Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

E. J.
WAGGONER
JEVREJIMA POSLANICA
KOMENTARI
GOVORI (BILTEN) SA GENERALNE KONFERENCIJE 1897

Hristov dar (poklon) je takve prirode da ovek moe da ima nevolju, a da ne bude uzdrman; on
moe da ima bol i tugu, a da ne bude alostan; on moe da bude potiten, a da se ipak raduje; on
moe da ratuje, a da bude u miru. To je mir koji On daje.
Predavanje #2
A ako neko podigne onoga ko je pao, on mora da ode tamo gde je taj ovek. Gde god da je pali
ovek, i Isus je tamo. Ali, i ja sam pali ovek. Neka svako primeni to na sebe. Gospod nije odbacio
oveka. On uopte ne odbacuje. Ne; ovek se sam udaljava; Bog ne odbacuje. I ne postoji niko ko
moe da istrgne oveka iz Njegovih ruku. Tu smo sigurni sve dok mi elimo da ostanemo u Njemu...
Zbog toga, kad god vidite palog oveka a on ne moe da padne nie od groba tamo ete videti i
Hrista, koji je siao u grob i za svakog oveka okusio dubinu greha i ponienja. Dakle, greh i
ponienje svakog oveka je na leima Hrista oveka Isusa Hrista.
Predavanje #3
injenica da je Hristos doao u palo oveanstvo je dokaz Bojeg prisustva, a Njegovo prisustvo
je tu da bi dalo ivot. I tako je Bog na sve stavio peat krsta na svaki list, na svaku vlat trave, na sve
to vidimo. On jednostavno eli da, gde god da idemo, i sve to treba da radimo, i sve to jedemo, i
vazduh koji diemo kroz sve ovo nam propoveda jevanelje, daje nam jevanelje ohrabrenje,
snagu, spasenje!
Predavanje #4
Neki ljudi misle da su hriani najpozvaniji da vladaju svetom, ali oni su upravo oni koji to nisu.
Ovaj svet se njih ne tie i oni bi trebalo da prepuste vlast nad njime onima kojih se tie onima koji
su iz njega. Bog nam nije dao dravljanstvo ovde; nije nam dao da imamo ita sa ovim svetom, osim
da izaemo iz njega i da povedemo to vie ljudi moemo, jer je to brod koji tone, ide u propast i mi
smo ovde sigurni samo dok spasavamo nekog drugog ili mu pomaemo da izae sa njega.
Predavanje #5
Onda, kada je ovek zgreio i odbacio Boga, Bog ga nije posluao i ostavio ga na miru, ve je
siao kod njega, toliko nisko koliko je on pao, i rekao: Siroti ovee, ja u ti pomoi. I ostao je sa
njim.
Predavanje #6
Znajui to da je Hristos, Gospod, sila Boja, u mom telu poverovau u svom srcu da Ga je
Bog podigao iz mrtvih; to jest, da Mu daje pobedu nad slabou tela i ak nad smru. Onda imam
Hrista razapetog i ponovo podignutog u telu i, kada verujem u tog Hrista, podignutog s desne strane
Boga, to i mene podie sve dok verujem. ovek srcem veruje za pravednost.
Predavanje #7
Delo onih koji tvrde da prihvataju i objavljuju poruku jeste da kau svetu: Evo vaeg Boga, i da
prenesu tu poruku svima. Da li je Gospod odbacio sve jadne, neuke, slabe ljude u svetu neznaboce
u ovoj ili nekoj drugoj zemlji? Ne, On ih voli i jo uvek ih smatra svojom decom. Znate priu iz
15. poglavlja Luke. Bludni sin je uzeo oevo imanje, otiao i potroio ga. OTAC GA NIJE
ODBACIO, ve ga je toliko voleo i eznuo za njegovim povratkom da, kada ga je video izdaleka,
potrao mu je u susret i rekao: Ovaj moj sin je bio mrtav i oiveo je. Bio je izgubljen, ali je naen.
Dakle, sve vreme koliko ga nije bilo, otac ga nikada nije zaboravio; on ga je jo uvek smatrao jednim
od svoje dece i eznuo da se on vrati. Ovo je nain na koji Gospod posmatra ljude na Zemlji. On ih
zove svojom decom i ezne da se oni vrate i da ue o Njemu.
Predavanje #8
Kakvi onda treba da budu nai putevi i misli? Boji. Mogu li ja da inim onako kako je Bog
inio? Ne. Mogu li ja da dovedem sebe do toga da mislim Bojim mislima? Ne. Ali On e misliti u
nama upravo onako kako On eli da mi mislimo. On nee za nas misliti tako beskonane misli, kao
to misli za sebe, jer nas nije stvorio beskonanima; ali mislie u nama sve ono to eli da mi
mislimo, i delovae u nama savreno da hoe i ini kako je Njemu ugodno. Tada emo biti
organizovani, ponovo organizovani, nainjeni novima. To je Boje razmiljanje i delovanje u nama.
Predavanje #9
Gospod stoji i vie zarobljenima: Sloboda. Kada Gospod vie: Sloboda, sloboda je tu. Ali
kome je sve On objavio slobodu? Svima koji su u okovima. Hristos je doneo slobodu, apsolutnu
slobodu. Ljudi su robovali grehu; Hristos je doneo apsolutnu slobodu od greha svakom pojedincu na
svetu; i On je uzeo onoga koji je imao silu greha, tvorca greha, zaetnika greha i nadvladao ga,
napravio od njega primer; tako on uopte nije imao mo u Hristovoj blizini. Koliku mo sa (nad)
Hristom ima sotona? Nema uopte. Njegova mo je nestala. U bilo kom susretu sa Hristom on
nema uopte mo. On je bespomoan. Evo nadmetanja, evo bitke; dve skupljene vojske; evo je jedna
vojska dobro naoruana; to jest, oni imaju pristup najboljem oklopu, njihovi magacini su puni, oni
su dobro opremljeni i sve je savreno. Druga vojska nema nita i oni su zaplaeni, poraeni. ta biste
mislili o ovoj dobro opremljenoj vojsci kada bi dozvolila da je ova druga vojska zarobi? Bila bi
veoma luda. Poruka je da je rat u svakom pojedinano zavren, voen je i dobijen je, potpuno. To je
neto u ta treba da verujemo. Ako u to verujemo sve vreme, ko e biti dovoljno glup da bude
poraen? Da li pretpostavljate da li je mogue da bi bilo koji ovek, verujui i znajui da je
neprijatelj sa kojim je morao da se bori bio potpuno poraen, bio zarobljen od strane njega? Ne bi.
Predavanje #10
Nijedan ovek ne moe nikada u svom hrianskom iskustvu da kae da je bolji nego to je bio
nekad; ali moe da prizna Hristovo prisustvo i silu u sebi i da Njemu da slavu... Mi ne treba da
nastavimo se osvremo i gledamo koliko smo napretka ostvarili, ve da nastavimo da gledamo

napred i nagore, da vidimo koliko jo veih stvari Bog ima da nam pokae.
Predavanje #11
Niko ne bi trebalo da umilja da je sposoban da upravlja onim stvarima koje pripadaju velikom
JA SAM. Bog u svom provienju priprema put, kako bi ljudske sluge mogle da urade posao. Neka
onda svaki ovek ostane na mestu svoje dunosti, da obavlja svoj deo za ovo vreme i da zna da je Bog
njegov uitelj... Oni ostavljaju po strani sav sebian ponos, svo ispoljavanje nadmonosti, sve
proizvoljne zahteve i pokazuju Hristovu krotkost i poniznost. Nisu vie oni ti koji ive i deluju, ve
je Hristos taj koji ivi i deluje kroz njih.
Predavanje #12
Naravno, mi smo uvek verovali u opravdanje verom, ali nismo znali ta je to... Ima mnogo
onih koji misle da veruju u to, i koji zaista veruju, koji su to prihvatili samo u odreenoj meri, kao
teoriju. Oni su to primili kao novu stavku u veri. Ne postoji neto kao to je teorija o opravdanju
verom... Opravdanje verom nije jednostavno neka serija ili niz istina koje treba da se predstave
ljudima. To je itava istina; to je poruka treeg anela; nema nieg drugog... Pravednost verom zato
znai da Hristov ivot dolazi da upravlja svime to ovek radi, a naroito u Bojoj stvari.
Predavanje #13
Da li znate da je neznabotvo najjednostavnija i najprirodnija stvar na svetu i da mi nismo tako
daleko od neznaboaca? Ljudi ele da veruju u neto to mogu da vide, a ne mogu da vide Gospoda,
tako da ne znaju o poverenju u Njega... Deseti stih kae kada da imamo poverenja, i to je jedino
vreme kada moemo da verujemo Gospodu. To je onda kada ne moemo da vidimo; i koliko
Gospodnjeg puta, koliko Gospoda mi moemo da vidimo u bilo koje vreme? Nita. Oblaci i mrak
Ga okruuju, ali ovde imamo Gospoda, i treba da Mu verujemo... ta je On to uio to Mu je dalo
tako predivnu sposobnost pronicljivosti, razumevanja karaktera ljudi i poznavanja ljudskih
potreba... Prouavao je Boju Re... On se potpuno predao Gospodu, znajui da za oveka nema
druge koristi na ovom svetu, nego da slui Gospodu. To je ivotni posao ugoditi Gospodu.
Predavanje #14
A svakome se daje Duh na korist. Stoga, kada Boji narod doe do toga da zaista bude Boji
narod kada dou do toga da se odreknu svog sopstvenog puta, svojih sopstvenih sredstava, svojih
sopstvenih planova, jer sam Gospod treba da bude njihova mudrost, sam Bog treba da bude u njima
svojim Duhom, u svojoj punini onda e darovi Duha biti u crkvi, zato to e svaka iva dua imati
neki dar Duha Gospod Ga je uvao kao dete, kao mladia i kao oveka; i uinie isto i za nas, ako
se uzdamo u Njega... Kako je Solomun dobio svoju mudrost? Kopao je za njom. Vapio je za njom
dan i no. To je nain na koji ljudi trae srebro i zlato. To je nain na koji milioneri dou do svog
novca. Oni usmere svoje umove na tu jednu stvar i iskljue sve druge, dan i no, zato to bi radije da
imaju novac, nego bilo ta drugo. Mi bismo radije da imamo mudrost, nego bilo ta drugo, zato to
je Boja mudrost spasenje, a Boje spasenje je sve. Mi onda imamo klju celog svemira.
Predavanje #15
Gospod je ivot, a Njegov ivot je zakon. Njegov ivot je uvek isti i ne moe da bude drugaiji
nego to jeste. Boji zakon je takav kakav jeste, upravo zato to je On takav, i On ne moe da bude
drugaiji nego to jeste. Ko god, dakle, odbacuje Njegov ivot, mora da ima smrt, kao nunu
posledicu... kada mi ulazimo u odmor? Kada verujemo. U iji odmor ulazimo? U Boji. Razlog
zbog kojeg oni nisu uli je zato to odmor dolazi verom. Oni nisu verovali; zato nikada nisu mogli da
se odmore. Ali mi koji verujemo ulazimo u odmor... Bog nas poziva da se odmorimo na osnovu
uverenja da je taj odmor pripremljen, jer je posao zavren. Kada je sav posao uraen, i to dobro
uraen, onda mora da usledi odmor, zato to nema ta drugo da se radi... Ali ovo je Boje delo; da
verujete u Onoga koga je On poslao. Da li ima neke protivrenosti u ovim tekstovima, naime: Ovo
je Boje delo, da verujete i Mi koji verujemo ulazimo u odmor? Ne. Zato? Zato to je delo
uraeno; a kada dobijate Boje delo, dobijate delo koje je zavreno, i zato imate odmor. Stoga,
verovanjem dobijamo odmor u savrenom, zavrenom Bojem delu... Mi smo optereeni grehom i
ono to nas umara jeste na uzaludni pokuaj da izgradimo pravednost. to se due zadravamo u
tom poslu, na posao mora biti nepotpun; i tako, naravno, ne moemo da naemo odmor.
Predavanje #16
Ko ulazi u odmor? Oni koji veruju. Kada ulaze u odmor? Kada odustanu od svojih
sopstvenih dela. A kada neko odustaje od svojih sopstvenih dela? Kada veruje. Jer mi koji
verujemo ulazimo u odmor (Jev. 4,3 KJV)... I tako se u Njemu, u Njegovom krstu, stvara nova
tvorevina, mi postajemo nova stvorenja. U krstu onda nalazimo zavrena Boja dela, savrena i
potpuna, ona koja je ovek izgubio grehom. U Hristovom krstu je savren odmor, zato to se u
Njemu zavravaju dela.Hristos je rekao: Svri (zavrilo) se (Jovan 19,30 arni). Svako ko dolazi
Hristu nalazi tamo savreno delo, i nalazei to savreno Boje delo, zavreno i potpuno, on se
odmara... Kada je prestao sa svojim sopstvenim delima, koja dela sada ima? Ko radi u njemu?
Boja dela, i Boja dela e se pokazati u njemu. Ono to nas ini umornima, i uvek slabima u onome
to zovemo Gospodnjim delom, jeste pokuaj da usavrimo naa sopstvena dela. To je neto to se ne
moe uiniti, i ovek koji to pokuava, optereuje se time. Ali kada se prepusti, i dopusti Bogu da
radi u njemu, on moe sve vreme da se odmara s poverenjem u Boga.
Predavanje #17
Najdalje smo od istine onda kada mislimo da moramo da uradimo posao sami, ne obazirui se
na Boju Re... Ali Re sama deluje, a na odmor je u tome da je pustimo da radi u nama... To je ipak
sva mudrost za nas, ako dopustimo Rei da stanuje u nama... Ne znate kako e se to desiti, i ne treba
da znate kako e se desiti, zato to ne treba vi to da radite. Bog e obaviti posao, i zar nije dovoljno to
to On zna kako?... Kada pomislim koliko je toga Gospod morao da istrpi od mene, i koliko je
neverovatno strpljenje imao, i jo uvek ga ima, lako je imati, ne samo saoseanje i strpljenje, ve i
ljubav prema onima koji su u neznanju i koji nisu na pravom putu.
