Aleksandar Sergejevi Pukin

Pukin je jo kao osamnaestogodinjak izraavao mrnju prema

samovlau i isticao je misao kako monarh ne vlada na temelju svog
porijekla nego na temelju zakona svoje zemlje.
Pukin, koji se lako i sa puno strasti zaljubljivao u mnoge ene
tokom svog ivota, kao da je jedino i iveo zbog ljubavi. Zbog
ljubavi je disao, pisao, iveo i umro. Poginuo je u dvoboju, branei
svoju ast i ast svoje ene
Aleksandar Sergejevi Pukin (Moskva, 6. Juna 1799. - Sankt Peterburg, 10.
februara 1837.), ruski pjesnik, dramatiar i prozaik.
Aleksandar Pukin ima ugled velikog ili izvanrednog ruskog pjesnika, te ga
se smatra utemeljiteljem suvremenog knjievnog ruskog jezika. Pukin je
meu prvima u Rusiji poeo pisati narodnim jezikom i distancirao se od
knjievnosti romantizma popularne u Zapadnoj Europi. Stvorio je stil koji je
mijeao satiru, romantiku i dramu.
Revolucionarna mladost
Ve sa osamnaest godina Pukin je iveo pravim mondenskim ivotom. Na
dvoboje je izlazio skoro svake nedelje, ak i bez nekih velikih povoda. I
njegovo oblaenje je bilo veoma smelo. Nosio je veliki eir, crnu pelerinu i
krzno oko vrata. Nakon kole, obezbedio je mesto u Savetu spoljnih
poslova u Sankt Peterburgu. U to vreme je bilo veoma moderno pisati
sarkastine i podrugljive stihove. Te otrovne strelice su smele biti upuene
svakome, osim caru. Ali, za Pukina kao da nije vailo to pravilo. Uzalud su
ga prijatelji upozoravali da ne pie vie loe na raun cara i da se ve
nalazi u njegovoj nemilosti. Pukin je jo kao osamnaestogodinjak
izraavao mrnju prema samovlau i isticao je misao kako monarh ne
vlada na temelju svog porijekla nego na temelju zakona svoje zemlje. Sa
svega 21. godinom, Aleksandar Sergejevi je prognan iz Sankt Peterburga
u Besarabiju, u Jekaterinoslav, a potom i u Kiinjev. Kada je stigao na
mesto svog izgnanstva, komandant za Besarabiju, general koji je veoma
cenio Pukina, priredio mu je lep doek. Samo nekoliko dana po dolasku,
etajui obalom Dnjepra, Pukin je poeleo da se baci u reku. Teko se
razboleo. Posle dugog leenja odlazi na Kavkaz. Tu ga je prihvatila porodica
generala Rajevskog. Porodica sa etiri prelepe erke - Katarinom, Jelenom,
Marijom i Sofijom. Svaka od njih e biti velika inspiracija u Pukinovim
remek-delima.
Nastavak puteestvija
Sa Kavkaza Pukin je otiao u okolinu Kijeva, kod porodice Davidov, gde se
deava jo jedna od Pukinovih ljubavi - sa Aglajom. Velika, burna, puna
prepirki i sitnih, podmuklih osveta. Odesa je bila nova stanica Pukinovog
izgnanstva. U moru ena koje ga privlae i sa kojima je bio, posebno mesto
zauzima Karolina. Njegova udna ljubav prema Karolini nije iezla ni posle

