okraj. U njemu
neki od pobunjenika ginu, dok Torquil biva ranjen, ali ostali uspevaju da ga izbave i da sa njim pobegnu. Tada na scenu stupa uro
enica Neuha, koja ih sve spaava u dva kanua. U prvi kanu se ukr
cavaju Christian i ostali pobunjenici, a u drugi Neuha sa ranjenim
Torqilom. Kasnije se kanui razdvajaju i pronalaze razliite sudbi
ne. Neuha, kao zatitniki majinski lik (Manning, 1978:188-189
i 280), sklanja Torquila u jednu peinu kako bi ga tamo iscelila
svojom ljubavlju. Ovde Byron po svoj prilici sledi jedan mit uro
enika sa ostrva Tonga,14 u kojem mladi poglavica plemena Vavau
spasava jednu devojku dovodei je u peinu. William Mariner na
sledei nain opisuje centralno mesto mita: "Kako su sreni bili u
svom usamljenom zbegu! Tiranska sila ih sada vie ne moe stii;
izolovani od sveta sa svim njegovim brigama i smutnjama; sigur
ni od svih iznenadnih promena koje stvaraju veliina, okrutnost i
ambicija; jedine sile kojima su sluili bili su oni sami i zato su bi
li beskrajno sreni sa ovim oblikom vladavine (cit. prema:
McGann, 1993:132). To je haromonija koju su u svojoj peini na
li i Neuha i Torquil.
Plovei dalje u drugom kanuu, Christian se, skupa sa
ostalim pobunjenicima, ponovo susree sa poterom i u drugom,
konanom obraunu gine, kao i svi ostali pobunjenici. Time je
sudbina dola na svoje. Nakon junake borbe, Christian umire po-

13 L ik T o rq u ila d e lim i n o je o b lik o v a n p o u z o ru na m o rn ara G e o r g a S te w a rta

(M c G a n n , 1 9 9 3 : 13 3 ). S te w a rt je, in ae, b io n ajb o lji p rija telj C h r is tia n a na
b ro d u , ali n ije o sta o sa n jim jer su m u d o m , ro d ite lji i karijera z n a ili v i e o d
p rija te ljstv a i a van tu re (D a n ie ls s o n , 1 9 6 2 : 1 9 6 ) .
1 4 B y r o n o v o p is o strv a T u p u n a i (u re a ln o s ti T u p u a i, g d e su p o b u n je n ic i sa
b r o d a Bounty p rv o o ti li, d a bi se z a tim v ra tili n a T a h iti) o d g o v a ra o p is u g r u
p e o strv a T o n g a (ia k o im T u p u a i n e p rip a d a ), k o je je o p is a o W illia m M a r i
n e r u s v o m Spisu 0 uroenicima ostrva Tonga. N a B y r o n a je iz g le d a n a jv e i u t i
s a k o sta v ila v e lik a p e in a k o ja je im a la z n a a jn u u lo g u u m ito v im a u r o e n i
k a sa to g o strva.

91

tednji, odbijajui da se preda i dobije oprost. Birajui radije smrt,

on okonava svoj promaeni ivot, a da se ne zna gde je otila
njegova dua. Byron ipak nalazi razloge za nadu:
Nae je da se seamo mrtvih, a ne da im sudimo; a oni
Koji su osueni na pakao, sami e tamo otii
Osim ako ovo snoenje venih patnji
Ne iskupi njihova loa sna zbog njihovih jo loijih mozgova

(Byron, 1993: 72).

Tako vie nije bilo nijednog uljeza na Tupu(n)aiu, ostrvu prirod
ne harmonije: pobunjenici su pobijeni, a potera je otila zauvek,
ostavljajui uroenike da ive svojim srenim ivotom. U taj raj su
se iz peine vratili Neuha i Torquil, im su rane Torquilove zaceljene, kako bi ostatak svog ivota proveli mirno i spokojno, dale
ko od tiranije "civilizovanog" sveta.
Upredimo li realna zbivanja na brodu Bounty i na ostr
vu Pitkern (nakon to je Bounty potopljen) sa onim to opisuje
Byronova poema, nai emo vrlo malo slinosti (i to pre svega u
onom delu koji opisuje samu pobunu i Blighovo naputanje bro
da). Byron je, pre svega, mitologizovao Christiana i njegovu impulsivnu reakciju na Blighovo ponienje pretvorio u prometejski
sukob sa sudbinom (od kog u realnosti nije bilo ni traga). Zatim
je prenaglasio efekat prirodnih ari Tahitija (i alkohola) na revolu
cionarno raspoloenje mornara Bountyja: od 40 pripadnika posa
de svega njih 8 je odluilo da sledi Christiana, dok su ostali prefe
rirali siguran ivot i potovanje zakona. Razlike postaju ve gro
teskne kada se uporede realna zbivanja na ostrvu Pitkern (na ko
me su zavrili pobunjenici, praeni grupom uroenika) i Byronov
idilini opis ostrva Tupu(n)ai: umesto strave rata svih protiv svi
ju (koja je okonana teokratskim poretkom poslednjeg preivelog mujaka) u poemi je opisana prirodna harmonija, privremeno
ometena jedino poterom iz ozloglaenog civilizovanog sveta.
Romantiarska revolucija pokazuje se lepom upravo za sve ove
"nesavrenosti realnog sveta: ona zna samo za zlo postojee za
padne civilizacije, kojem suprotstavlja utopiju uroenikog pri
rodnog raja, dok se na prelasku iz prvog u drugi svet nalazi heroj
ski revolucionar (Christian) sa svojim slepo pokornim pukom,

92

opijenim prirodnim strastima (posada Bountyja). A ako se po

Byronu za ceo taj revolucionarni poduhvat moe rei da je bio "lu
dilo (u koje je sam Christian uao svesno, dok ga je posada pra
tila, manje ili vie slepo), ono je to ne zbog postavljenog cilja (po
vratak u prirodnu harmoniju) nego zbog osuenosti na propast (u
sukobu sa poterom koju alje engleska drava).
Ipak, globalne perspektive revolucije (u kontekstu za
padne civilizacije, odnosno celog sveta) u Ostrvu su ostale nejasne.
Na jednom drugom mestu Byron je na veoma karakteristian na
in pisao: "Ne radi se o jednom oveku ili o milionu, radi se o du
hu slobode koji se mora proiriti. Talasi, koji se gibaju ka obali, lo
me se jedan za drugim, ali ipak ostaje more pobednika. Ono nad
vladava Armadu, razbija hridi i, ako se sme verovati Neptunovcima, ono nije samo unitilo jedan svet nego ga je i stvorilo. Bez ob
zira na to koliko velike budu rtve u ljudskim ivotima, velika
stvar e dobiti na snazi da ukloni ogromne prepreke i oplodi sve
to je sposobno za stvaralatvo (morska trava je ubrivo) (cit.
prema: Heer, 1964: 51). Talasanje okeana je ujedno i hod revolu
cije, koja lomi sve to joj se suprotstavlja, ne tedei pri tom ni
same revolucionare - jer, oni su zaista poput "morske trave, ko
ja nakon smrti slui da naubri tlo iz koga e nii jo jai revoluci
onarni potresi. Odatle proizlazi i poznati romantiarski pesimi
zam: ljudske sudbine su nebitne, smrt revolucionara je neto ta
korei samo po sebi razumljivo, poto se ugrauje u grandiozno
istorijsko kretanje ka eshatonu (ili ak samo kosmiko gibanje).
Moglo bi se bez preterivanja rei da revolucionari, iz Byronove
perspektive gledano, kulminaciju svoje uloge dostiu upravo u
trenutku smrti, kada se pretvaraju u "ubrivo daljeg revolucio
narnog procvata. Primenjen na Christiana, ovaj zakljuak bi mo
gao da znai da je on, poput morske trave, "naubrio revoluci
onarno tlo i doprineo konanom ostvarenju romantiarske utopi
je u nekoj dalekoj, nesagledivoj budunosti.
Kako god tumaili Christianovu sudbinu, opisanu u
poemi Ostrvo, ostaje injenica da Byrona ona nije mnogo zanimala
- ba kao, uostalom, ni sudbina Engleske i cele zapadne civilizaci
je. U sreditu njegove poeme je imaginarni lik Torquil, kome je re
volucija potrebna kako bi ga izbacila iz uobiajenog ritma zapad
ne civilizacije i uputila na njegov individualni put (povratak) ka

93

prenatalnoj harmoniji fetusa (na koju nedvosmisleno ukazuju pe

ina i majinski lik Neuhe). To je veoma indikativno za dalji razvoj
romantiarskog raspoloenja: okreui se sve vie od "beznadene zapadne civilizacije, romantiari e biti sve skloniji da se
vraaju ovekovoj unutranjosti, njegovim oseanjima, pa i strastiraa. "Pomirenje sa prirodom poprimalo je tako egocentrinu
formu, koja e na kraju zavriti u onom istom egoizmu za koji je
zapadna civilizacija bila izvorno napadana. Sve to e romantiari
imati da navedu u svoju odbranu bie novi karakter tog egoizma:
to nee biti stari "iftinski i "buroaski egoizam, nego plemeniti
egoizam "ivota, koji plamti u najoseajnijim (i zato najvredni
jim) pojedincima i koji zasluuje da se u potpunosti razvije, bez
obzira na posledice u njihovoj okolini i po njihove "blinje".

4. Herman Melville: ludilo kapetana Ahava

Knjiga Hermana Melvillea Moby-Dick iz 1851. otvara nove hori
zonte romantiarske revolucije kroz simboliku provale ludila na
puini okeana. Kao i Byronova poema Ostrvo, tako i Melvilleova
knjiga ima neka uporita u realnim dogaajima,15 iako se od njih
emancipuje kako bi se omoguila izgradnja alegorije o pobuni kao
autentinom "povratku prirodi.
Za Melvillea je simbolika broda na puini okeana sa
svim jasna: Petjuod je "pravi grad ljudskih rasa i zanimanja koji se
zapuuje u neljudski svet mora i netaknutih elemenata" (Berthoff, 1962: 79). Slino, Defoeu, i Melville smatra da izmeu kop
na i okeana postoji jedna krucijalna egzistencijalna, ako ne i onto
loka razlika: kopno je, naime, svet civilizacije i graanske sigur
nosti, nasuprot okeanu, u kojem jo uvek besni primordijalna, ne
sputana priroda. Stavie, ni sam hrianski Bog nema nikakve in
gerencije nad primitivnim okeanom "bezbonih ajkula; njegov
domen vladavine je iskljuivo evaneoska zemlja, koju je Pequod
1 5 M e lv ille je i sam uestvo vao u lo v u na k ito v e . O s im to ga, b io je u p o z n a t sa
su d b in o m b ro d o v a Esssex i Frederic k o je su p o to p ili k ito vi. T ak o e , o n je z n a o
z a s u d b in u b ro d a Globe na ko jem je 1 8 2 4 . iz b ila p o b u n a . Sv e su to b ili ele
m en ti k o ji su m u o m o gu ili d a n ap ravi k o s tu r k n jig e . S to se sa m o g M o b y
D ic k a tie, o n im a preteu u b elo m k itu iz p ri e J . N . R e y n o ld s a Mocha Dick:

ili Beli kit Pacifika iz 18 3 9 , koju je M e lv ille b io p ro ita o (P a rk er, 1 9 9 6 : 6 9 6 ) .

94

ostavio za sobom. A ako okeanom ne vlada Bog, onda, shodno

"evaneoskoj dogmatici", njime nuno mora da vlada avo (upor.
0 tome: Trimpi, 1969: 549). Ljudsko drutvo i elementarna priro
da tako dolaze u neposredan kontakt/sukob, postajui poprite za
jedan dogaaj koji ima naglaene religiozne komponente.
Centralna (\gurz M oby-Dicka je kapetan broda Ahav, i
je ime (kao i ime Ilije, koji se na jednom mestu pojavljuje kako bi
predskazao tragediju pohoda u koji polazi Pequod) izravno upuujuje na Stari Zavet. U Prvoj knjizi o carevima car Ahav je prikazan
kao prekritelj ugovora sa Jahveom, verolomnik koji se ak drznuo
da otvoreno oboava paganskog boga Vala (16,31-33). Prorok Ilija
zato dobija nalog od Boga da razotkrije Ahava i predskae njegov
pad. Taj biblijski motiv u svojoj knjizi preuzima i Melville, meajui ga sa romantiarskim motivom sudbinske predodreenosti:
Melvilleov Ilija predskazuje da je ve sve unapred odreeno i pri
premljeno i da mora doi do traginog puta Pecjuoda u katastrofu
(Melville, 1988: 93). Melvilleova zanimljiva inovacija je u tome to
1 samog Ahava prikazuje kao proroka: Ahav govori da je proroan
stvo bilo da on bude osakaen i da je zaista izgubio nogu, ali da sa
da on moe da prorekne da e osakatiti svog osakatitelja. On e bi
ti "i prorok i izvritelj svog sopstvenog proroanstva (Melville,
1988:168). vrstinu svog ubeenja on pokazuje kasnije na okeanu, u kritinom trenutku, nakon dva neuspena pokuaja da ubije
Moby Dicka. Zapovednik Starbuck jedini tumai upozorenja do
brih anela: dva puta im je Moby Dick umakao, potedevi ih trei susret bie koban. Na to mu Ahav uzvraa da je sve unapred
predodreeno jo "milijardu godina pre nego to se ovaj okean ta
lasao i konstatuje: "Ja sam porunik Sudbine; ja postupam po na
reenjima (Melville, 1988: 561).
U svojoj mrnji prema Moby Dicku koji ga je unaka
zio,16 Ahav sebe proglaava prorokom uspeha sopstvene osvete.
To njegovu osvetu ini "drskom, neutolivom i natprirodnom
(Melville, 1988:186), ali nita ne menja na injenici da jeAhav la
ni prorok. Njegove stresti ga nagone da veruje kako je u njegovoj
osveti i Bog na njegovoj strani i kako je smrt Moby Dicka od nje

1 6 U p rv o m su sre tu sa M o b y D ick o m A h a v je iz g u b io n o gu . A h a v o v a h ro m o s t
s im b o liz u je ne sa m o fiz ik u n ego i m o ra ln u i in te le k tu aln u n a k a z n o st.

95

gove ruke ve sudbinski predodreena. U tome lei klica tragedi

je: Ahav ne samo da nema na svojoj strani Boju podrku, nego
kree u krstaki pohod na samu Boju inkarnaciju - Levijatana.
To Ahava ini traginim romantinim junakom, koji je slian
Christianu iz Byronovog Ostrva, ali ije ludilo ne proizlazi iz sve
sti o sudbinskoj predodreenosti na neuspeh nego, naprotiv, iz
ubeenja da je ludilo izraz Bojeg provienja i izvor snage
(Howard, 1987: 40-45). Sutinska razlika izmeu Byronovog
Christiana i Melvilleovog Ahava lei u tome to je prvi svestan katastrofinosti svoga poduhvata, dok drugi do samog kraja veruje
da je ruka Boje osvete i egzekutor vlastitog prorotva.
Na prvi pogled, moglo bi se rei da pobune \1M0by-Dicku uopte nema. No, to bi bila greka. Jer, ceo poduhvat lova na
samo jednog, velikog i opasnog albino-kita predstavlja pobunu - i
to protiv vlasnika broda (koji predstavljaju zapadnu civilizaciju, sa
njenim dominantnim trgovakim duhom). Objavljujui svoje pla
nove posadi broda Pequod, kapetan Ahav joj odmah stavlja do znanja
da je uzurpator, tako da ona, prema vaeim pravilima, ne samo da
mu ne duguje poslunost, nego ga moe i nasilno svrgnuti (Melvil
le, 1988: 213). Ahavova uzurpacija je u tome to, kako zapovednik
Starbuck na jednom mestu kasnije objanjava, ne sledi ciljeve koje
su imali vlasnici broda (punjenje odreenog broja bavi sa kitovim
uljem) kada su ga opremili i poslali na puinu (Melville, 1988:475).
Iako u funkciji kapetana broda, kojem su vlasnici poklonili svoje poverenje, Ahav na puini mora sa prezirom odbacuje bilo kakav obzir
prema vlasnicima i stavlja brod u slubu sopstvenog cilja - ubistva
jednog posebnog kita.
Kao i u Byronovoj poemi, i kod Melvillea se glavni za
plet pobune odvija u trouglu kapetan-zapovednik-posada, ali se
sada uloge i odnosi menjaju: kapetan je taj koji podie pobunu,
zapovednik pokuava da ga sprei, ali u tome ne uspeva i biva pri
nuen na sauesnitvo, dok se posada bezrezervno stavlja na stra
nu kapetana.
Na Starbuckovo oklevanje da prihvati Ahavovu uzur
paciju, ovaj je prinuen da se lati pitolja i zapreti nasiljem. Meu
tim, Starbuck je odmah spreman da ustukne i da objavi kako Ahav
nema razloga da ga se plai. No, Starbuck je svestan suludosti celog poduhvata i odmah dodaje kako Ahav mora da se plai Ahava

96

(Melville, 1988:475) odnosno katastrofe u koju uvlai ceo brod.

U tome Starbuck nalikuje (Byronovom) Christianu: obojica znaju
da je na kraju pobune tragedija neizbena i obojica se ipak u nju
uputaju. Ali, dok se Christan povinuje samo svojim uzavrelim
strastima, Starbuck postaje rtva sopstvene straljive prirode.
Melville opisuje Starbucka kao tipinog malograanina, koji je
duboko religiozan (kveker), praktian, krajnje lojalan vlasnicima
broda i njihovom cilju da se sve ponete bave napune kitovim
uljem (Melville, 1988:163) i bez kurai da sam neto preuzme na
svoju ruku (Melville, 1988:116). Zbog toga, on na kraju mora da
prihvati da bude uvuen u Ahavov suludi plan. Svestan pogubno
sti celog poduhvata, on nema snage da mu se suprotstavi: pred
njime je bedna sluba - da sluam, vrei pobunu" (Melville,
1988:169). Jedino to mu preostaje je da umiruje vlastitu neistu
savest i da do poslednjeg asa moli Ahava da se okanu lova na
Moby Dicka i napuste smrtonosne vode (Melville, 1988:544).
Na drugoj strani je posada broda, koju kapetan Ahav sa
svim drugaije stavlja pod kontrolu. Iznevi otvoreno pred nju svo
je pobunjenike namere, Ahav je bio svestan da njenu poslunost
moe dobiti samo ako odrava "atmosferini uticaj na nju (Melvil
le, 1988: 213). I to Ahav ini sa hipnotikom virtuoznou. On od
mah organizuje ritual kojim sve lanove posade pridobija za svoje
namere. Sa trojicom harpunara on staje u sredinu kruga koji su
obrazovali ostali lanovi posade. Tada svakog lana posade pogleda
u oi: A njihove divlje oi su susrele njegove, kao to zakrvavljene
oi prerijskih vukova susreu oi svoga voe, pre nego to on na nji
hovom elu ne pojuri za tragovima bizona; ali, avaj! samo da bi
upao u skrivenu zamku Indijanca" (Melville, 1988:165).17

1 7 S ta rb u c k je jed in i k o ji n e u sp eva d a izd ri p o g le d A h a v a i s p u ta oi k a p o d u .

T im e se o n o d u p ire u la sk u u m a gi n u vez u , k o ja je ritu alo m u sp o sta v lje n a , ali
z b o g s v o je stra ljiv e p riro d e ne u sp e va d a se o tv o re n o p o b u n i i zato u ceo k a
s n iji p o d u h v a t u lazi kao n evo ljn i p ratilac. T o sh v a ta i s a m A h a v , ko ji sv e v rem e p a ljiv o p o s m a tra reakcije n a jo p a sn ije g la n a sv o je p o sa d e i koji na kraju
m o e d a lik u je: S ta rb u c k je sad a m o j; v i e m i se n e m o e o d u p re ti b ez p o b u
n e (M e lv ille , 1 9 8 8 : 1 6 4 ) . A ak i ta v rlo m ala ve ro v a tn o a p o b u n e p la ljiv o g
k v e k era o tp a e u m o m en tu kada p o s a d a b u d e p rvi p u t u g led ala M o b y ja D ic
k a. P o sle to ga v i e n ee biti m o g u n o sti z a p o b u n u , ali ni za o d u s ta n a k od
lo v a (M e lv ille , 1 9 8 8 : 2 1 2 ) .

97

Kao i u Byronovoj poemi, tako se i u Melvilleovoj knji

zi ritual ne moe uspeno okonati bez alkohola. Krag groga po
inje da krui od ruke do ruke i svako otpija gutljaj kako bi postao
lan novog mistinog saveza. Na kraju harpunari ukrtaju Harpu
ne, a Ahav hvata mesto na kojem se ukrtaju. Lov na Mobyja Dic
ka postaje stvar cele posade. Ahav kae: Ja vam to ne nareujem;
vi to hoete. Tako je stvorena nerazvrgljiva liga (Melville, 1988:
166), u kojoj su kapetan i posada postali u lovu na Mobyja Dicka
"jedno (Melville, 1988:164). Melville aludira na to da je ovim pu
tem uspostavljen najsavreniji demokratski poredak - utemeljen
na religioznoj vezi, u ijem centru stoji Ahav kao Boji predstavnik.
Jer, jednakost svih ljudi na palubi Pequoda kroz mistini ritual ui
njena je "boanskom jednakou, dok je "veliki apsolutni Bog
zaista postao "centar i periferija sveukupne demokratije (Melvil
le, 1988:117). No, to ne znai da postoji sloboda bilo koga od la
nova posade da uini neto to bi se kosilo sa postavljenim ciljem
- ubijanjem Moby Dicka. Upravo suprotno, ova teoloki fundira
na demokratija pokazivala je u praksi najsnaniji despotski ui
nak. Sto se vie bliio trenutak susreta sa Mobyijem Dickom to je
Pequod izgledao sve sumornije. Posada je sada nalikovala "maina
ma koje se "nemo kreu po palubi, neprekidno svesne da ih prati
starevo despotsko oko (Melville, 1988: 536).
Ahavu tako polazi za rukom da potisne sve razlike i
konflikte na brodu budei kod posade sirove instinkte lovaca i
uroeniku poslunost prema njemu kao poglavici. On kombinuje demokratsku jednakost i familijarnu hijerarhiju da bi od posade
svog broda napravio uroeniko pleme, koje je zarad potrage za
lovinom spremno da ga prihvati kao svog neprikosnovenog vou.
I sama protestantska tradicija sveanog ugovora", na koju nali
kuje obred udruivanja Ahava i posade radi lova na Mobyja Dicka,
postaje u najboljem sluaju besmislena, a u najgorem "demon
ska. Jer, rezultat udruivanja nije borba protiv tiranije radi ouva
nja starog" ili donoenja novog ustava, nego jedno organsko je
dinstvo uroenikog plemena radi kretanja u lovaki pohod - ili,
moda jo pre, u ratni obraun sa svojom slikom i prilikom. Zato
je zanimljivo Melvilleovo pozivanje na Hobbesovog Levijatana sa
poetkaMoby-Dicka (Melville, 1988: XX): bilo da je simbol za ki
ta, bilo da je simbol za dravu (tj. brod koji lovi kita), Levijatan je

uvek organska celina koja je nesvodiva na svoje sastavne delove: u

prvom sluaju kosti, meso itd., a u drugom sluaju same pojedin
ce. Ako ljudi ele da krenu u lov na monog Levijatana (kita), mo
raju se pomiriti sa rizikom da i sami postanu lovina, tj. da ih Levi
jatan usmrti (Melville, 1988:263-264). A da bi ipak uspeli da pobede Levijatana, oni se i sami moraju pretvoriti u Levijatana - to
znai, u primitivno lovako pleme, u kojem poglavica i uroenici
ine organsko jedinstvo.
Na ovom mestu je zanimljivo podsetiti se simbolike
imena broda koji juri za Mobyjem Dickom. Ime Pequod sugerie
da je u pitanju divljaka, paganska i kanibalistika zajednica, po
to je isto ime nosilo jedno naroito surovo i brutalno indijansko
pleme, koje je u Americi poetkom 19 veka bilo u potpunosti istrebljeno (Rogin, 1983: 123-124). Osim toga, slinost posade broda
sa uroenikim plemenom ogleda se i u tome to ivot lovaca na
kitove ima mnogo slinosti sa ivotom primitivnih lovakih dru
tava. I jedni i drugi se fiksiraju za odreenu ivotinju i lov na nju
zatim proglaavaju svetim ritualom (kao npr. indijansko pleme
Crno stopalo koje je lovilo iskljuivo bufala). Sam Moby Dick je
zanimljiv poto se radi o albino ivotinji koja se u primitivnim
kulturama smatra svetom i ne sme se loviti (kao npr. beli slon na
Istoku ili beli pas za Irokeze) jer je nosilac same kolektivne due
cele vrste. Ahav svojim ritualom posadu broda dovodi do toga da
nalikuje uroenikom plemenu, ali kri primitivni lovaki kodeks
jer se ne zadovoljava obinom ivotinjom ve trai kolektivnu du
u ele vrste (Edinger, 1978: 76).
Simbolika samog Mobyja Dicka je vieslojna i mnogo
kompleksnija nego to se to na prvi pogled ini. Albino-kit nema
samo znaenje kolektivne due lovine nego predstavlja i boan
stvo, koje Melville oblikuje po uzoru na Jovovog Levijatana, tj. kao
Boju inkarnaciju (Edinger, 1978: 76).18 Kroz celog Moby-Dicka
nailazimo na nebrojene upotrebe rei kit i Levijatan kao sinonime,
a Melville se ne libi da kae kako je Ahav "veliki gospodar Levija
tana (Melville, 1988:129). Meutim, to znai samo da je on go

18 D o k su prvi kritiari M elv ille o v e kn jig e M o b y ja D ic k a tu m aili kao n e u n i ti

v u in k a rn a ciju zla, k a sn ije je uoen a m n o g o s tru k o st i k o m p le k s n o st s im b o
lik e k ita (E d in g e r, 1 9 7 8 : 73; S e alts, 1 9 9 7 : 6 4 - 6 5 ) .

99

spodar kitova, za ije se hvatanje izvetio i koji predstavljaju obi

ne primerke svoje vrste, a ne i da je gospodar onog Levijatana, ko
ji je samo ovaploeno boanstvo. Kada u Knjizi o Jovu Bog nalae
Jovu pokornost prema Levijatanu, on mu daje do znanja da je sva
ki atak na njega uzaludan, poto car je nad svim zverijem" (41,
34). Meutim, Melvilleov Ahav kree da ubije upravo tog Levijata
na, ne shvatajui da se namerio na nita manje nego na Boju in
karnaciju (Rogin, 1983:125). I ba to ga izjednaava sa biblijskim
Ahavom, koji je oboavalac paganskog boanstva Vala: i jedan i
drugi postaju nevernici koji nasru na jedinog i pravog Boga.
Melvilleova slika revolucije iz Moby-Dicka pokazuje se
daleko kompleksnijom i dalekosenijom nego to je to bio sluaj
kod Byrona. Melville ne ini prirodu idilinom i rajskom: ona je za
njega neumoljivi poredak lovaca i lovine, deranja i proderanosti.
Ali, upravo taj i takav prirodni poredak pokazuje se kao najatrak
tivniji za romantiarskog junaka kao to je Ahav. U njemu on mo
e posadu broda da pretvori u svoje slepo orue, natera je na pobu
nu protiv vlasnika broda i povede u ubijanje ivotinje koja ga je
osakatila. Njegova mrnja se prenosi na sve mornare i oni postaju
delovi jednog "organskog Levijatana, koga je najbolje uporediti sa
uroenikim plemenom, zavaenim na ivot i smrt sa drugim "or
ganskim Levijatanom - istim takvim plemenom. U krajnjoj liniji,
Ahavov lov na Levijatana predstavlja povratak arhajskog tribalizma
u kojem mrnja jednog plemena prema drugom plemenu dostie
razmere podobne za genocid. Mrnja komunista prema "burujima i nacionalista prema neprijatelju svoga naroda nadovezae
se kasnije upravo na mrnju Ahava i posade Pecjuoda prema Levija
tanu kao vlastitoj slici i prilici. Oivljavanje tog bestijalnog obrasca
ve je samo po sebi dovoljno da uzburka krv i pusti je da neometa
no tee, otvarajui Pandorinu kutiju destruktivnih strasti u obrau
nu sa neprijateljskim ili ak demonskim Levijatanom.
Na taj bestijalni obrazac nadovezuje se mitoloki obra
zac, u kojem se ovek buni protiv (svog sopstvenog) roda, a naposletku i protiv Tvorca. Nasrui na svetu ivotinju, samog nosioca
kolektivne due, mitski junak, u pratnji svojih sledbenika, postaje
zaista radikalan revolucionar: on udara na celo oveanstvo, preduzima razaranje celokupne prirode, sveukupnog kosmikog po
retka, i uzdie sebe na mesto Tvorca. A prava romantiarska trage

100

dija nastupa u momentu u kojem se ukazuje neostvarivost ovog

poduhvata. Melville neumoljivo pokazuje da jedina harmonija ko
ja moe postojati izmeu pobunjenog broda i okeana jeste dija
bolina harmonija", koja zavrava boanskom kaznom (Moby
Dick usmruje posadu i potapa brod). I kao to Byron u svojoj po
emi ostavlja jednog preivelog, da bi uivao u radostima "ponovo
pronaenog raja, to isto ini i Melville, ali iz sasvim drugaijeg
razloga: da opomene ostatak ljudskog roda na nemogunost pobede nad Levijatanom.
Meutim, to ni u kom sluaju ne znai da Melvilleova
pria treba da odvrati ljude od toga da pokuaju ono to Ahavu i
posadi Pequoda nije polo za rukom. Izvui takav zakljuak, znai
lo bi krivo razumeti romantiku. Jer, prava dra se sastoji u samom
pokuaju, u razbuenim emocijama dok pokuaj traje, kao i u
"slavnoj propasti. Poslednji autentini sadraj romantiarske re
volucije svodi se, na kraju krajeva, upravo na to: rasplamsati strasti
(bez obzira na to kojim sredstvima i sa kojim ciljem) i ostatak i
vota "sagoreti", tj. intenzivno proiveti, neoptereen svim onim
to za sobom nosi opstanak i obina "svakodnevica. To je ono u
emu se slau i Byron i Melville. Zato je za povratak prirodi po
sve nebitno kako shvatamo samu prirodu (kao haromnini raj ili
kao rat svih protiv sviju); bitno je samo izmai dosadnom, repre
sivnom drutvu i upasti u kovitlac snanih emocija, koje ve po
prirodi stvari ne mogu trajati dugo i koje mora okonati smrt. Ti
me je cela novovekovna konstrukcija prava na otpor tiraniji, koja se
temeljila na samoodranju i pobuni protiv "neprijatelja" koji dri
vlast, preokrenuta. Ono od ega su se mislioci od Luthera preko
Hobbesa do Madisona uasavali, za one najdoslednije romantia
re - koji su bili dovoljno hrabri da izvedu sve konsekvence iz vla
stitog stanovita i koji e se kasnije poeti nazivati nihilistima postae navlastiti cilj revolucije: uzburkavanje strasti, rat i smrt.

5. Jevgenij Zamjatin: ludilo graditelja Integrala D-503

Prvi svetski rat, koji e do temelja uzdrmati zapadnu civilizaciju i
kod velikog broja ljudi raspaliti autentinu elju za ubijanjem i de
strukcijom, pokazae da romantiarska revolucija moe imati i
drugaiji ishod od "slavne propasti njenih aktera u dubinama

okeana. Komunistike voe (avangarda"), koje su se u Rusiji

1917. upustili u borbu za vlast, krenue drugim putem od onog
kojim su pre toga poli Byronov Christian i Melvilleov Ahav. Tzv.
"Oktobarska revolucija i uspostavljanje prve proleterske vlasti
krajem 1917. predstavljae, jezikom romantiarske revolucionarne
simbolike reeno, trijumf pobunjenikog broda koji se sa puine
okeana okrenuo nazad, doao na kopno i osvojio ga.
Za taj uspeh bie neophodno da posada pobunjenikog
broda ima podrku manjeg, ali zato odlunijeg dela stanovnika
kopna, koji e se pokazati spremnim da prihvati ono isto "ludilo
koje je posada ve iskusila na dalekim okeanskim prostranstvima.
O tome ta se sve moe izroditi iz takve "saradnje svedoi jedna
scena iz Opere za trigroa, koju su 1928. uradili knjievnik Bertolt
Brecht i kompozitor Kurt Weil. U toj sceni jedna nesrena ena po
imenu Jenny, koja pere sudove u bednoj krmi, mata o tome ta bi
uradila kada bi joj se srea ipak osmehnula i kada bi sa puine oke
ana doplovio brod, uz pomo ije posade bi uspostavila vlast nad
celim gradom. Ugnjetena, poniena i mrnjom prema elom sve
tu ispunjena proleterka u iznenadnom sticanju vlasti prepoznaje
iskljuivo mogunost da se okrutno i nemilosrdno osveti svim
svojim sugraanima - bez obzira na to da li je od njih trpela poni
enja ili nije. Ona hoe osvetu nad celim sistemom", nad elom
represivnom civilizacijom, i zna da je jedni nain da to uini da po
krene Teror. Tri dana opsade i bombardovanja grada zavrie se
kapitulacijom odbrane grada i dolaskom posade broda na kopno
- radi stavljanja pod komandu same "morske razbojnice Jenny".
I oko podneva stotine e se [s broda] iskrcati na kopno
Izai e po skrovitima
I iza svakih vrata uhvatie svakog
I baciti ga u okove i dovesti meni
I pitati me: Koga da ubijemo?
I pitati me: Koga da ubijemo?
I tog e podneva biti tiho u luci
Kada se bude postavilo pitanje ko e morati da umre.

1 tada e me uti da kaem: Svi!

I kako koja glava bude pala rei u: Hopla!

(Weil, 1982: 62)

102

U realnosti, posada broda nee biti voljna da se stavlja

pod komandu lokalnih frustriranih proletera nego e gledati da
njihovu agresiju iskoristi u borbi protiv postojeih vlasti, kako bi
se po izvojevanju pobede upustila u projekt izgradnje totalitarnog
reima na ruevinama zapadne civilizacije. Planovi pobunjenike
posade broda bie mnogo sofisticiraniji i stremie ostvarivanju
mnogo veeg uitka od onog koji prua obina sistematska egze
kucija graana.
Paradoks je logike totalitarnog reima da e se, odmah
po podjarmljivanju graana koji ive na kopnu, udariti i na onaj
isti okean - na ijoj je puini nastalo ludilo u ime odbrane pri
rode od represivne zapadne civilizacije. Totalitarni reim je poka
zao da se ne moe zaustaviti i da u svom rasprostiranju ne trpi
prepreke. Zato je bez odlaganja poeo da pod svoju vlast stavlja i
okeanska prostranstva, skupa sa svim ostrvima koja u njemu po
stoje i svim ivim biima koja u njemu ive. Tako je vrlo brzo sa
tajnama, opasnostima i skrivenim obeanjima sree, koje je pru
ala netaknuta divljina, iileo i emancipatorni potencijal okeana,
izruujui celokupnu zemaljsku kuglu pod vlast totalitarnog rei
ma. Uutkivanjem romantiarskog zova okeanskih prostranstava
pobunjenika posada broda je sa svojim voom na elu dola u
priliku da na vratove svih podanika namakne do tada nevien ja
ram i da ih pri tom pone uveravati da je u tome najvea mogua
srea - srea izgradnje one romantiarske utopije o kojoj su rani
je generacije mogle samo da mataju (uglavnom itajui izvetaje
moreplovaca o raju zemaljskom na Tahitiju i njemu slinim ostr
vima). Ukidajui dihotomiju nesputanog okeana i represivnog
broda (skupa sa kopnom, na kojem je nastao i ije je represivno
ustrojstvo preuzeo) njegova pobunjenika posada je od cele ze
maljske kugle stvorila jedinstveni brod, na kome je represija mo
rala sve vie da raste to je nova realnost manje nalikovala obea
njima starih romantiara.
To se moe vrlo jasno videti na primeru prvog totalitar
nog reima, koji je 1917. nastao u Rusiji. U svom romanu Zlatno te
le, I. Iljf i E. Petrov su u usta svome glavnom liku Ostapu Benderu stavili gorko ironinu konstataciju o oseaju izolovanosti gra
ana SSSR-a u dvadesetim godinama: "Inozemstvo je mit o prekogrobnom ivotu. Ko onamo zapadne ne vraa se (Iljf i Petrov,

103

1964: 378)- Totalitarni reim je, odmah po svom uvrenju,

hermetiki zatvorio zemlju, tako da su oni koji su u njoj ostali inostranstvo zaista mogli da zamiljaju jo jedino kao zagrobni ivot.
Unutar SSSR-a vladala je totalitarna partija, dok je na granicama
SSSR-a vladala smrt - u bukvalnom i prenosnom smislu. Totali
tarni reim je tako poeo da se izjednaava sa celim svetom, elom
zemaljskom kuglom, celim ivotom - totalno regulisanim, organizovanim i kontrolisanim.
Novi romantiari, koji e upoznati realnost komuni
stike utopije, usprotivie se revolucionarnom projektu izgrad
nje totalitarnog reima i, tavie, u njemu odmah prepoznati naj
vii stadijum one iste represivne (zapadne) civilizacije, za koju su
boljeviki revolucionari uporno tvrdili da je, njihovom zaslu
gom, unitena. O tome dobro svedoe intelektualna gibanja na
samim poecima ruskog totalitarnog reima. Uviajui da je u
Rusiji na pomolu stvaranje verovatno najmonstruoznijeg, najsveohuvatnijeg i zato najopasnijeg produkta zapadnog "represiv
nog racionalizma", romantiari su prema njemu veoma brzo za
uzeli otar kritiki stav. Zanimljivo je da su pri tom, strahujui od
brzog proirenja totalitarnog boljevizma po elom svetu, poeli
da variraju simboliku provale ludila - sada ne vie na puini okeana, ve u dubinama kosmosa. Zemaljska kugla inila se prvim
romantiarskim svedocima sovjetkog eksperimenta izgubljenom
i zato je okean u njihovim oima zaista postao - ako ne ba u
trenutku kada su pisali, a onda svakao u doglednoj budunosti
pokoren, pripitomljen ili ak isuen. Za Rusiju dvadesetog veka
kosmos je zamenjivao simbol mora sa svim njegovim simboli
nim prizvucima proienja, izbavljenja od obinog, i samoponitenja. Ruski prometejevci vie nisu govorili o kovegu vere ili
brodu na puini, ve o novoj letelici koja e ih odvesti u najuda
ljeniji kosmos (Bilington, 1988: 561). Novim romantiarima
preostao je jo jedino kosmos kao poslednja perspektiva spasa
istinske sree i slobode" od sveprisutnog totalitarnog "raciona
lizma".
Za ta kretanja je paradigmatian roman Jevgenija ZamjatinaM i iz 1920. U ovoj antiutopiji predstavljen je savreno
kontrolisani i birokratizovani svet budunosti u kojem kolekti
vizam, "mainska bezlinost i autoritarna vlast "Dobrotvora u

104

potpunosti iskorenjuju sve ostatke prirodne spontanosti i samoniklosti, pretei da svoj destruktivni projekat proire kroz e
lu vasionu. Roman zapoinje u vremenu koje je smeteno u bu
dunost udaljenu hiljadu godina od naeg vremena, tj. od vre
mena u kojem je "Jedinstvena Drava stavila pod svoju vlast
"itavu zemaljsku kuglu". Deset vekova posle tog "podviga na
dnevni red je doao novi, "jo slavniji podvig: da staklenim,
elektrinim ognjenim [svemirskim brodom] Integralom integri
rate beskonanu jednainu vasione. Vama predstoji da blago
tvornom jarmu razuma potinite nepoznata bia koja naseljava
ju druge planete i koja su moda jo u divljem stanju slobode.
Ako ona ne shvate da im mi nosimo matematiki besprekornu
sreu, naa je obaveza da ih primoramo da budu sreni (Zamjatin, 1978: 5). Nakon to je podjarmio i unitio onaj stari roman
tiarski okean, kao carstvo "istinske sree i slobode", i rasprostro se po celoj zemaljskoj kugli, totalitarni reim je sazreo za
novi poduhvat - zatiranje slobode svakog ivog stvora, proire
nje "matematiki besprekorne sree (koja se, kako na kraju ro
mana moemo da vidimo, postie hirurkom intervencijom na
mozgu) po svim planetarna i pokoravanje celog kosmosa "Jedin
stvenoj Dravi.
Antiutopija, koju donosi romani/, predstavlja Zamjatinovu projekciju zrelog totalitarnog reima ("Jedinstvene dra
ve"), koji je pred njegovim oima u realnosti tek nastajao na tlu
Rusije. U romantiarskoj tradiciji, Zamjatin ludilu daje subverziv
nu ulogu u represivnom poretku. "Jedinstvenoj Dravi se, naime,
suprotstavlja grupa "prirodnih ljudi, sledbenika Mefista ("Mefi), koja namerava da ukrade svemirski brod i pronae sebi neku
planetu na kojoj e moi da nastavi da ivi u skladu sa prirodom.
A za jedan takav poduhvat - koji je praktino pobuna protiv "ma
tematiki besprekorne sree Jedinstvene Drave - potrebna je
pre svega - provala ludila. Obraajui se okupljenim Mefima,
glavni junak romana, graditelj Inegrala po imenu D-503, otkriva
ta je neophodna pretpostavka za uspeh njihovog poduhvata i po
hoda u dubine svemira: "Da, ba tako! I svi treba da poludite, neo
phodno je da poludite, neophodno je da svi poludite - to je mo
gue pre! To je neophodno - ja znam (Zamjatin, 1978:105). Lu
dilo na koje se poziva D-503 ima jedno "kosmiko znaenje, ko

jo j

je se ispoljava u emancipatornom suprotstavljanju poretku repre

sivnog ("matematikog) racionalizma, skupa sa njegovom nepri
rodnom sreom i neprijateljstvom prema slobodi pojedinaca. Iako
nemaju nameru da srue Jedinstvenu Dravu, Mefi, nadahnuti lu
dilom "istinskog ("prirodnog) humanizma, treba da pokidaju
sve niti koje ih povezuju sa zemljom (po kojoj se protegla Jedin
stvena Drava) i da pohrle tamo gde ih eka ona "istinska srea i
sloboda" - u dubine kosmosa. Ono to je ostrvo Tupunai za
Byronovog Torquila, ono to su dubine okeana kojima pliva Moby
Dick za Melvilleovog Ahava, to je neka daleka planeta u kosmosu
za Zamjatinovog D-503.
Ovim nadometanjem okeana kosmosom (odnosno
ostrva u okeanu planetom u kosmosu), Zamjatin je pokuavao da
spasi romantiarsku perspektivu za obine graane sovjetske Ru
sije, koji su traili neko pribeite od strave ivota pod boljevi
kom revolucionarnom tiranijom. Nade u ostvarenje istinske slo
bode i sree lansirane su daleko, u nesagledive dubine kosmosa,
i pomerene u neku nedefinisanu budunost, kada tehnologija bu
de toliko usavrena da omogui svemirske letove.19 To reenje,
pada u oi, nije bilo posebno originalno i zapravo se svodilo na
dodavanje jedne nove (kosmike) ravni u romantiarski projekt,
na osnovu kojega su boljevici u to vreme ve izgraivali svoj tota
litarni reim. A upravo je taj projekt otvarao nesluene perspekti
ve istinske sree i slobode - iako samo za lanove totalitarne
partije, koja se vrlo brzo po "Oktobarskoj revoluciji uzdigla u je
dinog i neprikosnovenog gospodara nad proleterima.

1 9 Ia k o je Z a m ja tin na kraju ro m a n a A f;, s h o d n o ro m a n ti a rsk o m k a n o n u , o s u

d io p o d u h v a t D - 5 0 3 na n eu sp e h , a n je g a n a p ro p a st (u sle d h iru rk e in te rv
en c ije u n i te n ja lju d sk o sti), u o g le d u O knjievnosti, revoluciji i entropiji iz 1 9 2 3 .
o n je iz n e o jed n o u o sn o vi o p tim is ti k o sh v a ta n je o sk o ro j p ro p a sti b o lj e v i
k o g e k sp e rim e n ta u R u siji. U tom o g le d u o n je p o d re d io "so c ija ln u rev o lu c i
ju " (b o lj e v ik a ) v eliko m , "k o s m i k o m Z a k o n u revo lu cije , k o ji m elje sv e
d o g m e s a d a n jic e i ne m oe se u k ro titi n ik a k v im s re d stv im a , p a ni b o lj e v i
k im rec ep tim a za izgrad n ju id e a ln o g d r a v n o g u re e n ja (Z a m ja tin , 1 9 6 3 : 2 5 3 3 ). T im e je Z a m jatin na novi n a in v a rira o ro m a n ti a rsk i m o tiv u z a lu d n o sti
b o rb e ra z u m a p ro tiv prirode, a revo lu c iji k o ju lju d i prave d ire k tn o s u p ro ts ta
v io u n iv e rz a ln u ko sm iku revo lu ciju , k o ja n e u m itn o n ap red u je sv o jim p u tem
i n e m ilo srd n o kri o tp o r svega to joj se isp re i.

106

6. Epilog: Teror na palubi broda koji tone

Romantika je u velikom delu 19. veka imala odreeni afinitet pre
ma jednakosti ljudi i nije mogla da pristane na to da obespravlje
nu veinu redukuje na puke objekte za ispunjenje "istinske sree i
slobode privilegovane manjine, koja dri poluge vlasti u rukama.
Ali, kao to to reito pokazuje primer Melvillea, romantika je ve
polovinom 19. veka poela da se poigrava pomilju da bi "istinska'
srea i sloboda ljudi mogla leati u lovu na Levijatana, u kojem le
i kolektivna dua celog oveanstva, kakvo je Evropljanima (i
SevernimAmerikancima) do tada bilo poznato iz hrianskog naslea. Do kraja 19. veka, romantika e uspeti da pree Rubikon i
da to naslee pone da ukida, vraajui se prethrianskom tribalizmu ili ak nepatvorenoj animalnosti. Friedrich Nietzsche je
osoba iji "pesimizam snage u tome igra jednu od glavnih uloga.
Novi ovek (natovek), kojeg romantika poinje sa Nietzscheom
da sanja, predstavlja gospodara, pripadnika elite monih, koji
"uiva u istom, sirovom zlu; on smatra besmisleno zlo najzanimlji
vijim. Ako mu je pre bio nuan Bog, njega sada ushiuje nered sve
ta bez Boga, svet sluaja, u iju sutinu spada uasno, dvoznano,
zanosno. [...] Animalnost sada vie ne pobuuje stravu; duhovita
i srena razdraganost ivotinje u oveku je u ovim vremenima najpobedonosniji oblik duhovnosti (Nietzsche, 1985: 476). To je
ujedno i slika pripadnika totalitarne partije, kome je dato da se po
naa kao ivotinja i da se pritom osea kao pripadnik (nadoveanske) avangarde oveanstva". A za to on nee morati da putu
je ni na puinu okeana, ni u kosm ike dubine - prirodno stanje
u kojem e se obreti bie navlastito delo revolucije u njegovoj vla
stitoj dravi.
Susret romantiarske utopije sa ovozemaljskom real
nou dogodio se u SSSR-u, u vreme Staljinove revolucionarne ti
ranije. Poto je slomljen gotovo svaki otpor obinih ljudi, oni su
izrueni na milost i nemilost novim gospodarima, u kojima ne sa
mo da je jo plamtela "revolucionarna strast nego su se uzburka
li i dugo potiskivani elementarni nagoni, neodlono traei objek
te pranjenja. To sasvim jasno izraava jedan boljevik u listu Na
agrarnom frontu od 7/8. avgusta 1930. Na jednom mestu on je pro
roanski zapisao; "Kada stanovnitvo bude kolektivizirano, mase
e biti u naim rukama i moi e im se raditi ta se bude htelo

107

(cit. prema: Steinberg, 1931:334). Ostvarivanje uzvienog cilja "iz

gradnje komunizma tako je pretvoreno u poligon za utoljenje
strasti i nagona boljevika. Iako je primera bezbroj, ovde se moe
navesti jedan iz 1929, kada su neki partijski funkcioneri "specijal
no otili uJablonsku kolu da vide uiteljicu Orlovu, erku kulaka
osuenog na osam godina za antisovjetsku aktivnost, i Kustovu,
erku svetenika. Tamo su napravili pijanku i naterali uiteljice da
spavaju s njima. [...] Jedan od njih objasnio je svoj sramotan predlog izjavom: 'ja sam (sovjetska) vlast; mogu da radim bilo ta
(Konkvest, 1988:105). Raspaljene strasti i nagoni lanova totali
tarne partije sada su nalazili mnogobrojne puteve za nesputano
zadovoljenje, pri emu su "objekti na kojima je do zadovoljenja
dolazilo morali da prou iroku paletu patnji - od moralnog po
nienja pa sve do same smrti.
A kada su, sredinom tridesetih godina, zapoele istke
i u samoj totalitarnoj partiji, vie se niko u elom SSSR-u nije oseao sigurnim. Doslovno svaki Staljinov podanik imao je dobre
razloge da sumnja da e doekati sutranji dan. Meutim, upravo
u takvim prilikama dolazi do paradoksalnog kvalitativnog dobit
ka: lanovi totalitarne partije su sada mogli da uzmu zdravo za go
tovo da je "dolo njihovih pet minuta i da svojim strastima puste
jo mnogo vie na volju, znajui da ih moda ve "estog minuta"
moe progutati mrak. Ubistva, pljake, silovanja, muenja, razno
vrsni oblici ponienja nelanova ili bivih lanova partije - i dalje
povezani sa u manjoj ili veoj meri ouvanim mesijanskim oseanjem "izgradnje komunizma - jo su naglaenije prerasli u sadr
aje "ostvarivanja istinske sree i slobode lanova totalitarne par
tije. Kao to je primetio jedan od vodeih nemakih romantiara i
nihilista tog doba Ernst Jnger - samo tamo gde smrt vreba sa
svih strana i u svakom trenutku ugroava njegov opstanak, ovek
moe da oseti najvea zadovoljstva. "Upravo tamo gde je ivot op
koljen smru, tamo on plamti u ivotnim bojama, kao Boccacciove slike pred kapijama Firence pogoene kugom, kao ljubav suiavog, kao bahanalije na tonuem brodu" ( J n g e r , 1925: 82). Ro
mantiarska simbolika broda i okeana tako nalazi svoje poslednje
pribeite u slici tonueg broda, na kojem ludilo dobija oblik
bahanalija buduih utopljenika, svesnih da vie nemaju ta da iz
gube. U utrkivanju sa smru, njima vie ne pada na pamet da diu

108

pobunu protiv kapetana broda i grade neki novi poredak, nego

tee samo jo tome da svoju poudu lie svake stege i obzira.
Ista atmosfera zavladala je i u Staljinovom SSSR-u, ia
ko su drai njegovih bahanalija mogli da osete samo privilegovani
lanovi totalitarne partije, i to pod uslovom da shvate da jedini is
pravan stav u situaciji u kojoj se nalaze glasi - carpe diem". Sutra
njica je obavijena tamom, ali zato trenutna apsolutna mo nad
potpuno obespravljenim sugraanima, koju prua uee u partij
skom aparatu, moe da pribavi nesluene izvore brzog i snanog
zadovoljstva. Ta logika ne samo da je vaila i za samog gospodara
celog sistema, nego je kod njega dostizala kulminaciju. Kao to e
mo jo moi da vidimo u 5. odeljku 2 2 . poglavlja, kod Staljina je
paranoja vlasti dostigla neverovatne razmere. U takorei pani
nom strahu da e biti iznenaen i ubijen, Staljin je morao razviti
jo ponajsnaniji oseaj da se nalazi na "tonuem brodu i da tre
ba da maksimalno iskoristi svoje (moda) poslednje trenutke.
Njegovo sladostrae u ubijanju vlastitih partijskih drugova i po
danika delimino se moe razumeti upravo iz romantiarske logi
ke pojaavanja intenziteta uitka (tj. oseaja ivota uopte) sa (su
bjektivno percipiranim) pribliavanjem smrti. Pomama za ubija
njem je u isti mah uzrok i posledica one tenzije u kojoj vie niiji
ivot nije siguran - ukljuujui tu i ivot samog hazjajina - i koja
itav sistem Terora dri u pogonu. Staljinova istinska smrt (koja
je po svemu sudei nastupila kao posledica izliva krvi u mozak)
pokazae se kao jedini nain da se circulus vitiosus tog sistema de
montira.
Staljinov SSSR se tako - ne bez ironije - pokazuje kao
prvi pravi romantiarski raj na zemlji. "Herojima borbe za pleme
niti ideal komunizma Staljin je uinio veliku uslugu oduzevi im
sigurnost egzistencije, uputivi ih na neprestanu meusobnu bor
bu i onemoguivi im da "ogreznu u dekadenciju (buroaskog
tipa"). Umesto toga, njihovim je strastima i nagonima dozvoljeno
da se bez ikakvih buroaskih predrasuda zadovoljavaju na svim
raspoloivim objektima unutar granica SSSR-a - sve do onog mo
menta kada bi i sami postali objekt zadovoljenja strasti i nagona
nekog drugog lana totalitarne partije koji je "doekao svojih pet
minuta. "Punoa ivljenja, koju su lanovi totalitarne partije na
taj nain stekli, ni po emu nije zaostajala za onim doivljajima

109

koje su romantiari devetnaestog veka opisivali kod svojih junaka

od trenutka kada bi poludeli na brodovima na puini okeana i pre
pustili se pesmi sirena - koja realno nije prenosila nita drugo do
zov divljine - sa dalekih, nedokuivih i mameih ostrva. SSSR
je to paradoksalno jedinstvo broda (kopna), okeana i ostrva, "to
talitet izvan kojeg vie ne postoji nita, a unutar kojeg vlada jo
samo ludilo - ludilo Terora. U njemu je dugo sanjani romanitiarski san o ostrvu Tahitiju napokon pomiren sa stravom prirodnog
stanja, kojem se 1790. jedan deo posade broda Bounty vratio ka
da se iskrcao na ostrvo Pitkern.

110

XVI
KOMUNISTIKA TEORIJA REVOLUCIJE

Ponekad se o 18. veku govori kao o veku revolucija, pri emu se, po
red politikih revolucija (Amerike i Francuske), pominje jo jedna
- "industrijska revolucija", ije je sredite bilo u Engleskoj u drugoj
treini veka. To je vreme kada zapoinje intenzivna industrijalizaci
ja, mehanizacija, koncentracija kapitala (u akcionarskim drutvima)
i rada (u fabrikama), kao i klasna polarizacija. Na jednoj strani se
new gentry i old gentry sve vie spajaju i proimaju, uvidevi zajedni
ke interese u novoj podeli rada, dok se na drugoj strani obrazuje in
dustrijski proletarijat, koji dolazi da u velikoj bedi ivi u gradovima,
obespravljen i izloen besomunoj eksploataciji. Na vrhuncu "indu
strijske revolucije krajem 18. veka, Engleska predstavlja tipinu oli
garhiju u kojoj klase zemljoposednika i kapitalista dre u svojim ru
kama sve poluge vlasti i vode politiku iskljuivo u sopstvenom inte
resu. Tako u Donjem domu Parlamenta od 558 mesta 294 (53%)
zauzimaju poslanici koji su dolazili iz izbornih jedinica bez biraa ili
sa brojem biraa koji nije dostizao 250. Do kraja 18. veka broj posla
nika koji su uopte bili birani pao je ispod 200, dok su ostali bili naimenovani - nakon to su svoje poslaniko mesto jednostavno ku
pili (Setzer, 1973:19-20). Broj graana koji su jo imali birako pra
vo srozao se na 2,1% ukupne populacije (Setzer, 1973: 272) i prak
tino se izjednaio sa "vladajuom klasom" (ruling class). To je bio
svakako jedan od najcrnjih perioda engleskog parlamentarizma, ko
ji su obeleili korupcija, zakonska represija, opsena krenja slobo
da i prava obinih graana itd. (upor. Molnar, 1997: 94-98).1
1 Ipak, kako kon statuje B arrin gton M oore, E n gleska je u poreenju sa ko n tin ental
nim dravam a, im ala neke kom parativne prednosti koje su joj olakavale n ap redo
vanje u pravcu dem okratije: seljaki problem nije posto jao , konzervativci i liberali
su b ili sprem ni da se nadm eu u dob ijan ju podrke svih E n gleza (k a sn ije i E n gle
skin ja), parlam entarni m ehanizam je odlin o fu n kcion isao itd. (M u r, 2 0 0 0 : 4 5 ) .
Sve te kom parativne predn osti, naravno, jo sam e po sebi n isu znaile da e se E n
gleska zaista i dem okratizovati: ono to je bio kljuni u slo v dem okratizacije bila je
politiki organizovana radnika klasa koja e znati da sve te prednosti isko risti.

Takvo stanje ne promie ni tadanjim teoretiarima. U

Istraivanjima o prirodi i uzrocima bogatstva naroda iz 1776. Adam

Smith pie: "Gdje god postoji veliko vlasnitvo, postoji i velika

nejednakost. Na jednog veoma bogatog ovjeka mora biti najma
nje pet stotina siromaha, a obilje nekolicine pretpostavlja oskudi
cu za mnoge ljude. Obilje bogataa izaziva negodovanje siromaha,
koje esto tjera oskudica i navodi zavist, da napadaju njegove po
sjede" (Smith, 1952: 208). U nastavku svojih izlaganja, Smith do
lazi do novog odreenja vlade, koje sasvim izlazi u susret aktuelnim engleskim prilikama: Graanska vlada, ukoliko je osnovana za
zatitu vlasnitva [kurziv A. M.], zapravo je osnovana za odbranu
bogatih protiv siromaha ili onih koji imaju neko vlasnitvo protiv
onih, koji nemaju uope nita (Smith, 1952: 212). Smith ostavlja
mogunost da vlada moe biti osnovana i u druge svrhe, ali kada
doe u ruke klase bogatih, onda slui jednostavno zatiti njiho
vog bogatstva i privilegija i odravanju opte nejednakosti.
Amerika revolucija bila je put kojim su Amerikanci
poli da bi se oslobodili jarma oligarhije, koja je u Engleskoj vla
dala u drugoj polovini 18. veka. Englezi (kao i ostali stanovnici Ve
like Britanije) tu opciju nisu imali i morali su neto konstruktivno
da preduzmu kako bi engleski politiki sistem istrgli iz ruku no
vih oligarha.

i. Dva naina politike borbe radnike klase

Problem sa kojim su se Englezi suoili u drugoj polovini 18. veka,
iako na sebi nosi peat engleskih politikih i ekonomskih prilika,
bio je mnogo univerzalniji. To je pronalaenje naina na koji e
jedno drutvo, koje je zahvatio proces intenzivne ekonomske (a na
njoj zasnovane i politike) polarizacije, krenuti u obuzdavanje
ekonomske moi i eliminaciju destruktivnih politikih, pa i eti
kih efekata ekonomskih nejednakosti. Jedan nain otkrili su ve
stari Rimljani. Tit Livije izvetava da je poetkom 4. veka pre n. e.
Rim zahvatio talas pauperizacije plebejaca, koji je opasno zapretio
da uzdrma socijalne temelje republike. Rimski plebs se tada odlu
io za politiku borbu sa ciljem da "dovede svoje ljude na najvie
poloaje, koji bi onda zakonskom reformom poboljali njegov
ekonomski poloaj (Livije, 1995: 43). Za puke tribune tada su

112

izabrani Gaj Licinije i Lucije Sekstije, koji su na sebe uzeli zadatak

da realizuju ovaj cilj. U narednih deset godina (376-367) ogore
ne politike borbe oni su uspeli da izdejstvuju kompromis sa pa
tricijima: najvia magistratura konzula postala je pristupana i
plebejcima, puki tribuni su dobili pravo veta na odluke konzula,
a doneti su i zakoni kojima se regulie davanje novoosvojene ze
mlje siromanim plebejcima kako bi mogli da isplate dugove, eko
nomski ojaaju i povrate svoju nezavisnost: "Sve te pobede plebejaca, iako su vodile sve veoj demokratizaciji rimske drave, nisu
steene, kao u veini grkih drava, estokim oruanim klasnim
sukobima i krvoproliem, nego revolucijama bez krvi. [...] Nova
organizacija graanstva sigurno je zajednici ulila novu snagu. Opti interes postao je direktno i briga svakog graanina: on se lino
oseao odgovornim za dravu i za njen napredak (Rostovcev,
1990:245). Istorija veeg dela rimske republike svedoi o mogu
nostima da se siromane klase poveu u jednu kompaktnu politi
ku "partiju", koja e dugom, upornom i strpljivom politikom
borbom naterati "partiju bogate klase (koja je na temelju svoje
ekonomske snage prisvojila i samu politiku vlast) na dalekose
ne politike i ekonomske reforme.
Isti nain reavanja problema zaotrene klasne polari
zacije kroz postepene reforme odabrali su i Englezi: od osnivanja
Londonskog korespondentskog drutva 1792 (koje je osnovano
da bi zahtevalo parlamentarnu reformu i uvoenje birakog prava
za sve punoletne osobe), pa preko Velikog nacionalnog konsolidovanog sindikata (u kojem su se, nakon ukidanja zabrane udru
ivanja 1825. okupili brojni granski i lokalni sindikati), London
skog radnikog udruenja (koje je osnovano 1836, usvojivi Pu
ku kartu sa zahtevima za godinje parlamente, ukidanje cenzusa
za poslanike kandidate, tajno glasanje, jednako velike izborne je
dinice, opte pravo glasa za mukarce i dnevnice za parlamentar
ne poslanike) i Nacionalnog artistikog udruenja (koje je 1840.
osnovano kao svojevrsna grupa za pritisak na Parlament da usvo
ji Puku kartu), sve do formiranja Laburistike stranke 1906, ko
ja e postati glavni pokreta demokratizacije zemlje i politiki stub
sindikalne borbe radnike klase za njenu ekonomsku emancipaci
ju i prosperitet. Ovo sasvim nerevolucionarno ili ak antirevolucionarno raspoloenje engleske radnike klase moe se delimino

113

objasniti animozitetom koji su njeni pripadnici gajili prema revo

luciji uopte, poistoveujui je uglavnom sa industrijskom revolu
cijom. Govorili su da je u Engleskoj u 18. veku izvrena "tiha in
dustrijska revolucija koja je ugrozila radnike i da zato oni treba da
preduzmu tihu kontrarevoluciju, kako bi se uspostavila pravda
u drutvu (Nolte, 1983: 266).
U skladu sa ovim kontrarevolucionarnim raspoloe
njem, engleski radnici su se u velikom broju udruivali u sindika
te, koji su tokom celog 19. veka jaali i personalno, i profesionalno,
i organizaciono, vrei sve vei uticaj kako na poslodavce, tako i na
sam Parlament. trajkovi, takoe, postaju sve ubojitije sredstvo
klasne borbe, zahvaljujui trajkakim fondovima, strogoj sindi
kalnoj disciplini i jedinstvenosti u nastupu prema poslodavcima.
ak i u vreme najvee represije prema radnikim udruenjima
(1799-1825) sindikalna borba nije posustala, nego je upravo po
stala platforma sa koje su radnici krenuli u otpor prema represiv
nom zakonodavstvu. Na optube da su jakobinci, da kuju zaveru protiv engleskih sloboda i da e se borba za radnika prava i
u Engleskoj zavriti kao u Francuskoj - haosom iz kojeg e se uz
dii despotija - engleski radnici su nepokolebljivo uzvraali kontraoptubama za klasnu vladavinu, koja je potisnula opte dobro i
afirmisala interese samo jedne klase - klase kapitalista. Zanimljivo
je da su engleski radnici u ovoj borbi imali saveznike u pojedinim
poslanicima Parlamenta. Tako je npr. lord Holland u Parlamentu
izneo otru kritiku na raun (kasnije usvojenog) predloga Zakona
protiv radnikog udruivanja iz 1799. Odredbe tog zakona po nje
mu su bile "nepravedne u njihovim principima i zlonamerne u nji
hovoj tendenciji [...] Gospodar je uvek imao tendenciju da svojim
radnicima pripie zaveru kada su poteno traili poveanje svojih
plata. [...] Doi e do takvih okolnosti u kojima e poveanje rad
nikih plata biti nuno prema principima pravde i humanosti, ali
ako bi zakon poput ovog za nevolju bio usvojen, najamni radnici
nee nikada moi da poteno zahtevaju poveanje svojih plata, a da
ih to ne izloi nevoljama i kaznama ovog zakona (cit. prema:
Mantoux, 1966: 447). Tri godine kasnije, jedan drugi poslanik
Parlamenta, Sir Robert Peel, uspee da, upravo u ime "humanosti i
javnog duha progura zakon kojim se reguliu minimalni uslovi
rada, naroito za decu (koja su u to vreme veoma esto bila prinu

114

ena da rade). Ma koliko skroman njegov domaaj, ovaj zakon je

znaajan zato to je uveo instituciju fabrike inspekcije i sankcionisao princip da drava moe ograniavati arbitrarnost posloda
vaca u korist posloprimaca (Mantoux, 1966: 472).
U to vreme je u Nju Lanarku biznismen Robert Owen
ve uveliko bio isprobavao nove modele organizacije fabrikog i
vota i prosvete radnike klase. Na osnovu uspeha koje je u tom do
menu imao, on je poeo da se agilno zalae za opsene ekonom
ske i socijalne reforme koje bi se sprovele u nacionalnim razmerama i koje ve otkrivaju konture budue welfare state. U spisu u ko
jem izlae rezultate svog socijalnog eksperimenta, on se obraa
engleskoj vladi: "Omoguite stanovnicima bilo koje zemlje racio
nalan odgoj i ti e ljudi biti racionalni. Osigurajte poteno i kori
sno zaposlenje onima to su uvjebani za neki posao i oni e se
mnogo radije odluiti za takav nain zarade nego da se i dalje ba
ve nepotenim i opasnim poslovima. Bez svake sumnje, u intere
su je svake vlade da svojim graanima osigura takvo obrazovanje i
takvo zapoljavanje: a osigurati oboje sasvim je lako izvodivo.
Ono prvo, racionalan odgoj, kako sam ve rekao, moe se ostvari
ti na osnovi jednistvenoga nacionalnog sustava za formiranje ka
raktera, a ovo drugo, zapoljavanje, osigurat e se tako da vlade
pripreme stanovitu rezervu poslova za viak radne snage u vrijeme
kada opada opa potranja radne snage irom zemlje. To bi treba
lo da budu radovi na objektima kojih bi naknadna korisnost za
drutvo opravdavala visinu uloenih sredstava (Owen, 1980:37).
Iako je Owen naiao na gluve ui vladajue engleske oligarhije,
radnici su i te kako imali sluha za njegove ideje i zato su se one na
le u samom jezgru programa trejdjunistikog pokreta 1830-1834
(u kojem je i sam Owen igrao jednu od kljunih uloga).
U prvih etvrt veka 19. veka, a naroito u razdoblju
1815-1820, buktala je otra borba izmeu radnikih organizacija,
koje su oterane u ilegalu, i vlasti nesklonih kompromisima. Rad
nici su izdrali ovaj udar represije i iz borbe protiv vlasti izali kao
pobednici, da bi u narednim decenijama mogli da nastave svoju
legalnu refomistiku politiku. Pri tom je zanimljivo da svi pokua
ji vlasti da engleske borce za radnika prava izjednae sa "jakobicima, prokau njihovu konspirativnu delatnost i na taj nain ih
diskvalifikuju kao prevratnike, kod njih nisu proizveli znaajniji

115

zaokret ka onom istinskom jakobinskom radikalizmu. Frakcija

koja je zagovarala oruani ustanak (physical fo n e faction) unutar
artistikog pokreta nikada nije uspela da se nametne elom po
kretu, poto ju je uvek potiskivala frakcija koja je zagovarala mir
ne reforme (moralforce faction) i kojoj se ne elu nalazio veoma uticajni William Lovett (isto miljenje je delio i sam Robert Owen).
"Politiki radikali, kao Kobet i Hant, drali su se potpuno po stra
ni od tih pokreta pobune i bili suvie oprezni da bi ih vladini agen
ti mogli uvui u zavere. Samo mali broj lakovernih ljudi dao se za
vesti da poveruje u postojanje nacionalnog revolucionarnog plana
[o emu su glasine irili vladini agenti] i pod rukovodstvom piju
na, koji su ih izdali, u njemu odigra svoj nesreni deo. [...] U stva
ri, voi radikala od 1820. nadalje uspeno su odvraali panju rad
nika od nemira i lomljenja maina na politiku delatnost. U haotinim godinama posle Vaterloa nastala je ustavna borba za re
formu Parlamenta. Poto su trgovina i industrija izlazile iz najgo
re krize, radnici su namesto nereda prelazili na politiko organizovanje; poto je panika prola, reakcionarne mere su postepeno sla
bile te je bilo lake sprovoditi ustavnu agitaciju (Kol, 1955: 6263).
Razlog za to moda treba traiti u injenici to su, iz i
tavog spleta ideja Francuske revolucije, na englesku radniku kla
su najvei uticaj ostavile ideje irondinaca, koje im je, izmeane sa
idejama prve faze Amerike revolucije, prerieo Thomas Paine:
"Pejnu pripada zasluga to je, inspirisan Francuskom revoluci
jom, pokrenuo prvi odreeni radikalni pokret radnike klase u En
gleskoj. Borba spisima, zapoeta Berkovim i Pejnovim knjigama,
ubrzo se pretvorila u borbu organizacija (Kol, 1955:36). Zbog to
ga je engleska radnika klasa, iako duguje Francuskoj revoluciji za
inspiraciju sopstvene organizovane borbe za demokratizaciju i
poboljanje svog ekonomskog poloaja, od samog starta nala
snage da se odupre svim iskuenjima revolucionarnog (kvazireligioznog) hilijazma, koji je u to vreme ve bio zapljusnuo Francu
sku. To, naravno, ne znai da tih iskuenja nije bilo, niti da ona ni
su bila jaka: Ali u najveem broju umova odrana je ravnotea iz
meu spoljnog iskustva i unutranjeg carstva, koje Sile Sveta nisu
mogle dotai i koje je bilo opskrbljeno evokativnim jezikom Sta
rog zaveta. Thomas Hardy [lider Londonskog korespondentskog

116

drutva] bio je trezven, ak prozaian ovek, sa sitniavom sklo

nou ka praktinim detaljima organizacije" (Thompson, 1968:
55). Eric Thompson u svojoj studiji o nastanku engleske radnike
klase pokazuje koliko je za ovu pobedu oseaja za praktine cilje
ve i organizacione probleme nad hilijastikim raspoloenjem bilo
bitno, ako ne i presudno sedamnaestovekovno levelersko naslee:
Kada se itaju kontroverze izmeu reformista i vlasti, kao i izme
u razliitih reformisitikih grupa, vidi se da su debate iz Putnija
ponovo prizvane u ivot (Thompson, 1968: 26). Prvi borci za
prava radnike klase jednostavno su obnovili dva veka staru di
skusiju i u prvi plan izvukli levelerske argumente u prilog optem
pravu glasa, osnaujui ih kritikom britanskog politikog uree
nja izloenom u Paineovim Pravima oveka. Takav stav je bio dale
ko od radikalizma jakobinske provenijencije i predstavljao je jed
nu od prvih artikulacija zahteva za stvaranje demokratske ustavne
drave u modernoj epohi. Kada je tok Francuske revolucije poeo
da se usmerava ka uspostavljanju revolucionarne tiranije, lanovi
Londonskog korespondentskog drutva su to odmah uoili i u
svojoj Adresi iz 1793. otro osudili, povlaei odsudnu demarkacionu liniju izmeu politikih prilika u dve drave: [...]nae lino
sti su zatiene zakonima, dok su njihovi ivoti stavljeni na milost
i nemilost svakom ovlaenom pojedincu. [...] Dok smo mi ljudi,
oni su robovi" (cit. prema: Thompson, 1968: 91). Prema tome, pr
ve voe radnikog pokreta dobro su znale da cene one pozitivne
tekovine engleskog politikog ureenja i da snagu svoju i svojih
drugova usmere ka konstruktivnom reavanju aktuelnih problema
radnike klase i borbi za demokratizaciju tog ureenja. Zato, kada
Maurice Latey u svojoj studiji o tiraniji konstatuje kako je u Engle
skoj romantizam imao snaan uticaj u knjievnosti, a skoro nika
kav u politici, i kada zaslugu za to pripie injenici da Engelska ni
je bila zahvaena revolucionarnim gibanjima pokrenutim 1789
(Latey, 1972:185), onda treba odmah dodati da su engleski vlada
jui politiki diskurs, vrednosti i tradicija u to vreme bili dovoljno
jaki da u samom korenu onemogue "romantiziranje politikog
ivota.
Drugi nain borbe radnike klase protiv klase kapitali
sta sastojao se u podizanju "revolucije proletarijata ili "komuni
stike revolucije, koja e uspostavljanjem "diktature proletarija

117

ta zavriti istoriju (shvaenu kao "istoriju klasnih borbi) i otpo

eti novu verziju hiljadugodinjeg carstva Hristovog, zvanog "ko
munizam. Zato nimalo ne treba da udi da su poeci komunizma
na tlu kontinentalne Evrope u 19. veku duboko obeleeni obno
vom milenarizma i hilijastikog oekivanja konanog obrauna
Dobra sa silama Zla. Eshaton, u kojem su se meali biblijski mo
tivi i predstave seljake "stare pravice i iji je dolazak poetkom
16. veka zapoeo da prorokuje Thomas Mntzer, sada je dobio no
vu dra i novi oblik. Ne pie bez razloga Friedrich Engels da je
Mntzerov program bio "genijalna antipcipacija uslova za oslobo
enje proleterskih elemenata koji su se tek razvijali meu plebejcima i da pod carstvom bojim Mn[t]zer nije podrazumevao
nita drugo nego jedan drutveni poredak u kome nee vie biti
klasnih razlika, privatnog vlasnitva i dravne vlasti koja bi lano
vima drutva bila tua i nezavisna od njih (Engels, 19756 297).
Mntzerovo hilijastiko "carstvo Boje su Engels i drugi komu
nisti u 19. i 20. veku deifrovali kao proleterski raj, u kome e vla
dati potpuna jednakost (u svemu i pre svega), materijalno blago
stanje i moralna istota.
Najadekvatniji pandan Mntzeru u 19. veku svakako
je' jedan od prvih nemakih komunista Wilhelm Weitling.
Weitling je lino poznavao Blanquija i ak uestvovao u ustanku
koji je potonji podigao 12. maja 1839. u Parizu. Narednih godina
vlasti ga proteruju iz jedne zemlje u drugu, a 1846. on se sree (i
odmah ulazi u sukob) sa Marxom na skupu nastajueg Saveza
komunista (Lichtheim, 1972: 168-169). Slino Mntzeru, i
Weitling inspiraciju i pravnu (odnosno moralnu i ideoloku)
osnovu za otpor tiraniji pronalazi u Bibliji, ili, tanije, u Jevanelju po Luci, u kojem se kae (22, 36): "A on im ree: ali sad koji
ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema neka proda ha
ljinu svoju i kupi [ma]. Polazei od ovih Isusovih rei, Weitling
smatra da je mogue "opravdati svaki otpor drutvenom neredu,
tiraniji vlasnitva i tlaenju, koje se sprovodi pomou novanog
sistema (Weitling, 1956:352). Kada uz pomo "maa bude sru
ena postojea tiranija vlasnitva, tj. vladavina klase kapitalista,
trebalo bi da nastupi jedno prelazno stanje, veoma nalik na Hristovo hiljadugodinje carstvo, koje odvaja poslednje radikalno is
kvareno doba od Stranog suda i kraja svih ovozemaljskih carsta

118

va. U svojim Garancijama harmonije i slobode Weitling pie: "Najpo

eljnije bi, dakako, bilo takvo prijelazno razdoblje u kojem bi jed
nom s prevratom u nekoj dravi na kormilo uprave doao ovjek
koji je krajnje odan naem principu, koji svoju sreu, svoju ast i
svoj ivot trai u ostvarenju tog principa. Ali takav e ovjek doi
i rukovoditi ruenjem starog i organizacijom novog ureenja: a to
e biti drugi Mesija, vei od prvoga" (Weitling, 1978: 177). U istom
delu Weitling dodaje: Vidim novog Mesiju kako dolazi sa ma
em da sprovede u delo uenje prvih. Njegova hrabrost dovee ga
na elo revolucionarne armije, s ijom e pomoi sruiti u prah i
pepeo trono zdanje starog drutvenog poretka (cit. prema:
Hunt, 1980:315). U tom drugom Mesiji Weitling je po svemu su
dei video sebe samog (Nigg, 1996:355), to elom njegovom de
lu daje onaj isti proroki karakter koji imaju i Mntzerove propovedi. I jedan i drugi se oseaju kao posednici radosne vesti za
celo oveanstvo i izgaraju od nestrpljenja da mu je saopte, otpoinjui time doba velikih promena, koje e progutati celokupno
"trono zdanje starog drutvenog poretka".
Ipak, komunistiko vienje ishoda revolucije proletari
jata u jednom veoma bitnom detalju razlikuje se od ideala kojem
su stremili ideolozi seljakih ratova 16. veka. Komunistika verzi
ja "carstva Bojeg na zemlji predvia prelazno doba, u kojem e
se izvriti sve pripreme za okonanje istorije i povratak (pravedni
ka) u Boje okrilje. U tom prelaznom periodu odluujue promene zahvatie i sam subjekt revolucije - proletarijat. Jer, izmeu re
alno postojeeg (eksploatisanog, unienog i porobljenog) i ideal
no zamiljenog proletarijata (kakav treba da se pojavi na kraju
istorije, realizujui univerzalni humanistiki ideal) postoji ogrom
na razlika, to komunistike "mesije poput Weitlinga stavlja
pred sasvim konkretan problem kako da u realnosti izgrade i sau
vaju taj idealni i jedini "istinski" proletarijat. A, kao to emo u na
stavku imati prilike da vidimo, "revolucionarno sredstvo za ko
jim e najvei deo neimara komunizma posegnuti da bi reio taj
problem bilo je upravo ono koje su raniji pisci smatrali navlastitim
obelejem uspostavljanja tiranije - potpuna kontrola i ujednaa
vanje podanika, njihovih interesa i verovanja, uz pomo neke vrste
"utopijskog inenjeringa (upor. Poper, 1988: 203-204; Poper,
1993:1: 208 i dalje).

119

Imperativ uspostavljanja tiranije radi preduzimanja ta

ko dalekosenih promena u odnosima meu ljudima, jednako kao
i u ljudima samim, vodi pobornike revolucije proletarijata ka jed
nom drugom proroku, koji je iveo u isto vreme kad i Muntzer, ali
koji je propovedao jedan mnogo konkretniji program izlaska iz
postojeeg, pervertiranog stanja. U pitanju je Niccolo Machiavelli.
Machiavelli nije bio pristalica modernih tiranija, koje su hvatale
korena u italijanskim gradovima renesanse, ali su mu se njihovi
metodi vladavine inili neizbenim za postizanje cilja kojem je
najvie teio: ujedinjenju Italije, kao preduslovu njenog (republi
kanskog) preporoda. Za postizanje toga cilja Machiavelliju su sta
ra republikanska naela delovala nerealno i neprimenljivo, pa se
zato okrenuo osmiljavanju strategije nasilja, koje treba primenjivati u novoosvojenim (ili novostvorenim) dravama u kojima
osvaja moe raunati na podrku tek veoma ogranienog broja
podanika (Kasirer, 1972:151 i 161): "Zavojeva mora, u asu kada
zaposjeda dravu, dobro razmisliti o svim nasiljima koja su mu
neizbjena i poiniti ih sve odjednom, da ih ne bi danomice mo
rao obnavljati, te da uzmogne, ne obnavljajui ih, uliti pouzdanje
u ljude i privezati ih uza se dobroinstvima. Tko drugaije postu
pa, bilo iz straha, bilo poradi loa savjeta, prisiljen je neprestano
drati no u ruci; i ne moe se nikad osloniti na svoje podanike, jer
ni oni njemu ne mogu vjerovati zbog neprestanih i svakodnevnih
nasilja njegovih (Machiavelli, 1985a: 115). Prelazno stanje u ko
jem treba da se uvrsti vlast zavojevaa mora, dakle, zapoeti veli
kim talasom nasilja, koji e progutati sve realne i potencijalne pre
preke i otpore i uspostaviti jednu tabula rasa, spremnu za obliko
vanje konfiguracije novog politikog ureenja.
Dva proroka sa poetka 16. veka - jedan milenaristiki,
a drugi dravnorezonski - imala su dva saveta kojima su mogli po
uiti komuniste 19. i 20. veka, voljne da krenu putem "utopijskog
inenjeringa": da moraju postati "mesije, koje tumae re Boju i
svoju "vojsku vode prema viim poretkom naddeterminisane pobede, i da zarad konane pobede moraju upriliiti jedan tiranski
poredak u kojem e poar nasilja progutati sve relikte starog is
kvarenog sveta, istei tako teren za dolazak carstva Bojeg na ze
mlji. Poto je postojei svet proglaen za "Pakao" i poto je, isto
vremeno, obnovljena nada u dolazak Raja, logini praktini nauk

120

otuda je morao da glasi da je potrebno organizovati "istilite, u

kojem e se svet pripremiti za suoavanje s Bogom.

2. Gracchus Babeuf i zavera jednakih radi

uspostavljanja diktature revolucionarnih voa
Direktorijum, koji je uspostavljen po pobedi termidorovaca nad
jakobincima, bio je od samog poetka veoma nepopularan, naro
ito meu siromanim graanima Francuske. Njegov otri kon
trast izmeu sjaja i bogastva vladajue manjine i uasne bede ve
ine Francuza podseao je na prilike u Engleskoj. Uprkos uzavre
lim revolucionarnim zbivanjima kroz koja je prolazila i u kojima je
ubrzano unitavala svoj ancien rgime, Francuska ne samo da nije
smanjivala klasne razdore nego ih je produbljivala - istina mnogo
manje zahvaljujui industrijalizaciji (koja je jo uvek bila neuporedivo slabija nego u Engleskoj), a mnogo vie zahvaljujui kom
pletnom haosu u koji je Francusku gurnula jakobinska radikalizacija revolucije i ratna avantura.2
Eric Hobsbawm je bio sasvim u pravu kada je u Dobu
revolucije pisao da je "Termidor [...] kraj herojske i slavne faze revo
lucije: doba odrpanih sankilota i ispravnih graana s crvenim ka
picama, koji su sami sebe smatrali Brutima i Katonima
(Hobsbawm, 1987: 76). Jakobinski teror je, pored svojih mnogo
brojnih rtava, progutao i skoro celokupno republikansko nalee,
oslobaajui romantiarske strasti da nastave bez ikakvih obzira
zapoeti juri u nebo. Zato se sa puno prava Babeufova Zavera
jednakih smatra za "prvi veliki dogaaj u istoriji socijalizma u
Francuskoj, pa ak i u svetu (Luj, 1956: 39). Ona je "razdvajaju-

2 " I a k o je stv o rila o v e p o v o ljn e u s lo v e z a in d u s trijs k i ra zvo j, R e v o lu cija je na

e k o n o m iju d e lo v a la k a o ru ila k a s ila . P re k id trg o v a k ih v e z a sa p r e k o m o r
s k im o b la s tim a b io je o z b ilja n u d a ra c za n a jp ro s p e rite tn iji s e k to r p o d s ta rim
re im o m ; lu k e su d o iv e le d ra m a ti a n p a d . [...] O tr e o sc ila c ije o d in fla c ije
d o d e fla cije , n e d o s ta ta k p o vere n ja k o ji su p ro d u b ile p o rem e e n e p o liti k e
o k o ln o s ti, h ro n in i n ed o sta ci e s e n c ija ln ih d o b a ra i p o tre b e v la d e za ra tn im
p o tre p tin a m a p o d s ta k li su s p e k u la tiv n u a k tiv n o st pre n eg o d u g o ro n o u la
g a n je u p ro iz v o d n ju . R a s p ro d a ja biens nationaux d a la je n ove m o g u n o s ti za
b rz o o b o g aiv a n je. S v e je to, zato, v o d ilo n a s ta n k u n o v e n o v a n e b u r o a z ije "
(K e m p , 1 9 6 9 : 5 8 ) .

121

Drava koja ovu potrebu ispravno i pravovremeno

shvati nee imati drugog izbora nego da prihvati ekonomske, so
cijalne i politike reforme. U tom sluaju distribuiranje sredstava
za zadovoljenje potreba bie izvreno legalnim putem, a njegovi e
subjekti biti u irokom rasponu od regularnih dravnih instituci
ja, preko organizacija samopomoi radnike klase, sve do humani
tarnih organizacija. Obrnuto, u sluaju da distribucija dopadne u
zadatak "komunistike revolucije, doi e do otimaine, koja se
zaista nee moi razlikovati od one u divljini i koju e pripremiti,
sprovesti i sankcionisati revolucionarna avangarda komunistikih
voa. Izvrena u krvi i uz pomo pregrejanih emocija, "komuni
stika revolucija e dovesti do haosa nasilja iz kojeg se nee moi
izai osim po cenu uspostavljanja nove - revolucionarne - tirani
je, koja e za svoj najvii cilj proglasiti "ouvanje revolucionarnih
tekovina" (tj. tekovina otimaine) i na taj nain za sebe prisvojiti
pravo da ubudue ne samo distribuira nego i da organizuje proiz
vodnju sredstava za zadovoljenje potreba. Time e svi graani biti
izrueni vlasti novih tirana, koji e moi da ih kontroliu, ucenjuju i disciplinuju ve samom injenicom da imaju u aci celokupan
sistem proizvodnje i distribucije sredstava za zadovoljenje potre
ba. Taj put je ve vidljiv u Babeufovoj Zaveri jednakih iz 1796.
U spisu Pravo na ustanak iz 1795. Babeuf se jo uvek na
dao da je u Francuskoj mogu ustanak mirnim putem, koji nee
stvoriti "potoke krvi i gomile leeva" nego e peticijom narodnoj
skuptini prinuditi vladajuu oligarhiju na reforme (Babeuf,
1989a: 98-99). Razlog zbog kojeg i sami revolucionari treba da te
e ovom "ustanku mirnim putem lei u tome to haos nasilja ve
oma lako moe da dovede do stanja dijametralno suprotnog od
onog koje su revolucionari imali u vidu prilikom pokretanja svoje
akcije. Babeuf tada dobro primeuje da e, kada revolucionari po
krenu proces "opteg unitavanja, svetina biti prestravljena i u
njima e videti "samo razbojnike, palikue i najvee zloince:
"Neprosvijeena svjetina, razdraljiva, uzrujana, svjetina zavedena
i vrlo uzbuena da bi mogla razmiljati, svjetina prestravljena i
uasnuta jer je nijedna pouka, nijedna opomena nije uputila da
uoi prednost najbreg sredstva kako bi odmah i zauvjek osigura
la uspjeh reforme koja joj otvara razdoblje blagostanja, svjetina
nesposobna da odmah shvati sretne i bliske uinke toga iznenad

124

nog i brzog oslobaanja, sigurno bi zadovoljila elje neprijatelja

jednakosti" (Babeuf, 1989b: 116).
Babeuf zna da e otimaina i nasilje u revolucionarnom
periodu okrenuti veinu stanovnitva protiv revolucionara, poto
e se svako osetiti nesigurnim i izloenim mnogo veoj arbitrarnosti od one koja je vladala u oligarhijskoj dravi. Ne shvatajui taj
strah, on ga jednostavno pripisuje neprosveenosti i nepreduzimljivosti koja naprosto krasi veinu ljudi: [...Jveina uvek pripa
da partiji rutine i imobilizma; ona je neprosveena, zaostala, apatina" (cit. prema: Hunt, 1980: 311). Zato Babeuf ubrzo dolazi na
ideju da revoluciju treba sprovesti protivno volji njenih beneficijara,
jer oni sami nisu u stanju da pomognu sebi i spremni su da doveka ive u ropstvu i neznanju. Ve krajem 1795, Babeuf u svom Plebejskom manifestu poinje da otvoreno zaziva nastupanje revolucio
narnog haosa: "Neka dakle, ako hoe optuuju na dnevnik da je
sija razdora. To bolje: razdor vrijedi vie nego sva grozna sloga
gdje glad mori. Neka obje strane stupe u borbu; neka bukne buna,
djelomina, opa, odmah, kasnije [...]. Ponovimo to jo jednom:
sve su patnje dosegnule svoj vrhunac; one ne mogu postati gore,
njih moe popraviti samo potpuni preokret!... Neka se, dakle, sve
zamrsi!... neka se svi elementi pobrkaju, smjeaju i meusobno
sukobe!... neka se sve pretvori u kaos i neka iz kaosa nastane novi
i preporoeni svijet (Babeuf, 1989d: 226).
Sve to nije ostalo na recima, pa su se Babeuf i nekoli
ko njegovih istomiljenika dali na posao kovanja zavere, kojoj e
cilj biti izvrenje dravnog udara i preuzmanje vlasti. U ovim pri
premama svakako je najzanimljivija namera Babeufa i lanova
njegovog Ustanikog komiteta da se proglase za lanove privre
mene vlade, diktature ustanka, dok bi se demokratski izbori u
skladu sa Ustavom iz 1793. odloili sve dok vrlina naroda ne bi
mogla da se ispolji na ispravan nain. Po recima jednog od Babeufovih saradnika, Ustaniki komitet nije uope teio za tim da
odista ostvari jednakost odmah nakon ustanka, iako je odluio da
ne zanemari nita od onoga to bi moglo pospjeiti njezino pot
puno ostvarenje, jer je smatrao da za to ne moe utvrditi vrijeme.
Osjeao je nunost postupnog razvoja u vezi s razvojem miljenja
i uspjehom prvih mjera" (Buonarroti, 1982:123). Babuef i njego
vi saradnici-zaverenici kanili su da za sebe prisvoje suverenu

125

vlast, pa da je kasnije daju "narodu samo postupno i prema nje

govu moralnom napretku. Vlast senata, koja bi za cijelog trajanja
reforme razliitim domiljanjima ublaavala utjecaj veine, sau
vala bi reformu od poremeaja i opasnosti kojima bi bila sigurno
izloena zbog starih navika i zamki pakosnika (Buonarroti,
1982:130). Dakle, revolucionari bi se, odmah po prisvajanju vlasti, a sa njom i celog ekonomskog sistema, dali na ostvarivanje
samo ekonomske jednakosti, distribuirajui "narodu ekonom
ska dobra, potrebna za njegovo preivljavanje, i traei od njega
da zauzvrat ostvaruje moralni napredak. ta su sadraji morala
koji e se traiti od "naroda, kako se odreuje njihov napredak
i na kom nivou razvoja e biti moguno vratiti narodu demo
kratska prava - sve su to bila pitanja na koja je revolucionarna eli
ta ostavila sebi diskreciono pravo da daje odgovore kada i ako do
e na vlast.
U svakom sluaju, jedna od prvih i najvanijih mera
ovih "diktatora ustanka bila bi guenje svake opozicije, ako je po
trebno i pogubljenjima. Jedan od Babeufovih pomonika govorio
je da e, po njihovom osvajanju vlasti, glave morati da "padaju kao
kia (cit. prema: Hunt, 1980: 312). Sam Babeuf je pisao: "Prepo
roditelj treba vidovnjaki gledati. On mora da kosi sve to mu
smeta, sve to mu spreava prolaz, sve to moe koditi njegovu
brzom ostvarenju cilja koji je sebi postavio. Lupee ili budale, ili
tate i slavohlepne, svejedno. Tim gore za njih (Babeuf, 1989c:
296). Iz ovih Babeufovih rei jasno se prepoznaje da su on i nje
govi saradnici nameravali da, odmah po uspenom izvrenju dr
avnog udara, preuzmu aparat dravnog nasilja i zaponu sa eli
minacijom svojih neprijatelja - upravo onako kako je i Machiavelli savetovao tri veka pre toga.
Kao to moemo da vidimo, Robespierreova ideja (i
praksa) terora vrline ostala je u ivoj uspomeni Babeufa i nema
nikakve sumnje da bi ponovo bila realizovana da Zavera jednakih
nije bila razotkrivena, a zaverenici pohapeni, sueni i delom po
gubljeni, delom pozatvarani. No, ideja revolucionarne tiranije i
"terora vrline u cilju pripreme radnike klase za preuzimanje
vlasti (u nekoj dalekoj, nedefinisanoj budunosti) preivee Babeufovu smrt i preko blankistikih organizacija polovinom 19.
veka stii e i do ruskih revolucionara Neajeva i Tkaova. Time

126

e poeti da se stvaraju uslovi za realizaciju ove ideje, do ega e

doi u 20. veku, kada Ruska revolucija preko boljevike tiranije
bude okonala svoju prvu rotaciju. No, da bi se razumeo tok Ru
ske revolucije, potrebno je prvo osvrnuti se na razvoj komuni
stikog uenja u 19. veku, koji je ponajvie obeleen nastojanji
ma francuskih blankista da postignu uspeh tamo gde su babuvisti zakazali.

3. Uloga Augustea Blanquija u revolucionarnim

zbivanjima u Francuskoj 1848.
Francuska radnika klasa u prvoj polovini 19. veka bila je svakako
najbrojnija na kontinentu, a njena organizacija je bila sve jaa i
ubojitija: "Proletarijat je od 1840-1848. sve vie zbijao svoje redo
ve. Mada jo bezoblina masa, jer se kod njega smisao za organi
zaciju, uporedo sa sve brojnijim trajkovima, tek poeo da razvija,
on je ipak postavljao svoje zahteve; borio se protiv predugakog
radnog dana i niskih nadnica. On se sa sudbinom nije vie lako
mirio. U ulinim borbama kod njega se poela da raa klasna
svest (Luj, 1956:111). Njegov glavni cilj bio je da se radniki in
teresi priznaju kao legitimni, i to kako u dravi (prvenstveno i
renjem prava glasa) tako i u ekonomiji (prvenstveno odobrava
njem prava na sindikalno udruivanje). Borba za realizaciju ovog
cilja vodila je "samoosveteni francuski proletarijat u sve ee i
ee sukobe sa reimom i poslodavcima, ime je njegova borba
po snazi brzo premaila onu koja se vodila u Engleskoj.
U to vreme, javnou francuskog radnikog pokreta
dominirao jeAuguste Blanqui, popularni revolucionarni voa, ko
ga je sledio najvei deo (pre svega parike) radnike klase. Blanqui
je imao tesne veze sa Raspailom i Trelatom, koji su pripadali naj
uem Buonarottijevom krugu i preko kojih je on verovatno pri
hvatio babuvistike ideje. No, Blanqui nije bio puki nastavlja Babeufovog i Bounarottijevog uenja. Njihovu zavereniku strategi
ju on je uzdigao u pravu revolucionarnu teoriju osvajanja politike
vlasti od strane disciplinovane revolucionarne manjine radi uspo
stavljanja diktature prelaznog perioda (Lehning, 1974: 93)- To
kom 1848. Blanqui e evoluirati ka otvoreno antidemokratskom
stanovitu, osporavajui mogunost da e "iskvarena nacija zna

127

ti da na izborima sledi svoje interese i zagovarajui vaspitanje na

cije pod diktaturom revolucionarne manjine.
Do poetka revolucionarnih zbivanja u Parizu februara
1848. Blanqui je ve veoma poznat i afirmisan revolucionar. Od
1832. on je organizovao bezbrojna zaverenika udruenja i stekao
nemalu slavu u borbi protiv reima Luja-Filipa. Cilj njegove zaverenike delatnosti bio je jednostavan: ruenje drave (koju je shvatao iskljuivo kao instrument vladavine buroazije) i uspostavlja
nje komunizma, u kojem e radnici eksproprisati sredstva za pro
izvodnju i uspostaviti "sopstvenu vladavinu. Kao i Babeuf, i
Blanqui je bio ubeen da upravo on i nekolicina njegovih najbliih
saradnika treba da preuzmu vlast nakon ruenja "buroaske dr
ave.
Blanqui je sebe poimao kao proletera i u svojoj borbi
protiv reima Luja-Filipa deklarisao se kao predstavnik "tride
set i tri miliona Francuza ili trideset miliona proletera. Iako je
kapitalistika eksploatacija bila glavna meta njegovih napada,
Blanqui je otro osuivao i nedemokratinost politikog sistema
tadanje "buroaske monarhije. Nemogunost da se regularnim,
zakonodavnim putem popravi stanje ovih "trideset miliona prole
tera bila je po Blanquiju izazvana postojanjem oligarhije na koju
se oslanja vladavina Luja-Filipa: Zakone je nametnulo sto tisua
biraa, primenjuje ih sto tisua porotnika, izvrava sto tisua na
cionalnih straara, jer su pomno dezorganizirane seoske strae
koje su odve bliske narodu. No, ti birai, ti porotnici, ti nacional
ni straari, to su sve jedne te iste osobe koje imaju dvije ili vie najsuprotnijih funkcija; u isto su vrijeme zakonodavci, suci i vojnici,
tako da isti ovjek ujutro predstavlja poslanika, tj. on donosi za
kon, u podne primjenjuje taj zakon kao porotnik i uvee ga izvra
va na ulici u uniformi nacionalne garde. Sto radi trideset milijuna
proletera u svim tim manevriranjima? Ispata. [...] Mi nikome ne
priznajemo za pravo da nam udijeli ne znam kakav dar koji bi je
dan suprotan hir mogao oduzeti. Mi zahtjevamo da trideset i tri
milijuna Francuza izabere oblik svoje vladavine i, na osnovi opeg
prava glasa, svoje predstavnike, koji e imati zadatak da stvaraju
zakone. Provoenjem te reforme porezi koji gule siromahe u korist bogataa ubrzo bi bili ukinuti i zamjenjeni drugima, zasnova
nim na suprotnim naelima (Blanqui, 1978:141-143).

128

Taj reim, koji je Blanqui godinama s punim pravom

napadao kao oligarhijski, sruio je novi revolucionarni nalet u
Francuskoj, zapoet 24. februara 1848. Tom prilikom obnovljena
je jedna nesumnjivo velika tekovina iz prve revolucionarne rotaci
je (1789-1815) - opte pravo glasa za sve punoletne mukarce.
Meutim, uvoenje opteg prava glasa ovoga puta nije znailo radikalizaciju revolucije: seljaci, koji su u to vreme inili veinu sta
novnitva Francuske, bili su prilino konzervativni i nisu pokazi
vali nikakvu sklonost da prihvate propagandu blankista. Nema
sumnje da su Blanqui i njegovi saradnici bili okirani kada su videli da i u demokratskim uslovima njihova propaganda nailazi na
relativno mali broj simpatizera (s jedinim izuzetkom samog rad
nikog dela Pariza). Zato Blanqui 6. marta zahteva da se izbori za
Ustavotvornu skuptinu odloe na neodreeno vreme dok on i
njegovi saradnici ne proire "demokratsku misao meu seoskim
stanovnitvom1.3 Ako bi se desilo da ti isti neuki seljaci izaberu
reakcionarnu Skuptinu, Republika ne bi odstupila (Blanqui,
1979a: 51). Sta podrazumeva pod Republikom" Blanqui je obja
snio u govoru demokratskim klubovima u Parizu 22. marta: "Re
publika bi bila la ako bi samo znaila zamjenjivanje jednog obli
ka vladavine drugim. Nije dovoljno promijeniti rijei: treba izmi
jeniti stvari. Republika - to je osloboenje radnika, kraj vladavine
eksploatatorskog sistema, stvaranje novog poretka koji e oslobo
diti Rad od tiranije Kapitala" (Blanqui, 1979c: 54). Poto je cilj
tzv. februarske revolucije" navodno bio da uniti tu tiraniju ka
pitala, Blanqui izjavljuje da nee dopustiti da se to na kraju ne
dogodi (Blanqui, i97gd: 54) samo zato to u Ustavotvornoj skup
tini sedi veina poslanika koja ne prihvata taj cilj. To je znailo da
Blanqui i njegovi saradnici nee priznati one rezultate izbora koji
u Ustavotvornoj skuptini ne bi dali veinu pobornicima blankistikog programa i da e u tom sluaju biti spremni da joj prue
otpor. Za tu priliku Blanqui je otvoreno pretio da e iskoristiti sa
mu injenicu da on i njegovi saradnici imaju svoje najvee upori-

3 O va j B a la n q u ije v z ah te v ne sa m o d a je b io a p su rd a n n eg o i v e o m a o p a sa n .
O p a s n o s ti k o je n o si o te za n je saz ivan ja u sta v o tv o rn e s k u p tin e u re v o lu c io
n arn im p rilik a m a d o b ro e o tk riti R u sk a revo lu cija 1 9 1 7 (o em u e b iti rei u
6 . o d eljk u 17 . p o g lavlja).

129

te u Parizu, gde je, po prirodi stvari, trebalo da se okupi i Ustavo

tvorna skuptina: "Pariz, srce i mozak Francuske, nee ustuknuti
pred prijeteim povratkom prolosti. Razmislite o kobnim poslje
dicama sukoba izmeu parikog stanovnitva i jedne Skuptine
koja bi smatrala da predstavlja narod, a koja ga zapravo ne bi pred
stavljala! Jer glasanje koje se odrava sutra, znait e prepad i la
(Blanqui, 1979b: 52).
Izbori su na kraju odgoeni za 23-24. april i iz njih je,
kao to je Blanqui i predviao, proizala Ustavotvorna skuptina
u kojoj su dominirali umereni republikanci. Tako se pokazalo da
blankisti, koji su godinama pre toga govorili u ime trideset i tri
miliona Francuza", u svoje stavove mogu da ubede tek beznadenu manjinu. Stavie, demokratizacija Francuske im je jo i odu
zela mogunost da se bez ikakve provere poverenja tih istih tride
set i tri miliona Francuza proglaavaju njihovim glasnogovorni
cima. Zato oni jedinu ansu za dolazak na vlast ponovo pronalaze
u irondinskoj taktici i nastoje da Francusku uvuku u rat. Ali ovo
ga puta ta provokacija ne uspeva i Francuska ostaje zaokupljena
sobom i svojim problemima. Poto su eleli vlast hic etnunc i bili
potpuno nepripremljeni za parlamentarnu borbu, blankisti su se
15. maja odluili na oajniki korak, pokuavajui da izvre drav
ni udar i raspuste Ustavotvornu skuptinu.
Taj oajniki korak je - za razliku od onoga koji su
preduzeli boljevici 70 godina kasnije - bio osuen na propast, pa
je blankiste na kraju porazila i rasturila Nacionalna garda. No, ceo
taj dogaaj ima mnogo krupnije implikacije po dalju politiku
istoriju Francuske. Poto su izgubili poverenje drugih stranaka i
legitimitet da zastupaju jedan od interesa francuskog drutva,
blankisti su sami sebe iskljuili sa politike scene, omoguivi ta
ko konzervativni zaokret, koji zapoinje upravo u vreme neuspenog dravnog udara, pribliavanjem monarhista, bonapartista i
konzervativnih republikanaca (u tzv. "Partiju reda), uspostavlja
njem diktature Louisa Eugenea Cavaignaca, ukidanjem Luksem
burke komisije za radnika pitanja i zatvaranjem parikih narod
nih radionica. Na te mere revoltirani radnici Pariza odgovorili su
pokuajem podizanja ustanka, ali je i ta akcija zavrila neuspeno.
U novonastaloj situaciji, u kojoj je radnika opcija bila u potpuno
sti dezavuisana i praktino iskljuena iz ustavotvornog procesa,

130

Partija reda je, sa veinom od 53% poslanika Ustavotvorne

skuptine, dola u priliku da takorei sama donese Ustav. Umesto
da postane opredmeeni temeljni konsenzus francuske nacije,
Ustav iz 1848. bio je novi u nizu pokuaja nametanja volje (nateg
nute) veine manjini.
Ustavotvorna skuptina izglasala je Ustav 4. novembra
1848, najavljujui 10. decembar (datum za koji su zakazani predsedniki izbori) kao dan stupanja na snagu. Novi Ustav je imao iz
raenu autoritarnu komponentu, koja se sastojala u postojanju pored jednodomne skuptine (izabrane na osnovu opteg prava
glasa) - veoma jakog predsednika republike, u kome su objedinje
ne kompetencije efa drave i efa vlade. Iako su takav poloaj
predsednika republike poslanici "Partije reda zamislili kao pre
ventivno sredstvo borbe protiv novih pobunjenikih pokuaja
blankista i njima slinih radnikih organizacija, on je pruao isto
tako dobre mogunosti za zloupotrebu demokratije i uspostavlja
nje onoga to e Alexis de Tocqueville kasnije nazvati demokrat
skim despotizmom (upor. Tokvil, 1994:165). Vrlo brzo po pobedi
Luja Napoleona na prvim predsednikim izborima, odranim 10.
decembra, pokazae se kako je lako predsedniku republike (a ka
snije i samom caru) da upotrebom ustavnih ovlaenja obesmisli
ceo Ustav i nametne se kao praktino jedini gospodar politikog
ivota. Tim putem je Francuska ula u Drugo carstvo, koje e
okonati tek poraz u ratu sa Pruskom i proglaenje republike 1870.

4. Revolucionarni put ka industrijskoj utopiji

Karla Marxa
Poetkom 1848, svega nekoliko dana uoi revolucionarnih zbiva
nja u Parizu, u Londonu je objavljen Manifest Komunistike partije.
Njegovi autori Karl Marx i Friedrich Engels bili su tada gotovo
nepoznati za evropski radniki pokret. Delimino zbog toga, a delimino i zbog relativne kompleksnosti samog teksta, Manifest Ko
munistike partije je prvih nekoliko godina po objavljivanju ostao
bez odjeka. Meutim, to e se tokom druge polovine 19. veka promeniti i Manifest Komunistike partije e postati istinski katehizam
komunizma, iju e slavu nadmaiti moda jedino "komunistika
Biblija - Marxov Kapital.

Marxovo uenje se formira tokom etrdesetih godina

19. veka. Od samog poetka ono je usmereno protiv nepravdi vladajueg poretka, iako u njemu jo pretee moralna retorika u korist
sirotinje", a protiv "bogataa. Tako se 1842. Marx u svojoj kriti
ci pruskog Zakona o krai drva poziva na obiajno pravo sirotinje
u svim zemljama (Marx, 1968: 276), da bi tek dve godine kasnije
poeo da pie kao glasnogovornik proletarijata. U svojim kasnijim
prouavanjima kapitalistikog naina proizvodnje i, naroito, pr
vobitne akumulacije kapitala, Marx se nee odrei tog moralizator
skog stava i u svoju naunu analizu e esto unositi svoje gnuanje,
pa ak i izlive besa zbog ponienja i tlaenja kojem je tokom istorije bio izloen proletarijat (odnosno druge eksploatisane klase pre
njega). Tako e u Kapitalu na osnovu prikupljene obimne grae za
kljuiti da se "eksproprijacija neposrednih proizvoaa izvodi [...]
s najnepotednijim vandalizmom i pod nagonom najbestidnijih,
najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih strasti (Marx, i977d:
671). Nema nikakve sumnje da je pojava bezdune eksploatacije,
na koju je u svojim prouavanjima nailazio, dala za pravo Marxu da
tako otro sudi o vinovnicima mnogobrojnih ljudskih nesrea i
patnji. No, Marx se nije zaustavio samo na tome. "Otkrivajui" po
stepeno ispod kapitalistikog pokrova svet industrije i njenih po
tencijala u emancipaciji celog oveanstva, Marx e vrlo brzo doi
do odluujueg zakljuka da je upravo taj bedni i unesreni prole
tarijat onaj istorijom pozvani revolucionarni subjekt koji te poten
cijale ima dovesti do realizacije.
Industrijska revolucija (prevashodno u Engleskoj)
predstavlja, pored Hegelove filozofije, moda najsnaniji stimu
lans Marxove misli. Taj uticaj doao je Marxu posredstvom Engelsa, koji je 1842. poslovno putovao u Englesku radi usavravanja u
predionici Ermen & Engels. Suoivi se neposredno sa rezulta
tima industrijske revolucije u Engleskoj, Engels je bio, najblae re
eno, okiran. Svoje utiske on zapisuje u tekstu Nacrt za kritiku
politike ekonomije", prenosei kontinentalnim itaocima i veliki
deo engleskih polemika iz prethodnih pola veka. Taj tekst, obja
vljen u Deutsch-Franzsische Jahrbcher, ostavio je dubok utisak na
Marxa i uputio ga da svoja dalja svetskoistorijska razmiljanja sa
gledava u kontekstu perspektiva koje je otkrivala industrijska re
volucija.

132

Spektakularne promene i neverovatne mogunosti po

boljanja ovekovog ivota i olakanja njegove delatnosti, koje je
industrijalizacija nagovestila na poetku 19. veka, uverile su Marxa
da su "sredstva za proizvodnju, odnosno, jo ue, tehnologija i
maine, ono to odreuje ovekov ivot i pokree njegovu istoriju:
"Runi mlin daje drutvo sa feudalnim gospodarima; parni mlin
drutvo sa industrijskim kapitalistima (Marx, 1974: 105). De
terministiku mo industrije Marx e preformulisati u jedan pozi
tivistiki drutveni zakon, po kojem "nain proizvodnje materijal
nog ivota uvjetuje proces socijalnog, politikog i duhovnog ivo
ta uope (Marx, 1977c: 332). Drugim recima, u ljudskom drutvu
deluje zakon po kojem se "sredstava za proizvodnju" (odnosno, u
modernom kapitalistikom drutvu, industrija) autonomno razvi
jaju, stvarajui na svakom stupnju razvoja odreeni tip drutvnih
odnosa i unitavajui ih kada dostignu sledei stupanj razvoja.
Eksplozija industrijalizacije, koja predstavlja kulminaciju autohto
nog razvoja "sredstava za proizvodnju" i koja ini kimu kapitali
stikog naina proizvodnje, bila je ujedno i onaj znak koji je Marxu
pruao nadu da e u nekoj nedefinisanoj budunosti industrija do
stii takav stupanj da e omoguiti svakom oveku da ivi sreno i
bez oskudice. O tome najbolje svedoe ona mesta iz rukopisa iz
1857-1858. gde on opisuje svoju viziju ishoda procesa industrijali
zacije: "Ali u onoj mjeri u kojoj se razvija velika industrija, stvara
nje zbiljskog bogatstva postaje zavisno manje od radnog vremena
i od koliine primjenjenog rada, a vie od moi agensa koji se za
radnog vremena stavljaju u pokret i koji sami, odnosno njihova
powerful efectiveness, sa svoje strane ne stoje ni u kakvom odnosu
prema neposrednom radnom vremenu to ih ga stoji njihova pro
izvodnja, ve naprotiv zavise od opeg stanja nauke i napretka teh
nologije ili primjene te nauke na proizvodnju. [...] Rad se ne poja
vljuje vie toliko kao ukljuen u proces proizvodnje, koliko se na
protiv ovjek odnosi prema samom procesu proizvodnje kao uvar
i regulator (Marx, 1977b: 72-73). Omogui li se spontan i neome
tan razvoj industrije, ona e dovesti do toga da e ovek biti raste
reen muke tekog (manualnog) rada i svoju nunu delatnost
ograniie na "uvanje i regulisanje industrijskih postrojenja. U
Kapitalu Marx iznosi slinu viziju "carstva slobode: "Carstvo slo
bode poinje u stvari tek tamo gde prestaje rad koji je odreen ne

33

voljom i spoljanjom svrsishodnou; po prirodi stvari, ono, dakle,

lei s one strane oblasti same materijalne proizvodnje. [...] Slobo
da se u ovoj oblasti moe sastojati samo u tome da podrutvljeni
ovek, udrueni proizvoai, racionalno urede ovaj svoj promet
materije s prirodom, da ga dovedu pod svoju zajedniku kontrolu,
umesto da on njima gospodari kao neka lepa sila; da ga vre s naj
manjim utrokom snage i pod uslovima koji su najdostojniji i najadekvatniji odgovaraju njihovoj ljudskoj prirodi. Ali to uvek ostaje
carstvom nunosti. Sa one strane njega poinje razvitak ljudske
snage, koji je svrha samom sebi, pravo carstvo slobode, ali koje
moe da procveta samo na onom carstvu nunosti kao svojoj osno
vici. Skraenje radnog dana je osnovni uslov" (Marx, 1977c: 682).
Od ranijih komunistikih utopista Marxa razdvaja to
to svoju komunistiku utopiju definie kao industrijsku utopiju
i ini je zavisnom od tehnoloke osnove koja e biti u stanju da
proizvede dovoljno dobara da bi se zadovoljile sve potrebe ljudi.
Ali, on u isto vreme deli miljenje ranijih utopista, poput Morea i
Campanele, da rad ni tada nee smeti da nestane, poto e njego
va uloga u "humanizaciji i "podrutvljenju oveka i tada biti nezamenljiva. Poto e nuni rad oduzimati ljudima minimum nji
hovog vremena, ostae im dovoljno vremena za njihov sopstveni
duhovni razvoj: "Slobodan razvitak individualnosti, i stoga ne re
duciranje potrebnog radnog vremena da bi se stvorio viak rada,
ve uope redukcija potrebnog rada drutva na minimum, emu
tada odgovara umjetniko, nauno itd. razvijanje individua zahva
ljujui za sve njih osloboenom vremenu i stvorenim sredstvima
(Marx, 1977b: 73). Rad e u komunistikim uslovima postati, pre
svega, jedna ugodna aktivnost kojom e ljudi oplemenjivati sebe i
koja nee biti gotovo ni u kakvoj vezi sa njihovom egzistencijom
ili materijalnim standardom. U drutvu potpuno razvijene indu
strijalizacije vaie pravilo da svako radi prema svojim sposobno
stima, a prisvaja (raznovrsne produkte) prema potrebama. Odatle
proizlazi ona uvena parola koju je Marx ispisao u svojoj Kritici
Gotskog programa: "Svako prema svojim sposobnostima, svakome
prema njegovim potrebama! (Marx, 1979c: 18).
To je, ukratko izloeno, racionalno jezgro Marxovog
uenja. Meutim, ono sadri i svoju romantiarsku komponentu,
koja je nastala kao posledica Marxove fasciniranosti Hegelovom

134

filozofijom. Kao i za Hegela, tako je i za Marxa kolektiv jedini su

bjekt revolucije, odnosno emancipacije - jedino to na mesto (nemakog) naroda stupa radnika klasa (proletarijat). Marx odreu
je klase slino nainu na koji nacionalisti odreuju "narod" kao sudbinske" grupe, koje u sebe u potpunosti apsorbuju lano
ve i kojima ivot daju neprijateljstvo i borba protiv drugih klasa:
Pojedine individue ine klasu samo utoliko ukoliko moraju za
jedniki da vode borbu protiv neke druge klase; inae one se uza
jamno odnose neprijateljski, kao konkurenti. S druge strane, kla
sa se osamostaljuje u odnosu na individue, tako da one nailaze na
ve unapred odreene uslove svog ivota; klasa im odreuje dru
tveni poloaj a time i njihov lini razvitak; one joj se potinjavaju (Engels i Marx, 1968:31). Klase su tako postulirane kao total
ni kolektivni entiteti koji u potpunosti gutaju individue i ine iz
linim svaku raspravu o problemima organizovanja, povezivanja,
predstavljanja itd. Ipak, mora se odmah dodati da je ovakav
Marxov tretman klasa u notorno metafizikom maniru, kao svoje
vrsne projekcije" individuuma na vii (istorijski, globalni, itd.)
nivo subjektiviteta, uobiajen u 19. veku: Projektivno proizvoe
nje subjekata vieg stepena ima dugu tradiciju. Ni kod Marksa ni
je uvek dovoljno jasno da atributi pripisani socijalnim klasama
(kao klasna svest, klasni interes, klasno delanje) ne znae jedno
stavno prenoenje sa nivoa individualne svesti na kolektiv. Stavie, to su nazivi neega to se moe proizvesti tek intersubjektivno
u savetovanjima ili u kooperaciji individua koje zajedno ive (Ha
bermas, 1980:19). Marx nije bio tog miljenja: klasna svest, kla
sni interes i klasno delanje su za njega jednostavno determinisani
samim socijalnim poloajem svih pripadnika klase, a taj poloaj ih
ve po prirodi stvari upuuje na meusobne borbe, koje kulmi
niraju u revolucijama. Logina posledica ovakve postavke je da ni
jedna klasa, ukljuujui tu i sam proletarijat (kao ni pojedinci ko
ji ih sainjavaju) vie nije u stanju da dela stricto sensu: klase samo
"izvravaju ono to im elini istorijski zakoni nameu, pri emu
je proletarijat "osuen da ukidajui samog sebe, revolucionarno
ukine i sam kapital, njegovu dinamiku i njegove uvare - "buro
aziju: "Proletarijat izvruje presudu koju je privatna svojina izre
kla samoj sebi stvaranjem proletarijata, kao to izvruje presudu
koju najamni rad izrie samom sebi stvarajui tue bogatstvo i

135

vlastitu bedu (Engels i Marx, 1968:31). Taj kruti ekonomski pozitivizam (u legalistikom ruhu), prepun personifikovanja mrtvih
stvari, u potpunosti je obezvredio Marxova nastojanja da se po
sveti daleko ozbiljnijem problemu prerastanja (po njegovoj vlasti
toj terminologiji) klase po sebi u "klasu za sebe", kao i prerasta
nju "klase za sebe u "klasu po sebi i za sebe.
Polazei od tako kompaktnih klasa koje delaju poput
pojedinaca na istorijskom nivou, Marx stie do zakljuka da je re
volucija prvenstveno socijalni, ili, bolje rei, ekonomski fenomen.
Iako se cela istorija sastoji od klasnih borbi, njihov ishod nipoto
ne zavisi od sluajnosti. Razvoj "sredstava za proizvodnju (a to u
moderno doba znai industrije) opredeljuje rezultat klasne borbe:
ako vladajua klasa vlada na nain primeren stupnju na kojem se
nalaze sredstva za proizvodnju, onda e moi da relativno stabil
no eksploatie podvlaenu klasu. U obrnutom sluaju, podvlaena klasa e moi da uspeno izvri revoluciju i sama se nametne
kao vladajua klasa. Sve ono to se deava u politikoj sferi u biti je
od sporednog znaaja, poto je politika samo odraz zbivanja u
ekonomiji. Razvoj "sredstava za proizvodnju determinie "odno
se proizvodnje, a kada to prestane da bude sluaj, onda je revolu
cija neminovna kako bi se ponovo uspostavio "normalni uzrono-posledini odnos meu njima. Politika revolucija samo je pu
ki odbljesak ove socijalne (ekonomske) revolucije, u kojoj sred
stva za proizvodnju dovode "odnose proizvodnje ponovo u sklad
sa sobom: Cjelokupnost tih odnosa proizvodnje sainjava eko
nomsku strukturu drutva, realnu osnovu na kojoj se die pravna i
politika nadgradnja i kojoj odgovaraju odreeni oblici drutvene
svijesti. Na izvjesnom stupnju svoga razvitka materijalne proiz
vodne snage drutva dolaze u protivurjeje s postojeim odnosima
proizvodnje, ili, to je samo pravni izraz za to, sa odnosima vlasni
tva u ijem su se okviru dotle kretale. Iz oblika razvijanja proiz
vodnih snaga ti se odnosi pretvaraju u njihove okove. Tada nastu
pa epoha socijalne revolucije. S promenom ekonomske osnove vr
i se sporije ili bre prevrat cijele ogromne nadgradnje (Marx,
1977c: 332). Politike revolucije, o kojima je u ranijim odeljcima
ove rasprave bilo rei bile su, po Marxovom miljenju, puka prilagoavanja nadgradnje onim "pravim i istinskim socijalnim
revolucijama u "bazi. Klase koje te revolucije izvravaju delaju kao

136

manje-vie slepe marionete istorije, kao zupanici preko kojih se u

pogon stavlja opti i bezlini "zakon ekonomskog kretanja moder
nog drutva. Ako bi neko pokuao da se tom zakonu suprotstavi,
pa makar ga i u potpunosti spoznao, doiveo bi neslavnu propast.
U predgovoru Kapitalu Marx je izriit: "[...]ak i ako je neko drutvo
uspelo da ue u trag prirodnom zakonu svoga kretanja - a krajnji
cilj ovoga dela i jeste da otkrije zakon ekonomskog kretanja mo
dernog drutva - ne moe ono niti preskoiti, niti naredbama uki
nuti faze prirodnog razvitka (Marx, 197yd: 17).
Kapitalizam je drutveno-ekonomska formacija u kojoj
klasa kapitalista vri progresivnu ulogu sve dotle dok omoguava
razvoj industrije i dok ovekov svet isti od svih religioznih obzira,
starih stalekih tradicija itd. "Buroazija ne moe da postoji a da
neprekidno ne revolucionie orua za proizvodnju, dakle odnose
proizvodnje, pa prema tome, i cjelokupne drutvene odnose. [...]
Sve to je vrsto i ustaljeno pretvara se u dim; sve to je sveto skr
navi se; ljudi najzad bivaju prisiljeni da na svoj ivotni poloaj, na
svoje meusobne odnose pogledaju trezvenim oima (Marx i En
gels, 1974b: 383). Opisujui kapitaliste kao slepe marionete indu
strijalizacije Marx im daje jednu pozitivnu, ili ak revolucionarnu
ulogu u svojoj filozofiji istorije: oni su razruili sve to je ometalo
ubrzanu industrijalizaciju i zapoeli epohu revolucija. "Buroazija
je po Marxu bila nesporni revolucionarni subjekt kada su u pitanju
"industrijska revolucija i "buroaska revolucija. Prva revolucija
po Marxu ima trajnu vrednost, poto oslobaa onu deterministi
ku silu koja vodi ka komunizmu, dok je druga revolucija - koja re
zultira "kapitalizmom i "liberalizmom - samo prolazno nuno
zlo u ranoj fazi razvoja industrije. Tekovine "buroaske revoluci
je po Marxu bile su iskljuivo eliminacija svih relikata starog rei
ma i uspostavljanje vladavine klase kapitalista nad klasom radni
ka, i to na osnovu privatnog vlasnitva i oligarhijske uzurpacije dr
avne vlasti. Marxova je, zapravo, centralna teza bila ta da je parla
ment instrument vladavine privatnih posednika (koji su u to vreme bili samo liberali, a to znai i otvoreni protivnici demokratije) i
da "se u drutvu kapitalistikog naina proizvodnje anarhija dru
tvene podele rada i despotizam manufakturne podele rada meu
sobno uslovljavaju (Marx, 1977dl 318). Engleska na poetku 19.
veka bila je prototip "buroaske vladavine" kako u ekonomiji tako

137

i u politici. Zato je Marx smatrao da e "buroaska vladavina (kao

rezultat "buroaske revolucije) vrlo brzo doi u sukob sa zahtevima industrijalizacije (kao rezultatom industrijske revolucije),
to e stvoriti uslove za komunistiku revoluciju, koju e proletari
jat biti "prinuen (tj. istorijski predodreen) da izvri. Jer, "bur
oazija nije samo iskovala oruje [industriju] koje joj donosi smrt;
ona je stvorila i ljude koji e tim orujem rukovati - moderne rad
nike, proletere" (Marx i Engels, 1974b: 385).
Proletarijat je istorijom pozvan da uniti kapitalistiki
nain proizvodnje kada bude kucnuo as za to: "Sa stalnim opada
njem broja kapitalistikih magnata koji nasilno prisvajaju i monopolizuju sve prednosti tog preobraajnog procesa, raste masa bede, pritiska, ropstva, degeneracije i eksploatacije, ali i revolt rad
nike klase, koja stalno nabujava i koju sam mehanizam kapitali
stikog procesa proizvodnje koluje, ujedinjuje i organizuje. Mo
nopol kapitala postaje okov za nain proizvodnje koji je s njim i
pod njim procvetao. Centralizacija sredstava za proizvodnju i podrutvljenje rada dostiu taku na kojoj vie ne mogu podnositi
svoju kapitalistiku ljusku. Ona se razbija. Kuca poslednji as ka
pitalistike privatne svojine. Eksproprijatori bivaju eksproprisani (Marx, i977d: 672). Taj gotovo apokaliptiki oseaj primica
nja kraja (pred)istorije oveanstva, obeleene ropstvom i eksplo
atacijom, pratio je Marxa sve do samog kraja ivota. Zato je on sve
krize i poremeaje u redovnom funkcionisanju privrede u razvije
nim kapitalistikim zemljama tumaio kao znake bliske propasti i
nadolazee komunistike revolucije.4 Poput mnogobrojnih hrianskih sekti na tlu Evrope i SAD, i Marx je iveo u ubeenju da
pripada generaciji koja e doiveti smak (kapitalistikog) sveta i
raanje (komunistikog) hiljadugodinjeg carstva slobode.

4 ta v i e , M a r x je svoj o seaj p rib li a v a n ja s m a k a (k a p ita listi k o g ) sv e ta u sp e o

d a p re n e se i n a svo ju o k o lin u - p te s v e g a n a n je g o v o g n a jb li e g sa ra d n ik a i
p rija te lja , in ae m n o g o rea listin ije g i "p r iz e m n ije g " F ried ric h a E n g e lsa . E n
g els je, p rim e ra radi, 1 8 8 2 . na o vaj " m a r k s o v s k o -a p o k a lip ti n i nain p is a o da
u S A D za krae ili za d u e v rije m e n e iz b je n o m o ra d o i d o k o lo sa ln o g s lo
m a. [...] A tre n u ta k je blii n ego to to v e in a s a n ja . Ise lje n ici tam o p re k o ve
te k o n a la z e p o sa o , sve jasn ije se p o k a z u ju p re d z n a c i p o slo v n e k riz e k o ja se
p rib li a v a : d o v o lja n je jo jedan m a k o lik o n e z n a ta n p o v o d u o d lu n o m tre
n u tk u i - slom je tu! (E n g els, 1 9 7 9 c : 2 5 5 ) .

138

Marx je verovao da se proletarijat od "buroazije" kao

revolucionarne klase razlikuje po jednom vanom elementu po
njegovom "rodnom biu. Stupanjem proletarijata na istorijsku
scenu, u istorijski deterministiki mehanizam se ukljuuje jo jed
na determinanta: ljudska priroda (ili, tanije, njen kvaziboanski
deo). U Svetoj porodici Marx i Engels iznose s obzirom na to veoma
indikativan stav: "Nije posredi to ta ovaj ili onaj proleter ili ak
ceo proletarijat u datom trenutku zamilja kao svoj cilj. Posredi je
ta onjeste i ta e shodno svom biu biti istorijski prinuen da ui
ni" (Engels i Marx, 1968: 32). "Istorija (koja se ispoljava u dija
lektici proizvodnih snaga i proizvodnih odnosa) i (rodno) "bie
proletarijata jesu dva pola istog kontinuuma i zato njihov determ
inizam ide u istom pravcu. Time se revolucionarna (emancipatorska) uloga proletarijata kod Marxa uklapa u jednu hegelijansku fi
lozofiju istorije, u kojoj osnovnu motornu snagu ne predstavlja
samo industrija (odnosno "sredstva za proizvodnju uopte), ne
go i ljudska priroda, odnosno univerzalno humano (rodno) bie
proletarijata. Taj momenat je veoma bitan i zato je potrebno na
kratko se pozabaviti Marxovom antropolokom teorijom, koja,
zajedno sa postavkom o uzrono-posledinom odnosu baze i nad
gradnje, ini temelj njegove metafizike industrije i proletarijata.
Marxova antropoloka teorija poiva na aksiomu da je
ovekova priroda u potpunosti drutvena, ili, kako e Marx rei,
rodna,5 dok je istorija proces "otuenja te prirode, razaranja
"roda i "osamljivanja oveka. Obrnut proces razotuivanja rod
ne sutine oveka zapoinje tek sa pojavom modernog proletari
jata, poto je on prvi put u stanju da realizuje svoje humane poten
cijale - i to zahvaljujui industriji. Iz perspektive Marxove antro
pologije, industrija postaje svojevrsna metafizika sila, koja se is
poljava kao egzoterino otkrivanje ovjekovih sutinskih snaga , tj.
proces u kojem se formira "ljudska sutina prirode ili prirodna suti
na ovjeka (Marx, 1972c: 242). Industrija je deterministika sila
koja gura ljudsko drutvo napred, kroz strahote otuenja ovekove
"rodne sutine", sve do eshatona ponovo steenog humanizma.

5 " o v je k je ro d n o bie [...] zato [...] to se p re m a seb i o d n o si kao p re m a p r is u t

n o m ivo m rodu, z ato to se p rem a seb i o d n o si kao p re m a univerzalnom, te s to
g a slo b o d n o m b i u ( M a rx , 1 9 7 2 c : 2 2 0 ) .

39

No, industrija nije jedina deterministika sila: ona doprinosi na

stanku proletarijata, da bi onda iz njega poela da deluje druga de
terministika sila sama ljudska priroda, koja hoe" svoju eman
cipaciju. Revolucionalna aktivnost proletarijata tako je dvostruko
determinisana: industrijom izvan njega i "rodnim biem u njemu.
Izmeu te dve determinante ne postoji nikakav sukob ili kolizija one deluju skladno na proletarijat, terajui ga u jednom jedinom i
nepogreivom pravcu revolucije. Time nestaju svi problemi prera
stanja proletarijata u delatnu grupu (klasu po sebi i za sebe): re
volucija je proletarijatu objektivno "zadata" metafizikom snagom
industrije i rodne prirode oveka. Proleterima preostaje samo to
da postanu svesni ovog determinizma i realizuju ga kroz svoju
slobodnu" aktivnost: [...]u klasnoj svijesti proletarijata istorijska
nunost podudara se sa slobodom djelovanja, protivrjenost izme
u ljudske volje i toka objektivnog procesa prestaje da postoji, di
lema utopizma i fatalizma razrjeava se. Samo se radnika klasa
nala u toj privilegovanoj situaciji, u kojoj nije osuena na to da se
njene elje i matanja razbijaju o zid neumoljive nunosti; sama
njena volja i inicijativa postae dio nunog istorijskog toka (Kolakovski, 1980: 361).6
Poto je ljudska priroda drutvena, ili, preciznije, rodna,
ona svoju emancipaciju moe da doivi samo unutar roda, tj.
drutva podrutvljenih ljudi. Daleku utopiju kojoj streme obe de
terministike sile - industrija i ovekova rodna priroda - Marx je
nazivao komunizmom. Komunizam bi trebalo da bude zbiljsko
prisvajanje ovjekove sutine od ovjeka i za ovjeka, potpun, svjestan
i unutar cjelokupnog bogatstva dosadanjeg razvitka nastali povra
tak ovjeka sebi kao drutvenog, t). ovjenog ovjeka. Taj je komu
nizam kao dovreni naturalizam = humanizam, kao dovreni hu

6 L e s z e k K o la k o w s k i d o b ro p rim eu je d a M a r x o s t a je d o k ra ja iv o ta v eran s v o
joj r o m a n ti a rsk o j ko n cepciji p o m ire n ja o v e k a s a p riro d o m u n jem u i o k o
n jeg a , ia k o p o s le 18 4 4 . prestaje da u p o tre b lja v a iz ra z e p o p u t p o v ra ta k o v e
k a v la s tito j gen erik o j s u tin i , p o d u d a rn o st s u t in e i e g z iste n c ije i s li n o .
T a k o n c e p c ija je i dalje u k lo p ljen a u M a rx o v u te o riju k la sn e b o rb e, k o ju je o n
ra z v io u p o le m ic i sa istin sk im s o c ija lis tim a i k o ja je k o m u n isti k i ideal te
m e ljila u je d n o m "o b jek tiv n o m d ru tv e n o m p r o c e s u " u m e sto na o p te o v e a n sk im h u m a n isti k im o se a n jim a - u k o je s u s e p o u z d a v a li "is tin sk i s o c i
ja lis ti" (K o la k o v s k i, 1 9 8 0 :3 1 4 - 3 1 5 ) .

140

manizam = naturalizam, on je istinsko rjeenje sukoba izmeu o

vjeka i prirode, izmeu ovjeka i ovjeka, istinsko rjeenje borbe iz
meu egzistencije i sutine, izmeu opredmeivanja i samopotvrivanja, izmeu slobode i nunosti, izmeu individuuma i roda.
On je rjeena zagonetka historije i zna da je on to rjeenje (Marx,
1972c: 237). Komunizam e, za razliku od svih ranijih drutvenoekonomskih formacija, biti lien podele rada. Svako ranije smenjivanje drutveno-ekonomskih formacija oznaavalo je napredak u
podeli rada i poveavanju okova koji veu oveka; komunizam
okonava to kretanje i omoguava oveku da bude slobodan tako
to e biti - na osnovu tako visoke tehnoloke razvijenosti proiz
vodnje - osloboen podele rada, odnosno "otuenog rada. Ko
munistiko drutvo e zato biti prvo koje e biti zasnovano na uni
verzalnom humanitetu (kakvo do sada nije postojalo na zemlji), a
ne na klasama (kakva su bila sva do sada postojea), ime e moi
da bude zapoeta ovekova samorealizacija i samoodreenje. U toj
taki Marx dolazi na teren Hegelove filozofije razvoja duha i njenu
eshatoloku formu ispunjava novim - komunistikim - sadraji
ma (Tucker, 1970: 21). Kraj istorije, koji Marx, na Hegelovom tra
gu, nagovetava propovedanjem dolaska komunizma kao carstva
Bojeg na zemlji, okonae sve sukobe i protivrenosti i pomiriti
svakog oveka sa samim sobom, drugim ljudima i prirodom.7
Nepobitni dokaz za dolazak komunizma (kao posledice pomenutih deterministikih sila) Marx je pronaao u francu
skom proletarijatu, koji je navodno ve zapoeo da u sebi izgrau
je buduu komunistiku zajednicu razotuenih ljudi. Ujedinjava
njem komunistiki radnici po Marxu "stjeu novu potrebu, potrebu
7 U p is m u F erd in a n d u D o m e li N iu w e n h u is u o d 2 2 . fe b ru ara 1 8 8 1 . M a r x d aje
z a n im ljiv o p o re en je n a in a na koji je p re d stava o s k o ro m s m a k u sv eta u tica
la na sta re h ria n e u n jih o v o j b o rb i p ro tiv rim sk e im p e rije i n a in a na k o ji
p re d stava 0 s k o ro m s lo m u k a p ita liz m a u tie na sav re m en e p ro letere u n jih o
v o j b o rb i p ro tiv k lase b u r u ja : " S a n o s k o ro m s m a k u [s jv je ta p o tic ao je k r a
n e u n jih o vo j b o rb i p ro tiv rim s k o g s v je ts k o g ca rstv a i p ru a o im v jeru u p o b je
d u . N au n i p o g led na n e iz b je n o ra sp a d a n je v la d a ju e g d ru tv e n o g p o retka,
k o je se sta ln o o d v ija p re d n a im o im a , i m a se ko je sta re s a b la sti v la d e sv e v i
e i v i e b iu ju u ro p stv u [s ic !] , isto v re m e n i d iv o v sk i n ap red n i p o z itiv n i ra zv
ita k p ro iz v o d n ih sre d s ta v a - d o v o ljn i su kao g a ran cija d a e s iz b ija n je m s tv a r
n o p ro letersk e rev o lu c ije biti d ati i u vje ti n je n o g (p re m d a s ig u rn o ne id ilin o g )
n ep o sred n o g , slje d e eg m o d u sa o p e ra n d i (M a rx , 1 9 7 9 k : 13 7 ).

141

drutva, i to je izgledalo kao sredstvo postalo je cilj. Taj praktiki

pokret moe se promatrati u njegovim najsjajnijim rezultatima
kad se pogledaju ujedinjeni socijalistiki francuski radnici. Pue
nje, pie, jelo itd. nisu vie ni izvor ni sredstvo povezivanja. Njima
je dovoljno drutvo, udruenje, zabavljanje, koje opet ima za cilj
drutvo, bratstvo ljudi kod njih nije fraza nego istina, a plemeni
tost ovjeanstva svjetli nam iz likova koji su ovrsli od rada
(Marx, 1972c: 250).8 Ipak, unutar klasnog (kapitalistikog) dru
tva ova drutvenost i bratstvo ljudi nikada se ne mogu u potpu
nosti razviti, jer su ljudi iskvareni dotadanjim ivotom u njemu.
Zato Marx svoje najvee nade polae u samu revoluciju, kojoj pri
daje, u dosledno romantiarskoj tradiciji, humano-regenerativna
svojstva. Radnika klasa "samo u revoluciji moe uspeti da se ota
rasi sve stare pogani i postane sposobna da izgradi novi temelj
drutva (Marx i Engels, 1974a: 38). U jednom pismu Arnoldu
Rugeu iz 1843, Marx poredi savremeno oveanstvo sa Jevrejima
koje je Mojsije izveo iz Egipta i proveo kroz pustinju. Meutim,
on odmah uvodi i kljunu razliku: savremeno oveanstvo mora
propasti kako bi ostavilo mesta novim ljudima, koji e biti "dora
sli novom svetu (Marx, 1979^ 39). Apokaliptika vizija revoluci
je, koja raspaljuje vrtlog konane destrukcije i u kojoj propada i
njen navlastiti subjekt, kako bi ostavio prostora za dolazak svoje
vrsnog bogolikog oveka (emu koncept "rodnog bia" zapravo ne
prekidno stremi), ultimativno je ishodite kako Marxove kvazireligiozne antropologije tako i filozofije istorije.9
I dok je Platon vladarima-filozofima u idealnoj dravi
preporuivao da odmah po preuzimanju vlasti proteraju sve odrasle
graane (koji su iskvareni ranijim ivotom u nesavrenoj dravi) a
da preostalu decu postepeno vaspitavaju u duhu te idealne drave,
Marx je verovao da e ve sama revolucija biti dovoljna da lju
8 U Svetoj porodici E n g e ls i M a rx d o d a ju d a ra d n ici n is u u z a lu d p ro li "k r o z k o
lu rada k o ja je su ro va, ali k o ja p re k alju je - z a re v o lu c io n a rn u b o rb u (E n g e ls i
M a rx , 1 9 6 8 : 3 2 ).
9 O v a k v o M a rx o v o sh vatanje revo lu cije n e v o d i n u n o o d u sta ja n ju "o d teze o
tra n sp a r e n tn o sti isto rijsk e lo gik e ( in i , 1 9 8 7 : 2 3 ) . Pre bi se m o g lo rei d a
je u p ita n ju p ro m en a sh vatanja sa m e "tr a n s p a r e n tn o s t i isto rije " - p o to izves n o s t ra c io n a ln o izvedenih "is to rijs k ih z a k o n a d o p u n ju je (i d e lim i n o n a d o m e ta ) iz v e s n o s t h ilijastike vere.

142

de/proletere oisti od stare pogani i oslobodi u njima onu ljud

skost koja je sve do tada bila zapretena, a koja je potrebna radi da
lje izgradnje idealnog - komunistikog - drutva. Pri tom je Marx
bilo toliko ponet revolucionarnim zanosom da nije naao za shod
no da sebi postavi elementarno pitanje kako e taj proletarijat, koji
je toliko dugo bio izloen "besramnoj" eksploataciji i ponienju,
obuzdati svoje destruktivne strasti i odoleti iskuenju da prilikom
ienja od stare pogani" ne stvori neku, moda jo i goru novu
pogan. A da je imao dobre razloge da se to zapita govori i sama i
njenica da je bio uveren da e komunistika revolucija biti nasil
na:10 u Bedi filozofije on se pitao treba li da se udimo to drutvo
zasnovano na klasnoj suprotnosti svrava brutalnim protivrjejem,
sudarom prsa u prsa kao posljednjim rjeenjem. [...] 'Borba ili smrt;
krvavi rat ili nitavilo. Tako se pitanje neumitno postavlja (Marx,
1974: 144). Stavie, Marx je bio svestan da proletersko nasilje u
ovom "krvavom ratu moe poprimiti razmere pravog terora - kao
to je to bilo u jakobinskoj fazi Francuske revolucije: "Proletarijat i
frakcije graanstva koje ne pripadaju buroaziji [...] su se tamo gde su
istupali protiv buroazije, kao na primer 1793. i 1794. u Francuskoj,
borili samo za sprovoenje interesa buroazije, iako ne na nain bur
oazije. Savfrancuski terorizam nije bio drugo do plebejski manir razra
unavanja s neprijateljima buroazije, s apsolutizmom, feudalizmom i
sitnim graanstvom (Marx, 1975c: 92). Ali ta garantuje da se isti
taj "plebejski nain razraunavanja s neprijateljima nee ponoviti
u jo mnogo goroj formi u komunistikoj revoluciji - samom inje
nicom to ova revolucija nee biti u interesu "buroazije", pa sa
mim tim nee biti ni bremzana istim interesom? Zaista, zato bi
trebalo da verujemo da se komunistika revolucija nee pretvoriti u
jo krvaviji teror od onoga koji su u Francuskoj upriliili jakobinci
1793-1794? Ako se odista u asu kada nain proizvodnje raa ma
terijalna sredstva za svoje sopstveno unitenje "pokreu [...] u krilu
drutva snage i strasti [kurziv A. M.] koje se u njemu oseaju sputa
ne (Marx, i977d: 671), kakve razloge imamo da se nadamo da u
pitanju nee biti snage gole destrukcije i strasti neuporedivo gore

1 0 S a m o u n e k o lik o n avra ta M a rx je iz ra ava o m o g u n o s t da bi u n a jra z v ije n i

jim k a p ita listi k im z e m lja m a m o g ao d a se d e si m ira n i lega la n p re la z ak iz k a
p ita liz a m a u k o m u n iz a m (o em u e v i e rei b iti u 2 . o d e ljk u 19 . p o g lav lja).

od onih "najbestidnijih, najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih

strasti koje je Marx prepoznao kod kapitalista u vreme prvobitne
akumulacije? Nee li se tokom komunistike revolucije u proleteri
ma raspaliti one najstranije strasti fanatizma i sadizma, koje je po
thranjivala mrnja prema eksploatatorima godinama i decenijama
pre toga? I nee li onda, posle revolucije, u komunizmu, ponovo na
dnevni red doi one "najbestidnije, najprljavije, najpodlije i najgnu
snije strasti" koje su cvetale pod kapitalizmom? Zaista, zato bi kod
jednih ljudi ("buruja) ove strasti - kada im se prui prilika (u ka
pitalizmu) - dolazile do izraaja, a kod drugih ljudi - kada im se tako'e prui prilika (u komunizmu) - ne bi? Sve su to pitanja koja
Marx teorijski ne pokree, tako da na tom nivou apstrakcije kod nje
ga ne moemo ni oekivati da naemo eksplicitne odgovore. Odgo
vori su zapravo implicirani samo u ve pomenutoj kvazireligioznoj
antropologiji i filozofiji istorije (tj. metafizici proletarijata i industri
je) i u krajnjoj liniji ne poivaju na empirijski utemeljenim argumen
tima razuma, nego na dogmama hilijastike vere.
Uzmimo zato jedan konkretan primer. Kada su poet
kom novembra 1848. "Hrvati uguili jednu od najradikalnijih re
volucija te godine - onu u Beu Marx je pao u duboku rezigna
ciju i doao do zakljuka da je kucnuo as kada preostaje samo
jedno sredstvo da se skrate, uproste, koncentriu uasna agonija
starog drutva i krvave poroajne muke novog drutva, samo jed
no sredstvo - revolucionarni terorizam" (Marx, 1975b: 395). Sto se re
volucionarni sled zbivanja 1848. vie udaljavao od Marxovog kon
cepta revolucije, kulminirajui u porazu revolucionara u Beu, to
su radikalniji postajali njegovi zahtevi, da bi na kraju zavrili u "re
volucionarnom terorizmu" (Nolte, 1983: 360-361).11 U kritinoj
1 1 Poetkom novem bra 18 4 8 , paralelno sa M arx o vim n ap isim a u kojim a je zago va
rao revolucionarni terorizam , R adn iko u dru en je u K eln u (iji je M arx u to vre
m e b io predsedn ik) priprem alo se da u tro i n o vac d o b ijen na im e "d o b ro vo ljaca
koji idu u B e . Kakve je sve akcije priprem alo u to vrem e R adniko udruenje da
bi o fo rm ilo dobrovoljake jedinice i p o sla lo ih u o d b ran u revolucije u Beu teko
je rek o n stru isati, poto 0 tom e dan as p o sto ji veo m a m alo podataka (upor. Becker,
1 9 6 3 : 1 5 0 - 1 5 1 ) . O n o to se pouzdano zn a jeste sam o isho d tih akcija: niti su o k u
p ljeni dobrovoljci, niti je novac p o slat za Be. Ip ak , sasvim je izvesno da je M arx
svoje teo rijsko zalaganje za "revolucionarn i tero rizam form ulisao pod uticajem
p riprem a R ad n ikog udruenja u K eln u za slan je po m o i revolucionarim a u Beu
i u cilju opravdan ja svih akcija koje bi za tim even tu aln o usledile.

144

fazi realne revolucije u Nemakoj (Austriji), suoen sa veoma kon

kretnim problemima i tekoama nesavrenog sveta, Marxu nije
palo na pamet da se pouzdaje u "rodno bie proletarijata i istorijske zakonitosti, nego je reagovao upravo onako kako su ve pre
njega reagovali jakobinci - obznanio je da samo teror moe spasi
ti revoluciju. Da se kojim sluajem tada naao u Beu i da je bio u
prilici da utie na tamonja zbivanja, Marx bi postupio upravo
onako kao to je postupio i Rosbespierre u Parizu neto vie od
pola veka pre toga (a, moglo bi se dodati, i kao to e postupiti Lenjin u Petrogradu neto vie od pola veka posle toga) - pustio bi
da krv tee u potocima. "Snage i strasti na koje bi apelovao bile bi
one iste na koje su apelovali jakobinci: patriotizam, vrline hrabro
sti, asti itd. i - last but not least - fanatizam obrauna sa neprijate
ljima revolucije.
Ali, dokle god sve ostaje na planu iste teorije, Marx o
ovim "snagama i strastima moe da govori kao o neem konstruk
tivnom i progresivnom jer je garant za to njegova metafizika prole
tarijata i industrije, koja ima naglaeno hilijastika obeleja. Pozi
tivna mogunost emancipacije celog ljudskog roda lei po Marxu u
formiranju jedne klase vezane radikalnim lancima, klase graanskog
drutva stalea koji je raspad svih stalea, sfere koja posjeduje uni
verzalni karakter svojim univerzalnim patnjama i koja ne trai nika
kvo posebno pravo, jer joj nije uinjena nikakva posebna nepravda, ne
go nepravda uope, koja se vie ne moe pozivati na historijsko, nego
samo na ovjeansko pravo; [...] napokon, jedna sfera koja se ne mo
e emancipirati a da se ne emancipira od svih ostalih sfera drutva i
da time ne emancipira sve ostale sfere drutva, koja je jednom rije
i potpuni gubitak ovjeka, koja, dakle, moe sebe zadobiti samopotpunim ponovnim zadobijanjem ovjeka. Ovo raspadanje drutva u obli
ku posebnog stalea jest proletarijat" (Marx, 1972b: 160). Kao to je
u vezi sa ovim stavovima Karl Lwith uverljivo pokazao, "proletari
jat je upravo zato izabrani narod historijskog materijalizma, jer je
iskljuen iz privilegija vladajueg drutva (Lwith, 1990: 65). Eks
ploatacija je "istoni greh "predistorije oveanstva i njega kua
samo klasa eksploatatora, dok proletarijat, kao otelotvorenje "rodno[g] bia oveka u ekstremu otuenja (Lwith, 1988: 323), osta
je "slobodan od grijeha izrabljivanja" i uvia kapitalistiku iluziju
istovremeno sa svojom vlastitom istinom. Kao radikalno zlo koje

145

sve inficira izrabljivanje je daleko vie od jedne ekonomske injeni

ce" (Lwith, 1990: 71). Ono je izvor sveopte dehumanizacije i za
to upravo onaj subjekt koji to zlo trpi, poput Hrista pribijenog na
krst, moe da mu se odupre, a da mu i sam ne podlegne. A da bi pa
ralela sa Novim zavetom bila kompletna, ulogu Hristu nevernih Jevreja u Marxovoj eshatologiji dobija lumpenproletarijat - deo
"izabranog naroda koji je izgubio sposobnost da spozna Boga i
njegovog sina (Mesiju) - tj. sopstveno "rodno bie - i zato staje
na stranu Poncija Pilata "buroazije. Proleteri koji se ne ponaa
ju onako kako to "rodno bie od njih zahteva mogu se jednostav
no okarakterisati kao "lumpenproleteri, kao otpad proletarijata, i
time dobiti korisnu ulogu u ouvanju sakrosanktnosti proleterskog
ideala. Svaki proleter koji se ponaa "neproleterski (npr. odaje se
alkoholizmu ili prostituciji ili za novac pristaje da uestvuje u gue
nju radnikih ustanaka i si.) "izdajnik je proletarijata i kao "lumpenproleter se izdvaja iz njega - omoguavajui mu u isto vreme
da zadri svoj "rodni" idealitet. Nestane li te kvazireligiozne meta
fizike, onda se u pomenutim "snagama i strastima koje se "oseaju sputane u kapitalistikom drutvu mogu sa mnogo vie prava
prepoznati destruktivne sile koje nisu svojstvene samo "lumpenproleterima, nego svim ljudima uopte (bili oni proleteri, "buruji ili neto tree), i koje vode prvo nazad u prirodno stanje, a zatim
u neku novu tiraniju. Drugim reima, Marxovo oslanjanje na emancipatorni potencijal proleterskih "snaga i strasti koje se u kapitali
zmu "oseaju sputane" pokazuje da je on u kljunoj stvari ostao hilijastiki utopista i da je svoju naunu viziju komunistikog dru
tva ostavio da - nita manje proizvoljno nego to su to inili nje
govi prethodnici - lebdi u svetu mate i lepih elja.
Iako se zalagao za emancipaciju pojedinaca (qua prole
tera), Marx je sledio Hegela i konzervativne romantiare u njiho
vom antiindividualistikom stavu da pojedinana sloboda mora
biti rezultat slobode kolektiva kojem pojedinac sudbinski pripa
da.12 Englesku liberalnu filozofiju 17. i francusku prosvetiteljsku
1 2 Ip a k , za ra z lik u o d H egela i k o n z e rv a tiv n ih ro m a n tia ra , M a rx je sv o j a n tiin d iv iu d a liz a m p o sta v io na revo lu c io n a rn e o sn o v e . D o k je, recim o , z a D e M a istre a iz p o sta v k e da je sve u d ru tv u m e u z a v is n o sle d io z ak lju ak d a se n i
ta n e s m e m en ja ti, za M arxa je iz is te p o s ta v k e s le d io d ijam e tra ln o su p ro ta n
z a k lju a k : s v e m o ra biti p ro m en je n o (L e v in , 1 9 7 4 : 4 0 8 ) .

146

filozofiju 18. veka Marx je bio sklon da, direktno na Hegelovom

tragu, otpise kao obinu teoriju korisnosti i eksploatacije". He
gel je, naime, u Fenomenologiji duha, preduzeo kritiku prosvetiteljstva kao afirmacije korisnosti koja se uzdie u osnovnu svrhu ovekove egzistencije, pri emu je um podreen nastojanju oveka
da odri sama sebe i zato svoj celokupni svet ureuje tako da
"koristi drugima i biva iskoriavan. U filozofiji prosvetiteljstva
Hegela posebno iritira kritika religije, poto on religiju (prote
stantizma) tretira kao superiorni uvid u apsolutnu sutinu, ka
kojoj stremi istorijsko samokretanje uma: "Ta osobena mudrost
prosveenosti nuno izgleda veri u isto vreme kao samo prostatvo i kao priznanje prostatva; jer ona se sastoji u tome, to o ap
solutnoj sutini nita ne zna, ili to znai isto, to o njoj zna tu
potpuno povrnu istinu da ona zapravo jeste samo apsolutna su
tina, naprotiv to samo o konanosti zna, i to kao onome to je
istinito, i to znanje o konanosti kao onome to je istinito pozna
je kao ono to je najuzvienije (Hegel, 1979:330).
Ovu kritiku Marx (zajedno sa Engelsom) zduno pri
hvata, i to uz samo dva odstupanja. Prvo, on ima jedinu (implicit
nu) ogradu u tome to "apsolutnu sutinu, o kojoj Hegel govori,
oslobaa veza sa religijom (protestantizma) i poima kao rodno
bie oveka. Drugo, on "korisnosti", koju Hegel apostrofira, do
daje i "eksploataciju, poto veruje kako odnos korisnosti ima sa
svim odreeni smisao, naime taj da ja sebi koristim time to dru
gom nanosim tetu (exploitation de lhomme par lhomme); dalje,
u ovom sluaju je korist koju ja izvlaim iz nekog odnosa uopte
tua ovom odnosu [...]. Sve ovo je stvarno sluaj kod buruja. Za
njega samo jedan odnos ima vrednost po sebi, odnos eksploataci
je (Marx i Engels, 1974a: 336). Sa tih pozicija Marx se - uz Engelsovu pomo obruava na teoriju korisnosti i eksploatacije i
proglaava je za navlastiti proizvod buroaskog svetonazora. Cela
tradicija engleskog i francuskog liberalizma i prosvetiteljstva je
"prokazana" i odbaena zato to je navodno izraz nieg drugog
do tenje buruja za eksploatacijom proletera. Ta neverovatna simplifikacija ide do tih granica da Marx i Engels liberalima i prosvetiteljima prebacuju budalastu nameru da obilje drutvenih odno
sa redukuju samo na jedan odnos - odnos upotrebe (upotrebijivosti): "Prividna budalatina da se svi mnogostruki uzajamni odnosi

147

ljudi svode na. jedan odnos upotrebljivosti - ova prividno metafi

zika apstrakcija proizlazi iz toga to su u okviru modernog buroaskog drutva svi odnosi praktino podvedeni pod jedan apstrakt
ni novano-iftinsko-trgovaki odnos. Ova teorija se pojavila sa
Hobbesom i Lockeom, istovremeno sa prvom i sa drugom engle
skom revolucijom, sa prvim udarcima kojima je buroazija osvoji
la politiku vlast" (Marx i Engels, 1974a: 335). Engleski liberali
zam 17. veka je bio, dakle, iskljuivo filozofija buroaskih ideo
loga i kao takav je nuno i potpuno morao biti suprotstavljen
komunistikoj filozofiji proletarijata. Iako taj zakljuak nije bio
donet na temelju nekih podrobnijih istraivanja,13 Marxu se inio
veoma loginim: ako se cela istorija svodi na klasne borbe, zato se
i cela istorija filozofije ne bi svodila na borbe izmeu klasnih "ide
ologa - u periodu kapitalizma, konkretno, izmeu sluganjskih
"ideologa buroazije i istinoljubivih teoretiara komunizma.14
13 K o lik o je o gran i en i m a n jk a v b io u v id M a rx a u lib era ln u te o riju i isto riju n je
n o g n a sta n k a u E n g e lsk o j 1 7 . v e k a sv ed o i i in je n ic a d a je levelere tretirao
je d n o s ta v n o k a o "e n g le s k e k o m u n is te " ( M a r x i E n g e ls, 1 9 7 4 a : 3 8 1 ) .
1 4 P ro tiv to g z ak lju k a g o v o rila je jed n a d ru g a lo g ik a k o ju je M a rx iz n e o u s p isu

Buroazija i kontrarevolucija. U to m s p is u M a r x a rg u m e n tu je d a rev o lu cije od

1 4 8 . i 1 7 8 9 . n isu b ile engleska i francuska revo lu cija ; o n e su b ile revo lu cije

evropskog stila. O n e n isu b ile p o b e d a odreene d ru tv e n e k la se n ad starim poli

tikim ureenjem; o n e su b ile proklamacija politikog ureenja za novo evropsko dru
tvo. B u r o a z ija je u n jim a p o b ed ila ; ali pobeda buroazije b ila je tad a pobeda no
vog drutvenog ureenja [...]. O ve revo lu cije jo v i e su iz ra av a le p o tre b e ce lo g
ta d a n je g sv eta n eg o p o treb e o n ih d e lo v a sv e ta u k o jim a su se o d ig ra v a le , tj.
E n g le sk e i F r a n c u sk e (M a rx , 1 9 7 5 c : 9 2 ) . S v e u svem u , z a k lju iv a o je M arx ,
o ve je revo lu cije iz v rila k lasa k o ja n a s u p ro t re p re z e n ta n tim a s ta ro g d ru tv a ,
m o n a rh iji i p lem stvu , p re d stav lja celo m o d e rn o d r u tv o " (M a rx , 19 7 5 c : 9 3).
A k o je to is tin a , o n d a su u 17 . v e k u e n g e ls k i lib e ra li stv o rili p o litik u filo z o fi
ju k o ja je o d g o v a ra la u p ravo to m "m o d e rn o m d ru tv u u ce lin i. A a k o je i to
istin a , o n d a se ta filo z o fija te k o m o e s v e s ti s a m o n a "id e o lo g iju k o ja celok u p n u d ru tv e n u stv a rn o st red u k u je n a o d n o s e " k o r is n o s t i i "e k sp lo a ta c i
je , a jo tee m o e o tp isa ti kao k la sn o je d n o s tr a n a . O n o lik o k o lik o E n g le sk a
revo lu c ija 17 . vek a p red stavlja jednu fazu u is to r iji c e lo k u p n e e v ro p sk e civ iliz a
cije, to lik o i en g lesk i lib eralizam m o e p re te n d o v a ti d a p re d stav lja jednu fazu
u is to riji ce lo k u p n e evro p sk e filo z o fije - fa z u k o ja se n ad o v e zu je na p re th o d
n u fa zu i p re d stav lja p o laz ite n are d n e fa ze . M utatis mutandis, isto v a i i za
fra n c u s k o p ro sv etiteljstvo 18 . vek a, ia k o je n je g o v o d n o s prem a F ran cu sk o j
revo lu ciji m n o g o am b ivalen tn iji i p ro tiv re n iji n e g o o d n o s lib era liz m a i E n
g le s k e revo lu c ije u 17 . veku.