Predavanje #18
Sadraj
Predavanje br. 1 ................................................................................. 6
Predavanje br. 2 ...............................................................................11
Predavanje br. 3 ...............................................................................16
Predavanje br. 4 ...............................................................................21
Predavanje br. 5 ...............................................................................25
Predavanje br. 6 ...............................................................................29
Predavanje br. 7 ...............................................................................35
Predavanje br. 8 ...............................................................................43
Predavanje br. 9 ...............................................................................51
Predavanje br. 10.............................................................................58
Predavanje br. 11.............................................................................63
Predavanje br. 12.............................................................................69
Predavanje br. 13.............................................................................77
Predavanje br. 14.............................................................................81
Predavanje br. 15.............................................................................89
Predavanje br. 16.............................................................................96
Predavanje br. 17.......................................................................... 104
Predavanje br. 18.......................................................................... 109
Predavanje br. 1
E. D. Vagoner
(Utorak popodne, 9. februar 1897)
Prema najavi, a i po mojoj elji, ovo e biti prouavanje Svetog pisma. Ali da bismo zaista mogli
da imamo biblijski as, moramo da imamo i nekoga ko e da prouava Pismo. Znam da su ovde
nezgodne okolnosti za prouavanje Pisma. Ne moemo ovde da imamo biblijsku kolu kao to bismo
imali da smo se skupili samo u tu svrhu, poto je dan u velikoj meri ispunjen drugim sastancima;
pored sastanaka, mnogi ovde moraju da obave i neke druge dunosti, tako da je vreme za
prouavanje veoma ogranieno. Ipak mislim da bi svako od nas mogao da nae sat vremena svakoga
dana za prouavanje Pisma. Trebalo bi svakog jutra da naemo bar toliko vremena i da ga posvetimo
toj svrsi. Molim vas da otvorite svoje Biblije na Jevrejima poslanicu. Neka neko pone da ita i neka,
bez pauze, neko drugi nastavi, stih po stih prvog poglavlja Jevrejima, a svako neka gleda u svoju
Bibliju tokom itanja.
(ita se poglavlje)
Najpre, uzmimo stih po stih i zapazimo ta kae svaku izjavu; i zapazimo ta kae - svaku re; i
prepoznajmo ta kae.
ta je tema ovog poglavlja?
Hristos.
Ko je Onaj o kome se ovde prvo govori?
Bog.
Dakle, Bog je onaj o kome se prvo govori. To je prva stvar koju znamo, zato to, kada krenemo
od poetka poglavlja, pretpostavljamo da ne znamo ta sledi. ta je prva stvar koju susreemo u ovoj
knjizi?
Bog.
To je poetak. ta u vezi sa Bogom? ta je On uinio?
On je govorio.
Bog je govorio. Kada?
U prolim vremenima.
Kome je On govorio?
Oevima.
Kako je govorio?
Preko proroka.
On je govorio koliko esto?
Mnogo puta. Na razne naine.
Da, Bog je govorio. ta On jo uvek radi?
On govori. On i dalje govori.
On govori. On je govorio. Na koje vreme se ovaj izraz On je govorio odnosi?
Na prolost.
To je svrena radnja. On je govorio. Naravno, ali do kog vremena dolazimo svretkom te
JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 1 www.najvaznijevesti.com
radnje? 1
Do sadanjosti.
Kome je govorio?
Nama.
Kome govori?
Nama. Meni.
Vrlo dobro; nema niega na ovom svetu to ljudi, ukljuujui tebe i mene, treba da znaju,
razumeju i cene vie od ove jednostavne stvari. Mi u ovome imamo Boga. Znam iz sopstvenog
iskustva da, samo kada stanem i pomislim na to, to ve ini uda. ta smo nauili do sada u ovoj
lekciji?
Bog mi govori.
Bog govori. Bog govori. Kada ne bismo znali nita vie o Bibliji od toga, i to bi bila velika stvar.
Koliko god su nam prethodnim prouavanjem neki delovi Svetog pisma postali bliski, oni mogu,
naravno, da nam postanu jasniji dok ovde prouavamo prirodu Rei, ive Rei. injenica da Bog
govori imamo li to na umu? Da li se uvek ponaamo kao da On govori? Bog je govorio i On i sada
govori. Kome On govori?
Nama.
Kako nam govori?
Preko svog sina.
Ima li neko drugaiji prevod toga, drugaiji tekst?
(Neko sa grkim originalom) U svom sinu.
Da, mislim da i u Revidiranoj verziji pie isto; i to je doslovno u tom sluaju. Koji je razlog da
pouke Pisma, obeanja a pouke su obeanja nemaju vie dejstva na nas, ne zaive u nama vie
nego to jesu? Mi ne prepoznajemo Boga dok govori. To je neverje. Mi ne moemo da vidimo
snagu sutine. Ljudi misle da veruju u Pismo ukoliko veruju da je Bog jednom, pre mnogo vremena,
neto rekao. Ali oni mogu da veruju u sve to, dok na takav nain razmiljaju o tome, a da uopte ne
veruju u Pismo za bilo ta to je dobro za njih. Neki od tih ljudi su nesvesno u svojim umovima
prihvatili ideju da je Re zastarela da je izgovorena toliko davno, da je ivot u njoj presuio, tako da
Re dolazi nama kao ljutura. Ne dolazi nam kao ljutura, ali je mi tako doivljavamo. I onda, ta je
ta iva stvar koja je nama ovde predstavljena za odranje nae sadanje vere?
Bog govori.
Kakva je priroda Boje rei?
Sila. Duh. ivot. Jovan 6,63.
Re je Duh i ona je ivot, jer je sam Bog ivot. Re ivog Boga ivi i ostaje zauvek. Vena Re!
A sada, ta je osobina onoga to je veno osobina Boga, Hrista, Neba, Zemlje kada se naini
novo da traje zauvek?
Besmrtno, nepromenljivo, ivo.
Da li Bog stari?
Ne.
Koliko je Bog stariji danas nego to je bio u poetku?
Nimalo.
Kako se On zove?
Govornik ovde koristi Present Perfect, vreme u engleskom jeziku koje opisuje radnju koja je poela u prolosti i traje
do sadanjosti, odnosno ima posledice u sadanjosti prim. prev.
JA SAM.
JA SAM. JA SAM. Onda On nije nimalo stariji nego to je bio pre milion godina. Koliko je onda
starija Njegova Re, koja je oevima izgovorena preko proroka? Nije starija, zar ne? Koliko je stara?
Vena je.
Zato? Zato to upravo sada kao da govori nama danas. Imamo ovu dodatnu izjavu: On nam
govori preko svog Sina. Ali ako se pozovete na svoje znanje Biblije, kako je govorio oevima?
Kroz proroke.
Ali kako im je govorio preko proroka?
U svom Sinu.
Koji duh je bio u prorocima kada su oni govorili?
Duh Hristov.
Onda ovo moemo da proitamo na sledei nain: Bog koji je u prolim vremenima govorio
oevima kroz proroke, u ovim poslednjim danima govori nama u svom Sinu, u kojem zapravo govori
sve vreme; i ta Re koju je izgovorio toliko davno (kako se nama to ini) i koja je toliko stara, po
naem raunanju vremena, upravo je svea i iva kao i uvek. Prole godine, kada sam prelazio
Severno more, sprijateljio sam se sa jednim ovekom koji je bio veoma prijatan saputnik, ali
nevernik. Priali smo mnogo i on me je upitao: Kako zna da je Biblija istinita? On nije uopte
verovao da je istinita. On nije verovao ni u ta iz Biblije. Rekao sam: Prijatelju, kako zna da ja sada
priam sa tobom? Kako zna? On je rekao: Zato to te ujem. uje; zna. Da li bi, na neki drugi
nain, mogao u potpunosti da zna da ja priam sa tobom, da me ne uje da priam? Dakle, to je
jedini nain na koji moemo da znamo da je ovo Boja re tako to Ga ujemo da nam govori.
Sada znam da je ovo Boja re, zato to mi On govori i ja Ga ujem; i kada doemo do te istine, ne
postoji ansa za bilo kakvim izgovorom ili sumnjom. Vi ne pomiljate da, dok ja govorim, postavite
pitanje: Moda to nisi ti koji govori; moda je neko drugi. Nema mesta takvom pitanju, zar ne? Vi
znate da ja govorim, zato to me ujete; i mi poznajemo Boga zato to On govori. Ako to ne znamo,
kako moemo da verujemo? Zar nije Hristos rekao da ga Jevreji nisu (u)poznali zato to nisu mogli
da ga uju? Pa ipak, zar nije Re izgovorena da bi uinila da oni poveruju u Hrista? On je rekao:
Ovaj glas se nije uo radi mene, nego radi vas (Jovan 12,30 arniev prevod). Da li su oni iz toga
zakljuili ono to su mogli? Ipak, zar nisu uli glas? Sada, nije li to nain na koji mnogi dobri itaju
Bibliju? To je glas, izraz. Vi itate rei i dobijete zvuk, ali niste doli do toga da ujete glas Boji.
Postoji jo neto, osim glasa Bojeg, to elite da ujete vi elite da ujete samu Re. Ne znam ni za
ta na svetu to mi je pomoglo vie nego to kada zastanem i posluam Boga koji govori. Ja mogu da
kaem: Boe, govori i onda sluam, a On govori; i onda uzmem Bibliju i itam i tako ujem Boga
koji govori. Re Boja; On govori oevima preko proroka, u Sinu u ovim poslednjim danima
doslovno u poslednjim od ovih dana govori nama u Sinu; On govori. Kada je Bog progovorio na
Sinaju, Mojsije je odgovorio na taj glas; i onda, kada je Bog izgovorio Deset rei 2, ta Biblija kae da
su ljudi uradili?
Oni su zadrhtali. Zamolili su da im Re ne govori vie.
Da, to je bilo loe. Oni su vie eleli da ovek pria sa njima, nego Bog. ta je Bog? Zar On nije
ivot? Kakva je priroda Njegove Rei? Da su oni primili Boje rei kao ive rei, oni ne bi preklinjali
Mojsija da glas utihne. Ne; oni su uli istu Re koju i mi esto ujemo i nisu je prepoznali kao ivu
Re Boga koji im govori; zato su bili uplaeni. Uplaili su se da e ih ona ubiti. Bog ne bi govorio
svojoj deci na takav nain, da bi Njegove rei mogle da ih unite. Proitajmo 2. Mojsijevu 20,18-21:
2
Misli se na Deset zapovesti ili Dekalog prim. prev.
I sav narod vide grom i munju i trubu gde trubi i goru gde se dimi; i narod videvi to uzmae se i
stade izdaleka. I rekoe Mojsiju: govori nam ti, i sluaemo; a neka nam ne govori Bog, da ne
pomremo. A Mojsije ree narodu: ne bojte se, jer Bog doe da vas iskua i da vam pred oima bude
strah njegov da ne biste greili. I narod stajae izdaleka, a Mojsije pristupi k mraku u kojem bee
Bog. Koja je bila Mojsijeva osobina?
Krotkost i bogobojaljivost.
Ipak postoji jo jedna kvalifikacija koja ide uz to i spominje se u Jevrejima poslanici. On je bio
veran. Nije se plaio da se priblii, niti da e umreti ako pristupi Bogu. On je priao gori koja se
tresla i dimila, gorela i grmela. A ta je bila ta grmljavina?
Glas Boji.
A sada dolazi vreme kada e se ponovo zauti taj glas i takoe zvuk trube. Neki e biti uplaeni i
traie mesto da se sakriju. Drugi e rei: Gle, ovo je na Bog; radovaemo se, bie nam drago.
Zato? Zato to su oni nauili da prepoznaju zvuk trube. Oni znaju da, kada Bog govori, to je ivot.
To je ivot i nije vano na koji nain On govori; to je ivot i oni to znaju, i uopte nisu uplaeni. Ako
apue, u redu je; ako grmi, dobro je. U to vreme truba e se uti sve glasnije i glasnije i mi neemo
pobei od glasa; poznaemo ga.
(Neko ita grki original) Bog velianstveno grmi svoji glasom.
Da, Bog ini velianstvene stvari. Poznajem ljude, i sam sam jedan od njih, koji su ponekad bili
na mestu gde se govorila Boja re i gde je bio prisutan neko za koga sam znao ili bio siguran da
prenosi Re Gospodnju, poruku od Duha Bojeg a ipak sam bio uplaen. Pretpostavlja se da svi
prisutni veruju u Duh prorotva Bog jo uvek kroz neku osobu govori svom narodu; ali ja
poznajem ljude koji se plae da su primili svedoanstvo od Gospoda. Nesumnjivo su neki od vas
imali ovakvo iskustvo. Poznajem ljude koji su, kada je proitano svedoanstvo, izgubili i sranost, i
nadu, i hrabrost i postali potiteni, klonuli. U emu je bio problem? Nije li bio u tome to nisu
poznali Boji glas, to jo uvek nisu nauili (da prepoznaju prim. izdavaa) taj radostan glas? Ipak,
ako osoba nije u odgovarajuem stanju uma da uje Boji glas, ta e ona uiniti kada uje taj glas?
Zar se nee udaljiti? U ovom vremenu koje dolazi, da li e biti dobro stati izdaleka? Ne, mi elimo da
se u to vreme pribliimo. Nee li samo oni koji poznaju glas Gospoda eleti da se priblie u to
vreme? Koliko naina govora ima Bog? Mnogo? Onda mi elimo da se upoznamo sa razliitim
oblicima Bojeg glasa. Nije dovoljno znati samo jedan glas, jer ako On govori na mnogo naina,
moramo umeti da prepoznamo sve, da bismo mogli da prepoznamo Boga svaki put kada nam
govori. Ova ideja o poznavanju Bojeg glasa u svim njegovim oblicima moda e nam se javiti u
nastavku prouavanja Jevrejima poslanice. Niko nije video Oca. Hristos je sjajnost i slava; a kada
slava zasija iz Hrista, to je sjajnost slave Boga. I dalje: On je oblije Oca. Oblije; koju re mi vrlo
esto koristimo, a mogla bi da bude sinonim za ovu i koja, iako se jedva ikada toga setimo, dolazi
direktno iz grkog jezika? Re karakter. ta je ideja karaktera ta je karakter oveka? Nije li to
upravo ono to ovek jeste? Dakle, to je re koja je ovde upotrebljena.
Koga je On imenovao za naslednika svega? Hrista. Zapazite sledei izraz: budui sjajnost
slave i oblije bia njegova (Karadi). Takoe: nosei sve u rei sile svoje. On sam je Re. On nosi
sve svojom monom Reju. I opet: uinivi sobom oienje greha naih. ienje naih greha
koji sinonim se naem umu namee?
Isprati. Proistiti. Oprati.
Sada emo da itamo trei stih u svetlu onoga to smo nauili ovog popodneva: Koji, poto je
sjaj Njegove slave, i oblije Njegovog bia, i nosi sve reju svoje sile, i sobom je oistio nae grehe i
seo s desne strane prestola veliine na visini.

A sada, da li vam ovo izaziva neki upeatljiviji utisak nego ranije? On sam je oistio nae grehe
zato to je On sin Oca; zato to je svetlost, zato to je karakter svog Oca; zato to On nosi sve. Sada
uzmimo re nosi. Moete li da date neku slinu? 3
Dri. Podupire. Nosi.