vie godina, kada je opet sree i poinje da joj pie ljubavna pisma.
Karolinin ljubomorni mu zahteva od cara Aleksandra da Pukin odmah
napusti Odesu. I Pukin u avgustu 1824. odlazi na svoje imanje
Mihajlovsko. Na imanju nema zabava i ena. U tom seoskom izgnanstvu,
Pukin pie jedan od najlepih romana svih vremena Evgenije Onjegin.
Nekoliko godina ranije, u Sankt Peterburgu, Pukin je upoznao Anu Kern,
devojku udatu za ostarelog generala, za koju je ovaj pesnik pisao: Kako je
nekome dozvoljeno da bude tako lep?" Upravo je ova ena, njegova
neostvarena ljubav, bila glavni pokreta za nastajanje dela Evgenije
Onjegin, romana u kojem je na prelep nain opisana nesrena ljubav dvoje
ljudi. Vrativi se 1826. godine u Sankt Peterburg, nastavlja sa svojim
knjievnim radom. Mnoge ene su osvajale Pukinovo srce, ali ona koja je
uspela da ga sasvim vee za sebe bila je Natalija Gonarova. Venali su se
1830. godine. Uz lepotu ove ene ili su odmah pod ruku i njeno
rasipnitvo i razmaenost. Njegove muke, kako su godine prolazile, bivale
su sve vee. Bilo je gotovo nemogue finansijski izdrati takvu enu,
etvoro dece i enine dve sestre. Ljubav prema supruzi, koja nikada nije
itala knjige svog mua, dola mu je glave.
Kobni dvoboj
27. januara 1837. godine, Pukin je zakazao dvoboj oru Dantesu,
francuskom emigrantu koji je sluio u ruskoj gardi i koji je otvoreno zavodio
njegovu enu Nataliju, a njega samog ismevao. Prvi metak je opalio
Dantes. Pogodio je Pukina u stomak. Ovaj se uhvatio rukom za ranu i pao
napred u sneg. Rukama se pridigao na kolena, uperio pitolj i pokuao da
opali. Meutim, pitolj je bio pokvaen. Pukin je zatraio da zameni pitolj,
to mu je i dozvoljeno. U gotovo leeem poloaju, nianio je dugo, skoro
dva minuta, po reima jednog od svedoka, i onda opalio. Dantes je pao,
pogoen u grudi. Kada ga je video kako posre, Pukin je bacio pitolj
iznad sebe i povikao: Bravo ja!", posle ega je izgubio svest. Kada je
doao sebi, upitao je: Jesam li ga ubio?" Niste", odgovori mu jedan od
svedoka, ali ste ga ranili." udno, mislio sam da e mi zbog toga biti
drago, ali nije. Uostalom, svejedno, ionako emo se morati ponovo suoiti
kad se oporavimo." Ali se Pukin nije oporavio. Paljivo su ga preneli kui i
poloili na divan njegove radne sobe prepune knjiga. Doktor olc nije krio
od njega da je rana smrtna i upitao ga je da li eli da vidi svoje prijatelje,
na ta je Pukin rekao: Zbogom, prijatelji moji", pokazujui pri tom na
knjige svoje biblioteke. Agonija, praena uasnim bolovima, potrajala je
dva dana, pa je pomiljao da pitoljem, koga su mu pronali sakrivenog
ispod pokrivaa, prekrati muke. U poslednjim trenucima, koji su postali
podnoljivi zahvaljujui opijumu, oprostio je Dantesu i svojoj eni od koje je
zatraio da se ne preudaje pre nego to prou dve godine tugovanja, ali
neka to bude neki estit ovek", naglasio je.
Sahrana bez poasti
29. januara, u podne, zatraio je da mu se donese ogledalo i potom, poto

je dugo gledao svoj lik, zatraio je slatko od dudinja, njegovo omiljeno jelo.
Posle toga nastupilo je bunilo. Svog prijatelja Dala, koji je bdeo nad njim,
uhvatio je za ruku i povikao: Podigni me! Hajde, jo malo vie! Jo vie,
hajde!", objasnivi mu potom: Sanjao sam kako se s tobom penjem po
policama sa knjigama i bilo je toliko visoko da mi se zavrtelo u glavi." U
14.45 posle podne 29. januara 1837. godine, Pukin je proaputao: ivotu
je kraj... kraj... neto me pritiska..." i izdahnuo. Posto se Pukin uvek
izjanjavao kao liberal, vlada je, strahujui da bi njegova sahrana mogla da
izazove nerede na ulici, naredila da se njegov sanduk preveze do groblja u
kolima natovarenim senom i da se sahrani bez ikakvih ceremonija.
Izabrana dela
Pukin je objavio prvu pesmu sa 14 godina, kao uenik u carskoj gimnaziji,
u asopisu Evropski glasnik. Tokom kolovanja je poeo da pie i svoje prvo
veliko delo Ruslana i Ljudmilu. Delo je bazirano na bajkama koje je uo od
svoje babe. Od 1817. do 1820. njegova politika aktivnost je uticala na
stvaralatvo. Izmeu ostalog, napisao je delo Oda slobodi. Zbog ovih dela
je prognan. Tokom prvog izgnanstva (1820-1823) napisao je dela Kavkaski
zatvorenik, Braa razbojnici i zapoeo esmu Bahisaraja. Takoe je
zapoeo rad na jednom od svojih najpoznatijih dela - Evgeniju Onjeginu.
Tokom kratkog perioda slobode, zavrio je rad na esmi Bahisaraja, i
napisao je Cigane. Tokom drugog perioda u egzilu (1824-1826), zapoeo je
rad na Borisu Godunovu. To delo je izdao tek 1831. i pravo na to je dobio
kao poklon za venanje.