148

Nita bolje od liberalizma kod Manca nije prola ni teo

rija amerikog konstitucionalizma. Marx je, zajedno sa Engelsom,
u Nemakoj ideologiji kritikovao Stirnerovu kvalifikaciju konstituci
onalizma kao "drave u raspadanju (zbog navodnog obrazovanja
dva apsoluta drave i naroda - koji dolaze u nepomirljiv sukob),
optuujui Stirnera da i ne zna ta je moderni konstitucionalizam,
a posebno da "ne zna nita o tome da su u takvoj demokratskoj
ustavnoj dravi kakva je Severna Amerika klasni sukobi ve dosti
gli formu ka kojoj dogaaji tek guraju konstitucionalne monarhi
je (Marx i Engels, 1974a: 283). Marx i Engels su se ovde nadme
no stavili u poziciju poznavalaca amerikog konstitucionalizma i
odrali Stirneru lekciju o razvoju koji ide od konstitucionalne mo
narhije do demokratske ustavne drave po amerikom modelu.
Naalost, ni u Nemakoj ideologiji, ni u drugim spisma ne nalazimo
nikakve tragove o tome da su Marx i Engels zaista bili upoznati sa
istorijom i teorijom amerikog konstitucionalizma. Upravo su
protno, sve govori u prilog da o tome nisu znali mnogo vie od
Stirnera (niti su smatrali - to treba odmah dodati - da o tome tre
ba da se podrobnije obaveste). Jer, u amerikom konstitucionalizmu za njih nije bilo niega to bi menjalo njihovo miljenje da su
SAD jednostavno kapitalistika drava, u kojoj, kao i u bilo kojoj
drugoj kapitalistikoj dravi, buruji vladaju i eksploatiu proltere. Stavie, ba zato to su SAD bile mnogo naprednija kapitali
stika drava ("demokratska republika) nego sve evropske (uklju
ujui tu i Englesku),*5 u njima je klasna eksploatacija, a samim
tim i buroaska vladavina morala biti mnogo otrija i nemilosrd
nija (u skladu sa teorijom o progresivnom zaotravanju klasnih su
koba u kapitalizmu, koje "nuno vodi ka revoluciji proletarijata).
U istoj toj Nemakoj ideologiji Marx i Engels piu da "sve borbe u dr
avi, borba izmeu demokratije, aristokratije i monarhije, borba za
izborno pravo itd. itd., nisu nita drugo do iluzorni [...] u kojima
se vode stvarne borbe meu raznim klasama" (Marx i Engels,
1974a: 32). Isto to e, samo uproenije i jasnije, izraziti Engels
kad bude pisao da d,rava nije nita drugo do maina za ugnjeta
vanje jedne klase od druge, i to u demokratskoj republici nita ma
nje nego u monarhiji (Engels, 1979k: 169). To znai da sa kla
15 M a rx i E n g e ls k o n sta tu ju d a su S A D "n a js a v re n iji p rim e r m o d e rn e d r a v e "
( M a r x i E n g e ls, 1 9 7 4 a : 6 9 ) .

149

snog stanovita sve razlike izmeu konstitucionalne monarhije i

demokratske ustavne drave postaju iluzorne - bas kao i razlike
izmeu ustavnih i neustavnih drava - i da Stirner i nije bio zaslu
io da dobije onakvu lekciju kakvu su mu Marx i Engels odrali. To
se naroito pokazuje u nastavku izlaganja, u kojem Marx i Engels
sa najdubljim omalovaavanjem govore o podeli vlasti i konstatuju da se u periodu i u zemlji gde se kraljevska vlast, aristokratija i
buroazija bore za najviu vlast, gde je, dakle, vlast podeljena - kao
vladajua misao javlja [...] doktrina o podeli vlasti, koja se progla
ava za veni zakon (Marx i Engels, 1974a: 43). Teoriji podele
vlasti Marx i Engels su mogli mirno da se podsmehuju, ivei u
blaenom uverenju da takve triarije ne mogu spasiti kapitalizam i
da e proletarijat, im preuzme kontrolu nad dravnim aparatom
nasilja, uspostaviti svoju "rodnu i ovekoljubivu vlast, kojoj nee
biti potrebna nikakva podela. Podela vlasti je bila tek puki izraz is
kvarenosti vladajuih klasa, a posebno "buruja (njihovih "najbestidnijih, najprljavijih, najpodlijih i najgnusnijih strasti), koja se
temelji na njihovom "istonom grehu eksploatacije, i morala je
nuno da odumre sa tim klasama po stupanju na vlast "neiskva
renog i "rodnog proletarijata.
Nita bolje miljenje od onog o podeli vlasti Marx nije
imao ni o drugom fundamentu (amerikog) konstitucionalizma
ljudskim kao prirodnim pravima. U kritici teorije prirodnih prava
Marx je iao mnogo dalje nego njegovi prethodnici Hegel i kon
zervativni romantiari, pa je ljudska prava denuncirao kao puku
buroasku ideologiju i zalagao se za klasnu borbu koja ne trpi ni
kakva ljudska prava - ba kao ni buroasku "formalnu demokratiju (Hook, 1968:102). U Prilogu jevrejskom pitanju i Svetoj porodici
to naroito dolazi do izraaja: prava sloboda za Marxa proizlazi iz
ljudske zajednice, a ne iz odvajanja ljudi: "Dakle, nijedno od tako
zvanih ovjekovih prava ne prevazilazi egoistina ovjeka, ovjeka
kao lana graanskog drutva, naime kao individuuma koji je izo
liran od zajednice, povuen u sebe, u svoj privatni interes i privat
nu samovolju. Daleko od toga da je ovjek bio u njima shvaen kao
rodno bie; naprotiv, sam rodni ivot, drutvo, pojavljuje se kao
vanjski okvir individuuma, kao ogranienje njihove prvobitne sa
mostalnosti (Marx, 1972a: 140). U nastavku Marx preduzima
otru kritiku Francuske revolucije zbog toga to je teila da prava

150

oveka uzdigne u osnovni regulativ drave i (graanskog) drutva

i temelj slobode. Poto se po Marxu sloboda sastoji u ukidanju ka
ko drave, tako i graanskog drutva, kao i u prerastanju oveka u
"rodno bie, Francuska revolucija je iz njegove perspektive osta
la nuno zarobljena "buroaskim predrasudama o pravima egoistikog i osamljenog individuuma (tj. apstraktnog dravljanina i
zbiljskog lana graanskog drutva). Zato Marx postavlja zahtev
da budua komunistika revolucija nadie horizont Francuske re
volucije i da za svoj cilj postavi ukidanje ljudskih prava i ostvare
nje "istinske slobode: "Tek kad zbiljski, individualan ovjek vra
ti u sebe apstraktnog graanina i kao individualan ovjek postane
rodno bie u svom empirijskom ivotu, u svome individualnom ra
du, u svojim individualnim odnosima, tek kada ovek spozna i or
ganizira svoje forces propres kao drutvene snage i stoga vie ne
bude od sebe dijelio drutvenu snagu u obliku politike snage, tek
tada e ovjekova emancipacija biti dovrena (Marx, 1972a: 144).
U ovom zahtevu Marx se nedvojbeno vraa kolektivistikom nasleu antikog polisa i predliberalne i pretprosvetiteljske
politike misli (Hook, 1968:107). Meutim, to ne znai da on do
lazi na antike republikanske pozicije. Marx je bio rezolutan u od
bacivanju svakog povratka antikom republikanskom nasleu i
upravo je to uzimao za glavni predmet svoje kritike politike filo
zofije jakobinaca. Jakobinci su za njega bili tek zalueni oboavaoci antike prolosti, ili ak "prepotopski kolosi", s kojima je uskrsla rimska starina - Bruti, Grasi, Publikole, tribuni, senatori i sam
Cezar (Marx, 1975c: 92). Ta ljubav prema antikom republikanizmu skupo je kotala jakobince, poto ih je onemoguila da spo
znaju realne potrebe savremenog - a to znai buroaskog - dru
tva i, samim tim, odvela ih u propast: Robespierre, Saint-Just i
njihova partija propali su zato to su pobrkali antiku, realistikodemokratsku zajednicu, koja je poivala na temelju stvarnog ropstva, s
modemom spiritualistiko-demokratskom predstavnikom dravom, koja
poiva na emancipovanom ropstvu, graanskom drutvu. Kakva ogrom
na zabluda: morati priznati i sankcionisati u ljudskim pravima mo
derno graansko drutvo, drutvo industrije, opte konkurencije,
privatnih interesa koji idu slobodno za svojim svrhama, drutvo
anarhije, samoj sebi otuene prirodne i duhovne individualnosti pa istovremeno ivotna ispoljenja ovog drutva potom hteti poniti

151

ti na pojedinanim jedinkama i istovremeno hteti stvoriti na anti

ki nain politiku glavu ovog drutva! (Engels i Marx, 1968:107).

Jakobinci su za Marxa bili manje-vie irelevantni, vremenski i pro

storno izgubljeni epizodisti, koji najvie to su mogli da uine je
ste da za trenutak ometu normalno odvijanje "buroaske revoluci
je. Ali, kako su njihovi politiki ciljevi bili neprimereni vremenu i
prostoru u kojem su delali, oni nisu mogli imati snage da francu
sko drutvo skrenu sa puta kojim je krenulo 1789. Zato tek sa pa
dom jakobinaca i uspostavljanjem Direktorijuma "poinje politi
ko prosveivanje buroazije, koje e po Marxu i Engelsu do 1830.
biti dovreno "u ustavnoj predstavnikoj dravi, koju je ona "posmatrala kao izraz svoje iskljuive moi i kao politiko priznanje svog
posebnog interesa (Engels i Marx,'1968:109).
Francusku dravu u prvoj polovini 19. veka (tj. do 1848)
Marx je, kao uostalom i englesku, posmatrao kao vrhunac i logian is
hod ustavne drave, a ne kao njen devijantni oligarhijski oblik (to su
obe sasvim izvesno bile). Ako je raison d etre kapitalistike drave da
se omogui eksploatacija proletarijata i "buroaska vladavina, on
da je oligarhija upravo primereno ureenje za tu dravu. Stavie, to
je ogoljenija oligarhijska vladavina "buraozije, to bolje za revolu
ciju, poto se proletarijat nee zanositi "fantazijama da neto mo
e promeniti u ustavnoj dravi i da cilj njegove klasne borbe mogu
biti politike i ekonomske reforme: Sukobi koji proizlaze iz uslova samog buroaskog drutva moraju se reiti borbom, a ne mogu
se ukloniti fantazijom. Najbolji oblik drave je onaj u kome se dru
tvene suprotnosti ne zatakavaju, u kome se ne obuzdavaju silom,
dakle samo vetaki, dakle samo prividno. Najbolji oblik drave je
onaj u kome one dolaze do slobodne borbe i time i do reenja
(Marx, 1975a: 119). Marx je praktino sve do kraja svog ivota ostao
uveren da e se ova buroaska vladavina zaotravati paralelno sa
zaotravanjem eksploatacije proletarijata i porastom protivrenosti
u samom kapitalistikom nainu proizvodnje: slepi proces indu
strijalizacije uveae bogatstvo, koje e moi da prisvaja sve manji
broj sve bogatijih kapitalista, ostavljajui radnike (kao i rastui broj
manjih i ve "eksproprisanih kapitalista) u sve veoj bedi. Takav
paradoks e u jednom trenutku dovesti do revolucije kojom e pro
letarijat svrgnuti sa sebe ne samo jaram kapitalizma, nego i jaram
ustavne drave (koja se navodno veperdeffinitionem ne moe demo-

152

kratizovati i osloboditi od oligarhijske devijacije). Zato proletarijat

ne sme da misli na demokratizaciju ustavne drave (odnosno na
proirivanje demokratije i na privredu), nego iskljuivo na njeno ru
enje, tj. mora da se sprema za odsudni as revolucije i da putem
svoje "partije mobilie sve snage koje e joj biti potrebne u asu
konanog obrauna sa omrznutom "buroazijom.
To je optika kroz koju Marx posmatra revolucionarna
gibanja 1848, naroito ona najznaajnija, u Francuskoj. Februar
ski dogaaji, inicijativa za sazivanje Ustavotvorne skuptine, pro
grami reavanja radnikog pitanja unutar institucija kapitalisti
kog drutva kod Marxa su mogli da izazovu samo najdublje nego
dovanje i ogorenje zbog razvodnjavanja revolucionarne borbe
proletarijata. Zato Marx u lanku "Junska revolucija od 29. juna
1848. pokuava da tu, prvu fazu revolucionarnih zbivanja u 1848.
prikae kao protivrenu, lanu, neodrivu i ve bremenitu graan
skim ratom: "Fraternit, bratstvo antagonistikih klasa, od kojih
jedna eksploatie drugu, to bratstvo proklamovano u februaru, is
pisano s velikim slovima na elu Pariza, na svakom zatvoru, na
svakoj kasarni - njegov pravi, nepatvoreni prozaini izraz je gra
anski rat, graanski rat u svom najstranijem obliku, rat izmeu
rada i kapitala (Marx, 1975a: 116). Izmeu rada i kapitala, izme
u proletera i "buruja, nema mogunosti pomirenja. Te klase ne
mogu zajedno sedeti u Ustavotvornoj skuptini i doneti ustav ko
ji e kompromisno reiti njihove odnose. Ne, proleteri i buruji
su zakonom kapitalistikog naina proizvodnje "osueni" na gra
anski (klasni) rat, iz kojeg e se raspaliti poar revolucije.
Polazei od takvih premisa, Marx se nuno stavlja na
stranu Blanquija i parikog proletarijata, koji su hteli da okonaju
"farsu sa Ustavotvornom skuptinom i da krenu putem istinske
komunistike revolucije. Pri tom je Marxu, kao i Blanquiju, bilo ja
sno da je ta skuptina, izabrana na osnovu opteg prava glasa, da
kle demokratski, odraavala sastav cele francuske nacije i u tom
smislu bila sasvim dobar predstavnik svih legitimnih interesa koji
u njoj postoje i koji iziskuju usklaivanje i balansiranje. Proleteri su
bili samo jedan - i to omanji - sastavni deo nacije, sa svojim partikularnim interesom, koji je trebalo da uestvuje u oblikovanju de
mokratske ustavne drave i da se kasnije u njoj bori za afirmaciju
tog partikularnog interesa - ve prema pravilima poloenim u usta

'53

vu. I upravo to Marx, kao ni Blanqui, nije hteo da prihvati. Kao i

Blanqui, i Marx je pre februara 1848. zamiljao revoluciju kao akci
ju velike veine drutva - koju ini proleterijat - ime se njena de
mokratinost podrazumevala sama po sebi.16 Zbivanja u Francu
skoj pokazala su da je ta raunica bila pogrena: demokratska revo
lucija nije znaila komunistiku revoluciju, ba kao to ni demokratija nije podrazumevala komunizam. Demokratija proizala iz revolu
cije 1848. moda je bila najznaajnija upravo po tome to je razvejala sve snove o korenitim promenama i spektakularnim obratima.
Davanje prava glasa svim punoletnim mukarcima znailo je otvo
riti vrata najraznovrsnijim partikularnim interesima, koji su se mo
rali boriti i usaglaavati u komplikovanim procedurama, rezultat
ega je morao biti ovaj ili onaj kompromis. A kompromis je ve po
samoj definiciji predstavljao odstupanje od maksimalistikih cilje
va i mogao je doneti samo razoaranje onima koji od tih ciljeva ni
su eleli da odstupe. Otuda dolaze svi Marxovi lamenti za starom
dobrom oligarhijom, koja je stvari inila jednostavnim i neproblematinim, a revoluciju jedinim raspoloivim sredstvom za emanci
paciju proletarijata. Antidemokratizam Marxove misli, koji nastaje
u to vreme, inspirisan je upravo uvidom - koji je takoe delio sa
Blanquijem - da u jednoj demokratskoj ustavnoj dravi proletarijat
nee imati veinu koja bi mu omoguila da na legalan nain obavi
prelazak iz kapitalistikog u komunistiko drutvo.
To je ono to Marxa dovodi na Blanquijeve prevratni
ke pozicije i to ga nagoni da pozdravi pokuaj parikog proletari
jata (dakle, jedne manjine francuske nacije) da obori Ustavotvor
nu skuptinu: ustvotvorna "skuptina, koja se sastala 4. maja
1848. proizala iz izbora nacije, predstavljala je naciju. Ona je bila
ivi protest protiv zahteva februarskih dana i trebalo je da svede re
zultate revolucije na buroasku meru. Uzalud je pariki proletari
jat, koji je odmah shvatio karakter te Nacionalne skuptine, neko
liko dana posle njenog sastanka, 15. maja, pokuao da silom po
rekne njeno postojanje, da je raspusti, da taj organski oblik kojim
ga je ugroavao reagujui duh nacije opet razbije u njegove pojedi
ne sastavne delove. Petnaesti maj, kao to je poznato, nije imao
1 6 U Manifestu Komunistike partije M a rx i E n g e ls s u p is a li d a je p ro letersk i p o k re t
"s a m o s ta la n p o kret o gro m n e v e in e u in te re s u o g ro m n e v e in e" d ru tv a
( M a r x i E n g e ls, 19 7 4 b : 3 8 9 ).

154

drugog rezultata sem to su Blanqui i njegovi drugovi, tj. stvarne

voe proleterske partije, uklonjeni s javne pozornice za celo vreme
ciklusa o kojem je re (Marx, 1975k 96). Demokratski izbori su
pokazali da je francuska nacija nesklona komunizmu (ta god se
pod njime podrazumevalo) i zato je pariki proletarijat trebalo da
silom "porekne demokratiju i ustavotvornu delatnost i da naciju,
organski predstavljenu u Ustavotvornoj skuptini, opet razbije
u njene pojedine sastavne delove. Dogaaje koji su zatim usledili Marx opisuje kao potvrdu svoje teze da izmeu rada i kapitala,
izmeu proletera (Pariza) i "buruja (demokratski artikulisane
veine francuske nacije) nije mogue nita drugo do graanski rat.
Guenje ustanka parikog proletarijata i konzervativnu reakciju
koja je potom usledila Marx, naravno, duboko osuuje, ostavljaju
i itaoca u nedoumici ta je trebalo da uini ubedljiva veina na
cije kada se manjina die na oruje da bi onemoguila konstituisanje u demokratsku ustavnu dravu. Umesto da bolje razmisli o
tome koliko je suludi Blanquijev plan da osujeti rad Ustavotvorne
skuptine prouzrokovao dizanje glave reakcije u Francuskoj od juna
nadalje, Marx se jarosno obruava na formiranje tzv. "Stranke re
da, u kojoj su se okupile sve reakcionarne snage pod (sasvim do
brim!) izgovorom da tite naciju od pobunjenika: "Sve klase i
stranke ujedinile su se za vreme junskih dana u Stranku reda protiv
proleterske klase kao stranke anarhije, socijalizma, komunizma.
One su spasle drutvo od neprijatelja drutva (Marx, i975f:
97). Iako je poslednja reenica napisana sa dubokom ironijom i
prezirom, ona se, na paradoksalan nain, pokazuje kao najistinitiji i najdublji uvid celog Marxovog lanka "Junska revolucija. Na
alost, njen autor, zbog svojih ideolokih predrasuda i revolucio
narnog ara, nije imao smelosti da se upusti u samu prirodu tog
paradoksa i da objektivno utvrdi krivicu Blanquija i drugih voa
parikog proletarijata to su od proletarijata napravili antidemokratsko strailo i dali svoj lavovski doprinos trijumfu reakcije, neuspehu revolucije i pripremanju tla za obnavljanje bonapartizma u
Francuskoj. Umesto toga, razoaranje ishodom revolucije 1848 (u
svim zemljama u kojima je do nje dolo) i simpatisanje sa
Blanquijevim antidemokratskim programom dravnog prevrata
dovelo je do toga da Marx u narednim godinama pone da formulie svoju koncepciju "diktature proletarijata.

155

5. Problem diktature proletarijata

Sintagma "diktatura proletarijata ima udan istorijat. Re "dikta
tura Marx i Engels poinju ee da upotrebljavaju tek u vezi sa
revolucionarnim zbivanjima 1848, ili, preciznije, sa slamanjem
pokuaja parikih radnika da juna meseca podignu ustanak. Kada
je Ustavotvorna skuptina generalu Louis-Eugene Cavaignacu da
la eksplicitna diktatorska ovlaenja da uspostavi red i poredak u
Parizu, Marx i Engels su dobili povod da u veoj meri koriste ovu
re (Hunt, 1980: 328). Sto je moda vanije, Marx i Engels "dik
taturom poinju da nazivaju vlast koju bi sebi trebalo da dodele
ustavotvorne skuptine u Frankfurtu, Beu i Berlinu (meu koji
ma je naroito bila znaajna prva skuptina, poto je imala svenemaki karakter). Do donoenja ustava, ili ak sve do uspostavlja
nja nove (ustavne) vlade, ove skuptine su predstavljale "revoluci
onarni provizorijum i trebalo je da vre "revolucionarnu diktatu
ru u interregnumu. Priznavanje diktatorskog statusa ovih skup
tina, a pre svega one u Frankfurtu, za Marxa i Engelsa je imalo
konkretan znaaj, jer bi na taj nain prestali da vae Bundestag i
svi ostali organi starog Nemakog saveza, kao i same vlade pojedinih
njegovih lanica: "Zar ve samo postojanje ustavotvorne Nacionalne
skuptine ne dokazuje da vie ne postoji ustav? No, ako vie ne po
stoji ustav, ne postoji vie ni vlada. Ako vie ne postoji vlada, mo
ra vladati sama Nacionalna skuptina. Njen prvi znak ivota mo
ra biti dekret od etiri rei: Bundestag je zauvek rasputen." Jedna
ustavotvorna Nacionalna skuptina mora pre svega biti aktivna,
skuptina revolucionarno aktivna. Skuptina u Frankfurtu se bavi
kolskim vebama u parlamentarizmu, a preputa vladama da ra
de. Dopustimo da ovom uenom koncilu poe za rukom, posle
najzrelijih razmiljanja, da izmudruje najbolji dnevni red i najbo
lji ustav. No ta koriste najbolji dnevni red i najbolji ustav ako vla
de u meuvremenu stave na dnevni red bajonete (Marx i Engels,
1975a: 35)-

Marx i Engels nisu imali pravo kada su u samoj inje

nici postojanja Ustavotvorne skuptine videli dokaz da je Ustav
Nemakog saveza prestao da vai. Ustav Nemakog saveza pre
stao bi da vai tek onog momenta kada bi na snagu stupio novi
Ustav koji bi izradila Ustavotvorna skuptina u Frankfurtu (verovatno na osnovu dovoljnog broja ratifikacija lanica Nemakog sa

156

veza). No, taj lo argument nije jo obarao glavnu Marxovu i Engelsovu tezu, naime, da e Ustavotvorna skuptina u Frankfurtu
doiveti fijasko ako ne pokua da uini isto ono to je uinila
Ustavotvorna skuptina u Parizu - da obrazuje vojnu silu uz pomo koje e iznuditi poslunost svih politikih subjekata prema
vlastitoj "diktaturi". Pada u oi da su Marx i Engels uili iz francu
skog iskustva: ako su osuivali Ustavotvornu skuptinu u Parizu
zato to je uguila junski ustanak proletarijata, to jo uvek nije
znailo da ne bi podrali isti takav postupak Ustavotvorne skup
tine u Frankfurtu, ako bi bio usmeren protiv reakcionarnih vlada
u dravama koje su ulazile u Nemaki savez. Diktaturu, koju su
proklinjali kada je bila u Cavaignacovim rukama, prieljkivali su
da vide u rukama nekog nemakog generala postavljenog od stra
ne Ustavotvorne skuptine u Frankfurtu. To je razlog to diktatu
ra, uprkos gorkom francuskom iskustvu (gde je prvo stavljena na
dnevni red), za Marxa i Engelsa postaje ve polovinom 1848. po
eljno sredstvo u revolucionarnim zbivanjima u Nemakoj.
Do stvaranja sintagme "diktatura proletarijata" dolazi
1850, i to kao posledica ve pomenutog Marxovog politikog pri
bliavanja blankistikom taboru. U svojoj odlinoj knjizi M arksi
zam i totalitarna demokratija Richard Hunt s pravom istie zan
imljivu injenicu da se Marxova i Engelsova upotreba ove sintag
me 1850-1852. i 1871-1875. podudara sa njihovim pristupanjem
zajednikom frontu politike borbe sa blankistima. Moda je jo
zanimljivija injenica da se tokom drugog perioda (1871-1875)
Marx nalazio u veoma nezgodnoj poziciji rata na dva fronta" protiv Bakunjinovog anarhizma i Lassaleovog etatizma - i da je
imao velike muke da odri konzistentno stanovite (Hunt, 1980:
355-356). U svakom sluaju, iz ta dva navrata u kojima su se
marksisti i blanskisti borili rame uz rame protiv svojih neprijate
lja raznih opredeljenja i provenijencija proizala je i sintagma
"diktatura proletarijata, koja e u vrlo kratkom roku postati verovatno najkontroverzniji deo korpusa marksistike doktrine.
Ipak, smisao sintagme diktatura proletarijata nije
blankistiki - barem ne u potpunosti. Njen smisao je da istakne
poeljnost diktature u revolucionarnim zbivanjima, ali da u isto
vreme diktaturu izbije iz ruku male grupe posveenih revoluciona
ra (na emu su insisitrali blankisti) i vrati u okrilje celokupnog

157

proletarijata (Hunt, 1980:334 i dalje). "Diktatura proletarijata

zato je zamiljena kao jezgro originalne Mancove teorije revoluci
je. Ona je svojevrstan akcioni program komunistike partije od
trenutka kada je zapoelo revolucionarno svrgavanje starog (kapi
talistikog) poretka do trenutka uspostavljanja komunistikog
poretka. Mogue je razlikovati dve faze procesa prelaska iz kapita
lizma u komunizam, u kojima se na razliit nain ispoljava dik
tatura proletarijata": u prvoj (destruktivnoj) fazi njen cilj je pobeda proletarijata u graanskom ratu protiv "buroazije", a u drugoj
(konstruktivnoj) fazi njen cilj je organizacija komunistikog po
retka.
U prvoj (destruktivnoj) fazi "proletarijat [...] jo nije
konano konstituisan i primenjuje sredstva za osloboenje koja e
posle osloboenja otpasti (Marx, 1979b: 518), tj. koja e posle
uspostavljanja komunistikog poretka postati nepotrebna. Prva
pretpostavka "diktature proletarijata u ovoj fazi "je proleterska
vojska. Pravo na svoje osloboenje radnika klasa mora osvojiti na
bojnom polju (Marx, 1977}: 354). To znai da se za vreme gra
anskog rata proletarijat mora naoruati i preobraziti u pravu voj
sku, koja e na kraju izvojevati pobedu nad vojskom "buroazije.
Komunistika partija e time preuzeti strategiju francuske Usta
votvorne skuptine iz 1848: postavie svog generala Cavaignaca"
i iz redova proletarijata regrutovati vojsku koja e imati za cilj da
sprei da "buroazija uini upravo ono to je pariki proletarijat
pokuao juna 1848.
U drugoj (konstruktivnoj) fazi, koja bi se za potrebe
daljeg izlaganja mogla nazvati socijalistikom,17 rat protiv "buro
azije prestaje (poto je ve dobijen), ali to ne znai da je i sama
1 7 Ia k o je n e s p o rn o da je M a rx iz m e u k a p ita listi k e i ( iste ili ra zv ijen e ) k o m u
n isti k e ep o h e pred vi ao p o s to ja n je je d n o g p r e la z n o g p e rio d a, in jen ic a je d a
o n taj p e rio d n ije n azivao "s o c ija lis ti k im " . Ia k o e se k a sn ija tzv. "d r u tv a re
a ln o g s o c ija liz m a " veo m a ra zlik o vati o d "d r u tv a p re la z n o g p e rio d a ", o k o
je m je p is a o M a rx (p re svega p o to m e to u " d r u tv im a rea ln o g s o c ija liz m a
n ije d e fin itiv n o u k in u t n o vac i ro b n o - n o v a n i p ro m e t, to je M a rx sm a tra o
k lju n im u slo v o m u kid an ja k a p ita liz m a ), o b je k tiv n o p o sto ji p o tre b a d a se
s m a n ji te rm in o lo k a k o n fu z ija i d a s e " d r u t v o p r e la z n o g p e rio d a" o zn a i s o
c ija lis ti k im . T o e biti in jen o na s le d e im s tra n a m a , iako e re s o c ija li
z a m u to m sm islu biti lien k o n o ta c ija k a s n ijih is k u s ta v a sa d ru tv im a re
a ln o g s o c ija liz m a .

158

borba gotova (kao to ne znai da proletarijat treba da izabere

poslanike za ustavotvornu skuptinu koja e doneti ustav socijali
stike drave). Proletarijat sada moe da se razorua i pree na
mirnodopske uslove ivota, ali e u njima morati da nastavi borbu
protiv buroazije, poto ona u ratu nije likvidirana. Zbog toga so
cijalizam nije stanje koje bi se moglo ustavno urediti: ono je nasta
vak klasne dominacije i zamena "buraoaske oligarhije "diktatu
rom proletarijata. U konspektu Bakunjinove knjige Dravnost i
anarhija Marx eksplicitno negira da e "diktatura proletarijata tra
jati kratko, jer e za njom postojati potreba sve "dok ne bude uni
tena ekonomska podloga klasne egzistencije (Marx, 1979b:
517). Dakle, socijalizam e i dalje biti klasno drutvo, koje e tra
jati dui vremenski period i u kojem e, za promenu, proletarijat
vriti "diktaturu" nad "buroazijom. Ta borba proletarijata pro
tiv buroazije za konanu emancipaciju bie "vrlo surov i dugo
trajan proces (Marx, 1972c: 250), to znai da e "buroazija bi
ti podvrgnuta represalijama. Time Marx opovrgava prognozu datu u Bedifilozofije, u kojoj je stajalo: U tok razvitka [socijalizma
- prim. A. M.] radnika e klasa postaviti namjesto starog buroaskog drutva takvu zajednicu koja iskljuuje klase i njihovu su
protnost, i vie nee biti prave politike vlasti, jer je politika vlast
upravo zvanini izraz suprotnosti u buroaskom drutvu (Marx,
1974: 144). Koncepcija "diktature proletarijata tvrdila je suprot
no: socijalizam e biti klasno drutvo u kojem e se nastaviti kla
sna borba, ali sada prema "proleterskim pravilima, tj. u skladu sa
njegovom diktaturom. To potvruje i jedno pismo u kojem Marx
pie da klasna borba nuno vodi do diktature proletarijata [...] [ko
ja e trajati do] uklanjanja sviju klasa i do besklasnog drutva", to zna
i praktino sve do uspostavljanja komunizma (Marx, 1979g:
463). Summa summarum, "diktatura proletarijata je reim borbe
proletarijata protiv buraozije, koja se odvija u dve faze: u prvoj
ratnim, a u drugoj politikim sredtvima.
Socijalizam bi trebalo prvenstveno da karakterie uki
danje novca, robno-novanog prometa i privatnog vlasnitva, kao i
podrutvljenje (tj. podravljenje) sredstava za proizvodnju. Princip
Svako prema svojim sposobnostima, svakome prema njegovim
potrebama! jo nee moi biti realizovan zbog nedovoljno razvi
jene materijalne osnove proizvodnje, tako da e u socijalizmu vla

159

dati uravnilovka, koju e pratiti specifine socijalne nejednakosti

proizale iz razliitosti potreba razliitih ljudi. U Kritici Gotskog pro
grama Marx eksplicitno pie da tom socijalizmu "odgovara i poli
tiki prelazni period, a drava tog perioda ne moe da bude nita
drugo do revolucionarna diktatura proletarijata" (Marx, 1979c: 24).
Ovde je najzanimljivije to to Marx smatra da drava
nee nestati u socijalizmu, ali da e "diktatura proletarijata nasta
viti da postoji. Ono to je u poetku bilo nuno sredstvo voenja
rata protiv "buroazije sada postaje deo mirnodopskog poretka i
regularnog funkcionisanja drave. Socijalistika drava jeste dra
va koja nema ustav i u kojoj "diktatura proletarijata paradoksal
no spaja dravno i vanredno stanje, koje mora da traje sve dok
"buruji sasvim ne ieznu - dakle, ad calendas Graecas. Razlog za
koncipiranje tog nakaznog spoja drave i diktature, redovnog i
vanrednog stanja, nalazimo najbolje objanjen u Kritici Gotskog
programa. U njoj se Marx obruava na Bebelov i Lassaleov sasvim
konkretan program okupljanja svih demokratskih snaga zarad sprovoenja ogranienih, ali upravo zato realnih reformi u dravi
Drugog rajha: opte pravo glasa, referendum, uvoenje porote u
sudstvo, ukidanje ogranienja slobode tampe i udruivanja itd.lS
Smatrajui da je Gotski program tako lo da ne dozvoljava ak ni
"diplomatsku utnju, Marx u jednom trenutku obznanjuje glav
ni razlog svoga gneva i indignacije: taj program nema za cilj stva
ranje socijalistikog drutva i drave, sve sa "diktaturom proleta
rijata, nego zapravo tei "demokratskoj republici" u kojoj e po
stojati "ope izborno pravo, direktno zakonodavstvo, narodno
pravo, milicija i druge "stare, dobro poznate demokratske litani
je (Marx, 1979c: 24). To je, dakle, razlog dravno-diktatorskog
socijalistikog hibrida: on nikako ne sme nalikovati na "buroasku demokratsku republiku" zato to mu je glavni cilj niim spu
tana klasna borba proletarijata protiv "buroazije.
Ali, postavlja se pitanje kako e konkretno izgledati ta
socijalistika drava diktature proletarijata koja nee sadravati
nita od "starih, dobro poznatih demokratskih litanija". Odgovor
na to pitanje verovatno je najkonfuzniji i najnejasniji deo Mancove

1 8 G o ts k i p ro g ra m nem ake s o c ija ld e m o k r a ts k e p a rtije u sv o jen je na k o n g re s u

u je d in je n ja (ajzen ah o vaca i la s a lo v a c a ) u G o t i 2 2 - 2 7 . m a ia 18 7 5 .

160

politike filozofije. Striktno uzev, diktatura proletarijata" trebalo

je da bude diktatura celokupnog proletarijata - to je, na kraju kra
jeva, njen raison d'tre, s obzirom na to da se mora razlikovati od
diktature nekolicine revolucionara, koju afirmie blankistika
doktrina. No, to je upravo i najspornija stvar: ima li uopte neke
razlike izmeu Marxove i Blanquijeve koncepcije diktature i da li
je proletarijat samo lepi ukras bez ikakvog znaaja u Marxovom
konceptu? Pogledajmo sada ta o tome kae sam Marx, odgovara
jui na kritike Mihaila Bakunjina. U konspektu Bakunjinove knji
ge Dravnost i anarhija, na Bakunjinovo pitanje da li e svi stanov
nici jedne drave (npr. Nemake) biti lanovi vlade (Bakunjin,
1979: 168), Marx odgovara lakonski: "Certanly! Poto cela stvar
poinje sa optinskim samoupravljanjem (Marx, 1979b: 516).
Taj odgovor nije naroito ubedljiv, poto izbegava pravu otricu
Bakunjinovog pitanja: ako postoji drava, mora postojati i vlada, a
ako postoji vlada, koja na raspolaganju ima dravni aparat prinu
de, onda tu vladu ni optinsko samoupravljanje ni drugi oblici
proleterske participacije nee adekvatno moi da dre pod kontro
lom. Sama injenica da e i u vladi i u optinskim samoupravnim
organima sedeti radnici jo uvek nita ne govori o mogunosti da
proletarijat u celini vri socijalistiku "diktaturu. Uostalom,
Marx e - zajedno sa Engelsom - u Zaveri protiv Meunarodnog
udruenja radnika, gotovo istovremeno sa ispisivanjem marginalija
po Bakunjinovoj knjizi, kritikovati komunalni princip politike
organizacije kao nemoan da sprei stvaranje autoritarne dravne
vlasti i jo povrh toga tvrditi da "organizacija odozdo prema gore
postoji u svakoj buroaskoj republici (Marx i Engels, 1979a:
284). Pozivanje na "optinsko samoupravljanje, dakle, po sa
mom Marxovom sudu nije nita to bi neku buduu, socijalisti
ku dravu moglo da uini razliitom od "buroaske republike.
Zato je mnogo vaniji odgovor koji Marx daje na jednu drugu Bakunjinovu aoku.
Kljuno mesto Bakunjinove Dravnosti i anarhije glasi
ovako: Ali e se manjina [koja bude u vladi], kau marksisti, sa
stojati od radnika. Da, po svoj prilici, od bivih radnika, ali koji im
postanu upravitelji ili narodni predstavnici prestaju biti radnici i
poinju gledati na sav manualno-radniki svijet s dravne visine;
nee vie predstavljati narod, ve sebe i svoje pretenzije na upra-

161

vijanje narodom. Tko moe u to posumnjati, taj uope ne pozna

ljudsku prirodu" (Bakunjin, 1979:169). Na tu kritiku Marx odgo
vara na sledei nain: "Kad bi gospodin Bakunjin poznavao makar
samo poloaj upravnika u radnikoj kooperativnoj fabrici, sve nje
gove sanjarije o vladavini bi otile do avola (Marx, 1979b: 517).
Ovde vidimo da Marxova teorija "rodnog bia ponovo dolazi do
izraaja: priteran u oak Bakunjinovom prodornom kritikom,
Marx vadi svoj poslednji adut - njegovu metafiziku proletarijata
koji po dolasku na vlast zapoinje emancipaciju "humaniteta.
Bakunjin, koji pred oima ima konkretne ljude od krvi i mesa, sa
svim njihovim slabostima, strastima i porocima, primorava
Marxa da obznani da u socijalizmu upravo tih ljudi vie nee biti, od
nosno, ako ih bude, onda e se nalaziti u klasi buraozije" (ili, eventualno
lumpenproletarijata) i kao takvi e biti iskljueni iz diktatorskih " mehani
zama vlasti.19 Banalnost Marxovog pozivanja na "upravnika u rad

nikoj kooperativnoj fabrici kao prototipa nekorumpiranog i celoj radnikoj klasi predanog nosioca dravne vlasti otkriva onaj
antropoloki radikalizam koji u praksi nuno vodi elitizmu onih
koji su u stanju da njegove ideale ovaplote lanova komunisti
ke partije pre svih. Robespierreov "teror vrline", Blanquijeva dik
tatura nekolicine revolucionara i Marxova diktatura "rodnog bia
1 9 S a m B a k u n jin je M a rx u i E n g e lsu b io k la si a n p rim e r " lu m p e n p r o le te r s k o g
u z u rp a to ra , k o ji je s p re m a n d a s p ro v o d i lin u d ik ta tu ru . U k ritic i S ta tu ta n je
g o v e A lija n s e so c ija listik e d e m o k ra tije M a r x i E n g e ls su n aro ito istic a li m o
g u n o s t d a e B a k u n jin d o v je k a z a d r a ti d ik ta tu ru k o ju je p r ig ra b io u s v o ju
k o r is t" ( M a r x i E n g e ls, 1 9 7 9 a : 2 8 1 ) . N a ra v n o , o v o je b io lin i n ap ad n a B ak u n jin a i M a rx u i E n g e lsu n ije p a d a lo n a p a m e t d a b o lje r a z m is le o m o g u
n o stim a z lo u p o treb e s o p stv e n e "d ik ta tu re p ro le ta rija ta " . A k o se a k i p rih v a
ti d a je B a k u n jin b io s a m "c rn i a v o (u o s ta lo m , n ita "c r n ji" o d s a m o g
M a rx a ), k a k o su ga d vo jica n je g o v ih n a jlju ih n ep rija te lja u ra d n ik o m p o k r e
tu o p is iv a la , o n je jo u v e k b io je d a n o d is ta k n u tijih la n o v a M e u n a r o d n o g
ra d n i k o g u d ru e n ja i m e u n a ro d n o g ra d n i k o g p o k re ta u o p te i n ije b ilo
v a n p a m eti o ekivati da e lju d i p o p u t n je g a je d n o g d a n a d o i n a eln e p o z i
c ije b u d u e so c ijalistik e d r ave . A ta e ta d a sp re iti n e k o g n o v o g B a k u n jin a - k o ji e se, recim o, zvati L e n jin ili S t a ljin - d a u sv o ju k o r is t n e p rig ra b i
c e lo k u p n u "d ik ta tu ru p ro le ta rija ta "? N e z a d r a v a ju i se v i e n a to m p r o b le
m u , m o e se sa m o n ap o m e n u ti d a je M a r x u s v o je v re m e , ali i k a sn ije , b io
m n o g o k ritik o va n z b o g z a n e m a riv a n ja o v e m o g u n o s ti d a u s o c ija liz m u n o
v a u p ra v lja k a k lasa - ili, pre, s a m a k o m u n is ti k a p a rtija - p o s ta n e " d ik t a
to r n a d o b i n im " ra d n icim a (u p o r. n p r. P o p e r, 1 9 9 3 : 2 : 1 6 8 - 1 6 9 ) .

162

(unutar proletarijata, odnosno njegove "avangarde") zaista nisu

bili toliko razliiti kao to bi se na prvi pogled moglo rei i istorija e morati saekati jo oko pola veka dok Lenjin u Rusiji ne bu
de uzeo na sebe da to u praksi i dokae. Anarhista Bakunjin e ta
kav rasplet vrlo dobro predvideti, zbog ega njegove rei zvue sa
svim proroanski: "[...]po teoriji pak g. Marxa, narod ne samo da
je [dravu] treba ruiti ve je naprotiv mora uvrstiti i ojaati i u ta
kvom obliku predati na potpuno raspolaganje svojim dobroinite
ljima, skrbnicima i uiteljima - efovima komunistike partije,
ukratko g. Marxu i njegovim prijateljima, koji e zapoeti osloba
anje na svoj nain. Oni e usredotoiti upravljanje u snanoj ru
ci, jer neuki narod trai prilino vrstu skrb (Bakunjin, 1979:
171). Bakunjin e u ovoj prognozi napraviti samo dve greke. Prvo,
"teorija g. Marxa nee omoguiti nijednom "narodu da dravu
uvrsti, ojaa i onda preda komunistima u ruke, nego e je komu
nisti morati sami otimati iz ruku "naroda; i drugo, ef komunista
koji e to prvi uiniti nee biti Marx, nego Bakunjinov sunarodnik
i Marxov sledbenik Vladimir Ili Uljanov, zvani Lenjin.
Druga znaajna implikacija postojanja "diktature pro
letarijata u socijalistikoj dravi jeste centralistiko ureenje te
drave. Ve za vreme revolucije 1848. Marx i Engels su kritikovali
nemake demokrate to ele da Nemaku uspostave kao federativ
nu republiku po ugledu na SAD. Ako hoe ekonomski napredak,
trideset devet drava koje sainjavaju Nemaki savez mora, po
Marxovom i Engelsovom miljenju da ue u jedinstvenu nedeljivu nemaku republiku (Marx i Engels, 1975a: 36). U Poruci Cen
tralne uprave Savezu od marta 1850. Marx i Engels pozivaju proletere
da se bore za jednu i nedeljivu republiku u kojoj e uspostaviti
"najodluniju centralizaciju sile u rukama dravne vlasti (Marx i
Engels, I975e: 210). Proletarijat je, shodno Manifestu Komunistike
partije, trebalo da preraste u nacionalnu klasu, a to je znailo da
- po originalnom francuskom modelu unitarne nacije - mora bi
ti "jedan i nedeljiv.
Ipak, mora se priznati da je Marx u Meunarodnom
radnikom udruenju,20 u kojem je zajedno sa prudonistima

2 0 M e u n a ro d n o ra d n ik o u d ru e n je ili tzv. P rva in te rn acio n a la o sn o v a n a je

18 6 4 . i trajala je d o 1 8 7 6 , ka d a je ra sfo rm ira n a .

163

igrao jednu od glavnih uloga, bio dovoljno trezven da ne insistira

na svojoj centralistikoj i unitaristikoj koncepciji "diktature pro
letarijata. Statut Meunarodnog radnikog udruenja nije pominjao nijednom reju dravu, centralizaciju, komunistiku partiju,
diktaturu proletarijata i slino. Sva pitanja koja ine sr Marxove
praktine politike teorije, a koja su bila suprotstavljena prudonistikom krilu Meunarodnog radnikog udruenja, izostala su ne
samo iz Statuta, nego i iz rezolucija i drugih odluka udruenja.
Prudonistiku liniju u Meunarodnom radnikom udruenju
Marx je sve do 1871. prihvatao iz taktikih razloga, verujui da je
mnogo bitnije da postoji jedno meunarodno radniko udrue
nje, nego da ono po svaku cenu prihvati u celosti njegovo uenje
(Sekelj, 1989: 35). Tek e iskustvo Parike komune prelomiti
Marxa i uiniti da i on sam prihvati odreene prudonistike ideje
- iako, kao to emo u nastavku moi da vidimo, nimalo iskreno
i krajnje mehaniki.
Nita nije sugerisalo takav Marxov obrat u momentu
kada je poeo Francusko-pruski rat. Jula 1870. on je zadovoljno pi
sao Engelsu: "Pobede li Prusi, centralizacija state power bie korisna
centralizacija nemake radnike klase. Prevaga Nemake pomerila
bi, zatim, teite zapadnoevropskog radnikog pokreta iz Francu
ske u Nemaku. [...] Njena prevaga na svetskoj pozornici nad fran
cuskom bila bi ujedno prevaga nae teorije nad Proudhonovom
(Marx, i979h: 5). Rat je Marx, dakle, shvatio kao priliku ne samo
da se Nemaka ujedini, nego i da nemaka linija u Meunarod
nom radnikom udruenju odnese prevagu nad francuskom. Pot
puno u duhu tih oekivanja Marx u jednom pismu iz oktobra
1870. kritikuje prudonistiki projekt komune u Lionu, ali prven
stveno zato to je u njoj uestvovao Bakunjin. Nakon to je zauze
to Gradsko vee, pisao je Marx, "izdati [su] najlui dekreti o aboli
tion d'tat i sline besmislice. Vi shvaate da bi sama injenica da je
dan Rus koga buroaske novine prikazuju kao Bismarckova
agenta - i koji tei da se nametne za vou Comit du Salut de la Fran
ce, bila sasvim dovoljna da izazove promjenu u javnom mnjenju
(Marx, I979i: 147). UZaveri protiv Meunarodnog udruenja radnika iz
1873. Marx i Engels e se vratiti kritici Lionske komune zato to je
prihvatila ideje Bakunjina i - zbog njihove nerealistinosti - pro
pala. Najzanimljivije je, meutim, da Marx i Engels u kritici Baku-

164

njina izlau mnogo dalekoseniju kritiku same koncepcije konfe

deracije komuna, kojoj je temelje postavio Proudhon i koja je bila
ostvarena ne samo u Lionskoj nego i kasnije u Parikoj komuni:
"Imamo, dakle, u toj anarhinoj organizaciji barikada, tribina, naj
prije opinsko vijee, zatim izvrne komitete koji, da bi mogli ita
izvriti, moraju imati kakvu-takvu mo i podrku dravne sile;
imamo zatim itav jedanfederalni parlament kojem je glavna svrha
da organizira tu dravnu silu. Taj parlament, jednako kao i opinsko
vijee, morat e prenijeti izvrnu vlast na jedan ili vie komiteta koji
samim tim dobivaju autoritativan karkater, koji e potrebe borbe
jo vie pojaati. Uspostavili smo dakle sve elemente 'autoritarne
drave; da li emo mi to djelo zvati 'Revolucionarnom komunom
organiziranom odozdo prema gore, malo je vano. Ime ne mjenja
nita na stvari; organizacija odozdo prema gore postoji u svakoj
buroaskoj republici, a imperativni mandati datiraju ak iz sred
njeg vijeka (Marx i Engels, 1979a: 284).
Neposredno posle bitke kod Sedana, Marx je savetovao francuskim radnicima da njima ne "ovladaju nacionalne uspo
mene iz 1792 i da "mirno i odluno iskoriste sredstva koja im
prua republikanska sloboda da bi temeljito sproveli organizaciju
svoje klase (Marx, 1977m 224). Vrlo je verovatno da je u prvi
mah, kada je iz ustanka od 18. marta 1871. nastala Parika komu
na, Marx bio jednako neprijateljski nastrojen prema njoj kao i pre
ma Lionskoj komuni. I kasnije e on, dodue u privatnoj kore
spondenciji, tvrditi da je Parika komuna "s malo common sense
mogla [...] postii kompromis s Versajom (Marx, 1979k: 137).
Ali, u trenutku kada je do sukoba sa Versajem ve dolo, Marx vi
e nije mogao ni da uti ni da kritikuje prudonistike ideje koje je
komuna zastupala, nego je napisao jedan izrazito afirmativan spis
o njoj, nazvavi ga Graanski rat u Francuskoj. Tako je nepunih go
dinu dana nakon to je prognozirao pobedu Prusije u ratu sa Fran
cuskom i pobedu njegove sopstvene linije nad prudonistikom u
Meunarodnom radnikom udruenju, Marx bio prisiljen da i
sam prihvati neke prudonistike elemente u svoje uenje. Iako se
u Graanskom ratu u Francuskoj Proudhon ne pominje ni na jednom
mestu, dobar deo Marxovih pohvala Parikoj komuni ide zapravo
na njegovu adresu, poto su njegove ideje inspirisale Pariane u
ureenju komune. Osim toga, Marx je bio spreman da povue i

165

svoj raniji savet francuskim radnicima da posle poraza u ratu sa

Prusijom "mirno i odluno iskoriste sredstva koja im prua repu
blikanska sloboda da bi temeljito sproveli organizaciju svoje kla
se. U Graanskom ratu u Francuskoj on e ponovo ojaati svoj stari
beskompromisni stav da je svako vreme dobro za revoluciju i us
tvrditi da je "naoruati Pariz znailo [...] naoruati revoluciju
protiv Versaja (Marx, 19770: 255).
Sta je to u Parikoj komuni toliko opinilo Marxa da je
postao voljan da usvoji ak i neke Proudhonove ideje? Na to pita
nje veoma je teko dati zadovoljavaju odgovor. Parika komuna
je trajala samo nekoliko nedelja, bila je mrska veini Francuza iz
van prestonice i od onoga to je proklamovala praktino nita ni
je postigla. Sto je najzanimljivije, pariki ustanak od 18. marta
1871. nije bio nikakva revolucija proletarijata, ve erupcija gneva
graanstva metropole koje je podnelo strahovite rtve u ratu i ko
je je bilo revoltirano kukavilukom i nedostatkom patriotizma u
provinciji (Plamenatz, 1971:157). Naposletku, kao kruna svega, u
svim telima nove vlasti Pariza sedeli su prudonisti i blankisti, a
sitnoburoaski elementi su kudikamo nadmaivali proleterske
(primera radi, u Centralnom komitetu je od ukupno 60 lanova
svega 25 bilo radnika, a od njih je samo 13 pripadalo Meunarod
nom radnikom udruenju). I samom Marxu je bilo sasvim jasno
da "veina Komune nije bila nipoto so[cijal]istika (Marx,
1979k: 137).
Marxu je u Graanskom ratu u Francuskoj moda bilo naj
vanije da naglasi da je Parika komuna predstavljala ovaploenje
projekta "socijalne republike u kojem je trebalo ne samo da ne
stane monarhijska drava nego i da klasni oblik vladavine bude
zamenjen samoupravom proizvoaa (Marx, 19770: 271). Komu
na je bila najzad pronaeni politiki oblik pod kojim se moglo iz
vriti ekonomsko osloboenje rada (Marx, 19770:273). Marxovo
je miljenje sada bilo da "radnika klasa ne moe jednostavno pre
uzeti gotovu dravnu mainu i staviti je u pokret za svoje ciljeve.
Centralizovana dravna vlast sa svojim svuda prisutnim organima
stajaom vojskom, policijom, birokratijom, svetenstvom, sud
skim staleom, organima stvorenim po planu sistematske i hijer
arhijske podele rada - potie iz vremena apsolutne monarhije, ka
da je buraoskom drutvu, koje je tek nastajalo, sluila kao mo

166

no oruje u njegovim borbama protiv feudalizma (Marx, 19770:

269). Ta prudonistika postavka, koja je za sobom povlaila zago
varanje politike decentralizacije i "bazne demokratije, ila je di
rektno protiv Marxove postavke o socijalistikoj dravi kao dik
taturi proletarijata. Proudhon je, naime, insistirao na tome da i
vot komune mora biti "jedinstven, potpun, nedeljiv; ona odbija
svako ograniavanje osim onog koje sama namee; svaka joj je
vanjska prisila antipatina, i ako ne moe s njom izii na kraj
smrtonosna. Zato je Proudhon preduzimao otru kritiku svog
zemljaka Edouarda Laboulayea zbog njegovog pokuaja da kombinuje dravni centralizam i komunalno ureenje: Nema sredine:
komuna e biti suverena, ili e biti podrunica - sve ili nita
(Proudhon, 1982:351). Bio toga svestan ili ne, Marx je sada inio
ono isto to je svojevremeno hteo da uini Laboulaye.
Proudhonova teorija komune i komunalne demokrati
je sudarala se, pre svega, sa Marxovim ekonomskim centrali
zmom, koji je proisticao iz stava da je proletarijat samo uz pomo
podrutvljenih (tj. podravljenih) sredstava za proizvodnju u sta
nju da izgradi komunistiko ureenje (Ghler i Klein, 1991: 538).
Osim toga, komunalna demokratija bila je inkompatibilna sa kla
snom vladavinom proletarijata nad "buroazijom (koja ini su
tinu "diktature proletarijata), poto je predviala savez proleta
rijata sa sitnom ili "demokratskom buroazijom" (inae, socijal
nim slojem u kojem je Proudhon imao svoje najjae uporite i ko
ji je dominirao Parikom komunom). I zaista, na nekim od pomenutih mesta, kao i na drugim mestima Graanskog rata u Francuskoj,
a posebno u pripremnim skicama za taj spis, Marx kao da je revi
dirao svoju raniju tezu 0 diktaturi proletarijata" i potrebi da soci
jalistika-drava bude sredstvo klasne vladavine proletarijata nad
"buroazijom. Sada on govori o nekoj vrsti koalicije proletarijata
i sitnog graanstva (tj. srednje klase) i nastoji da obe klase supsumira pod neutralni pojam "proizvoaa ili "radnog naroda
(upor, detaljnije: Mimica, 1983: 90 i dalje).
Ipak, treba biti oprezan sa Marxovim ustupcima ovoj
frakciji graanske klase. Ve su u Poruci Centralne uprave Savezu od
marta 1850. Marx i Engels pisali da na datom stupnju klasne bor
be krupna "buroazija jo uvek eksploatie ne samo radniku
ldasu nego i sitnu, tzv. demokratsku buroaziju, zbog ega rad

167

nici moraju da sarauju sa pripadnicima potonje klase (ili frakcije

klase buroazije). Tada je to jednostavno bila posledica uvida da
je u Nemakoj proletarijat isuvie slab da bi mogao da samostalno
izvri revoluciju i da se zato u borbi mora osloniti na ovog graan
skog saveznika (Plamenatz, 1971:12,7). Nita bolje nije stajao ni
francuski (pariki) proletarijat dvadeset godina kasnije - to isku
stvo Parike komune zorno pokazuje - i zato Marx naprosto evi
dentira injenicu da bez Saradnje sa klasom "demokratske buro
azije proletarijat nema nikakve izglede na uspeh svoje revolucio
narne aktivnosti.
Ali, zato je potrebno videti ta Marx i Engels piu u Po
ruci Centralne uprave Savezu od marta 1850. o odnosima dve klase po
sle uspeno izvedene revolucije. U tom spisu oni opominju prole
tarijat da e ga odmah posle pobede "demokratska buroazija
izdati", pokuavajui da uspostavi ustavnu republiku, dok e kla
sni poloaj proletarijata biti spremna samo da uini snoljivim.
Zato Marx od proletarijata trai "permanentnu" revoluciju sve dok
ne ukloni svoje dojueranje saveznike i sam ne osvoji dravnu
vlast (Marx i Engels, i975e: 207). U tom cilju Marx upuuje pro
letarijat na to da konstantno "oteava i kompromituje svoju saradnju sa "demokratama, da neprekidno bude naoruan (pri e
mu u naoruanje spada, izmeu ostalog, i artiljerija) i da stalno
vreba priliku da podigne ustanak protiv demokratske buroazi
je". Dakle, Marx je smatrao da je savez ove dve klase samo privre
men i da po obaranju vlasti krupne (oligarhijske) buroazije
proletarijat ne sme da se razoruava i da mora odmah da pone da
se priprema za novi klasni sukob - ovoga puta sa sitnom (demo
kratskom) "buroazijom. Prisetimo li se da Marx razlikuje dve
faze upranjavanja diktature proletarijata - fazu otvorenog rata
protiv buroazije i fazu klasne dominacije u socijalizmu - onda se
sada moe dodati da prva faza traje sve dotle dok proletarijat ne
porazi i svog dojueranjeg saveznika - "demokratsku buroazi
ju - i njene pripadnike podvrgne svojoj univerzalnoj "diktaturi.
Prva (destruktivna) faza "diktature proletarijata zapoinje ratom
protiv "krupne buoazije, nastavlja se, nakon pobede nad njom,
destruiranjem koalicije sa "demokratskom buroazijom, da bi se
zavrila tek poto proletarijat svrgne i pod svoju iskljuivu vlast
dovede i same "demokratske buruje.

168

Taj stav Marx nee nikada napustiti i zato on na svim

kljunim mestima u Graanskom ratu u Francuskoj pominje samo
radniku klasu kao subjekt socijalistike transformacije ("radni
ka klasa ne moe jednostavno preuzeti gotovu dravnu mainu i
staviti je u pokret za svoje ciljeve" itd.). Implicitna je pretpostavka
da e proletarijat pre ili kasnije doi u sukob sa "demokratskom
buroazijom, da e je ukloniti iz vlasti i da e dalje nastaviti da sa
mostalno upranjava svoju "diktaturu" i sprovodi socijalistiki
preobraaj drutva. I to je po svoj prilici bila lekcija koju je Marx
nauio iz neuspeha ustanka parikog proletarijata juna 1848: pro
letarijat nema anse ni da demokratskim putem uspostavi socija
lizam, niti da socijalistiku revoluciju izvri sam; zato je on prinu
en da se solidarie sa "demokratskom buroazijom i da njoj
pomogne u njenim nastojanjima da uspostavi demokratsku
ustavnu dravu. im to bude ostvareno, proletarijat e imati mno
go laku situaciju i moi e svu svoju energiju da usmeri na obaranje te demokratske ustavne drave i uspostavljanje socijalistike
drave "diktature proletarijata.
Ta logika naroito jasno dolazi do izraaja u pismu
Ludwigu Kugelmannu od 12. aprila 1871, u kojem Marx pominje
dva uzroka koja bi mogla dovesti do potpune propasti Parike ko
mune. Prvi uzrok lei u tome to Pariani odmah nisu marirali
na Versaj i to su time propustili priliku da sami zaponu graanski
rat (Marx, i97$)j: 186). Drugi uzrok je prerano odricanje Central
nog komiteta od vlasti, kako bi se nainilo mesta komuni. Oba
uzroka proistiu iz glavne slabosti koju su pokazali pariki revo
lucionari, a to su bile "moralne skrupule. Da pariki revolucio
nari, okupljeni u Centralnom komitetu nisu imali nikakvih "mo
ralnih skrupula, odloili bi uspostavljanje komune, uspostavili
sopstvenu diktaturu i odmah napali "demokratsku buroaziju u
Versaju sa ciljem da je uklone sa politike scene i da svoju dikta
turu proire po celoj Francuskoj. Tako pomenuto pismo Kugel
mannu pokazuje veliku taktiku konzistentnost sa Porukom Cen
tralne uprave Savezu od marta 1850. i uspostavlja osnovni kanon ko
munistike revolucije, koji e kasnije preuzeti i u ivot sprovesti
Marxov verni ruski sledbenik Lenjin: komunistika partija revo
lucionara ne sme da se zanosi nikakvim "moralnim skrupulama"
i sa "demokratskom buroazijom treba da sarauje samo do

169

onog trenutka dok ne doe u priliku da protiv nje sama povede

graanski rat. A poto taj ratno-revolucionarni juri u nebo" iz
iskuje vrstu ruku komunistikih diktatora, prenoenje vlasti na
nove, "neposredne, i virtuelno socijalistike" demokratske or
gane (komune) mora biti odgoeno do definitivne pobede prole
tarijata (kada "diktaturaproletarijata" postaje tek jedino mogua).
Drugim recima, komunistiku revoluciju ini graanski rat, koji
protiv "demokratske buroazije pokreu i vode komunistike
voe, bez ikakvih "moralnih skrupula i bez odricanja od vlasti u
korist organa socijalistike demokratije. Do zavretka graan
skog rata nema nikakve "diktature proletarijata kao klase; ono
to postoji jeste "diktatura komunistikih voa ili, jo precizni
je, "diktatura komunistike partije, koja se legitimira "slama
njem otpora neprijatelja revolucije.
Tako dolazimo do kljunog momenta: da bi uspostavio
socijalistiko ureenje, proletarijat mora imati "svoju komuni
stiku partiju, koja e prvo ui u koaliciju sa demokratsko-buroaskim strankama, da bi zatim briljivo pripremila i uspeno
sprovela krvav obraun sa njima. Zato nije nimalo sluajno to je
upravo Parika komuna za Marxa i Engelsa "stavila na dnevni red
politiku akciju proletarijata", i to kroz stvaranje (nacionalnih)
komunistikih partija. U prilog koncentrisanja politike borbe u
komunistikoj partiji Engels je navodio argument po kome je "re
volucija [...] najvii in politike, i onaj ko hoe revoluciju mora
hteti i sredstvo, politiku akciju, koja priprema revoluciju, koja
radnike vaspitava za revoluciju i bez koje bi ih sutradan posle bor
be uvek prevarili ljudi a la Favre i Pyat (Engels, 1977: 340), tj.
upravo ti isti demokratski buruji. Komunistika partija je onaj
"garant klasne samosvesti proletarijata i njegov "uvar od prevarama sklonih "demokratskih buruja. Ona je, tavie, zatitnik
"rodnog bia" zapretenog u proletarijatu i egzekutor njegove
emancipacije iz ropstva u kojem e je drati svaka "buroazija bila ona oligarhijska ("krupna) ili demokratska (sitna). Komu
nisti su upravo oni ljudi koji najbolje oseaju zahteve rodnog bi
a i koji znaju da su i proleteri u stanju da ih jednog dana osete,
dok buruji i lumpenproleteri to nikada nee moi. Zato je za
datak komunista da sami dou na vlast, graanskim ratom uklo
ne s vlasti - a perspektivno i sa lica zemlje - i buruje i "lum-

170

penproletere" i, naposletku, omogue proleterima da postanu svesni "rodnog bia koje poiva u njima.
Parika komuna je lakmus sazrevanja Marxove i Engelsove svesti o tome da je kucnuo as obrazovanja nacionalnih
komunistikih partija, koje e se pripremati za nastupajue ("demokratsko-buroaske) revolucije i, posebno, za borbu protiv
saveznika proletarijata ("demokratskih buruja) u vremenu ko
je sledi po uspeno okonanim (demokratsko-buroaskim) re
volucijama. Ve na Drugoj londonskoj konferenciji (1871) i Ha
kom kongresu (1872) Marx i Engels poinju da zagovaraju
obrazovanje nacionalnih komunistikih partija i tim povodom
dolaze u sukob sa anarhistima. A kada je Bakunjin poeo da pra
vi smetnje novom politikom kursu, koje je udruenje trebalo da
usvoji, Marx i Engels su se oborili na njegovu Alijansu socijali
stike demokratije, optuujui je da je "potpuno [...] buroaskog
porekla (Marx i Engels, 1979a: 276) i da je Bakunjinov san "sa
vez buruja i radnika (Marx i Engelsa 1979a: 277).21 Ta denun
cijacija je imala veoma jasan politiki cilj: anarhiste je trebalo
ukloniti iz komunistikih partija zato to e kasnije, u vremeni
ma posle uspeno izvedenih revolucija, smetati prilikom obrau
na sa "demokratskom buroazijom". Zanimljivo je da su u tom
sukobu Marx i Engels na svojoj strani imali partijske funkcionere, koji su ve u to vreme zagovarali reformski kurs i "miroljubi
vu borbu za realizaciju radnikih interesa. Ovaj sasvim nepri
rodni "antianarhistiki savez je postigao svoj cilj i porazio Bakunjina, ali nije mogao biti dugog veka i vodio je ne samo ubrza
nom raspadanju Meunarodnog radnikog udruenja nego i
otuivanju Marxa i Engelsa od novih radnikih partija. Kao posledica novih sukoba sedite Meunarodnog radnikog udrue
nja preneto je 1872. u Filadelfiju, gde je tavorilo jo etiri godine,
da bi na kraju bilo ugaeno 1876.

2 1 M a rx i E n g e ls, k o ji su u to vre m e v e p o la k o g u b ili in te res za f^ e u n a ro d n o

ra d n ik o u d ru e n je i sm a tra li da o n o v i e n em a ta d ^ p o s t ig n f1 (tj. d a d o laz i
vre m e in te rn acio n a le k o m u n is ti k ih partija ), p o s tu p ili su v rlo g ru b o i n e p o
te n o p rem a B a k u n jin u , iz n o sei u Zaveri protiv Meunarodnog udruenja radni

ka tvrd n je koje su se k a sn ije p o k a za le k a o a p su rd n e , p ro iz v o ljn e i n eistin ite

(S e k e lj, 1 9 8 2 : 8 8 ).

171

Nakon obrauna sa Bakunjinom i rasputanja Meu

narodnog radnikog udruenja Marx i Engels nastavili su svoju
borbu za stvaranje nacionalnih komunistikih partija koje e biti
sastavljene od proverenih i pouzdanih kadrova, senzibilnih za
"rodno bie u njima samima, odanih "stvari proletarijata i
spremnih da izigraju sva demokratska pravila kako bi dugorono
mogli da uspostave diktaturu proletarijata. Time oni neprestano
dolaze u sukobe sa partijskim funkcionerima, koji su, dodue, takoe smatrali da neposredan politiki cilj lei u daljem jaanju na
cionalnih radnikih partija, ali su zato teili tome da te partije bu
du sasvim nalik onim "buroaskim i da - kao socijaldemokratske
partije - prihvate pravila politike utakmice, bez zadrki uu u
parlamente i pokuaju da socijalizam ostvare regularnim zakon
skim sredstvima. Razdvajanje komunistikih i socijaldemokrat
skih partija ima upravo ovde svoje klice.
To je, uostalom, pozadina Marxove i Engelsove kritike
Karla Hchberga (inae "krupnog buruja koji je simpatisao i finansirao radniki pokret), Carla Augusta Schramma i Eduarda
Bernsteina, koji u Cirihu 1879. pripremaju izdavanje ilegalnog so
cijaldemokratskog lista Der Sozialdemokrat. U isto vreme njih troji
ca piu za ciriki Jahrbuch f r Sozialwissenschaft und Sozialpolitik la
nak pod naslovom "Osvrt na socijalistiki pokret u Nemakoj u
kojem kritikuju revolucionarni kurs nemake socijaldemokratije. Oni se zalau za umereni kurs koji bi privukao pristalice iz kru
gova "obrazovanih i imunijih klasa i koji bi partiji omoguio pri
liv kadrova sposobnih da vode politiku u parlamentu. Takav stav
Marx i Engels doekuju na no. Iako su u Manifestu komunistike
partije pisali da "kao to je nekad jedan dio plemstva preao na
stranu buroazije, tako sada jedan dio buroazije prelazi na stra
nu proletarijata, a naroito jedan dio buruja-ideologa, koji su se
uzdigli do teorijskog razumijevanja cjelokupnog istorijskog kreta
nja (Marx i Engels, 1974b: 388), sada se zgraavaju nad samom
pomisli da radnika klasa sama po sebi [moe biti] nesposobna
[...] da se oslobodi i da zbog toga "treba da stupi pod vodstvo
prosvjeenih i posjednikih buruja koji su jedini imali prilike i
vremena da se upoznaju s onim to je od koristi za radnike"
(Marx i Engels, 1979c: 364). Kada su u pitanju bili sami Marx i
Engels, kao buruji" koji oseaju zahteve rodnog bia u sebi (i

172

samo pretpostavljaju da ono postoji i "eka" da bude pronaeno u

proletarijatu), onda je njihovo postavljanje za ideologe radnikog
pokreta trebalo biti burno pozdravljeno kao doprinos "buroazi
je prosveivanju "proletera; obrnuto, im su se za isti zadatak
poeli javljati "buruji koji ne oseaju "rodno bie u sebi (ili ga
uopte i nemaju) i samim tim preporuuju reformistiki kurs i
parlamentarnu borbu, onda se na njih obarao najstraniji Marxov
i Engelsov gnev.
Marx i Engels su, poslednjih godina Marxovog ivota,
najvie truda uloili da bi onemoguili rukovodstvo nemake so
cijaldemokratske partije da proletarijat odvrati sa puta nasilne
revolucije i usmeri na put zakonitosti, tj. reforme. Takav stav,
po Marxu i Engelsu, radnicima uskrauje "da iskoriste neki nasi
lan izvanjski dogaaj, jedno iznenadno revolucionarno vrenje
koje se time izazvalo, upravo pobjedu naroda izvojevanu u sudaru
to iz toga nastaje (Marx i Engels, 1979c: 364). Politike i eko
nomske reforme su samo "sitnarije i krparenje kapitalistikog
drutvenog poretka (Marx i Engels, 1979c: 365), odnosno "malogransk[e] zakrp[e] od reformi to starom drutvenom poret
ku pruaju nove oslonce i moda bi konanu katastrofu mogle
pretvoriti u polagani, postepeni i, po mogunosti, mirotvoran
proces raspadanja (Marx i Engels, 1979c: 366). A najgore je, pi
u Marx i Engels, to to bi opredeljenje socijaldemokratske par
tije za kurs zakonitosti i reformi znailo poputanje straha
"buroazije da e jednog dana biti zbrisana u klasnoj borbi/gra
anskom ratu: "Da bi se buroazija liila i posljednjeg traga stra
ha, treba joj kratko i jasno dokazati da je crveni bauk zaista samo
bauk, da ne postoji. Ali, u emu je tajna crvenog bauka ako nije u
strahu buroazije od neizostavne borbe na ivot i smrt izmeu
nje i proletarijata? U strahu od neminovne odluke u modernoj
klasnoj borbi (Marx i Engels, 1979c: 365). Sve u svemu, nikada
nijedna klasa ne sme zaboraviti da se blii dan "stranog suda
na kojem e "eksproprijatori biti eksproprisani, a komunistika
partija uspostaviti diktaturu u ime proletarijata. Jedan od glavnih
zadataka komunista je da se staraju da se ta "istina" nikada ne
zaboravi i da svojom politikom akcijom neprstano svima sta
vljaju do znanja da socijalizamAomunizam nema nikakvu alter
nativu.

173

Nakon obrauna sa Bakunjinom i rasputanja Meu

narodnog radnikog udruenja Marx i Engels nastavili su svoju
borbu za stvaranje nacionalnih komunistikih partija koje e biti
sastavljene od proverenih i pouzdanih kadrova, senzibilnih za
"rodno bie u njima samima, odanih stvari proletarijata" i
spremnih da izigraju sva demokratska pravila kako bi dugorono
mogli da uspostave diktaturu proletarijata. Time oni neprestano
dolaze u sukobe sa partijskim funkcionerima, koji su, dodue, takoe smatrali da neposredan politiki cilj lei u daljem jaanju na
cionalnih radnikih partija, ali su zato teili tome da te partije bu
du sasvim nalik onim buroaskim i da - kao socija[demokratske
partije - prihvate pravila politike utakmice, bez zadrki uu u
parlamente i pokuaju da socijalizam ostvare regularnim zakon
skim sredstvima. Razdvajanje komunistikih i socijaldemokrat
skih partija ima upravo ovde svoje klice.
To je, uostalom, pozadina Mancove i Engelsove kritike
Karla Hchberga (inae krupnog buruja koji je simpatisao i finansirao radniki pokret), Carla Augusta Schramma i Eduarda
Bernsteina, koji u Cirihu 1879. pripremaju izdavanje ilegalnog so
cijaldemokratskog lista Der Sozialdemokrat. U isto vreme njih troji
ca piu za ciriki Jahrbuch f r Sozialwissenschaft und Sozialpolitik la
nak pod naslovom "Osvrt na socijalistiki pokret u Nemakoj u
kojem kritikuju revolucionarni kurs nemake socijaldemokratije. Oni se zalau za umereni kurs koji bi privukao pristalice iz kru
gova obrazovanih i imunijih klasa i koji bi partiji omoguio pri
liv kadrova sposobnih da vode politiku u parlamentu. Takav stav
Marx i Engels doekuju na no. Iako su u Manifestu komunistike
partije pisali da kao to je nekad jedan dio plemstva preao na
stranu buroazije, tako sada jedan dio buroazije prelazi na stra
nu proletarijata, a naroito jedan dio buruja-ideologa, koji su se
uzdigli do teorijskog razumijevanja cjelokupnog istorijskog kreta
nja" (Marx i Engels, 1974b: 388), sada se zgraavaju nad samom
pomisli da radnika klasa sama po sebi [moe biti] nesposobna
[...] da se oslobodi i da zbog toga treba da stupi pod vodstvo
'prosvjeenih i posjednikih buruja koji su jedini imali prilike i
vremena da se upoznaju s onim to je od koristi za radnike
(Marx i Engels, 1979c: 364). Kada su u pitanju bili sami Marx i
Engels, kao "buruji koji oseaju zahteve rodnog bia u sebi (i

172

samo pretpostavljaju da ono postoji i "eka" da bude pronaeno u

proletarijatu), onda je njihovo postavljanje za ideologe radnikog
pokreta trebalo biti burno pozdravljeno kao doprinos "buroazi
je prosveivanju proletera; obrnuto, im su se za isti zadatak
poeli javljati "buruji koji ne oseaju "rodno bie u sebi (ili ga
uopte i nemaju) i samim tim preporuuju reformistiki kurs i
parlamentarnu borbu, onda se na njih obarao najstraniji Marxov
i Engelsov gnev.
Marx i Engels su, poslednjih godina Marxovog ivota,
najvie truda uloili da bi onemoguili rukovodstvo nemake so
cijaldemokratske partije da proletarijat odvrati sa puta nasilne
revolucije i usmeri na put zakonitosti, tj. reforme. Takav stav,
po Marxu i Engelsu, radnicima uskrauje "da iskoriste neki nasi
lan izvanjski dogaaj, jedno iznenadno revolucionarno vrenje
koje se time izazvalo, upravo pobjedu naroda izvojevanu u sudaru
to iz toga nastaje (Marx i Engels, 1979c: 364). Politike i eko
nomske reforme su samo "sitnarije i krparenje kapitalistikog
drutvenog poretka (Marx i Engels, 1979c: 365), odnosno malogransk[e] zakrp[e] od reformi to starom drutvenom poret
ku pruaju nove oslonce i moda bi konanu katastrofu mogle
pretvoriti u polagani, postepeni i, po mogunosti, mirotvoran
proces raspadanja" (Marx i Engels, 1979c: 366). A najgore je, pi
u Marx i Engels, to to bi opredeljenje socijaldemokratske par
tije za kurs "zakonitosti i reformi" znailo poputanje straha
"buroazije" da e jednog dana biti zbrisana u klasnoj borbi/gra
anskom ratu: "Da bi se buroazija liila i posljednjeg traga stra
ha, treba joj kratko i jasno dokazati da je crveni bauk zaista samo
bauk, da ne postoji. Ali, u emu je tajna crvenog bauka ako nije u
strahu buroazije od neizostavne borbe na ivot i smrt izmeu
nje i proletarijata? U strahu od neminovne odluke u modernoj
klasnoj borbi (Marx i Engels, 1979c: 365). Sve u svemu, nikada
nijedna klasa ne sme zaboraviti da se blii dan "stranog suda
na kojem e "eksproprijatori biti eksproprisani, a komunistika
partija uspostaviti diktaturu u ime proletarijata. Jedan od glavnih
zadataka komunista je da se staraju da se ta "istina" nikada ne
zaboravi i da svojom politikom akcijom neprstano svima sta
vljaju do znanja da socijalizam/komunizam nema nikakvu alter
nativu.

Zbog svega toga Marx i Engels su, pod pretnjom uskra

ivanja dalje saradnje, nagovarali Augu'sta Bebela, Wilhelma Liebknechta, Wilhelma Brackea i ostale u rukovodstvu nemake soci
jaldemokratske partije da Hchberga, Schramma i Bernsteina
uklone iz partije ba onako kao to su est godina ranije zahtevali izbacivanje Bakunjina iz Meunarodnog radnikoj udruenja.
Njih trojica su, po miljenju Marxa i Engelsa, "element iskrivlja
vanja. Ako ima razloga da se u njoj [socijaldemokratskoj partiji]
privremeno trpe, onda postoji obaveza da ihsamo trpe, da im se ne
doputa da utjeu na voenje partije, da ih dre u izvjesnosti kako
je prijelom s njima samo pitanje vremena. ini se, uostalom, da je
to vrijeme i dolo. Kako Partija moe pisce tog lanka i dalje da dr
i u svojoj sredini, nama je neshvatljivo [...]; mi, dakle, nipoto ne
moemo ii s ljudima koji hoe da tu [klasnu] borbu izbriu iz po
kreta. Mi smo pri osnivanju Internacionale izriito formulirali
bojni zov: osloboenje radnike klase mora biti djelo same radni
ke klase. Mi, dakle, ne moemo ii s ljudima koji otvoreno izriu
kako su radnici nedovoljno prosvjeeni da bi se oslobodili sami, i
da ih tek odozgo moraju osloboditi velegraani i malograani.
Bude li nov partijski organ zauzeo stav to odgovara uvjerenjima
te gospode, bude li graanski, a ne proleterski, onda nama nee
preostati drugo, ma koliko to eleli, nego da se protiv toga javno
izjasnimo i da razvrgnemo solidarnost kojom smo do sada zastu
pali njemaku partiju pred inostranstvom (Marx i Engels, 1979c:
368). Nemaka socijaldemokratska partija je, ukratko, morala
ostati ista radnika, odnosno komunistika partija, nezatrovana
"burujima i njihovom politikom zakonske borbe, politikih i
ekonomskih reformi i demokratskim fiks-idejama.
Diktatura proletarijata se tako pokazuje kao jedna u
nizu elitistiko-subverzivnih doktrina - na tragu Robespierrea,
Babeufa i Blanquija - koja u sebi spaja elemente metafizike prole
tarijata i prudonistike koncepcije konfederalne decentralizacije i
komunalne demokratije. Ti elementi ne igraju nikakvu bitniju
ulogu u njenim osnovama, ve imaju svrhu da doktrini priskrbe
jedan prividan demokratski supstrat (navodno "vieg nivoa od
obine formalne" buroaske demokratije), koji se, nakon pomni
je analize, pokazuje kao posebno opasan, poto zamagljuje ono
to je kod Robespierrea, Babeufa i Blanquija bilo jo transparent-

174

no - naime, revolucionarnu tiraniju. Marxova i Engelsova dikta

tura proletarijata jeste upravo jedna revolucionarna tiranija koja
pravog subjekta tiranije - komunistiku partiju - zaogre u "pro
leterske" i "komunalne pokrove, pa mu ak daje i jedno demo
kratsko usmerenje - upuujui ga na saradnju sa "demokratskom
buroazijom - sve u cilju kako bi on: prvo, stvorio najiri front u
ruenju oligarhije "krupne buroazije (to predstavlja cilj demo
kratske revolucije); drugo, uz pomo graanskog rata uklonio sve
saborce ("demokratsku buroaziju) ako ne iz celog drutva, a
ono barem sa pozicija vlasti (to predstavlja cilj socijalistike revo
lucije); i tree, uspostavio nebuloznu meavinu socijalistike dra
ve i diktature (vanrednog stanja) u kojoj e moi da progoni kla
snog neprijatelja bez ikakvih ogranienja, obzira i skrupula (to
predstavlja cilj diktature proletarijata u najuem smislu). Raz
log zbog kojeg je ta doktrina imala dugorono mnogo vie uspeha
nego blankistik^ doktrina lei upravo u tome to je revolucionar
nu tiraniju mogla da uini mnogo "pitkijom i ujedno "filozofski
dubljom, ime je njeno mobilizatorsko dejstvo pojaano, a pravi
tiranski efekti zamaskirani - praktino sve do onog momenta ka
da je Lenjin i drugovi budu primenili u realnosti.
Nema nikakve sumnje da su Marx i Engels verovali da
e komunisti biti na visini svog zadatka kada preuzmu poluge vla
sti u socijalistikoj dravi i da e "diktatura proletarijata" na kraju
"usreiti te iste proletere. Ali, oni su tim istim komunistima zavetali jedno uenje sa naglaenim makijavelistikim, odnosno dravnorezonskim elementima (pre svega u pogledu borbe protiv
demokratske buroazije) i milenaristikim elementima (u po
gledu izgradnje komunistike utopije), koje ih je gotovo nepogre
ivo moralo voditi u revolucionarnu tiraniju. Naizgled paradok
salno, ali u sutini sasvim logino, to je vie sazrevao proletarijat
na Zapadu, to je manju podrku davao komunistima i bio skloniiji da podri program "demokratske buroazije, odnosno socijaldemokratije, izbegavajui tako da bude "usreen diktaturom
proletarijata. Obrnuto, "diktatura proletarijata" e se pokazati
najefikasnijom tamo gde proletarijat u trenutku revolucije bude
bio nerazvijen i malobrojan, gde postoji kako vievekovno naslee
tiranije i patrimonijalizma tako i "marksizmu najnaklonjenije
snage, voljne da tu tiraniju zamene novom - revolucionarnom - i

175

da nastave borbu protiv privatnog vlasnitva, ovoga puta se pozi

vajui na stvaranje hiljadugodinjeg carstva Bojeg na zemlji. Ne
ma zato nikakvog paradoksa ili sluajnosti u tome to je "marksi
zam stupio u politiku realnost upravo na Istoku, u Aziji, gde je
orijentalna despotija doivljavala svoje poslednje dane, gde je patrimonijalizam davao sve vee ustupke privatnom vlasnitvu (i
graanskom drutvu uopte) i gde je tiranija vapila za sredstvom
koje e je "regenerisati. "Diktatura proletarijata bila je takvo
sredstvo par excellence.

6. Totalitarna mitomanija Georgesa Sorela

Vrlo brzo nakon Marxove smrti, nastao je rascep unutar "marksi
zma na socijaldemokratsko i ortodoksno krilo. Najkrae reeno,
prvi su odbacili celokupnu Marxovu metafiziku industrije i prole
tarijata (iz koje se dedukuje politika teorija o istorijskoj nunosti
prelaska iz kapitalistikog u komunistiko drutvo), dok su joj
drugi ostali verni. Meutim, pored ovog rascepa, koji je, moe se
slobodno rei, obeleio kraj 19. i poetak 20. veka (i o kojem e jo
biti rei u 3. odeljku 19. poglavlja), jednako je vaan i rascep do ko
jeg je dolo unutar tabora ortodoksnih marksista. Ortodoksni
marksisti nisu bili potpuno sloni u objanjavanju prirode istorijske nunosti prelaska iz kapitalizma u komunizam, tako da su je
jedni tumaili kao volju koja proizlazi iz samog "bia radnike
klase (tj. "rodnog bia, koje stremi ka slobodi), a drugi kao pri
nudu drutvene (tj. ekonomske) "strukture. Prvo stanovite se
moe nazvati marksistikim voluntarizmom, a drugo marksisti
kim strukturalizmom. Ta podela je vrlo indikativna jer svedoi o
raspadu Mancove metafizike industrije i proletarijata. Dok se kod
Marxa istorija - barem u njenoj modernoj epohi - pokretala pod
uticajem dve deterministike sile (industrije i rodnog bia unu
tar proletarijata), Mancovi ortodoksni nastavljai su se rae opredeljivali za jedan od ovih determinizama: voluntaristi za emancipatorni potencijal koji lei u "biu proletarijata, a strukturalisti
za industriju (kao stoer ekonomske "strukture"). U nastavku iz
laganja bie posveena panja marksistikom voluntarizmu, po
to je on bio politiki mnogo znaajniji i poto je u sebi sadravao,
in nuce, totalitarni obrat do kojeg e doi u 20. veku.

1/6

Osnovni teorijski postulat od koga polazi marksistiki

voluntarizam ini emancipatorno "bie proletarijata. Jedno vreme puno se govorilo o "klasnoj svesti, pa ak i o klasnom "nesvesnom, koje, po jednom veoma naivnom psihoanalitikom recep
tu koji nalazimo kod Georga Lukacsa samo eka da bude osveteno da bi proletarijat pokrenulo da se umea u istoriju i (kao jed
na virtuelno delatna grupa) stvori komunistiko drutvo (upor.
Lukacs, 1977: 112-113). Tek e kasnije u 20. veku, naroito pod
uticajem jaanja faizma i nacionalsocijalizma, u tzv. frojdo-marksizmu otpoeti ozbiljnije teorijsko bavljenje problemom klasne
svesti, i to naglaavanjem (mahom seksualnih) faktora koji ome
taju stvaranje otpora ugnjetavanju i eksploataciji i odvraaju od
uea u trajkovima, pobunama i slinim akcijama - sa mnogo
konkretnijim ciljevima nego to je stvaranje utopije komunisti
kog drutva (upor. npr. Reich, 1981: 26 i dalje; Reiche, 1971:16 i
dalje).
Za zagovornike marksistikog voluntarizma Prvi svetski rat je odigrao vrlo vanu ulogu. On im je dao priliku da "pre
poznaju znak slabosti "buroazije" i njen skori kraj, i da obnove
zagovaranje opcije katastrofine revolucije i nasilnog obrauna
"proletarijata sa buroazijom". Stavie, u kontekstu ratnih raza
ranja, nasilje kao takvo poelo je da poprima stvaralaki karak
ter - u njemu je prepoznato sredstvo da se radnika klasa uoblii,
povee i homogenizuje i na taj nain doe u priliku da postane re
volucionarni subjekt i izvri zadatak prelaska iz kapitalizma u so
cijalizam. Dobar primer ovog naina razmiljanja moe se nai u
delima Georgesa Sorela.
Kako primeuje Leszek Kolakowski, za Sorela marksi
zam je prije svega bio poezija Velike Apokalipse, koju je poistovje
ivao s drutvenom revolucijom" (Kolakovski, 1983: 206). Na
drugoj strani, Sorel eksplicitno odbacuje svaki vid strukturalizma,
pa ak i sam Mancov istorijski determinizam (koji bi navodno tre
balo da na osnovu istoriji imanentnih zakona vodi ka komuni
zmu), i posveuje panju iskljuivo kolektivnopsiholokim fakto
rima obrazovanja volje drutvenih aktera (Sorel, 1981; 284-285).
Iz te perspekitve gledano, Marxov "nauni socijalizam ima zna
aj samo kao motiv, kao stimulans koji e pokrenuti radniku kla
su da, verujui u istorijski determinizam, preduzme jednu u osno

177

vi slobodnu akciju revolucionarnog ruenja kapitalizma i izgrad

nje komunizma. Tu, zapravo, lei najvea vrednost Marxovog ue
nja: "Kao i svi romantiari, Marx je pretpostavljao da Weltgeist dje
luje u mozgovima njegovih prijatelja. Ta je doktrina samo djelo
mino istinita. [...] Marxov pokuaj da znanstveno govori o putu
u socijalizam vrlo se lako moe braniti pretpostavimo li, zajedno s
njim, da smo na pragu katastrofe koja e dokonati buroaski po
redak, ije bi odravanje nanelo velike tete" (Sorel, 1980b: 310).
Meutim, ako je tokom 19. veka Marxovo uenje jo moglo imati
neki privid naunosti i, kao takvo, stimulisati radniku klasu da ga
realizuje u stvarnosti, Prvi svetski rat je uneo ogromnu zbrku u
proleterski pokret i pobudio sumnju u Marxovo verovanje o zakonomernom dolasku proleterske revolucije: Od sada je sve prepu
teno neredu. Nita vie nije nuno, nikakvo predvianje nije mo
gue (Sorel, 1980b: 312).
Izlaz iz te opasne situacije koji je Sorel video sastojao
se u stvaranju novih proleterskih mitova koji bi nadometali i oja
avali Marxove aksiome "naunog socijalizma. Potrebu za ovim
mitovima Sorel objanjava na sledei nain: "[...]ljudi koji sudje
luju u velikim drutvenim pokretima zamiljaju svoje budue
djelovanje kao bitke koje e njihovu stvar dovesti do pobjede.
Predlaem da te skice, ije je poznavanje neobino vano povje
sniarima, nazovemo mitovima. Generalni trajk sindikalista i
Marxova katastrofina revolucija takvi su mitovi (Sorel, 1980a:
17). Komunisti mogu beskrajno dugo govoriti o revoluciji i istorijskoj nunosti njenog nastupanja, a da ipak ne podstaknu ni
najmanji revolucionarni pokret proleterskih masa, "sve dok ne
ma mitova koje bi mase prihvatile", pre svega zato to u mitovi
ma obino ima dosta utopistikih elemenata (Sorel, 1980a:
24).
U svojoj biti, mit je iracionalan i korespondira sa nesvesnim ili ak instinktivnim delom ljudske prirode: Mit se ne
moe opovrgnuti jer je identian s uvjerenjima neke grupe (Sorel,
1980a: 25). Usled te iracionalne biti mita, po Sorelu je potpuno
nebitno da li je mit istinit ili nije, ta je njegovo pravo, a ta krivo
znaenje, dokle god proleterske mase u njega veruju i dokle god on
kod njih moe da pokrene revolucionarno delovanje. Takoe je ne
bitno da li e proleterske mase u svojoj praksi ostvariti upravo ono

178

na ta ih pokree mit: "Nije dakle vano znati to mitovi sadrava

ju od pojedinosti koje e se stvarno pojaviti u budunosti. To nisu
astroloki almanasi. Moe se ak dogoditi da ne doe ni do ega
od onog to oni sadravaju kao to je to bio sluaj katastrofe ko
ju su oekivali prvi krani (Sorel, 1980a: 88). Ono to je bitno
jeste da mit mase pokrene na revoluciju i da one zaponu sa uni
tavanjem kapitalistikog poretka. Sorel je izriit u tvrdnji da su
najvaniji oni dananji mitovi [koji] potiu ljude na borbu u ko
joj e unititi ono to postoji" (Sorel, 1980a: 24). Svaki sukob
koji daje priliku nasilju postaje tako avangardna bitka, a niko ne
zna predvidjeti to moe proizai iz takva obavezivanja. Velika
borba uzalud bjei: u ovom posebnom sluaju, svaki put kad do
e do bitke, rije je o velikoj napoleonovskoj bitki (koja potpuno uni
tava pobjeene) (Sorel, 1980a: 44).
Kada je u pitanju sadrinsko odreenje mita koji je u
stanju da radniku klasu vodi ovoj "napoleonovskoj bici, Sorel
smatra da "je generalni trajk [...] mit u koji se zatvara itav socija
lizam, tj. ustrojstvo slika koje mogu instiktivno prizvati sve osje
aje koji odgovaraju razliitim oblicima rata to ga je socijalizam
poveo protiv modernog drutva (Sorel, 1980a: 89). Ovaj mit po
buuje radniku klasu da se solidarizuje sa njenimvoama u revo
lucionarnim sindikatima i da prihvati "rat koji su oni poveli pro
tiv "buroazije: "Revolucionarni sindikati razmiljaju o socijali
stikoj akciji potpuno isto kao to vojni publicisti razmiljaju o ra
tu (Sorel, 1980a: 82). Revolucionarni rat radnike klase protiv
klase kapitalista koji se rukovodi mitom o generalnom trajku i
slinim mitovima verovatno ima svoje najvanije dejstvo u oblasti
socijalne integracije "zaraenih strana. Poto je moderni kapita
lizam ve poeo da razgrauje onu otru dihotomnu klasnu struk
turu, koju su pred oima imali Mane i Engels piui Manifest Komu
nistike partije, ona se mora ponovo izgraditi kroz revolucionarni rat.
Taj preokret je odluujui: dok je napredak i uslonjavanje moder
nog kapitalizma doveo reformski nastrojene socijaldemokrate do
zakljuka da je kucnuo as za radniku klasu da preko svoje poli
tike partije i ekonomskih asocijacija povede legalnu i demokrat
sku borbu za zatitu svojih prava, Sorela i njemu sline mitotvorce naveo je da jo iracionalnije insistiraju na revolucionarnom ra
tu koji e ponovo polarizovati dve osnovne i jedino "prave klase:

179

"Proletersko nasilje ograuje poslodavce u njihovoj ulozi proizvo

aa i postepeno pokuava obnoviti strukturu klasa, ve prema to
me kako su zapadale u demokratsku kaljuu. Ne samo da prole
tersko nasilje moe osigurati buduu revoluciju nego je ono, ini
se, jedino sredstvo kojim raspolau evropske nacije, otupljene humanitarizmom, da ponovo steknu svoje prijanje energije (Sorel,
1980a: 57).
Stiui do ovih zakljuaka, Sorel je sasvim logino svo
je najvee neprijatelje (a time i neprijatelje radnike klase) video u
socijaldemokratama. Poto proletarijat doziva u ivot nasilje, a
mitovi formiraju proletersku samosvest, sasvim je logino da je po
Sorelu "nemogue raspravljati o iskonskim pravima ovjeka. Zbog
toga su nai parlamentarni socijalisti, koji su djeca buroazije i ne
poznaju nita drugo osim dravne ideologije, sasvim zbunjeni
pred proleterskim nasiljem" (Sorel, 1980a: 15). Pokuavajui da
proletarijat prosvete i povedu ga na put legalnih i demokratskih
borbi, socijaldemokrate (u Francuskoj konkretno Jaurs) pokazu
ju nerazumevanje za logiku nasilja, koja je jedino u stanju da
emancipuje proletarijat i dovede ga do komunizma. Poto socijal
demokrate u nasilju vide tek puki ostatak varvarstva, koje bi treba
lo nestati pod uticajem prosveenosti, oni oduzimaju proletarija
tu jedino sredstvo revolucionarnog rata koje mu stoji na raspola
ganju (Sorel, 1980a: 46).
Ovim svojim stavovima Sorel se pokazuje kao jedan od
vesnika i propagatora Prvog svetskog rata: "U svojim razmatranji
ma o nasilju Sorel izraava uvjerenje da 'platitudes humanitaires
buroazije, kao i parlamentarnog socijalizma, moe eliminisati
samo jedan veliki rat, koji oivljava sve snage i dovodi na vlast lju
de voljne da vladaju i kadre da upravljaju, ili, pak, jedno veliko i
renje moi proletarijata (Lwith, 1988: 266-267). Ali, kada se
zavrio Prvi svetski rat Sorel je mogao razoarano da konstatuje da
se njegovi ideali nisu realizovali i da proletarijat nije uspeo da od
nese pobedu. Buroazija Engleske i Francuske izala je kao pobednica iz rata i samo jo vie osigurala svoju vladavinu u Evropi, a to
znai trijumf mediokriteta.
Sorelova kritika socijaldemokratije takoe je zaotrena
posle Prvog svetskog rata. To je naroito vidljivo u njegovom raz
matranju odgovornosti nemake socijaldemokratije za poraz u Pr-

180

vom svetskom ratu: "Njemaku armiju moda nije toliko pobjedila strategija generala Antante, koliko antinacionalna propaganda
to ju je lord Northcliffe uspio provesti preko nezavisnih socijal
demokrata. [...] Sa stajalita radnikih krugova, bilanca socijali
stike vlade nije blistava: ona je masakrirala mase radnika, kao to
su uinili Cavaignac 1848. i Thiers 1871. godine. Potpisala je spo
razum koji osuuje njemaki proletarijat na rad od moda jednog
stoljea za raun francuske i engleske buroazije. Ona se ne usu
uje ui u prijateljske veze s Republikom sovjeta, jer joj Antanta ne
doputa da se priblii Rusiji, koja je toliko smiona da vrijea de
mokratske principe" (Sorel, 1980b: 311-312).
Franois Furet je bio potpuno u pravu kada je George
Sorela proglasio istinskim idejnim rodonaelnikom totalitariza
ma 20. veka, koji su roeni iz iracionalnih vrtloga Prvog svetskog
rata. Jer, mitomanija i zagovaranje revolucionarnih ratova na kra
ju su Sorela doveli do toga da je poeo da podrava ne samo revo
lucionarni sindikalizam nego i Action franaise, ne samo socijali
zam nego i antisemitizam, ne samo Lenjina nego i Mussolinija
(Furet, 1995: 227).22 U ruskim boljevicima Sorel je 1920. video
poslednjeg pravog borca za revoluciju proletarijata i svetli primer
za nadmo revolucionarnog nasilja nad zakonskim reformama:
Ali, uskoro e biti tri godine kako boljevici stoje na elu Evrope, i
to u znatno teim uvjetima nego to su bili u doba Konventa. Mo
ramo, dakle, priznati da bi u normalnim uvjetima socijalizam
mogao biti primjenjen bez suvie smetnji. [...] Primjer Republike
sovjeta daje naroito pouzdanje pristalicama socijalistike nepo
mirljivosti koji se tako teko bore protiv reformista" (Sorel,
1980b: 315).

2 2 Irv in g L o u is H o ro w itz o b ja n ja v a S o re lo v u s k lo n o s t d a p o d r i ru s k e b o lj e
v ik e i ita lija n sk e fa iste p re v a sh o d n o te n jo m k a v la s tito m sa m o p o tv r iv a n ju . P o to su u P rv o m sv e ts k o m ratu n e sta li p e sim iz a m i o g o re n je e p o h a l
n im n e u sp e h o m s in d ik a ln o g ra d ik a liz m a u F ra n c u sk o j, S o re l je p o s le rata
d o b io p rilik u d a sv o je p re d ratn e d o k trin a rn e sta vo v e p o n e d a p ro je k tu je u
o v e d ve to talita rn e p a rtije. P ro je k cija id e o lo g ije re v o lu c io n a rn o g sin d ik a liz m a (p a ra le ln o sa p o n o v n im o tva ran je m m o g u n o s ti z a n jeg o v o sa m o p o tv r iv a n je ) na b o lje v iz a m i fa iz a m - a n e s tv a rn o ra zu m e v an je i p o d rk a n ji
h o v im id e o lo g ija m a - b ila je p o H o ro w itz u p ra vi ra z lo g S o r e lo v o g o k re ta n ja
to ta lita rn im p a rtija m a (H o ro w itz , 1 9 6 8 : 1 8 2 - 1 8 3 ) .

181

Sorelov blagonaklon stav prema italijanskim faistima,

koji su ubrzo poeli da niu pobede nad italijanskim socijalistima
(ali i komunistima), takoe ne predstavlja iznenaenje, poto je
faistika "revolucionarna borba veoma nalikovala boljevikoj.
Uostalom, Sorel je gajio simpatije ve i prema onom istom Mazziniju, za koga je Marx pisao da se okrenuo "staromodnom republikanizmu i u "ime nacionalizma, Italiju doveo do despotizma
(Marx, 1977k: 521). Sorel je, tome nasuprot, u Mazziniju video
pravog mitotvorca (dodue, nacionalistikih mitova) i uspenog
raspirivaa (dodue, nacionalistikog) nasilja: "Jo sasvim nedav
no Mazzini je nastavio ono to su mudri ljudi iz njegova doba na
zvali ludom fantazijom. Ali danas nema nikakve sumnje da Italija
bez Mazzinija nikad ne bi postala velesila i da je on mnogo vie
uinio za italijansko jedinstvo nego Cavour i svi politiari iz nje
gove kole (Sorel, 1980a: 88). I zaista, ako su masama naciona
listiki mitovi blii nego klasni i ako ih nasilje vie vodi protiv na
cionalnog nego klasnog neprijatelja, zato bi ih trebalo upuivati
na "socijalistiku, a ne na "nacionalistiku revoluciju? Poto su
mitovi ionako iracionalni, a nasilje ima stvaralaku snagu, zato bi
revolucionarni rat morao da proizvodi samo proletarijat, a ne i na
rode? Stavie, poto je Prvi svetski rat ve pokrenuo mrnju meu
narodima, zar nije prirodno da se samo nastavi tim putem i da se
nacionalizmu da primat nad socijalizmom?
Potvrdne odgovore na ta pitanja dae Benito Mussoli
ni kada u svom govoru u Napulju oktobra 1922, neposredno predmar na Rim, bude rekao: "Mi smo stvorili jedan mit, taj mit je
jedno verovanje, jedan plemeniti entuzijazam, on ne mora nuno
da bude istinit, on je jedan nagon i nada, vera i odvanost. Na mit
je narod, veliki narod koji hoemo da pretvorimo u konkretnu re
alnost (cit. prema: Schmitt, 1940a: 17). Sorelov socijalizam po
kazao se tako kao najprikladnija ideologija iz koje je italijanski fa
izam mogao da crpe svoju ivotnu snagu.
Iako bez direktnog inspirisanja Sorelovim delima, i ru
ski boljevici e otkriti mitsku komponentu kolektivne svesti i
pokuati da njome zagospodare kako bi izvrili komunistiku re
voluciju. Slino Sorelu, i Trocki je pisao da boljevici trae u re
voluciji pre svega neposredno meanje masa u sudbinu drutva.
Mi teimo da iza dogaaja otkrijemo promene u kolektivnoj sve-

182

sti. Mi izbegavamo sumarna upuivanja na elementarno pokreta,

poto ono u najveem broju sluajeva nita ne objanjava i niem
ne poduava. Revolucije se izvravaju po odreenim zakonima. To
ne znai da delatne mase imaju jasnu predstavu o zakonima revo
lucije; nego to znai da promene masovne svesti nisu sluajne, ve
podlone jednoj objektivnoj nunosti, koja se teorijski da odredi
ti i time stvoriti osnovu za predvianje i vodstvo" (Trotzki, 1933:
XII). Otkrivajui one sadraje kolektivne svesti - Sorelove mitove
- koji pogoduju izvrenju revolucije, boljevici su nameravali da
njima odmah i zagospodare, nameui se kao voe delatnih ma
sa". Osim toga, oni su marksistiki voluntarizam doveli do moda
krajnjih granica, proglaavajui potpuno nevanom injenicu da
revoluciju izvode u zaostaloj agrarnoj zemlji, u kojoj je radnika
klasa bila tako mala, da e u jednom momentu revolucije skoro
potpuno nestati. No, sve to nije bilo vano, poto su tu bili bolj
evici da svoju elinu volju nametnu svima i svakome i da golom
silom - svugde gde ne pomae apelovanje na revolucionarne sadr
aje kolektivne svesti - sprovedu revoluciju po Marxovom recep
tu i uspostave "diktaturu proletarijata. O tome kakav je to rezul
tat imalo u praksi boljevike faze Ruske revolucije bie posveena
razmatranja u iduem poglavlju.

183

XVII
RUSKA REVOLUCIJA

Carsko samodravlje u Rusiji ima dugu tradiciju. Nakon pada Ca

rigrada 1453. pred najezdom Turaka, moskovski despot Ivan III se
proglasio jedinim pravovernim (tj. pravoslavnim) carom.1 U to
vreme on je ve vladao ogromnom teritorijom, koja je predstavlja
la relativno zaokruenu celinu i oko koje e se u narednim vekovima iriti i formirati ruska drava. Njegova vlast nije bila nepopu
larna. Najveu slavu meu svojim podanicima Ivan III je stekao
time to je 1474/1475. prestao da plaa danak Tatarima i time se i
finansijski emancipovao od njih.2 No, time se poloaj Ivanovih
podanika malo promenio. tavie, emancipacijom od Tatara, nje
gova vlast je osloboena kako od unutranje, tako i od spoljanje
kontrole, i njegov poloaj samodrca (na grkom autokratora)
postao je potpun.
I sama istona (pravoslavna) crkva dala je lavovski do
prinos ovom pretvaranju moskovskog despota, a kasnije i ruskog
cara u autokratora. Od njenog odvajanja od zapadne crkve u njoj
su - za razliku od zapadne crkve - prestale sve rasprave o prav
nom odreenju tiranina i doputenosti njegovog ubistva. Svaki
otpor vladaru prvo u Vizantiji, a zatim i u Rusiji pravoslavna crkva
je bila spremna da proglasi za svetogre (Klautke, 1994:117-118).
Pod dinastijom Romanovih, koja na ruski presto dolazi 1561. cezaropapistike tenedencije e dostii kulminaciju, tako da e nadreenost ruskog cara crkvi biti sankcionisana stvaranjem moskov
ske patrijarije 1589. To je prekretnica u istoriji istonog pravosla
vlja. U narednom periodu nijedna hrianska crkva nee doiveti
takav duhovni i moralni pad kao ruska pravoslavna crkva, koja je
pristala na to da bespogovorno tolerie sva socijalna i politika zla
1 R u s k a titu la "ca r vero v a tn o je iz v e d e n a iz titu le C e z a r .
2 T o m u p o la z i za rukom zato to su T a ta ri u d ru g o j p o lo v in i 1 5 . v ek a sv e s la b i
ji, d a b i se 1 5 0 2 . Z latn a h ord a k o n a n o ra sp a la .

koja su poticala od svetovne vlasti i da se u potpunosti odrekne

svoje autonomije i nezavisnosti (Pipes, 1974: 245). Sav svoj du
hovni i moralni autoritet ona je stavila u slubu ruskog cara, koji
je time bio u potpunosti rastereen problema legitimiranja sopstvene vlasti - bez obzira na to koliko okrutno i arbitrarno vladao.
Za razliku od apsolutnih monarha u zapadnoj Evropi, koji su vla
dali na osnovu Boje milosti i jednog skupa ograniavajuih prin
cipa (koji su padali u domen graanskog drutva, ali koji su u Bodinovoj interpretaciji ve inili jezgro ustavne monarhijske dra
ve), ruski autokrat nije bio niim obavezan, ni ogranien: "[...]svi
podanici su stoga izrueni njegovoj samodrakoj samovolji, u
najirem smislu te rei (Ruffmann, 1996:45).

1. Patrimonijalizam carske Rusije

Najgora posledica rapidnog jaanja vlasti moskovskog despota u
kasnom srednjem i ranom novom veku bilo je stvaranje patrimonijalnog sistema (tiagloe gosudarstvo), u kojem je car tretirao celokupnu zemlju, zajedno sa njenim stanovnicima i resursima, kao lino
vlasnitvo (Pipes, 1990: 673). On je bio vlasnik ne samo celokupne imovine njegovih podanika nego i njih samih - njihovog ivota
i tela. Najkrae definisan, patrimonijalizam oznaava vlast koja ob
jedinjava suverenitet i vlasnitvo. Sve do kraja 18. veka vlast ruskog
cara nije se zaustavljala pred imovinom podanika, bez obzira na to
da li je ovaj boljar, trgovac ili seljak. Zato u carskoj Rusiji nije bilo
potrebe za stalekom skuptinom (parlamentom): podanici se nisu
pitali da li hoe ili nee da daju poreze, ve je car jednostavno "uzi
mao svoje. Dve reprezentativne institucije koje su delovale u Rusi
ji - Zemski sobor i Duma - nisu ni najmanje nalikovale zapadnoe
vropskim stalekim skuptinama. Zemski sobor je bio institucija
koju je poznavala Zapadna Evropa pre pojave stalekih skuptina i
zadatak joj je bio da potvruje krupne politike odluke kao to su
promena dinastije, ratifikacija nekog zakona i slino (Pipes, 1999:
180). Poslednji Zemski sobor odran je 1653, ali ni pre toga nije
uivao nikakvu samostalnost i bio je puko orue apsolutizma. Isto
vai i za Dumu, koja je formalno bila carevo savetodavno telo, dok
se u realnosti svodila na obino orue uz pomo kojeg je car kontrolisao centralnu upravu (Pipes, 1974:106-108).

185

Patrimonijalizacija Rusije trajala je od polovine 15. do

polovine 17. veka. To je vreme stranih ratova i pogroma, jedin
stvenih u celokupnoj istoriji Rusije do oktobra 1917 (Pipes, 1974:
85). Ve je Ivan III likvidirao nezavisno plemstvo Novgoroda i u
svojoj dravi preuzeo vizantijske vladarske obiaje. Boljarima je
dodelio privilegije na osnovu "svoje milosti, a ne ugovorom, ka
ko su ovi zahtevali, imajui pred oima zapadnoevropski sizerensko-vazalski model. Tada je nastalo pravilo: "car ne zakljuuje
ugovore sa podanicima (Neubauer, 1964:31). Ivan IV e nastavi
ti ovu politiku i suzbiti mo boljara u celoj centralnoj Rusiji, ime
je patrimonijalizacija Rusije krenula nepovratnim tokom (Pipes,
1974: 94). Tada boljari poinju da definitivno ustupaju pred dvorjanima, a moskovska despotija dolazi u poziciju da zagospodari
celom Rusijom i da uzdigne cara u vlasnika svojih podanika (Pi
pes, 1999:160).
Carska Rusija je ve poetkom novog veka pokazivala
sve glavne osobine orijentalnih despotija. Imala je prostranu teri
toriju, na kojoj je ivelo obilje politiki, etniki i socijalno nepove
zanih zajednica. Socijalna struktura je bila krajnje uproena: na
jednoj strani su bili seljaci (koji su iveli organizovani u svoje tra
dicionalne obine), a na drugoj boljari (koji su se od zapadnoe
vropskih feudalaca razlikovali po tome to su bili lieni ugovornog
sizerensko-vazalskog odnosa prema caru). Gradovi, kao i sami
graani, bili su malobrojni i politiki i socijalno beznaajni. Do
formiranja stalea (barem u onom obliku u kojem su postojali u
Zapadnoj Evropi) nikada nije dolo. Umesto stalea, Rusija je
imala inove, iji su se nosioci nalazili u direktnom odnosu prema
caru kao vrhu dravne administracije. ak ni boljari nisu uivali
nikakve korporativne privilegije, a ivot i imovina su im bili izlo
eni na milost i nemilost caru kao i bilo kom drugom podaniku
(Pipes, 1974: 86). Prema vlasti cara oni su, drugim recima, bili
jednako nemoni kao i sami kmetovi. Osim toga, u Rusiji nije po
stojalo pravo prvorodstva, to je vodilo progresivnom cepanju
imanja plemstva sve do revolucije 1917.3 Rascepkanost plemstva

3 R a s p a d a n je p lem stv a se n aroito u b rz alo n a k o n u k id a n ja k m etstva: o d u k u p n e

p o v r in e z e m lje k oju je plem stvo p o s e d o v a lo 1 8 6 1 . u vrem e izb ijan ja revo lu cije
1 9 1 7 . u p o s e d u m u je o stala sam o je d n a tre in a (M iliu k o w , 1 9 2 5 : 1 : 1 3 - 1 4 ) .

186

nije bila posledica jedino cepanja njegovih imanja i nedostatka

korporativne povezanosti njegovih pripadnika, nego i injenice da
je u njegovim redovima besnela tako strana konkurencija za slu
bu u carskom dravnom aparatu, da je to u drugi plan sasvim po
tisnuta solidarnost temeljenu na posedovanju kmetova (Veber,
1976: 2:156). Obnaanje dravne slube na temelju odgovaraju
eg ina, na drugoj strani, podrazumevalo je prihvatanje statusa
linog podanika cara i polaganje zakletve i kasnije, tokom rada, ra
una caru lino. Zato nije nikakvo preterivanje rei da u carskoj
Rusiji nije postojala nikakva drava u smislu organizacije imper
sonalnih institucija, nego samo jedna suverena carska vlast koja je
eksproprisala celo drutvo uz pomo ogromnog administrativnog
aparata, u koji su bili inkorporisani i sami boljari. Kontinuitet tog
administrativnog aparata omoguie stvaranje jednog drugog
kontinuiteta koji nije imao presedana u Evropi - onog od slube
nika moskovske despotije preko dvorjana carske Rusije do lano
va komunistike partije SSSR-a (Pipes, 1974: 97).
Veoma rano formirani autokratski poloaj ruskog cara
imao je jednu izrazito negativnu socijalnu posledicu u buduoj
ogromnoj imperiji. Naime, integracija stanovnitva ruske drave
ila je gotovo iskljuivo kanalima carskog administrativnog apara
ta, tako da je socijalna struktura ostala labava, nekonsolidovana i
samo mehaniki povezana sa dravnim vrhom. Poto se nisu mo
gli identifikovati sa jednom takvom dravom na ijem je elu sta
jao izolovani samodrac, Rusi i svi pripadnici neruskog stanovni
tva su obaveze prema dravi posmatrali kao neto heteronomno
(Miliukow, 1925:1: 9-11). tavie, oni nisu mogli ni da samostal
no grade svoje autonomne drutvene grupe, poto je svaka "orga
nizaciona ili duhovna formacija podanika morala biti proizvod
carske vlasti (Ruffmann, 1996:47). Zato se moglo desiti da ogro
man deo populacije Rusije ine podanici utopljeni u sasvim primi
tivne rodovske zajednice (obine), kolektivno odgovorne prema
caru za ispunjavanje svojih obaveza. Kada se tome doda i sama i
njenica da su u 16. i 17. veku doneti zakoni kojima je zabranjeno
slobodno kretanje graana izvan mesta prebivalita i nametnuta
obaveza sinovima da nastave profesiju oeva, dolazi se do zaklju
ka da je ruska socijalna struktura postala tako rigidna, da se mo
glo govoriti i o postojanju jednog rudimentarnog kastinskog si

187

stema (Pipes, 1974: 87). Nerazvijenost, depolitizovanost i rigidnost socijalne strukture su, sa svoje strane, u samom korenu spreili stvaranje duhovne kohezije izmeu pojedinih grupa koje su i
nile ruski narod, a pogotovo izmeu ruskog naroda i pojedinih
neruskih etnikih grupa koje su ivele na teritoriji ruske drave
(Miliukow, 1925:1:15-16).
Polovinom 19. veka ruska socijalna struktura, ija je
jednostavnost proizlazila iz elementarne injenice da izmeu
plemstva i seljaka gotovo da i nije bilo niega, poela je sve vie da
odudara od strukture zapadnoevropskih drutava. Do tog vreme
na, naime, mahom sve zapadnoevropske zemlje krenule su na put
industrijalizacije i poele da ubiru prve plodove od svojih (jo
uvek skromnih) industrija, tako da je razlika izmeu njih i Rusije
poela ubrzano da se uveava: Poreenje karaktera ekonomije ca
ristike Rusije i drugih delova Evrope sredinom 18. veka otkrilo bi
velike razlike samo prema najrazvijenijim oblastima Zapada. Vek
kasnije, poeo je da se pojavljuje upadljivi kontrast izmeu zema
lja koje su se koliko-toliko industrijalizovale i ije su institucije
preureene u skladu sa aspiracijama liberalne srednje klase i ze
malja iji je socijalni i ekonomski razvoj bio istinski zaustavljen.
Zato je tek tada, tokom ovog perioda zaostalost postala upadlji
va karakteristika ruske ekonomije (Kemp, 1969:119). Ekonom
ska zaostalost Rusije postala je naroito jasna u Krimskom ratu, u
kojem je Rusija, dojueranji "strah i trepet Evrope, bila relativno
lako do nogu potuena od industrijski naprednih Engleske i Fran
cuske. To jeverovatno bio presudan razlog koji je novog caraAlek
sandra II podstakao da preduzme odreene reforme.
Prvo je na red dolo ukidanje kmetstva 1861. Meutim,
ova mera je uinjena polovino, tako da su seljaci dobili samo slo
bodu, a ne i zemlju koju su obraivali i na kojoj su stanovali. Po
to su seljaci tu zemlju doivljavali kao svoju, oni su bili nezado
voljni reformom i nisu mnogo cenili novosteenu linu slobodu.
Osim toga, carska je politika ila za time da se ouvaju seoske obine kao svojevrsne administrativne jedinice i da se sprei razvoj
individualnog seoskog poseda. Tek na prelasku iz 19. u 20. vek
stvari e poeti da se menjaju i obina e poeti da ustupa pred
emancipovanim seljacima, koji su dobili naziv kulaci. Oni otku
pljuju zemlju od zemljoposednika i na njoj poinju da upoljavaju

188

druge seljake, ime jedan veoma ogranien kapitalizam na mala

vrata ulazi u rusku seljaku privredu. Posle 1905. i sama vlada uvi
a da budunost pripada individualnom seljaku i poinje da ga
svojim ekonomskim i poreskim merama stimulie, okreui lea
ostacima obine. Time su stvoreni uslovi za kompletnu kapitalizaciju poljoprivrede, koja je trebalo da omogui puni zamah indu
strijalizacije. Ruska revolucija je, meutim, osujetila kretanje u
ovom smeru i industrijalizaciju zemlje postavila na sasvim nove
osnove, koje e agrar suoiti sa sasvim novim problemima (o to
me vidi: Kemp, 1969:146).
Druga znaajna mera koju je Aleksandar II stavio na
svoju listu reformi bila je stvaranje ruskog narodnog predstavni
tva. Ujutru na dan 1. marta 1881. (svega nekoliko sati pre nego
to je ubijen u atentatu) Aleksandar je dao odobrenje za sazivanje
narodne skuptine - istina jo uvek kao njegovog savetodavnog
organa. Savetodavna narodna skuptina je trebalo da bude sasta
vljena od dva odbora (doma), od kojih bi lanove jednog birala
zemstva,4 a lanove drugog gradovi. Zadatak tako zamiljene
skuptine trebalo je da bude priprema predloga za administrativ
ne, ekonomske i drutvene reforme, naroito u agrarnoj politici i
finansijama. Iako to nije bio veliki ustupak zagovornicima politi
kih reformi, on je ipak trebalo da bude prvi korak na putu ka
ustavnoj monarhiji. Najbolji dokaz za to je nevoljnost sa kojom je
Aleksandar prihvatio stvaranje narodne skuptine: prilikom dava
nja odobrenja na ceo projekat morao je jetko da konstatuje: "Dao
sam saglasnost za ovo predstavnitvo, i ne mogu da prikrijem da
se nalazimo na putu ustava" (cit. prema: Torke, 2000:289).
Stvaranje ustavne drave su prvi put u Rusiji zahtevali
lanovi tzv. dekabristikog pokreta. Dekabristiki pokret ima po
reklo u "Savezu spasa ili Iskrenim i Vernim Sinovima Otadbine,
koji su 1817. obrazovali oficiri carske garde. Oni su uestvovali u
4 Z e m stv a su b ila o rg a n i lo k a ln e s a m o u p ra v e k o je je A le k s a n d a r II stv o rio 1 8 6 4 ,
p ro p u ta ju i da p re ciz n ije u tvrd i n jih o v u s v rh u i o v la e n ja . Z e m stv a su s e v r
lo b rz o isklju ila u rea v an ja irih p o liti k ih p ita n ja o d o n ih k o ja n o rm aln o
s p a d a ju u d o m en lo k a ln e sa m o u p ra v e , p a su p o s ta li i jed a n o d g lav n ih z a g o
v o r n ik a k o n stitu c io n a liz a c ije ru sk e m o n a rh ije i s a z iv a n ja u sta v o tv o rn e s k u p
tin e (n a ro ito u s k lo p u n ezvan in e o rg a n iz a c ije k o n s titu c io n a lista iz z e m stv a
k o ju je 1 8 7 8 - 1 8 7 9 . o rg a n iz o v a o Ivan P etru n k ev i ).

189

ratovima protiv Napoleona i tom prilikom doli u dodir sa konstitucionalnom milju, koja se ve poela probijati u zapadnoevrop
skim dravama. Ime svog saveza oni 1818. menjaju u "Savez opteg dobra", koji poinje da osniva ogranke po ruskim regionima
i dalje da iri konstitucionalne ideje, preteno meu plemstvom.
Tada je naroito popularan postao ideal ustavne i federalne Severne Amerike, sa kojom su dekabristi teili da poistovete Rusiju.
Moskovski kongres regionalnih vea 1821. ak se proglasio usta
votvornom skuptinom" i zapoeo sa inicijativom izrade ruskog
ustava. Kada je 1825. na presto seo u pruskoj apsolutistikoj tra
diciji obrazovani Nikola I, dekabristi su se digli na pobunu, ali su
bili pobeeni i pogubljeni: Neuspeh dravnog udara [dekabrista]
potvruje dvostruku otuenost: otuenost najnaprednijeg dela
plemstva od vlasti i otuenost masa od toga plemstva (Karer
DAnkos, 1992:203).
Ipak, konstitucionalni program dekabrista nije zabo
ravljen. Primera radi, 1861. tajno drutvo oficira poinje da u ma
loj tampariji u zgradi Generaltaba tampa list Velikorus, koji je
zagovarao sazivanje ustavotvorne skuptine, reforme u admini
straciji, osloboenje Poljske od ruske vladavine itd. (Mackenzie
Wallace, 1961: 447). Ipak, i ova inicijativa, kao i niz njoj slinih,
ostaju bez pravog efekta. Poto stvaranje ustavne drave zagovara
ju samo male grupe, sastavljene mahom od politikih marginalaca, konstitucionalizam uspeva da prodre do irih slojeva ruskog
stanovnitva tek krajem devedestih godina 19. veka. Tek tada on
stie neku znaajniju snagu i prerasta u nacionalni pokret, koji je
1905. naao svoj institucionalni izraz u Konstitucionalnoj demo
kratskoj partiji (tzv. Kadeti), o kojima e biti vie rei u 5. odeljku
ovog poglavlja.
Prve reakcije na koje je konstitucionalizam u Rusiji na
iao dole su iz tabora slavjanofila. Periodom 1825-1850. domini
raju sporovi izmeu zastupnika razliitih varijanti zapadnjatva
(ija je jedna varijanta bio konstitucionalizam) i slavjanofilstva.
Veliki podsticaj slavjanofilima dao je poljski ustanak iz 1863, koji
je uskovitlao ruska nacionalistika oseanja i veliki broj obrazova
nih ljudi doveo u okrilje moskovskih panslavista, sklonih potpu
nom odbacivanju evropskog konstitucionalizma i zagovaranju pa
trijarhalne autokratije ruskog cara (Mackenzie Wallace, 1961:

190

459)- Iz tog raspoloenja je 1868. nastala najznaajnija knjiga slavjanofilskog pokreta Rusija i Evropa Nikolaja Danilevskog. Nadovezujui se na ranije slavjanofilske autore (kao to su Ivan Kirijevski, Aleksej Homjakov, Konstantin Aksakov i Jurij Samarin), koji
su uzdizali duhovno jedinstvo (sobornost) ruskog naroda, zasnova
no na ljubavi prema venim istinama i suprotstavljeno mehani
koj vezi interesa, svojstvenih Zapadnoj Evropi, Danilevski je bez
okolianja Evropu definisao kao "neprijatelja Rusije, a evropejtinu kao bolest ruskog drutva. U doslednoj slavjanofilskoj
tradiciji on je slavio slobodarsku tradiciju ruskog naroda, koji je s
jedne strane obdaren konzervativnim instinktima, tako da se nje
gov lini poloaj nalazi u protivrenosti s njegovom politikom
budunou; s druge, pak, strane, sami njegovi politiki zahtevi
ili, bolje reeno, njegove nade, veoma su umereni tako da zbog od
sustva (u toku celog ivota) unutranje meusobne istorijske bor
be meu raznim slojevima ruskog drutva, on u vlasti ne vidi ne
prijatelja, protiv koga bi ga oseanje samoodbrane primoralo da
preduzima sva moguna sredstva predostronosti, ve se prema
toj vlasti odnosi s potpunim poverenjem (Danilevski, 1994:
214). Ovako idilino opisana ljubav i poverenje ruskog seljaka
prema njegovom "bauki caru bila je omiljena tema slavjanofila.
Slavjanofilska ideologija je bila dobar indikator za je
dan od glavnih problema sa kojim e se morati uhvatiti u kotac
reformatori u Rusiji, u svojim naporima da izgrade ustavnu dra
vu. U pitanju je bio autoritarni, ako ne i ropski mentalitet, raspro
stranjen u najirim slojevima stanovnitva, pa ak i meu inteli
gencijom, koji je formiran tokom vekovnog ivota u patrimonijalnom sistemu i koji nije mogao tek tako lako da iezne sa pokre
nutim reformama. Kako e kasnije pisati marksistiki autor Georgije Valentinovi Plehanov, stvar uopte nije bila u tome to je
ovaj ili onaj moskovski veliki knez ili car bio sklon tiraniji: to se
moglo smatrati kao obina sluajnost. Stvar je bila u tome to u
tadanjem moskovskom poretku sluei ovek nije mogao a da ne
bude rob ak i pod vladarem koji lino uopte nije sklon tiraniji
(Plehanov, 1974: 99). Shvatanje drave kao svojevrsnog robovlasnika, prema kojem se moe biti jedino "rob, kalilo se vekovima
i proelo sve slojeve drutva, tako da e predstavljati jedan od ve
likih hendikepa kada Rusija polovinom 19. veka bude krenula na

191

put prvih politikih, socijalnih i ekonomskih reformi. Ono tada ne

samo da e biti stub carskog konzervativizma nego e uveliko jpredestinirati i stav po kojem negacija tog istog bastiona reakcije mo
e biti jedino ista i niim sputana anarhija: "Ruski despotizam
stvorio je drutvo u kome nije bilo nieg posrednog izmeu serv
ilnosti i bunta, to jest izmeu totalne identifikacije sa zateenim
poretkom i njegove totalne negacije. Zato je Rusija najkasnije i s
najveom mukom usvajala pojam slobode, formirane u Zapadnoj
Evropi tokom vie stoljea borbi izmeu monarhije i visokog
plemstva, izmeu graanstva i plemstva: slobode koja je zajedni
ki odreena pravom i ima smisla samo u okvirima pravnog poret
ka. U Rusiji je drutveni ivot stvarao uslove u kojima se sloboda
pojavljivala u svesti ljudi samo kao anarhija, kao odsustvo prava,
jer se samo pravo nije ni ispoljavalo u drugaijoj formi nego u sa
movolji despota. Izmeu apsolutizma i haotine seljake pobune
u Rusiji najtee je bilo razraditi ideju slobode odreene i ogranie
ne pravom: revolucionarne tendencije same su bile sklone da skliznu bilo ka ideji novog revolucionarnog totalitarizma (Pestel,
Takev), bilo ka anarhistikoj viziji drutva slobodnog od svakog
prava i svih politikih institucija (Kolakovski, 1983: 367). I zai
sta, u vreme kada je carsko samodravlje u Rusiji poelo da se kli
ma, dve ekstremne alternative su se nudile ponajee: autoritar
na koja je vodila despotiji novog cara u proleterskom ruhu - i
anarhistika - koja nije htela da zna ni za kakvu dravu, pravo ili
institucionalni autoritet.

2. Uspon ruske inteligencije"

Polovinom 19. veka u Rusiji se, mahom na univerzitetima, formira
tzv. inteligencija, koja se razlikuje kako od konstitucionalista, tako
i od slavjanofila, ali koja je i sama sastavljena od heterogenih ele
menata. Unutar ruske inteligencije postojalo je nekoliko glavnih pra
vaca: blankizam i narodnjatvo, a kasnije i marksizam i anarhizam.
Politika orijentacija svih ovih pravaca je socijalistika (u najirem
znaenju te rei), a percepcija sopstvene uloge u Rusiji, pa i itavoj
Evropi, mesijanska: "Mesijanizam, koji je etrdesetih godina bio
svojstven slavjanofilima, sada se mnogo ire preuzima, jer, za ru
ske intelektualce, dva niza zbivanja znae posmrtno slovo divljenju

192

koje su gajili prema zapadnoj Evropi: prvo, poraz revolucija 1848.

nagovetava da Evropa nije vie sklona ludim nadama i radikalnim
promenama; potom, francuski poraz 1870-1871. i uguenje parike
Komune kao da, u Francuskoj koja se urazumila, zaklapaju stranu
koju je otvorila 1789 (Karer'DAnkos, 1992: 210).
Rodonaelnik ruskog blankizma bio je petrogradski
kolski uitelj Sergej Neajev. On je tokom ezdesetih godina po
eo da stvara organizaciju revolucionarnih zaverenika, koja bi po
uzoru na Blanquija zapoela svoj konspirativni rad na ruenju carizma. Izgubivi vefu u narodne mase (tj. seljake), Neajev je do
ao do uverenja da sreu ruskom narodu moe doneti jedino revo
lucionarna manjina (Perovi, 1988:48). Jedno vreme on je proveo
u Svajcarskoj, gde je upoznao Bakunjina, od koga je dobio novac
da u Rusiji organizuje revoluciju. Obeavi da e podii revoluciju
19. februara 1870, na devetu godinjicu oslobaanja kmetova, Ne
ajev je doao u Rusiju krajem 1869, kako bi okupio zaverenike i
sa njima razradio akcioni plan. Akcija se na kraju svela na "otkri
e da je jedan od zaverenika, moskovski student po imenu Iva
nov, izdajnik, posle ega je usledilo njegovo smaknue. Vrlo je verovatno da je izdaju Neajev jednostavno izmislio kako bi ostale
zaverenike uvalio u zloin i onda iznudio njihovu odanost. Sta
god bio njegov plan, pretrpeo je neuspeh, poto je ceo nemili do
gaaj ubrzo otkriven, izazvavi pravi skandal i nateravi Neajeva
da ponovo pobegne u Svajcarsku. Ono to je on u svakom sluaju
postigao bilo je neraspletivo povezivanje revolucije sa zloinima i
laima. Sto je moda u svemu najzanimljivije, zloini i lai su se
ve od tada usmeravali ne samo prema "neprijateljima revolucije,
nego i prema njenim prijateljima: "Obmanjivao je [Neajev]
svakog koga je sreo, a kada vie nije bio u stanju da obmanjuje nje
gova mo je nestala. Njegova drskost bila je beskrajna; pokazivao
je linu kura do ekstremne granice ludila. Njegova kombinacija
fanatika, razmetljivca i prostaka je zapanjujua i bez premca
(Carr, 1968: 255). Kult revolucije, sjedinjen sa beskrupuloznou
i otrgnut od oseaja za realnost, bie ona nova tradicija ruske inte
ligencije, kojoj e Neajev postaviti temelje i koju e Lenjin, pola veka kasnije, dovesti do vrhunca.
Najznaajnije Neajevljevo delo bio je Revolucionarni
katekizam, koji je nastao tokom ezdesetih godina, a prvi put

193

tampan 1871. U njemu Neajev formulie svoje osnovne stavove,

u kojima su, osim blankizma, snano prisutni i elementi nihili
zma: Spasonosna za narod moe da bude samo ona revolucija
koja u korenu unitava svaku dravnost i iz korena istrebljuje sve
dravne tradicije, institucije i klase u Rusiji. [...] Udruenje stoga
nema nameru da namee narodu bilo kakvu organizaciju odozgo.
Budua organizacija, bez sumnje, proistei e iz narodnog pokre
ta i ivota. Ali to je stvar buduih pokolenja. Na posao je straho
vito, totalno, nemilosrdno i sveopte ruenje (Neajev, 1988b:
180). U jednom drugom delu, napisanom 1869, Neajev je jo vi
e isticao nihilistiku prirodu zadatka koji je sebi i svojim saradnicima-zaverenicima stavio u zadatak: "Mi imamo samo jedan
stalni negatorski plan - opte unitenje. [...] Mi smatramo da je
posao ruenja toliko ogroman i teak zadatak, mi mu dajemo svu
nau snagu i neemo da se zavaravamo sanjarenjem o tome da e
nam stii snage i umenosti da stvaramo. I zato preuzimamo na
sebe iskljuivo ruenje postojeeg drutvenog poretka; stvaranje
nije na zadatak, to e raditi drugi, koji slede za nama" (Neajev,
1988a: 173).
Te ideje e preuzeti i Petar Tkaov, koji 1874. pie "da
se revolucija (u obinom smislu rei) razlikuje od mirnog progre
sa, po tome to revoluciju ini manjina, a progres veina. [...] Na
silna revolucija samo je onda opravdana kad manjina nee da eka
da veina sama shvati svoje potrebe, ve se odlui da joj takorei
nametne tu svest, kad nastoji da prigueno i u narodu prisutno oseanje nezadovoljstva zbog svog poloaja dovede do eksplozije. [...]
Narod stvarne revolucije - to je burna stihija, koja sve unitava i
rui na svom putu, koja uvek postupa nagonski i nesvesno" (Tka
ov, 1988a: 214). Kao to moemo da vidimo, revolucija je u delima ruskih blankista poela da oznaava aktivnost male grupe zaverenika, koja ima za cilj prvo ruenje postojee vlasti, a zatim i
unitavanje celokupnog politikog, socijalnog i ekonomskog po
retka. Na taj nain trebalo je da budu oieni svi "relikti prolo
sti, da bi na "raienom terenu neka kasnija generacija revolu
cionara preduzela posao izgradnje novog slobodarskog - poret
ka i novih institucija.
Nevolja je, meutim, leala u tome to su i Neajev i
Tkaov smatrali da bi, po uspeno okonanoj zaveri, Rusija mogla

194

odmah da uspostavi socijalistiko ureenje, i to prema merilima

zapadnoevropske socijalistike misli. Tkaov je 1874. ak uao u
polemiku sa Friedrichom Engelsom, tvrdei da je Rusija u najbo
ljoj moguoj poziciji da odmah po zbacivanju carske vlasti uspo
stavi socijalistiko drutvo. Poto Rusi nemaju ni proletarijat, ni
buroaziju, ruski revolucionari imaju mnogo laku situaciju da se
bore protiv jednog jedinstvenog neprijatelja - politike vlasti cara.
A kada ga obore, onda se mogu osloniti na ruskog seljaka koji je
"tradicionalni komunista po intuiciji i koji e spremno prihvatiti
socijalizam (Tkaov, 1988b: 235).
Engelsov odgovor na ovu tvrdnju zasluuje da bude
citiran in extenso, poto je relevantan i za Takaovljevog sledbenika Lenjina i poto prua vrlo realistinu ocenu mogunosti
Rusije da, samostalnim snagama, po zbacivanju carizma krene
na put izgradnje socijalistikog ureenja prema zapadnoevrop
skim merilima: "Prevrat koji moderni socijalizam eli da postig
ne sastoji se, ukratko reeno, u pobjedi proletarijata nad buro
azijom i u novom organiziranju drutva putem unitenja svih
klasnih razlika. Za ovo je potreban ne samo proletarijat koji e
izviti taj prevrat, nego i buroazija, u ijim su se rukama dru
tvene proizvodne snage toliko razvile da omoguavaju konano
unitenje klasnih razlika. I kod divljaka i poludivljaka nema e
sto klasnih razlika, a kroz takvo stanje je proao svaki narod. Ali
nama nee pasti na pamet da to stanje ponovo uspostavljamo
ve i zbog toga to su iz njega, s razvojem drutvenih proizvod
nih snaga, nuno proizale klasne razlike. Tek na izvjesnom, za
nae prilike ak vrlo visokom stupnju razvitka drutvenih proiz
vodnih snaga, bit e mogue podii proizvodnju tako visoko da
e ukidanje klasnih razlika znaiti stvaran napredak, da e ono
biti trajno i da nee dovesti do zastoja ili ak nazadovanja u dru
tvenom nainu proizvodnje. Ali taj stupanj razvitka dostigle su
proizvodne snage tek u rukama buroazije. Buroazija je, prema
tome, i s te strane isto tako nuan preduvjet socijalistike revo
lucije kao i sam proletarijat. Prema tome, ovjek koji je kadar da
kae da se ta revolucija moe u nekoj zemlji lake izvriti zato
to ona dodue nema proletarijata, ali nema ni buroazije, doka
zuje samo da on jo mora uiti azbuku socijalizma (Engels,
1979a: 449).

Engels u svom odgovoru Tkaovu na indirektan nain

konstatuje da je Rusija jo uvek varvarska ("poludivlja") zemlja u
kojoj e pravi industrijski razvoj tek dovesti do klasnih diferenci
jacija i klasne borbe. Hteti posle obaranja carizma graditi socijali
stiko ureenje u Rusiji dokaz je nepoznavanja "azbuke socijali
zma, poto u njoj nema elementarnih pretpostavki: "buroazije
i proletarijata. Nedostatak buroazije je nalije privredne (a na
roito industrijske) nerazvijenosti, tako da "prednost nepostoja
nja potrebe da se ona rui ima svoju daleko veu manu u tome to
ona ne moe za sobom ostaviti onaj nivo materijalne osnove pro
izvodnje koji je nuan za dalju izgradnju socijalizma. Nedostatak
proletarijata, na drugoj strani, jo je problematiniji, poto ukazu
je na nepostojanje onog revolucionarnog subjekta koji je po
Marxu i Engelsu jedini u stanju da izgrauje socijalizam. Prepu
stiti seljacima, koji su navodno "komunisti po instinktu", da iz
grauju socijalizam znai najodgovorniji posao predati u ruke se
ljatvu koje je u svojim obimma "stoljeima [...] s pokoljenja na
pokoljenje tupo ivotarilo u nekoj vrsti izvanhistorijske umalosti (Engels, 1979b: 473). Engels skree panju na to da je ruska
obina - sam onaj izvor "instinktivnog komunizma koji je apos
trofirao Tkaov - u isti mah i "osnova orijentalnog despotizma [...]
[kao] nuan i logian proizvod ruskih drutvenih odnosa (En
gels, 1979a: 455). Ruski seljaci su, dodue, kroz istoriju dizali
mnogobrojne pobune, ali "nikadprotiv cara, osim ako mu je na e
lo stao kakav samozvanac i traio za sebe prestolje (Engels, 1979a:
457). Uzme li se u obzir ovaj izolirani nain ivota i autoritarizam
seljaka, onda to znai da e preputanje seljacima da u Rusiji iz
grauju socijalizam "nuno i logino" zavriti obnovom carizma
(desi li se da revolucionarni zaverenici ubiju cara pre nego to iz
vre socijalistiku revoluciju), koji ne samo da e odgovarati in
stinktima seljaka nego e jo i obavljati funkciju povezivanja svih
izoliranih i samodovoljnih obina. Istine radi valja rei da Engels
ovaj zakljuak nije eksplicitno izveo (nastavljajui da razmatra
njemu mnogo verovatniji tok dogaaja u pravcu jaanja buroazi
je i ukidanja obine) poto je na ovom mestu hteo samo da dezavuie Tkaova i itaoce ubedi da je takav razvoj dogaaja nemogu
i da po obaranju carizma u Rusiji nee biti nikakve socijalistike
revolucije. Ironija je sudbine da e boljevici pola veka kasnije,

196

upravo pozivajui se, ne bez osnova, na M arxa i Engelsa, zakljuiti su

protno i upustiti se u apsurdni poduhvat sprovoenja "socijali

stike revolucije u Rusiji.
Pitanje o mogunostima uspene socijalistike revolu
cije u Rusiji od samog poetka je dominiralo meu ruskim mark
sistima. Jedna struja, koja je dobila naziv narodnjaci - za koju se
ne moe rei da je bila marksistika (ve pre seljako-populistika:
upor. detaljnije: Wiles, 1969:172,), ali je u svakom sluaju u svom
programu imala neke marksistike elemente - imala je povodom
pitanja perspektiva socijalizma u Rusiji ista shvatanja kao i Tkaov, iako se od njega, kako emo u nastavku moi da vidimo, raz
likovala po metodu revolucionarne borbe. Ona je bila voljna da
prihvati jednu blau varijantu socijalistike budunosti Rusije,
koju je ve nagovestio Engels u svom odgovoru Tkaovu. Naime,
Engels je prihvatio mogunost da se obim prevede u vii, socija
listiki oblik, ako uskoro doe do revolucije i na Zapadu i na Isto
ku, tako da obina jo ne postane rtvom graanskog drutva, a da
zauzvrat moe koristiti materijalne blagodeti (socijalistikog) Za
pada (Engels, 1979a: 456). Taj stav je prihvatila i druga struja, ko
ja je takoe ponikla iz redova narodnjaka, da bi se kasnije od njih
distancirala i prozvala socijaldemokratama (a iz nje e se obrazo
vati menjevika struja unutar ruske Socijaldemokratske partije,
kada bude dolo do raskola sa boljevicima).
Nastanak narodnjaka bi se mogao vezati za tzv. ajkovski kruok, koji je delovao u periodu 1869-1872. na elu sa
M. A. Natansonom. Natanson i njegovi sledbenici su odbacivali
revolucionarnu aktivnost zaverenikih grupa, smatrajui da je
prerano za revolucionarni ustanak u Rusiji i da je prvo potrebno
edukovati najire narodne - a to znai seljake - mase (koje bi
kasnije mogle aktivno uestvovati u podizanju ustanka). Bili su
pod uticajem Hercena, koji je smatrao da Rusija moe prei u so
cijalizam onako lako i bez upadanja u zla kapitalizma kao to se s
Petrom Velikim bacila u "evropeizam. Kao i Hercen, i narodnja
ci su verovali da je garant ovog posebnog puta u socijalizam ruska
seoska obim (Nikiforov, 1980: 57). Narodnjaci su, kao to se
moe videti, pokuavali da prou izmeu Scile reakcije i Haribde
nihilistike revolucije (po modelu blankista). Ali, ako su i bili
zgroeni neajevtinom, oni su vremenom prihvatili atentat kao

197

najpogodnije sredstvo revolucionarne borbe. Tako e Natanson,

zajedno sa A. D. Mihailovim, 1877. osnovati tajno drutvo "Ze
mlja i sloboda. Ovo drutvo teilo je da socijalnu revoluciju po
krene teroristikim metodama. No, zanimljivo je da su u "Zemlji
i slobodi poele da igraju znaajnu ulogu i konstitucionalne ide
je. Tako seA. I. eljabov zalagao da se, pored teroristike aktivno
sti, grupa Zemlja i sloboda" bavi i agitovanjem za ustavotvornu
skuptinu i politike reforme (Seton-Watson, 1968: 69).
Tajno drutvo Zemlja i sloboda nije bilo dugog veka
i ubrzo se raspalo na dva dela: Crnu podelu i "Narodnu volju.
Prva grupa je bila jo kraeg veka, poto su njene voe G. V. Plehanov i A. B. Akselrod emigrirali u Svajcarsku, gde su prihvatili
marksizam (da bi 1883. osnovali prvu rusku marksistiku grupu
"Osloboenje rada). "Narodna volja je, pod vodstvom Mihailova i Zeljabova, imala neto dui ivot, ispunjen teroristikim na
padima na istaknute linosti iz politikog ivota Rusije, koji kul
minaciju dostiu 1881. ubistvom cara Aleksandra II. Iako je grupa
odmah rasturena, a njene voe pobijene, ona je vrlo brzo postala
legendarna, dajui primer buduim revolucionarima kako aica
odlunih, motivisanih i nepokolebljivih ljudi moe da nadmudri
najosposobljeniju policiju i ubije najbolje uvenog autokratu na
svetu (Seton-Watson, 1968: 73). Zato James Bilington s pravom
zakljuuje da, uprkos svoj averziji prema Neajevu i Tkaovu, or
ganizacija 'Narodna volja predstavlja ispunjenje Tkaovljeve
osnovne ideje (ako ne i reakciju na tu ideju) da Rusija moe i tre
ba da iz svoje zajednice iskorenjenih intelektualaca proizvede re
volucionarnu organizaciju iji je svesni politiki cilj ruenje carizma (Bilington, 1988:473). Nevolja te organizacije bila je u tome
to je prenapregla svoje snage i istroila se u pokuajima da dotue jednog cara (koji je jo bio najskloniji reformama), proputaju
i da ukloni carizam, koji je konsolidovan u neuporedivo gorem
samodravlju novog cara Aleksandra III.
Ipak, pripadnicima grupe "Narodna volja uinila bi se
nepravda kada bi im se pripisala samo elja za obaranjem jednog
cara, pa i carizma uopte. Jer, onoliko koliko predstavljaju (neis
punjenje ruskog blankizma, oni isto toliko predstavljaju i (neis
punjenje ruskog konstitucionalizma. To pokazuje pismo koje je
Izvrni komitet Narodne volje 10. marta poslao Aleksandru III. U

198

tom predlogu stajao je poziv za raspisivanje izbora za ustavotvor

nu skuptinu (sastavljenu od predstavnika itavog ruskog naro
da radi revizije postojeih formi dravnog i drutvenog ivota"),
uz pratee garancije slobode tampe, slobode miljenja, slobode
okupljanja i slobode izbora. U protivnom, opominjao je Izvrni
komitet Aleksandra, revolucija je neizbena, sa svim prateim zli
ma. Odlui li se Aleksandar da nastavi politiku istki i progona,
koju je upranjavao njegov otac, javie se novi revolucionarni kruooci koji e nastaviti posao prethodnika i usavriti njihove meto
de rada. Ne poslua li Aleksandar glas razuma i ne sazove ustavo
tvornu skuptinu, koja e biti kadra da iz sebe iznedri jedan "te
meljni konsenzus" celog drutva, Rusiju e pogoditi katastrofa:
"Strana eksplozija, krvava komeanja, greviti revolucionarni po
tresi itave Rusije okonae ovaj proces ruenja starog poretka"
(Izvrni komitet, 1988:478).
Ovim svojim upozorenjem Izvrni komitet se pokazao
veoma pronicljivim i dalekovidim. On je osudio terorizam obe
strane - carski i svoj sopstveni - i ukazao na jedini mogui ra
zumni put izlaska iz politike krize: sazivanje ustavotvorne skup
tine. Ne doe li to toga, spirala nasilja e se nastaviti i dovee do
konane pobede nove generacije revolucionara, koji nee znati ni
ta drugo nego da - na tragu Neajeva i Tkaova - bace celu Rusi
ju u najstraniju katastrofu. U njima e plamteti ona ista stara mr
nja prema carizmu i elja za unitavanjem svega to im se nae
na putu i ubijanjem svih neprijatelja (sumarno nazvanih "imperatorskom strankom), koju je u proklamaciji "Mlada Rusija" tako
pregnantno izrazio Petar Grigorjevi Zainjevski: "Uskoro e,
uskoro e doi dan kad emo razviti veliku zastavu budunosti, cr
venu zastavu, sa glasnim pokliem: neka ivi socijalna i demokrat
ska Ruska republika; krenuemo na Zimski dvorac da unitimo
one koji u njemu ive. Moe se desiti da se itava stvar zavri is
trebljivanjem carske porodice, to jest - stotine ili dve stotine lju
di, ali moe da se desi, i to je sigurnije, da itava imperatorska par
tija, svi kao jedan, stanu uz cara, jer e se raditi o biti ili ne biti. U
ovom poslednjem sluaju, sa punim poverenjem u sebe i svoje
snage, sa simpatijama naroda, sa verom u slavnu budunost Rusi
je, kojoj je palo u deo da prva ostvari veliku stvar socijalizma, mi
emo izgovoriti jedan pokli: sekire u ake, i onda [...] bez alo

199

sti udri imperatorsku partiju, kao to ni ona sada ne ali nas, udri
na trgovima, ako se ta podla olo usudi da izae, udri u kuama,
udri u tesnim gradskim sokacima, udri na irokim prestonikim
ulicama, udri po selima i zaseocima! Upamti, ko tada ne bude uz
nas, taj e biti protiv nas, ko je protiv, taj je na neprijatelj, a nepri
jatelja treba unitavati na sve mogue naine (Zainjevski, 1988:
167-168).
Upravo se to i desilo u Rusiji 1917/1918, kada su bolj
evici dograbili vlast i poeli da "unitavaju ne samo sve one "ko
ji nisu bili sa njima nego praktino sve koji nisu bili oni sami. Izvr
ni komitet "Narodne volje ipak nije bio u stanju da predvidi da
e ti uspeni revolucionari obnoviti tradiciju carskog samodravlja
i baciti Rusiju u jo gore ropstvo od onog pod Romanovima. A za
taj uspeh oni e moi da zahvale ponajvie oruu koje je izumeo
carizam a borbu protiv pobunjenika i koje su novi vlastodrci
mogli lako da preuzmu i upotrebe za vlastite ciljeve. Re je, narav
no, o politikoj policiji zvanoj Ohrana.
Izvrni komitet "Narodne volje nije predvideo ni to da
se i sama policija usavrava u borbi protiv terorista. Ako je tano
da borba revolucionarnu stranu stimulie da poboljava svoje me
tode i jaa svoju disciplinu, isto se moe rei i za drugu stranu.
Godine 1880, dan nakon neuspelog atentata na cara, general Loris Melikov poeo je da reorganizuje sistem dravne bezbednosti,
osnovavi politiku policiju. Tzv. "zatitne sekcije policije (Okhranie odeknia - Okhrana) ozvaniene su 14. avgusta 1881. Institu
cija slina Ohrani nije postojala u drugim zemljama, budui da je
zbog svog zadatka zatite drave, odnosno samog cara - ona bi
la odvojena od redovne policije i izdignuta iznad pravosua. Kra
jem veka Sergej Zubatov dovrio je ove reforme stvorivi besprekomo organizovanu politiku policiju, koja je uspostavila in
formativnu mreu irom celog carstva, uspevi da prodre u tako
rei sve pore drutva. To je bio jedan od stubova na kojima e ka
snije poivati ne samo RSFSR/SSSR nego i drugi totalitarni rei
mi (Pipes, 1995: 25).
Posle smrti Aleksandra II otpoeo je dvadesetpetogodiinji period reakcije. "Narodna volja je razotkrivena i rasturena,
a narod je, umesto da se digne na pobunu (kako su ga pouavali
narodnjaci), poeo da ali za dobrim carem Aleksandrom II, koji

200

je veoma brzo po smrti dobio oreol muenika. Odatle su nove ge

neracije revolucionara izvukle pouku da ne smeju da vre atentate
na cara nego samo na njegove ministre i inovnike. I zaista, Alek
sandar III ugroen je jo samo jednom, i. marta 1887, kada je gru
pa terorista izvrila neuspean atentat na njega. Pet dana kasnije
pogubljeni su svi atentatori. Taj dogaaj imao je samo jednu krup
nu posledicu: bio je ubijen terorista Dimitrij Uljanov to je izaz
valo lepu mrnju kod njegovog brata Vladimira, koji e, trideset
godina kasnije, doi u priliku da izvri ono to je Dimitrije nau
mio i tako osveti smrt svoga brata.