Da, nosi ili podrava, podupire. Nositi je prva definicija one rei koja je data u tekstu na
grkom jeziku. Nosi sve; To mi deluje ubedljivije. ta je Hristos?
Oblije Boje linosti.
ta On radi?
Nosi sve Reju, ili sobom. Poto to radi, ta On moe da uini?
Da nas oisti od greha.
Ovde se radi o grehu u nama; pretpostavimo da Ga pustimo da ga nosi i da nosi nas; ta e onda
to doneti?
Pravednost nama.
Shvatate? Poto On sam nosi sve, zato On sobom isti sve nas od greha.
Nae vreme je isteklo. Neka naa tema za prouavanje sutra popodne bude ovo prvo poglavlje,
stih po stih, kao to smo poeli. Ispitujte; u redu je. Ako bi trebalo da razgovaram s vama, a vi ne
razumete, recite, Molim vas, ponovite tu reenicu. Nema drugog naina na koji moete neto da
saznate. U redu je ispitivati i Gospoda na isti nain; i zapamtite, mi moemo da doemo licem k licu
sa Gospodom, i da Ga pitamo, i to je jedini nain na koji moemo da Ga ujemo kako govori.
Razgovarajte sa Njim u Njegovoj Rei; priajte s Njim; pitajte Ga ta kae i traite da ponovi iznova i
iznova, sve dok to ne postane oigledna poruka za vas. Prouavajte svaki izraz koji koristi i onda ete
moi i da proniknete u Njega i vidite Njegovu silu.
U delu teksta koji sledi govornik trai pravi prevod grke rei iz Jevrejima 1,3. na engleski jezik (nosei sve reju svoje
sile). U engleskom tekstu (King James verzija, koja se u to vreme najvie koristila), upotrebljena je re uphold koja
zapravo znai podrati, dok se u srpskom prevodu koristi re nositi, to sasvim odgovara grkom originalu prim. prev.
3
10
Predavanje br. 2
E. D. Vagoner
(Sreda popodne, 10. februar 1897)
Setimo se da ne moemo da znamo nita osim onako kao to to naemo u Rei. Ja nisam ovde
da neto istresem pred vas, da vam ispriam neto to sam na bilo koji nain shvatio ili saznao; mi
smo ovde zajedno, i vi i ja, da prouavamo Re i vidimo ta nam je Gospod rekao; i da vidimo da
Bog govori svakome od nas, a ne samo posebnima i da svi moemo da nauimo da Ga razumemo
kada govori.
Dok se nalazimo na poetku ovog poglavlja, mi stojimo licem k licu s Bogom, koji nam govori
kroz svog Sina. Nije nita novo za Boga da govori, jer je govorio i u prolim vremenima oevima i
prorocima i sada govori nama preko Hrista. ini mi se da Jevrejima poslanica na upadljiv nain
prikazuje ono to nalazimo u itavoj Bibliji. Poinje sa Bogom, a u itavom Pismu mi stojimo licem k
licu s Bogom. Ovde se moemo zaustaviti s potovanjem. Bog nam u ovim poslednjim danima
govori preko svog Sina. On je nekada govorio i jo uvek nam govori kroz svoju Re. Bog je najpre
rekao i stvorio, kao to je izraeno u Psalmima: Jer on ree i postade (Psalam 33,9). On je sve
stvorio u Hristu, zato to je Hristos re i Bog je u Njemu (kroz Njega prim. izdavaa) govorio; zato
je sve u Njemu stvoreno. I dalje, mi saznajemo da je Hristos odsjaj Boje slave, isijavanje Njegove
slave. Nema razlike izmeu Oca i Sina. Sin je otisak karaktera Bojeg bia.
Pitanje: Ako nema razlike izmeu Oca i Sina, kako je Hristos mogao da kae: Otac je vei od
mene (Jovan 14,28 SSP 1)?
Ne znam. Sada ete mi oprostiti ako se zadrim na trenutak na ovom pitanju, bez linog
uplitanja bilo koga 2. Koji uslovi nam omoguavaju da ujemo ono to nam drugi govore? A ako ne
ujemo, ta nas to spreava da ujemo? Ponekad neka osoba moda ne govori dovoljno glasno ili
dovoljno jasno. Da li je mogua takva situacija i kada Bog govori? Ne. Zar Bog ne govori dovoljno
jasno da bi se uo, i dovoljno precizno da bi se razumeo, i dovoljno glasno da bi se uo?
Najverovatnije. Dakle, ako krivica nije u Njemu, a mi ne ujemo, u emu je problem? Mi ne sluamo!
A sada, recimo da sam ja ovde da bih govorio ovog popodneva, i ako bih ja poeo da priam, i ako bi
svako od vas u isto vreme poeo da pria sa osobom do sebe, vi ne biste mogli da ujete mnogo od
onoga to ja kaem. I ako bi ovde postojao neko ko ne bi rekao nita, ali bi pokuavao da slua,
razgovor drugih bi mu oteao da uje. Dakle, moje iskustvo i zapaanje, a nesumnjivo i vae, jeste
da jedan razlog zato ne ujemo kada Gospod govori, je to to Mu ne pruamo priliku da govori;
mi Ga ometamo. On pone da govori i pre nego to zavri reenicu mi poinjemo da Mu uzvraamo
ili smesta zaboravimo da On pria i poinjemo da priamo sa osobom do sebe i kaemo: Ne znam
kako to moe da se desi. ta uopte mislite o tome? Mi tako ne bismo postupali prema bratu, zato
to to nije pristojno. A onda, zar Bog nema pravo da bude sasluan, barem dok ne zavri govor, pre
nego to ponemo da Mu odgovaramo? Svi se slaete da On ima to pravo. Poteno je da Bog ima
priliku da zavri ono to govori pre nego to ponemo da Mu odgovaramo.
Rekli ste mi neto o prirodi Boje rei; ona ivi i ostaje zauvek. Bog je u prolim vremenima
1
2
SSP Savremeni srpski prevod

Bez odnoenja na bilo koga prim. izdavaa
11
govorio; a da li je prestao da govori? Nije. Onda jo uvek nije vreme da mi priamo. On jo uvek
govori. ta On kae u Psalmima? Budite tihi i znajte da sam ja Bog (Psalam 46,10 eng. prevod).
Brao, jedini nain na koji moemo da saznamo neto jeste da ostanemo tihi. Ne elim da kaem da ne
bi trebalo da postavljamo pitanja; to je u redu, ali drimo se samo onoga to Bog kae i ne
sumnjajmo ni u ta to Bog kae jasno, samo zato to kae i neto drugo to ne razumemo. Poto
Bog na jednom mestu kae neto to ne razumemo, mi onda esto posumnjamo i u ono to
razumemo. To nije u redu. Drite se onoga to On kae i u pravo vreme ete saznati i ono to ne
razumete.
Vratimo se sada na onu misao u poglavlju: Hristos stoji kao odsjaj Boje slave i oblije Njegove
linosti kao sam otisak i isijavanje slave Boje. Hristos je Re, a Re koju On govori je duh i ivot.
Kada On izgovara tu Re, koja je duh i ivot, On pria sopstveni ivot. Tako, kada itamo da On
nosi sve svojom silnom reju, mi u tome vidimo ne samo to, ve vidimo i da On sve nosi SAM.
Dakle, On govori, On stvara, On nosi, On je oistio nae grehe i seo s desne strane Velianstva na
Nebu.
Kakva je sila te rei budui budui da je odsjaj (Jev. 1,3 Karadi)? Budui da je
odsjaj Boje slave, uinio je neto. Poto je On odsjaj, zato to je odsjaj Oeve slave, zato to je
sama slika Boja, zato to nosi sve svojom silnom reju, On je oistio nae grehe. Da li pie da e
oistiti nae grehe? Ne, pie da je to (ve) uinio. On ih je proistio, isprao, oprao. Voleo nas je i
oprao nas je svojom sopstvenom krvlju.
A sada, postoji jedna re u tekstu koja zaista ne bi trebalo da bude tu. Ona nije navedena u
najboljim grkim tekstovima. To je re nae. ta je Hristos uinio? Oistio grehe. On je izvrio
proienje greha. Zato je trebalo da On sam oisti greh? Poto On sam nosi sve, poto je sve u
Njemu, On je i greh oistio sam i izvrio proienje. Koliko dugo emo ekati na oprotenje? Koliko
dugo emo ekati da spoznamo potpuni i savren oprotaj i oienje od greha? Dovoljno dugo da
priznamo greh, da prihvatimo ono to je ve uinjeno. Koliko grehova je on oistio? Sve grehe.
Onda je u stvari tano da je on oistio nae grehe. On je oistio grehe celog sveta, zato to je
doao da sve ponese.
Sada Hristos ima bolje mesto od onog koje imaju aneli; to bolje mesto je zato to je seo s desne
strane Velianstva na Nebu; postao je moniji od anela, zato to je nasleem dobio uzvienije ime
od njih. To uzvienije ime koje je dobio je Sin, ime kojim se Bog nikada nije obratio nekom od
anela.
Svi Boji aneli su se klanjali njemu, kao Prvoroenom, kada je uveden u svet (vidljivo se
pokazao, objavio prim. izdavaa), tako da je za Hrista u najdonjim mestima (Efescima 4,9), ak i u
jaslama, Bog rekao: Neka mu se poklone svi aneli.
Presto je tvoj, Boe, doveka. Ove rei je Otac uputio Sinu. Skiptar pravednosti (pravde) je
skiptar tvog carstva. Koja re stoji kao simbol moi i autoriteta u carstvu? Skiptar (ezlo). Skiptar
znai mo, tako da je sama priroda i sila Njegovog carstva pravednost. Jer, Boije carstvo nije jelo i
pie, nego pravednost (Rimljanima 14,17 SSP). Skiptar Njegovog carstva je skiptar pravde. Sila
Hristovog carstva je sila pravednosti. On je zavoleo pravednost i, volei pravednost, zamrzeo je
bezakonje. Postoji samo jedno stanje uma ukljueno u ljubav prema pravednosti i mrnji prema
bezakonju. Ako ovek voli pravednost, on ne mora da priziva neko drugo stanje uma da bi zamrzeo
zlo. Sve je u ljubavi prema pravednosti. Zapazite ta dolazi prvo voli pravednost, mrzi bezakonje.
Veoma je uobiajeno u ovom svetu da ljudi pokuavaju da izgrade ljubav prema pravednosti ili
oseaj ljubavi prema pravdi, viui protiv bezakonja; ali to nije pravi nain. Ne, najpre zavoli
12
pravednost, a mrnja prema nepravednosti (nepravdi) e neminovno sama doi. Toga radi pomaza
te, Boe, Bog Tvoj uljem radosti vie nego drugove Tvoje (Psalam 45,7) u prisustvu tvojih drugova
ili prijatelja.
Ovde su nam reene dve stvari u vezi sa Hristovim carstvom: skiptar ili mo, a samim tim i
priroda Njegovog carstva, jeste pravednost; i Bog Ga je pomazao. Na ta ukazuje pomazanje?
Ukazuje na carstvo. Kada je bio pomazan, bio je pomazan kao car. Bog je, pomazujui Ga za cara
ovog carstva pravednosti, koristio ulje radosti; zato je Njegovo carstvo carstvo radosti. Jer, Boije
carstvo nije jelo i pie, nego pravednost, mir i radost u Svetom Duhu (Rim. 14,17 SSP). Stoga, oni
koji priznaju vlast ovog carstva e, pre svega, biti pravedni ljudi. Sva tvoja deca bie pravednici. 3 Ne
moe biti nikakve sumnje da li e oni koji priznaju autoritet Hrista biti pravedni. Autoritet je
pravedan i ko god priznaje taj autoritet, mora takoe da bude pravedan.
Ali, Hristovo pravo na carstvo, u ovom sluaju kao vladara Zemlje, pokazano je i zapeaeno
Njegovim pomazanjem. To je ono to Ga uvodi u carstvo i uspostavlja Ga nad carstvom. On je
pomazan uljem radosti, uljem sree; stoga, poto je to ono to ukazuje na Njegovo pravo da vlada,
Njegovo carstvo je carstvo radosti. Poto je to carstvo sree i radosti, oni koji Mu pripadaju veselie
se u Bogu, bie radosni u Gospodu, radovae se u Svetom duhu. Moe li onda neko da bude
podanik, lojalan podanik Hrista cara, i da ne bude radostan? Ne. Ako neko nije radostan, onda tu
neto nije u redu. On ne prepoznaje autoritet cara.
U drugom poglavlju 1. Jovanove poslanice, u 6. stihu je tekst koji smo esto itali: Ko govori da
u njemu stoji, duan je i sam da ivi (hoda end. prevod) onako kako je on iveo (hodao) (arni).
Da li pie da mu je nametnuta obaveza da hoda kao to je Hristos hodao? Da bi trebalo da se natera
da hoda kao to je On hodao? Da ilustrujemo: Prolazimo poljem i ugledamo stablo u daljini. Neko
me pita koja je to vrsta drveta. uo sam da je to bukva. On kae: Ako je to bukva, onda bi trebalo
da ima odreeni oblik lista i jedinstvenu vrstu kore. Da li on misli da, ako je to bukva, obaveza tog
drveta je da uzme odgovarajue lie i stavi ga na sebe? Ne. Ako je to drvo bukve, ono ima ono to i
treba da ima, zato to to mora da ima, ako je to ta vrsta drveta. Ako to nije drvo bukve, onda i ne
treba da ima takvo lie i koru. Onaj koji kae da stoji u Hristu, trebalo bi da hoda (ivi) kao to On
hoda (ivi). To znai, ako neki ovek kae da je hrianin, on bi trebalo da ima odreene osobine
koje ga izdvajaju od drugih. Trebalo bi da hoda onako kako je Hristos hodao. Zato bi to trebalo da
radi? Zato to je hrianin, zato to je ta vrsta hoda (ivljenja) osobina Hrista. On stoji u Hristu i
hoda kao to je i On inio; ali ako nije poput Hrista, on ne stoji u Hristu.
Ima mnogo ljudi koji misle da bi Hristovi podanici trebalo da budu radosni i zato pokuavaju da
budu radosni. Recimo da kaemo: Hajde da budemo radosni ovog popodneva. Ali, vi ne moete da
budete radosni ukoliko niste zaista radosni, te takvi ni ne moete da uinite sebe radosnim. Ptica
peva zato to je radosna zato to je radost u njoj.
