Jue dervi iz tekije

U mejhanu pravo ode,

A ja ostah gledajui
edan pokraj hladne vode.
Zato i ja ne bih io,
Kad derviu grijeh nije,
Da ugasim barem eu
Sa kapljicom malvazije?
Kada stupih u mejhanu,
Nehotice bacih oi, Sto dervia redom sjedi,
Sakija im pie toi.
Kako kome au prua,
Za meze mu cjelov daje;
Kol'ko su se ponapili,
Jedan drugog ne poznaje.
Bijele alme i zelene
Po vazduhu irom lete,
A starije fanatika
Sijevaju glave svete.
Dok iz jednog kuta stade
Jeka naja i defova.
A u kolo uhvati se
Sto dervia i ehova.
Sva se pusta krma ori
U zanosu kol'ko viu,
E bi reko lakom nogom
Da se zemlje ne dotiu.
A sakija svojim glasom
Kao slavulj iz daljine Sve dervie oparava,
Da se tope od miline.
Tu sam bio i vidio,
ta od ljudi ljubav tvori Sto srdaca ko sto zublja
Na jednome biu gori.