3. Marxova i Engelsova razmiljanja o Rusiji

Iz polemike Tkaova sa Engelsom mogli smo da vidimo da je En
gels imao sasvim dobar uvid u politike i socijalne prilike u Rusi
ji. Zato je potrebno, pre nego to se razmotri ruski boljevizam
koji se deklarisao kao socijalistiki "revolucionaran i "marksisti
ki", podrobnije razmotriti ono to su Marx i Engels pisali o Rusi
ji i o mogunostima podizanja (socijalistike) revolucije u toj ze
mlji. Kada se itaju brojni Marxovi i Engelsovi osvrti na stanje u
Rusiji prvo pada u oi vrlo naglaeno posmatranje kroz optiku re
volucionarnih zbivanja u Nemakoj. U prvoj fazi, koja bi se orijentaciono mogla vezati za razdoblje od 1848. do 1870. Marx i
Engels u Rusiji vide principijelnog neprijatelja ne samo Nemake
nego i cele slobodoumne Evrope i pozivaju na sveopti rat protiv
tog andarma Evrope. U drugoj fazi, koja bi se okvirno mogla
vezati za poslednju dekadu Marxovog ivota dominiraju analize
unutranjih zbivanja u Rusiji i mogunosti za zbacivanje carizma
i, u tom kontekstu, uspostavljanje socijalizma. Naposletku, trea
faza, koja se preklapa sa poslednjih petnaestak godina Engelsovog ivota, obeleena je razmatranjima saveza izmeu Francuske
i Rusije i opasnosti koja od ovog saveza preti Nemakoj. Ali, po
imo redom.
U revolucionarnim zbivanjima 1848. Marxa i Engelsa
vrlo brzo su oprhvale crne slutnje da e ruski car ponovo, kao i u
vreme ratova protiv Napoleona, oformiti antirevolucionarne vojne
sile koje e slomiti mlade i krhke revolucionarne snage prvenstve
no u Nemakoj i Francuskoj. Zato oni savetuju nemakim revolu

201

cionarima da se pripreme za preventivni rat protiv Rusije, kojim e

u korenu biti onemoguena kontrarevolucija. Osim toga, smatra
li su Marx i Engels, samo ozbiljan rat protiv Rusije moe sa Nemaca sprati ljagu koju im je s pravom nanela njihova umeanost u
slamanje ranijih revolucija. Naposletku, rat protiv Rusije kao za
jednikog neprijatelja delovao bi kohezivno na jo uvek rascepkanu Nemaku i okupio ceo nemaki narod u borbi ne samo protiv
ruskog cara nego i protiv vlastitih vladara: "Samo rat protiv Rusije je
rat revolucionarne Nemake, rat u kojem ona moe sprati grehe pro
losti, u kojem se ona moe pribrati, u kojem moe pobediti vla
stite autokrate, u kojem ona, kako dolikuje narodu to stresa oko
ve dugog, tekog ropstva, iskupljuje irenje civilizacije rtvom
svojih sinova i oslobaa se unutra time to oslobaa nekog spolja
(Marx i Engels, i975d: 175). Marx i Engels matali su o tome da
revolucionarna Nemaka stupi u otvoreni vojni savez sa Francu
skom i da doe do rata u kojem bi na neprijateljskoj strani stajali
Rusi i Prusi: Ako Prusi stupe u savez s Rusima, Nemci e stupiti
u savez s Francuzima i zajedno s njima voditi rat Zapada protiv Is
toka, civilizacije protiv varvarstva, republike protiv autokratije. Mi
hoemo jedinstvo Nemake, ali samo iz razbijanja velikih nemakih monarhija mogu se izdvojiti elementi tog jedinstva. Samo u
buri rata i revolucije oni e biti skovani u jednu celinu (Marx i En
gels, 1975c: 92). Kao to moemo da vidimo, u Marxovom i Engelsovom zagovaranju revolucionarnog rata protiv Rusije (i,
moda, Prusije) tesno su se preplitali revolucionarni i nacionali
stiki motivi. Nije sporno da je u to vreme Marxova i Engelsova
osnovna preokupacija bila [...] podii Evropu protiv tog andarma, jer su vjerovali da bi evropski rat protiv Rusije ubrzao raz
voj Zapada prema socijalizmu (Deutscher, 1990b: 86). Ali, Rusi
ja nije bila samo bastion kontrarevolucije, koji je trebalo preven
tivno neutralisati da ne bi ponovo okonao revolucionarna gibanja
u Evropi, nego i nemaki "narodni neprijatelj koji bi u jednom ra
tu mogao da probudi svest o zajednikoj etnikoj pripadnosti go
tovo svih Nemaca i olaka stvaranje nemake drave (o emu e
biti rei u 2. odeljku 18. poglavlja).
Nadu u sveopti rat protiv Rusije Marx i Engels nisu
gubili ni posle sloma revolucija iz 1848. Meutim, sada u njihovoj
kalkulaciji dominiraju prognoze o ukljuivanju Engleske u sveop-

ti rat protiv Rusije. U izbeglitvu u Londonu, januara 1850. njih

dvojica piu da u sluaju izbijanja novog evropskog, odnosno
svetskog rata, Engleska mora ui u rat protiv Rusije, ime e
pomoi borbu ostalih neprijatelja Rusije (Marx i Engels, 1975er
179). Krajnji ishod tog rata bie ne samo pobeda Engleske nad Ru
sijom nego i velika kriza koja e "obeleiti poetak moderne engle
ske revolucije (Marx i Engels, 1975er 183). Kao to su dve godine
pre toga rat protiv Rusije stavljali u funkciju nemake "graanske
revolucije i ujedinjenja, tako su sada spekulisali o mogunosti da
rat protiv Rusije poslui kao fitilj za englesku socijalistiku revolu
ciju (koja bi vrlo brzo upalila itav revolucionarni poar u Evropi).
Daleko od toga da su Rusiju prestali da vide kao opasnost;5 ali, sa
da je ona u Marxovim i Engelsovim oima bila pre svega dobar po
vod za otpoinjanje rata koji bi Englesku stavio na elo socijali
stikog revolucionarnog pokreta.
Poraz u Krimskom ratu, ukidanje kmetstva i reformski
kurs koji je najavio Aleksandar II naveli su Marxa i Engelsa da re
vidiraju svoje stavove o Rusiji. Rusija vie nije bila onaj kontrarevolucionarni bastion koji moe ne samo da odoli svim revolucio
narnim iskuenjima nego je u stanju i da nemilosrdno "izvozi
kontrarevoluciju. Ona je sada javno obznanjivala svoju slabost i
Marx i Engels vie nisu imali nikakve dileme da je na pomolu krah
te velike imperije - i to upravo po onom receptu koji je bio primenjen u Francuskoj krajem 18. veka: "Ako rusko plemstvo misli da
4. avgust (1789) za njega jo nije stigao i da za sada nema potre
be da se njegove priviliegije rtvuju na oltaru sopstvene zemlje, ru
ska vlada ide mnogo bre; ona je ve stigla do deklaracije o pravi
ma oveka. Jer, ta da se misli o Aleksandru II, koji proklamuje
prava koja seljacima prirodno pripadaju i koja im nikada nije tre
balo ni oduzimati?" (Engels, 1977a; 546). Budu li se plemii su
protstavili emancipaciji kmetova, verovao je optimistiki Engels,
5 D a je ca ristik a R u s ija za M a rx a i E n g e ls a p re d sta v lja la k o n sta n tn u k o n tra re v o lu c io n a rn u o p a s n o s t b ro j 1 sved o i i E n g e lso v a p re th o d n a n a p o m e n a uz
b ro u ru O drutvenim odnosima u Rusiji iz 1 8 7 5 , u ko jo j na je d n o m m e stu s to ji:
"R a z v o j stvari u R u s iji je o d n ajvee v a n o s ti za n jem a k u ra d n ik u k lasu . P o
sto je i ru sk i im p erij p re d stavlja p o s lje d n je v e lik o u p o ri te cijele z a p a d n o e
v r o p s k e reakcije. [...] N ije d n a rev o lu cija u z a p a d n o j E vro p i n e m o e k o n a n o
p o b ije d iti d o k po red n je p o sto ji d a n a n ja ru sk a d r a v a (E n g e ls, 1 9 7 9 b : 4 7 2 ) .

203

"poee ruska 1793. godina" (Engels, 1977a: 550). Kao to moe

mo da vidimo, tokom ezdesetih godina 19. veka Rusija.je za
Marxa i Engelsa postala drava nalik na apsolutnu monarhiju Luja XVI, koja se polako ali sigurno pribliava prvo svojoj "1789, a
zatim i "1793. Zanimljivo je uzgred pomenuti: ni Marx ni Engels
nisu bili voljni da razmiljaju o tome kako bi u Rusiji izgledali ne
ki kasniji datumi iz istorije Francuske revolucije, kao to su npr.
1799,1804,1815,1830. ili ak 1848.
Sedamdesetih i osamdesetih godina Marx i Engels
ivo su se zainteresovali za unutranja zbivanja u Rusiji. Dva su
razloga za to. Prvo, radniki pokret u Evropi bio je ili u defanzivi
ili je oberuke prihvatao reformistiku politiku, koja ga je udalja
vala od socijalistike revolucije za kojom su Marx i Engels eznu
li. Revolucija u Rusiji, za koju su njih dvojica mislili da je neizbena, mogla bi zato da poslui kao katalizator i inicijator revoluci
onarnog talasa koji bi preplavio itavu Evropu. U predgovoru ru
skom izdanjuManifesta Komunistike partije iz 1882. Marx i Engels
pisali su da je Rusija "prethodnica revolucionarne akcije u Evropi"
i signal za proletersku revoluciju na Zapadu" (Marx i Engels,
1974b: 480). Revolucija u Rusiji "e istrgnuti ne samo veliku ma
su nacije, seljake, iz izolovanosti njihovih sela, koja sainjavaju
njihov 'mir', njihov svet, i dovesti ih na veliku pozornicu na kojoj
e upoznati spoljni svet, a time i same sebe, svoj vlastiti poloaj i
sredstva za spas iz sadanje nevolje nego e i radnikom pokretu
Zapada dati nov podstrek i nove, bolje uslove za borbu, i time ubr
zati pobedu modernog industrijskog proletarijata, bez kojeg da
nanja Rusija, ne polazei od optine, ne polazei od kapitalizma,
ne moe da doe do socijalistikog preobraaja (Engels, 1979K
368). Engels je bio jo jasniji u pismu Eduardu Bernsteinu od 22.
februara 1882: "Ono to nam [u Nemakoj] nedostaje jedino je
pravovremeni poticaj izvana. Prua ga stanje u Rusiji, gdje je zapo
injanje revolucije jo samo pitanje trenutka. [...] ak i bez novog
velikog udarca rasulo mora da uslijedi sasvim skoro, godinama e
potrajati kao 1789. do 94; ima, dakle, dovoljno vremena da po
vratno djeluje na Zapad i naroito na Njemaku, tako da e pokret
postepeno rasti, ne kao 1848. kad je reakcija 20. marta ve u ita
voj Evropi opet prevladavala. Ukratko, to je tako predivna revolu
cionarna situacija kao jo nikada ranije" (Engels, 1979p: 243).

204

Drugo, postavljalo se pitanje koje bi bilo mesto Rusije

u toj novoj, socijalistikoj Evropi (pod pretpostavkom da sve re
volucije doive uspeh). Poto je Rusija, zbog nedostatka industri
je i proletarijata, zrela samo za "buroasku revoluciju,6 ona bi se,
sve i da Ruska revolucija uspe, teko uklopila u novi evropski si
stem koji bi sainjavale zemlje koje su ve zagazile u socijalizam.
Zato je trebalo razmotriti ta bi od postojeih institucija u Rusiji
moglo posluiti za povezivanje sa tom novom, socijalistikom
Evropom. To pitanje Marx i Engels zaista su pomno razmotrili i
reenje nali u ruskoj obini. Zato oni u ve pomenutom predgo
voru ruskom izdanju Manifesta Komunistike partije iz 1882. mogu
da zakljue da e, "postane li ruska revolucija signal za proleter
sku revoluciju na Zapadu, tako da jedna drugu dopunjuju, sada
nja ruska zajednika zemljina svojina [...] posluiti kao polazna
taka komunistikog razvitka (Marx i Engels, 1974b: 480). To,
meutim, nije bila nikakva novina. Jo 1877. Marx je pisao da e
Rusija, ako "nastavi da koraa stazom kojom ide od 1861, [tj. ako
nastavi da razara obinu] [...] izgubiti najljepu priliku koju je hi
storija ikada ponudila jednom narodu, da bi umjesto toga pretr
pjela sve kobne peripetije kapitalistikog reima (Marx, i979d:
92). etiri godine kasnije, u pismu Veri Zasuli Marx ak staje na
stanovite da je ruska obina garant ruskog puta u socijalizam. U
prvom konceptu za pismo Zasulievoj iz 1881. pisao je da e, na
kon socijalistike revolucije na Zapadu, Rusiji biti mogue "da in
korporira u komunu sve pozitivne tekovine koje je stvorio kapita
listiki sistem, ne polazei kroz kaudinski sistem". To bi se mo
glo uraditi tako to bi se kotar kao vladina ustanova zamenio
skuptinom seljaka koju biraju same komune, a koja bi sluila
kao privredni i administrativni organ njihovih interesa (Marx,
i 979 e: 327).
Taj zaokret veoma je neobian. Iako su bili sasvim
svesni da je Rusija u najboljem sluaju zrela za "buroasku revo
luciju, Marx i (u mnogo manjoj meri) Engels krajem sedamde

6 P red kraj ivo ta, E n g e ls je sta ln o p o n a v lja o " R u s ija je F ra n c u sk a n o v o g v r e m e

n a ", ali je pri to m n a u m u im a o s a m o to d a e R u s ija u 19 (ili 2 0 ) v ek u - b a
k a o to je i F ran cu sk a u 1 8 . v ek u - s v o jo m b u r o a s k o m r e v o lu c ijo m ( " d r u
g o m 1 7 8 9 " ) z ap a litk c eo e v ro p sk i k o n tin e n t (D e u tsc h e r, 1 9 9 0 b : 9 5 ) .

20 $

setih i poetkom osamdesetih godina poeli su da se zanose ide

jom da ruska obina treba i moe da opstane pod novouspostavljenom buroaskom republikom", jer e to biti zaloga ruskog
puta u socijalizam. Pri tom je Marx oigledno revidirao svoju te
oriju orijentalnog despotizma i azijskog naina proizvodnje,
koju je bio formulisao u pedesetim i ezdesetim godinama.7 Ru
sku obinu on je sada video kao virtuelno komunistiku zajedni
cu, a ne kao deo orijentalnog despotizma, i kao privredno pro
speritetnu jedinicu, a ne deo stagnantne azijske ekonomije
(Thorner, 1980: 92).
Vrlo je verovatno da je Marx bio sklon da rusku obinu
barem naelno identifikuje sa (Parikom) "komunom kao obli
kom politike organizacije budueg socijalistikog drutva. No,
ako predstojea Ruska revolucija treba da bude buroaska, osta
je pitanje kako je Marx zamiljao da ruska buroaska republika
(koja bi proistekla iz te revolucije) u sebi inkorporira jednu "ko
munistiku ustanovu kao to je obina. Jedan mogui odgovor na
to pitanje bi bio da Marx uopte nije razmiljao o tome kako e se
obina uklopiti u rusku "buroasku republiku nego samo o tome
kako e se obina uklopiti u evropski sistem socijalistikih "ko
muna (koje bi se posle socijalistikih revolucija obrazovale po
ugledu na Pariku komunu). Drugi mogui odgovor je da Marx
nije oekivao da e ruska "buroaska republika biti dugog veka i
da e u Rusiji vrlo brzo po "buroaskoj uslediti "socijalistika re
volucija. U prilog ovoj hipotezi govore nade koje su Marx i En
gels izrazili povodom desetogodinjice Parike komune - "da e
se u udaljenom Petrogradu desiti dograaj koji, moda poslije du
gih i estokih borbi, mora konano i sigurno dovesti do osnutka

7 T a d a je M a r x p is a o da se ne s m e z a b o ra v iti "d a su o ve id ilin e s e o sk e z a je d n i

ce, m a k o lik o , m oda, iz g le d aju b e z a z le n o , o d u v e k b ile v rsta o sn o v a o rije n
ta ln o g d e sp o tiz m a [...] N e sm e m o z a b o ra v iti v a rv a rs k u se b i n o s t k o ja je,
u p ra v lje n a n a n eki bezvredn i k o m a d i tla, m irn o p o s m a tra la u n ite n je itav ih
ca rsta va , n e o p isiv a zverstva, m a sa k rira n je s ta n o v n ik a v e lik ih gra d o v a , i na to
s v e g le d a la k a o na priro d n e p o jave , b e s p o m o n o se i sa m a pred aju i u ruke
sv a k o m s iln ik u ko ji je b lag o iz vo le o da je z a p a z i" (M a r x , 1 9 7 5 g : 1 1 0 ) . D ru tv a
k o jim a su v la d a li o rijen talni d e sp o ti n is u b ila k la s n a d ru tv a ; o n a su za M a rx a
b ila p riv re d n o stagn an tn a d ru tv a je r n is u u s p e la d a u p o z n aju p o k re ta k u
sn a g u k la s n ih su k o b a (T h o rn er, 1 9 8 0 : 9 5 ) .

206

ruske komune (Marx i Engels, 1979b: 201). To bi znailo da e se

i u Rusiji, posle dugih i estokih revolucionarnih gibanja ipak
"poroditi socijalistiko drutvo i-da e ruska komuna u Petrogradu moi da prihvati i uskladi se sa obinama rasutim po celoj
Rusiji. Ako su zaista smatrali da Rusija mora da saeka druge, in
dustrijski razvijene evropske zemlje da izvre svoje socijalistike
revolucije, kako bi se uklopila u evropski socijalistiki sistem
(Martin, 1968: 251-252), Marx i Engels su oigledno bili u nedo
umici da li e ovo uklapanje poi za rukom ruskoj buroaskoj re
publici ili e to (posle socijalistike revolucije) ostati zadatak
"Petrogradske komune". Naalost, u svim tim spekulacijama oni
su izgubili tlo pod nogama i nisu uzeli u obzir onu najverovatniju
opciju: da do (socijalistike) revolucije na Zapadu nee doi, a da
e u Rusiji posle "revolucije" (tj. njene prve rotacije) preivljavanje
ruske obine - bilo u originalnom obliku bilo u novom socijali
stikom" obliku kolhoza i sovhoza - ii na ruku jedino nekoj no
voj orijentalnoj despotiji.
Treba ipak ponovo naglasiti da je Marx, mnogo vie
nego Engels, bio sklon da mata o predstojeoj socijalistikoj re
voluciji u Rusiji i o mogunostima da se u novom socijalistikom
ureenju nae mesta za rusku obinu. U vezi sa tim Engels je po
kazivao mnogo veu trezvenost, naroito posle Mancove smrti.
Stavie, Engels je bio mnogo realistiniji i u proceni prilika za iz
voenje socijalistike revolucije uopte. Za razliku od Marxa, koji
je ve i u najmanjem poremeaju u funkcionisanju kapitalistikih
drava video odlinu priliku za socijalistiku revoluciju, Engels je
bio svestan opasnosti koja preti od preuranjene revolucije. U je
dnom pismu iz 1853. on zapisuje vrlo razborita strahovanja i sa
svim opravdane crne slutnje: "Kao da slutim da e naa partija, za
hvaljujui bespomonosti i mlitavosti svih ostalih, jednog lijepog
jutra biti natjerana u vladu, da na kraju ipak sprovede stvari koje
izravno nisu u naem interesu, ve su u openito revolucionarnom
i specifino malograanskom interesu; tom prilikom e nas prole
terski populus nagnati da obvezani svojim vlastitim, vie ili manje
pogreno protumaenim, vie ili manje stranakom borbom stra
stveno naprijed potisnutim, tampanim izjavama i planovima bu
demo prisiljeni na komunistike eksperimente i skokove o kojima
i sami najbolje znamo kako su preuranjeni. Tada emo izgubiti

207

glavu - nadamo se samo physiquement parlant - nastupit e re

akcija, i dok svijet bude sposoban da za tako neto dade svoj histo
rijski sud, smatrat e nas ne samo udovitima, to bi nam bilo po
sve svejedno, nego i bte, a to je mnogo gore. Ne vidim kako bi se
drukije moglo dogoditi (Engels, i979n: 526). Stvari bi stajale
jo mnogo gore ako bi se Engelsovo mi odnosilo na rusku ko
munistiku partiju, poto bi preuranjena socijalistika revolucija u
jednoj nerazvijenoj agrarnoj zemlji kao to je Rusija bila posebno
pogubna. Znajui da e u situaciji nezreloj za revoluciju revolucio
nari proliti potoke krvi, Engels je upozoravao da e biti tretirani
kao udovita - dodue tek poto nastupi (spasonosna) kontra
revolucija koja e ta "udovita smaknuti sa vlasti. Engels sebi ni
je mogao da predstavi da e se desiti preuranjena "socijalistika
revolucija upravo u toj zaostaloj Rusiji i da e "udovita proliti
ne potoke nego reke krvi i, pri svemu tome, ostati na vlasti. To su
bile zamke koje su ekale njegovo i Marxovo uenje, namenjeno
pre svega razvijenom proletarijatu Engleske, Francuske, a kasnije
i Nemake, u nerazvijenim azijskim (kao i afrikim i junoamerikim) zemljama, koje jedva da su imale proletarijat, dok na "udo
vitima ednim krvi nisu oskudevala.
Sve je to, bez sumnje, nasluivao i Engels. U pismu Nikolaju Franceviu Danielsonu od 15. marta 1892. on bez zazora
konstatuje da je ruska obina postala san iz prolosti i da ubudu
e [moramo] da raunamo sa kapitalistikom Rusijom" (Engels,
I979t: 262). Polazei od ove premise, Engels u spisu O drutvenim
odnosima u Rusiji postavlja kljuno pitanje: "Da je poloaj ruskih
seljaka poslije osloboenja od kmetstva postao nesnosan i za du
e vrijeme neodriv, da je ve iz tog razloga revolucija u Rusiji na
pomolu - to je jasno. Pitanje je samo-, ta moe biti rezultat ove re
volucije? (Engels, 1979a: 452). U poslednjem pismu Georgiju
Valentinoviu Plehanovu Engels e jo vie zaotriti zloslutni ton
ovog pitanja, izrekavi sasvim jasno svoju skepsu u pogledu isho
da bilo kakve revolucije u Rusiji: "Uostalom, u zemlji kao to je Va
a, gde je krupna savremena industrija nakalemljena na prvobitnu
seljaku optinu i gde su sve prelazne faze civilizacije istovremeno
zastupljene, u zemlji vie-manje efikasno ograenoj intelektual
nim kineskim zidom, koji je podigao despotizam, ne treba se u
diti ako niknu najnastraniji i najneobiniji spletovi ideja. [...] U

208

stvari, bivi terorista, moe na kraju postati u sutini carista (Engels, 1979Z: 369-370). Koliko god greio u proceni mogunosti da
revolucija u Rusiji izazove (socijalistiki) revolucionarni talas u
Evropi, Engels je ovim ukazivanjem na veliku verovatnou da re
volucija u samoj Rusiji zavri zbrkom i haosom pokazao sjajnu
sposobnost predvianja. Na kraju, nee li ciklus koji je prevaljen
od mladog Lenjina do starog Staljina pokazati taj udni obrat od
jednog narodnjaka do jednog ne samo "u sutini cariste nego sa
mog novog (crvenog) cara?

4. Formiranje ruskog boljevizma

U ovom odeljku ostaje da se rekonstruiu duhovni koreni ruske
boljevike partije, kojoj je uspelo da oktobra 1917. izvri dravni
udar u Rusiji i da kasnije svoju ideologiju nametne elom
RSFSR/SSSR-u i njegovim satelitima. Boljeviki neprikosnove
ni lider Vladimir Ili Uljanov, zvani Lenjin, prvih est godina svo
je revolucionarne karijere (1887-1893) proveo je unutar preosta
lih ekstremnih ogranaka "Narodne volje, primajui podjednako
i narodnjake i blankistike uticaje (Pipes, 1969: 36). Oko 1893.
Lenjin je samostalno doao do zakljuka da je kapitalizam ve pobedio u Rusiji, i to pre svega na selu. Selo je navodno ve bilo raz
dirano "klasnim sukobima jer je jedan njegov deo postao "buroaski a drugi "proleterski. U pismu Maslovu od 30. maja
1894. Lenjin je samouvereno tvrdio da se "na poredak ne razli
kuje od zapadnoevropskog, tj. kapitalistikog. Iste godine u spi
su Ko su prijatelji naroda? pisao je da su ruski marksisti, posmatrajui efekte Aleksandrovih reformi, "morali doi do zakljuka da
imaju posla s buroaskom (kapitalistikom) organizacijom dru
tvene privrede, koja nuno raa eksproprijaciju i ugnjetavanje
masa. Njihov praktini program direktno je ve odreivalo to
ubeenje: on se svodio na to da se oni ukljue u tu borbu proleta
rijata protiv buroazije, borbu neimunih klasa protiv imunih,
koja predstavlja glavnu sadrinu ekonomske stvarnosti Rusije,
poev od zabaenog seoceta pa do moderne usavrene fabrike"
(Lenjin, 1948a: 132). Kao to se vidi, Lenjinov pojam proletarija
ta postao je tako rastegljiv da je u sebi obuhvatao ne samo radni
ke nego i seljake. Time je Lenjin izbegao da svoju poziciju vee za

209

ono malo ruske industrijske radnike klase tog vremena (1909.

godine od 162 miliona stanovnika Rusije svega dva miliona' bili
su radnici), koja je u klasinom marksizmu predstavljala auten
tini revolucionarni subjekt. Tome nasuprot, Lenjin je u ovo vreme otro odbacivao ideju da bi ruski proletarijat tek trebalo stva
rati (Lenjin, 1948a: 137). Ruski proletarijat (sastavljen od seljaka
i radnika) ne samo to postoji nego se ve uhvatio u kotac sa kla
som "buroazije", a ruski marksisti treba samo da se ukljue u tu
borbu i pobrinu se da proletarijat ne skrene sa svog pobednikog
kursa: "Tako je Lenjin zadrao svoja ranija jakobinska verovanja,
ali u modernizovanom, marksistikom ruhu. Proglaavajui Ru
siju kapitalistikom, mogao je da nastavi sa pozivanjem na nepo
srednu socijalistiku revoluciju, bez strpljivog ekanja da kapita
lizam sazri. Nismo stoga zaueni da od osoba koje su poznava
le Lenjina 1892-1893. saznamo da je on u to vreme, iako naizgled
marksista i ak socijaldemokrata, nastavio da zagovara teror i
osvajanje vlasti i da u diskusijama sa potovaocima nemake socijaldemokratije osporava njihove ustavne iluzije. Posle est go
dina potrage, Lenjin je stigao na onu istu poziciju koju je njegov
brat formulisao 1887, neposredno pred pogubljenje, ne stigavi
da ga upozna s njom (Pipes, 1969: 50-51).
Istina, Lenjin je smatrao da je proletarijat upuen na
solidarnost" sa buroazijom" u slamanju carskog samodravlja. Na tom zajednikom frontu protiv zajednikog politikog
neprijatelja proletarijat treba da se bori rame uz rame sa svojim
klasnim neprijateljem. Ali, on ne sme zaboraviti da je ta solidar
nost" samo privremena i da e odmah po likvidaciji zajednikog
politikog neprijatelja zapoeti onaj pravi, sutinski - klasni rat. Ta zar i Marx nije upozoravao da e "demokratska buroazi
ja" "izdati proletarijat i da zbog toga proletarijat mora odmah
po obaranju krupne buoazije" da se sprema na "obraun sa
svojim dojueranjim saveznicima? M utatis mutandis, isto vai i
za savez ruskih radnika i seljaka. Zato e ruski marksisti "uvek
izdvajati radnike, uvek e objanjavati privremeni i uslovni ka
rakter te solidarnosti, uvek e isticati specijalan klasni poloaj
proletarijata, koji se sutra moe nai protiv svojih dananjih sa
veznika (Lenjin, 1948b: 149). Indikativno je da Lenjin ovde eksplicitno pominje izdvajanje "radnika iz solidarnog anticaristi-

210

kog bloka, ime dolazi do izraaja ui pojam proletarijata (ogra

nien samo na radnike) i implicitni novi (klasni?) sukob: kada
proletarijat bude likvidirao sve svoje neprijatelje, iz njegovog poj
ma e se "izdvojiti radnici, koji e onda likvidirati i seljake (ko
jima tu zapravo od poetka nije bilo mesto) kao svoje poslednje
klasne neprijatelje. Socijalistika revolucija, kakvu je Lenjin imao
pred oima od najranijih dana svog politikog angamana, pred
stavljala je jedan dugaak proces obrauna radnika sa njihovim
bivim saveznicima, koji se, svi do poslednjeg, na kraju razobliavaju kao klasni neprijatelji.
Razvlaei po potrebi pojam proletarijata tako da u se
bi obuhvati zaista ogroman deo ruskog stanovnitva, Lenjin je
mogao slavodobitno da se pohvali kao istinski" demokrata i bo
rac za interese ubedljivo najveeg broja svojih sunarodnika. Ali,
indikativno je da je on ve u to vreme demokratizam shvatao i
na jedan drugaiji nain - kao doslednost u obaranju caristi
kog despotizma. Naime, samo su izmeu proletarijata i cara ne
mogui kompromisi i samo je proletarijat u stanju da borbu pro
tiv cara dovede do kraja. Na drugoj strani, buroazija ne moe ne
shvatiti da apsolutizam koi industrijski i drutvni razvitak, ali
ona se boji potpune demokratizacije politikog i drutvenog siste
ma i uvek moe stupiti u savez s apsolutizmom protiv proletarija
ta (Lenjin, 1948b: 149). To znai da je "solidarnost" proletarijata
i "buroazije u svrgavanju carskog despotizma ugroena i nelojalnou "buroazije", koja je uvek spremna da priskoi u pomo
apsolutizmu ako joj se on uini pouzdanim saveznikom u borbi
protiv istinskog demokratizma proletarijata. Poetkom 20. veka Lenjin e sve otrije napadati celu "buroaziju kao reakcionar
nog saveznika autokratije u borbi protiv socijalizma. A kako se u
radnikom pokretu najrazvijenijih evropskih zemalja (Engleske,
Nemake i Francuske pre svega) poeo sve vie iriti "revizioni
zam" i spremnost na saradnju sa "buroaskim partijama radi
sprovoenja politikih i ekonomskih reformi legalnim putem, to
je Lenjin bio skloniji da optui i ovaj deo "avangarde proletarijata"
za oportunizam" i izdaju radnikog (a to znai revolucionarnog)
pokreta.
Nevolja sa kojom se Lenjin suoio kada je tako otro
napao svoje kolege na levici ticala se podrke koju su oni imali

211

meu samim radnicima koje su predstavljali. Naime, "revizioni

zam" nije bio tek jedna egzotina i pomodna epizoda u elitnim
krugovima radnikog pokreta pojedinih industrijski razvijenih
zemalja (Engleske, Nemake, Francuske itd.), nego je imao jako
uporite meu samim radnicima tih zemalja i veliki uzor u teko
vinama koje je postigla engleska radnika klasa tokom 19. veka
upravo svojom ortodoksno reformistiko-demokratskom politi
kom. Zato je Lenjin morao da se obrauna sa samim tim radnici
ma, koji su bili tako lakoverni da prue podrku "revizionistima,
i da naelno ospori princip demokratskog ustrojstva unutar rad
nikog pokreta uopte a posebno u partiji koja pretenduje na to
da bude proleterska. Reenje koje on pronalazi, iako nagoveteno ve u Mancovim spisima (i to pre svega u Manifestu Komunisti
ke partije i Poruci Centralne uprave Savezu od marta 18 5 0 ), razvijeno je
do ekstrema, a budui da je i primenjeno u zaostaloj Rusiji koja je
imala tek majuni i slabani proletarijat, moralo je poprimiti karikaturalne razmere. Lenjinova teorija proletarijata, "njegove
partije i njegove revolucije nalazi se u ambivalentnom odnosu
prema Mancovoj teoriji: ona se ne nastavlja samo na nju nego od
nje i delimino odstupa. Kao to istie Herbert Marcuse: "Lenji
nova strategija revolucionarne avangarde ukazivala je na koncep
ciju proletarijata koja je uveliko premaivala puku preformulaciju
klasinoga marksovskoga koncepta: njegova borba protiv ekonomizma i uenja o spontanom masovnom djelovanju, njegova iz
reka o tome da klasnu svijest treba izvana unijeti u proletarijat,
anticipirala je kasniju injeniku transformaciju proletarijata iz
subjekta u objekt revolucionarnog procesa" (Marcuse, 1983: 26).
Meutim, u odvajanju Lenjina od Manca ne sme se ii predaleko
poto kod Marxa postoje brojni elementi koje je Lenjin samo pre
uzeo i primenio u praksi: paradoksalna koncepcija "diktature
proletarijata (odnosno njegove partije), identifikacija socijali
stike revolucije (barem na kontinentu) sa nasilnim prevratom,
oekivanje da i u Rusiji u dogledno vreme moe nastupiti socija
listika revolucija, prorokovanje izdaje radnika od strane "bur
oazije" nakon pobede nad snagama starog reima itd. U svim
ovim segmentima boljevika praksa verno sledi Marxove ideje
(ukljuujui tu i sve protivrenosti meu njima) i od Lenjina ini
najortodoksnijeg implementatora Marxovog uenja. Stavie, up

212

ravo ovo verno sledbenitvo omoguava Lenjinu da Mareovu teo

riju uzdigne u nauni vjeruju, koji e kasnije moi da pokriva nje
gov voluntarizam u praksi.
Lenjinova najvea "originalnost ispoljava se na planu
radikalizacije hegelijanske postavke "proleterske svesti, koju na
vodno otkrivaju i razrauju "pravi radniki intelektualci (za koje
se ispostavlja da svi odreda potiu iz redova buroazije), da bi je
onda spolja uneli u glave radnika. U spisu Sta da se radi? iz 1902.
pronalazimo Lenjinovu konanu formulu odnosa radnike klase i
"njene (revolucionarne) partije: "Rekli smo da socijaldemokrat
ske [tj. komunistike] svesti kod radnika nije moglo biti. Ona je mo
gla biti donesena samo spolja. Istorija svih zemalja pokazuje da
radnika klasa iskljuivo svojim snagama moe izgraditi samo
trejdjunistiku svest, tj. uverenje da je potrebno udruivati se u sa
veze, voditi borbu protiv poslodavaca, naterivati vladu da izda ove
ili one za radnike neophodne zakone itd. A uenje socijalizma iz
raslo je iz onih filozofskih, istorijskih i ekonomskih teorija koje su
razraivali obrazovani pretstavnici imunih klasa, inteligencija.
Osnivai modernog socijalizma, Marks i Engels, pripadali su i sa
mi, po svom socijalnom poloaju, buroaskoj inteligenciji. Tako
isto je i u Rusiji teoretsko uenje socijal-demokratije poniklo sa
svim nezavisno od spontanog rastenja radnikog pokreta, poniklo
kao prirodan i neizbean rezultat razvitka misli kod revolucionarsocijalistike inteligencije (Lenjin, 1948c: 187).
Kao to primeuje Adam Ulam, Lenjinov temeljni uvid
u domete borbe proletarijata isti je kao i Bernsteinov u Pretpostav
kama socijalizma i zadacima socijaldemokrate: spontane radnike ak
cije ne vode u revoluciju ve u borbu za bolje ekonomske i profesi
onalne uslove. Ali, Lenjin nije revizionista i zato iz tog uvida iz
vlai od Bernsteinovog sasvim drugaiji praktini nauk: umesto da
se partija prilagoava proletarijatu, Lenjin je stao na stanovite da
partija mora da "preobrati" proletere na revolucionarni marksi
zam (Ulam, 1990:151). Lenjin, i sam sin visokog carskog inovni
ka, branio je sebi i sebi slinim voama proletarijata poreklom iz
redova buroazije, okupljenim u boljevikoj partiji, pravo da bo
lje znaju ta su radniki interesi i da radnikom pokretu "spolja
razvijaju "istinsku" radniku svest i predstave o ciljevima radni
ke borbe. Kako primeuje Leszek Kolakowski, Lenjinova pozicija

213

podrazumevala je da se "radnikipokret u pravom smislu rijei, tj.

revolucionarni politiki pokret uopte [...] ne odreuje time to je po
kret radnika, nego injenicom posjedovanja 'pravilne', tj. marksi
stike, tj. po definiciji 'proleterske ideologije. Drugim rjeima:
klasni sastav revolucionarne partije nema uopte znaaja za odre
enje njenog klasnog karaktera - to stanovite Lenjin je dosledno
odravao; i tako je Labour Party, premda je sastavljena od radnika,
buraoska partija, dok i najmanja partija, ak i ako je bez ikakve
ukorjenjenosti u radnikoj klasi, ima pravo da se oglasi jedinim
predstavnikom proletarijata i jedinim nosiocem proleterske svijesti ako usvaja marksistiku ideologiju (Kolakovski, 1983: 465).
Odanost "marksizmu postala je tako kljuni dokaz odanosti pro
letarijatu i univerzalni izgovor revolucionarne partije ne samo da
ignorie glasove iz baze nego da joj namee svoje stavove, nazi
vajui to "prosvetom.
Takvim stavovima Lenjin e spaliti sve mostove ne sa
mo prema "demokratskoj buroaziji (za koju je Marx jo verovao
da bi mogla biti saveznik proletarijata u prvoj fazi revolucije) nego
i prema velikom broju lanova socijaldemokratske partije, koji su
(poput Plehanova) insistirali na tome da je Rusija i dalje zaostala
agrarna zemlja u kojoj je potrebno izvriti graansku revoluciju
kako bi uopte poelo izgraivanje radnike klase i legalna borba
za njene interese (dok je priprema za socijalistiku revoluciju mo
rala doi mnogo kasnije, kada radnika klasa za to bude sazrela).
Doavi na tako ekskluzivnu i radikalnu poziciju "istinskog
poznavaoca "radnike svesti", Lenjin je postao boljeviki voa
koji ima samo sledbenike a ne i saveznike: sve koji ne spadaju u
njegove sledbenike on je vreao i omalovaavao kao reakcionare,
oportuniste i izdajnike. Iako e i 1905. i 1917. stavljati veliki na
glasak na masovne pokrete u gradovima i na selu, on e to initi iz
puko taktikih razloga. Demokratija je ve tada za njega postala
neto to je reakcionarno i antisocijalistiko, pa je 1905. s pono
som sebe proglasio jakobincem (Pipes, 1969: 65).
Boljevika (ba kao i menjevika) frakcija unutar ru
ske socijaldemokratske partije roena je na II kongresu partije u
Briselu 30. jula - 23. avgusta 1903. U vezi sa formulacijom prve
take Statuta partije, koji je ureivao uslove lanstva, sukobila su
se dva stava: Lenjin je zahtevao da lanovi partije budu samo oni

214

koji lino uestvuju u partijskoj organizaciji, dok je Martov (koga

je tada podrao Trocki) smatrao da lanovi treba da budu svi koji
rade pod kontrolom i rukovodstvom jedne od partijskih organiza
cija. Lenjin je svoje elitistiko shvatanje partije marksizmom prosveenih" revolucionara, izneseno u spisu Sta da se radi?, pokuao
da nametne celoj ruskoj socijaldemokratskoj partiji i u tome nai
ao na ilav otpor veeg dela lanova kongresa. Zapravo, Lenjinova formulacija je u prvi mah odbaena, da bi tesnu veinu dobila
tek prilikom drugog glasanja, kada su kongres ve bili napustili
predstavnici jevrejskog Saveza i asopisa Radniko delo. Tako su oni
koji su prvo bili manjina, a na kraju postali veina, sebe prozvali
veincima (boljevicima) a one druge "manjincima (menjevicima): "To su zaista bila dva sveta. Za Trockog i Martova politiki
aktivni radnici i partija bili su jedno isto, dok je za Lenjina partija
stajala kao tajanstvena upravljaka sila iza i iznad radnika. Narav
no, u polemici Lenjin je manje govorio o tome da e njegova form
ula udaljiti radnike od partije nego o tome da e uskratiti asno
ime lana partije brbljivim intelektualcima, koji se ne usuuju ni
ta da preduzmu (Rosenberg, 1966: 74).
Od tog momenta teku dva potpuno razliita toka ru
skog radnikog pokreta i njegove avangarde": dok se menjevici
trude ne samo da demokratizuju partiju i u nju uvuku veliki deo
radnike klase nego i da sarauju sa seljakim partijama (socijal
nim revolucionarima) i graanskim partijama (konstitucionalnim demokratama) u ruenju carskog despotizma, izvrenju
buroaske revolucije i sazivanju ustavotvorne skuptine, bolj
evici se uporno dre imperativa izvrenja socijalistike revoluci
je (prilikom ega bi se druge partije samo "iskoristile" za obaranje carskog despotizma, a zatim odmah likvidirale). I jedni i dru
gi bili su ubeeni da je carizam ve iznutra jako oslabljen i da u
nekoj blioj budunosti predstoji njegovo ruenje, ali su se razi
lazili u vezi sa dranjem socijaldemokratske partije prema drugim
anticaristikim partijama. Dok su menjevici bili ubeeni da je
potrebna najira mogua saradnja u uspostavljanju "buroaske
ustavne drave, a da posle prvih slobodnih izbora socijaldemo
krate treba da odu u opoziciju i da iz nje pritiskaju buroasku
vladu na ustupke radnikoj klasi, boljevici su verovali da je rue
nje carizma tek uvertira u "diktaturu proletarijata iz koje e biti

215

iskljuene ne samo buroaske" partije nego i socijalni revolucio

nari i menjevici (Rosenberg, 1966: 82-83).
Tako smo ponovo stigli do diktature proletarijata,
koja je, kao to smo imali prilike da vidimo u 6. odeljku 14. pogla
vlja, i u Marxovom delu ostala krajnje maglovita i problematina.
U svom veoma vanom spisu Dve taktike socijaldemokratije u demo
kratskoj revoluciji iz 1907. Lenjin daje svoje prvo celovitije vienje
"diktature proletarijata. Polazei od Marxovih i Engelsovih opisa
greaka koje je poinio Frankfurtski parlament 1848. Lenjin iz nji
hovih pouka zakljuuje da se ne smeju imati ustavne iluzije' u
eposi revolucije i otvorenog graanskog rata (Lenjin, 1949:104).
Iz Marxovih i Engelsovih prebacivanja lanovima Frankfurtskog
parlamenta to nisu od poetka mnogo odlunije stupili u borbu
protiv snaga reakcije (koje su kasnije praktino skrile revoluciju)
Lenjin izvlai dva zakljuka: da tokom revolucije nema nikakvog
drugog zadatka osim fizikog "unitavanja pobeene klase i da u
redovima revolucionara uvek ima "kolebljivih i "nepouzdanih"
elemenata koji su skloni paktiranju sa ve (gotovo) pobeenom
klasom. Zato u revolucionarnim prilikama nije mogu savez klasa
(iji bi kompromis bio postignut u ustavotvornoj skuptini), ne
go je samo pitanje koja e klasa uspostaviti diktaturu: "Velika pi
tanja u ivotu naroda reavaju se samo silom. [...] A kad je takva
situacija stvorena, kad je bajonet stvarno stao na prvo mesto poli
tikog dnevnog reda, kad se ustanak pokazao nunim i neodlonim - tada ustavne iluzije i kolske vebe iz parlamentarizma
postaju samo prikrivanje buroaske izdaje revolucije, prikrivanje
toga kako se buroazija povlai od revolucije. Stvarno revolucio
narna klasa [tj. proletarijat] mora tada istai ba parolu diktature
(Lenjin, 1949:105).
Izdaju buroazije" u predstojeoj Ruskoj revoluciji
Lenjin je poeo da prorokuje najkasnije 1907, u sklopu strategi
je odgovaranja proletarijata od nasedanja "ustavnim iluzijama:
"Buroazija e odmah posle pobede sklopiti savez s reakcijom (to
bi se neizbeno dogodilo u Rusiji kad bi, na primer, petrogradski
radnici odrali samo deliminu pobedu u ulinoj borbi s trupama
i prepustili obrazovanje vlade gospodi Petrunkeviima i co.). U
drugom sluaju [ako bi narod sam uzeo vlast u svoje ruke] bila bi
mogua revolucionarno-demokratska diktatura, tj. potpuna pobe-

216

da revolucije" (Lenjin, 1949:107). Iako je uopteno poeo izlaga

nje podrazumevajui pod narodom "radnike i demokratsku bur
oaziju", u nastavku teksta Lenjin prelazi na prilike u Rusiji i pod
"narodom" podrazumeva jo samo "proletarijat i seljatvo kao
istinski subjekt Ruske revolucije i postrevolucionarne diktature
(seljaci su oigledno ruski ekvivalent nemakoj "demokratskoj
buroaziji iz 1848), da bi onda usledio crescendo: "Seljatvo, kao
zemljoposednika klasa, odigrae u toj borbi onu istu izdajniku,
kolebljivu ulogu koju sad igra buroazija u borbi za demokratiju.
Zaboravljati to - znai zaboravljati socijalizam, obmanjivati sebe i
druge u pogledu istinskih interesa i zadataka proletarijata (Le
njin, 1949:108). Prema tome, u kakvoj god koaliciji da zapone
revoluciju, ruski proletarijat mora od poetka raunati sa time da
e ga svi koalicioni partneri na kraju izdati i ostaviti na cedilu. Za
to je jedini izlaz u tome da on udari prvi i sam uspostavi "svoju
diktaturu - ili, tanije, diktaturu svoje partije.
Kako e izgledati diktatura proletarijata Lenjin naj
bolje opisuje u spisu Drava i revolucija, koji je nastao u toku revo
lucionarnih zbivanja 1917:8 "Proletarijatu je potrebna dravna
vlast, centralizovana organizacija sile, organizacija nasilja i radi
ruenja otpora eksploatatora i radi rukovoenja ogromnom masom
stanovnitva, seljatvom, sitnom buroazijom, poluproleterima
pri ureivanju socijalistike privrede. Vaspitavajui radniku par
tiju, marksizam vaspitava avangardu proletarijata, koja je sposob
na da uzme vlast i da vodi ceo narod socijalizmu, da daje pravac i organizuje novo drutveno ureenje, da bude uitelj, rukovodilac,
vo svih trudbenika i eksploatisanih u izgradnji njihovog drutve
nog ivota bez buroazije i protiv buroazije (Lenjin, 1950a:
8 Z a n im ljiv o s t o v o g s p is a je ste i u to m e to je L e n jin o tv o re n o r e v id ira o
M a r x o v sta v d a je (b a re m u E n g le s k o j) m o g u a n e n a siln a s o c ija listi k a rev o
lu c ija ( o to m e e biti jo rei u 2 . o d e ljk u 1 9 . p o g la v lja ). S a d a , 1 9 1 7 . g o d in e ,
u e p o s i p rv o g v e lik o g im p e rija listi k o g rata, o v o o g ra n i e n je o tp a d a . I E n g le
sk a i A m e rik a , n ajvei i p o sle d n ji - u ita v o m sv e tu - p re d sta v n ici a n g lo s a k
s o n s k e 's lo b o d e ' u s m is lu n e p o s to ja n ja m ilita riz m a i b iro k ra tiz m a , s k ljo k a le
su s e p o tp u n o u o p te e v ro p sk u k a lju u b ir o k r a tsk o -v o jn ih u sta n o v a k o je sv e
se b i p o t in ja v a ju , iji teret sve d avi. S a d a je i u E n g le sk o j i u A m eric i p re d u s lo v svak e stvarn e n a ro d n e rev o lu cije ' razbijanje, razaranje g o to v e (iz g ra e n e
ta m o o d 1 9 1 4 - 1 9 1 7 . g o d in e d o e v r o p s k o g o p te im p e rija lis ti k o g s a v r e n
s tv a ) d r avn e m a in e (L e n jin , 1 9 5 0 a : 1 6 9 ) .

217

160). U prvoj reenici Lenjin opisuje mistini entitet proletari

jat", koji je pandan Rousseauovoj optoj volji naroda (i zato se
ne moe poistovetiti ni sa celim narodom ni sa "ogromnom ma
som stanovnitva, niti sa bilo kojom drugom empirijskom velii
nom) i kojem je "potrebna dravna vlast (i to ona iz najtvrdokor
nijeMachtpolitik tradicije) kako bi se borio protiv klasnog neprija
telja i vodio klasne prijatelje. Vanredno stanje rata protiv (bilo
narodnog bilo klasnog) neprijatelja, koje je bilo najjai integrativ
ni princip za Rousseauovu i Robespierreovu la nation m e etindivisible" (Arent, 1991: 65-67), nastavilo je da igra istu, ako ne i vani
ju ulogu u Lenjinovoj "la classe une et indivisible".
U drugoj reenici prethodnog citata iz Lenjinove Dra
ve i revolucije otkrivamo da je delatni agens tog mistinog entiteta
niko drugi do "avangarda (rukovodstvo boljevike partije, tj.
sam Lenjin i drugovi), koja na sebe preuzima sve konkretne inge
rencije u drilovanju masa za ispunjavanje nametnutih direktiva.9
Sto je moda najgore, diktatura "proleterske avangarde odvija se
u uslovima "zaotrene klasne borbe, poto se otpor buroazije
"udesetostruuje njenim obaranjem (Lenjin, 1950c: 260). Time
paranoja rovarenja klasnog neprijatelja postaje sastavni deo
"diktature proletarijata i univerzalni izgovor za sprovoenje
istki i otpoinjanje pravih graanskih ratova. To e Lenjin sa
svim jasno shvatiti mnogo pre Ruske revolucije, tako da e 1918.
biti u prilici da, sasvim svesno, beskrupulozno i pripremljeno,
krene u teror i graanski rat, teei sebe i druge boljevike da je u
pitanju "nunost u kretanju od kapitalizma ka komunizmu. Sta
ljin e se u tom smislu pokazati kao verni Lenjinov uenik i sledbenik kada bude pisao da pod pojmom "diktature proletarijata
treba podrazumevati "itavu historijsku epohu, punu graanskih
ratova i vanjskih sukoba" (Staljin, 1981: 31).
Najzanimljivija u svemu tome jeste injenica da je Le
njin verovao da e nasilje poinjeno za vreme diktature proletari
jata moi etiki da se opravda time to e iz njega biti roen novi
- komunistiki - moral. Samim tim, otpada svaka mogunost da

9 U p o r. ta k o e i zakljuke u v ez i sa tim d o k o jih su d o li O tto K irch h eim er,

Ir in g F e tsch e r i Roj M ed v e d ev (K irh a jm e r, 1 9 8 3 : 4 3 8 i dalje; F etsch e r, 1 9 6 0 :
8 4 i d a lje ; M edvedev, 1 9 8 6 b : 4 1 i d a lje ).

218

se o tom nasilju sudi sa stanovita "starog, "buroaskog ili "po

povskog morala. U tim tako vanim i epohalnim bitkama za iz
gradnju komunistikog raja na zemlji nee, niti moe biti obzira
ili skrupula prema "neprijateljima proletarijata i "izdajnicima re
volucije. Jer, kako je Lav Trocki konstatovao: Mora se jednom
zauvek prestati sa popovskim i kvekerskim naklapanjem o svetoj
vrednosti ljudskog ivota (cit. prema: Radsinski, 1992:331). I Lenjin je bio potpuno saglasan sa time da boljevici moraju da odba
ce sav moral koji vodi poreklo "iz bojih zapovesti (Lenjin,
i95od: 367) i da umesto njega izgrade novi moral koji e se sasto
jati "u toj jednodunoj, solidarnoj disciplini [prema komunisti
koj partiji] i svesnoj masovnoj borbi protiv eksploatatora (Le
njin, i95od: 371), pa ak i "protiv svake sitne svojine (Lenjin,
i95od: 369). U uvodnom lanku prvog broja novina koje e od
1918. u Kijevu izdavati eka pod naslovom Krasnoj me (Crveni
ma) bilo je takoe govora o stvaranju novog socijalistikog mora
la iz revolucionarnog nasilja: Mi odbijamo stare sisteme morala i
ovenosti . Njih je izumela buroazija da bi mogla da tlai i iz
rabljuje nie klase. Na moral je bez uzora, a naa ovenost ap
solutna, poto se bazira na jednom novom idealu: da se uniti sva
ki oblik tlaenja i nasilja. Nama je sve dozvoljeno, jer smo prvi na
svetu koji diemo ma ne zbog tlaenja i porobljavanja nego da bi
oslobodili oveanstvo od njegovih lanaca [...] Krv? Neka tee u
potocima! Jer samo krv moe crnu zastavu piratske buroazije
pretvoriti u crvenu zastavu, zastavu revolucije. Jer nas samo ko
nana smrt starog sveta moe zauvek sauvati od povratka akala
(cit. prema: Werth, 1999:118).
Ljudski ivot, telo, imovina i sve ostalo za ta su se po
dizale ranije ("buroaske) revolucije sada je postalo nitavno i
stavljeno na raspolaganje proleterskoj avangardi koja je sebe li
ila svih obzira ovenosti u ostvarivanju romantiarskog pro
jekta stvaranja novog i potpuno slobodnog sveta. Gledano iz per
spektive vodeih boljevikih teoretiara (i praktiara!), diktatu
ra proletarijata, kao svojevrsni purgatorijum na putu ka komuni
stikom raju na zemlji, morala je postati divovska duegupka "ne
prijatelja proletarijata" i nesaglediva klanica izdajnika revoluci
je. "Najpoteniji, "najmoralniji i "najbolji lanovi partije tre
balo je da se poduhvate zadataka organizacije tog istilita i da u

219

proletarijat "unesu pravu svest o njegovom rodnom biu" i pri

pomognu njegovom uznesenju u nebesa. Tako su suludi fanati
zam i destruktivna strast katolikih i protestantskih svetenika,
koje je Hobbes dva i po veka pre toga identifikovao kao glavni spiritus movens povratka evropskih drava u prirodno stanje (qua sta
nje rata svih protiv sviju), sada obnovljeni na osnovu propovedi
svetenika - ateistikog komunizma. Zato je bio sasvim u pravu
Mihail Rostovcev kada je 1920, ve iz egzila, pisao da postoji sa
mo jedan mogu rezultat boljevike teorije - usahnue kreativne
snage i degeneracija kulture, povratak u varvarstvo. Proleteri se
odvajaju od humanizma, a posledica toga bie povratak u stanje
zveri (Rostovtsev, 1920: 9). "Stanje zveri bio je najbolji opis za
stanje koje je u Rusiji zavladalo onog momenta kada su boljevici
doli u priliku da realizuju svoje shvatanje socijalistike revoluci
je i elom svetu pokau pravo lice komunistike utopije.

5. Obaranje carizma
Ruska revolucija nas ponovo suoava sa fenomenom revolucio
narnih rotacija, koji smo ve imali prilike da vidimo u sluajevima
Engleske i Francuske revolucije. Meutim, u Rusiji se stvari do
datno komplikuju zato to revolucionarna tiranija odnosi relativ
no rano pobedu - 12. decembra 1917, kada je zabranjen rad iza
brane Ustavotvorne skuptine u punom sastavu - i dolazi u pozici
ju da sama okona prvu revolucionarnu rotaciju.10 Zato prva rotacija
Ruske revolucije (mart-decembar 1917) traje veoma kratko i vodi
vrlo brzo neuspehu Ustavotvorne skuptine i obnovi starog auto
kratskog kursa. Meutim, tada se zbiva neto to nema presedana

1 0 P rv a ro ta cija R u sk e revo lu cije m o g la bi se p o d e liti n a p e t p e rio d a p re m a k rite riju m u sm en jivan ja s a sta v a v la d a , k o ji o d ra a v a i jed n u d u b lju d in a m ik u
sla b lje n ja d ravn e vla sti (u p o r. za p rva e tiri p e rio d a: M iliu k o v , 1 9 7 8 a : 4 1 ) i
o d u s ta ja n ja o d p rv o b itn o g z a h te v a z a s a z iv a n je u sta v o tv o rn e s k u p tin e : 1)
p rva P riv rem e n a vlad a ( 2 . m a rt - 2 . m a j); 2 ) p rva k o a lic ija P riv re m e n e v la d e
i S o v je ta ( 2 . m aj - 2 . ju l); 3 ) d ru g a k o a lic ija P riv rem e n e vlad e i S o v je ta (3 . jul
- 2 8 . a vg u st); 4 ) d ik tatu ra A le k s a n d ra K e r e n s k o g (n a tem elju k o a lic ije s a S o
v je to m ) ( 2 8 . avgu st - 2 5 . o k to b a r); 5 ) p rva k o a lic ija b o ljev i k e v la d e ( S o v n a rk o m a ) sa So vjeto m (jo u v e k u p u n o m s a s ta v u ) ( 2 6 . o k to b a r - 1 2 . d e
c e m b ar).

220

u ranijim revolucijama: izmeu boljevikog dravnog udara (koji

se jo nazivao i "Oktobarskom revolucijom", iako je kompletiran
tek decembra meseca zabranom rada Ustavotvorne skuptine) i
ruenja komunistikog totalitarnog reima 1991 (tzv. antitotalitarne revolucije),11 koji oznaava ulazak u drugu rotaciju Ruske
revolucije, umeta se jedan totalitarni reim koji e na veoma ori
ginalan nain kombinovati revolucionarni zanos i carsko samodravlje, komunistiku i nacionalistiku ideologiju, teror i forsiranu
industrijalizaciju.
Najvee slinosti ovaj totalitarni reim u Rusiji (tj.
boljevika faza Ruske revolucije) pokazuje sa jakobinskom fa
zom Francuske revolucije. Na te slinosti ukazuje i Franois Fu
ret, iako odmah upozorava na razlike meu njima. Prvo, jakobinci su samo etiri meseca samostalno vladali Francuskom, dok su
boljevici to inili itave 74 godine. Drugo, dok Termidor okon
ava Robespierreovu revolucionarnu tiraniju, NEP ne okonava
Lenjinovu revolucionarnu tiraniju, nego oznaava kratki predah
pred konsolidaciju tiranije pod Staljinom. Zato Furet zakljuuje
da nije prihvatljivo poreenje Francuske revolucije sa Ruskom re
volucijom (Furet, 1995: 104). Iako su neosporne sve razlike na
koje je Furet ukazao, njegov zakljuak o neuporedivosti tokova
Francuske i Ruske revolucije ini se ipak prenagljenim. Neospor
no je da je faza revolucionarne tiranije u Francuskoj daleko krae
trajala nego u Rusiji i da nije stigla da iz sebe iznedri stabilan to
talitaran reim. Meutim, to jo uvek ne znai da i u Francuskoj i
u Rusiji nemamo na delu dugotrajno rotaciono revolucionarno
zbivanje. Upravo je Furet bio glavni pobornik teorije po kojoj tek
"pobeda republikanaca nad monarhistima, na poetku Tree re
publike, znai konanu pobedu [Francuske] revolucije (Fire,
1990:14). Gotovo ceo vek revolucionarnih zbivanja u Francuskoj
pokazuje drugaiju dinamiku i obeleja (pre svega, mnogo vee
probleme u raskrtanju sa starim reimom i mnogo veu sklonost
ka demokratskom despotizmu) nego to e to u Rusiji u 20. ve1 1 S in ta g m o m "a n tito ta lita rn a revo lu c ija E d g a r M o rin je o z n a io ra zv laiv a n je
k o m u n istik e p a rtije u S S S R - u . M o rin sm a tra da je u p ita n ju b io ita v p ro ces,
k o ji je z ap o eo n e ra z d v o jiv im refo rm a m a p e restro jk e i g la s n o s ti iz 1 9 8 6 , d a
bi 1 9 9 0 . d o b ile p u n z a m a h i p rip re m ile teren za e p o h a ln i d o g a a j ru e n ja k o
m u n iz m a 1 9 9 1 (M o rin , 1 9 9 2 : 9 6 ) .

221

ku biti sluaj. Ali, obema revolucijama zajedniki je njihov neuspeh da odmah iznedre ustavna ureenja koja e otelotvoriti te
meljni konsenzus celog puka i biti u stanju da, obuzdavi politi
ke snage u zemlji, usmere njihovu borbu kroz novouspostavljene
institucije. Neuspeh ove dve revolucije da se odmah okonaju u
ustavotvornoj skuptini (odnosno u institucijama koje e se ka
snije uspostaviti na temelju ustava) predodreuje obe zemlje da
uu u dugotrajne i iznurujue borbe sa novim vrstama autoritar
ne vlasti i mesijanskim ideologijama, koje "nastavljaju" revoluci
ju tako to je udaljavaju od (demokratske) ustavne drave. Fran
cuskoj je trebalo 86 godina i dve rotacije da okona svoju revolu
ciju (ako se za definitivni kraj uzme 1875. godina, u kojoj su doneti ustavni zakoni na kojima je utemeljena Trea republika kao
jedna rudimentarno demokratska. - ustavna drava), dok se
Ruska revolucija momentalno nalazi u svojoj 84. godini i drugoj
rotaciji, sa predsednikim sistemom koji je jo uvek udaljen od
demokratske ustavne drave.12
Specifinost Ruske revolucije u odnosu na Francusku
jeste i u tome to je imala svojevrsnu predigru. Kao to je i francu
ska apsolutna monarhija bila uzdrmana ratom pre nego to ju je
revolucija oborila, tako je i carsko samodravlje u Rusiji poelo
postepeno da se uruava pod bremenom ratovanja. Meutim, dok
je Luj XVI poklekao pred prvim revolucionarnim naletom, Nikola
II bio je u stanju da prvi revolucionarni pokuaj 1905. amortizuje
odreenim ustupcima i svoje samovlae skoro u celosti odbrani.
No, ne za dugi rok: rat sa Japanom temeljno je rastresao ve iona
ko tronu rusku dravu, da bi je Prvi svetski rat u potpunosti raz
bio. Taj period agonije carskog samodravlja, koji traje od 19051917, moe se posmatrati i kao svojevrsna pripremna faza za revo
luciju, koja e zapoeti februara 1917.

1 2 R e im B o risa Jeljcin a, ko ji je 2 0 0 0 . n a s le d io , n a sta v io i u s a v r io V la d im ir

P u tin , m o g a o bi se svrstati m e u d e m o k r a ts k o -d e s p o ts k e . U p ita n ju je re im
k o ji im a a u to rita rn o -p o licijsk o je z g ro , k o ji s e tru d i d a ne kri p re v ie d e m o
k ra ts k e fo rm e (o d ko jih n ije p re te ra n o z a v is a n ) , k o ji se sp retn o slu i (n a r o i
to o d ra ta u C een iji) r a tn o -n a c io n a listi k o m m o b iliz a c ijo m ru s k o g n a ro d a i
k o ji, p o svem u sudei, im a n am e re d a s p ro v e d e e k o n o m sk e reform e u pravcu
a fir m a c ije trin e privrede.

222

Februara 1905. u Rusiji su poeli seljaki nemiri izazva

ni ekonomskom krizom kao posledicom rata protiv Japana. Pola
godine kasnije, osamnaest meseci vojnih katastrofa krunisano je
porazom koji je otvorio politiku krizu u Rusiji. Rat koji je Nikola
II poveo da bi zatomio unutranji pritisak na svoju vlast zavrio se
porazom, pranjenjem dravne kase i dovoenjem zemlje na ivicu
pobune (Ulam, 1969: 289). Umesto da bude sredstvo reavanja
unutranjih problema, rat protiv Japana postao je katalizator revo
lucionarnog vrenja. Uviajui da se nalazi u krajnje nepovoljnoj si
tuaciji, Nikola je pristao da se na osnovu opteg prava glasa (za
mukarce) organizuju izbori za poslanike Dume, kao i da se Dr
avni savet reorganizuje u neku vrstu kabineta (ija se polovina la
nova takoe bira, ali uz primenu ogranienog prava glasa).
Za rasplet politike krize kroz sazivanje ustavotvorne
skuptine prvi su poeli da plediraju lanovi partije Konstitucionalnih demokrata (tzv. kadeti). Ova partija nastala je iz tzv. Save
za saveza, tj. saveza brojnih profesionalnih udruenja koja su jo
od 1902. poela da se objedinjuju - u komitete uitelja, lekara,
kongrese zemstva i, naposletku, u Savez saveza, koji ih je sve obu
hvatio - i da zagovaraju pretvaranje Rusije u ustavnu i parlamen
tarnu monarhiju (uglavnom po uzoru Engleske). Marta 1905. Sa
vez saveza prerasta u Konstitucionalno demokratsku partiju,13 na
ijem se elu nalazio profesor Pavel Miljukov. Miljukov je bio pod
velikim uticajem amerike politike misli, pa je ak bio i est gost
amerikih univerziteta. Radikalnim programom Miljukova konstitucionalni demokrati su uspeli da steknu novu privlanost za in
telektualce i da savladaju ravnodunost prema politikoj reformi
koja je bila karakteristika narodnjaka (Bilington, 1988: 525).
Ipak, nedostatak kadeta svakako je predstavljao izraeni intelektualizam, pa ak i akademizam (od 47 lanova Centralnog komiteta
21 je bio profesor univerziteta), koje je pratila slaba prodornost
meu ire slojeve ruskog drutva (Figes, 1996:193).
13 N a o sn iv a k o m k o n g re s u K o n stitu c io n a ln e d e m o k ra ts k e p a rtije d e le g ati su
s e o p re d e lili z a o vaj n a z iv zato to su sm a tra li d a k o n stitu c io n a liz a m n e is
k lju u je m o n arh iju , b a kao to ni d e m o k ra tija n e is k lju u je g ra a n sk o d r u
tv o . T im e je p o m ire n o d e sn o k rilo p a rtije, s a s ta v lje n o o d m o n a rh ista i im u
n ih k a p ita lista , i levo k rilo partije, s a s ta v lje n o o d s o c ija lista (M iliu k o v , 1 9 6 7 :
4 8 i 4 5 3 ).

223

U prvoj Dumi, okupljenoj poetkom 1906, konstitucionalni demokrati imali su najvei broj poslanika - preko 150.
Shvativi sebe kao poslanike neke vrste engleskog Donjeg doma,
oni su poeli opsene zakonske reforme, i odmah naili na estok
otpor. Poto je car bio krajnje nesklon da Dumu prihvati kao korelat engleskog Donjeg doma (ve pre kao neku vrstu nemakog
Rajhstaga), zakonski predloi konstitucionalnih demokrata odba
eni su, da bi na kraju, 21. jula, Duma bila rasputena. Zanimljivo
je da je tada praktino cela partija konstitucionalnih demokrata,
uz jo nekoliko pripadnika drugih partija, napustila Petrograd i
otila u Viborg u Finskoj, odakle je jednim protestnim pismom
pozvala Ruse na graansku neposlunost sve dok se Duma pono
vo ne okupi. Od graana je traeno da ne plaaju poreze, da ne idu
uvojsku i da ne priznaju nijedan strani dug koji nije potvrdila Du
ma. Meutim, ovaj apel nije naiao ni na kakav odjek i viborka
inicijativa zavrila je bezuspeno (Pares, 1962:497). Jedini uinak
koji je ta inicijativa imala jeste to to je potpisnicima protesta za
branjeno da se kandiduju na izborima za sledeu Dumu, zbog
ega je broj konstitucionalnih demokrata u toj Dumi pao na 123.
Zato su drugim sazivom Dume dominirale socijalistike partije.
Nakon to je i ovaj saziv brzo doao u sukob sa carem, Duma je
ponovo rasputena, da bi tek trei saziv, u kojem su dominirali oktobristi, uspeo da se odri pet godina.
Tokom celog tog perioda konstitucionalni demokrati
su predstavljali glavnu politiku snagu koja je za cilj imala pretva
ranje Rusije u demokratsku ustavnu dravu po zapadnom mode
lu. Zbog svog teorijskog "istunstva" i ugledanja na zapadne dra
ve (SAD i Englesku pre svega) esto su kritikovani za neoriginalnost, nepraktinost, pa ak i politiki amaterizam. U periodu
1906-1917. car ih je kao kompetentne i obrazovane politiare ne
koliko puta zvao da prihvate ministarska mesta, to su oni nepre
stano odbijali. Smatrajuji se uenicima Johna Stuarta Milla i dru
gih velikana evropskog liberalizma, oni nisu eleli da se okaljaju
saradnjom sa jednom policijskom dravom. Bili su ubeeni da je
njihov program sprovodiv samo u demokratskoj ustavnoj dravi i
nisu hteli nikakva polovina reenja a kamoli kompromitaciju po
maganjem caru da odri svoje samovlae u novom ruhu. Ali, in
sistirajui na moralu i liberalnim skrupulama, oni su se svesno

224

odricali vlasti.14 Mogunost njihovog dolaska na vlast i konstruk

tivnog bavljenja politikom postala je tako neraskidivo povezana sa
izvoenjem ustavotvorne revolucije.
Ipak ne srne ostati nepomenuto da je aktivnost Dume
bila klica jedne nove epohe, pa moda i sam poetak politikog i
vota Rusije. Iako je prvi saziv Dume bio najkritiniji prema carskoj
vlasti, ni ostali sazivi, zakljuno sa etvrtim (1912-1917), nisu pre
stajali sa kritikama, pa je Duma ak sporadino dolazila i u priliku
da iznudi ostavke ministara. Te klice parlamentarizma zatukli su
u korenu Prvi svetski rat, a zatim i boljeviki dravni udar. Tako
se eksperiment sa "parlamentarnom autokratijom" u Rusiji
(1905-1917) pokazao ne samo kao kratkotrajan nego i kao posve
neuspean. On je bio izraz slabosti kako carske vlasti tako i same
opozicije, i na kraju su ga slomili neprijatelj na frontu i pobunje
nici u prestonici.
Glavna politika snaga koja, dodue, nije neposredno
doprinela propasti tog parlamentarno-autokratskog eksperi
menta, ali je kasnije direktno prouzrokovala rotiranje Ruske revo
lucije, bili su boljevici. Zbog njihove malobrojnosti i politike
marginalnosti njima sasvim sigurno ne bi polo za rukom da odi
graju onu ulogu koju su kasnije zaista i odigrali u Ruskoj revolu
ciji da nisu delovali u okviru petrogradskog Sovjeta. Prvi ruski so
vjeti (radnikih deputata) nastali su u prolee 1905. na Uralu i
Ivano-Voznesensku kao organi rukovoenja trajkom. Do jeseni
te godine sovjeti su formirani u vie od pedeset gradova i radnih
zajednica u Rusiji i vie se nisu bavili samo organizovanjem traj
kova nego i drugih revolucionarnih aktivnosti. Tako je npr. u Mo
skvi oktobra 1905. osnovan sovjet koji je pripremio i podigao oru
ani ustanak (Medvedev, 1986b: 94). Sama re "sovjet znaila je
"savet i nije imala nikakvo dodatno ideoloko znaenje (tako je
npr. i Dravni savet bio "sovjet"). Meutim, koreni popularnosti
sovjeta verovatno lee u njihovoj slinosti sa seoskim zborovima,
koje je krasila ista fluidnost i neformalnost. Jedan od lidera soci
jalnih revolucionara Boris Sokolov kasnije e pisati u svojim uspo
1 4 T a s k ru p u lo z n o s t je k o d L en jin a sa m o p o ja ava la m r n ju k o ju je p re m a n ji
m a g a jio ve z b o g sa m e n jih o ve k la sn e p rip a d n o s ti : p o litik i " k u k a v i lu k ,
n e o d lu n o s t i s la b o s t b ili su za L e n jin a n a js tra n iji greh o v i (U la m , 1 9 6 9 :
3 1 3 ) i u je d n o zn ak s ila sk a "b u r o a z ije sa is to r ijsk e p o z o rn ic e.

225

menama da su za radnike (koji su ili i sami jedan deo ivota pro

veli kao seljaci ili su imali rodbinu po selima) sovjeti, a naroito
njihove opte skuptine, "bili bliske i prisne institucije, koje su ih
podseale na seoske zborove (cit. prema: Medvedev, 1986a:
108). No, upravo zbog ove svoje fluidnosti i neformalnosti, sovje
ti su u vrlo kratkom vremenu poeli da gube mo u korist stalnih
izvrnih politikih komiteta (tzv. ispolkoma), koji su prerastali u
tela "profesionalnih revolucionara i na sebe preuzimali prave in
gerencije odluivanja. Taj proces e dramatine razmere dostii tek
1917. u petrogradskom Sovjetu, iji e Ispolkom predstavljati od
skonu dasku za dravni udar koji su izveli malobrojni boljevici.
Boljevici su se pokazali kao najsposobniji da shvate kakvu prili
ku za samodravlje prua sve dublje podvajanje sovjeta i ispolko
ma, pri emu im je jo na ruku ilo i to to su Mancovo kontradik
torno uenje o socijalistikom ureenju mogli sasvim lagodno da
koriste kao legitimaciono pokrie za to samodravlje. Mancovo
protivreje izmeu zagovaranja demokratije "komuna" (unutar
kojih navodno dolazi do unitenja birokratije i "tradicionalne"
drave uopte) i konfederalnog ureenja (to su sve bile tekovi
ne Parike komune), na jednoj strani, i centralizma "demokrat
ske republike (koji bi, u okviru jedne nacije i uz pomo diktatu
re proletarijata, imao za cilj da sprovede socijalistiku transform
aciju), na drugoj strani, kod Lenjina je zaglaeno neprotivrenom
i neoborivom dogmom, koju je on branio kao sam temelj mark
sizma (Plamenatz, 1971: 248). Ideologija takvog "marksizma"
mogla je biti i te kako dobro usklaena sa realnou sovjeta i is
polkoma: proklamativnim uzdizanjem realno beznaajnih sovjeta
kao navodno "najvieg oblika neposredne demokratije eliminisani su regularni organi dravne vlasti, dok je partijsko zaposedanje
ispolkoma omoguavalo kontrolu sovjeta "iz senke i realnu cen
tralizaciju drave kroz partijske kanale. Ovde se, dakle, nalaze koreni totalitarne partije i njenog uspostavljanja kontrole nad dra
vom. Dok je do duboko u 19. vek stara obina bila osnov orijental
ne despotije ruskog cara, u 20. veku e, spletom revolucionarnih
okolnosti, prvo sovjeti, a zatim i kolhozi i sovhozi, postati osnov
orijentalne despotije boljevikih voa.
Rat sa Japanom oznaio je poetak unutranjeg rasta
kanja carskog samodravlja, koje je okonao Prvi svetski rat. To

226

kom 1915. carska vlast je ve bila ula u finalnu fazu raspadanja, da

bi do kraja 1916. praktino svi organi vlasti zakazali, a zemlja ula
u stanje haosa. U to vreme u Rusiji su, kao uostalom i u Nemakoj, izbili na povrinu svi animoziteti izmeu cara i njegove vlade,
na jednoj strani, i parlamentarne opozicije, na drugoj. Umesto
stvaranja vlade nacionalnog jedinstva (kao to se to desilo u Fran
cuskoj i Engleskoj), u ruskom politikom ivotu sporovi su se za
otravali, a omraenost vlade, pa i samog cara, rasla je rapidno u
svim slojevima stanovnitva. Ono to je pri tom svakako vano is
tai jeste injenica da Prvi svetski rat nije tako teko pogodio seo-
sko stanovnitvo (ono je ak imalo i neke koristi od njega) kao rat
sa Japanom, zbog ega ono, u poreenju sa gradskim stanovni
tvom, pokazuje manje nezadovoljstvo i sklonost tek sporadinim
buntovima. Glavni teret rata ovoga puta pao je na gradsko stanov
nitvo i na same vojnike (Kochan, 1971: 203), zbog ega u zimu
1916/1917. ruske gradove preplavljuje talas trajkova, a nemiri po
inju da se ire i u samoj vojsci.
Kljuni dogaaj koji e pokrenuti lavinu koja e odneti rusku imperiju zbio se u prestonici, gde su se 27. februara
1917. (po starom kalendaru) radnike demonstracije pretvorile u
pravu oruanu pobunu. Ruski vojnici nikada nisu voleli da uda
raju na civile jer su i sami delili njihove muke i probleme. Sada,
kada je reim pucao po svim avovima, vojska je pogotovo imala
dobre razloge da simpatie zahteve pobunjenih radnika. Zbog
toga gotovo odmah dolazi do solidarisanja vojnika sa radnicima,
to omoguava da Petrograd padne u ruke pobunjenika. Idueg
dana se po petrogradskim fabrikama i vojnim jedinicama odra
vaju izbori iz kojih 1. marta u ivot stupa Sovjet. Za razliku od petrogradskog Sovjeta iz 1905, koji je osnovan carskim ukazom,
ovaj iz 1917. nastao je spontano, kao predstavniko telo pobunje
nih radnika i vojnika. U njemu se nalazilo 3.000 deputata (od
ega 2.000 vojnika), meu kojima su pripadnici ekstremnih
partija (poput boljevika) bili marginalno zastupljeni - sve u
svemu, oko 10% deputata. Petrogradski Sovjet nalikovao je di
novskom seoskom zboru, koji nije imao nikakvog pravila rada i
odluivanja. Zbog tekoa u radu, odluivanje je vrlo brzo sa So
vjeta prelo na Ispolkom, koji je u meuvremenu takoe bio
obrazovan. Zanimljivo je pri tom da, za razliku od Ispolkoma iz

227

1905, ovaj petrogradski Ispolkom nije izabrao Sovjet, nego su ga

obrazovali predstavnici komunistikih, odnosno socijalistikih
partija (i to na paritetnom principu - po dva predstavnika cen
tralnog komiteta i jedan iz lokalne petrogradske organizacije).
Iako je pretendovao da bude egzekutivni organ Sovjeta, Ispol
kom je bio mnogo vie od toga. Njega su inili radikalni intelek
tualci, koji nisu predstavljali ni radnike ni vojnike nego su sledi
li svoje vizije i ambicije (Pipes, 1990: 294). Oni su - sa izuzet
kom Kerenskog odbili da uu u prvu Privremenu vladu i preu
zmu odgovornost za sve nepopularne korake koji su morali da
budu preduzeti, zadravajui za sebe ugodnu poziciju kritiara i
"demokratske kontrole buroazije". Taj stav su diktirali menjevici, polazei od Engelsovih upozoravanja na opasnost od "preu
ranjene revolucije, u kojoj voe radikalne stranke dolaze na
vlast, a da "klasa koju oni predstavljaju jo uvek nije "sazrela" za
vladavinu. Menjevici su prihvatili Englesov politiki legat koji
ih je opominjao da treba da se uzdre od toga da budu marksi
sti i da postupaju u okviru zajednike borbe svih revolucionar
nih snaga usmerenih ka zbacivanju carizma (Rubel, 1969:397).
Ostajui veran stavovima iz spisa Socijalizam i politika borba iz
1883 (u kojem je opominjao svoje ruske drugove na opasnosti
preuranjene socijalistike revolucije) Plehanov je i tokom revolu
cionarnih previranja 1905. upozoravao da je u Rusiji na redu
"buroaska revolucija, dok e se na socijalistiku revoluciju jo
dugo ekati. Isto miljenje imali su menjevici i februara 1917,
zbog ega su funkciju Sovjeta videli u tome da on bude "tribina
i "kontrolor revolucije. Zanimljivo je da su isti stav usvojili i so
cijalni revolucionari, iako se program ove stranke nije zasnivao
na marksizmu: Poto su se posle Februara nali na elu Sovjeta,
eseri i menjevici nisu isticali parolu 'sva vlast Sovjetima. Nije
im odgovaralo ak ni dvovlae. Imajui na umu Engelsove mra
ne prognoze, menjevici su se plaili da preuzmu vlast u zemlji, a
eseri su se u tome potpuno solidarisali s njima (Medvedev,
1986a: 80).
Iako su sasvim realistino uviali da politika "socija
listike revolucije nema nikakve anse na uspeh u Rusiji poet
kom 20. veka, menjevici i socijalni revolucionari su 1917. ipak
izabrali jednu gotovo isto tako lou politiku: stvorili su dvovla-

228

e, koje nije pospeivalo "buroasku revoluciju, niti je omogu

avalo njenu realnu kontrolu. Umesto konstruktivne kritike (i
kontrole) Privremene vlade, Sovjet je od samog poetka na razli
ite naine podrivao i opstruirao njen rad. Stavie, on se pokazao
veoma brzim da obnavlja represivne mere carizma: 3. marta on
uvodi cenzuru tampe i nadzor nad potanskim i telegrafskim
saobraajem, a 5. marta izdaje prve uredbe o zatvaranju listova.
Time su se radikalni socijalistiki intelektualci pokazali sprem
nim da odmah po dobijanju jednog dela vlasti nasrnu na slobo
du miljenja (Pipes, 1990: 324). Sasvim je izvesno da bi Ruska
revolucija pola drugim tokom da je Privremena vlada smogla
snage da razori dvovlae i da u to kraem roku sazove ustavo
tvornu skuptinu. U prvoj Privremenoj vladi Miljukov je bio naj
agilniji zagovornik raskidanja svake saradnje sa Sovjetom, rtvo
vanja Kerenskog (kao svojevrsne spone izmeu Privremene vla
de i Sovjeta) i pripreme za odluni ako je potrebno i oruani otpor Sovjetu. I upravo e ovaj Miljukovljev tvrdi stav - a ne nje
gova spoljna politika - biti pravi razlog za njegovo istiskivanje iz
prve Privremene vlade 2. maja 1917 (Miliukov, 1978a: 85).15 Ti
me je proputeno pravo vreme da se Sovjet iskljui iz politike, ta
ko da e njegova opstruirajua uloga u narednom periodu, uz
propust Privremene vlade da u kratkom roku sazove ustavotvor
nu skuptinu, ponajvie doprineti stvaranju rasula u dravi i
usponu boljevika.
Porast omraenosti cara i vlade tokom ratnih godina
nije bila uzrokovana samo pogoravanjem ekonomske situacije
nego i raspirenim nacionalizmom. Iako su mnogi istoriari na
vodili da je umor od rata bio jedan od glavnih uzroka Ruske re
volucije, Richard Pipes je uverljivo pokazao da je zasienje ratom
nastalo tek kada je propala junska ofanziva 1917. Februarska re
volucija zapravo je velikim delom proizala iz elje nezanemarljivog dela stanovnitva da se rat vodi odlunije i efikasnije i da se
predupredi nacionalna sramota nalik na onu kojom je okonan
rat sa Japanom (Pipes, 1995:35). Meutim, pitanje nastavka ra
ta odmah je dobilo jednu unutranjepolitiku dimenziju i stvori

15 T o je jasn o i iz in jen ic e da je s p o ljn a p o litik a d ru g e P riv rem e n e v la d e o sta la

is ta kao i prve, k a d a ju je v o d io M ilju k o v .

229

lo novi sukob u redovima revolucionara, koji e u roku od oko

dva meseca progutati tzv. prvu Privremenu vladu. Naime, odmah
po obrazovanju prve Privremene vlade ministar spoljnih poslova
Miljukov obznanio je da je doao trenutak za prisnije odnose Ru
sije sa SAD, Engleskom i Francuskom i da se nipoto ne sme od
ustati od ratovanja na strani Antante. Miljukov, koji je 1905. bio
uhapen zbog zalaganja za okonanje rata sa Japanom, sada je
vodio sasvim razliitu politiku, i to sa dobrim razlogom. Dok je
rat sa Japanom bio od samog poetka opasna avantura, u koju se
ulo da bi se poveala popularnost cara i uvrstilo njegovo samodravlje, Prvi svetski rat je od februara 1917. postao probni ka
men ruskog pribliavanja Zapadu. Za Miljukova i ostale konstitucionalne demokrate Prvi svetski rat je - pod uslovom da pobede sile Antante - prerastao u svojevrsnu garanciju evropeizacije
Rusije i preduslov za uspostavljanje ruske demokratske ustavne
drave.
Sasvim drugaije miljenje o Prvom svetskom ratu
imale su socijalistike stranke, koje su u pomenutim dravama videle "anglo-francuski kapital i imeprijalizam i zahtevale brzo
okonanje rata, upravo da bi se prekinulo povezivanje Rusije sa
Zapadom. Iako je Aleksandar Kerenski, lider socijalnih demokra
ta, uspeo da postigne odreeni kompromis (po cenu Miljukovljeve ostavke od 2. maja, posle koje je usledilo stvaranje druge Privre
mene vlade) i nastavi rat na strani sila Antante,16 unutranjepolitike implikacije rata nee prestati da dobijaju na teini i polagano
e voditi rascepu unutar samih socijalistikih partija (Kochan,
1971: 224). Taj rascep boljevici e kasnije znati majstorski da is
koriste i da u kritinom trenutku nametnu Rusiji ne samo izlazak
iz Prvog svetskog rata nego i sopstvenu "diktaturu proletarijata
pod sponzorstvom Nemake,
Revolucija u Rusiji zapoela je februara 1917. kao kla
sina graanska ustavotvorna revolucija. Car Nikola II Romanov
svojom voluntaristikom vladavinom i neumenim voenjem ra
ta doveo je zemlju u stanje haosa i izazvao snano antiautoritar-

1 6 U s a s ta v d ru g e Privrem ene v la d e u li su m e n je v ic i i so c ijaln i re v o lu c io n a ri,

k o je je u to vrem e K eren sk i u s p e o d a p r id o b ije za o sta n a k R u s ije u ratu na
s tra n i s ila A n tan te.

230

no raspoloenje irom zemlje. Ruska revolucija bila je posledica

ovog raspoloenja i svesti da Rusiju iz katastrofalnog poloaja
moe spasiti jedino nova, odgovorna, demokratska i ustavna
vlast. Na talasu tog raspoloenja, Nikola 2. marta odluuje da ab
dicira. Ipak, mora se priznati da Nikolu na abdikaciju nije naterao
"narod nego politiari i generali, apelujui na njegov patriotizam
i spremnost na rtvu domovini (kako bi mogla dalje da vodi rat).
I pored svih svojih mana koje su bez sumnje doprinele nagloj deteriorizaciji njegove vlasti, Nikola je shvatio da njegov ostanak na
vlasti moe samo da teti domovini i da je vreme da se povue. U
svakom sluaju nije mu padalo na pamet da zbog te vlasti (koju je
sa svojim raspoloivim vojnim snagama barem privremeno
mogao da spase, s obzirom na to da je pobuna jo uvek bila ogra
niena samo na Petrograd) zakljui sa Nemakom separatni mir,
izneveri saveznike i obrui se na svoje unutranje politike nepri
jatelje, kao to e to kasnije uiniti boljevici (Pipes, 1995:36). U
svom dnevniku on 2. marta zapisuje: Stvar je u tome da taj ko
rak [abdikacija] mora biti uinjen da bi se Rusija spasila i da bi se
sauvao mir vojske na frontu. [...] Posvuda vlada izdaja, kukavi
luk i prevara (cit. prema: Seraphim, 1925:13). Ubeen da e Ru
sija smoi snage da nastavi ratovanje ako on vie ne bude car, Ni
kola je pristao da se rtvuje.17 Pri tom on nije ostavio presto upranjenim, nego je abdicirao u korist svoga brata Mihaila. Nikolin
brat i naslednik sutradan je takoe abdicirao i, po nagovoru Kerenskog, preporuio sazivanje ustavotvorne skuptine. Time je
Ruska revolucija poprimila jedan strogo legalistiki karakter: mo
1 7 rtv a m u, ipak, n ije te k o p a la . P o sv e d o e n ju A le k s a n d r a K e re n sk o g , N ik o
la je p rv ih d a n a n ak on a b d ik ac ije d e lo v a o k a o srea n o ve k koji je u sp e o d a se
o slo b o d i o g r o m n o g b rem e n a v la s ti i p o n e d a ivi o b i n im g ra a n s k im iv o
to m : " M o d a je o n b io m istia r, k o ji je s trp ljiv o i s tra sn o tra io s je d in je n je sa
n e b e sim a i b io s it sv ih z e m a ljsk ih stvari. M o d a m u se sve na zem lji in ilo
n ev a n o i o d v ratn o , z ato to su se s v e n je g o v e elje tak o la k o o stv a riv a le . K a
d a s a m p re p o zn a o ivu m a sk u na n je g o v o m licu, s h v a tio sam z a to je b ilo ta
k o lak o o d u z eti m u v la s t. O n n ije h teo d a se b o ri z a n ju i o n a m u je tako rei
isp a la iz ruku . S v o j a u to rite t, k a o i sve d ru g o , o n je sm a tra o b ez v red n im . B io
je u m o ra n od svega to g a . S a v a u to rite t je z b a cio s a s e b e kao to bi ra n ije s v u
k a o g a la u n ifo rm u i o b u k a o n eku je d n o s ta v n iju . V id e ti s e b e kao o b i n o g g ra
a n in a , b ez d r avn ih o b ave za i d r av n ih o d o ra , im a lo je za njega d ra n o v i
n e (K e re n s k i, 1 9 2 8 : 3 3 6 ) .

231

narhija je okonana sporazumom izmeu monarha i predstavni

ka puka, budunost ruske drave stavljena je u ruke ustavotvorne
skuptine (kada bude sazvana), a upravljanje zemljom (i ratova
nje) privremeno je preuzela Privremena vlada na elu sa Aleksan
drom Kerenskim. U tom momentu, ruska imperija je bila toliko
trona, nepopularna i oslabljena trogodinjim ratovanjem da su
se ve na prvu vest o abdikaciji Nikole (i Mihaila) vojska i celokupan dravni aparat spremno stavili na raspolaganje novoj (privre
menoj) vlasti.
Paralelno sa obrazovanjem petrogradskog Sovjeta,
Duma je odluila da preuzme defacto vlast i sama izabere novu
vladu (poto je car odbio da je odobri). Privremena vlada je
oformljena istog dana kada je Nikola abdicirao (ime je i njegovo
odobrenje postalo bespredmetno), iako je taj naziv formalno do
bila 10. marta. U poetku, ona je bila veoma popularna, tako da
su joj ljudi irom zemlje polagali zakletvu. To poverenje nije bilo
lieno osnova jer je ona donela mnoge novine Rusiji: vojnici su
dobili puno graansko pravo, odstranjene su graanske nejedna
kosti s obzirom na religioznu i etniku pripadnost, ukinuta je
smrtna kazna, garantovano je pravo okupljanja i udruivanja,
Poljskoj je obeana nezavisnost posle rata, dok je Finskoj stavlje
na u izgled restauracija njenih ustavnih prava itd. Popularnost
Privremene vlade delimino je proizlazila i iz relativno niskog
stupnja intenziteta nasilja kojim je izvren transfer vlasti. U to
vreme ivote je izgubilo izmeu 1.300 i 1.450 ljudi, od kojih naj
vie oficira sa stranim imenom, koje su linovali vojnici u lukama
Krontatu i Helsinkiju zbog sumnji za "pijunau" (Pipes, 1990:
303-304).
Glavna nevolja lanova Privremene vlade bilo je odugo
vlaenje sazivanja ustavotvorne skuptine: "visoki ideali zamagli
li su njihov zdrav razum (Figes, 1996:361) i oni su propustili tre
nutak da zaustave razobruenje revolucije i strmoglavljivanje u haos graanskog rata. Kada su napokon izbori za ustavotvornu
skuptinu zakazani za 12. novembar, pokazalo se da je to ve bilo
prekasno: zemlja je bila isuvie dugo bez legitimne vlasti, a seljaci
su u oekivanju obeane agrarne reforme bili sve nestrpljiviji da
sami prisvoje zemlju, da bi na kraju postali neprijateljski raspolo
eni i prema celokupnoj Privremenoj vladi. Sveopte rasulo koje je

232

zahvatilo Rusiju najbolje su znali da iskoriste boljevici, forsiraju

i nemilosrdno izvrenje socijalistike revolucije.
Kada je pala monarhija u Francuskoj februara 1848.
nove vlasti uspele su da sazovu ustavotvornu skuptinu u roku
od dva meseca, dok je u Nemakoj nakon pada monarhije de
cembra 1918. ustavotvorna skuptina okupljena u roku od nepu
na etiri meseca. Ruskoj Privremenoj vladi nije uspelo da isti po
sao obavi ni za osam meseci, ime je sasvim opravdano diskreditovana u oima velikog dela javnosti. Sto je moda jo gore, oko
potrebe sazivanja ustavotvorne skuptine u to vreme je usposta
vljen verovatno najiri konsenzus meu politikim partijama, ta
ko da je organizovanje izbora poslanika bio korak koji ne samo
da nije bio sporan nego je bio eljno iekivan. Tako je na jednoj
strani princ Ljvov objanjavao: Ustavotvorna skuptina mora
biti kruna Ruske revolucije. Ona mora postaviti vitalne temelje
za budui poredak slobodne demokratske drave. Ona e snosi
ti odgovornost za celokupnu budunost Rusije. Ona mora biti
esencija duhovnih i mentalnih snaga naroda (cit. prema: Figes,
1996: 361). Na drugoj strani je ve pominjani lider socijalnih re
volucionara Boris Sokolov pisao u svojim uspomenama da se
njemu i njegovim partijskim drugovima, pa i pripadnicima dru
gih partija, inilo "da je itava stvar u tome da se zemlja dovede
do Ustavotvorne skuptine (cit. prema: Medvedev, 1986a:
108). I sam Miljukov je hvalio takav stav menjevika i socijalnih
revolucionara: Dananje socijalistike stranke znatno razboriti
je ocenjuju najblie zadatke ruskog ivota; one su, izgleda, shva
tile mnoge pouke iz prolosti i kao aksiomu prihvataju tezu da
ruska revolucija, poput svih ostalih savremenih i prolih revolu
cija, ne moe biti pobeda socijalizma i socijalistikog poretka, da
je ta revolucija preteno politika revolucija i, da se posluim nji
hovom terminologijom, buroaska revolucija [...] koja uopte ne
vodi neposrednoj pobedi socijalizma. Ali Miljukovu je bilo ja
sno da je masa jo uvek osetljiva na propoved neodlonog soci
jalistikog prevrata preuzimanjem vlasti od strane radnike kla
se i da uspeh Ruske revolucije zavisi od toga da li e socijalisti
kim strankama poi za rukom da tu masu usmere protiv eks
tremnog stanovita socijalistikog utopizma (cit. prema: Me
dvedev, 1986a: 82).

233

Shvatajui u koliko se prekarnom poloaju nalazi, Ru

sija Miljukov je bio verovatno jedini lan Privremene vlade koji je
upozoravao na nedostatak legitimiteta (Schapiro, 1970: 129 i
132). On je jedini nagovarao Mihaila da ne abdicira i da preuzme
skiptar poetkom marta 1917, i to ne iz ljubavi prema staroj mo
narhiji, nego iz svesti da je to jo jedini izvor legitimiteta, bez ko-
jega e se Privremena vlada utopiti u moru narodnih nemira i
dovesti Rusiju u stanje anarhije. Do ustavotvorne skuptine mo
narhija mora opstati, smatrao je Miljukov, a ako ona donese od
luku da Rusija postane republika, onda se i sam Mihailo mora
tome povinovati (Miliukov, 1978a: 36). Meutim, Mihailo je
ipak posluao druge lanove Privremene vlade i abdicirao, dovo
dei Privremenu vladu u situaciju da svoj legitimitet crpi jedino
iz injenice da treba da pripremi ustavotvornu skuptinu.
Zanimljivo je da e Miljukov kasnije biti jedan od prvih istoriara Ruske revolucije koji e zastupati tezu da je odlaganje raspisi
vanja izbora za ustavotvornu skuptinu bila kobna greka Privre
mene vlade (Miliukow, 1925:1:30). Onog trenutka kada je prelazni reim poeo da dobija konture trajnog stanja, a sazivanje
ustavotvorne skuptine dolazilo pod sve vei znak pitanja, i poslednji privid legitimiteta Privremene vlade nestao je netragom,
tako da e njen opstanak (odnosno, kasnije, opstanak diktature
Kerenskog) zavisiti na kraju jo jedino od zatite koju joj je pru
ala vojna sila.
Miljukov je naalost vrlo brzo bio prinuen da pod
nese ostavku na mesto ministra spoljnih poslova i lana vlade,
dok ostali lanovi vlade nisu dovoljno obratili panju na to da
predstavljaju "privremeni organ i da je njihova jedina uloga da
premoste prazninu izmeu starog reima i ustavotvorne skup
tine. U situaciji u kojoj se inilo da vie nije tako (i u kojoj je
vojska prestala da titi Privremenu vladu, odnosno Aleksandra
Kerenskog) boljevicima je polo veoma lako za rukom da dr
avni udar u oktobru opravdaju pozivanjem na Sovjet kao jedini
organ koji je u stanju da sazove ustavotvornu skuptinu (Pipes,
19 9 : 327-328). Sve u svemu, Trocki je sa puno prava pisao u
svom opisu zbivanja u Rusiji 1917. da za tzv. "Oktobarsku revo
luciju najveu zaslugu snosi nesposobna i neodgovorna Privre
mena vlada: "Samo zato to ruska malograanska demokratija

234

nije umela da obavi onaj istorijski posao, koji je njena starija se

stra na zapadu zavrila, ruski proletarijat je dobio pristup moi
pre nego proletarijat Zapada. Godine 1905. boljevizam je nameravao da tek po izvrenju demokratskih zadataka pristupi
borbi za diktaturu proletarijata. Godine 1917. diktatura proleta
rijata je proizala iz neispunjenih demokratskih zadataka
(Trotzki, 1933: 681). Tek time to je propustila da u kratkom ro
ku Rusiji obezbedi stabilne demokratske institucije (kroz sazi
vanje ustavotvorne skuptine i donoenje ustava), Privremena
vlada dovela je zemlju u stanje rasula i okrenula protiv sebe ne
samo socijalistike partije nego i samo stanovnitvo, koje je oe
kivalo okonanje haotinog provizorijuma. "Privremena vlada
nije pala zato to su demokratiju sruili okrutni i beskrupulozni
manipulatori nego je pala zato to je odbila da slua stanovni
tvo (Read, 1996:159).

6. Boljeviki dravni udar

Moe se samo spekulisati zato su Kerenski i drugi lanovi Pri
vremene vlade odugovlaili da sazivu ustavotvornu skuptinu.
Richard Pipes je izrazio prihvatljivo miljenje da se Privremena
vlada ugledala na irondince i da je, po uzoru na revolucionarni
rat iz 1792, planirala da iskoristi ofanzivu juna 1917 (koju je
pred silama Antante bila obavezna da pokrene) kako bi podigla
svoj ugled i nacionalni moral (Pipes, 1995: 35, 55-56 i 328). A
kada je junska ofanziva propala, dolo je od naglog obrata. Rat
je postao nepopularan, kao uostalom i sama Privremena vlada
koja je nastavila da ga vodi. Time se pokazuje da je ona napravi
la istu greku kao i car Nikola 1904-1905. u ratu sa Japanom i
1914-1917. u ratu sa Nemakom: reavanje unutranjepolitikih
problema vezala je za ratne uspehe, a postigla je samo to da su
se ti problemi tako pogorali da ih vie nije bilo mogue reiti uz
pomo regularnih politikih sredstava. Hotei da povea svoju
popularnost uspenim ratovanjem i slavnim pobedama, Privre
mena vlada je izazvala oprean uinak: postala je omraena, na
la se u neuporedivo teoj situaciji nego na poetku revolucije i
uz to je jo poela da gubi kontrolu nad dogaajima. Izlaz iz po
litike krize izazvane neuspehom junske ofanzive potraen je u

235

prvi mah u promeni sastava Privremene vlade, koja je usledila

25. jula. Nova vlada bila je ponovo sastavljena od socijalistikih
i nesocijalistikih partija i nije odstupala od zahteva postavlje
nih u februaru meu kojima je bio i zahtev za sazivanje usta
votvorne skuptine. Meutim, poloaj nove vlade bio je neuporedivo tei od poloaja prethodnih vlada, poto je sve tee bilo
odrati red i poredak u zemlji i zaustaviti radikalizaciju najek
stremnijih elemenata na socijalistikoj i graanskoj strani. Cernov je u to vreme napisao lanak u kojem je trezveno konstatovao da je to poslednja koaliciona vlada nacionalnih razmera;
propadne li i ona, revolucija e morati da krene jednim od dva
ekstremna puta - graanskim ili socijalistikim. Miljukov se
sloio sa tom konstatacijom, precizirajui da je pitanje bilo:
Kornilov ili Lenjin (Miliukov, 1978b: 39). Druga koaliciona vla
da je propala 27. avgusta (kada su svi ministri dali ostavke i po
stavili Kerenskog za diktatora) i time je definitivno otpala opci
ja sazivanja ustavotvorne skuptine, sastavljene od svih socijali
stikih i nesocijalistikih partija, a na dnevni red je zaista stavlje
no pitanje: Kornilov ili Lenjin.
Odgovor je bio, kao to je opte poznato - Lenjin. Ali,
to otvara novo pitanje: kako je boljevicima uspelo ne samo da pri
grabe vlast nego i da je zadre vrsto u svojim rukama. Ni za njih
situacija nije bila nita bolja nego za ostale aktere na politikoj
sceni Rusije, ali su oni na kraju ipak izali kao apsolutni pobednici i vlasnici celokupne drave.
Da bismo potraili odgovor na to pitanje potrebno je
da se prvo osvrnemo na strukturne uslove u kojima su boljevici
izvrili dravni udar. Pavel Miljukov je svojevremeno nabrojao e
tiri osnovna uslova: 1) jaka tenja masa (koje su - zahvaljujui is
kustvu steenom pod carizmom bile sklone da dravu gledaju
kao pukog tlaitelja ili ak "robovlasnika) ka anarhiji; 2) gubitak
moi ne samo cara nego i plemstva; 3) teorijski maksimalizam
jednog dela socijalistike - i to ne samo boljevike nego i anar
histike i jednog dela eserske inteligencije; 4) separatizam neruskih etnikih grupa (Miliukow, 1925: 1: 17). Ovim uslovima
trajnijeg karaktera treba dodati jo tri uslova koje je proizvela pr
va rotacija Ruske revolucije i koji su doli do izraaja u leto i ranu
jesen 1917: 5) grabe veleposednike zemlje u unutranjosti

23 6

(zbog kojeg je sve vei broj seljaka beao iz jedinica vojske); 6)

ve pomenuti gubitak moi same Privremene vlade, odnosno dik
tatora Kerenskog, praen odbijanjem (onoga to je ostalo od) re
gularne vojske da mu prui zatitu; 7) kao i samu injenicu da je
stanje na frontu bilo sve loije i da je otvaralo perspektivu nemake invazije.
Delujui u tim uslovima, boljevici su uspeli da formuliu najbolju strategiju osvajanja vlasti. Ta strategija je podrazumevala: 1) eliminaciju svih politikih aktera koje je dotadanji
tok revolucije ve bio oslabio (car, plemstvo, Duma, Privremena
vlada, Kerenski); 2) voenje politike labavih i besprincipijelnih
saveza sa politikim akterima koji su jo uvek imali mo, pri e
mu je intenzitet saveza bio u direktnoj srazmeri sa intenzitetom
moi saveznika (u rasponu od najmonijih Nemaca do najmanje
monih menjevika); 3) odstranjivanje najveeg dela stanovni
tva (na selu) iz politike jednostavnim preputanjem da se ono
bavi sopstvenim privatnim problemima (tj. oduzimanjem ze
mlje od veleposednika i njenim ouvanjem). Ta strategija je bila
najprimerenija jednoj relativno marginalnoj grupi politikih
autsajdera,18 kakvi jesu bili boljevici (ija je malobrojnost logi
ki proizlazila iz ranije pomenutog revolucionarnog elitizma, ko
ji ih je izolovao od svih ostalih partija, pa ak i od njima najbli
ih menjevika).19 Marginalnost i malobrojnost boljevika bila
je njihova najvea prednost utoliko to su ih skoro svi politiki
akteri, koji su ostali na popritu posle 25. oktobra 1917 (i to ka
ko u Rusiji tako i van nje), ili ignorisali ili pokuavali da iskori
ste putanjem da za njih obavljaju raznovrsne "prljave poslove.

1 8 C e la R u s k a s o c ija ld e m o k ra ts k a ra d n i k a p a rtija je 1 9 0 6 . b ro jala 7 0 . 0 0 0 la

n o va, d a bi p o e tk o m 1 9 1 7 . sa m o s ta ln a K o m u n is ti k a p a rtija b o lj e v ik a s p a
la n a m o d a m a n je o d 1 0 . 0 0 0 la n o v a (ia k o su b o lj e v ic i ta d a tv rd ili d a ra s
p o la u sa 2 3 . 6 0 0 la n o va ).
19 I z o lo v a n o s t b o lje v ik a b ila je p o n a jv i e p o s le d ic a L e n jin o v o g u p o rn o g r a z b i
ja n ja je d in stv a k a k o sv o je p a rtije ta k o i c e lo k u p n o g b lo k a ra d n ik ih p a rtija .
T re b a p o m en u ti da je u p o slu r a z b ija n ja je d in s tv a ra d n ik ih p a rtija L en jin
im a o n a jb o lju p o d r k u ta jn ih ag en ata, k o je je O h r a n a u b a cila m e u b o lj e v i
ke. V e je p o sta o u ven slu a j R o m a n a M a lin o v s k o g , k o ji je u D u m i s a b o ti
rao sav e z b o lje v ik a i m en jev ik a , s p ro v o d e i tim e k a k o L e n jin o ve in stru k c i
je ta k o i in stru k c ije O h ra n e (L e g g e tt, 1 9 8 1 : X X IV ).

237

Boljevici se toga nimalo nisu libili. Oni su se od svih ostalih

partija u Rusiji razlikovali po potpunom odsustvu konstruktiv
ne politike i spremnosti da Rusiju u potpunosti rtvuju za, kako
su govorili, dobrobit svetske revolucije. Usled toga oni su na
stojali da se nau na onom mestu na kojem je revolucija bila najdestruktivnija (Pipes, 1990: 408), tako da su uvek imali iza se
be podrku onoga ko je u datom trenutku hteo neto konkretno
da uniti. Za Nemce su boljevici obavljali "prljav posao okon
anja angamana Rusije u Prvom svetskom ratu, za menjevike
i socijalne revolucionare obavljali su "prljav posao zastraivanja
nesocijalistikih stranaka (to ih je opredelilo da budu kooperativnije prema samim menjevicima i socijalnim revolucionari
ma), etnikim manjinama su obavljale "prljav posao komada
nja teritorije ruske drave, pa, na kraju krajeva, i za same seljake
obavili su "prljav posao legalizacije zemlje oduzete veleposednicima u drugoj polovini 1917. Na drugoj strani, i sami neprija
telji boljevika su, meusobnim obraunima, takoe velikodu
no pomogli boljevicima da dou na vlast i ostanu na njoj: Duma, odnosno Privremena vlada, i Sovjet oborili su carizam, Kerenski i Kornilov su (meusobnim sukobom) oslabili Privreme
nu vladu, nemaka vojska je pobedila rusku vojsku (a nemaka
vlada je finansirala vojne snage sa kojima su boljevici porazili
preostale partije zastupljene u Sovjetu), da bi na kraju savezni
ka vojska potukla nemaku vojsku (i tako naterala na kapitula
ciju nemaku vladu, koja je uz pomo mira u Brest-Litovsku ve
poela da pretvara Rusiju u svoju koloniju). Na taj nain, u ratu
svih protiv sviju, boljevici su se pokazali kao najvetiji i najpre
predeniji, drei se Lenjinove strategije formulisane jo deset
godina pre toga: ulazili su u savez uvek sa nekim drugim kako bi
unitili ili oslabili nekog treeg, sve dok na kraju nisu postali
najjaa partija koja je mogla da odnese ceo ulog U igri - rusku
dravu. Boljevizam je bio onaj crni oblak koji se skoro neprimetno nadvijao nad Rusijom od poetka revolucionarnih zbiva
nja, da bi se na kraju na nju oborio najsnanijom olujom totali
tarne vlasti.
Problemi sa boljevicima poeli su vrlo rano. Aprila
1917. Nemaka je transportovala Lenjina sa grupom boljevika u
zapeaenom vagonu iz Svajcarske u Rusiju, kako bi oni tamo

238

stvorili jo vei haos i oslabili vojnu snagu zemlje.20 Taj plan se

pokazao kao dalekovid i veoma uspean. Lenjin je na kraju uspeo
da ubedi ostale boljevike da je vreme za socijalistiku revoluci
ju i oko tog pitanja se sukobio ne samo sa Privremenom vladom
nego i sa menjevicima i socijalnim revolucionarima (koji su, kao
to smo videli, zastupali stav da je u Rusiji na redu tek "buroaska
revolucija). Svoju demagogiju Lenjin je potkrepljivao uveravanjima kako je na pomolu Nemaka revolucija, u kojoj e nemaka
radnika klasa svrgnuti nemakog cara i buroaziju i pomoi svo
joj "brai ruskim radnicima da i oni izvojuju svoju "socijalistiku
revoluciju. Prvi svetski rat, po njegovim recima, ne samo da je
oslabio autokratske vladare nego je i ruinirao buroaziju, tako da
je svetska socijalistika revolucija" praktino nadomak ruke. Za
to je Lenjin od samog dolaska u Rusiju otro napadao Privremenu
vladu i zahtevao od nje da odmah pristupi zakljuenju mira, da
sprovede zemljinu reformu, da neruskim narodima koji ive na
tlu Rusije omogui korienje prava na samoopredeljenje do otcepljenja itd. Sve ono za ta su druge partije zahtevale strpljenje,
boljevici su nudili hic et nunc (Seton-Watson, 1968: 364). Pogle
da li se kako su se sami kasnije odnosili prema svojim obeanjima,
postae jasno da je strategija boljevika od samog poetka bila
stvaranje to haotinije "revolucionarne situacije u kojoj e sami
moi da preuzmu vlast i da vladaju onako kako smatraju za shod
no. Sva ranije data obeanja tada su pala u vodu.
Boljevici su inae tri puta bezuspeno pokuavali da
na ulici izvedu dravni udar: aprila, juna i jula 1917. Tek kada je
Rusiju preplavio oseaj iscrpljenosti i razoaranja neuspelom
ofanzivom, koju je juna meseca pokrenula Privremena vlada, sre
a je poela da se osmehuje boljevicima. Sto je bilo jo vanije,
boljevicima se osmehivala i nemaka vlada, koja je elela da po
2 0 P o e ta k P rv o g s v e ts k o g rata p o ja ao je L e n jin o v u u b e e n o s t d a je s o c ija li
s ti k a revo lu cija n a p ra gu u svim z a ra e n im z e m lja m a , a d a e se n ajb r e d o
g o d iti u R u s iji kao "n a jz a o s ta lijo j z e m lji ( s ic !) . S a m im tim , b o ljev ic i i sve
d ru g e "p ro g re siv n e s n a g e im ale su jed a n ( " s v e t i ) z a d a ta k , a to je ra sp iriv a
n je s v e o p te g g ra a n s k o g rata. L e n jin o vi lan ci u k o jim a je z ag o v a rao is p u
n jen je o v o g z ad a tk a v rlo b rzo su p riv u k li p a n ju n e m a k o g M in is ta r s tv a
s p o ljn ih p o slo v a , k o je se d a lo na p o s a o d a L e n jin a is k o risti za sv o je ciljev e (o
to m e o p irn ije : B rd ar, 2 0 0 0 : 3 3 - 6 8 ) .

239

to-poto izbaci Rusiju iz rata. Zato u najhitnijem trenutku, u leto

i jesen 1917. ona dostavlja boljevicima ogromne sume novca koje
ovi troe na propagandu i oruje za Crvenu gardu (Schapiro,
1970: 176-177; Volkogonov, 1997: 188). Lenjin je inae primao
novac od nemake vlade sve vreme svog boravka u Rusiji, gotovo
do same kapitulacije Nemake.21 Kerenski je do poetka oktobra
1917. prikupio osamdeset debelih tomova dokaza 0 vezama bolj
evika sa nemakom vladom, ali se do kraja nije odluio da pokre
ne sudski postupak protiv njih iz straha to od kontrarevolucije
"zdesna to od sukoba sa Ispolkomom. Pri tom je on potpuno
potcenio glavnu opasnost: kontrarevoluciju "sleva koja uopte
nije prikrivala svoje namere (Pipes, 1990:437-438). Karakteristi
an je bio stav Kerenskijevog partijskog druga, lidera socijalnih re
volucionara Cernova, koji je govorio da se ne treba plaiti "Lenjinovih politikih ekscesa" i da e socijalisti moi da lokalizuju
opasnost" koja preti od boljevika (cit. prema: Miliukov, 1978a:
175). Taj stav nalikuje stavu vodeih ljudi iz italijanske vlade koji
su poetkom dvadesetih godina hteli da Mussolinija i faiste uvu
ku u formalne institucije, nadajui se da e tako "povratiti red i
mir u zemlji". Isti stav imali su i konzervativni krugovi u Nemakoj kada su se januara 1933. odluili da za kancelara postave Hitlera, verujui da e kasnije moi da ga kontroliu. Tako voama so
cijalistikih partija u Rusiji 1917. pripada prvenstvo u negovanju
iluzije da se totalitarna partija poput boljevike (a kasnije i fai
stike i nacionalsocijalistike) moe tolerisati unutar politikog
sistema i blagonaklonim stavom privoleti na prihvatanje pravila
politike utakmice.
To je ujedno vreme kada je Kerenski uvrteo sebi u gla
vu da je general Kornilov ruski Bonaparte i ujedno glavni nepri

2 1 O s ta o je sa u van d o k u m e n t k o jim je ju n a 1 9 1 8 . n e m a k a a m b a s a d a u M o s k v i
iz v e ta va la n em aku vlad u da je z a o d r a v a n je b o lj e v ik a n a v la s ti p o tre b n o
is p la iv a ti tri m ilio n a ra jh sm a ra k a m e se n o . T a s u m a je d o z n a e n a k a k o b i se
isp la iv a li L eto n sk i od red i d ru g e p ro b o lj e v i k e v o jn e sn a g e . J o a v g u sta
1 9 1 8 . L e n jin ru sk o m a m b a sa d o ru u S v a jc a rs k o j sta vlja na ra sp o la g a n je n e
m a k e fo n d o v e radi dalje b o lje v i k e p ro p a g a n d e u z em ljam a s ila A n ta n te
(P ip e s, 1 9 9 5 : 5 3 ). S to se p a k s a m ih la n o v a n e m a k e v la d e tie, o n i su b ili
u b e e n i d a su b o ljevici d o li n a v la s t i n a n jo j s e o d r a li u p rv o j p o lo v in i
1 9 1 8 . s a m o zah valju ju i n jih o vo j fin a n s ijs k o j p o m o i (K a tk o v , 1 9 6 9 : 1 0 6 ) .

240

jatelj revolucije. Pripremajui se za obraun sa njim, Kerenski je

bio sklon da odgodi sukob sa boljevicima kao manjim zlom. To
e se pokazati kao poguban potez. U strahu da e Kornilov zahtevati diktatorska ovlaenja za sebe, Kerenski je ve bio uspeo da
izdejstvuje da Privremena vlada 27. avgusta za diktatora u vanrednom stanju proglasi njega samog. Time je Privremena vlada
prestala da postoji, a do dravnog udara 25. oktobra Kerenski e
praktino postupati sam u svojstvu diktatora. Meutim, u posto
jeem haotinom stanju, Kerenski nije mogao da se snae i to je
otvorilo sasvim realne mogunosti za boljeviku kontrarevoluci
ju "sleva (Pipes, 1990:465). Sto je jo gore, brzo stvorena fama
o neuspelom pokuaju vojnog pua Kornilova doprinela je da petrogradski Sovjet osnuje sopstvenu "revolucionarnu vojsku, ko
ju su pod svoju kontrolu ubrzo stavili boljevici. Kada je na kraju,
25. oktobra, "revolucionarna vojska na elu sa boljevicima izvr
ila pravi dravni udar, poslednjim ostacima regularne ruske voj
ske bilo je ve sasvim svejedno ko vlada u Petrogradu. Revoltira
ni ponaanjem Kerenskog prema Kornilovu, vojnici nisu bili volj
ni da priteknu u pomo svrgnutom "diktatoru (Pipes, 1994:
4 )-22

Ipak, moda je kljuni uslov za uspeh boljevikog dr

avnog udara bilo omoguavanje seljacima da se domognu zemlje
(Tucker, 1970: 147). Nakon neuspele junske ofanzive i raspada
vojnike discipline u velikom broju jedinica tokom jula, seljaci ko
ji su sluili u vojsci, razoarani neispunjenim obeanjem u vezi sa
agrarnom reformom, u avgustu, septembru i oktobru masovno su
dezertirali kako bi uestovali u nasilnoj podeli zemlje i stonog
fonda veleposednika. Njihov povratak u sela stvorio je jo eksplozivniju atmosferu i ubrzo se po Rusiji proirio talas lineva vele
posednika (Werth, 1999:58-59). U to vreme Lenjin je lukavo pro
pagirao parolu Grabi nagrabljenoe" ("Otimaj oteto") i izlazio u su
sret zahtevima seljaka za agrarnu reformu. Time je zaokupio naj
vei deo ruskog stanovnitva njihovim privatnim problemima,
dok se sam obraunavao sa svojim aktuelnim politikim protivni-

2 2 P o m ilje n ju P avela M ilju k o v a , K o r n ilo v lje v a b o rb a za v la s t jo n ije b ila d o tu k la v o jsk u ; d o tu k le s u je te k K e re n sk ije v e m ere z a is k o re n jiv a n je "k o r n ilo v tin e , tj. sm e n jiv a n je je d n o g d ela o fic ir s k o g k o ra (M iliu k o v , 1 9 7 8 b : 2 3 1) .

241

cima. Seljaci e doi na red kasnije, kada sve druge opasnosti bu

du otklonjene i kada postane aktuelan zadatak obnove starog
kmetstva i patrimonijalizma - ovoga puta sa "voom i boljevi
cima na mestu cara i njegovih boljara.
Najvei broj menjevika i socijalnih revolucionara
smatrao je da dravni udar ima smisla ako potvruje kurs revo
lucije iz februara i ako budu ubrzane pripreme za izbore za usta
votvornu skuptinu. Mogunost da dravni udar ima bilo ta sa
otpoinjanjem neke nove, socijalistike revolucije oni su odluno
pobijali (Carr, 1969:118). To miljenje su zastupali i neki od vo
deih boljevika. Tako su recimo Kamenjev i Zinovjev bili protiv
izvoenja dravnog udara, znajui da e to voditi u pravcu poku
aja socijalistike revolucije i smatrajui da jo nije dolo vreme
za tako neto: Kao posledica rastueg uticaja nae partije u gra
dovima, a posebno u vojsci, u poslednje vreme je dolo do situa
cije u kojoj je sve manje mogue za buroaziju da opstruira usta
votvornu skuptinu. Kroz vojsku, kroz radnike, mi drimo revol
ver u svetilitu buroazije: buroazija je stavljena u takvu pozici
ju da ako preduzme pokuaj da opstruira ustavotvornu skupti
nu, ponovo e pritisnuti malograanske partije na stranu i revol
ver e opaliti. anse nae partije na izborima za ustavotvornu
skuptinu su odline. [...] Sa dobrom taktikom moemo osvoji
ti treinu ako ne i vie mesta u ustavotvornoj skuptini (Zino- %
viev i Kamenev, 1960: 114). Budu li boljevici delali ishitreno
smatrali su Zinovjev i Kamenjev, samo e navesti vodu na mlin
reakcije i doprineti ujedinjavanju svih politikih snaga Rusije
protiv sebe samih: "Nikada nismo govorili da e ruska radnika
klasa sama, svojim sopstvenim snagama, moi da sadanju revo
luciju dovede do pobednikog raspleta. Nikada nismo zaboravi
li, pa ni sada ne smemo zaboraviti, da izmeu nas i buroazije
stoji trei sloj: malograanstvo. Taj sloj nam se pridruio u vre
me Kornilovljeve afere i dao nam pobedu. On e nam se priduiti jo mnogo puta. Ne smemo dozvoliti sebi da budemo hipnotisani onime to postoji u datom trenutku. Nesumnjivo, sada je
ovaj sloj mnogo blii buroaziji nego nama. Ali sadanja situaci
ja nije vena, dakle ni odriva. I samo nepaljivim korakom, pre
nagljenom akcijom koja e celokupnu sudbinu revolucije uiniti
zavisnom od neposrednog ustanka, proleterska e partija gurnu-

242

ti malograanstvo za due vreme u ruke Miljukova (Zinoviev i

Kamenev, 19 6 0 :115).23
Stari Plehanov, koji se nedavno bio vratio u Rusiju i ko
ji je odranije dobro poznavao boljevike voe, uspeo je mnogo
tanije da predvidi emu vodi dravni udar od 25. oktobra. Na vest
o coup detat on je petrogradskim radnicima uputio "Otvoreno pi
smo", u kojem je, izmeu ostalog, stajalo sledee predskazanje:
"Poto je neblagovremeno osvojio politiku vlast, ruski proletarijat
nee izvesti socijalnu revoluciju, ve e samo izazvati graanski rat,
koji e ga na kraju primorati da se povue daleko od poloaja koje
je osvojio februara i marta ove godine (cit. prema: Medvedev,
1986a: 84). Plehanov je sasvim dobro predvideo graanski rat, ia
ko ne i njegov ishod; jer, pod boljevicima e biti stvoren jedan sa
svim novi - totalitarni - reim, u kojem proletarijat vie nee mo
i da se povlai jer e ve biti rastoen u monadologizovane
objekte upravljanja komunistikih samodraca. Zato je mnogo bli
i istini bio Maksim Gorki kada je, jo u iekivanju boljevikog
dravnog udara (o kojem se ve uveliko ukalo), u listu Novaja
Zizn od 18. oktobra 1917. izloio svoja najgora strahovanja: Ljudi
e se ubijati meusobno jer ne mogu da pobede svoju ivotinjsku
glupost. Neorganizovano mnotvo, koje jedva da zna ta hoe, iza
i e na ulicu, a sa njim i avanturisti, lopovi i profesionalne ubice
'koji stvaraju Rusku revoluciju (Gorkij, 1974: 87). Gorki nije
nimalo krio da pod ovim "avanturistima, lopovima i profesional
nim ubicama podrazumeva boljevike, a pod "njihovom" revolu
cijom jednostavno ponavljanje krvavog metea, koji su ve bili prouzrokovali 3-5. jula. Tri nedelje kasnije, posle izvrenog dravnog
udara, Gorki je konstatovao da boljevici vode rusku revoluciju u
propast i da Lenjin nije nikakav svemoni arobnjak nego hladno
krvni varalica, koga ne interesuje ni ast, ni ivot proletera (Gor
kij, 1974: 89) i koji je spreman da rtvuje sve i svakoga radi utopij
2 3 S ta v o v i Z in o v je v a i K a m e n je v a d o v eli su L e n jin a d o to g a d a je u p is m u lano

vima partije boljevika o d 1 8 . o k to b ra 1 9 1 7 . p ra sk a o o d b e sa : P a to je h ilja d u

p u ta p o d lije i m ilio n pu ta tetn ije o d sv ih o n ih istu p a , a k i P le h an o v lje v ih , u
n ep a rtijsk o j ta m p i 1 9 0 6 - 1 9 0 7 . g o d in e [...] J a b ih s m a tra o sra m o to m ako
b ih se z b o g ra n ije b lisk o s ti s tim d ru g o v im a k o le b a o u n jih o v o j o su d i. Ja
o tv o re n o k aem da ih o b o jic u v i e n e sm a tra m d ru g o v im a (c it. p re m a: V o lk o g o n o v, 1 9 9 8 : 4 3 ) .

243

skih socijalnih eksperimenata. Naglaavajui znaaj "socijalnog

eksperimentisanja" za Lenjina, Gorki se pribliio samo na jedan
korak od predvianja da e eksperiment dovesti do jednog vrlo
vanog otkria" uspostavljanja totalitarnog reima.
Krajem oktobra i poetkom novembra 1917. i dalje je vr
lo mali broj ljudi mogao da predvidi u kakav ambis srlja Rusija.
Nakon to su sruili diktaturu Kerenskog, boljevici nisu niim
pokazali da ele vlast samo za sebe. Oni su govorili da su to uini
li u ime Sovjeta i da e ubrzo biti formirana nova Privremena vlada
koja e imati samo jedan neposredni cilj - da organizuje izbore za
ustavotvornu skuptinu. Zbog toga je njihov dravni udar proao
skoro neopaeno: na mesto stare Privremene vlade dola je nova,
boljevika Privremena vlada radnika i seljaka (Sovnarkom), a Kerenskijeva diktatorska ovlaenja preuzeo je Lenjin. Stavie, 4. no
vembra Lenjin je preuzeo prerogative koje su carevi uivali pre ok
tobra 1905: njegova volja, pretoena u dekrete Sovnarkoma posta
la je zakon. Ruska revolucija je tako krajem oktobra 1917. ve sva
bila u "kontrastu izmeu egzaltiranih slogana, koji su najavljivali
iskljuivu i neogranienu dominaciju drave nad privatnim intere
sima, i tune realnosti u kojoj je grupni interes privilegovane klike
osvojio slobodu da zloupotrebljava [mase] usred olujnog okeana
narodnih strasti (Miliukov, 1978c: 256). Ako je u tom momentu
Lenjinova diktatura jo bila oroena do sazivanja ustavotvorna
skuptine, onda e sam neuspeh ustavotvorne skuptine da se
okupi i pone sa radom (u punom sastavu) potpuno relativizovati
to vremensko ogranienje. Iako je bilo jasno da je boljeviki dr
avni udar od oktobra 1917. bio usmeren kako protiv Privremene
vlade tako i protiv ostalih partija zastupljenih u Ispolkomu, pre
svega protiv menjevika i "desnih socijalnih revolucionara, ove
partije to uopte nisu uviale. One su i dalje na boljevike gledale
kao na svoje "drugove, istina malo vie nestrpljive i doktrinarne,
ali ipak posveene zajednikom cilju revolucije: sazivanju ustavo
tvorne skuptine. Kada to budu postigli, verovali su tada menjevici i socijalni revolucionari, boljeviki "drugovi dobrovoljno i
bez opiranja predae vlast legitimnim predstavnicima puka.
Dogaaji u narednih nekoliko nedelja potvrivali su ova
oekivanja poto su tokom novembra zaista raspisani i odrani iz
bori za ustavotvornu skuptinu. Pravo glasa imali su mukarci i e

244

ne koji su napunili dvadeset godina, a glasanje, koje je proteklo sa

manjim potekoama, u celini je bilo zadovoljavajue. Najvei broj
glasova osvojili su socijalni revolucionari (40,4%), iza kojih su do
lazili boljevici (24,0%). Ostale socijalistike partije osvojile su
4,5% glasova, nesocijalistike partije 7,5%, a partije etnikih ma
njina 13,4%, dok su svi nezavisni kandidati osvojili 10,2% (Pipes,
1990: 542)- Od ukupno 808 predvienih mesta u ustavotvornoj
skuptini bilo je popunjeno 707, od ega su socijalni revolucionari
imali veinu od 410 mesta (370 za desne + 40 za "leve"), dok su
boljevici mogli da raunaju na svega 175 mesta.
Suoeni sa ovakvim ishodom, boljevici su isprva po
eli sa odlaganjem sazivanja ustavotvorne skuptine na neodree
no vreme, slanjem naoruanih huligana u prostorije konstitucionalnih demokrata (emu je sledila formalna zabrana ove partije i
hapenje njenih poslanika u ustavotvornoj skuptini, od kojih su
dvojica ubijeni u zatvorskoj bolnici) i hapenjem lanova Izborne
komisije. Takvim postupcima boljevici su isprovocirali stvaranje
Saveza za odbranu ustavotvorne skuptine, u koji su uli ceo petrogradski Sovjet, brojni sindikati i sve socijalistike partije osim
boljevika i levih socijalnih revolucionara. Savez je 28. novem
bra organizovao otvorene demonstracije, a 45 poslanika ustavo
tvorne skuptine zapoelo je rad i izabralo Prezidijum. Menjevici
i socijalni revolucionari tada su jo uvek verovali da boljevici ne
e onemoguiti rad ustavotvorne skuptne jednostavno zato to
ona proistie iz celog ruskog naroda i da su boljevike pretnje
blef sraunat na to da se druge stranke primoraju da budu popu
stljive (Medvedev, 1986a: 115). Zato je natezanje trajalo do 12. de
cembra, kada je Lenjin odluio da definitivno zabrani sazivanje i
rad ustavotvorne skuptine. Svoje razloge je obrazloio u "Tezama
o ustavotvornoj skuptini, koje su sledeeg dana objavljene u
Pravdi. Lenjin je tom prilikom konstatovao da postoje "neusklae
nosti rezultata izbora za Ustavotvornu skuptinu i volje naroda" i
zaloio se za primenu "najenerginijih, brzih, vrstih i odlunih
revolucionarnih mera od strane sovjetske vlasti (Lenjin, 1950b:
261-262). Rusoistiki fantom "volje naroda tako se ponovo vi
nuo iz svoga transcedentnog prebivalita, izbavio svog novog apo
stola Lenjina iz politike krize i postavio temelje tradicije "socija
listikog konstitucionalizma, u kojoj e - treba li to uopte po-

245

,jpp^ r

minjati? - samo boljevici (na osnovu faktikog vrenja "diktatu

re proletarijata) uivati privilegiju tumaenja sadraja volje prole
terskog naroda (ili narodnog proletarijata, svejedno).
Po rasturanju demonstracija koje je organizovao Sa
vez za odbranu ustavotvorne skuptine Lenjin je 5. januara 1918.
dozvolio da pone zasedanje "Krnje ustavotvorne skuptine, sa
stavljene od 463 poslanika (259 "desnih socijalnih revoluciona
ra, 40 "levih socijalnih revolucionara i 136 boljevika). Glasanje
za predsedavajueg skuptine pokazalo je da "desni socijalni re
volucionari raspolau monolitnim i nepopustljivim blokom, pa
je njihov kandidat Cernov odneo pobedu nad svojom protivkandidatkinjom, "levom socijalnom revolucionarkom Spiridonovom, za koju su glasali ne samo pripadnici njene partije nego i
boljevici. Strategija boljevika bila je da nateraju "Krnju ustavo
tvornu skuptinu" da usvoji Deklaraciju prava radnog i eksploatisanog naroda, kojom bi se ona sama delegitimirala i ostavila
prostor za boljeviku diktaturu kroz sovjete.24 Osporavajui
buroasku demokratiju sa stanovita demokratije sovjeta",
Lenjin je ovde igrao na kartu sovjetskog patriotizma radnikih
i vojnikih masa (Harding, 1996: 251). Meutim, taj njegov ma
nevar je bio isuvie providan, tako da je Deklaracija glatko odbi
jena sa 237 protiv 136 glasova, to pokazuje da su protiv nje bili
skoro svi desni socijalni revolucionari, dok su se levi" socijal
ni revolucionari uzdrali od glasanja. To je dalo povoda boljevi
cima da izjave da se i ta Krnja ustavotvorna skuptina nalazi u
rukama kontrarevolucionara i da bez odlaganja napuste zase
danje. U sali su, pored desnih" i "levih socijalnih revoluciona
ra, ostali samo vojnici, koji su velikim delom bili pijani i koji su
neprestano neto dobacivali poslanicima i zabavljali se uperivanjem puaka u govornike. Na kraju, u 4. sata izjutra 6. januara,
2 4 D e k la ra cija je predviala da p o sla n ici U s ta v o tv o rn e sk u p tin e p o sto jan je ove
in stitu c ije p roglase "iz o sn o ve n ep ra v iln im , ak s fo rm a ln o g gled ita d a seb e
s u p ro tsta v lja sovjetsko j v la s ti , z b o g ega se "n je n i zad aci iscrpljuju u tvr iva
n jem o sn o v n ih principa so c ija listi k o g p re u re en ja d ru tv a ". N a kraju su Le
n jin i d ru g o v i traili o d p o sla n ik a "K r n je u sta v o tv o rn e sk u p tin e " d a prih vate
p rin cip : "V la st m ora po tp u n o i isk lju iv o p rip a d a ti ra d n im m a sa m a i n jih o v u
o v la te n o m p redstavn itvu - s o v je tim a ra d n ik ih , vo jn i k ih i seljakih d e p u
ta ta ("D e k la ra c ija prava", 1 9 8 9 : 1 6 2 ) .

246

vojnici su od boljevika dobili direktivu da razjure preostale po

slanike.
Time je januara 1918. pobedila gola sila: uline demon
stracije okonane su masakrom, Krnja ustavotvorna skuptina"
je razjurena, a prvi antiboljeviki trajk belih ovratnika takoe je
bio uguen. Lenjin je tako posluao i u ivot sproveo Marxov re
volucionarni savet, izvuen na temelju neuspeha Parike komune,
da se socijalistika revolucija pokree neodlono i bezobzirno, bez
zazora od graanskog rata (Pipes, 1994: 6). Za razliku od prudonistikih "malograana koji su sedeli u Parikoj komuni, Lenjin
nije ustuknuo pred buroaskim predrasudama o demokratiji i
pokazao se spremnim da zapali graanski rat samo da bi usposta
vio "diktaturu proletarijata, tj. svoju vlastitu. Godinu dana kasni
je, kada se u Rusiji ve bio rasplamsao graanski rat i kada je Nemaka pristi^ala na sam njegov rub, Lenjin je mogao da formulie
ak i jedan univerzalni zakon, prema kojem je graanski rat nuna
i neizbena prva faza socijalistike revolucije. Zato on, povodom
revolucionarnih zbivanja u Nemakoj, u pismu N. A. Rokovu od
29. januara 1919. pie: "Graanski rat u Nemakoj i borba upravo
za vlast sovjeta protiv opteg, direktnog, jednakog i tajnog prava
glasa, tj. protiv kontrarevolucioname Ustavotvorne skuptine ta
borba u Nemakoj prodire do najogranienijih mozgova inteligen
cije i uspee da u njih prodre. [...] Kod kue, u Rusiji, oni su to dr
ali tek za divljatvo boljevika. Ali sada je istorija pokazala da buroaska demokratija i buroaski parlamentarizam propadaju u e
lom svetu i da nita ne moete da uradite bez graanskog rata (vi
olentem ducuntfata, nolentem trahunt) (Lenin, 1996a: 62-63).25 Kao
i Sorel pre njega, tako je i Lenjin sada zagovarao progresivnu i
"istorijsku ulogu nasilja, koja divljatvu daje novi smisao i u one
moguavanju izlaska iz prirodnog stanja (stvaranjem drutvenog
2 5 L en jin o vo p o isto v e iv an je d r a v n o g u d a ra i g ra a n sk o g rata s a p rv o m fa zo m
s o c ija listik e revolu cije k a sn ije je k a n o n iz o v a n o u d e la tn o sti K o m in te rn e . T o
je, u o sta lo m , b io i glavn i u z ro k n je n o g s v e o p te g n e u sp e h a iz m e u d v a svetsk a rata. G u ra ju i p re k o sv o jih k o m u n isti k ih e k sp o z itu ra sve z e m lje u g ra
a n sk i rat, ru sk i b o ljevici su se sle p o d r ali m eto d a b o rb e k o ji su im zav e tali M a rx i L en jin i koji ih je d o veo na v la s t u R u s iji. Ia k o taj m eto d o ig led n o
n ije d avao rezultate u E vro p i iz m e u d va sv e ts k a rata, o n i n is u ni z a tren p o
m ilja li d a o d u sta n u o d n jega, p ro g laav a ju i sve n e u sp e h e za p o sle d ice ta k
tik ih greak a ili n e sp o so b n o sti lo k a ln ih k o m u n ista (P ip e s, 1 9 9 4 : 2 3 7 ) .

247

ugovora na ustavotvornoj skuptini) otkriva put ka novoj civiliza

ciji - komunistikoj utopiji.
Iako su boljeviko rasturanje "Krnje ustavotvorne
skuptine i prvi masakri demonstranata oznaili poetak graan
skog rata u Rusiji, unutranjost zemlje u poetku je jo uvek bila
relativno mirna. Prvi nalet nasilja zavrio se bez veih reakcija, i to
prevashodno zato to su seljaci jo uvek bili zaokupljeni preraspodelom zemlje. Tek kada su boljevici bez milosti udarili i po selja
cima, pokuavajui da im ponovo otmu ono to su ovi oteli veleposednicima (pa i vie od toga), graanski rat je prerastao u raspoma
mljenu klanicu (upor. i Brdar, 2000: 215-226). Tada su se suko
bili boljevici, za koje su "revolucionarne mase bile iskljuivo
sredstvo za postizanje njihovih mesijanskih ciljeva, i same te ma
se, koje su u boljeevicima isprva videle sredstvo za okonanje re
volucije uspostavljanjem stabilnih demokratskih institucija i sprovoenjem zemljine reforme, da bi zatim shvatile razmere vlastite
zablude (Read, 1996:160).
Zato su seljaci reagovali tako kasno i zato su dozvolili
da zarad linog dobitka (zemlje) izgube prvo politiku slobodu, a
zatim i sam taj dobitak, i, na kraju - mnogi od njih - ivot. Odgo
vor na to pitanje daje nam Pavel Miljukov opisom jednog fragmen
ta iz istorije ruskog naroda u svojoj knjizi Rusija i njena kriza: "Strani
putnici u staroj Rusiji bili su veoma iznenaeni ponaanjem miskog
naroda za vreme poara. Nije bilo nikakve uzajamne pomoi, niti je
organizovan bilo kakav plan zajednike akcije. Umesto da se bore sa
vatrom, ljudi bi sedeli pred svojim kuama drei ikone svetaca i str
pljivo ekali sve dok njihova kua ne bi dola na red da izgori. Jedi
ni aktivni oblik ponaanja koji je postojao bilo je unjanje nekih suseda, koji su vrebali priliku da pokradu nesmotrenu osobu koja bi
pokuala da ugasi vatru umesto da se stara za privatnu svojinu. To
je samo reiti primer za opte stanje socijalne izolovanosti, na koju
smo ukazali" (Miliukov, 1969: 29). Boljeviki dravni udar bio je
samo jedan u nizu ovih "poara koji su ruski seljaci posmatrali sa
potpunim odsustvom razumevanja o tome ta e ih zadesiti kada ih
bude zahvatila "vatra. Umesto toga, njihova je celokupna panja bi
la usmerena ka tome da pokradu "nesmotrene osobe" - u ovom slu
aju veleposednike - i makar zakratko osete zadovoljstvo dobiti ste
ene bez muke i truda. U svakom sluaju, u graanskom ratu, koji e

24 8

se uskoro rasplamsati, seljaci su dugo u boljevicima videli "manje

zlo u odnosu na beloarmejce, koji su u njihovim oima bili jedno
stavno vojska zemljoposednika ija bi pobeda vodila tome da sva ze
mlja oteta 1917. bude vraena (Miliukow, 1925:2:305).
Boljevici su u to vreme ve bili preli u fazu u kojoj su
jasno obznanjivali da izvode novu, socijalistiku revoluciju, koja
za cilj ima uspostavljanje diktature proletarijata. Njihovo shvatanje proletarijata i njegove diktature, onako kako je dolo do iz
raaja 1917/1918, nailo je na otru kritiku ne samo menjevika i
socijalnih revolucionara nego i marksista izvan Rusije. Rosa
Luxemburg je tako boljeviku vladavinu kritikovala kao obino
"gazdovanje klike - svakako diktatura, ali ne diktatura proletari
jata, nego diktatura aice politiara, tj. diktatura u graanskom
smislu, u smislu vladavine jakobinaca (Luksemburg, 1987: 41).
Mnogo upeatljivija bila je kritika Kautskog, koji je u spisu Dikta
tura proletarijata napravio razliku izmeu "vladanja i upravljanja"
i zakljuio da "klasa moe samo vladati, a ne upravljati" (Kautsky,
i979: 133). Partija koja doe na vlast nedemokratski i mora da
"upravlja protivno volji veine stanovnitva, pa ak i veeg dela
klase (poto nije jedini predstavnik klase, a ostale predstavnike
progoni), osuena je na "bonapartizam i potpunu apatiju i obes
pravljenost masa (Kautsky, 1979:134-139). Bila je to veoma jasna
denuncijacija boljevikog dravnog udara kao poduhvata koji nu
no mora da zavri uspostavljanjem nove varijante "bonapartistike" a ne "proleterske" diktature.
Na ove kritike boljevici se, naravno, nisu mnogo oba
zirali. Poreenje s jakobincima, koje je napravila Rosa Luxem
burg, mogli su samo da doive kao kompliment, dok je Kautskom uzvraano itavim nizom najgorih moguih psovki.26
2 6 T ak o je npr. o K a u tsk yjevo m razlikovan ju vlad a n ja i "u p ravljan ja L en jin p i
sao: Zapetljavate, d oz la b o ga zapetljavate, g o sp o d in e 'k o n fu z ije sovjetn ie !
D iktatura nije 'fo rm a vlad a vin e', to je sm en o i g lu p o. I M ark s govo ri ne o form i
vladavin e, nego 0 form i ili tipu drave. T o n ije isto, a p so lu tn o n ije isto. T ako e
je p otp un o netano i to d a ne m oe [u pravljati] klasa; takvu g lu p o st m o gao je iz
valiti sam o 'parlam en tarn i kreten' koji n e z a p a a n ita o sim 'p artija [n a v la s ti] '
(L en jin , 19 5 0 a : 3 2 ). S v e u svem u, Len jin je u razliko van ju "v lad a n ja" i "u p rav lja
n ja vid eo n ed o p u stivo "zap etljavan je" i, tavie, negiran je "iz v o rn o g m a rk si
zm a, koje dovodi u p ita n je aksio m d iktature proletarijata i pru a m o gun o sti za
n jegovo prevrednovanje p rem a kriterijum im a parlam en tarn e dem okratije.

249

Boljevicima je bila potrebna teorija koja e opravdati njihovu

objavu graanskog rata ogromnoj veini stanovnitva Rusije, ta
ko to e je tretirati kao "regularan klasni rat, koji vodi svetlom
cilju, o kojem je i Mane pisao - uvrenju diktature proletarija
ta. Nevolja je, meutim, bila u tome to je pojam proletarijata
kojim su se boljevici koristili bio jo neodreeniji nego kod
Marxa, pa su se pod njim nekada tretirali samo radnici, nekada
radnici i vojnici, a nekada su tu uvrtavani i "siromani seljaci
(tj. seljaci minus "kulaci). Kada je o najuem znaenju proleta
rijata re, onda je "njegova diktatura mogla da bude jo samo
otvorena tiranija manjine nad veinom. Jer, dok je 1909. u Rusi
ji jo postojalo 2 miliona radnika, 1920. je njihov broj opao na
1,2 miliona. Idue godine, prilikom zapoinjanja NEP-a, Lenjin
je mogao uasnuto da konstatuje: "Proletarijat je nestao! (cit.
prema: Wittfogel, 1988:416). Ipak, u nedostatku proletarijata tu
je i dalje bila "njegova partija da se pobrine za sprovoenje dik
tature. Najkasnije od 1919. Lenjin je bio svestan da se u RSFSR
vie ne moe govoriti o diktaturi proletarijata, ak ni u onom
maglovitom i protivrenom znaenju koje je ova sintagma imala
kod Marxa, nego jo samo o "diktaturi partije. "Da, diktatura
jedne partije', odgovorio je onima koji su u to sumnjali. Godine
1922. na X kongresu, objasnio je: 'Diktatura proletarijata nemo
gua je bez posrednitva komunistike partije [...]. Na S I Kon
gresu Partije 1923. godine izjavljeno je da se diktatura proletari
jata moe osigurati samo u obliku diktature njezine vodee avan
garde, odnosno komunistike partije.... Razlika izmeu Partije i
drave, formalno je i dalje postojala, a s institucionalnog gledita
bilo je razliitih struktura koje su uivale stanovitu autonomiju
(razliito ovisno o trenucima, ljudima i pokrajinama), ali Partija
je zapravo bila jezgro drave jer su joj sve institucije bile podre
ene (Elleinstein, 1980: 28). Kada se to ima u vidu postaje ja
snije zato je Lenjin bio sklon da socijalistiku revoluciju sve vi
e poistoveuje sa postupkom nadometavanja 130.000 plemi
a, koji su ranije vladali Rusijom prema spostvenom interesu, sa
240.000 lanova boljevike partije koji e upravljati tom ze
mljom u interesu siromanih, a protiv bogatih (upor. Jacoby,
1985:186 i dalje). To je bio onaj najzad pronaeni politiki ob
lik diktature proletarijata koji je zadovoljio Lenjina i njegove

250

drugove iz komunistike partije u njihovim despotskim apetiti

ma. Zato je u krajnjoj liniji bilo sasvim irelevantno da li proleta
rijat uopte postoji ili ne postoji: bitno je bilo da boljevici ima
ju odgovarajuu radniku svest i dravnu vlast u rukama, a
proletarijat e ve, pre ili kasnije, biti stvoren" i "prepariran ta
ko da moe da primi svoju svest.
Da je "diktatura proletarijata za cilj imala ovo ele
mentarno "stvaranje sopstvenog subjekta svedoi i upotreba
pojma proletarijat u najirem znaenju, kojim se obuhvataju i
("siromani) seljaci. U to vreme najvei deo ruskog seljatva
inili su ve samostalni srednjaci, tako da je za klasni rat zaista
bilo potrebno da se obe neprijateljske klase (bogatih eksploa
tatora" i "siromanih eksploatisanih seljaka) stvore. Meutim,
ono to je zaista bilo sadraj procesa "stvaranja proletarijata na
selu svodilo se na privlaenje politiki neobrazovanih i otuda
podobnih seljaka (koji se nisu protivili boljevikim merama
kolektivizacije) i njihovom okretanju protiv politiki osveeenih seljaka, koji su po pravilu bili naklonjeni socijalnim revolu
cionarima. To se jasno videlo maja 1918, kada boljevici otvore
no nastoje da unesu razdor meu seljake kako bi lake mogli da
slome njihov otpor. Boljevik Jakov Mihailovi Sverdlov tada
govori: "Samo ako uspemo da podelimo selo na dva nepomir
ljiva i neprijateljska tabora, ako budemo u stanju da raspalimo
isti graanski rat koji je nedavno bio zahvatio gradove [...] tek
tada emo biti u poloaju da kaemo da emo uiniti za selo
ono to smo bili u stanju da uinimo za grad (cit. prema: Pipes, 1990: 728). "Diktatura proletarijata bila je, sve u svemu,
diktatura boljevika zarad stvaranja ne samo proletarijata ne
go i klasne polarizacije i klasnog rata. Delajui u ruevinama
jedne orijentalne despotije koja nije bila stigla da razvije prave
klasne protivreenosti, boljevici su pribegli ekspresnom stva
ranju "klasa i klasnih antagonizama, i to jednostavno tako
to su izazivali graanski rat i cepali i klasu radnika i klasu se
ljaka na proletersku klasu (tj. radnike i seljake koji su dobro
voljno prihvatali boljeviku tiraniju) i "buroasku klasu (tj.
radnike i seljake koji su zbog odbijanja da se pokore boljevi
koj tiraniji bili izjednaeni sa graanstvom i onda na pokornost
bili privoljeni knutom). Kao i sve drugo, i boljeviki "pristup

251

klasnom pitanju bio je krvava farsa i orijentalna karikatura

Marxovog uenja formiranog u kapitalistikoj Evropi i samo u
njoj smislenog.
Da bi mogli efikasno da podjarme Rusiju, boljevici su
imali nasunu potrebu za nemakim novcem i vojnom pomoi.
Zato se Lenjin vrlo brzo povinovao nemakom diktatu, smatrajui
da e to biti pobednika strana u Prvom svetskom ratu, koja e
moi dugorono da finansira opstanak boljevika na vlasti (Pipes,
1990: 604). Mirom u Brest-Litovsku, koji je potpisan 5. marta
1918, a dopunjen Dopunskim sporazumom o miru od 27. avgusta, boljevici su u zamenu za vojnu i finansijsku pomo, koja im
je bila potrebna za slamanje otpora seljaka i radnika, praktino iz
ruili svoju zemlju ekonomskoj i vojnoj kontroli Nemake. Nema
nikakve sumnje da bi mirovni sporazum sa Nemakom znaio
prerastanje Rusije u nemaku koloniju da boljevike od te sudbi
ne nije spasio onaj isti "anglo-francuski kapital i imperijalizam
koji su psovali na sva usta i koji su ostavili na cedilu naputanjem
saveza sila Antante i priklanjanjem silama Osovine. Boljevici su
na kraju imali zaista neverovatnu sreu u meunarodnim odnosi
ma: sve do sloma Nemake njih je u ratu protiv sopstvenog pobu
njenog stanovnitva finansijski i vojno ispomagala nemaka vla
da ne bi li spreila ponovno otvaranje istonog fronta, da bi je ta
da od nemakog kolonijalizma spaslie sile Antante, koj^su u Versajski mir uvrstile ponitenje mira u Brest-Litovsku (Pipes, 1990:
669-670).
Istina je takoe da su boljevici znali ta rade i kakva
ih sudbina eka u nemakom zagrljaju i da su u jednom momen
tu pokuali da se iz njega izvuku pozivajui sile Antante da vojno
interveniu u Rusiji. Marta 1918. Murmansk je bio jedina luka
koja je tokom cele godine otvorena prema Evropi, a koju Nemci
jo nisu bili osvojili u svom napredovanju ka Petrogradu (u to
vreme boljevici su se jo uvek nekali da ispune obaveze preuze
te mirovnim ugovorom u Brest-Litovsku i Nemci su bili prinue
ni da ih na to nateraju nainom koji su boljevici jedino razumeli
- golom silom). Lenjin i Staljin su tada, u dosluhu sa A. M. Jurjevim i lokalnim boljevicima Murmanska, odluili da preduzmu
oajniki korak i da pozovu Engleze i Francuze da poalju orua
ne snage koje bi zaustavile Nemce (Lenin i Stalin, 1996:43). Kra

252

jem meseca stigle su u Murmansk prve engleske i francuske jedi

nice da pripremie uslove za dolazak snaga sposobnih za obnovu
istonog fronta. Meutim, poto se u meuvremenu ipak sporazumeo sa Nemcima, Lenjin je juna meseca ove snage proglasio za
neprijateljske, kontrarevolucionarne i okupatorske, dok je l. jula
Jurjev proglaen za narodnog neprijatelja i stavljen van zako
na". Tako se zavrila kratka epizoda Lenjinove saradnje sa silama
Antante, iji je jedini uinak bilo dolivanje ulja na poar graan
skog rata. Jer, sile Antante su takoe kao saveznike eleli da ima
ju i oficiri carske vojske koji su, nespremni da prihvate poraz u ra
tu, poeli da obnavljaju (beloarmejske) snage za nastavak bor
be protiv Nemaca. Za njih Prvi svetski rat jo nije bio zavren i
smatrali su da e uz pomo sila Antante moi da obnove istoni
front.
Beloarmejski stav u poetku nije bio prevashodno antiboljeviki, poto su beloarmejci Lenjina doivljavali kao puku nemaku marionetu koja je raspaljivanjem klasnog rata spreavala
okupljanje svih ruskih snaga za borbu protiv Nemaca (Pipes,
1994:15). Zato je u oima beloarmejskih oficira Lenjinova odluka
da proglasi neprijateljskim intervencione trupe sila Antante, koje
je sam pozvao da se bore protiv Nemaca, potvrda da je on nemaki satrap i da vodi Rusiju u nemako suanjstvo. Iz njihove per
spektive gledano, nije bilo druge mogunosti nego da se istraje na
savezu sa silama Antante i da se u sadejstvu sa njima obnovi rat
kako protiv Nemake tako i protiv njihovih ruskih slugu - bolje
vika. Ispostavie se, meutim, da e sporedni sukob - sa boljevi
cima - nadiveti osnovni sukob - sa Nemcima - i da e se gra
anski rat nastaviti, ak i ee, i posle kapitulacije Nemake. A u
tom graanskom ratu sile Antante vie nee eleti da uestvuju,
pre svega zbog iscrpljenosti etvorogodinjim ratovanjem protiv
Nemake i njenih saveznika, i ostavie beloarmejce da se manjevie sami snalaze kako znaju i umeju.
Situacija u kojoj su sile Antante ostavile Belu armiju
da se sama bori protiv Crvene armije bila je skoro besperspek
tivna. Prednosti Crvene armije bile su objektivne prirode: imali
su jedinstvenu komandu i kontrolisali su centralnu Rusiju, dok
je Bela armija bila razjedinjena i nepovezana i morala je da operie po ogromnoj periferiji. Pored toga, teritorija koju je kontro-

253

lisala Crvena armija bila je daleko naseljenija (odnos u broju

stanovnika bio je otprilike 4:1), nastanjena kompaktnim ru
skim stanovnitvom (Bela armija je morala da se natee sa neruskim stanovnitvom koje uopte nije bilo zainteresovano za
ishod rata i koje se od svega najvie plailo obnove carske Rusi
je), sa najveim brojem fabrika oruja (Bela armija imala je sa
mo manja postrojenja u uralskoj i donskoj oblasti) i vojnih
skladita, kao i celokupnom eleznikom mreom ondanje
Rusije. Jedina prednost koju je uivala Bela armija bila je dobra
snabdevenost hranom i gorivom. Kada se sve to uzme u obzir,
nije udo to su boljevici uspeli da dobiju graanski rat protiv
beloarmejaca nego to im je za to trebalo tri godine (Pipes,
1994:10-14).
Treba ipak uzeti u obzir injenicu da je Crvena armija
stasavala praktino celim tokom graanskog rata i da su je upravo
brojni neuspesi tokom tog rata naterali da prestane da eksperimentie i da pobedniku formulu pronae u - preuzimanju mo
dela stare carske vojske. Ve je prvi zadatak Crvene armije bio isti
kao i zadatak carske vojske - da uva reim kako od stranih tako i
od domaih neprijatelja. Struktura Crvene armije takoe je naliko
vala na strukturu carske vojske, dok je najvei broj oficira bio iz
vremena pre 1917. Poto su gajili duboko nepoverenje prema ovim
oficirima, iako su zbog njihove relativno dobre obuenosti bili na
njih upueni, boljevici su im samo, kontrole radi, pridodali poli
tike "komesare.
No, moda je pobedi boljevika jo vie doprinela ob
novljena carska politika policija, koja se sada zvala eka (Cere zviajnaja komisija). Carska politika policija (Ohrana) zakonski
je bila ukinuta 10. marta 1917, da bi je boljevici obnovili partij
skom odlukom od 7. decembra iste godine (mesec i po dana pre
stvaranja Crvene garde). eka je bila neuporedivo konspirativnija i sa daleko manje formalnih ogranienja od Ohrane, pri e
mu nije oklevala da koristi sva raspoloiva sredstva i iskustva, pa
ak i samo ljudstvo Ohrane (Leggett, 1981:191). lanovi eke
mogli su da upotrebljavaju nasilje nekontrolisano, zbog ega je
ona bila idealno mesto za sav onaj socijalni "talog koji je revo
lucionarna bura izbacila na povrinu i koji je mogao biti veoma
dobro korien za fiziki obraun sa "kontrarevolucionarnim

254

elementima.27 U brojnim izvetajima i pismima Lenjinu, koji

su sauvani do danas, boljeviki funkcioneri skretali su panju
na to da u redovima eke dominiraju "nitkovi i zloinci, koji
ubijaju, pljakaju, siluju, iznuuju novac od ljudi vrlo esto u
pijanom stanju, a neretko i pod uticajem kokaina (upor. Werth,
1999: 119). Nema nikakvih indikacija da je Lenjin reagovao na
ova upozorenja. Revolucija po njemu nije smela imati milosti ni
prema kome, a ako je eka u celini revnosno obavljala svoje "re
volucionarne zadatke", onda se njenim pojedinim pripadnicima
moglo gledati kroz prste kada "daju oduka svojim "zdravim
porivima. Pobeda "socijalistike revolucije izvojevana je tako
obnavljanjem stubova carskog samodravlja i raspaljivanjem de
struktivnih strasti, ije je pranjenje pravdano stvaralakom ulo
gom nasilja u stvaranju jedne vie - socijalistike - "drutvene
formacije.
Na ovom mestu moe se zgodno citirati Marx, koji je u
uvenom predgovoru za Prilog kritici politike ekonomije pisao da "ni
kada neka drutvena formacija ne propada prije no to budu razvi
jene sve proizvodne snage za koje je ona dovoljno prostrana, i ni
kad novi, vii odnosi proizvodnje ne nastupaju prije no to se ma
terijalni uslovi njihove egzistencije nisu ve rodili u krilu samog
drutva (Marx, 1977c: 333). Posmatrano iz ovog ugla, ruska vari
janta orijentalnog despotizma, koji se bazira na carskom samodravlju i optoj podjarmljenosti kmetova (koji, rasuti po ogromnoj
teritoriji, ive u svojim arhainim obinama), 1917. se pokazala kao
2 7 O v i e k is ti v e o m a su n a lik o v a li tzv. c r n o s to tin a im a - p rip a d n ic im a p a ra v o jn ih je d in ic a ko je su u ca rsk o j R u s iji k o rie n e za fiz ik e o b ra u n e sa " r e
v o lu c io n a rn im e le m e n tim a . C rn e s to tin e b ile su u d a rn i o d red i S a v e z a ru
s k o g n aro d a , na ije m su elu sta ja li le k a r A . I. D u b ro v in i p o litia r V . M . P urik ev i . O v a p a rtija se e sto n az iv a p r o to fa is ti k o m , s o b z iro m na to d a
je u p ro g ra m u im a la p o v ra ta k n e o g ra n ien o j c a rsk o j a u to k ra tiji, a n tilib e ra liz am , a n tiso c ija liz a m i a n tise m itiz a m ( F ig e s , 1 9 9 6 : 1 9 6 ; K o n , 1 9 9 6 : 1 0 9 1 1 1 ) . O n o , p ak, to o vu partiju in i b lisk o m n e s a m o fa is tim a n eg o i b o lj e
v ic im a jeste p o litik i fa n atiza m p raen s k lo n o u ka tero ru i a p so lu tn o m p o k o rn o u p rem a a u to rita rn o j - p o te n ic ija ln o to talita rn o j - v la sti. T aj z a m e
ta k to talita rizm a u ca rsk o j R u siji b o lje v ic i su , bez o b z ira na sva id e o lo k a
n esla g a n ja , zn ali d a p re u z m u , is k o riste i u s a v r e , ta k o da su e k isti v rlo b rzo
p o k a z a li m n o g o veu b e s tija ln o s t i e fik a s n o s t u o b ra u n u sa n ep rija te ljim a
re im a n ego to su to ra n ije b ili u s ta n ju d a is p o lje c rn o sto tin a i.