Pitanje: to se tie ove take biti uvek srean, itamo u 1. Petrovoj 1,4.5 da smo mi ponovo
roeni za nasledstvo koje ne propada, ne kvari se i ne vene. Ono se na nebesima uva za vas, koje
Boija sila, kroz veru, uva za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme. U kojem ete se
radovati, iako ste sada malo, gde je potrebno, oaloeni zbog raznovrsnih iskuenja (kombinacija
prevoda SSP-eng. prevod). Zar ponekad nema i tuge?
Dakle, nastavite da itate i videete: Da se kuanje vae vere, mnogo dragocenije od
propadljivog zlata, koje se kua vatrom, nae na hvalu i ast i slavu kada se pojavi Isus Hristos; kojeg
volite iako ga niste videli; u kojega, iako ga sada ne vidite, ipak verujete i radujete se radou
3
Poziva se na Isaiju 54,13.14 prim. prev.
13
neizrecivom i punom slave (kombinacija prevoda Karadi-eng. prevod).

U ovome je blaenstvo mira i radosti Hristove, da to ne morate vi da stvorite. Vi to i ne
moete da stvorite. Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir (Jovan 14,27 arni). Da li ga je
dao svima ovde? Da. Nije vano da li e ga ljudi uzeti ili nee. On ga je dao.
Evo jednog novia. Brate Hajat, dau ga tebi zbog prijateljstva (novi je stavljen na sto,
pored njega). Da li sam ga dao njemu? On ga nije uzeo. Ne znam da li e ga uzeti ili ne, ali dao
sam ga njemu, kao dobronameran poklon, i ostavljam ga tamo, kod njega, i nikada ga neu uzeti
nazad. Sada, ako verujete da govorim istinu, onda verujete da sam mu dao novi od 5 centi.
Isus kae: Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir. Kome? Svima. A dao ga je i nama. Ima ljudi
koji ne veruju da nam je to On dao i ne uzimaju ga, a ima i nekih ljudi koji to i ne ele. Meutim,
ostaje injenica da je Bog dao svoj mir. Meutim, na ta u vezi sa tim mirom misli? Moj mir mir
Boji, koji prevazilazi svaki um. itajte dalje: Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne
uznemirava vae srce i neka se ne plai (SSP). Ne brinite. Koja je bila osobina Hristovog mira?
Neki misle da je mir neka vrsta bezbrinog oseaja ugodnosti, jednostavna vrsta oseaja lenjosti,
jer ovek nema nita da ga podstakne, i lei u mrei za ljuljanje na suncu, i ima mir nita ne
radi, nita ga ne brine. On je ovek mira. To je ono to ljudi misle o miru. To nije nain na koji je
Hristos radio. Od kolevke pa do groba, avo je traio svaku moguu priliku da Mu uzme ivot.
Imao Ga je jednom u svojim rukama, odnosno njegove sluge su Ga imale. Odveli su Ga do ivice
brega i pomislili da bi mogli da okonaju Njegov ivot; i to su pokuavali stalno. Ali, to nije bila
najgora stvar koju je On morao da podnosi. Tumai zakona (knjievnici) i fariseji su Mu stalno
prigovarali, kritikujui svaku re koju bi On izustio. O njemu su se govorile lai. Rekli su: U Njemu
je avo; On je lud; On obmanjuje ljude; On ih zavodi. I takve stvari je morao da trpi. I ne samo
Njegovi neprijatelji, ve ni Njegova braa nisu verovala u Njega. I tako, gde god je iao, nailazio je
uvek na probleme neto da Ga ometa, neto da Ga napadne. Uvek je bio u nekom previranju, uvek
je bio u nekoj nevolji, ali nikada nije bio uzdrman.
U svetu ete imati nevolju (Jovan 16,33), ali nemojte biti uzdrmani. Hristov dar (poklon)
je takve prirode da ovek moe da ima nevolju, a da ne bude uzdrman; on moe da ima bol i
tugu, a da ne bude alostan; on moe da bude potiten, a da se ipak raduje; on moe da ratuje, a
da bude u miru. To je mir koji On daje.
Nikom nije bilo dozvoljeno da napravi ulje poput onog ulja kojim su svetenici bili
pomazani. ta uimo iz toga? To nije samo proizvoljna stvar. Ne pokuavajte da falsifikujete
Boiju milost. Bog daje ulje radosti. Ne pokuavajte da stvorite vetaku radost. To je trebalo da
pokae da to ne moe da se uini.
A sada, nastavljajui prouavanje Jevrejima poslanice: Ti si, Gospode, u poetku osnovao
zemlju, i nebesa su dela tvojih ruku. Ona e proi, a ti ostaje; i sva e ovetati (ostariti) kao haljina
(odea), i savie ih kao ogrta, kao haljinu i izmenie se; A ti si uvek isti i tvojih godina nee nestati
(tvoje godine nikada nee proi eng. prevod) (Jev. 1,10-12 arni). Nebesa i zemlja e ostariti. U
kakvom su sada stanju? Na mnogim mestima nalazimo zemlju koja je stara, istroena, neplodna,
ogoljena. Ona je istroena i ostarela toliko je stara, da drhti. Nije se tresla u poetku, kada je bila
nova, ali sada se zemlja trese i podrhtava.
Zemlja e ostariti kao odea i bie izmenjena kao ogrta. Kada odea ostari, vi je odloite. Kada
promenite stari kaput, ta imate? Novi. Zemlja i nebesa e ostariti kao haljina (odea) i bie
promenjeni; i onda, naravno, kada budu stari i promenjeni, pojavie se novo nebo i nova zemlja.
Ali ti si uvek isti i tvoje godine nikada nee proi. On ne stari. Kakva uteha se nalazi u tome!
14
Mi se menjamo. On je isti. ak i ako ne verujemo, On je isti. On ostaje veran, uvek isti. avo nas
navodi da mislimo da se Hristos menja onako kako se mi menjamo. Ali, On je isti.
15
Predavanje br. 3
E. D. Vagoner
(etvrtak popodne, 11. februar 1897)
Trebalo bi da imamo na umu reenice iz prvog poglavlja, zato to drugo poglavlje zavisi od
prvog, a tree od drugog itd. Neka granice izmeu poglavlja nestaju dok prouavate.
Pre nego to nastavimo tamo gde smo jue stali, prisetimo se da u prvom poglavlju pie da Bog
govori u svom Sinu (kroz svog Sina prim. izdavaa), koji je toliko uzvieniji nego to su aneli,
toliko moniji u odnosu na njih, da sedi s desne strane Oca. Posao anela je da slue. Oni su poslati
ljudima, sa porukom od Gospoda, sa zapovestima i uputstvima od Gospoda. Mi itamo o tome u
Starom zavetu (savezu), i kada god te zapovesti nisu posluane, i kada su zanemarena ta uputstva, za
svaki prestup i neposlunost sledile su odgovarajue posledice.
Ali, o emu nam Sin govori? O silnom spasenju! Gospod je poeo da objavljuje spasenje, i ono je
doneto nama; a oni koji su uli za njega, prihvatili su ga.
Hristos je doao na Zemlju; Njegove usne su se pomicale; ljudi su videli da Mu se usne
pomeraju i divili su se blagotvornim reima koje su izlazile iz Njegovih usta. Bog je govorio. Koliko
esto ujete ove rei: Ja ne govorim od sebe? Ja nisam govorio sam od sebe (Jovan 12,49 arni).
Bog je bio u Hristu, izgovarajui rei pomirenja. Sada je Hristos otiao gore, a u svoje ime, kao svog
predstavnika, On je u nas stavio re pomirenja. Ko je to rekao? Jesam li ja to rekao? Ne, to je rekla
Re. Zato ne mislite o tome kao o neemu to ste uli od mene. itajte to ovde, i itajte iznova, i
itajte kada ste sami kod kue, i kada itate, ne primenjujte to na imena vama poznatih
propovednika. Ne pie propovednici. O kome On ovde pria? Ako je (bilo eng. prevod) ko u
Hristu (2. Korinanima 5,17). Dakle, u pitanju je bilo koji ovek u Hristu. Bog je stavio u njega re
pomirenja. Mi elimo da razumemo da je to pouka i za nas danas da Bog ne gleda ko je ko, i da u
crkvi On nema velike i male, ve ima ljude i ti ljudi su svi isti; i Bog je svakome, u skladu sa njegovim
pojedinanim sposobnostima, dao re pomirenja. I to ne pripada nita vie propovedniku, nego to
pripada tebi, osim ako Bog moda nije dao njemu vei dar i ire polje delovanja. Re je jedna i ista je
za svakog pojedinca koji je u Hristu i ta Re je re pomirenja. Ako neko govori, neka to ini kao da
govori (objavljuje eng. prevod) Boije rei (1. Petrova 4,11 SSP). I on to i moe da uradi, ukoliko
dozvoli Bogu da pria u njemu (kroz njega prim. izdavaa), odnosno ako ne govori svoju
sopstvenu re, ve Re Boju.
Toliko esto se zahvaljujem Bogu kada vidim i ujem za sporove u vezi sa svetenstvom u
crkvama, koje tvrde da imaju posveeno svetenstvo i svetenike, a koji imaju pravo da tumae Re;
zahvaljujem Gospodu to svakom svom oveku kae: Vi ste sveto svetenstvo, da prinosite duhovne
rtve (1. Petrova 2,5 SSP).
Mi ovog jutra itamo iz Svedoanstva: Rad na spasavanju ljudskih dua je po vanosti daleko
iznad svih drugih poslova u naem svetu. I kada razmiljamo o poslednjem stihu prvog poglavlja
Jevrejima poslanice, moemo da razumemo neizmernu vrednost tog dela. Anelima koji se istiu
snagom, anelima ija mo je poput monih vetrova, Bog je zapovedio da budu sluge onih kojima je
povereno to delo spasavanja dua. Predivno je razmiljati o tome. Za mene je poniavajue, i oseam
se postieno, kada pomislim koliko malo to cenim; kada pomislim da nam je Bog dao posao da
objavimo Jevanelje, dok su nam ova udesna bia pomonici. On nam je predao re pomirenja, istu
16
re koju je Hristos objavio. I nama je, na ovoj Zemlji, poveren isti posao koji je i Hristos obavljao. Jer,
molimo vas u ime Hristovo (umesto Hrista ari), pomirite se s Bogom (2. Korinanima 5,20
Karadi). A Hristos je dao tim monim biima posao da nam budu na usluzi, da rade za nas i
pomau nam u slubi koja nam je poverena.
Postoji neto udesno i potpuno neprirodno, nezemaljski, u vezi sa Bojim poklonom; kada
stavlja oveka na visok poloaj a stavio je svakoga od nas na visok poloaj to Njega ne uzviava,
ve ga ponizuje. Kada svet stavi oveka na visok poloaj, to Njega ponizuje. Zato Bog nije anelima
dodelio delo propovedanja Jevanelja i spasavanja dua? Zato to On nije anelima pokorio svet
(Jevrejima 2,5). Evo slavne utehe za svakoga kome je Bog poverio rad na spasavanju dua. Oni koji
uju Hrista, objavljuju to sa silom Bojeg svedoanstva udima, znacima i darom Svetog duha. On
je propovedanje Jevanelja poverio ljudima. On je pokorio svet ljudima. I to je beskrajno uzvieno
delo koje Bog daje oveku.
ta je ovek, da ga pazi i sin oveji, da ga obilazi? Uinio si ga malo manjim od anela;
krunisao si ga slavom i au i postavio si ga gospodarom nad delima svojih ruku. (KJV)
Gde nalazimo svedoanstvo o tome? U prvom poglavlju 1. Mojsijeve i u 8. Psalmu. Samo
razmislite o ova dva poglavlja; nesumnjivo su slina. Gospod je rekao:
Da nainimo oveka po svom obliju, kao to smo mi, koji e biti gospodar od riba morskih, i
od ptica nebeskih, i od stoke, i od cele zemlje, i od svih ivotinja to se miu po zemlji. (1. Mojsijeva
1,26)
Zapazite svaku izjavu neka ima vlast nad morskim ribama, nad pticama nebeskim, i nad
stokom, i nad celom zemljom, i nad svime to se mie. I bilo je tako. Tako je Bog uinio. A Psalam
kae:
ta je ovek, te ga se opominje (sea) i sin oveji, te ga pohodi (da se o njemu
brine Bakoti)? Uinio si ga malo manjeg od anela; slavom i au venao (krunisao) si
ga, postavio si ga gospodarom nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove,
ovce i volove sve, i divlje zveri, ptice nebeske i ribe morske, to god ide morskim putevima.
(Psalam 8,4-8 Glas Crkve)
Sva vlast je data oveku. A kad mu pokori (potini SSP) sve, nita mu ne ostavi nepokoreno
(Jev. 2,8 arni). Vidimo da je Bog dao Adamu vlast nad celom Zemljom. Da li to znai da se Bog
sklonio u drugi plan i povukao se u korist oveka? Ne. Bog nije mogao da se odrekne svojih prava,
zato to sve postoji jedino u Njemu. Re Boja nosi sve. I Njegova sila upravlja svime. Zato je vlast,
koju je Bog dao Adamu nad celom zemljom, nad pticama, zverima i ribama, bila potpuna kao i
Boja sila, potpuna kao i Boja vlast, jer On je vladao u Adamu. Sve postoji Njegovom Reju. On je
rekao, i bilo je tako. Kada pogledamo stvari u prirodi, mi vidimo dokaz Njegove sile. Kada
posmatramo livadu, vidimo da je Re Boja stvorila travu. Bog je rekao i gle! Ta re se pojavila kao
drvo ili kao trava.
Moda ste videli slike oblika glasa, ak ljudskog glasa, gde, kada se ispusti ton, tako da dah koji
je oblikovao taj ton pobudi membranu na kojoj su estice peska, u svakom od tih sluajeva, taj pesak,
koji je bio pokrenut vibracijom, poprimio je razliite forme tj. oblike. To je samo jedna ilustracija,
samo nagovetaj injenice da je Bog rekao i bilo je tako. Bog je rekao, i Njegov glas je poprimio sve
beskonane forme koje vidimo u prirodi; i sve to vidimo, i svako mesto na koje stupi naa noga,
dato je od Boga, da spoznamo da je Njegova re zaista neto, a ne puka praznina.
17
Kao poslednji in stvaranja, Bog je stvorio oveka. I dok u svim tvorevinama vidimo Re Boju
koja je stvorila drvee, travu itd, u oveku vidimo Re Boju koja je stvorila telo. ovek je bio sin
Boji. Mi to nalazimo u treem poglavlju Jevanelja po Luki. Ponekad mislimo da su te genealogije 1
prilino suvoparne, ali smisao je u poslednjoj rei.