255

isuvie jaka da bi bila oborena i ustupila mesto novom, "kapitali

stikom nainu proizvodnje i demokratskoj ustavnoj dravi. Bolj
evici zato ne samo da nisu stvorili nikakav socijalizam nego to,
gledano sa strogo marksistikog gledita, nisu objektivno ni mo
gli da uine. Oni su jedino mogli da osujete prelaz iz azijskog u
"kapitalistiki nain proizvodnje i da Rusiju vrate u jo vre
okove orijentalne despotije. Do istog zakljuka u svojoj analizi Ru
ske revolucije stie i Richard Pipes, prepoznajui u rezultatu bolj
evikog dravnog udara svojevrsnu obnovu carskog patrimonijalizma, tj. autokratije, vladarskog vlasnitva nad svim resursima ze
mlje, vladarskog prava na sve usluge koje podanici mogu da prue
bez garantovanja ikakvih prava, kao i dravne kontrole nad inform
acijama (Pipes, 1994: 503).
Ali, iako je vrlo brzo nakon dravnog udara oktobra
1917. bilo sasvim jasno da boljevici streme obnavljanju carskog
patrimonijalizma, ishod njihove dravnostvaralake aktivnosti na
kraju ipak nije bila carska Rusija, ve jedan istinski istorijski novum - totalitarni reim. Lenjinova politika se na kraju pokazala
kao pobedonosna zato to je od samog poetka boljevike upui
vala na jedini mogui ishod revolucije - diktaturu proletarijata,
tj. njih samih - i naoruala ih jednim neverovatnim revolucio
narnim makijavelizmom" pomou kog su mogli da izigraju sve
one sa kojima su se udruivali radi borbe protiv zajednikog ne
prijatelja. Prilikom osvajanja vlasti, boljevici su mnogo toga obe
avali, to seljacima, to vojnicima, to socijalnim revolucionari
ma i menjevicima, i nita od toga nisu ispunili. Stavie, odmah
im bi u jednom sukobu osigurali svoju poziciju, oni bi zapoeli
progon onih sa kojima su bili u savezu, ime su jasno pokazivali
da ne mogu da trpe nikoga ko nije uklopljen u njihov sveobuhvat
ni i jedinstveni - dakle, totalitarni - sistem kontrole. Zbog toga je
logino da im na kraju vie niko nije verovao i da su, okrueni pot
puno opravdanim nepoverenjem i neprijateljstvom, jedini spas
pronali u stvaranju totalitarnog reima, koji e prekriti celu Rusi
ju "nevidljivom mreom partijske kontrole (Pipes, 1995: 52 ).
Taj reim je dobio ustavnu fasadu Ustavom Ruske So
cijalistike Federalne Sovjetske Republike od 10. jula 1918. Ustav
je bio prepun rastegljivih pojmova, ijom su se arbitrarnom inter
pretacijom mogle diskriminirati (ili, obrnuto, privilegovati) veli

256

ke grupe stanovnitva. Tako je npr. izborno pravo ovim Ustavom

dodeljeno onima koji se bave "produktivnim ili optekorisnim
radom, dok se oduzimalo onima koji imaju "nezaraeni" doho
dak. No, problem i nije bio toliko u ustavnim formulacijama ko
liko u samom predmetu formulacije. Ve sam boljeviki koncept
proletarijata bio je u najmanju ruku problematian, poto se ni
kako nije dao empirijski odrediti: obuen u ustavno (odnosno za
konsko i podzakonsko) ruho, on je direktno vodio zloupotreba
ma nevienih razmera. Zato je sasvim u pravu Karl Kautsky kada
konstatuje da se kao nemogue pokazalo "jednoznano i precizno
definirati pojam proletera (Kautsky, 1979:153). No, poenta lei
upravo u tome: poto je u logici prava optost i sloboda i poto
boljevici nisu hteli da svojim podanicima dodele ni jedno ni dru
go, oni su izumeli sistem privilegija i diskriminacija koje su primenjivali proizvoljnim tumaenjem pravnih akata. Ustavom
predviena prava i obaveze boljevici su u praksi primenjivali kao
nagrade" i "kazne za politiki ispravno ponaanje i u toj praksi
nisu hteli da vezuju sebi ruke nikakvim dodatnim pravilima. Za
to, na kraju krajeva, u elom dokumentu, koji je izradila boljevi
ka partija (levi socijalni revolucionari izbaeni su iz Komisije za
izradu ustava, koju je imenovao etvrti Sveruski kongres sovjeta
aprila iste godine), samu sebe ona nigde nije pomenula, izbegavajui tako da sebe podredi bilo kakvim pravilima i ogranienji
ma. Sve do Staljinovog ustava iz 1936. boljevika partija je osta
la neustavno, u sutini privatno telo, koje ne podlee nikakvoj re
gulativi ili kontroli ali sve regulie i kontrolie. Taj poloaj se ni
je promenio ni posle Staljinovog ustava, a pominjanje partije u
ovom ustavu znailo je samo to da su boljevici u meuvremenu
izgubili svako potovanje prema ustavu i da su u njemu mogli da
pominju ta su hteli - to ionako vie nije imalo nikakve veze sa
onim to se dogaalo u zbilji. Nije sluajno to je donoenje Sta
ljinovog ustava, skupa sa bogatim katalogom ljudskih prava, ko
incidiralo sa otpoinjanjem velike "istke" u partiji i van nje, u ko
joj e kao izdajnici ivote izgubiti i sami ustavopisci (jedini izu
zetak bio je Viinski).
U ovom pobedonosnom maru boljevika ka totali
tarnom reimu dola je do izraaja i njihova vetina da
uspostave novu vladavinu" o kojoj je svojevremeno pisao Mac-

257

hiavelli, preporuivi itav niz beskrupuloznih i represivnih mera kako bi se pobedili svi neprijatelji (Cavoki, 1989a: 34; Cavoki, 1989b: 169).28 Boljevici su tokom cele revolucije (ili, tanije, graanskog rata) bili najravnoduniji i najnemilosrdniji u
realizaciji principa "ko e koga" (kto kogo), koji je naglaavao
objekt likvidacije (neprijatelja) a ne razlog za likvidaciju. Oni ni
su razbijali glavu oko razloga zato to su znali za samo jedan dravni, odnosno partijski razlog. Njihova partija je u revoluci
onarnom kovitlacu na kraju uspela da prisvoji vlast samo za se
be i likividira sve neprijatelje upravo zato to je od samog
poetka teilajedino tome i niem drugom .29 Daleko od toga da je
bio posledica neke nunosti (pucanje "najslabije karike imperi
jalizma i si.), dravni udar boljevika oktobra 1917. i teror koji
su idue godine poveli kako bi sauvali vlast, pokazuju u kojoj
meri nekolicina ljudi moe uticati na tok istorije i menjati nje
gov pravac ako je spremna da bezobzirno rui sve prepreke pred
sobom (Aron, 1997: 262). Meutim, boljeviki primer poka
zuje u isti mah i ogranienja tog delovanja: boljevici su (barem
oni najodaniji "marksizmu, ta god se pod tim podrazumevalo) bez sumnje verovali da e, im prigrabe vlast, moi da ponu
2 8 K o ta C a v o k i p rim e u je i to d a su b o lje v ic i sta ln o b ili s k lo n i d a z a m u u ju
lo gik u d r a v n o g rezo n a i d a sv o je p o s tu p k e s ta v lja ju u k o n t e k ^ " is to r ijs k e
n u n o s ti , is to r ijsk o g in te re sa ", to je s t o stv a riv a n ja "p ra k ti n o n e d o s ti
n ih , u to p ijs k ih ciljev a , to je M a c h ia v e lliju i k la s i n o j k o li d r a v n o g rez o
n a b ilo p o tp u n o n ep o z n ato (C a v o k i, 1 9 8 9 a : 5 6 ) . T a o s o b e n o s t k o m b in o v a n ja d r a v n o g rezo n a u M ac h ia v ellije v o j tra d iciji i m ile n a riz m a u M u n tz e ro v o j tra d iciji v e je b ila p o m in ja n ja u 1. o d e ljk u 1 6 . p o g la v lja k a o n av la stito
o b e le je sa v re m e n o g k o m u n iz m a , ta k o d a se n a o v o m m estu m o e jo sa m o
k o n sta to v a ti d a to o b eleje ne n e d o s ta je ni b o lj e v iz m u .
2 9 T o g o v o ri pre sveg a o vrstin i v o lje L e n jin a i o sta lih v o d e ih b o ljev ik a , a n e
o n jih o v o j m o i p red vi an ja. Z a n im ljiv o je d a je retk o k o ji p o litik i a k te r po s e d o v a o m a n ju sp o so b n o st a n tic ip ira n ja b u d u ih d o g a a n ja o d L en jin a. S e
d a m n e d e lja pre "F eb ru a rsk e re v o lu c ije o n je tv rd io d a o n i n jeg o va g e n e ra
c ija n ee d o e k a ti revo luciju u R u s iji (L e g g e tt, 1 9 8 1 : X X II); d v a n a e st n ed e lja
p re "O k to b a r s k e revolu cije m is lio je d a je (d e b a k lo m ju lsk e p o b u n e ) z a v r
e n "b o lj e v i k i ek sp e rim en t i da o s v o jim g re k a m a treb a d a n a p ie s p is
k o jim e p o d u iti b udue g en e racije re v o lu c io n a ra d a n e n ap rave is te g rek e
(P ip e s, 1 9 9 5 : 5 5 ); n ap ok on , d e se t n e d e lja p re n e g o to je ra sp u stio "K r n ju
u s ta v o tv o rn u s k u p tin u " p ro g n o z ira o je d a e b o lj e v ic i ip a k m o rati d a d o
z v o le p o tp u n u kreativnu s lo b o d u m a s a (R e a d , 1 9 9 6 : 1 6 8 ) .

258

da izgrauju socijalizam (to jest komunizam). Verujui tako da

ipak rade u korist socijalizma, oni su u stvari obnavljali samodravlje u novom, mnogo gorem, totalitarnom ruhu. Ali, ako su
uspeli da ostvare udo dolazei na vlast (i uspevajui da tu vlast
ouvaju), boljevici nisu mogli da ponove udo i izgrade neko
istinski humanistiko drutvo (koje je Mane imao pre svega na
umu kada je pisao o komunizmu). Logino ishodite njihove
"revolucije" jeste totalitarizam, a ne humanistiki socijalizam.
"udotvorna" mo volje boljevika dosezala je samo dotle dokle
je dopirala njihova sila (skupa sa svim mogunostima manipu
lacije u tradiciji "revolucionarnog makijavelizma). A logika sile
postizala je rezultate samo dok je bila svrha sebi samoj. Dokle
god su se boljevici drali tog postulata (i dokle god su njihovi
protivnici odbijali da poveruju da se oni dre upravo tog princi
pa i nijednog drugog i da je likvidacija boljevika jedina alterna
tiva sopstvenoj likvidaciji) oni su njeli uspehe. Meutim, kada
je trebalo da bude upotrebljena za neku drugu svrhu - naime, za
izgradnju socijalizma - a ne vie kao svrha sebi samoj, njihova
sila je zatajila. To je iznenaenje koje e boljevike (kao i njiho
ve simpatizere u inostranstvu) stii mnogo kasnije, kada ve bu
de uspostavljen totalitarni reim. A tada e biti jasno da su bolj
evici mogli da pobeuju samo ako neprijatelje ubijaju ili porobljavaju; kada je na dnevni red doao zadatak da od sebe i svojih
robova naprave slobodne ljude socijalistikog drutva, postalo je
jasno da je tako neto nemogue unutar reima koji su stvorili.
Umesto stvaranja socijalizma, taj reim je nastavio da reprodukuje istu silu iz koje je nastao i uz pomo koje je jedino mogao
da opstane.
Izvesno, moe se argumentovati da je boljevicima
na ruku ilo naslee orijentalne despotije i da bez njega nikada
ne bi mogli dugo da se odre na vlasti. Dokaz za to bi mogla da
bude ve i sama injenica da u Evropi, lienoj autohtonog ori
jentalnog despotizma, boljevike partije nigde nisu uspele da
odnesu pobedu bez manje ili vee pomoi SSSR-a. Boljevizam,
barem u njegovoj pobednikoj fazi, bio bi tako odgovor orijen
talne despotije na pokuaje da se ona obori ustavotvornom re
volucijom. Stavie, moglo bi se ak argumentovati da je u Rusi
ji boljevizam bio projekat obnove i (totalitarne) regeneracije

259

orijentalnog despotizma, koji je ve mnogo pre 1917- bio dospeo u duboku krizu. Engels je tako jo 1874. pisao da su Rusi
ju zahvatili brojni politiki, ekonomski i socijalni antagonizmi,
koji "se s mukom i isto spolja odrava[ju] zajedno pomou
orijentalnog despotizma, iju samovolju mi na Zapadu ne mo
emo sebi ni da predoimo; despotizma koji ne samo to iz da
na u dan dolazi u sve upadljiviju protivurjenost sa shvaanjima
prosvijeenih klasa, i naroito sa shvaanjima prijestolnike
buroazije koja brzo raste, nego koji je, osim toga, pod svojim
dananjim nosiocima izgubio vjeru u samog sebe, koji danas i
ni koncesije liberalizmu, da bi ih sutra zastraen opet povukao,
i koji time sve vie gubi svako povjerenje (Engels, 1979a: 458).
Boljevizam je orijentalni despotizam koji je povratio sa
mopouzdanje i koji je uspostavio takav totalitarni reim u
kojem vie nikakve koncesije liberalizmu nisu davane i u kojem
nikom nije palo na kraj pameti da ospori vladavinu novih, "pro
leterskih careva.
Ironija je sudbine da su boljevici u to vreme bili
iskreno ubeeni da svojim totalitarnim reimom "stvaraju" pro
letarijat, koji e vrlo brzo sazreti za izgradnju socijalizma (i to u
internacionalnim razmerama, poto su oekivanja "svetske re
volucije bila i dalje velika) i time poprimiti onaj lik koji su Marx
i Engels opisali u svojim delima. Taj totalitarni reim trebalo je
da poslui za ugled zapadnoevropskom proletarijatu (odnosno
njegovoj "avangardi"), od kojeg se oekivalo da e poi onim
istim "revolucionarnim putem kojim je navodno ve bio iao
(skoro nepostojei) ruski proletarijat (predvoen boljevikom
"avangardom"). Na veliku alost i verovatno jo vee uenje
- boljevika, ozbiljnije zapadnoevropske partije koje su se nazi
vale radnikim (sa moda jedinim izuzetkom nemake komuni
stike partije) nee poi njihovim putem. Ali, njihovo otkrie to
talitarnog reima nee ostati bez uticaja. Putevima boljevikog
totalitarizma poi e ekstremne nacionalistike partije - prvo fa
isti u Italiji, a zatim i nacionalsocijalisti u Nemakoj iako se
njihovi ciljevi nee iscrpljivati u tome da sa vlasti svrgnu "buro
aziju i njen iftinski parlamentarizam. Nove totalitarne par
tije postavie kao jedan od svojih osnovnih ciljeva i iskorenjivanje "komunistikog korova, odnosno njegovog rasadnika so

260

vjetske Rusije. Tako su, umesto sprovoenja "svetske revoluci

je, boljevici podstakli nicanje totalitarnih partija, slinih bolj
evikoj partiji, iji je glavni cilj bila upravo borba protiv nje. Ve
na XX kongresu komunistike partije SSSR-a Buharin je bio u
stanju da konstatuje: "Za faistike metode borbe karakteristi
no je da su oni, vie nego bilo koja druga partija, preuzeli i u
praksi primenili iskustva Ruske revolucije (cit. prema: Pipes,
1994: 2.53 i 240). Svoje najznaajnije sledbenike boljevici e
nai u inostranstvu, i to upravo u onim totalitarnim partijama
koje e biti reene da im smrse konce i pokrenu svoju sopstvenu
svetsku revoluciju". Time e biti posejano seme Drugog svetskog rata i nee se ekati dugo da ono proklija i prekrije svet svo
jim kunim polenom.

7. U susret nacionalizmu
Ruski totalitarni reim pod Lenjinom je dobio svoje prvo oblije,
koje e kasnije inspirisati faizam i, u manjoj meri, nacionalsoci
jalizam da stvore nove, razvijenije totalitarne reime. Razvijenost
potonjih totalitarnih reima manifestovala se pre svega u tome to
su morali daleko manje sile da troe na podjarmljivanje sopstvenih podanika, kanaliui mrnju i nasilje prema spoljnim i relativ
no malobrojnim unutranjim neprijateljima. Za tu inovaciju tota
litarnog reima ponajvie je zasluan nacionalizam, iji su ele
menti ugraeni u oficijelnu ideologiju paralelno sa nekim ko
munistikim (ili "socijalistikim") elementima. Tek taj ideoloki
hibrid je pokazao koliki razvojni potencijal postoji u totalitarnim
reimima i kakvu vojnu, ekonomsku, ali i moralnu silu oni mogu
da stvore.
Ruski totalitarni reim, koji je ogromnu koliinu ener
gije troio na drilovanje vlastitih podanika i zatiranje svake inici
jative kod njih, sasvim izvesno, nikada nije uspeo da dostigne onaj
nivo vojne, ekonomske i moralne snage, koji su dostigle faistika
Italija i, posebno, nacionalsocijalistika Nemaka. Meutim, to
jo uvek ne znai da se boljevici nee dosetiti da inoviraju reim
koji im je zavetao Lenjin u pravcu dopune komunistike ideolo
gije nacionalistikim elementima. SSSR e u vreme Drugog svetskog rata pokazati kolike su mogunosti samodeklarisanog ko

261

munistikog sistema da u sebe integrie krajnje vulgarnu naciona

listiku (konkretno, velikorusku) ideologiju i da njome pospei
mobilizaciju podanika za borbu u ratu.
Ipak, treba se uvati opasnosti da se sinteza komuni
zma i nacionalizma u SSSR-u za vreme Drugog svetskog rata pro
glasi za sporadinu pojavu bez presedana i eksces, takorei iznu
en spoljnopolitikim okolnostima. itava istorija RSFSR/SSSRa u meuratnom razdoblju predstavlja kontinuirano otvaranje ko
munistike ideologije za nacionalistike sadraje, tako da provala
velikoruskog nacionalizma 1941. ne nastaje na nepripremljenom
terenu. U ovom odeljku nam ostaje da se upoznamo sa tim putem
usavravanja boljevikog totalitarnog reima inkorporacijom na
cionalizma.
Prvi korak na tom putu mogao bi se vezati za potez
koji su boljevici bili prinueni da naprave marta 1918, kada su
se suoili sa nemakom invazijom. Tada, u strahu pred nemakim okupacionim trupama, boljevici odluuju da prestonicu
premeste iz Petrograda u Moskvu. Iako je taj potez bio obian
beg pred neprijateljem dublje u unutranjost zemlje, on je ipak
sadravao jednu prikrivenu simboliku: naputena je prozapadna
politika, koju je zapoeo Petar Veliki, i obnovljena je moskovska
samodraka tradicija, oliena u zidinama izolovanog Kremlja,
koji uvaju strani (ovoga puta litvanski) plaenici. Tt simbolika
e svoj puni smisao dobiti kada gospodar Kremlja postane Josif
Visarionovi Dugavili, zvani Staljin. Iako poreklom Gruzijac,
on e biti najodgovorniji to e se boljevizam u RSFSR/SSSR-u
ve dvadesetih godina ispunjavati velikoruskim nacionalistikim
sadrajima.
Ali, ako je istina da je Staljin dao odluujui doprinos
pretvaranju boljevizma u nacionalboljevizam (Furet, 1995:
197; upor. takoe i Suboti, 1996:219), istina je i to da Staljin ni
je bio zaetnik prakse sporadinog korienja nacionalizma u cilju
uvrenja boljevike vlasti. Tako su npr. ve krontatski morna
ri, prilikom svoje pobune, upozoravali da boljevici smiljenom
propagandom i laima da se "Krontat prodao Finskoj" obna
vljaju nacionalistika oseanja kod Rusa (Berkman, 1987:178). I
zaista, bilo bi veoma nepromiljeno od boljevika da se u svom
revolucionarnom makijavelizmu ve prilikom osvajanja vlasti

262

nisu posluili i nacionalizmom. Na kraju krajeva, nije li jo sam

Friedrich Engels u jednom kasnom spisu o ruskoj spoljnoj politi
ci svedoio da je ruski narod podloan nacionalistikoj propagan
di, kojom su carevi veto upravljali, tako da "hvalisanje ovinizma
bogato obeteuje sve udarce nogom koje taj narod trpi (Engels,
i979f: 15). Meutim, dok su u caristikoj Rusiji spoljna politika
i, naroito, rat bili glavni rasadnici "ovinizma, boljevika je
Rusija - barem u njenoj poetnoj fazi - na mesto caristikog mi
litarizma stavila "borbu protiv (zapadnog) kapitalizma i imperi
jalizma. Od samog momenta preuzimanja vlasti boljevici su
apelovali i raspirivali nacionalistika oseanja Rusa, nastavljajui
da ih kanaliu u antizapadnom pravcu, ali sada tako da mrnja
prema zapadnoevropskim narodima dobije racionalizaciju mr
nje prema "kapitalistima i imperijalistima". Time je jedna, u
osnovi nacionalistika mrnja prema zapadnoevropskim narodi
ma poloena u emocionalne temelje boljevike vlasti, koji e u
narednim godinama i decenijama dobijati sve veu i kompleksniju nadgradnju (Shlapentokh, 1997: 278).
Na ovom mestu vano je pomenuti veliku razliku iz
meu nacionalizama koje su pohranjivali carska Rusija i boljevi
ka Rusija. Dok je, naime, nacionalizam u prvoj bio niskog inten
ziteta i nikada nije vodio spaljivanju mostova prema zapadnoj ci
vilizaciji,30 boljevika objava krstakog pohoda protiv Zapada
vodila je gotovo potpunoj izolaciji od te civilizacije, ako ne i od ci
vilizacije uopte. Najbolji argumenti koji mogu da podre tu tezu
nalaze se kod samih "osnivaa naunog komunizma" Karla
Marxa i Friedricha Engelsa. Njih dvojica su uManifestu Komunisti
ke partije pisali o neodoljivoj civilizatorskoj misiji (evropske) "bur
oazije" u varvarskim nacijama, koja se postie njihovim uvlae
njem u svetski kapitalistiki sistem: Brzim poboljanjem svih
orua za proizvodnju, beskrajno olakanim saobraajem, buroa
zija uvlai u civilizaciju sve, pa i najvarvarskije nacije. Niske cijene
3 0 U p ra v o s u p ro tn o , c a ristik a R u s ija p o s le 1 8 5 6 , k a k o i sam E n g e ls u p o m e n u to m s p isu k o n sta tu je , s v a k im d a n o m sve v i e lii Z a p a d u " (E n g e ls, 1 9 7 9 6
3 7 ) . U p o g o v o ru s p is u O drutvenim odnosima u Rusiji, n a p isa n o m 1 8 9 4 , E n g e ls
je p o tv rd io da p re tva ran je R u sije u k a p ita listi k o -in d u s tr ijs k u z em lju , p ro le tariz ac ija v e lik o g d e la seljak a i p ro p a d a n je sta re k o m u n is ti k e o p tin e n a
p re d u je sve b rim te m p o m " (E n g e ls, 1 9 7 9 1 : 3 6 8 ) .

263

njenih roba jesu teka artiljerija kojom ona rui sve kineske zido
ve, kojom i najuporniju mrnju varvara protiv stranaca prisiljava
na kapitulaciju. Ona prisiljava sve nacije da prihvate buroaski na
in proizvodnje, ako nee da propadnu; ona ih prisiljava da same
kod sebe uvedu takozvanu civilizaciju, to jest da postanu buruji
(Marx i Engels, 1974b: 383). Pri kraju treeg toma Kapitala Marx se
vraa problemu odnosa civilizacije i kapitalizma i zakljuuje: Jed
na od civilizatorskih strana kapitala sastoji se u tome to on taj vi
ak rada isteruje na takav nain i pod takvim uslovima koji su po
razvijanje proizvodnih snaga i drutvenih odnosa, i po stvaranje
elemenata za jednu novu viu formaciju povoljniji nego pod rani
jim oblicima ropstva, kmetstva itd. (Marx, 1975c: 681). Caristi
ka Rusija, o kojoj su Marx i Engels neretko govorili kao 0 jo uvek
varvarskoj zemlji, pokazivala je znakove "kapitulacije" pred civili
zacijom koja je dolazila sa Zapada. Toj popustljivosti boljevici
su nainili kraj.
Engels je svojevremeno prorokovao: kada bude po
dignuta revolucija u Rusiji, "prosvijeeni slojevi nacije, koji su
koncentrisani u prestonici bie skloni da se "zanose [...] iluzija
ma da e se taj prevrat moi usmjeriti u mirnu ustavnu kolotei
nu, ali e u kratkom roku na scenu stupiti seljaci koji e revoluci
ju brzo razviti dalje i odvesti preko granica prve ustavne faze"
(Engels, 1979a: 458). Na drugom mestu, Engels je bjanjavao
kako e izgledati ta druga faza Ruske revolucije, koja e razbiti
"mirnu ustavnu koloteinu prve faze: "svirepa vladavina tih poluazijskih seljaka bie neto bez presedana u istoriji, ali ona e bi
ti drugi zaokret u ruskoj istoriji i najzad e namesto one varljive i
lane civilizacije koju je zaveo Petar Veliki, otvoriti put istinskoj i
optoj civilizaciji (Engels, 1977a: 550). Engels je zaista pogodio
da ustavna faza Ruske revolucije nee dugo trajati i da e biti zamenjena drugom fazom, ali je u svemu ostalom bio u krivu. Prvo,
ustavotvorni pokret je u Rusiji vrlo brzo preao granice prestonice
i na kraju zahvatio iroke slojeve stanovnitva, pa ak i same te za
straujue poluazijske seljake. Drugo, eliminaciju ustavne opci
je nisu izvrili seljaci, nego uenici Tkaova, Neajeva, Marxa i nje
ga samog, i to u ime "diktature proletarijata i radi izvoenja "so
cijalistike revolucije". Naposletku, tree, rezultat ove druge faze
Ruske revolucije nee biti Unitenje carizma ("civilizacije koju je

264

zaveo Petar Veliki) i poetak "istinske i opte civilizacije, nego,

upravo obrnuto, obnavljanje netom sruenog carizma i usposta
vljanje jednog udnog hibrida varvarstva i marksizma, koji e vla
stitu nacionalistiku uskogrudost racionalizovati borbom protiv
kapitalizma i imperijalizma" i svaki ostatak civilizacije zgaziti u
ime diktature proletarijata.
Na ova Engelsova razmiljanja nadovezuje se jedna
lucidna Marxova dosetka da je Petar Veliki varvarstvom oborio
rusko varvarstvo (Marx, 1977h: 25). Iako to delimino vai i za
Lenjina, a pogotovo za Staljina, vie je nego oigledno da je bezostatno poreenje sa Petrom Velikim nemogue. Za boljevike
tirane je mnogo primerenije rei, marksistikim renikom, da u
istoriju Rusije uvode "dijalektiku varvarstva. S jedne strane,
njihov mesijanizam, koji ih je vodio ka dravnom udaru, kao i
nastojanje da stvore "industrijalizatorsku despotiju", jeste jed
no "novo varvarstvo kojim se uklanja "staro varvarstvo, preo
stalo nakon svih ogranienih civilizatorskih poduhvata ruskih
careva od Petra Velikog do Nikole II. S druge strane, meutim,
zverstva poinjena pod vladavinom Lenjina i Staljina govore o
buenju starog varvarstva, i to u razmerama kakve nisu posto
jale ni pod Ivanom Groznim. U nainu na koji su se Bakunjin i
drugi ruski revolucionari, koji su se nalazili u izbeglitvu u Za
padnoj Evropi, nameravali obraunati sa buroazijom, Marx je
svojevremeno prepoznavao onaj isti nain na koji "moskovski
optimisti obino napadaju zapadnu civilizaciju da bi prikrili
svoje sopstveno varvarstvo" (Marx, 1977!: 336). Tu "moskov
sku tradiciju preuzima i generacija ruskih revolucionara kojoj
pripada Lenjin i koja, za razliku od ranije generacije, dobija pri
liku da svom varvarstvu da oduka. Boljeviki totalitarni si
stem, u okviru kojeg to varvarstvo eksplodira, otuda nuno zau
stavlja civilizatorska kretanja, koja su ve bila velikim delom za
hvatila caristiku Rusiju, i, zarad mobilizacije svih snaga otpora
tim kretanjima, oslobaa neverovatnu koliinu nacionalistike
energije.
Nacionalizam sovjetske Rusije, o kojem je re, nije pot
puno nemarksistiki". Na njega bi se mogla primeniti ona
apologija varvarstva koju nalazimo u Engelsovom Poreklu porodice,
privatne svojine i drave i u kojoj se varvari hvale da su "u stanju da

265

podmlade svet koji pati od civilizacije na umoru.31 No, boljevi

ko varvarstvo vie nalikuje onoj vrsti koju opisuju Horkheimer i
Adomo, a koja se javlja kao druga strana kulture" (u kojoj se meaju nacionalistiki i marksistiki elementi), pokazujui "okrut
nost koja potjee iz neuspjele civilizacije (Rusije) i elju da se ta
civilizacija u potpunosti dokusuri (kroz totalitarni poredak): "Jer,
unitenje ne eli iznimke, volja za unitavanjem je totalitarna, a
totalitarna je samo volja za unitavanjem (Horkheimer i Adomo,
1989: 118). Totalitarnost "volje za unitavanjem", koju uskazuju
boljevici, pokazuje da je produkt civilizacije utoliko to ima svo
ju kulturu (meovitu ideologiju nacionalizma i "marksizma"),
elju za sistematinou i perfektnu organizaciju, dok u isto vreme pokazuje sposobnost za stvaranje onog istog kolektivnog iz
vora uitka karakteristinog za "primitivne orgije (upor. o na
stanku arhajskog uitka: Horkheimer i Adorno, 1989:112). "No
vi varvari, koji su uspostavili boljeviki sistem u Rusiji, nisu se
mogli odrei "starog varvarstva, jer ih je njihov kolektivizam ne
prekidno upuivao na upriliavanje orgija orgija nasilja i de
strukcije - iako vie nisu mogli biti isti kao stari varvari jer su od
civilizacije preuzeli njen ratio. To, meutim, nije jedina razlika u
odnosu na "stare varvare, koje je Engels (barem u sluaju Nemaca) toliko hvalio kao "podmlaivae sveta. Najparadoksalniji
obrat recepcije "marksizma" u boljevizmu je to to je on ovo ue
nje iskoristio zarad podmlaivanja carskog samodravlja, na i
je su razoblienje i demonizaciju Marx i Engels utroili toliko ma
stila (i ui). Zato, ako bi se davala jedna saeta odredba onda bi
boljevizam mogao da se opie kao pad u varvarstvo, u kojem se
3 1 N e m c i su b ili, n aroito tad a [k a d a su u n i tili rim s k u im p e riju ], v e o m a o b d a
ren o a rije v sk o plem e i u p u n o m n a p o n u ra z v o ja . A li E v ro p u n isu p o d m la d ile
n jih o v e sp ec ifin e n acio n aln e o so b in e , v e n a p ro s to - n jih o v o v a rv a rstv o , n ji
h o v o g e n tiln o ureen je. N jih o v a lin a u m e n o s t i h rab ro st, n jih o v s m isa o za
s lo b o d u i d e m ok ratsk i in stin k t k o ji je u s v im ja v n im p o s lo v im a v id e o sv o je
s o p stv e n e p o slo ve, ukratk o, sv e o s o b in e k o je je R im lja n in iz g u b io i k o je su je
d in e m o g le izgraditi n ove d r av e i p o m o i ra z v o ju n o v ih n a c io n aln o sti iz b la
ta r im s k o g sveta - to su o n e b ile d ru g o n e g o k a ra k te risti n e crte v a rv a ra na
v i e m s tu p n ju , p lo d ova n jih o v a g e n t iln o g u re e n ja . [...] S v a iv o tn a sn a g a i
p lo d o tv o r n o st koju su N em ci u lili u r im s k i sv e t b ilo je va rva rstv o . Z a ista , s a
m o su va rva ri u stanju da p o d m la d e s v e t k o ji p a ti o d civ iliz acije na u m o r u
(E n g e ls , 1 9 7 9 d l 12 3 - 12 4 ) .

266

(zlo)upotrebom "marksizma, raspirivanjem mrnje prema civili

zaciji i uivanjem u njenom unitavnju primenom ogoljenog nasi
lja samodraka vlast postavlja na totalitarne osnove.
Uzme li se to u obzir, onda je Eduard Bernstein bio sa
svim u pravu kada je primetio da je boljevika doktrina "varvarizovala Marxovo uenje" (Bernstein, 1981b: 236), i to da bi obogotvorila golu silu kao univerzalno sredstvo i obrazac drutvenih od
nosa, strovaljujui svoje podanike ponovo u jaram kmetstva ili ak
ropstva (u koncentracionim logorima). U maksimama svojih
mera oni su mnogo vie slika i prilika (Ebenbild) carizma, nego
marksizma; u svetlu potonjeg oni su obina lakrdija (Zerrbild) ,
zakljuie 1921. Bernstein o boljevicima (Bernstein, 1975: 121).
Boljevici su, pak prevazili carizam u "najupornijoj mrnji varvara" prema civilizaciji, o kojoj su Marx i Engels pisali u Manifestu
Komunistike partije i koja je pod boljevikom vlau dobila kako
institucionalni izraz u skoro hermetikom zatvaranju cele zemlje i
doslednoj izolacionistikoj politici tako i ideoloki izraz u bespo
tednoj borbi "na ivot i smrt" protiv zapadnog "kapitalizma i im
perijalizma.
No, treba obratiti panju na to da ovaj antizapadnjaki
nacionalizam, koji su boljevici poeli da raspiruju ve 1917/1918,
nije bio samo velikoruski. Poto im je za savladavanje otpora ru
skog stanovnitva bila potrebna pomo neruskih naroda, oni su
im velikoduno obeavali pravo na samoopredeljenje do otcepljenja. U ovom raspaljivanju neruskih nacionalizama preko obeanja
prava naroda na samoopredeljenje do otcepljenja, Rosa
Luxemburg je odmah vrlo pronicljivo prepoznala obian oportu
nizam, slian politici prema ruskim seljacima, koje je podela ze
mlje trebalo da vee uz boljevike (Luksemburg, 1987:32). Isprav
nost tog suda Rose Luxemburg pokazala se nekoliko godina ka
snije. Obeanja prava naroda na samoopredeljenje do otcepljenja
davana su u vreme kada je boljevika vlast jo bila rovita i slaba,
tako da je ponekim narodima i polo za rukom da se otrgnu iz
boljevikog zagrljaja. (Ipak, boljevici se nikada nee sa tim po
miriti, tako da e u narednim godinama i decenijama stalno poku
avati da ponovo pokore i pod svoju vlast vrate "otcepljenu Fin
sku, Poljsku i baltike drave.) Krajem 1920, kada je boljevika
vlast koliko-toliko konsolidovana, dolo je do prekretnice u dava

267

nju prava naroda na samoopredeljenje do otcepljenja. Umesto

ovog prava (koje je ostalo mrtvo slovo u Ustavu) afirmisano je
"pravo na ujedinjavanje", uz postavljanje pitanja: zato bi jedari
socijalistiki narod uopte hteo da se odvoji od "majice Rusije sada preobuene u majicu socijalizma". Umesto razdvajanja na
roda, boljevici su sada zagovarali savez socijalistikih naroda, koji
je bio potreban radi ekonomske saradnje i vojne bezbednosti (Carr, 1969:368).
To je vreme kada je definitivno propao Lenjinov pro
jekt prenoenja proleterske revolucije na Zapad. Kulminaciju tog
projekta predstavljao je oruani izvoz revolucije 1920, motivisan Lenjinovim ubeenjem da se evropske drave nalaze u, manjevie, istom stanju kao i Rusija 1917 (upor. Lenin, 1996b: 104). U
leto te godine Crvena armija prodrla je duboko na teritoriju Polj
ske, smerajui da u to kraem roku dospe u Nemaku i tu organizuje zajednike rusko-nemake snage, koje e krenuti u rat protiv
drava lanica Antante i pomoi njihovim radnicima da svrgnu
svoje vlade (Nolte, 1987: 97).31 Oficirima Crvene armije Lenjin je
na sledei nain objanjavao nove ratne ciljeve: Mi se suoavamo
sa novim zadatkom. Defanzivni period rata sa svetskim imperija
lizmom je zavren i mi moemo i imamo obavezu da iskoristimo
vojnu situaciju da pokrenemo ofanzivni rat. [...] mi smo sada na
taki kada poinjemo da ruimo taj sistem [meunarodnog impe
rijalizma] i da vodimo politiku ne u Poljskoj, nego u Nemakoj i
Engleskoj. Zato smo u Nemakoj i Engleskoj stvorili sasvim novu
zonu proleterske revolucije protiv svetskog imperijalizma (Le
nin, 1996b: 98 i 100).
Meutim, Crvena armija zaustavljena je ve u Poljskoj
i ceo "ofanzivni rat je okonan debaklom. Ako se Lenjin ve u vre
me potpisivanja mira u Brest-Litovsku okrenuo politici izgradnje
socijalizma u jednoj zemlji, onda je debakl u Poljskoj definitivno
zapeatio tu politiku. To je jedan razlog (pored katastrofalnog is
hoda ratno-komunistikog eksperimenta) zbog kojeg u 1921. do

3 2 D a b i m u p o m o g li u realizaciji to g a cilja, tre b a lo je d a n em aki rad n ici, p o m i

lje n ju L en jin a, povedu g ra an sk i rat k o d k u e i ta k o stv o re h ao s u k o je m e
C rv e n a a rm ija m oi lak e d a o sv o ji N e m a k u : B ez g ra a n s k o g rata neete
im a ti so v je ts k u vlad avin u u N e m a k o j" ( L e n in , 1 9 9 6 b : 1 0 3 ) .

268

lazi do radikalnih promena u sovjetskoj politici i ekonomiji i shvatanju same Ruske revolucije. Ona vie nije - ak ni za samog Lenjina - deo revolucije svetskog proletarijata protiv imperijalizma
(kao poslednjeg stadijuma meunarodnog kapitalizma), nego je
izolovana pojava, zbog ega RSFSR/SSSR mora da nae svoje mesto u meunarodnom kapitalistikom okruenju i da tu nastavi da
sam izgrauje socijalizam.33 Ruska revolucija je time i za same
boljevike najveim delom izgubila svoje internacionalno uteme
ljenje i postala novi odseak u razvoju ruskog naroda" (Rosen
berg, 1974:176).
S druge strane, pohod na Poljsku, iako je bio neuspean, doprineo je popularnosti boljevika u velikoruskim naciona
listikim krugovima, pre svega u redovima oficira Crvene armije
- koji su, kao to smo ve videli, ranije veinom bili oficiri u car
skoj vojsci (Shlapentokh, 1997:276). U njihovim oima vie nije
bilo nikakve sumnje da su boljevici uspeli da okonaju graan
ski rat i da sada nastavljaju imperijalnu politiku stare Rusije. Takoe, ubrzo su poele da niu teorije o novom evroazijskom na
rodu, u kojem se stapaju svi narodi koji ive na teoritoriji
RSFSR/SSSR-a. Ove teorije boljevici su u poetku anatemisali,
poto su njihovi tvorci iveli kao izgnanici u Americi i Evropi
(upor. Burbank, 1986: 215 i dalje), ali su ve u tridesetim godina
ma poele da nailazile na sve bolji prijem i recepciju u zvaninoj
ideologiji (koja ipak nije govorila o evroazijskom nego o "soci
jalistikom narodu).
33 K o n ce p cija "iz g ra d n je s o c ija liz m a u jed n o j z e m lji n e s u m n jiv o d a tira iz v r e
m en a pre u s p o sta v lja n ja S ta ljin o v e tira n ije. N je n e k o re n e M ila n B rd a r n alazi
v e u z ak lju iva n ju m ira u B re s t-L ito v s k u , a u s v a k o m slu a ju u u s p o s ta v lja
n ju N E P -a (B rd a r, 2 0 0 0 : 4 2 8 - 4 3 0 ) . M o g lo bi se a k rei d a je "iz g r a d n ja s o
c ija liz m a u jed n o j z e m lji" na z a n im ljiv n ain id e o lo k i p rip re m lje n a v e te o
rijo m o "n a js la b ijo j k arici im p e rija listi k o g s is te m a , k o ja je p o d ra z u m e v a la
d a d o p u can ja ( s o c ija listi k ih re v o lu c ija ) n e m o e d o i na "n a jja im k a rik a
m a , n ego sa m o na "n a js la b ijo j k a ric i" im p e rija listi k o g siste m a . K a d a je
n a jsla b ija k a rik a , o n a u R u s iji, p u k la, a o sta le k a rik e n isu n im a lo p o p u s ti
le, L e n jin je d o a o d o z a k lju k a d a n em a n ik a k v e p rin cip ije ln e p re p rek e d a se
p u k n u ta karika o jaa " s o c ija lis ti k i i p o n o v o v ra ti u im p e rija listi k i lan ac.
N a a lo st, L en jin u je p ro m a k lo d a e "s o c ija lis ti k o ja an je sla b e k a rik e " iz a
zvati k o n traefek at - d a e " s e d o b iti sa m o kra jn je sla b o d ru tv o u m o ra ln o m
i h u m a n isti k o m p o g le d u " (V o lk o g o n o v , 1 9 9 7 : 1 1 8 ) .

269

Sklonost boljevika ka velikoruskom nacionalizmu ni

je nastupila iznenada i bez osnova, U redovima boljevike partije
jo od 1907. bili su snano zastupljeni kadrovi iz velikoruskog regiona, a i na najveu podrku boljevici su mogli da raunaju upra
vo u tom regionu, i to u onim njegovim delovima koji su pre 1861.
imali najvei procenat kmetova (Pipes, 1995:42). Osim toga, po
sle secesije industrijski razvijenih delova carstva - Finske, Poljske
i baltikih zemalja ruska industrija ostala je koncentrisana prak
tino jedino u ovom regionu. Zato je ideoloki proklamovano uz
dizanje radnike klase preutno podrazumevalo uzdizanje veli
koruskog regiona iznad ostalih, rubnih i isto seljakih u kojima
su veinom iveli neruski narodi. Naposletku, treba pomenuti i
sam proces rusifikaje kroz mere centralizacije, koje su boljevici
odmah poeli da sprovode "Centralizacija je znaila standardiza
ciju, a usvojeni standardi bili su naravno velikoruski (Carr, 1969:
371). Tako je uzdizanje centralistikog birokratskog mentaliteta
znailo u isti mah i irenje velikoruskog mentaliteta kanalima dr
ave i same partije: "Velikoruski ovinizam, o kojem se Lenjin ta
ko esto sa omalovaavanjem izraavao, pronaao je svoj neoeki
vani instrument u Lenjinovoj partiji, koja se u osamostaljenu vlast
uzdigla u ime proletarijata i na osnovu njegovog koncepta (Furet,
1995:183).
Razumljivo je to nije trebalo dugo da proe pa da ovaj
spontani proces rusifikaje dobije i svoje ideoloko uoblienje, i
ji je glavni tvorac bio niko drugi do Staljin. Staljin je u poetku bio
glavni zagovornik ideje da sve neruske sovjetske republike treba da
se integriu u RSFSR, ali je naveliko zalaganje Lenjina ta ideja od
baena, tako da je potkraj 1922. moglo doi do stvaranja SSSR-a.
No, osnivanje SSSR-a, pa ak ni pravo dato sovjetskim republika
ma da se otcepljuju od njega, jo samo po sebi nije titilo nerusko
stanovnitvo od velikoruskog nacionalizma. Jer, kao i u svemu
drugome, i ovde su dravne institucije bile nebitne; ono to je ima
lo znaaj bila je politika partije. U tom smislu je indikativan XII
kongres RKP(b), odran aprila 1923, na kojemje Staljin uao u po
lemiku sa Buharinom i Rakovskim i osporio rasprostranjenu tezu
da su manjinski nacionalizmi nastali kao reakcija na velikoruski
ovinizam. Poto su "centralni industrijski regioni smeteni u
centralnom delu Rusije, to znai da "velikoruski proletarijat" ima

270

pravo na "diktaturu proletarijata i da ga u tome ne smeju ometati

"periferne oblasti, koje su seljake zemlje. Pravo na samoopredeljenje, istina, pripada ovim narodima koji ive u rubnim republika
ma SSSR-a, ali samo ako ne postaje prepreka ostvarenju prava
radnike klase na svoju diktaturu (Carrere DEncause i Schram,
1980:491). Tako je pravo radnike klase Rusije na diktaturu defini
tivno potpisnulo pravo nesruskih naroda (u njihovim socijalistikim
republikama) na samoopredeljenje do otcepljenja i postalo najvie
pravo u celokupnom sovjetskom pravnom sistemu.
U borbi za vlast, koja je zapoela 1923. i zavrila se kra
jem 1928, Staljin je izaao kao pobednik i to je imalo za posledicu
intenziviranje unoenja nacionalistikih elemenata u boljevizam.
Ve krajem 1924. poinje da hvata korena parola "socijalizam u
jednoj zemlji. To je bio odgovor na saznanje da je okonan posleratni period i da u njemu nijedna druga zemlja u Evropi nije po
stala socijalistika. Ta istina podstie Staljina da na jedan sasvim
novi nain kritikuje Trockijeve teze o permanentnoj revoluciji.
Ako je tano da se socijalistika revolucija nee iriti na Zapad i
ako je tano da bez pobede socijalizma na Zapadu ni socijalizam u
Rusiji ne moe da se odri, grmeo je Staljin, onda to znai da su
boljevici osueni na propast. Socijalizam u jednoj zemlji zato
moe biti jedina perspektiva boljevika. Rusi moraju zaboraviti na
"poburoaeni proletarijat zapadnih zemalja i okrenuti se sebi. U
tom zagovaranju socijalizma u jednoj zemlji Staljin je ve bio
poeo da igra na kartu velikoruskog ovinizma (Furet, 1995:185).
Stavie, on je od postavke o "socijalizmu u jednoj zemlji napra
vio jednu "veru nacije, koja je bila tako dobro primljena jer je u
sutini bila kontrarevolucionarna, tj. jer je iskljuivala perma
nentnu revoluciju, na kojoj je insistirao Trocki, i izlazila u susret
potrebi za mirom, koju su iroke narodne mase, umorne od tero
ra, graanskog rata i ratnog komunizma, duboko oseale (Deutscher, 1962:313). Ali one tada jo nisu mogle znati da beei od
jednog zla uleu u drugo. Koje od ta dva zla je bilo manje teko je
rei, ali je sasvim izvesno da nijedno od njih nije bilo u stanju da
obinim ljudima podari ono do ega im je najvie bilo stalo: mir,
sigurnost i spokoj.
Tokom tridesetih godina Staljin je ubrzano radio na
amalgamiranju komunistikih i velikoruskih nacionalistikih ele

271

menata u koncepciju "socijalistikog naroda. "Socijalistiki na

rod bio je odreen kao nacionalan po formi, socijalistiki po sa
draju, to je znailo da se socijalizam ispoljava i kroz pripadnost
odreenom narodu. Poto je SSSR bio drava u kojoj je ivelo
mnogo naroda, svaki njen dravljanin je dobio obavezu da, pored
toga to je "radnik, bude i pripadnik nekog naroda (kao dela "so
cijalistikog naroda SSSR-a). To je ozakonjeno uvoenjem inter
nog pasokog sistema 1932. godine, koji je predviao da u paso
svakog dravljanina bude upisana njegova pripadnost jednom na
rodu. Kasnije e taj sistem biti zaotren zabranom promene na
rodne pripadnosti i automatskim prenoenjem narodne pripad
nosti roditelja (odnosno majke u sluajevima meovitih brakova)
na decu. Najvanija kulturno-politika posledica pasokog siste
ma je to to je uspostavio temelje "latentnoj kulturnoj rusifikaciji"
(Zaslavski, 1985:105). Privilegije koje su poticale od pripadnosti
ruskom narodu uzdizale su defacto ovaj narod u nosioca "socijali
stikog naroda SSSR-a. Od tada je "boljevizacija jo samo dru
go ime za "rusifikaciju, a odnos ruskog prema svim ostalim neruskim narodima u SSSR-u postavljen je na osnove paternalizma
i "prosvetiteljstva: Rusi su, dodue, i dalje vaili za deo jedinstve
nog "socijalistikog naroda", ali su sada tretirani kao nosioci mission civilisatrice. U skladu sa tom postavkom, nacionalizmi perifer
nih naroda poinju se oznaavati kao glavna opasnost za SSSR i
njegov "socijalistiki narod. Kao i jakobinci pre njih, tako sada i
boljevici upadaju u zamku misionarstva izabranog naroda koji
elom svetu treba da pokae put u slavnu budunost i zbog toga
mora da unitava sve to mu se (u njegovoj dravi i van nje) nae
na putu. Kao to zakljuuje Isaac Deutscher:"[...] ruski staljinisti
misle o sebi kao internacionalistima, ali osjeaju, misle i djeluju
na tradicijama osvajake monarhije koja im je prethodila; i tako
oni takoer mjeaju emancipaciju ovjeanstva s veliinom njiho
ve republike i vladavinu razuma s vladavinom Rusije" (Deutscher,
1990a: 78).
Spiritus movens uzdizanja velikoruskog nacionalizma u
SSSR-u bio je, kao to je ve reeno, Staljin. Njegov sopstveni velikoruski nacionalizam imao je genezu koja se poklapala sa uspo
nom do pozicije veoma nalik onoj koju su ranije imali ruski carevi-samodrci. Zato je razumljivo to on po uzurpaciji sve vlasti po

272

inje bez zazora da hvali i oponaa staru caristiku politiku, i to

zbog njenih potencijala za "izvlaenje Rusije iz zaostalosti
(Ulam, 1977: 292), kao i zbog buenja ruskog "nacionalnog po
nosa, koji je u stanju da pomera planine i da uda stvara (cit. pre
ma: Deutscher, 1960: 176).34 "Sadrina ove nove Ersatz-kulture
bila je retrogresivno nacionalistika. Ispod patine ustava i pravnih
postupaka poivali su mrtva ruka zvaninog nacionalizma Nikolaja I i neke jezive primese Ivana Groznog. Staljinov gordo najavljen
talas budunosti izgleda, kad se podrobnije analizira, vie kao
zapljuskivanje prolosti (Bilington, 1988: 622). Ovde ve vidi
mo Staljinovo nasluivanje mobilizatorske i integrativne funkcije
velikoruskog nacionalizma u izgradnji komunizma (sic!), koja e
do punog izraaja doi tek za vreme Drugog svetskog rata.
Drugi svetski rat predstavljao je veliku prekretnicu u
velikoruskoj nacionalizaciji boljevizma i celog SSSR-a. Kada je
Hitlerova Nemaka napala Rusiju, "marksizam-lenjinizam po
kazao se kao potpuno neupotrebljivo sredstvo nacionalne inte
gracije i mobilizacije za odbranu zemlje. Zato je on gotovo u pot
punosti iezao iz zvanine propagande da bi ga zamenio otvore
ni velikoruski nacionalizam i podseanje na herojske likove iz ru
ske istorije: Aleksandra Nevskog, Kutuzova i Suvorova. Preko
medija sada se irio jedan vatreni patriotizam, koji je nazivan "so
cijalistikim, ali u kojem su dominirali tradicionalni velikoruski
sadraji: legende 0 staroj carskoj Rusiji, kao i caristika koncepci
ja "jedinstvene i nedeljive Rusije (Meissner, 1962:111). Verovatno da nita ne svedoi tako dobro o ovoj promeni kao injenica da
je umesto Internacionale dravna himna postala jedna nacionali
stika ruska pesma (Kolakovski, 1985:136). Veliki doprinos ire
nju velikoruskog nacionalizma dali su i sami Nemci, koji su ini
li zverstva gde god su stigli, dok su se prema onima koje su potedeli ophodili kao sa "robovima nie rase". U poreenju sa takvim
tretmanom, Staljinova tiranija se inila pravim carstvom slobode
i nije nimalo udno to su se ak i tradicionalno antisovjetski

3 4 S ta ljin o v o o b o a v a n je sta rih ru sk ih careva d o b ilo je to lik e ra zm e re d a je o n

19 3 4 . z a b ra n io d a se u a s o p isu Boljevik, te o rijsk o m o rg a n u p a rtije, o b jav i
E n g e ls o v te k st u ko jem se ca ristik a R u s ija n a p a d a k a o b a s tio n v a rva rstv a
(U la m , 1 9 7 7 : 3 5 0 ) .

273

ukrajinski seljaci privoleli povratku u naruje "majice Rusije ka

da su na svojoj koi osetili ta znai iveti pod Hitlerovom tirani
jom. Aleksandar Solenjicin je potpuno u pravu kada tvrdi da u
zverskom nasrnuu Nemaca na stanovnitvo SSSR-a lei glavni
uzrok to je nacionalna ideja, koju su boljevici 1917. odagna
li, 1941. ve bila u potpunosti rehabilitovana (Solschenizyn,
1974: 3: 27).
Velikoruski nacionalizam, koji je tako u potpunosti
rehabilitovan za vreme Drugog svetskog rata, posle pobede nad
Treim rajhom ne samo da nije splasnuo nego je dobio dinovske
razmere. To je sada bio pobedniki, trijumfalni nacionalizam, ko
ji je Rusiju glorifikovao kao superiornu naciju, koja je maltene u
svim oblastima drutvenog ivota superiorna u odnosu na druge
nacije. U takvoj atmosferi, svaki povratak na izvorni komunistiki
internacionalizam inio se nemoguim. tavie, zvanina sovjet
ska propaganda 1949. zapoela je sa progonom "kosmpolitizma",
koji je najvie pripisivan Jevrejima (Kolakovski, 1985:164). Poslednje etiri godine Staljinovog ivota, jaali su zvanini antise
mitizam i progon Jevreja, koji je na kraju kulminirao u projektu
nove istke, na ijem udaru je trebalo da se nau upravo Jevreji.
Sreom, Staljinova smrt osujetila je realizaciju tog projekta.
No, poloaj Jevreja ostao je praktino sve do samog
kraja SSSR-a nesiguran. Oni su optuivani za cionizami saradnju
sa imperijalistikim zemljama i njihovim pijunskim organizaci
jama, pa je bilo ak planova da se svi poalju u Sibir, kako bi tamo
"podigli svoju sopstvenu radniku klasu i kolektivno seljatvo
(sic!). Najistaknutiji sovjetski istoriari su, po zadatku partije (tj.
jedne posebne komisije koja je u tu svrhu obrazovana pri Central
nom komitetu), dokazivali da su prie o Auvicu i istrebljenju Je
vreja u Drugom svetskom ratu obine "lai. U stvari, nacionalsocijalisti su radili u savezu sa cionistima, to predstavlja "klju za
objanjenje Drugog svetskog rata. Posle propasti Treeg rajha,
nastavljali su sovjetski istoriari svoje "demaskiranje cionizma,
ova organizacija je svoje sredite prebacila u SAD, gde je (po po
dacima za 1967) brojala itavih 2 0 ili ak 25 miliona lanova: la
novi te grupe inili su 43% svih amerikih industrijalaca, 70%
pravnika, 60% fiziara (koji rade na orujima za masovno uni
tavanje) i bili su u stanju da kontroliu 56% svih amerikih izda

274

vaa i 80% meunarodnih informativnih agencija (Koenen, 1996:

206). Sovjetski pojam "cionizma tako je postao istinski korelat
nacionalsocijalistikom pojmu "svetskog jevrejstva, a teorija "jevrejske zavere" poprimila je razmere koje su se ve graniile sa an
tisemitskim ludilom Treeg rajha.
Paralelno sa jaanjem sovjetskog antisemitizma (koji,
to ipak treba naglasiti, nije zavrio genocidom), koncepcija "soci
jalistikog naroda je - barem u zvaninoj ideologiji - poela da
poprima prve obrise jedinstvenog etnikog entiteta. Dok je Staljin
jo uvek oseao potrebu da razdvaja na sovjetski narod i poseb
no ruski narod (pri emu je ovaj potonji bio najistaknutiji narod
od svih naroda koji pripadaju Sovjetskom Savezu") (cit. prema:
Deutscher, 1962: 177), njegovi naslednici bie sve skloniji da za
nemaruju ovu razliku i da o "sovjetskom narodu" govore kao o
jednoj iznutra neizdiferenciranoj etnikoj grupi. Tako je npr. u
adresi 24. Kongresa KP Sovjetskog Saveza u prolee 1971. Leonid
Brenjev ponosno konstatovao da se iz "etnikog mozaika stare
ruske carevine razvio jedinstven i poseban narod (prevazilazei
taj etniki mozaik?) - sovjetski narod (cit. prema: RakowskaHarmstone, 1974:1). To je zaista bila kulminacija procesa rusifikacije koji je intenziviran u poznim godinama Staljinove vladavi
ne, da bi pod Brenjevom ve mogao pobedniki da konstatuje da
su se svi neruski narodi praktino utopili u novu etniku skupinu
nazvanu "sovjetski narod.
Najvea nevolja sa tim novim "podvizima velikoruskog nacionalizma leala je u tome to su proizvodili snana antiruska oseanja neruskog stanovnitva SSSR-a i pothranjivali nji
hove nacionalizme protiv centralne vlasti u Moskvi (RakowskaHarmstone, 1974:11). Pod Brenjevom su politike i kulturne eli
te neruskih naroda poele da meu svojim sunarodnicima ire
strah za etniki opstanak i time mobiliu veliku politiku energiju
za sopstvene nacionalistike projekte (Zaslavski, 1985: 130). Na
odreeni nain to objanjava tako nagli kraj SSSR-a 1991. godine:
jednom kada je postalo mogue iskoristiti u Ustavu predvieno
pravo svakog naroda (republike) na samoopredeljenje do otcepljenja, nijedan narod (republika) nije oklevao da pobegne iz zagrljaja
majice Rusije i time doprinese raspadu SSSR-a. Nevolja je bila
samo sa onim narodima koji nisu imali svoju republiku nego su

275

ulazili u sastav ruske federacije (u kojoj nije vailo pravo naroda na

samoopredeljenje do otcepljenja). Ti narodi nisu imali ustavne
mogunosti da se osamostale, ime je i sama postsovjetska Rusija
nasledila deo nacionalistikih animoziteta, koji su se formirali jo
u vreme carizma, da bi za vreme socijalizma dobili svoju radikalnu
formu. Ceenski nacionalizam, koji je u velikoj meri opteretio pr
vu deceniju postsovjetske Rusije, predstavlja upravo jednu od od
goenih reakcija neruskih naroda na identifikaciju sa "sovjetskim
narodom, kao i na velikoruski nacionalizam, koji im je kroz tu is
praznu floskulu nametan u gotovo itavoj istoriji SSSR-a.

276

X V III
KOMUNIZAM I NACIONALIZAM

Simbioza komunizma i nacionalizma ("nacionalboljevizam"),

koja je dola do izraaja u Staljinovom totalitarnom reimu, nije
ni nova ni izuzetna pojava. Slinu simbiozu imaemo prilike da
upoznamo u 20. poglavlju, kada bude rei o nacionalsocijalizmu i
Hitlerovom totalitarnom reimu. Obema prethodi faistika sim
bioza komunizma i nacionalizma, koju je u Italiji proizveo Benito
Mussolini (a o kojoj e jo biti rei u 3. odeljku ovog poglavlja). U
sva tri sluaja kombinaciju elemenata obe kolektivistike ideologi
je diktirale su potrebe totalitarnih reima za sopstvenom legitima
cijom. Meutim, koreni privlaenja i proimanja komunizma i na
cionalizma seu mnogo dublje u istoriju i ne mogu se razumeti sa
mo u kontekstu totalitarnih reima - kao odgovor na potrebu le
gitimiranja vlasti totalitarnih tirana.
Tragove nacionalizma nalazimo ve kod osnivaa mo
dernog komunizma. Marxova i Engelsova komunistika teorija
nije bila ni kosmopolitska ni nacionalistika; ona je bila internaci
onalistika, sa odreenim, vrlo jasno izraenim primesama nemakog nacionalizma.1 Sa tim primesama nemakog nacionali
zma ve smo imali prilike da se susretnemo u 3. odeljku 17. pogla
vlja, kada je bilo rei o Marxovim i Engelsovim propagandnim za
laganjima za pokretanje rata protiv Rusije, koji bi imao integrativ
no dejstvo na same Nemce i koji bi pospeio napore za stvaranje
svenemake drave. U 2. odeljku ovog poglavlja bie vie rei o
ovoj esto zapostavljanoj strani angamana "klasika marksizma".
Ipak, pre toga, potrebno je osvrnuti se ukratko na autoritarne po
tencijale samog nacionalizma, kao i na njegove veze sa logikom
prava na otpor tiraniji.

1 O M a rx o v im ra sistik im is p a d im a isc rp n o iz v e ta v a E rn s t N o lte (u p o r. N o lte ,

19 8 3: 4 7 8 -4 8 0 ).

Jedna od bitnih komponenti Starog zaveta, koju su pro

testanti prihvatili i nastavili da razrauju u 16. i 17. veku, bila je
predstava o izabranom narodu (upor. detaljnije: Miinkler, 1995:
24). Jevreji kao prvi izabrani narod dali su primer francuskim,
engleskim, kotskim, nizozemskim itd. protestantima da uine
sve kako bi i sami postali izabrani narodi i kao takvi mogli da ra
unaju na Boje saveznitvo. Iako je to ugledanje imalo velikog
udela u formiranju prvih rudimenata ustavne drave, uticaj jevrejskog koncepta "izabranog naroda nije se na tome zavrio. Kako
naglaava Hans Kohn, Stari zavet svedoi o tome da je u jevrejskoj
predstavi o "izabranom narodu u velikoj meri doao do izraaja
tribalni i fanatini mesijanizam, koji e takoe biti oivljen kada
evropski narodi ponu da se ugledaju na stare Jevreje. Jedan od iz
vora modernog nacionalizma krije se upravo u obnavljanju tog me
sijanskog oseanja pripadnosti "izabranom narodu (Kohn, 1943:
37; Kohn, 1955:11).
Drugi izvor modernog nacionalizma bili su narodni ra
tovi koje je prvi put u novomveku razbuktala revolucionarna Fran
cuska. Francuska revolucija razbudila je nade Francuza da su upra
vo oni "izabrani narod zato to su odbacili sve tradicionalne reli
gije, okrenuli se oboavanju Vrhovnog bia i svoju mesijansku ulo
gu pronali u irenju slobode po Evropi. Uvodei optu vojnu oba
vezu i aljui svoju narodnu vojsku u osvajake ratove po evrop
skim zemljama, Francuzi su probudili i vlastiti nacionalizam i
nacionalizam naroda koje su eleli da usree "slobodom od njiho
vih staroreimskih vladara. Najkasnije za vreme Napolonovih ra
tova, u Evropi su posejane klice narodne mrnje koja e se nared
nih decenija razvijati vodei ne samo evropske narode nego i ita
vo oveanstvo u strahote dva svetska rata.
Na prelasku iz 18. u 19. vek javlja se niz "nacionalnih
pitanja: poljsko (1795), irsko (1800), junoslovensko (1804),
nemako (1806) i italijansko (1815), praeno rumunskim i ma
arskim (koja se teko mogu precizno datirati). Sva ta nacional
na pitanja postavili su pokreti koji su se zalagali za dravno pre
ureenje Evrope, naroito jugoistone, i stvaranje novih "nacio
nalnih drava. Zahtev za stvaranje novih nacionalnih drava po
vlaio je niz prateih pitanja: koja sredstva treba upotrebiti za
stvaranje neke nove nacionalne drave, u kojim granicama je tre-

278

ba uspostayiti; kakvu strukturu joj treba dati (unitarnu ili federa

tivnu); i u kakve odnose je postaviti prema susedima i celoj Evro
pi. Posebno su vana bila reenja zanemako i italijansko naci
onalno pitanje, poto se njihovim reavanjem popunjavao vaku
um moi koji je postojao u sredinjem delu Evrope (Geiss, 1991:
63-64).
Najvaniji korak u reavanju najveeg broja "nacional
nih pitanja" u Evropi bile su "revolucije iz 1848, tj. niz neuspelih
pokuaja da se u evropskim zemljama svrgnu staroreimski mo
narsi i oforme nove nacionalne drave na ruevinama etiri multi
etnike imperije: Rusije, Turske, Prusije i Austrije. Tzv. "Risorgi
mento nacionalizam", tj. nacionalizam obnove drava pojedinih
naroda, koji su ih tokom prethodnih vekova izgubili, u to je vreme
jo tesno vezan sa liberalnim programom i vizijom Evrope kao
jedne nove federacije slobodnih naroda koja e zameniti Evropu
Svete alijanse (Ghler i Klein, 1991: 614). Posle neuspeha "revolu
cija iz 1848" priroda i ud evropskih nacionalizama bitno e se
promeniti: njihova veza sa liberalizmom rapidno e opadati, a jaae atutoritarni kurs glorifikacije novih "narodnih voa. Zato e
narodi, koji e u drugoj polovini 19. i u prvoj polovini 20. veka na
ovaj ili onaj nain stei svoje drave, vrlo brzo pokazati da imaju
malo smisla za izgradnju (demokratskih) ustavnih drava i da ra
do trpe jaram sopstvenih sunarodnika, samo ako postoje neki
drugi, strani narodi, od kojih im preti (stvarna ili izmiljena) opa
snost i koji se mogu proglasiti "neprijateljima a njihove voe "ti
ranima. Tako stiemo do zanimljivog fenomena: pod uticajem
nacionalistikih doktrina, pravo na otpor tiraniji okree se protiv
"stranih tirana, dok se "domai tirani uopte ne mogu kao takvi
ni pojmiti i ostaju omiljene narodne voe kojima njihovi sunarodnici treba da budu apsolutno pokorni.

1. Nacionalizam i logika otpora tiraniji

Fenomen etniziranja pojma tiranije nije novina nacionalistikih
doktrina 19. i 20. veka. Moglo bi se ak rei da one samo sistematizuju i usavravaju praksu koja, manje ili vie reflektovano, traje
tokom celog novog veka. Uopte uzev, etnika komponenta poli
tikih procesa u Evropi pre Francuske revolucije ne istie se, ali ni-

279

je ni zanemarljiva. U pisanju novovekovne istorije prava na otpor

tiraniji nije mogue izbei problem dvoznanosti termina "narod"
kao subjekta ovog prava. S jedne strane, on oznaava puk, sveu
kupnost graana koji imaju politika prava, dok, s druge strane,
ima i etnika obeleja koja mu omoguavaju da, s vremena na vreme, preraste u emocionalno i kulturno povezanu grupu sunarodnika (upor. detaljnije o tome u: Molnar, 1997). Ovo razlikovanje
se reflektuje na pravo na otpor tiraniji utoliko to i tiranija moe
da podlegne etnikim kvalifikacijama, tako da sam in pruanja
otpora poprimi karakter meuetnikih odnosa. Pogledajmo na
nekoliko primera o emu je re.
Preuzimajui starozavetne predstave o "izabranom na
rodu rani nemaki protestanti e naroito biti skloni da ih veu
za nemaki narod, pri emu e jevrejska ideja o nepromenljivom i
konstitucionalnom spoju (nemake) narodnosti i (protestantske)
religije vremenom prerasti u dominantan model miljenja nemakih nacionalista (Altgeld, 1992:48). Ulogu "bezbonog vladara i
"tiranina u ovom diskursu prvi je dobio papa, dok e se otpor "ti
raniji usmeravati kako prema njemu tako i prema njegovoj najve
oj svetovnoj sili zatitnici - katolikoj Spaniji.2 Spanija se u to
vreme zaista poistoveivala sa odbranom katolicizma, pa je tako u
jedan od osnovnih postulata svoje spoljne politike uvrstila podr
ku papi i iskorenjivanje protestantske "jeresi. Na taj hain stvo
reni su uslovi da verski ratovi dobiju i prve meuetnike dimenizije: poto je tokom 16. veka papa svoje najvre uporite imao u
Spaniji, protestanti irom Evrope imali su odlian povod da svoje
optube za papsku "tiraniju prenose prvo sa pape na panskog
kralja, a zatim sa panskog kralja na ceo panski narod. To je ima
lo i povratnog uinka u izgradnji vlastitog etnikog identiteta su
protstavljanjem Spancima kao neprijateljskom ethnosu: "U borbi
2 P rvi n a c io n a lis t i k i im p u ls i m o g u s e tra iti v e u o tp o r u p r ip a d n ik a k o n c ilija r n o g p o k r e ta p a p i ( 1 3 7 8 - 1 4 4 9 ) . O n i s u fo r m u lis a li id e ju d a O p t i k o n c il
tre b a d a b u d e p o p ri te b o rb e p r e d s t a v n ik a p o je d in ih e v r o p s k ih m o n a r h ija
k a o "n a c io n a ln ih en titeta (E m e r t o n , 1 9 2 5 : 4 5 - 4 6 ) . Ip a k , k a o to i E p h r a im E m e r t o n p rim e u je , n a c io n a ln i s e n t im e n t u s re d n je m v e k u b io je o d
v i e s la b i n ije m o g a o d a p o tis n e d ru g e , m n o g o ja e iz v o r e k o le k tiv n ih id e n
tite ta ( p r e s v e g a sta le a ), a k a m o li d a p r e r a s t e u k o n s t itu e n s ( " n a c io n a l
n ih ) d r a v a .

280

protiv panije zapadnoevropski narodi zaista su doli do svesti o

sebi, o svojoj duhovnoj jedinstvenosti i svom specifinom politi
kom poloaju. Spancima svojstvena povezanost nacionalnog i
verskog ponosa, steena tokom dugih vekova borbe protiv Mavara, prenela se i na protivnike pansko-katolike hegemonije: i oni
su sada stasali za nacionalni i verski ponos (Ritter, 1959:25). Ta
tendencija dobila je verovatno najire razmere i najsudbonosnije
konsekvence u vreme osamdesetogodinjeg rata u Nizozemskoj, a
posebno za vreme i nakon pogroma vojvode od Albe. Poznato je
da je marta 1576. Filip II od panskog savetnika u Briselu primio
izvetaj o nezapamenoj mrni Nizozemaca prema Spancima i
pobunjenikom raspoloenju protiv "panske furije, u kom se
klicalo: Smrt Spancima. etiri godine kasnije, u svojoj Apologiji
Viljem Oranski je, pored nabrajanja optubi na raun tiranina Fi
lipa II, pisao i to da je Spanija "prirodni neprijatelj Nizozemske
i posebno se osvrtao na zloine koje su Spanci poinili nad Indi
jancima u Novom svvetu (upor. 3. odeljak 8. poglavlja; takoe i
Zagorin, 1982b: 117).3
U Nemakoj se etniziranje subjekta prava na otpor ti
raniji ponajvie vezuje za Ulricha von Huttena. Hutten spada u
grupu porajnskih vitezova koji se duhovno formiraju, s jedne stra
ne, na renesansnom velianju prevashodno grke antike i njenog
osnovnog politikog koncepta - polisa kao otadbine i sudbinske
zajednice - i, s druge strane, na borbi protiv postojeeg politikog
koncepta Rajha i pansko-habzburke dominacije (Jacobs, 1970:
55). Pri tom je za njih naroito karakteristian nostalgini pogled
unazad. Povratak izvorima je ve tada postao glavni filozofski
princip i legitimacioni osnov: u pravreme sve je bilo "sutinsko",
tako da svaki aktuelni pokuaj konstrukcije po definiciji mora

3 V re d n o je u z g red p o m e n u ti d a su o p tu b e za tira n iju na rau n p a n a c a n a ro

ito d o b ile na sn a z i k a d a su po eli d a se o b ja v lju ju iz v e ta ji o z v e rstv im a n ad
In d ija n c im a , k o ja su p a n s k i k o n k v is ta d o ri p o in ili u N o v o m sv etu . P rim era
rad i, k ad a je iz v eta j B a rto lo m e a d e las C a s a s a o z lo in im a p a n s k e v o js k e u
A m e ric i p reved en s a "k a s t iljs k o g n a n em aki je z ik ( C a s a s , 1 5 9 7 ) , n em aki
p a tr io ti su o d m a h im a li d o k a z z a to d a su S p a n ci sv o ju "tir a n iju is p ro b a v a
li n a n e d u n im In d ija n c im a , d a bi je o n d a , ra zra en u i ra z v ije n u , p rim e n ili i na
E v ro p lja n im a , a p o s e b n o na N e m c im a (u p o r. n p r. G r o S e u fftz e n , 1 6 2 0 : 1 i
d a lje ).

281

imati restaurativni smer. Taj antirevolucionarni i u isto vreme protonaonalistiki naboj odrae se sve do kraja 18. veka, kada e ga
nadgraditi romantika, intenzivirajui napore da objedini kulturna
dostignua antike Grke i mitove o germanskoj prolosti.
Pre Lutherove borbe protiv prodaje indulgencija, koja
e zavriti u reformaciji, Hutten estoko optuuje papu za tirani
ju" nad elom Evropom, a posebno nad Nemcima. Zato on pozi
va nemake kneeve da na elu sa carem svrgnu papsku tiraniju i
uspostave staro slobodarsko germansko ureenje: Mi Nemci tre
ba ili da odbijemo da se povinujemo tituli Rimskog Rajha i da iza
beremo sebi cara - koji bi, naravno, bio car samo po nazivu - ili
da pruimo otpor papskoj tiraniji i sami se oslobodimo pre nego
to pomognemo drugima (cit. prema: Holborn, 1937:157). Me
utim, uviajui da su Nemci jo uvek nedovoljno "svesni sebe i
da je "papistika idolatrija duboko ukorenjena u svim staleima,
Hutten je od poetka raunao sa tim da jedino plemii mogu da
preuzmu na sebe ulogu oslobodilaca od neprijatelja domovine.
A kako je za takvu borbu bilo teko nai jedinstvenu i konzistentnu legitimacionu osnovu (poto bi se borba vodila ne samo protiv
pape kao neprijatelja domovine nego i protiv cara i jednog dela
kneeva),4 Hutten je pokuao da svoj program dopuni pojedinim
elementima iz Lutherovog ili starog Husovog uenja. Ipak, uprkos
tome to je odravao dosta prisne veze sa Lutherom idrugim vo
deim protestantima tog doba (na kraju krajeva, ekskomuniciran
je kao jeretik u istoj buli sa Lutherom), Hutten nije uspeo da pri
voli Luthera na otrije mere otpora protiv pape (upor. Flake, 1985:
259 i dalje).5

4 H u t te n o v p ro to n a cio n aliz am u to v re m e jo u v e k n ije m o g a o d a iz d ri ce lo k u p n u le g itim a cio n u o sn o v u b o rb e p r o tiv "p a p is ti k e id o latrije . P a ip a k ,

H u tte n je k ru p n im ko racim a z a k o ra io u p ra v c u em a n cip o v a n ja (n e m a k o g )
n a c io n a liz m a o d h rian sk e relig ije u o p te , n a z iv a ju i se "p ro ro k o m N e m a c a "
i tu m a e i ce lok u p n u ev ro p sk u is to riju k a o b o rb u R im lja n a i G e rm a n a . O v u ,
g o to v o m eta fiz ik u b orbu, p rem a H u tte n u , z a p o e o je A rm in ije , o slo b o d ila c
N e m a k e o d rim sk o g ro pstva, d a b i je u 1 6 . v e k u m o rale preuzeti n o ve v o e
s lo b o d a r s k o g n em ako g n aro d a - s a d a p r o tiv " p a n s k o g p ap e i cara (u p o r.
R itte r, 1 9 5 9 : 1 0 7 i n o ) .
5 O L u te ro v o j in icijaln oj o d b o jn o sti p re m a p rim e n i n a s ilja zarad ciljeva refo rm a c ije c rk ve u p o r. 3. odeljak 5. p o g la v lja .

282

Na drugoj strani, verovatno najomrznutiji ethnos na

tlu Evrope i dalje su bili Turci. Jo od vremena krstakih ratova,
Turci su meu hrianima budili hilijastika oseanja i elju da
ponovo osvoje Jerusalim i tako budu blii Bogu (Nigg, 1996:
159). Na Turke se gledalo kao na "narod Antihrista6 i u skladu
sa tim su i tretirani. A kada im je polo za rukom da zauzmu Ca
rigrad, Turci su za hriane u Evropi postali sasvim konkretna
egzistencijalna opasnost. Slabljenje krstakog raspoloenja (ko
je nije automatski dovelo do prestanka projektovanja apokaliptinih predstava na Turke) nadometeno je meavinom mrnje i
straha pred osvajakom silom "tiranskih i gotovo animalnih
Turaka. U 16. veku ovaj prozaian strah od Turaka i njihovih re
presalija nad stanovnitvom osvojenih teritorija bio je ve tako
snaan da su Turci obino prikazivani u najstranijem svedu,
kao bia koja i nisu ljudi u pravom smislu te rei. Na velikom
broju esnaestovekovnih drvoreza oni su predstavljani kao kani
bali koji prodiru ivu decu i priinjavaju hrianima najokrutni
je gadosti.
Takvo predstavljanje Turaka ujedno je opravdavalo
svakoga ko bi im uzvratio istom merom. U drugoj polovini 15.
veka irom Evrope se prouo vlaki vojvoda Vlad III Dracula7
(zvani jo i "Nabija na kolac) zbog svojih represalija nad zaro
bljenim Turcima. Dracula je posle bitke nabijao Turke na koeve
i, dok su jo umirali u mukama, prireivao gozbe oko njih. Takoe im je drao kou, sipao so na otvorene rane i onda putao ko
ze da ih liu svojim hrapavim jezcima (Munster, 1592: 12281229). Sline metode Dracula je primenjivao i prema svojim po

6 V e s a m a p o ja v a M u h a m e d a p ro b u d ila je k o d h ri a n a ve ro v a n je d a je z a ista
d o a o A n tih ris t k o ji je "k rv a v im m a e m p o e o d a iri sv o ju a v o lju relig iju
(N ig g , 1 9 9 6 : 154- 155)7 D ra c u lin o ta c V la d II je 1 4 3 1. p o sta o p rip a d n ik k r s ta k o g R ed a z m a ja ( Drao-

norden) i p o to m e d o b io n a d im a k D ra c u l . N je g o v s in je p ro z v an "D r a c u la ",

to z n a i sin D ra c u lo v . D ra cu la je p ro v e o v i e g o d in a u tu rsk o m z a ro b lje n i
tv u k a o talac, d a b i g a p o sm rti n je g o v o g o ca i sta r ije g b rata 14 4 8 . T u rc i p o
s ta vili na tro n V la k e . M e u tim , D ra cu la je m o ra o d a p o b e g n e v e p o s le m esec d a n a v lad a vin e, d a bi ga na p re sto vra tili M a a ri 1 4 5 6 . T a d a n asta je d ru g i
p e rio d n jeg o ve v la d a v in e ( 1 4 5 6 - 1 4 6 2 ) , k a d a je p o s v o jim z v e rstv im a u v rlo
k ra tk o m roku p o sta o u ven iro m E v ro p e (T re p to w , 1 9 9 6 : 1 1 4 ) .

28}

danicima. Iako su o njemu kruile legende da je bio pravedan

prema "obinom narodu, a okrutan samo prema Turcima (i pre
ma boljarima), u tome nije bilo ni trunke istine (Seaton-Watson,
1934:40). Da bi vodio rat protiv Turaka, Dracula je u Vlakoj us
postavio jednu od prvih strahovlada u Evropi, zasnovanih na ne
selektivnom teroru prema svim slojevima stanovnitva i raspiri
vanju fanatizma ne samo u borbi protiv Turaka nego i protiv sva
kog koga je oznaio kao (svog) "neprijatelja". Kada je sultan Mehemed II 1461. doao na poprite jedne bitke koju su Turci izgu
bili i ugledao celu dolinu prekrivenu leevima Turaka i Bugara
nabijenih na koeve veoma je pronicljivo ocenio vladavinu Dracule: "ovek koji je mogao da utera takav strah u kosti svojim po
danicima, mogao je da stvara uda na elu svoje vojske (SeatonWatson, 1934: 40). U vladavini vojvode Dracule u 15. veku mo
emo da razaberemo prve rudimente modernih totalitarnih rei
ma, u kojima e se tiranija prema stanovnitvu sprovoditi kao sa
stavni deo rata protiv satanizovanog neprijatelja (kao onog "pra
vog i "osvedoenog tiranina) - i to ne samo spoljnog (Turci)
nego i unutranjeg (boljari).
Predstave o Turcima kao divljim zverima tesno su
se preplitale sa optubama za "tiraniju. U nemakim prote
stantskim politikim pamfletima esto se moe naii na motiv
suprotstavljanja Svetog Rimskog Rajha Nemake "Nacije kao
carstva Hrista turskoj tiraniji" kao carstvu avola. Joachim
Greff von Zwickau je 1541. objavio u tom pogledu karakteristi
an spis sa vie nego indikativnim naslovom: Opomena elom nemakom narodu na turske tirane (Zwickau, 1541). Biti Turin u to
vreme samo po sebi znailo je biti "tiranin i lepa marioneta
avola, a dovoenje aktuelnog neprijatelja - to su za protestan
te svih evropskih naroda, pre svega, bili Spanci - u bilo kakvu
vezu sa Turcima proizvodilo je prvorazredan emotivno-propagandni efekat. To dobro pokazuje rasprava pod naslovom O od
brani i zatiti. Da li se treba tititi i (pravno ) pribei nasilju protiv vlada
ra, tiranije i nepravedne vlasti, koju je 1546. pod pseudonimom Regium Selinum napisao profesor prava na Univerzitetu u Jeni i
samodeklarisani "Nemac Basilius Monner. Ve na treoj strani
njegove rasprave nalazimo dugu reenicu, u kojoj stoje dve krucijalne optube: da car vodi Nemce u "grenu i nehriansku po

284

kornost i ropstvo pancima i dozvoljava papi da u Nemakoj

domovini uspostavi bezbonu i tursku monarhiju (Selinum,
1546). Samim tim, panski i turski ethnos su stopljeni u svojim
"tiranskim" namerama prema nemakom ethnosu: pravo na ot
por Nemaca zato se upravlja protiv Spanaca ija je tiranija ravna
onoj koju sprovode Turci. Tea optuba od ove u prvoj polovini 16.
veka nije bila zamisliva.
Nakon Vestfalskog mira, kada su religiozni sporovi po
eli da slabe a Evropa da poprima oblije sistema nacionalnih dr
ava, sklonost ka etniziranju tiranije i neznabotva dobila je novi
impetus. Ono to su Spanci (i Turci) bili za rane protestante 16.
veka to su za etniki samoosveene protestante Nemake, Nizo
zemske i Engleske u kasnom 17. veku postali - Francuzi. Mili
tantna politika Luja XIV pretvorila je Francuze u svesti njihovih
suseda u "tiranski narod. Nakon upada francuske vojske u Nizo
zemsku 1672, anonimni nizozemski pamfletista pisao je o "divljoj
i neobuzdanoj tiraniji" celog ovog naroda (Frantzdsiche Tyranney,
1674). Slino se izjanjavao i samodeklarisani Alzaanin" i Nemac Bartholomaso Threnemann 1678. godine, nakon to je na
pustio svoju domovinu Alzas, koju je upravo bio osvojio Luj XIV.
Za Threnemanna Francuzi su pod ovim "francuskim Dioklecija
nom" bili odvratan, moralno iskvaren, "bezboan i "tiranski" na
rod, koji u savezu sa avolom, Turcima, Tatarima i svim ostalim
bezbonicima ostvaruje pakleni naum da pokori dobre i potene
Nemce (Threnemann, 1678).
Sklonost ka etniziranju kako subjekta tiranije tako i
subjekta prava na otpor tiraniji naroito je pola da jaa tokom
18. veka, da bi je Francuska revolucija dovela do vrhunca. Raspi
rivanje nacionalizma, koje je ve zapoelo sa francuskim revolu
cionarnim ratovima, a kulminiralo za vreme Napoleonovih po
kuaja da podjarmi celu Evropu, uvrstilo je etniku mrnju
evropskih naroda prema Francuzima i poduprlo ranije formiranu
predrasudu o njima kao 0 "tiranskom narodu. Nemaka je do
bar primer kako je ratom prouzrokovano uzburkavanje etnikih
animoziteta postepeno topilo podrku nemakih liberala i jakobinaca francuskim revolucionarima. Nasuprot konzervativcima,
nemaki liberali i jakobinci u prvim godinama revolucije jedin
stveno su pozdravili francuski slobodoljubivi narod: prvi zato

285

to je on krenuo u stvaranje (liberalne) ustavne drave a drugi za

to to je zapoeo optu politiku emancipaciju, to jest, u radikal
nijoj varijanti, zato to je krenuo u oslobaanje ljudske priro
de.8 Kasnije, tokom pokuaja "izvoza revolucije iz Francuske,
nemaki liberali su se pridruili konzervativma u osudi francu
skih osvajakih apetita (Reinalter, 1988: 68), a podrka nemakih jakobinaca francuskim revolucionarima poela je da se topi.9
Tako je npr. jakobinski pisac Georg Friedrich Rebmann 1797.
smogao snage da napie da Francuzi nikada nisu imali "smisao
za slobodu u pravom smislu te rei i da im nikako ne sme biti
doputeno da prema svom nahoenju "revolucioniu Porajnje
(Rebmann, 1974:161). A kada je Napoleon doao na vlast, pro
glasio se za cara i jo tvrdokornije od svojih prethodnika krenuo
u osvajanje Evrope, nemaki jakobinci bili su duboko razoarani
(Engelmann, 1977:72). Istina, jedan deo jakobinaca i dalje je ga
jio simpatije prema Napoleonu zbog njegovog ukidanja feudali
zma i uspostavljanja opte jednakosti,10 ali je to bila zanemarlji8 N e m a k i ja k o b in a c jevre jsk e v e ro is p o v e s ti S a u l A sc h e r je, p rim e ra rad i, p is a o
d a je politika revolucija [...] povratak stanja ljudske prirode koje je prethodilo dru

tvenom" i k o je se m o e n ajk ra e n az va ti sta n je m "s lo b o d e lju d sk ih s n a g a

(A sch e r, 1 9 7 4 : 1 4 ) .
9 Ip a k , jed a n d e o n em a k ih ja k o b in a ca z d u n o je i e u fo ri n o p o z d ra v lja o fra n
c u sk e o sv a ja k e p o d v ig e u E v ro p i, u k lju u ju i tu i o sv a ja n ja n em a k ih d r a
v a . T a k o je Jo h a n n B e n ja m in E rh a rd 1 7 9 4 . p o z iv a o n em a k i n aro d d a p re sta
n e d a p ru a o tp o r fra n cu sk o m n aro d u k o ji je s lo b o d a n n a ro d i, k a o takav,
n e z a u sta v ljiv i n ep o b e d iv (E rh a rd , 1 9 7 0 b : 1 0 2 ) . F ra n z T h e o d o r B ie rg a n s je
1 7 9 5 . u is to m to n u h valio F ran cu ze k a o s lo b o d a r s k i n a ro d ko ji je sm a k n u o
s v o g tira n a i d o laz i da o slo b o d i sv o ju "b ra u n a d e sn o j o b ali R ajn e o d n ji
h o v ih tira n a (B ie rg a n s, 1 9 7 4 : 1 4 4 ) . T ri g o d in e k a sn ije G r e g o r K h le r je p is a o
d a je fra n a k a n acija p o z van a d a o stv a ri " u n e b e sim a s k o v a n i v elik i p la n i
d a N e m c i z a to m o raju im ati stp ljen ja. O n i m o ra ju p o d r ati F ran cu ze u n ji
h o v im re v o lu c io n a rn im ra to v im a, te e i se p o m i lju d a e p o sle ra to v an ja
u s le d iti "b la e n i i okreplju ju i m ir (K h le r, 1 9 7 4 : 1 5 1 ) .
1 0 T a k o je F rie d ric h B u ch h o lz 1 8 0 5 . b ra n io N a p o le o n a o d o p tu b i za tira n iju ,
p i u i d a je N a p o le o n z ap ravo "re a liz a to r " F ra n c u sk e revo lu cije. O k o n a v i
re v o lu c io n a rn i h ao s stvaran jem jak e i a p s o lu t n e v la s ti, N a p o le o n je o u v ao
n a jv a n ije revo lu cio n arn e teko vin e i p o s ta o o ta c sv ih F ran cu za (B u c h h o lz ,
1 9 7 4 : 1 6 7 - 1 6 8 ) . N ap ole o n o va v la d a v in a u F ra n c u s k o j b ila je p o B u ch h o lz u
d o k a z d a s lo b o d a po d vlaen ih n e p o d ra z u m e v a n u n o o g ran ien je n o sila ca
v la s ti i d a "p a trija rh a ln a v la s t m o e n a jb o lje d a s e b o ri p ro tiv fe u d a liz m a i
ta k o titi m o d e rn e in stitucije.

286

va manjina. Za stav Nemaca prema Francuzima u to vreme bili su

mnogo indikativniji Govori nemakoj naciji, koje je Johann Gottlieb Fichte drao u okupiranom Berlinu 1807-1808. Uspostavlja
jui istorijske kontinuitete Francuza sa Rimljanima (preko latiniziranih germanskih plemena) i Nemaca sa starim Germanima,
Fichte je doao do zakljuka da su Germani/Nemci uvek bili slo
bodoljubiv i plemenit narod koji se branio (i u isto vreme ceo
svet spasavao) od imperijalne tiranije Rimljana/Francuza. I kao
to su nekada Arminije i Germani svojim uspenim otporom Ce
zaru i Rimljanima omoguili "napredak oveanstva, tako i sa
da Fridrih Vilhelm III i Nemci moraju pruiti otpor Napoleonu i
Francuzima. Time oni nee spreiti uspostavljanje,univerzalne
monarhije (o kojoj raspredaju Napoleonove pristae, ali koju
Francuzi zbog svoje povrne i pljakake prirode nisu u stanju da
stvore) nego e spreiti nastanak univerzalne tiranije. Francuzi
su "takav [besramni] narod [koji] u porobljenim ljudima, ze
mljama i materijalnim dobrima ne vidi nita vie od sredstva da
se za kratko vreme obogati, kako bi iao dalje i nastavio da se bo
gati" (Fichte, 216). Kuda god stignu, Francuzi ostavljaju pusto
i Nemci treba da shvate da e moi da opstanu samo ako slede
primer svojih "predaka i upuste se u borbu na ivot i smrt sa
ovim opakim porobljivakim narodom.
Kada se sve to ima u vidu, postaje jasno to u gotovo
itavoj Evropi upravo sa Francuskom revolucijom pravo na otpor
(domaem!) tiraninu poinje da slabi i da se povlai pred naciona
listikim diskursom: narod sada prerasta u jedinstveni istorijski
subjekt koji vodi ratove protiv svojih "veitih neprijatelja drugih (obino susednih) naroda kao "pravih tirana". Sve one
teme koje su ranije problematizovane pod pojmom tiranije nepravda, tlaenje, ratno stanje, nepoverenje itd. - sada prelaze
u domen meuetnikih odnosa i revolucionarne romantike. Pra
vo na otpor tiraniji u modernoj epohi poee da iezava paralel
no sa tendencijama da se rat protiv neprijateljskog naroda ro
mantiarski proglaava ne samo otporom tiraniji nego i revolu
cionarnim "preporodom", kao i da se u zahtevu za trajnu dikta
turu prepoznaje ispunjenje "istorijske misije naroda kao revo
lucionarnog subjekta. Paraleleno sa prodorom novih harizmatskih voa i demagoga na sve demokratizovaniju politiku sce

287

nu narodnih/nacionalnih drava, pojam tiranije gubice sve vie

smisao i, paradoksalno, poee da slui jaanju njihove arbitrar
ne vlasti. Inicijalne slabosti koje su pratile izgradnju demokrat
skih ustavnih drava u modernoj epohi ostavile su prostor za
uspon onih istih tiranija o kojima su izvetavali i antiki pisci,
Posledica ove nesaglasnosti terminolokih i realnih politikih
promena dovela je do toga da podanici svoje nove tirane vie ni
su nazivali njihovim pravim imenom nego su ih romantiarski
uzdizali kao narodne idole, voe i heroje, prihvatajui njihova
ogromna politika ovlaenja kao jednostavnu posledicu revo
lucionarnog stanja i opasnosti koje neprekidno vrebaju od ne
prijateljskog (tiranskog) naroda. U celoj stvari najzanimljivije
jeste to to e autoritarni potencijal romantiarske obrade poj
ma "revolucije, koja je svoje prve plodove poela da daje za vreme jakobinskog terora, najvie posluiti najokorelijim snagama
starog reima, kada ga one budu tokom 19. veka preuzele i primenile u sopstvene svrhe. Preiveli apsolutistiki reimi na tlu
Evrope su se najkasnije 1848. definitivno uverili u snagu liberal
nih i demokratskih ideja koje su prodirale iz SAD i Engleske
(kasnije i iz Francuske) i odluili da sami uzmu "revoluciju u
ruke. Meajui elemente starog apsolutizma sa konstitucionalizmom i novonastupajuim nacionalizmom, spretni politiari
Bismarckovog kalibra uspee da podanicima svoju last uine
"pitkom i poeljnom, kako se u realnosti odnosa moi unutar
njihovih drava nita ne bi promenilo. Stavie, sa pokornim i
nacionalistiki mobilizovanim stanovnitvom moglo se zapoe
ti mnogo toga na svetskoj sceni i upravo u ovim novim kalkula
cijama politike moi (Machtpolitik) ve se kriju klice svetskih ra
tova 20. veka.
Romantiarske intervencije u pojmovima tiranije, pra
va na otpor tiraniji i revolucije dobie svoje najmalignije oblike
upravo tamo gde je sr staroreimskog apsolutizma ostala netak
nuta i gde se javila potreba za legitimiranjemprivida revolucionar
nih promena. Poto borba protiv nekog drugog tiranskog naro
da" i samostalno sprovoenje "narodne revolucije (koja se svodi
na pojaavanje nacionalistike mobilizacije) postaju najbolje sred
stvo za staroreimske vladare u ouvanju neograniene i neodgo
vorne vlasti, sasvim je jasno da u njihovim dravama ponestaje

28

mogunosti kako za korienje prava na otpor tiraniji tako i za iz

gradnju (demokratske) ustavne drave. Svaki oblik suprotstavlja
nja "svojim", "domaim vlastima nestaje iz politikog diskursa i
biva nadometen panegiricima o "istinskoj slobodi" (kojom te
vlasti usreuju jedino svoje podanike i nikoga vie), "svetskoistorijskoj misiji i si. Pruski reimski filozof Georg Friedrich
Wilhelm Hegel odlian je primer za to. Ve i sama pomisao o pra
vu na otpor tiraniji njemu je bila tako daleka da on nije, poput
Kanta,11 imao potrebe da ga uzme u razmatranje i eksplicitno od
baci (Petersen, 1996: 472). Umesto toga, u Hegelovoj filozofiji
prava pruska drava dobija mesto luonoe slobode u modernom
svetu i biva opskrbljena jednim "dubljim, "filozofskim i ve sa
svim jasnim nacionalistikim legitimitetom, koji e joj kasnije,
kada joj budu zapretila nova revolucionarna gibanja, biti od i te
kako velike koristi.

2. Nemaki nacionalizam Friedricha Engelsa

Hegelovi najistaknutiji uenici Marx i Engels svakako ne spadaju
ni meu vodee ni meu posebno eksponirane batinike nemakog nacionalizma. Oni su prvenstveno bili zainteresovani za
emancipaciju proletarijata, pa tek na drugom mestu za emancipa
ciju Nemaca - to se i vidi iz njihove vizije konanog emancipovanja Nemaca: "Emancipacija Nijemca je emancipacija ovjeka. Glava te
emancipacije je filozofija, a njeno srce proletarijat" (Marx, 1972b:
160). Ali, s druge strane, put emancipacije proletarijata vodi pre
ko pojedinanih naroda, to konkretno znai da emancipacija (nemakog) proletarijata pretpostavlja emancipaciju Nemaca, tj.
stvaranje nemake narodne/nacionalne drave. U Manifestu Komu
nistike partije Marx i Engels piu da "proletarijat svake zemlje mo
ra prvo da svri sa svojom sopstvenom buroazijom (Marx i En
gels, 1974b: 388), tj. "mora da osvoji politiku vlast, da se podig

1 1 P o n ek im tu m a e n jim a , u K a n to v o j p o liti k o j filo z o fiji ip a k bi se m o g lo , m o

d a, nai m a lo m e s ta z a p ra vo na o tp o r u o n im s lu a je v im a k a d a " o v e k n ije
p o to v a n k a o o v e k (R e is s , 1 9 5 6 : 1 9 1 ) . M e u tim , s v e K a n to v e fo rm u la cije iz
k o ljih bi se m o g lo d e d u k o v a ti o v o p ra v o to lik o su m u tn e i u o p te n e d a je n e
m o g u e d o k u iti k a k o bi b ile p rim e n jiv e u p ra k si.

289

ne do nacionalne klase, da se sam konstituie kao nacija, to zna

i da je jo nacionalan" (Marx i Engels, 1974b: 393). Tek kada se
uzdigne u nacionalnu klasu i kada nestanu "suprotnosti izme
u klasa u samoj naciji nestaje i neprijateljski stav meu nacija
ma (Marx i Engels, 1974b: 395). Prema tome, zadatak je proleta
rijata svake zemlje da postane "nacionalna klasa, pa e tek tada
moi da se ukljui u stvaranje internacionalnog komunistikog
poretka.
Takav stav omoguio je Marxu i Engelsu da zastupa
ju odreene nacionalistike stavove, pre svega u vezi sa stvara
njem nemake drave i otpoinjanjem rata prtiv Rusa (odno
sno, Slovena uopte). Pogledaju li se lanci koje su Marx i En
gels pisali za Neue Rheinische Zeitung videe se da su im osnovni
ciljevi bili uspostavljanje unitarne nemake demokratske repu
blike i sveopti evropski rat protiv Rusije. Oba cilja nije trebalo
da budu sami sebi svrha nego su imala karakter sredstava u
kompletiranju prve faze borbe (nemakog) proletarijata da se
konstituie u "nacionalnu klasu. Zato se ovi nacionalistiki ele
menti njihovog uenja nikako ne mogu uzeti kao reprezentativ
ni za nemaki nacionalizam. Ali, razumevanje Marxovog i Engelsovog nacionalizma veoma je bitno za rekonstruisanje one
simbioze komunizma i nacionalizma koja e se uvrstiti u tota
litarnim reimima 20. veka. U svakom sluaju, sama injenica
da je nacionalizam igrao relativno vanu (iako ne i najvaniju)
ulogu u formulisanju teorije "klasinog marksizma" govori da
izmeu komunizma i nacionalizma ne postoji nikakav nuan
antagonizam, da su to dve kolektivistike ideologije koje imaju,
pored svega onoga to ih razdvaja, i meusobne dodirne take i
da meavina elemenata komunistike i nacionalistike ideologi
je u Staljinovoj strahovladi (o kojoj je bilo rei u 7. odeljku 17.
poglavlja) nije nikakva zloupotreba i iskrivljavanje "marksizma
nego njegovo legitimno edo.
Ni Marx ni Engels ne uspevaju da iskorae iz naciona
listike klime Srednjoistone Evrope, u kojoj se tokom 19. i 20.
veka rue stare imperije i nastaju nove narodne/nacionalne drave
(upor. detaljnije o tome: Kohn, 1962:309 i dalje). Proizvoljno po
vlaenje etnikih granica i spekulacije o "karakterima pojedinih

290

naroda ovog regiona nisu nita strano Marxu i Engelsu. Duh tog
vremena i prostora oni u potpunosti prihvataju i, kao i veina dru
gih intelektualaca sa tog podneblja,- postavljaju se krajnje pristrasno i navijaki prema sopstvenom ethnosu koji ima zadatak obra
zovanja narodne/nacionalne drave. Naposletku, kao to smo
imali prilike da vidimo, oni se takoe ne libe da propagiraju na
rodni rat koji bi vlastiti narod doveo u poziciju da, suoen na boj
nom polju sa "narodnim neprijateljem, pojaa sopstvenu kohezi
ju. U nastavku izlaganja panja e se posvetiti Engelsovom nacio
nalizmu, poto se mnogo vie "materijala ove vrste moe prona
i kod njega nego kod Marxa - i to naroito u spisima iz razdoblja
1848/1849.
Poetkom etrdesetih godina Engels je bio sklon da
prihvati pangermanski program i da u konkurentskom panslavistikom programu prepozna najljueg neprijatelja Nemake.
U prikazu knjige ultranacionalistikog nemakog profesora
Ernsta Moritza Arndta, Engels ukratko izlae pravce nemake
ekspanzionistike politike: "Jer, mislim, moda suprotno od
mnogih, ije je stanovite inae i moje, da je ponovno zauzima
nje lijeve obale Rajne na kojoj se govori njemaki, stvar nacional
ne asti, a germaniziranje Holandije i Belgije, koje su se odmetnule, za nas je politika nunost. Da li treba da u onim zemlja
ma dopustimo da se potpuno ugnjetava njemaka nacionalnost,
dok se na Istoku sve monije uzdie Slavenstvo?" (Engels,
1968:100).
Da to nije bio tek mladalaki nacionalistiki ispad svedoi i spis Nemaka ideologija, u kojem se Bruno Bauer i Max Stirner napadaju, izmeu ostalog, i zbog nedovoljno agresivnog stava
prema Francuskoj "Ti visokoparni i naduveni trgovci mislima
[Bruno Bauer i Max Stirner] [...] pretvaraju pesmu o Rajni u du
hovnu pesmu, i osvajaju Elzas i Lotaringiju [Lorenu], potkradaju
i francuske filozofe umesto francusku dravu, germanizujui
francuske misli umesto francuske provincije (Marx i Engels,
1974a: 41). Iz ove kritike nemakih "trgovaca mislima" lako se da
rekonstruisati Marxov i Engelsov pozitivni program akcije nema
kih patriota: uzimanje zdravo za gotovo nacionalistike pesme o
Rajni Nicolausa Beckera, oduzimanje Alzasa i Lorene od Francu

291

ske i, nakon prisajedinjenja Nemakoj, germanizacija stanovni

tva ove dve provincije.12
A kada se 1848. zaotrio spor nemakih drava, a pre
svega Prusije, sa Danskom oko Siezviga i Holtajna, Engels se pri
druio kampanji za pripajanje Siezviga (buduoj) Nemakoj. U to
vreme Engels je na sledei nain objanjavao pravni osnov odu
zimanja Siezviga: "S istim pravom s kojim su Francuzi uzeli Flan
driju, Lotaringiju i Elzas i s kojim e pre ili posle uzeti Belgiju, s
istim pravom Nemaka uzima Slezvig: s pravom civilizacije protiv
varvarstva, napretka protiv ustajalosti (Engels, 1975b: 339). Bilo
bi veoma zanimljivo saznati zato u ovom konkretnom sporu Ne
maka oliava "civilizaciju" i "napredak", a Danska varvarstvo i
ustajalost. I zato je "civilizaciji potrebna ekspanzija i oduzi
manje varvarskih" teritorija?
Odgovor na ta pitanja moe se nai ako se pogleda jo
jedan primer na kojem Engels oprobava svoju teoriju osvajakog
prava "civilizacije protiv "varvarstva" - rat SAD i Meksika. Ve
od ranije su Marx i Engels hvalili SAD da svoj razvitak poinju sa
najprogresivnijim individuama starih zemalja, a stoga i sa najra
zvijenijim oblikom optenja koji odgovara tim individuama
(Marx i Engels, 1974a: 63). Po tom kriterijumu, Amerikanci su bi
li najnaprednija civilizovana nacija. A kada su ti isti Amerikanci
poveli osvajaki rat protiv Meksika, Engels je to tople* pozdravio
kao svojevrsno irenje "civilizacije. U lanku Demokratski pan
slavizam on hvali energine Jenkije koji su istrgli Kaliforniju
iz ruku lenih Meksikanaca" poto e na nju proiriti svoju na
prednu buroasku civilizaciju i trei put u istoriji dati svetskoj tr
1 2 T re b a ip a k rei da su se M a rx i E n g e ls b rzo o h la d ili o d o v o g p ro g ra m a e k s
p a n z ije N e m a k e na Z a p a d . K a d a je z a p o e la re v o lu c ija 18 4 8 . n jim a je b ilo ja
sn o d a b u d u n o st N em a k e kao "d e m o k r a tsk e re p u b lik e z a v isi o d p o m o i
F ra n c u sk e i da bi u ta k vim u s lo v im a z a h te v a ti o d is te te F r a n c u sk e v ra a n je
A lz a s a i L o ren e b ilo ravno s a m o u b is tv u . Z a to fe b ru ara 1 8 4 9 . E n g e ls p i e d a
su n em a k i zah tevi za vraan je A lz a sa , L o re n e i B e lg ije p o tp u n o n e o sn o v a n i
i d a "b i se n em aki d e m o k rati u in ili s m e n im k a d b i h teli d a stv o re p a n g e rm a n sk u n e m a c k o -d a n sk o -v e d sk o -e n g le sk o -h o la n d s k u a lija n su z a 'o s lo
b o e n je ' sv ih zem a lja u k o jim a se g o vo ri n e m a k i! N e m a k a d e m o k ra tija se,
na sreu , iz d ig la iznad tih fa n ta zija . [...] N e m a k a rev o lu cija se o stv a rila , n e
m a k a n acija je poela da n eto z n a i te k ta d a k a d se p o tp u n o o slo b o d ila tih
tri a rija (E n g e ls , I9 7 5 d : 2 3 5 ) .

292

govini nov pravac (Engels, 1975c!: 227). Mutatis mutandis, isto je

trebalo da vai i za Nemaku u sporu sa Danskom: Nemcima kao
"civilizovanijim ljudima potrebna je nova teritorija kako bi na
njoj proirili istu tu naprednu buroasku civilizaciju.
Naravno, poreenje progresivne buroaske civilizacije
SAD sa Nemakom koja jo u to vreme nije bila uspela da se konstituie kao drava (nacija), pa ni estito da pokrene proces indu
strijalizacije, deluje gotovo smeno. No, u tome je upravo sutina
nacionalizma: on bezmerno preuveliava "progresivnost sopstvenog naroda kako bi mu dodelio neka istorijska" (ili "civiliza
cijska) prava koja mu nikako drugaije ne bi mogla pripasti.
U svojoj pronemakoj agitaciji u razdoblju 1848/1849.
Engels se nije pozivao samo na "civilizaciju. Mnogo vei znaaj
za njega je imalo razlikovanje izmeu "istorijskih i neistorijskih
naroda, ili, pre, "revolucionarnih i "kontrarevolucionarnih.
Istorijski narodi su u njegovim oima bili oni narodi koji stva
raju istoriju i imaju snagu i volju za podizanje revolucija, dok je sa
"neistorijskim" i "kontrarevolucionarnim narodima" obrnut slu
aj. Naravno, za Engelsa su Nemci od 1848. bili unapreeni u
istorijski i revolucionaran narod, dok su sva ranija njegova i
Marxova podsmevanja i omalovaavanja Nemaca u poreenju sa
drugim progresivnim narodima (Francuzima, pre svega) u najkra
em roku zaboravljena. Engelsu se sada vie nije mogla dogoditi
"omaka da - kao krajem 1845 - napie da se u Nemakoj vie
ne dogaa nikakva istorija (Marx i Engels, 1974a: 29). Naprotiv,
Nemci su sada bili uzdignuti u "istorijski" i revolucionaran" na
rod pred kojim se 1848. otvorila sjajna budunost. Sto se, pak, ni
malo sjajne nemake prolosti tie, nju je Engels gledao da to vi
e "potisne" u zaborav. U onim retkim prilikama kada je ta pro
lost izbijala na povrinu brzo se pretvarala u neistu savest koja
je pred Nemce postavljala obavezu da buduim podvizima speru
ljagu prolosti. Pod tim uslovima, Nemcima se mogla progledati
kroz prste njihova prolost i moglo ih se pripustiti u drutvo rav
nopravnih "istorijskih" i "revolucionarnih naroda. Engels u tom
smislu pie karakteristine redove: "Krivica za niskosti koje su uz
pomo Nemake izvrene u drugim zemljama ne pada samo na
vlade nego velikim delom i na sam nemaki narod. Da nije bilo
njegove zaslepljenosti, njegovog ropskog duha, njegove spremno

293

sti da bude landskneht, dobroudan krvnikov pomonik i poslu

no orue gospode po milosti bojoj, nemako ime bilo bi manje
omraeno, proklinjano i preirano po inostranstvu, od Nemake
ugnjeteni narodi ve bi davno doli do normalnih uslova za slobo
dan razvitak. Sada kad Nemci zbacuju vlastiti jaram sa sebe, ita
va njihova politika prema instranstvu mora se menjati. Inae e
naa mlada, gotovo samo nasluivana sloboda [sic!] biti okovana
u iste okove kojima mi okivamo druge narode. Nemaka se oslo
baa u onoj meri u kojoj ostavlja slobodu susednim narodima"
(Engels, 1975a: 134).
U stvarnosti, ta novoosloboena "revolucionarna Ne
maka ne samo da nije bila voljna da "ostavi slobodu susednim
narodima nego je odmah inicirala novu ratnu politiku. Osim neuspenog pripajanja "varvarskog", neistorijskog" i kontrarevoluonarnog" lezviga, naroit znaaj trebalo je da ima pohod na
bastion kontrarevolucije - Rusiju. Rusija je bila posebno opasan
neprijatelj poto je bila mogui pijemont okupljanja svih Slovena.
A Sloveni su, uzeti kao celina (sa jedinim izuzetkom Poljaka)
predstavljali najautentinije neistorijske" i kontrarevolucionarne narode: Sloveni su kao jedan ovek stali pod zastavu kontrare
volucije. [...] U toku jednog meseca [februara/marta 1848] svi za re
voluciju zreli narodi uinili su svoju revoluciju, svi nezreli narodi
ujedinili su se protiv revolucije (Engels, i975d: 233)* Umesto re
volucionarnog uenja, Sloveni su prihvatili panslavizam i okrenu
li se stvaranju jedne nove imperije sa Rusijom na elu i borbi pro
tiv neprijatelja Rusije - Nemaca pre svega: "Panslavizam je, po
svojoj osnovnoj tendenciji, uperen protiv revolucionarnih eleme
nata Austrije i stoga od samog poetka reakcionaran. [...] Nepo
sredan cilj panslavizma je uspostavljanje slovenske imperije od
Rudne gore i Karpata do Crnog, Egejskog i Jadranskog mora pod
ruskom vlau (Engels, 1975c: 144).13 Zbog svega toga Engels je
bio voljan da Slovenima u celini (poto se ponaaju kao jedan o
vek) objavi rat na ivot i smrt: Na sentimentalne fraze o bratstvu

13 Z a n im ljiv o je na m argin i p o m en u ti d a su s e 1 8 4 8 / 1 8 4 9 . M a rx i E n g e ls to lik o

u p la ili o d p an slav iz m a da su k a sn ije i u B a k u n jin o v o j id eji S lo v e n s k e fe d e
ra cije v id e li jed an o b lik isp o lja v a n ja p a n s la v iz m a i id e o lo k i o s n o v za n a p re
d o v a n je ru s k o g im perijalizm a.

294

koje nam se ovde serviraju u ime najkontrarevolucionarnijih naci

ja Evrope odgovaramo da je mrnja prema Rusima bila i jo jeste
prva revolucionarna strast kod Nemaca, da joj je od vremena revolu
cije pridola mrnja prema Cesima i Hrvatima i da mi, u zajednici
s Poljacima i Maarima, moemo revoluciju uiniti bezbednom
samo najodlunijim terorizmom protiv tih slovenskih naroda. Mi
sada znamo gde su koncentrisani neprijatelji revolucije: u Rusiji i
austrijskim slovenskim zemljama, i nikakve fraze, nikakva ukazi
vanja na neodreenu demokratsku budunost tih zemalja nee
nas zadrati da nae neprijatelje tretiramo kao neprijatelje. [...]
Neka tada bude borba, neumoljiva borba na ivot i smrt sa Slovenstvom koje izdaje revoluciju" (Engels, i975d: 237).
Iskonska mrnja Nemaca prema Rusima, na koju se
Engels tako spremno pozvao, vrlo brzo po izbijanju revolucije
1848. prelila se na sve Slovene (sa izuzetkom Poljaka). Zato se u
Engelsovim delima iz tog doba, ali i kasnije, moe nai mnotvo
pogrdnih izraza i krajnje negativnih kvalifikativa slovenskih naro
da, koji predstavljaju neistorijske narode, kontrarevolucionarne narode, "otpatke naroda" - Bugari su ak "svinjski narod
(Engels, i979p: 2.42) - kojima je jedino "oslobaajue oruje i
spona jedinstva ruska knuta" (Engels, 1975c: 145).
Ako se posmatra ukupan Engelsov ratno-propagandni
angaman 1848/1849, onda je bilans najavljene promene nemake "politike prema inostranstvu iji je cilj zatita slobode susednih naroda ovakav: protiv Danske je pokrenut - sa Engelsovom
podrkom - osvajaki rat (cilj je bio oduzimanje Slezviga), protiv
Slovena koji ive na teritoriji Austrije ostalo se samo na pozivanju
na "najodluniji terorizam, dok je protiv Rusije bila upravljena
uglavnom uoptena ratna propaganda. Osim toga, Engels je po
sredno zagovarao i rat protiv Engleske, i to u vidu podrke zahteva za nacionalno samoopredeljenje Iraca, koji imaju misiju razbi
janja Velike Britanije (upor. Engels, 19790:233). Isto pravo treba
lo je priznati Poljacima i Maarima (koji su se 1848. solidarisali sa
revolucionarnim Nemcima), a uskratiti svim slovenskim narodi
ma (osim ve pomenutih Poljaka) koji su iveli u Rusiji, Prusiji,
Turskoj i Austriji (Martin, 1968: 231).
Poljaci su u svojim zahtevima za dobijanje nacionalne
drave po Engelsovom miljenju zasluivali podrku revolucio

295

narnih Nemaca naprosto zato to je njihova "mrnja protiv Rusa

ak jaa od mrnje protiv Nemaca, i s punim pravom (Engels,
I975d: 234). Meutim, postojao je mnogo jai razlog od mrnje
prema Rusiji zbog kojeg su Poljaci uivali tolike Engelsove simpa
tije. Poljska drava - koja bi se uspostavila na utrb Ukrajinaca,
Litvanaca i Belorusa - bila bi jak pufer izmeu budue nemake
drave i Rusije, a time i dobra zatita od ruskih kontra,revolucio
narnih talasa. Onog momenta kada bi tog razloga nestalo istopile
bi se Engelsove simpatije prema Poljacima i ovi bi bili tretirani go
re nego svi drugi Sloveni. O tome dobro svedoi Engelsovo pismo
Marxu od 23. maja 1851 (dakle, iz vremena kada su se revolucio
narne strasti bile slegle) u kojem se razmatra mogunost saveza
izmeu Nemake i Rusije. U tom pismu Engels pie da bi Nemaka mogla u Rusiji imati jednog mogueg saveznika, i u tom slu
aju Poljaci bi postali nemaki neprijatelji: "Ukoliko vie razmi
ljam 0 toj stvari, utoliko mi biva jasnije da su Poljaci une nation
foutue koji e se kao sredstvo moi upotrebiti samo dotle dok sa
ma Rusija ne bude uvuena u agrarnu revoluciju. Od tog momen
ta Poljska vie apsolutno nema nikakav raison detre. Poljaci nisu
u istoriji inili nikad nita drugo do hrabre kavgadijske gluposti.
A ne moe se navesti ni jedan jedini momenat kada je Poljska, ak
i u odnosu prema Rusiji, uspeno predstavljala napredak ili uini
la ma ta od istorijskog znaaja. Rusija je, naprotiv, tvarno pro
gresivna u odnosu na Istok. [...] Ubeen sam da e se ta [agrarna]
revolucija u potpunosti ostvariti pre u Rusiji nego u Poljskoj, zbog
nacionalnog karaktera i zbog razvijenih buroaskih elemenata u
Rusiji. ta su Varava i Krakov prema Petrogradu, Moskvi, Odesi
itd.! Rezultat: Poljacima na zapadu oduzeti ono to se moe, nji
hove tvrave, pod izgovorom zatite, okupirati Nemcima, naroi
to Poznanj, pustiti ih da gazduju, poslati ih u vatru, izjesti im ze
mlju, kljukati ih sa izgledom na Rigu i Odesu, i u sluaju da bude
mogue pokrenuti Ruse, sklopiti sa ovima sporazum i primorati
Poljake da popuste. Svaki col koji mi na granici od Memela do
Krakova ustupimo Poljskoj, vojniki potpuno upropauje tu io
nako ve sasvim slabu granicu i otkriva itavu obalu Baltikog mo
ra do tedna (Engels, i979m: 297).
Kada se sve to uzme u obzir, onda cela Engelsova pri
a o istorijskim i neistorijskim", to jest revolucionarnim i

"kontrarevolucionarnim" narodima postaje obina lakrdija. Nemaka je uzdignuta u "istorijski i revolucionaran" narod samo
zato to je u jednom trenutku u njoj nastao jedan slabaan konstitucionalni pokret koji je u roku od neto vie od jedne godine
zavrio potpunim neuspehom. Zarad slavne budunosti, koju je
ovaj konstitucionalni pokret obeavao, Engels je bio voljan da
Nemcima zaboravi njihovu celokupnu kontrarevolucionarnu
istoriju. Na drugoj strani, svrstavanjem Iraca meu istorijske" i
"revolucionarne" narode, Englezi su implicitno gurnuti meu
neistorijske" i kontrarevoluoname narode, gde su mogli da
sretnu Ruse i sve ostale Slovene (pa ak i same Poljake, kada je
Engels planirao savez Nemaca i Rusa). Iza cele te dubiozne prie
krila se jednostavna i jasna nacionalistika logika razvrstavanja
Nemcima prijateljskih i neprijateljskih naroda. Najvei prijatelji
Nemaca bili su, po Engelsovom miljenju, Francuzi i zato su te
dve nacije tretirane kao najistorijske i najrevolucionarnije.
Njihovi najvei neprijatelji bile su dve imperije - britanska i ruska
i zato su najvei (secesionistiki) neprijatelji tih imperija - Irci
i Poljaci - bili primljeni u krug istorijskih i revolucionarnih
naroda. Engels ,naalost nikada nije postao svestan da u korenu
njegovih razlikovanja "istorijskih" ("revolucionarnih) i "neistorijskih ("kontrarevolucionarnih") naroda lei nacionalistika lo
gika razvrstavanja na narodne prijatelje i narodne neprijatelje, ko
ju je pozajmio od njemu inae mrskih "buraoskih ideologa".
Najvei paradoks moda lei u tome to je ista ta logika obilato
bila koriena i prilikom stvaranja Drugog i Treeg rajha, iji su
tvorci - Bismarck i Hitler - gajili otvorene animozitete prema ko
munizmu i progon komunista pretvorili u jedan od osnovnih stubova svoje vlasti. Ma koliko ve sama po sebi protivrena i neprimerena realnosti bila, Marxova i Engelsova koncepcija socijali
stike revolucije bie u dobroj meri razbijena dejstvom onih sna
ga koje su znale da sprovode nacionalizam mnogo doslednije i
nedvosmislenije nego oni.

3. Nastanak italijanskog faizma

Simbioza komunizma i nacionalizma u 19. veku, kojoj, kao to
smo imali prilike da vidimo, nisu mogli da odole ni Marx i Engels,

297

u 20. veku dobija posebnu dinamiku, koja e se materijalizovati u

totalitarnim reimima. Prvi koji je ovu novu dinamiku otkrio i u
potpunosti joj se prepustio bio je italijanski faizam. Kljuni ovek koji je pred italijanski faizam postavio taj epohalni zadatk
bio je Benito Mussolini. Mussolini je sve do 1914. bio fanatini i
beskompromisni komunista i po svim kljunim pitanjima Lenjinov istomiljenik. Covek koji se smatrao Sorelovim uenikom
(upor. o tome detaljnije: Gregor, 1969:113-120), koji se hvalio da
je Blanquijevo uenje uveo u italijanski socijalizam i koji se moda
upoznao sa Lenjinom prilikom jednog boravka u Svajcarskoj (u
svakom sluaju poznavao je neke ljude iz Lenjinovog najprisnijeg
kruga), imao je intelektualni razvoj kao i voa ruskih boljevika.
Kao i Lenjin, i on je partiju (tj. Socijalistiku partiju Italije) treti
rao kao militantnu organizaciju profesionalnih revolucionara, ko
ja predstavlja nosioca klasne svesti i stara se da tu svest unosi u
radniku klasu, inae sklonu "dejim bolestima reformizma, sindikalizma itd. (Nolte, 1990:163). U Italiji se i on, kao i Lenjin u
Rusiji (dodue iz egzila), neumorno borio protiv ovih zala soci
jalistikog pokreta i u tome iao tako daleko da je izazivao rascep
u Socijalistikoj partiji Italije, slian rascepu na boljevike i menjevike u ruskoj socijaldemokratiji. U tom pogledu, Ernst Nolte
ima pravo kada Mussolinija proglaava prvim i jedinim evropskim
komunistom koji je "osvestio radikalno (komunistiko) krilo
Socijalistike partije Italije i odvojio ga od reformistikog krila bez
pomoi ruskih boljevika (Nolte, 1990: 163). U svakom sluaju,
on e i kao faista ponosno isticati svoje "oinstvo nad italijanskim komunizmom.
Slinosti izmeu Mussolinija i Lenjina ovde ne presta
ju. Kao i Lenjin, i Mussolini je smatrao da e Prvi svetski rat, po
sebno ako bude dug i iscrpljuju, dovesti do socijalistike revolu
cije (Pipes, 1994:251). Zato e on pozdraviti izbijanje rata i poeti
propagandu za prikljuenje Italije silama Antante. Drugi razlog za
to lei u njegovoj germanofobiji, koja se tokom rata radikalizuje i
proiruje u antimarksizam. U rat Mussolinija, naime, tera mrnja
prema Austriji i Nemakoj i shvatanje da je germanski duh du
boko proet militarizmom i da je ponovo postao uzronik sukoba
meu narodima koje jedino rat moe da okona. Nemaka i Au
strija su, u elji da pokore itavu Evropu, krenule u rat i Italija mo

29S

ra da se prikljui silama Antante ako ne eli da i sama postane plen

ove dve zemlje. Zato Mussolini decembra 1914. stvarafascio d'azione rivoluzionaria (grupu za revolucionarnu akciju) iji je cilj "unite
nje Nemake Hoencolerna i Scheidemanna (cit. prema: Carsten,
1969: 47). U tom kontekstu on sada pominje "Marksa i Englesa,
koji su bili fanatini nacionalisti i ubeeni militaristi (cit. prema:
Nolte, 1990:182). Marxov i Engelsov nemaki nacionalizam po
staje tako za Mussolinija jo jedan dokaz za postojanje "german
skog militaristikog duha i daje mu povoda da i on sam pone da
eksperimentie sa povezivanjem komunizma i italijanskog nacionalizma.
Mrnja prema Nemcima ne navodi Mussolinija da za
mrzi samo Marxa i Engelsa ve i samog Lenjina, kao "ekstremistu
u slubi Nemake, koji je zbog komunistikih ideja spreman da
proda vlastitu domovinu Nemcima. Iz Mussolinijeve perspekti
ve, Lenjin ne uspeva da pomiri komunizam i nacionalizam i zbog
toga ga treba prezreti i odbaciti. Mir u Brest-Litovsku uvrstio je
Mussolinija u uverenju da su internacionalistiki socijalisti (ko
munisti) kukavice i da je dobro uinio to je raskinuo sa njima u
Italiji. Ali, samo pola godine kasnije, s obzirom na odlunost sa
kojom su boljevici krenuli u graanski rat u Rusiji, Mussolini po
inje da se divi "Lenjinovoj brutalnoj energiji (cit. prema: Nolte,
1990:185-186). On tada vie uopte ne veruje da Lenjin izgrau
je komunistiko drutvo jer je razotkrio njegovo "kapitalistiko,
ratniko, nacionalno lice. Dakle, Mussolinijev stav se drastino
menja: od nenacionalistikog komuniste Lenjin je za njega postao
nekomunistiki (reakcionarni) nacionalista. Meutim, premda
"najreakcionarniji vladar u Evropi, Lenjin ipak po Mussolinijevom miljenju zasluuje divljenje zbog neobuzdane volje za mo i
heroizma.
Po zavretku rata, uvuen u sporove na politikoj sceni
Italije, Mussolini se profilira kao kritiar ideje prenoenja ruskog
komunistikog eksperimenta u Italiju. On tvrdi da je ve u to vreme "socijalizam kao doktrina mrtav - ili, tanije, rascepljen izme
u boljevizma i revizionizma - i da na nivou prakse preivljava
jo samo kao "resantiman koji se obruava na svakoga ko je hteo
da uestvuje u Prvom svetskom ratu i time pomogne svojoj domo
vini (Mussolini, 1976:210). Konstatacija o smrti socijalizma kao

299

doktrine", primenjena na Italiju neposredno posle Prvog svetskog

rata, oznaavala je jednostavnu injenicu da su italijanski socijali
sti potpali pod uticaj Moskve i da su radikalizovali svoje napore u
pravcu "socijalistike revolucije u Italiji po boljevikom modelu.
Avgusta 1919. oni pozivaju proletarijat da izvede "nasilno osvaja
nje politike i ekonomske vlasti i preda je "potpuno i iskljuivo
radnikim i seljakim savetima. U oktobru iste godine socijali
stiki kongres u Bolonji doneo je odluku o pristupanju Komuni
stikoj internacionali, kojom su dominirali ruski boljevici (Car
sten, 1969: 53). U prvoj polovini sledee godine Italiju zahvata talas trajkova i socijalnih nemira, koji je, meutim, tokom leta
spontano utihnuo. Italijanski socijalisti jednostavno su se pokaza
li kao nesposobni da uine ono to su Lenjin i drugovi uradili u Ru
siji, zbog ega se moe rei da je ve poetkom jeseni 1920. socija
listiki "revolucionarni pokret slomljen (Sabo, 1978:75).
Epohalni neuspeh italijanskih socijalista da u Italiji us
postave boljeviki totalitarizam ostavio je prostor za neku drugu
totalitarnu partiju da pokua da ostvari isti cilj. To je prilika za
Mussolinija i njegovu faistiku partiju da svoju afirmaciju nau
upravo u unitavanju ve razbijenog konkurenta u uspostavljanju
totalitarnog reima i "zatiti" drave od socijalista. Ako se apstrahuje teror kojem su faisti podvrgli socijaliste (kasnije i komuni
ste) u narednim godinama, najubojitiji Mussolinijev napad na So
cijalistiku partiju Italije ciljao je kukaviluk i nesposobnost njer
nih lanova, koji, po njegovim recima, puno priaju, a zapravo ne
maju hrabrosti da uine ono to je Lenjin uinio u Rusiji. Ova par
tija, koja Italijanima pokuava da navue koulje ruskih muika,
treba da prestane da izigrava "lavove" jer je sastavljena samo od
"zeeva", i da govori o "barikadama jer je sposobna da ide samo
do "birakih kutija. Drugim recima, italijanski socijalisti ele da
imitiraju ruske boljevike iako nemaju kura i snagu da izvre pra
vu "revoluciju po boljevikom receptu.
U poetku Mussolini je tvrdio da je boljevizam ruini
rao ekonomski ivot Rusije i da e se isto desiti ako italijanski so
cijalisti krenu stopama svojih ruskih drugova. Poto hoe da "imi
tiraju ruski eksperiment" (Mussolini, 1964a: 99), italijanski soci
jalisti pokazuju da imaju reakcionarna" gledanja na ekonomiju,
koja bi, ako bi bila primenjena u Italiji, uinila na opstanak u da

300

nanjem svetu nemoguim (Mussolini, 1964a: 98). No, razloga

za strah nema, poto pobeda boljevizma u Italiji po Mussoliniju
uopte nije mogua: sva zapadna drutva (pa i italijansko) jedno
stavno su neuporedivo vie izdiferencirana i individualistika
nego rusko drutvo i samim tim "rezistentna na sirovu boljevi
ku ideologiju. Ipak, Mussolini je trezveno shvatao ekonomsku si
tuaciju u kojoj se nalazi Italija i sve ono to je deli od privreda raz
vijenih zapadnih drutava, zakljuujui da, kao jedna industrijski
nerazvijena, seljaka zemlja, Italija moe da rauna samo na agrar
nu revoluciju (Carsten, 1969: 56). No, tu su ponovo iskrsavale
slinosti sa Rusijom i Mussolini e zaista vremenom doi na sta
novite da je Lenjin u Rusiji ve bio sproveo jednu takvu agrarnu
revoluciju zahvaljujui emu e Rusija, po njegovom miljenju,
vrlo brzo postati jedna od najmonijih proizvoakih snaga u sve
tu (Nolte, 1990:215). To je bio ideal koji je manje-vie mogao da
vai i za Italiju, tako da u vreme konsolidacije oba totalitarna rei
ma Mussolini vie nee imati povoda da u ekonomiji trai njihove
presudne razlike.
Kao novopeeni nacionalista, Mussolini je odmah po
eo sa glorifikovanjem (svog) naroda i borbom protiv socijalista,
koji preuveliavanjem klasnih antagonizama prouzrokuju graan
ske ratove i rascepe u narodu. Ve u govoru prilikom osnivanja
(nukleusa) faistike partije 23. marta 1919. Mussolini istie da se
faisti bore protiv socijalista jer su ovi nasrnuli na naciju" (Mus
solini, 1964a: 97). Kasnije e Mussolini za bajku proglasiti bolj
eviki (i, uopte, ortodoksno marksistiki) aksiom o nepomirlji
vom sukobu izmeu buroazije i proletarijata, preuzimajui
osnovni nacionalistiki aksiom po kojem su "proletarijat i buro
azija integralni delovi jedinstvene celine" - nacije (Mussolini,
1964b: 102). Tako je na mesto klasnog mita i klasnog neprijatelj
stva stupio novi nacionalni mit i nacionalno neprijateljstvo. Na
mit je nacija, veliina nacije - zakljuie Mussolini efektno 24.
oktobra 1922, pred svoj uveni mar na Rim (Mussolini, 1964c:
106). Meutim, osporavao on klasni antagonizam na teorijskom
nivou ili ne, faizam e po osvajanju vlasti morati da se suoi sa
konkretnim problemom organizacije "besklasne privrede. I bie
primoran da ui od boljevika i svoje korporativno ureenje pod
vrgne kontroli partije na nain veoma slian onom na koji su bolj

301

evici sindikate podvrgli svojoj kontroli (Sturzo, 1976:225). Gio

vanni Gentile u svomManifestu faistikih intelektualaca intelektualci
ma svih nacija iz 1925. hvalie faiste da su uspeno pomirili" dr
avu i sindikate upravo zahvaljujui socijalistikom iskustvu svo
jih voa - Mussolinija pre svega (Gentile, 1976:116).
Ono to je boljevike i faiste verovatno najvie pove
zivalo bila je njihova zajednika mrnja prema liberalizmu i te
nja da demokratsku ustavnu dravu nadomeste totalitarnim re
imom. Tu bliskost Mussolini nikada nije pokuao da prikrije. U
jednom govoru 1932. on e konstatovati: U celokupnom nega
tivnom delu mi smo slini. Mi i Rusi smo protiv liberala, protiv
demokrata, protiv parlamenta (cit. prema: Pipes, 1994: 252).
Slinu vezu Mussolini je ranije bio sklon da pronae i izmeu fa
ista i italijanskih komunista (21. januara 1921. jedan broj otcepljenih socijalista osnovao je Komunistiku partiju Italije). U go
voru u Domu predstavnika, odranom 1. decembra 1921, on se
obratio direktno italijanskim komunistima sledeim recima:
Prihvatam da meu nama i komunistima nema politikih afini
teta, iako postoje intelektualni afiniteti. Mi, kao i vi, smatramo
neophodnom centralizovanu i unitarnu dravu, koja namee gvo
zdenu disciplinu svim pojedincima, s tom razlikom da vi dolazi
te do tog zakljuka preko koncepta klase, a mi dolazimo do toga
preko koncepta naroda (cit. prema: Gleason, 1995. 32). Jo dalje
je otiao bivi Mussolinijev prijatelj Torquato Nanni, koji je
1924. poredio faizam sa boljevizmom u pozitivnom smislu i
konstatovao da su to dva razliita, ali ne i meusobno iskljuujua momenta u istorijskom kretanju od kapitalizma ka socija
lizmu (Nolte, 1991b: 212).14
Ipak, neoboriva je injenica da je Mussolini u Italiji za
tro radniki pokret (iji je projekt boljevike revolucije ve bio doiveo propast) i da se, tokom svoje vladavine, vrlo esto krajnje ne
prijateljski izraavao o boljevizmu, ime je sebi pribavio status
jednog od njegovih najeih kritiara. Meutim, ta kvalifikacija
1 4 U is to vre m e su ita lijan sk i lib era li, p o p u t S a v e r ia N ittija , i k a to lik i k o n z e rv a tivci, p o p u t o sn ivaa k a to lik e n a ro d n e p a rtije D o n S tu rza , u fa iz m u i b o lj
e v iz m u tako e prep o zn avali d ve u o s n o v i v rlo sli n e po jave, ali su o sn o v u za
s li n o s t pro n alazili u p o vra tk u " a p s o lu t iz m u k o je m tee o b a p o k re ta tee
(N o lte , 1 9 9 1 b : 2 1 2 ) .

302

ne odgovara sasvim istini: Mussolini je jedino kritikovao nain na

koji su boljevizam razumevali i u Italiji primenjivali italijanski
socijalisti. On nije odbacio svoja stara socijalistika (tj. komuni
stika) shvatanja nego je traio formulu kako e ih pomiriti sa no
vonastalim nacionalistikim shvatanjima. Uostalom, nije uzalud
Palmiro Togliatti optuivao faiste da imaju eklektiku ideologiju,
u kojoj se, pored dominantnih nacionalistikih, nalaze i komuni
stiki elementi: "krade se i od komunizma: planovi itd. (Toljati,
1981: 30). Meutim, Moskvi odani komunista Togliatti nije pre
cizirao ta su sve to jo - pored "planova - faisti pokrali od
komunista. Stavie, problematian je i sam pojam "krae, poto
je Mussolini, kao prvi pravi evropski komunista, mogao samo da
krade od nacionalista, ali ne i od onih socijalista, koji su, poput
Togliattija, tek mnogo kasnije od njega, i to po direktivi Moskve,
postali komunisti. A faistima je bio zajedniki sa komunistima
nasilan nain na koji je elita profesionalnih revolucionara osvojila
vlast (Latey, 1972: 97) i, odmah po okonanoj "revoluciji", uspo
stavila tiraniju svoje partije.
U tom pravcu Mussoliniju je ruski boljevizam (barem
onako kako ga je on doivljavao) pruao vrlo vrednu inspiraciju.
Kada je Mussolini pisao da je jedna partija koja totalno ovladava
jednom nacijom [...] nova injenica u istoriji (Mussolini, 1976:
216), on je mislio na svoju faistiku partiju, iako je ona ve ila
putem koji su utabali ruski boljevici pre nekoliko godina. Fai
zam zato moe biti nova injenica u istoriji samo kao simbioza
komunizma i nacionalizma, tj. kao ideologija koja na odgovarajui
nain preuzima boljeviko (predstaljinistiko) iskustvo, mea ga
sa italijanskim nacionalistikim tradicijama i prilagoava italijanskim politikim, ekonomskim i socijalnim prilikama posle Prvog
svetskog rata. Osnivanje (nukleusa) faistike partije 23. marta
1919. rukovoeno je upravo idejom da se afirmie italijanski na
cionalni socijalizam, koji e spasiti ideju socijalizma od upropaavanja kojem ju je izloila Socijalistika partija Italije. Zato ne
iznenauje injenica to je rani program (nukleusa) faistike par
tije iz juna 1919. bio gotovo isti kao i program Socijalistike parti
je Italije. Razlika je bila u Mussolinijevom otvorenom i bezokolinom insistiranju na nasilnim akcijama, u rasponu od trajkova
do revolucionarnog rata (Pipes, 1994: 251). Upravo u tom seg

303

mentu najvie dolazi do izraaja uticaj ruskog boljevizma. Meu

tim, kako istie Richard Pipes, to ne znai da je ruski boljevizam
"prouzrokovao" faizam (ili, kasnije, nacionalsocijalizam): Moe
se rei da im su antidemokratske snage u posleratnoj Italiji i Nemakoj stekle dovoljno moi, njihove voe su imale pri ruci gotov
model koji su mogle da slede. Sva obeleja totalitarizma imaju
preteu u Lenjinovoj Rusiji: zvaninu, sveobuhvatnu ideologiju;
jednu partiju izabranika koja na elu ima 'vou' i vlada elom dr
avom; policijski teror; kontrolu vladajue partije nad sredstvima
komunikacija i vojnim snagama, centralnu komandu nad ekono
mijom" (Pipes, 1994:245).
U tom smislu je od najveeg znaaja Mussolinijevo po
vezivanje sa tzv. arditima, bivim frontovskim vojnicima, koji e
vremenom formirati jezgra akcionih trupa (squadre d'azione), i
postati udarne palice faizma i glavni instrument sistematskog
zatiranja politikih protivnika. Iako najslinije crnostotinaima u
caristikoj Rusiji, ove akcione trupe odigrale su onu ulogu u stva
ranju totalitarnog reima koju je od kraja 1917. igrala ruska eka.
Uostalom, slinost faistikih akcionih trupa sa ekom nije bila
sluajna, poto su ih i sami faisti, meu sobom, pola u ali, ali
pola u zbilji, tako nazivali. Poetkom 1920. faistike akcione tru
pe zapoinju sa teroristikim akcijama protiv seljaka i socijalista,
po ugledu na ono to su boljevici radili u Rusiji, ali time ne osva
jaju odmah celokupnu vlast nego tek zadobijaju simpatije indu
strijalaca i zemljoposednika (Pipes, 1994: 252). Kako je u to vreme celu Italiju tresao talas trajkova, ije su voe pozivale na izvr
enje socijalistike revolucije", faisti su se profilisali kao glavna
snaga koja je to spreavala i na koju su tradicionalne politike sna
ge u Italiji morale da se oslone. A kada su ostvarili pobedu nad so
cijalistima (i komunistima), faisti su mogli da preu u kontraofanzivu i da zaponu svoj proboj u institucije drave. Italijanska
"faistika revolucija" tako je polagano poela da se zahuktava, da
bi do 1927. dovela do "totalnog faiziranja Italije.
Ono to je na kraju ostalo kao povod za sukob sovjet
skog i italijanskog totalitarnog reima bio je nacionalizam. Naci
onalistika mitomanija vodila je Mussolinija da faistiku varijan
tu svetske revolucije vrati u nacionalistiki diskurs borbe naro
da za uspostavljanje imperije i ovladavanje celim svetom - kao to

je to Italijanima (tj. Rimljanima) ve jednom bilo uspelo u anti

kom dobu: "Faistika drava je volja za mo i vladavinu. Njoj je
rimska tradicija pokretaka,ideja (un'idea diforza). [...] Za faizam
je tenja za imperijom, tj. za ekspanzijom nacije, izraz vitalnosti.
Njena suprotnost, elja da se ostane kod kue (ii piede di asa),
znak je propasti (Mussolini, 1976:220). Na temelju ovakve vitalistike koncepcije, Mussoliniju ne preostaje nita drugo do da po
zove Italijane da ga slede u ponovno osvajanje sveta, koji je ne
kada bio njihova svojina i koji to moe postati opet (Nolte,
1990:215). Taj nacionalistiki motiv odvaja Mussolinija od Lenjinovih projekata svetske socijalistike revolucije i predstavlja za
pravo pravi kamen spoticanja u prihvatanju ruskog boljevizma.15
Kasnije, tokom tridesetih godina, Mussolini je nalazio mnogo vi
e simpatija za Staljinov projekt obnavljanja ruske imperije, a
j.933. je ve mogao da pone da primeuje sve izrazitiju "konver
genciju" dva totalitarna reima (Gregor, 1969: 345). Konano,
1938, nakon velikih istki u SSSR-u, on je zakljuio da je Staljin
postao "tajni faista i da je u SSSR-u na delu trijumf faizma.
Ipak, uprkos svemu tome, Mussolini nije uao u savez
sa "faistikim" SSSR-om nego sa jednom drugom "faistikom
dravom - Treim rajhom - koja je imala svoju raunicu da krene
u rat sa SSSR-om. Iz same Mussolinijeve perspektive, Drugi svetski rat je trebalo da bude pre svega borba dve "faistike drave za
uspostavljanje svojih imperija nautrb - izmeu ostalog - tree
"faistike drave. U pitanju, dakle, nikako nije bio rat ideologija
(faizam - boljevizam), nego rat u kojem konkurentne "faisti
ke drave nastoje da izgrade svoje imperije. Tako je Mussolini 1.
jula 1941, neposredno po otpoinjanju nemake invazije na SSSR,
rekao grofu Cianu: "Pogreno je govoriti o antiboljevikom ratu.
Hitler zna da boljevizam ve due vreme ne postoji. Nijedan
pravni sistem ne titi tako dobro privatnu svojinu kao ruski Gra
anski zakon. On [Hitler] bi pre trebalo da prizna da hoe da po15 F a isti k o sh va ta n je revo lu c ije ra z lik u je se o d b o lj e v i k o g p o to m e to n a
g laav a n acio n aln i p re p o ro d i, u to m k o n te k stu , v ra a n je sta ro m s ja ju i v e
liin i rim sk e im p e rije . C u r z io M a la p a rte je ta k o n p r. p is a o d a je "k o n a n i cilj
fa is ti k e revo lu cije [...] o b n a v lja n je n a e p riro d n e i is to r ijs k e civ iliz a c ije , k o
ja je b ila u n i en a p o b e d o n o s n im u s p o n o m v a rv a rstv a u m o d e rn o m iv o t u
(c it. prem a: H a m ilto n , 1 9 7 8 : 8 5 ) .

305

bedi jednu veliku kontinentalnu silu, koja raspolae tenkovima od

52 tone i priprema se da izravna raune (cit. prema: Domarus,
1963: 1736). Pri tom je Mussolini, za razliku od Hitlera, bio ne
sklon da projekt izgradnje italijanske imperije (ba kao i nemake
imperije) poistoveti sa ovladavanjem celim svetom. On, tavie, 1.
januara 1940. opominje Hitlera da reenje pitanja vaeg ivotnog
prostora lei na istoku [tj. u SSSR-u] i nigde drugde, i da se zato
moraju obustaviti sve aktivnosti na zapadu, poto Sjedinjene dr
ave nee dopustiti potpuno unitenje demokratija (cit. prema;
Domarus, 1963: 1445). Oigledno, Mussolini je u SAD video ve
izgraenu i monu imperiju, u ije interese Italija i Nemaka ne
treba da diraju (jer rizikuju da izazovu ozbiljan sukob sa njom): za
izgradnju svojih imperija one su morale da se okrenu onim delovima sveta koji su bili izvan sfere njenih interesa.
Kada se to ima u vidu, vrlo je teko sloiti se sa Ernstom
Nolteom, koji zastupa tezu da je 1917. u Rusiji stvorena prva,16 a
1922. u Italiji i druga partija-drava, od kojih je svaka imala simpa
tizere irom Evrope i spremala se da protiv one druge ue u "evrop
ski graanski rat. Nije sporno da je pobedom boljevizma u Rusi
ji i faizma u Italiji potpuno izmenjeno lice Evrope u odnosu na ono
iz predratnog vremena (Nolte, 1987: 5), ali to jo uvek ne znai da
su ovo bile dve ideoloki suprotstavljene drave koje su reenje svo
jih sukoba mogle nai jedino u "evropskom graanskom ratu.
Naprotiv, u pitanju su bila dva totalitarna reima koja su se zasni
vala na prilino bliskim ideologijama (u kojima su samo komuni
stiki i nacionalistiki elementi bili razliito uravnoteeni) i koja su
imala veliki potencijal da uu u savez - da se u meuvremenu
(1933) nije pojavio trei totalitarni reim, koji je taj savez osujetio i
praktino sam, na osnovu svoje unutranje dinamike, razdelio stra
ne koje e se boriti u Drugom svetskom ratu. Mussolinijeva trage
dija upravo je to to je u Nemakoj doao na vlast nacionalsocijali
zam i uspostavio totalitarni reim koji e ga potpuno fascinirati,
koji e sasvim odagnati njegovu germanofobiju i koji e ga, svojim
suludim otvaranjem frontova na svim stranama, na kraju povui za

1 6 N o lte ta k o e n aglaava in jen icu d a je o d 1 9 1 9 . p o s to ja la i jed n a m e u n a ro d

na p a rtija (K o m in te rn a) ko ja je p o z iv a la n a o ru a n i u s ta n a k i g ra a n sk i rat u
sv im d r a v a m a sveta (N o lte , 1 9 8 7 : 3 ) .

sobom u katastrofu. Zato je na neki nain razumljivo da je nakon

pada sa vlasti 1943. Mussolini pokuao da se vrati svojim komuni
stikim izvorima u kratkotrajnoj Italijanskoj socijalnoj republici
(Nolte, 1990:251), koja nije nalikovala ni faistikoj Italiji, ni nacionalsocijalistikoj Nemakoj, nego ponajvie sovjetskoj Rusiji.
Mussolinijev faizam i Staljinov boljevizam pokazali
su koliki potencijal lei u spajanju i proimanju komunistikih i
nacionalistikih ideja i njihovom stavljanju u slubu legitimacije
totalitarnih reima. Iako izmeu dvojice totalitarnih tirana i nji
hovih politikih tvorevina postoje brojne razlike - u stepenu totalitarnosti, u spoljnoj politici, u odnosu prema kapitalu itd. - za
obojicu se moe rei da su izvorno ponikli na komunistikoj ide
ologiji i da su jevremenom obogaivali" nacionalistikim sadra
jima. To je put kojim u Nemakoj kreu tzv. nacionalboljevici
(upor. detaljnije: Schiiddekopf, 1972: 64 i dalje), iako na kraju ne
uspevaju da se domognu vlasti, ostavljajui zadatak izgradnje to
talitarnog reima neuporedivo uspenijim nacionalsocijalistima.
Uspeh nacionalsocijalista u Nemakoj pokazuje da je mogu i obr
nut put, kada totalitarni projekt polazi od nacionalistike (i eks
tremno rasistike) ideologije i u nju inkorporira pojedine komuni
stike elemente. O tome e biti rei u 20. poglavlju, prilikom raz
matranja zavretka prve rotacije Nemake revolucije.

307

NEMAKA REVOLUCIJA (I):

VAJMARSKA REPUBLIKA

Augsburkim mirom u Nemakoj je osuen na zaborav ceo onaj

deo Lutherovog uenja koji se odnosio na opravdanje prava na
otpor tiraniji. Umesto toga, kanonizovana je Lutherova rana
apologija vlasti po milosti Bojoj (Obrigkeit), kao jedini, nepriko
snoveni i opteprihvaeni legitimni oblik vlasti. Kvintesencija
Lutherovog uenja postala je reenica iz spisa Protiv razbojnikih i
ubilakih bandi seljaka iz 1525, koja glasi: Magarac mora da dobi
je batine, a rulja vladavinu sile; to je dobro znao Bog kada je vla
daru (oberkeyt) dao u ruke ma, a ne lisiiji rep (cit prema: Neumann, 1988:120). Nakon ovog uklapanja luteranstva u staroreimsku koncepciju apsolutizma, u Nemakoj je nastala velika
oseka u politikoj filozofiji. Nazadovanje u politikoj teoriji uslovljeno je takoe i jaanjem partikularizma i slabljenjem Rajha.
Najkasnije od Vestfalskog mira 1648. nemake kneevine prera
staju u teritorijalne drave (Kimminich, 1987: 201; Willoweit,
1990:105; Reinhard, 1999:56), iako u njima jo nema nikakvih
konstitucionalnih nagovetaja, niti se osea uticaj novih teorija
pozitivnog (dravnog i meunarodnog) prava, zasnovanog na
prirodnom pravu (Plessner, 1969: 42). Umesto drave i pozitiv
nog prava zasnovanog na prirodnim pravima i slobodama graa
na, minijaturne nemake drave poimale su se u terminima Bo
gom dane vlasti (Obrigkeit), inovnitva i vojske.
Francuska revolucija, a naroito ona faza u kojoj je Na
poleon preduzeo osvajanja po Nemakoj, nije uspela da ovaj tvr
dokorni apsolutizam ozbiljnije uzdrma. Apsolutni monarsi koji
su uli u Nemaki savez usvojili su 8. juna 1815. tzv. Nemake sa
vezne akte, koji su imali uzor u francuskom ustavu restaurisane
monarhije (Karti iz 1814) i po kojima je monarh 1) imao iskljuivo
pravo vladanja i komandovanja vojskom; 2) birao sebi ministre; 3)

toliko se uplitao u zakonodavstvo da je vaio kao dominirajui

faktor; 4) imao pravo veta i opseno pravo donoenja uredbi i uvo
enja vanrednog stanja; 5) sam sazivao i rasputao staleku skup
tinu. Restaurativno usmerenje Nemakog saveza, naroito u po
gledu odranja unutranjeg mira i reda u dravama saveza, jo
suvie uvrstili Beki zakljuni akti od 15. maja 1820.
Moglo bi se rei da je jedna od pozitivnih tekovina
ustavnog ustrojstva Nemakog saveza bilo i to to je u l. 13 Nemakih saveznih akata predvieno postojanje stalekih skuptina
u lanicama saveza, iako su im dodeljene vrlo skromne kompeten
cije koje nisu ugroavale vladare. Bile su birane na osnovu sutin
ski opteg ali ne i jednakog prava glasa. Obino su bile sastavlje
ne od dva doma: prvog (i ujedno mnogo vanijeg) koji su inili
plemii i drugog u koji su ulazili predstavnici graana. Metternich
i Gentz su 1819. u Karlsbadu izloili vrlo konzervativno tumae
nje l. 13 Nemakih saveznih akata, po kojem staleke skuptine
nisu bile nikakve predstavnike institucije (predstavnika vlada
bila je izriito zabranjena), niti su bile delovi dravne strukture
(dualizam vladara i stalea takoe je bio zabranjen). Idue godine
njih dvojica su u Beu dali novo, jo restriktivnije tumaenje pomenutog lana: vlast u svakoj dravi koja pripada Nemakom sa
vezu morala je pripadati iskljuivo vladaru, a on je imao slobodu
da neka svoja ovlaenja delegira stalekoj skuptini, ali ne i da ih
se odrekne. Time je predupreena mogunost da u nekoj dravi,
lanici Nemakog saveza, bude postepeno, u deliminim re
formama, uspostavljen dualizam vlasti izmeu vladara i stalea
(Hawgood, 1939:115-116).
Najvanije pitanje o kojem su odluivale staleke skup
tine bilo je budetsko - uz ogranienje koje je zabranjivalo pot
puno uskraivanje poreza. Staleke skuptine su, dodue, imale i
zakonodavna ovlaenja, ali su ona trpela bitna ogranienja koja
su ila od opstrukcije vladara1 do prevremenog rasputanja stale
kih skuptina. Naime, staleke skuptine bile su obavezne da od
mah po okupljanju reavaju pitanja koja bi im predoila vlada, a

1 N a jb o lji p rim e r za to p ru a k n e e vin a N a s a u , u ko jo j je o d 1 8 1 8 . d o 1 8 4 8 . d o n eto sa m o e s t z a k o n a p o v o d o m ko jih s u se s a g la s ili k n ez i sta le k a s k u p ti

na.

309

sve ostale aktivnosti (ukljuujui i moda najvanije pravo petici

je) su im ograniene time to su mogle biti arbitrarno rasputane
odmah po reavanju onih pitanja koja su interesovala vladu
(Ellwein, 1954:60).
Od ovog modela odudarale su samo tri junonemake
drave. Ustavi Bavarske (1818), Badena (1818) i Virtenberga (1819)
dokazali su da je u ovim dravama nezadrivo tekao prelazak od
starog reima ka konstitucionalnoj monarhiji, koja svojim podani
cima garanatuje odreena osnovna prava.2 U skladu sa obavezama
koje je nametalo lanstvo u Nemakom savezu, vladari ovih drava
su se legitimirali Bojom milou i ustrajavali na neprikosnovenosti monarhijskog principa. Koncepcija podele vlasti bila je
odbaena, a stalekim skuptinama nije bio dodeljen status drav
nih organa nego vandravnog predstavnitva interesa graanskog
drutva (pri emu je samo u Badenu narodno predstavnitvo bilo
jedinstveno, a ne utemeljno na stalekom principu) (Korioth,
1998:49). Ipak, iako je i u junonemakim dravama vaea ideo
logija bila ona o samoogranienju bogom dane monarhijhske vla
sti, vladari ovih drava nisu mogli da ukinu ustave i vrate se niim
ogranienoj vlasti (Bockenforde, 1991: 282). To je bio vrhunac tzv.
"predmartovskog nemakog konstitucionalizma, tj. konstitucionalizma u nemakim dravama pre marta 1848.

1. Ustavotvorna skuptina u Frankfurtu 1848/1849.

O zbivanjima u Nemakoj 1848/1849. vrlo esto se govori kao o
"Nemakoj revoluciji. To je ipak neprikladan naziv poto u to
vreme jo nije postojala Nemaka kao drava (Nemaki savez je
bio vrlo labav savez nemakih vladam), koja bi se mogla "revolucionisati. Vie bi odgovarao istini naziv nagovetaj rotacionih re
volucija u nemakim dravama" (koje su najdalje odmakle u Prusiji i Austriji), koji je bio praen nastojanjem da se uspostavi nova
- nemaka - drava, kao savezna drava u koju bi ule sve posto

2 S v a tri u s ta v a im ala su katalo ge o s n o v n ih p r a v a o v e k a i ga ran to v a la je d n a k o st

p re d z a k o n o m , slo b o d u lin o sti, s v o jin e , ta m p e , m iljen ja , sav e sti itd . M e
u tim , k a o i u slu aju d ru gih ra n ih u s ta v a n e m a k ih d rava 19 . v ek a, i u o v im
u s ta v im a s u o sn o vn a prava o veka v a ila s a m o k a o z n a k m ilo sti v lad ara.

310

jee lanice Nemakog saveza (iako ne vie preko svojih vladara

nego kao delovi jednog nemakog naroda). U ovom odeljku
bie vie rei o ovom pokuaju da se stvori nemaka ustavna dra
va na Ustavotvornoj skuptini u Frankfurtu na Majni. Iako bez
pretenzija da se o tome govori kao o "Nemakoj revoluciji, radu
poslanika u Frankfurtu poklonice se duna panja kao svojevrsnoj
predigri Nemake revolucije, koja e zaista zapoeti tek 1918.3
Jer, iskustvo 1848/1849. imae velikog znaaja za dalja politika
zbivanja u nemakim zemljama, a kasnije i u Nemakoj, i to kako
u pozitivnom tako i u negativnom smislu. U pozitivnom smislu
jer e se kasnije generacije nemakih levih liberala inspirisati ra
znovrsnim idejama koje su se kristalizovale upravo tokom "revo
lucije 1848/1849; u negativnom smislu jer e kasniji nemaki za
govornici Machtpolitik - meu kojima i veliki broj ("desnih, tj.
nacionalnih) liberala - stalno moi da ukazuju na propast "revo
lucije 1848/1849 kao krunski dokaz za to kuda vodi politika ru
kovoena idejama i idealima.
Iako su revolucionarno vrenje 1848. u celoj Evropi, pa
tako i u nemakim dravama, podstakla februarska zbivanja u
Parizu, za Nemaku e se pokazati kao veoma vaan govor koji je
12. februara 1848. u Donjem domu Badena odrao liberalni po
slanik Friedrich Daniel Bassermann. On je tada obnovio ve ne
koliko puta pokretanu inicijativu da se, pored Bundestaga kao
predstavnikog organa vlada,4 u Nemakom savezu oformi i
predstavnitvo naroda. Bassermannova inicijativa verovatno bi
zavrila kao i ranije inicijative te vrste da joj vesti o novom revo
lucionarnom talasu u Francuskoj nisu dale eksplozivnu mo (Va
lentin, 1998:1: 337).
3 S tim u v e z i b i se m o d a m o g la p o sta v iti jed n a , d o d u e v rlo d a le k a a n a lo g ija
iz m e u R u s k e revo lu c ije 1 9 0 5 " i N e m a k e revo lu c ije 1 8 4 8 / 1 8 4 9 " . N i u je d
n o m o d o va d v a s lu a ja n ije realn o p o e lo re v o lu c io n a rn o k retan je, ia k o su ta
d a n ji b u rn i d o g a a ji im a li v e lik o g z n a a ja z a k a sn iji p o e ta k i o d v ija n je d ve
rev o lu cije (u R u s iji 1 9 1 7 , a u N em a k o j 1 9 1 8 ) .
4 B u n d e s ta g , k o ji je z a s e d a o u F ran k fu rtu n a M a jn i, b io je p re d stav n ik o telo
v la d a la n ic a N e m a k o g sav e za . Z a n im ljiv o je da u B u n d e s ta g u n isu b ile z a s
tu p lje n e a u strijsk e i p ru sk e te rito rije n a se lje n e n e n e m a k im sta n o v n itv o m ,
ali s u z a to b ili p re d sta v lje n i n eki stra n i m o n a rs i (E n g le sk e , D a n sk e i N iz o
z e m s k e ) z b o g sv o jih v e z a sa n em a k im te rito rija m a (H a n o v e ro m , H o ltaj'n o m
i L u k s e m b u rg o m ).

311

Poetkom marta meseca Bassermannova inicijativa

konkretizovala se u jednom neformalno okupljenom telu, sas
tavljenom od 51 lana iz svih delova Nemake, koje je 5. marta po
elo da radi u Hajdelbergu. Ova, tzv. Hajdelberka grupa, donela
je odluku da se 31. marta u Frankfurtu na Majni, gradu u kojem se
ranije obavljala ceremonija izbora i krunisanja imperatora i u ko
jem je sada bio Bundestag, okupe svi predstavnici nemakih na
rodnih plemena u jednom svenemakom parlamentu. Toj inici
jativi se pridruio i sam Bundestag, koji je ukinuo cenzuru i obra
tio se vladama sa predlogom da izaberu po 17 ljudi od opteg poverenja i poalju ih u Frankfurt kako bi uestvovali u reviziji sa
veznog ustava. U nastavku su na politikoj sceni Nemake tekle
etiri inicijative: 1) inicijativa Hajdelberke grupe, usmerena na
sazivanje svenemakog parlamenta koji bi imao odreene ruke u
"reviziji saveznog ustava", 2) diplomatska inicijativa malih ne
makih drava 3) reformska inicijativa Bundestaga i 4) diplomat
ska inicijativa velikih sila (Valentin, 1998: i: 383). Potonje tri ini
cijative bile su usmerene ka obuzdavanju i razvodnjavanju prve
inicijative i, kako emo u nastavku videti, u tome su imale velikog
uspeha.
Telo koje se u Frankfurtu na Majni okupilo 31. marta
1848. danas se obino naziva Pretparlamentom i to zato to nije
bilo u stanju da obavi ustavotvorni posao koji je Hajdelberka
grupa pred njega postavila. Hajdelberka grupa je, dodue, iza
brala sedmolanu komisiju, sa profesorom Karlom Mittermeierom na elu, koja je tokom marta izradila nacrt novog saveznog
ustava i predstavila ga poslanicima Pretparlamenta koji su se
okupili u Frankfurtu. Meutim, poslanici su veoma brzo uvideli
da postoje veoma kontroverzna pitanja vezana za novi ustav i da
oni sami, budui da ih nije izabrao nemaki narod na regularnim
izborima, nemaju legitimitet da se uputaju u njihovo razreavanje. Za razliku od Konventa u Filadelfiji, koji je izradio predlog
amerikog ustava iako za to nije imao legitimitet, lanovi Pretpar
lamenta u Frankfurtu bili su isuvie tazjedinjeni, neodluni i izolovani da bi se odluili na taj korak i zato su odustali od ustavo
tvorne delatnosti. Na svojoj poslednjoj sednici 2 . aprila 1848. od
luili su da obustave sve dalje aktivnosti izuzev organizovanja iz
bora na teritoriji cele Nemake, iz kojih bi proistekla Ustavotvor

312

na skuptina, ovlaena za reavanje svih spornih pitanja vezanih

za budui ustav. Iako je to reenje izgledalo kao najbezbolniji iz
laz iz orsokaka i, tavie, kao ojaavanje revolucionarnog talasa
snagom volje celog naroda, ono je u sutini predstavljalo prvi lom
u taboru revolucionara, na koji e se svi kasniji lomovi samo nadovezivati.
Da bi se razumeo taj lom potrebno je osvrnuti se
ukratko na razvoj tzv. predmartovskog nemakog konstitucionalizma, u kojem je ve bila posejana klica neuspeha "revolucije
1848/1849. Predmartovski nemaki konstitucionalizam - koji je
tridesetih godina zahvatio veliki deo graanskog javnog mnjenja i
prerastao u pravi pokret - bio je veoma heterogen i nikada nije po
stigao konsenzus oko barem nekih od temeljnih pitanja budueg
nemakog ustavnog ureenja. U njemu je do glavne polarizacije
dolo izmeu frankofilske i anglofilske struje, pri emu su se u
okviru ove druge podelile pristalice amerikog i engleskog ustav
nog ureenja. Anglofilska struja koja je zagovarala prenoenje en
gleskog (odnosno britanskog) ustava u Nemaku mogla je da ra
una na podrku onog dela frankofilske struje koji je zagovarao
konstitucionalnu monarhiju po modelu Luja Filipa. To je bila
ujedno i najvea grupacija unutar konstitucionalnog pokreta i neretko je poistoveivana sa liberalima. Njeno reenje za ujedinjenu
Nemaku bila je, najjednostavnije formulisano, konstitucionalna
monarhija u kojoj je postignut balans monarhijskog i reprezenta
tivnog principa i u kojoj parlament nije reprezentativno telo stale
a, nego svih graana koji ine nemaki narod (Wurtenberger,
1998:167-168).
Pored liberala, koji su se zalagali za konstitucionalnu
monarhiju, konstitucionalni pokret inili su i republikanci. Ne
maki republikanci bili su podeljeni izmeu jakobinaca (zago
vornika republike po modelu jakobinske Francuske) i pristalica
amerikog modela ustavne republike. Ovi drugi su verovatno bi
li u veini, iako nisu bili (niti su ve po definiciji mogli biti) tako
fanatino angaovani na realizaciji svojih ideja kao prvi. U predmartovskom nemakom konstitucionalizmu su za ameriku
ustavnu republiku najvie bili zainteresovani junonemaki libe
rali (Robert Mohl, Karl Salomon Zacharia, Karl Joseph Anton
Mittermaier, Karl Theodor Welcker, Friedrich Murhard i Frie-

JU

drich Biilau).5 Oni nisu samo izuavali Ustav SAD-a nego i po

litiko i socijalno stanje u Americi, i naglaavali su da je ameri
ki sistem razrada engleskog, to je bilo veoma vano zbog saradnje sa anglofilski nastrojenim liberalima (Eckhart, 1958: 88).
Najvei problem zagovornika amerikog politikog
sistema u Nemakoj bio je u tome to su se nali u procepu iz
meu liberalnih konstitucionalnih monarhista i jakobinskih re
publikanaca i to nisu uspeli da se principijelno ograde od obe
konkurentske opcije. Njihovi pokuaji amalgamiranja engle
skog (odnosno britanskog) i amerikog ustava jedva da su bili
sreniji od slinih pokuaja da se ameriki konstitucionalizam
utopi u jakobinski revolucionarni program.6 Zato nije ni udo
to su liberali bili krajnje nepoverljivi prema prenoenju ameri
kih iskustava na nemako tlo i to su podozrevali da se iza pria
o poeljnosti amerikog modela ustavne republike krije uasna
slika jakobinskog terora. Ako su Amerikanci stigli do svog usta
va revolucijom, to je znailo da i Nemci moraju da uine isto. Ali,
to je dalje znailo da treba poi na onaj isti put kojim su poli
Francuzi 1789. i koji je Francusku izloio strahotama terora, a
celu Evropu bacio u vihor imperijalnog rata. Pod uticajem ovih
iskustava, nemaki liberali imali su nejasne predstave o revolu
5 T re b a ta k o e n a p o m e n u ti d a n ik o o d p o m e n u tih z a g o v o rn ik a a m erik o g s i
ste m a iz p e rio d a p re d m a rto v s k o g n e m a k o g k o n stitu c io n a liz m a n ije b io u
A m e ric i i lin o se u p o z n a o sa fu n k c io n isa n je m ta m o n je g siste m a , ia k o su n e
ki o d n jih v e b ili u k o n ta k tu sa a m e ri k im n a u n ic im a (E ck h a rt, 1 9 5 8 : 8 0 ) .
P rvi p ro u a v a la c a m erik o g u s ta v n o g u re e n ja u N e m a k o j b io je R o b e rt
M o h l. N a o sn o v u istra iv a n ja u p a r ik im b ib lio te k a m a , o n je 1 8 2 4 . o b ja v io
k n jig u p o d n a s lo v o m Savezno dravno pravo Sjedinjenih Drava Seveme Amerike, u
ko jo j je u s p e o d a p rui v rlo d o b a r p rik a z u s ta v n e d r a v e u S A D -u . O d 18 3 5 .
o d lu u ju i u tica j am erik o g p o liti k o g s is te m a u N e m a k o j je ia o p re k o p r
v o g d e la Demokratije u Americi A le x is a d e T o c q u ie v ille a . S a m M o h l je o v u k n ji
g u v i e p u ta recen zirao i sm a tra o je n e z a o b liz a n im tiv o m za u p o z n a v a n je sa
s v im s e g m e n tim a fu n k c io n isa n ja am erik e u s ta v n e d r av e i g ra a n sk o g d r u
tva.
6 T a k o je n p r. 1 8 4 7 . o b javljen a n o n im n i r e p u b lik a n s k i p a m fle t k o ji je, u z z ah te v
z a u s p o s t a v lja n je N em ak e k a o re p u b lik e p o u z o r u n a S A D traio jo etiri
stv a ri: 1 ) istre b lje n je p lem stv a , 2 ) p ro te riv a n je Je v re ja , 3 ) p ro g o n kraljeva, v o j
v o d a i k n e e v a, kao i 4 ) u b ija n je sv ih in o v n ik a (n a v . p rem a: V alen tin , 1 9 9 8 :
1 : 3 4 5 ) . O v d e se d o b ro vid i (b e z s u m n je n e u s p e o ) p o k u a j izm iren ja lo gik e ja
k o b in s k o g te ro ra sa lo gik o m u s p o s ta v lja n ja u s ta v n e drave.

3H

ciji kao meteu koji izaziva "rulja, i gajili su gotovo oajniku

nadu da bi se stari reim mogao postepeno ukloniti reformama,
bez ikakvih rizika od revolucije (Mommsen, 1998:15). Zarad to
ga, oni su bili spremni da sarauju sa vladama i da ih pridobijaju za preureenje Nemake po engleskom modelu. Zaboravljaju
i da je i sam engleski ustav proizaao iz revolucije, oni su bili
skloni da veruju da se snage starog reima mogu pridobiti ne sa
mo za reforme u pravcu konstitucionalne monarhije nego i za
saveznika u suzbijanju jakobinske i svake druge revolucionarne
opasnosti.
U ovim rascepima u predmartovskom nemakom
konstitucionalnom pokretu poivaju koreni neuspeha revoluci
je 1848/1849. Zagovornici amerikog modela imali su vodeu
ulogu u februarskim i martovskim zbivanjima u junonemakim
draavama. Nije nimalo sluajno to je Bassermann, u ve pominjanom govoru u Donjem domu Badena 12. februara 1848, tra
io da se Nemaka uredi po uzoru na SAD (Valentin, 1998: 1:
340). Dva najvanija dokumenta Hajdelberke grupe Badenski
izvetaj i Nacrt ustava sedmolane komisije koja je izradio Carl
Welcker prilino su verno sledila koncept amerikog ustava, uz
jedini ustupak liberalima koji je bio u tome to su umesto predsednika republike predviali monarha (Hawgood, 1939: 206). U
to vreme se u brojnim pamfletima poziva na ameriko ustavno
ureenje kao pozitivan primer za samu Nemaku (Eckhart,
1958:100-101; Scholl, 1913:12-32). Naposletku, u samom Pretparlamentu jedan od najagilnijih poslanika bio je Gustav Struve,
koji je nameravao da Nemaku preoblikuje u republiku po ame
rikom modelu, tj. da proklamuje puki suverenitet, da ukine sve
monarhije, da uvede slubu predsednika republike sa odgovor
nim ministrima, da uspostavi dvodomni parlament itd. (Mick,
1988: 42).
Ova ofanziva zagovornika amerikog sistema zausta
vljena je upravo u Pretparlamentu i od tada se nalazi u neprestanoj
defanzivi. Na elu liberalne kontraofanzive nalazio se Heinrich
von Gagern, budui predsednik Ustavnotvorne skuptine. Kao
poslanik Pretparlamenta, on je pruao najei otpor Struveu, za
govarajui neprikosnovenost monarhijskog principa i traei da se
i Bundestag ukljui u ustavotvornu aktivnost. On je bio ubeen da

315

bi u Nemakoj odmah dolo do anarhije ako bi bila proglaena re

publika i zato je principijelno osporavao sve to je imalo bilo ka
kve veze sa republikanskim ureenjem (Hawgood, 1928: 35). A
kada je 19. maja 1848. izabran za predsednika Ustavotvorne skup
tine, Gagern je odrao inauguralni govor u kojem se lukavo pozi
vao na "nacionalni suverenitet. Nacija je po njemu bila pojam i
ri od pojma puka, jer je podrazumevala i kneeve, tako da je "naci
onalni suverenitet konkretno znaio da e novi ustav Nemake
biti uraen "u skladu sa voljom puka", ali i uz "sadejstvo vlada
(Valentin, 1998: 2:15; Mick, 1988: 57).
Ovaj stav bio je karakteristian za nemake liberale,
koji su smatrali da je sazivanjem Ustavotvorne skuptine u Frank
furtu okonana "revolucija i da sada predstoji samo izrada usta
va, koji e zadovoljiti kako puk tako i vlade. elei da izbegnu re
voluciju, oni su bre-bolje proglasili da je ona ve zavrena i, uzvi
kujui svoju omiljenu parolu Sve je odobreno!, bacili se u naru
je snagama starog reima (Mann, 1995:199). Izborom Gagerna
za predsednika Ustavotvorne skuptine i kontrolom nad njenim
radom, koju su liberali uskoro stekli, nanet je definitivan poraz re
publikancima, koji su zagovarali puki suverenitet, u frankfurt
skom Parlamentu videli predstavniko telo iskljuivo puka i okon
anje Nemake revolucije vezivali tek za trenutak kada taj parla
ment bude slobodno i samostalno doneo ustav za buduu nemaku republiku (Mommsen, 1998:171).
Kada je Ustavotvorna skuptina zapoela sa radom 18.
maja 1848,7 bilo je jasno da su republikanci bili u manjini i da ne
e moi da dovedu u pitanje ona reenja za koja se bude opredelila veina liberala. Ali, odmah treba dodati da je u Ustavotvornoj
skuptini sedeo veliki broj liberala koji nije a priori odbacivao ame
riki sistem nego je smatrao da se neki njegovi pojedinani ele-

7 N a p rv o m z a se d a n ju P arlam en ta u F ra n k fu rtu 1 8 . m a ja 1 8 4 8 . o k u p ilo se 3 3 0

o d u k u p n o 8 3 1 p o sla n ik a . P rvih m esec i ra d a n a s e d n ic a m a je u p ro ek u p r is u
s tv o v a lo 4 0 0 - 5 0 0 p o sla n ik a. U re d o v im a p o s la n ik a d o m in ira li su p ro fe so ri,
d r a v n i slu b e n ic i i akad em sk i o b ra z o v a n i lju d i, a b ilo je i 8 5 p lem ia. S v i p o
sla n ic i b ili su b iran i po u ven ju i p re d sta v lja li su N e m a k u u o p te , a n e n eki
p o s e b a n in te res, z b o g ega su se svi p o z iv a li n a " n a c iju . N a g ale rijam a je zase d a n je s k u p tin e pratilo o k o 1 . 5 0 0 - 2 . 0 0 0 g le d a la ca .

316

menti mogu preuzeti i ugraditi u nemaki ustav.8 Zbog toga su u

diskusijama u frankfurtskom Parlamentu statistiki najea bila
pozivanja na ameriki Ustav (Eckhart, 1958:116; upor. i Valentin,
1998: 2: 572). Najvei deo ovih pozivanja otpada na federalno
ustrojstvo SAD, koje se veini poslanika inilo primenljivim na
nemake prilike. U izvetajima sa zasedanja skuptine vrlo se e
sto moe naii na odbacivanje francuskog modela republique une et
indivisible i pohvale amerikom federalizmu. Ova shvatanja su na
roito razlono i utemeljneo iznosili republikanski poslanici po
put Huga Wesendoncka, Wilhelma Jordana i Gottlieba Christiana
Schlera. Njihov je glavni argument bio da jedna i nedeljiva repu
blika ne vodi ka slobodi, kao to pokazuje primer jakobinske
Francuske, nego ka despotiji i teroru, te otuda samo savezna repu
blika moe biti garant slobode.9 Slino je bilo i sa ustrojstvom sa
mog parlamenta. Profesor Johann Ludwig Teilkampf tvrdio je da
jednodomni parlamenti vode despotiji, nepostojanosti i vladavini
strasti, kao to je to bio sluaj sa francuskim Konventom, nasu
prot trezvenosti, demokratinosti i umnosti parlamenata SAD i
Engleske (Wigard, 1979:3808). Na ovo se nadovezivalo miljenje
8 B ilo je a k i o n ih k o ji su tv rd ili d a je am erik i U s ta v is u v ie d o b a r d a bi b io p rim e n je n u re la tiv n o z a o s ta lim n e m a k im p rilik a m a . T a k o je n p r. p o s la n ik v o n
W in c k e u p o z o ra v a o d a p o s to je b are m tri k lju n e razlike iz m e u A m e rik e i N e
m a k e k o je o n e m o g u a v a ju d a a m erik i U s ta v b u d e p rim e n je n u o v o j d ru g o j
z e m lji: 1 ) N e m c i su o k ru e n i n e p rija te ljim a (z a ra zlik u o d A m e rik a n a c a k o ji su
ta k o re i s a m i na k o n tin e n tu ); 2 ) u N e m a k o j p o s to ji p ro le ta rija t (d o k u A m e
rici im a d o v o ljn o n e o sv o je n e z e m lje z a s v a k o g a k o n e eli d a ra d i k a o n a ja m
n i ra d n ik ); 3 ) N e m c i n em a ju o se a n je za p ra v o i z a k o n ito s t k o je k ra si A m e r i
k a n c e (W ig a r d , 1 9 7 9 : 1: 4 4 2 - 4 4 3 ) . K a sn ije e i C a rl G e o r g B e s e le r tv rd iti d a
N e m a k a n ije zrela za u s p o sta v lja n je re p u b lik a n s k o g u re en ja . K a d a je p ru sk i
k ra lj p o z v a o 8 3 b ata ljo n a Z e m a ljsk e o d b ra n e , o n i su se o k u p ili. T o je z a B e se lera z n a ilo d a p ru s k o g k ra lja lju d i jo u v e k u va a va ju i d a re p u b lik a n s k i d u h
jo n ije u h v a tio ko ren a. Z a to ni n em a k a d r a v a n e m o e b iti re p u b lik a n s k a
(W ig a rd , 1 9 7 9 : 7 : 4 7 9 ) .
9 K r a jn je k o n se k v e n c e o v o g sta n o v n i ta rep u b lik an a ca b ile su ip a k p ro tiv re n e.
Z a la u i s e z a u s p o sta v lja n je s a v e z n e re p u b lik e p o m o d elu S A D , sa p re d se d n ik o m na e lu , o n i su b ili v o ljn i d a d o p u s te d a la n ice fed eracije o sta n u m o
n a rh ije ( u p o r. npr. W ig a rd , 1 9 7 9 : 1 : 3 7 7 , 4 2 7 i 5 0 8 - 5 0 9 ) . Ia k o su te m o n a rh i
je m o ra le b it i p o sta vljen e n a k o n stitu c io n a ln e o sn o v e , te k o je o e k iv a ti d a bi
je d n a sa v e z n a rep u b lik a m o g la u s p e n o d a fu n k c io n ie a k o bi se n a e lim a
n je n ih fe d e ra ln ih jed in ic a n a la z ili m o n a rsi iz sta rih d in a stija , p o tra d iciji i celo k u p n o m h a b itu su n e n a k lo n je n i rep u b lici.

317

jednog od vodeih liberala u Ustavotvornoj skuptini Friedricha

Cristopha Dahlmanna. On je odbacivao reenje po kojem bi na e
lu Nemake trebalo da bude predsednik a ne monarh, ali je prihvatao stav da Nemaka mora da sledi primer SAD i oformi dvodom
ni parlament jer ima isti problem kao i SAD, tj. mora da odri je
dinstvo i ouva razliitost (Wigard, 1979: 5:3812). Kada se sve to
uzme u obzir, ne treba da udi injenica da je prvi nacrt ustava, ko
ji je Ustavni odbor ponudio skuptini 20. oktobra10 bio velikim
delom inspirisan amerikim reenjem koje izbegava centralizaciju
i metropolizaciju i ostavlja prostora za razvoj i autonomiju svake,
pa i najmanje lanice (Wigard, 1979: 4: 2723).
Ameriki uticaj se sasvim izgubio tek u nacrtu ustava,
koji je usvojen marta 1849. i koji je bio potpuno unitaristiki i mo
narhistiki. Kod poslanika je na kraju prevagnulo reenje konstitucionalne monarhije, za koje se govorilo da ima najvie slinosti
sa Velikom Britanijom i Belgijom (Hawgood, 1928: 30). Ipak,
konstitucionalna monarhija po ovom nacrtu ustava bila je neuporedivo autoritarnija nego u obe pomenute zemlje. Car je po usta
vu mogao samostalno da vodi rat i zakljuuje mir, imao je pravo
suspenzivnog veta i u svim ostalim kljunim ovlaenjima bio je
samostalan. Iz ustavnog odreenja da car "vri vlast preko odgo
vornih ministara koje sam postavlja nije se dalo zakljuiti kome
su ministri odgovorni, ali je najverovatnije da bi se ova odredba,
da je ikada primenjena, tumaila restriktivno, tako da ministarsku
odgovornost usmerava samo i jedino prema caru. Time je, uz mo
narhijski princip, ouvana i odvojenost drave i drutva: drava je
samo prividno postavljena na osnove pukog suvereniteta, dok je
sutinski samo ograniena da ne dira u individualna prava graa
na (Ellwein, 1954:95). Uvrivanje opteg, direktnog i tajnog pra
va glasa u ustav slavljeno je kao veliko dostignue,11 iako, zbog sa
1 0 U s ta v n i o d b o r je izab ran 2 5 . m a ja i s a s to ja o se o d 3 0 lan ova, m e u k o jim a ^
s u b ili n a jista k n u tiji p o sln ici U sta v o tv o rn e s k u p tin e D a h lm a n , M itte rm a ier, W ig a rd , T ellk am p f, D ro y se n , G a g e rn , W e lc k e r, M o h l, B lu m , B a s se rm a n
itd . P rv i n ac rt u stava ko ji je s k u p tin i p o n u e n 2 0 . o k to b ra urad ili su M itte rm a ie r i D ro y se n .
1 1 T a k o je n p r. F . E. Sch eller s p o n o s o m k o n s t a t o v a o da je o v o ree n je jo s lo b o d a rs k ije i lib eraln ije n eg o u S A D - u , k o ji je in a e "n a js lo b o d a r sk ija i
n a jlib e ra ln ija drava na svetu (W ig a rd , 1 9 7 9 : 7 : 5 3 2 9 ) .

318

mog poloaja Parlamenta, sutinski nije moglo da predstavlja protivteg osamostaljenom monarhu i njegovim ministrima. Najbolje
je uspeo onaj deo ustava koji se odnosio na razgranienje nadle
nosti Rajha i pojedinih drava i koji e kasnije biti preuzet u Bismarckovom ustavu iz 1871 (Seli, 1981:162-163). Sve u svemu, li
berali su usvajanjem nacrta ovakvog unitaristikog i monarhisti
kog ustava pokuali da naprave kompromis sa staroreimskim
vladama (pre svega u Prusiji), a ne sa republikancima, i u tome su
napravili najveu greku. Jer, kada su se ove vlade oporavile od pr
vog revolucionarnog udara, one vie nisu videle nikakvog razloga
da prave kompromis sa liberalima u Ustavotvornoj skuptini. Na
kon to je pruski kralj odbio da prihvati krunu iz ruku parlamen
tarnih predstavnika, virtenberka vlada je 18. juna 1849. razjurila
preostale poslanike Ustavotvorne skuptine, koji su se, nakon
kraeg boravka u Stutgartu, razili kuama.
Kao trajna tekovina zbivanja 1848/1849. ostaje politizacija graana koja se vie nije dala zaustaviti. Staroreimske ap
solutne monarhije vie nisu mogle raunati sa tim da e se sve
vratiti u prethodno stanje i da e narod nastaviti da ivi u svojoj
ranijoj samoskrivljenoj maloletnosti. Ipak, ta tekovina je vieznana i mora se sagledavati u kontekstu buenja naroda u celoj
Evropi. I Nemci su, kao i drugi narodi u njihovom okruenju, hteli svoju Veliku nacionalnu dravu i pri tom se odmah sudarili sa
Dancima, koji su teili da stvore Veliku Dansku.12 Takorei od
mah po svom konstituisanju, frankfurtski Parlament se suoio sa
ratom protiv Danske i perspektivnim ratovima protiv Engleske i
Rusije. Zbog toga je Nemaku 1848. zapljusnuo talas ratnog uz
buenja, isti kao 1813, ali i 1870. i 1914 (Valentin, 1998: 1: 339).
A kada je Prusija, pod pretnjom proirivanja sukoba, bila naterana na mir sa Danskom, koji je bio veoma nepovoljan po pitanju
Slezviga i Holtajna, Nemci su to doiveli kao sramotu, gubitak
asti i nepravdu. U samom frankfurtskom Parlamentu nacionali
stika euforija ila je dotle da se tvrdilo da se od Slezviga i Hol-

1 2 t o je m o d a jo z n a a jn ije , to k o m tro d n e v n e d e b a te (o d 2 4 . d o 2 6 . ju la ) o
p ita n ju P o ljsk e, p o sla n ic i fra n k fu rtsk o g P arla m en ta o d lu ili su d a p ru sk u
p ro v in ciju P o zn an j p rip o je N e m a k o m sav e zu i d a to o b ra z lo e n a n ain k o
ji je ve im ao p rve k o n tu re v e lik o n e m a k e Machtpolitik (W illm s, 19 8 3 : 2 2 0 ) .

319

tajna ne sme odustati ni po cenu "rata sa Evropom (Wigard,

1979:1: 820).13 No, nije bio problem samo sa Slezvigom i Holtajnom: "Veina u Parlamentu, u stvari, pokazala se veoma naci
onalistiki nastrojenom. Ona nije htela samo veliku Nemaku sa
Austrijom i slovenskim zemljama pod austrijskom vlau nego je
govorila i o pripajanju Alzasa, Lorene, baltikih zemalja, vojvodstava Slezvig i Holtajn, pa ak i Holandije, Svajcarske Nemakoj! (Godo, 1987:173). Zato je u pravu Jacob Talmon kada tvr
di da je 1848. bila prelomni trenutak za razvoj nacionalizma (ba
kao i komunizma). Politiki mesijanizam, u kojem su se meali
nacionalistiki i komunistiki elementi, u revolucionarnim doga
ajima 1848. doiveo je slom i dalje je nastavio da se razvija u dva
odvojena pravca (Talmon, 1963: 248) - koja e totalitarizmi 20.
veka ponovo ujediniti. No, moda i vei slom doivela je politika
ideala koju je nadomestila Machtpolitik. Za novu generaciju, koja
e zduno prigrliti nacionalistiku ideologiju, mo e biti odluu
jua i zato e poklonici te ideologije biti skloni da prui podrku
svakoj "jakoj ruci na kormilu drave (Mann, 1995: 249-250).
Otuda, ako je iskustvo 1848/1849. uilo da u Nemakoj vie ne
moe postojati neustavna vlada u staroreimskoj tradiciji, onda je
ono takoe uilo i da se monarhijski princip jo uvek moe efika
sno suprotstaviti parlamentarnom (Ellwein, 1954: 65) i da se de
mokratska dostignua, protumaena u nacionalistikom kljuu,
mogu efikasno staviti u slubu politike sile.
Sve to imalo je velikog uticaja na smanjenje poeljnosti
amerikog modela ustavne drave u Nemakoj posle 1849. To je
vreme kada dolazi do defintivnog razdvajanja dve struje: oni koji
su ostali verni liberalnim principima i koji su gledali samo ustav
SAD divili su se Americi i nastojali su da je oponaaju; na drugoj
strani, oni koji su postali prijemivi za nacionalistiku ideologiju
i koji su gledali ameriki narod i kulturu, poeli su da kude Ame
riku i da je odbacuju kao bilo kakav uzor (Meyer, 1929: 67). Ovi
drugi su sada u Nemakoj videli "kulturno jedinstvo i, na nain
13 F ra n k fu rts k i P arlam en t je 4 . s e p te m b ra o d b io d a p riz n a m ir u M a lm e u , a
o s a m d a n a k a sn ije ga je p riz n ao . T a d a je u F ra n k fu rtu iz b ila p o b u n a p ro tiv
P a rla m e n ta , k o jem nije p re o sta lo n ita d ru g o n e g o d a u p o m o p o z o v e p ru
s k e tru p e. P red sta v n ik e n aro d a je o d n a ro d a m o r a o d a b ran i n ik o d ru g i d o
p ru s k i sta ri reim .

J2 0

slian onom koji je do tada bio karakteristian za romantiare,14

optuivali Amerikance za materijalizam i iftinske interese, koji su
bili nedostojni "pravih Nemaca. Po njima, Nemaka je bila su
periorna u odnosu na Ameriku zbog svoje kulture i nije imala ni
kakve potrebe da od nje dobija "lekcije o slobodi" (Mayer, 1929:
48-49). Umesto toga, liberali e postati mnogo prijemiviji za pri
e o nacionalnoj asti, slavi i moi, a njih e uspeti da dobiju od
jednog tvrdokornog pruskog konzervativca, koji je iz vladavine
Napoleona III nauio lekciju o demokratskom despotizmu kao
optimalnoj formuli za iskoriavanje demokratije za uvrenje
autoritarne vlasti. Taj pruski konzervativac bio je Otto von Bi
smarck.
Cesto se govori da je Nemaka stvorena jednom "revo
lucijom odozgo, koju je, nakon to je propala "revolucija odozdo"
1848-1849, Bismarck sproveo kroz tri rata (1864, 1866 i 18701871) i savezom graanstva sa vladajuom feudalno-agrarnom aristokratijom (Groh, 1974: 23). Upotreba rei "revolucija ovde je
neprimerena, isto kao i u pogledu zbivanja 1848/1849: Bismarck
je bio mudar konzervativac koji je pravovremeno uoio da se ou
vanje autoritarne vlasti u novim prilikama moe postii samo uz
pomo nacionalistike zloupotrebe demokratije i politike sile.
Stvaranje Drugog rajha nije bila nikakva revolucija nego oajniki
pokuaj da se odri staroreimska i neodgovorna vlast pruskog
kralja i njegovog kancelara. Bismarck nije bio nikakav revolucio

1 4 D o o v o g v re m e n a n em a k i ro m a n tia ri s u v e b ili ra z v ili jak u a v erz iju p re m a

A m e ric i. T ak o je n p r. H eg e l za A m e rik a n c e g o v o rio da im a ju "p r a v o b ez is
p r a v n o s ti , da u n jih o v o j p o litici v la d a ju "p a rtik u la rn i in te re s i i "p o tp u n a
p r o iz v o ljn o st", d a u n jih o v o j relig iji "v la d a n a jn e o b u z d a n ija p u s to p a n o s t
sv ih u o b ra e n ja itd. N o , H eg el je, u sk la d u sa u n iv e rz a liz m o m sv o je filo z o
fije isto rije, sm atra o d a je A m e rik a jo je d n a n era z vije n a z e m lja i d a e v r e m e
n o m p o eti da sle d i e v ro p sk e d r ave u s tv a ra n ju "z b iljs k e d r a v e ", v rste
s lo g e n aro d a i "re lig io z n o g je d in s tv a (H e g e l, 1 9 5 1 : 9 1 ) . F ried rich Sc h leg e l je
i a o m n o g o dalje n ego H egel u s v o jim o p tu b a m a p ro tiv A m erik a n a ca i u s v o
jim p re d ava n jim a 0 filo z o fiji isto rije o tv o re n o ih je o p tu iv a o za ra sk id a n je sa
is to rijo m , ateizam (tj. "a re lig io z n o s t ), eg o iz a m i, u o p te , iren je re v o lu c io
n a rn o g ra sp o lo e n ja p o celoj E v ro p i (S c h le g e l, 1 8 4 6 : 2 2 6 ) . Z a N em c e su ta k o ,
p o S c h leg e lo v o m m ilje n ju , A m erik a n ci m o g li d a p re d stav ljaju s a m o o p a
s n o s t, a n ikako uzo r: is to rijsk i "r a s k o re n iv i" i m o raln o isk v ariv i p rv o seb e,
o n i su - p re vash o d n o p re k o F ran cu za - p o e li d a ire p o a s t i p o E v ro p i.

321

nar ve veliki konzervativni genije. To uostalom pokazuju i prilike

u samom Drugom rajhu. Junkerima je praktino sve do 1918. po
lazilo za rukom da koriste dravu za odbranu svojih interesa. Oni
su graanstvo istovremeno politiki porazili i ekonomski podstakli, afirmiui kompromisnu formulu: "industrijalizacija bez
politike inovacije" (Groh, 1974: 26).
Bismarckova meteorska politika karijera poela je veli
kom ustavnom krizom u Prusiji 1862, koja je pretila da uzdrma
same temelje drave. Bismarck je kao pruski kancelar pokazao od
lunost da poreze ubira i poveava i pored odbijanja pruske staleke skuptine da odobri budet, stavljajui tako na probu revoluci
onarno raspoloenje liberalnih poslanika. Meutim, liberali su bi
li isuvie slabi da bi podigli revoluciju. U stalekoj skuptini bili su
zastupljeni sa etiri partije, koje nisu uspele nita da urade, ak i
kada je Bismarck u narednoj godini poeo da ukida slobodu tam
pe i miljenja i da pootrava kontrolu dravnih inovnika (to se
naroito negativno odrazilo na njihovo pravo glasa - kada se uzme
u obzir injenica da su izbori tada bili javni). Liberalna opozicija je
time bila potpuno razbijena. Te godine Bismarck je uao i u prego
vore sa socijalistikim prvakom Ferdinandom Lassalleom radi
sklapanja saveza u borbi protiv liberala. Dvojica politiara e tada
uspeti da nau zajedniki interes, i to u upotrebi oruja koje e do
tui ionako ve oslabljene liberale - opteg i jednakog prava glasa.
Iako je primenjeno tek 1867, i to ne u Prusiji nego u Severnonemakom savezu, ovo reenje je Bismarcku poelo da se namee ve
u vreme ustavne krize u Prusiji. Za razliku od Lassalea, koji je rad
nitvo video kao glavnog profitera od opteg i jednakog prava gla
sa, Bismarck je smatrao da e upravo junkeri imati najvie koristi
od njega jer e dobiti podrku konzervativnih i autoritarnih seljaka
(Seli, 1981: 205-206). To se desilo kada je Napoleon III izgradio
svoj demokratsko-despotski reim u Francuskoj i nije bilo nika
kvog razloga da se oekuje suprotno u Prusiji, odnosno u Nemakoj. Bismarck je u tome - barem kratkorono gledano - bio sasvim
u pravu. Dugorono gledano, Lassalleovo miljenje bilo je blie
istini i od demokratizacije, kojoj je Bismarck udario temelje, na
kraju e profitirati Socijaldemokratska partija Nemake, kojoj e
poi za rukom da ostvari san republikanaca iz 1848/1849: stvorie
Vajmarsku republiku. No, zla nacionalizma i autoritarizma, koja je

322

Bismarck postavio u demokratske temelje prvo Severnonemakog

saveza a potom i Drugog rajha, pokazae se kao kobna i za Vajmarsku republiku i imae svog udela u katastrofi koju je Nemaka doivela pod Treim rajhom.
Najvei problem sa kojim je bio suoen Drugi rajh, na
roito u periodu nakon Bism arckovog pada, ticao se nedostatka te
meljnog konsenzusa, koji je karakterisao moderne evropske ustav
ne drave, a pre svega susede i glavne konkurente Francusku i En
glesku (Groh, 19 74 : 2 2 ). Nemako ureenje je bilo svojevrsna meavina staroreim skog apsolutizm a i razblaenog liberalizma: nije
bilo odgovornog monarha ni parlamentarne vlade, kancelar je bio
odgovoran samo monarhu, dravni sekretari su bili obini pomo
nici kancelara. Parlament nije postao poprite realnih politikih
sukoba nego je ostao "brbljaonica , iji su lanovi ostali do kraja li
eni politike odgovornosti. Sto je moda najgore, u Drugom rajhu je postojao politiki samoosveeni i moni vojni vrh, koji je
igrao veliku politiku ulogu tokom cele njegove istorije, da bi na
njegovom samom kraju uspostavio i reim pretorijanske diktature.

Konflikt izmeu vojno-feudalne monarhije i potencijal

no liberalno-demokratske ustavne drave (o kojem e kasnije Carl
Schmitt govoriti kao o sukobu vojnika i graanina) bio je imanen
tan ustavu Drugog rajha i do samog njegovog kraja ostao je nereen. Na kraju, on je ukinut pravom revolucijom koja je poela no
vembra 1918. i koja je nadomestila Drugi rajh Vajmarskom repu
blikom. Meutim, zanimljiva je bila uloga javnog mnjenja u Dru
gom rajhu. Ono je igralo zaista veliku ulogu, i to naroito u pogle
du nacionalistiko-imperijalistikih planova, koje su kovale poje
dine grupe i udruenja. Rezultat spoja neodgovorne monarhijske
vlasti, politiki monog vojnog vrha i zatrovanosti javnog mnjenja
agresivnim nacionalizmom bilo je opredeljenje za politiku imperi
jalistike ekspanzije. Ta politika je stajala direktno u slubi ouva
nja unutranjapolitikog statusa cjuo, i to kao platforma oko koje e
se okupiti svi Nemci - ukljuujui tu i radnike. Umesto temeljnog
konsenzusa, koji bi stajao u temelju njegovog ustava, Drugi rajh je
svojim graanima mogao da prui jedino konsenzus nacionalisti
ke podrke carevih podanika njegovoj militaristikoj politici.
Takva situacija je bila posebno opasna u jednoj tako ve
likoj i monoj dravi kao to je bio Drugi rajh. Jer, od trenutka ka

323

da je stvoren, on je u Evropi poeo da igra ulogu supersile i aspiranta na evropsku hegemoniju. Jedan vievekovni vakuum moi u
samom sreditu Evrope pretvoren je iznenada u jedan prvorazred
ni centar moi koje je duboko poremetio ravnoteu sila u Evropi,
pa i u elom svetu. Do kraja 19. veka Nemaka je postala najsna
nija evropska industrijska drava, sa najbrojnijom i najsnani
jomvojskom, najefikasnijim obrazovanjem, kao i najboljom orga
nizacijom udruenja, drutava i korporacija. Na taj nain ona je
prerasla u faktiki centar Evrope, prema kom su se sve drave mo
rale opredeliti, bilo pozitivno bilo negativno. A kada je Nemaka
posegnula za izgradnjom vojne flote, kao jezgra politike poseza
nja za svetskom silom, dolo je do jasnog opredeljenja za tradici
onalnu hegemoniju, na koju su druge sile odgovorile takoe na
klasian nain - stvaranjem antihegemonijalnog saveza: "Pokuaj
Rajha da vojnim sredstvima slomi evropski otpor svojoj hegemo
niji doveo je neizbeno do Prvog svetskog rata kao posledice nemake 'svetske politike (Geiss, 1991: 208).
A kada je rat poeo, Nemci su ga doekali u ogromnoj eu
foriji, zduno prihvatajui nacionalistiko-imperijalistike ciljeve,
koje su proklamovali car, vlada i vojni vrh. Februara 1913. ef gene
raltaba Moltke je svom austrijskom kolegi Conradu von Hotzendorfu pisao da e predstojei rat biti sukob "nemstva protiv "slovenstva. Pod tom parolom e Nemaka zaista ui u rat 1914. (Ge
iss, 1991:296). Careva izjava da vie ne poznaje partije nego zna sa
mo za Nemce, reito je govorila o prirodi temeljnog konsenzusa ko
ji je Drugi rajh jedino bio u stanju da razvije kod svojih graana. Me
utim, i u Nemakoj je demokratski despotizam, ba kao i pola ve
ka pre toga u Francuskoj, svoga grobara pronaao u spoljanjem i
unutranjem neprijatelju: poraena prvo od neprijatelja na bojnom
polju Bismarckova drava se uruila kao kula od karata kada joj je
poslunost otkazala partija koju je s pravom oduvek doivaljavala
kao smrtnog neprijatelja - Socijaldemokratska partija Nemake.

2. Nagovetaji revizionizma kod Maraa i Engelsa

Zbog svog otpora militaristikoj politici Drugog rajha nemaka
socijaldemokratija je, kao "bela vrana u elom politikom establimentu, bila identifikovana kao remetilac nacionalne "harmonije

324

i objekt mrnje i agresije ostalih politikih aktera, pa i velikog dela graanstva (Groh, 1974:31). Socijaldemokrata je, dakako, bila
objekt mrnje i zbog njenog zagovaranja socijalistike revolucije i
podrke koju je uivala u radnikoj klasi Nemake. Meutim, pa
radoksalno ali istinito, ona je poela da izaziva jo veu mrnju ka
da su u njoj poeli da jaaju "revizionistiki elementi i kada je po
ela da preti opasnost da e dii ruke od revolucionarnog praznoslovlja i prerasti u stoer okupljanja svih snaga voljnih da od Ne
make naprave modernu demokratsku ustavnu dravu. Na nared
nim stranama ostaje nam da vidimo kako je dolo do ove promene u nemakoj socijaldemokratiji i kako je ona dola u poziciju da
novembra 1918. zapone Nemaku revoluciju - ali ne kao socijali
stiku, nego kao graansku revoluciju sa ciljem da izgradi demo
kratsku ustavnu dravu.
Iako je bio "tvrdi" zagovornik nasilne socijalistike re
volucije i "diktature proletarijata, Marx je tokom 70-ih godina
padao u iskuenje da prihvati mogunost da do uspostavljanja so
cijalizma u razvijenim kapitalistikim zemljama moe doi i mir
nim i legalnim putem. Vrlo je verovatno da ta kolebanja imaju ve
ze sa njegovim procenama engleske politike situacije i rastuom
sumnjom u mogunost da engleska radnika klasa u dogledno
vreme podigne socijalistiku revoluciju i - u skladu sa njegovim
uenjem - uspostavi "diktaturu proletarijata.
Od vremena revolucija 1848. Marx je oekivao da e se
engleska radnika klasa napokon probuditi" i poneti crveni barjak
revolucije, otpoinjui tako socijalistiku transformaciju u evrop
skim, ako ne i svetskim razmerama. Ve izbor Luja Napoleona za
predsednika republike, kojim je praktino okonan revolucionarni
ciklus u Francuskoj, nagnao je Marxa da razmilja o globalnoj me
unarodnoj situaciji kao potencijalnom uzroku trijumfa kontrare
volucije. Ako je kapitalizam svetski poredak, tj. ako njegovi zakoni
dejstvuju na celokupnom svetskom tritu, i ako tim tritem do
minira Engleska, onda je moda bila iluzija oekivati revoluciju sa
mo u po^dinim perifernim delovima svetskog trita, a ne u nje
govom samom centru. Poslednjeg dana 1848. Marx pie da En
gleska vlada svetskim tritem. Preobraaj ekonomskih odnosa u
bilo kojoj zemlji evropskog kontinenta, pa i na elom evropskom
kontinentu, bez Engleske - samo je bura u ai vode. [...] No sva-

325

ki francuski socijalni prevrat nuno se razbija o englesku buroaziju, o njenu svetsku industrijsku i trgovinsku hegemoniju. [...] A
staru Englesku e sruiti samo svetskirat, koji jedini moe artistikoj partiji, organizovanoj engleskoj radnikoj partiji, stvoriti uslove za uspean ustanak protiv svojih divovskih ugnjetaa. artisti
na elu engleske vlade - tek s tim momentom e socijalna revolu
cija stupiti iz carstva utopije u carstvo zbilje. [...] Engleska e, kao
u vreme Napoleona, stajati na elu kontrarevolucionarnih armija,
ali e samim ratom biti vraena na elo revolucionarnog pokreta i
iskupiti svoju krivicu prema revoluciji 18. veka (Marx, 1975dl
126). Otprilike godinu dana kasnije Marx je pisao da je bila zablu
da francuskog proletarijata to je mislio da moe izvesti proleter
sku revoluciju sam, u okviru nacionalnih granica Francuske. Ali,
odnosi proizvodnje u Francuskoj uslovljeni su njenom spoljnom
trgovinom, njenim poloajem na svetskom tritu i zakonima tog
trita. Zar je mogla Francuska naruiti te zakone bez jednog
evropskog revolucionarnog rata, koji bi se odrazio na despotu svetskog trita, na Engleskoj? im se digne klasa u kojoj se koncentriu revolucionarni interesi drutva, ona neposredno u svom vla
stitom poloaju nalazi sadrinu i materijal svoje revolucionarne
aktivnosti [...] Francuska radnika klasa nije bila dospela do te ta
ke; ona je jo bila nesposobna da izvri svoju vlastitu revoluciju"
(Marx, 1975& 18). Zato Marx zakljuuje da e svaka nova francu
ska revolucija biti "primorana da odmah napusti nacionalno tlo i
osvoji evropski teren, na kojem se socijalna revolucija u 19. veku jedi
no i moe sprovesti (Marx, i'975e: 30).
Nadanja da je upravo ova, evropska revolucija veoma
blizu, takorei nadomak ruke, nikada nisu naputala Manca. Tako
npr. marta 1855. on pie: "Jo nekoliko meseci i kriza e dostii
taku na kojoj se u Engleskoj nikada nije nalazila posle 1846, ili
moda jo od 1842. Kad radnika klasa pone da u punoj meri
osea njene posledice, onda e onaj politiki pokret, koji je ve est
godina pasivan, ponovo da stupi u akciju. Onda e radni ljudi En
gleske opet dii glave i ugroziti srednje klase u trenutku kad one
oteraju aristokratiju s vlasti. Tada e biti zderana maska i Velika
Britanija e pokazati svoje pravo politiko lice. Tada e dve stvar
no protivnike stranke da se nau licem u lice - srednja klasa i
radnika klasa, buroazija i proletarijat i Engleska e najzad bi-

326

'

ti prinuena da uzme uee u optoj socijalnoj evoluciji evrop

skog drutva. [...] Takoe je jako izraena injenica da poslednji
trenuci britanskog ustava pruaju isto onoliko mnotvo dokaza o
jednom trulom drutvu kao i poslednji trenuci monarhije LouisPhillipea. [...] Engleska je stigla u svoju 1847, ko zna kada e i ka
kva biti njena 1848 (Marx, 1977a: 90). A u predgovoru za prvi
tomKapitala iz 1867. Marx ispisuje sledee proroanske rei: "Kao
to je ameriki rat za nezavisnost u 18. stoleu bio zvono na uzbu
nu za evropsku srednju klasu, tako je isto ameriki graanski rat
19. stolea pozvao na uzbunu evropsku radniku klasu. Proces so
cijalnog prevrata moe se u Engleskoj rukom opipati. Kad se on u
njoj bude razvio do izvesne take, morae uticati na evropski kon
tinent, gde e ii u brutalnijim ili humanijim oblicima, prema
stupnju razvitka same radnike klase (Marx, i977d: 17).
Revolucionarni potencijal koji je Marx oekivao od en
gleske radnike klase bio je sasvim razumljiv u kontekstu njegove
vlastite teorije revolucije: ako je Engleska bila industrijski najra
zvijenija evropska zemlja onda je, shodno toj teoriji, engleski pro
letarijat trebalo da bude prvi koji e oboriti "vladavinu buroazije"
i uspostaviti diktaturu proletarijata. Marx je ak od avgusta
1849. preao da ivi u Engleskoj i to ne samo da bi na licu mesta
prouavao "razvoj engleskih proizvodnih snaga nego i da bi pra
tio i pomagao sazrevanje engleske radnike klase u revolucionarni
subjekt. Meutim, iako je imao brojne kontakte sa voama engle
skog radnikog pokreta, Marx nikada nije izvrio zaista ozbiljan
uticaj na njihov konkretan politiki program (a samim tim i na
njihovo opredeljenje za "revolucionarne ciljeve borbe). U teorij
skom oblikovanju politikog programa engleske radnike klase
daleko veu ulogu imali su lanovi Drutva prijatelja novog ivo
ta, koji su se, pola u ali pola u zbilji, nazivali fabijancima (po ve
likom rimskom vojskovoi Fabiju Maksimu Kunktatoru - Oklevalu). Socijalizam fabijanaca bio je socijalizam koji je prihvatio
premise liberalizma, ali vie ne veruje u ostvarenje liberalne utopi
je (Ulam, 1990: 131). Fabijanski program je zato bio strogo re
formistiki i otvoren^antirevolucionaran, sa akcenatom na politiko-reformistikoj i propagandnoj akciji. Dva osnovna cilja koja
su sebi postavili fabijanci bila su: prvo, da "obezbede parlamentar
ni program za ministra koji je preobraen na socijalizam kao to je

32.7

Peel preobraen na slobodnu trgovinu; i, drugo, da olakaju i ui

ne samorazumljivim prosenom uglednom Englezu da bude soci
jalist isto kao to bi bio liberal ili konzervativac (Shaw et al.,
1950: XXXIII). U poslednjoj deceniji 19. veka, oni su uspeli da na
vedu "trejdjunistiki pokret da prihvati nezavisno radniko pred
stavnitvo u Parlamentu i socijalistiko-trejdjunistiki savez kao
sredstvo da se to postigne, da bi kasnije njihov konkretan akcioni program duboko uticao na politiku Laburistike stranke (Kol,
1955:338). Osim toga, njima pripada glavna zasluga to su uspe
li da suzbiju Marxov uticaj u engleskom radnikom pokretu, koji
bi, da je dobio prevagu, uneo revolucionarno-demagoki haos u
njega i dugorono onemoguio postizanje ciljeva koji su bili real
no ostvarljivi. U predgovoru za Fabijanske eseje, koji je Bernard
Shaw napisao 1908, na sledei nain je opisan stav fabijanaca pre
ma teti koju je Mancovo uenje moglo naneti engleskom radni
kom pokretu (da je, kojim sluajem, u njemu prevladalo): "Mi
znamo da njihovo [tj. engleskih marksista] oboavanje Marxa (i
ja dela oni najveim delom ne poznaju i za ije su nazore oni inte
lektualno nedorasli) i njihovo ponavljanje iboleta o Klasnom Ra
tu i socijalizaciji svih sredstava za proizvodnju, distribuciju i razmenu nema nita veu primenu u praktinoj politici od kalvinistikih ugovora, koji su toliko zabrinjavali Cromwella kada je, takoe, pokuavao da pomiri svoju sektaku veru sa praktinim po
trebama vlade i administracije. Mi takoe znamo, i prinueni smo
da ovom prilikom to otvoreno izjavimo, da su te male sekte neu
puene i nezrele za javne poslove; da je u mnogim sluajevima nji
hovo opredeljenje za ekstremnu poziciju izgovor za neinjenje ni
ega, koje se krije iza zahteva za nemoguim; i da ih njihova ne
sposobnost da pokrenu bilo kakvu praktinu akciju esto vodi k
tome da, kada dobiju ansu da budu predstavljeni u nekom jav
nom telu, jednostavno glasaju uvek za nae oponente, iskazujui
time protest protiv onoga to oni nazivaju kompromisnim opor
tunizmom fabijanaca (Shawet al., 1950: XXXVI).
Poto m arksisti" na britanskom kontinentu nikada
nisu prerasli nivo "sekte unutar radnikog pokreta, nije im ni
m oglo poi za rukom da ga skrenu u "revolucionarnom " pravcu.
O brnuto, njihovim najveim konkurentim a, fabijancima, polo je
za rukom da poveu ekonomski program trejdjunistikog pokreta

328

sa politikom akcijom u Parlamentu, koju je na sebe kasnije preu

zela Laburistika partija. Fabijancima tako pripada ast da su utrli put veoma brzom svrstavanju socijalizma meu legitimne poli
tike opcije ne samo na britanskom ostrvu nego i u celoj Evropi.
S druge strane, ako Marx i, posebno, Engels nikada nisu
uspeli da izvre znaajniji uticaj na strategiju politike borbe engle
ske radnike klase, to ne znai da nije bilo znaajnijeg uticaja u obr
nutom smeru. Sve vei uspesi reformistike politike engleskog rad
nikog pokreta budili su sumnju kod Marxa da oruana revolucija ni
u Engleskoj nije jedini put u socijalizam i da se socijalistika tran
sformacija, slino kao i u SAD,15 moe dogoditi na kraju dugotrajnih
i opsenih reformi, za koje se radniki pokret zalae. Tako na neko
liko mesta u svojim govorima iz 1871. Marx pominje englesku rad
niku klasu kao politiki jaku i organizovanu klasu koja e put u so
cijalizam moi da ostvari legalnomparlamentarnomborbom: "Tamo
15 M o g u e je d a je p o m is a o d a bi so c ijaliza m m o g ao b iti realizovan reform am a
u n u tar p o litik ih in stitu c ija prvi p u t p o ela M a rx a da k o p k a p o o k o n a n ju
am erik og g ra a n sk o g rata. N a k rilim a sv oje k a m p an je u k o ris t "Je n k ija " (tj.
Severa) i u e u fo riji n jih o ve pob ed e, k o ju je tu m aio k a o su p ro tsta v lja n je "p o
h o d u sv ojin e p ro tiv rad a , M a rx je po eo d a se n o si m ilju da e se u S A D n a
staviti (n a v o d n o ve z ap o eti) p ro ces so c ija listik e tra n sfo rm a cije i d a e on
im ati p o d rk u u sam oj am erik oj vla sti. N je g o v a p o ru k a A n d rew u Jo h n so n u ,
n ap isa n a 2 0 . m a ja 1 8 6 5 . u im e M e u n a ro d n o g u d ru e n ja rad n ika, o tk riv a v e
ru u m o g u n o st d a p re d se d n ik S A D isk o ren i "p o m o u z a k o n a o n o to je b ilo
sru b lje n o m a em i d a se sta vi na elo te k o g p o s la n a p o litik o m preu re e
n ju i so c ijaln o j o b n o v i . P o ru k a z avrava in d ik a tiv n im a p elo m : "V i n ik a d a n e
ete zab o ra viti d a je am erik i n aro d , o tp o in ju i n o vu eru o slo b a a n ja rada,
stavio o d g o v o rn o st za ru k o vo en je na d v a oveka: jed an o d n jih je A b rah a m
L in co ln , a d ru gi - A n d re w Jo h n s o n " (M a rx , 1 9 7 7 g : 8 2 ) . M arx o v e n ad e u m o
g u n o st leg a ln e tra n sfo rm a cije S A D u sm eru s o c ijalizm a n aro ito je b u d io " n e
p o k o leb ljivi sin radn ike k la se A b rah a m L in co ln , k o g a je M a rx , kratko pred
aten tat, p o z iv ao na "b o rb u za o slo b o e n je jed n e p o ro b lje n e rase i p reob raaj
d ru tv e n o g p o retk a (M a rx , 1 9 7 7 k 1 5 ) . A ka d a A m erik a n ci u sp e ju d a "iz v o ju ju
is tin sk u slo b o d u rad a , vero va o je M a rx , m o i e d a p o d r e i "s v o ju ev ro p sk u
b rau u n jih o vo j o slo b o d ila k o j b o rb i (M a rx , 1 9 7 7 k 1 5 ) . A v an g a rd n u u lo gu
S A D u u sp o stav ljan ju so c ija listik o g d ru tv e n o g u re en ja M arx je ak b io
s k lo n da p o d u p re am erik om slo b o d a rsk o m tra d icijo m , jer je na n jen o m tlu
"p o n ik la id eja o v elik o j d e m o k ratsk o j rep u b lici, [...] p o te k la p rva d eklaracija o
lju d sk im p ravim a i d a t prvi p o d stre k za e v r o p s k u revo lu ciju 18 . v ek a (M a rx ,
1 9 7 7 f :14 ) . A k o su , dakle, A m erikan ci u 1 8 . v ek u prvi k re n u li u stvaran je s lo b o
d a rsk e "d e m o k ratsk e rep u b lik e", z a to ne bi bili prvi u 1 9 . v ek u koji e u n je
n im o k virim a i in stitu c ija m a izvriti "is tin s k o o slo b o e n je rad a ?

329

gde se mirnom agitacijom bre i sigurnije moe postii cilj, ustanak

bi predstavljao bezumlje (Marx, 1977I: 523). Ili na drugom mestu:
Mi treba da izjavimo vladama: mi znamo da ste vi naoruana sila
upravljena protiv proletarijata; mi emo raditi protiv vas mirnim
sredstvima tamo gde nam to bude mogue, a orujem kad to bude
potrebno (Marx, 1977m: 532). Slino je idue godine Marx govorio
i nizozemskim radnicima: Mi znamo koliko treba voditi rauna o
institucijama, obiajima i tradicijama raznih krajeva; mi ne poriemo
da postoje zemlje kao Amerika, Engleska, i kad bih bolje poznavao
vae institucije, dodao bih i Holandiju, gdje radnici mogu ostvariti
svoj cilj mirnim putem (Marx, 1979a: 132). Sve u svemu, ako ne kao
generalno pravilo, a onda kao perspektivu industrijski najrazvijenijih
- a ujedno i politiki najstabilnijih (i, cumgrano salis, "najdemokradnijih") - kapitalistikih zemalja (SAD, Engleske i Nizozemske),
Marx je bio voljan da prizna realnost reformistike politike i mirnog
i legalnog prelaska iz kapitalizma u socijalizam. Radnikom pokretu
u kontinentalnimdravama, kao to svedoi njegova kritika Gotskog
programa, Marx je preporuivaojedim i iskljuivo revolucionarnu bor
bu za "socijalizam hic etnunc, bez zanoenja "demokratskim litani
jama. U pismu Kugelmannu od 12. aprila 1871. on to potvruje re
cima: "slijedeim pokuajem francuske revolucije smatram ne vie
kao do sada prenoenje birokratsko-militaristike mainerije iz jed
nih ruku u druge, ve njeno razbijanje, a to je preduvjet svake stvarne
revolucije na Kontinentu (Marx, 1979): 186).
No, ako je ak i dozvoljavao mogunost da u nekim dra
vama radnike partije dou na vlast mirnim putem, Marx je i dalje
stajao na stanovitu da su sledei koraci tih partija isti kao i kod onih
koje na vlast dou revolucionarnim, tj. nasilnim putem. im radni
ka partija preuzme vlast, ona ne sme da se obazire na ustav i buroasku demokratiju" i mora odmah uspostaviti "diktaturu proletarija
ta nad celokupnom "buroazijom. Tako se zapravo metod borbe za
vlast pokazuje sa stanovita krajnjeg cilja kao zbilja marginalan: ka
da radnike partije iskoriste mogunosti koje im prua buroaska
demokratija i dou na vlast, one e odmah okonati tu istu buroasku demokratiju, u nadi da stupaju na prag "carstva slobode.
Ovde je zanimljivo pomenuti da je Engels, lien
Marxovog doktrinarnog uticaja, u godinama posle smrti svog naj
boljeg prijatelja uspeo da se otrgne od ovakvog naina razmiljanja

330

i da prui svoj doprinos definitivnom preobraaju socijaldemokrat

skih stranaka u stranke koje potuju pravila demokratske ustavne
drave. Mesec i po dana posle Marxove smrti, Engels je jo uvek
sklon da omalovaava engleski radniki pokret i zato konstatuje da
u Engleskoj od "prestanka rada Internacionale [...] nema apsolutno
nikakvog radnikog pokreta osim onog na repu buroazije, radikala, i onog za sitne ciljeve u kapitalistikim odnosima (Engels,
1979c}: 19). Devet godina kasnije, u predgovoru engleskom izdanju
Poloaja radnike klase u Engleskoj on konstatuje da "opet ima socija
lizma u Engelskoj; i to veoma mnogo: socijalizma svih nijansi, so
cijalizma svesnog i nesvesnog, socijalizma u prozi i stihu, socijali
zma radnike klase i srednje klase. Jer doista, taj uas nad uasima,
socijalizam ne samo to je postao mnogopotovan, nego oblai ve
i drutvenu toaletu i dembelie nemarno zavaljen na salonskom divanu za askanje. [...] mi nikako nemamo razloga da se tuimo na
taj novi simptom (Engels, 19791:234). Engelsu su, naravno, na sr
cu i dalje leale sve one grupacije engleske radnike klase koje su in
sistirale na svojim autohtonim interesima i ciljevima i bile "revolu
cionarno raspoloene (ta god to znailo), ali je sada bio voljan da
prizna da postoji i tako neto kao to je "socijalizam srednje klase
i da ga uvrsti kao legitimni deo u socijalistiki mozaik Engleske.
Ipak, Engels se pred kraj ivota mnogo manje interesovao za zbivanja u radnikom pokretu Engleske, a mnogo vie za
napredovanje radnikog pokreta na kontinentu, posebno u njego
voj domovini Nemakoj. U kritici Erfurtskog programa socijalde
mokratske partije iz 1891 (koji su sastavili Karl Kautsky i Eduard
Bernstein), Engels je ve bio voljan da dopusti mogunost da "e
staro drutvo mirno urasti u novo u zemljama gde narodno pred
stavnitvo koncentrie svu vlast u sebi, gde ustavnim putem mo
e uraditi sve to hoe im ima veinu naroda za sobom (En
gels, i979j: 199)- U veoma uticajnom uvodu za Marxov spis Kla
sne borbe u Francuskoj od 1848. do 1850. iz 1895. Engels je ak bio vo
ljan da prizna njegove i Mancove greke u ranijim prognozama o
nasilnom karakteru proleterske revolucije: "Ali istorija je pokaza
la da ni mi nismo bili u pravu, da je gledite koje smo tada [za vreme i posle revolucije 1848] zastupali bilo iluzija. Istorija je otila
jo dalje: ona je razorila ne samo nau tadanju zabludu, *tgo je
totalno izmenila i uslove pod kojima se proletarijat mora boriti.

33 i

Nain borbe iz 1848. danas je u svakom pogledu zastareo (En

gels, 1979k: 433). Ironija svetske istorije postavlja sve na glavu.
Mi, revolucionari, prevratnici, mi napredujemo kudikamo bolje
sluei se zakonitim sredstvima nego nezakonitim sredstvima i
prevratom. Stranke reda, kako one sebe nazivaju, propadaju od
zakonitog stanja koje su same stvorile (Engels, 1979k: 442).
Ovim stavovima Engels je praktino doao na one iste pozicije
Karla Hchberga, Carla Augusta Schramma i Eduarda Bernsteina,
koje su on i Marx 1879. otro kritikovali povodom lanka objavlje
nog u cirikomJahrbuchfiir Sozialwissenschaft und Sozialpolitik.
No, to ipak ne znai da je teorija katastrofe dovedena
u pitanje. Marx i Engels su do kraja ivota gajili skepsu u pogledu
mogunosti da e njihova politika pobeda, onda kada bude izvoje
vana, zaista biti priznata od buroaskih stranaka. Marx je, prime
ra radi, bio krajnje pesimistian prema mogunosti pobede socija
lizma legalnim putem, ak i u Engleskoj: Engleska buroazija je
uvek bila spremna da prihvati miljenje veine sve dotle dok ima
monopol na izbore. Ali ja Vas uveravam, im ona bude videla da je
nadglasana u pitanjima za koja ona smatra da su za nju od ivotnog
znaaja, mi emo ovde doiveti novi robovlasniki rat (Marx,
1977I: 525).16 I Engels je u ve citiranom uvodu za Marxove Klasne
borbe u Francuskoj od 1848. do 1850. ostavljao mogunost ovakvog
okonanja parlamentarne borbe radnike klase: "I ako mi ne bude
mo toliko ludi da se, njima fstranakama reda'] za volju, damo naterati na ulinu borbu, njima nee najzad ostati nita drugo nego da
same narue tu fatalnu legalnost (Engels, 1979k: 442). To je momenat kada socijaldemokrati treba da istaknu svoje pravo na otpor
tiraniji, ili, kako je Engels govorio, pravo na revoluciju".
Prva Engelsova razmiljanja o uslovima u kojima bi se
moglo opravdati pravo na revoluciju socijaldemokratske partije
pronalazimo u pismu Augustu Bebelu od 18. novembra 1884,

1 6 U p re d g o v o ru en g lesk o m iz d a n ju Kapitala iz 1 8 8 6 . E n g e ls iz v eta va o to m e

d a je M a rx a n jego vo p ro u avan je e k o n o m s k e is to r ije i p o lo a ja E n g le sk e " d o
v e lo d o z ak lju k a d a je E n g le sk a , b are m u E v ro p i, je d in a zem lja u k o jo j b i se
n e iz b e n a socijaln a revo lucija m o g la p o tp u n o s p ro v e s ti m irn im i z a k o n s k im
sre d s tv im a . Istin a, on n ikad n ije p r o p u s tio d a d o d a d a o n jed va o e k u je d a e
se v la d a ju a k lasa E n gle sk e p o k o r iti o v o j m irn o j i z a k o n ito j rev o lu ciji b ez
'p r o s la v e r y reb e llio n (E n g e ls, 1 9 7 7 b : 3 4 ) .

33-2

kada je socijaldemokratska partija u Nemakoj bila zabranjena. Iz

nosei svoje miljenje o tome treba li socijaldemokratska partija
da se a priori odrekne "prava na revoluciju i time stekne jedan bla
i tretman vlasti, tj. da izae iz ilegale, Engels revoltirano pie da
nema "te partije koja se odrekla prava na oruani otpor u izvjesnim
okolnostima, a da pri tome nije lagala. Nema takve koja se ikada
mogla odrei tog krajnjeg prava. No im doe do toga da se ras
pravlja o okolnostima za koje neka partija rezervie za sebe to pravo,
igra je dobijena. Tada se mogu traiti brda i doline. A to osobito
moe partija koja je proglaena bespravnom, dakle, odozgo di
rektno upuena na revoluciju. Takvo proglaenje bespravnosti
moe se ponoviti svakog dana, kad je ve jednom dolo do njega.
ista je ludost traiti od takve partije da da tako bezuvjetnu izja
vu o odricanju od prava na otpor (Engels, i979r: 218-219). Je(^a'
naest godina kasnije, kada je ve uveliko bio ukinut Zakon protiv
socijalista i kada je nemaka socijaldemokratska partija poela da
anje prve izborne uspehe, Engels se ponovo vratio temi "prava na
revoluciju. I ovoga puta on je opomenuo da prihvatanje parla
mentarne borbe ne znai da se treba odrei "svog prava na revolu
ciju. Pravo na revoluciju je uopte jedino stvarno istorijsko pravo,
jedino pravo na kojem su zasnovane sve moderne drave bez izu
zetka" (Engels, 1979^ 441-442). Engels se nikada nije upustio u
razmatranje uslova" pod kojima bi partija u jednoj parlamentar
noj demokratiji stekla pravo da izvri revoluciju. Ipak, stie se
utisak da je bio sklon da ove uslove odredi vrlo restriktivno, i to
samo u sluajevima kada bi ostale partije odluile da je stave izvan
zakona ili da joj ospore pobedu na izborima. Poimajui na ovaj na
in pravo na revoluciju, Engels se zapravo vraa tradiciji prava
na otpor tiraniji, koje kao svojevrsno "istorijsko (ili, moda pre,
prirodno) pravo ostaje svakoj partiji - pa tako i radnikoj - ako
doe do uzurpacije vlasti (tj. "naruavanja fatalne legalnosti). Verovatno nita vie od ovog Engelsovog stava ne svedoi o tome ko
liko je radnika klasa, odnosno njena partijska "avangarda u raz
vijenim evropskim zemljama na prelasku iz 19. u 20. vek, bila
spremna da prihvati logiku ustavne drave i doprinese njenoj da
ljoj demokratizaciji.
Nevolja je, meutim, bila u tome to "revizija" marksi
zma nije mogla da se zaustavi samo na sredstvima borbe nego je

333

na kraju dovela u pitanje sam cilj: socijalizam i "diktaturu proleta

rijata". Prihvatanje logike ustavne drave i borbe za njenu demo
kratizaciju vodilo je radniku klasu ka tome da sve vie prihvata
graanski etos i da iz svojih klasnih specifinosti prestaje da izvla
i revolucionarne implikacije, a to je dugorono vodilo odustaja
nju od "prelaska iz kapitalizma u socijalizam.

3. Zasluge Eduarda Bemsteina za otvaranje sojaldemokratije

za politiko i teorijsko naslee liberalizma
Nakon incidenta koji je 1879. nastupio povodom Hochbergovog,
Schrammovog i Bernsteinovog lanka objavljenog u cirikom Jahrbuch fu r Sozialwissenschaft und Sozialpolitik Bebel je poslao mladog
Bemsteina u Englesku da se "pomiri sa Marxom i Engelsom.17
Bernstein je ostavio jako dobar utisak na Marxa i, posebno, Engelsa, s kojim je sklopio prijateljstvo koje e trajati sve do Engelsove
smrti 1895. Prijateljstvo e naroito dobiti na intenzitetu posle
1887, kada je Bernstein doao da ivi u Londonu.18
ivei u Londonu sve do 1901, Bernstein se nije druio
samo sa Engelsom i marksistima. Ve odranije naklonjen
reformizmu, Bernstein je sada stupio u bliske kontakte sa fabijancima, koji su izvrili verovatno presudan uticaj na njega19 i
ojaali njegovo ubeenje da Socijaldemokratska partija Nemake

1 7 Ip a k , B e rn s te in nee n ik a d a o d u s ta ti o d o n ih sta v o v a k o ji s u in ili sr s p o ra

iz m e u n jega, H o ch b erg a i S c h ra m m a , n a je d n o j stra n i, i M a rx a i E n g e lsa , na
d ru g o j. O n e i k a sn ije b iti sp re m a n d a tv rd i d a s o c ija ld e m o k ra tsk a stra n k a
n ije is k lju iv o radn ika partija, n eg o d a je p a rtija "s v ih o n ih k o ji p rih v ataju i
z a s tu p a ju n jen e p rin cip e " (B e rn s te in , 1 9 6 6 b : 4 7 ) .
1 8 Ia k o je p re to g a u ivao azil u S v a jc a rsk o j, B e m s te in a je v ajca rsk a v la d a , na
u rg e n c iju sa m o g B ism arcka, p ro te rala iz z e m lje .
19 U tica j fa b ija n aca B ern stein je p rim a o p o s te p e n o : 1 8 9 0 . o n je o n jim a g o v o rio ,
k a o i E n g e ls, kao 0 "s a lo n sk im s o c ija lis t im a . P rv e z n a k o v e p ro m en e B e rn ste
in o v o g sta v a prem a fab ijan cim a n a la z im o k ra je m m a ja 1 8 9 4 , u n jeg o v o m p ri
k a z u k n jig e Istorija britanskog trejdjunizma S id n e y a i B ea trice W e b b a. B ern stein
n e o sta je sa m o na po h valam a o v o m d e lu n e g o se (z a je d n o sa sv o jo m e n o m )
p rih v a ta n jen o g prevoenja na n em a k i je z ik . U p o g o v o ru koji je idue g o d i
n e B e rn s te in n ap isao za taj p revod m o g lo se v id e ti d a je o n p o sta o m n o g o b li
i fa b ija n sk im idejam a i da je z ap ra vo p o e o d a ih p re p o ru u je n em akim rad
n icim a , k o jim a je prevod b io n am e n je n ( G u s t a fs s o n , 1 9 7 2 : 1 4 0 - 1 4 1 ) .

334

mora izvriti "reviziju" onog dela svog programa koji je bio

ortodoksno marksistiki i revolucionarno doktrinaran. Rapidna
industrijalizacija, kroz koju je Nemaka prolazila, kao i porast
nemake radnike klase (koja je u periodu 1 8 8 2 - 1 8 9 5 . uveana za
2 miliona ljudi), govorili su Bernsteinu da Nemaka nee poi
stopama socijalistike revolucije nego stopama reforme - kao i
industrijski najrazvijenija zemlja sveta, u kojoj je imao nesreu (ili
moda ipak sreu?) da ivi. U ovom uverenju Bernsteina su fabijanci mogli samo jo vie uvrstiti. Iako je teko utvrditi realne
razmere uticaja fabijanaca na Bernsteina, sasvim je jasno da je on u
Londonu navukao "britansku bolest levog liberalizma20 i da je se
do kraja svoga ivota nee moi osloboditi (Steger, 1 9 9 7 : 6 8 ) . Videvi da njegov prijatelj prolazi kroz velike duhovne borbe i isku
enja, Engels je pisao Bebelu da ga ono to uje od Bernsteina "sve
vie i vie podsea na mudrost svog strica iz 'Volks-Zeitung - e
sto mi se uini da preda mnom stoji stari Aaron glavom i bradom
(Engels, 19 7 9 V : 1 2 7 ) . 2 1 Ipak, njegovo poverenje u Bernsteina osta
lo je nepokolebano do samog kraja (to svedoi i injenica da je Bebela i Bernsteina odredio da raspolau njegovom literarnom zaostavtinom). Sa svoje strane, Bernstein je Engelsa visoko potovao
i kasnije ga je esto citirao i proglaavao za rodonaelnika revizio
nizma. Ipak, nema nikakve sumnje da je Bernstein uveliko preterivao kada je Engelsov revizionizam stavljao u istu ravan sa svojim,
poto je mnogo toga iz starog marksistikog revolucionarnog je
zgra i kod starog Engelsa ostalo netaknuto (Steger, 1 9 9 7 : 7 7 ) .
Bernstein je zapoeo sa revizijom marksizma u pogo
voru za nemaki prevod knjige Louisa Heritiera Istorija Francuske
revolucije. U tom pogovoru, napisanom 1895. ili 1896, on je sasvim
drugaije od Marxa vrednovao zbivanja iz 1848: Blanquija i druge
revolucionare iz komunistikog bloka jednostavno je tretirao kao
epigone Velike revolucije (iz 1789) i obezglavljene utopiste
(upor. detaljnije o znaaju ovog predgovora za razvoj Bernsteinovih revizionistikih stavova: Gustafsson, 1972: 90-101). Ipak,
2 0 A d a m U la m ak id e ta k o d a le k o d a tv rd i d a je u u s lo v im a d v a d e s e to g vek a,
o n [B e rn ste in ] [...] pravi n a s le d n ik k o s m p o litsk e , d e m o k ra ts k e i h u m a n ita r
ne tra d icije lib e ra liz m a iz p re th o d n o g s to le a (U la m , 1 9 9 0 : 1 4 1 ) .
2 1 B e rn s te in o v stric A a ro n b io je lib era ln i p u b lic is ta i o sn iv a b e rlin sk o g lista

Volks-Zeitung.

335

kritika blankizma jo nije povlaila za sobom kritiku marksizma,

tako da je ovaj tekst znaajan samo kao "revizija marksistikog
odnosa prema blankizmu, a ne i samog Marxovog uenja
(Walther, 1981:119). Kritika Marxa javlja se prvi put u predavanju
koje je Bernstein odrao 29. januara 1897. fabijancima u Londo
nu. Tom prilikom on je otvoreno napao Marxa zbog njegove "neo
pravdane vere u delotvornost revolucije (Bersntein, 1977:123).
Ipak, za poetak zvanine istorije "revizionizma u Nemakoj uzima se 1898 godina. Januara te godine Nemaka socijal
demokratska partija je prvi put reagovala na Bernsteinove ideje
(objavljene u tekstu pod naslovom "Borba socijaldemokratije i re
volucija drutva). Spor ubrzo eskalira poto Bernstein upuuje
pismo partijskom kongresu, sa predlogom promene politike
strategije ove partije u skladu sa promenama kroz koje prolaze
najnaprednija evropska kapitalistika drutva - Engleska pre svih.
Pismo je zanimljivo jer pregledno iznosi jezgro Bernsteinovih sta
vova: "Drutveni odnosi nisu se zaotravali onako kako to ocrtava
Manifest [Komunistike partije]. Nije samo beskorisno, nego je i naj
vea glupost da to krijemo pred sobom. Broj posjednika nije se
smanjio, ve se povjeao. Golemo povjeanje drutvenog bogat
stva nije praeno sve manjim brojem magnata kapitala, nego sve
veim brojem kapitalista svih stupnjeva. Srednji slojevi mijenjaju
svoj karakter, ali ne nestaju s drutvene ljestvice. [...] S politikog
gledita vidimo da privilegij kapitalistike buroazije u svim na
prednim zemljama korak po korak uzmie pred demokratskim
ustanovama. Pod njihovim utjecajem, i pokrenuta radnikim po
kretom, koji je postajao sve snaniji, nastala je drutvena protuakcija protiv iskoritavakih tendencija kapitala, koja danas jo, do
due, nastupa vrlo plaljivo i oprezno, no koja ipak postoji i pod
vrgava pod svoj utjecaj sve vie podruja privrednog ivota. Tvor
niko zakonodavstvo, demokratizacija opinskih uprava i proire
nje njihova podruja rada, oslobaanje sindikalnog pokreta i zadrugarstva od svih zakonskih prepreka, uzimanje u obzir radni
kih organizacija kod svih poslova, koje podjeljuje javna vlast, ka
rakteriziraju ovaj stupanj razvoja. Sto se u Njemakoj jo moe
misliti na to da se sputavaju sindikati nije znak visokog stupnja,
ve zaostalosti njenog politikog razvoja. Meutim, to se vie de
mokratiziraju politike ustanove modernih nacija, to manje ima

336

nunosti i prilika za velike politike katastrofe. Tko ostaje pri teo

riji katastrofa, mora se po mogunosti boriti protiv ovdje ocrtanog
razvoja i pokuavati ga spreavati, kao to su, uostalom, prije i i
nili konzekventni pobornici te teorije" (cit. prema: Bernstein,
1981a: 2-3).
Ovi Bernsteinovi stavovi razgnevili su veinu funkcionera socijaldemokratske partije i praktino sve njene "ideologe.
Tokom poslednje tri godine 19. veka nije bilo znaajnijeg marksi
stikog teoretiara u Nemakoj koji nije publikovao svoje antiberntajnovske tirade, branei "nauni socijalizam i bacujui se
blatom na malograanskog prevrtljivca i "oportunistu. Sam
Bernstein se na prolee 1899. ukljuio u polemiku, objavljujui
svoje stavove, sistematizovane u knjizi Pretpostavke socijalizma i za
daci socijaldemokratije.

U ovoj knjizi Bernstein je argumentisao da sve glavne

Marxove slabosti potiu iz Hegelovog i Blanqujevog uenja svojim
naglaavanjem radikalnih protivrenosti. Hegelovo dijalektiko
uenje je dovelo Marxa do Blanquijevog revolucionarnog uenja,
po kojem proleter mora radikalno "ukinuti graanina kako bi se
emancipovao kao ovek. Blankizam je po Bernsteinu bila teorija
koja naglaava "nemerljivu stvaralaku snagu revolucionarnog po
litikog nasilja i njegovog ispoljavanja, revolucionarne ekspropri
jacije (Bernstein, 1923: 65). Ako je Marx odbacio blankistiku
praksu pueva, to jo uvek ne znai da je odbacio i blankizam uopte, o emu najbolje svedoe Manifest Komunistike partije i Poruka
Centralne uprave Savezu od marta 1850. Nadovezujui se na
Blanquija, Marx je doao do zakljuka da socijalistika revolucija
mora biti potpuna, tj. da mora u potpunosti "ukinuti" postojee
graansko drutvo i graansku dravu, a da jedini nain na koji se
to moe uiniti predstavlja - revolucionarni terorizam.
Ishod socijalistike revolucije po Marxu i Engelsu tre
balo je da bude diktatura proletarijata". Takav ishod je po Bern
steinu bio gotovo jednak padu u varvarstvo: "Klasna diktatura pri
pada jednoj nioj kulturi i, bez obzira na svrhovitost i ostvarljivost
same stvari, treba je smatrati za nazadak, za politiki atavizam
(Bernstein, 1923:182). No, Bernstein se nije zaustavljao na ovim,
za ono vreme u marksistikim krugovima nesumnjivo blasfeminim tvrdnjama, nego je nasrnuo i na samu temeljnu dogmu mark

337

sizma - na "sutinsko neprijateljstvo izmeu graana i prolete

ra. Bernstein je tvrdio da i sama upotreba rei "graanski od stra
ne mnogih socijaldemokrata predstavlja "politiki atavizam zato
to sve ljude svrstava u primitivnu dihotomiju prijatelj i neprija
telj. Graanin nije isto to i "buruj" i socijaldemokrati otkrivaju
svoju ogranienost i zaslepljenost kada sve to je graansko pro
glaavaju za neprijateljsko i vredno ukidanja. Graanin nije ne
prijatelj proletera kao ne-graana, nego jednakopravni pripadnik
politike zajednice (Bernstein, 1923:183) i to e ostati i u socijali
zmu.
Afirmiui na ovaj nain graanski etos, Bernstein je
naroito isticao njegovu osnovnu vrednost i postignue - demokratiju: "Demokratija je principijelno ukidanje klasne vladavine,
iako jo ne i faktiko ukidanje klasa. [...] Demokratija je visoka
kola kompromisa (Bernstein, 1923: 180). Ali upravo zbog tog
kompromiserstva i polovinosti demokratija nailazi na naj
otriju kritiku blankista (a moglo bi se dodati i velikog broja
marksista), koji je igou kao "konzervativnu i "kontrarevolucionarnu. Zaotravajui svoj spor sa blankizmom (i ortodoksnim
marksizmom) na problemu demokratije, Bernstein je napisao re
i koje su ga moda i najvie otuile od njegovih partijskih drugo
va. On je, naime, odao pohvalu liberalizmu kao tvorcu moderne
demokratije, Demokratija je samo politika forma liberalizma
(Bernstein, 1923:185), pisao je Bernstein i dodavao da ne posto
ji nijedna liberalna misao koja ne pripada i idejnom sklopu socija
lizma. ak i princip privredne samoodgovornosti, koji je prividno
isto manesterski, ne moe po mom miljenju biti teorijski ni ne
giran, ni ukinut pod bilo kakvim zamislivim uslovima. Bez odgo
vornosti nema slobode (Bernstein, 1923:186).22 Ukljuujui liberal
no naslee u svoju teoriju, Bernstein je prvi doao do kombinaci
je liberalinih elemenata (puki suvernitet, vladavina prava, tole
rancija, individualizam, podela vlasti) i socijalistikih elemenata
(demokratizacija politikih i ekonomskih institucija i distributiv

2 2 U je d n o m ka sn ijem s p isu B e rn s te in e n a ro ito istica ti "p r in c ip s lo b o d n e

li n o s ti kao najvee o stv a re n je lib e ra liz m a , k o je i so c ija liz a m n u n o m o ra
d a p rih v a ti dalje da razvija (B e rn s te in , 1 9 6 6 a : 1 5 ) .

338

na pravda) koja e kasnije biti prihvaena kao savremeni koncept

socijalne dem okratije (Steger, 19 9 7 :13 5 ) .

Problem koncentracije kapitala, na kojem toliko insi

stiraju "teoretiari katastrofe, po Bernsteinovom miljenju nebi
tan je u krajnjoj liniji jer ne vodi nikakvoj katastrofi, a ponajmanje
ne katastrofi kapitalistike privrede; ono to je bitno i na ta socijaldemokratija mora da usmeri svoju borbu jeste pre svega demokratija - i to kako u politici tako i u privredi a zatim porast dru
tvenog bogatstva i produktivnosti, te naposletku moralno i inte
lektualno sazrevanje radnitva (Bernstein, 1923: 246). Ovaj poslednji cilj za koji socijaldemokrate treba da se bore implicirao je
procenu koju e Bernstein na jednoj od narednih strana zaista
eksplicitno izloiti - da nemaka radnika klasa, uprkos svom na
pretku koji je postigla od vremena Marxa i Engelsa, jo nije dovolj
no zrela da bi mogla sama da vlada (Bernstein, 1923: 252). Stavie, u lanku "Dijalektika i razvoj Bernstein je tvrdio da nemaka
radnika klasa nije sazrela ni za revoluciju. Pravo na revoluciju
koje je Engels pominjao u uvodu za Marxove Klasne borbe u Francu
skoj od 1848. do 1850. u datim istorijskim prilikama za nemaku
radniku klasu bilo je isto to i pravo na letenje. Zato je za same
socijaldemokrate bilo bolje da se ne busaju u prsa i ne priaju to
liko o revoluciji za koju nisu sposobni nego da se, umesto toga,
bace na posao stvaranja uslova za emancipaciju rada (Bernstein,
1901b: 365). A prvi uslov za to je demokratija. to je jedna zemlja
demokratskija, ponavljao je Bernstein, to vie otpadaju razlozi za
revoluciju tako da pravo na revoluciju moe biti stavljeno "ad
acta (Bernstein, 1901b: 364).
Time je Bernstein praktino poruio sve stubove orto
doksnog marksizma: nasilnu socijalistiku revoluciju, "diktaturu
proletarijata, slepo neprijateljstvo premu svemu graanskom i li
beralnom, teoriju katastrofe, kao i aksiom sazrelosti proletarija
ta za revolucionarno preuzimanje vlasti. Umesto svega toga Bern
stein je socijaldemokratama postavljao novi cilj: iskrenu saradnju
sa liberalima (sa kojima - barem trenutno - nema razloga ni za
kakva prinicipijelna neslaganja i ideoloke sukobe) u cilju demo
kratizacije politikog ivota i privrede Rajha. Sto je jo vanije,
Bernstein je tvrdio da jedan takav savez uopte ne bi iskakao iz do
sadanje tradicije parlamentarne borbe socijaldemokratije. Ne-

339

maka socijaldemokratska partija nastala je iz kompromisa izme

u marksista i graanskih demokrata (levih liberala) i tokom svo
je istorije neprestano je bila upuena na saradnju i kompromise sa
levo-liberalnim strankama. Time je Bernstein udario na jo jedan
mit, duboko ukorenjen u socijaldemokratskoj stranci - mit da je
sve to je ona do tada postigla bio rezultat borbe "vlastitim snaga
ma. Bernstein je govorio sasvim suprotno: pobede nemake soci
jaldemokratske partije nastale su "bilo kao plod kompromisa, bi
lo iz podrke graanskih partija" (Bernstein, 1901a: 156).
Savez socijaldemokrata sa liberalima radi demokrati
zacije Rajha, za koji' se Bernstein i praktino zalagao od povratka
u Nemaku 1901, bio je u to vreme objektivno veoma teko ostva
riv. Za socijaldemokratsku partiju, iji su mnogi lanovi jo uvek
pamtili rad u ilegali i Bismarckove progone, i bili snano zadojeni
Mancovim uenjem, bilo je prerano da uini takav zaokret.23 Nita
bolje nisu stajale stvari ni sa nemakim levim liberalima, koji su
jedini dolazili u obzir za saradnju. Svoju zamisao o saradnji soci
jaldemokrata i liberala Bernstein je formulisao pod uticajem prili
ka u Engleskoj, a pre svega injenice da engleski liberali vie nisu
ono to su nekad bili. U njihovim redovima Bernstein je video lju
de koji imaju "napredne stavove u odnosu na socijalnopolitika
pitanja, poto je u partiji rastao uticaj fabijanaca (Bernstein,
1901c: 390). Sa takvim liberalima zaista je bilo mogue razmilja
ti o savezu. Meutim, nevolja je bila to Nemaka nije bila Engle
ska i to nemaki liberali nisu nalikovali engleskim. Osim irokog
spektra predrasuda prema socijaldemokratama, levi liberali su
imali potekoa da se i sami poveu u jedinstven politiki savez.
Krajem 19. veka oni su bili razbijeni na etiri partije - Nemaku
partiju napretka, Nemaku narodnu partiju, Slobodoumno uru-

2 3 T o se d o b r o v id i iz jed n o g p ism a Ig n a z a A u e ra B e rn s te in u , u ko jem je d a t d o

b ar p rik a z d u h o v n o g sta n ja u p a rtiji n a p o e tk u B e rn s te in o v o g rev iz io n istik o g a n g a m a n a : "D r i li z a is ta z a m o g u e d a je d n a p a rtija k o ja im a 5 0 g o
d in a sta ru literatu ru , sk o ro 4 0 g o d in a s ta ru o rg a n iz a c iju i jed n u jo sta riju
tra d iciju m o e preko noi da n ap ravi ta k a v p re o k r e t. P o se b n o ako bi n aju tic a jn iji k ru g o v i u partiji p o stu p ili o n a k o k a k o ti z a h te v a , to bi z n a ilo ra z b i
ja n je p a rtije i b acan je u v e ta rd e c e n ijs k o g rada. D ra g i m o j E d e, o n o to ti z a h
te v a - o to m e se ne odluu je, o to m e s e n e g o v o ri, to se jed n o sta v n o ra d i
(c it. p re m a : W a ch en h eim , 1 9 7 1 :3 5 3 ) .

340

enje i Nacionalno-socijalni savez (koji je postojao od 1896. do

1903, da bi se zatim utopio u Slobodoumno udruenje) koje su
raspolagale sa svega 11% mesta u Rajhs.tagu.
Jedan od glavnih Bernsteinovih problema bilo je to to
on nije bio stvoren za ulogu voe i to nije uspeo da objedini sve
raspoloive snage unutar socijaldemokratije, uz iju pomo bi se
mogao nametnuti rukovodstvu partije. S druge strane, on nije
hteo ni da dovede u pitanje svoju lojalnost partiji, tako da je oda
brao poziciju "veite opozicije u njoj. To, ipak, ne znai da Bern
stein nije imao nikakvog uticaja na ivot i rad partije. Ne treba
smetnuti s uma da je Bernstein bio s Kautskyjem tvorac tada vae
eg Erfurtskog programa partije iz 1891. Taj program je sadravao
dva dela, od kojih je prvi, ideoloki, napisao Kautsky, a drugi,
praktini, Bernstein. Dva dela programa su bila u neskladu, poto
je ideoloki deo obrazlagao klasnu borbu koja "neuijiitno vodi ka
socijalizmu, dok je praktini sadravao niz vrlo konkretnih mera u
pravcu reformi unutar kapitalistikog drutva (Steger, 1997: 62).
Prema tome, Bernsteinov uticaj bio je vidljivu programskim opredeljenjima partije, iako su se ona kosila sa vladajuom partijskom
ideologijom. Osim toga, na kongresu partije u Libeku 1901. poka# zalo se da Bernstein, koji tek to se bio vratio iz egzila u Engleskoj,
raspolae sa podrkom nezanemarljivog dela partije.24 Iste godi
ne mu je ponuena kandidatura za poslaniko mesto u Rajhstagu.
Iako ju je on isprva odbio, sledee godine e je ipak prihvatiti ka
da bude upranjeno mesto preminulog "revizioniste Bruna
Schonlanka u Breslavi. Na izborima za to mesto Bernstein je odneo ubedljivu pobedu i time zapoeo svoju poslaniku karijeru,
koja e, sa pauzama, trajati sve do 1928.25
2 4 Z a p ra v o , ve je k o n g re s u S tu tg a rtu 1 8 9 8 . p o k a z a o d a B e rn s te in a p o d r av a
re la tiv n o ve lik i d e o fu n k c io n e ra u p a rtiji i d a n je n o id e o lo k i p ra v o v e rn o ru
k o v o d stv o n e s m e se b i d a d o p u s ti d a iz a e u s u s r e t h iste ri n im z a h te v im a
R o s e L u x e m b u rg i n je n ih is to m ilje n ik a za is k lju e n je B e rn s te in a iz p a rtije.
A p r ila 1 8 9 9 . B eb el je ja s n o u v i a o d a bi o d s tra n jiv a n je B e r n s te in a v o d ilo v e
lik o m ra scep u u p a rtiji, p o to b i za n jim o d m a h p o a o v e lik i b ro j " r e v iz io n is r a , o d k o jih je "n a jv e i broj na n a ju g le d n ijim p o lo a jim a (cit. p re m a:
W a ch e n h e im , 1 9 7 1 : 3 5 7 ) .
2 5 U ra d u p o sla n ik e g ru p e so c ija ld e m o k ra ta B e rn s te in s e sp e c ija liz o v a o za p i
ta n ja p o reza, m e u n aro d n e trgo v in e, s p o ljn ih p o s lo v a i u s ta v n o g prava (o
B e rn s te in u kao p o s la n ik u u p o r. L o b b e, 1 9 7 7 ) .

341

Period u kojem je Bernstein bio najangaovaniji na po

litikim aktivnostima Socijaldemokratske partije Nemake pred
stavlja ujedno i period u kojem je "revizionistika struja trijumfovala nad "revolucionarnom. To, meutim, nije podrazumevalo i
trijumf samog Bernsteina, koji je praktino sve do kraja ivota
ostao na margini partije. Taj paradoks je vrlo vano razumeti. "Revizionisti u nemakoj socijaldemokratiji nisu, naime, tvorili nika
kvo monolitno jedinstvo26 nego se moe govoriti o barem dve gru
pacije koje su postojale u njihovom taboru: na jednoj strani bio je
Bernstein sa svojim malobrojnim istomiljenicima, dok su na dru
goj strani stajali takozvani "praktiari", sa Friedrichom Ebertom
na elu, koji su bili zainteresovani za svoje partijske karijere i nisu
dovodili u pitanje Bebelov autoritet. U to vreme vodei partijski
funkcioneri ve su zaraivali trostruko vie od vrhunskih kvalifikovanih radnika, to je karijeru u partiji inilo veoma unosnom. Robert Michels bio je uveliko inspirisan upravo ovim "praktiarima
u Socijaldemokratskoj partiji Nemake kada je napisao svoje kapi
talno delo Prilog sociologiji partijskog ivota u modernoj demokratiji. Kult
same partijske organizacije, verbalni revolucionizam, praksa koja
ne samo da nije bila usmerena na socijalistiku revoluciju nego ni
na ozbiljniju demokratizaciju Rajha - sve su to bila obeleja koja
su govorila o prusifikaciji ovog "praktiarskog dela partije i ka
snije uticala na to da se drugo, ekstremno revolucionarno krilo par
tije "rusifikuje (Michels, 1970:350). Kada je Bernstein vodio svo
je teorijske rasprave sa pripadnicima revolucionarnog krila partije,
"praktiari se nisu uputali u te sporove, a kada bi bili prinueni
da se izjasne, uvek su podravali "revolucionare u napadima na
Bernsteina. Tako bi se Bernstein i njegovi istomiljenici nali u ne
zgodnom poloaju izmeu "revolucionarnog ekia i "praktiar
skog nakovnja, ne uspevajui da odigraju ulogu posrednika i integriu - kako ideoloki tako i praktino - rukovodstvo partije.
U praksi se deavalo upravo suprotno: rascep izmeu
revolucionarne ideologije i reformistike prakse produbljivao se i

2 6 T a k o , u o sta lo m , nije b ilo ni sa re v o lu c io n a rim a . N jih o v ta b o r b i se ta k o e

m o g a o p o d e liti na n ajm an je d v e stru je : c e n tr u m a k u , n a e lu sa A u g u s to m
B e b e lo m i K arlo m K a u tsk y jem , i r a d ik a ln u 1 , n a elu sa K a rlo m L ieb k n ec h to m i R o so m L uxem b urg.

342

blokirao partiju da iskoristi sve vee uspehe na izborim a (koji su

kulminirali 1903, kada je Socijaldem okratska partija Nemake
osvojila skoro treinu glasova i zauzela etvrtinu poslanikih mesta u Rajhstagu). U m esto da izborni rezultati ubede rukovodstvo
partije da pree na refbrm istiko-revizionistiki kurs, desilo se
upravo suprotno. N a kongresu partije u Drezdenu septembra

1903. Bebel je onem oguio svaki ustupak revizionistikom krilu i

inicirao pootravanje revolucionarne propagande. To je imalo ka
tastrofalne posledice: na svim kasnijim izborim a Socijaldem o
kratska partija Nemake kontinuirano je gubila glasove i prakti
no sve do izbijanja Prvog svetskog rata nije uspela da se oporavi
(Groh, 1974: 77). No, to i nije bilo tako loe za dom inantno "revolucionanro krilo, poto je ono imalo sve razloge da se boji pobede na izborim a. D a je, nekim sluajem, socijaldem okratija pobedila na nekim od izbora pre Prvog svetskog rata, ta pobeda bi
Bebela i njegove istom iljenike stavila pred dilemu priklanjanja
revizionistikom krilu ili zapoinjanja socijalistike revolucije
(G roh, 1974:194-195). U to vreme "revolucionari" u socijaldemokratiji (ili barem njihov centrum aki" deo) vie nisu bili spremni
ni za jedno, ni za drugo.
Situacija se nije popravila ni 19 13, kada je umro Bebel
a na m esto kopredsednika stranke doao Ebert. "Praktiari" se ta
da uzdiu u vladajuu frakciju u socijaldem okratiji i odmah, pot
puno nepriprem ljeni, dolaze pred iskuenja Prvog svetskog rata,
a zatim i Nemake revolucije. Vrem e e pokazati da su program
ska konfuzija socijaldem okratije, njena rascepljenost izmeu me
usobno isuvie udaljenih struja, kao i sam a injenica da su uoi
rata "praktiari" stekli kontrolu nad partijom bili isuvie veliki
hendikepi koji e socijaldem okratiju onem oguiti da Nemaku
revoluciju u kratkom roku okona stvaranjem stabilne dem okrat
ske ustavne drave i sprei pogubnu rotaciju, do koje e doi u pe
riodu 19 33-19 45Bernstein je naroito dolazio u sukob sa "praktiari
ma povodom pitanja rata (m ilitarizm a) i pitanja nacije (naciona
lizm a). Paraleleno sa uzdizanjem "praktiara u vladajuu struju u
partiji i zahuktavanjem priprema za Prvi svetski rat, Berstein je
postajao sve uznemireniji zbog porasta m ilitarizma i nacionali
zm a u celoj Evropi, a pogotovo u Nem akoj. D a bi se razumela

343

njegova pozicija tokom Prvog svetskog rata potrebno je imati na

umu da je Bernstein bio "radikal u engleskom smislu te rei - to
je podrazumevalo dosledni pacifizam i odbacivanje svakog nacio
nalizma. To su razlozi zbog kojih je Bernstein tokom Prvog svet
skog rata dospeo u potpunu izolaciju u svojoj partiji - ak i u od
nosu na njegove dojueranje "revizionistike istomiljenike
(Schroder, 1978: 211).
Najkasnije poetkom septembra 1914. Bernstein je po
stao svestan da Nemaka vodi osvajaki rat i da ga je 4. avgusta
1914, kada je kao poslanik Rajhstaga dao svoj glas u prilog ratnim
kreditima, nemaka vlada dovela u zabludu u pogledu opasnosti
koja je Nemakoj pretila od Rusije, kao i u pogledu osvajakih namera koje je sama nemaka vlada imala na zapadu27 (taj dan on je
nazvao "najcrnjim danom u njegovom ivotu). U skladu sa tim
saznanjem, Bernstein je oktobra 1914. zapoeo kampanju za us
kraivanje sledeih ratnih kredita (15. mana 1915. on e zaista gla
sati protiv njih) i obustavu ratnih dejstava. To je vreme kada on,
zajedno sa Haaseom, postaje portparol pacifistike manjinske po
slanike frakcije Socijalistike partije Nemake u Rajhstagu. U
tom svojstvu on ulazi u svoj prvi vei sukob sa veinskom frakci
jom koju su inili "praktiari i koja se zalagala za politiku bloka
sa graanskim elementima. Portparol ove frakcije bio je Eduard
David. On je sainio i Mirovni manifest, tj. proklamaciju stavo
va o ratu Socijaldemokratske partije Nemake. Osim principijel-'
nog zalaganja za mir, ovaj manifest je sadrao snane nacionali
stike tonove: rezervisao je Nemcima pravo da vode rauna pre
svega o svojim sopstvenim interesima (a da - ukoliko se to ne ko
si sa interesima Nemake - "potuju interese drugih naroda),
odricao pravo stanovnicima Alzasa i Lorene da se samostalno
opredele u kojoj e dravi iveti i poricao obavezu Nemake na
plaanje reparacije Belgiji. Davidov manifest je socijaldemokrat
ska poslanika grupa usvojila dvotreinskom veinom avgusta
2 7 U v re m e d is k u s ije o ratn im k re d itim a u p o s la n i k o j g ru p i S o c ija lis ti k e p a r
tije N em a k e , u p o p o d n ev n im a s o v im a 4 . a v g u sta , v la d a je sv e k lju n e in
fo rm a c ije o ratu na z a p a d n o m fro n tu ( a p re s v e g a o u p a d u u B e lg iju ) d r a la
u ta jn o s ti i u isto vrem e stv ara la h iste ri n u a tm o sfe ru o p a sn o sti o d sk o re n a
je z d e R u s a . B ern stein je, kao i o sta li s o c ija ld e m o k r a ts k i p o sla n ici, n a s e o na
tu p riu i d a o svoj glas za ratn e k re d ite .

344

1915- pri emu su mu lanovi veinske poslanike frakcije dodali

jo i odredbu po kojoj se Belgiji uskrauje pravo da po okonanju
rata obnovi svoju dravnu samostalnost.

U manifestu koji je Bernstein napisao u ime pacifisti

ke manjinske frakcije formulisani su potpuno opreni ciljevi: od
socijaldemokratije se trailo da se angauje na potpunom odusta
janju Nemake od imperijalistike politike, na vraanju dravne
samostalnosti Belgiji, kao i na davanju prava na samoopredeljenje graanima Alzasa i Lorene (Miller, 1978: 215-217). Osim to
ga, Davidov manifest Bernstein je otro kritikovao upravo zbog
preovlaujueg nacionalizma, koji se iz vlade i "buroaskih stra
naka polagano selio i u socijaldemokratiju: Prvo gledati svoje in
terese [tj. interese svoga naroda] i samo uzgred potovati ivot
ne interese drugih - to ini svaki buruj, koji ba nije prikriveni
krvopija (Bernstein, 1917: 215). Preuzimajui vladajui diskurs
militarizma i nacionalizma, socijaldemokratija je gubila i poslednje ostatke pacifizma i internacionalizma, pretvarajui se u puki
"eho vlade.
Tako je Bernstein, koji se celog ivota zalagao za savez
socijaldemokratije sa levim liberalima u cilju demokratizacije Rajha, mor^p da prizna pogubnu injenicu da je socijaldemokratija
poela da se pribliava partijama kojima je ovladao duh militari
zma i nacionalizma diktiran od strane vlade. "Praktiari", dodu
e, jesu odbacili revolucionarni ekskluzivizam i izali iz politike
izolacije, ali ne da bi demokratizovali Rajh i slomili carsko samovlae ve da bi ga podrali u njegovom najgorem obliku osvaja
ke despotije.
Ni militarizam ni nacionalizam "praktiara nisu bili li
eni korena u Marxovom i Engelsovom uenju (o nacionalistikim
komponentama tog uenja bilo je rei u 2. odeljku 18. poglavlja).
To, meutim, vai mnogo vie za nacionalizam nego za militari
zam, poto su Marx i Engels bili pobornici rata kao prilike da se uz
drma "buroaska vladavina" i otvori put socijalistikoj revoluciji.
Tako neto "praktiarima" je bilo u potpuno strano, poto je njiho
va podrka ratnoj politici vlade bila jednostavna posledica oportu
nizma i - istina, vrlo umerenog - nacionalizma. Zato je Bernsteinov spor sa praktiarima" povodom nemake ratne politike bio
potpun i radikalan: njegovo je miljenje bilo da Nemaku u rat nije

345

naterala nikakva spoljnopolitika nuda ili ekonomska iznudica

(siromatvo), nego upravo bogatstvo i oseaj obesti, koji je govorio
da Nemaka sebi moe dopustiti da ratuje. Nacionalistika oprav
danja rata tezom da se Nemaka 1914. nalazila u "politikom obru
u i privrednoj stezi Bernstein je igosao kao obinu la, koriste
i za pobijanje te teze - isto kao i ranije za pobijanje teze o unutra
njoj zakonitosti sloma kapitalizma - oficijelnu statistiku (Bern
stein, 1919:35). Kulminaciju Bernsteinovog antiratnog angamana
verovatno je predstavljao govor u Rajhstagu, odran marta 1918, u
kojem je on najdirektnije napao nemaki militarizam i imperijali
zam, krenje meunarodnog prava i odbijanje zakljuenja mira.
Svoj govor je mirno zavrio iako je u celoj sali odjekivala neopisiva
buka - Bernsteinu su tada zvidali i pretnjama govor prekidali ne
samo konzervativni poslanici nego i sami socijaldemokratski po
slanici iz redova "praktiara (Steger, 1997: 223).
Nita manje animozitete "praktiara Bernstein nije
izazivao i posle rata, zagovarajui bezuslovno prihvatanje Versajskog mirovnog sporazuma. Na kongresu partije juna 1919. u Vajmaru Bernstein je pledirao za priznanje ratne krivice Nemake i
tvrdio da je devet desetina zahteva Versajskog ugovora opravda
no.28 Njegov govor je ponovo naiao na gotovo unisono odbaci
vanje prisutnih, a Scheidemann je naao za shodno da ga optui
da izigrava "avolovog advokata, moralistu sa "preteranim oseajem za pravdu i pristalicu ratnih ciljeva "neprijatelja Nemake.
Ogromna beda posleratne Nemake, po Scheidemannovom mi
ljenju nije se mogla porediti sa "niskim nivoom patnje koju su
nemake trupe prouzrokovale u Belgiji i Francuskoj (Steger, 1997:
243). Zato, kada je Bernstein kasnije tvrdio da su Francusku ne
make trupe u Prvom svetskom ratu "opustoile i da reparacije
koje Francuska trai "nisu tako strahovito velike kao to to ne2 8 B e rn s te in je n esu m n jivo b io sv e s ta n s v ih n e d o s ta ta k a V e rs a js k o g m iro v n o g
sp o ra z u m a , ali je svo je p a rtijsk e d ru g o v e i s v e s u n a ro d n ik e u b e iv a o d a ga
p rih v a te n e to lik o z b o g n jeg a s a m o g k o lik o z b o g in jen ice d a je to a k t k o ji
p o s ta v lja tem elje L igi n acija. S tv a ra n je L ig e n a c ija B e rn ste in je, u s k la d u sa
s v o jim z ago varan jem p rim a ta m e u n a ro d n e z a je d n ic e i m e u n a ro d n o g p ra
va , to p lo po zd ravljao . Iak o se tu io d a je o n a jo u v e k jed an sav e z v la d a , a
n e "s a v e z n aro d a ", on joj je p riz n a v a o o s n o v n o s v o jstv o : da je in sta n c a k o ja
o g ra n i a v a suveren itet d r av a (B e r n s te in , 1 9 7 5 : 7 7 ).

346

makom narodu predstavljaju nacionalistiki hukai (Bern

stein, 1922: 24), on je pod "nacionalistikim hukaima podrazumevao i dobar deo samih rukovodeih "praktiara.
Nacionalizam je bio druga jabuka razdora, koja je Bernsteina toliko udaljila od "praktiara" da se 1917. odluio da napusti
stranku i pristupi novoosnovanoj Nezavisnoj socijaldemokratskoj
partiji Nemake (koju su sainjavali prevashodno "revolucionari, i
to u rasponu od "centrumaa do "radikala).29 Kao "revizionista,
izmeu ostalog, i po odnosu prema nacionalnom pitanju, Bernstein
je odbacivao Mareove i Engelsove nacionalistike predrasude 0 istorijski superiornim i inferiornim narodima i bio je otar kritiar naci
onalizma kako u konzervativnim partijama tako i u sopstvenoj par
tiji (Mommsen, 1978: 143; Steger, 1997: 203). Poto nacionalna
emancipacija ne treba da se vezuje za neku daleku - i krajnje sum
njivu - socijalistiku revoluciju, potrebno je odmah pruiti svim na
rodima pravo na samoopredljenje, koje ukljuuje i stvaranje sopstvene drave (to pravo je, kao to smo imali prilike da vidimo,
Bernstein davao i stanovnicima Alzasa i Lorene, omoguavajui im
time povratak u francusku dravu). Zato je Bernstein pred socijalde
mokrate postavljao zadatak da obuzdaju nemaku imperijalnu poli
tiku i da Nemaku tako preurede da postane oslobodilac malih na
roda Evrope (MoAmsen, 1978:137-138).
U to vreme zagovornici teorije katastrofe na Bersteinove kritike ve su bili odgovorili "teorijom imperijalizma", po
kojoj se izostanak nacionalnih katastrofa opravdavao imperijali
zmom, kao poslednjom fazom kapitalizma, koja e se okonati
katastrofom kapitalizma na globalnom nivou i svetskom socijali
stikom revolucijom (Grebing i Kramme, 1978:69). S druge stra
ne, zagovornici "teorije imperijalizma" smatrali su da je imperija
lizam progresivna tekovina jer vodi centralizaciji, kao neophod
nom preduslovu za budue socijalistiko ureenje. Bernstein je
2 9 In d ik a tiv n o je da je to k o m P rv o g s v e ts k o g ra ta B e rn ste in d o a o u s u k o b i sa
red ak cijo m Sozialistische Monatshefte z b o g n a c io n a liz m a u te k s to v im a k o je je
taj a so p is p o e o d a o b jav lju je. U p ita n ju je, in ae, b io a s o p is k o ji je jed in i
b io sp rem a n d a m u o b ja v lju je te k sto v e k a d a su m u K a u ts k y i d ru g o v i o n e
m o g u ili d a o b ja v lju je u Vorwrtzu i Neue Zeitu. S ta v i e , z b o g n a p a d a n a n ac i
o n a liz a m so c ija ld e m o k ra ta , B e rn ste in u je s a d a i u re d n itv o Sozialistische M o

natshefte o d b ilo da o b ja v lju je te k sto ve (S te g e r, 1 9 9 7 : 2 2 0 ) .

347

bio voljan da dopusti da imperijalizam zaista vodi centralizaciji,

ali je osporavao tezu da centralizacija predstavlja conditio sine qua
non socijalizma. Upravo suprotno, centralizacija unitava kulturu,
a bez kulture nema ni socijalizma. Sto se samog imperijalizma ti
e, on vodi podeli sveta na neprijateljske blokove zadojene nacio
nalistikom mrnjom, i ti blokovi svet mogu samo da strovale u
varvarstvo a ne da ga preusmere u pravcu socijalizma. Zato ni im
perijalizam ni centralizacija nemaju nikakve veze sa socijalizmom
i ne mogu se prihvatiti kao njegova pripremna faza. Budunost so
cijalizma lei u malim narodima, kao to su narodi Nizozemske,
Belgije i skandinavskih drava, koje svoj opstanak temelje na "iz
gradnji i uvrenju meunarodnog prava (Bernstein, 1917: 115).
Zato veliki narodi - ukljuujui tu i nemaki - nemaju pravo da se
pozivaju na bilo kakvu istorijsku misiju, a uloga njihovih socijal
demokratskih partija trebalo bi da bude u ruenju tih iluzija i preusmeravanju njihovih spoljnih politika u pravcu pridruivanja na
porima najprogresivnijih - malih - naroda u izgradnji jednog sta
bilnog meunarodnopravnog poretka.
Po okonanju Prvog svetskog rata, Bernstein je sma
trao da je nestalo onog povoda koji je doveo do rascepa u nemakoj socijaldemokratiji i da je vreme da se dve partije ponovo ujedi
ne. U tom smislu on je simbolino traio prijem u (veinsku) So
cijaldemokratsku partiju Nemake, ne ilanjujui se pri tom iz
Nezavisne socijaldemokratske partije Nemake. Kada se pokazalo
da od ujedinjenja u tom momentu nema nita i da lanstvo u obe
partije nije mogue, Bernstein je odluio da se vrati meu veinske
socijaldemokrate jer je meu nezavisnim socijaldemokratama po
eo sve vie da se iri uticaj boljevika.30 Iako e njegovi napori da
3 0 R u sk i b o ljevici su u B ern stein o vim o im a in k o rp o rirali d va n ajvea z la rad
n ik o g p o kreta: revolucionarn i fa n atiza m i m o raln u isk v are n o st. N ije z ato
n im alo slu a jn o to je upravo B ern stein b io taj k o ji je u lan ku "Je d n o m ran o
p o g la v lje ", o b javljen o m u Vorwartzu 14 . ja n u a ra 1 9 2 1 , zapo eo razo b liavan je
L en jin o vih v ez a sa G en e ralta b o m i v la d o m D r u g o g rajha. N ed elju d a n a k a
sn ije, o n je u Vorwartzu o b javio jo jed a n la n a k u k o je m je i ruske i n em ake
b o lje v ik e p o zvao da ga tue z b o g klevete L e n jin a i da se o n d a u red ovn oj s u d
sk o j pro ced u ri utvrde p o jed in o sti v e z a n e z a o rg an iz ac io n u i fm a n sijsk u p o m o , k o ju je Len jin go d in am a p rim a o o d V ilh e lm o v e vlad e. O b a "p ro z v a n a "
ce n tra ln a ko m iteta su na iz az o v rea go vala u ta n je m , to se m o glo tu m aiti i
k a o p o sre d n o priznanje B e m ste in o v ih tv rd n ji (V o lk o g o n o v , 1 9 9 7 :1 9 5 - 1 9 6 ) .

348

pomiri dve partije uroditi plodom septembra 1922, kada je dolo

do njihovog ujedinjenja, Bernstein je praktino sve do kraja ivo
ta ostao izolovan od kreiranja socijaldemokratske politike. Iako je
bio glavni autor Gerlickog programa Socijaldemokratske partije
Nemake iz 1921, iz kojeg je uklonio Kautskyjevu revolucionarnu
ideologiju, ovaj program je bio na snazi svega etiri godine, da bi
1925. bio donet Hajdelberki program. Ujedinjenje dve socijalde
mokratske partije bilo je povod da se Kautsky opet ukljui u pisa
nje partijskog programa i da ga ponovo optereti dihotomijom re
volucionarne ideologije i reformistike prakse. Ujedinjenje vein
skih i nezavisnih socijaldemokrata imalo je i tu negativnu posledicu po Bernsteina to je definitivno marginalizovalo njegovu pozi
ciju beskompromisnog insistiranja na krivici nemakog militari
zma za izazivanje Prvog svetskog rata. "Praktiari su dolazak "re
volucionara (ili, barem, njihovog "centrumakog dela) u svoje
redove mogli da pozdrave zato to su pitanje ratne krivice ponovo,
mogli da zaviju u maglovite oblande kapitalizma i imperijalizma
(Steger, 1997:244) i time da nemakog cara, vladu, generale i par
tije - pa na kraju krajeva i sebe - ekskulpiraju od krivice za izazi
vanje najstranijeg rata koji je svet do tada video.

4. Slom Drugog rajha novembra 1918.

Poslednjih godina svoga ivota Engels je sve vie postajao svestan
opasnosti od velike polarizacije koja je nastala u Evropi kao rezul
tat Francusko-pruskog rata 1870. Aneksija Alzasa i Lorene bacila
je Francusku u naruje Rusije, ime se Nemaka nala u veoma ne
ugodnoj poziciji, prikljetena izmeu dve neprijateljske sile.31 U
spisu Spoljna politika ruskog carizma iz 1890. Engels rezimira svoj
3 1 O d m a h n ak o n b itk e k o d S e d a n a , k ad a su p o sta le ja s n e n am e re P ru s a da
p o v ed u n a o sv a ja k i rat, M a rx je v e o m a p ro n icljiv o p is a o : V e ru ju li z a is ta tevto n s k i p a trio ti d a su s lo b o d a i m ir N em a k e o sig u ra n i kad F ra n c u sk u g u rn u
u zag rljaj R u sije ? A k o ra tn a srea, o p ije n o s t u s p e sim a i d in a sti k e in trig e n a
ved u N e m a k u d a iz v ri o tim a in u fra n cu sk e te rito rije, o n d a joj o sta ju o tv o
ren a sa m o d va pu ta. Ili e m o rati, m a ta iz to g a p ro iz a lo , d a p o s ta n e otvore

ni slu g a ru sk e e k sp a n z ije , ili e, p o sle k ra tk o g p re d ah a, m o ra ti d a se sp re m a

z a n o vi 'o d b ra m b e n i ra t , i to ne za jed an o d o n ih n o v o p ro n a e n ih 'lo k a liz o v a n ih rato va, ve za rasni rat p ro tiv u d ru e n e slo v e n s k e i ro m a n sk e r a s e
(M a r x , 1 9 7 7 m 2 2 3 ) .

349

sud o situaciji u kojoj se nala savremena Evropa: Velike vojne si

le kontinenta pocepale su se u dva velika tabora, koji pretei stoje
jedan prema drugom; Rusija i Francuska ovde, Nemaka i Austri
ja tamo. A oko ta dva tabora moraju se grupisati male drave. To,
meutim, znai da ruski carizam ne moe da uini poslednji veli
ki korak, da jo ne moe da doe u stvarni posed Carigrada, bez
jednog svetskog rata sa prilino podjednako podeljenim ansama
i u kome konana odluka verovatno nee zavisti od dveju strana
koje e zapoeti borbu, ve od Engleske (Engels, 1979^ 35). U
ovo vreme Engels je jo verovao da izbegavanje svetskog rata zavi
si skoro iskljuivo od toga da li e i kada u Rusiji doi do (graan
ske) revolucije: Oba tabora se naoruavaju za odluujuu borbu,
za rat kakav svet jo nije video, u kome e deset do petnaest miliona boraca stajati pod orujem, jedni protiv drugih. [...] Opasnost
od svetskog rata nestae onoga dana kada preokret stvari u Rusiji
omogui ruskom narodu da dokraji tradicionalnu osvajaku po
litiku svojih careva i da se bavi sopstvenim, krajnje ugroenim
unutranjim ivotnim interesima, umesto fantazma o svetskoj
vlasti" (Engels, i979f: 38).
Iz ovih analiza moglo bi se zakljuiti da je Engels bio u
velikoj meri sklon da potceni "fantazme o svetskoj politici koji su
gajeni u Nemakoj (i koji e zaista etvrt veka kasnije dovesti do
Prvog svetskog rata). Ali to nije cela istina. U spisuMoe Ii se Evro
pa razoruati? Engels je pokazao da je svestan da je Nemaka zbog
svog ovinizma i ekspanzionistike politike s pravom [...] omr
znuta u elom inostranstvu" i da se smatra uzrokom sadanje
ratne opasnosti (Engels, I979g: 335). Zato je upozoravao da Ne
maka nuno mora preduzeti neku ozbiljniju pacifistiku inicija
tivu, jer joj inae sleduje poraz u svetskom ratu, poto sve govori
u prilog tome da e se u tom ratu Englezi staviti na stranu Francu
za i Rusa.
Iz ovih nekoliko navedenih mesta moe se videti da je
Engels pred kraj ivota postao svestan problema nacionalizma
("ovinizma) i njegove uloge u odravanju "kontrarevolucionarnih reima u Evropi. Otuda i promena njegovog gledanja na mo
gunost da socijalistiku revoluciju u Evropi raspali jedan veliki,
globalni rat. Perspektivu svetskog rata, koja se opasno nadvijala
nad Evropom ve krajem 19. veka, Engels je doivljavao kao glav-

350

nu prepreku socijalistikoj revoluciji i izvor "ovinizma. tavie,

zbog podlonosti "ovinizmu" Engels je sada bio spreman da re
vidira svoje i Mancovo mladalako .oduevljenje francuskim prole
tarijatom i njegovom mesijanskom ulogom u predstojeoj socija
listikoj revoluciji. U pismu Lauri Lafargue od 1 6 . aprila 1 8 9 0 . on
je bulanizam tretirao kao jednu vrstu bonapartizma i konstatovao da je uzrok trijumfa tog novog bonapartizma u Francuskoj
"ovinizam, ija su masovna baza ne samo seljaci, nego i radnici.
Iz svega onoga to se u Francuskoj dogaalo od 1 7 8 9 . naovamo
Engels je smatrao da se mora nauiti lekcija o podlonosti naroda
(sve skupa sa proletarijatom) nacionalistikoj demagogiji: [...]
ve trei put poslije 1 7 8 9 . dolazi do takvog zastranjivanja; - prvi
put Napoleon I, drugi put Nap[oleon] III, koga su u tom valu za
stranjivanja uzdizali, i sada jo gore stvorenje od ona dva prethod
na [Boulanger]; ali sreom, snaga tog vala je ukroena. U svakom
sluaju, izgleda da moramo zakljuiti da je negativna strana revo
lucionarnog karaktera Pariana - ovinistiki bonapartizam isto tako nuna kao i njena pozitivna strana i da poslije svake ve
like revolucionarne borbe moemo da doivimo povratak bona
partizma, pozivanje spasioca koji treba da uniti odvratne buruje qui ont escamot la rvolution et la rpublique i u iju su zam
ku pali nifs ouvriers. Budui da su Pariani, oni sve znaju, od ro
enja i po pravu roenja, i ne treba da ue kao obini smrtnici. Pozdraviu zbog toga svaki revolucionarni polet kojim nas Pariani
mogu obdariti, ali poslije toga u oekivati da opet budu vols i da
opet pojure udotvornom spasiocu. Nadarti se i vjerujem da su Pa
riani sposobni za akciju, kao i u prolosti, ali, ako zahtijevaju idej
no vodstvo - rei u im hvala (Engels, 19 7 9 U : 3 3 7 ) .
Ono to je svakako najvanije, jeste injenica da je En
gels bio daleko od toga da podlonost "ovinistikom bonaparti
zmu pripie samo francuskom narodu, odnosno proletarijatu.
On je bio svestan da je bonapartizam univerzalna formula koja
funkcionie u svim evropskim drutvima i koja je za internaciona
listiki radniki pokret posebno opasna poto mea nacionalisti
ke sa socijalistikim elementima i na taj nain zapravo najefika
snije eliminie "komunistiku opasnost. I upravo tu lee koreni
Engelsovog straha od svetskog rata poslednjih godina njegovog
ivota: rat e raspaliti nacionalizam u svim evropskim drutvima i

351

postaviti temelje za jaanje "ovinistikog bonapartizma i zatira

nje komunistikog pokreta (Nolte, 1983:471).
Posebno negativne posledice svetski rat, ako do njega
doe, po Engelsovom miljenju, morao bi imati po Nemaku.
Njoj on ne moe doneti nita drugo osim neverovatnih razmera
ubijanja i unitavanja. Stavie, Engelsu se inilo vrlo verovatnim
da e Nemaka biti razorena u tom ratu: "Rat? Zapoeti ga bilo bi
veoma lako. Ali ta bi se iz jednom zapoetog rata izrodilo, to prevazilazi mogunost svakog prorauna. Pree li Krez Halis ili
Wilhelm Rajnu, unitie jedno veliko carstvo ali koje? Svoje sopstveno ili neprijateljsko (Engels, 1979er 8). Engels ovde indika
tivno uporeuje nemakog cara Vilhelma sa Krezom koji je, pre
avi Halis, izgubio sopstveno carstvo. Slina sudbina, dakle, e
ka i Nemaku ako pree Rajnu i krene na Francusku. Jo gora sud
bina u tom ratu eka nemaku socijaldemokratiju. Zapone li svet
ski rat, slutio je Engels, u Nemakoj e "poeti borba za opstanak
i [...] opet prevladati patriotski ovinizam. Utoliko su, dakle, svi
izgledi protiv nas " (Engels, 1979p: 243), tj. protiv nemakih soci
jaldemokrata. Iako je povremeno izraavao nadu da e se nemaki
radnici u tom ratu pokazati dostojnim podviga koje su nainili
francuski sankiloti pre jednog veka,32 pa ak i da e moi dugoro
no poboljati anse za trijumf socijalizma,33 Engels je bio svestan
da e taj rat biti izvrsna prilika za obraun konzervativnih snaga sa
mladom radnikom partijom: "Rat je za mene najstranija mogu

3 2 M i n ism o zab o ravili v elia n stv e n i p rim e r k o ji n am je d a la F ra n c u sk a 17 9 3 .

S to g o d i n jic a 18 9 3 . se p rib li a v a . A k o b i u d n ja r u s k o g cara z a o sv a ja n jim a i
o v in is ti k o n estrp ljen je fra n cu sk e b u r o a z ije p o k u a li d a z a u sta v e p o b e d o n o sn i ali m irn i p oh od n em a k ih s o c ija lis ta , o n i e - b u d ite sig u rn i u to - b i
ti sp re m n i da dokau svetu d a d a n a n ji n em a k i pro leteri n isu n e d o s to jn i
fra n c u s k ih san k ilo ta o d pre s to g o d in a i d a se 18 9 3 . nee stid eti 1 7 9 3 (E n g e ls , i 9 7 9 h : 2 1 7 ) .
3 3 "A k o ip a k d o e d o rata, o n d a s m o s ig u r n i u je d n o : taj rat, u k o m e bi se p e t
n a e st d o d v a d eset m ilio n a n a o ru a n ih lju d i m e u so b n o k lalo i o p u s to ilo
E v ro p u k a o n ikada ranije - taj rat e o d m a h d o n e ti p o b ed u so c ija liz m a , ili e
sta ri p o red ak stvari tako n aru iti o d g la v e d o p e te i o sta v iti za s o b o m g o m ilu
ru e v in a , d a e staro k a p ita listi k o d r u tv o p o s ta ti n eo d r iv i je n eg o ik a d a p re
to g a i d a e socijaln a revo lucija b iti, d o d u e , o d lo e n a za d e se t d o p e tn a e st
g o d in a , d a bi o n da m o rala d a p o b e d i u t o lik o b re i tem eljitije (E n g e ls,
i9 7 9 h : 2 1 7 ) .

352

nost. Inae ne bih mnogo mario za kaprise gospoe Francuske. Ali

me uasava rat u kome e biti 10 do 15 miliona boraca; a da bi se
ti borci ishranili doi e do pustoenja kakvih jo nikada nije bilo;
rat koji e dovesti do pojaane i opte zabrane naeg pokreta, do
pojaanja ovinizma u svim zemljama i, na kraju, do deset puta
gore iznemoglosti nego poslije 1815; nastae period reakcije kao
posledica iscrpljenosti svih iskrvavljenih naroda a sve e se to
dogoditi zbog malih izgleda da e iz tog ogorenog rata izbiti re
volucija. Strano bi bilo, naroito za na pokret u Njemakoj, koji
bi bio poraen, uniten, slomljen silom, dok nam mir prua goto
vo sigurnu pobjedu. A Francuska nee moi izvriti revoluciju za
vrijeme tog rata a da ne baci svog jedinog saveznika, Rusiju, u na
ruje Bismarcka, i da je ne razbije koalicija. Najmanji revolucio
narni pokret bio bi izdaja domovine. Kako e se smijati ruska di
plomacija (Engels, 1979s: 147-148).
Tako otkrivamo zanimljiv obrat: dok su Marx i Engels
etrdesetih i pedesetih godina prieljkivali, pa ak i agitovali za ot
poinjanje svetskog rata kako bi se unitila Rusija kao "bastion re
akcije i inicirao socijalistiki "revolucionarni talas u Evropi, po
la veka kasnije Engels u svetskom ratu prepoznaje najveu opa
snost za perspektive socijalizma u Evropi i najveu ansu da "ru
ski carizam" - kao i 1815 - uvrsti svoju vladavinu. Iako se toj
promeni miljenja ne moe porei vea trezvenost i realistinost,
Engels je ipak napravio greku u osnovnoj prognozi: svetski rat
nee oslabiti radnike partije nego konzervativne, tako da e u naj
razvijenijim evropskim zemljama (Engleskoj, Francuskoj i Nemakoj) radnike partije poeti da ulaze u vlade i da kroz politi
ku borbu afirmiu onaj "revizionistiki kurs o kojem je bilo rei
u prethodna dva odeljka (i koji Engels sasvim sigurno nije imao u
vidu kada je govorio o perspektivama socijalizma u Evropi). U Ru
siji e taj kurs promena otii najdalje: carizam e biti sruen, a na
izborima za ustavotvornu skuptinu bie izabran daleko najvei
broj poslanika sa socijalistikom orijentacijom. Meutim, upravo
one Engelsove najcrnje slutnje pokazae se kao validne za sluaj
Rusije. Prvi svetski rat e u njoj doneti samo privremeni trijumf
socijalistikih partija, dok e na kraju afirmisati onu partiju kojoj
su bili svojstveni "najnastraniji i najneobiniji spletovi ideja" (0
kojima je Engels pisao u poslednjem pismu Georgiju Valentinovi-

353

u Plehanovu) i kojoj e na kraju poi za rukom da obnovi carizam

u jednoj zaista specifinoj i kontroverznoj formi totalitarnoj dr
avi koja zvanino sledi ideologiju "marksizma" i izgrauje soci
jalistiko (a vrlo brzo i komunistiko) drutvo.
Sto se same Nemake tie, slom carske vojske u Prvom
svetskom ratu pripremio je sve uslove za poetak Nemake revo
lucije, na ijem e se elu nai - skoro protiv svoje volje - "prakti
ari iz redova veinskih socijaldemokrata. Pogledajmo sada kako
je do toga dolo.
Kljuna linost u "pripremi" uslova za Nemaku revo
luciju bio je Erich von Ludendorff, neformalni pretorijanski dikta
tor Nemake u poslednje dve godine rata. Ludendorff je bio olie
nje nove vladajue graanske klase Nemake, koja je tokom rata
sve vie potiskivala junkere i koju je karakterisala predanost svenemakim idejama, "divlja volja za pobedom i opsesija za "pose
zanjem Nemake za vladavinom nad celim svetom. On je bio ovek ekstrema, uvek sledei logiku "ili-ili, spreman da igra va
banque i da iskuava sudbinu (Haffner, 1981:28). Zbog svga toga
Ludendorff je, poetkom 1918. zloupotrebljavajui vlast koju je
uzurpirao od cara, hazarderski pokuao da igra na sve ili nita.
Kao i Kereneski pola godine pre njega (i protiv njega), on je protiv
Engleza i Francuza pokrenuo ofanzivu koja je apsorbovala sve ras
poloive resurse i prema frontu kanalisala svu preostalu snagu nemakog drutva. Nemaka ofanziva na prolee 1918. zavrila se
isto kao i ruska ofanziva na leto 1917: unutranjim slomom usled
potpune iscrpljenosti. Tu meutim, prestaju slinosti izmeu ru
skog i nemakog poraza u Prvom svetskom ratu: dok je Kerenski
uao u sukob sa Kornilovim i tako ostavio prostor Lenjinu da pri
grabi vlast u Rusiji i eliminie ih obojicu sa politike scene, Luden
dorff je zapoeo sasvim novu igru koja e ostaviti dubok peat na
politikom ivotu Vajmarske republike i u velikoj meri pripremiti
duhovu klimu za uzdizanje nacionalsocijalizma.
Nedelja 29. septembar 1918. bio je kljuan dan za dalja
zbivanja u Nemakoj. Tada je Ludendorff odluio da u Nemakoj
uvede parlamentarnu demokratiju i da prvoj novoj vladi u novom
sistemu preda u ruke belu zastavu (Haffner, 1981: 25 i dalje). Tog
dana on se sasvim pomirio sa neminovnou poraza Nemake i
pokuao da isplanira spas onoga do ega mu je najvie bilo stalo -

354

egzistencije i asti nemake vojske. Da bi to mogao on je morao,

kako ubedljivo pokazuje Sebastian Haffner, da postigne dve stva
ri: da isposluje bilo kakav mir (spasavajui tako egzistenciju voj
ske) i da odgovornost za taj sramotni in prebaci u ruke demo
kratski izabrane vlade (spasavajui tako ast vojske). Demokratski
izabrana vlada morala je biti sastavljena od onih partija koje su se
stalno zalagale za "mir bez aneksija" - tj. od socijaldemokrata, levih liberala i centraa - i koje je on doivljavao kao izdajnike. Me
utim, da bi se te partije privolele da uu u vladu, one su neto
morale da dobiju. To neto bila je promena ustava i prelaz na par
lamentarnu demokratiju. To e, razmiljao je Ludendorff, imati
pozitivan uticaj i na sile Antante, koje su ionako tvrdile da vode rat
za demokratiju i protiv nemakog militarizma.
U nekoliko narednih dana Ludendorff je za svoj plan
pridobio cara, Hindenburga i kancelara Grafa Hertlinga. Verovatno nikome nije objasnio plan u celini ve je svakome otkrio pone
ki deo. U razgovoru sa ministrom spoljnih poslova von Hintzeom
29. septembra dogovorena je "revolucija odozgo, tj. promena
ustava koja e vojsku osloboditi svake odgovornosti za dalja poli
tika zbivanja. Dva dana kasnije stvar je iznesena pred poslanike
Rajhstaga, a napravljena je i ponuda liberalnom princu Maxu von
Badenu da postane novi kancelar. Jedini je Scheidemann na zasedanju poslanike frakcije socijaldemokratije upozoravao na
posledice preuzimanja vlasti u tom kritinom trenutku i zagova
rao odbijanje preuzimanja "bankrotiranog preduzea. I sam Baden se dvoumio da li da prihvati kancelarsko mesto. Napokon,
njegov otpor su slomili Vilhelm II i sam Friedrich Ebert, ija je
zvezda u nemakoj socijaldemokratiji bila u usponu. Time je na
pravljen kobni deal izmeu snaga starog reima i buduih revo1)1cionara, a Nemci su 5. oktobra mogli iz novina da saznaju da ima
ju (jo uvek defacto) novo parlamentarno ureenje i novu vladu sa
Maxom von Badenom na elu, kojoj ton daju socijaldemokrate.
Prvo to je ta vlada uradila bilo je slanje mirovnog predloga ame
rikom predsedniku Wilsonu. Istog dana najavljena je i promena
ustava, kako bi se pravno regulisao novi sistem parlamentarne demokratije.
U optem oduevljenju zbog demokratskih promena i
pribliavanja kraju rata nikome nije palo na pamet da posumnja da

355

iza cele stvari stoji samo olienje reakcije - general Ludendorff. Ta

injenica morala je da pobudi podozrenje u ishod tako lako i uspeno zapoetih reformi. I zaista, pokazae se da e narednih mesec
dana, koliko e Prvi svetski rat jo trajati, biti mnogo iznenaenja.
Izmeu 8. i 23. oktobra Wilson je Nemcima poslao tri note kojima
je traio da se garantuje za ozbiljnost nemake strane da pokrene
demokratske promene i zakljui mir: u prvoj noti bio je zahtev da
se nemaka vojska povue iz okupiranih podruja, u drugoj zahtev
za obustavu rata podmornica i u treoj zahtev za abdikaciju Vilhelma II i odstranjivanje militarista iz nemakog politikog i vojnog
vrha. I dok je nova vlada bila sklona da ispunji sva tri zahteva, Lu
dendorff je odjedanput iz sve snage poeo da zagovara odbijanje
zahteva i nastavak rata svim sredstvima. Na prvi pogled moglo bi se
rei da je to ve bila propaganda za vreme koje dolazi posle rata i
priprema javnosti za oslobaanje vojske od odgovornosti za po
stupke vlade. Ali to je samo delimina istina, poto je u tom
trenutku postojao jedan problem koji Ludendorff nije bio predvideo i koji se otvorio kada je pristigla trea Wilsonova nota.
U ve pomenutoj analizi dva osnovna cilja Ludendorffovog plana od 29. semptembra 1918. nemaki istoriar Sebastian
Haffner nije pomenuo i trei: omoguavanje da vojska (tj. sam Lu
dendorff) i nakon poraza i u parlamentarno-demokratskom siste
mu nastavi da presudno utie na politiku. Wilsonova trea nota bi
la je neto to je poremetilo realizaciju tog treeg cilja: ako je Lu
dendorff mislio da u miru ima onakav politiki uticaj kakav je imao
u poslednje dve godine rata nasuprot kompromitovanoj vladi u
buduem parlamentarnom sistemu - on je morao ostati na nekoj
od elnih funkcija u vojsci i imati i dalje na tronu slabog cara.
Wilson je u svojoj treoj noti onemoguavao upravo to i traio eli
minaciju poslednje prepreke za istu parlamentarnu demokratiju abdikaciju neodgovornog cara i udaljavanje sa poloaja opasnih
militarista. Jo nepovoljnije po Ludendorffov plan bilo je to to su
od tree Wilsonove note svi u Nemakoj poeli da govore o "pita
nju cara i o revoluciji": Vilhelm je trebalo da abdicira u interesu
mira, a ako ne abdicira usledie - revolucija! Ove logike se poeo
pribojavati i samVilhelm (iako mu nije padalo na pamet da abdici
ra), kao i ljudi iz vrha nemake vlasti, ukljuujui tu i samog Ludendorffa. Bude li se primenila trea Wilsonova nota, Ludendorff

356

je morao raunati sa odlaskom iz Generaltaba i udaljavanjem od

svih poluga vlasti. A onda bi odmah sve bilo mogue i ceo plan se
ruio kao kula od karata. To razmiljanje verovatno je nateralo Ludendorffa da 24. oktobra sam, u ime vojske, odbaci treu
Wilsonovu notu i najavi nastavak rata, onako kako e to Hitler ui
niti nepunih 27 godina kasnije, do poslednjeg oveka. No, Ludendorff nije bio revolucionarni tiranin, ve samo pretorijanski dikta
tor, formalno podreen carskoj vlasti, i zato nije mogao sebi da pri
uti onu nezavisnost i slobodu u odluivanju koju e sebi obezbediti Hitler. Ucenjujui cara ponovo svojom (i Hindenburgovom)
ostavkom ako ne prihvati nastavak ratovanja,34 Ludendorff je pro
ao isto kao i Bismarck na kraju svoje karijere - njegova ponuda je
uzeta zdravo za gotovo i morao je da ode (dok je Hindenburgu na
reeno da ostane). Predviajui nastupanje najgoreg mogueg sce
narija, razvlaeni Ludendorff je sa lanim pasoem emigrirao u
vedsku i time praktino stavio taku na svoj politiki uticaj. Iako
e se vrlo brzo vratiti u zemlju i poeti da igra znaajnu ulogu u
ekstremno desniarskim krugovima Vajmarske republike, Luden
dorff vie nikada nee obnoviti onu mo i uticaj koje je imao pri
kraju Prvog svetskog rata i doekae da ga Hitler potisne sa pozici
je pretendenta na ulogu svenemakog voe.
U meuvremenu, nemaka vojska poela je da poputa,
ime su stvorene prve napukline u vojno-politikom vrhu Drugog
rajha. Car je napustio Berlin 30. oktobra, slutei najgore i odbija
jui da uestvuje u sve intenzivnijim raspravama o abdikaciji.
Istog dana poela je pobuna mornara na dva ratna borda: Tiringiji i Helgolandu. Pobunu je izazvao plan admirala da se napadne
britanska mornarica, koji se mornarima inio kao dravni udar35
ili barem udar na mirovne napore nove vlade. Iako je pobuna sa-
vladana, planirani napad nije se desio poto su oficiri smatrali da
je posada postala nepouzdana. Nekoliko dana pre toga jedan
3 4 L u d e n d o rff je to k o m ra ta im a o p o s e b n u ta k tik u "o d b ija n ja d a s n o s i o d g o v o r
n o s t": svak i p u t k ad a b i n ek i kan celar d o n e o p o n je g o v o m m ilje n ju lo u o d
lu k u o n bi n u d io s v o ju o sta v k u "o d b ija ju i d a s n o s i o d g o v o r n o s t". N a kraju
bi o d la z io kan celar, a n e L u d e n d o rff (R o se n b e rg , 1 9 8 3 a : 1 1 0 ) .
3 5 Ia k o je to p o litik i m o d a i bio, p ra v n o g led n o , n ije se ra d ilo 0 d r a v n o m u d a
ru o ficira , p o to p o vaeem u sta vu v o jsk a n ije b ila d u n a d a o b a v e ta v a v la
d u o o p eracijam a k o je n am e rava d a p re d u z m e (R o se n b e rg , 19 8 3 a : 2 3 4 ).

357

predstavnik mornara Tiringije posetio je prvog oficira i rekao mu

da mornari smatraju da planirani napad na britansku mornaricu
nije u skladu sa onim to radi nova vlada. Prvi oficir mu je s prezi
rom odgovorio: "To je vaa vlada. To je bila linija podele: morna
ri i "njihova vlada bili su sada na jednoj strani, a oficiri i Vrhovna
vojna komanda na drugoj strani (Haffner, 1981: 55).
Narednih dana slede kljuni dogaaji koji pokreu Nemaku revoluciju: oko hiljadu pobunjenih mornara sa Tiringije i
Helgolanda lieno je slobode i treim brodom prebaeno u Kil u
zatvor, gde je trebalo da im se sudi za veleizdaju. Bilo je vie nego
jasno da ih eka smrtna kazna. Zato su se 3. novembra pobunili
mornari koji nisu nali hrabrosti da se pobune 30. oktobra, i to sa
da iz lojalnosti sa svojim zatvorenim i smrtno ugroenim drugo
vima. Na pobunu se diglo 40.000 mornara i vojnika mornarice.
Cilj njihove pobune bio je ogranien na to da se oslobode morna
ri lieni slobode koji su ekali suenje (i, verovatno, smrt). Idueg
dana oni su obrazovali svoje savete, razoruali oficire, naoruali se
i oslobodili drugove iz zatvora. Uvee je stigao Gustav Noske, ko
ga su burno pozdravili i odmah izabrali za guvernera. A tada je
dolo do preokreta. Instinktivno, mornari su shvatili da moraju da
krenu u druge gradove i da ire pobunu jer e i njih, pre ili kasni
je, doekati vojni sud i smrtna kazna. Sto se vie proiri pobuna,
razmiljali su oni, manje su anse da e bilo ko odgovarati. Pokre
tani ovim elementarnim nagonom za samoodranjem oni 5. no
vembra stiu u Libek i Brunsbitelkog, 6. novembra u Hamburg,
Bremen i Vilhelmshaven, 7. novembra u Hanover, Oldenburg i
Keln, a 8. novembra i u ostale velike zapadnonemake gradove.
Nakon toga, pobuna je ve poela da se iri sama od sebe, kao po
ar. Svugde se deavalo isto: vojnici su birali vojnike savete, rad
nici radnike savete, oborene su mesne vojne komande (u kojima
je tokom rata bila koncentrisana skoro sva mo), a civilne vlasti su
se povlaile, priznajui vlast saveta. Bilo je malo krvi, nigde nije
bilo ni terora ni lina niti revolucionarnih sudova. Cilj ovog spon
tanog pokreta bilo je slamanje poslednjih ostataka pretorijanske
diktature u Nemakoj i okonanje rata. Car i Hindenburg su sa
uasom pratili dogaaje. Tih dana oni su uinili sve da okupe pre
ostale "zdrave snage u vojsci i krenu u suzbijanje pobune (to je
praktino znailo graanski rat), ali nisu imali nikakvog uspeha:

358

ak je i slavna Druga divizija garde odbila poslunost caru i Vrhov

noj vojnoj komandi.
U toj situaciji, kada je praktino bio oboren sav autori
tet nosilaca vlasti Drugog rajha, "praktiari u Socijaldemokratskoj
partiji Nemake doli su do zakljuka da je revolucija ante portas i da
e i sami biti pregaeni dogaajima ako im se ne stave na elo. Bu
dui da su bili sve drugo samo ne revolucionari (Ebert je tih dana
govorio da mrzi revoluciju kao kugu), oni su od samog poetka gle
dali kako da revolucionarna zbivanja ukoe a ne da ih usmeravaju u
nekom odreenom pravcu. Na kraju krajeva, u kom pravcu bi
"praktiari i mogli da usmeravaju revoluciju kada su se za nju u ra
nijem periodu samo verbalno alagali (molei Boga da do nje nika
da ne doe) i kada je u programu njihove stranke vladao rascep iz
meu ideolokog dela (koji im je nalagao da odmah prionu na izvr
enje socijalistike revolucije) i akcionog dela (koji nije predviao
nita drugo izuzev reformi unutar ureenja Drugog rajha)?
Nekoliko vodeih veinskih socijaldemokrata posetilo
je 9. novembra jo uvek zvaninog kancelara Maxa von Badena i
ubedilo ga da podnese ostavku u korist Eberta. Baden je pristao na
njihov predlog, iako zapravo nije imao ustavno pravo da odluuje
o svom nasledniku na mestu kancelara. No, Drugi rajh je ve bio
u rastakanju i Baden je znao da je sada revolucionarni legitimitet
mnogo bitniji od legaliteta. Osim toga, on je imao Ebertovo obe
anje da e izbei krvoprolie i da e obrazovati novu prelaznu vla
du koja e imati puno poverenje naroda. Tako je 10. novembra
1918. obrazovana nova, provizorna vlada, koju su inili Ebert i pe
torica veinskih i nezavisnih socijaldemokrata i koja je, sa odree
nim personalnim promenama, trajala do 6. februara 1919.36 Iako
protiv Ebertove volje, ova vlada je usvojila spontani zahtev masa

3 6 K ra j p re la z n o g p e rio d a v e z a n je z a p o e ta k rad a U s ta v o tv o rn e s k u p tin e i d o

n o e n je V a n re d n o g u s ta v a (Notverfassung) na n jen o m p rvo m z a se d a n ju 6 . fe
b ru a ra 1 9 1 9 . U p o z d ra v n o m g o v o ru p o s la n ic im a U s ta v o tv o rn e s k u p tin e ,
o d r a n o m is to g d a n a, F ried ric h E b e rt je iz lo io sv o je v i e n je re v o lu c io n a r
n o g leg itim ite ta p rivre m en e v lad e : re v o lu c ija je o v o j v la d i d a la m an d at, a o n a
g a sa d a p ro sle u je U sta v o tv o rn o j s k u p tin i, k o ja tako p o s ta je jed in i su v ere n
N e m a k e (V erh an d lu n g e n , 1 9 2 0 : 3 2 6 : 1 ) . N a o sn o v u o v a k o ste e n o g " s u v e
re n ite ta " i V a n re d n o g u sta v a U s ta v o tv o rn a s k u p tin a je 13. feb ru ara o b r a z o
v a la k a b in e t R a jh a , k o ji je p re u z eo sve p o s lo v e reg u la rn e vlad e.

359

da se i pre sazivanja Ustavotvorne skuptine uini kraj monarhiji

i uspostavi republika.
Najvei hendikep sa kojim su se veinski i nezavisni
socijaldemokrati suoili novembra 1918. bio je nedostatak stru
nih ljudi koji bi mogli da preuzmu dravnu upravu i vojsku. Poto
nisu mogli da preuzmu kontrolu nad celom dravom, oni su po
eli da vladaju uz pomo postojeih i novopostavljenih sekretara
Rajha, kao i drugih slubenika dravne uprave. Iako su svi graan
ski sekretari bili predstavljeni kao "strunjaci", mnogi meu nji
ma to sutinski nisu bili, nego su delovali kao ravnopravni pred
stavnici svojih partija. Zato je Arthur Rosenberg bio sasvim u pra
vu kada je tvrdio da je provizorna vlada od 10. decembra bila samo
socijalistiki zamaskirana stara parlamentarna veina (veinski
socijaldemokrati, levi liberali i centrai), uveana za nezavisne so
cijaldemokrate (Rosenberg, 1983a: 241).
Provizorna vlada uivala je kredibilitet i legitimitet
kod Nemaca zato to su se njeni lanovi jo tokom rata zalagali
za "mir bez aneksija i zato to su svrgnuli monarha koji je u nji
hovim oima bio najvea prepreka miru. Na osnovu svega toga
oni su se ratom iscrpljenoj Nemakoj predstavili kao najpouzda
niji politiki subjekt koji moe da obustavi ratna dejstva i prego
vara o miru. Ova veza izmeu revolucionarnog legitimiteta i mi
rovnih zalaganja inila je kljuni segment dinamike Nemake re
volucije. U njenom poetku, mir nisu eleli samo civili nego i voj
nici. Meu milionima vojnika protivnici revolucije inili su tek
jednu beznaajnu manjinu (ve u osipanju), dok se, na drugoj
strani, isto tako beznaajna manjina mogla mobilisati za sprovoenje socijalistike revolucije. Ubedljivo najvei deo vojnika, sa
stavljen od radnika, seljaka i srednjih slojeva, podravao je sa
svim iskreno Ebertovu vladu. Umorni od rata, oni su eleli jedi
no da se to pre vrate kuama i bili su spremni da poklone svoje
poverenje svakome ko im je to mogao pruiti. Poto je u konkret
noj situaciji to bio Ebert, oni su podrali njega. Meutim, podr
ka je ila samo u onoj meri u kojoj se Ebert zalagao za mir i
sprovodio demobilizaciju. Vrhovna vojna komanda je u to vreme
imala velike muke da zadri barem neke delove vojske kako bi
osigurala elementarni mir i red u zemlji (Rosenberg, 1983b: 7;
Rosenberg, 1983a: 223).