I evo nas, gledamo u ono ta treba da doe, jer znamo da, ta god da Bog ini, to e biti zauvek.
Nita se ne moe dodati tome, nita oduzeti. Jo uvek gledamo i vidimo tu oveka, sa svime to mu je
Bog dao. ta dalje tekst kae? No sad jo ne vidimo da mu je sve pokoreno. Poto je ovek pao, kao
i sama priroda, Bog je preuzeo potpunu kontrolu nad zverima, pticama i ribama; tako da e oni
potovati Njegovu volju. Oni to ine, sve dok im ovek doputa. ovek je jedino bie koje nee biti
savreno posluno. oveka njegov prestup i pobuna spreavaju da se povinuje Bogu. Posmatramo
Zemlju; ali koja je to Zemlja data oveku? Svet koji e doi. Dakle, On nije anelima pokorio svet
koji e doi, ve oveku. Ta vlast koju je ovek imao u poetku nad zverima, pticama i ribama, kao i
nad Zemljom, jeste vlast koju je Bog dao oveku nad svetom koji e doi, tako da e u tom buduem
svetu ovek ponovo imati potpunu i savrenu vlast nad svime to je Bog stvorio. Sve e biti pokoreno
njemu kao da je pokoreno Bogu njemu kao poglavaru, zato to je Bog u njemu, i Bog e biti sve u
svemu. Tada e Re biti telo, u svom savrenstvu, kao to je bila u poetku u Adamu. No sad jo ne
vidimo da mu je sve pokoreno, ve naprotiv, vidimo suprotno. Pre svega, sve je pokoreno oveku; a
zatim, ovek se naao u poloaju da je ispod svega. U poetku, ovek bee iznad; a sada je ispod. Sva
odgovornost je na palom oveku. On je vezanih ruku i nogu predat sotoni; on je pao. I tako, dok
gledamo oveka u uzvienom poloaju, kako je stvoren u poetku, gledajui njega, mi vidimo Isusa;
jer, u poetku je Re stvorila telo, tako da je Hristos, Re, u Adamu. I tu mi vidimo Isusa. Gde? Na
istom mestu gde je ovek pao; tamo vidimo Isusa, malo manjeg od anela, zato to je zauzeo
ovekovo mesto. Kada je, u poetku, bio na nemerljivo viem poloaju, zbog pretrpljene smrti, da bi
izbavio oveka, da bi ga spasio, da bi ga podigao, On je zauzeo njegovo mesto. A ako neko podigne
onoga ko je pao, on mora da ode tamo gde je taj ovek. Gde god da je pali ovek, i Isus je tamo.
Ali, i ja sam pali ovek. Neka svako primeni to na sebe. Gospod nije odbacio oveka. itamo: Jer
Gospod ne odbacuje za svagda (zauvek eng. prevod) (Pla Jeremijin 3,31 Danii). On uopte
ne odbacuje. Ne; ovek se sam udaljava; Bog ne odbacuje. I ne postoji niko ko moe da istrgne
oveka iz Njegovih ruku. Tu smo sigurni sve dok mi elimo da ostanemo u Njemu.
Mi vidimo savrenog oveka, koji ima vlast; a onda pada i sve je iznad njega, i na njemu, i protiv
njega. I dalje gledajui tamo, vidimo Isusa kao oveka, i zbog pretrpljene smrti vidimo Ga
krunisanog slavom i au; blagodau 2 Bojom, On treba da okusi smrt za svakog oveka. Zbog
toga, kad god vidite palog oveka a on ne moe da padne nie od groba tamo ete videti i
Hrista, koji je siao u grob i za svakog oveka okusio dubinu greha i ponienja. Dakle, greh i
Genealogija, od grkih rei (rod, pleme, koleno) i (re, govor, misao) je nauka o postanku, odnosima i
korenima imena i prezimena ljudi (rodoslovlje), ivotinja i biljaka.
2
Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne
Boije blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od osude u odreenoj
meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje dodatne naklonosti prema nedostojnima pored
milosti. Oigledno je da je blagodat iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
1
18
ponienje svakog oveka je na leima Hrista oveka Isusa Hrista. Ali, isti taj ovek Isus Hristos
je krunisan slavom i au.
Sada zapazite kruna ukazuje na cara ili vladara. Gde smo u ovom poglavlju prvi put itali o
kruni? Neko je negde posvedoio, rekavi: ta je ovek da ga se sea, ili sin oveiji da ti je do
njega stalo? Uinio si ga tek malo manjim od anela, ovenao si ga slavom i au (Jev. 2,6.7 SSP).
To znai uinio si ga carem, slavnim carem. Adam, car slave i asti; toliko dugo je on bio nad
svime. Ali, kada je zgreio, izgubio je slavu koju je imao. Meutim, sada vidimo Isusa krunisanog
slavom i au, na poloaju na kojem je ovek bio u poetku. On je krunisan slavom i au u onoj
istoj prirodi, kakvu je i ovek imao. Tako, kao to je Bog stvorio oveka i krunisao ga slavom i au,
mi sada vidimo oveka Isusa, tog oveka koji je u svakom oveku krunisan au i slavom; i stavio je
sve na Njega.
Sada proitajmo poslednje rei prvog poglavlja Poslanice Efescima:
Da vam Bog naega Gospoda Isusa Hrista, Otac slave, da Duha mudrosti i otkrivenja,
da ga upoznate, da vam prosvetli oi srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao,
koliko je bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu svetima i kolika je njegova
neuporedivo velika sila za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne
snage, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i poseo sebi zdesna
na nebesima, iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje
se moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u buduem (onom koje dolazi eng. prevod).
(Efe. 1,17-21 SSP)
Ali, koje je bilo ime koje je Isus uvek voleo da koristi za sebe dok je bio na Zemlji? Sin oveiji.
Sin oveiji je doao da nae i spase ono to je izgubljeno; kada predate Sina oveijeg; Sin oveiji e
ii u Jerusalim i razapee Ga, i bie sahranjen; i treeg dana e Sin oveiji vaskrsnuti; a kada vidite
Sina oveijeg da odlazi; videete Sina oveijeg kako dolazi na oblacima. Sve vreme je to Sin
oveiji. I taj Sin oveiji koga vidimo, zbog svoje vernosti je krunisan slavom i au i imao je pod
sobom sva poglavarstva, i moi, i sile, i vlasti, ne samo na ovom svetu, ve i na svetu koji e doi. Jer
nije Bog anelima pokorio svet koji e doi, ve ga je pokorio oveku, i to jo Isusu, i vi ste potpuni u
Njemu. itajte u drugom poglavlju, stihove 16:
I oiveo je vas, koji ste bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova, u kojima ste nekada
iveli kada ste se drali obiaja ovoga sveta i poglavara demona, duha koji sada deluje u
nepokornima. I svi mi smo nekada iveli meu njima, udovoljavajui poudama svoga tela i
sledei telesne elje i nagone pa smo, kao i ostali, po prirodi bili podloni Boijem gnevu.
Ali, Bog je bogat milosrem pa je zbog svoje velike ljubavi, kojom nas je zavoleo, zajedno s
Hristom oiveo i nas, koji smo bili mrtvi u svojim prestupima. Blagodau ste spaseni. S
njim nas je vaskrsao i poseo (posadio Karadi; postavio arni) nas na nebesima u
Hristu Isusu (kombinacija SSP-eng. prevod)
Gde je On? Daleko iznad svih poglavarstava i moi. Nije li rad na spasavanju dua daleko iznad
svega na ovom svetu? Reeno je da je biti Rimljanin vea stvar nego biti car. Danas, i u svako doba,
biti hrianin je vea stvar nego biti car Zemlje. I sada imamo Re koju su nam potvrdili oni koji su
Ga uli: Poto ga je Bog posvedoio udnim znacima, i udesima, i raznim silama, i razdeljivanjem
19
Duha Svetoga po svojoj volji. Jer nije anelima pokorio budui svet o kome govorimo (Jev. 2,4.5
arni). Tu jednostavno pie da sila, ast, slava, dostojanstvo koji e pratiti propovedanje Jevanelja i
koje je Bog stavio u one koji su se pomirili sa Njim, jesu sila i slava budueg sveta.
20
Predavanje br. 4
E. D. Vagoner
(Petak popodne, 12. februar 1897)
Kakva suprotnost u reima postoji na poetku drugog poglavlja Jevrejima poslanice? Re
Gospodnja i re anela; a re anela je bila vrsta (utvrena). Ali, koja je razlika izmeu rei koju su
izgovorili aneli i one koju je izgovorio Gospod? Koju re Gospod izgovara? Spasenje. Da li su aneli
izgovorili tu re? Ne. Pogledajte ta kae tekst: Jer ako je bila vrsta (utvrena) re reena
posredstvom anela, i svaki prestup i svaka neposlunost primila odgovarajuu odmazdu (kaznu)
(arni), onda je i svako zanemarivanje, svaki prestup i svako nepokoravanje rei koju su aneli
govorili dobilo odgovarajuu odmazdu (kaznu).
U emu je ta suprotnost? Kako emo je izbei mi, ako prenebregnemo (ne marimo za) toliko
spasenje? O tom velikom spasenju je prvo govorio Gospod, a onda su nam to potvrdili oni koji su
Ga uli.
Kako su aneli ukljueni u to delo (posao) spasenja? Oni imaju neko mesto, ali ne bilo kakvo
mesto u tom lancu prenoenja rei. Prvo ju je izgovorio Gospod, a onda ona dolazi do nas preko
onih koji su je uli. A kako su aneli ukljueni u to sveopte irenje rei? Oni nisu ukljueni.
Meutim, kakva je njihova povezanost sa tim? Oni su sluge na usluzi su onima koji prenose ovu
re; i opet kaem, kao to sam rekao i jue, svaki put kada o tome razmiljam, preplavi me najdivnije
oseanje strahopotovanja; to me uplai. A ipak, srean sam kada pomislim na to predivno delo koje
je povereno oveku, tako silno delo samo pomislite na to! Moramo da se zadrimo na tome da
bismo shvatili velianstvenost ove slube.
Meutim, to ne znai da smo mi veliki. Ne pie da smo mi iznad anela zato to obavljamo
posao koji nije poveren njima i koji oni ne mogu da obave. O tom poslu spasenja je govorio samo
Gospod i oni koji su Ga uli; ali ne aneli, zato to On nije njima potinio svet koji e doi. Tako da
ova objava rei spasenja ima bliske veze sa svetom koji e doi. A ta je taj svet koji e doi i o kome
govorimo? Novo Nebo i nova Zemlja. Svet je potinjen oveku, prema svedoanstvu nekog ko je
posvedoio negde o oveku, govorei: ta je ovek, te ga se opominje (sea) i sin oveiji, te ga
pohodi (da se o njemu brine Bakoti)? Uinio si ga malo manjim od anela; krunisao si ga
slavom i au (Psa. 8,4.5 eng. prevod). Kruna ukazuje na cara; zato, kada je Bog stvorio oveka,
uinio ga je carem. On je nosio krunu slave, ukazujui na carstvo slave. Cela Zemlja je bila puna
Boje slave otkrivenog Boga. Tada je ovek bio car slave i Zemlja je bila njegovo carstvo. Sve je bilo
potinjeno njemu. Nije bilo niega to mu nije bilo potinjeno. Svako ivo bie je bilo potinjeno
njemu, i on je bio vladar nad svime, i sama Zemlja je bila njemu potinjena. Ali, sila koja je bila iza
toga i u svemu tome, bila je Boja sila, jer samo Bog ima silu.
ovek je stvoren po Bojem obliju, od praha zemaljskog. Gospod Bog je stvorio oveka
prahom, bukvalno, nije ga stvorio od praha, ve ga je stvorio prahom. Onda je udahnuo u njegove
nozdrve dah ivota i ovek je postao iva dua. Ali, ovek je bio prah i nakon to je krunisan slavom i
au, on nije bio nita osim praha. A sada, ovaj prah koji je Bog uzeo, oblikovao i krunisao slavom i
au, postavio je nad delima svojih ruku, potinio mu sve, dao mu vlast nad svime; dakle, prah je
imao vlast nad svime. On je jo uvek bio prah. A koliko je vie sile imao ovaj prah koji je oblikovan u
linost, nego prah koji je jo leao na zemlji? Nije imao vie sile. I to se pokazuje u injenici da, kada
21
nestane dah koji Bog udahne, prah je podjednako bespomoan, kao to je bio i ranije, odnosno kao i
svaki drugi prah. Tako da sila nije u prahu; i upravo ovde svet, itavo oveanstvo, pravi greku.
ovek vidi svoje lice i priliku u ogledalu, i divi se sebi, i nee da poveruje da je prah; ili, ako zna
da je prah, to je drugaija vrsta praha od bilo koje druge. Nemogunost da ovo prepozna je ono
to navodi nekog oveka da pretpostavlja svoju prevlast nad drugima, da misli da je bolji od
drugih. A Gospod eli da se sve vreme drimo onih prvih naela. ovek i u najboljem sluaju
nije nita vie od praha. Ne moemo se na tome previe zadravati, jer zaboravljanje toga je
zapravo ono to je u poetku dovelo do svakog greha. Sotona je rekao Evi da e ona postati kao
Bog. Da se ona setila Rei, i Njenog porekla, da li bi mogla da pretpostavi da e to biti tano? Ne.
Zaboravljanje toga uzdie oveka i ini ga oholim. ovek u svom najboljem stanju nije nita vie
od praha.
Kakva je razlika izmeu odbaenog praha i ovog ovde? Bog je izabrao da iskoristi ovaj prah na
malo drugaiji nain od onog na koji koristi drugi prah. Bog je imao namenu za taj prah; on vredi;
on e doneti rod. Ovo je prah kojem je Bog namenio da donese drugu vrstu roda. Koliko vie prava
ima ovaj prah koji moe da hoda umesto da bude raznet vetrom da se hvali i razmee, nego
to ima onaj prah u polju? Tamo ete videti neke lepe, fine, rumene jabuke, ali taj prah u polju
verovatno nee poeti da se hvali: Ja sam bolji od praha na putu; taj prah na putu ne ini nita
dobro, osim to lei tamo dan za danom i ne doprinosi niemu. Vidite ta sam ja uradio. A ipak
ima isto toliko prava, kao i mi, da se hvali onim to je (sam) uinio.
Ovo je pouka ohrabrenja o tome ta Bog moe da uini. ovek, postavljen nad delima
Bojih ruku, krunisan slavom i au a ipak samo prah jeste dokaz Boje sile.
A sada, gledajui taj neivi prah sa svim to mu je potinjeno, ta je sledea stvar koju vidimo?