360

Preovlaujue raspoloenje u Nemakoj krajem 1918.

bilo je veoma turobno. Nisu samo vojnici bili umorni i rezignira
ni. Cela nacija se tako oseala, a radnici moda ponajvie. Oni vi
e nisu eleli da rade za stare poslodavce, a pogotovo ne onako in
tenzivno kao za vreme rata. Otuda Nemaku posle 10. novembra
zapljuskuje talas trajkova i dolazi do drastinog pada proizvod
nje, to je zajedno sa nedostkom sirovina i propau stranih in
vesticija u vrlo kratkom roku dovelo do kolapsa privrede (Rosenberg, 1983b: 31). Stavie, "praktiari u redovima veinskih so
cijaldemokrata, neiskusni u vladanju i vezani za socijalnu politi
ku, pokazali su u kritinom periodu veliku neumenost u hvatanju
u kotac sa privrednom politikom. Jo je katastrofalnija bila njiho
va vojna politika: nisu uinili nita da ogranie demobilizaciju i da
stvore neki nukleus republikanske vojske na koju bi se vlada u pri
vremenom periodu mogla osloniti i iz koje bi u neko dogledno
vreme mogao proizai novi oficirski kadar. Umesto toga, ostao je
ouvan skoro kompletan carski oficirski kor, koji je samo formal
no izraavao lojalnost novoj vlasti, dok je u sutini bio neprijatelj
ski raspoloen prema republici.
Kao to moemo da vidimo, novembra 1918. socijalde
mokrate su preuzeli vodeu ulogu u sprovoenju Nemake revo
lucije, ali nisu imali ni snage ni spremnosti da joj postave tano
odreene ciljeve i, sastavivi vladu kao prvi korak u sreivanju sta
nja u zemlji, odmah su se oslonili na pomo stare carske admini
stracije i vojske (Grebing, 1980: 150). No, ispostavilo se da e
pomo biti u velikoj meri dozirana. Te tri instance - vlada, ad
ministracija i vojska - u narednom periodu su se meusobno od
nosile na ravnoj nozi i nije bilo, kako istorijska istraivanja poka
zuju, nikakve subordinacije meu njima (Elben, 1965:9). Socijal
demokrate su bili samo najeksponiraniji i najaktivniji politiki su
bjekt, ali je uspeh njihovih akcija u velikoj meri zavisio od kooperativnosti ili barem odsustva opstrukcije preostala dva subjekta.
No, ni to nije bio najgori problem Ebertove vlade. Ono
to je nju mnogo vie muilo od nagodbi sa upravom i vojskom bi
lo je dvovlae, sa kojim je ona morala da se suoi odmah po form
iranju. Kao i u Rusiji godinu i po dana pre toga, i u Nemakoj su
revolucionarna zbivanja dovela do spontanog obrazovanja radni
kih i vojnikih saveta. U redovima nezavisnih socijaldemokrata bi-

361

10 je zagovornika istog sistema saveta, koji su u novonastalim savetima, u kojima su samo radnici i vojnici mogli biti lanovi, vide11 realizaciju Marxove postavke o "diktaturi proletarijata. Vlast sa
veta, po njima, trebalo je da bude jedinstvena (bez podele na zako
nodavnu, izvrnu i sudsku) i da se prenosi na pouzdane poverenike, dok bi radnici zadrali pravo da ih kontroliu da se ne izrode u
novu klasu (Oertzen, 97). Najznaajniju grupu u taboru zago
vornika istog sistema saveta inili su tzv. spartakovci (lanovi
Spartakovog saveza). Oni su bili fascinirani aktuelnim dogaajima
u Rusiji i od boljevika su preuzeli parolu Sva vlast sovjetima. Na
skupu u cirkusu Bu u Berlinu, odranom 10. novembra, sparta
kovci su probali da proguraju predlog prema kojem bi najvia vlast
u Nemakoj prela u ruke korelata petrogradskog Ispolkoma - Iz
vrnog saveta radnikih i vojnikih saveta Nemake. Taj savet tre
balo je da bude sastavljen iskljuivo od spartakovaca i drugih radi
kalnih revolucionara i da kao tako "osvedoeno revolucionarno
telo pod svoju kontrolu dovede (a perspektivno i ukine) vladu. Ia
ko je Savet zaista konstituisan, u njega su izabrani paritetno vojni
ci i radnici i predstavnici sve tri socijalistike partije (Tormin,
1977: 84). Sto je mnogo vanije, na optem nemakom kongresu
radnikih i vojnikih saveta, koji je odran od 16. do 20. decembra
u Berlinu, veinske i nezavisne socijaldemokrate dobili su ubedljivu veinu: 350 od 450 lanova. Spartakovci nisu uspeli da osvoje
nijedan mandat, tako da kongresu nisu uspeli da prisustvuju ak ni
relativno umereni Liebknecht i Luxembrugova. Na kongresu je ta
ko veinskim i nezavisnim socijaldemokratama polo za rukom da
osiguraju podrku Saveta vladi i da ako ve ne ukinu a ono barem
smanje pogubne posledice dvovlaa na minimum. Kongres je ina
e bio znaajan i po tome to su se na njemu prvaci Nezavisne so
cijaldemokratske partije Nemake Haase, Hilferding i Dittman
bezrezervno stavili na stranu veinskih socijaldemokrata i poeli
distancirati od radikalnih lanova svoje partije (Rosenberg, 1983b:
43). Iako su spartakisti time spreeni da prigrabe celokupnu vlast
nad novoobrazovanim savetima, oni su nastavili da opstaju kao
potencijalna opasnost za vladu i kao izvor iskrivljenja prelaznog si
stema u pravcu dvovlaa.
Zbivanja na kongresu u Berlinu pokazala su da "prak
tiari iz redova veinskih socijaldemokrata i rukovodstvo umere-

362

nih nezavisnih socijaldemokrata, koje nije htelo nikakvu republi

ku saveta nego demokratsku republiku, uivaju poverenje radnika
i vojnika i imaju kontrolu nad zbivanjima. Oni su u istom siste
mu "saveta videli nasilnu diktaturu manjine nad veinom naroda.
Smatrali su da e se saveti oslanjati samo na radnike velikih preduzea i da e iskljuiti ostatak narodnih masa (Rosenberg, 1983b:
20). Osim toga, oni su imali priliku da vide ta se desilo u Rusiji
kada je pobedila parola da sva vlast treba da pripadne sovjetima.
Naroito su veinske socijaldemokrate bili agilni u borbi protiv
"nemakog boljevizma i mora im se priznati da u toj borbi nisu
bili spremni ni na kakve kompromise. Pri tom, ocenu o boljevi
koj opasnosti oni nisu izvodili iz samih nemakih prilika, nego iz
izvetaja o zbivanjima u Rusiji 1917/1918. Upravo je u tome
osnovna razlika izmeu tokova Ruske i Nemake revolucije: u Nemakoj je postojalo saznanje o tome gde vodi boljevizacija revo
lucije (Grebing, 1980:152; Nolte, 1987: 81-86; Nolte, 1993: 417;
Merz, 1995:11). Od samog oktobra 1917. reakcije veinskih soci
jaldemokrata na zbivanja u Rusiji bile su izrazito negativne: bolj
evici su nazivani partijom graanskog rata, a njihov socijalizam
socialismus asiaticus (Merz, 1995:151).
Ovim ocenama su se pridruili i "centrumaki delovi
nezavisnih socijaldemokrata. Kautsky je npr. 1918, inspirisan
zbivanjima u Rusiji, napisao knjigu Diktatura.proletarijata u kojoj
je pokuao da pomiri Marxovo shvatanje diktature proletarijata
sa novim opredeljenjem nemake socijaldemokratije za borbu za
vlast unutar parlamentarnih institucija i u skladu sa demokrat
skim pravilima. U ovoj knjizi Kautsky je diktaturu proletarijata"
definisao jednostavno kao "njegovu vladavinu na osnovi demo
kracije (Kautsky, 1979:140). Poto proletarijat moe na vlast da
doe samo regularnim putem, na osnovu izborne pobede, dikta
tura moe biti samo odbrana ove demokratski izvojevane pobede
od eventualnih pokuaja gubitnika na izborima da ipak zadre
vlast. Primena sile dozvoljena je samo radi zatite demokratije, a
ne radi njenog ukidanja (Kautsky, 1979:134). Kautsky, meutim,
u izvesnoj meri relativira ovo shvatanje tako to razlikuje pojam
vladavine i pojam "upravljanja: prvi pojam se odnosi na klase,
a drugi na partije. Proletarijat kao klasa, po Kautslcyjevom logi
nom sudu, ne moe da "upravlja"; to moe da ini samo jedna

363

partija, kada pobedi na izborima i preuzme poluge vlasti. Meu

tim, ako postoji demokratija, onda mogu postojati dve proleter
ske partije ili vie njih. To znai da ako na izborima pobedi samo
jedna onda ni proletarijat nee "u celini" vladati. Stavie, jedna
partija moe zastupati dve klase (npr. radnike i seljake) i onda e
njenom pobedom na izborima obe klase biti u prilici da "vlada
ju. Na kraju krajeva, mogue je da nijedna partija ne osvoji vei
nu na izborima i da jedna proleterska partija ue u koaliciju sa
partijom neke druge klase. U svim tim sluajevima, Kautsky je
prinuen da prizna da "diktatura proletarijata dobija vrlo ud
ne oblike (Kautsky, 1979: 133).37 Sa ovog stanovita Kautsky
prelazi na kritiku Lenjina i ruskog modela sovjetske republike,
dotiui se na jednom mestu i samih prilika u Nemakoj: ak bi
i u ekonomski tako razvijenoj zemlji poput Njemake, s vrlo broj
nim proletarijatom, uspostavljanje sovjetske republike politiki
obespravilo velike mase. U Njemakom Carstvu je broj onih to
su ivjeli od nekog zvanja (zaposleni i njihove obitelji) iznosio
1907. godine u trima velikim grupacijama - poljoprivredi, indu
striji i trgovini: slubenika i najamnih radnika neto vie od 35
milijuna, samostalnih 17 milijuna. Jedna bi partija mogla dakle
vrlo vjerojatno imati podrku veine najamnih radnika, a ipak
predstavljati manjinu stanovnitva. S druge strane, radnici se ne
bi morali bojati svojih protivnika ni u sluaju opega prava glasa,

3 7 U p o k u a ju da nekako o d b ran i M a rx a i d a n jeg o vo m d u b io z n o m ko n cep tu

"d ik ta tu re pro letarijata" da n eki d e m o k ratsk i s m isa o , K a u ts k y je uvelik o isk ri
v io i s lo v o i d u h M arxo vih s p isa p o svee n ih ovo j tem i. D a je M a rx z aista im ao
pred o im a sve ove varijatn e o k o jim a je p is a o K a u tsk y , sasv im je s ig u rn o d a
m u n ik a d a n e bi palo na pam et d a stv o ri s in ta g m u "d ik tatu ra p ro letarija ta .
O n o to je sasv im izvesn o - M a rx n ig d e n ije istica o d e m o k ratsk e k o m p o n e n
te "d ik ta tu re proletarijata" (p o se b n o n e u s iste m im a p arlam en tarn e d em o k ratije), n iti n eku po seb n u "d e m o k ra ti n o st p ro letarija ta ko ja bi se sasto jala u
uen ju p ra vila d em okratske b o rb e, z a tite m a n jin a , sazrevan ja kako bi u o p te d o a o u m o gu n o st da o b n o vi v la s t, pa, n a k raju krajeva, i d a sprei m n o
ge p re u ra n je n e, b ezizgledne p o k u a je revo lu c ije i u in i "s u v i n im bezb roj re
v o lu c io n a rn ih po b un a (o em u je sve K a u ts k y rasp ravljao ; upo r.: K au tsk y,
1 9 7 9 : 1 2 8 ) . M are je u svakom , p a i n a jb e z iz g le d n ije m p o k u a ju po b un e, u k o
je m je b ilo i najm an jih tragova "r a d n i k o g u ea , o d m ah p repo zn avao "s o c i
ja listik u revolu ciju i sasvim je s ig u rn o d a bi o n K a u tsk y jev o p o d ro b n o b av lje
n je d em o k ratin o u proletarijata k v a lifik o va o k a o is t "re v izio n iza m .

364

koje ih prisiljava na borbu protiv zajednikog neprijatelja prije

e ih i ujediniti nego ograniavanje politike brobe na sovjet iz
kojega su iskljueni klasni protivnici i u kojem politika borba
jedne socijalistike partije dobiva iskljuivo oblik suzbijanja dru
gih socijalistikih partija. Umjesto klasne svijesti tu se upravo neguje sektaki fanatizam (Kautsky, 1979:148-149). Kao to mo
emo da vidimo, primena istog sistema saveta na nemake prili
ke vodila bi diktaturi jedne socijalistike partije (tj. spartakovaca)
nad drugim socijalistikim partijama (tj. nad veinskim i nezavi
snim socijaldemokratama) i, u krajnjoj liniji, sektakom fanati
zmu. To je zapravo bio i najbolji opis onoga to e spartakovci
zaista nameravati da uine krajem 1918, sledei slepo svoje bolj
evike uzore u Rusiji.
Time je naet jedan od kljunih problema Nemake re
volucije koji se tie rascepa unutar nemake socijaldemokratije. U
pitanju nije bila samo podela izmeu veinskih i nezavisnih soci
jaldemokrata nego i razdor unutar nezavisnih socijaldemokrata,
koji je ubrzalo samo pokretanje revolucije. U Nemakoj je krajem
1918 vladala sasvim neuobiajena podela na levici: umesto dve
partije postojale su ak tri. Nastupanjem mira, desno ("centrumako) krilo nezavisnih socijaldemokrata praktino je dolo na
iste pozicije na kojima su stajali i veinski socijaldemokrati. Spartakov savez, koji je u poetku inio levo krilo Nezavisne socijalde
mokratske partije Nemake, da bi se kasnije izdvojio iz njega i
osnovao Komunistiku partiju Nemake,38 ostao je na pozicija
ma nasilne revolucije i uvoenja istog sistema saveta po ruskom
modelu, ime se profilisao u odnosu na veinske socijaldemokra
te i onaj "centrumaki deo nezavisnih socijaldemokrata (Rosen
berg, 1983b: 16). No, ni komunisti nisu ostali jedinstveni: ve na
osnivakoj skuptini pocepali su se na levo krilo (koje je odbijalo
svako uee u "buroaskim" institucijama vlasti) i desno krilo
(na ijem su elu bili Liebknecht i Rosa Luxembrug i koje se zala
galo za uee na izborima za Ustavotvornu skuptinu). I dok su
Liebknecht i Rosa Luxemburg hteli (kako su ga oni nazivali) "de

3 8 S p a rta k o v savez je 3 1. d e cem b ra 1 9 1 8 . o sn o v a o K o m u n is ti k u p a rtiju N e m a

ke (S p a rta k o v sav e z ), ko jo j su se n a elu n a la z ili L ie b k n e c h t i R o sa
L u x em b u rg.

365

mokratski socijalizam, a ne diktaturu jedne partije (tj. samih ko

munista), i bili spremni da ostanu lojalna opozicija u graanskoj
republici, levicu komunista inili su revolucionarni fanatici koji
su hteli odmah da uspostave "diktaturu proletarijata i socijali
zam.
Arthur Rosenberg je u svojoj izuzetnoj analizi zbivanja
u zimu 1918/1919. doao do zakljuka koji je i danas valjan: glav
ni problem Nemake revolucije bio je u tome to su pomenute podele postojale ve 10. novembra 1918, dok su cepanja u Nezavisnoj
socijaldemokratskoj partiji Nemake i Spartakovom savezu (tj.
Komunistikoj partiji Nemake) zapoela prekasno - skoro dva
meseca kasnije (Rosenberg, 1983b: 23). Umesto da odmah doe
do razdvajanja nezavisnih socijaldemokrata i komunista, iz ega
bi nastale samo dve partije - Socijaldemokratska partija Nemake
(uveana za desno krilo Nezavisne socijaldemokratske partije Ne
make) i Komunistika partija Nemake (sastavljena od levog kri
la nezavisnih socijaldemokrata i desnog krila spartakovaca) - dok
bi revolucionarni fanatici bili iskljueni iz obe partije - nastala je
podela unutar sve tri postojee partije, koje su se meusobno ko
ile. Kako zakljuuje Arthur Rosenberg, najvei propust je u sva
kom sluaju bio to to se desno krilo nezavisnih socijaldemokrata
nije pravovremeno prikljuilo veinskim socijaldemokratama. Da
su to uinili, oni bi obrazovali relativno snano levo krilo Socijal
demokratske partije Nemake, koje bi onemoguilo "praktiare"
da slepo srljaju u savez sa dravnom upravom i vojskom. Ovu po
trebu shvatio je jedino Bernstein i zato se odmah prikljuio vein
skim socijaldemokratama, ali je ostao usamljen u Socijaldemo
kratskoj partiji Nemake i nije mogao da izvri onaj zadatak koji
bi se postavio pred jednim relativno snanim i brojnim levim kri
lom partije. Poto je desno krilo nezavisnih socijaldemokrata
oklevalo (na pridruivanje ono se odluilo tek 1922, kada je ve bi
lo kasno da se preusmeri tok Nemake revolucije), u kljunom
razdoblju 1918/1919. na politikoj sceni Nemake najvanije po
teze vukli su "praktiari iz redova veinskih socijaldemokrata i le
vo krilo komunista. Krenuvi jedni na druge, oni su oslabili ukup
nu poziciju socijaldemokratije prema ostalim politikim akterima
i doprineli konsolidovanju snaga starog reima koje su se zadrale
na politikoj sceni Nemake (Rosenberg, 1983b: 25-26).

366

Decembra 1918. ve je bila zapoela spirala nasilja koja

e "praktiare i komuniste dovesti u neposredan sukob, na dugi
rok ih obostrano oslabiti i time otvoriti nacionalsocijalistima put
do vlasti. Sve je poelo 6. decembra, kada je skovana zavera nekih
slubenika i podoficira sa ciljem da se pohapse lanovi Izvrnog
saveta radnikih i vojnikih saveta, ukine dvovlae u Nemakoj i
Ebert proglasi predsednikom republike. Jo istog dana zavera je
doivela fijasko, ali je izazvala opti mete, u kojem su se sudarile
vladine trupe i radikalni spartakovci. Krajnji rezultat bio je 16 mr
tvih spartakovaca. To je prouzrokovalo radikalizaciju berlinskih
radnika i njihovo postepeno otuivanje od vlade Friedricha Eberta.
No, to je bio samo poetak. Samo tri dana po okonanju opteg nemakog kongresa radnikih i vojnikih saveta desila se katastrofa.
Meu jo nedemobilizovanim vojnicima u Berlinu nalazila se i tzv.
Narodna mornarska divizija, koja je od vlade traila 80.000 mara
ka da bi postupila po nareenju i premestila se na novu lokaciju.
Taj novac je trebalo da im slui za provod tokom Boia. Kada im
je novac uskraen, zauzeli su zgradu Vojne komande i vlade, zadr
avi lanove vlade u nekoj vrsti pritvora. Ipak Ebert je uspeo da
tajnom telefonskom linijom zatrai od generala Groenera pomo.
Groener je sakupio sve raspoloive snage i poslao ih na zgradu vla
de, tako da se narednog dana vodila prava bitka na ulicama Berli
na. Na kraju je ipak vlada popustila i isplatila novac mornarima,
odustavi od daljeg gonjenja. To je bio teak moralni poraz lano
va vlade: ne samo to su zvali generale u pomo i bili uvueni u kr
voprolie, nego su se jo i ponizili povlaivanjem grupi vojnika ko
je su pokretali iskljuivo egoistiki motivi. No, verovatno najgora
posledica oruanih sukoba od 24. decembra je to to su se Haase,
Dittmann i Barth povukli iz vlade 29. decembra. Umesto da pre
devet dana, na optem nemakom kongresu radnikih i vojnikih
saveta preu u Socijaldemokratsku partiju Nemake, sada su, na
pritisak levog krila Nezavisne socijaldemokratske partije Nema
ke, morali da istupe i iz vlade. Bernstein je dobro primetio da su
Haase, Dittmann i Barth napustili vladu pre svega kako ne bi izgu
bili podrku partije. AJi jo vaniji razlog za njihovo povlaenje bio
je u tome to su predoseali da predstoji sukob veinskih socijalde
mokrata sa spartakovcima i to su u tom sukobu eleli da ostanu
po strani. Iako je ekvidistanca bila legitimno opredeljenje prvaka

367

nezavisnih socijaldemokrata, u revolucionarnim uslovima, kakvi

su bili tada u Nemakoj, povlaenje iz vlade znailo je neslavnu i
nepotenu kapitulaciju pred Spartakom" (Bernstein, 1921:127).
Obraun veinskih socijaldemokrata i spartakovaca
(kasnije komunista, ali i delova nezavisnih socijaldemokrata) ti
me je zapoeo i poetkom 1919. e se samo zahuktavati. Za boi
ne praznike jedna grupa radnika bliskih komunistima zauzela je
zgradu Vomartza i pokuala da glasilo veinskih socijaldemokra
ta stavi pod svoju kontrolu.39 Na brzinu sastavljeni revolucionar
ni odbor proglasio se organizatorom ustanka i najavio ruenje
vlade. Voe Komunistike partije Nemake pridruile su se
ustanku, iako pomalo nevoljno zbog vlastite nespremnosti da
preuzmu vlast i u strahu od krvoprolia (Mommsen, 1998: 55).
Ulje na vatru je 4. januara 1919. dolilo smenjivanje nezavisnog
socijaldemokrate Emila Eichorna sa mesta naelnika policije Ber
lina. Veinske socijaldemokrate su se na ovaj korak odluile na
kon izlaska nezavisnih socijaldemokrata iz vlade, ispravno uvia
jui da nezavisne socijaldemokrate nisu pouzdan partner u od
brani vlade od komunistikih pobunjenika. Zato je njihova odlu
ka da smene Eichhorna bila ne samo legalna nego je i izlazila u
susret novoj politici nezavisnih socijaldemokrata da bojkotuju
rad u organima vlasti. Eichhorn, koji je ve 29. decembra 1918.
morao sam podneti ostavku na mesto naelnika policije Berlina,
doekao je da bude smenjen, da bi onda odbio da postupi po od
luci vlade i poeo da, zajedno sa komunistima, organizuje de
monstracije. Tako su opet zapoeli ulini sukobi u kojima su Eichhornove pristalice izvukle deblji kraj.
Od januara do maja 1919. Nemaka je prola buran pe
riod trajkova, pobuna i nemira, koji bi se, svi skupa, mogli ozna
iti graanskim ratom niskog intenziteta.40 U Bremenu je ve 10.
januara izvikivana republika saveta, februara, marta i aprila redaju
3 9 U to v re m e svaka p artija im a la je s v o je g la s ilo : v e in sk i so c ija ld e m o k ra ti

Vorwartz, n ez a visn i so c ija ld e m o k ra ti Freiheit, a sp a rta k o v a ci (o d n o s n o k o m u

n is t i) - Rote Fahne.
4 0 P o m i lje n ju H ein rich a A u g u s ta W in c k le ra , N e m a k a se u sta n ju g r a a n
s k o g rata n alazila sve d o H itle ro v o g p u a 8 - 9 . n o vem b ra 1 9 2 3 (W in c k le r,
1 9 9 3 : 6 0 2 ) , s tim da su p o s le 1 9 1 9 . d e s n i a r s k i e k stre m is ti p reu zeli v o d stv o
u p o k u a jim a ob aran ja V a jm a rs k e re p u b lik e .

se nemiri u rurskoj oblasti i Saksoniji, aprila je Braunvajg progla

sio republiku saveta, marta su se vodile uline borbe u Berlinu (u
kojima je bilo 1.200 mrtvih), dok je poetkom aprila 1919. Bavar
sku zapljusnuo talas revolucionarnog fanatizma. Uzorci ovog gra
anskog rata slabog intenziteta bili su mnogobrojni. Tu je pre sve
ga bila glad koja je harala Nemakom, zatim nezaposlenost koja je
rasla po pristizanju vojnika sa fronta, kao i nezadovoljstvo loim
razvojem revolucije, koja je zapoela sa velikim entuzijazmom no
vembra 1918, da bi ve prvih dana 1919. poela da izaziva masovno
razoraaranje. Ipak, moda presudnu ulogu u raspirivanju graan
skog rata u prvoj polovini 1919. snose represalije dobrovoljakih
trupa, koje su dovele do radikalizacije velikog dela radnitva
(Tormin, 1977: 91).
Dobrovoljake trupe su bile jedan od glavnih inilaca
koji su doveli do tragedije ne samo nemake socijaldemokratije
nego i Vajmarske republike uopte. Suoeni sa sve jaim nasiljem
komunista, praktiari su bili stavljeni pred alternativu da pred
tim nasiljem popuste i dozvole "boljevizaciju" Nemake revolu
cije ili da odgovore istom merom. Meutim, nevolja je bila u tome
to su trupe sastavljene od pristalica veinskih socijaldemokrata
bile nedovoljne za borbu protiv komunista, tako da su "praktia
ri morali negde da pronau dodatne snage. A poto nisu imali ni
kakvu ideju gde bi ih i kako mogli nai, oni su se jednostavno
obratili generalima za pomo. Zadatak organizovanja borbe protiv
komunista preuzeo je na sebe Gustav Noske i on je vrlo brzo stu
pio u kontakt sa generalom Waltherom von Liitwitzom koji mu je
stavio na raspolaganje novoformirane dobrovoljake trupe (uz ne
ke ouvane jedinice stare vojske). Saradnja Noskea i Liitwitza od
luujue je promenila tok Nemake revolucije utoliko to je, s jed
ne strane, eliminisala opasnost od boljevizacije,41 a, s druge
strane, veoma brzo rehabilitovala preostale snage starog reima
(prvenstveno u vojsci i upravi). Otuda esto pominjana specifi
nost Nemake revolucije da njene rtve nisu pripadale starom re
imu nego revolucionarnoj strani, i to pre svega onoj koja je bila
sklona boljevizmu (Apelt, 1964:37). Meutim, dugorone posle-

4 1 K a k o p rim e u je E r n st N o lte , to je b ilo k a o d a su se u R u s iji K e ren sk i i K o r n i

lo v sp o ra z u m e li d a z d ru en im s n a g a m a p o ra z e b o lj e v ik e (N o lte , 1 9 8 7 : 9 7 ).

369

die saradnje Noskea i Liinvitza bile su nita manje znaajne. U

okupljenim dobrovoljakim trupama bio je ouvan duh stare voj
ske, ojaan gotovo fanatinom mrnjom prema komunistima
(ako ne i prema samim socijaldemokratama). Lutwitz je, uosta
lom, ve poetkom 1919. stupio u kontakt sa ekstremno desniar
skim propagandnim organizacijama, meu kojima i sa Antiboljevikom ligom Eduarda Stadtlera, kako bi dobrovoljakim trupama
mogao da prui adekvatno ideoloko obrazovanje. U taj kon
tekst spada i propagandna aktivnost poverenika Grupne koman
de Rajhsvera IV Adolfa Hitlera, koja je vodila njegovom pridrui
vanju Nemakoj radnikoj partiji Antona Drexlera i otpoinjanju
politike borbe za unitenje Vajmarske republike. Ako je do 13. ja
nuara 1919. jo moda i bilo mogue organizovati nemaku repu
blikansku vojsku, nekoliko nedelja kasnije stvari su potpuno iz
makle kontroli i dobrovoljake trupe, strogo hijerarhijski sasta
vljene od najekstremnijih desniarskih elemenata, poele su da ni
u kao peurke posle kie (Rosenberg, 1983b: 59). Stavie, Vrhov
na vojna komanda, koja je imala odluujui uticaj u obrazovanju
dobrovoljakih trupa, preko njih je obezbedila sebi veliki uticaj na
vladu (Elben, 1965: 154). Beei iz zagrljaja komunista (i levog
krila nezavisnih socijaldemokrata) vlada je tako baena u nita
manje opasan zagrljaj generala i ekstremno desniarskih elemena
ta okupljenih u dobrovoljakim trupama. Veinske socijaldemo
krate, koji su predstavljali politiki temelj ove vlade, nisu imali
unutranje snage da se iskobeljaju iz tog zagrljaja i lagano su se
guili u njemu. Tada se tek pokazalo koliko je pogubno to je So
cijaldemokratska partija Nemake ostala pod gotovo suverenom
kontrolom praktiara. Bernstein je bio gotovo jedini koji je u sa
moj partiji protestovao zbog Noskeove politike, ali to nije imalo
nikakvog uticaja na njeno dalje sprovoenje (Steger, 1997: 225).
Koliko je ovaj povratak vojske na politiku scenu umanjio sposob
nost civilnih vlasti da je dre pod kontrolom pokazao je Kappov
pu godinu dana kasnije.
S druge strane, kolaboracija vlade sa generalima do
datno je srozala ugled veinskih socijaldemokrata u oima radni
ka, tako da su godinu dana po okonanju izbora za Ustavotvornu
skuptinu veinske socijaldemokrate izgubile poverenje oko polo
vine biraa koji su glasali za njih u januaru 1919. No, taj gubitak

370

kredibiliteta nije bio izazvan samo "kolaboracionom" politikom

veinskih socijaldemokrata nego i nepopularnim privoenjem
kraju mirovnih sporazuma i potpisivanjem Versajskog mira. Vre
mena u kojima su Nemci eleli mir i bili spremni da svoje poverenje prue svakom ko im taj mir obezbedi nestala su bez traga: u leto 1919. Nemaka je vrila od nezadovoljstva zbog sramotnog mi
ra i raspaljenih nacionalistikih i militaristikih strasti. Veinske
socijaldemokrate su tako postale izdajnici ne samo klase nego i na
cije. Za poraene snage starog reima stvari su se odvijale vrlo po
voljno: nakon to su veinske socijaldemokrate potukle komuniste
(i levo krilo nezavisnih socijaldemokrata) i na sebe preuzele odgo
vornost za debakl Ludendorffove ratne politike, izgubile su poverenje u oima velikog dela nemakog birakog tela - a posebno
mladia u pubertetu, koji e uskoro stasati za ukljuivanje u poli
tiki ivot - i tako ostavile ogroman politiki prostor da ga zaposednu pripadnici u meuvremenu rasputenih dobrovoljakih tru
pa. Bez tih preduslova Hitlerov dolazak na vlast bio bi nemogu.

5. Ustavotvorna skuptina u Vajmaru 1919.

U svojoj analizi zbivanja u Nemakoj 1918/1919. Sebastian Haffner je zakljuio da su Friedrich Ebert i ostali "praktiari u vein
skoj socijaldemokratiji bili izdajnici revolucije jer su se zalagali
za spas postojee drave i postojeeg drutva (Haffner, 1981:
68), te da je Nemaka revolucija propala jer je dopala u pogrene
ruke (Haffner, 1981: 9). Iz svega to je izloeno u prethodnom
odeljku takav zakljuak namee se kao ispravan. Meutim, ako se
bolje pogledaju pomenuta zbivanja taj zakljuak se mora delimino revidirati: "praktiari" jesu dali svoj doprinos komplikovanju Nemake revolucije i rotaciji koju je doneo nacionalsocijali
zam, ali nisu bili jedini koji snose krivicu za takav rasplet. Stavie,
rie smeju se nikako zaboraviti zasluge koje su veinske socijalde
mokrate imale u spreavanju dezintegracije Nemake posle ratnog
poraza krajem 1918. i obuzdavanju siline graanskog rata, koji je
izbio u prvoj polovini 1919. Ove zasluge su utoliko znaajnije to
je u Drugom rajhu postojala negativna integracija socijaldemokratije, tj. to je, uprkos legalizaciji ove partije i ekonomskom prospe
ritetu radnitva, drava podstrekavala klasnu borbu i brino nego-

37 i

vala socijalnu distancu prema socijaldemokratama.42 Zato je soci

jaldemokratski poslanik Keil imao pravo kada je u govoru pred
Ustavotvornom skuptinom u Vajmaru 14. februara 1919. podsetio poslanike na zasluge svoje partije u spasavanju nemake dra
ve posle sloma koji su prouzrokovali car, konzervativne partije i
militantni generali: Partija na koju se pola veka tuilo da je nepri
jateljska prema dravi i koja je protivstavljana tzv. dravotvornim
partijama, pokazala se upravo kao dravotvorna partija nakon to
su dravotvorne partije u starom smislu te rei dovele dravu na
sam rub propasti (Verhandlungen, 1920:326:74).
Mnogo veu krivicu za lo poetak Nemake revolucije
snosi desno krilo nezavisnih socijaldemokrata. Oni su pre rata, jo
u okviru jedinstvene socijaldemokratske partije (kao "centrumai), bili glavna prepreka za prevazilaenje konfuzije ideolokih i
praktinih ciljeva koja je u partiji vladala. Kao glavni batenici pra
zne retorike socijalistike revolucije, oni su onemoguili da partija
sazri u politiki subjekt sposoban za izvrenje graanske revoluci
je. Sto je jo gore, oni su, bez ikakvog pokria, kod radnika budili
nade u skori dolazak socijalizma, kao carstva Bojeg na zemlji, ta
ko da nije udno to su se radnici, kljukani takvim besmislicama,
vrlo brzo razoarali u Vajmarsku republiku. Poto im je oliavala
pobedu "kontrarevolucije i poraz "socijalizma", oni su prema njoj
vrlo brzo zauzeli prilino ravnoduan stav i sa krajnjom indolentnou posmatrali njeno postepeno propadanje (Grebing, 1980:
167). Neosporna zasluga centrumaa jeste to to su se (zajedno
sa nekim revizionistima i radikalnim revolucionarima) tokom rata
usprotivili "praktiarima u njihovom podravanju ratne politike,
istupili iz partije i formirali Nezavisnu socijaldemokratsku partiju
Nemake. Ali nema nikakvog opravdanja za to to su krajem 1918.
i poetkom 1919. uskratili preko potrebnu podrku "praktiarima
kada su spasavali Nemaku od "boljevizacije. Pasivnost desnog
krila nezavisnih socijaldemokrata u kljunim zbivanjima
4 2 S o c ija ld e m o k ra te su m o gle b iti la n o v i s a m o s v o je p artije, s in d ik a ta i P arla
m e n ta - u sv im o stalim o rg a n iz a c ija m a i d r a v n im o rg a n im a (o d o p tin e ,
p re k o u n ive rziteta , d o vo jsk e i d r a v n e a d m in is tra c ije ) b ilo im je z ab ra n je n o
d a b u d u la n o v i. a k je i v o jn ic im a b ilo z a b ra n je n o d a u laze u lo k ale g d e z a
laz e so c ijald em o k ra te i da sta n u ju u z g r a d a m a u k o jim a sta n u ju s o c ija ld e m o
k ra te (G r o h , 1 9 7 4 :3 7 ) .

372

1918/1919- povlai mnogo veu odgovornost od one koju snose

"praktiari zbog njihovog manjkavog angamana. Jer, "praktia
ri su u najteim trenucima pokazali spremnost da se bez zadrke
i hrabro upuste u reavanje zadataka koji su prevazilazili njihove
sposobnosti, dok se desno krilo nezavisnih socijaldemokrata dra
lo po strani od dogaaja, brinui se samo o tome da ne budu poistoveeni sa bilo kojom od dve strane koje su po njihovom milje
nju naruavale istotu marksistike ortodoksije. A kada je najgore
ve bilo prolo i kada je politiki ivot Vajmarske republike (privre
meno) poeo da se stabilizuje, desno krilo nezavisnih socijaldemo
krata vratilo se u Socijaldemokratsku partiju Nemake, da bi u njoj
ponovo poelo da podgreva socijalistike snove i obnavlja protivrenost izmeu ideologije i prakse.
No, moda najveu krivicu za komplikovanje Nemake
revolucije snose desni liberali, koji su odbili svaku saradnju sa socijaldemokratama i opstruirali njihovu izgradnju upravo onoga
to su (zajedno sa levim liberalima) sami morali mnogo ranije da
izgrade - demokratsku ustavnu dravu. Zadojeni autoritarizmom, nacionalizmom i klasnom mrnjom, kojima ih je nauio
stari reim, oni e i u Vajmarskoj republici nastaviti da se ponaa
ju isto kao i u Drugom rajhu: u socijaldemokratiji, levim liberali
ma i u centru videe "neprijatelja i udeti za povratkom cara ili
neke druge jake politike linosti koja bi obnovila Obrigkeitsstaat.
Prilikom stvaranja Vajmarske republike i prvih godina njenog i
vota glavni remetilaki faktor politikog ivota (ako se izuzmu pu
isti koji su dolazili iz vojske ili iz rasputenih dobrovoljakih tru
pa) bile su jedna desna liberalna i jedna konzervativna partija, ko
je su bile do sri zatrovane nacionalizmom i zduno se zalagale za
povratak monarhije i dominaciju interesa krupnog kapitala - Nemaka narodna partija i Nemako-nacionalna narodna partija.
One snose lavovski deo odgovornosti za to to su ve 1925. snage
starog reima ponovo preuzele kormilo drave i to su svoju ob
novljenu mo mogle da koriste kako bi krivotvorile ustavna reenja i izigravale socijalne i demokratske ustanove (Grebing, 1980:
155). Ta gotovo psea odanost prema snagama starog reima i
spremnost da se sa njima ostane u savezu po svaku cenu reito po
kazuje koliko je duboko bilo pervertirano desno krilo nemakog
liberalizma na poetku revolucije.

373

Sreom, jedan deo - levih - liberala ve se mnogo ra

nije bio emancipovao iz ovog sve amorfnijeg bloka desnih liberala
i konzervavaca i poeo da se pribliava socijaldemokratiji, u ko
joj je prepoznao potencijalnog saveznika u ruenju starog reima.
Eduard Bernstein je odmah po dolasku u Nemaku 1901. poeo da
budi nade nekih levih liberala da bi mogle da se dese krupne promene unutar socijaldemokratske partije i da bi ona mogla da pre
raste u glavnu snagu demokratizacije Rajha. Obostrano neprija
teljstvo izmeu liberala i socijaldemokrata, negovano takorei decenijama, bilo je vrlo teko prevazii, ali su se poeli javljati glaso
vi koji su traili da tome doe kraj (Walther, 1981:154).
Bernstein je u taboru levih liberala naiao na naroito
dobar prijem kod Friedricha Naumanna i Theodora Bartha, koji
su i ranije pokazivali elju da uu u savez sa Socijaldemokrat
skom partijom Nemake i pozdravljali revizionizam u njoj. Me
utim, veoma je indikativno da je Bernstein reagovao sasvim raz
liito prema ovoj dvojici levih liberala. Naumann je poslao Bernsteinu svoju knjigu Demokratija icarizam, koja je poetkom 20. veka beleila veliki uspeh, nadajui se da e naii na simpatije ovog
logiki obdarenog, ali veeg i dubljeg uticaja lienog voe revizionistikog krila partije (Naumann, 1905: 3). No, Bernsteinova
reakcija bila je sasvim suprotna od one koju je Naumann oeki
vao, poto su autoritarizam, nacionalizam i anglofobija, kojima je
ova knjiga odisala, potpuno odbili Bernsteina. Iako je njegova er
lja da demokratizuje Rajh i da u tom cilju doe do ujedinjenja so
cijaldemokrata i levih liberala bila sasvim iskrena, Neumannova
politika opcija bila je optereena "staroliberalnom predstavom
o savezu monarhije i graanstva - kojem je sada trebalo da se pri
drue i radnici - na novim osnovama "napoleonizma (Nau
mann, 1905:175). Zagovaranje ovih demokratsko-despotskih reenja dalo je povoda Bernsteinu da izrekne vrlo nepovoljan sud 0
knjizi, pa se Naumann odmah povukao i vie nije pokuavao da
sarauje sa njim (Steger, 1997: 157-160). U celoj prii moda je
najzanimljivije da su Neumannove savete - sa direktnom namerom ili bez nje - prihvatili "praktiari u redovima socijaldemo
krata. Na kraju Prvog svetskog rata oni su se drali Naumannovog upozorenja da ne iskoriavaju poraz domovine za partijske
ciljeve, revolucije su se plaili iz istog razloga iz kojeg i Nau-

374

mann, tj. da iz nje ne proizae "aristokratsko-despotska prinud

na uprava tiranske moi, a monarhiju su prigrlili iz straha od
"dravotvornih snaga Rajha, koje bi, u sluaju ugroavanja mo
narhije, navodno "stale uz krunu sve kao jedan (Naumann,
1903:14-15). Zato ih je tek potpuni unutranji slom monarhije i
starih dravotvornih snaga, kao i novi strah od agresivnih i re
voltiranih masa, naterao na ukljuivanje u revoluciju sa ciljem da
je to je pre obuzdaju bez obzira na cenu i sa jednom, u osnovi
demokratsko-despotskom namerom da od predsednika nove re
publike stvore Ersatzkaisera.
Sasvim je drugaije bilo Bernsteinovo iskustvo sa Theodorom Barthom. Barth je od 1883. ureivao vrlo uticajan liberal
ni list Nation i kao jedan od prvaka Slobodoumnog udruenja bio
poslanik Bundesrata iz Bremena. Nezadovoljan partijskom odlu
kom da se ue u savez sa konzervativcima (a ne sa socijaldemokratama), koji su podravali Biilowljevu politiku nasilja prema
Dancima i Poljacima, Barth je 1908. napustio Slobodoumni savez
i stvorio Demokratski savez. Iako zamiljen kao nova levo-liberalna partija, Demokratski savez imao je malo uspeha u politikoj
borbi, ostavi vie kao neka vrsta grupacije izmeu partija (Feder,
1919:28). Ono to je Bartha moda najvie povezivalo sa Bernsteinom bila je njegova anglofilija i otvorenost za uticaje koji su do
lazili iz SAD i Engleske. Barth je, tavie, bio doivljavan u ovim
zemljama kao politiki i kulturni posrednik sa Nemakom. Ame
rikanci su ga nazivali "ovaploenjem nemakog demokratskog
idealizma i "ambasadorom nove demokratske Nemake, a sli
no su se o njemu izraavali i Englezi. I sami Nemci su njegovo ime
poistoveivali sa demokratskom i humanom Nemakom (Feder,
1919: 32). Dolazak Bernsteina iz Engleske u Nemaku verovatno
je probudio kod Bartha nadu da je socijaldemokratija najzad dobi
la trezvenog politiara koji e uspeti da je otrgne od jalovog revo
lucionarnog praznoslovlja i usmeri je na kolosek realne politike. I
zaista, izmeu dvojice politiara e se stvoriti trajno i jako prija
teljstvo, koje e se odrati sve do Barthove smrti. Po ugledu na ono
to je Bernstein inio u socijaldemokratskoj partiji, Barth je poeo
da zagovara "revizionizam meu levim liberalima. U govoru o
"liberalnom revizionizmu", odranom 28. januara 1904. u Minhenu, Barth e rei da je potrebno da i sami (levi) liberali pokrenu

375

isti "revizionizam" koji je bio na delu i meu socijaldemokratama.

Kada to budu uinili, revidirani (levi) liberali i socijaldemokrate
moraju se udruiti radi borbe protiv reakcionarnih snaga, kojima
samo pogoduje radikalizovana i izolovana radnika partija (Barth,
1904:10-11).43 Naalost, stare predrasude nisu iezavale tako la
ko, pa su i Bernstein i Barth imali probleme da lanove svojih par
tija pridobiju za saradnju. Iako bez neposrednog uspeha, njih dvo
jica su nesumnjivo postavili temelje za koaliciju koja e se oform
iti tokom Prvog svetskog rata i koja e (zajedno sa katolikim cen
trom) zapoeti Nemaku revoluciju.
Kada su Ebert i njegovi najblii saradnici posetili 9.
novembra 1918. liberalnog kancelara Maxa von Badena, da bi se sa
njim dogovorili o obrazovanju nove vlade, jedno od obeanja koje
su morali da daju bilo je da e raspisati slobodne izbore za ustavo
tvornu skuptinu, koja e postaviti temelje novom ustavnom ure
enju Nemake. Ovo obeanje Ebert je shvatio vrlo ozbiljno, tako
da je ak bio nezadovoljan zbog toga to ustavotvornoj skuptini
nije preputeno pravo da odlui da li e Nemaka ostati monarhi
ja ili nee. Najvei problem u vezi sa sazivanjem ustavotvorne
skuptine sa kojim se Ebert tada suoavao ticao se nepostojanja
pogodne osobe u redovima "praktiara kojoj bi mogao poveriti
zadatak da vodi pripreme za ustavotvornu skuptinu. A onda, 14.
novembra 1918, njegovu panju je privukao lanak iz pera Huga
PreuEa objavljen u liberalnom Berliner Tageblattu.
U ovom lanku, Preufi je pisao da je graanin u staroj
Obrigheitsstaat imao malo ta da kae, ali da u postojeim prilika
ma ne moe da kae nita. Takvu sudbinu graanstvo je po
Preufiu zasluilo zbog svoje servilnosti i nesposobnosti. Ali, ono
nee moi dugo da trpi diktaturu socijaldemokrata i, ako se ona
ubrzo ne okona, doi e do pobune graanstva, koja e prouzro
kovati boljeviki teror, tj. diktaturu uz pomo sile. Zato sada
pred socijaldemokratama stoji izbor: Wilson ili Lenjin (Preul,
1926c: 366). PreuE, naravno, preporuuje socijaldemokratama da
se opredele za kooperativnu politiku i da prue ruku graanstvu,
4 3 B a rth je n aro ito n ag laavao d a je v rlo v a n o d a n e d o e d o rascep a u s o c ija l
d e m o k ra ts k o j partiji i da se n e o tc e p i re v iz io n isti k o krilo , ko je p re d v o d i
B e r n s te in , jer bi tada partija b ila p re p u te n a n a m ilo s t i n e m ilo st ra d ik a lim a
k o ji b i v o d ili jo au tistin iju p o litik u (B a r t h , 1 9 0 4 : 9 ).

376

"ali ne kao pomagau, nego kao ravnopravnom drugu. Put za iz

lazak iz krize prouzrokovane slomom Drugog rajha bilo je raspi
sivanju demokratskih izbora za ustavotvornu skuptinu (Preu,
1926c: 367-368).
Istog dana kada je objavljen ovaj lanak Ebert je pozvao
Preua na razgovor i ponudio mu saradnju. Preuov jedini uslov
bio je da se sazove ustavotvorna skuptina, i to to pre. Ebert je
pristao, tako da je 15. novembra Preua postavio za dravnog se
kretara slube unutranjih poslova i u narednom periodu se trudio
da ga ostavi da u miru priprema nacrt ustava, koji bi bio podastrt
ustavotvornoj skuptini na razmatranje, kada se bude okupila (El
ben, 1965: 48).44 Tako su se, ponajvie na pritisak levih liberala,
veinske socijaldemokrate vrlo brzo opredelile da revolucionarna
zbivanja okonaju na ustavotvornoj skuptini i toga su se u nared
nim mesecima vrsto drale.
To je bio jedan od glavnih razloga za razlaz vein
skih socijaldemokrata sa spartakovacima (komunistima). Rosa
Luxemburg je 20. novembra 1918. pisala u Rote Fahne da je usta
votvorna skuptina "prevazieni zaostatak graanskih revolucija
i rekvizit iz vremena malograanskih iluzija o jedinstvu naroda.
Zato je u Nemakoj po njenom miljenju morala biti uspostavlje
na "socijalistika demokratija koja je u potpunosti suprotstavlje
na graanskoj" (cit. prema: Nolte, 1987: 85). Isto glasilo je osam
dana kasnije objavilo sledeu epohalnu dilemu: Konstituanta ili
Centralni savet radnikih i vojnikih saveta, ove dve glavne otri
ce razliitih klasnih organizacija, istorija je meusobno suprotsta
vila krajnje zaotreno i nemilosrdno jasno (cit. prema: Tormin,
1977: 86-87).
Na osnovakoj skuptini Komunistike partije Nemake (Spartakov savez) dolo je do podele povodom pitanja uea
ove partije na izborima za ustavotvornu skuptinu. Liebknecht i
Rosa Luxembrug su se zalagali za to da partija izae na izbore, ali
su ostali u manjini, poto se veina izjasnila za bojkot izbora za
ustavotvornu skuptinu. Iako je time veina nesreno odluila da
4 4 F eb ru a ra 1 9 1 9 . P reu je izab ran za m in istra u n u tra n jih p o s lo v a u k a b in e tu
k o ji je p o sta vila U sta v o tv o rn a s k u p tin a . N a toj p o z iciji o n je o sta o d o ju n a
1 9 1 9 , ka d a je, z ajed n o sa k a n cela ro m S c h e id e m a n n o m , p o d n e o o stav k u z b o g
p o tp isiv a n ja V e rs a js k o g sp o raz u m a .

377

partiju iskljui iz svih vanijih politikih zbivanja u 1919, ni ma

njinska opcija koju su zastupali Liebknecht i Rosa Luxemburg ni
je bila nita srenija. Jer, stav Libknechta i Rosa Luxemburg da se
uestvuje na izborima za ustavotvornu skuptinu bio je veoma
protivrean - nije bilo jasno zato bi komunisti uestvovali u ra
du institucije koju potpuno odbacuju? Kao to je Bernstein dobro
primetio, Rosa Luxemburg je bila mnogo doslednija kada se pozi
vala na Manifest Komunistike partije i blankizam u njemu (Bern
stein, 1921:127).
Komunisti su tako bojkotovali izbore za Ustavotvornu
skuptinu, koji su odrani 19. januara 1919. Na tim izborima, dve
socijaldemokratske partije osvojile su ukupno 45,5% glasova (ve
inske socijaldemokrate 37,9%, a nezavisne socijaldemokrate
7,6%). Poto ove partije nisu imale veinu u Ustavotvornoj skup
tini, one su obznanile da e saraivati sa graanskim partijama i
da, samim tim, nee pokuavati da stvore socijalistiko ustavno
ureenje. To je objasnio Friedrich Ebert u svom pozdravnom govo
ru Ustavotvornoj skuptini. Socijalizam je po nama mogu tek
kada proizvodnja dostigne dovoljno visok stupanj produktivnosti.
(Vrlo tano! - kod socijaldemokrata). Socijalizam je za nas organi
zacija, poredak i solidarnost (Vrlo tano! - kod socijaldemokrata),
a ne samovlae, egoizam i razaranje (Verhandlungen, 1920:326:
3). To je, drugim recima, znailo da e socijaldemokrate biti kon
struktivne i da e izbegavati da stvore onakvo socijalistiko drutvo
kakvo je u svojim delima opisivao Marx - jer bi to bio siguran put
u "samovlae, egoizam i razaranje. Meutim, socijaldemokrate
nisu bile spremne da krenu u socijalistiku avanturu sve i da su,
nekim sluajem, osvojile veinu u Ustavotvornoj skuptini. Bern
stein je ovo opredeljenje tumaio ispravnom procenom da Nemaka nije bila u stanju da prihvati socijalistiki ustav i da bi insistira
nje na izgradnji socijalistikog ureenja vodilo u graanski rat i
raspad zemlje: "ak i da je socijaldemokratija na izborima za naci
onalnu skuptinu dobila brojanu veinu, samoodranje republike
bi joj nalagalo da privue graansko-republikanske partije u vladu.
To je u isto vreme bila ivotna nunost Nemake kao nacije
(Bernstein, 1921: 198). Sasvim drugaiji su bili izgledi na uspeh
jednog demokratskog graanskog ustava. U Ustavotvornoj skup
tini su demokratske partije (ukljuujui i obe socijaldemokratske)

378

imale etiri petine poslanika i puni legitimitet za izgradnju jedne

moderne demokratske ustavne drave.
Taj zadatak je i ostvaren u radu Ustavotvorne skupti
ne u Vajmaru,45 ime je Nemaka prvi put u svojoj istoriji dobila
moderan demokratski ustav, koji je imao svojih mana, ali koji bi,
u nekim normalnijim prilikama, mogao biti dobra polazna osno
va za izgradnju stabilnih politikih institucija i zatitu sloboda
graana (Apelt, 1964: 55; Rosenberg, 1983b: 79; Tormin, 1977:
96).
Hugo Preu je od dana imenovanja na dunost sekre
tara slube unutranjih poslova radio na nacrtu ustava koji je tre
balo da bude podnet na razmatranje Ustavotvornoj skuptini.
Bez preterivanja bi se moglo rei da je glavni prioritet svog anga
mana na izradi ustava Preu video u razbijanju Prusije i jaanju
centralne vlasti u Nemakoj, ako ne i u izgradnji jednog unitari
stikog politikog sistema. Prvi nacrt (tzv. "pranacrt) on je bio
obznanio 3. januara i njime je predvideo jednu zaista krajnje uni
tarnu strukturu Rajha. Kuriozitet ovog nacrta je da ne sadri
osnovna prava oveka. Preuova druga verzija nacrta ustava, do
punjena minimalnim katalogom osnovnih prava oveka, bila je
zavrena 20. januara i nju je uzela da prerauje vlada, koja je za
tim napravila jo dva nacrta, od kojih je drugi otiao na raspravu
u Ustavni odbor Ustavotvorne skuptine.46 Kada se uporedi
PreuEov nacrt ustava od 20. januara sa definitivnom verzijom
nacrta ustava koji je uradila vlada i koji je proitan na zasedanju
Ustavotvorne skuptine 24. februara, vidi se da je centralistika
tendencija zamenjena federalistikom. Vladin nacrt je ponovo te
meljno preraen, a nacrt koji je Ustavni odbor uputio Ustavo

4 5 U sta v o tv o rn a s k u p tin a je n a u sta v u ra d ila o d 6 . fe b ru ara d o 3 1. ju la 1 9 1 9 . O

p re d lo g u u sta v a iz ja s n ilo se 3 3 8 p o s la n ik a : 2 6 2 je b ilo za, 7 5 je b ilo p ro tiv , a
jed an je b io u z d r an . U s ta v je s tu p io na sn a g u 1 1 . a v gu sta .
4 6 U s ta v n i o d b o r s a in ja v a lo je 2 8 p o s la n ik a : 1 1 iz red o va v e in sk ih s o c ija ld e
m o k ra ta , e s t iz red o va cen tra, pet iz red o va N e m a k e d e m o k ra tsk e partije,
tri iz red ova N e m a k o -n a c io n a ln e n a ro d n e p a rtije, d v a iz red o v a N em a k e
n aro d n e partije i jed a n iz red ova n ez a visn ih so c ija ld e m o k ra ta . S v e p a rtije su
u o d b o r p o sla le sv o je n a jb o lje lju d e, u g la vn o m p ra v n ik e, a P reu je u o d b o
ru z a stu p a o vlad u . U s ta v n i o d b o r je, s v e u sv em u , ra d io tri i p o m eseca i 18 .
ju n a je p o sla o svoj n ac rt u sta v a U sta v o tv o rn o j s k u p tin i.

379

tvornoj skuptini na kraju je usvojen sa manjim izmenama. U

konanoj verziji ustava ojaane su kompetencije Rajha u zakono
davstvu, upravi, vojnoj organizaciji, saobraaju i finansijama, ia
ko su ostali odreeni ustupci (kako je Preu govorio) "partikula
rizmu.
Zanimljivo je da Preu nije eleo da predsedniku Rajha
dodeli ulogu glavnog integratora drave, kao to su to eleli mno
gi poslanici Ustavotvorne skuptine i politiari van nje. Kao to
emo jo imati prilike da vidimo u narednom odeljku, Preu je bio
veliki borac protiv stare Obrigkeitsstaat i nije eleo da u republici
bude oiveljena stara autoritarna tradicija Drugog rajha. Zato je
odbacio predlog, koji je najvie zagovarao liberalni istoriar Frie
drich Meinecke, da novi predsednik Rajha bude "nadomestak ca
ra (Elben, 1965: 50). Prilikom izrade prvog nacrta ustava u Slu
bi unutranjih poslova Rajha od 9. do 12. decembra, Preu i nje
gov partijski kolega Max Weber pred oima su imali predsednika
koji bi bio vrsto uklopljen u sistem podele vlasti (upor. Beitrge,
1991:20), pri emu je Weber otvoreno pledirao za predsednika po
ugledu na amerikog (upor. Weber, 1991b: 131). Preu se nije sla
gao sa tim. U obrazloenju za nacrt ustava od 3. januara on je pi
sao da je za odreenje poloaja predsednika Rajha opasan i ame
riki i francuski model i da Nemaka treba da izabere srednji put.
Ameriki model je, po njemu, karakterisala kruta primena doktri
ne o podeli vlasti, koja je rezultirala dualistikim sistemom vla
sti. Uvoenje u Nemaku ovog sistema, koji karakterie otar su
kob predsednika i Parlamenta, znailo bi izloiti se opasnosti od
obnavljanja starog naslea Obrigkeitsstaat. Jer, svojevrsni dualizam
cara i Parlamenta postojao je i u Drugom rajhu i njegovo obnavl
janje u Vajmarskoj republici u novom ruhu znailo bi izloiti
ustavno ureenje svojevrsnom autoritarnom kontraudaru (Preu,
1926dl 386). Zato se Preu zalagao za prihvatanje istog parla
mentarnog sistema, u kojem e egzekutiva biti podreena i odgo
vorna legislativi (Preu, i926d: 385). Preu je ovim svojim redo
vima pokazao nesumnjivo veliku prediktivnu sposobnost i moe
mu se priznati da je uinio sve to je bilo u njegovoj moi da one
mogui pretvaranje predsednika Rajha u Ersatzkaisera (to je zaista
uinjeno u definitivnoj verziji ustava). Za njega je moralo biti veo
ma indikativno to to je, pored Meineckea i Webera, i general

380

Groener47 traio da ustav predvidi jakog presednika, po ugledu na

amerikog (Elben, 1965:134). Ipak, Preuov otpor nije mogao da
potraje kada se glasovima u prilog jaanju poloaja predsednika
Rajha pridruio Friedrich Ebert, koji je svoje partijske drugove
uspeo da ubedi u neophodnost da se u ustav ubaci jedan Ersatzka
iser, koji bi republici dao snagu i stabilnost (Bracher, 1971:43). Svi
ti predloi, bez obzira na njihove motive vodili su samo jednom
moguem ishodu: stvaranju novog gospodara nad celim ustavnim
ureenjem i ponavljanju one greke koja je Drugi rajh oterala u ka
tastrofu.
Na kraju je napravljen veoma lo kompromis izmeu
predsednikog i parlamentarnog sistema. Sutina tog kompromi
sa najbolje se videla u poloaju vlade: predsednik Rajha je dobio
pravo da postavlja i opoziva kancelara i lanove vlade ( 53), dok je
u isto vreme obavljanje funkcija vlade uinjeno zavisnim od poverenja Rajhstaga ( 54). Ova meavina predsednikog i parlamen
tarnog sistema u realnosti je prouzrokovala niz nereivih konflika
ta izmeu predsednika Rajha i Rajhstaga, iji je krajnji rezultat bio
da su kancelar i vlada uivali iskljuivo poverenje predsednika Raj
ha i vladali bez podrke ili ak protivno volji Rajhstaga. To je ima
lo dalju negativnu posledicu po parlamentarni princip jer su parla
mentarne partije osloboene od obaveze (i odgovornosti!) da pra
ve nosive koalicije i ulaze u nune kompromise. Poto je nestalo
ovog ivotnog nerva parlamentarizma, partije su se vrlo brzo uivele u ulogu "vene opozicije" i prepustile aktivno voenje politike
predsedniku Rajha i njemu lojalnoj vladi. Na taj nain je politiki
ivot Vajmarske republike, naroito kada je na mesto predsednika
Rajha doao general Hindenburg, poeo neodoljivo da nalikuje na
4 7 W ilh e lm G ro e n e r je z a u z e o L u d e n d o rffo v o m e sto u V rh o v n o j v o jn o j k o m a n
d i ka d a je o sta v k a p o to n je g b ila u s v o je n a . O n se u n a re d n im m e se c im a v rlo
s p re tn o s lu io s u k o b im a iz m e u d ve s o c ija ld e m o k ra ts k e p a rtije i u ve a v ao
ih , sve d o k n e z a visn e so c ija ld e m o k ra te n isu is tu p ile iz v la d e 2 9 . d e cem b ra
1 9 1 8 . G ro e n e r je b io p o z n a t kao o d lu a n b o rac p ro tiv s v a k o g m e a n ja n o v ih
civ iln ih v la s ti u u re en je v o jsk e , a g lavn i cilj m u je b io d a sp rei b o lje v i k u
rev o lu c iju p o u g led u n a o n u u R u siji i d a o m o g u i k o n tin u ite t iz m e u sta ro g
i n o v o g re im a tak o to e o u vati n ek e ele m e n te ( iv o tn e s n a g e " ) s ta r o g i
u g ra d iti ih u n o vi (E lb e n , 1 9 6 5 : 1 3 3 ) . " iv o t n e s n a g e " k o je je G r o e n e r p o n a j
v i e im a o na u m u b ile su k o n ce n trisa n e u sam o j V rh o v n o j v o jn o j k o m a n d i i
v o jsc i u o p te .

381

politiki ivot Drugog rajha. Celu situaciju je oteavalo i praktino

neogranieno ovlaenje predsednika Rajha da rasputa Rajhstag
( 25), ime je u velikoj meri osujeena kontrolna funkcija Rajhstaga. Tako je postalo mogue da septembra 1932. Hindenburg raspu
sti Rajhstag pre nego to se uopte okupio i to zato to je navodno
postojala opasnost da poniti jednu uredbu koju je predsednik
Rajha doneo po osnovu 48 (Bracher, 1968: 63). Tako je na sa
mom kraju Vajmarske republike predsednik Rajha odbio i samu
mogunost da mu se Rajhstag mea u zakonodavnu delatnost, ko
ju je uzurpirao na osnovu neogranienog ovlaenja donoenja
uredbi u vanrednom stanju. alosni ishod vaenja Vajmarskog
ustava je bio taj da je vanredno stanje, temeljeno na 48, postalo
redovno stanje i da se meavina predsednikog i parlamentarnog
sistema pretvorila u diktaturu predsednika Rajha.4
U Preuovom prvom nacrtu ustava od 3. januara nema
niega to bi nalikovalo kasnijem 48 Vajmarskog ustava, koji je
zloupotrebljen radi uspostavljanja diktature predsednika Rajha
(Lehnert, 1998: 289-290). Prvi rudiment ove odredbe javlja se u
63 Preuovog nacrta od 20. januara, predviajui pravo predsedni
ka Rajha da preduzme sve potrebne mere, ukljuujui i oruanu in
tervenciju, ako su u jednoj "slobodnoj dravi narueni ili ugroeni
javna bezbednost i ustavni poredak (Entwurf II, 1931:15). Razlog za

4 8 T re b a u z g red p o m en u ti i to d a je P reu fi b io v e lik i z a g o v o rn ik s u d s k e k o n tr o

le u s ta v n o sti. M e u tim , u lo g u " u v a ra u s ta v a " U sta v o tv o rn a s k u p tin a n ije
d a la D r a v n o m su d u n e m a k o g R a jh a , n e g o p re d se d n ik u R ajh a (a k o se iz u
z m e o v la e n je R ajh stag a d a p o o s n o v u 5 9 tu i D r a v n o m su d u n e m a k o g
R a jh a p re d se d n ik a, k an celara ili m in is tra R a jh a z b o g sk riv lje n e p o v re d e u s ta
v a ili z a k o n a ). G la v n i z a g o v o rn ik to g re e n ja je b io H u g o S in z h e im e r, k o ji je
o sp o ra v a o su d sk u k o n tro lu u s ta v n o s ti z a to to n a v o d n o iz te m elja n a ru a v a
p rin c ip p o d e le vlasti u k o rist s u d s k e v la s ti. P ravi ra z lo g S in z h e im e ro v o g z a
la g a n ja d a se k o n trola u s ta v n o sti d a p r e d se d n ik u R a jh a u ru k e le ao je u n je
g o v o j d u b o k o j su m n ji u n e z a v is n o s t n e m a k ih su d o v a , ko ji su b ili leg lo re
a k cije u D ru g o m rajhu i o d k o jih s e n ije m o g lo o e k ivati d ru g a ije su e n je ni
u V a jm a r s k o j rep ub lici (A lb rec h t, 1 9 7 0 : 4 1 ) . Ia k o je o v a S in z h e im e ro v a re
z e rv a b ila p o tp u n o o p ravd an a, k ra jn je re e n je p o k o je m je p re d se d n ik R ajh a
- n a te m elju 7 0 - d o b io p ra v o d a s a m p ro c e n ju je k o ji su z ak o n i u sta v n i a
k o ji n is u (i d a ih na o sn o v u te p ro c e n e p ro g la a v a i o b ja v lju je u s lu b e n o m
g la s n ik u ) sa m o je jo vi e u v rstila p r e d s e d n ik o v p o lo a j Ersatzkaisera, p r o tiv
e g a se P reu fi p rin cip ijeln o b o rio .

382

uvoenje ove odredbe bio je sasvim jasan: u vreme kada se boljevi

ka propaganda meala sa partikularizmom pojedinih nemakih ze
malja (Bavarske pre svega), bilo je potrebno osigurati ovlaenje
centralne vlasti da titi integritet drave. Zato nastanak ove odredbe
treba sagledavati u kontekstu Preuove borbe za unitarno ureenje
Rajha. Slina odredba je nala svoje mesto i u oba nacrta vlade: prvi
je predvia u 67 (Entwurf III, 1931: 23), a drugi u 66 (Entwurf
IV, 1931: 30). Tek 18. juna ova odredba dobija onu fatalnu formula
ciju u drugom stavu 48, kojom predsednik Rajha dobija ovlaenje
da preduzme sve potrebne mere, ukljuujui i oruanu intervenciju,
"ako su javna bezbednost i red u nemakom Rajhu [kurziv A. M.]
ozbiljno poremeeni ili ugroeni". Dotadanje ogranienje ovog
ovlaenja, koje s odnosilo na potrebu da mere predsednika Rajha
dobiju saglasnost Rajhstaga, sada je otpalo: po novoj formulaciji
drugog stava 48, koji je usvojen na treem itanju 30. jula, bilo je
dovoljno da predsednik Rajha odmah upozna Rajhstag s merama
koje je ve preduzeo. Time je ovo ovlaenje, tipino za vanredno
stanje, izvueno iz konteksta borbe protiv partikularizma i vezano
za opte stanje u dravi. No, ak i ta formulacija 48 nije predvia
la diktaturu predsednika Rajha pomou vanrednih uredbi, koja e u
Vajmarskoj republici biti uspostavljena 1930. Problem je zapravo
bio u tome to je 48 u petom stavu upuivao na zakon kojim bi se
detaljnije uredila ova vanredna ovlaenja Predsednika, a poto ta
kav zakon nikada nije donet, ona su ostala maglovito definisana i
podlona nategnutim tumaenjima (Apelt, 1964:379).
Vajmarski ustav vremenom je stekao slavu prvog usta
va koji je predvideo socijalnu (ili ekonomsku) demokratiju. Opse
ni 165 predviao je razgranatu strukturu radnikih i ekonom
skih saveta u "privrednom ureenju Rajha. To je bilo tumaeno
kao minimum socijalizma za koji su se nemake socijaldemokrate
uspele izboriti na Ustavotvornoj skuptini. Ipak, ni Preuovi, ni
vladini nacrti ustava nisu predviali savete. Razlog za to je jedno
stavna injenica da socijaldemokrate, a, naravno, ni sam Preu, u
poetku nisu bili skloni nikakvom eksperimentisanju sa omrae
nim savetima, kojima su komunisti eleli da predaju svu vlast u
dravi. Tek na sastanku poslanikog odbora veinskih socijalde
mokrata od 22-23. marta 1919. dolazi do preloma i priklanjanja
stanovitu nezavisnih socijaldemokrata da postoji potreba za sa-

3 83

vetima u okviru ustavnog ureenja. Najvea zasluga za ovaj preo

kret pripada profesoru Hugu Sinzheimeru, poslaniku veinskih
socijaldemokrata. Sinzheimer, iji je najvei doprinos radu Ustav
nog odbora bio u oblasti osnovnih prava oveka (Albrecht, 1970:
38), odmah je krenuo u osmiljavanje reenja koje bi se moglo
ugraditi u ustav i 2. juna je predstavio Ustavnom odboru budui
165. Time se on pokazao brim od svojih partijskih drugova, koji
su tek na kongresu u Vajmaru 14-15. juna definitivno prihvatili
ukljuivanje saveta u ustavno ureenje. Iako je Sinzheimer uvrta
vanje radnikih i ekonomskih saveta u Ustav objanjavao prven
stveno potrebom za poveanjem produktivnosti rada, nema nika
kve sumnje da je on ovo reenje hteo i zbog njegovih demokrat
skih aspekata, tj. zbog dopunjavanja politike demokratije socijal
nom (ekonomskom) (Knorre, 1991: 197).49 U svakom sluaju,
Ustavni odbor je u svoj nacrt ubacio Sinzheimerov paragraf o pri
vrednom ureenju Rajha i na kraju je on prerastao u 165 Vajmarskog ustava. Naalost, taj paragraf je samo delimino sproveden u
ivot. Poetkom 1920. Ustavotvorna skuptina donela je Zakon o
savetima u preduzeima, dok radniki saveti nikada nisu zaiveli
u praksi.50
Socijaldemokratski ministar unutranjih poslova Eduard David je 31. jula, prilikom usvajanja predloga ustava, ushieno

4 9 S in z h e im e r je sm atra o d a je d e m o k ra tiz a c ija sa v e ta m o g u a sa m o u z izbe-;

g a v a n je d v e k ra jn o sti: d ik ta tu re sa v e ta p o b o lj e v i k o m m o d e lu i s tr u k o v
n o g p a rla m e n ta ( D o m a r a d a ") , k o ji b i b io u s a s ta v u (p o liti k o g ) p a r la m e n
ta. U p rv o m slu a ju u k id a s e d e m o k ra tija , a u d r u g o m se p o n o v o u g ro a v a
p o liti k a d e m o k ratija . P o rek lo o v e d ru g e id e je S in z h e im e r je id e n tifik o v a o u
k o n z e rv a tiv n im k ru g o vim a , k o ji s u eleli d a ra d n ici o sta n u u m a n jin i u
D o m u ra d a i da o n d a v e in a u n je m u , k o ju e k o n tro lisa ti k a p ita l, u ti e na
rad R a jh sta g a , u ko jem so c ija ld e m o k r a te im a ju v e in u . Izla z iz o v ih d ile m a
p o S in z h e im e ru b io je u p a ra le ln o m d r a v n o m i p riv re d n o m u re en ju , pri
e m u o v o d ru g o treba da o m o g u i s a m o s ta ln o rea v an je p riv re d n o -o rg a n iz a c io n ih p ro b le m a i d a o s lo b o d i sa v e te o d in te rv e n c ija d r av e (S in z h e im e r ,
19 7 6 :3 2 1) .
5 0 J o g o re je u praksi pro ao 1 5 6 . V a jm a r s k o g u sta v a , ko ji je p re d v i ao n ac i
o n a liz a c iju i "ko lek tivn u p riv re d u . Ia k o je o b ra z o v a n a K o m isija za n a c io n a
liz a ciju , n jen i lan ovi su se to lik o r a z m im o ila z ili u sta v o v im a d a n ije m o g la
d a s e d o n e s e n ikakva o d lu k a . K a s n ije s e s ta n je u rep u b lici to lik o p ro m e n ilo
d a se v i e n ikakva im ovin a i n ije m o g la n a c io n a liz o v a ti.

384

proglasio Nemaku najdemokratskijom demokratijom na svetu"

(Verhandlungen, 1920: 329: 2195). U onom delu u kom se ova
kvalifikacija odnosila na privredno ureenje Rajha i ustavom pred
viene radnike i ekonomske savete, Davidu bi se moglo dati za
pravo. Vajmarski ustav je u to vreme zaista bio prvi i jedini ustav
koji je, pored politike, predviao i socijalnu (ekonomsku) demokratiju. Meutim, onaj deo Davidove kvalifikacije Vajmarske re
publike kao "najdemokratskije demokratije na svetu u kojem je
apostrofirana plebiscitarna demokratija, tj. predimenzionirani
domen odluka koje donosi ceo narod, zahteva veliki oprez. Kon
kurencija neposredne i predstavnike demokratije nije sama po
sebi dokaz neke posebne demokratinosti, a kada se posmatra
istorija Vajmarske republike, moglo bi se s pravom tvrditi da je tri
jumf plebiscitarne demokratije, naroito kada se uzme u svim
onim aspektima koji su ojaavali poloaj predsednika Rajha pre
ma Rajhstagu, u dobroj meri doprineo samorazaranju Vajmarskog
ustava (Winkler, 1993: 105). O tome je svojevremeno Ernst Fraenkel izrekao i danas valjan sud: "U razmiljanju otaca Vajmar
skog ustava jo se pomaljala avetinjska predstava da je glava egze
kutive pozvana da simbolizira narodnu celinu i da se zalae za opte interese. Zahvaljujui nerazumevanju reprezentativnih zadata
ka jednog parlamenta, oni su stvorili jedan autoritarno-plebiscitarni ustav. Jedan narod koji svom parlamentu ne priznaje spo
sobnost za reprezentaciju pati od demokratskog kompleksa nie
vrednosti. Navodno najdemokratskiji ustav na svetu bio je pro
dukt miljenja karakteristinog za dravu po milosti Bojoj (Fraenkel, 1968:113). Navodno najdemokratskiji ustav na svetu bio je,
moglo bi se takoe dodati, i anticipator miljenja koje e slaviti dr
avu firera. Predsednik Rajha bi se (naroito kada je ovu slubu
obnaao Hindenburg), u tom svetlu gledan, pokazivao kao jedna
udna ustavna konstrukcija koja spaja staroreimskog monarha
Vilhelma II i narodnog vou Adolfa Hitlera.
Ako se sada vratimo planu koji je general Erich Ludendorff skovao 29. septembra 1918, moemo konstatovati da su dva
od njegova tri cilja bila ve polovinom 1919, kada je donet Vajmar
ski ustav, sutinski ispunjena: egzistencija i ast vojske su spaseni,
a odgovornost za poraz preuzela je nova vlast koju je izabrala Usta
votvorna skuptina. Istina, socijaldemokrate su se dugo iz petnih

385

ila borile da se distanciraju od svega to ima veze sa vojnim deba

klom Drugog rajha. Otvarajui prvo zasedanje Ustavotvorne skup
tine 6. februara 1919. Ebert je pitanju odgovornosti za poraz u ra
tu posvetio dunu panju: Mi smo izgubili rat. Ta injenica nije
posledica revolucije. (Vrlo tano! Levo - odluno, osporavanje de
sno) Moje dame i gospodo, carska vlada princa Maxa von Badena
zakljuila je primirje koje nas je razorualo (Povici). Nakon propasti naih saveznika i u pogledu vojnog i privrednog poloaja ona
nije ni mogla nita drugo da uini (Vrlo tano). Revolucija odbija
odgovornost za bedu u koju su nemaki narod strovalili pogrena
politika starih vlasti i lakomislena obest militarista (Vrlo tano!
Levo). Ona nije odgovorna za nau teku nestaicu ivotnih na
mirnica (Osporavanje desno) (Verhandlungen, 1920: 326: 1).
Meutim, kada su Bernstein, Kautsky i druge istaknute socijalde
mokrate traili od Eberta da u javnost iznese sve dokumente koji
terete biveg cara, vladu i Vrhovnu vojnu komandu za poraz u ratu,
on je to, na pritisak Slube spoljnih poslova odbio, sa obrazloe
njem da bi to oslabilo pregovaraku poziciju nemake delegacije u
Versaju (Mommsen, 1998: 98). A kada su 7. maja nemakoj dele
gaciji u Versaju urueni savezniki uslovi mira i kada je nemaka
javnost saznala za "nacionalnu sramotu koja se sprema, bilo je ka
sno vraati se na pitanja ko je Nemaku uopte doveo u poziciju da
potone tako duboko u "nacionalnu sramotu. Posle burnih previ
ranja na politikoj sceni Nemake, Ustavotvorna skuptina je 22,
juna ovlastila krnji kabinet, sastavljen od veinskih socijaldemo
krata i centraa, da potpie mirovni sporazum u onoj istoj sali
ogledala u Versaju u kojoj su Bismarck i pruski vojni vrh 1871. naneli Francuzima nacionalo ponienje krunisanjem nemakog cara.
Francuski revan, koji je usledio 28. juna 1919, u Nemakoj je pro
uzrokovao definitivni preokret povodom pitanja odgovornosti za
poraz i nacionalno ponienje. Nove vlasti koje su potpisale Versajski
mir sada su pribijene na stub srama, tako da je palo u zaborav sve
to je Nemaku dovelo u tako bespomoan poloaj da je morala da
prihvati taj mir. Time je zapoeta ona fatalna igra koju je Ludendorff zamislio 29. septembra 1918: zakljuenjem Versajskog mira
od strane novih vlasti spasena je egzistencija i ast nemake vojske
- ili, tanije, Vrhovne vojne komande; stvaranjem mita o "ubodu
noem u lea te vojske posejano je seme razdora u Vajmarsku re

386

publiku; naposletku, sam taj razdor je omoguio snagama eks

tremne desnice da politiki profitiraju i da otponu svoj rad na uni
tenju republike. Ako Ludendorff i nije uspeo da ponovo stekne
onu vlast koju je imao poslednje dve godine rata (to je, konkret
no, bio trei cilj njegovog plana), to i nije bilo tako strano: ve
1925. na mesto predsednika Rajha izabran je njegov prvi pretpo
stavljeni u ratu Paul von Hindenburg, da bi ga 1934. smenio njegov
- jedno vreme - najblii saradnik u ekstremno desniarskim i pu
istikim krugovima Adolf Hitler.
Versajski mirovni sporazum dao je presudan doprinos
uspehu Ludendorffovog plana. On je najvie i zatrovao politiki
ivot Nemake nacionalizmom, revanizmom i militarizmom i
doprineo da sve slabosti Vajmarskog ustava zloupotrebe ekstrem
no desniarski krugovi. Konano moda je versajska trauma
vremenom mogla i da se zalei da svetska privredna kriza 1929.
nije nanela nemakoj privredi teke gubitke, koje ona nije mogla
ni na koji nain da nadoknadi i koji su uneli haos i pometnju me
u stanovnitvo. Veliki deo svih klasa tada je bio sklon da za pri
vrednu krizu optui dravu i vladajue partije. Ogorenje je bilo
veliko, a revolucionarni naboj je rastao. Tada je i samo graanstvo
poelo da optira za privrednu autarhiju i zatvaranje prema svetskom tritu, a nuna posledica toga bili su - jaka drava i dikta
tura predsednika Rajha.
Marta 1930. zavrava se po miljenju Arthura Rosenberga istorija Vajmarske republike. U poslednjoj vladi, koja je
oformljena juna 1928, bila je zastupljena tzv. "velika koalicija,
iju su kimu inili Socijaldemokratska partija Nemake i Nemaka narodna partija. Ove dve partije, koje su predstavljale dva
kljuna klasna interesa u Nemakoj - posloprimce i poslodavce
- pokazale su se u vrtlogu ekonomske krize nespremne za dalje
kompromise i saradnju. Poetkom tridesetih godina Nemaku je
zahvatio takav klasni rat kakav ona nije pamtila jo od vremena
poetaka industrijalizacije (Conze, 1968: 33). Socijalne tenzije
uinile su da su sve ranije napukline na Vajmarskom ustavu do
vele do progresivnog rastakanja ustavnog ureenja. To je vreme
kada Hindenburg (odnosno njegovi savetnici) zapoinje svoju
diktatorsku vladavinu uz pomo 48, pripremajui teren za na
stanak Treeg rajha.

387

6. Razmatranja Huga Preufia o ustavnoj stvarnosti

Vajmarske republike
Hugo Preufi je bio rektor Vie trgovake kole u Berlinu, profesor
dravnog prava, lan Napredne narodne partije, jedan od saosnivaa Nemake demokratske partije (koja je 1918. nastala spaja
njem Napredne narodne partije sa levim krilom Nacionalno-liberalne partije) i verovatno najuporniji zagovornik saradnje ove
stranke sa socijaldemokratama. On je uinio korak dalje od Barthovog pozivanja na liberalni revizionizam i pledirao za nepo
srednu saradnju levih liberala i socijaldemokrata u lokalnoj sa
moupravi pod parolom "obostranog proimanja (Lehnert,
1998: 248-253). PreuS je, inae, ve 1895. postao poslanik "socijalno-naprednjake" koalicije levih liberala i socijaldemokrata u
gradskoj skuptini Berlina i tu sticao prva iskustva u izgradnji po
litikih mostova izmeu levih liberala i socijaldemokrata. Stavie,
on je 1910. postao dravni savetnik u Berlinskom magistratu uz
pomo socijaldemokratskih glasova, a nasuprot glasovima de
snih liberala.
I sam PreuS je morao da pree dug put da bi stigao do
ideje o povezivanju levih liberala i socijaldemokrata. etiri godine
pre nego to je postao poslanik socijalno-naprednjake koalici
je u gradskoj skuptini Berlina Preufi je objavio lanak "Socijaldemokratija i parlamentarizam, u kojem je tvrdio da "je socijaldemokratija specifina negacija liberalizma, najakutnija reakcija na
njega (Preufi, 1926a: 167). Identifikujui liberalizam sa parla
mentarizmom PreuS je u socijaldemokratiji prepoznavao najopa
snijeg neprijatelja parlamentarizma" (PreuE, 1926a: 170). Pod
uticajem svojih neposrednih iskustava u saradnji sa socijaldemo
kratama, rasprava koje je inicirao Bernstein po dolasku u Nemaku, kao i sve veih uspeha koje je socijaldemokratska partija posti
zala na izborima, PreuK je poeo korenito da menja miljenje o
ulozi socijaldemokratije u politikom ivotu Nemake. Posle iz
bora iz 1903, koji su doneli novi porast glasova za socijaldemokra
te (kao i pad glasova za leve liberale), PreuK je konstatovao da socijaldemokratija prelazi polako na pozicije demokratskog radika
lizma (iako to jo uvek nijefait accompli) i da e se u budunosti sve
vie udaljavati od izvorne marksistike struje, zaokupljena Parla
mentom (u kojem dobija sve vie poslanikih mesta) i ustavnim

388

ureenjem oko Parlamenta (Preuft, 1926b: 234). Ta PreuSova

konstatacija pokazae se proroanskom, a sudbina e hteti da
upravo on bude taj koji e socijaldemokratama pomoi da se - po
sle Prvog svetskog rata i obaranja carizma - pozabave potpuno
novim ustavnim ureenjem Nemake.
Zaokupljenost ustavnim problemima bila je konstanta
PreuSovih politikih i naunih interesovanja. Kao i njegov uitelj
Otto von Gierke, PreuS je "povratak drave u okrilje naroda vi
deo u ustavnoj dravi. Meutim, dok je to uverenje kod Gierkea
jo uvek proisticalo iz romantiarskog uenja o narodnoj dui,
PreuK je pojam narodne drave" shvatao mnogo ue i konkretnije - to za njega nije bio Drugi rajh, koji je nastao 1871, kao za Gi
erkea, nego tek jedna nova drava koja mora proistei iz volje na
roda kao ustavotvornog subjekta. Realizacija tog PreuSovog kon
cepta bie tek Vajmarska republika, koja e nastati na ruevinama
Drugog rajha (Faatz, 1999: 56). Naroito vano za ovaj koncept
ustavne kao "narodne drave jeste odsustvo suvereniteta. PreuK
je ve u svojim prvim radovima, objavljenim polovinom osamde
setih godina, a pogotovo u habilitacionom radu (koji je pod naslo
vom Optina, drava, Rajh kao teritorijalna tela objavio 1889) kritikovao ideju suvereniteta i zalagao se za njeno potpuno odbacivanje
(Lehnert, 1993: 35 i dalje). Umesto suverenosti, on je zagovarao
zadruni princip "jedinstva u mnogostrukosti, kao najprimereniji jednoj istinskoj ustavnoj kao "narodnoj dravi.
Kritika koncepta suvereniteta imala je sasvim konkret
ne politike konsekvence u Preulovom osporavanju drave sa bo
gom danom vlau (Obrigkeitsstaat). Pruajui iscrpan prikaz na
stanka Obrigkeitsstaat u Nemakoj (Preufi, 1927: 85-381), Preul je
doao do zakljuka da se ona vrlo malo promenila u Drugom rajhu. Zaodevena u ruho demokratije (ili, preciznije, demokratskog
despotizma), stara bogom dana monarhijska vlast, skupa sa svo
jom neodgovornom vladom, uspela je da se odupre revolucionar
nim izazovima i preivi kao politiki relikt starog reima usred
jedne moderne drave. Njeno osnovno obeleje, po kojem se raz
likuje od modernog konstitucionalnog sistema, u tome je to ne
predstavlja nikakvu "vladavinu iznad partija (kako to za sebe tvr
di), nego upravo obrnuto - jednostranu vladavinu u korist odre
enih partija, ali bez ikakve odgovornosti tih partija (PreuS, 1916:

389

2 3). Ova istrajnost bogom dane vlasti u Nemakoj bila je posledica kako snalaljivosti dinastije Hoencolerna tako i nesposobnosti
nemakog naroda za revoluciju.51 "Cela politika istorija [Nemake] nije poznavala istinsku revoluciju (Preufi, 1926c: 448). ak
ni 1918. po Preu&ovom miljenju nije bilo dolo do "istinske revo
lucije, jer nije bilo ni revolucionarne organizacije, ni otpora sta
rog reima. Ono to se 1918. desilo jeste jednostavno uruavanje
starog reima (PreuR, 1924b: 125), koje nije izazvano nego samo
dokrajeno ratnim porazom. "Carska Nemaka propala je zbog
skruivanja politikog duha: vojni poraz samo je zapeatio politi
ki bankrot (PreuE, 1919:3). Skruivanje politikog duha je rezul
tiralo nesposobnou monarhije "da vodi jasnu, svesnu cilja i
makar polurazumljivu spoljnu politiku. Ona je glavne sile sveta
pretvorila u neprijatelje Nemake (PreuE, 1920: 7). A kada je ve
krenula u rat protiv glavnih sila sveta, monarhija je dopustila da
se razbukti rat svih protiv sviju na najviim mestima za vreme
strahovite krize domovine (Preufi, 1919: 4). Time se rat sa spoljnim neprijateljem preneo u vlastite redove, da bi ubrzo unitio sve
to je imalo neku vrednost u nemakim vladajuim krugovima.
Zavrni udarac monarhiji zadao je sam Vilhelm II, koji je u odsud
nom trenutku bio voljan da se odrekne carske ali ne i pruske kru
ne. Time je pokazao da je spreman da rtvuje naciju radi dinastijske kneevine. Posle takvog moralnog pada i politike kompromi
tacije, nova Nemaka je bila mogua samo kao republika (PreuS,
1924b: 127). Obrigkeitsstaat se tako uruila pod sopstvenom tei
nom i u prah i pepeo pretvorila sva ona dobra koja su u proteklom
periodu stvorena: Sve to je predani, ali nepolitiki rad celog na

5 1 Ip a k , P reu fi je sm atra o da su n ek i e le m e n ti m o d e rn e d r av e u v e d en i u P r u s iju S te in -H a rd e n b e rg o v im re fo rm a m a . O v e re fo rm e su u vele, prvo , m o d e rn u

d r a v n u v la d u i, d ru g o, m o d e rn o u re e n je g ra d s k e v la s ti. P rva te k o v in a b ila
je v e o m a k ra tk o g vek a, d o k se d ru g a p o k a z a la n e to o tp o rn ijo m , ia k o ni o n a
n ije p re iv e la k o n tra u d a r rea k cije . U r e d b a o g ra d o v im a iz 1 8 0 8 , n a o sn o v u
k o je s u g ra an i P ru sije p rv i p u t d o b ili p r a v o d a b ira ju sv o je p re d sta v n ik e u
g ra d s k e o rg a n e v lasti, b ila je p rvi k o ra k n a p u tu k o n stitu c io n a liz a c ije P r u s i
je. S o c ija ln i tem elj za o v u o rg a n iz a c iju g r a d s k ih v la s ti in ilo je g ra a n s k o
d ru tv o lie n o feudaln ih p riv ile g ija . M e u tim , u re e n je g ra d o v a je n a k o n
p ro p a sti N ap o le o n a o sta lo iz o lo v a n o i v r e m e n o m je s a sv im z a k r lja lo
(P re u fi, 1 9 0 8 : 3 0 ) .

390

roda generacijama stvarao uniteno je nesposobnom politikom

jednim udarcem (Preu, 1919:3).
Preu je osporavao zbivanjima 1918. svojstvo revoluci
je zbog potpune pasivnosti graanskih partija. One su bile toliko
srasle sa reimom da su se, umesto da na sebe preuzmu aktivnu
revolucionarnu ulogu, zajedno s njim uruile. "Samo su socijali
stike partije, koje su stalno bile iskljuivane iz reima, zadrale
na taj nain dovoljno samostalne energije da bi se mogle pojaviti
kao njegov istinski takmac (Preu, 1924b: 128). Ali to po
Preu u jo nije davalo povoda da se obaranje nemake Obrigkeitsstaat nazove (socijalistikom) revolucijom, poto se nemaka
socijaldemokratija odluila za parlamentarizam i demokratiju, a
ne za "diktaturu proletarijata. tavie, Preu je insistirao na i
njenici da su Nemci 1918. odbacili iluziju o socijalistikoj revolu
ciji (te na taj nain delovali kontrarevolucionarno), nali snage da
spree uspostavljanje "diktature proletarijata, koja je ozbiljno
pretila da bude uvedena po ruskom modelu, i tako spasili Evropu
od ruskog nihilizma (Preu, 1924b: 125-126): Da tada, u celom
tom jadu najteeg poraza, nemaki narod nije pokazao trezvenost
i snagu da svoje nacionalno jedinstvo ouva u obliku demokrat
ske republike i tako izgradi branu na strahovito ugroenoj isto
noj granici evropske demokratske kulture, ruski nihilizam bi pre
plavio Evropu, a oruana pobeda zapadnih demokratija dovela bi
do ovladavanja sasvim drugaijeg moskovitskog dravnog princi
pa Evropom. to se ovo nije desilo pobednike demokratije Zapa
da imaju da zahvale nama, pobeenima, a nikako ne mi njima
(Preu, 1924a: 11).
Sama injenica da je 1918. oborena monarhija, progla
ena republika, eliminisana glavna opasnost od uspostavljanja
diktature proletarijata i doneta politika odluka da se sazove
Ustavotvorna skuptina, na kojoj e slobodno izabrani predstav
nici celog nemakog naroda odluiti kakvo e ubudue imati ure
enje, Preuu oigledno nije bila dovoljna da bi mogao da zaklju
i da je u Nemakoj na delu bila revolucija. Preuovo izbegavanje
da Nemaku revoluciju nazove njenim pravim imenom svodi se,
na kraju krajeva, na terminoloki problem: istroenost nemakog
starog reima i izbegavanje iskuenja socijalistike revolucije i us
postavljanja diktature proletarijata bili su za Preua glavni argu

391

menti upotrebe termina "revolucija za zbivanja 1918. Odreenje

revolucije, koje se u ovoj raspravi zastupa i prema kojem revoluci
ju ini ruenje starog reima i zapoinjanje izgradnje novog ustav
nog poretka u kojem e biti realizovana sloboda, govori u prilog
tome da je Nemaka revolucija ipak zapoela 1918 (iako nije zavr
ena 1919. donoenjem novog ustava i uspostavljanjem Vajmarske republike).
Bilo kako bilo, PreuE je smatrao da je socijaldemokratija izala iz zbivanja 1918. kao istinski spasilac Nemake od bolj
evike opasnosti i "sutinski podupira i nosilac nemake repu
blike (Preul, 1926c: 472). Meutim, iako glavna sila novog po
retka, socijaldemokratija nije imala dovoljno snage da ga sama
stvori i obezbedi. Suoena sa boljevikom opasnou, koja je do
lazila iz njenih vlastitih redova, socijaldemokratija je morala da
upotrebi "militaristike i reakcionarno nastrojene krugove" da bi
tu - objektivno najveu - opasnost otklonila. Ali, time je u pogon
stavljena nova destruktivna sila. Oko ovih militaristikih i reak
cionarno nastrojenih krugova uskoro se ponovo okupilo kla
snom mrnjom zadojeno graanstvo, koje se pokazalo potpuno
prijemivim za antisocijalistiku agitaciju (Preuft, 1924b: 131).
Zapanjen injenicom da su protiv "graanske demo
kratske republike", koju su izgradile socijaldemokrate (uz pomo
levih liberala i katolikog centra), vrlo brzo poeli da ustaju sami
pripadnici graanske klase, PreuR je pokuavao da uzroke za tu i
njenicu pronae u istoriji. Po njegovom miljenju, naime, jo
1848. u Nemakoj se uvreio obrazac da se graanstvo toliko ua
sava "crvene republike" da postaje sasvim nesvesno kakvim se
opasnostima od reakcije izlae. U Drugom rajhu monarhija se
stalno koristila ovim strahom graanstva od socijalizma, predsta
vljajui se kao njegov zatitnik, i na taj nain vrlo uspeno ideolo
ki cementirala svoju vladavinu (PreuE, 1924a: 62). Reprodukujui taj obrazac, graanstvo i posle propasti Drugog rajha u reakcio
narnim snagama vidi manje zlo, ako ne i krajnje dobrodolu zati
tu od "boljevizma, sa kojim poistoveuje celokupnu socijaldemokratiju (Preufi, 1924a: 58). I upravo je u toj injenici najvea
tragedija i potencijalna klica sloma Vajmarske republike. Sve za
sluge socijaldemokratije u spaavanju Nemake od haosa u koji ju
je strovalio rat ne samo to nisu bile dovoljne za stare konzervativ

392

ne krugove da okonaju krstaki rat koji su protiv nje vodili u Dru

gom rajhu nego su praktino dovele do raspaljivanja tog rata. Op
tube iz ovih krugova da je Nemaka 1918/1919. postala boljevi
ka Preu je kvalifikovao kao bezone klevete, koje proizlaze iz sta
re klasne jednostranosti i skuenosti graanstva.
U Vajmarskoj republici je Nemaka narodna partija pr
va poela da obnavlja staru antisocijalistiku kampanju i da profi
tira od borniranog graanskog mentaliteta (Preu, 1924a: 69).
Kasnije se ta praksa proirila i na druge graanske partije, koje su
time samo jo vie obnavljale i uvrivale stare predrasude i ani
mozitete. Nije jasno da li je meu ove "graanske partije Preu
ubrajao i sopstvenu Nemaku demokratsku partiju. U svakom
sluaju, iste godine kada je Preu zabeleio pomenutu konstataci
ju, na elo levih liberala doao je Erich Koch-Weser, koji e u na
rednim godinama politiku svoje partije sve vie optereivati naci
onalizmom i "borniranim graanskim mentalitetom, briui po
lako sve one razlike koje su Nemaku demokratsku partiju razli
kovale od ostalih graanskih partija.52 A da zlo bude gore, eks
tremna (komunistika) levica i ekstremna (nacionalsocijalistika)
desnica vrlo brzo su obnovile svoje snage i svojom neodgovornom
demagogijom opoziciju uinile nekonstruktivnom. Ustavna os
nova drave time je dodatno erodirana i uinjena podlonom za
manipulaciju graanskih partija koje su se nalazile na vlasti
(Preu, 1924a: 69). Politiki ivot Vajmarske republike tako je u
samom startu zatrovan svim onim najtetnijim reliktima starog
reima. A da bi se prestravljeno graanstvo dralo u psihozi kla
snog rata, graanske partije nisu prezale od toga da povedu pravu
ofanzivu protiv "ekstremne levice, ograniavajui se u isto vreme
5 2 N e m a k a d e m o k ra ts k a p artija n e sta la je sa n e m a k e p o litik e scen e 1 9 3 0 .
N ajv e i d e o n je n ih la n o v a o sn o v a o je N e m a k u d r a v n u p a rtiju , k o ja je b ila
o tv o re n o n a c io n a listi k a , p a ak i m ilita risti k a . T aj k u rs su p o s e b n o o jaali
p rip a d n ici o p s k u rn ih o rg a n iz a c ija M la d o n e m a k ih red o v a i N a ro d n o -n a c io n a ln o u d ru e n je R a jh a , k o ji su se p rid ru ili N e m a k o j d r av n o j p a rtiji. T im e
je p a rtija iz g u b ila sv ak u vezu sa levim lib e ra liz m o m i p o s ta la jed n a u n izu
ek stre m n o n ac io n a listik ih partija, k o je su d e lo v a le n ea u te n ti n o i ra z v o d
n je n o u o d n o su na o n e k o ji su z a ista d o m in ira li tim d e lo m n em a k e p o liti
ke scen e - n a c io n a lso c ija liste . Z a to n ije udo to e n a c io n a lso c ija listi p o e t
k o m trid e se tih g o d in a sv o je n ajvee iz b o rn e d o b itk e o stv a riti n a u trb s a m o p ro k lam o v a n ih lib e ra ln ih partija k o je to z a p ra v o v i e n isu b ile.

393

na slabanu defanzivu protiv "mnogo opasnijih neprijatelja na de

snici (Preufi, 192.4a: 56).53 Zato nije ni udo to su upravo oni
isti ljudi koji su upropastili Drugi rajh na kraju doli na rukovode
a mesta republike, potisnuli socijaldemokrate iz vlade i poeli da
obnavljaju politiku starog reima (PreuE, 1924b: 131). Najvanija
posledica takve politike jeste ponovno otuivanje socijaldemokra
ta od drave: u njihovim redovima poeo se javljati opravdani re
volt i sklonost ka pribliavanju komunistima, koji su zbog svog
radikalizma i nepopustljivog stava postajali sve popularniji meu
radnicima (PreuE, 1924a: 72).
Tako je pred kraj svog ivota PreuE doao do turobnog
zakljuka da sile starog reima ponovo ovladavaju Nemakom i
obnavljaju sve one slabosti koje su je ve jednom bile dovele do
propasti. Snage reakcije, uz podrku graanskih partija, ponovo
priznaju samo Obrigkeitsstaat kao istinski "nemaku dravu. Za
njih je Bismarck bio tvorac takve drave i sve to odstupa od tog
modela oni odbacuju kao "nenemako ili ak "jevrejsko (PreuR,
1924a: 133-139). Pri tom oni ne ele da vide da se takva drava uruava vrlo brzo posle smrti svoga tvorca: Bismarckova drava je iz
drala 20 godina posle njegove smrti - isto koliko i drava Fridriha II posle njegove smrti. Sudei po svim retrogradnim procesi
ma, koji su uzimali maha u Vajmarskoj republici jo za njegovog
ivota, PreuE je mogao da se sa puno prava zapita da li e ona ima
ti dovoljno ivotne snage" da izbegne ovakvu sudbinu (PreuE,
1924b: 141). Smrt je omela PreuEa da dobije odgovor na to pita
nje. Vajmarska republika, kojoj je on dobrim delom postavio
ustavne osnove, nee imati dovoljno ivotne snage da izbegne
tu sudbinu: njen ivotni vek bie nepunih 14 godina.

53 E k stre m n a d e sn ica se u N em a k o j p o k a z a la k a o m n o g o lukavija n eg o e k s

tre m n a levica. D o k se ek strem n a lev ica o d m a h u n o v e m b ru 1 9 1 8 . d a la n a p re
v ra tn i k u a k tivn o st, ek strem n a d e sn ic a se p rita jila i sta vila sv o je u s lu g e na
r a s p o la g a n je vla d i. O tu d a p a ra d o k s d a s u s e u N e m a k o j n o v e v la s ti o b ra u
n av a le s a m o sa revolucionarim a, d o k n i n a jtv rd o k o rn ijim zag o v o rn icim a s ta
ro g re im a n ije falila ni d lak a s glave ( P r e u S , 1 9 2 4 a : 5 8 ) .

394

XX
NEMAKA REVOLUCIJA (II):
TREI RAJH

U svojoj odlinoj analizi zbivanja 1918/1919. Hugo Preu je do

bro primetio da je prva reakcija na vojni poraz i slom monarhije
bilo opadanje nacionalizma i porast partikularizma: "Kao prirod
na reakcija na vetaki iznueno nacionalistiko raspoloenje i
kao posledica udovinog razoaranja zakazala je nacionalna sve
st. Mase su sada videle u Rajhu samo savez kneeva i prusku vla
davinu nad Nemakom [...] Opasnost od potpunog raspada bila
je ogromna. Ako je spas bio uopte mogu, on je mogao doi sa
mo od oivljavanja oseanja nemakog narodnog jedinstva i spo
znaje da e novi Rajh biti izgraen na novim osnovama (Preu,
1920: 8). Na zasedanju Ustavotvorne skuptine 8. februara
1919. Preu je izrazio slinu misao: Ako Nemaka, posle svega
to se dogodilo, hoe da se podigne meu nacije, ona mora jo
mnogo vie nego pre da naglaava svoje jedinstvo, da ojaava
svoje jedinstvo (Verhandlungen, 1920:326:13). U naglaavanju
potrebe da se ouva nemako jedinstvo Preu je bio spreman da
se zaloi ak i za ouvanje imena "Rajha" zbog njegovog emocionalno-integrativnog i simboliko-mobilizatorskog potencija
la. Zato na zasedanju Ustavotvorne skuptine 24. februara on
brani predlog da Nemaka ostane "Rajh (a ne da postane "Sjedi
njene nemake drave ili "Nemaka republika), istiui da
Rajh" ima oseajnu vrednost, vievekovnu tradiciju i u sebi
inkorporira enju rasprenog nemakog naroda za jedinstvom"
(Verhandlungen, 1920: 285).
Oivljavanje ovog "oseanja nemakog narodnog je
dinstva u prvi mah zaista je spasilo Nemaku od dezintegracije,
ali se kasnije pokazalo kao najvea opasnost po nove osnove na
kojima je sazdana Vajmarska republika. Jer, novi nemaki nacio
nalizam, koji se uzdigao iz ratnog poraza, ostraene reakcije na

pokuaj boljevikog osvajanja vlasti i, na kraju krajeva, mrnje

prema novouspostavljenoj Judenrepublik", nije hteo da ima ita sa
osnovnim principima demokratske ustavne drave. On je traio
"diktatora, koji e zavladati nemakim narodom kao narodni voa
i koji e "osloboditi" demokratiju od svih "nenemakih primesa
parlamentarizma.
PreuE se odluno suprotstavljao takvim zahtevima no
vog nemakog nacionalizma. Kao dosledni levi liberal, glavni pi
sac Vajmarskog ustava, pa, na kraju krajeva, i kao Jevrejin, on je
mogao sasvim dobro da primeti da upravo iz ovog pravca preti
najvea opasnost po Vajmarsku republiku. Zato je on "lanim pro
rocima" nazivao zagovornike ruenja Vajmarske republike i iz
gradnje, na njenim temeljima, nove demokratske" nemake dra
ve, na ijem e elu stajati svemoni voa i koja e biti liena zla
parlamentarizma: "Lani su proroci koji nauavaju principijelnu
suprotstavljenost parlamentarizma i demokratije (PreuS, 192 6d:
386). Krizu parlamentarizma, koja je praktino nastupila odmah
po usvajanju Vajmarskog ustava, ovi lani proroci pokuavaju
da iskoriste kako bi Nemcima nametnuli "diktatora" koji e prak
tino obnoviti staru Obrigkeitsstaat. Preufi je bio ubeen da glavna
slabost tog poduhvata lei u tome to novi diktator" nee moi
da stekne podrku celog nemakog naroda, to e dovesti samo do
"daljeg unitavanja i graanskog rata u Nemakoj (Preufi, 1924a;
73). U tom segmentu, inae izvanredne analize, Preuft je pravio
greku. On je zanemario dugoroan uinak propagande kojom su
se sluili "lani proroci novog nemakog nacionalizma, uruavanja institucija Vajmarske republike i slabljenja konstruktivne opo
zicije u njoj. Svi ti procesi - kulminirajui u izdizanju linosti ne
makog narodnog "voe, koji e uspeti da u svojim rukama sku
pi konce celokupnog politikog ivota Nemake dovee do ru
enja Vajmarske republike, a da pri tom Nemaka ne bude uvu
ena u nova unitavanja i graanski rat (ne iskljuujui, naravno,
ogranieni teror nad dojueranjim politikim protivnicima). U
narednom odeljku nam ostaje da se upoznamo sa jednim od ovih
lanih proroka novog nemakog nacionalizma, koji je bio, ako
ne najuspeniji i najuticajniji, a ono svakako najtemeljniji i najdosledniji kritiar Vajmarske republike i zagovornik stvaranja no
ve totalitarne drave po italijanskom faistikom modelu.

39<S

1 . Aporije modeme demokratije: Carl Schmitt

i mit o narodnom neprijatelju
U 6. odeljku 16. poglavlja imali smo prilike da se pozabavimo Sorelovim delom i razmotrimo njegov doprinos iracionalizaciji i mitologizaciji socijalistikog (komunistikog) uenja poetkom 20.
veka. U 3. odeljku 18. poglavlja bilo je takoe rei i o uticaju koji je
Sorel izvrio na Mussolinijev faistiki spoj komunizma i nacio
nalizma. Ovde preostaje jo da se pomene Sorelov (ali i
Mussolinijev) doprinos radikalizaciji (ve po prirodi stvari iracio
nalnog i mitolokog) nacionalizma u Nemakoj u periodu izmeu
dva svetska rata. Opis snage mita u savremenom svetu i zagovara
nje iracionalnih pokretaa revolucionarnog delanja, koji je Sorel
dao u Razmiljanjima 0 nasilju, nije bio namenjen iskljuivo socijali
stikom (komunistikom) pokretu. Stavie, moglo bi se rei da je
Sorel mnogo vei uticaj izvrio na nacionalistike teoretiare, i to
ne samo u Francuskoj i Italiji nego i u Nemakoj. Jedan od najzna
ajnijih meu potonjima bio je Carl Schmitt.
Schmitt je bez zazora priznavao svoj teorijski dug Sorelu. Sorel je po Schmittu otkrio da je jedna od osnovnih funkcija
mita da kanalie i intenzivira mrnju prema odreenom objektu.
Za komuniste, poput Sorela, taj objekt jeste "buroazija". Mitska
predstava buroazije, koliko god iskrivljena i nerealna bila, za
komuniste je vanija od onoga to buroazija zaista jeste, poto
ojaava njihov borbeni moral i pospeuje njihovu spremnost za
(klasni) rat. Meutim, Schmitt sasvim ispravno primeuje da ta i
takva "buroazija nije onaj mitski objekt koji u savremenom sve
tu moe da mobilie najintenzivniju mrnju irokih masa. Mnogo
intenzivniju mrnju kod ljudi koji se oseaju pripadnicima jednog
naroda izazivaju predstave o nekom drugom (neprijateljskom)
narodu (SSSR za vreme Drugog svetskog rata reito potkrepljuje
ovu Schmittovu tvrdnju, to smo imali prilike da vidimo u 7.
odeljku 17. poglavlja). Schmitt smatra da je ovu istinu spoznao i
priznao i sam Sorel, kada je u svom testamentalnom spisu sovjet
sku Rusiju oznaio kao napokon zaista "rusku" dravu (Schmitt,
1940a: 16). Drugim recima, "Oktobarska revolucija" stvorila je
dravu koja je zaista bila po meri ruskog naroda zato to je upotrebila one mitove koji su tom narodu najprihvatljiviji. Schmitt sma
tra da je prvi politiar koji je shvatio ovu istinu bio Benito Musso-

397

lini, to mu je dalo snagu i volju da krene u obraun sa parlamen

tarnom demokratijom koja je postojala u Italiji. Italijanskom fai
zmu Schmitt odaje priznanje da je praksu ruskih boljevika doveo
do refleksije i svesno je primenio u borbi za vlast. Zato je 1923. on
mogao da konstatuje da je to "jedini primer da su demokratija i
parlamentarizam odstranjeni svesnim pozivanjem na mit, odno
sno, konkretnije, upotrebom "iracionalne snage nacionalnog mi
ta (Schmitt, 1940a: 17).
Iz ruskog i italijanskog iskustva Schmitt je izvukao za
kljuak da svaki narod pokazuje naklonost za tano odreene mi
tove, koji su u stanju da ga pokrenu na akciju. Sto su mitovi iracionalniji i lui to su efikasniji i delotvorniji. Ludilo postaje udo
vini izvor energije i nagoni pojedine ljude, kao i cele narode, na
zanosne nade i dela (Schmitt, 1968:38). Sto su privlaniji i delo
tvorniji ovi suludi mitovi to je vea predispozicija naroda koji ih
prihvata da preduzme epohalne poduhvate, pa ak i misionarske
pohode: "U prijemivosti za mit lei kriterijum za to da li jedan
narod ili neka druga socijalna grupa ima istorijsku misiju i da li je
njegov istorijski trenutak nastupio" (Schmitt, 1940a: 11). I, da ne
bi bilo nikakve zabune u vezi sa prirodom ove istorijske misije",
Schmitt beskompromisno ustvruje da je graanski ideal mirnog
sporazumevanja unutar institucija demokratske ustavne drave
ista "izdaja mita: "trgovakoj slici balansa suprotstavlja se jedna
druga ratnika predstava jedne krvave, konane, unitavajue
odlune bitke (Schmit, 1940a: 12). Jo 1923. godine Schmitt je
sasvim nedvosmisleno zagovarao raspaljivanje novih suludih, me
sijanskih i ratnikih mitova, koji e biti u stanju da "izabrani na
rod pokrenu na ispunjavanje njegove "istorijske misije i ulazak
u apokaliptinu "konanu bitku.
Kljuni deo mita o kojem Schmitt govori ini neprija
telj. Slika neprijatelja kojom operie mit nije neto to nuno mo
ra odgovarati realnosti. Ako sam neprijatelj ne daje dovoljno delotvornu (to znai uasnu i provokativnu) sliku o sebi, onda je mit
sam mora dopuniti. U svakom sluaju, neprijatelj po Schmittu
mora biti uzdignut u mit (Krockow, 1995: 51). U svojim brojnim
delima Schmitt operie jednim neprijateljem a priori, koji je u potpu
nosti emancipovan od svih realnih antagonizama i sukoba, tako
da svako, ve prema potrebi mirotvoraca, moe biti oznaen za ne

398

prijatelja (Papcke, 1985:112). Sutina Schmittove mitomanije le

i u tome da neko uvek mom biti neprijatelj poto su mitovi bez njih
neubedljivi i nedelotovorni.
Suprotnost neprijatelju ine prijatelji, tj. sunarodnici
koje mit homogenizuje i beavno spaja u jednu organsku celinu.
Po Schmittu narodi "po prirodi stvari nastaju iz suprotnosti iz
meu prijatelja i neprijatelja, tako da je zadatak politike da proces
homogenizacije naroda dovri i organizuje borbu protiv onoga to
je heterogeno, tj. narodnog neprijatelja. U sutinu politike spada
obrazovanje jedinstva (naroda) u vezi sa razlikovanjem prijatelja i
neprijatelja (Schmitt, 1940c: 69). Jedan narod mora odreivati
razlikovanje prijatelja od neprijatelja sam, vlastitom odlukom i na
vlastiti rizik (Schmitt, 1940a: 71-72). To znai da svaki narod
mora "sam" da odlui ko mu je neprijatelj i kako e se protiv nje
ga boriti. U politiku spadaju sve aktivnosti kojima se okonavaju
unutranji razdori u jednom narodu i pospeuje njegovo ujedinja
vanje protiv zajednikog neprijatelja: "Politikim je ispravno
oznaiti stupanj intenziteta jedinstva (Einheit). Politiko jedinstvo
moe imati razliite sadraje i u sebi ih obuhvatati. Ono oznaava
uvek najintenzivniji stepen jedinstva, koji sledstveno tome odre
uje najintenzivnije razlikovanje, grupisanje prema prijatelju i ne
prijatelju. Politiko jedinstvo je najvie jedinstvo ne zato to sve
mono diktira ili nivelie druga jedinstva, nego zato to odluuje i
unutar sebe samog moe da sprei sva druga suprotstavljena grupisanja da se kroz disociranje razviju do ekstremnog neprijatelj
stva (tj. do graanskog rata). Tamo gde ono postoji, socijalni kon
flikti individua i socijalnih grupa mogu biti odlueni tako da po
stoji poredak, tj. normalna situacija. Najintenzivnije jedinstvo ili
postoji ili ne postoji: ono se moe ukinuti i tada otpada normalni
poredak (Schmitt, i940g: 141).
"Bie" politike, kao to moemo da vidimo, po Schmit
tu ini odluivanje 0 tome ko je neprijatelj i koja e se sredstva upotrebiti za borbu protiv neprijatelja, pri emu ova borba kulminira u
ratu (Schmitt, 1940a: 69). Bez ikakve sumnje, Schmitt spada me
u najvee idolopoklonike i mistifikatore rata u 20. veku. Kada pi
e o ratu, on uzima na sebe mantiju propovednika i prelazi na kvazireligiozni argon: U ratu se krije sutina stvari", pie on na jed
nom mestu u spisu "Totalni neprijatelj, totalni rat, totalna drava

399

(Schmitt, 19401T1: 236). Rat nije nita moralno ili ekonomsko, on

nema nikakav "racionalni cilj ve predstavlja izraz "metafizike
suprotnosti izmeu prijatelja i neprijatelja. "Rat nema smisao u
tome to se vodi za visoke ideale ili pravne norme, nego to se vo
di protiv neprijatelja (Schmitt, 1940a: 71). U tom smislu, svaki rat
zadrava svoj politiki momenat. Schmitt inae kritikuje
Clausewitzevu teoriju o odnosu rata i politike, tvrdei da rat ne
moe biti nastavak politike drugim sredstvima,1 nego samo jedna
vrsta sredstva u realizaciji univerzalnih ciljeva politike. Iako bi se
na prvi pogled moglo rei da Schmitt brani primat politike i rat sta
vlja pod efikasnu kontrolu dravne vlasti, ipak nije tako. Ono to
Schmitt zapravo zagovara jeste militarizacija politike i, na taj na
in, relativizacija razlikovanja izmeu politike i rata.2 Iako Schmittova teorija jo uvek stoji na tlu tradicionalne politike misli, njen
pojam politike direktno je usmeren ka obesmiljavanju svih onih
sadraja koji su sa Aristotelom poeli da ulaze u njega. U tako is
pranjen pojam politike potom nije bilo teko ubacivati ratne sadr
aje i onda praktino izjednaiti oba fenomena.
Da bi jedan narod mogao da donosi odluke i preduzima akcije mora imati "svoju dravu, koja e voditi politiku na
rodne homogenizacije i uspostavljati razlike izmeu prijatelja i
neprijatelja. Dravi kao jednoj sutinski politikoj celini (jedin
stvu) naroda pripada ius belli, tj. odluka o proglaenju neprijatelja
i borbi protiv njega. Poto u svakom narodu vladaju odnosi "zati
te i poslunosti, "gospodar koji daje zatitu" mora biti ujedno i
onaj ko "odluuje ko je neprijatelj celog naroda (Schmitt, 1940a:
72). Schmitt ovde kombinuje Hobbesovu koncepciju suverenog
monarha-Levijatana (kao "gospodara koji daje zatitu) i Rousseauovu koncepciju naroda koji se kao celina sukobljava sa svojim
neprijateljima, pri emu su eliminisani kako Hobbesova teorija
individualnih prava podanika prema monarhu tako i Rousseauov
republikanizam. Koncipirajui svoju teoriju naroda i njegovih ne
prijatelja Schmitt pred oima ima narod koji samo eka na mig
1 S a s v im su p ro tn o , S c h m itt je p o n e k a d b io s k lo n d a g o vo ri o n astavku rata p o
liti k im s re d s tv im a , kao to je n p r. b io " d ik t a t V e r s a ja " N em a k o j p o s le P rv o g
s v e ts k o g rata.
2 S v e to je S c h m itt sprem an d a p riz n a je s te d a ra t im a s v o ju v lastitu g ra m a ti
k u , d o k p o litik a o staje n jeg ov m o z a k .

400

svog voe da bi jurnuo u obraun sa "svojim neprijateljem. Zbog

toga e Schmitt po dolasku Adolfa Hitlera na vlast moi spremno
da tvrdi kako nemaki voa ima ekskluzivno pravo da odreuje
neprijatelje svog naroda i pokree ga u rat protiv njih. Time zaista
postaje teko napraviti razliku izmeu nekog civilizovanog naro
da (u konkretnom sluaju, nemakog) i militantnog plemena Zulu. Za Zulue takoe ne postoje politiki protivnici, nema diskusi
ja, niti su poznate politike procedure za pacifikovanu borbu inte
resa. Neprijatelj je onaj ko izaziva luenje adrenalina i instinktiv
no posezanje za buzdovanom. Kao i Schmitt, i Zului su krajnje
skeptini glede mogunosti da se odnosi neprijateljstva "liberalizuju, a politika im se svodi na likvidaciju neprijatelja, kojeg nji
hov poglavica kao takvog oznai.
Posledica ovakvog shvatanja naroda i "njegove" drave
jeste jedno specifino odreenje nacije, koje se delimino inspirie teorijom opata Sieyesa; iako je u odluujuim delovima modifikuje. Dok su za Sieyesa pojmovi naroda i nacije jo uvek bili sino
nimi (Sieyes, 1975b: 250), Carl Schmitt e napraviti kljuno raz
likovanje meu njima. Za njega je narod samo etnika (ili kultur
na) zajednica, koja prerasta u naciju kada pone politiki da egzi
stira i stekne samosvest o tome. U prirodnom stanju ive, dakle,
narodi (kao etnike zajednice) koji jo nisu politiki "samoosveeni". Ali, narod ne moe sam da se politiki "osvesti i stvori se
bi dravu. Da bi se narod politiki "samoosvestio potrebno je da
ve postoji vlast ili drava, koja e na sebe preuzeti brigu o njego
vom osveavanju". A narod, sa svoje strane, jednostavno sledi
"svoju vlast ili dravu, kada ona odlui da ga "samoosvesti". Ovaj
autoritarni prelazak naroda na vii nivo postojanja pokazuje da
nacija predstavlja "jedinstvo naroda i vlasti ili, drugim recima,
sunarodnika i voe. U nastavku Schmitt sledi Sieyesa kada tvrdi
da i nacije egzistiraju u prirodnom stanju kao i narodi. Nacije za
pravo zauvek ostaju u prirodnom stanju jer nisu vezane nikakvim
pravom, niti bilo ta spreava njihovu konstitutivnu vlast
(Schmitt, 1957: 79).3 Jedina sloboda koju narod osvaja egzistira
3 K o n stitu tiv n u v la s t S c h m itt d e fin ie k a o "p o liti k u v o lju ija je m o ili a u to ri
te t u sta n ju d a d o n e s e k o n k re tn u sv e o b u h v a tn u o d lu k u 0 n ain u i o b lik u so p stv e n e p o litik e e g z iste n c ije , d a k le da o d red i p o s to ja n je p o liti k o g je d in s tv a u
c e lo s ti" (S c h m itt, 1 9 5 7 : 7 5 - 7 6 ) .

401

jui kao nacija jeste sloboda u odreenju sopstvenog politikog

ureenja, tj. sticanje konstitutivne vlasti. No, umesto rekursa na
prirodna prava, puki suverenitet i drutveni ugovor, Schmitt
smatra da o politikim sadrajima ustava moe da odluuje isklju
ivo vlast, tj. narodni voa.
Na ovom mestu Schmitt u potpunosti raskida sa
Sieyesovom teorijom konstitutivne vlasti. On eksplicitno osporava
postojanje bilo kakvog drutvenog ugovora, ba kao i sama prirod
na (tj. preddravna) prava. Za svakog pojedinca sloboda je jedno
stavno ono to je jaka drava voljna da mu prizna, a ne neto to bi
on mogao od nje da zahteva (Schmitt, i940g: 138). Da bi zagladio
aporiju izmeu dravnog voluntarizma i navodne slobode koju
pojedinac uiva uprkos potpunoj obezoruanosti u odnosu na dr
avu, Schmitt uvodi postavku o narodnoj (rasnoj) kompaktnosti,
koja u svim, pa ak i u pravnoj sferi izmiruje i usklauje pripadnike
jednog naroda (rase), tj. nosioce vlasti (vou i njegove saradnike) i
podanike. Po toj postavci nema univerzalnog prava, svako pravo je
pravo jednog naroda (rase) i kao takvo ono beavno stapa njegove
pripadnike u jedinstvenu celinu: Covek stoji u realnosti ove narod
ne i rasne pripadnosti sve do najdubljeg, najnesvesnijeg sloja due,
ali i sve do najsitnije modane vijuge. [...] Onaj ko ne pripada vrsti
moe se vrlo kritiki preruavati i otroumno truditi, moe itati
ono to pripada drugoj vrsti a da u svakom odluujuem misaonom
sledu ostane unutar egzistencijalnih okvira svoje sopstvene vrste.
To je objektivna realnost objektivnosti" (Schmitt, 1933:44). Poto
i izmeu voe i podanika postoji "istovrsnost (tj. "jednakost vr
ste") principijelno je nemogue da doe do tiranije: pripadnik jed
ne vrste (naroda, rase) ne moe se izdii iznad te vrste i od
ostalih njenih pripadnika zahtevati neto to ona ve sama po sebi
ne zahteva: Samo istovrsnost moe da sprei da vlast voe posta
ne tiranija i samovolja (Schmitt, 1933: 42).
Iz te postavke sledi da su osnovna prava oveka - sku
pa sa definicijom tiranije kao vlasti koja ova prava ukida - samo
jedna specifinost anglosaksonskog narodnog prava i da ih prava
drugih naroda uopte ne poznaju. Stavie, Schmitt tvrdi da kata
log osnovnih prava oveka kakav poznaje anglosaksonsko ustav
no pravo za Nemce moe biti jedino Magna Carta veleizdaje i iz
daje domovine, poto prua proceduralne garantije onima koji

402

kre ivotno pravo naroda Nemake.4 Poto nemaka drava

(kao i svaka druga drava) mora da pozitivira iskljuivo ono "i
votno pravo, koje proizlazi iz njenog naroda, to nemaki ustav ne
srne da se obazire na bilo kakva prava pojedinaca - koja su tom
nemakom "ivotnom pravu potpuno strana. Istina, Schmitt
predvia da bi i sam nemaki narod morao da ima pravo aklama
cije, tj. odluivanja (sa da ili ne) o tome prihvata li ili ne prihvata
predlog ustava koji je sainila "njegova vlast,5 ali je sasvim uveren da nemakom narodu ne bi palo na pameti da odbije predlog
ustava zbog toga to u njemu ne stoji katalog osnovnih prava oveka. ivotno pravo nemakog naroda je jedan kolektivistiki
fenomen i "prirodno je da njegovi sadraji budu isto tako kolek
tivistiki kao i sam nain usvajanja ustava. Pripadnicima nema
kog naroda koji duboko u sebi oseaju dejstvo ovog ivotnog pra
va i aklamacijom prihvataju ustav ponuen od voe (koji na
identian nain u sebi osea to isto ivotno pravo") ni na kraj pa
meti nee pasti, Schmitt veruje, da insistiraju na nekakvim indivi
dualnim pravima nego e svoj patriotizam i autoritarizam iskaza
ti velikodunim potvrivanjem onoga to voa od njih trai.
Odnos vlasti i naroda, koji Schmitt smatra karakteri
stinim za naciju (koja se jo uvek nalazi u prirodnom stanju), vr
lo je jednostavan: narodni voa je taj koji spoznaje "ivotno pravo
naroda i prema njemu oblikuje predlog ustava koji nudi narodu
na prihvatanje:6 Ustavotvorna volja naroda ispoljava se uvek sa
4 S c h m itt je ak pravio i takve b e sm isle n e i n o to rn o iskrivljen e e tim o lo k e analize
po k o jim a je n avodn o "iz v o rn o n em aki p o jam u stava ( Vetfassung) u 19 . vek u
p o p rim io stran o znaen je k o n stitu c ije ( Konstitution), koje je u 18 . v ek u ro en o u
m a so n sk im loam a. P o to su ove m a so n sk e loe im ale svoje "k o n s titu c ije sa
lju d sk im pravim a i po d e lo m v lasti, evo ro p sk e drave, m eu k o jim a i N em aka,
n avo d n o su o d n jih to preuzele u sv oje u sta v e (S c h m itt, 1 9 4 0 I : 2 2 9 ) . Z ad a ta k
isto rije n em ako g u sta v n o g prava jeste da se o slo b o d i ove (b arem p o lo gici) m a
so n sk e "k o n stitu cio n aln e isto rije" i d a se k o n cen trie na jed in stv o i ce lo v ito st
iv o tn o g poretka n em ako g n aro d a (S c h m itt, 1 9 4 0 1 : 2 3 0 i 2 3 4 ).
5 " P riro d n a fo rm a n e p o s re d n o g is p o lja v a n ja v o lje je d n o g n aro d a je s te s a g la a v a n je ili o d b ija n je o k u p lje n o g m n o tv a, aklamacija" (S c h m itt, 1 9 5 7 : 8 3 ).
6 M o d e l a k lam acije S c h m itt je n a a o u p le m e n sk im o b i a jim a sta rih G e rm a n a ,
ta k o d a su n ac io n alistik i ra zlo zi n e s u m n jiv o ig rali p re su d n u u lo g u u o p re d e lje n ju za id e n tifik a ciju d e m o k ra tije sa a k la m a cijo m . N e v o lja je, m e u tim , b ila
u to m e to je o sta lo n e ja sn o k a k o bi se o rg a n iz o v a la a k la m a cija 1 0 0 m ilio n a
N e m a c a na jed n o m m estu , k a k o su n ala g ali stari o b ia ji g e rm a n sk ih p le m e n a
(K r o c k o w , 1 9 9 5 : 5 3 ).

403

mo u jednom temeljnom da ili ne i time donosi politiku odluku

koja tvori sadraj ustava" (Schmitt, 1957: 84). Princip aklamacije
ne vai samo u proceduri donoenja ustava nego i kasnije, u ve
ureenoj demokratskoj dravi. Moderna demokratija, po
Schmittovim recima, ne poiva na pravu naroda da slobodno (a
pogotovo ne tajno) bira nosioce vlasti, nego na pravu odluivanja
(tj. odgovaranja na pitanja koje mu postavi voa) sa da ili ne. Tek
ako je drava ureena na ovaj nain uspostavlja se materijalni (sachliche) identitet izmeu voe i podanika koji predstavlja sutinsko
obeleje moderne masovne demokratije (Schmitt, 1940b: 21-22 i
24-25). Time kod Schmitta realno nita nije ostalo od izvornih
elemenata demokratske ustavne drave: dihotomija prirodnog i
drutvenog stanja rastvorila se u dihotomiji naroda i nacije (koji
su ostali jednako kolektivistiki entiteti), drava (vlast) je postala
izvornija od nacije (koja vie ne nastaje nikakvim drutvenim ugo
vorom nego pozivom voe na aklamaciju), a umesto prirodnopravnih temelja sadraja ustava stupio je goli voluntarizam voe
(ideoloki zaodenut "ivotnim pravom naroda" ili, kasnije, kon
kretnim poretkom").7
Rousseaua Schmitt proglaava ocem moderne masovne
demokratije: on je prvi uDrutvenom ugovoru uoio dva kljuna prin
cipa demokratije - princip homogenizacije i princip odstranjivanja
heterogenog - i konstatovao da demokratija ne moe postojati sve
dok ne postoji homogen narod (opta volja), iji e pripadnici o
svim pitanjima imati isto miljenje. Zakljuak Rousseauovih ana
liza je da demokratija moe da postoji samo tamo gde je narod ho
mogen i gde vlada potpuna jednoglasnost (i gde se ak i zakoni do
nose bez diskusije). Tek takva homogenost naroda, zakljuuje
Schmitt, omoguava demokratiju (Schmitt, 1940c: 63). Iz Schmittovih izlaganja stie se nedvosmislen utisak da je Rousseau bio pri
stalica etnikog ienja (odstranjivanja heterogenog) i stvaranja
etniki istih drava, koje time dolaze u situaciju da uvedu "istin
sku" demokratiju. Hvalei Rousseaua zbog razjanjavanja modernog pojma demokratije, Schmitt ujedno uoava i kritikuje jednu
7 V a n o je n a p o m e n u ti da je 19 3 4 . S c h m itt sv o j ra n iji d e ciz io n iz a m u b la io " m i
lje n je m k o n k re tn o g p o retk a , ta k o d a u n a re d n o j fazi s v o g stv a ra la tv a o n
m o e d a o d lu k u vo e po m iri sa " m iru ju im b itk o m n e m a k o g n aro d a (D re ier, 1 9 9 7 : 2 1 1 ) .

404

kontradiktornost u Drutvenom ugovoru. Naime, Rousseau je potpu

no izlino u svoju koncepciju uvrstio institut drutvenog ugovora,
ne uoavajui da tamo gde postoji narodna homogenost nema po
trebe za stvaranjem drutvenog ugovora, a tamo gde ona ne posto
ji drutveni ugovor nee biti ni od kakve koristi (Schmitt, 1940b:
63), tj. tamo treba preduzeti etniko ienje, a ne gubiti vreme sa
ionako besmislenim drutvenim ugovorom. Dobar primer "demo
kratizacije po Schmittu prua savremena Turska u kojoj je nakon
Prvog svetskog rata dolo do poturenja stanovnitva i progona
svih Grka (Schmitt, 1940b: 59). Time je stvoren homogeni turski
narod koji se ne zanosi idejom drutvenog ugovora i moe sebi da
priuti "istinsku demokratiju.
Za razliku od etniki homogenih modernih masovnih
demokratija, Schmitt smatra da su liberalne parlamentarne dra
ve sklone etnikoj heterogenosti. Tako npr. Australija, u kojoj vla
da liberalni parlamentarizam, prima sve doseljenike odreda, niko
ga ne proteruje i time unitava svaku mogunost homogenizacije
svoga naroda. Iz jednog takvog nehomogenog sastava stanovni
tva ne moe da nastane drava koja nee biti neto vetako i ne
prirodno: U poreenju sa jednom neposrednom demokratijom, i
to ne samo u tehnikom, nego i vitalnom smislu, iz liberalnog mi
saonog obrasca proizaao parlament pojavljuje se kao jedna vetaka mainerija (Schmitt, 1940b: 65). Liberalni teoretiari i
praktiari istiu parlamentarne procedure u kojima svi ti heteroge
ni elementi treba da se usklade i izbalansiraju. To Schmitt kvalifikuje kao prvu veliku zabludu liberalnog parlamentarizma: etnika
heterogenost ostaje fatum politike i ne moe se nadoknaditi nika
kvim procedurama, raspravama ili diskusijama: "Diskusiji pripa
daju zajednika ubeenja kao premise, spremnost da se dopusti
da se bude ubeen, nezavisnost od partijskih obaveza, nepodlonost egoistikim interesima (Schmitt, 1940c: 56). To je po
Schmittu nemogue i zato je parlamentarizam u krizi: javna di
skusija je postala prazna forma, a mase se pridobijaju jo samo
propagandom, koja se obraa najniim instinktima. Time parla
mentarizam sebe dugorono osuuje na smrt, poto e "narod ko
ji pokreu instinkti razoriti katedru sofista, tj. diskutujui parla
ment (Schmitt, 1940a: 12). Pod ovim "instinktima Schmitt sva
kako podrazumeva elju naroda da bude homogen, da se pokora

405

va jednom voi i da moe da se bori (a ako treba i ratuje) protiv

svojih neprijatelja. Po Schmittu, glavna greka liberalizma je u to
me to nastoji da zamagli "prirodu stvari" politikih podela na
prijatelje i neprijatelje, te da izvri opsenu ekonomizaciju i oduhovljenje politikog fenomena, degradirajui neprijatelja na pu
kog protivnika, takmaca, diskutanta ili jednostavno ne-prijatelja.
Liberalno poimanje neprijatelja kao negativa prijatelja (ne-prijate
lja) podrazumeva stanje mira kao normalno stanje od koga odstu
pa stanje rata. Meutim, Schmitt smatra da je istina sasvim dru
gaija: normalno je stanje rata, makar i polovinog, deliminog,
ogranienog, nesavrenog, itd., ali ipak rata, dok je "neprijatelj
stvo, animus hostilis, primarni pojam u odnosu na mir i prijatelj
stvo (Schmitt, i94oi: 249). Otuda sledi zakljuak da je svaka
"istinska politika antiliberalna i da nuno insistira na svom pra
vu da se sa svojim neprijateljima obraunava svim, pa dakle i rat
nim sredstvima. Takvim shvatanjem, Schmitt je, kao to dobro
primeuje George Ulmen, ponitio "i samu razliku izmeu mira i
rata (Almen, 1995: 292), nainivi od parlamentarne demokratije svojevrsnu "greku prirode i, u svakom sluaju, zatiranja vrednu devijaciju od "prirodnog militarizma. Primera radi, za engle
ski ustavni sistem kljuno je potinjavanje vojnika civilima, tj. pri
mat graanskog drutva. Obrnuto, prusko-nemaka vojnika dr
ava stoji na postulatu prvenstva vojske (Schmitt, 1940m: 239).
Dok je u Engleskoj vojska stavljena pod kontrolu Parlamenta, u
Prusiji je, smatra Schmitt, vojska podvrgnula sebi Rajhstag i time
stvorila uslove za "zdravo" doivljavanje neprijatelja. U Vajmarskoj republici dolo je, dodue, do naputanja ove pruske tradici
je, ali je takvo stanje za germanski rasni element bilo krajnje nepri
hvatljivo, tako da e pruski militarizam istorijskom nunou, pr
vom sledeom prilikom (koja se zaista ukazala stupanjem Hitlera
na mesto kancelara Nemake), ponovo biti obnovljen i postavljen
na zdrave osnove.
Druga velika zabluda liberalizma bilo je, po Schmittu,
verovanje da parlament ima najveu ulogu u odgajanju politikih
elita (kao to su npr. smatrali Max Weber, Friedrich Naumann i
Hugo Preu). To bi iziskivalo da je diskusija u parlamentu jo
uvek iva, kao i sama javnost, a Schmitt smatra da to nije istina
(Schmitt, 1940c: 58): savremenim parlamentarnim sistemima

406

vladaju partije. Ako je drava "samoorganizacija drutva i ako do

pada u ruke partijama, koje se pretvaraju u nove stalee, onda vie
nema spasa individualnoj slobodi i na pomolu je novi feudalizam,
u kojem su ljudi kmetovi partijskih bosova (Schmitt, 1930: 21).
Schmitt ak tvrdi da su do tog saznanja doli i sami prvaci liberal
nog parlamentarizma u Nemakoj. U tim tvrdnjama Schmitt je
iao tako daleko da je u kasnim radovima Huga Preua prepozna
vao navodno zalaganje za narodnu demokratiju i jednu instan
cu koja bi predstavljala zatitu "celokupnog naroda od partija
(koliko je daleko od istine bila ova Schmittova tvrdnja reito svedoi izlaganje u 6. odeljku 19. poglavlja). Bilo kako bilo, Schmitt
je eleo da i u taboru svojih najogorenijih politikih protivnika
prepozna tenju za pronalaenjem duha naroda u kojem bi se
obnovilo politiko obrazovanje nemake inteligencije.
elja za korenitom reformom politikog obrazovanja
nemake inteligencije bila je zapravo navlastito Schmittova. Za
preporod Nemake, posrnule pod bremenom Vajmarskog usta
va, smatra on, potrebna je inteligencija koja poput njega nije
partijski organizovana ali je politiki ipak angaovana. A upravo
toga u Vajmarskoj republici nije vie bilo. Otkako su se nemaki
graanski liberali (nakon 1890) rascepili na nepolitiko
tehniko inovnitvo i isto tako nepolitiku, estetiki ili konzumentski orijentisanu inteligenciju, nemaki duhovni ivot je
zapao u duboku krizu. Schmitt ak tvrdi da je ve njegov profe
sor Max Weber doao do istog uvida: "Kada M a x Weber upravo
pred dva odreena socioloka tipa - birokratima i literatima gubi svoj nauniki mir i pada u afekat, to onda treba razumeti iz
ovog poloaja i kao znak politike snage i politike svesti.
Naalost, to nije moglo promeniti opti poloaj nemake
inteligencije. Godine 1914. nemako graansko obrazovanje
jedva da je jo imalo ikakve dravnoteorijske interese (Schmitt,
1930:16).
Da nevolja bude vea, nemaki slom u Prvom svetskom ratu i uspostavljanje republike oduzeli su Nemakoj glavni
8 S c h m itt o b ja n ja v a d a je W e b e ro v m o n a rh iz a m b io u te m e lje n u p ra v o n a su d u
d a u m o n arh iji n a jv ie p o liti k o m e sto m o ra b iti u vek u p ra n je n o i d a d o n je
ga p a rtijsk i prvaci n ik a d a ne m o gu da stig n u . M o n a rh je za W e b e ra tre b alo d a
b u d e pouvoir neutre, o d n o sn o invisible modrateur (S c h m itt, 1 9 5 7 : 2 8 7 ) .

407

stub politikog ivota Drugog rajha - monarha.8 U republici ne

ma monarha, a njegovo mesto zauzima Rajhstag koji je blokiran
partijskim borbama ili, u najboljem sluaju, borbama predstavni
ka partikularnih drutvenih interesa. A to je upravo ono to kasni
nemaki liberali, kao to su bili Hugo Preu, Max Weber i Frie
drich Naumann,9 hoe da izbegnu: "Jer parlament sve vie pre
staje da bude predstavnik politike celine; on postaje eksponent
interesa i raspoloenja birakih masa, tako da zamisao o odabiru
politikog vodstva vie ne moe da opravda nikakav parlament
sastavljen od nekoliko stotina partijskih funkcionera, ve vodi ka
tome da se potrae vodstvo i uprava neposredno zavisne od poverenja masa. Ako se pronae ovakvo vodstvo bie stvorena nova,
snana reprezentacija. Ali tada je to reprezentacija protiv parlamen
ta, ija bi prevaziena tenja da bude reprezentacija time bila uni
tena (Schmitt, 1957:314-315). Nakon kraha monarhije i zakazi
vanja nemake inteligencije u borbi protiv neofeudalistikih
pretenzija politikih partija, politiki spas Nemake se po nemakim kasnim liberalima, kao to su bili Preu, Weber i Naumann,
morao potraiti na drugoj strani - a to je bila politiki jaka figura
predsednika Rajha. I upravo je Weberova najvea zasluga, po
Schmittovom miljenju, to to je on jasno i snano istakao potre
bu za "idealom demokratskog odabira voe kao protivtee moi
Rajhstaga (Schmitt, 1957: 341). Meutim, u Vajmarskom ustavu
institucija predsednika Rajha uraena je na jedan lo i kompro
misan nain, tako da je realni poloaj prvo Friedricha Eberta, a za
tim i Paula von Hindenburga, bio daleko od Weberovog ideala
politikog voe (Schmitt, 1957: 347). Zato su, zakljuuje
Schmitt, nemaki liberali bili u stanju samo da konstatuju pro
blem ali ne i da ga ree. Glavni razlog za taj njihov propust leao
je u njihovoj fiksideji da Rajhstag mora biti mesto gde se bira vo
a. To je za Schmitta ista besmislica, poto je Rajhstag u Vajmarskoj republici postao principijelni organ "politiara bez poziva"
koji se moe jedino opirati pravom predstavniku naroda - predsedniku Rajha. Schmitt zato nastoji da pokae kako su predsednik Rajha i Rajhstag dve sukobljene strane, dva sukobljena prin

9 I n a o v o m m e stu S ch m itt p o tp u n o n e o s n o v a n o P reu a sv rsta v a u W e b ero v e i

N a u m a n n o v e isto m iljen ike.

408

cipa, koji ne mogu opstati zajedno i od kojih jedan mora na kraju

izai kao pobednik i nametnuti se kao jedini "gospodar Nemake. Usled pucanja velike proustavne koalicije na izborima 1930.
to Schmittovo stanovite postajalo je sve popularnije i sve su se
jae uli glasovi da je potrebno dalje jaati poloaj predsednika
Rajha nautrb "neodlunog Rajhstaga. Predsednik Rajha trebalo
je da postane onaj "uvar ustava koji e zagospodariti celokupnim politikim ivotom Nemake i spasiti je od Rajhstaga razbi
jenog partijskim borbama. Problem je, meutim, bio u tome to
Schmittov "uvar ustava vie zapravo i nije trebalo da uva Vajmarski ustav od 11. avgusta 1919, nego "materijalni ili "konkret
ni ustav nemakog naroda "kao takvog" (Mommsen, 1974:411).
Naposletku, kao treu veliku zabludu liberalne misli
Schmitt vidi podelu vlasti u okviru parlamentarnog sistema. Po
Schmittovom miljenju, istinska podela vlasti nije mogua ni u
jednom politikom sistemu poto prorivrei logici izgradnje dra
ve na principu suvereniteta. Moderna drava, dodue, iziskuje
kompleksnu organizaciju, ali to jo uvek ne znai da je u njoj vlast
podeljena i da ne postoji jedna instanca koja je suverena. I u najrazraenijim ustavima, u kojima su dravni organi briljivo izba
lansirani i podvrgnuti temeljnoj kontroli, postoji jedan organ koji
je izdignut iznad svih ostalih - time to mu je dato pravo uvoe
nja vanrednog stanja. "Suveren je onaj ko odluuje o vanrednom
stanju, glasi jedna od najpoznatijih Schmittovih maksima
(Schmitt, 1934:11).10 U ovlaenju da se proglasi vanredno stanje
dolazi do izraaja decizionistika priroda drave, koja se ne da
podvri nikakvim normativnim ogranienjima i sama po sebi je
apsolutna (Schmitt, 1934:19). Schmitt smatra da je vanredno sta
nje u politici ono to u teologiji predstavlja udo i da zato nikada

1 0 Ip a k , m a n je je p o z n a to d a o va S c h m itto v a m a k sim a v e im p lic itn o p o sto ji

k o d n je g o v o g p ro fe so ra M a x a W e b e ra (u p o r. d e ta ljn ije M o m m s e n , 1 9 7 4 :
4 0 8 ) . T a k o je, p rim e ra rad i, u Privredi i drutvu W e b e r p is a o sled ee: "K o n s titu cio n a ln a p o d e la v la s ti je s p e c ifin o la b iln a tv o re vin a . Stvarnu s tru k tu ru v la
s ti o d re u je o d g o v o r n a p ita n je: ta bi se d e silo ako se ne bi p o s tig a o k o m p ro
m is koji je z a k o n sk i n eiz b e an (n p r. o b u d e tu ). E n g le sk i kralj k o ji v la d a b ez
b u d eta, u ta k vo m bi slu a ju (d a n a s ) riz ik o v a o s v o ju k ru n u , d o k p ru sk i kralj,
k o ji tako e v la d a b ez b u d eta, to n e bi, jer je u n em a k o m R a jh u , pre re v o lu
cije, dinastika v la s t b ila p re su d n a (V eb e r, 1 9 7 6 : 1 : 2 2 7 ) .

409

ne moe da iezne.11 Kada se uzme u obzir da se vanredno stanje

proglaava prevashodno u vreme rata i da je stanje rata po Schmittu normalno stanje u kojem se homogeni narod i njegov voa ob
raunavaju sa svojim neprijateljima, onda je sasvim logino da e
vanredno stanje morati biti unapreeno u "normalno stanje dr
ave. Schmitt je takoe sasvim dosledan u svom decizionizmu:
ako je narodni voa onaj koji slobodno odluuje (u ime naroda) o
narodnim neprijateljima - spretno manipuliui mitovima za ko
je su narodne mase posebno prijemive - i nainima borbe protiv
njih (naginjui ratu), onda mu i uvoenje vanrednog stanja mora
uvek biti na raspolaganju. U liku voe objedinjene su uloge stva
raoca mitova (ili barem manipulatora mitovima), homogenizatora naroda (sprovodioca etnikog ienja) i prevoenja drave u
vanredno stanje - sve zarad voenja rata (ili drugih oblika borbe)
protiv neprijatelja.
Pod uticajem svog velikog idola Benita Mussolinija,
Schmitt je za ideal drave izabrao "totalitarnu demokratiju u ko
joj totalna partija guta celu dravu a narodni voa ima odreene
ruke da vodi totalnu politiku (uz sporadine aklamacije homoge
nog naroda). Taj voluntarizam voe (koji Schmitt eufemistiki
naziva "decizionizmom zbog suprotstavljenosti "neodlunim
parlamentarnim sistemima) navodno je sasvim po volji naroda,
poto njegove pripadnike oslobaa od odgovornosti za donoenje
politikih odluka. Najbolje na svetu je naredba (Schmitt, 1993:

u ta v i e , S c h m itt iz n o si tv rd n ju d a su " s v i iz ra z ito p o litik i p o jm o v i m o d e r

n o g u e n ja o d ravi [...] s e k u la riz o v a n i te o lo k i p o jm o v i" (S c h m itt, 19 3 4 :
4 9 ) . U id e ji pravn e d rave p ris u tn o je o n o is to n a s to ja n je m o d e rn o g d e iz m a
d a u d o p ro g n a iz s v o g m e ta fiz i k o g s iste m a . N je g o v p o litik i k o relat, racio n a lis ti k o p ro sv etiteljstvo je iz is tih ra z lo g a p o k u a lo d a v a n re d n o s ta n je u
p o tp u n o sti izbaci iz sv o g siste m a . K a o to je B o g u tra n scen d e n ciji za d e iza m ,
ta k o je i za p o litik o uen je p ro s v e tite ljstv a , u k o je m je o sn o v n a d o g m a o
id e n tite tu vlad a ju ih i o n ih n ad k o jim a se v la d a , su v e re n ite t tra n sc en d e n tan .
M e u tim p o S c h m itto vo m m i lje n je n ju , p o k u a j d a se iz p o litik e n a u k e i
p ra k se iz b a ci suveren , a sa n jim i v a n re d n o s ta n je , o sta o je b ez u s p e h a . N a j
v ee z a s lu g e z a to im a ju k o n z e rv a tiv n i p is c i k o n tra rev o lu cije , k o ji s u n a s ta v i
li d a te o lo k im paralelam a id e o lo k i o p r a v d a v a ju lin i su v ere n itet m o n a rh a
(S c h m it t, 19 3 4 : 3 8 ). Sve u sv e m u , S c h m itt je b io u b e en d a je k o n ce p cija
( u d o tv o r n o g " ) suveren iteta jo u v e k v a lja n a i d a v a n re d n o sta n je im a isti
z n a a j z a p ra v n u i politik u n au k u k o ji u d o im a z a te o lo g iju .

410

13), jer onoga kome je nareeno oslobaa od odgovornosti za sa

draj naredbe. Osim toga, u sutinu decizionizma spada i politi
ki motivisano i "bezuslovno odricanje od svakog otpora" voi ko
ji donosi odluke/naredbe (Schmitt, 1993: 23).12 Za razliku od
Thomasa Hobbesa,13 Schmitt je smatrao da istinski totalni Levija
tan mora biti tako moan i neprikosnoven da pred njim svaki po
kuaj otpora [postane] praktino potpuno bezizgledan (Schmitt,
1938:71).
Sa ovih pozicija Schmitt je kritikovao sve incijative za
uspostavljanje meunarodnopravnog poretka u kojem bi rat bio
zabranjen a drave ograniene u njihovom suverenitetu. U Pojmu
politikog iz 1927. Schmitt kritikuje Ligu nacija i njene pokuaje da
uspostavi veni mir i univerzalno svetsko drutvo: oveanstvo nije nikakav politiki pojam, niti mu odgovara neko politi
ko jedinstvo ili zajednica, odnosno status. oveanstvo prirodnopravnih i liberalno-individualistikih doktrina jeste univerzal
no drutvo koje obuhvata sve ljude na zemlji, tj. sistem odnosa iz
meu pojedinih ljudi, koji postoji tek kada je realna mogunost
rata iskljuena i grupisanje u prijatelje i neprijatelje onemogue
no. U tom univerzalnom drutvu vie nee biti naroda kao poli
tikih jedinica, a otuda ni drava. (...) Univerzalnost bi morala
znaiti potpunu depolitizaciju i time obezdravljenje (Schmitt,
1940a: 73; upor. i Schmitt, 1940g: 138-139). Liga nacija po
Schmittovom miljenju ne moe biti ovo univerzalno drutvo, jer
ne odstranjuje ni narode, ni drave, ba kao to ne moe da sprei ratove. Schmitt smatra da je politika (zlo)upotreba pojma oveanstva koja se sprovodi pod okriljem Lige nacija veoma opasna
jer sa njom "nastaje mogunost najstranije ekspanzije i jednog
ubilakog imperijalizma. Za to se ime oveanstva moe zloupo
trebi nita manje nego ime Boga (Schmitt, 1940g: 143).
Najperfidniji izraz tog imperijalizma "branilaca ove
anstva i osnivaa Lige nacija jeste kriminalizacija rata, koja je do
1 2 O o d n o s u S c h m itto v o g d e c iz io n iz m a i p ra v a na o tp o r tira n iji v id i d e ta ljn ije
u : S te m e se d e r, 1 9 9 7 : 4 7 - 1 5 0 .
13 S c h m itt je inae o sp o ra v a o m o g u n o st d a se u H o b b e su p re p o zn a i p rip a d n ik ,
a k a m o li za etn ik teo rije totaln e d r av e . R a z lo g je b io jasa n : H o b b e s je ja sn o
in sis tir a o na stavu d a g ra an i stiu p ra vo n a o tp o r o n o g tren u tk a k a d a im s u
vere n u sk ra ti sig u rn o st i u grozi n jih o v iv o t ili im o v in u (S c h m itt, 1 9 3 7 : 1 6 3 ) .

411

la do izraaja u Kelloggovom paktu, i iji je odluni protivnik

Schmitt bio.14 Nastojanje Lige nacija, odnosno potpisnica Kelloggovog pakta da u agresoru konstruiu svog neprijatelja ("zloin
ca"), rezultiralo je po Schmittu besmislenim razlikovanjem zarae
nih drava. Rat pokree onaj ko se osea ugroenim ili ponienim
i tada je nebitno ko je "agresor a ko se brani (Schmitt, 19 4 0 1T 1:
2 4 5 ) . Prirodni "poredak stvari daje svakoj dravi obilje povoda i,
samim tim, univerzalno pravo da krene u rat protiv neke druge dr
ave koju proglasi neprijateljem. Odluka za rat, drugim recima,
ima strogo decizionistiku prirodu i nije podlona meunarodno
pravnoj regulativi (koja se rukovodi kriterijumom ratnih ciljeva).
Takav stav sasvim logino proizlazi iz Schmittove postavke meu
narodnih odnosa prema kojima je rat normalno ("prirodno") a mir
vanredno stanje. Stavie, sama kriminalizacija rata predstavlja pri
kriveno agresorski in zemalja pobednica u Prvom svetskom ratu
Engleske, Francuske i SAD, pre svih - i svojevrsno nastavljanje ra
ta politikim, a ako je potrebno i vojnim sredstvima. Uvodei pre
ko Kelloggovog pakta kategoriju vojne intervencije, kao svojevrsne
sankcije za "agresora, te zemlje su unele haos u prirodno "stanje
stvari i poremetile dihotomiju izmeu rata i mira (Schmitt,
i94on: 2 4 8 - 2 4 9 ) . Umesto da rat i dalje bude posledica jednostav
ne odluke jedne ili vie drava da svoje oruane snage upotrebe za
rad svojih slobodno utvrenih ratnih ciljeva (a mir odsustvo takve
odluke), ratovi se sada mogu voditi u vidu "vojnih intervencija
1 4 U s p is u Meunarodnopravne forme modernog imperijalizma iz 1 9 3 2 . S c h m itt je
a p o stro fira o S A D kao perjan icu m o d e rn o g im p e rija liz m a i n a jp e rfid n ije g o d
s v ih o sn iv a a L ige n acija. O n je a k tv rd io d a je "p o m o u K e llo g g o v o g p a k ta
v la d a S je d in je n ih drava u zela iz ru k u e n e v s k o g S o ci t n acija o d lu k u o m i
ru n a s v e tu (S c h m itt, 1 9 4 0 !;: 1 7 6 ) . K e llo g g o v im p a k to m n ije z ab ra n je n s v a
k i rat n eg o sa m o onaj k o ji slu i k a o "in s tr u m e n t n ac io n aln e p o litik e . Iz to g a
i iz B ria n d o v o g o b jan je n ja ta z n a i o v a n ac io n a ln a p o litik a " (s a m o v o lju ,
sa m o iv o s t, n epravin ost), p ro iz la z i d a s u ra to vi k a o in stru m e n t in te rn a c io
n a ln e p o litik e d ozvoljen i i p ra v in i. T o je p o S c h m itto v o m m ilje n ju tip i n i
iz raz im p e rija lizm a , jer im p e rija liz a m n e v o d i n a c io n a ln e rato ve n eg o ra to v e
k o ji s lu e in tern acio n aln oj p o litici. S A D s u p o s ta le sv e tsk a sila k o ja je p re k o
K e llo g g o v o g pakta u zu rpirala p ra v o d a o d re u je ta je rat, a ta n ije rat. S A D
se k o ris te elastin im "im p e rija listi k im " p o jm o v im a (p ra v e d n o g i n ep ra v ed
n o g ra ta ) k a k o bi n jim a p rin u d ile sv e n a c ije n a sv e tu da se p o d v rg n u n jih o v o m
d ik ta tu (S c h m itt, 1 9 4 0 b : 17 9 ).

412

pod izlikom odravanja meunarodnopravnog poretka.15 Tu mo

gunost su predvidele upravo parlamentarne drave, pobednice u
Prvom svetskom ratu, kako bi sebi odvezale ruke u nepotenom,
podmuklom i rafiniranom obraunu sa neprijateljskim dravama
(koje su ve bile vojno porazile 1918). Pretvaranjem rata u zloin,
optuivao je Schmitt, meunarodno pravo se pretvorilo u Magna
Cartu zlih i rafiniranih drava (Schmitt, i94ok: 207).
Polazei od apriorne pretpostavke da stvaranje Lige na
cija i kriminalizacija rata predstavljaju nastavak Prvog svetskog ra
ta perfidnijim i zato "neprirodnijim sredstvima, Schmitt je poku
avao da u samoj ideji (meunarodnopravnog) ugovornog saveza
pronae neodrive protivrenosti - prvenstveno u ve pominjanoj
"neprirodnosti definisanja neprijatelja.16 Naravno, protivreno
sti postoje samo iz njegove sopstvene perspektive "prirodnog"
15 U lite ratu ri je ve p rim e en o d a je S c h m itt s v o jo m d ih o to m ijo m p rija te lj/n e
p rija telj te io d a p o n iti n a s to ja n ja L ig e n a c ija d a k rim in a liz u je (a g r e s o r sk i)
ra t (A lm e n , 1 9 9 5 : 2 9 1 ) . S ta v i e , n je g o v a o p tu b a d a K e llo g g o v p a k t b rie raz
lik u iz m e u rata i m ira z a p ra v o je p ro je k c ija s o p stv e n o g s ta n o v i ta (k o je je
m ilita riz o v a lo p o ja m p o litik e i k ro z d ih o to m iju p rija telj/n e p rijate lj p ra k ti n o
u n iv e rz a liz o v a lo ra tn o sta n je - b ilo d a je rat jo m statu nascmdi ili u fa zi
n e p o s re d n ih o ru a n ih d e jsta v a ). S c h m itt je s h v a tio d a se a k tim a L ig e n acija i
K e llo g g o v im p a k to m in e p rvi ko raci (jo s a s v im ev id e n tn o p ro tiv re e n i i sa
k ru p n im s la b o s tim a ) u u n iv e rz a liz a ciji m e u n a ro d n o p ra v n o g p o re tk a " i
m o ra liz a c iji m e u n a ro d n ih o d n o s a , k o ji e ii d o k raja, tj. d o k rim in a liz a cije s v a k o g rata, e lim in iu i p o je d in e n e d o sta tk e n a k o je je s p ra v o m u k a z i
v a o n iz p ra v n ik a - m e u k o jim a i s a m S c h m itt. A S c h m itt n ije eleo d a se
u o p te k re n e tim p u tem : ius ad hostis et bellum m o ra lo je o sta ti c e n tra ln im in
s titu to m m e u n a ro d n o g p ra v a o k o k o g a se k o n c e n triu svi o sta li in stitu ti.
1 6 "N e k i p ro tiv n ik je [stv a ra n je m u g o v o r n o g sa v e z a ] p riro d n o u vek p r e tp o s ta
v lje n je r b i in ae b ilo n e p o tre b n o d a se o b e a v a m e u so b n a p o m o ; p o m o se
n e p ru a p ro tiv p riro d n ih s ila n eg o p ro tiv je d n o g n a p a d a a '. A k o n ap ad a
sto ji iz v an o v o g z a je d n i k o g u g o v o rn o g siste m a , ta d a se o n n e m o e r a z lik o
v a ti o d b ilo k o g d ru g o g sav e z n o g s iste m a . R a u n a li se p a k sa m o g u n o u
d a u n u ta r z ajed n ic e p o v ez a n e u g o v o ro m m o e d o i d o n u n o g p ru a n ja u z a
ja m n e p o m o i radi n ap ad a i o d b ran e o d ta k v ih n ap ad a , tad a ta k a v u g o v o r ne
z n a i n ita d ru g o d o d a sv ak a d r av a u g o v o rn ic a m o ra p o la z iti o d to g a i ra
u n a ti s tim e d a je sv a k a d ru g a d r av a u g o v o rn ic a n jen p o te n cijaln i n ap ad a
i n ep rija te lj kao i n jen p o te n cijaln i s a v e z n ik . A li o n a n e m o e s a m o raun ati
n a o vu o p tu m o g u n o st, n eg o se i z a taj slu a j ta k o e i p rip re m ati a k o h o e
d a k o re k tn o d ela u d u h u u go v o ra . T a k o p o s ta ju b e lo d a n i a p su rd i o v ak v ih o p tih u g o vo ra . Je d a n sm isle n i s u iv o t n a ro d a n a takvo j o sn o v i ne m o e se z a
m is lit i" (S c h m itt, i 9 4 o k : 2 0 8 ) .