Sledea stvar je da nije sve pod njim. I dalje gledajui, ta vidimo? Vidimo Isusa. Vidimo da je
uinjen malo manjim od anela, upravo tamo gde je ovek pao. I ta sada ima? Krunu slave i asti.
Ali, pre nego to je dobio tu krunu slave i asti, ta je imao? Primio je smrt; okusio je smrt.
Najpre vidimo oveka krunisanog slavom i au, koji ima vlast nad svim Bojim delima, sve je
pod njim. Nastavljamo da gledamo i vidimo da nije sve pod njim, ve umesto toga vidimo Isusa na
onom mestu gde je ovek pao; i dalje gledamo, i onda Ga vidimo krunisanog slavom i au. To je
redosled. On je bio uinjen malo manjim od anela; on je bio ovek. Tako, kada razmiljamo o
Njemu sada, razmiljajmo kao o oveku, i od tog trenutka pa nadalje, mi pred sobom sve vreme
imamo Isusa, ali uvek kao oveka. Nikada to nemojte da zaboravite.
Poto je ovek u poetku bio uinjen malo manjim od anela, a onda je Isus bio uinjen malo
manjim od anela, u emu je razlika? Nema razlike. Kada je Bog stvorio Adama svojom Reju, Re je
postala telo. Dok je Bog govorei stvarao, njegove rei su izale i, gle pojavila se Zemlja. Njegova
Re je izala; On je govorio; On je rekao: Drvee, i nastalo je; On je rekao: Trava, i nastala je; tako
je sve ono to raste po zemlji vidljivo ispoljavanje Rei. To je Re ivota, a ovo su jednostavno neki
od razliitih oblika ivota Rei.
To je sluaj i sa ovekom stvorenim tamo u poetku. Tamo vidimo da se Re pokazala kao telo.
Sila kojom je ovo uinjeno bila je Boja sila, Bog je bio u Rei, a Re je bila u Adamu, tako da je ova
sila mogla da se pokae u njemu; Bog je iveo u njemu i delovao u njemu; Bog uzima ovaj prah i
koristi ga da uini ove predivne stvari. Bog je onaj koji deluje u vama da hoete i inite ono to je
Njemu ugodno. A sada, ako je Bog tamo, a ja sam ovde, to je suvie daleko. Bog je onaj koji radi u
meni. Re je postala telo, a Adamov ivot bio je Boji ivot. On nije imao drugi ivot. Blaenstvo
ovoga je to, kada je ovek pao, Re je postala telo. Ali, recimo da ga je Bog ostavio i da nije hteo da
22
uini Re telom, ta bi se desilo sa njim? On bi se vratio u prah. Meutim, Bog nastavlja svoj ivot u
oveku. Tako da, kada je ovek pao, i Bog pada tamo sa njim. Da li je to zaista tako ili je to neka
iluzija? Da li je Bog nastavio ivot u oveku, uprkos tome to je ovaj zgreio? Mi smo ovde, zar ne?
Mi smo grenici. Mi ivimo, zar ne? iji ivot se pokazuje u nama? To je Boji ivot. I tako Bog
nastavlja svoj ivot u grenim ljudima. Kada je uao greh, dola je i smrt; zato, kada je ovek zgreio,
pojavila se i smrt. Bog je ostao sa njim; stoga, poto je ostao sa njim, iako je ovek zgreio, Bog je
preuzeo na sebe greno telo. I tako je preuzeo na sebe smrt, jer je smrt ula u svet.
Pogledajmo dalje. itavo stvaranje se do sada nastavlja istom Reju (2. Petrova 3,7). Sve na
svetu se odrava istom Reju. Iako je sve pod prokletstvom i svi to mogu da vide, ipak je injenica da
traje; to je dokaz da je Bog tu, da je Hristos tu, boanska re je tu, nosei to prokletstvo. Ali, kako
Hristos podnosi to prokletstvo? Gde je taj trenutak u kome je prokletstvo palo na Hrista? Greno
telo. I ne samo greno telo, ve ono to je simbol prokletstva koje je palo na Hrista krst. Koji je
dokaz da On nosi prokletstvo? Neka je proklet svako ko visi na drvetu (5. Mojsijeva 21,23;
Galatima 3,13). I smrt i krst zajedno znae prokletstvo; zato, gde god neeg ima, tu je prokletstvo.
Pa ipak, gde god neeg ima, tu je i Hristos. Gde god ima neeg to postoji i nosi prokletstvo, tu je
i Hristos.
Ali, tamo gde je Hristos primio prokletstvo na sebe, On nosi krst. Zar onda ne vidite istinitost
izjave sestre Vajt od pre oko godinu dana, da je Hristov krst utisnut u svaki list u umi? A pre malo
vie od godinu dana, u tekstu na prvoj strani Pregleda i glasnika (Review and Herald), pojavila se
izjava da je i u sam hleb koji jedemo utisnut krst. Ima neeg predivnog u tome. Moda, kada smo
proitali da je u svakoj krici, u svakom listu Hristov krst, neki od nas su preli preko toga, ne
razmiljajui, a neki od nas su jednostavno rekli sa Nikodimom: Kako to moe biti? Kada mi to
onda nalazimo raspetog Hrista? im je tu neko prokletstvo. I On je ponovo podignut, jer ako
propovedate raspetog Hrista, njegovo vaskrsenje neminovno ide uz to.
Vidite kako je Bog zbog naeg ohrabrenja svuda objavio Jevanelje. Ljudi su skloni da se
obeshrabre. Hriani verovatno misle: Bog nas je zaboravio. Da li ste vi ikada razmiljali na taj
nain, kao da Gospod ne brine za vas, te da vas je ostavio same? Ima li ikoga ko se, barem na
kratko, nije osetio tako, obeshrabreno? Ponekad kaemo: Ja nisam od velikog znaaja na ovom
svetu, ja nisam vaan; ja sam samo jedna beznaajna i prezrena, s pravom prezrena osoba; mogu
da nestanem i ne bi bilo nikakve razlike. On je rekao da nijedan vrabac ne moe da padne na
zemlju, a da on ne zna (Matej 10,29), a zato? Zato to je u njemu Boji ivot i nema niega to
moe da se desi na ovom svetu, a da Bog ne oseti. To i Njega lino pogaa, zato to su Njegov
ivot sva oseanja koja postoje na ovom svetu. Kada si udaren, kada si pretuen, osea to. ta
ini da to oseti? Da si mrtav, ne bi to osetio. Zato to osea? Zato to si iv. A odakle ti ivot?
On dolazi od Boga. To je Boji sopstveni ivot, zar ne?
Da li je onda mogue da ljudsko bie bude dodirnuto, samo dodirnuto ne pretueno, u
modricama ili ponieno a da Gospod to ne oseti? Da li je to mogue, bez obzira da li je u
pitanju svetac ili grenik? Moe li bilo ta da se desi nekom stvorenju na ovom svetu, a da Bog to
ne oseti? Kuda bih otiao od Njegovog lica, kuda bih pobegao od Bojeg lica? (Psalam 139,7). Ne
moemo da pobegnemo, zato to je Boja sila u svemu; i zbog toga vrabac ne moe da padne na
zemlju, a da Gospod to ne zna. Mi ivimo sa svim tim slabostima. To je onda Hristos u telu. A da li
mislite da bi Hristos sve to izdrao i ostao ovde sve ove godine, sa svakom nemoi, i pokvarenou, i
slabou, i svakim grehom na Njemu, a da se onda, malo po malo, potpuno povue i sve to ostavi i
odbaci? Ako je hteo to da uradi, odbacio bi to u poetku; ali injenica da je doao u palo
23
oveanstvo je dokaz Bojeg prisustva, a Njegovo prisustvo je tu da bi dalo ivot. I tako je Bog na
sve stavio peat krsta na svaki list, na svaku vlat trave, na sve to vidimo. On jednostavno eli
da, gde god da idemo, i sve to treba da radimo, i sve to jedemo, i vazduh koji diemo kroz sve
ovo nam propoveda jevanelje, daje nam jevanelje ohrabrenje, snagu, spasenje!
Poput puteva Juga, staza dunosti je ograena cveem, ista i bela kao sneg. Jedino kad
skrenemo desno ili levo, povrede nas trnje ili skrivene opasnosti.
24
Predavanje br. 5
E. D. Vagoner
(Nedelja popodne, 14. februar 1897)
Na tekst kae: ta je ovek, te ga se opominje i sin oveiji, te ga pohodi? Uinio si ga malo
manjim od anela itd. Ovde smo upueni na poreklo oveka. Kada itamo da je Bog stvorio oveka,
emu su nae misli odmah usmerene? Izvetaju u 1. Mojsijevoj 2,7: I stvori Bog oveka od praha
zemaljskog.
Gde god se u Starom zavetu govori da je neko razbijen od strane Gospoda, mi to nalazimo
zajedno sa pokajanjem, pokoravanjem ili gorinom due, prahom i pepelom. Kako bi se ponizili
pred Gospodom, ljudi su se posipali pepelom po glavi. Na ta je to ukazivalo? Ja nisam nita drugo
osim praha. U 51., pokajnikom psalmu, kae se slino: rtva je Bogu duh skruen (slomljen eng.
prevod; pokajniki [raskajan] Stvarnost), srca skruena i ponitena (ponizna Stvarnost; poniena
ari) ne odbacuje (ne prezire eng. prev, ari, Stvarnost), Boe (Danii). Re skruen znai
istrljan jedno o drugo, dok ne postane prah. Gospod, dakle, ne odbacuje prah, zato to moe da
uini mnogo ak i sa prahom. Dobar radnik ne odbacuje svoj materijal. Prah je jedna od stvari koje
Gospod koristi da bi sve uradio. Uinio je da iz praha sve raste. Od praha je stvorio oveka da vlada
delima Njegovih ruku i zato Gospod ne odbacuje prah.
U Psalmu 90,1-3 itamo:
Gospode, Ti si nam utoite od kolena do kolena bio. Pre nego se gore rodie, i pre
nego si zemlju sazdao i vaseljenu, od iskona i doveka ti si, Boe! Ti pretvara oveka u prah
(trule Danii), i govori: Vratite se sinovi oveji! (Bakoti)
Bolji tekst kae: Vraa oveka u prah (eng. prevod). Originalna re je ista kao i ona koja je pre
toga prevedena kao prah. Ne znai da Bog oveka vraa u propast da bi ga doveo u stanje iz koga on
ne moe da bude vraen. Snaga ovog izraza je zapravo u tome da povratak oveka u prah ima veze sa
spasenjem. Gospod vraa oveka u prah i kae: Vratite se, sinovi ljudski (Danii). Kada Bog alje
poruku prekora, to razbija oveka i daje mu slomljeno i skrueno (pokajniko) srce. Tada je on
upravo tamo gde Gospod moe od njega da napravi novog oveka. Ali ako ovek ne veruje u tu
poruku koja ga razbija, on postaje obeshrabren i kae: Ja nisam ni za ta.
Evo oveka koji zna da je grenik, ali ne veruje, niti e verovati da moe da bude drugaiji. Sva
pria o tome ta Bog moe da uini za njega i od njega, uzaludna je pria. On ne veruje da Bog moe
da ga uini pravednim ovekom, iako je skruen. Taj ovek moda veruje u Sveto pismo, ali injenica
je da ne veruje u jednostavnu tvrdnju da Gospod moe da stvori oveka od zemaljskog praha. Ili, ako
veruje u to, onda veruje da je Gospod izgubio svoju silu otkad je to uinio prvi put i ne moe to da
uini ponovo. Ali Gospod je to uinio jednom i nije zaboravio kako se to radi. U poetku je stvorio
oveka od praha. Sada ovek koji sumnja da Bog moe da ga odvede tamo gde je On i da uini ono
to eli sa njim, ne veruje u tu jednostavnu tvrdnju; i mora da se vrati nazad i naui prva naela.
Podsetili su me na jedan incident: Jedan moj prijatelj je prolazio kroz grnarske radionice u
Engleskoj, gde je zaposleno na hiljade ljudi. Naravno, znate da prilikom pravljenja posuda, neke od
njih e imati nedostatke. On je video jednog starca sa kolicima punim tih razbijenih sudova i rekao
25
je: ta e da uradi sa tim? Promeniu ih. I otiao je gore, ubacio ih u mainu gde su bili
samleveni i pretvoreni u prah, spremni da se od njih prave novi sudovi. Prvo su bili sa nedostacima i
odbaeni. Onda su ponovo pretvoreni u prah i zatim su od toga napravljeni novi sudovi. Grnar je
mogao od njih da napravi nove sudove, kao to je mogao da ih napravi i prvi put.
U ovome je pouka koju Gospod eli da nauimo da On moe ponovo da nas stvori, isto
kao to nas je stvorio i prvi put. Ali problem je u tome to ovaj prah poinje da se ponaa
nadmeno, i gleda sa visine neki drugi prah, i zaboravlja da je i sam prah ili jo misli da je od
malo boljeg kvaliteta gline, nego neki drugi. ovek nee dopustiti da bude prah i nee dopustiti
Gospodu da ga koristi. Ali sve dok smo svesni toga da smo prah, imamo blagoslovenu utehu da
je Gospod Bog napravio oveka od praha zemaljskog, i krunisao ga slavom i au, i postavio ga
nad delima svojih ruku, i sve pokorio pod njegove noge; i to to je Bog uinio u poetku, jo uvek
moe da uini, i to i ini u oveku Hristu Isusu. Tekst nam pokazuje dve stvari u isto vreme
potpunu bespomonost i predivno dostojanstvo. Dostojanstvo dolazi samo zbog bespomonosti.
Najnia mesta su visoka mesta sa Bogom.
Bog je u poetku napravio oveka od praha i dao mu vlast nad svime. Kad Bog neto uini, on to
ne ponitava; i kada neto pokloni, on taj poklon (dar) ne uzima nazad. Bog je oveku dao Zemlju i
nije je uzeo nazad; ona pripada oveku zauvek. Koji svet je Bog dao oveku? Svet koji e doi. A
kakav je ovaj svet? To nije taj svet. ta On kae o nama u ovom svetu? On je dao sebe za nas, da
bi nas izbavio (oslobodio) od sadanjeg zlog sveta (Galatima 1,4 eng. prevod). Koje je to stanje
koje vapi za izbavljenjem (osloboenjem)? Ropstvo. itava stvar je izokrenuta. U poetku je ovek
imao vlast, a sada on mora da bude izbavljen iz onoga ime je vladao. Vi niste od sveta, nego sam
vas ja izabrao iz sveta (Jovan 15,19 SSP).
Koja je onda jedina korist koju Boje dete ima od ovog sveta? To je samo mesto na kome se
ono zaustavilo dok eka svet koji e doi. To je samo odskona daska sa koje e sii. Ko poseduje ovaj
svet? Sam avo. esto oni koji se nazivaju Bojim narodom, koji imaju dom i pravo na
novostvorenoj Zemlji, i naslednici su carstva koje je Bog obeao onima koji Ga vole, pokuavaju da
nau uporite u poslovima ovog sveta, to i ljudi ovoga sveta uvek pokuavaju da uine. Dok
ispovedaju da su naslednici carstva Bojeg, oni pokuavaju da podele drugu vlast i da dobiju deo
vlasti avola. Postoji poruka koja je poslata. Neu je proitati, ali tie se Bojeg naroda koji uestvuje
u previranjima i politici sveta. Re politika nema nita sa Hristom. Nema politike sa Bogom. Ako
smo proitali Sveto pismo i poverovali u tu istinu, ne bi bilo potrebno da se alje poruka. Bog nam je
dao svet koji e doi, i Bog je poslao Isusa da izbavi ljude iz sadanjeg zlog sveta. Hristos je Re koja
je postala telo, On je uinjen manjim od anela da bi, blagodau Bojom, okusio smrt za svakog
oveka. Po ta dolazi smrt? Po Sina. Dakle, on je preuzeo na sebe greh. ovek je u poetku stvoren
kao dobar, upravo onako kako to Gospod i zna da uradi. Stvoren je kao savren. avo je rekao: Ja
u pokvariti oveka; ja u pokazati da sam jai od Gospoda.
Gospod je stvorio oveka da bi vladao nad delima Njegovih ruku. Sotona je rekao: Pokvario
sam njegove planove; to ne moe da se uradi. Gospod je rekao: Da, moe; i ne samo to, ja u uzeti
palog oveka, sa svim njegovim slabostima, i ja u vladati svetom ba kroz njega. avo je poraen.
To nije neka teorija, to je prakitina stvar za tebe i mene. Kada me avo srui, on ne moe da likuje;
jer, kada padnem, ja u se ponovo podii. I koliko nisko padnem, toliko visoko u se uzdii iznad
onoga gde sam bio ranije. Re je postala savreno telo u Adamu, ali u Hristu je Re postala palo
telo. Hristos silazi do ponora i tamo je Re telo, greno telo. Ko je poverovao u nae propovedanje
(svedoanstvo)? Kome se otkrila ruka Boja? Nije bilo ni oblija, ni lepote u Njemu, niega zbog
26
ega bismo ga poeleli (vidi Isaija 53,1.2). Ko bi poverovao da bi mogao da Ga vidi, to isto bie
tako propalo, vie od bilo kog drugog oveka krunisanog slavom i au? ta ide uz krunisanje
slavom i au? Carstvo. ega? Slave. ega? Sveta koji e doi. Onda ovek Hristos Isus ima
sada pravo na svet koji e doi. U poetku je Gospod vladao kroz Adama; sada Gospod vlada kroz
drugog Adama i, kroz daleko gore uslove, radi ono to bi radio kroz prvog Adama, pod prvim
uslovima. Ovo je slava povezana sa onim to smo itali pre neki dan u prvom poglavlju Efescima:
Da vam prosvetli oi srca, da saznate kakva je nada na koju vas je pozvao, koliko je
bogatstvo njegovog slavnog nasledstva meu svetima i kolika je njegova neuporedivo velika
sila za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju njegove silne snage, koju je na delu
pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i poseo sebi zdesna na nebesima, iznad
svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje se moe dati, ne
samo na ovom svetu nego i u buduem (koji dolazi KJV). (Efescima 1,18-21 SSP)
Ko je onaj koji ima sve ovo? ovek Hristos Isus. I vi ste takoe oivljeni s Hristom, i s Njim nas
je vaskrsao, i postavio na nebesima u Hristu Isusu (Efescima 2,5.6). Anelima nije pokorio svet koji
e doi, ve nama; i to je razlog zato aneli ne mogu da propovedaju jevanelje. Nebesa pripadaju
Gospodu Bogu, ali Zemlju je dao sinovima oveijim (Psalam 115, 16). Jedan ovek ju je izgubio;
drugi je doao i povratio ju je. I on je bio uzdignut; i vi ste uzdignuti, da sednete sa Njim na isto
mesto, daleko iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje se
moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u buduem.
Koliko ovek moe da zamisli to dostojanstvo poloaja kao princa Bojeg, naslednika
Bojeg, sunaslednika sa Hristom, delei ono to Hristos ima od sveta koji e doi, sedei sa
Hristom na nebesima, ukoliko troi vreme kopajui po ubretu svetske politike? Ove dve stvari
ne idu zajedno. Vi ne biste pomislili da e predsednik SAD-a da se kandiduje za gradskog
inovnika, dok je jo na funkciji predsednika SAD-a. Zamislite predsednika SAD-a koji se poniava i
uestvuje na seoskom partijskom sastanku ili se kandiduje za slubu u kolskom okrugu. Ipak, u
tome postoji podudarnost, zato to je sve to deo iste vlasti. Ali ovde imamo oivljenog oveka,
uinjenog ivim u Hristu, sa vlau nad zemljom koja e doi, a onda bi on da se utvrdi na ovom
svetu, iz kojeg je Gospod rekao da mora da bude izbavljen. On kae: Znam da me je Bog uinio
vladarom sveta, ali pusti me da se igram jo malo sa ovom iluzijom. Znam da u otii, ali ima neega
tako nadahnjujueg, uzbudljivog, u ritmu velikog bubnja; zato me pusti da se igram jo malo, pre
nego to odem.
Brao, mi ne cenimo ono to Gospod ini za nas. To dolazi od duha mudrosti i otkrivenja u
poznavanju Njega. Treba da se molimo za Duh Boji; da se molimo kako bismo mogli da
razumemo uzvieni poziv i bogatstvo slave nasledstva. oveka koji je pronaao rudnik dijamanata i
zna njegovu vrednost, ne moraju da mole da ne stavlja glinu u svoje depove umesto dijamanata. Ali
problem sa nama je u tome to smo poblesavili. Nismo se prizvali razumu. Nismo primili duh
mudrosti i otkrivenja u poznavanju Hrista, kako bismo mogli da cenimo naslee koje nam je
Bog dao.
Ono to se vidi nije stvarno; to uskoro prolazi. Ali ono to se ne vidi je stvarno. Bog je dao
oveku da se bavi samo venim stvarima; dao mu je veni svet. Centar ovekove vlasti je bio rajski
vrt; to je bio njegov dom. Nikakvo skrnavljenje (prljanje) nije dolo na to, tako je nastavilo da bude
do sada, i nastavie se i u venosti. Centralni deo, samo imanje, nikada nije izgubljeno, nikada nije
27
prokleto, niti je bilo neisto. I to je neto ime treba da se bavimo; to je ono gde je nae dravljanstvo.
Neki ljudi misle da su hriani najpozvaniji da vladaju svetom, ali oni su upravo oni koji to nisu.
Ovaj svet se njih ne tie i oni bi trebalo da prepuste vlast nad njime onima kojih se tie onima
koji su iz njega. Bog nam nije dao dravljanstvo ovde; nije nam dao da imamo ita sa ovim
svetom, osim da izaemo iz njega i da povedemo to vie ljudi moemo, jer je to brod koji tone,
ide u propast i mi smo ovde sigurni samo dok spasavamo nekog drugog ili mu pomaemo da
izae sa njega.
28
Predavanje br. 6
E. D. Vagoner
(Ponedeljak popodne, 15. februar 1897)
Poinjemo sa 9. stihom: Vidimo Isusa. Gde gledamo?
(Glas) U oveka u njegovom palom stanju.
Da, na pogled je usmeren na ovekovu prvu vlast. Dok gledamo, vidimo kako on pada i, jo
uvek gledajui, vidimo Isusa koji uzima ovekovo palo stanje i koji je krunisan slavom i au. Mi,
kao i ostali koji se nazivaju hrianima, najveim delom radije gledamo ono to jeste, nego ono to bi
trebalo da bude. Kada smo proitali o Bojem odnosu sa Njegovim narodom u Starom zavetu,
izgubili smo iz vida Njegov plan za njih i videli smo radije ono to su oni primili, nego ono to je Bog
nameravao da oni imaju. Boji plan je bio jedno, a ono to su oni primili neto sasvim drugo. Da su
oni prihvatili Boji plan i uzeli ono to je On imao za njih, njihova istorija bi bila znatno drugaija.
Bog je bio sa njima sve vreme; nije ih ostavio, ali to nije znailo da je ono to su oni radili
bilo dobro. Da jeste, to bi bio kraj bilo kakvog napretka u hrianskom ivotu. Bog je bio sa mnom
u prolosti, kada sam drao (svetkovao) nedelju, neko kae. To je u redu. Bog je bio sa mnom i ja se
neu promeniti. On je bio sa takvima, ali nee ostati sa njima dugo, ukoliko oni nastave na tom
temelju. Ako misle da nemaju vie ta da prime, ONI odlaze od Gospoda (ali Bog nikada ne odlazi
prvi od njih prim. izdavaa). Gospod je bio sa Izraelom da bi, svim sredstvima koja su bila u
Njegovoj moi, mogao da ih dovede do toga da prihvate ono to je imao za njih u poetku.
Sada gledamo na tu predivnu vlast koju je Bog dao oveku, svakom oveku, jer ju je Isus osvojio
nazad (povratio), okusivi smrt za svakog oveka i to je ono to elimo najvie da gledamo
potpunost vlasti, dostojanstvo preneto na oveka. Tako predivna je bila ta ast ukazana oveku da,
iako je sam Bog vladar svemira, Njegov cilj je bio da vlada Zemljom samo kroz oveka i da se ne
uplie mimo oveka. Ali ovek je prah. I to je pouka o tome ta Bog moe da uini kroz prah. Ali
dok to gledamo, mi sada ne vidimo da je sve pod ovekom, ve vidimo Isusa Isusa manjeg od
anela, to jest oveka. Re je postala telo. Bog se pokazao (objavio) u telu, u ljudskom telu u poetku,
zato to je sila koja je delovala u Adamu bila Boja sila. Onda, kada je ovek zgreio i odbacio
Boga, Bog ga nije posluao i ostavio ga na miru, ve je siao kod njega, toliko nisko koliko je on
pao, i rekao: Siroti ovee, ja u ti pomoi. I ostao je sa njim. Tako vidimo Isusa nieg od anela,
to jest, vidimo Ga kao oveka. Ali vidimo Ga krunisanog slavom i au kao sina oveijeg. Zapazite
ovo, vidimo Ga krunisanog slavom i au kao Sina oveijeg, a ne Sina Bojeg. Nije bilo neophodno
da Sin Boji doe na ovu Zemlju i pati da bi bio krunisan slavom; jer On je bio smo isijavanje
blistave Boje slave. Ali On se liio (odrekao) ugleda, odrekao se sebe i postao ovek; uzeo je ljudsko
telo, da bi ovek ponovo mogao da bude krunisan slavom i au. Vidimo Isusa, koji je bio uinjen
malo manjim od anela, krunisanog slavom i au zbog smrti koju je podneo (Jevrejima 2,9
KJV). Zapazite da u ovom stihu imamo sva Hristova dela za oveka. Imamo Njegovo ponienje, i
smrt, i vaskresenje, i vaznesenje. Kada je Hristos podignut iz mrtvih, koliko visoko je podignut?
itajte ponovo: njegova neuporedivo velika sila za nas koji verujemo. Ta sila je srazmerna delovanju
njegove silne snage, koju je na delu pokazao na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i poseo sebi
zdesna na nebesima, iznad svakog poglavarstva i vlasti, sile i gospodstva i iznad svakog imena koje se
moe dati, ne samo na ovom svetu nego i u buduem (koji dolazi KJV). (Efescima 1,19-21 SSP)
29
Kada je Hristos bio podignut iz mrtvih, bio je podignut do Bojeg trona. Oiveo i vas koji ste
bili mrtvi zbog svojih prestupa i grehova (Efescima 2,1 arni). On je i nas vaskrsao zajedno sa
sobom (Efescima 2,6 KJV). Hristos je podignut iz mrtvih u slavu, na isti nain na koji se i
pravedni, kada se podiu iz mrtvih, podiu u slavu. Ali ak i sada, kroz silu vaskrsenja, mi se
podiemo sa Njim koji sedi na nebesima kao ovek Hristos Isus. Sve je to uinjeno za Hrista kao
oveka, za Hrista kao jednog od nas. Nema sumnje u to. Svi to razumemo. Ako to zaista razumemo,
onda razumemo mnogo.
Ne elim da kaem da mi to razumemo u smislu spoznaje, ali razumemo na nain na koji
razumemo bilo koju istinu. Verom poznajemo (shvatamo arni) (Jevrejima 11,3 Bakoti). To
ne znai da moemo da kaemo da to moemo da shvatimo i objasnimo; to ne moe da se uini. To
se ne moe znati ak ni u venosti; to se ne moe objasniti. To je tajna Boja. Samo Boji um to
moe da dokui; samo Bog to moe da razume; ali mi moemo to da razumemo i da iz toga
izvuemo dobro tako to emo verovati u to, i tada to za nas postaje praktino iskustvo.
Isus je blagodau Bojom okusio smrt za svakog oveka: Jer je dolikovalo njemu, za koga je sve
i kroz koga je sve, poto je mnoge sinove doveo u slavu, da stradanjima (patnjama KJV; Stvarnost)
uini savrenim zaetnika njihovoga spasenja (Jevrejima 2,10 arni). To je On postao; to je bilo
odgovarajue; to je bilo neophodno, to je bilo ba ono to je trebalo uiniti. Ko je to postao?
Pogledajte paljivo taj stih. On (Hristos) koji dovodi mnogo sinova Bogu, ini poglavara
njihovog spasenja, sebe, savrenim kroz patnju. Dakle, imamo u ovom stihu Boga Oca, mnoge
sinove koji se dovode u slavu i poglavara kroz iju patnju se oni dovode u slavu. Bog je bio taj
koji je uinio njihovog poglavara savrenim kroz patnju. On je okusio smrt za svakog oveka. To
je bila odgovarajua stvar koju je trebalo uiniti i jedina stvar koja se mogla uiniti da bi se
sproveo prvobitni plan o davanju Zemlje oveku taj veni plan koji se ne bi mogao promeniti
ak ni ovekovim padom.
Sav sud je predat Sinu, Hristu, ne zato to je on Sin Boji, ve zato to je Sin oveji. Kao to smo
nauili pre nekoliko minuta, Bog je osmislio (i ne menja svoj plan) vladavinu svetom, vlast koju je
dao oveku ne ovim svetom, ve svetom koji e doi jedino kroz oveka. Poto je vlast data
oveku, tako je oveku dat i sud. Ali ne zaboravite da Boji narod ne treba da vlada ovim svetom.