413

meunarodnog poretka. Ako je istina ono to govori Schmitt, na

ime da je rat sudbina svih naroda, koji se kao homogeni entiteti na
naredbu svojih voa obruavaju na svoje neprijatelje, onda bi zai
sta bilo "neprirodno (i, tavie, nemoralno) da te voe zakljuu
ju meusobne saveze, a posebno da neprijatelje proganjaju "voj
nim interevencijama umesto asnim i potenim ratovima. Jedino
objanjenje u tom sluaju bilo bi ono koje je i sam Schmitt nudio,
tj. da je Liga nacija savez pojedinih drava (pobednica u Prvom svetskom ratu) da bi se u (prividnom) miru unitile druge drave (po
raene u Prvom svetskom ratu). To bi, drugim recima, znailo da
su parlamentarne drave "izopaene, "perfidne i sklone da rat
vode "nepoteno, a to znai politikim - odnosno, jo precizni
je, meunarodnopravnim - sredstvima ili u formi "vojne interv
encije. Meutim, sasvim drugaiju sliku prua Liga nacija ako se
posmatra sa aspekta odbrambenog saveza prvenstveno protiv na
cionalistikih pokreta koji u gotovo svakog modernoj dravi prete
da dou na vlast i zaponu realizaciju svojih romantiarskih pro
jekata "svetske revolucije" novim ratovima. Savez parlamentar
nih drava iji je cilj pruanje uzajamne pomoi u borbi protiv
ovih revolucionara (opasnih po svetski mir u sluaju da osvoje
vlast u bilo kojoj od politiki i ekonomski vodeih drava) u sva
koj od tih drava nema u sebi nita protivreno.
Bilo kako bilo, alternativu takvom ugovornom savezu
(Biindnis) kakav je bila Liga nacija Schmitt je video u jednom
"istinskom savezu (Bun) evropskih drava, koji nije sistem
normi nego konkretna zajednica konkretnih drava (Schmitt,
i94ok: 208). Taj savez ne bi nikako predstavljao neku ujedinjenu
Evropu ve i stoga to bi to izazvalo nove antagonizme svetskih
razmera (u svakom sluaju to bi vodilo zaotravanju odnosa sa Li
gom nacija) i dalo povoda za novi svetski rat (Schmitt, 1940c:
96). Umesto toga, bio bi stvoren "konkretan poredak i zajednica
tvornih sila evropskih naroda i nacija" (Schmitt, i94ok: 209), ko
ji ne bi imao za cilj kriminalizaciju rata nego stvaranje interesnih
sfera velikih drava, odnosno naroda. Univerzalistikoj ideologi
ji, koja hoe od celog sveta da napravi bojno polje svojih interv
encija" Schmitt suprotstavlja princip "velikog prostora (Grofiraumprinzip), kao svojevrsnu varijaciju i primenu Monroeove doktri
ne u Evropi (Schmitt, 1940P: 302). Po ovoj "nemakoj Monroeo-

voj doktrini (u kojoj su primetni uticaji Mussolinijeve koncepci

je o izgradnji i saegzistenciji modernih imperija, o kojoj je bilo rei
u 3 . odeljku 1 8 . poglavlja) Evropa bi bila podeljena na carstva, tj.
interesne sfere ("velike prostore) velikih drava (naroda), koje se
ne bi meale jedna drugoj u unutranje poslove ("princip neintervencije) i koje bi se "brinule" za male drave (narode) unutar
svojih interesnih sfera. Da bi se ostvarila ideja takvog istinskog
saveza Schmitt je zagovarao vraanje srednjovekovnom nasleu
Svetog Rimskog Rajha (Schmitt, 1 9 4 0 P : 3 0 3 i dalje),17 uz jednu
korekciju - da umesto jednog treba da postoji vie carstava, koja
e uvaavati tri principa: cujus regio ejus religio, cujus regio ejus natio i
cujus regio, ejus oeconomia (Schmitt, I 9 4 0 g : 1 4 1 - 1 4 2 ) .
Stvori li se takva "Evropa carstava", to samo po sebi ne
e odstraniti ratove ali e ih uiniti "prirodnijim" i slabijim po in
tenzitetu nego to su pacifistike "vojne intervencije" koje zagova
raju kosmopolitski imperijalisti. "Pacifistiki ratovi" po Schmittovom miljenju moraju biti posebno okrutni i neoveni ratovi i ako
se bude poelo sa njima to e znaiti ogromnu nesreu i za Evropu
i za ceo svet. Rat protiv rata (u smislu definitivno poslednjeg ra
1 7 P o vratak p o jm u ca rstv a (R a jh a ) p o tre b an je jer je p o S c h m itto v o m m iljen ju
s av re m en a d rava k a o su b je k t m e u n a ro d n o g prava u la u k riz u . M n o g e d r
av e v i e n isu s p o s o b n e d a se o rg a n iz u ju k a o m e u n a ro d n o p ra v n i su b jek ti,
to z a S c h m itta z n a i d a n isu u sta n ju d a se o d u p ru jaem m e u n a ro d n o p ra v
n o m su b jek tu . "P o e tk o m 1 9 3 6 . p o k a za lo se n pr. d a A b is in ija n ije d rava. N i
su svi n aro d i u s ta n ju d a iz d re p ro b u s p o so b n o sti s tvara n ja d o b ro g m o d er
n o g d r a v n o g a p ara ta , a te k v rlo retki su p o svo jo j o rg a n iz a c io n o j, in d u s trij
sk o j i teh n iko j sn a z i d o ra sli m o d ern o m ratu m a te rija la (S c h m itt, 194 O P :
3 1 0 ) . G o v o riti o su v e rn ite tu m alih d r ava u m o d ern im p rilik a m a "g ro te sk n o
je i zato o n e m o raju b iti u k lju en e u ca rstv a k o jim a e d o m in ira ti d rave, iji
su veren itet n ije p o sta o g ro te sk a n . U sv a k o m ca rstvu p o sto ja e jed an n a
ro d koji e b iti "g a ra n t i u var d ru g ih n aro d a d a n e p o sta n u o b je k t in te rv en
c ije d ru g ih d rava izvan ca rstva (S c h m itt, 1 9 4 0 P : 3 1 2 ) . O v e rei m o g u se sm a
trati d ire k tn o m a p o lo g ijo m n em ake o k u p a cije C e h o s lo v a k e 19 3 8 . i P o ljsk e
19 3 9 . T rei rajh b io je jed n o od ca rsta va ko ja bi p o n o vo m m e u n aro d n o m
p ravu jed in o treb alo d a im a ju p ravo v o e n ja rata i s tv ara n ja sv o jih in te resn ih
sfera . N aro d i ko ji su "n e s p o s o b n i d a stvo re "d r a v e n a n iv o u m o d e rn o g ra
to v a n ja , kao to su e h o slo v a k a i P o ljsk a , n isu se m o g li sm a tra ti s u b je k ti
m a m e u n aro d n o g p rava, te je N em aka m o g la m irn e d u e d a ih o k u p ira i p ri
p o ji sv o m n o vo n a staju em "ca rstv u (L o su rd o , 1 9 9 5 : 2 6 2 - 2 6 3 ) . T im e je o n a
p oela da se pretvara u, S c h m itto v im recim a reeno, "s lo b o d n o , s v o jim stv a
ralakim o so b in a m a vern o , sn a n o sre d ite E v ro p e " (S c h m itt, 19 4 0 0 : 2 9 1 ) .

415

ta oveanstva), rat koji "pacifisti" hoe da vode protiv nepacifista, nuno e izlaziti izvan okvira politike jer e se voditi u ime
celog oveanstva, dok e od neprijatelja stvoriti neoveno u
dovite koje se mora po svaku cenu unititi. U Politikoj teoriji mita
iz 1923. Schmitt ovu sliku strahota pacifistikih ratova kontrastira sa "vitekim ratovima, koje su, navodno, po prirodi stvari,
narodi jedino u stanju da vode. "Postoje li zaista neprijatelji u zna
enju bitka (in derseinsmajigen Bedeutung), onda je smisleno, i to po
litiki smisleno, da se od njih ako treba odbranimo i da se sa njima
borimo. To nije nikakvo legitimiranje ili opravdanje ve ima jedan
isto egzistencijalni smisao (Schmitt, 1940a: 71). Za razliku od
pobornika "pacifistikih ratova", pobornici narodnih ratova su
pravi "politiari" i svoga neprijatelja oni ne tee da unite nego sa
mo hoe da ga vrate u njegove granice.
Ove tvrdnje stoje u najotrijoj protivrenosti sa svim
to je Schmitt pisao o prirodi politikog, a pogotovo o odnosu
prema (totalnom) neprijatelju. Tako u spisu Pojam politikog iz
1927. Schmitt ne pie da je unitenje neprijatelja posledica "paci
fistikih fantazija nego ga jasno proglaava loginom posledicom "totalitarizacije neprijateljstva, rata i drave. U tom spisu
Schmitt tvrdi da postoje razliiti stupnjevi neprijateljstva i da, u
ekstremnom sluaju, ono moe poprimiti totalne razmere, ta
ko da e predstava totalnog neprijatelja voditi totalnom ratu, ko
jem e cilj biti totalno unitenje tog totalnog neprijatelja
(Schmitt, i94od: 237). Deset godina kasnije, kada je ve na tlu
Nemake nikao jedan totalitarni reim, Schmitt u spisu pod na
zivom Totalni neprijatelj, totalni rat, totalna drava opisuje neku vrstu
deterministikog lanca, koji zapoinje (od Boga datim) totalnim
neprijateljem, koji diktira "smisao totalnom ratu, dok totalni rat
prerasta u demijurga "totaliteta drave (Schmitt, 1940111: 236).
Dodue, treba pomenuti da je Schmitt u ovom spisu jo uvek iz
raavao sumnju u to da u Evropi postoji totalno neprijateljstvo
koje bi moglo voditi totalnom ratu.18 Ali, ako totalno neprijatelj
18 T o v a i a k i z a n ajn apetiji o d n o s, k o ji je p o s to ja o iz m e u E n g le sk e i N e m a
k e . E n g le s k e o p tu b e na rau n p r u s k o g m ilita r iz m a , k o ji je na d ru g im m e stim a i s a m v elia o kao istin sk e te m e lje n e m a k e d r a v e , S c h m itt u o v o m s p is u
la k o n s k i relativira kao o b lik e n g le s k e p ro p a g a n d e i is p o lja v a n ja "to ta lite ta
s v e to s k o isto rijs k ih su k o b lja v a n ja (S c h m it t, 1 9 4 0 1 1 1 : 2 3 9 ) .

416

stvo i ne postoji, ono bi ipak moglo da nikne pod dejstvom total

nog rata, koji bi otpoeo u Evropi. "Najgora nesrea dogaa se tek
tada, kao u ratu 1914-1918, kada se neprijateljstvo razvije iz rata,
umesto da, kao to je ispravno i logino, jedno ve postojee, ne
pomirljivo, iskreno i totalno neprijateljstvo dovede do bojeg su
da jednog totalnog rata (Schmitt, 1940c: 239). Tako cela teorija
na kraju dobija karikaturalne razmere rasprave o tome ta je bilo
pre: jaje ili kokoka, tj. totalni rat ili totalno neprijateljstvo.
tavie, Schmitt Trei rajh otvoreno naziva "totalnom dravom",
koja - shodno pomenutom deterministikom lancu - moe na
stati tek kada nastanu totalan neprijatelj i totalan rat. Ako je to
tako, onda, znai, totalna drava ne mora da nastane samo tokom
totalnog rata (kao to je nastala sovjetska Rusija), nego i nepo
sredno po njegovom okonanju (kao to je nastala faistika Ita
lija) ili ak posle izvesnog vremena od njegovog okonanja (kao
to je nastao nemaki Trei rajh). To bi moglo da ima zanimljive
posledice ako bi totalna drava, liena svog "prirodnog okrue
nja (totalnog rata), posegla za stvaranjem (ili obnavljanjem)
svog totalnog neprijatelja i vraanjem u stanje totalnog rata. Zai
sta, zbog ega deterministiki lanac totalni neprijatelj - totalni
rat - totalna drava ne bi mogao da funkcionie i u obrnutom
smeru? Schmittu u svakom sluaju ne pada na pamet da pokua
da obrne redosled i da u totalnoj dravi (koju stvaraju radikalno
nacionalistike snage, kojima je i sam pripadao) prepozna (novi)
uzrok totalnog neprijateljstva i totalnog rata. Kada se tako sprem
no i zduno zalae za jedno "iskreno i totalno neprijateljstvo" kao
"boanski poredak u kome je totalni rat "boji sud, Schmitt po
stupa upravo kao agens totalne drave i promotor njenog poseza
nja za totalnim ratom. Njegove rezerve u vezi sa tim da samo
"Bog moe stvarati totalna neprijateljstva i totalne ratove19 ima
ju istine u sebi samo ako se pod tim Bogom podrazumeva ne1 9 S c h m itt je tvrd io d a je z a sv ak u o su d u ka d a u s ta n ju n e -to ta ln o g n ep rija te lj
stv a (u k o m e je b o ji s u d " n e -to ta ln i ra t) n e -to ta ln i n e p rija te lji p o s e g n u za
to taln im rato m i ta k o se p re tvo re u to taln e n ep rija te lje . T a k v a p o ja v a je n e to
s a s v im n ep ra viln o, n e p riro d n o i n e b o a n sk o . B o g je ta j k o ji je stv o rio ra z li i
te vrs te n e p rija te ljstv a i lju d i n em aju p ra vo d a o d n e -to ta ln ih n e p rija te ljsta v a
p rave to taln a (a v e ro v a tn o ni vice versa) n e g o tre b a s a m o da p rila g o a v a ju ra t
n a d e jstva tip u n e p rija te ljstv a .

417

maki totalni voa Adolf Hitler.20 Jer, upravo je on u vrlo krat

kom roku po dolasku na vlast pokazao da samo totalni voa ima
totalno pravo da stvara totalnu dravu i totalne neprijatelje, da
protiv njih vodi totalne ratove - ali i da u njima doivljava total
ne poraze.

2. Narodnjaka revolucija iz 1933.

Predviajui da bi u (Prvom) svetskom ratu Nemaka mogla biti
vrlo lako poraena, Friedrich Engels je na jednom mestu izloio
zanimljivo razmiljanje o tome ta bi tada usledilo: "Raskomada
na Nemaka ne bi bila, meutim, u stanju da odigra ulogu koja joj
pripada u istorijskom razvoju Evrope. Svedena na nivo koji joj je
Napoleon nametnuo posle Tilzita, ona bi se mogla odrati u ivo
tu samo tako to bi pripremala novi rat za uspostavljanje svojih
nacionalnih ivotnih uslova. U meuvremenu bi ostala posluno
orue ruskog cara, koji ne bi propustio da se njome poslui protiv
Francuske (Engels, 1979b: 216). Dakle, Engels je mogao prilino
tano da predvidi sled dogaaja: evropska neravnotea e dovesti
do Prvog svetskog rata, iz koga e Nemaka izai poraena, da bi
zatim u njoj poeo da preovladava ovinistiki bonapartizam,
koji e zapoeti pripreme za novi, Drugi svetski rat. Greka u Engelsovim predvianjima leala je u tome to ta nova, poraena i
poniena Nemaka nee biti tako raskomadana da postane
orue ruskog cara u ratu protiv Francuske nego e ostati dovolj
no kompaktna i mona (zahvaljujui svojoj sopstvenoj verziji o
vinistikog bonapartizma postavljenog na revolucionarne osno
ve) da ponovo uiniti istu, ako ne i jo veu greku - da krene na
iste neprijatelje kao i u Prvom svetskom ratu.
Engels nije bio usamljen u ovim turobnim razmilja
njima nad sudbinom Nemake u vihorima svetskih ratova. U
trenutku kada se nad Nemakom nadvijala senka Versajskog mi

2 0 U o s ta lo m , S c h m itt se 19 3 4 . p rid ru io fre n e ti n im a p o lo g ija m a H itlero v e

b ru ta ln e lik v id acije R o h m a i n je g o v ih S A o d r e d a k a o v irtu eln e "z a tite p ra
v a " . T o m p rilik o m Sc h m itt je d e c id ira n o tv rd io d a u celoj N em a k o j je d in o
A d o l f H itle r im a p ravo da ra z lik u je p rija te lja o d n ep rija te lja " (S c h m itt,
19 4 0 c : 2 0 0 ) .

418

ra, mnogi su bili skloni da sa velikom skepsom gledaju na budu

nost Nemake i njenih meunarodnih odnosa. Tako je Max
Weber, jedan od najotrijih oponenata (revolucionarnog) socijali
zma u Nemakoj, u govoru u Berlinu 20. decembra 1918, svoje
sluaoce upozoravao da e u Nemakoj, ako stupi na snagu "pri
nudni mir, kojim nam se preti, za deset godina [...] svi postati o
vinisti (Weber, 1991a: 126). U govoru 17. januara 1919. on je jo
jasnije isticao opasnost da e "nekoliko godina posle rata nastati
takav ovinizam kakav jo nikada nije postojao i da e Nemci, u
sluaju dolaska stranih okupacionih trupa, "osetiti udovian po
rast nacionalnog oseanja" (Weber, 1991c: 138). Ta mrana prognoza
najtenje je povezivala jednog socijalistu kao to je bio Engles i
jednog levog liberala kao to je bio Max Weber, suoavajui ih
obojicu sa mogunou da Nemaka krene novim putem na kojem
vie nee biti mesta ni za socijaldemokrate (ili komuniste) ni za
(leve ili desne) liberale - pa ak ni za konzervativce starog vilhelminskog kova.
Prvi obrisi mogunosti da bi Nemaka mogla krenuti
ovim novim putem ukazivali su se i pre samog poraza i ratifikaci
je Versajskog mira. Osnivanja prvo Otadbinske partije 1917, (kao
prvog vesnika tektonskih potresa koji su zadesili nemaku politi
ku), a zatim i Nemako-nacionalne narodne partije 1918 oznaila
su prestrukturiranje desnice u kojoj su staroreimski elementi tra
dicionalnog konzervatizma marginalizovani da bi u prvi plan is
plivala tenja za stvaranje plebiscitarne vojne drave sa Hindeburgom kao novim "narodnim carem" na elu (Breuer, 1993:13). Na
drugoj strani, rasputene dobrovoljake trupe, iz kojih e se kasni
je regrutovati nacionalboljevici i nacionalsocijalisti, o kojima je
ve bilo rei u 4. odeljku 19. poglavlja, traile su neto tree - ne
to izmeu monarhije i republike, to bi trebalo da bude poseban
spoj nacionalizma i socijalizma (Tormin, 1977: 105). Ceo ovaj
spektar nove desnice bio je jedinstven u osudi Vajmarske republi
ke, spremno svrstavajui i socijaldemokrate, i leve liberale u jedin
stveni tabor unutranjih neprijatelja, koji je, traei pomirenje sa
spoljnim neprijateljem i iskazujui spremnost da prihvati sve
posledice koje iz tog pomirenja proizau (ukljuujui i versajsko
ponienje), u korenu unitavao ono bratstvo i narodno jedinstvo
iskovano u ratu (Breuer, 1995: 58).

419

Versajski mirovni sporazum neosporno je imao svoje

dobre strane. Pre svega, njegovi uslovi su bili mnogo povoljniji od
onih koje je sama Nemaka nametnula Rusiji mirom u Brest-Litovsku. Reparacijama je bio zahvaen tek 1,7% bruto drutvenog
produkta, to je u poreenju sa pustoenjima u Belgiji i Francu
skoj bio zaista vrlo umeren zahtev. Osim toga, gubitak istonih
agrarnih teritorija bio je samo dobitak za Nemaku, poto su to
bili krajnje zaostali krajevi, koje je trebalo stalno ispomagati i ko
ji bi dodatno opteretili ionako tronu posleratnu privredu. Na kra
ju krajeva, kroz preureenje Evrope, Nemaka je dobila nove poli
tike i ekonomske anse, koje je, da je bila zrela za to, mogla veo
ma dobro da iskoristi. Meutim, glavne prepreke Vajmarske repu
blike da profitira od Versajskog mira inile su dve dugorono neg
ativne posledice ratne politike Drugog rajha: ogromna prezaduenost drave, koja je rat vodila uz pomo ogromnih kredita, kao i
uspeno sprovoenje Ludendorffovog plana, koji je imao za cilj da
spase nemaku vojsku i njenu ast i da celokupnu krivicu za poraz
u ratu prebaci na novu demokratsku vlast. Na to su se nadograi
vale i same mane Versajskog mirovnog sporazuma. Ako su Nemci
i pre 1914. iveli u jednoj vrsti nacionalistike histerije, koja je pro
izlazila iz ludila veliine (okrenutog prema inostranstvu) i bespo
monosti unutar samog Drugog rajha, Versajski mirovni spora
zum je tu histeriju, uporedo sa jaanjem tenji za ovladavanjem
celim svetom i oseajem nie vrednosti, samo pojaao. Problem
nije bio ni u samom porazu, ni u plaanju reparacija, pa ak ni u
proglaenju cara i militantnih generala za iskljuive krivce u po
kretanju Prvog svetskog rata. Problem je bio u tome to su pobednike sile u Versaju poele sa potpuno nepotrebnim i, tavie,
kontraproduktivnim moralizovanjem, koje je bilo upueno elom
nemakom narodu. One su iskljuile nemaku stranu iz pregovo
ra, proglasile ceo nemaki narod krivim to je trpeo cara i militant
ne generale, otezale da utvrde konanu cenu reparacija i tako ot
klone sve neizvesnosti u vezi sa buduim nemakim finansijskim
obavezama, poele radikalno da razoruavaju i smanjuju nemaku
vojsku i, na kraju, zabranile sasvim legitimno pripajanje Austrije
Nemakoj (Bibo, 1991:124-125).
Ako se uzmu u obzir svi politiki deficiti tadanje Nemake mnogo je lake razumeti razmere oka koji je proizveo Ver-

420

sajski mirovni sporazum. Zato to je jo u 17. veku izgubila korak

sa Zapadnom Evropom na planu politike filozofije, Nemaka e
se 1918. u svom povratku Zapadnoj Evropi vratiti tek mutnim seanjima na neto to je tek u vrlo maloj i sporednoj meri pripada
lo njenoj tradiciji. Umesto toga, u svesti Nemaca su tada jo uvek
preovladavali militantni, autoritarni i nacionalistiki sadraji, ko
jima su bili kljukani prethodnih decenija, a naroito u godinama
rata. Ne posedujui nikakve tradicije liberalne ili demokratske
ustavne drave, zasnovane na prirodnim pravima i slobodama
graana, Nemaka je posle sloma Bismarckovog ureenja bila
upuena na narod, "zaviaj, "obiaje otaca i "krv i tlo, kao po
litiki najprivlanije sadraje. Vajmarska republika je, otuda, pro
glaena "tuem narodu, jer je potpisala Versajski mirovni spora
zum, prihvatila oduzimanje "nemakih teritorija i od dojuera
njeg neprijatelja primila nenemake politike institucije, koje
su omoguavale unitenje "nemakog bia" i eksploataciju ne
makih graana. Time je u nemakoj politici iskrsla nova opcija,
koja je pozivala na podizanje nove revolucije - "narodnjake revo
lucije, u kojoj e se nemaki narod osloboditi svoje "nenarodne
drave i inostranih eksploatatora, koji je sponzoriu (Plessner,
1969:46).
Kada je 10. januara 1920. Versajski mirovni sporazum
stupio na snagu, Rajhsver je morao biti redukovan na 100.000
vojnika i 15.000 mornara, to je znailo da je oko 400.000 ljudi
moralo da bude otputeno iz vojne slube. Nezadovoljstvo jed
nog broja tih ljudi dovelo je do Kappovog pua, koji je bio prvi nagovetaj te "narodnjake revolucije. Wolfgang Kapp je, kao i sko
ro svi njegovi civilni saradnici u puu, pripadao Nemako-naonalnoj narodnoj partiji, da bi se oktobra 1919. pridruio Ludendorffu u osnivanju Nacionalnog udruenja, koje bi se najkrae
moglo definisati kao naslednik Otadbinske partije iz vremena
rata. Jedina razlika bila je u tome to Nacionalno udruenje nije
trebalo da preraste ni u kakvu masovnu partiju, nego je imalo za
datak da objedini sve desniarske grupe kako bi se oborila Vaj
marska republika (Erger, 1967: 86). Meutim, uprkos poetnom
uspehu u osvajanju Berlina (iz kog je vlada morala da izbegne) 13.
marta 1920, Kapp i Ludendorf (ba kao i trea vodea linost pu
a general Walther von Lttwitz) nisu uspeli da se odre na vlasti

421

i ve nakon pet dana morali su da se predaju. To im je utoliko lak

e palo to su znali da oslabljena republika nee imati dovoljno
snage da ih efikasno sudski goni. Pored Kappa, koji je pobegao u
vedsku i kome je sueno u odsustvu, samo je jedan oficir osu
en na kaznu zatvora od 5 godina, koju nije izdrao do kraja i ko
ja mu nimalo nije smetala da dobije vojnu penziju. Generala
Lttwitza uvale su dobrovoljake trupe, koje su obznanile da ni
pod kojim uslovima nee dopustiti" da on bude lien slobode. Na
tome je i ostalo.
U naredne tri godine Rajhsver je sav vrveo od planova
za pu i diktaturu, ali je glavni problem bio u tome to nije bilo
pravog kandidata za diktatora (Haffner, 1981:188). Ludendorff je
bio prestar i nesposoban za tu ulogu, a iz redova ekstremne desni
ce nije uspeo da se izdvoji niko ko je u stanju da novi pu bolje pri
premi od Kappa. To vai i za samog Adolfa Hiltera, koji je - sa neizbenim Ludendorffom - pokuao da u Minhenu izvede pu 9.
novembra 1923. Pokuaj je propao zbog izostajanja pomoi koju
su Hitleru obeali nosioci najvie dravne i vojne vlasti Bavarske Kahr, Lossow i Seisser. Oni su se u poslednjem momentu poko
lebali, a zatim distancirali od pua i ostali lojalni vladi u Berlinu.
To je dovelo do zanimljive situacije na suenju Hitleru, kada su
zapravo Kahr, Lossow i Seisser bili pravi optuenici a Hitler glav
ni tuilac. On je bio taj koji je, samouvereno, neustraivo i bez us
tezanja, otkrivao ljude ukljuene u plan pua i otvoreno ih optui
vao zbog nedostatka hrabrosti i krenja date rei. Na kraju je ka
zna koja je Hilteru dosuena bila tako mala da je bila ravna oslo
boenju, a Hitler je mogao da konstatuje da je, ako nita, barem
izvojevao veliku moralnu pobedu nad celokupnim dravnim apa
ratom (Gembel, 1979: 204-206).
Ipak, Hitler je iz cele te epizode izvukao neto to je bi
lo mnogo vie od moralne satisfakcije. To je bila pouka da je nemaki narod, a pogotovo nosioci vlasti, isuvie konzervativan da
bi prihvatio bilo kakvu otvorenu politiku revoluciju - pa makar
ona bila i "narodnjaka. I sama zbivanja novembra i decembra
1918. bila su pre svega posledica uruavanja Drugog rajha, tako da
su se mase vrlo brzo ohladile od revolucije, dok su se svi politiki
akteri trudili da je to pre obuzdaju i stave pod kontrolu. Kasniji
pokuaj komunistike revolucije 1919, ba kao i puistiki poku

422

aji da se zapone narodnjaka revolucija 1920-1923. propadali

su iz jednostavnog razloga to je u nemakom narodu jo uvek bi
la iva autoritarna tradicija Rechtsstaat i to je za otvoreni otpor vlastima bilo teko mobilizovati i organizovati dovoljan broj onih
koji su bili nezadovoljni tom vlau (Bracher, 1973: 245). Zato je
Hitler promenio politiku odmah po izlasku iz zatvora i poeo da
proklamuje prihvatanje demokratskih pravila borbe za osvajanje
vlasti. "Narodnjaka revolucija je tako ostavljena za vremena po
sle regularnog osvajanja vlasti od strane nacionalsocijalista. Hitler
e taj program ovako obrazloiti pred vojnim sudom u Lajpcigu
25. septembra 1930: "Ustav samo ocrtava arenu bitke, a ne njen
cilj. Mi ulazimo u legalne institucije i na taj nain emo nau par
tiju uiniti presudnim faktorom. A im budemo posedovali kon
stitutivnu vlast oblikovaemo dravu onako kako mi smatramo za
shodno" (cit. prema: Bracher, 1973: 245). Poto je Vajmarski
ustav dozvoljavao zakonodavnoj vlasti da dvotreinskomveinom
menja ustav, Hitler je sada obznanjivao da je njegov cilj da u Rajhstagu osvoji dve treine glasova i da onda "dravu oblikuje ona
ko kako smatra za shodno". U meuvremenu, zadovoljavao se ti
me da zagovara narodnjaku revoluciju" kao jednu iskljuivo du
hovnu revoluciju, koja treba da zahvati sve klase i slojeve podje
dnako i pridobije ih da na izborima svoje glasove daju Nacionalsocijalistikoj nemakoj radnikoj partiji. To se pokazalo kao do
bro opredeljenje poto je jedna takva bezopasna revolucija pri
vukla na Hitlerovu stranu i one koji ne bi nikada pristali na pravu
politiku revoluciju (Mosse, 1991: 307).
Krajnji ishod Hitlerovog mudrog opredeljenja za de
mokratski i legalistiki nain borbe za vlast (kojom bi pokre
nuo "narodnjaku revoluciju) bilo je njegovo postavljanje za
kancelara nove vlade koja je obrazovana 30. januara 1933. Nacionalsocijalistima je bilo dovoljno da u toj vladi dobiju mesto kan
celara i ministra unutranjih poslova (kao i da u pruskoj vladi
imaju ministra unutranjih poslova) da bi u roku od samo neko
liko meseci osvojili celokupnu vlast u dravi (Bracher, 1973:248).
Kljuan uslov uspeha je bio, svakako, teror relativno niskog in
tenziteta, koji je zapoeo 28. februara 1933, kao oblik borbe pro
tiv navodne opasnosti od komunistikog dravnog udara. Hitler,
koji je ve iz Mussolinijevog iskustva nauio da se totalitarni re

423

im moe uspostaviti tek kada se potpuno eliminie konkurent

za realizaciju tog zadatka, posluio se paljevinom Rajhstaga da bi
u javnosti stvorio utisak da su komunisti poeli osvajanje vlasti
po ugledu na boljevike 1917/1918. Pokretan najverovatnije ne
kom meavinom straha od komunista i beskrupulozne, pa ak i
cinine politike sile,21 Hitler je u obraun sa njima uao donoe
njem Uredbe o paljevini Rajhstaga 28. februara 1933, kojom su
delimino ili u celosti suspendovana pojedina osnovna prava oveka (sloboda linosti, nepovredivost privatne svojine, nepovre
divost stana, nepovredivost tajnosti pisama, slobodno izraava
nje miljenja, okupljanje i udruivanje). Iako se i ova uredba za
snivala na 48 Ustava, ona je ve ukazivala na to da Hitler ima
nameru da diktatorska sredstva koristi za mnogo ambicioznije
planove. U sedam nedelja koje su prethodile Zakonu o opunomoenju doneto je 20 uredbi zasnovanih na 48 i moe se rei da su
"tek one stvorile pretpostavke politike sile za pseudoparlamentarno legalizovanje diktature u Zakonu o opunomoenju (Bracher, 1962: 84).
Da bi teror mogao uspeno da se sprovodi, nacionalsocijalisti su morali da uspostave kontrolu nad policijom. Zato 8.
marta zapoinju istku u redovima policije. Na osnovu jednog poverljivog spiska, republici odani policajaci, koji su inili otprilike
dve treine policijskog kadra, tada bivaju zamenjeni pripadnicima

2 1 E rn st N o lte in i velik u g re k u k a d a te k lap id arn o k o n sta tu je d a su nac io n a lso c ia listi p ro g o n ili k o m u n is te sa m o iz stra h a o d n jih , a n e i u s k lo p u
sv o je so p stve n e rev o lu c io n a rn e" p o litik e sile k o ja, zarad o stv a riv a n ja sv o jih
ciljeva, n ije prezala o d z lo in a (N o lte , 1 9 8 7 :3 4 ) . N ije n im alo s p o rn o d a su nacio n a lso c ija listi za svo je o sv a ja n je v la s ti p rid o b ili sve o n e k o ji su ve d u e v rem e b ili z astra e n i R u sk o m re v o lu c ijo m i m o g u n o u d a se o n a, p o s re d s tv o m
K o m u n is ti k e partije N em a k e , p re n e se n a tlo N em ak e. A li, u is to v rem e,
k a o to i s a m N o lte k o n sta tu je u je d n o m ra n ije m delu, n a c io n a lso c ija listi su
iz v rili i revo luciju u k o joj s u n a ro itu u lo g u o d ig ra li u p ra v o v o jn ic i k o ji su se
b o rili n a fro n tu u P rvom sv e ts k o m ratu i k a sn ije p rip a d a li d o b ro v o lja k im tru
p a m a z a sla m an je p o k u a ja k o m u n is ti k e revo lu cije. O n i su u p ra v o n a jv ie
zag o va rali potreb u da N em a k a p o v ra ti s v o ju a s t , k o ja, n aravn o , n ik a d a n i
je b ila u p o tp u n o sti iz g u b lje n a, ali je u p o s le d n jih 1 4 g o d in a b ila s iste m a tsk i
z a p o sta v lja n a (N o lte , 1 9 7 1 : 1 0 5 ) . P re m a to m e , u s p o sta v lja n je to ta lita rn o g re
im a n acio n also cija lista n e m o e se n ik a k o red u k o v ati n a strah o d k o m u n is ta
i b o rb u p ro tiv n jih ovo g k o n k u re n ts k o g to ta lita rn o g p ro jekta.

424

SA i SS, a na mesto efa policije dolazi Gringov ovek Rudolf Diels (Delarue, 1966: 50). No, ni to nije bilo dosta, pa je 26. aprila
Gring izdao dekret kojim se stvara Tajna dravna policija (skra
eno Gestapo) pod kontrolom Ministarstva unutranjih poslova
Prusije, tj. Gringa. To e biti partijska policija, sasvim nalik na
sovjetsku eku, koja e aprila 1934. prei u ruke Heinricha Himmlera.
Politiki najznaajnija posledica terora bilo je nasilje
nad 81 poslanikim kandidatom iz redova Komunistike partije
Nemake. Iako su na izborima idue nedelje bili izabrani, oni ni
kada nisu doli u priliku da prisustvuju zasedanju Rajhstaga. Ne
prisustvovanjem ovih poslanika (kao i jo nekih poslanika iz re
dova socijaldemokrata), sastav Rajhstaga (u kojem su naonalsocijalisti, uprkos teroru, mogli da raunaju na samo 43,9% manda
ta) kvalitativno je promenjen, ime je stvorena mogunost da nacionalsocijalisti dobiju apsolutnu veinu. Ali nacionalsocijalisti
nisu bili zadovoljni ovim dobitkom nego su, nastavljanjem terora,
prisilili preostale partije da im se prikljue u dvotreinskoj veini
koja je mogla da izglasa ustavne promene u Rajhstagu. Jedina par
tija koja je tome pruila kakav-takav otpor bila je Socijaldemokrat
ska partija Nemake. Odluujuem zasedanju Rajhstaga 23. mar
ta 1933. prisustvovalo je 94 od 120 socijaldemokratskih poslanika
(dok su ostali ve bili uhapeni ili su se nalazili u begu pred poli
cijom), koji su u psihozi terora ipak smogli snage da glasaju pro
tiv Zakona o opunomoenju.22 No, nita nije vredelo i nacional
socijalisti su tog dana uspeli da svim politikim protivnicima na
metnu svoju volju i stvore uslove za Hitlerovu neogranienu dik
taturu.
Zakon o opunomoenju od 23. marta 1933. najvie je
znaajan zato to je oznaio prekretnicu u diktatorskom periodu,
zapoetom 1930 a definitivno okonanom 1934, Hindenburgovom smru i Hitlerovim uzdizanjem u neprikosnovenog vou nemakog naroda. Svi raniji kancelari, pa u odreenoj meri i sam Hi
tler u prvih sedam nedelja svoje kancelarske vlasti, crpeli su svoja
2 2 e f p o sla n ik e gru p e soc ijald em o k ra ta O tto W e ls je, u p rk o s lin im pretn jam a,
im ao d o vo ljn o h rab ro sti da izae za g o vo rn ic u i javn o se su p ro tsta v i p re d lo g u
z ak o n a . T im e je sp a sa o a st tvoraca V a jm a rs k o g u sta va i p o k a za o n jih o v u
sp re m n o st d a ga b ran e i p o cenu v la stite p ro p a sti p o d u d a ro m terora.

42.5

ovlaenja iz (ekstenzivno tumaenog) 48 i trudili se da u to

manjoj meri kre Ustav. Zakon o opunomoenju ostavio je Hitleru odreene ruke da zaista radi ta hoe i zato se, shodno onome
to je on sam o Ustavu govorio pred vojnim sudom u Lajpcigu 25.
septembra 1930, moe rei da sa njegovom primenom zapoinje
narodnjaka revolucija" u Nemakoj. Tada su, kao to dobro primeuje Karl Dietrich Bracher, pali svi pokrovi sa Hitlerovog revo
lucionarnog projekta: svi njeni aristokratsko-autoritarni elementi,
olieni u konzervativnim linostima poput Hindenburga, Papena,
Schleichera i drugih, jednostavno su otpali, preputajui kormilo
drave iskljuivo plebejsko-totalitarnim elementima (Bracher,
1973: 304).
Najzanimljivije u celoj ovoj prii o Hitlerovoj narod
njakoj revoluciji" moda je to to nije naila ni na kakav ozbiljni
ji otpor levice. Iako su nespremnost za otpor pokazale i socijalde
mokrate,23 ona je posebno bila izraena u sluaju komunista. Po
sle 15 godina navodnih priprema za socijalistiku revoluciju, sve
to su u momentu Hitlerovog dolaska na vlast komunisti bili spo
sobni da uine bilo je da pozovu radnike na generalni trajk. Me
utim, to je bio ve esti takav poziv od 1929, ali u uslovima u ko
jima je 7 miliona nezaposlenih trailo posao i u kojima je socijal
demokratskim sindikatima bilo dosta komunistike opstrukcije.
Rezultat je bio da se niko nije ni osvrnuo na poziv na generalni
trajk. Kao to pie Alen Bullock, "partija koja je petnaest godina
priala ni o emu drugom nego o revoluciji zakazala je kada je na
stupila kriza koju je ona sama nazvala revolucionarnom (Bullock,
! 955: 5 ! 5)- Komunisti jednostavno nisu imali nikakvog oruja niti vojnu organizaciju uz pomo koje bi Hitleru preoteli vlast. Bili
2 3 S o c ija ld e m o k ra ta m a je b ilo s a s v im ja s n o d a se p e rio d d ik tatu re, z a p o e t
1 9 3 0 , n e m o e n ikako z a v riti d o b ro p o n jih i V a jm a rsk u rep u b lik u . O n i su
z n a li d a je 2 0 . jula 19 3 2 , k a d a je v o n P a p e n p o e o d a rui u sta v n o u re e n je
P ru s ije , b io po sle d n ji tre n u ta k d a o k u p e s v e re p u b lik a n s k e sn a g e i p ru e o t
p o r p re d se d n ik o j d iktatu ri (M a t th ia s , 1 9 7 2 : 6 2 ) . Ia k o je to g leta z a is ta p o
ela iz ra d a p lan a ileg a ln o g ra d a s o c ija ld e m o k ra ta (z a slu aj d a b u d u sta v lje n i
va n z a k o n a ), p lan a gen e raln o g tra jk a i p la n a z a p rib a v lja n je o ru ja z a p o d i
z a n je u sta n k a , n ijedan od tih p la n o v a n ije p r e a o u fa zu realizacije. F e b ru a ra
1 9 3 3 . d o la z ilo je jo d o sp o ra d i n ih m a n ife s ta c ija sn a g e so c ija ld e m o k ra ta u
b o rb i p ro tiv H itlerove d ik tatu re, ali s u p o s le p a lje v in e R ajh stag a , p o d u d a
ro m tero ra, i on e sp lasn u le.

426

su toliko ubeeni u istorijski determinizam sopstvene (socijali

stike) revolucije da su jednostavno zaboravili da preduzmu sve
one mere koje zahteva ozbiljna priprema i sprovoenje svake (a
pogotovo boljevike) revolucije. Zbog toga ne samo da nisu bili u
stanju da izvre tu socijalistiku revoluciju, o kojoj su bez prestan
ka priali, nego su bili bez potekoa uklonjeni sa politike scene
od strane onog aktera koji je svoj revolucionarni projekt dobro
osmislio i jo bolje sprovodio u delo.
Stavie, nemaki komunisti su glavninu svoje snage u
godinama jaanja nacionalsocijalizma usmerili na borbu protiv
socijaldemokrata kao svojih glavnih neprijatelja. esti kongres
Kominterne u avgustu 1928. optuio je meunarodni socijalde
mokratski pokret i federaciju sindikta, koja joj je pripadala, da su
glavni oslonac kapitalistikog poretka, a komunistikim partija
ma je naredio da se bore protiv "socijalfaista. Ta politika imala
je najgore posledice u Nemakoj, gde su komunisti svu vatru okre
nuli na socijaldemokrate, to je bio jedan od najhitnijih faktora
koji su doveli nacionalsocijaliste na vlast. Iako su od 1931. socijal
demokrate pravile ozbiljne pokuaje da se priblie komunistima i
formiraju jedinstveni front protiv nadirue desnice, iz komuni
stikog tabora nije bilo odgovora. tavie, i sami komunistiki i
socijaldemokratski radnici bili su voljni na saradnju i ak pozivali
svoja rukovodstva da prevaziu sporove i da se usaglase u kriti
nom trenutku po sudbinu Vajmarske republike. Nije vredelo.
"Njemaki komunisti su tvrdili da hitlerizam moe biti samo krat
kotrajna epizoda koja e doprinijeti radikalizaciji masa i na koncu
pripremiti teren za komunizam. Jo jednu godinu po dolasku Hitlera na vlast socijalisti [tj. socijaldemokrate] su se u Njemakoj
smatrali glavnim neprijateljem. Politika se promjenila u momen
tu kada je [komunistika] Partija ve bila razbijena i nemona
(Kolakovski, 1985:125).24 Onih nekoliko komunista koji su otud
izveli zakljuak da je "proletarijat izgubio bitku i bio poraen, kao
i da su drug Thlmann i Centralni komitet odgovorni za usposta2 4 I n d ik a t iv n o je d a je n e k o lik o d a n a p re p a lje v in e R a jh s t a g a s o c ija ld e m o k r a t
s k o j d e le g a c iji u s o v je ts k o j a m b a s a d i u M o s k v i b ilo p o n o v o lje n o d a S S S R
sm a tra d a je n a c io n a lso c ija liz a m "n e iz b e n i s tu p a n j p re la z a iz k a p ita li
z m a u s o c ija liz a m i d a, s a m im tim , n e m o e b iti d u g o g v e k a (M a tth ia s ,
19 7 2 : 6 8 -6 9 ).

427

vijanje faistike diktature bili su brzo uutkani. Nemakim ko

munistima u ilegali Kominterna je na svom Sedmom kongresu iz
jula i avgusta 1935. bez ikakvih obrazloenja naloila da prihvate
politiku pridruivanja "svim demokratskim snagama u jednistveni front protiv nacionalsocijalizma. Politika koja je do pre dve
godine bila igosana kao desniarski oportunizam" preporuiva
na je sada upravo zato to vie nije bilo mogunosti ne samo za
oportunizam nego ni za bilo kakvo bavljenje politikom. No, ni no
vi kurs nee biti dugog veka. Nakon sporazuma Hitlera i Staljina
1939. preiveli nemaki komunisti, ve saterani u najdublje pod
zemlje, dobili su novi zadatak: preuzeti Hitlerove parole ujedinje
nja svih Nemaca i likvidacije "poljskog koridora (Kolakovski,
1985:126). Iako je taj zadatak, ve sam po sebi, bio besmislen, on
je ipak imao taj uinak da je i one alosne ostatke nemakog ko
munistikog pokreta doveo do potpunog moralnog bankrota.
"Narodnjaka revolucija, koju su nacionalsocijalisti
tako veto otpoeli marta 1933, ima (najmanje) dva znaenja: ire
i ue. U irem znaenju, ceo period 1933-1945. mogao bi se nazva
ti jednom jedinstvenom "revolucijom, kojom je Hitler nastojao
da postigne svoje ideoloke ciljeve: preporod nemakog naroda,
njegovo oslobaanje od strane eksploatacije i uzdizanje u vladaju
i narod (rasu) nad celim svetom. U uem znaenju, pak, "narod
njaka revolucija oznaavala bi samo period konsolidacije nacionalsocijalista na vlasti, koji je trajao od 23. marta 1933. do avgusta
1934. i sastojao se iz etiri faze.
1
U prvoj fazi, koja je trajala do jula 1933, ukinuta su sva
prava i slobode graana, a sve politike partije (osim, naravno, sa
mih nacionalsocijalista) stavljene su van zakona. To je ujedno i
vreme kada je Hitler obznanio ta je konani cilj "narodnjake re
volucije. Pripadnicima SA (jurinog odreda) on je 7. maja u Kilu
objanjavao da e revolucija biti "uspeno izvrena kada novi ne
maki narod bude obrazovan kroz vau kolu, a 14. juna na par
tijskom sastanku u Berlinu on je to praktino ponovio: Nemaka
revolucija nee biti izvrena pre nego to ceo nemaki narod ne
bude preoblikovan, pre nego to bude iznova organizovan i izno
va izgraen (cit. prema: Bullock, 1967: 262). Drugu fazu, koja je
zapoela jula 1933, karakterisao je pokuaj zaustavljanja upravo te
revolucije", praen nastojanjima da se krene putem "evolucije",

42 8

tj. kompromisa sa Vermahtom. Poto se taj pokuaj pokazao kao

sasvim kontroverzan, ova faza je vie nalikovala zatiju pred buru,
koja je nastupila u narednoj fazi. Trea faza poinje poetkom
1934. i odlikuje se narastajuim sukobima unutar nacionalsocijalistike partije, i to izmeu snaga koje hoe nastavak narodnja
ke revolucije" (tzv. drugu revoluciju") i snaga koje joj se suprot
stavljaju. Najeksponiraniji zagovornik prve opcije bio je Ernst
Rohm, koji je imao nameru da njegov SA nadomesti Vermaht i da
zapoeti teror nastavi sam i bez ikakvih zadrki. Drugu opciju je
zastupao sam Hitler, smatrajui da teror treba okonati i omogu
iti mirno glajhatlovanje institucija, a pre svega Vermahta (Mau,
1972:229), sa samo sporadinim progonom eksponiranih nepri
jatelja reima. Sukob ove dve opcije zavrava se 30. juna odstranji
vanjem Rohma i celog rukovodstva SA. Poto su eliminisani radi
kalni pobornici nastavka "narodnjake revolucije, Hitler je mo
gao da u etvrtoj fazi zakljui savez sa Vermahtom. U ovoj poslednjoj fazi uzde se Himmlerov SS (nautrb desetkovanog SA)25 i
zapoinje proces glajhaltovanja Vermahta. Generali, koji su odbi
li da se pokore Rohmu hic et rtunc, prihvatili su da u Trei rajh ula
ze polagano i postepeno. Prvi korak na tom putu bila je promena
vojne zakletve, koja vie nije obavezivala na odanost dravi ve je
podrazumevala odanost samom Hitleru. Obaveza na odanost bi
la je bezuslovna i zauzvrat nijepovlaila nita. To je bio kamen
temeljac voine drave (Fuhrerstaat), koja e biti dovrena posle
Hindenburgove smrti, kada Hitler u sebi bude objedinio funkcije
kancelara i predsednika Rajha (Bracher, 1973). Novi oficijelni na
ziv koji je Hitler tom prilikom dao sam sebi bio je "Voa nemakog Rajha i drave. To je potvreno i na referendumu odranom
19. avgusta 1934, na kojem je Hitlerov predlog dobio 87% glaso
va, to mu je omoguilo da proglasi da je, mitovskim jezikom go
vorei, legitimnom aklamacijom nemakog naroda potvren za
njegovog vou. Samovlae koje je time stekao nije ostavljalo vie
2 5 L ik v id a c iju R h m a i o sta lih v o a S A o rg a n iz o v a o je G e s t a p o , n a ije m se e
lu ve n ala zio H e in ric h H im m le r. H im m le r je ta k o e u s p o s t a v io p o tp u n u
k o n tro lu i n ad S S (Z a titn o m e to m ), iz u z e v i je iz o r g a n iz a c ije S A i p o d i
g a vi je na ra n g "s a m o s ta ln e o rg a n iz a c ije u o k v iru N a c io n a lso c ija listi k e nem a k e ra d n ik e p a rtije . T a k o je H im m le r p o lo v in o m 1 9 3 4 . d o a o u p o z iciju
d a k o n tro lie o b e k lju n e p o lu g e v la s ti n a c io n a lso c ija lista - G e s t a p o i S S .

429

nikakve sumnje da je Vajmarski ustav definitivno ukinut i da je

Nemaka prola kroz "narodnjaku revoluciju, koja joj je kao svo
ju glavnu tekovinu donela totalitarni reim, popularno nazvan
Fuhrerstaat.

Nacionalsocijalisti su od samog poetka bili potpuno

svesni da njihova "narodnjaka revolucija mora da se okona us
postavljanjem totalitarnog reima. Joseph Goebbels je jo novem
bra 1933. govorio: "Revolucija koju smo napravili je totalna. Ona
je zahvatila i iz temelja promenila sve oblasti javnog ivota (Go
ebbels, 1982: 89). Totalnom revolucijom je stvorena drava, koja
se, po miljenju nacionalsocijalistikog ideologa Ernsta Forsthoffa, takoe moe nazvati "totalnom zato to zahteva "totalnu od
govornost od svakog pojedinca, ime se "ukida privatni karakter
pojedinane egzistencije" (Forsthoff, 1933: 42). U to vreme je je
dan drugi ideolog novog reima Otto Koellreutter pisao da e nacionalsocijalistika partija biti kima i nosilac reima totalne dra
ve: "Totalna drava zato moe biti samo drava koju nosi odree
na ideja drave. Nemaka voina drava (Fuhrerstaat) zato mora
nacionalsocijalistiku ideju drave narodu da utisne kao jedin
stveno dranje. U tome je istinski zadatak partije kao pokreta,
koja kao takva vie nema nita zajedniko sa starim partijama
(Koellreutter, 1934: 13). Ovaj, pomalo nejasan odnos izmeu dr
ave i partije unutar nacionalsocijalistikog totalitarnog reima,
razreen je na kongresu partije septembra 1934. Posle krvoprolia
30. juna 1934, u kojem su stradali pobornici nastavka "narodnja
ke revolucije, u Nemakoj se desio zanimljiv preokret u promi
ljanju totalitarnog reima. Partija se od tada priznaje za nepriko
snoveni autoritet koji okonava revoluciju i otpoinje izgradnju
novog poretka. Na kongresu partije u septembru Hitler je decidi
rano izjavio: "Ne nareuje drava nama, nego mi nareujemo dr
avi (cit. prema: Neumann, 1988: 93).
Voina drava, kako su kasnije nacionalsocijalistiki teoretiari najvie voleli da nazivaju Trei rajh (izbegavajui ti
me sholastike rasprave o dravi, partiji, pokretu itd.), bila je dr
ava u kojoj je voa imao potpunu samovlast. Legitimitet te vlasti bio je vezan za aklamaciju naroda, iako se u njoj nije iscrplji
vao. Kako je tvrdio ve pominjani Ernst Forsthoff, vlast voe
"podrazumeva rang koji vai u odnosu na narod ne zato to ga

430

narod dodeljuje ve zato to ga priznaje (Forsthoff, 1933: 29).

Vlast voe je, dakle, aklamacijom naroda bila samo priznavana, a
ne i stvarana (ili, ne daj Boe, prenoena). Ako bi neko zaista po
kuao da traga za poreklom vlasti voe ne bi stizao dalje od sa
svim maglovitih i iracionalnih upuivanja na Sudbinu ili Istoriju.
Tu je, uostalom, leao i krajnji argument za to to se, po miljen
ju nacionalsocijalistikih ideologa, vlast voe nije mogla nazvati
diktatorskom, a pogotovo ne tiranskom. Oni su Hitlerovu ulogu
"voe Nemaca uporeivali sa Hristovom ulogom "voe hriana", zbog ega je navodno otpadala svaka mogunost da se bilo
ko od njih dvojice nazove diktatorom ili "tiraninom" (upor.
npr. Fiebig, 1935: 7). Odatle moemo da vidimo da staroreimska vlast vladara po milosti Bojoj (Obrigkeit), koja je krajem Dru
gog rajha i na poetku Vajmarske republike doivela udarac od
kojeg se nije oporavila, ipak nije u potpunosti nestala iz Treeg
rajha (Neumann, 1988:131). Ona je doivela transformaciju u harizmatsku vlast voe (Fhrer), koji vie ne vlada po neijoj milosti
(Boga ili naroda), ali svoju vlast i dalje mora da legitimira nekom
vrstom poziva na jedan vii, nadiskustveni poredak, bez obzira na
to kako e se on definisati (Istorija, Sudbina itd.). U dravi kojom
vlada voa samo po sebi se podrazumeva da nije ostalo ni traga
od demokratske ustavne drave, poto je pogaen svaki trag
ustavnosti. Karakteristian je u tom smislu bio iskaz nacionalsocijalistikog pravnika Hansa Franka: "Na ustav je volja voe
(cit. prema: Friedrich i Brzezinski, 1963: 23).
Teorijski najambicioznije objanjenje nemake "na
rodnjake revolucije" i (iz nje nastale) "totalne drave ponudio
je (u skladu sa idejama koje je ve bio razvio tokom Vajmarske re
publike) Carl Schmitt. Januara 1933. on je pisao da u Nemakoj
postoje totalne partije koje se bore za osvajanje drave i prerasta
nje u totalnu dravu. To vie nisu bile one stare liberalne "partije
mnjenja, poto su imale sasvim otvorenu pretenziju ka totalnoj
politizaciji. Taj trend Schmitt je toplo pozdravljao poto je poli
tiko po njemu bilo neto samo po sebi totalno, pa je i svaka pra
va drava morala biti totalna drava. Kada jedna totalna partija
pobedi ostale ona treba celu dravu da stavi pod svoju kontrolu i
time je uini totalnom. Jednom stvorena, totalna drava e se pro
tezati u sve sfere ljudskog ivljenja i vie nee poznavati sferu ko

431

ja ne bi bila podravljena (Schmitt, i94od: 187).26 No, svakako

je najhitnije bilo to da nemaki narod dobije svog vou koji e mu
podariti "konkretan poredak koji zasluuje. Upravo to e uradi
ti Hitler u narednim mesecima. Zato je izbore za Rajhstag od 5.
marta 1933. Schmitt "pravnonauno tretirao kao "plebiscit ko
jim je nemaki narod priznao Adolfa Hitlera, vou nacionalsocijalistikog pokreta, za politikog vou nemakog naroda. Optinski izbori 12 . marta jo vie su osnaili ovu volju naroda. Raj
hstag i Rajhsrat su ovde postupali kao izvrni organi narodne vo
lje (Schmitt, 1933:7). Izbori o kojima je re vie nisu izbori od
ozdo sa svim prateim liberalnim procedurama nego plebisciti
(Volksbefragung) koje je organizovato voa nemakog naroda da bi
dobio podrku za svoju vlast. Poto je Hitler plebiscitima 5. i 12.
marta po Schmittovom uverenju dobio traenu podrku od naro
da,27 to mu vie nije trebao nikakav dodatni pravni osnov za (sa
mo nemakim "ivotnim pravom i "konkretnim poretkom
ogranienu) samovlast. Zato je Schmitt ogoreno osporavao do
noenje Zakona o opunomoenju (koji je Rajhstag na kraju izgla
sao 24. marta 1933) kao relikta starog liberalnog shvatanja
ustavnosti. Izbori od 5. i 12. marta (qua plebisciti), a ne Zakon o
opunomoenju od 24. marta, inili su pravnu osnovu savremene
nemake drave - Treeg rajha. Ipak, poto se i sam nemaki vo
a pozivao na Zakon o opunomoenju kao pravnom osnovu svo
je "diktature, Schmitt nije smatrao za oportuno da preteruje sa

2 6 Id e o lo g iju to talita rizm a S c h m itt je p o s v e m u su d e i p rih v atio o d E rn sta

Jiin g e ra , k o ji je d v a d esetih g o d in a p is a o o to ta ln o j m o b iliz a c iji . M e u tim ,
S c h m itt n ije b io vo lja n d a p rih vati Jiin g e ro v u k a ra k te riz a ciju te h n ik e k a o n e
e g n e p o liti k o g i n eu traln o g. T e h n ik a je je d a n ilu z o ra n p o k u a j d a se p ro
n a e n e u tra ln a o b la st k o ja e b iti d e p o litiz o v a n a . Z a to te h n ik a m o e b iti s a
m o s re d s tv o i o ru je", ko je slu i ra z li itim p o liti k im ciljev im a (S c h m itt,
i 9 4 o f : 1 2 9 ) . R ad ik aln a "d e p o litiz a c ija se p re d sta v lja k a o z a m e n jiv a n je p o
liti a ra s tru n ja cim a (te h n i k im , p ra v n im , p riv re d n im , itd .), k o ji tre b a d a
d o n o s e k o n a n e o d lu k e o "s tru n im p ita n jim a " (S c h m itt, i 9 4 o i : 1 8 5 ) . I s t i
n a p o S c h m ittu je u pravo su p ro tn a : d r a v a ja a i p o s ta je to talita rn a o n d a k a
d a s v e "s tr u n ja k e i "te h n ik u u z m e u s v o ju s lu b u d a rad e n a n jen im c ilje
v im a . M o d e rn a drava je to taln a k a k o u p o g le d u k v a lite ta tak o i en erg ije.
2 7 S a m a in je n ic a da H itler - u p rk o s ve z a p o e to m te ro ru - n ije d o b io ni p o
lo v in u g la s o v a Sch m ittu n ije z a d a v a la b rig e . T a n ije li ba o n u v e k sa
n a jv e im p re ziro m govo rio 0 p ro c e n tu a ln o m d e fin is a n ju vein e i m a n jin e !?

432

kritikama ovog zakona. On se zadovoljio time da konstatuje da

Vajmarski ustav pripada prolosti i da Zakon o opunomoenju
moe biti priznat samo kao prelazni ustav do uspostavljanja
prave voine drave. A to se desilo ve 12. novembra iste godi
ne, kada su odrani novi izbori, koji su bili nedvosmisleni plebi
sciti, lieni balasta podela na veinu i manjinu, viepartijskog si
stema, pa na kraju krajeva i institucija podeljene vlasti (Schmitt,
1933; 35)- Tada je zaokruena "voina drava u kojoj vie nije bi
lo mesta za Vajmarski ustav, u kojoj je na snagu stupilo nemako
ivotno pravo (odnosno konkretni poredak) i u kojoj su voa
i njegovi sledbenici mogli mirno da uspostave harmoniju svoje
narodne (rasne) istovrsnosti.
Uspostavljanje Treeg rajha Schmitt e stoga objanja
vati povratkom Nemake osnovnom principu svog "ivotnog pra
va naroda (koje je u isti mah postalo princip inoviranog nemakog ustavnog prava), po kojem politiko vodstvo ima primat, a fi
rer moe da sudi u svim stvarima u poslednoj instanci. Firer ima
odreene ruke da "titi pravo kako nae za shodno, poto mu je
narod to pravo navodno dao (Schmitt, 194-oj: 200). "Narodnja
ka revolucija iz 1933. bila je upravo ovaj autoritarni zaokret ka sa
mim korenima "ivotnog prava naroda: nemaki voa je osvojio
Rajh, monopolisao voenje politike (dajui narodu na aklamaciju
pojedina pitanja kao to je npr. izlazak Nemake iz Lige nacija),
poeo da odreuje neprijatelje nemakog naroda i da svojom pro
pagandom stvara odgovarajue mitove o njima i borbi protiv njih.
Time su Schmittovi snovi postali realnost i on je mogao sa zado
voljstvom da konstatuje kako se i Nemaka pridruila Italiji u re
alizaciji faistikog ideala.
Na ovom mestu postavlja se pitanje u kojoj meri je nacionalsocijalistiki totalitarni reim nalikovao srodnim, ranije nastalim reimima: boljevikom i faistikom. Nema nikakve sum
nje da je uspostavljanje totalitarnog reima u Rusiji inspirisalo fa
iste da uine isto u Italiji, a da su nacionalsocijalisti u Nemakoj,
sledili primer faista (Bracher, 1973: 243). Hitlerova fascinacija
Mussolinijem spada meu opta mesta istorije nacionalsocijali
zma. Pu koji je Hitler organizovao u Minhenu 1923. trebalo je da
bude mar na Berlin upravo po ugledu na Mussolinijev mar na
Rim. Izgradnju italijanske "totalne drave i Mussolinijeve revo-

433

lucioname tiranije u nastavku dvadesetih i poetkom tridesetih

godina Hitler je mogao da posmatra sa nadubljim divljenjem i da
poziva svoje sunarodnike da se ugledaju na Italijane i dozvole
svom voi da uspostavi istu takvu "tiraniju protiv masona, protiv
meunarodnih visokih finansija, protiv neprijatelja [...] naroda" (Hi
tler, 1992: 846).
Problem uticaja boljevika na nacionalsocijaliste mno
go je kompleksnije pitanje. Boljevici su kao uzor nacionalsocijalistima mogli da poslue "prvenstveno u pogledu metoda voenja
borbe, tj. pre svega propagande (Nolte, 1987: 524). Nacionalsocijalisti su bili posebno impresionirani beskrupuloznou sa ko
jom je Crvena armija uguila pobunu krontatskih mornara, dola
zei do zakljuka da se od boljevika mora uiti kako bi ih se pobedilo: nacionalsocijalizam je, cumgrano salis, morao da postane je
dan "boljevizam protiv boljevizma (Merz, 1995: 499).2 Hitlerov antimarksizam je tako od samog poetka jedan kvazimarksizam, jedna neprijateljska imitacija (Nolte, 1993: 353). Kao i
boljevizam, i nacionalsocijalizam je iskljuiva i totalitarna ideo
logija koja ne trpi koegzistenciju sa drugim ideologijama i sa nji
ma se bori na ivot i smrt. Pri tom je, naravno, sukob uvek bio naj
ei izmeu samih totalitarnih ideologija. Ali, ak i u provalama
najveeg grieva protiv boljevika, Hitler e biti voljan da im prizna
jedno svojstvo koje graanske ideologije nemaju, a to je tenja ka
"veliini, pa makar i po cenu zloina (Nolte, 1993:355). Ta fascinacija boljevikim odbacivanjem svih tekovina civilizacije i
spremnou na svaki mogui zloin inspirisala je nacionalsocijali
ste da pod parolom "Hrabri i brutalni napad i sa velikim entuzi
jazmom krenu u izazivanje tunjava i nereda gde god se prilika za
to ukazala. Zbog svoje sirovosti, ratobornosti i brutalnosti sa ko
jom su ulazili u sukobe, pre svega sa nemakim komunistima, nacionalsocijalistl su vrlo rano stekli nadimak "desni boljevici.
(Maser, 1981: 211). Osim toga, Nacionalsocijalistika nemaka
radnika partija imala je velike organizacione slinosti sa Komu
2 8 U o v o m o p o n a a n ju b o ljevik a n a c io n a lso c ija listi su i li tako d a le k o d a su ak
p re u z im a li i pevali n jih o ve p e sm e , m e n ja ju i s a m o p o je d in e rei u d u h u so p stv e n e id e o lo g ije. T ako su npr. je d a n stih iz k o m u n is ti k e p e sm e ( A k o n ee
m o j d ru g b iti, lo b an ju u ti p o lo m iti ) n a c io n a lso c ija listi prep evali, tako d a je
g la s io : "A k o nee N em ac b iti, lo b a n ju u ti p o lo m it i (M e rz , 1 9 9 5 : 4 7 1 ) .

434

nistikom partijom Nemake, sa jednim bitnim izuzetkom to je

imala autonomnu hijerarhiju autoriteta i nije primala nikakve di
rektive iz inostranstva (Bracher, 1971: 87-89). Kasnije, kada su
nacionalsocijalisti doli na vlast znali su da upotrebe boljevike
recepte za ouvanje vlasti. eka je pri tom uivala najveu popu
larnost u oima nacionalsocijalista: Goring se na nju ugledao ka
da je osnivao Gestapo, a prvi komandant Dahaua Hilmar Wackerle je svojim SS-ovcima stalno govorio da moraju postati ono to je
eka bila u Rusiji (Nolte, 1987: 40).
Slinosti bi se mogle zapaziti i u programskim opredeljenjima dve totalitarne partije. Program Nacionalsocijalistike
nemake radnike partije sadrao je itav niz socijalistikih i kvazisocijalistikih elemenata kao to su bili ukidanje "kamatnog
kmetstva", ukidanje svakog dohotka ostvarenog bez rada i truda,
ukidanje trustova, uee radnika u podeli dobiti velikih preduzea itd. Nema nikakve sumnje da je jedan od faktora velikog pora
sta popularnosti nacionalsocijalista poetkom tridesetih godina
bilo upravo to to je to bila jedina nacionalistika partija koja je
uverljivo propagirala svoj antikapitalizam, pa ak i svoj "socijali
zam" (Rosenberg, 1983b: 203-204). Nacionalsocijalisti su imali
veoma privlanu priu o zastarelosti dileme izmeu socijalizma i
nacionalizma: im se socijalizam oslobodi marksistikog interna
cionalizma a nacionalizam kapitalistikog balasta, tvrdili su oni,
dobie se najbolja mogua nacionalsocijalistika formula (Brac
her, 1971:105).
Ipak, treba voditi rauna da se ne prida preveliki zna
aj programu nacionalsocijalista, poto ga on u realnosti i nije
imao. Program partije je Hitleru bio samo sredstvo za njegovu
linu mo i uvek se prema njemu odnosio komotno: primenjivao ga je kada je procenjivao da e time uveati svoju mo e t vice
versa. Takav instrumentalni odnos prema programskim opredeljenjima nacionalsocijalistike partije doveo je do toga da su, pre
ili kasnije, svi pripadnici njenog levog ("socijalistikog) krila
razoarani napustili partiju (Maser, 1981: 208). Sa njima su se,
po prirodi stvari, gubila i sama socijalistika opredeljenja parti
je, da bi se njen "socijalizam na kraju sveo na jednostavno za
laganje za razvoj i jaanje nemake privredne zajednice (Bracher,
1971:102). To je bilo potpuno u skladu sa Hitlerovim temeljnim

435

antimarksistikim opredeljenjem: marksizam je iz njegove per

spektive bio jedino u stanju da u jednom narodu stvara klasne
podele i time onemoguava preko potrebno jedinstvo u borbi sa
spoljnim neprijateljem (Nolte, 1993:368). Verujui da se demokratija nuno pretvara u boljevizam ako to ne spree zdrave na
cionalne snage, on je na kraju svoju "narodnjaku revoluciju"
objanjavao upravo kao spas Nemake pred opasnou od daljeg
propadanja vajmarskog demokratskog poretka i jaanja Komu
nistike partije Nemake (kao "produene ruke Kominterne).
Tek pod tom pretpostavkom postalo je mogue da se Nemaka
suoi sa svojim glavnim zadatkom - da se oslobodi od eksploa
tacije kojoj su je, na osnovu Versajskog diktata, izloile sile pobednice u Prvom svetskom ratu. Ova borba nemakog proleter
skog naroda protiv engleskih, francuskih itd. eksploatatora bi
la je onaj socijalistiki minimum na koji je Hitler na kraju redukovao nacionalsocijalizam. Ali, ma koliko bio minimalan, on ni
poto nije bio ni nebitan, ni apokrifan. Uostalom, nije li jo Karl
Marx pisao da je Engleska zemlja koja sve nacije pretvara u svo
je proletere (Marx, 1975d: 126)? Neto vie od pola veka posle
Marxove smrti Hitler e se u tome sloiti sa tvorcem svoje najo
mraenije ideologije, otro se suprotstavljajui raspirivanju kla
snog rata unutar nemakog proleterskog naroda kao glavnog
izvora smanjivanja njegove snage za otpor inostranom eksploa
tatoru.29

2 9 J o jed a n a rg u m en t u p rilo g "s o c ija liz m u " T re e g ra jh a m o g a o b i d a b u d e z a

d o v o ljs tv o ko d v e lik o g d ela ra d n itv a z b o g rea v an ja p ro b le m a n e z a p o sle n o
sti i in te n z iv ira n ja so c ijaln e m o b iln o s ti. S o v im a rg u m e n to m tre b a b iti o p re
z a n . Z a s ta rije radn ike, k o ji su im a li p rilik e d a rad e u b o lja v re m e n a D r u g o g
ra jh a i d a u ivaju d o stig n u a ra d n i k o g p o k re ta V a jm a rs k e re p u b lik e , T re i
rajh je, s a s v im izvesn o , z n a io n a z a d a k z b o g to g a to s u iz g u b ili b ro jn a p ra
va . Z a m la e radn ike, na d ru g o j s tr a n i, ije je p rv o is k u s tv o b ila n e z a p o sle
n o st, T rei rajh je b io z a ista b o ljita k . N o , a k i n a o sn o v u o v ih slu a je v a b ilo
b i s p o rn o d a se u o b in o m p o ra stu s ta n d a rd a sta n o v n i tv a (p a u to m k o n
te k stu i ra d n itv a ) p re p o zn a je n ek i "s o c ija liz a m '' T ree g rajh a. S t o se, p ak,
so c ija ln e m o b iln o sti tie, o n a je b ila p re sv e g a p o s le d ic a p o ja a n e in d u s tr ija
liza cije , d o k o je je d o lo u m irn o d o p s k o m p e rio d u T re e g rajh a (ta k o je o k o
7 0 0 . 0 0 0 seljak a i n jih o vih p o ro d ic a p re s e lje n o iz sela u grad , p o v e an u d e o
ra d n ik a u u slu n o m sektoru i b e lih o v r a tn ik a u u k u p n o j ra d n ik o j p o p u la c i
ji itd .) (S c h o e n b a u m , 1 9 6 7 : 1 1 0 ) .

436

3. Geopolitika teorija evroazijskog kontinentalnog

bloka Karla Haushofera
Jezgro nacionalsocijalistikog "svetonazora inila je teza da je nemaki (ba kao i italijanski) narod proleterski, okruen kapitalisti
kim i demokratskim narodima, koji ga eksploatiu i, dugorono,
unitavaju. U narednom odeljku imaemo prilike da vidimo da je ve
oma vaan deo ove teze bilo i to da jevrejska vlada ima kontrolu
nad vladama svih ovih kapitalistikih i demokratskih naroda i da se
time koristi radi ostvarivanja svoje vladavine nad celim svetom. Po
to je cilj ove vlade da porobi sve narode na svetu, eksploatie ih i, na
kraju, uniti, Nemci ne mogu izbei rat sa svojim eksploatatorima i
zato e njihov rat uvek biti "rat proletarijata protiv kapitalizma
(Neumann, 1988: 235).
Iz ove perspektive gledano, nacionalsocijalizam je sa
komunizmom imao zajednikog neprijatelja - kapitalistike i
imp
erijalistike narode - i, naelno uzev, mogao je da se sa njim
udrui radi voenja rata i pobede nad dm neprijateljem. Usposta
vljanje Staljinovog samovlaa u SSSR-u bilo je u tom pogledu ve
oma izazovno. Staljin je odmah poeo da pokazuje jasne znakove
zaokreta ka nacionalizmu i da budi sumnju da ruske nacionalne
snage nisu pod vlau Jevreja i da Rusi mogu biti prihvaeni kao
saborci nacionalsocijalizma protiv kapitalizma i imperijalizma. Za
tu opciju zalagali su se pripadnici "socijalistikog krila" nacional
socijalizma, na ijem su elu stajali Georg i Otto Strasser (jedno
vreme ak i Joseph Goebbels), koje je bilo naroito jako u severnoj
Nemakoj. Oni su bili skloni da ve i sam dolazak boljevika na
vlast u Rusiji tumae kao nacionalnu revoluciju i da u Rusiji vi
de saveznika u borbi protiv diktata iz Versaja i Sen-ermena
(Pipes, 1994:260; Nolte, 1987:159). Takvo njihovo miljenje ni
je ni izdaleka bilo lieno uporita u realnosti. Jer, nije li Lenjin ve
1920. prvi pokrenuo rat protiv imperijalizma Lige nacija, kao pro
izvoda "diktata iz Versaja? Nije li Lenjin osvajanje Poljske progla
sio prvim korakom u ruenju imperijalizma? Nije li Lenjin izgovo
rio sledee rei: "Moderni imperijalistiki svet poiva na sporazu
mu iz Versaja. [...] Poljska je tako moan element Versajskog mira
da emo uklanjanjem tog elementa sruiti ceo Versajski mir. Mi
smo dali sebi za cilj zauzimanje Varave; cilj se promenio i poka
zalo se da nije bila zapeaena sudbina Varave nego sudbina spo-

437

razuma iz Versaja (Lenin, 1996b: 101)? Na kraju krajeva, nije li

upravo Lenjin prvi zagovornik saveza komunista i nemakih naci
onalista u borbi protiv imperijalizma? On je govorio da u posleratnom svetu postoje dve sukobljene sile, Liga nacija, proizala iz
Versajskog mira, i Sovjetska republika, kao i da su sve snage koje
se bore protiv Versaja automatski saveznici Sovjetske republike.
Pri tom je on posebno apostrofirao "nemaki blok, sastavljen od
nemakih komunista i Kappista i Kornilovista, cele mase patriot
ski orijentisanih elemenata, koji stoji na naoj strani, tj. na
strani Sovjetske Republike (Lenin, 1996b: 102). Ono to je soci
jalistiko krilo nacionalsocijalista inilo bilo je jednostavno prihvatanje ruke koju im je Lenjin ve 1920. pruio u nadi da e za
jednikim snagama potui zajednikog neprijatelja.
Poslednji ostaci "socijalistikog krila u nacionalsocija
lizmu likvidirani su 1934, prilikom navodnog osujeenja "Rohmovog pua, ime je definitivno otpala mogunost da doe do ideo
lokog povezivanja nacionalsocijalista i boljevika u borbi protiv
imperijalizma. Meutim, to jo uvek nije znailo da je savez izme
u Treeg rajha i SSSR-a postao nemogu. On je bio mogu, ali ne
vie toliko na ideolokim koliko na geopolitikim osnovama. I za
ista, kada je 23. avgusta 1939. potpisan pakt o nenapadanju izme
u Treeg rajha i SSSR-a mnogi su bili skloni da poveruju da je na
pokon sklopljen "najprirodniji geopolitiki savez. U skladu sa Lenjinovim zavetanjem, dve totalitarne sile su prvo udarile na Polj
sku i podelile je, zapoinjui time sa "ruenjem kapitalizma i impe
rijalizma. A kada su idue godine pokrenuti razgovori o pridrui
vanju SSSR-a Trojnom paktu i stvaranju osovine Rim-Berlin-Moskva-Tokio inilo se to kao sasvim logina posledica svega to je do
tada bilo postignuto.
Naravno, izmeu voa dve totalitarne sile postojalo je
jako nepoverenje. Naroito je razloge za strah i podozrenje morao
imati Staljin, poto je pre toga Hitler u nebrojenim prilikama ob
znanjivao svoje namere da napadne SSSR, pokori ga i njegove te
ritorije pripoji nemakom Lebensraumu. Ipak, s druge strane, Sta
ljin je mogao sumnjati u to da Hitler veruje ba u sve ono to go
vori ili pie (na kraju krajeva, nije li skoro sve ono to je Staljin go
vorio u javnosti bilo gola la i obmana) i da je u stanju da, barem
privremeno, odustane od svojih planova u pogledu Drang nach

438

Osten i okrene se ostvarivanju zajednikog cilja - unitenja zapad

nih "imperijalistikih demokratija i nove podele sveta. Zato je

Vjaeslav Molotov doao u Berlin 12. novembra 1940. sa vrlo kon
kretnim Staljinovim ponudama i od Hitlera traio vrste garanci
je i preciznu razdeobu interesnih sfera. On je govorio Hitleru o
spremnosti SSSR-a da se pridrui Trojnom savezu ako bi bio tre
tiran kao jednaka i punopravna lanica: "Ako bismo bili tretirani
kao saveznik, a ne kao puki objekt, mogli bismo se u potpunosti
pridruiti Trojnom paktu, ali pre toga se mora blie definisati cilj
i svrha pakta; moram biti obaveten o ogranienju velikog istonoazijskog prostora" (cit. prema: Domarus, 1963:1612). To je za
ista bila jedna od najveih prekretnica novije istorije: na pomolu je
bio savez totalitarnih tirana sa ciljem da se unite postojee demo
kratske ustavne drave (osim, verovatno, SAD) i napravi nova raspodela interesnih sfera. Zamena demokratskog totalitarnim im
perijalizmom, na ta se ovaj plan svetske revolucije svodio, bio
je mogu samo po cenu da totalitarne voe odustanu od vlastitih
animoziteta i prihvate one geopolitike argumente koji su totali
tarnoj osovini Rim-Berlin-Moskva-Tokio davali jedinu ansu da
pobedi demokratsku osovinu Pariz-London-Vaington.
Razlozi koji su Staljina terali u zagrljaj Hitleru bili su
sasvim jasni: SSSR je krajem tridesetih godina bio jo isuvie iscr
pljen istkama i bezumnom agrarnom politikom, a vojno-industrijski nerazvijen da bi se upustio u rat protiv tako superiorne si
le kakav je bio Trei rajh. Zato je savez sa takvom silom bio oi
gledno mnogo preporuljiviji (bez obzira na sve tete koje je naneo meunarodnom komunistikom pokretu) nego konfrontaci
ja. Na kraju krajeva, i samo odlaganje konfrontacije - ako bi to bio
jedini dobitak od saveza - inilo se Staljinu kao sasvim dovoljan
razlog da se upusti u sporazumevanje sa Hitlerom i da na kraju jo
i zatrai prikljuivanje Trojnom savezu.30
Hitler je, na drugoj strani, imao punu slobodu biranja.
Tano je da je i za njega savez sa Staljinom bio velika kompromi
tacija u oima nemake javnosti (kojoj je godinama otvarao

3 0 U S ta ljin o v o j k ak u laciji ta k o e se ne sm e ju z a n e m a riti n i ru sk i te rito rija ln o re v iz io n isti k i ciljevi, k o ji su bili - n e n u n o , ali ip a k e v id e n tn o - p o vezan i
s a c iljem s v e tsk e s o c ija listi k e revo lu cije (A h m a n n , 1 9 9 7 : 1 0 6 ) .

439

"apetit za gutanje sovjetskih teritorija), ali to jo uvek nije bio

presudan razlog da se od saveza odustane. Hitler se nalazio u si
tuaciji da dobro odvagne geopolitike argumente za i protiv save
za sa Staljinom i da u skladu sa tim u kljunom periodu 19391941. formira svoju diplomatiju i ratnu politiku. Njegova osnovna
dilema je pri tom glasila: da li je Nemakoj neodlono potreban
Lebensraum na istoku kako bi u svoju korist okonala rat zapoet
na zapadu ili se taj rat moe najbolje okonati ako se stvori osovi
na Rim-Berlin-Moskva-Tokio.
Kao to moemo da vidimo, centralno pitanje koje se
pred Hitlera postavljalo bilo je pitanje Lebensrauma ili ivotnog
prostora Nemake. Ovo pitanje je muilo ve jednog od otaca ge
opolitike Friedricha Ratzela. On je krajem 19. i poetkom 20. veka preuzeo pojam Lebensrauma iz zoologije i botanike, postavio
osnovno geopolitiko pitanje "odnosa ivota prema prostoru ze
mlje (Ratzel, 1941:25) i pokuao da na njega ponudi odgovor ko
ji se ticao Nemake. Taj odgovor je glasio da Nemaka mora da
sledi cilj "ouvanja svoje pozicije sile i zadravanja svih sunarodnika, ime e moi da se samopotvrdi u Srednjoj Evropi izmeu
"tri svetske sile Engleske, Rusije i Severne Amerike (Ratzel, 1941:
211). Iako je spremno zagovarao promenu dravnih granica, im
prostor jedne drave postane premali za ivot naroda (rase) koji
na njoj ivi (Ratzel, 1941: 53), Ratzel oigledno nije pomiljao na
to da bi Nemaka mogla da kao svoj cilj postavi irenje na istok u
tolikom obimu da ue duboko u teritoriju Rusije. Sa tim milje
njem slagao se i drugi vodei geopolitiar tog vremena, Rudolf
Kjellen, koji je jo 1916. Poljsku video kao poslednju dravu do
koje bi se mogla iriti Nemaka na istoku (Kjelen, 1923: 65).
Ruski slom 1917. i mir u Brest-Litovsku promenili su iz
korena ovu geopolitiku raunicu. Plan nemakih generala i vlade
da od Rusije naprave svojevrsnu koloniju, sa marionetskom Lenjinovom vladom, doiveo je krah zbog poraza na zapadnom frontu,
ali zato nije izgubio na privlanosti za novu generaciju imperijali
sta, koji su eleli da nastave tamo gde je Ludendorff bio osujeen.
Najbolji primer za to prua sam Adolf Hitler koji je u 14. poglavlju
drugog toma Moje borbe pisao da Nemaka mora da odustane od
svoje naivne politike vraanja teritorija izgubljenih u Prvom svetskom ratu i da se okrene osvajanju Lebensrauma koji joj trenutno

440

odgovara, a koji se nalazi upravo na teritorijama slabljene i boljevizirane Rusije (Hitler, 1941: 742-743). Osim toga, savez izmeu
Nemake i Rusije, sve i da je ostvaren.(i to pod pretpostavkom da
se Rusija oslobodi boljevikih Jevreja) pokazao bi se katastrofal
nim, poto bi se protiv njega udruio ceo zapad Evrope, ako ne i
itav svet (Hitler, 1941: 748-749). Hitlerov zakljuak, do kojeg je
on stigao 1927, glasio je da se sa SSSR-om nikako ne ulazi u sa
vez, nego da se protiv njega povede nemilosrdni rasni rat za osva
janje Lebensrauma.
Izmeu Ratzelovih i Hitlerovih geopolitikih razma
tranja stoji teorija Karla Haushofera, verovatno najznaajnijeg geopolitiara Vajmarske republike i Treeg rajha. Poto su Haushoferova geopolitika razmatranja bila veoma relevantna za Hitlerovo duhovno sazrevanje ovde e im se posvetiti malo vie panje.
Haushoferov otac bio je Ratzelov prijatelj, tako da je
mladi Karl rano imao priliku da stupi u line kontakte sa u ono vreme vodeim nemakim geopolitiarem i neposredno se upozna sa
njegovim glavnim shvatanjima. Kasnije e Haushofer pokuati da
stvori jednu geopolitiku teoriju mnogo ambiciozniju od Ratzelove i Kjellenove. Jer, dok su Ratzel i Kjellen vie teili deskripcijama,
Haushofer je nastojao da otkrije "oblikujue snage u ivotu jed
nog naroda i da prodre u oblast pred kojom su obojica njegovih
prethodnika stali: u oblast "prostorne uslovljenosti politikih zbi
vanja" i "politike ivotne forme naroda u njegovom ivotnom
prostoru (Lebensraum)" (Matern, 1978: 8). Pojam ivotnog prosto
ra Haushofer je preuzeo od Ratzela, oznaavajui njime prostor
potreban jednom narodu da bi razvio i odrao svoju bioloku supstancu. Zadatak politike bi, u skladu sa ovom odredbom, bio u to
me da proiruje ivotni prostor jednog naroda ako je postao pretesan (Haushofer, 1979a: 537). Na temelju takvog shvatanja politike,
Haushofer je bio prvi teoretiar koji je formulisao "pravo na ivot
ni prostor, koje se nijednim pravnim aktom ili meunarodnim
sporazumom (kakav je npr. bio Versajski) ne moe oduzeti jed
nom narodu - poto odustanak od razvojnih mogunosti znai
smrt jednog naroda. Narod je, po Haushoferovom miljenju, spo
soban za ivot samo ako raspolae odgovarajuim ivotnim pro
storom i ako, unutar njegovih granica, moe biti nezavisan, tj. autarhian (Matern, 1978: 74). Primenjujui ovaj kriterijum na Ne-

441

maku, Haushofer je stizao do zakljuka da Nemaka ne raspolae

dovoljnim ivotnim prostorom i da je prisiljena da vodi ekspanzi
onistiku politiku. Od svih zemalja na svetu, samo Nemaka i Ja
pan imaju vie od 130 stanovnika po jednom kvadratnom kilome
tru (Haushofer, 1979a: 538), to je apsolutno nedovoljno i mora
biti razreeno prilagoavanjem nemakih granica poveanoj
supstanci od krvi i mesa nemakog naroda.
Inae, paralele izmeu Japana i Nemake mogu se veo
ma esto sresti u Haushoferovim delima. Ovo je bilo rezultat Haushoferovog dobrog poznavanja istorije i savremenih prilika u Ja
panu. Pre Prvog svetskog rata Haushofer je proveo nekoliko godi
na u ovoj zemlji, gde ga je fascinirao japanski duh autoriteta, di
scipline, militarizma i fanatizma. To iskustvo e se pokazati kao
kljuno u njegovom kasnijem zalaganju za obrazovanje osovine
Rim-Berlin-Moskva-Tokio.
Prvi svetski rat Haushofer je proveo kao nemaki oficir,
da bi posle rata postao lan bavarske Nemake narodne partije
(Nacionalno-liberalne partije) i poeo da se bavi geopolitikom kao
"egzaktnom naukom. Iza Haushoferove odluke da ve na poetku
Vajmarske republike napusti vojsku i potpuno se posveti geopoli
tici krila se njegova elja da utemelji novu nemaku politiku koja
e biti zasnovana na nauci i upuena na "odgovarajui prirodni
prostor u kome se moe Ostvariti. Na taj nain bi se u budunosti,
mislio je Haushofer, mogli spreiti porazi poput onog koji je Ne
maka doivela u Prvom svetskom ratu. Poraz Nemake je proiz
lazio iz pogrenih "prostornih predstava i na njima zasnovanih
(takoe pogrenih) politikih odluka. Haushofer je smatrao da bi
geopolitika bila u stanju da rei meunarodne probleme tako to
bi svaki narod doao u svoj "ivotni prostor. Shodno svom voj
nom obrazovanju, on je neprestano stavljao u prvi plan nemaku
borbu za ivotni prostor. Njegov cilj, meutim, nije bio vraanje
na granice Nemake iz 1914 nego zadobijanje nove vodee uloge
Nemake u svetskoj politici redefinisanjem prostora na kome Ne
maka moe oekivati da e obezbediti svoj ivot".
Za Haushoferove veze sa nacionalsocijalizmom kao
presudna e se pokazati 1919. godina kada je upoznao Rudolfa
Hea, koji mu je isprva bio dodeljen za autanta, da bi kasnije po
stao njegov asistent. He, koji se u meuvremenu ulanio u Naci-

442

onalsocijalistiku nemaku radniku partiju, povezao je Haushofera - verovatno negde izmeu sredine 1921. i poetka 1922 sa
Hitlerom. Posle neuspeha pua od 9.. novembra 1923. i zatvaranja
puista u zatvor u Landsbergu, Haushofer je poseivao Hefia i Hitlera i nesumnjivo izvrio odreeni uticaj na ideje koje je potonji
tada pokuavao da uoblii i sistematizuje (Kernshaw, 1998: 248249). PrelomM oje borbe Haushofer je dobio pre nego to je knjiga
objavljena i moe se pretpostaviti da je Hitleru saoptio svoje mi
ljenje i sugestije. Koliko je od toga Hitler bio voljan da usvoji dru
go je pitanje i na njega se po svoj prilici nikada nee dobiti pravi
odgovor.
Vrlo je verovatno da je svoje prve predstave o Lebensraumu Hitler stekao upravo od Haushofera. Takoe, od Haushofera
verovatno potie i ideja o uveanju nemake sile kroz prodor na is
tok, koju je Hitler uvrstio u ve pominjano 14. poglavlje drugog tomaM oje borbe}1 Ipak, odmah se mora napomenuti da je Hitler obe
ideje znatno izmenio. Prvo, Haushofera nije interesovala ideologi
ja i u njegovom uenju nije bilo rasizma; ono ime se on bavio bi
lo je utvrivanje veze izmeu prostora i mentaliteta i razmatranje
koja bi se politika najbolje na temelju ove veze mogla voditi. Stavie, on je opominjao na to da to je loiji poloaj jednog naroda
to on mora vie da misli "planetarno i da ne podlee "lanim ra
snim predrasudama" (Haushofer, 1979a: 541). To je bila i svojevr
sna opomena nemakim rasistima da se u svojoj spoljnoj politici
ne zanose projektima "rasne vladavine i da trezveno razmiljaju
o mogunostima za saveze sa drugim "rasama.32 Drugo, Haus3 1 M o g u e je tako e d a je p rve p o d stic a je z a r a z m i lja n je u to m pravcu H itle r
d o b io o d s u d e tsk o g N e m c a R u d o lfa Ju n g a , k o ji je v e u k n jiz i Nacionalni soci

jalizam iz 1 9 1 9 . N e m c im a u k a z iv ao da n jih o v Lebensraum lei na isto k u . Iz i

ta n ja te k n jig e H itleru su m o g li d oi p rvi p o d s tic a ji da u R u siji p ro n a e te r i
to rije p o d o b n e z a n em a k a o sv a ja n ja (u p o r . G ra m i, 1 9 9 2 : 4 4 3 ) .
3 2 Z b o g o v o g rela tiviz o va n ja p ro b lem a rase, ali i z b o g n a g la a v a n ja "p riv re d n o g
e le m e n ta u g e o p o liti k im ra z m a tra n jim a , k a o i z b o g d o b re o b a v e te n o sti o
s o v je tsk o j literatu ri g e o g ra fs k o g m a te rija liz m a , H a u sh o fe ra je h v alio tad a jo
u v e k m a rk sis ti k o -le n jin is ti k i p isa c K a rl W ittfo g e l. N a ra v n o , W ittfo g e l n ije
m o g a o da p ro p u sti d a H a u sh o fe ra p o d v rg n e e sto k o j kritici to je - u p rk o s
s v im o v im "n a p r e d n im ko ra cim a - " o s t a o n a g ra a n s k o j stra n i b a rik a d e ",
tj. n a stra n i n e m a k o g im p e rija liz m a , a p ro tiv s o v je ts k o g b o lje v iz m a
(W ittfo g e l, 1 9 2 9 : 3 8 -3 9 ).

443

hofer se nije uputao u sredstva kojima bi se ostvario nemaki

prodor na istok. On je na nekim mestima u svojim delima pisao o
borbi u najirem smislu, ali je preovladavalo njegovo zagovara
nje mirovnih sredstava i, pre svega, politike saveza. Vermaht je sa
Crvenom armijom imao stalnu saradnju jo od poetka dvadese
tih godina33 i to je Haushoferu kao oficiru moralo biti vrlo indika
tivno u pogledu svih onih mogunosti za saradnju izmeu Nemake i SSSR-a koje su ostale neiskoriene.
Podela Poljske iz 1939. bila je dobar primer vojno-diplomatske saradnje izmeu dva totalitarna reima sa znaajnim
geopolitikim implikacijama. Po Haushoferovom miljenju, na
putu ka Velikoj Nemakoj bilo je neophodno pripojiti Austriju,
Sudetsku oblast u Cehoslovakoj i deo Poljske. Meutim, tu je
ekspanzija Nemake kao drave trebalo da se zaustavi. Dalji geo
politiki ciljevi Nemake trebalo je da budu usmereni ka stvaranju
"evroazijskog kontinentalnog bloka sa Italijom, SSSR-om i Japa
nom, kao protivtee zapadnom anglosaksonskom kolonijalnom
bloku. Poto su Nemaka i SSSR izmeu sebe podelili "vetaku
tvorevinu Poljsku (Haushofer, 1979b: 622-623), stekli su se svi
uslovi za stvaranje evroazijskog kontinentalnog bloka, iji bi cilj
bila zatita od anglosaksonske svetske vladavine (Haushofer,
1979b: 607). Osim zajednike ugroenosti od "anglosaksonske
svetske vladavine, Haushofer je jedan od najvanijih razloga za
stvaranje evroazijskog kontinentalnog bloka video u istom men
talitetu njegovih itelja, pri emu je naroito isticao one osobine
Japanaca koje je imao prilike da uoi tokom svog boravka u Japa
nu pre Prvog svetskog rata: autoritarizam, marljivost, spremnost
na rtvovanje pojedinca kolektivu, odgovornost itd. (Matern,
1978: 95). Podela sveta izmeu dva bloka otuda bi sledila osnov
nu podelu izmeu samih naroda koji sainjavaju te blokove: dok
bi se na jednoj strani nali demokratski, egoistiki i imperijalisti
ki narodi, na drugoj bi se udruili autoritarni, kolektivistiki i altruistiki narodi. Razlozi koji bi Nemaku uvukli u savez ne samo

33 T e m e lje te sara d n je p o lo ili su fe b ru a ra 1 9 1 9 . u N e m a k o j u h a p e n i K a rl R a d e k i ita v n iz ljudi iz n em a k o g v o jn o g v rh a . O b e stra n e p o v ez a la je m r n ja

p re m a Z a p a d u , parlam en tarn o j d e m o k ra tiji, so c ija ld e m o k ra tiji i V a jm a ru "
(B rd a r, 2 0 0 1 : 1 9 ) .

444

sa Italijom i Japanom nego i sa SSSR-om, bili bi, dakle geopoliti

ke, a ne ideoloke prirode. Ideologija bi, tavie, kao kamen spoti
canja, trebalo da bude odbaena u korist svih onih geopolitikih
prednosti koje Nemaka stie ako se SSSR pridrui Trojnom save
zu i upotpuni politiko-teritorijalni blok koji bi poinjao u Italiji,
a zavravao se u Japanu, i koji bi se mogao nazvati pravim Lebensraumom Nemake.
Kada se uzmu u obzir ove razlike izmeu Hitlerove i
Haushoferove teorije, ne udi injenica da je Haushofer smatrao
da ni Hitler ni He nikada nisu shvatili njegov pojam Lebensrauma.
Ipak, to ne smanjuje Haushoferovu odgovornost za davanje nau
nog legitimiteta nacionalsocijalizmu (barem u periodu do leta
1941): on je, slino Marxu ili Lenjinu u Staljinovom SSSR-u, stva
rao kod obinih ljudi utisak da je Hitlerova politika zasnovana na
naunoj (geopolitikoj) teoriji i da kao takva ima realne anse za
uspeh (Jacobsen, 1979:461).
Hitlerov i Staljinov pakt o nenapadanju od 23. avgusta
1939. Haushofer je doekao sa oduevljenjem, verujui da je na po
molu stvaranje onog evroazijskog kontinentalnog bloka, kojem je
posvetio svoja najznaajnija geopolitika razmatranja.34 Taj blok
ne samo to je inio izlinim rat na istoku nego je, po njegovom
miljenju, mogao da zaustavi i rat na zapadu (koji je poeo ubrzo,
nemakim upadom u Poljsku). Mudra nemaka politika morala je
sada da postigne kompromis sa Englezima: da zakljui mir sa nji
ma, a da ipak sauva osvojeni deo Poljske. Iako veoma naivan, ovaj
predlog se temeljio na Haushoferovom ubeenju da Nemci sa En
glezima mogu svaki problem reiti diplomatskim putem (njegov
sin Albrecht je, inae, imao dobre politike veze u Engleskoj i ne-

3 4 O v u z a b lu d u n isu d e lile sv e p rista lic e sa v e z a N e m a k e s a S S S R - o m . N e m a ki a m b a s a d o r u M o s k v i F ried ric h W e rn e r v o n d e r S c h u le n b u rg , k o ji e b ez u s p e n o o b ave tav a ti S ta ljin a o p lan u B a rb a ro sa i k o ji e b iti u m e a n u S ta u ffe n b e rg o v a te n ta t na H itlera 2 0 . ju la 1 9 4 4 . i z b o g to g a p o g u b lje n 1 0 . n o v e m
b ra iste g o d in e, u ran o ju tro 2 4 . a v g u sta 1 9 3 9 . g o v o rio je s v o m p rija telju H a n
s u v o n H erw a rth u : "Ja s a m sv o m s n a g o m ra d io na d o b rim o d n o s im a iz m e u
N e m a k e i S o v je tsk o g S a v e z a i na iz v e sta n n ain s a m p o s tig a o sv o j cilj, iako
V i i sa m i z n a te da u rea ln o sti n ita n isa m p o s tig a o . O va j u g o v o r n am d o n o
si D ru g i sv e tsk i rat i s tro v a lju je N e m a k u u p ro p a s t (c it. prem a: L eo n h a rd ,
19 8 9 :4 6 ) .

445

retko ih koristio za neformalne pregovore nemake i engleske stra

ne). Time su se sva Haushoferova geopolitika razmatranja razbila
o jednu elementarnu greku: zanemarila su snagu ideolokog te
melja nemakog totalitarnog reima i potcenila geopolitiki inte
res Engleza (a, moglo bi se dodati, i svih ostalih demokratskih
ustavnih drava) da spree ekspanziju tog reima, iji su militari
zam, rasizam i autoritarizam upuivali na samo jedan mogui is
hod ekspanzije - vladavinu nad celim svetom.
Ista greka bila je razlog da Haushofer previdi Hitlerovu odbojnost prema ideji pridruivanja SSSR-a Trojnom savezu i
stvaranja evroazijskog kontinentalnog bloka. Hitler se pokazao
neverovatno rigidnim u svojoj odanosti programu, iznetom uM o
joj borbi, prema kojem je osvajanje Rusije i istonih oblasti bio pri
oritet "preporoene" Nemake. Iako je taj program proistekao iz
zbivanja u Prvom svetskom ratu i bio razumljiv samo u tom kon
tekstu, on je tokom 1940. bio velikim delom aktuelizovan ratom
protiv Engleske. Poto se Engleska nije mogla privoleti ni na mir
ni na predaju, Hitler je znao da e engleski otpor moi da skri sa
mo pod uslovom da raspolae bogatim resursima na istoku, koji
e mu omoguiti dugotrajno ratovanje i spreavanje politike blo
kade na moru, koju je Britanija primenjivala u Prvom svetskom ra
tu (Nolte, 1993: 249; Forster, 1997: 627-628). Meutim, kljuno
pitanje, od kojeg je zavisilo da li e se Hitler opredeliti za rat ili za
savez sa SSSR-om, bilo je da li Hitler zaista eli vladavinu nad ce
lim svetom ili ne. Ako je zaista eleo vladavinu nad celim svetom
na ta ga je upuivalo kako njegovo rasistiko uenje o univer
zalnoj borbi za opstanak putem osvajanja ogranienih prirodnih
resursa (Messerschmidt, 1979:525-539), tako i njegovo apokaliptino miljenje o predstojeem sukobu izmeu sila Dobra i sila
Zla (upor. Molnar 1997: 2 5 6 - 2 7 5 ) ^ - Hitler nije smeo da dopu
sti da zbog borbe protiv aktuelnog neprijatelja ojaa sledeeg ne
3 5 E rn s t N o lte je sm atrao da je H itle ro v a n a m e ra d a o v la d a celim sv eto m b ila s a
m o "v e rb a ln o zago varan je "v e lik ih c ilje v a , p o to bi sa m o "lu a k z a g o v a
rao n o vi sv e tsk i rat i o vlad avan je c e lim s v e to m . N o lte o vd e p revi a p riro d u
a p o k a lip ti k o g m iljen ja, k o je jedino i moe da ima z a p re d m et ceo svet, k a o i
H itle ro v o n a jin tim n ije ub e en je d a je n o v i s v e ts k i ra t n eiz b e an . Ip a k , i N o l
te p riz n a je d a je "z rn o ra c io n a ln o sti u o v o m "lu a k o m p lan u lealo u to
m e to b i se sv et osvajao p o ste p e n o a n e o d je d a n p u t (N o lte , 19 9 3 : 2 5 4 - 2 5 5 ) .

446

prijatelja, koji je na red dolazio im bi aktuelni bio eliminisan. Ta

kalkulacija se pokazivala zadivljujue otpornom na Hitlerove ne
doumice krajem tridesetih i poetkom etrdesetih u vezi sa tim da
li se Staljin oslobodio uticaja "svetske jevrejske vlade ili nije.36
Vie je nego jasno da Hitler nije imao nikakvih dilema da e, pre ili
kasnije, zaratiti i sa SSSR-om; ono, pak, to 1940. nije eleo da se
dogodi jeste da sam pomogne SSSR-u da ojaa i pripremi se za
rat. Zbog toga je on odbacio mogunost ulaska u dublji savez sa
SSSR-om i poeo da se priprema da poini onu istu greku koju je
i car Vilhelm II poinio: da krene u rat na dva fronta.
Iz Bormannovih zapisa, koje je Hitler diktirao poslednjih dana svog ivota, moe se videti da je odluku da napadne
3 6 K a o to p rim e u je R a in e r Z ite lm a n n , H itle r je d o 1 9 3 9 . v e b io p o e o d a se
n o si m i lju d a je S t a ljin o d n e o p o b e d u n ad in te rn a c io n a lis ti k o -je v re js k im
b o lj e v iz m o m i u s p o s t a v io s v o ju v e lik o ru s k u n a c io n a listi k u v lad a v in u .
M e u tim , o d a tle jo u v e k n e p ro iz la z i z a k lju a k d a je rat sa S S S R - o m p o k re
n u t isk lju iv o rad i o sv a ja n ja te rito rija b o g a tih sir o v in a m a i iz v o rim a en e rg ije
(Z ite lm a n n , 1 9 9 7 : 5 5 9 ) , a n e i radi u n i te n ja leg la je v re jsk o -b o lj e v i k e
k u g e . T o p o k a z u je v e i s a m a o fic ije ln a p ro p a g a n d a , k o ja je d irig o v a n o
n a ja v ljiv a la u la z a k N e m a k e u rat n a is to k u k a o k rs ta k i p o h o d z a tira n ja "je v r e js k o g b o lj e v iz m a (F o rste r, 1 9 8 3 : 9 0 8 ) . T o ta k o e p o k a z u je i g en o cid
k o ji je iz vre n n ad s o v je ts k im Je v re jim a u n e k o lik o n are d n ih g o d in a . M o g lo
b i se a k tvrd iti d a bi sv o e n je p ro b le m a sa S S S R - o m n a ra cio n a ln u p o tre b u
z a s iro v in a m a i iz v o rim a e n e rg ije u p u tilo H itle ra n a ja a n je p riv re d n e sara d n je sa S ta ljin o m , k o ja je te k la na o sn o v u p riv re d n o g s p o r a z u m a o d 1 1 . fe b ru
ara 1 9 4 0 . N e v o lja s a to m s a ra d n jo m le ala je u to m e to je N e m a k a m o rala
d a , k a o n ak n a d u z a s iro v in e i izvore e n e rg ije, p o m a e in d u s tr iju n a o ru a n ja
S o v je t s k o g S a vez a, im e je p ra k ti n o o ja ava la s v o g b u d u e g n e p rija te lja u
o v la d a v a n ju c e lim s v e to m (M u lle r, 1 9 8 3 : 1 1 1 ) . O p c ija u k o jo j S o v je t s k i S a v e z
n e bi b io n ep rija te lj N e m a k e n ego ra v n o p ra v n i la n p a k ta s a N e m a k o m ,
Ita lijo m i Ja p a n o m in ila se H itleru n e m o g u o m z b o g n je g o v e trajn e o p s e d n o sti r a s n o id e o lo k im p re d sta v a m a Lebensrauma" (U e b e rsc h a r, 1 9 9 7 : 5 8 1 ) .
S tim u vez i treb a d o d a ti d a je H itler, iako je m o d a i p o e o d a te m e ljn o m en ja m ilje n je 0 p riro d i S ta ljin o v o g sv e v la a i s o v je ts k e d r a v e , o sta o veran
s v o jim ra n ijim g e o p o liti k im g le d itim a , k o ja su rat n a is to k u p re d v i a la ako
n e z b o g s u z b ija n ja je v re jsk e o p a sn o sti, o n d a sv a k a k o z b o g p a n slo v e n s k e
o p a sn o sti. Z b o g to g a je p re d sta v a u z d iz a n ja g e rm a n sk e ra se u ra su k o ja v la
d a celim sveto m i pri to m e lim in ie sve o sta le "n i e v re d n e rase m o g la o stati
n etak n u ta p ro m en a m a H itle ro v o g m ilje n ja o ra sn o j p rip a d n o sti v lad a ju e
e lite S S S R - a . Z b o g to g a se, u o sta lo m , i p ita n je H itle ro v o g o d n o sa p re m a
S S S R - u u p e rio d u 1 9 3 9 - 1 9 4 1 . ne m o e p o sm a tra ti iz v an n je g o v ih r a z m i lja
n ja o p e rsp e k tiv a m a b o rb e za o vlad a van je g e rm a n sk e ra se c e lim sv eto m .

447

SSSR (tzv. plan Barbarosa) Hitler doneo odmah nakon Molotovljeve posete Berlinu u novembru 1940.37 Jedan razlog za ovu od
luku lei u tome to je Hitler navodno ve tada postao ubeen da
e Staljin pre ili kasnije otpasti i prei u tabor saveznika (Hitlers,
1981: 80). Pored ovog razloga, koji je najverovatnije plod naknad
ne racionalizacije (u svakom sluaju, Staljin tada niim nije mo
gao da kod Hitlera izazove sumnje u prikljuivanje "imperijalisti
kom bloku), Hilter je naveo jedan drugi, mnogo ozbiljniji razlog:
on jednostavno vie nije mogao da eka, jer bi svako odlaganje ra
ta sa SSSR-om znailo podlei boljevikim iznuivanjima i "r
tvovati Finsku, Rumuniju, Bugarsku i Tursku (Hitlers, 1981: 80).
S obzirom na ovo Hitlerovo naknadno priznanje, moe se stei sa
svim dobra predstava o oku koji je tokom razgovora u Berlinu od
12-14. novembra 1940. kod Hitlera izazvalo Molotovljevo zahtevanje novih interesnih sfera i opipljivih garancija da e SSSR biti
tretiran kao ravnopravan lan novog saveza (a ne kao obian
"objekt"). Kao to svedoe zapisnici sa ovih razgovora, Hitler nije
mogao da Molotovu prui nikakav odreeni odgovor i jedino je
bio u stanju da prorokuje skori raspad britanske imperije i da obe
ava pravednu deobu plena koji e time nastati (Domarus, 1963:
1611 i dalje). A kada je, nekoliko dana po Molotovljevom naputa
nju Berlina, Staljin poslao pismo Hitleru sa prihvatanjem saveza,
uz poziv za preciznije odreivanje dobitaka za obe strane, Hitler
se vie nije udostojio da prui ni obian kurtoazan odgovor. To je
znailo da Hitler vie nije eleo da gubi vreme na besplodnu diplomatiju i da je u napadu na SSSR video jedini mogui pravac odvi
janja rata za ovladavanje germanske rase celim svetom.
Sto se, pak, Karla Haushofera tie, on je, ve i protivnik
rata sa Englezima, rat sa Rusima okarakterisao kao obinu "geo
politiku glupost. O planu Barbarosa Haushofer jeverovatno uo
od HeSa i to ga je navelo na zakljuak da Hitlerova politika srlja u
najgoru opciju - da je istovremeno napadnu, kako je govorio,
"razbojnici sa mora (Englezi) i "razbojnici iz stepa (Rusi). U to

3 7 H itle r je v e 3 1. jula 1 9 4 0 . z a p o e o p rip re m e z a n a p a d n a S S S R , a 5. d e ce m

b ra is te g o d in e naredio je V rh o vn o j k o m a n d i d a u b rz a o v e p rip rem e, d a bi na
k ra ju 1 8 . d e cem b ra dao n ared b u br. 2 1 , n a o s n o v u k o je je in icira n a tzv. o p e
ra cija B a rb a ro sa .

448

vreme Haushofer vie nije bio u Hilerovoj milosti. to je vie od

micao rat Engleske i Nemake, to je Haushofer vie padao u nemi
lost kod Hitlera, da bi na kraju bio lien slobode. Povod za to je
bio Heov let u Englesku u nedelju 11. maja 1941, pod izgovorom
samoinicijativnog stupanja u pregovore sa Englezima.38 U besu
zbog ove sramote, Hitler je naredio da se pohapse svi oni koji su
mu bili sumnjivi kao pomagai ili inspiratori Heovog poduhva
ta, a meu njima su najvie sumnje izazivali upravo Karl i Albrecht
Haushofer. Iako ni jedan ni drugi nisu imali nita sa Heovim le
tom, oigledno je bilo da se cela Haushoferova grupa nala na uda
ru vlasti zbog kritikog odnosa prema aktuelnom razvoju dogaa
ja i zbog sumnje da sabotira Hitlerov ratni kurs.39
Hitlerov napad na SSSR zapoeo je 22. juna 1941.
Istog dana Winston Churchill je odrao govor podrke SSSR-u u
borbi protiv Nemake, najavljujui stvaranje novog antihitlerovskog bloka. Bio je to onaj isti ovek koji je 1918. najagilnije zago
varao intervenciju saveznika u Rusiji radi ruenja boljevike vla
sti i koji je 1945. prvi nagovestio sputanje "gvozdene zavese iz
meu Zapada i Istoka". Oigledno, Churchill je bio beskompro
misni borac protiv totalitarizma, ali i politiar koji je imao dovolj
no oseaja za geopolitiku da prepozna koji totalitarni reim u
datom momentu predstavlja veu opasnost po zapadne demo
kratske ustavne drave. Pruajui privremenu pomo SSSR-u,
dok opasnost od Treeg rajha ne bude otklonjena, on je definitiv
no stavio taku na Haushoferovu geopolitiku teoriju (kojoj je ve
Hitler zadao smrtni udarac): svet se nije podelio na anglosakson
ski imperijalistiki blok i evroazijski kontinentalni blok nego na
hitlerovski blok i antihitlerovski blok. A kada je ovaj drugi blok
odneo pobedu nad prvim, Evropa (pa i ceo svet) ula je u novu podelu - izmeu demokratskih ustavnih drava i socijalistikih to

3 8 H e o v sp e k ta k u la ra n i m is te rio z a n let u E n g le sk u b io je ra zliito tu m aen :

o d isp u n je n ja tajn e m is ije p o H itle ro v o m n alo g u d o je d n o s ta v n o g d e ze rtira n ja u stra h u o d p re d sto je e g rata na d v a fro n ta i s k o ro g n e m a k o g p o ra za . P o
s v e m u su d ei, o v o d ru g o o b ja n je n je (k o je n e is k lju u je m o g u n o s t d a je H e
z a is ta im a o n eke p re g o va ra k e n am e re) b lie je istin i.
3 9 H a u sh o fe r je u sp e o d a d o iv i kraj T ree g rajh a, da b i o d m a h p o to m iz v rio
s a m o u b istv o .

449

talitarnih reima - ija e linija razgranienja prolaziti preko (iz

nova smanjene) teritorije Nemake.

4. Rat rasa 19411945.

Iz svega to smo mogli da vidimo u prethodnom odeljku namee
se vrlo jasno zakljuak da je Hitler bio kljuna linost koja je upor
no i nepokolebljivo terala Trei rajh u katastrofu Drugog svetskog
rata. Eliminacijom Rohma 1934. bio je odluen dalji tok "narod
njake revolucije - umesto nastavka terora prema vlastitom sta
novnitvu, slinom onom koji se odigravao u SSSR-u, pobedila je
Hitlerova linija, koja je traila najvei mogui konsenzus u naro
du, kako bi ga pripremila za spoljni rat - Drugi svetski rat. Posto
je razliiti teorijski pokuaji da se objasni politiko ustrojstvo Tre
eg rajha, ali se svi slau u tome da je to bio heterogeni konglome
rat sila (Ruck, 1992: 41), koji nije imao ansu da izbegne rat bez
uklanjanja Hitlera sa mesta voe. Hitler je, drugim recima, bio ona
motorna snaga koja je vodila Trei rajh, a sa njim i ceo svet, u Dru
gi svetski rat (Bracher, 1992: 580).
Ako se to prihvati kao manje-vie nesporna konstataci
ja, ostaje problem da se objasni Hitlerova tvrdoglavost u odbijanju
mogunosti da ue u iskren savez sa SSSR-om, prihvati Haushoferovu ideju stvaranja evroazijskog kontinentalnog bloka i onda,
kao njen deo, ue u rat protiv anglosaksonskog imperijalistikog
bloka. Otvaranje ovog problema povlai za sobom i pitanje odno
sa izmeu dva najvea totalitarna reima 20. veka: Treeg rajha i
SSSR-a. Najvie truda u proteklih desetak godina u obrazlaganju
teze da se ovaj odnos mora razumeti kao osnovno, principijelno i
nepomirljivo neprijateljstvo uloio je nemaki istoriar Ernst Nolte. Nolteova teza glasi da boljevizam i (antiboljeviki) naciona
lizam, kakav je stvoren u Italiji i Nemakoj posle Prvog svetskog
rata, predstavljaju dve razliite ideologije koje su praktino ceo
meuratni period pripremale Drugi svetski rat. Iza ovih ideologi
ja svrstale su se "partije graanskog rata, koji je zaista buknuo u
Rusiji, a u Italiji i Nemakoj samo tinjao, dok faisti i nacionalsocijalisti nisu osvojili vlast i uspostavili svoje totalitarne reime.
Meutim, stvaranje faistike Italije i Treeg rajha nije otklonilo
opasnost od graanskog rata, nego ju je zapravo jo vie zaotrilo

450

na meunarodnom planu. U skladu sa ovom postavkom, Nolte

zakljuuje da je 30. januara 1933. u Nemakoj na vlast dola "revolucionarno-antirevolucionarna protivpartija graanskog rata (Nol
te, 1991b: 29), koja je, sasvim logino, 22. juna 1941. ula u rat sa
"prvom partijom graanskog rata u SSSR-u. Nemako-sovjetski
rat, dodue, nije bio "ist graanski rat, jer su se u njega umeale
i zapadne sile, ali Nolte smatra da su to bile "sluajnosti", koje su
"igrale znaajnu ulogu u ishodu rata, ali ne i u njegovoj prirodi
(Nolte, 1991b: 31). Nakon sloma Treeg rajha, "svetski graanski
rat se po Nolteu nije zavrio, nego se nastavio u vidu hladnog ra
ta, tj. trajao je sve do 1989, kada je definitivno okonan (Nolte,
1991b: 117-133).
Brojni kritiari su odmah primetili daje u svojoj anali
zi Nolte nacionalsocijalizam praktino redukovao na antiboljevizam i da je gotovo u potpunosti zanemario antisemitsku kompo
nentu nacionalsocijalizma. Svestan ovog problema, Nolte je na
jednom mestu priznao da Hitlerov antiboljevizam "dodue nije
njegov svetonazor, ali je to priznanje odmah relativizovao nita
manje spornom tvrdnjom da je on "osnova na kojoj taj 'svetona
zor poiva (Nolte, 1993:351). To, drugim recima, znai da je Hi
tlerov antisemitizam bio najue povezan sa njegovim antimarksizmom i da iz Hitlerovog antimarksizma treba da se interpretira
njegov antisemitizam (Nolte, 1993: 367): Antisemitizam je bio
ubistven samo zato to je mogao biti povezan sa jednim mnogo
jaim socijalnim fenomenom nego to je egzistencija jevrejske
manjine. Taj jai fenomen bio je onaj marksizam koji je dokazao
da je u stanju da prigrabi svu mo i da ostvari svoje razorne poten
cijale, a odluujua, zlokobna kopa bio je jevrejski boljevizam
(Nolte, 1991b: 35). Iz Nolteove interpretacije proizlazi da je Nacionalsocijalistika nemaka radnika partija u Hitlerovim oima
trebalo da bude nita drugo do antiboljevika partija boljevike
zatvorenosti i svetonazornog jedinstva, koja na mesto kapitaliste
kao objekta mrnje stavlja Jevreja i istovremeno preuzima neke
temeljne stavove vene levice, kao recimo one o borbi potlaenih
protiv svojih ugnjetaa (Nolte, 1993:354)Nolteovo tumaenje nastojalo je da revidira preovlaujue tumaenje po kojem je antisemitizam, a ne antiboljevizam,
bio glavna pokretaka snaga nacionalsocijalizma i po kojem je za

451

razumevanje nacionalsocijalizma mnogo potrebnije "dijahronijsko razumevanje razvoja nemakog antisemitzma, nego "sinhronijsko razumevanje odnosa u kojima su stajale totalitarne partije
u Evropi posle Prvog svetskog rata. Iako nema nikakve sumnje da
je Nolte pruio neke veoma korisne uvide u funkcionisanje nacio
nalsocijalizma i doprineo izbalansiranijoj slici o njemu, glavnina
teze o antiboljevikoj prirodi nacionalsocijalizma ostala je krajnje
sporna. Karl Dietrich Bracher je npr. na nju reagovao tako to je
odluno ustao u odbranu stanovita po kojem je u osnovi nacio
nalsocijalizma stajao prevashodno antisemitizam, a ne popularni
antiboljevizam. Zaokret u politici, koji se 1939. dogodio prema
SSSR-u, konstatuje Bracher, prema Jevrejima je bio nezamisliv.
Zato Hitler nije bio anti-Lenjin, kao to ni nacionalsocijalizam ni
je bio negativ boljevizma, bez obzira na sve imitacije komunisti
kih tehnika vladavine i podjarmljivanja (Bracher, 1992:582-584).
Iz ranijih izlaganja ve smo mogli da vidimo da se iza
Hitlerovog verbalnog antiboljevizma krio jedan veoma ambiva
lentan stav prema boljevizmu, u kojem je bilo i dosta osporavanja,
ali i dosta ugledanja. Mutatis mutandis, isto bi se moglo rei i za Hitlerov antisemitizam. Iza njegovih antisemitskih tirada krilo se
stanovite koje se nadovezivalo na vievekovnu protestantsku am
bivalentnost prema Jevrejima, koja se sastojala u tome to su Jevreji doivljavani kao uzor ali u isto vreme i kao konkurent za status
"izabranog naroda,40 ba kao to su doivljavani i kao prototip-

4 0 D o b ro je p o z n a to da je M artin L u th e r p o k a z iv a o v elik i a n tiju d aizam . L u th er

se isp rv a n ad ao da e velik i d e o je v r e ja p rid o b iti za h rian stvo , to bi d o p rin elo k o n an o j p o b edi reform acije, p a i tim e i "g r e n o g sv e ta . O v a m e sija n sk a
n ad a z a v rila je na kraju u go rk o m ra zo a ra n ju , k ad a ni svi h rian i, a kam o li
Je v re ji n isu prih vatili jevan elje (C o h e n , 1 9 6 3 : 5 0 ) . P o to su n jegovi p o k u a ji
d a n em ak e Jevreje preobrati n a h ri a n stv o d o ive li n eu sp e h , Lu th ero v a n ti
ju d a iz a m z avrio je u slepoj m r n ji p re m a Je v re jim a , na koju e se k a sn ije v e
o m a e sto pozivati n ac io n also c ija listi. S a s v im su d rugaije stvari sta ja le sa
C a lv in o m , k o ji nije im ao p riliku d a u p o z n a ije d n o g Je v re ja (u F ran cu sk oj im je
p ris u s tv o b ilo zab ranjen o) i k o ji je, s a m im tim , b io lie n b ilo kakvih p re d ra su
d a o n jim a . K a o veliki o b o avalac S t a ro g z a v e ta C a lv in je od en eve n asto ja o
d a s tv o ri je d n u teokratsku rep u b lik u k o ja b i b ila n a jb li a in te g raln o -ju d a istik o m id e a lu drave-hram a. O sim to ga, C a lv in i n jego vi sledben ici su se, kao
v o d e i h eb reisti i poznavaoci S ta r o g zaveta, n a jv i e an gaovali na to m e d a o i
v e sta ro z a v etn u sliku "iz ab ra n o g B o je g n a ro d a i d a je uine idealo m p ro te-

452

ski komunisti41 i prototipski kapitalisti.42 Sve ove protivrenosti

su jo vie zaotrene u nemakom antisemitizmu, koji je pomenute predstave poeo da povezuje sa osnovnim doivljajem jevrejske
("rasne) zatvorenosti i ekonomske snage. Ve kod Hitlerovog uista n a ta ( G e is s , 1 9 8 8 : 1 3 5 ) . T im e su u n ajveoj m eri uticali na stv ara n je ev ro p
s k ih n ac io n aliza m a , k o ji su p o e li d a d o b ija ju sv o je p rve o b rise u p ra v o to k o m
1 6 . vek a. E v ro p sk i n aro d i, k o ji su prih v atili k a lv in iz a m , p o sta li su v e o m a p ri
jem ivi za sta ro z a v etn u s lik u "iz a b ra n o g n a ro d a ", k o ji je, na o sn o v u sv o jih s u
p e rio rn ih m o ra ln ih k valiteta, o d B o g a d o b io m is iju u o v o ze m aljsk im z b iv a n ji
m a i z ato treba d a se u z d ig n e iz n a d d ru gih n aro d a. A nee p ro i m n o g o v re m e
n a d a rela tiv n o v elik i broj m e u n jim a po n e d a o se a z a v ist p rem a n aro d u
koji sebe sm atra p ro v o ro en im , o m ilje n im d e teto m B o ga O c a , p riz n aju i, p a
ra d o k sa ln o , n a taj nain Je v re jim a "n jih o v o p ra vo n a p rvo ro d stv o i o m ilje n o s t"
k o d B o g a O c a (F ro jd , 1 9 7 9 : 9 7 - 9 8 ) .
4 1 U p o e tk u je s ta ro z a v etn i te k s t sh va ta n ta k o b u k v a ln o da su p o jed in e p ro te
sta n tsk e se k te z a g o v a ra le p o v ra ta k je v re jsk o m n a in u ivota, p a a k i p rih vatan je je v re jsk o g id e n tite ta . U E n g le sk o j, o d a k le su Je v re ji bili jo 1 2 9 0 . p ro terani, n eke p ro te sta n tsk e sek te su u 1 6 . i 1 7 . v e k u s a s v im b u k va ln o p rih v atile
S ta ri zavet, p o vu k le kra jn je k o n se k v e n c e i p o e le d a iv e p o re lig io z n im o b i
a jim a Je v re ja i d a se o b rez u ju . T a k o e su zap o ele i in cija tiv e d a se u k in e z a
b ran a b o ravk a Je v re ja u E n g le sk o j i d a im se o m o g u i p o vra ta k u z em lju (P o
liako v, 1 9 8 9 : 1 0 1 ) . Z a n im ljiv je u to m s m is lu d o g a a j k o ji se z b io 8 . aprila
16 4 9 , u b liz in i K o b a m a , 4 -5 m ilja ju n o od L o n d o n a . T o g d a n a je g o m ila lju
d i d o la d a na je d n o m p o lju , k o je im n ije p rip a d a lo , sad i ku k u ru z . V o a im je
b io b ivi leveler, o tp u te n iz v o jsk e , W illia m E vera rd , a n jeg o v p rvi p o m o n ik
je b io n ik o d ru gi d o b u d u i d ig e rsk i p rv a k G e ra rd W in s ta n le y . K a d a je E v e
rard u h ap e n i d o ved e n k o d F airfa x a, iz ja v io je d a, k a o i v e in a lju d i k o ja seb e
n az iva (A n g lo ) S a k so n c im a p rip a d a "ra si Je v re ja " (n a v . p re m a: B ern stein ,
1 9 6 4 : 1 3 2 ) . Isti o b iaj p o s to ja o je i u m n o g im d ru g im re lig io z n o -k o m u n isti k im zajed n ic am a u 1 6 . i 1 7 . vek u . A n a b a p tis ti u M in s te ru n azivali su se npr.
Izra elitim a , p o to je u Izra elu , kako sved o i S tari zavet, v lad a lo k o m u n isti k o
u reen je: n ije b ilo s iro m a n ih , n ije b ilo k am ata, n ije b ilo ek sp lo a tacije.
4 2 C a lv in o v a te o rija p re d estin a cije, k o ja je v id ljiv i (n p r. e k o n o m s k i) u s p e h na
z e m lji sta v lja la u k o n te k st o d n o sa iz m e u B o g a i n je g o v ih iz ab ra n ik a, v e o m a
je n a lik o v a la na sta ro z a v e tn o u en je o n a g ra d a m a i k a z n a m a za d o b re, o d n o
s n o lo e p o stu p k e ( G e is s , 19 8 8 : 1 3 5 ) . S v o je v re m e n o je W e rn e r S o m b a rt, u
p ro tiv sta v u p rem a M a x u W e b eru , fo r m u lis a o te o riju p o ko jo j je sv e o n o to
je u p ro te sta n tsk o j etici s tim u lisa lo "d u h k a p ita liz m a b ilo z a p ra v o o v a p lo e n je d u h a ju d a iz m a , o d n o sn o "r a c io n a liz m a " S t a ro g zave ta i T a lm u d a
(u p o r. S o m b a rt, 1 9 2 0 : V -V l i 2 2 5 - 2 9 5 ; W e b e ro v o d g o v o r n a o v u k ritik u se
m o e nai u fu sn o ta m a za d ru g o iz d an je n jeg o ve Protestantske etike i duha ka

pitalizma, k a o i u Privredi i drutvu: u p o r. W e b e r, 1 9 8 9 : 1 6 4 - 1 7 0 i V eb er, 1 9 7 6 :

1: 4 2 0 - 4 2 2

i 5 1 1 - 5 2 2 ) . N e ulazei u o vu p o le m ik u , na o v o m m estu se m o e

453

telja Houstona Stewarta Chamberleina prisutna je ideja da je juda

izam ratnika religija, koja je tokom poslednja dva i po milenijuma
uspela da stvori veoma opasnu rasu, koja preti da osvoji ceo svet.
Chamberlainova je poruka gemanskoj (arijevskoj) rasi da se ugle
da na jevrejsku rasu i da se dobro spremi za konaan obraun sa
njom, koji e odluiti o vladavini nad celim svetom.43 To je bila ona
kobna duhovna matrica, koja je nastala u nezdravoj atmosferi ko
vanja imperijalistikih planova u Drugom rajhu, da bi tokom Vajmarske republike bila razraena u nacionalsocijalistiku ideologi
ju. U toj matrici je germanska (arijevska) rasa ve de facto uvuena
u jedan opaki rat protiv mnogolikog "jevrejstva, koje je uz pomo
i kapitalizma i komunizma, uspelo da sebi (tj. svojoj svetskoj vladi)
potini pola sveta i koje se nee umiriti dok ne pokori i njegov osta
sam o ko n stato vati da su se i S o m b a rt i W e b er slagali o ko to g a d a je "jev re jstv o
b ilo v e o m a ja k fa k to r razvitk a m o d ern o g ka p ita listik o g siste m a (V eber, 1 9 7 6 :
i: 5 1 2 ) . P o n ekad je taj "fa k to r d elo vao sp o n tan o , u z a v isn o sti o d fu n kcio n isanja sam e logik e trita, d o k je p o n ek ad izisk ivao do d a tn u p o d rk u drave u sla
m anju sp o n tan o n astalih d ru tven ih prepreka s lo b o d n im tr in im kretanjim a.
T ak o je u E n gle sk o j, to k o m P ro tek to rata, C ro m w ell p red u zeo o zb iljn e m ere za
o m o gu avan je povratka Jevreja, pre v ash o d n o elei da isk o risti n jih o vu eko
n o m sk u sn a g u za p ro sp eritet E n gle sk e . T a n jego va z a m isa o o d m ah je n aila na
ila v o tp o r kon zervativaca, n a e lu s a W illia m o m P ryn n eo m , ko ji su zapoeli sa
h u k an jem jav n o sti p ro tiv Jevreja, b o jei se p o n ajvie n jih o ve trgovake k o n k u
rencije. Iak o je C ro m w ello va in icijativa da se Jev rejim a o ficije ln o o m o gu i p o
vra ta k d o ivela n eu speh, on i su ipak poeli da p ris ti u i da se, preutn o to lerisan i, uklju u ju u en gleske privredne to ko ve (P o liak o v, 1 9 8 9 : 1 0 4 ) . A m b iv alen t
n o st ta k v o g n jih o v o g p o lo aja po kazae se u n are d n im vek o v im a kao plo d n o
tie za stvaran je on ih an tise m itsk ih p red stava k o je e Jevrejim a p ripasti o d g o v
o rn o st z a sva "z la kap italizm a .
4 3 U je d n o m p is m u H o u sto n S te w a rt C h a m b e rle in je p is a o : "U b e e n s a m d a je
u je d n o m p o s e b n o m , ak v rlo s u t in s k o m s m is lu , n a [e n g le sk i] n aro d n a j
sn a n iji n a sv etu u b orb i za o p sta n a k , tako d a n ije d n a o v o z e m a ljsk a s ila n ije
u s ta n ju d a ga u n iti - sve d o k o sta je m o v e rn i se b i i tru d im o se da, d o k p r o
iru je m o s v o ju v lad a vin u , n ik a d a n e p o v e a m o n a o strv sk i o b zo r. [...] T o je
v e lik i p rin c ip k o ji lei u o sn o v i sv ak e p o litik e . M o je p ra v o . I o n o to iz a z i
v a m o j o tp o r n ije in jen ica da se taj p rin c ip p riz n a je n eg o d a se sta ln o p r ik r i
v a m a n tilo m h ria n stva, p o ten ja , s a p a tn i tv a i d ru g ih lep ih o se a n ja. [...]
B o rb a za o p s ta n a k je, sa svih s tra n a p o s m a tr a n o , je d n a z a stra u ju a p re d sta
v a , ali je z a to jed an od n ajv e li an stv e n ijih fe n o m e n a p riro d e . O n a n ije n i m o
ra ln a ni n em o ra ln a , kao to to n ije n ije d n a la v in a ili v o d o p a d N ijag a re. M o
ra ln a le p o ta p rilii u m e tn o sti i filo z o fiji. [...] N e g o h ajd e d a h la d n o k rv n o s p a
lim o N o v i Z a v e t i da se p o k o rim o s a m o Je h o v i, B o g u rata, ko ji je u n a im s r
c im a u v e k b io stvarn i B o g (C h a m b e rla in , 1 9 3 4 : 4 3 8 ).

454

tak. A tada e se desiti neka vrsta smaka sveta, poto je opta destukcija jedini postojani cilj viemilenijumske jevrejske zavere.
U tu matricu se ruski boljevizam idealno uklapao, kako
zbog poznatog antisemitizma u carskoj Rusiji (iji su reim bolje
vici sruili), tako i zbog ogromnog broja Jevreja meu boljevikim
voama. Jedan od bitnih faktora koji su opredelili nacionalsocijalistiku interpretaciju revolucije i vladavine boljevika u Rusiji bio
je dolazak velikog broja radikalno antisemitski nastrojenih ruskih
emigranata u Nemaku, koji su imali svoju verziju "prave prirode
Oktobarske revolucije. Pored vodeih m.enjevika i socijalnih revo
lucionara, koji su takoe emigrirali u Nemaku i koji su imali veli
kog uticaja u formiranju stavova nemakih socijaldemokrata o Ru
skoj revoluciji, u Nemakoj je delovalo desno, ekstremeno konzerv
ativno krilo ruske emigracije, koje se obraalo nemakim antisemit
skim krugovima i kod njih nailazilo na najvee odobravanje i podr
ku (Merz, 1995:496-497). Tako je Fjodor Viktorovi Vinberg od
mah po prispeu iz Rusije lansirao tezu 0 Jevrejima kao pravim po
kretaima Ruske revolucije i pozvao Nemce na njihovu eliminaciju.
On je sredinom januara 1920. izdejstvovao objavljivanje prevoda
Protokola sionskih mudraca na nemaki jezik (a u izdanju novoosno
vanog Udruenja protiv drskosti jevrejstva). Uspeh nije izostao i
Nemaka je bila ubrzo preplavljena stotinama hiljada primeraka
ovog izdanja. Rauna se da je do Hitlerovog dolaska na vlast ovo iz
danje Protokola sionskih mudraca tampano u najmanje 28 izdanja.
Najotvoreniji za ovu vrstu antisemitskog uticaja bili su
upravo nacionalisocijalisti: tu su oni mogli da nau vezu izmeu
komunizma i Jevreja (Pipes, 1994: 257; Kon, 1996:126 i dalje).44
4 4 A n tis e m itiz a m je b io s n a n o p risu ta n u p ro g ra m u N a c io n a lso c ija listi k e nem ake ra d n ik e p a rtije, ko ji je ve b io na sn a z i ka d a je H itle r p ris tu p io p a rti
ji (k o ja se ta d a jo u v e k z v ala N e m a k a ra d n ik a p a rtija ). N a je d n o m m estu
u p ro g ra m u p is a lo je: " D o s t a n am je to g a d a se s o c ija liz a m is k o ri a v a kao
p a rav a n za n o v a n e p ek u la cije . M i n e em o d o p u s titi d a se rad n ici i d a lje
z lo u p o tre b lja v a ju k a o p rik riv e n e z a titn e tru p e b e r z a n s k o g i k re d itn o g k a p i
tala, Je v re ja . M i h o em o p o te n i i is tin sk i s o c ija liz a m . K a s n ije su i sv e o n e
so c ija listi k e ili k v a z iso c ija listi k e o d re d b e p ro g ra m a tu m a en e u r a sis ti
k o m k lju u , ta k o da su se so c ija listi k i z ah te vi u p ra vljali sa m o p re m a jevrejs k im k a p ita listim a . T o je, u o sta lo m , b io ra z lo g to je s o c ija listi k o k rilo
p a rtije sm a tra lo d a se ra z v o d n ja v a s o c ija listi k i p ro g ra m p a rtije i to je p o e
lo d a u sve v eem b ro ju n a p u ta p a rtiju (P la c k , 1 9 8 5 : 2 5 5 ) .

455

Gottfried Feder je tako ve juna 1920. u Vlkischer Beobachtern pi

sao o "diktaturi profitarijata (tj. Jevreja), iji je boljevika "dik
tatura proletarijata u Rusiji sastavni deo,45 i pozivao na "svetsku
revoluciju" kojom bi se oborile sve vlade pod jevrejskom kontro
lom, bilo da su kapitalistike, bilo da su komunistike (Merz,
1995:451). Iste godine Hitler je poeo da objanjava svojim sledbenicima da je "Oktobarska revolucija" bila katastrofa koja je
snala ruski narod zbog njegove pravedne borbe protiv "svetskog
jevrejstva. Boljevizam je otuda za Hitlera ve tada predstavljao
jevrejsku odmazdu, koja ima dva dela: teror, kao oblik iste "vo
lje za destrukcijom,46 i despotiju, koja ima za cilj sistematsko
zatiranje ruske nacionalne volje i njeno dovoenje pod vlast
"svetske jevrejske vlade (pod kojom se ve - na temelju kapita
lizma - nalaze "pojevrejene demokratije).47 Ali, ba kao to je
jevrejska rasa svojom zatvorenou, eugenikom, trajnou,
snagom itd. - trebalo da predstavlja uzor za germansku rasu, ta
ko se i boljeviki dril pokazao kao odlian primer za oponaa
nje. Da bi se pobedilo "svetsko jevrejstvo, smatrao je Hitler,
moraju se dostii njegova najvea dostignua kako na zapadu ta
ko i na istoku: na zapadu je to bio reim industrijske (naroito
vojne) proizvodnje, a na istoku totalitarni reim (lien slabe ta
ke obnovljenog patrimonijalizma, koji je bio poguban za privred
ni napredak).

4 5 Z a n im ljiv o je d a je M u s s o lin i ve 1 9 1 9 . p o e o d a z a s tu p a tezu d a jev re jsk i

b an k a ri u L o n d o n u i N ju jo rk u o n e m o g u a v a ju p o b e d u B ele a rm ije u R u s iji,
p o m a u i tak o s v o jim s u ra s n ic im a u M o s k v i i svete i se a rije v sk o j ra si i h ri a n stv u (N o lte , 1 9 9 0 : 1 9 1 ) .
4 6 N a c io n a lso c ija listi su u p o b u n i k ro n ta tsk ih m o rn ara v id e li p o sle d n ji, ta k o
rei o a jn i k i p o ku aj "n a c io n a ln e R u s ije d a s a grb ae zbaci jaram jev re jsk e
tira n ije. K a d a je taj p o k u a j p ro p a o , n a c io n a lso c ija listi su m o g li d a z ak lju e
d a je R u s ija p o svoj p rilici z au ve k iz g u b lje n a i d a e je Je v re ji vrlo b rzo p re tv o
riti u p u s tin ju !
4 7 K a d a p o n e D ru g i svetsk i rat, H itle r e sp ro v e s ti g en o cid n ad Je v re jim a , ru
k o v o d e i se d vam a m o tivim a : g o lo m v o ljo m z a d e stru k c ijo m i e ljo m d a
o d "je v re jsk e svetsk e v la d e (u ije je p o s to ja n je b io u b e e n ) iz n u d i o k o n a
n je rata (H e er, 1 9 8 9 : 3 5 0 ) . K a o to m o e m o d a v id im o , H iltero v o p o s tu p a
n je p re m a Jev rejim a u D ru g o m s v e ts k o m ra tu u p o tp u n o sti je o d g o v a ra lo
n je g o v o m sh v a ta n ju p o stu p a n ja ( " o d m a z d e " ) Je v re ja p re m a R u s im a n a k o n
O k to b a rs k e revo lu cije .

456

To je bio, u najkraim crtama, defanzivni cilj Hitlerove

narodnjake revolucije". Taj deo e, kao svojevrsna antijevrejska
revolucija (Mosse, 1991: 307) biti kompletiran tokom Drugog
svetskog rata, koji je poveden sa ciljem da se nanese konaan po
raz ovoj rasi Antihrista. U tome se nacionalizam, kao pokret
ovozemaljskog rasistikog spasenja, nadovezao na dva milenijuma dugu teoriju i praksu hrianskog (pre svega katolikog) anti
semitizma, radikalizovao je i sproveo u dotad nezamislivim razmerama industrijskog genocida (Riedl, 1997: 53-54). Meutim,
Hitlerova "narodnjaka revolucija imala je i ofanzivni deo: da se
- nakon pobede nad Jevrejima kao najveim konkurentom - us
postavi germanska vladavina nad celim svetom. Ernst Nolte je sa
svim u pravu kada u Hitlerovom antisemitskom programu otkri
va i komponentu racionalizacije nemakog poraza u Prvom svetskom ratu: U Jevrejima je trebalo videti uzrok poraza [u Prvom
svetskom ratu] i pre svega unutranjeg razdora Nemake, koji je
spreio da bude realizovan prirodni odnos nemakog gospodstva
nad Evropom" (Nolte, 1987:122). A ako su Jevreji izazvali unutra
nji razdor u Nemakoj i time osujetili prvi pokuaj uspostavljanja
vladavine Nemaca nad celom Evropom (odnosno, perspektivno,
nad celim svetom), onda e uklanjanje Jevreja iz Nemake omogu
iti uspeh prilikom drugog pokuaja. U svakom sluaju, za Hitlera je narodnjaka revolucija, zapoeta 1933, imala sasvim jasan
cilj u izdizanju nemakog naroda u vladajui narod na svetu (Bullock, 1967:381-382).48
Da bi se ostvario ovaj konaan cilj "narodnjake revo
lucije Hitler je vrlo brzo u Nemakoj uspostavio poredak "rata u
miru", koji je prouzrokovao veliki porast nacionalistike integra
cije i militantne mobilizacije Nemaca i smanjivanje otpora nacionalsocijalistikoj vlasti na minimum (Nolte, 1990:352 idalje, Dahrendorf, 1968: 416). Iako je sasvim izvesno da je veliki deo sta
novnitva Nemake, pa ak i samih lanova partije, oseao odvrat
nost, ili barem ravnodunost prema egzekuciji brojnih (stvarnih
ili samo izmiljenih) neprijatelja Treeg rajha, Jevreja pre svih

4 8 B u llo c k ta k o e d o d a je d a je n a ro d n ja k a re v o lu c ija im a la i cilj d a iz d ig n e

a rije v sk u rasu u vlad a ju u k a stu u n e m a k o m n aro d u (ali i u s v im d ru g im n a
ro d im a k o ji b u d u p o tp ali p o d n em a k u d o m in a c iju ).

457

(Kon, 1996: 204-205), to ne sme da zamagli injenicu da je zai

sta veliki broj Nemaca mogao biti ukljuen u brojne akcije ubija
nja, pljakanja ili samo poniavanja bespomonih rtava. S jedne
strane, u tome je ba kao i u boljevikoj Rusiji veliku ulogu
igrala agresija kao posledica osloboene frustracije: "Iza slepog
zverstva pripadnika SA esto se mogla osetiti neobuzdana mrnja
onog resantimana protiv svih koji su stajali bolje socijalno, du
hovno ili telesno i koji su sada, kao ispunjenje najneverovatnijih
snova, dospeli u njihove ake (Arendt, 1962: 663). No, na zver
stva nisu bili spremni samo oni socijalno, duhovno i moralno
hendikepirani (koji su napokon stekli tako dugo sanjanu priliku
da se osvete onima za koje su verovali da su bili uzrok njihove ra
nije patnje). Brojni izvetaji egzekutora najgnusnijih zloina svedoe o njihovoj "radosti to im se ukazala prilika da ih izvrava
ju, dok su same egzekucije ponekad poprimale karakter pravih
"popularnih zabava (Klee, Dressen i Riess, 1991: 76 i 108).
Goldhagenova studija o egzekucijama koje su sprovodili policijski
bataljoni pokazuje da u njima nisu uestovali samo sadisti i pato
loki tipovi. Upravo suprotno, u njima su bili raynopravno zastu
pljeni i oni sasvim "obini Nemci, koji su, kada su dobili odreene ruke, delovali posebno krvoedno u iskorenjivanju Jevreja
(Goldhagen, 1998: 203).49 Iako su u ubijanju uestvovali samo
oni koji su to eleli, tj. doborvoljci, pokazalo se da ih je uvek bilo
dovoljno, tako da "posao nikada nije trpeo zbog pomanjkanja
ubica. Romantiarski zanos, koji je zahvatio pravoverne boljevi
ke prilikom ubijanja, muenja, pljakanja, silovanja itd. "klasnih
neprijatelja sada je zahvatio i nemake ratnike koji su na isto
nom frontu ruili "diktaturu profiterijata i gradili imperiju super
iorne germanske rase.
Glavnina policijskih bataljona u Treem rajhu, o koji
ma je pisao Goldhagen, bila je sastavljena od tzv.
Weltanschauungskriegera, tj. od ratnika koji se bore za stvar svetonazora. Takav tip ratnika doao je do izraaja prvi put u SS i SA ve

4 9 M e u p rip a d n ic im a p o licijsk ih b a ta ljo n a b ilo je "ra sp o ja sa n ih , s a d is ti k ih

u b ic a , "re v n o sn ih , ali m a lo d u n ih u b ic a , "p r e d a n ih d elata, ali bez lik o v a
n ja ", a b ilo je i "sag la sn ih , ali n e s p o k o jn ih i ra strz a n ih u b ic a" (G o ld h a g e n ,
19 9 8 : 2 7 4 ).

458

tokom dvadesetih godina. Oni nisu primali "nareenja u slube

noj stvari, nego samo nareenja u stvari svetonazora, i ne samo
to nisu priznavali izdajniku (Vajmarsku) dravu, nego su je i
svim sredstvima nastojali unititi. Njihova bezgranina pokor
nost i poslunost bila je rezervisana iskljuivo za linost Adolfa
Hitlera (Buchheim, 1982: 218). To je poelo da stvara velike pro
bleme nakon smrti Hindenburga, poto je, sada ve i u samom
Vermahtu, poelo preplitanje "nareenja u slubenoj stvari i na
reenja u stvari svetonazora. Ipak, opa e preovladati tek za vreme Drugog svetskog rata, zahvatajui praktino ceo Vermaht. Po
kuaj atentata na Hitlera 20. jula 1944. moe se delimino obja
njavati i kao pokuaj odbrane principa "nareivanja u slubenoj
stvari, a protiv "nareivanja u stvari svetonazora (Buchheim,
1982: 230-231).
Tako je nemaka vojska, nekada uvena po pruskoj di
sciplini i osamostaljenosti u odnosu na politiki vrh,50 srozana na
nivo Crvene armije. Weltanschauungskriegeri, koji su Drugi svetski
rat zapoeli kao "rat rasa, ili su stopama boljevika u prihvatanju principa objektivne i kolektivne krivice (o emu e jo biti rei
5 0 Raspadanje ove stare nemake vojske zapoelo je tokom Prvog svetskog rata,

kada je u oficirskom koru Nemake plemstvo skoro bilo nestalo. "Strahovi

ta rtva krvi pruskog plemstva prilikom zapadne ofanzive 1914. unitila je u
isto vreme njenu poziciju moi u vojsci i Rajhu" (Rosenberg, 1983a: 103).
Potiskivanje plemstva nastavilo se i u Vermahtu, koji je nastao posle Prvog
svetskog rata, tako da je 1943. broj plemia spao na svega 7,1% oficirskog ko
ra (D ulffer, 1997: 2 9 0 ). Na mesta plemia poeli su da dolaze graanski ka
drovi, zadojeni nacionalizmom i povodljivi za svakojakim luakim idejama.
Oni su u velikoj meri krivi za avanturistiki duh koji je zaposeo dobrovolja
ke trupe 19 19 . i 19 2 0 . Iako je taj duh 19 2 0 . privremeno nestao iz Vermahta,
kao posledica obaveza smanjivanja vojnog potencijala na osnovu Versajskog
mirovnog sporazuma, oficirski kor ostao je i dalje neprijateljski raspoloen
prema vlastima kojima je bio duan bespogovrnu poslunost. Vermaht je,
sve u svemu, do kraja Vajmarske republike ostao svojevrsna drava u dravi,
nepodlona kontroli Rajhstaga. Zbog toga je, uostalom, i mogao biti iskorien kao orue za unitavanje republike, im Hitler bude stupio na mesto
kancelara. A kada je ve jednom postao sredstvo u politikim borbama, nee
morati dugo da proe dok i sam ne postane potpuno ispolitizovana vojska,
ije e poslednje tragove profesionalnosti unititi upravo oni bivi pripadni
ci dobrovoljakih trupa koji su je 19 2 0 . napustili i u meuvremenu zauzeli
sve poluge vlasti u Treem rajhu.

459

u 4. odeljku 22. poglavlja). Uzimanje talaca i pripisivanje kolekti

vne odgovornosti za postupke sabotae protiv Vermahta prvi put
su primenjeni u Francuskoj septembra 1940. Tada su poele ma
sovne egzekucije, prilikom kojih se nije obraala panja na to da li
su ubijena lica pripadnici Pokreta otpora ili nisu. Ista pravila su
kasnije primenjivana i u drugim okupiranim zemljama (Child,
1954:148-149). Nacionalsocijalistika orgija ubijanja tako je ve u
zaetku poprimila pakleni tempo, uz koji bi, da nije okonana ve
posle est godina, brzo prevazila ak i sve dotadanje boljevike
terore.
Iako nikada nije dostigao tolike razmere totalitarizma
kao SSSR, Trei rajh je svog prethodnika i glavnog takmaca uveli
ko prevaziao po vojnom i privrednom razvoju, to mu je omogu
ilo da za rat rasa" mobilizuje toliki broj Weltanschauungskriegera da
je nacionalsocijalistiki projekt svetske revolucije zaista mogao
da ue u poslednju fazu realizacije. Ali, u tome lei i moda najve
a nevoljaTreeg rajha: njegova privreda, vojska i ideologija bile su
toliko superiorne u odnosu na rusku da su mu omoguile otpoi
njanje "svetske revolucije, ali su istovremeno od celog sveta na
pravile njegove neprijatelje. Suoen sa tako nadmonom silom,
koja se ujedinila protiv njega, Trei rajh je bio osuen da doivi
potpuni privredni, vojni i ideoloki slom. Na drugoj strani, SSSR,
koji nikada nije uspeo da toliko ojaa da bi mogao da pokrene
svetsku revoluciju i koji je kraj Drugog svetskog rata doekao na
strani pobednika, bie poteen od ovakve sudbine. Iako ni on ne
e izbei propast, barem e uspeti da svoj kraj odloi ulaskom u fa
zu postepenog truljenja (tj. fazu posttotalitarizma) i sve veih i
protivrenijih kompromisa, koji su ga na kraju moda i najvie
diskreditovali u oima njegovih podanika i poklonika. Takav kraj
je za nacionalsocijalizam bio nezamisliv - pod uslovom da se sa
njegovog ela ne ukloni Adolf Hitler. I upravo odatle proizlazi
kljuna razlika izmeu dvojice najveih totalitarnih tirana: Hitler
nikada nije doao na ideju da je vlast potrebno osvojiti i drati je
radi nje same (kao to je to bio sluaj sa Staljinom kada je pokorio
ceo SSSR) i da totalitarni reim treba da ima raison detre u dranju
sopstvenih podanika u pokornosti. On nije mogao nai mira sve
dok nije pobio sve Jevreje i osvojio ceo svet - ili, obrnuto, dok ni
je bio potpuno poraen. On nije imao ni volje, ni strpljenja za du

460
4

gorone strategije, diplomatsko nadmudrivanje i kalkulacije dobi

taka i gubitaka. On je jednostavno znao ta hoe i da to to hoe
mora sam da izbori hic et nunc.

5. Parlamentarni savet u Bonu 1948/1949.

Nemaka revolucija pokazuje slinosti sa Ruskom revolucijom
utoliko to njena prva rotacija nije zavrila (1933) povratkom u
onaj stari reim koji je revolucija u poetku oborila (kao to je bio
sluaj u Engleskoj i Francuskoj revoluciji) nego uspostavljanjem
totalitarnog reima.51 Meutim, ovaj totalitarni reim se od ru
skog razlikovao po industrijsko-tehnolokoj materijalnoj osnovi,
integrativno-mobilizacijskim kapacitetima i spremnosti da svoje
ekspanzionistike ambicije u kratkom roku realizuje uz pomo
ratnih sredstava. Mnogo dinaminiji, beskompromisniji i agresiv
niji, nemaki totalitarni reim uspeo je da izgradi impresivnu voj
nu silu, kojom je mogao da zapone rat protiv nadmonijeg nepri
jatelja i da do kraja 1941. pokori skoro celu kontinentalnu Evropu.
No, upravo ta snaga je predstavljala glavni uzrok propasti Treeg
rajha: rat se nije mogao dobiti na due staze i posle est godina
ogorene borbe obezglavljeni nacionalsocijalistiki reim morao
je da kapitulira, ostavljajui Nemaku u potpunom haosu, ruevi
nama i bez neke nove Socijaldemokratske partije Nemake, koja
bi zemlju sauvala od strane okupacije i strmoglavljivanja u pri
rodno stanje. Ruski totalitarni reim, iako skoro u svemu inferior
niji od svog nemakog mlaeg brata, doekao je 1945. kao pobednika sila i doao ak u poziciju da svoju imperiju proiri na isto
5 1 Z a n im ljiv o je p o m en u ti d a su se H in d e n b u rg , P ap en i S c h le ic h e r 1 9 3 2 . n o s i
li m ilju d a iz v ed u je d n u "m o n a r h ijsk u r e v o lu c iju , ali n isu zn ali k o g a bi d o
veli na p re sto: o stare li V ilh e lm I I je b e g o m u N iz o z e m s k u iz g u b io s a v u g led ,
n je g o v sin je u N e m a k o j ve o d a v n o iv e o iv o to m p riv a tn o g g ra a n in a , d o k
s u n jeg o vi sin o v i (V ilh e lm o v i u n u c i) b ili s a s v im m lad i i ja v n o sti n e p o z n a ti.
Je d in e n ad e p ru a o je b a v a rsk i p rin c R u p p re ch t, ali je n je g o v o p o s ta v lje n je za
n e m a k o g cara p o v la ilo za s o b o m p ro b le m e d in a s tijs k e sm en e. O s im to ga,
n ac io n a lso c ija listik a p a rtija , kao d o m in a n tn a p o litik a sn a g a na d e sn ic i,
u o p te n ije b ila p rista lic a o b n o v e m o n a rh ije . N a c io n a lso c ija listi i n jih o v e p ri
s ta lic e n isu h teli resta u ra ciju n eg o n o v u rev o lu c iju i H itle ro v o s a m o v la e , i o
tu in jen ic u su se razb ili svi re sta u ra cijsk i p lan o vi p o b o rn ik a m o n a rh ije ( H a ffn er, 1 9 8 7 : 2 2 5 ) .

461

nu Evropu (u sklopu koje, i na jedan deo Nemake). Kao to su

snaga i nadobudnost oterale Trei rajh u propast, slabost i oprez
su Sovjetski Savez spasili od te iste propasti, upuujui njegove
vlastodrce na razumnu spoljnu politiku, suspendovanje projekta
svetske revolucije i savez sa omraenim "klasnim neprijate
ljem, "imperijalistikim diktatorima i svima onima koji su u Hitleru ispravno prepoznali mnogo veu opasnost po svetski mir i
bezbednost nego to je bila opasnost koja je pretila od Staljina.
Tako su se sudbine dva totalitarna reima potpuno razile: Trei
rajh je brzo sagoreo u sopstvenom nezaustavljivom militarizmu,
dok je Sovjetski Savez nastavio da jo pola veka polagano trune i
propada, sve do onog momenta kada su sazreli uslovi da bude
uklonjen sa lica zemlje.
Iza Treeg rajha ostala je stravina pusto, kako u Evro
pi, tako i u samoj Nemakoj. Nemaka je sada bila ne samo bez
nacionalsocijalistike vlasti nego i bez drave uopte, a sudbina
Nemaca nalazila se u rukama okupatora. Okupatori, meutim, ni
su eleli da sprovode odmazdu nad stanovnitvom. Na Krimskoj
konferenciji od 3-11. februara 1945. Amerikanci, Englezi i Sovjeti
objavili su da njihova namera nije da "unite nemaki narod i da
se Nemaka moe vratiti u zajednicu naroda tek kada "nacionalso
cijalizam i militarizam budu iskorenjeni (Bericht", 1976: 229).
Ovaj zadatak "denacifikacije postavio se kao prioritetan u perio
du 1945-1948. Meutim, bilo je jasno da se Nemci ne mogu veno drati pod okupacijom i da e jednog dana morati da im se do
pusti da ponovo prionu na posao stvaranja drave i da okonaju
svoju revoluciju stvaranjem stabilnog ustavnog ureenja. Sudbina
Nemaca u drugoj polovini etrdesetih godina 20. veka tako je po
ela da pomalo nalikuje na sudbinu Engleza krajem osamdesetih i
poetkom devedesetih godina 17. veka: obe zemlje su pokorili
strani osvajai, koji ne samo da im nisu eleli nikakvo zlo, ve su
im nudili odluujuu pomo u izgradnji ustavne drave.
No, 1945. nije znaajna samo zbog toga to je u njoj
poraen Trei rajh, nego i zato to je ve tada zapoeo hladni rat
izmeu zapadnih demokratskih ustavnih drava i Sovjetskog Sa
veza. Taj momenat imao je velikog znaaja za dalju sudbinu Ne
make: tri okupacione sile (SAD, Engelska i Francuska) reile su
da svoje okupacione zone obezbede od talasa komunistikih pre

462

vrata, koji je u to vreme prelazio preko istone Evrope. Zato 1948.

nastupa definitivna podela izmeu ovih okupacionih zona, na jed
noj strani, i etvrte okupacione zone, koja je ostala pod kontrolom
SSSR-a i koja je ve iste godine dobila socijalistiki ustav, na dru
goj strani. Nemci koji su iveli u zapadnim okupacionim zonama,
uprkos neospornom nezadovoljstvu zbog podele Nemake, sa
olakanjem su doekali podizanje "gvozdene zavese, koja ih je
delila od uznapredovalog totalitarnog reima na nemakim teritorijama. Sami ministarski predsednici, koji su se nalazili na elu
zapadnonemakih zemalja u tri zapadne okupacione zone, goreli
su od elje da daju svoj doprinos podeli Nemake i za to e im se
vrlo brzo pruiti prilika kada na dnevni red bude dolo donoenje
ustava za deo Nemake u kojem su iveli.
Vojni guverneri tri zapadne okupacione zone predali su
1. jula 1948. ministarskim predsednicima zapadnonemakih ze
malja tri dokumenta. Najvaniji od njih bio je zakljuak London
ske konferencije est sila, odrane u junu iste godine, u kojem je
inicirano sazivanje ustavotvorne skuptine sa zadatkom da izradi
"demokratski ustav za federalnu dravu koji e tititi individu
alna prava i slobode njenih graana. Svaka zemlja je trebalo da
imenuje svoje predstavnike u ustavotvornoj skuptini po pravili
ma koja je ostalo da izrade parlamenti tih zemalja. U dokumentu
se kae da okupacione vlasti ovlauju ministarske predsednike da
sazovu ustavotvornu skuptinu do 1. septembra 1948. Na drugoj
strani, vojni guverneri su ovlaeni da pregledaju ustav koji bude
uradila ustavotvorna skuptina i da ga, ako nau da je u redu, proslede na ratifikaciju referendumom. Ustav je trebalo da stupi na
snagu kada ga budu ratifikovale dve treine zapadnonemakih ze
malja.
Tada se deava zanimljiv obrt. Sa sastanka ministar
skih predsednika u Koblencu 8-9. jula 1948. upuena je molba
vojnim guvernerima da se umesto ustavotvorne skuptine, za ko
ju se nisu stekli uslovi da se okupi, sazove jedan "parlamentarni
savet, sastavljen od predstavnika parlamenata pojedinih zemalja.
Taj "parlamentarni savet, smatrali su dalje ministarski predsed
nici, trebalo bi da donese samo jedan "osnovni zakon za jedin
stvenu upravu okupacionim zonama", a ne ustav (Mayer, 1976:
105-106). U poetku oni su ak mislili da treba da se donese tek

463

jedan organizacioni statut", ali je na kraju prevagnulo kompro

misno reenje da se donese "osnovni zakon. Tako moemo da vi
dimo da su najvie nemake vlasti jula 1948. predloile promenu
izvorne inicijative Londonske konferencije est sila i konstatovale
da (zapadna) Nemaka u tom trenutku nije u mogunosti da sa
ma sebi dodeli ustav dostojan tog naziva.
Tokom jula vojni guverneri su usvojili ovaj predlog i
promenili naziv "ustavotvorna skuptina u "Parlamentarni savet, a naziv "ustav u osnovni zakon. Kada je na taj nain po
stignut naelni konsenzus oko onoga to je valjalo initi, mini
starski predsednici su obrazovali odbor koji se sastao na ostrvu
u Simzeu da se dogovori o konkretnim smemicama za izradu
osnovnog zakona. Taj odbor je zasedao od 10. do 25. avgusta i
pripremio je uslove za poetak rada Parlamentarnog saveta u
Bonu.
U Bonu se 1. septembra sastalo 65 lanova Parlamen
tarnog saveta. Najvie je bilo lanova obnovljene Socijaldemokrat
ske partije Nemake i Hriansko-demokratske unije/Hrianskosocijalistike unije (po 27), zatim lanova Slobodno-demokratske
partije (5), a sa po dva poslanika su bile zastupljene Demokratska
partija, Centar i Komunistika partija Nemake. lanovi Parla
mentarnog saveta bili su saglasni da Osnovni zakon, koji budu iz
radili, nee biti rezultat pukog suvereniteta, poto bi samo celokupan i slobodan nemaki narod mogao imati i koristiti taj suve
renitet. Socijaldemokrata Carlo Schmid na plenarnoj sednici 6.
maja 1949. eksplicitno je rekao da je upravo nemogunost lanova
Parlamentarnog saveta da delaju kao predstavnici suverenog puka
razlog to e se dokument koji budu napisali zvati Osnovni zakon
a ne Ustav. U pitanju je bio, po Schmidovim recima, "provizorijum
kojim treba da se organizuje samo jedan dravni fragment, koji
ostaje otvoren kako u teritorijalnom tako i u supstancijalnom
smislu (Entstehungsgeschicke, 1951: 16). Upravo zbog toga su u
Preambuli i u 146 Nemci obavezani da naprave pravi ustav im se
za to steknu prilike.52

5 2 la n o v i P arla m en ta rn o g saveta su m n o g o d is k u to v a li o to m e d a li d a se 14 6
b rie ili n e, ali je n a kraju ip a k o sta o u te k s tu O s n o v n o g zak o n a ( Entstehung

sgeschichte, 1 9 5 1 : 9 2 4 - 9 2 5 ) .

Vojni guverneri su 18. marta 1849. dobili prvu verziju

Osnovnog zakona, na koji su imali primedbe i 25. marta su tekst
vratili na doradu. Za mesec dana u Frankfurtu su se sastale dele
gacije Parlamentarnog saveta i vojnih guvernera da bi raistile ne
suglasice. To im je polo za rukom, pa je u skladu sa njihovim do
govorom Parlamentarni savet 8. maja 1849. usvojio definitivnu
verziju, koju su vojni guverneri odobrili 12. maja. Osnovni zakon
potom ipak nije otiao na jedinstveni referendum, kako je bilo
predvieno, nego ga je usvajalo 12 parlamenata pojedinano. Iz
meu 18-21. maja 11 parlamenata ga je odobrilo, dok je jedino par
lament Bavarske odbio da ga odobri, i to uz rezervu da e ga ipak
prihvatiti ako proe u dve treine parlamenata. Poto se to dogo
dilo, Osnovni zakon je stupio na snagu 23. maja i time je roena
Savezna Republika Nemaka.
Ako se uporede Vajmarski ustav i Bonski osnovni za
kon, primetie se tri zanimljive razlike. Prvo, za razliku od Vajmarskog ustava, koji je donet odmah posle rata i u vreme zaklju
enja mirovnog sporazuma, i bio poistoveen sa nacionalnom sra
motom i ponienjem, Bonski osnovni zakon je donet tri godine
posle rata i Nemci su ga poistovetili sa boljitkom i naputanjem
onih najgorih strahota koje su proivljavali u prethodnom perio
du. Samim tim, Bonski ustav ne samo to nije proizveo nikakvu
"legendu o ubodu noem u lea, nego su ga Nemci doivljavali
kao demarkacionu liniju u odnosu na dugu istoriju propadanja za
poetu 1933, Hitlerovim dolaskom na vlast.
Drugo, tvorci Vajmarskog ustava bili su optimisti, a
tvorci Bonskog osnovnog zakona pesimisti u pogledu neposred
nog uea naroda u politikim procesima. Prvi su imali gotovo
neogranieno poverenje u demokratski um i politiku odgovor
nost graana, dok su drugi prevashodno teili da demokratiju bra
ne od nje same. Zato na mesto plebiscitarnih ovlaenja, koje je
Vajmarski ustav dao narodu (a preko njega, realno, predsedniku
Rajha), stupaju ovlaenja politikih partija, koje Bonski osnovni
zakon poznaje kao jedine organe artikulacije volje naroda. Takoe,
za razliku od Vajmarskog ustava, Bonski osnovni zakon proklamuje princip da nema slobode za neprijatelje slobode, zabranjuje
zloupotrebe osnovnih prava oveka ( 18 ) i aktivnost partija i
udruenja neprijateljskih prema ustavu ( 21), a nekoliko svojih

465

odredbi proglaava nepromenljivim ak i putem ustavnih amand

mana ( 79). To je dalo povoda Gregoryju Foxu i Georgu Nolteu
da Bonsku republiku, utemeljenu na Bonskom ustavu, okarakteriu kao "militantnu supstantivnu demokratiju (Fox i Nolte,
2000: 415).
Tree, razlika izmeu Vajmarskog ustava i Bonskog
osnovnog zakona postoji u pogledu diskontinuiteta sa prethod
nim ustavnim poretkom. Vajmarski ustav imao je naglaene ele
mente kontinuiteta sa Bismarckovim ustavom, i to pre svega u po
gledu dualizma Nemake i Prusije i poloaja predsednika Rajha
kao Ersatzkaisera (koji je mogao u svako doba da postavi i otpusti
kancelara, kao i da raspusti Rajhstag, i koji je imao iroka diktator
ska ovlaenja u vanrednom stanju, o ijem nastupanju je sam od
luivao). Bonski osnovni zakon je opet sav u diskontinuitetu: nje
govi piscu su imali pred oima propast Vajmarskog ustava usled
vlastitih protivrenosti i mana i hteli su da izbegnu da u buduno
sti ista sudbina zadesi i Osnovni zakon (Haffner, 1985:190-195).
Zato se jedna od glavnih promena u institucionalnom aranmanu
u odnosu na Vajmarski ustav odnosila na slabljenje poloaja pred
sednika Rajha u korist kancelara. Kratkotrajnost i slabost vlada su
u Vajmarskoj republici predstavljali jedan od glavnih problema
funkcionisanja politikog sistema (za nepunih 14 godina postoja
nja Vajmarske republike postavljeno je ak 13 kancelara). Bonski
osnovni zakon je, moglo bi se komotno rei, otiao u drugu kraj
nost i uinio predsednika ceremonijalnom figurom, kancelara naj
jaom linou ustavnog poretka, a vladu veoma postojanom.
Kada se sve ovo uzme u obzir, neosporan je veliki ko
rak napred koji su tvorci Bonskog osnovnog zakona uinili u od
nosu na pisce Vajmarskog ustava. Najbolji dokaz za to prua sama
stabilnost politikog ivota Bonske Republike, koja je dala povo
da velikom broju politiara, ali i samih graana, da Osnovni za
kon prihvate kao pravi ustav i da se ponu zalagati za njegovu du
gotrajnost. To je, meutim, bila vrlo pozitivna pojava sve dok
1990. nisu ujedinjene dve Nemake i dok se nije postavilo pitanje
ta raditi sa 146 Bonskog osnovnog zakona, koji je nalagao da se
neodlono krene u pisanje novog ustava. Konzervativni teoretia
ri su se u toj situaciji zalagali za odustanak od pisanja novog usta
va. Wilhelm Hennis je tvrdio da nema potrebe za novim ustavom

466

i da bi neka nova ustavotvorna skuptina bila samo "forum besko

risnih prepiranja (Hennis, 1991:107). Slian stav je imao i Josef
Isensee, za kog bi sazivanje svenemake ustavotvorne skuptine
znailo "bespotrebno uputanje u fundamentalni konflikt oko
ustavnih vrednosti (Isensee, 1991:218). Konzervativni teoretia
ri su takoe ukazivali na 23 Bonskog osnovnog zakona, koji
ostavlja mogunost pristupanja novih zemalja Saveznoj Republici
Nemakoj. To je upravo ono to se 1990. desilo: pet novih zema
lja, koje su ranije inile Nemaku Demokratsku Republiku pripo
jilo se Saveznoj Republici Nemakoj i zato je po njihovom milje
nju nova ustavotvorna skuptina bila izlina.
Martin Kriele je osporio ovakvo stanovite, ali je isto
vremeno isticao injenicu da je lan 5 Ugovora o ujedinjenju iz
1990. modifikovao i sam 146. Osnovnog zakona. Modifikacija
je bila u tome da je donoenje odluke o novom ustavu pomereno
u budunost i da e se ta odluka morati doneti referendumom.
Prema ovom tumaenju, aktuelne vlasti u Saveznoj Republici Ne
makoj privremeno su skinule sa dnevnog reda temu o donoenju
novog ustava, a ta tema e biti vraena na dnevni red kada veina
glasaa to odlui. Pri tom donoenje novog ustava nee moi ii u
formi promene Osnovnog zakona nego e pretpostavljati njegovo
ukidanje (Kriele, 1991:337).
Protivnici svakog oblika odranja ustavnog statusa quo
insistirali su na tome da ne postoji pravni osnov koji bi Nemce
oslobodio obaveze da odmah po ujedinjenju dve Nemake postu
pe u skladu sa 146 Osnovnog zakona: stvaranje celovitog i suvernog nemakog puka predstavlja ispunjenje uslova koji Bonski
osnovni zakon predvia za svoje stavljanje van snage i pristupanje
izradi pravog ustava (Storost, 1991:173). Ulrich Storost je pisao
da pored ovog, strogo legalistikog (ili, tanije, konstitucionalistikog) argumenta, u prilog sazivanju ustavotvorne skuptine i
donoenju novog ustava govori i argument o problematinom le
gitimitetu Bonskog osnovnog zakona. Poto je, naime, Bonski
osnovni zakon doneo Parlamentarni savet ije lanove nije izabrao
ceo narod na posebnim izborima nego su ih delegirali samo parla
menti zapadnonemakih zemalja, koji za tako neto jo i nisu bili
ovlaeni od strane biraa, danas postoji nasuna potreba da se
ukine rezultat ovog komesarskog ustavotvorstva u vanrednoj si

467

tuaciji i da se stvori jedan legitimni ustav na nain koji su to uini

le i druge zapadne demokratske ustavne drave (Storost, 1991:
177). Ovo stanovite podrao je i Peter Haberle, predlaui kom
promis koji bi bio u tome da se formalno donese novi ustav, koji
bi materijalno samo delimino revidirao stari. Ipak, i kao takav,
novi ustav bi morao da bude usvojen na referendumu (Haberle,
1991: 246).
Naposletku, bilo je i onih koji su donoenje novog
ustava traili zbog toga to je Osnovni zakon zastareo i to je po
trebno doneti ustav koji e biti primeren vremenu i optim prili
kama, koje su se dramatino promenile od 1949. Ulrich PreuS je
tako pisao da je Nemakoj potreban novi ustav zato to: 1) posto
ji potreba integracije dva dijametralno suprotna drutvena i poli
tika sistema (istononemakog i zapadnonemakog); 2 ) treba
definisati nove odnose ujedinjene Nemake prema Evropi; 3)
Osnovni zakon ne prua odgovore na savremena gorua pitanja
ekologije, neuno-tehnike produkcije rizika, odnosa polova, mi
ra i razoruanja (Preul, 1991a: 14-17; upor. i Preul?, 1991b).
Iako na Nemaku revoluciju pada izvesna senka zbog
nedovrenog posla u nadometanju Osnovnog zakona jednim
potpuno legitimnim ustavom, nema nikakve sumnje da je ve i
sam Osnovni zakon mogao Nemcima (i to kako onim zapadnim
tako - od 1990 - i onim istonim) da obezbedi stabilan ustavni
poredak, sa kojim su se oni saiveli i koji nisu mnogo motivisani
da menjaju. U tom pogledu postoji i jedna daleka slinost sa En
gleskom revolucijom: kao to su i Englezi svoj ustav oblikovali to
kom poslednje dekade 17. veka, dok su se nalazili pod osvaja
kom" vlau Viljema Oranskog, tako su i Nemci uspeli da svoj
Osnovni zakon napisu pod blagotvornom zatitom okupacionih
vlasti SAD, Engleske i Francuske. I u jednom i u drugom sluaju
uraen je solidan posao, koji je pokazao da moe da odoleva vre
menu i da i te kako dobro moe da slui buduim generacijama,
koje se nee nalaziti pod okupacijom.

468

LITERATURA

A h m a n n R o lf ( 1 9 9 7 ) : " D e r H itle r -S ta lin -P a k t. E in e B e w e rtu n g d e r In te rp re ta

tio n e n so w je tisc h e r A u e n p o litik m it n eu en F ra g e n u n d n eu en F o rsc h u n
g e n , u: M ic h a lk a W o lfg a n g (u r .): Der Zweite Weltkrieg. Analysen, Grundzge,

Forschungsbilanz, W eyarn: S e e h a m e r V e rla g

A lb re ch t K la u s ( 1 9 7 0 ) : Hugo Sinzheimer in der Weimarer Nationalversammlung. Sein

Beitrag zum wirtschaftlichen Rtesystem und zu den Arbeits- und Wirtschafts

rechtlichen Grundrechten der Reichsverfassung, D o k t o r D is s . U n iv e rs it t F ra n k
fu rt a m M a in
A lm e n D o rd ( 1 9 9 5 ) : P o v ra ta k p ro tiv n ik a , u: S a v i O b ra d (u r.): Evropskidis-

kurs rata, B e o g ra d : B e o g ra d sk i k ru g
A ltg e ld W o lfg a n g ( 1 9 9 2 ) : Katholizismus, Protestantismus, Judentum. Uber religis be

grndete Gegenstze und nationalreligise Ideen in der Geschichte des deutschen N a

tionalismus, M a in z : M a tth ia s -G r n e w a ld -V e rla g
A p e lt W illib a lt ( 1 9 6 4 ) : Geschichte der Weimarer Verfassung, M n ch e n i B erlin : C.
H . B e c k 's e h e V e rla g s b u c h h a n d lu n g
A r e n d t H a n n a h ( 1 9 6 2 ) : Elemente und Ursprnge totaler Herrschaft, F ra n k fu rt am
M a in : E u ro p isc h e V e rla g s a n s ta lt
A r e n d t H a n n a h ( 1 9 9 1 ) : Vita activa, Z a g re b : A u g u s t C e sa rec
A r e n t H a n a ( 1 9 9 1 ) : O revoluciji. Odbrana javne slobode, B e o g ra d : F ilip V i n ji
A ro n R e m o n ( 1 9 9 7 ) : Demokratija i totalitarizam, S re m sk i K a rlo v c i i N o v i S a d : I z
d a va k a k n ji a rn ic a Z o ra n a S to ja n o vi a
A sc h e r S a u l ( 1 9 7 4 ) : " D ie R ev o lu tio n in g e s c h ic h ts p h ilo s o p h is c h e r P ersp ek tiv e
( 1 8 0 2 ) , u : G a rb e r J r n (u r.): Revolutionre Vernunft. Texte zur jakobinischen

und liberalen Revolutionskonzeption in Deutschland 17 8 9 -18 10 , K ro n b e rg T s.:

S c rip to r V e rla g
B a b e u f G ra cch u s ( 1 9 8 9 a ) : "P ra v o na u s ta n a k ( 1 7 9 5 ) " , u: Narodni tribun, Z a g re b :
N a p rije d
B a b e u f G ra c c h u s ( 1 9 8 9 b ) : "P is m o C h a rle su G e r m a in u ( 1 0 . te rm id o r an III
[2 8 . V II. 1 7 9 5 ] ) " , u: ib id .
B a b e u f G ra cch u s ( 1 9 8 9 c ) : "N o v e n am jere i n o v e p rip re m e n a ro d n o g trib u n a za
b o rb u ( 1 7 9 5 ) , u: ib id .
B a b e u f G ra cch u s ( i9 8 9 d ) : "P le b e jsk i m a n ife s t ( 1 7 9 5 ) , u: ib id .

B a b e u f G ra c c h u s ( 1 9 8 9 e ) : P o g le d n a revo lu ciju , lju d e i d o g a a je ( 1 7 9 6 ) , u:

ibid.
B ak e r K e ith ( 1 9 8 9 ) : " S i e y s , u : F u r e t F ra n o is i O z o u f M o n a (u r .): A Critical

Dictionary o f the French Revolution, C a m b rid g e i L o n d o n : T h e B e lk n a p P ress

o f H arvard U n iv e r s ity P re s s
B ak u n jin M ih a il ( 1 9 7 9 ) : " D r a v n o s t i a n a rh ija , u: Drava i sloboda, Z a g reb :
G lo b u s
B arro w S ir Jo h n ( 1 9 7 2 ) : A Description o f Pitcairn's Island and its Inhabitants with an

Authentic Account o f the M utiny o f the Ship Bounty and o f the Subsequent Fortunes
o f the Mutineers, N e w Y o rk : H a sk e ll H o u s e P u b lish ers
B arth T h e o d o r ( 1 9 0 4 ) : Neue Aufgaben des Liberalismus, B e rlin -S c h n e b e rg : B u c
h verlag d e r " H ilfe
B a u m e r F ra n k lin ( 1 9 7 3 ) : " R o m a n t ic is m (ca. 1 7 8 0 - ca. 1 8 3 0 ) , u: W ie n e r P h i
lip (u r.): Dictionary o f the History o f Ideas. Studies o f Selected Pivotal Ideas, kn j. 4,
N e w Y o rk : C h a rle s S c r ib n e r 's S o n s
B eck er C a rl ( 1 9 2 5 ) : The Declaration o f Independence. A Study in the History o f Politi

cal Ideas, N e w Y o rk : H a rco u rt, B rac e a n d C o m p a n y

B ec k er G e rh a rd ( 1 9 6 3 ) : Karl M a rx und Friedrich Engels in Kln 18 4 8 -18 4 9 , B erlin :
R iitte n & L o e n in g
B eitr g e z u r V e r fa ss u n g s fr a g e a n l lich d e r V erh a n d lu n g e n im R e ic h s a m t d es
In n e rn v o m 9 . b is 1 2 . D e z e m b e r 1 9 1 8 " ( 1 9 9 1 ) , u: W e b e r M a x : Zur Neuord

nung Deutschlands. Schriften und Reden 19 18 -19 2 0 , T b in g e n : J . C . B . M o h r

(P a u l S ie b e c k )
B erich t b e r d ie K rim k o n fe re n z ( 3 - 1 1 . F e b ru a r 1 9 4 5 ) ( 1 9 7 6 ) , u: M ey er U d o i
S t u b y G e rh a rd (u r.): Die Entstehung des Grundgesetzes. Beitrge und Dokumen

te, K ln : P a h l-R u g e n ste in V e rla g

B e rk m a n A le k s a n d a r ( 1 9 8 7 ) : "K r o n ta t s k a p o b u n a , u : S e k e lj L a slo (u r.): Revo

lucija nije partijska stvar. Komunistike kritike boljevizma, B e o g ra d : F ilip V i n ji

B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 0 1 a ) : C la s s e n k a m p f u n d C o m p r o m is s ( 1 8 9 6 ) , u: Zur

Geschichte und Theorie des Socialismus, B e rn : A k a d e m is c h e r V e rla g f r s o c iale

W is se n sc h a fte n
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 0 1 b ) : "D ia le k t ik u n d E n tw ic k lu n g ( 1 8 9 8 - 1 8 9 9 ) , u: ib id .
B e rn s te in

E d u a rd

(19 0 1c ):

C la s s e n k a m p f-D o g m a

und

C la s s e n k a m p f-

W ir k lic h k e it ( 1 8 9 8 - 1 8 9 9 ) , u : ib id .
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 1 7 ) : Sozialdemokratische Vlkerpolitik. Die Sozialdemokratie

und die Frage Europa, L eipzig: V e r la g " N a tu r w is s e n s c h a fte n

B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 1 9 ) : Die Wahrheit ber die Einkreisung Deutschlands, B erlin :
V e rla g N e u e s V aterland

470

f
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 2 1 ) : Die deutsche Revolution. Geschichte der Enstehung und er

sten Arbeitsperiode der deutschen Republik, B e rlin - F ich te n a u : V e rla g f r G e

se lls c h a ft u n d E rz ie h u n g
B e rs n te in E d u a rd ( 1 9 2 2 ) : Das Programm der Sozialdemokratischen Partei Deutsch

lands, B e rlin : V e rla g f r S o z ia lw is s e n s c h a fte n

B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 2 3 ) : Die Voraussetzungen des Sozialismus und die Aufgaben der

Sozialdemokratie, B e rlin : J . H . W . d ie tz N a c h f.
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 6 4 ) : Sozialismus und Demokratie in der groen Englischen Revo

lution, H a n n o v e r: V e rla g J. H . W . D ie tz N a c h f.
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 6 6 a ) : W a s is t S o z ia lis m u s ? ( 1 9 1 8 ) " , u: Ein revisionistisches

Sozialismusbild. Drei Vortrge von Eduard Bernstein, H a n n o v e r: V e rla g J . H . W .

D ie tz N a c h f.
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 6 6 b ) : " D e r R e v is io n is m u s in d e r S o z ia ld e m o k ra tie
( 1 9 0 9 ) , u: ib id .
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 7 5 ) : D er Sozialismus einst und jetzt. Streitfragen des Sozialismus

in Vergangenheit und Gegenwart, B erlin : J . H . W . D ie tz N a c h fo lg e r

B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 8 1 a ) : "P re tp o sta v k e so c ija liz m a i z ad a ci so c ija ln e d e m o
k ra cije , u: B e rn s te in E d u a rd et a l.: Revizionizam, Z a g re b : G lo b u s
B e rn s te in E d u a rd ( 1 9 8 1 b ) : "B o lj e v i k a v a rija n ta s o c ija liz m a , u: ib id .
B e rn s te in E d w . ( 1 9 7 7 ) : "W a s M a r x w irk lic h leh rte ( 2 9 . Ja n u a r 1 8 9 7 ) , u:
H irsc h H e lm u t: Der "Fabier" Eduard Bernstein. Z ur Entwicklungsgeschichte des

evolutionren Sozialismus, B o n n -B a d G o d e sb e rg : V e rla g J . H . W . D ie tz N a c h f.

B e r t h o ff W e r n e r ( 1 9 6 2 ): The Example ofM elville, P rin ceto n : P rin ceto n U n iv e r s ity
P re ss
B e rtra m K a rl F ried ric h ( 1 9 6 4 ) : Widerstand und Revolution. Ein Beitrag zur Unter

scheidung der Tatbestnde und ihrer Rechtsfolgen, B e rlin : D u n c k e r & H u m b lo t

B ib o Istv a n ( 1 9 9 1 ) : Die deutsche Hysterie. Ursachen und Geschichte, F ra n k fu rt am
M a in i L e ip z ig : In se l V erlag
B ie rg a n s F ran z T h e o d o r ( 1 9 7 4 ) : 'D e d ik a t io n an d ie T y ra n n e n ( 1 7 9 5 ) " , u:
G a rb e r J r n (u r.): o p . cit.
B ilin g to n , D e jm s ( 1 9 8 8 ) : Ikona i sekira. Istorija ruske kulture, jedno tumaenje, B e
o g ra d : IR O R ad
B irch A . H . ( 1 9 7 1 ) : Representation, L o n d o n i B a s in g sto k e : M a c m illa n
B la n q u i A u g u s te ( 1 9 7 8 ) : R a t b o g a tih i s iro m a n ih . P ro ces p e tn a e sto rici
( 1 8 3 2 ) " , u: Jo k a M ile : Pretee naunogsocijalizma. O d Francuske revolucije do Ko

munistikog manifesta {17 9 5-18 4 8 ), Z a g re b : k o ls k a k n jig a

B la n q u i A u g u s te ( 1 9 7 9 a ) : "O d g a a n je iz b o ra . P rva p e ticija v la d i (6 . III 1 8 4 8 ) " ,
u : Kritika drutva i ostali radovi, Z a g re b : k o ls k a k n jig a

471

B lan q u i A u g u s te ( 1 9 7 9 b ) : D r u g a p e ticija z a o d g a an je iz b o ra ( 1 4 . II I 1 8 4 8 ) ,
u: ibid.
B la n q u i A u g u s te ( 1 9 7 9 c ) : " D e m o k r a t s k im k lu b o v im a u P a riz u ( 2 2 . I I I 1 8 4 8 ) " ,
u: ibid.
B la n q u i A u g u s te ( 1 9 7 9 d ) : "P r o g r a m ( 3 0 . I I I 1 8 4 8 ) , u : ib id .
B lig h W illia m ( 1 7 9 0 ) : A Narrative o f the Mutiny on Board HisM ajestys Ship Bounty,

and the Subsequent Voyage o f Part o f the Crew in the Ship 's Boat from Tofoa, one o f
the Friendly Islands, to Timor, a Dutch Settlement in the East Indies, L o n d o n : N i
col
B lig h W illia m ( 1 9 3 4 ) : D e sp a tc h to th e A d m ir a lity , u: The Voyage o f the Bounty's

Launch as Related in William Blighs Despatch to the Admirality and the Journal o f
John Fryer, L o n d o n : T h e G o ld e n C o ck ere l P ress
B lo ch E r n s t ( 1 9 8 1 ) : Princip nada, k n j. 2 , Z a g re b : N a p rije d
B ck e n f rd e E rn s t-W o lfg a n g ( 1 9 9 1 ) : D e r d e u tsch e T y p d e r k o n stitu tio n e lle n
M o n a rch ie im 1 9 . Ja h rh u n d e rt , u: Staat, Verfassung Demokratie. Studien zur

Verfassungstheorie und zum Verfassungsrecht, F ran k fu rt am M a in : S u h rk a m p

B o ffa G iu s e p p e ( 1 9 7 6 a ) : Povijest Sovjetskog saveza. I: O d revolucije do Drugog svjet

skog rata. Lenjin i Staljin 19 17 -19 4 1, O p a tija : O to k a r K e ro v a n i

B o ffa G iu s e p p e ( 1 9 7 6 b ) : Povijest Sovjetskog saveza. II: Od Domovinskog rata do polo

aja druge velesile. Staljin i Hruov 19 4 1-19 6 4 , O p a tija : O to k a r K e ro v a n i

B o s in g W a lte r ( 1 9 8 7 ) : Hieronymus Bosch um 14 5 0 -1516 . Zwischen Himmel und Hlle,
K ln : T a s c h e n V erlag
B ra c h e r K a rl D ie trich ( 1 9 6 2 ) : "S t u fe n d e r M a c h te rg re ifu n g ", u: B rac h e r K arl
D ie tric h , S a u e r W o lfg a n g i S c h u lz G e rh a rd : Die nationalszialistischeMachter

greifung. Studien zur Erreichung des totalitren Herrschaftssystems in Deutschland

1933/1934- K ln i O p la d e n : W e std e u ts c h e r V e rla g
B ra c h e r K a rl D ie tric h ( 1 9 6 8 ) : P a rte ie n sta a t, P r s id ia ls y ste m , N o ts ta n d , u: J a
s p e r G o tth a rd (u r.): Von Weimar zu Hitler 19 3 0 -19 33 , K ln i B erlin : K ie p e n
h e u e r & W itsc h
B ra c h e r K a rl D ie tric h ( 1 9 7 1 ) : Die Auflsung der Weimarer Republik. Eine Studie zum

Problem des Machtverfalls in der Demokratie, V illin g e n : R in g -V e rla g

B ra c h e r K a rl D ie tric h ( 1 9 7 3 ) : The German Dictatorship. The Origins, Structure and

Consequences o f National Socialism, H a rm o n d s w o rth i R in g w o o d : P e n g u in

U n iv e r s ity B o o k s
B ra c h e r K a rl D ie tric h ( 1 9 9 2 ) : N a t io n a ls o z ia lis m u s , F a s c h ism u s, T o ta lita ri
s m u s - D ie d e u tsch e D ik ta tu r im M a c h t- u n d Id e o lo g ie n fe ld d e s 2 0 . Ja h r
h u n d e r t s ", u : B racher Karl D ie trich , F u n k e M a n fr e d i Ja c o b s e n H a n s -A d o lf
( u r .) : Deutschland 1933-1945. Neue Studien zur nationalsozialistischen Herrschaft,
D s s e ld o r f: D ro s te V erlag

472

B rau d el F e r n a n d ( 1 9 9 0 a ) : Sozialgeschichte des 15.-18. Jahrhunderts. Band II: Der

Handel, M n c h e n : K in d le r V e r la g
B rd a r M ila n ( 2 0 0 0 ) : Praksis odiseja. Studija nastanka boljevikog totalitarnog siste

ma 19 17 -19 2 9 , k n j. 1, B e o g ra d : S lu b e n i lis t S R J
B rd a r M ila n ( 2 0 0 1 ) : Praksis odiseja. Studija nastanka boljevikog totalitarnog sistema

19 17 -19 2 9 , k n j. 2 , B e o g ra d : S lu b e n i lis t S R J
B reu e r S te fa n ( 1 9 9 3 ) : Anatomie der konservativen Revolution, D a rm sta d t: W is s e n
sch a ftlic h e B u c h g e s e llsc h a ft
B u ch h e im H a n s ( 1 9 8 2 ) : "B e fe h l u n d G e h o r s a m , u : B u ch h e im H a n s et al. (u r.):

Anatomie des SS-Staates, k n j. l , M n c h e n : D e u ts c h e r T a sch e n b c h e r V erlag

B u c h h o lz F rie d ric h ( 1 9 7 4 ) : "N a p o le o n a ls V o lle n d e r d e r R e v o lu tio n ( 1 8 0 5 ) , u:
G a rb e r J r n (u r .): o p . cit.
B u llo c k A la n ( 1 9 5 5 ) : "T h e G e r m a n C o m m u n is ts a n d th e R is e o f H itle r , u : B a u m o n t M a u rice , F rie d Jo h n i V e rm e il E d m o n d (u r.): The Third Reich, N e w
Y o rk : F re d e rick A . P rae g er
B u llo c k A la n ( 1 9 6 7 ) : Hitler. Eine Studie ber Tyrannei, D s s e ld o r f: D r o s te V e rla g
B u llo c k A la n ( 1 9 9 1 ) : Hitler and Stalin. Parallel Lives, L o n d o n : H a rp e r C o llin s
B u o n a rro ti P h ilip p e ( 1 9 8 2 ) : Zavjera za jednakost zvana abeufova, Z a g reb : k o l
s k a k n jig a
B u rb a n k Ja n e ( 1 9 8 6 ) : Intelligentsia and Revolution. Russian Views o f Bolshevism 19 17 -

19 2 2 , N e w Y o rk i O x fo rd : O x fo r d U n iv e rs ity P re ss
B y r o n L o rd ( 1 9 9 3 ) : "T h e Is la n d , o r C h ris t ia n a n d H is C o m r a d e s , u : The Com-

pleete Poetical Works, k n j. 7 , O x fo rd : C la re n d o n P re ss

C a r r E . H . ( 1 9 6 8 ) : The Romantic Exiles, H a rm o n d s w o rth , B a ltim o re i R in g w o o d :
P e n g u in B o o k s
C a r r E . H . ( 1 9 6 9 ) : The Bolshevik Revolution 19 17 -19 2 3 , k n j. 1 , H a rm o n d s w o rth :
P e n g u in B o o k s
C a rrere D 'E n c a u s e H ele n e i S c h ra m S tu a rt ( 1 9 8 0 ) : "M a r k s iz a m i A z ija , M ark

sizam u svetu, g o d . 7 , br. 9 - 1 0

C a r ste n F . L . ( 1 9 6 9 ) : The Rise o f Fascism, B e rk e le y i L o s A n g e le s : U n iv e r s ity o f
C a lifo rn ia P ress
C a s a s B a rto lo m e d e las ( 1 5 9 7 ) : Newe Welt: Wahrhfftige Anzeigung der Hispaner

grewulichen, abschewlichen und unmenschlichen Tyrannen, von jhnen inn den India
nischen Laendern, so gegen Nidergang der Sonnen gelegen, und die Newe Welt genennet wird, begangen (b e z o z n a k e m e sta i n a z iv a iz d ava a )
Cham berlain H ouston Stew art (19 3 4 ): "An Harriet M ary Cham berlain ( 2 5 .0 1.1 8 9 6 ) ,
u: Cosima Wagner und Houston Stewart Chamberlain im Briefwechsel 18 8 8 -19 0 8
(u r . P retzsch P a u l), L eip z ig : P h ilip p R e d a m Ju n . V e rla g

473

C h ild C lifto n ( 1 9 5 4 ) : "L e g a l A s p e c t s , u: T o y n b ee A rn o ld i T o y n b e e V ero n ica

(u r.): Hitlers Europe, L o n d o n , N e w Y o rk , T o ro n to : O x fo r d U n iv e r s ity P ress
C o h en C a rl ( 1 9 6 3 ) : " D i e Ju d e n u n d L u th er , Archiv f r Reformationsgeschichte,
g o d . 5 4 , br. 1 :3 8 - 5 1
C o llo fo n g D ie trich ( 1 9 6 4 ) : Elemente einer Verfassungsgerichtbarkeit in Frankreich.

Von Sieyes zum Verfassungsrat der V. Republik, M ain z : D o k to r D is s .

C o n a c G e ra rd ( 1 9 9 4 ) : "T h e F ren ch R ev o lu tio n an d A m e ric a n C o n s t itu t io n a
lism : F ro m th e D e c la r a tio n o f th e R ig h ts o f M a n a n d o f th e C it iz e n to the
C o n stitu tio n o f 1 7 9 1 , u: E n g e lh a rt S te p h e n i A llp h in M o o r e Jr. Jo h n (u r.):

The Beginings: Revolution, Rights, and the Liberal State. Comparative Perspectives on
the English, American, and French Revolution, N e w Y o rk itd .: P eter L a n g
C o n z e W e rn e r

(19 6 8 ):

" D ie

K ris e

des

P a rteie n sta a te s

in

D e u tsch la n d

1 9 2 9 / 3 0 , u: Ja s p e r G o tth a rd (u r.): o p . cit.

C ru is e O B rien C o n o r ( 1 9 8 9 ) : " N a tio n a lis m a n d th e F ren ch R e v o lu tio n , u:
B e st G e o ffr e y (u r .): The Permanent Revolution. The French Revolution and its

Legacy 17 8 9 -19 8 9 , C h ic a g o : T h e U n iv e r s ity o f C h ic a g o P re ss

a v o k i K o s ta ( 1 9 8 9 a ) : "R e v o lu c io n a rn i m a k ija v e liz a m , u: Revolucionarni ma

kijavelizam i drugi eseji, B e o g ra d : I R O R ad

C a v o k i K o ta ( 1 9 8 9 b ) : O neprijatelju, B eo g ra d : P ro sve ta
D a h re n d o rf R a lf ( 1 9 6 8 ) : Society an d Democracy in Germany, L o n d o n : W e id e n fe ld
a n d N ic o is o n L td.
D a n ie ls s o n B e n g t ( 1 9 6 2 ) : What Happened on the Bounty, L o n d o n : G e o r g e A lle n
& U n w in Ltd.
D a n ile v sk i N ik o la j ( 1 9 9 4 ) : Rusija i Evropa, B e o g ra d : S lu b e n i list S R J i D o s ije
D e fo D a n ie l ( 1 9 4 9 ) : Robinson Kruso. ivot i pustolovine, B eo g ra d : P ro sv e ta
"D e k la ra c ija prava ra d n o g i e k s p lo a tis a n o g n a ro d a ( 1 9 1 8 ) ( 1 9 8 9 ) , u: M r e n o v i D u a n (u r.): Temelji modeme demokratije. Izbor deklaracija i povelja 0 ljudskim

pravima ( 12 15 -19 8 9 ), B eo g ra d : I R O N o v a k n jig a

D e la ru e Ja c q u e s ( 1 9 6 6 ) : Historija Gestapoa, Z a g re b : E p o h a
D e u tsc h K a rl ( 1 9 6 9 ) : "R is s e im M o n o lith : M g lic h k e ite n u n d A rte n d e r D e s in
te g ra tio n in totalitren S y s te m e n ", u : S e id l B r u n o i Je n k n e r S ie g frie d (u r .):

Wege der Totalitarismus-Forschung, D a rm sta d t: W is se n sc h a ftlic h e B u c h g e

se lls c h a ft
D e u ts c h e r Isa a c ( 1 9 6 2 ) : Stalin. Eine politische Biographie, S tu ttg a rt: W . K o h lh a m
m e r V e rla g
D e u ts c h e r Isa a c ( 1 9 9 0 a ) : "D v ije re v o lu c ije ", u: Heretici i renegati, Z a g re b : A u g u s t
C e sa re c
D e u ts c h e r Isa a c ( 1 9 9 0 b ) : M a rx i R u s ija , u : ib id .

474

D id e ro t D e n is ( 1 9 8 4 ) : "D o d a ta k B o u g a in v ille o v u p u to v a n ju , Kulturni radnik,

br. 5 :5 7 - 6 8

D im itrije v i V o jin ( 1 9 8 5 ) : Strahovlada. Ogled 0 ljudskim pravima i dravnom teroru,

B eo g ra d : R ad
D o m a ru s M a x ( 1 9 6 3 ) : Hitler. Reden und Proklamationen 1932-19 45. Kommentiert

von einem deutschen Zeitgenossen. Ba n d2 : Untergang (19 39 -19 45), N e u sta d t a. d.

A isc h : V e rla g sd ru c k e re i S c h m id t
D re ie r R a lf ( 1 9 9 7 ) : G u s t a v R ad b ru ch , H a n s K e lse n , C a rl S c h m itt , u: H a lle r
H erb e rt et al. (u r.): Staat und Recht. Festschrift f r Gnther Winkler, W ie n i
N e w Y o rk : S p rin g e r
D lffe r J o s t ( 1 9 9 7 ) : V o m B n d n isp a r tn e r z u m E rf llu n g sg e h ilfe n im to talen
K rie g . M ilit r u n d G e s e lls c h a ft in D e u tsc h la n d 1 9 3 3 - 1 9 4 5 , u : M ich a lk a
W o lfg a n g (u r .): o p . cit.
in i Z o ra n ( 1 9 8 7 ) : Jesen dijalektike. K M arks i utemeljenje kritike teorije drutva,
B eo g ra d : M la d o s t
E ck h a rt F ran z ( 1 9 5 8 ) : Das Amerikabild der deutschen Revolution von 18 48 /18 49 .

Zum Problem der bertragung gewachsener Verfassungsformen, H e id e lb e rg : C a rl

W in te r U n iv e rs it ts v e rla g
E d in g e r E d w a rd ( 1 9 7 8 ) : M elvilles M oby-Dick. A Jungian Commentary, N e w Y o rk :
N e w D ire k tio n s B o o k s
E lb e n W o lfg a n g ( 19 6 5 ) : D as Problem der Kontinuitt in der deutschen Revolution. Die

Politik der Staatssekretre und der militrischen Fhrung vom November 19 18 bis
Februar 19 19 , D s s e ld o r f: D ro s te V e rla g
E lle in s te in Je a n ( 1 9 8 0 ) : Historija staljinskogfenomena, Z a g re b : k o ls k a k n jig a
E llw e in T h o m a s ( 1 9 5 4 ) : Das Erbe der Monarchie in der deutschen Staatskrise. Z ur

Geschichte des Veifassungsstaates in Deutschland, M n ch e n : Isa r V erlag

E m e rto n E p h ra im ( 1 9 2 5 ) : G e n e ra l In tro d u c tio n - T h e F o u rte en th C e n tu r y ,
u: E m erto n E p h ra im (u r.): Humanism and Tyranny. Studies in the Italian

Trecento, C a m b rid g e : H a rva rd U n iv e r s ity P re ss

E n g e lm a n n B e rn t ( 1 9 7 7 ) : Trotz alledem. Deutsche radikale 17 /7 -19 7 7 , R e in b e k bei
H a m b u rg : R o w o h lt T a sch e n b u c h
E n g e ls F ried ric h ( 1 9 6 8 ) : " E r n s t M o ritz A r n d t , u: M a rx K arl i E n g e ls F ried rich :

Dela, k n j. 2 , B eo g ra d : P ro sve ta
E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 5 a ) . "N e m a k a s p o ljn a p o litik a , u: ib id ., kn j. 8
E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 5 b ) : " D a n s k o -p r u s k o p rim irje , u: ib id .
E n g e ls F ried ric h ( 1 9 7 5 c ) : " M a a rs k a b o rb a , u: ib id ., k n j. 9
E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 5 d ) : "D e m o k r a ts k i p a n s la v iz a m ", u: ib id .
E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 5 c ) : " U g a r s k a , u : ib id .
E n g le s F ried rich ( 19 7 5 O : N e m a k i s elja k i ra t , u: ib id ., kn j. 1 0

475

E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 7 a ) : " O o s lo b o e n ju seljak a u R u s iji , u : ib id ., k n j. 15

E n g e is F rie d ric h ( 1 9 7 7 b ) : "P r e d g o v o r en g le sk o m iz d a n ju [K a p it a la ] , u: ib id .,
kn j. 2 1
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 7 ) : O p o liti k o j akciji rad n ike k la s e , u: ib id ., kn j. 2 8
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 a ) : O d ru tv e n im o d n o sim a u R u s iji" , u: ib id ., kn j. 2 9
E n g e ls F rie d ric h ( i 9 7 9 b ) : P re th o d n a n ap o m e n a uz b ro u ru 'O d ru tv e n im o d
n o sim a u R u s i ji' , u: ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 c ) : " O k o n ce n tra ciji k a p ita la u S je d in je n im D r a v a m a ,
u: ib id ., kn j. 3 0
E n g e ls F rie d ric h ( i 9 7 9 d ) : "P o r e k lo p o ro d ice , p riva tn e s v o jin e i d r a v e ", u:
ib id ., k n j. 3 2
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 c ) : S t a s a d a ? , u : ib id ., k n j. 33
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 O : S p o ljn a p o litik a ru s k o g c a riz m a , u: ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 g ) : M o e li se E v ro p a ra z o ru a ti? , u : ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 h ) : "S o c ija liz a m u N e m a k o j , u: ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 ) : "P o g o v o r ( 1 8 9 4 ) [u z s p is O d ru tv e n im o d n o s im a u
R u s iji] , u: ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 j) : "P r ilo g k ritic i N a c rta s o c ija ld e m o k ra ts k o g p ro g ra m a
iz 1 8 9 1 , u: ib id ., kn j. 33
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 k ) : U v o d z a K la s n e b o rb e u F ra n c u sk o j o d 18 4 8 . d o
1 8 5 0 K a rla M a r x a " , u: ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 I ) : "P re d g o v o r e n g le s k o m iz d a n ju 'P o lo a ja ra d n ik e
k la s e u E n g e ls k o j' , u: ibid.
E n ge ls F ried ric h (19 79 1T 1): P ism o K a rlu M a rx u [2 3 . m a ja 1 8 5 1 ] " , u: ib id ., kn j. 3 4
E n g e ls F rie d ric h ( i9 7 9 n ) : P ism o Jo s e p h u W e y d e m e y ru [ 1 2 . a p rila 1 8 5 3 ] , u;
ib id ., k n j. 35
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 0 ) : P ism o K a rlu K a u ts k o m [7. fe b ru a ra 1 8 8 2 ] , u: ib id .,
k n j. 4 2
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 p ) : P ism o E d u a rd u B e r n s te in u [ 2 2 . febru ara 1 8 8 2 ] , u:
ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 q ) : P ism o A u g u s tu B e b e lu [ 1 9 . a p rila 1 8 8 3 ] , u: ib id .,
kn j. 4 3
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 r ): P ism o A u g u s tu B e b e lu [1 9 . n o v em b ra 1 8 8 4 ] , u:
ib id .
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 s): P ism o P a u lu L a fa rg u e -u [ 2 5 . m a rta 1 8 8 9 ] , u : ib id .,
k n j. 4 4
E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 9 t): P ism o N ik o la ju F ra n c e v i u D a n ie lso n u [15 . m arta
1 8 9 2 ] , u : ib id ., knj. 4 5

476

E n g e ls F rie d ric h (197911): P is m o L a u ri L a fa rg u e (7. ju la 18 9 2 ) , u: ib id .

E n g e ls F rie d ric h (1979V): " P is m o A u g u s tu B eb elu (12 . o k to b ra 1893) , u: ib id .,
kn j. 46
E n g e ls F ried ric h (1979z): " P is m o G e o rg iju V a le n tin o v i u P le h a n o v u [26. fe
b ru a ra 18 9 5 ] , u : ib id .
E n g e ls F ried ric h i M a r x K a rl ( 1 9 6 8 ) : S v e ta p o ro d ic a ili k ritik a k riti k e k ritik e.
P ro tiv B ru n a B a u e ra i d r u g o v a ", u: ib id ., k n j. 5
E n tw u r f e in e r V e rfa s s u n g d e s D e u ts c h e n R e ic h s ( E n t w u r f I I ) ( 2 0 . Ja n u a r
1 9 1 9 ) ( 1 9 3 1 X u : T rie p e l H e in ric h (u r.): Quellensammlung zum Deutschen Re

ichsstaatsrecht, T b in g e n : V e r la g v o n J . C . B . M o h r (P a u l S ie b e c k )
"E n t w u r f e in e r V e r fa s s u n g d e s D e u ts c h e n R e ic h s ( E n t w u r f I I I) ( 1 7 . F eb ru a r
1 9 1 9 ) ( 1 9 3 1 ) , u: T riep e l H e in ric h (u r.): o p . cit.
"E n t w u r f e in e r V e rfa s s u n g d e s D e u ts c h e n R e ic h s ( E n t w u r f IV )

1919 ) ( 1931 ). u: T rie p e l

(2 1 .

F eb ru a r

H e in ric h (u r.): o p . cit.

Entstehungsgeschichte der Artikel des Grundgesetztes ( 1 9 5 1 ) , /ahrbuch des ffentlichen

Rechts der Gegenwart, g o d . 1
E ra z m o R o te rd a m s k i ( 1 9 8 0 ) : Pohvala ludosti, B e o g ra d : IR O R ad
E rg er Jo h a n n e s ( 1 9 6 7 ) : D er Kapp-Lttwitz-Putsch. Ein Beitrag zur deutschen Innen

politik, D s s e ld o r f: D r o s te V e rla g
E rh a rd Jo h a n n B e n ja m in ( 1 9 7 0 a ) : " U b e r d a s R ec h t d e s V o lk s z u e in e r R e v o lu
tio n ( 1 7 9 5 ) , u : ber das Recht des Volks zu einer Revolution und andere Schriften,
M n c h e n : C a rl H a n s e r V e rla g
E rh a rd Jo h a n n B e n ja m in ( 1 9 7 0 b ) : "W e ied erh o lt'e r A u fr u f an d ie d e u tsch e N a
tio n ( 1 7 9 4 ) , u : ib id .
F aa tz A r n d t ( 1 9 9 9 ) : Hugo Pre u. Die Entwicklung eines Strukturprinzips f r den mo

dernen Staat, D o k to r D is s ., U n iv e rs it t T rie r

F e d e r E r n s t ( 1 9 1 9 ) : Theodor Barth und der demokratische Gedanke, G o th a : V e rla g
F ried ric h A n d re a s P erth e s
F etsch e r, Ir in g ( 1 9 6 0 ) : Von M a rx zur Sowjetideologie, F ra n k fu rt a m M a in , B erlin
i B o n n : V e rla g M o ritz D ie ste rw e g
F e tsc h e r Irin g ( 1 9 6 8 ) : Rousseaus politische Philosophie. Zur Geschichte des demo-

kratschen Freiheitsbegiffs, N e u w ie d : L u ch te rh a n d
F ich te Jo h a n n G o ttlie b (b e z g o d in e iz d a n ja ): Reden an die deutsche Nation, L e ip
z ig : A lfre d K r n e r V e rla g
F ie b ig P au l ( 1 9 3 5 ) : Neues Testament und Nationalsozialismus. Drei Universittsvorle

sungen ber Fhrerprinzip - Rassenfrage - Kampf, D re sd e n : D e u ts c h -c h ristlic h e r V e rla g

477

F ig e s O rla n d o ( 1 9 9 6 ) : A People's Tragedy. The Russian Revolution 18 9 1-19 2 4 , L o n

d o n : Jo n a th a n C a p e
F ire F ra n so a ( 1 9 9 0 ) : O Francuskoj revoluciji, S re m sk i K a rlo v c i: Izd a v a k a k n ji a m ic a Z o ra n a S t o ja n o v i a
F ire F ra n so a ( 1 9 9 4 ) : Radionica istorije, S re m sk i K arlo vci i N o v i S a d : Izd a v a k a
k n jia rn ica Z o ra n a S to ja n o v i a
F lake O tto ( 1 9 8 5 ) : Ulrich von Hutten, F ra n k fu rt am M a in : F is c h e r T a sch e n b u c h
V erlag
F o o t M ich ae l ( 1 9 8 8 ) : The Politics o f Paradise. A Vindication o f Byron, L o n d o n : C o l
lin s
F o rd L ord G re y ( 1 7 5 4 ) : The Secret History o f the Rye-House Plot: and o f Monmouth's

Rebellion, L o n d o n : A n d r e w M illa r
F rste r J rg e n ( 1 9 8 3 ) : " D e r A s p e k t d e s 'K re u z z u g e s ', u: M ilit rg e sc h ic h tlic h e s
F o rsc h u n g s a m t (u r .): Das Deutsche Reich und der Zweite Weltkrieg. Band IV:

Der Angriff a uf die Sowjetunion, S tu ttg a rt: D e u tsch e V e rla g s -A n sta lt

F rste r J rg e n ( 1 9 9 7 ) : " D e r h isto ris c h e O r t d e s U n te rn e h m e n s 'B a r b a r o s s a ,
u: M ich a lk a W o lfg a n g (u r.): o p . cit.
F o r s th o ff E rn st ( 1 9 3 3 ) : D er totale Staat, H a m b u rg : H a n s e a tis c h e V e rla g s a n s ta lt
F o rsy th M u rra y ( 1 9 8 7 ) : Reason and Revolution. The Political Thought o f Abb Sieys,
N e w Y o rk : H o lm e s & M e ie r P u b lish e rs
F o x G r e g o ry i N o lte G e o rg ( 2 0 0 0 ) : " A D e fe n c e o f th e In to le ra n t D e m o c ra c i
e s th e s is , u: F o x G r e g o r y i R o th B ra d (u r.): Democratic Governance and In

ternational Law, C a m b rid g e itd .: C a m b rid g e U n iv e rs ity P re ss

F rae n k el E r n st ( 1 9 6 8 ) : Deutschland und die westlichen Demokratien, S tu ttg a rt: W .
K o h lh a m m e r

Frantzsische Tyranney. Das ist: Umstndlich-wahrhafte Erzhlung der bischer verborge

nen unmenschlichen Grausamkeiten do durch die Frantzosen in denen Niederlanden
Zeit hero verbet worden ( 1 6 7 4 ) (b e z o z n a k e a u to ra , m e sta i n az iv a iz d av a a )
F re u d S ig m u n d ( 19 3 4 ) : D a s U n b e h a g e n in d e r K u ltu r", u: Gesammelte Schriften,
k n j. 1 2 , L eip z ig , etc.: In te rn a tio n a le r P sy c h o a n a ly tisc h e r V erlag
F rie d ric h

C a rl

i B rze zin sk i Z b ig n e w

(19 6 3 ):

Totalitarian Dictatorship and

Autocracy, N e w Y o rk: F red e rick A . P ra e g e r

F r o jd S ig m u n d ( 1 9 7 9 ):M ojsije i monoteizam, B e o g ra d : G ra fo s
F u k o M ie l ( 1 9 8 0 ) : Istorija ludila u doba klasicizma, B e o g ra d : N o lit
F u re t F ra n o is ( 1 9 8 9 ) : "T e rro r , u: F u r e t F ra n o is i O z o u f M o n a (u r.): o p . cit.
F u re t F ra n o is ( 1 9 9 8 ) : "T h e F ren ch R e v o lu tio n R e v is ite d ( 1 9 8 0 ) , u : K a te s
G a r y (u r .): The French Revolution. Recent Debates and New Controversies, L o n
d o n i N e w Y o rk : R outled ge

478

F u re t F ra n o is ( 1 9 9 5 ) : Das Ende der Illusion. D er Kommunismus im 2 0 . Jahrhundert,

M n c h e n i Z ric h : P ip e r
F u re t F ra n o is i R ic h e t D e n is ( 1 9 7 3 ) : La Rvolution franaise, P a ris: L ib rairei
A rth m e F ay a rd
G a x o tte P ierre ( 1 9 7 0 ) : La Rvolution franaise, P a ris : L ib raire A rth m e Fayard
G e is s Im m a n u e l ( 1 9 8 8 ) : Geschichte des Rassismus, F ra n k fu rt a m M a in : S u h r kam p
G e is s Im m a n u e l ( 1 9 9 1 ) : D er lange Weg in die Katastrophe. Die Vorgeschichte des Er

sten Weltkrieges 18 15 -19 14 , M n c h e n i Z ric h : P ip e r

G e m b e l E m il Ju liu s ( 1 9 7 9 ) : Verschwrer. Zur Geschichte und Soziologie der deutschen

nationalistischen

Geheimbunde

19 18 -19 2 4 ,

H e id e lb e rg :

V e rla g

D as

W u n d e rh o rn
G e n tile G io v a n n i ( 1 9 7 6 ) : M a n ife s t d e r fa sc h is tis c h e n In te lle k tu e lle n an d ie
In te lle k tu e lle n a lle r N a tio n e n , 2 1 . A p ril 1 9 2 2 , u : N o lte E rn st (u r.): Theo

rien ber den Faschismus, K ln : K ie p e n h e u e r 8c W its c h

G le a s o n A b b o tt ( 1 9 9 5 ) : Totalitarianism. The Inner History o f the Cold War, N e w
Y o rk i O x fo rd : O x fo rd U n iv e rs ity P ress
G o e b b e ls Jo s e p h ( 1 9 8 2 ) : T o ta le R e v o lu tio n ( N o v e m b e r 1 9 3 3 ) , u : H o fe r
W a lte r (u r.): Der Nationalsozialismus. Dokumente 1933-1945, F ra n k fu rt am
M a in : F isc h e r T a sc h e n b u c h V erlag
G o d o a k ( 1 9 8 7 ) : Revolucije 18 4 8 , B eo g ra d : N o lit
G h le r G e rh a rd i K le in A n s g a r ( 1 9 9 1 ) : "P o lit is c h e T h e o rie d e s 19 . Ja h rh u n d e rts , u : L ieb er H a n s -Jo a c h im (u r.): Politische Theorien von der Antike bis zur

Gegenwart, B o n n : B u n d e sz e n tra le f r p o litis c h e B ild u n g

G o ld h a g e n D a n ije l Jo n a ( 1 9 9 8 ) : Hitlerovi dobrovoljni delati. Obini Nemci i holoka

ust, B e o g ra d : R a d io B 9 2
G o r k ij M a x im ( 1 9 7 4 ) : Unzeitgeme Gedanken ber Kultur und Revolution, F ra n k
fu rt am M a in : S u h rk a m p
G ram l

H e rm a n n

(19 9 2 ):

" R a s s is m u s

und

L e b e n sra u m . V lk e rm o rd

im

Z w e ite n W e ltk rie g , u: B rach er K arl D ie trich , F u n k e M an fre d i Ja c o b s e n

H a n s -A d o lf (u r.): o p . cit.
G r e b in g H elg a ( 1 9 8 0 ) : Geschichte der deutschen Arbeiterbewegung, M n ch e n : D e
u tsc h e r T asch en b u c h V erlag
G r e b in g H e lg a i K ra m m e M o n ik a ( 1 9 7 8 ) : " D ie H e ra u s b ild u n g d e s R e v is io n i
s m u s v o r d em H in te rg ru n d d er S itu a tio n d er d e u tsch e n S o z ia ld e m o k ra tie
im K a ise rre ic h , u: H ein e m an n H o rs t i M e y e r T h o m a s (u r.): Bernstein und

der demokratische Sozialismus, B erlin i B o n n : V e rla g J. H . W . D ie tz N ach f.

G re e n fe ld L iah ( 1 9 9 2 ) : Nationalism. Five Roads to M odernity, C a m b rid g e i L o n
d o n : H a rva rd U n iv e rs ity P ress

479

G re g o r A . Ja m e s ( 1 9 6 9 ) : The Ideologe o f Fascism. The Rationale o f Totalitarianism,

N e w Y o r k i L o n d o n : T h e F re e P re s s i C o llie r-M a c m illa n
G ro e th u y se n B e rn a rd ( 1 9 5 6 ) : Philosophie de la Rvolution Franaise, P a ris : G a lli
m ard
G ro h D ie te r ( 1 9 7 4 ) : Negative Integration und revolutionrerAttentismus. Die deutsche

Sozialdemokratie am Vorabend des ersten Weltkrieges, F ra n k fu r t a m M a in , B e r

lin i W ie n : U llste in
G r o s s S e u fftz e n C h r is t ia n L ie b frie d t v o n ( 1 6 2 0 ) : Angantz Teutschlandt von de

Spanniers Tyranney welche er ohn Vnterschiedt der Religion auch an den aller Vunschuldigsten verbt, (b e z o z n a k e m e s ta iz d a n ja ) F ried ric h S n u h c a m
G u s ta fs s o n B o ( 1 9 7 2 ) : M arxismus und Revisionismus. Eduard Bernsteins Kritik des

Marxismus und ihre ideengeschichtlichen Voraussetzungen, k n j. 1, F r a n k fu r t am

M a in : E u ro p isc h e V e rla g s a n s ta lt
H b e rle P eter ( 1 9 9 1 ) : V e r fa s s u n g s p o lit ik f r d ie F re ih e it u n d E in h e it D e
u tsc h la n d s. E in w is s e n s c h a ftlic h e r D is k u s s io n s b e itra g im V o rm rz 1 9 9 0 ,
u: G u g g e n b e rg e r B e rn d i S t e in T in e (u r.): Die Vetfassungsdiskussion im Jahr

der deutschen Einheit. Analysen - Hintergrnde -M aterialien, M n c h e n i W ie n :

C a rl H a n s e r V erlag
H a b e rm a s Jirg e n ( 1 9 8 0 ) : Teorija i praksa. Socijalnofilozofs ke studije, B e o g ra d : B I G Z
H a b e rm a s J rg e n ( 1 9 8 8 a ) : Theorie des kommunikativen Handelns. Erster Band: Han

dlungsrationalitt und gesellschaftliche Rationalisierung, F r a n k fu r t am M a in : S u h rk am p

H a b e rm a s J r g e n ( 1 9 8 8 b ) : Moralbewutsein und kommunikatives Handeln, F r a n k
fu rt a m M a in : S u h rk a m p
H a fe n T h o m a s ( 1 9 9 4 ) : Staat, Gesellschaft und Brger im Denken von Emmanuel Jo

seph Sieys, B ern itd: V erlag P au l H a u p t

H a ffn e r S e b a s tia n ( 1 9 8 1 ) : 19 18 /19 . Eine deutsche Revolution, R e in b e ik b ei H a m
b u rg : R o w o h lt
H a ffn e r S e b a s tia n ( 1 9 8 5 ) : " D e r E r fo lg d e s G r u n d g e s e tz e s , u: Im Schatten der

Geschichte. Historisch-politische Variationen aus zwanzig Jahren, S tu ttg a rt: D e

u tsc h e V e rla g s-A n sta lt
H a ffn e r S e b a s tia n ( 1 9 8 7 ) : Von Bismarck zu Hitler. Ein Rckblick, M n c h e n : K in d le r V e rla g
H a g e n C h ris tin e ( 1 9 9 0 ) : Widerstand und ziviler Ungehorsam. Politische Philosophie

und rechtliche Wertung, P fa ffen w eile r: C e n ta u ru s -V e rla g s g e s e lls c h a ft

H a m ilto n A la s te r ( 19 7 8 ) : Fasizam i intelektualci 19 19 -19 4 5 , B eo g ra d : V u k K a ra
d z ic
H a rd in g N e il ( 1 9 9 6 ) : Leninism, B a s in g s to k e i L o n d o n : M a c m illa n P ress
H a rd m a n Jo h n ( 1 9 9 3 ) : LouisXVI, N e w H a ve n i L o n d o n : Y a le U n iv e rs ity P ress

480

H a u sh o fe r K arl ( 1 9 7 9 a ) : "G e o g r a p h is c h e G ru n d z g e

a u sw rtig e r P o litik

( 1 9 2 7 ) , u : Ja c o b s e n H a n s - A d o lf (u r.): Karl Haushofer - Leben und Werk.

Band 1: Lebensweg 18 6 9 -19 4 6 und ausgewhlte Texte zur Geopolitik, B o p p a rd

a .R .: H a ra ld B o ld t V e rla g
H a u sh o fe r K a rl ( 1 9 7 9 b ) : D e r K o n tin e n ta lb lo c k M itte le u ro p a -E u ra sie n -Ja p a n
( 1 9 4 0 ) , u : ib id .
H a w g o o d Jo h n ( 1 9 2 8 ) : Political and Economic Relations Between the United States o f

America and the German Provisional Central Government at Frankfurt am M ain in

18 4 8 -18 4 9 , D o k t o r D is s . H e id e lb e rg
H a w g o o d Jo h n ( 1 9 3 9 ) : M odem Constitutions Since 17 8 7 , L o n d o n : M a c m illa n and
Co.
H ee r F rie d ric h ( 1 9 6 4 ) : Europa, M utter der Revolutionen, S tu ttg a rt: W . K o h lh a m
m e r V e rla g
H ee r F rie d ric h ( 1 9 8 9 ) : Der Glaube des A d o lf Hitlers. Anatomie einer politischen Reli

giositt, F ra n k fu rt a m M a in i B e rlin : U llste in S a ch b u ch

H eg e l G e o rg V ilh e lm F rid rih ( 1 9 7 9 ) : Fenomenologija duha, B eo g ra d : B IG Z
H eg e l G e o r g W ilh e lm F ried ric h ( 1 9 5 1 ) : Filozofi ja povjesti, Z a g re b : K u ltu ra
H e n n is W ilh e lm ( 1 9 9 1 ) : " D ie C h a n c e ein e r g a n z a n d eren R e p u b lik . Z u r V e r fa s
s u n g d e r z u k n ftig e n D e u ts c h la n d ", u: G u g g e n b e rg e r B ern d i S te in T in e
(u r .): o p . cit.
H in ric h s E rn s t ( 1989):A n cien Rgime und Revolution. Studien zur Verfassungsgeschic

hte Frankreichs zwischen 158 9 und 17 8 9 , F ra n k fu rt am M a in : S u h rk a m p

H itle r A d o l f ( 1 9 4 1 ) : M ein Kampf, M n c h e n : Z e n tra lv e rla g d e r N S D A P . F rz. E h e r
N ac h f.
H itle r A d o l f ( 1 9 9 2 ) : Reden, Schriften, Anordnungen. Februar 19 2 5 - Januar 1933.

Band II: Vom Weimarer Parteitagbis zur ReichstagswahlJu li 1 9 2 6 ~ M a i 19 2 8 . Teil

2 : August 1 9 2 7 - M a i 19 2 8 , M n c h e n itd .: K . G . S a u r
Hitlers Politisches Testament. Die Bormann Diktate vom Februar undA pril 1 9 4 ; ( 1 9 8 1 ) ,
H a m b u rg : A lb re ch t K n a u s V erlag
H o b sb a w m E ric J . ( 1 9 8 7 ) : Doba revolucije. Evropa 17 8 9 -18 4 8 ., Z a g re b : k o lsk a
k n jig a
H o lb o r n H a jo ( 1 9 3 7 ) : Ulrich von Hutten and the German Reformation, N e w H a ve n :
Y a le U n iv e rsity P ress
H o o k S id n e y ( 1 9 6 8 ) : "T h e E n lig h te n m e n t a n d M a r x is m , Journal o f the History

o f Ideas, go d . 2 9 , br. 1 :9 3 - 1 0 8
H o rk h e im e r M ax i A d o r n o T h e o d o r ( 1 9 8 9 ) : Dijalektika prosvetiteljstva. Filozofijski

fragmenti, S a raje vo : V e se lin M a s le s a i S v je tlo s t

481

H o ro w itz Irv in g L o u is ( 1 9 6 8 ) : Radicalism and the Revolt Against Reason. The Social

Theories o f Georges Sorel, C a r b o n d a le i E d w ard sv ille : S o u t h e r n Illin o is

U n iv e rs ity P re s s
H o w ard L eon ( 1 9 8 7 ) : The Unfolding o f Moby-Dick, G la s s b o ro , N e w Je r s e y : T h e
M elville S o c ie ty
H u n t R ich ard ( 1 9 8 0 ) : M a r k s iz a m i to ta lita rn a d e m o k ra tija , Marksizam u sve

tu, g o d . 7 , b r. 8 : 3 0 7 - 3 7 2
H tten b e rg er P eter ( 1 9 8 7 ) : " D im e n s io n e n d e s W id e r s ta n d s b e g r iffs ", u: S t e in
b ach P eter ( u r .) : Widerstand. Ein Problem zwischen Theorie und Geschichte,
K ln : V erlag W is s e n s c h a ft u n d P o litik B eren d v o n N o ttb e c k
I lj f i P etrov ( 1 9 6 4 ) : Zlatno tele, S a ra je v o : S v je tlo s t
Ise n se e J o s e f ( 1 9 9 1 ) : "A b s t im m e n , o h n e z u en tsch e id en ? E in P le b is z it b e r d ie
V e rfa ss u n g is t n ich t v o rg e s e h e n u n d au ch n ich t w n s c h e n sw e r t , u : G u g g en b e rg er B e rn d i S t e in T in e (u r .): o p . cit.
Iz v rn i k o m ite t [p a rtije N a r o d n e v o lje ] ( 1 9 8 8 ) : "C a ru A le k s a n d r u II I ( 1 0 .
m a rta 1 8 8 1 ) " , u : P e ro v i L a tin k a : Planirana revolucija, B e o g ra d i Z a g re b :
B I G Z i G lo b u s
Ja c o b s M a n fre d ( 1 9 7 0 ) : D e r d e u ts c h e P ro te s ta n tis m u s , u: Z ille e n H o r st
(u r.): Volk - Nation - Vaterland. D er deutsche Protestantismus und der Nationali

smus, G te r s lo h : V e rla g s h a u s G e r d M o h n
Ja c o b s e n H a n s -A d o lf ( 1 9 7 9 ) : " L e b e n s w e g 1 8 6 9 - 1 9 4 6 " , u: Ja c o b s e n H a n s A d o lf (u r.): o p . cit.
Ja c o b y H e n ry ( 1 9 8 5 ) : Birokratizacija svijeta, Z a g re b : G lo b u s
Jo rd a n D a v id ( 1 9 7 9 ) : The King's Trial. The French Revolution vs. Louis XVI, B erk e le y ,
L o s A n g e le s , L o n d o n : U n iv e r s ity o f C a lifo rn ia P ress
J n g e r E r n s t ( 1 9 2 5 ) : Das Wldschen 12 5 , B e rlin : E . S . M ittle r & S o h n
K a re r D 'A n k o s E le n ( 1 9 9 2 ) : Ruska nesrea. Ogled 0 politikom ubistvu, S re m sk i
K a rlo v c i i N o v i S a d : Izd a v a k a k n ji a rn ic a Z o r a n a S to ja n o v i a
K a rla jl T o m a s ( 1 9 8 8 ) : O herojima, kultu heroja i herojskom u istoriji, B eo g ra d : S a
m o sta ln o iz d an je, D ra g o sla v B o k a n i A le k s a n d a r B o k a n
K a sire r E r n s t ( 1 9 7 2 ) : M it 0 dravi, B e o g ra d : N o lit
K a tk o v G e o rg e ( 1 9 6 9 ) : G e rm a n P o litica l In te rv e n tio n in R u s s ia in W o rld W a r
I , u: P ip e s R ich ard (u r.): Revolutionary Russia:A Symposium, N e w Y o rk : A n
chor Books
K a u ts k y K a rl ( 1 9 7 9 ) : "D ik ta tu ra p ro le ta rija ta ", u: Ortodoksni marksizam i re

formizam, Z a g re b : G lo b u s
K em p T om

( 1 9 6 9 ) : Industrialisation in Nineteenth-century Europe, L o n d o n i

H a rlo w : L o n g m a n s, G reen a n d C o .

482

K e re n sk i A le x a n d e r ( 1 9 2 8 ) : Erinnerungen. Vom Sturz des Zarentums bis zu Lenins

Staatsstreich, D re sd e n : C a rl R e is sn e r
K e rn s h a w Ia n ( 1 9 9 8 ) : Hitler. 18 8 9 -19 3 6 : Hubris, L o n d o n itd .: A lle n L an e T h e
P e n g u in P re ss
K im m in ic h O tto ( 1 9 8 7 ) : Deutsche Verfassungsgeschichte, B a d e n -B a d e n : N o m o s
V e rla g s g e s e llsc h a fr
K irh ajm er, O to ( 1 9 8 3 ) : "M a r k s iz a m , d ik ta tu ra i o b lik o rg an iz ac ije p ro le ta rija
ta , Trei program, b r. 5 8 : 4 3 2 - 4 4 2
K je le n R u d o lf ( 1 9 2 3 ) : Drava kao ivotni oblik. M odem a dravna teorija, B e o g ra d i
Sa raje v o : I. . u r e v i
K la u tk e J rg e n -B u rk h a rd ( 1 9 9 4 ) : Recht a u f Widerstand gegen die Obrigkeit? Eine

Systematisch-theologische Untersuchung zu den Bestreitungs- und Rechtfertigung

sbemhungen von Gewaltanwendung gegen weltliche Macht (bis zum 18. Jahrhun
dert), k n j, 1, K a m p e n : U itg e v e rij K o k
K la v re l K lo d ( 1 9 9 3 ) : S ie je s E m a n u e l o z e f, 1 7 4 8 - 1 8 3 6 . ta je trei s ta le ? , u:

a tle

F ra n so a , D ija m e l O liv ije i P iz ije E v lin (u r .): Enciklopedijski renik poli

tikefilozofije, kn j. 2 , S r e m sk i K a rlo v c i i N o v i S a d : Izd a v a k a k n ji a rn ic a Z o ran a S to ja n o vi a

K le e E rn st, D re sse n W illi i R ie s s V o lk e r (u r .) ( 1 9 9 1 ) : "The Good Old D ays" The

Holocaust as Seen by Its Perpetrators and Bystanders, N e w Y o rk : T h e F ree P re ss

K lu c k h o h n

P au l ( 1 9 5 0 ) : D er Reihe Romantik in der deutschen Literatur in

Entwicklungsreihen. Band 1: Charakteristiken. Die Romantiker in Selbstzeugnissen

und uerungen ihrer Zeitgenossen. S tu ttg a rt: R ec la m V erlag
K n o rre S u s a n n e ( 1 9 9 1 ) : Soziale Selbstbestimmung und individuelle Verantwortung.

Hugo Sinzheimer (18 7 5 -19 4 5 ). Eine politische Biographie, F ra n k fu rt am M a in :

P eter L an g
K o c h a n L io n e l ( 1 9 7 1 ) : Russia in Revolution, L o n d o n : P ala d in
K o e llre u tte r O tto ( 19 3 4 ) : D er deutsche Fhrerstaat, T b in g e n : J . C . B . M o h r (P a u l
S ie b e c k )
K o e n e n G e rd ( 1 9 9 6 ) : B o ls c h e w is m u s u n d N a tio n a ls o z ia lis m u s . G e s c h ic h ts
b ild u n d G e s e lls c h a ft s e n tw u r f , u: V e tte r M a tth ia s (u r.): Terroristische D ik

taturen im 20 . Jahrhundert. Strukturelemente der nationalsozialistischen undstalinistischen Herrschaft, O p la d e n : W e std e u ts c h e r V erlag

K h le r G r e g o r ( 1 9 7 4 ) : "B e k e n n tn is z u r fr n k isc h e n R e p u b lik ( 1 7 8 9 ) , u: G a r b e r J rn (u r.): o p . cit.
K o h n H a n s ( 19 4 3 ) : Revolutions and Dictatorships, C a m b rid g e , M a s sa c h u s e tts :
H a rva rd U n iv e rsity P ress
K o h n H a n s ( 1 9 5 5 ) : Nationalism. Its M eaning a n d History, P rin ceto n etc.: V an N o
stra n d

483

K o h n H a n s ( 1 9 6 2 ) : D ie Idee des Nationalismus. Ursprung und Geschichte bis zur

Franzsischen Revolution, F ra n k fu rt am M a in : S . F isc h e r V e r la g

Kol D ord ( 19 5 5 ) : Istorijapokreta britanske radnike klase 1789-1947, B eograd: IP Rad
K o la k o v sk i L e e k ( 1 9 8 0 ) : G lavni tokovi marksizma, kn j. 1, B e o g ra d : B I G Z
K o la k o v sk i L eek ( 1 9 8 3 ) : Glavni tokovi marksizma, kn j. 2 , B e o g ra d : B I G Z
K o la k o v sk i L e e k ( 1 9 8 5 ) : Glavni tokovi marksizma, kn j. 3, B e o g ra d : B I G Z
K o n N o rm a n ( 1 9 9 6 ) : Poziv na genocid. M it 0 svetskoj zaveri Jevreja i P r o to k o li s io n sk ih m u d raca, N o v i S a d : M a tic a s rp sk a
K o n k v e s t R o b e rt ( 1 9 8 8 ) : emerna etva. Sovjetska kolektivizacija i teror gladi, B e o
gra d : F ilip V i n ji
K o rio th Stefa n ( 1 9 9 8 ) : M o n a rch isc h e s P rin zip ' un d G e w a lte n te ilu n g - u n ve
reinbar. Z u r W irk u n g sg e sc h ic h te d er G e w a lte n teilu n g sle h re M o n te sq u ie u s
im d eu tsch en F r h k o n s titu tio n a lis m u s ", Der Staat, god. 3 7 , br. 1 :2 7 - 5 5
K o s e lle c k R e in h a rt ( 1 9 9 7 ) : "R e v o lu tio n : V o n d e r F r h en N e u z e it b is z u r
F ra n z sis c h e n R e v o lu tio n ", u: B r u n n e r O tto , C o n z e W e r n e r i K o s e lle c k
R e in h a rt (u r.): Geschichtliche Grundberiffe, k n j. 6 , S tu ttg a rt: K le tt-C o tta
K o z e le k R a jn h a rt ( 1 9 9 7 ) : Kritika i kriza. Studija 0 patogenezi graanskog sveta, B e o
grad: P la to
K ra u t R ich ard ( 1 9 8 4 ) : Socrates and the State, P rin ceto n , N e w Je rs e y : P rin cep to n
U n iv e r s t it y P re ss
K rie le M a rtin ( 1 9 8 8 ) : Einfhrung in die Staatslehre. Die geschichtlichen Legiti

mittsgrundlagen des demokratsichen Verfassungsstaates, R e in b e k b ei H a m b u rg :

R o w o h lt
K rie le M a rtin ( 1 9 9 1 ) : "A rt. 1 4 6 G G : B r c k e z u e in e r n eu en V e r fa s s u n g , u:
G u g g e n b e rg e r B ern d i S t e in T in e (u r .): o p . cit.
K ro c k o w C h r istia n G r a f v o n ( 1 9 9 5 ) : Von deutschen Mythen. Rckblick undAusblick,
S tu ttg a rt: D e u tsch e V e rla g s -A n sta lt
K n z li A r n o ld ( 1 9 8 6 ) : M ein und Dein. Z ur Ideengeschichte der Eigentumsfeindschaft,
K ln : B u n d -V erlag
L a te y M a u ric e ( 1 9 7 2 ) : Tyranny.A Study in the Abuse o f Power, H a rm o n d sw o rth :
P elica n B o o k s
L e g g e tt G e o r g e ( 1 9 8 1 ) : The Cheka: Lenins Political Police, O x fo rd : C la re n d o n
P ress
L e h n e rt D e t le f ( 1 9 9 8 ) : Verfassungsdemokratie als Brgergenossenschaft. Politisches

Denken, ffentliches Recht und Geschichtsdeutungen bei Hugo Preu - Beitrge zur
demokratischen Instituionenlehre in Deutschland, B a d e n -B a d e n : N o m o s V e rla g
s g e s e lls c h a ft

L e h n e rr D e t le f ( 1 9 9 3 ) : " H u g o P reu a ls m o d e rn e r K la s s ik e r e in e r k ritisch e r

T h e o rie d e r V e rfa te n P o litik . V o m S o u v e re n it ts p ro b le m z u m d e m o k ra
tisch e n P lu r a lis m u s , Politische Vierteljahresschrift, g o d . 3 3 , b r.1 :3 3 - 5 4
L e h n in g A rth u r ( 1 9 7 4 ) : "B u o n a r o t is G e d a n k e n b e r K o m m u n is m u s u n d D ik
ta tu r", u : H a h n M a n fre d ( u r .) : Vormarxistischer Sozialismus, F ra n k fu r t am
M a in : A th e n u m F is c h e r T a s c h e n b u c h V e rla g
L en in V . I. ( 1 9 9 6 a ) : "L e tte r to N . A R o z h k o v [ 2 9 . Ja n u a r y 1 9 1 9 ] " , u: P ip e s R ic
h ard (u r.): The Unknown Lenin. From Secret Archive, N e w H a ve n i L o n d o n :
Y a le U n iv e r s ity P re ss
L en in V . I. ( 1 9 9 6 b ) : P o litica l R e p o rt o f the C e n tra l C o m ite e R K P ( b ) to the
N in th A ll-R u s s ia n C o n fe re n c e o f the C o m m u n is t P a rty [ 2 0 . S e p te m b e r
1 9 2 0 ] , u: ib id .
L e n in V. I. i S t a lin J . V . ( 1 9 9 6 ) : " M e s s a g e b y D ire ct W ire to A . M . Y u rie v [2 6 .
M arc h 1 9 1 8 ] , u : P ip e s R ic h a rd (u r.): o p . cit.
L e n jin V . I. ( 1 9 4 8 a ) : S t a su 'p rija te lji n a ro d a i k a k o se o n i b o re p ro tiv s o c ija l
d e m o k ra ta ? , u: Izabrana dela, to m 1, kn j. 1, B eo g ra d : K u ltu ra
L e n jin V . I. ( 1 9 4 8 b ) : "Z a d a c i ru s k ih s o c ija l-d e m o k ra ta , u: ib id .
L e n jin V . I. ( 1 9 4 8 c ) : " t a d a se ra d i? , u: ib id .
L e n jin V . I. ( 1 9 4 9 ) : D v e ta k tik e s o c ija l-d e m o k ra tije u d e m o k ra tsk o j rev o lu c i
j i , u : ib id ., to m 1, kn j. 2
L en jin , V . I. ( 1 9 5 0 a ) : "D r a v a i re v o lu c ija , u: Izabrana dela, to m 2 , k n j. 1 , B e o
gra d : K u ltu ra
L e n jin , V . I. ( 1 9 5 0 b ) : "T e z e o U s ta v o tv o rn o j s k u p tin i , u: ib id .
L e n jin V . I. ( 1 9 5 0 c ) : D e ja bol e s t le v ia rstv a u k o m u n iz m u , u : ib id ., to m 2 ,
k n j. 2
L e n jin V . I. ( l 9 5 o d ) : "Z a d a c i o m la d in s k ih save za . G o v o r na II I S v e ru sk o m
k o n g re s u K o m u n is ti k o g o m la d in s k o g save za R u sije , 2 . o k to b ra 1 9 2 0 , u:
ib id .
L e n jin V . I. ( 1 9 5 o e ) : " G o v o r p rilik o m z a k lju e n ja X I k o n g re sa K P ( b ) R n a X I
k o n g re su K P (b )R , 2 7 . m arta 1 9 2 2 , u: ib id .
L e n jin , V . I. ( 1 9 5 0 f): "P ro le te rsk a rev o lu c ija i ren e gat K a u c k i", u : ib id .
L ever E v e ly n e ( 1 9 8 8 ) : Ludwig XVI., S tu ttg a rt: K e ltt-C o tta
L evin M ich ael ( 1 9 7 4 ) : "M a r x is m a n d G e rm a n R o m a n tic ism : M a r x s D e b t to
G e rm a n C o n se rv a tism ", Political Studies, g o d . 2 2 , br. 4 :4 0 0 - 4 1 3
L e o n h a rd W o lfg a n g ( 1 9 8 9 ) : Der Schock des Hitler-Stalin-Paktes, M n ch en : K n e
seb ec k & S c h u le r
L ich th e im G e o rg e ( 1 9 7 2 ) : The Origins o f Socialism, L o n d o n : W e id e n fe ld a n d N ico lso n

485

Livi je T it ( 1 9 9 5 ) : Istorija Rim a od osnivanja grada [drugo petoknjije], B e o g ra d : S r p

sk a k n ji e v n a z a d ru g a
L b b e P au l ( 1 9 7 7 ) : E d u a r d B e rn s te in a ls B re sla u e r A b g e o rd n e te r. F e s ts c h rift
z u m 7 5 . G e b u r ts ta g a m 6 . Ja n u a r 1 9 2 5 , u : H irsc h H e lm u t: o p . cit.
L o su rd o D o m e n ik o ( 1 9 9 5 ) : N e m c i, E v ro p lja n i, C ig a n i i P a p u a n c i", u: S a v i
O b ra d (u r.): o p . cit.
L w ith K arl ( 1 9 8 8 ) : O d Hegela do Nietzschea. Revolucionarni prelom u miljenju deve-

tanestog veka. M a rx i Kierkeegaard, S a ra je v o : V e se lin M a s le a

L w ith K arl ( 1 9 9 0 ) : Svjetska povjest i dogaanje spasa, Z a g re b : A v g u s t C e sa re c i
S a ra je v o : S v je tlo s t
L uj P o l ( 1 9 5 6 ) : Istorija socijalizma u Francuskoj, B e o g ra d : IP R ad
L u k cs G e o rg ( 1 9 7 7 ) : Povjest i klasna svijest. Studija 0 marksistikoj dijalektici, Z a
greb : N a p rije d
L u k s e n b u rg R o z a ( 1 9 8 7 ) : " R u s k a re v o lu c ija , u: S e k e lj L a s lo (u r .): o p . cit.
L u th e r M a rtin ( 1 9 8 2 a ) : " B r i e f an K u rf rs t Jo h a n n d e n B e s t n d ig e n v o n S a c
h se n (W itte n b e rg , 2 4 . D e z e m b e r 1 5 2 9 ) , u : S c h e ib le H e in z (u r .): o p cit.
M a c h a velli N ic c o l ( 1 9 8 5 a ) : V la d a r , u: Izabrano djelo, kn j. 1, Z a g re b : G lo b u s
M a c k e n z ie W a lla c e D o n a ld ( 1 9 6 1 ) : Russia on the Eve o f War and Revolution, N e w
Y o rk : V in ta g e B o o k s
M a n n G o lo ( 1 9 9 5 ) : Deutsche Geschichte des )19. und 2 0 . Jahrhunderts, F ra n k fu rt a m
M a in : F isc h e r T asch en b u c h V erlag
M a n n in g P eter ( 1 9 7 8 ) : Byron and His Fictions, D e tro it: W a y n e S ta te U n iv e rs ity
P re ss
M a n s fie ld H a r v e y ( 1 9 9 4 ) : "T h e U n fin is h e d R e v o lu tio n ", u: E n g e lh a rt S te p h e n
i A llp h in M o o r e Jr. Jo h n (u r.): o p . cit.
M a n to u x P au l ( 1 9 6 6 ) : The Industrial Revolution in the Eighteenth Century. A n Outli

ne o f the Beginnings o f the Modem Factory System in England, L o n d o n : M e th u e n

U n iv e rs ity P ap erb ack s
M a rc u se , H e rb e r t ( 1 9 8 3 ) : Sovjetski marksizam. Kritika analiza, Z a g re b : G lo b u s
M a rtin N e il ( 1 9 6 8 ) : "M a rx is m , N a tio n a lism , a n d R u s s ia , Journal o f the History

o f Ideas, g o d . 2 9 , br. 2 : 2 3 1 - 2 5 2
M a r x K a rl ( 1 9 6 8 ) : "D e b a te p o v o d o m z a k o n a o k ra i d rv a ", u: M a rx K arl i E n
g e ls F rid e ric h : o p . cit., kn j. 1
M a r x K a rl ( 1 9 7 2 a ) : P rilo g jevre jsk o m p ita n ju , u: ib id ., k n j. 3
M a r x K a rl ( 1 9 7 2 b ) : "P r ilo g kritici H e g e lo v e filo z o fije p ra va. U v o d , u: ib id .
M a r x K a rl ( 1 9 7 2 c ) : "E k o n o m s k o -filo z o fs k i r u k o p is i iz 18 4 4 . g o d in e , u: ib id .
M a r x K a rl ( 1 9 7 4 ) : "B ije d a filo zo fije . O d g o v o r n a F ilo z o fiju b ijed e ' g o sp o d in a
P ro u d h o n a ", u: ib id., knj. 7

486

M a r x K arl ( 1 9 7 5 a ) : Ju n s k a re v o lu c ija ", u: ib id ., k n j. 8

M a r x K arl ( 1 9 7 5 b ) : "P o b e d a k o n tra re v o lu c ije u B e u , u : ib id .
M a rx K arl ( 1 9 7 5 c ) : "B u r o a z ija i k o n tra re v o lu c ija ", u: ib id ., kn j. 9
M a r x K arl ( i9 7 5 d ) : "R e v o lu c io n a rn i p o k re t , u: ib id .
M a r x K arl ( i 9 7 5 e ) : " K la s n e b o rb e u F ra n c u sk o j 1 8 4 8 - 1 8 5 0 " , u: ib id ., kn j. 1 0
M a r x K arl ( 1 9 7 5 O : "O s a m n a e s t i b rim e r L o u isa B o n a p a r te , u: ib id ., kn j. 1 1
M a r x K arl ( 1 9 7 5 g ) : B r ita n s k a v la d a v in a u I n d iji , u: ib id ., kn j. 1 2
M a rx K arl ( 1 9 7 5 h ) : "B u d u i re z u lta ti b rita n sk e v la d a v in e u In d iji , u: ib id .
M a r x K arl ( 1 9 7 7 a ) : " K r iz a u E n g le s k o j , u: ib id ., kn j. 14
M a rx K arl ( 1 9 7 7 b ) : " O s n o v i p o liti k e e k o n o m ije (R u k o p is iz 1 8 5 7 - 1 8 5 8 ) , u:
ib id ., kn j. 2 0
M a rx K arl ( 1 9 7 7 c ) : P rilo g k ritic i p o liti k e e k o n o m ije , u: ib id .
M a rx Karl ( i9 7 7 d ) : "K a p ita l. K r itik a p o litik e ek o n o m ije. Prvi to m , ib id ., k n j. 2 1
M a rx K arl ( 1 9 7 7 c ) : "K a p ita l. K r itik a p o litik e e k o n o m ije . T rei to m , ib id .,
k n j. 2 3
M a r x K arl ( 19 7 7 O : [P is m o ] A b ra h a m u L in co ln u , p re d se d n ik u S je d in je n ih
A m e ri k ih D r a v a [3 0 . d e ce m b ra 1 8 6 4 ] " , u: ib id ., kn j. 2 6
M a r x K arl ( 1 9 7 7 g ) : P o ru k a M e u n a r o d n o g u d ru e n ja ra d n ik a p re d se d n ik u
Jo h n s o n u [ 2 0 . m a ja 1 8 6 5 ] " , u : ib id ., kn j. 2 7
M a r x K arl ( 1 9 7 7 h ) : O P .-J. P ro u d h o n u ", u: ib id .
M a r x K arl ( 1 9 7 7 1 ) : P o v e rljiv o s a o p te n je ", u: ib id .
M a r x K arl ( l 9 7 7 j) : "G o v o r na p ro sla v i s e d m o g o d in jic e M e u n a ro d n o g u d ru
e n ja ra d n ik a o d r an o j n a sv e a n o m sk u p u u L o n d o n u 2 5 . sp e te m b ra
1 9 7 1 . g o d in e ", u: ib id ., kn j. 2 8
M a r x K a rl ( 1 9 7 7 k ) : Iz n o v in s k o g iz v e ta ja o s ed n ici G e n e ra ln o g v ea o d r an o j
6 . ju n a 1 8 7 1 , u: ib id .
M a r x K arl ( 1 9 7 7 I ) : "In te rv ju d o p is n ik u lista T h e W o rld , u: ibid.
M a r x K arl ( 1 9 7 7 m ) : G o v o r o p o liti k o j ak ciji ra d n ik e k la s e ", u: ib id .
M a rx K a rl ( i9 7 7 n ) : "D ru g a a d resa G e n e r a ln o g vea M e u n a ro d n o g u d ru e n ja
ra d n ik a o fra n c u s k o -p ru s k o m ra tu , u: ib id ., k n j. 2 9
M a rx K a rl ( 1 9 7 7 0 ) : G ra a n s k i rat u F ra n c u sk o j. A d re sa G e n e r a ln o g v ea M e
u n a ro d n o g u d ru e n ja ra d n ik a ", u: ib id .
M a r x K a rl ( 1 9 7 9 a ) : G o v o r o H a k o m k o n g re s u ", u : ib id ., kn j. 2 9
M a r x K a rl ( 1 9 7 9 b ) : " K o n s p e k t B a k u n jin o v e k n jig e 'D r a v n o s t i a n a rh ija , u:
ib id .
M a r x K a rl ( 1 9 7 9 c ) : "K r itik a g o ts k o g p ro g ra m a ", u: ib id ., kn j. 3 0

487

M a rx K arl (19 7 9 c !) : " P is m o re d a k c iji 'O te e stv e n ije z a p is k i , u : ib id .

M a rx K arl ( 1 9 7 9 e ) : " K o n c e p ti z a o d g o v o r n a p is m o V ere I. Z a s u li , u : ib id .
M a rx K a rl ( i 9 7 9 0 : " P i s m o A rn o ld u K lu g e u [m aj 1 8 4 3 ] " , u: ib id ., k n j. 3 4
M a rx K arl ( 1 9 7 9 g ) : P is m o Jo s e p h u W e y d em eyeru [5 . m arta 1 8 5 2 ] , u : ib id .
kn j. 35
M arx K arl ( 1 9 7 9 h ) : P ism o F rie d ric h u E n g e lsu [ 2 0 . jula 1 8 7 0 ] , u: ib id ., k n j. 4 0
M a rx K arl ( 19 7 9 O : P is m o S p e n c e ru B e e sly ju [19 . o k to b ra 1 8 7 0 ] , u: ib id .
M a rx K a rl ( i9 7 9 j ) : P is m o L u d w ig u K u g e lm a n n u [ 1 2 . a p rila 1 8 7 1 ] , u: ib id .
M a rx K arl ( 1 9 7 9 k ) : P is m o F e rd in a n d u D o m e lu N ie u w e n h u isu [ 2 2 . fe b ru ara
i 8 8 i ] r u : ib id ., k n j. 4 2
M a r x K a rl i E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 4 a ) ; N e m a k a id e o lo g ija , u : ib id ., k n j. 6
M a rx K arl i E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 4 b ) : "M a n ife s t k o m u n is ti k e p a rtije , u : ib id .,
kn j. 7
M a rx K arl i E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 5 a ) : "P ro g ra m ra d ik a ln o d e m o k ra tsk e p a rtije i
p ro g ra m levice u F ra n k fu rtu , u: ib id ., kn j. 8
M a rx K a rl i E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 5 b ) : "P r e tn ja G e rv in u so v ih n o v in a , u : ib id .
M a rx K arl i E n g e ls F rie d ric h ( 1 9 7 5 c ) : " S p o ljn a p o litik a N e m a k e i p o sle d n ji
d o g a a ji u P ra g u , u: ib id .
M a rx K arl i E n g e ls F ried rich ( i 9 7 5 d ) : "P re g le d [Ja n u a r-fe b ru a r 1 9 5 0 ] " , u : ib id .,
kn j. 1 0
M a rx K a rl i E n g e ls F ried ric h ( 1 9 7 5 e ) : P o ru k a C e n tra ln e u p rave S a v e z u o d
m arta 1 8 5 0 ." , u: ib id .
M a r x K a rl i E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 9 a ) : "Z a v je r a p r o tiv M e u n a ro d n o g u d ru e
n ja ra d n ik a. Izv je taj o rabo ti B a k u n jin a i A lija n s e so c ija listik e d e m o k ra
cije p o n a lo g u H a k o g k o n g re s a , u: ib id ., k n j. 2 9
M a rx K a rl i E n g e ls F ried rich ( 1 9 7 9 b ) : P re d s e d n ik u S lo v e n s k o g m itin g a sa z v a n o g z a 2 1 . m a rt 1 8 8 1 . u a st g o d in jic e P a ri k e k o m u n e , u: ib id ., kn j. 3 0
M a rx K a rl i E n g e ls F riedrich ( 1 9 7 9 c ) : " P is m o A u g u s tu B eb elu , W ilh e lm u L ie b k n ech tu , W ilh e lm u B rackeu i o s t a lim a , u: ib id ., k n j. 4 1
M a s e r W e rn e r ( 1 9 8 1 ) : Der Sturm a u f die Republik. Frhgeschichte der NSDAP,
F ra n k fu rt am M ain , B erlin i W ie n : U llste in
M a s e r W e rn e r ( 1 9 9 4 ) : Der Wortbruch. Hitler, Stalin und der Zweite Weltkrieg,
M n c h e n : O lz o g V erlag
M a s o n A lp h e u s T h o m a s i B ea n ey W illia m M . ( 1 9 6 3 ) : American Constitutional

Law, E n g le w o o d C liffs, N .J.: P re n tic e -H a ll, In c.

M a s s in Je a n ( 1 9 6 3 ) : Robespierre, B e rlin : R iitte n & L o e n in g

488

M a te rn R a in e r ( 1 9 7 8 ) : Karl Haushofer und seine Geopolitik in den Jahren der

Waimarer Republik und des Dritten Reichs. Ein Beitrag zum Verstndnis seiner
Ideen und seines Wirkens, K a rls ru h e : D o k to r D is s .
M a tth ia s E ric h ( 1 9 7 2 ) : T h e D o w n fa ll o f th e O ld S o c ia l D e m o c ra tic P a rty in
1 9 3 3 " , u : H a ib o r n H a jo (u r .): o p . cit.
M a u H e rm a n n ( 1 9 7 2 ) : "T h e 'S e c o n d R e v o lu tio n ' - Ju n e 3 0 , 1 9 3 4 " , u : H a lb o rn
H a jo (u r .): Republic to Reich: The M aking o f the N azi Revolution, N e w Y o rk :
V in ta g e B o o k s
M a u r o is A n d r ( 1 9 6 6 ) : A History o f France, L o n d o n : M e th u e n U n iv e rs ity P a p e r
b acks
M a y e r U d o ( 1 9 7 6 ) : "V o m P o ts d a m e r A b k o m m e n z u m G ru n d g e s e tz ", u: M a y e r
U d o i S t u b y G e rh a rd (u r .): o p . cit.
M c G a n n Je ro m e ( 1 9 9 3 ) : "C o m m e n t a r y , u : B y ro n L o rd : o p . cit.
M c K e n z ie L io n e l ( 1 9 8 2 ) : " R o u s s e a u s D e b a te w ith M ac h ia v e lli in th e Social

Contract", Journal o f the History o f Ideas, g o d . 4 3 , b r. 2 : 2 0 9 - 2 2 8

M e d v e d e v R o j ( 1 9 8 6 a ) : Revolucij 19 17 . godine u Rusiji. Problemi, karakteristike, oce-

ne, B e o g ra d : I R O R ad
M e d v e d e v , R o y ( 1 9 8 6 b ) : Lenjinizam i zapadni socijalizam, Z a g re b : G lo b u s
M e rz K a i-U w e ( 1 9 9 5 ) : Das Schreckbild Deutschland und Bolschewismus 19 17 bis

19 2 1, B e rlin i F r a n k fu rt am M a in : P ro p y l e n
M e s s e r s c h m id t M a n fre d ( 1 9 7 9 ) : A u s s e n p o lit ik u n d K rie g sv o rb e re itu n g , u:
M ilit rg e sc h ic h tlic h e s F o rsc h u n g s a m t (u r.): Das Deutsche Reich und der

Zweite Weltkrieg. B and h Ursachen und Voraussetzungen der deutschen Kriegspoli

tik , S tu ttg a rt: D e u ts c h e V e rla g s -A n sta lt
M e y e r H ild e g a rd ( 1 9 2 9 ) : Nord-Amerika im Urteil des deutschen Schriftums bis zur

M itte des 19. Jahrhunderts. Eine Untersuchung ber Krnbergers "Amerika-Mden",

H a m b u rg : F rie d ric h s e n , d e G ry te r & C o .
M e is s n e r B o ris ( 1 9 6 2 ) : Sowjetunion und Selbstbestimmungsrecht, K ln : V e rla g
W is s e n s c h a ft u n d P o litik
M e lv ille H e rm a n ( 1 9 8 8 ) : The Writtings. Volume Six: M oby-Dick or The Whale,
E v a n s to n i C h ic a g o : N o rth w e s te rn U n iv e rs ity P re ss
M ic h e le t Ju le s (b e z g o d in e iz d a n ja ): Geschichte der Franzsischen Revolution. Band
5 : Der Sturz des Knigtums, Beginn des Krieges gegen Frankreich (/lugust bis Dezem

ber 17 9 2 ), W ie n , H a m b u rg i Z rich : G u t e n b e rg -V e rla g C h riste n s e n & C o .

M ic h e ls R o b e rt ( 1 9 7 0 ) : Soziologie des Parteiwesens in der modernen Demokratie. Un

tersuchungen ber die oligarhischen Tendenzen des Gruppenlebens, S tu ttg a rt: A l

fred K ro n e r V erlag
M ic k G n t e r ( 1 9 8 8 ) : Die Paulskirche. Streiten f r Einigkeit und Recht und Freiheit,
F ra n k fu rt am M a in : D r. W a ld e m a r K ra m er

489

M iliu k o v Pau l ( 1 9 6 7 ) : PoliticalMemoirs 1905-1917, A n n A rb o r: T h e U n iv e r s ity o f

M ich ig a n P ress
M iliu k o v Pau l ( 1 9 6 9 ) : Russia and Its Crisis, L o n d o n : C o llie r B o o k s
M iliu k o v Pau l ( 1 9 7 8 a ) : The Russian Revolution. Volume 1: The Revolution Divided:

Spring, 19 17 , G u l f B re e z e : A ca d e m ic In tern a tio n a l P ress

M iliu k o v Pau l ( 1 9 7 8 b ) : The Russian Revolution. Volume 2 : Kornilov or L en in ?-S u m

mer, 19 17 , G u l f B re e z e : A c a d e m ic In tern a tio n a l P ress

M iliu k o v P aul ( 1 9 7 8 c ) : The Russian Revolution. Volume y. The Agony o f the Provisio

nal Government, G u l f B ree ze : A ca d e m ic In tern a tio n a l P ress

M iliu k o w Pau l ( 1 9 2 5 ) : Russlands Zusammenbruch, kn j. 1 - 2 , S tu ttg a r t, L e ip z ig i
B erlin : D e u ts c h e V e la g s -A n sta lt
M ille r S u s a n n e ( 1 9 7 8 ) : "B e r n s te in s H a ltu n g im E rste n W e ltk rie g u n d in d er
R e v o lu tio n , u: H e in e m a n n H o rs t i M e y e r T h o m a s (u r .): o p . cit.
M im ic a A ljo a ( 1 9 8 3 ) : Ogled 0 srednjoj klasi. Pregled razvoja jednog sociolokog pojma,
B eo g ra d : I I C S S O S rb ije
M o ln a r A le k sa n d a r ( 1 9 9 4 c ) : Drutvo i pravo. Istorija klasinih sociolokopravnih teo

rija. Knjiga 2 : Skandinavija, Nemaka, Austrija, N o vi S a d , V is io M u n d i A c a d e

m ic P re ss
M o ln a r A le k s a n d a r ( i9 9 4 d ) : "S o c ija ln a , s o c ija ln o -p o liti k a i p o litik a d e m o kra tija - m o g u n o s ti ra zg ra n ien ja , p e rsp e k tiv e m e u z a v is n o s ti i p o treb e
u s k la iv a n ja , u: B e lja n s k i S lo b o d a n et al.: Regionalizam kao put ka otvorenom

drutvu, N o v i S a d : V is io M u n d i A c a d e m ic P ress
M o ln a r A le k s a n d a r ( 1 9 9 7 ) : Narod, nacija, rasa. Istorijska izvorita nacionalizma u

Evropi, B e o g ra d : B e o g ra d sk i k ru g
M o m m s e n H a n s ( 1 9 7 8 ) : " N a tio n a lis m u s u n d n a tio n a le F ra g e im D e n k e n E d u
ard B e rn s te in s , u: H ein e m an n H o r s t i M e y e r T h o m a s (u r.): o p . cit.
M o m m s e n H a n s ( 1 9 9 8 ) : Aufstieg und Untergang der Republik von Weimar 19 18 -

1933' B erlin : U llste in B u ch verlage

M o m m s e n W o lfg a n g ( 1 9 7 4 ) : M a x Weber und die deutsche Politik 18 9 0 -19 2 0 ,
T b in g e n : ]. C . B . M o h r (P a u l S ie b e c k )
M o m m s e n W o lfg a n g ( 1 9 9 8 ) : 1848. Die ungewollte Revolution. Die revolutionren

Bewegungen in Europa 18 30 -18 4 9 , F ra n k fu rt a m M a in : S . F isc h e r

M o o re B a rrin g to n , Jr. ( 1 9 6 6 ) : Social Origins o f Dictatorship amd Democracy. Lord

and Peasant in the M aking o f the M odem World, B o s to n : b ea co n P ress

M o ra v ia S e rg io ( 1 9 8 9 ) : Beobachtende Vernunft. Philosophie und Anthropologie in der

Aulrung, F ra n k fu rt am M a in : F isc h e r
M o re li ( 1 9 5 7 ) : Zakonik prirode ili Istinski duh njenih zakona u svim vremenima prene-

bregnut ili nepriznat, B eograd : K u ltu ra

490

M o rin E d g a r ( 1 9 9 2 ) : "T h e A n ti-T o ta lita ria n R e v o lu tio n ", u: B e iih a rz Peter, R o

b in so n

G illia n

R u n d e ll

Jo h n

(u r.):

Between

Totalitarianism and

Postmodemity, C a m b r id g e M a s s a c h u s e tts i L o n d o n : T h e M IT P re s s
M o s s e G e o rg e ( 1 9 9 1 ) : D ie vlkische Revolution. ber die geistigen Wurzeln des Nati

onalsozialismus, F ra n k fu rt a m M a in : V e rla g A n to n H a in
M lle r R o lf-D ie te r ( 1 9 8 3 ) : "V o n d e r W itsc h a fts a llia n z z u m k o lo n ia le n A u s b e
u tu n g s k r ie g ", u: M ilit rg e sc h ic h tlic h e s F o rsc h u n g s a m t (u r.): o p . cit.
M n k le r H e rfrie d ( 1 9 9 5 ) : "N a tio n a le M y th e n im E u ro p a d e r fr h en N eu ze it.
Z u r R e le v a n z m y th isc h e r N a rra tio n e n b ei d e r N a tio n a lisie ru n g E u r o p a s ,
m a n u sk rip t
M n k le r H e rfrie d ( 1 9 9 6 ) : "N a tio n a le M y th e n im E u ro p a d e r fr h en N e u z e it.
Z u r R eleva n z m y th isc h e r N a rra tio n e n b ei d e r N a tio n a lisie r u n g E u r o p a s ",

Vortrge aus dem Warburg-Haus, br. 1 :1 0 7 - 1 4 3

M u n ste r S e b a s tia n ( 1 5 9 2 ) : Cosmographey. Oder Beschreibung aller Lnderherrschaf-

fiens und fmehmsten Stetten des ganzen Erdbodens sampt ihren Gelenheiten,
Eygenschaften, Religion, Gebrauchen, Geschichten und Handthierungen, B a s e l (b e z
o zn a k e iz d ava a )
M u r B a rin g to n ( 2 0 0 0 ) : Drutveni koreni diktature i demokratije. Vlastelin i seljak u

stvaranju modernog sveta, B e o g ra d : F ilip V i n ji

M u s s o lin i B e n ito ( 1 9 6 4 a ) : S p e e c h o f M a rc h 2 3 , 1 9 1 9 , u: H a lp e rin S . W illia m :

Mussolini and Italian Fascism, N e w Y o r k itd .: V a n N o s tra n d R e in h o ld

C om pany
M u s s o lin i B e n ito ( 1 9 6 4 b ) : S p e e c h o f N o v e m b e r 8 , 1 9 2 1 " , u: ib id .
M u s s o lin i B e n ito ( 1 9 6 4 c ) : "S p e e c h o f O c to b e r 2 4 , 1 9 2 2 " , u: ib id .
M u s s o lin i B e n ito ( 1 9 7 6 ) : D ie L eh re d e s F a s c h is m u s ", u: N o lte E r n s t (u r .): o p .
cit.
N a u m a n n F r. ( 1 9 0 5 ) : Demokratie und Kaisertum , B e rlin -S c h n e b e rg : V e rla g d e r
H ilfe
N e a je v Sergej G e n a d ije v i ( 1 9 8 8 a ) : U v o d n ik u b r. i[ l8 6 c i] lista N a ro d n a r a s
p ra v a , u: P ero vi L atin k a: o p . cit.
N e a je v Se rg ej G e n d a d ije v i ( 1 9 8 8 b ) : O p t a p ra v ila o rg a n iz a c ije (K a te h iz is
rev o lu c io n a ra )", u: ib id .
N e u b a u e r H e lm u t ( 1 9 6 4 ) : C ar und Selbstherrscher. Beitrge zur Geschichte der Auto

kratie in Ruland, W ie sb a d e n : O tto H a rra s so w itz

N e u m a n n F ran z ( 1 9 7 4 ) : O g ra n ic am a o p ra v d a n e n e p o s lu n o s ti , u: Demokrat

ska i autoritarna drava, Z a g re b : N a p rije d

N e u m a n n F ran z ( 1 9 8 8 ) : Behemoth. Struktur und Praxis des Nationalsozialismus
jp 3 3 - jp 4 4 , F ran k fu rt a m M a in : F isc h e r T a sc h e n b u c h V e rla g

491

N ietzsch e F ried ric h ( 1 9 8 5 ) : Wille zur Macht, u : Werkein vier Bnden, k n j. 2 , S a l

z b u rg : B e rg la n d -B u c h
N ig g W a lte r ( 1 9 9 6 ) : Das ewige Reich. Geschichte einer Hoffnung, Z ric h : D io g e n e s
V erlag
N ik ifo ro v V. N . ( 1 9 8 0 ) : I s t o k i is to rija sv eta . P rilo g isto rija tu p ita n ja ", M ark

sizam u svetu, g o d . 7 , br. 7 :2 7 - 6 3

N o lte E rn st ( 1 9 7 1 ) : Die faschistischen Bewegungen, die Krise des liberalen Systems und

die Entwicklung der Faschismen, M n c h e n : D e u tsc h e r T a sch e n b u c h V e rla g

N o lte E r n s t ( 1 9 8 3 ) : Marxismus und industrielle Revolution, S tu ttg a rt: K le tt-C o tta
N o lte E r n s t ( 1 9 8 7 ) : D er europische Brgerkrieg 19 17-1^ 45. Nationalsozialismus und

Bolschewismus, F ra n k fu rt a m M a in i B e rlin : P ro p y l e n V erlag

N o lte E r n s t ( 1 9 9 0 ) : Faizam u svojoj epohi: francuska akcija, italijanskifaizam, naci

onalsocijalizam, B e o g ra d : P ro sv e ta
N o lte E r n s t ( 1 9 9 1 a ) : Geschichtsdenken im 20 . Jahrhundert. Von M a x Weber his Hans

Jonas, F ra n k fu rt a m M a in : P ro p y l en V e rla g
N o lte E r n s t ( 1 9 9 1 b ) : Lehrstck oder Tragdie. Beitrge zur Interpretation der Geschic

hte des 2 0 . Jahrhunderts, K ln , W e im a r i W ie n : B h la u V erlag

N o lte E r n s t ( 1 9 9 3 ) : Streitpunkte. Heutige und knftige Kontroversen um den National

sozialismus, B erlin i F ra n k fu rt am M a in : P ro p y l en
N o lte E r n s t ( 1 9 9 8 ) : T h e T h re e V e r s io n s o f th e T h e o ry o f T o ta lita ria n is m an d
th e S ig n ific a n c e o f th e H isto ric a l-G e n e tic V e r s io n ", u: S ie g e l A ch im (u r.):

The Totalitarian Paradigm after the End o f Communism, A m s t e r d a m -A tla n t a ,

G A : R o d o pi B. V.
O e rtz e n P eter v o n (b e z g o d in e iz d a n ja ): D ie Problleme der urirtschaftlichen Neuord

nung und der Mitbestimmung in der Revolution von 1918, unter besonderer
Bercksichtigung derMetalindustrie, F ra n k fu rt a m M a in : E u ro p isc h e V e rla g
s a n s ta lt
O ffe C la u s i P reu U lrich ( 1 9 8 9 ) : "M o g u li d e m o k ra ts k e in stitu c ije d je lo tv o r
n o is k o ristiti m o raln e v rije d n o s ti? , Politika misao, g o d . 2 6 , br. 4 :8 5 - 1 0 6
O k lo p d ija M irja n a ( 1 9 8 6 ) : Revolucija izmeu slobode i diktature, B eo g rad : C e n ta r
z a filo z o fiju i d ru tven u teoriju
O w e n R o b e rt ( 1 9 8 0 ) : "N o v i p o g led n a d ru tv o ili E se ji o fo rm ira n ju o v jek o va
k a ra k te ra ", u: Novi pogled na drutvo i ostali radovi, Z a g re b : k o lsk a k n jig a
O z o u f M o n a ( 1 9 8 9 ) : "K in g s T r a il", u : F u r e t F r a n o is i O z o u f M o n a (u r .): o p .
cit.
P a lm e r R . R . ( 1 9 5 9 ) : The Age o f the Democratic Revolution. A Political History o f Eu

rope and America 176 0 -18 0 0 , P rin ceto n , N e w Je r s e y : P rin ceto n U n iv e rs ity
P re s s

492

P ap ck e S v e n ( 1 9 8 5 ) : D e r g e w o llte F e in d . Z u m W e ltb ild b ei C a rl S e h m itt , u:

G u h a A n to n -A n d re a s i P a p c k e S v e n (u r): Der Feind den wir brauchen oder:

mu Krieg sein?, K n ig s t e in : A th e n u m
P are s B e rn a rd ( 1 9 6 2 ) : A History o f Russia, L o n d o n : M e th u e n U n iv e r s ity P ap er
b acks
P ark er H e rsh e l ( 1 9 9 6 ) : Herman Melville. A Biography. Volume 1, 18 19 -18 5 1, B a lti
m o re i L o n d o n : T h e Jo h n s H o p k in s U n iv e rs ity P re ss
P ero vi L a tin k a ( 1 9 8 8 ) : " R u s k i ja k o b in iz a m i b la n k iz a m , u: P ero v i L atin k a:
o p . cit.
P esch L u d w ig ( 1 9 6 2 ) : Die romantische Rebellion in der modernen Literatur und Kunst,
M n c h e n : V e r la g C . H . B ec k
P etersen T h o m a s ( 1 9 9 6 ) : "W id e rs ta n d s re c h t u n d R ec h t a u f R e v o lu tio n in H e
g els R e c h ts p h ilo s o p h ie , Archiv f r Rechts- und Sozialphislosophie, g o d . 8 2 ,
br. 4 : 4 7 2 - 4 8 4
P ip es R ic h a rd ( 1 9 6 9 ) : "T h e O r ig in s o f B o ls h e v is m : T h e In tele ctu al E v o lu tio n
o f Y o u n g L e n in ", u : P ip e s R ich ard (u r.): o p . cit.
P ip e s R ic h a rd ( 1 9 7 4 ) : Russia Under the O ld Regime, L o n d o n : W e id e n fe ld a n d N ic o ls o n
P ip e s R ich ard ( 1 9 8 6 ) : Legalised Lawlessness. Soviet Revolutionary Justice, L o n d o n :
A llia n c e P u b lish e rs Ltd.
P ip e s R ich ard ( 1 9 9 0 ) : The Russian Revolution 18 2 9 -19 19 , L o n d o n : C o llin s H a rvill
P ip es R ich ard ( 1 9 9 4 ) : Russia Under Bolshevik Regime 19 19 -19 2 4 , L o n d o n : H arvill
P ip es R ich ard ( 1 9 9 5 ) : Drei Fragen der Russischen Revolution, W ie n : P a ssa g e n V e r
lag
P ip e s R ic h a rd ( 1 9 9 9 ) : Property and Freedom, N e w Y o rk : A lfr e d A . K n o p f
P la ck

A rn o

(19 8 5 ):

Wie oft wird Hilter noch besiegt? Neonazismus und

Vergangenheitsbewltigung, F ra n k fu rt am M a in : F isc h e r T a sc h e n b u c h V erlag

P la m e n a tz Jo h n ( 1 9 7 1 ) : German Marxism and Russian Communism, L o n d o n :
Longm an
P le h a n o v G . V . ( 1 9 7 4 ) : Istorija ruske drutvene misli, k n j. 1, S a ra je v o : V e se lin M a sle a
P le s sn e r H e lm u th ( 1 9 6 9 ) : Die versptete Nation. ber die politische Verfhrbarkeit

brgerlichen Geistes, S tu ttg a rt itd .: W . K o h lh a m m e r V e rla g

P o lia k o v L e o n ( 1 9 8 9 ) : Geschichte des Antisemitismus. II. Das Zeitlaterder Verteufe

lung und des Ghettos, F ra n k fu rt am M a in : A th e n u m

P o m p e n F r. A u re liu s ( 1 9 2 5 ) : The English Versions o f The Ship o f Fools. A Contribu

tion to the History o f the Early French Renaissance in England, L o n d o n itd .: L o n g

m a n s , G re e n and C o .

493

P o p e r K a rl ( 1 9 8 8 ) : " B e d a is to ric iz m a ", u: G lig o ro v V la d im ir (u r.): Kritika kolek-

tivizma. Libemlna misao 0 socijalizmu, B eo grad : F ilip V isn jic

P o p er K arl ( 1 9 9 3 ) : Otvoreno drustvo i njegovi neprijatelji, kn j. 1 - 2 , B e o g ra d : B I G Z
Preu H u g o ( 1 9 0 8 ) : Die wirtschafiliche und soziale Bedeutung der Stein-Harden-

bergschen Reform, B e r lin : V e rla g v o n L eo n h a rd S im o n N f.

P reu H u g o ( 1 9 1 6 ) : Obrigkeitsstaat und grodeutscher Gedanke, Jen a: E u g e n D ie derich
P reu H u g o ( 1 9 1 9 ) : Deutschlands Staatsumwlzung. Die verfassungsmigen Grun

dlagen der deutschen Republik, B e rlin : C e n tral-V erla g

P reu H u g o ( 1 9 2 0 ) : Deutschlands republikansche Reichsverfassung, B e rlin : D e m o
k ra tisch er V erlag
P reu H u g o ( 1 9 2 4 a ) : Um die Reichsverfassung von Weimar, B erlin : R u d o lf M o s s e
B u ch v erla g
P reu H u g o ( 1 9 2 4 b ) : D er deutsche Nationalstaat, F ra n k fu rt am M a in : F ra n k fu r
ter S o c ie t ts-D ru c k e re i
P reu H u g o ( 1 9 2 6 a ) : D ie S o z ia ld e m o k ra tie u n d d er P a rla m e n ta rism u s
( 1 8 9 1 ) " , u: Staat, Recht und Freiheit. A us 4 0 Jahren deutscher Politik und Geschic

hte, T b in g e n : V e rla g v o n J . C . B . M o h r (P a u l S ie b e ck )
P reu H u g o ( 1 9 2 6 b ) : " S o z ia lis m u s u n d K o n stitu tio n a lsm u s ( 1 9 0 3 ) , u: ib id .
P reu H u g o ( 1 9 2 6 c ) : "V o lk s sta a t o d e r v erk eh rter O b rig k e its sta a t ( 1 9 1 8 ) , u:
ib id .
P reu H u g o ( i 9 2 6 d ) : "D e n k s c h r ift z u m E n tw u r f d e s allg em e in en T e ils d e r R e
ic h sv e rfa ss u n g v o m 3. Ja n u a r 1 9 1 9 ( 1 9 1 9 ) , u: ib id .
P reu H u g o ( 1 9 2 6 c ) : " R e p u b lik o d e r M o n a rch ie ? D e u tsch la n d o d e r P reu ssen ?
( 1 9 2 2 ) , u: ib id .
P reu

H ugo

(19 2 7 ):

Verfassungspolitische Entwicklungen in Deutschland und

Westeuropa. Historische Grundlegung zu einem Staatsrecht der deutschen Republik,

B e rlin : C a rl H ey m a n n s V erlag
P reu U lric h ( 1 9 9 1 a ) : B rau ch e n w ir ein e n eu e V e rfa s s u n g ? , u : G u g g e n b e rg e r
B ern d , P reu U lrich i U llm a n n W o ifg a n g (u r.): Eine Verfassung f l r D e

utschland. Manifest - T e x t- Pldoyers, M n c h e n i W ie n : C a rl H a n s e r V erlag

P reu U lric h ( 1 9 9 1 b ) : "Z u ein e m n eu en V e r fa s s u n g s v e r s t n d n is , u: G u g g e n
b erg e r B e rn d i S te in T in e (u r.): o p . cit.
P ro u d h o n P ierre Jo s e p h ( 1 9 8 2 ) : "P o litic k a s p o s o b n o s t rad n ih k la s a ", u: Sto je

vlasnistvo? i druff spisi, Z ag reb : G lo b u s

R a d s in s k i E d w a rd ( 1 9 9 2 ). Nikolaus II. Der letzte Z a r und seine Zeit, M n ch en : B e r
te lsm a n n V erlag
R a k o w s k a -H a r m s to n e T eresa ( 1 9 7 4 ) :

"T h e

D ia le c tic s o f N a tio n a lism

U S S R ; Problems o f Communism, g o d . 2 3 , br. 3 :1 - 2 2

494

in

R atzel F rie d ric h ( 1 9 4 1 ) : Erdenmacht und Vkerschicksal Eine Auswahl aus seinen

Werken, S tu ttg a r t: A lfre d K ro n e r V e rla g

[R a u m e r K u rt v o n ] ( 1 9 5 3 ) : " D e r G e d a n k e d e s E w ig e n F rie d e n s im A u fs tie g E u
r o p a s ", u: R a u m e r K u rt v o n (u r .): Ewiger Friede. Friedensrufe und Friedensplne

seit der Renaissance, F re ib u rg i M n c h e n : V e rla g K arl A lb e r

R e a d C h ris to p h e r ( 1 9 9 6 ) : From Tsar to Soviets. The Russian People and their Revolu

tion, 19 17 -2 1, L o n d o n : U C L P ress
R e b m a n n G e o r g F rie d ric h ( 1 9 7 4 ) : "W id e r ein e F ra n z sis c h e R e v o lu tio n ie ru n g
d er R h e in la n d e ( 1 7 9 7 ) , u : G a r b e r J r n (u r .): o p . cif.
R eic h W ilh e lm ( i$8i):M asovnapsihologijafasizm a, B e o g ra d : M la d o st
R eich e R e im u t ( 1 9 7 1 ) : Sexualitt und Klassenkampf. Zur Abwehr repressiver Entsublim /erH ng,'Frankfurt am M a in : F isc h e r B ch ere i
R e in a lte r H e lm u t ( 1 9 8 8 ) : Die Franzsische Revolution und Mitteleuropa. Erscheinun

gsformen und Wirkungen des Jakobinismus. Seine Gesellschaftstheorien und poli

tischen Vorstellungen, F ra n k fu rt am M a in : S u h rk a m p
R e in h a rd W o lfg a n g ( 1 9 9 9 ) : Geschichte der Staatsgewalt Eine vergleichende Verfas

sungsgeschichte Europas von den Anfngen bis zur Gegenwart, M n c h e n : V e rla g C .

H . B ec k
R e is s H . S . ( 1 9 5 6 ) : "K a n t a n d th e R ig h t to R e b e llio n , Journal o f the History o f Ide

as, g o d . 1 7 , br.- 2 : 1 7 9 - 1 9 2
R e n d t o r ff T ru tz ( 1 9 7 0 ) : " D e r A u fb a u e in e r rev o lu tio n ren T h e o lo g ie . E in e
S tr u k tu r a n a ly s e , u: R e n d t o r ff T ru tz (u r .): Theologie der Revolution. Analysen

und Materialien, F ra n k fu rt am M a in : S u h rk a m p
R ie d l Jo a c h im ( 1 9 9 7 ) : "D e r lan ge S c h a tte n d e s K re u z e s. V o n G o lg o th a z u r S v a s tik a , u : L ey M ich a e l i S c h o e p s Ju liu s (u r .): Der Nationalsozialismus als poli

tische Religion, B o d e n h e im bei M a in z : P h ilo V e rla g s g e s e llsc h a ft

R itte r G e rh a rd ( 1 9 5 9 ) : Die Weltwirkung der Reformation, M n c h e n : V e rla g R O ld e n b o u rg
R o g in M ich a e l Pau l ( 1 9 8 3 ) : Subversive Genealog)/. The Politics and A rt o f Herman

Melville, N e w Y o rk : A lfre d A K n o p f
R o s e n b e rg A rth u r ( 1 9 6 6 ) : Geschichte des Bolschewismus, F ra n k fu rt a m M a in : E u
ro p isc h e V e rla g sa n sta lt
R o s e n b e r g A rth u r ( 1 9 7 4 ) : Demokratie und Klassenkampf. Ausgewhlte Studien,
F ra n k fu rt am M a in , B e rlin i W ie n : U llste in
R o s e n b e r g A rth u r (1 9 8 3 a ) : " E n ts te h u n g d e r W e im a re r R e p u b lik , u: Entstehung

und Geschichte der Weimarer Republik, F ra n k fu rt a m M a in : E u ro p isc h e V e r

la g s a n s ta lt
R o s e n b e rg A rth u r (1 9 8 3 b ) : " E n ts te h u n g d e r W e im a re r R e p u b lik " , u: ib id .

495

R o se n b lu m N a n c y ( 1 9 8 2 ) : " R o m a n t ic M ilita ris m , Journal o f the History o f Ideas,

g o d . 4 2 , br. 2 : 2 4 9 - 2 6 8
R o sto v c e v M ih a il ( 1 9 9 0 ) : Istorija staroga sveta, N o vi S a d : M a tic a s r p s k a
R o sto v tse v M . I. ( 1 9 2 0 ) : Proletarian Culture, L o n d o n : R u s sia n L ib e ra tio n C o m itee
R o u sse a u Jea n Ja c q u e s ( 1 8 1 7 a ) : D is c o u rs s u r l'o rig in e et le s fo n d e m e n s de
l in g a lit p a rm i les h o m m e s , u: uvres, kn j. 3 , P aris: A . B e lin
R o u s se a u Je a n Ja c q u e s ( 1 8 1 7 b ) : "E x t r a it d u p ro jet d e p a ix p e rp tu e lle d e M .
l a b b d e S a in t-P ie rr e , u: ib id .
R o u s se a u Je a n Ja c q u e s ( 1 8 1 7 c ) : "C o n tr a t s o c ia l", u: ib id .
R o u s se a u Je a n Ja c q u e s ( i 8 i 7 d ) : "C o n s id ra tio n s s u r le g o u v e rn e m e n t d e P o
lo g n e , u: ib id .
R o u s se a u Je a n -Ja c q u e s ( 1 9 9 2 a ) : " B r ie f N r. 3 19 an F ra n o is -M a r ie A r o u e t de
V o lta ire (P a ris, 7 . S e p te m b e r 1 7 5 5 ) , u: Korrespodenzen, L e ip z ig : R ecla m V erlag
R o u s se a u Je a n -Ja c q u e s ( 1 9 9 2 b ) : " B r ie f N r. 6 2 4 1 a n F ra n o is -H e n ri d 'Iv e r n o is
(9 , F e b ru a r 1 7 6 8 ) " , u : ib id .
R u b e l M a x im ilie n ( 1 9 6 9 ) : "T h e R e la tio n sh ip o f B o ls h e v is m to M a r x is m , u:
P ip e s R ich ard (u r.): o p . cit.
R u ck M ic h a e l ( 1 9 9 2 ) : "F h re r a b s o lu tis m u s u n d p o ly k ra tisc h e s H e rrsc h a ftsg e fiig e - V e ra fa s su n g ss tru k tu re n d e s N S - S t a a t e s , u: B ra c h e r K arl D ie
trich, F u n k e M a n fre d i Ja c o b s e n H a n s -A d o lf (u r .): o p . cit.
R u d G e o rg e ( 1 9 6 1 ) : DieMassen in der Franzsischen Revolution, M n c h e n : R . O l
d e n b o u rg V erlag
R u ffm a n n K a rl-H e in z ( 1 9 9 6 ) : "A u to k ra tie , A b s o lu t is m u s , T o ta lita r is m u s. B e
m e rk u n g e n zu drei h isto risc h e n S c h l s s le b e g r iffe n , u: J e s s e E ck h ard
(u r.):

Totalitarismus im 20 . Jahrhundert. Eine Bilanz der internationalen

Forschung, B o n n : B u n d esz en tra le fu r p o litis c h e B ild u n g

R u tte r O w e n ( 1 9 3 6 ) : The True Story ofthe M utiny in the 'Bounty', L o n d o n : N e w n e s
S a a g e R ic h a rd ( 1 9 9 1 ) : Politische Utopien der Neuzeit, D a r m sta d t: W is se n sc h a ft
lich e B u ch g e se llsc h a ft
S c h a p iro L e o n a rd ( 1 9 7 0 ) : The Communist Party o f the Soviet Union, L o n d o n : M e t
h u e n U n iv e r s ity Pap erb acks
Sc h le g e l F rie d ric h ( 1 8 4 6 ) : Vorlesungen ber die Philosophie der Geschichte, Smmtlic-

he Werke, k n j. 14 , W ie n : M ayer
S c h m itt C a rl ( 1 9 3 0 ) : Hugo Preuss. Sein Staatsbegriff und seine Stellung in der de

utschen Staatslehre, T b in gen : V e rla g v o n J . C . B . M o h r (P a u l S ie b e c k )

S c h m itt C a rl ( 1 9 3 3 ) : Staat, Bewegung Volk. Die Dreigliederung der politischen Einheit

(Der deutsche Staat der Gegenwart), H a m b u rg : H a n s e a tis c h e V e rla g sa n sta lt

496

S c h m itt

C a rl ( 1 9 3 4 ) : Politische Theologie. Vier Kapitel von den Souverenitt,

M n c h e n i L e ip z ig : V e rla g v o n D u n c k e r & H u m b lo t
S c h m itt C a rl ( 1 9 3 7 ) : " D e r S t a a t als M e c h a n is m u s b ei H o b b e s u n d D e sc a rte s ",
u: E m g e C . A . (u r .): Dem Gedchtnis an Ren Descartes (3 0 0 Jahre Discours de

laM thode), B e rlin : V e rla g f r S t a a ts w is s e n s c h a fte n u n d G e sc h ic h te

S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 a ) : D ie p o litis c h e T h e o rie d e s M y th u s ( 1 9 2 3 ) " , u: Positionen

und Begriffe im Kam pf mit Weimar-Genf-Versailles 0 923-/9 39 , H a m b u rg : H a n

se a tisch e V e r la g s a n s ta lt
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 b ) : " D e r B e g r iff d e r m o d e rn e n D e m o k ra tie in s ein em
V e rh ltn is z u m S t a a t s b e g r iff ( 1 9 2 4 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 c ) : D e r G e g e n sa tz v o n P a rla m e n ta rism u s u n d m o d ern e r
M a s se n d e m o k ra tie ( 1 9 2 6 ) " , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( i 9 4 o d ) : D e r B e g r iff d e s P o litisc h e n ( 1 9 2 7 ) " , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 e ) : " D e r V lk e rb u n d u n d E u ro p a ( 1 9 2 8 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 O : " D a s Z e ita lte r d e r N e u tra lis ie ru n g e n u n d E n tp o litis ie
ru n g e n ( 1 9 2 9 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 g ) : " S t a a ts e t h ik u n d p lu ra lis tis c h e r S ta a t ( 1 9 3 0 ) " , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 h ) : "V lk e rrec h tlic h e F o rm e n d e s m o d e rn e n Im p e ria lism u s
( 1 9 3 2 ) " , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 O : "W e ite re n tw ic k lu n g d e s to ta le n S ta a ts in D e u tsch la n d
( 1 9 3 3 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 p : " D e r F h re r s c h tz t d a s R ec h t ( 1 9 3 4 ) " , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 k ) : b e r d ie in n ere L o g ik d e r A llg e m e in p a k te a u f g e g e n se i
tig e n B e is ta n d ( 1 9 3 5 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 I ) : " b e r d ie n eu en A u fg a b e n d e r V e rfa ss u n g s g e s c h ic h te
( 1 9 3 6 ) , u: ib id .
S c h m itt C a rl ( 19 4 0 m ) : "T o ta le r F ein d, to taler K rieg, to taler S taa t ( 1 9 3 7 ) " , u: ibid.
S c h m itt C a rl ( i 9 4 0 n ) : " b e r d a s V e rh ltn is d e r B e g riffe K rie g u n d F ein d
( 1 9 3 8 ) " , u: ib id .

S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 0 ) : "G r o ra u m v e rs u s U n iv e rs a lis m u s ( 1 9 3 9 ) , u: ib id .

S c h m itt C a rl ( 1 9 4 0 p ) : " D e r R e ic h s b e g riff im V lk e rre c h t ( 1 9 3 9 ) , u : ib id .
S c h m itt C a rl ( 1 9 5 7 ) : Veifassungskhre, B e rlin : D u n c k e r & H u b lo t
S c h m itt C a rl ( 1 9 6 8 ) : Politische Romantik, B erlin : D u n c k e r & H u m b lo t
S c h m itt C a rl ( 1 9 9 1 ) : Glossarium - Aufzeichnungen der Jahre i>47-i$], B erlin :
D u n c k e r & H u m b lo t
S c h m itt C a rl ( 1 9 9 3 ) : Legalitt und Legitimitt, B erlin : D u n c k e r & H u m b lo t
S c h o e n b a u m D a v id ( 1 9 6 7 ) : Hitler's Social Revolution. Class and Status in Nazi

Germany 1933-1939, N e w Y o rk: A n c h o r B o o k s

497

S ch o ll A n to n ( 1 9 1 3 ) : Einflu der nordamerikansichen Unionsverfassung a u f die Verfas

sung des Deutschen Reiches vom 2 8 . M rz 18 4 9 , D o k to r D is s . T b in g e n

Sc h r d e r H a n s -C h ris to p h ( 1 9 7 8 ) : "E d u a rd B ern stein s S te llu n g z u m Im p e r ia li
s m u s v o r d e m E rs te n W e ltk r ie g '', u : H ein e m an n H o rs t i M e y e r T h o m a s
(u r.): o p . cit.
S c h d d e k o p f O t to - E r n s t ( 1 9 7 2 ) : Nationalbolschewismus in Deutschland 19 18 -19 33,
F ra n k fu rt am M a in , B e rlin i W ie n : U llstein
S e a lts Jr. M e rto n ( 1 9 9 7 ) : "W h o s e B o o k is M o b y -D ic k ? ", u: B ry a n d Jo h n i M il
d er R o b e rt (m .): M elvilles Evermoving Dawn. Centennial Essays, K e n t, O h io i
L o n d o n : T h e K e n t S t a te U n iv e rs ity P ress
S e a to n -W a tso n R . W . ( 1 9 3 4 ):A Histoiy o f the Roumanians. From Roman Times to the

Completition o f Union, C a m b rid g e : C a m b rid g e U n iv e rs ity P re ss

S e k elj L aslo ( 1 9 8 2 ) : O anarhizmu, B e o g ra d i Z g re b : I I S S O S rb ije i C e n ta r d r u t
v e n ih d je la tn o sti S S O H rv a tsk e
Se k elj L aslo ( 1 9 8 9 ) : Komunizam i drava. Kritika Marksa, socijaldemokratije i bolje

vizma, B eo g ra d : P ro sv e ta
S e lin u m R e g iu m ( 1 5 4 6 ) : Von der Defension vnd Gegenwehre. Ob man sich wider der

Oberkeit Tyranney vnd vnrechte gewalt wehren vnd gewalt (Jure) vertrieben mge
(b e z o z n a k e m e sta i n a z iv a iz d ava a )
S e ll F ried ric h ( 1 9 8 1 ) : Die Tragdie des Deutschen Liberalismus, B a d e n -B a d e n : N o
m o s V e rla g s g e s e llsc h a ft
S e n - Z is t L u j-A n to a n ( 1 9 9 0 a ) : " O p riro d i, o g ra a n s k o m sta n ju , o g ra a n sk o j
z ajed n ic i ili p ra v ila n e z a v is n o sti v la d e ( 1 7 9 2 ) '', u : Republikanske ustanove,
B eo g ra d : F ilip V i n ji ,
S e n - Z is t L u j-A n to a n ( 1 9 8 7 b ) : " G o v o r o s u e n ju L u ju X V I o d r a n na sed n ici
N a ro d n o g ko n ven ta 13 . n o v e m b ra 1 7 9 2 " , u: ib id .
S e n - Z is t L u j-A n to a n ( 1 9 8 7 c ) :

"F r a g m e n ti o

r e p u b lik a n s k im

u s ta n o v a m a

( 1 7 9 4 ) " , u: ib id .
S e ra p h im E rn s t ( 1 9 2 5 ) : Die Tragdie der Zarenfamilie, K n ig sb e rg : V erlag d er
K n ig sb e r g e r A llg e m ein en Z e itu n g
S e to n -W a ts o n H u g h ( 1 9 6 8 ) : The Decline o f Imperial Russia 18 5 5 -19 17 , L o n d o n :
M e th u e n U n iv e rs ity P ap erb acks
S e tz e r H a n s ( 1 9 7 3 ) : Wahlsystem und Parteienentwicklung in England. Wege zur De

mokratisierung der Institutionen 18 32 bis 19 4 8 , F ra n k fu r t a m M a in : S u h rk a m p

S h a u ll R ic h a rd ( 1 9 7 0 ) : "R e v o lu tio n in th e o lo g isc h e r P e rs p e k tiv e ", u: R e n d to r ff
T ru tz (u r .): o p . cit.
S h a w B e rn a rd et al. ( 1 9 5 0 ) : Fabian Essays, L o n d o n : G e o r g e A lle n & U n w in
S h k la r Ju d ith N . ( 1 9 6 9 ) : Men and Citizens. A Study o f Rousseau's Social Theory,
C a m b rid g e : C a m b rid g e U n iv e rs ity P re ss

S h la p e n to k h D m itr y ( 1 9 9 7 ) : B o ls h e v ism , N a tio n a lism , a n d S t a tis m : S o v ie t

Id e o lo g y in F o r m a tio n , u : B ro v k in V la d im ir (u r .): The Bolsheviks in Russian

Society. The Revolution and Civil Wars, N e w H a v e n i L o n d o n : Y a le U n iv e r s ity

P re ss
S ie y s E m m a n u e l J o s e p h ( 1 9 7 0 ) : Q uest-ce que le Tiers tat, G e n v e : L ib raire
D ro z
S ie y s E m a m n u e l Jo s e p h ( 1 9 7 5 a ) : " E m p fe lu n g S r. H o h h e it d e s H e rz o g s v o n
O rl a n s an se in e V e rte re te r in d e n B e ila g e n , u: Politische Schriften 17 8 8 -

17 9 0 , D a rm s ta d t i N e u w ie d : L u ch te rh a n d
S ie y s E m m a n u e l Jo s e p h ( 1 9 7 5 b ) : "E in le itu n g z u r V e rfa s s u n g ", u: ib id .
S in z h e im e r H u g o ( 1 9 7 6 ) : " U b e r d ie F o rm e n u n d B e d e u tu n g d e r B etrie b sr te
( 1 9 1 9 ) , u: Arbeitsrecht und Soziologie. Gesammelte Aufstze und Reden, kn j. 1,
F ra n k fu rt am M a in i K ln : E u ro p isc h e V e rla g sa n sta lt
S m ith A d a m ( 1 9 5 2 ) : Istraivanje prirode i uzroka bogatstva naroda, kn j. 2 , Z a g reb :
K u ltu ra
S o b o u l A lb e rt ( 1 9 6 6 ) : Francuska revolucija (Historijskipregled), Z a g re b : N a p rije d
S o b o u l A lb e rt ( 1 9 6 8 ) : Les Sans-culottes. Mouvement populaire et gouvernement rvo

lutionnaire (.1793-1794), P a ris: E d itio n s d u S e u il

S o lsc h e n iz y n A le x a n d e r ( 1 9 7 4 ) : Der Archipel Gulag, kn j. 1-3 , B ern : S c h e rz V e rla g
S o m b a rt W e rn e r ( 1 9 2 0 ) : Die Juden und das Wirtschaftsleben, M n c h e n i L eip z ig :
V e rla g v o n D u n c k e r & H u m b o lt
S o re l G e o rg e s ( 1 9 8 0 a ) : R a z m ilja n ja o n a s ilju ( 1 9 0 8 ) , u: Revolucija i nasilje,
Z a g re b : G lo b u s
S o re l G e o rg e s ( 1 9 8 0 b ) : " P u t u s o c ija liz a m ( 1 9 2 0 ) , u : ib id .
S o re l G e o rg e s ( 1 9 8 1 ) : "R a z m i lja n ja o m a te rija lis ti k o m p o im a n ju p o v je sti
( 1 8 9 7 ) , u: B e rste in E d u a rd et a l.: o p . cit.
S p in o z a ( 1 9 5 7 ) : Teoloko-politiki traktat, B eo g ra d : K u ltu ra
S ta ljin J o s f ( 1 9 8 1 ) : Pitanja lenjinizma, Z a g re b : C D D S S O H
S ta rc k C h ristia n ( 1 9 9 5 ) : D er demokratsiche Verfassungsstaat: Gestalt, Grundlagen,

Gefhrdungen. T b in g e n : J . C . B . M o h r (P a u l S ie b e c k )
S ta ro b in s k i Z a n ( 1 9 9 1 ) : an-Zak Ruso: prozirnost i prepreka, S re m sk i K a rlo v c i i
N o v i S a d : Izd a v a k a k n ji a rn ica Z o ra n a S to ja n o v i a
S te g e r M an fre d ( 1 9 9 7 ) : The Quest fo r Evolutionary Socialism. Eduard Bemstein and

Social Democracy,

C a m b rid g e ,

N ew

Y o rk

M e lb o u rn e :

C a m b rid g e

U n iv e rs ity P ress
S te in b e rg I. ( 1 9 3 1 ) : Gewalt und Terror in der Revolution (Oktoberrevolution oder

Bolschewismus), B erlin E rn st R o w o h lt V erlag

499

S te m e se d e r H e in ric h ( 1 9 9 7 ) : D er politische Mythus des Antichristen. Eine prinzipiel

le Untersuchung zum Widerstandsrecht und Carl Schmitt, B e r lin : D u n c k e r &

H u m b lo t
S to r o s t U lrich ( 1 9 9 1 ) : " W e g e z u r d e u tsch en E in h e it. V e r fa s s u n g s p o litis c h e
K o n tro v e rs e n ", u : G u g g e n b e r g e r B ern d i S te in T in e (u r .): o p . cit.
S tra u s s L eo ( 1 9 7 1 ) : Prirodno pravo i istorija, S a raje vo : V e se lin M a s le a
S trick e r G n te r ( 1 9 6 7 ) : Das politische Denken derMonarchomachen. Ein Beitragzur

Geschichte der politischen Ideen im 16. Jahrhundert , H e id e lb erg : D o k t o r D is s .

S tu rz o L u ig i ( 1 9 7 6 ) : " D a s b o ls c h e w is tis c h e R u la n d u n d d a s fa sc h is tis c h e Ita
lien , u: N o lte E r n s t ( u r .) : o p . cit.
S u b o ti M ila n ( 1 9 9 6 ) : " N a c io n a lb o lj e v iz a m ': p r ilo g is to riji p o jm a , Srpska po

litika misao, go d . 3, b r. 1 - 4 : 2 0 7 - 2 2 2
S y d e n h a m M . J . ( 1 9 6 9 ) : The French Revolution, L o n d o n : M e th u e n U n iv e r s ity P a
pe rb a ck s
a b o F ed e rik o ( 1 9 7 8 ) : Italija (19 18 -19 4 8 ), B eo g ra d : N o lit
T a lm o n J . L. ( 1 9 6 1 ) : Die Ursprnge der totalitren Demokratie, K ln i O p la d e n :
W e std e u tsc h e r V erlag
T a lm o n J . L . ( 1 9 6 3 ) : Politischer Messianismus. Die romantische Phase, K ln i O p la
d en : W e std e u ts c h e r V e rla g
T h o m p s o n E . P. ( 1 9 6 8 ) : The M aking o f the English Working Class, H a rm o n d s w o rth : P e n g u in B o o k s
T h o rn e r D a n ie l ( 1 9 8 0 ) : " M a r x o In d iji i a z ijs k o m n a in u p ro iz v o d n je , M ark

sizam u svetu, g o d . 7 , b r. 7 :6 4 - 9 5
T h re n e m a n n B arth o lo m aso ( 1 6 7 8 ) : D er Frantzsische M ord-Brenner oder Dieser fe

indseligen Nation historischer Laster- und Kriegs-Spiegel. Darinnen demselben

ubeschreiblicher Ehr-Geiz, Atheisterey,

Untreu, Falschheit,

Verrrtherey und

Tyranney so sie mit Morden und Schnden fmehmlich aber mit grausamen und
unerhrten Hengen und Bremen an vielen Orten sonderlich in dem unglckseligsten
Elsa verbet, (b e z o zn a k e m esta i n az iv a iz d ava a )
T k a o v P etar N ik iti ( 1 9 8 8 a ) : "Z a d a c i re v o lu c io n a rn e p ro p a g a n d e u R u s iji , u:
P ero vi L a tin k a : o p . cit.
T k a o v P etar N ik iti ( 19 8 8 b ) : "O tv o r e n o p is m o g o s p o d in u F rid rih u E n g e lsu ,
a u to ru la n k a 'E m ig ra n ts k a lite ra tu ra u b r. 1 1 7 i 1 1 8 V o lk s sta a t-a , g o d .
1 8 7 4 , u : ib id .
T o k v il A le k s is d e ( 1 9 9 0 ) : O demokratiji u Americi, S r e m s k i K a rlo v c i: Izd a v a k a
k n ji a rn ic a Z o ra n a Sto ja n o via
T o k v il A le k s is d e ( 1 9 9 4 ) : Stari reim i revolucija, S r e m s k i K a rlo v c i i N o v i S a d : Iz
d a v a k a k n ji a rn ic a Z o ran a S to ja n o vi a
T o lja ti P a lm iro ( 1 9 8 1 ) : Predavanja 0faizmu, B e o g ra d : B I G Z

500

T o rk e H a n s -Jo a c h im ( 2 0 0 0 ) : " D ie N a ro d n ik i u n d Z a r A le x a n d e r II. ( 1 8 8 1 .) .

E in V o rs p ie l z u r R e v o lu tio n ", u: D e m a n d t A le x a n d e r (u r .): Das Attentat in

der Geschichte, A u g s b u r g : B e c h te rm iin z V erlag

T o r m in W a lte r ( 1 9 7 7 ) : " D ie E n ts t e h u n g u n d E n tw ic k lu n g d e r W e im a re r R e p u
b lik b is z u E b e rts T o d , u : T o r m in W a lte r (u r.): Die Weimarer Republik,
H a n n o v e r: F a c k e ltr g e r-V e rla g
T re p to w K u rt ( 1 9 9 6 ) :^ ! History o f Romania, I a s i: C e n tra l d e S tu d ii R o m n e s ti
T reve lja n D o rd M a k o li ( 1 9 8 2 ) : Drutvena istorija Engleske, B e o g ra d : S r p s k a
k n ji e v n a z a d ru g a
T rim p i H e le n ( 1 9 6 9 ) : " M e lv ille s U s e o f D e m o n o lo g y an d W itc h c ra ft inM oby-

Dick, Journal o f the History o f Ideas, g o d . 3 0 , b r. 4 :5 4 3 - 5 6 2

T ro tz k i L eo ( 1 9 3 3 ) : Geschichte der Russische Revolution. Band 2 : Oktoberrevolution,
B e rlin : S . F isc h e r V e rla g
T u ck e r R o b e rt ( 1 9 7 0 ) : The M arxian Revolutionary Idea, L o n d o n : G e o rg e A lle n &
U n w in L td.
U e b ersch r G e rd ( 1 9 9 7 ) : " 'D e r P a k t m it d e m S a ta n , u m d e n T eu fel a u sz u tre i
b en .' D e r d e u ts c h -so w je tisc h e N ic h ta n g riffsv e rtra g u n d H itle rs K r ie g s a b
s ic h t geg e n d ie U d S S R , u: M ic h a lk a W o lfg a n g (u r.): o p . cit.
U la m A d a m ( 1 9 6 9 ) : Lenin and the Bolsheviks, L o n d o n i G la s g o w : F o n ta n a / C o l
lin s
U la m A d a m ( 1 9 7 7 ) : Stalin. Kolos der M acht, E s s lin g e n am N ec k ar: B ec h tle V e rla g
U la m A d a m ( 1 9 9 0 ) : Nedovrena revolucija. Marksizam i komunizam u modemom sve

tu, B eo g ra d : P ro sv e ta
V a le n tin V e it ( 1 9 9 8 ) : Geschichte der deutschen Revolution 18 4 8 -18 4 9 , k n j. 1 - 2 ,
W e in h e im i B erlin : B e ltz Q u a d rig a V erlag
V a n K le y D a le ( 1 9 9 6 ) : The Religious Origins o f the French Revolution. From Calvin to

the Civil Constitution 15 6 0 -17 9 1, N e w H a ve n i L o n d o n : Y a le U n iv e r s ity P re ss

V e b e r M a k s ( 1 9 7 6 ) : Privreda i drutvo, k n j. 1 - 2 , B eo g ra d : P ro sv e ta

Verhandlungen der Verfassungsgebenden Deutschen Nationalversammlung.'Stenograp

hische Berichte ( 1 9 2 0 ) , kn j. 3 2 6 - 3 3 2 , B e rlin : D ru c k u n d V e rla g d e r N o r d d e
u tsc h e n B u ch d ru ck erei u n d V e rla g s -A sta lt
V o lk o g o n o v D im itrij ( 1 9 9 7 ) : Lenjin. Politiki portret, kn j. 1, B eo g ra d : S lu b e n i list
SRJ
V o lk o g o n o v D im itrij ( 1 9 9 8 ) : Lenjin. Politiki portret, kn j. 2 , B eo g ra d : S lu b e n i
list S R J
V o lta ire F ra n o is-M a rie A ro u e t d e ( 1 9 9 2 ) : " B r i e f N r. 3 1 7 an Je a n -Ja c q u e s R o u s
sea u (D lic e s b ei G e n f, 3 0 . A u g u s t 1 7 5 5 ) , u: R o u s se a u Je a n -Ja c q u e s : op.
cit.
W a ch en h eim H e d w ig ( 1 9 7 1 ) : Die deutsche Arbeiterbewegung 1844 bis 19 14 , O p la
d en : W e std e u tsch e r V e rla g

501

W a lth er R u d o lf ( 1 9 8 1 ) : "...aber nach der Sndflut kommen wir und nur wir". Zusam

menbruchstheorie", Marxismus und politisches Defizit in der SPD, 18 9 0 -19 14 ,

F ran k fu rt am M a in , B e rlin i W ie n : U llste in
W e b e r M a x ( 1 9 8 9 ) : Protestantska etika i duh kapitalizma, S a ra je v o : V e s e lin M a s le a - S v ije tlo st
W e b e r M a x ( 1 9 9 1 a ) : "D e u ts c h la n d s L age. R ed e am 2 0 . D e z e m b e r 1 9 1 8 in B e r
lin , u: W e b e r M a x : o p . cit.
W e b e r M a x ( 1 9 9 1 b ) : "D e u ts c h la n d s V erg a n g e n h e it u n d Z u k u n ft. R e d e a m 4 .
Ja n u a r 1 9 1 9 in K a r ls r u h e , u: ibid.
W e b e r M a x ( 1 9 9 1 c ) : " [ D e r fre ie V o ls k sta a t] R ed e am 17 . Ja n u a r 1 9 1 9 in H e id e l
b erg , u: ib id .
W e il K u rt ( 1 9 8 2 ) : Die Dreigroschenoper, C o lu m b ia R eco rd s
W e itlin g W ilh e lm ( 1 9 5 6 ) : " D a s E v a n g e liu m ein e s arm en S n d e r s ( 1 8 4 3 ) , u:
R a m m T h ilo (u r.): D er Frhsozialismus. Ausgewhlte Quellentexte, S tu ttg a rt:
A lfred K r n e r V e rla g
W e itlin g W ilh e lm ( 1 9 7 8 ) : " G a ra n c ije h a rm o n ije i s lo b o d e ( 1 8 4 1 ) , u: Jo k a M i
le (u r.): o p . cit.
W e rte n b u ch W ilh e lm ( 1 9 7 2 ) : " Z u r R e c h tfe rtig u n g d e s W id e rs ta n d e s " , u: K a u f
m an n A r th u r u sara d n ji sa B a c k m a n n L eo n ard o m (u r.): Widerstandsrecht,
D a rm sta d t: W is se n sc h a ftlis h e B u c h g e se llsc h a a ft
W e rth N ic o la s ( 1 9 9 9 ) : E in S ta a t geg e n sein V o lk . G e w a lt, U n te rd r c k u n g un d
T e rro r in d e r S o w je tu n io n , u: C o u rto is S t p h a n e e t al.: Dass Scwarzbuch ds

Kommunismus. Unterdrckung, Verbrechen und Terror, M n c h e n i Z rich : P ip e r

W ig a rd F ra n z ( 1 9 7 9 ) : Reden f r die deutsche Nation 18 4 8 /18 4 9 . Stenographischer Be

richt ber Verhandlungen der deutschen constituierenden Nationalversammlung zu

Frankfurt am M ain, k n j. 1-9 , M n ch e n : H e in z M o o s V erlag
W ile s P eter ( 1 9 6 9 ) : " A S y n d ro m e , n o t a D o c trin e : S o m e E le m e n ta ry T h e se s on
P o p u lis m , u: Io n e sc u G h ita i G e lln e r E rn e s t (u r .): Populism. ItsMeanings

and National Characteristics, L o n d o n : W e id e n fe ld a n d N ic o lso n

W illm s Jo h a n n e s ( 1 9 8 3 ) : Nationalismus ohne Nation. Deutsche Geschichte 17 8 9 -

19 14 , D s s e ld o rf: d a a s e n V erlag
W illo w e it D e ie tm a r ( 1 9 9 0 ) : Deutsche Verfassungsgeschichte. Vom Frankenreich bis

zur Teilung Deutschlands, M n ch e n : V e r la g C . H . B e c k

W in k le r H e in ric h A u g u s t ( 1 9 9 3 ) : Weimar 19 18 -19 33. Die Geschichte der ersten de

utschen Demokratie, M n ch en : V e rla g C . H . B e c k

W ittfo g e l

K. A . (19 2 9 ):

"G e o p o litik , g e o g ra p h is c h e r M a t e ria lis m u s u n d

M a r x is m u s ( I ) , Unter dem Banner des Marxismus, g o d . 3, br. 1 :1 7 - 5 1

W ittfo g e l K a rl ( 1 9 8 8 ) : Orijentalna despocija. Usporedno istraivanje totalne moi, Z a
g reb : G lo b u s

502

W rte n b e rg e r T h o m a s ( 1 9 9 8 ) : " D e r K o n s titu tio n a lis m u s d e s V o rm rz als

V e rfa s s u n g s b e w e g u n g , D er Staat, g o d . 3 7 . br. 2 : 1 6 5 - 1 8 8

>

Z a g o rin P erez ( 1 9 8 2 b ) : Rebels and Rulers,15 0 0 -16 6 0 , Volume II: Provincial Rebel

lion. Revolutionary C ivil Wars, 15 6 0 -16 6 0 , C a m b rid g e itd .: C a m b rid g e

U n iv e r s ity P re ss
Z a in je v sk i P etar G rig o rje v i ( 1 9 8 8 ) : "M la d a R u s ija , u: P ero vi L atin k a: o p . cit.
Z a m ja tin Je v g e n ij ( 1 9 6 3 ) : " O k n ji e v n o sti, rev o lu ciji i e n tro p iji , u: Sever, B e o
grad
Z a m ja tin Je v g e n ij ( 1 9 7 8 ) : .M , B e o g ra d : Ju g o s la v ija
Z a sla v sk i V ik to r ( 1 9 8 5 ) : Neostaljinistika drava, Drutvene klase, etniko pitanje i

konsenzus u sovjetskom drutvu, Z a g re b : N a p rije d

Z in o v ie v G re g o ry i K a m e n e v L ev ( i 9 6 0 ) : "S ta te m e n t to th e P rin cip a l B o ls h e v ik
P a rty O r g a n ista io n s , O ct. 1 1 [ 2 4 ] , 1 9 1 7 , u: D a n ie ls R o b e rt (u r .): A

Documentary History o f Communism, k n j. 1, N e w Y o rk : V in ta g e B o o k s

Z io lk o w sk i T h e o d o re ( 1 9 9 4 ) : Das A m t der Poeten. Die deutsche Romantik und ihre

Institutionen, M n c h e n : D e u ts c h e r T a sc h e n b u c h V erlag
Z ite lm a n n R a in e r ( 1 9 9 7 ) : " Z u r B e g r n d u n g d e s 'L e b e n s ra u m -M o tiv s in H i
tlers W e lta n s c h a u u n g , u: M ic h a lk a W o lfg a n g (u r.): o p . cit.
Z w ic k a u Jo a c h im G r e ffv o n ( 1 5 4 1 ) : Vermanungan gantze Deudsche Nation wider den

Trkischen Tyrannen, W itte m b e rg (b e z o z n a k e izd avaa)

503