Nije u pitanju ovaj svet, ve svet koji e doi, koji je Bog pokorio oveku savren svet pod vlau
savrenog oveka. Sada samo usput zapazite kako ta jednostavna istina unitava temelj svake lane
teorije.
Uzmite teoriju da hriani iznad svih drugih ljudi imaju pravo da vladaju ovim svetom, zato
to su oni jedini koji su prikladni da vladaju. Ali oni su jedini koji nemaju pravo da vladaju ovim
svetom. Oni nemaju nita s tim. Njima je dat svet koji e doi. Oh, ne budimo sebini; kada nam
je ve Bog dao svet koji e doi, ne pokuavajmo da liimo ljude ovog sveta svih pogodnosti koje
oni mogu dobiti. Ne liavajte ih toga; nije poteno. Umesto da hriani budu jedini koji e
vladati ovim svetom, oni su jedini koji treba da dre ruke dalje od njega. Pustite da njime
vladaju oni kojima i pripada. Bojem narodu pripada svet koji e doi. ta onda moramo da
uradimo? Naa dunost je da pobegnemo iz ovog sveta, da prigrlimo to vie siromanih dua i
da ih povedemo.
Dakle, u skladu sa Bojim prvobitnim planom, vlast koju je ovek izgubio, ovek mora ponovo
da osvoji, zato to, ako je neko drugo bie osim oveka osvoji, onda plan nije sproveden. Ali mi
kaemo da je Bog u oveku. Naravno da jeste, zato to je Bog bio u oveku i u poetku. Bog je u
oveku sve vreme. Ko je mogao da vlada svetom u poetku? ovek nije mogao da vlada; prah nije
30
mogao da se podigne da bi ita uinio; ali Bog u oveku je mogao da uini sve. Tako da, kao to je
preko oveka dola smrt, takoe je preko oveka dolo i vaskrsenje iz mrtvih. Predivna je ast koju
je Bog ukazao oveku, ali ovek ne sme da misli da je on Bog. On je prah, a samo Boje prisustvo
u njemu ga uzdie.
Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se posveuju, svi su od jednoga (Jevrejima 2,11 SSP). Zato
se Hristos ne stidi da ih nazove braom. Videli smo sluajeve ljudi koji se stide svojih porodica
ljudi koji se, naavi se u boljim okolnostima, moda stekavi malo znanja ili malo vie novca, stide
da se zna da pripadaju svojoj porodici. Oni ipak njoj pripadaju; oni su ista krv. Ali onaj koji
posveuje, i oni koji se posveuju, svi su jedno (od jednoga?). Zato se On ne stidi da prizna
porodini odnos. Zar ne vidite da ovo neraskidivim vezama povezuje Gospoda Isusa sa nama? On
priznaje da se ne stidi da nas ima za brau. ta je dokaz za to? Govorei: Objaviu tvoje ime svojoj
brai (Jevrejima 2,12; Psalam 22,22). Kome On govori kada kae: Objaviu tvoje ime? Hristos
govori Ocu i kae: Objaviu tvoje ime svojoj brai. Ko je to? To smo mi. Da li je to zato to
smo mi tako dobri da se On ne stidi da nas nazove braom? Da smo dobri, da li bi bilo ikakve
svrhe rei da (nas) se ne stidi? Mora da postoji neto to bi, pod uobiajenim okolnostima,
uinilo da se On postidi. O, ima toga dovoljno, pod uobiajenim okolnostima, ega se On moe
postideti. Ali dokaz da se On ne stidi se nalazi u injenici da On kae: Objaviu tvoje ime svojoj
brai.
A sada, kakvo je to stanje koje bi uinilo neophodnim da Hristos objavi Boje ime nekome? Koje
je jedino stanje pod kojim bi On trebalo da objavi Oevo ime? To je ono u kome ljudi ne znaju to
ime. Ne bi bilo svrhe objavljivati ime kada bi ga oni znali. Onda su oni kojima On objavljuje Boje
ime, upravo oni koji ne znaju ime Oca, ali su Mu (ipak) braa. Kako mi zovemo one koji ne znaju
ime Gospodnje? Neznaboci, zar ne? Takvi smo bili i mi pre nego to smo se obratili. Moete se
setiti vremena kada Ga niste znali. Ja mogu da se setim vremena kada Ga nisam znao nita vie nego
da sam roen u srcu Afrike. uo sam ime, ali Ga nisam znao. Onda su oni kojima Hristos kae:
Objaviu ime Gospodnje neznaboci ne obavezno neznaboci u Africi, nego neznaboci u
Americi, ili u Evropi, i svuda po svetu. Gospod kae: Oni su moja braa.
Bog bi doveo mnoge sinove u slavu. On ih zove sinovima. Oni su Njegovi sinovi, obeaeni,
osramoeni. U genealogiji u Jevanelju po Luci, za Adama je reeno da je sin Boji. A kada je pao,
kako onda? Pali sin, bludni sin. Bludni sin je uzeo oevo imanje, otiao i potroio ga; ali on je
ipak bio sin. Otac je rekao: ovaj moj sin [je] bio mrtav i oiveo je, bio je izgubljen, ali je naen
(Luka 15,24 arni). I itamo: Vidite kakvu nam je ljubav dao Otac - da se nazovemo deca
Boija (1. Jovanova 3,1 arni) Kome? Nama sirotim, palim nesrenicima. Vidite kakvu
nam je ljubav dao. Kome? Meni; da bih ja mogao da se nazovem detetom Bojim. To je ljubav.
Hristos je gore na Nebu. Mi opipavamo u mraku i neznanju i On kae Ocu: Ja u sii i objaviu
Tvoje ime svojoj brai. Pokazau svojoj brai ko si Ti. Oni Te ne poznaju. Oni su stranci. Oni su
bili zavedeni i govorili su protiv Tebe; ja u otii i objaviu im Tvoje ime.
A koje je to ime? U 2. Mojsijevoj 34,6.7 itamo:
Gospod, Bog milostiv, alostiv, spor na gnev i obilan milosrem i istinom. Koji uva
milost hiljadama, prata bezakonja i nepravde i grehe. (Danii)
To je ime Gospodnje. Tvrda je kula ime Gospodnje (Prie 18,10 Danii). Sada Hristos kae:
Objaviu tvoje ime svojoj brai. Nije vana boja koe, gde su ljudi roeni, ta su uinili, gde su
31
iveli, koliko su siromani, prezreni, slabi. Hristos kae: Ja u otii i objaviu tvoje ime svojoj brai.
Dakle, svaki Hristov sledbenik e rei: Otii u i objaviu Tvoje ime svojoj brai u Kini, u Indiji, u
sirotinjskim delovima grada. Otii emo i objaviti Njegovo ime svoj naoj brai koju moemo da
naemo. I to je jedina stvar koja e udahnuti ivot misionarskom delu. Mi smo svi braa ne postoji
neto poput stranog misionarskog dela. Svet je polje. To je sve jedno isto polje. U jednom smislu,
svi mi smo stranci, doljaci, tuini na stranom terenu; ali nema stranog terena u smislu da je jedan
deo sveta stran drugom. Hristos sebe smatra jednim za celo oveanstvo i zato On spasava oveka; i
mi zaista moemo da delimo Njegovo delo (posao) spasavanja grenika samo ako prepoznamo svoju
vezu sa njima.
Otvorite 10. poglavlje Rimljanima poslanice na trenutak, poinjui od 6. stiha: A pravednost,
koja je od vere, ovako govori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se popeti na nebo? to jest, da
svede Hrista, ili: Ko e sii u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih (arni). Ovaj tekst je
citiran iz 5. Mojsijeve 30,12-14, kada se Hristos naziva Reju:
Nije na nebu, da kae: Ko e nam se popeti na nebo da nam je skine i kae nam je da
bismo je tvorili? Niti je preko mora, da kae ko e nam otii preko mora, da nam je donese
i kae nam je, da bismo je tvorili? Nego ti je vrlo blizu ova re, u ustima tvojim i u srcu
tvom, da bi je tvorio. (Danii)
Ne reci u svom srcu, ko e se popeti na Nebo i dovesti Hrista. Zato ne? Zato to je On ve
ovde. Silazak je ponienje i raspee: silazei, On se ponizio, postao posluan, ak do smrti na krstu.
Ili, ne reci, ko e sii u bezdan, da izvede Hrista. Zato ne? On je ve izaao, podigao se. Ali gde je
ovaj raspeti i podignuti Hristos? - Blizu ti je ova Re. Koliko blizu? - U ustima, i u srcu; to jest, re
vere koju propovedamo, jer, ako ustima priznaje da je Isus Gospod, i veruje u svom srcu da ga je
Bog podigao iz mrtvih, bie spasen. (Rim. 10,8.9 KJV)
Na koje ljude se misli kada se kae: Drite ove zapovesti koje vam danas zapovedam?
(Glas): Na grenike.
Ali oni kau da ne mogu to da uine. Oni mogu da kau: Ne znam koja je to zapovest. Re je
za one ljude koji je ne znaju ili, ako je znaju, ne izvravaju je. U svakom sluaju, re dolazi do
grenika. Da, Bog alje Re (Hrista) svim ljudima, da bi ih upoznao sa venom istinom. On je
doao ovde, u telu. Bog je postao telo i u tom telu je proslavljen, jer je okusio smrt za svakog
oveka.
Hristos je doao u telu, u mom telu. Zato? Da li je to zato to sam ja toliko dobar? O, ne;
zato to nema dobrog tela za Hrista u kome bi On mogao da doe. Hristos je doao u telu, u telu
svakog oveka. Istinita svetlost, koja osvetljava (prosvetljuje SSP; obasjava Karadi) - svakog
oveka, dolaae na svet (Jovan 1,9 arni). ivot je svetlost i obasjava svakog oveka. Drugim
reima, svaki ovek na ovom svetu ivi po Bojoj blagodati. Milost je Gospodnja to ne izgibosmo
sasvim (Pla Jeremijin 3,22 Danii) i to je istina o oveku koji huli na Boga. Odakle taj ovek
dobija svoj dah? Od Boga. Bog nastavlja da daje dah oveku u njegovoj pokvarenosti, kako bi taj
dar (poklon) otkrio Boju dobrotu i kako bi se ovek pokajao; jer to je Boja dobrota. On je dobar i
prema zlom i prema dobrom; on alje kiu i pravednima i nepravednima (Matej 5,45); to je Bog.
Jer, on (Bog) je taj koji svima daje ivot i dah i sve drugo. Od jednog oveka stvorio je
sve narode da se nasele po svoj zemlji, odredivi vremena i mee njihovog naseljavanja, da
32
trae Boga, ne bi li ga nekako napipali i nali, iako on nije daleko ni od jednog od nas. Jer, u
njemu ivimo i miemo se i jesmo - kao to rekoe neki od vaih pesnika - njegov smo
rod. (Dela 17,25-28 SSP)
ta ja sada radim? Kreem se. Kako mogu da se kreem? Silom Bojom. To je Boja sila
kojom se ja kreem. Dok se kreem, dok pravim ovaj pokret (mae rukama), ja ne radim nita loe.
Ali recimo da se naljutim na nekoga, i da mu se tako pribliim, da je njegova glava blizu moje
pesnice kada zamahnem, i da ga udarim: da li bi to bila drugaija sila koju koristim? Ne; snaga
koju koristimo da se borimo, ak i protiv Boga, jeste jednostavno Boja sila u nama 1 Hristova sila u
oveku. Boja dobrota i strpljenje su takvi da e On ostati s nama i dopustiti da Njegova sila bude
tako izopaena i okrene se protiv Njega, u nadi da emo biti dovedeni do pokajanja. Ovde je slavna
istina u Njemu se kreemo. Ako elimo da dozvolimo Bogu da koristi svoju sopstvenu silu, na svoj
sopstveni nain, onda e svi nai pokreti biti upravo onakvi kako ih Bog vodi. 14. i 15. stih:
Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i mesu, da smru uniti onoga
koji ima vlast nad smru, to jest avola, i da oslobodi one koji su, bojei se (strahujui od
arni) smrti, celog ivota bili u ropstvu. (SSP)
Neko pita: Da li je Boja sila u oveku i kada on grei? Kako ete to otkriti? Pogledajte Re.
Re je postala telo. Koliko vrsta tela ima? Jedno ljudsko telo. Svi ljudi su od jednog tela. Mi smo svi
Adamova deca. Mi smo svi braa. Mi smo svi u rodu i ne moramo da se stidimo i poriemo taj
odnos, zato to i najbolji ovek, sam po sebi, nije nita bolji od najgoreg. Hristos se ne stidi.
Odakle dolazi sila? Sila pripada Bogu. Postoji li neki drugi pokreta sile ili izvor sile? Ne; ali
postoji izopaena sila 2. To je pobuna. Recimo da Sjedinjene Amerike Drave uu u rat sa
panijom (a naredne godine tj. 1898. su i ule prim. izdavaa); da li bi to bila pobuna? Ne. To su
dve nezavisne zemlje. Ali recimo da drava Nebraska zapone rat sa Sjedinjenim Dravama. O, to
jeste pobuna, zato to su Sjedinjene Drave jedna sila. Ljudi su u pobuni protiv Boga, zato to su
okrenuli Njegovu silu protiv Njega. Ali injenica da smo u pobuni protiv Boga pokazuje da smo kao
Njegova deca pali, ali ivi jedino (ivotnom prim. izdavaa) silom Njegovog ivota.
Ne elim da iko od ovoga pravi isto teorijsku stvar; to je radost spasenja. To je sila jevanelja za
mene lino. To je za mene sve. To je ono to mi daje nadu spasenja i hrabrost da radim za palo
oveanstvo koje je jednako loe, neki od njih su, kao to sam bio i ja. Nikada nisam video nikoga u
svetu za koga sam mislio da je bio ita loiji od mene. Evo oveka koji ne poznaje Re. On moda
kae: Ne znam nita o tome. On moda kae u svom srcu: Kako mogu da naem put? Kako da znam
kako da budem ispravan? Ne mogu da naem Boga. Recite mu: Da li si ubedio sebe? Ne. Da li ti
podupire sebe, ak i kada kae da zasluuje svoj ivot? Ko ti daje snagu? A sada, ima neto to nam
je potrebno sve vreme da bi odralo na ivot. To je vazduh. Da li si ti stvorio ovaj vazduh? Odakle
dobija vazduh koji udie? To je Boji vazduh; to je Boji dah.
Bog je udahnuo svoj sopstveni dah u ovekove nozdrve, kako bi on mogao da ivi. To je nain
Ovde nije ba najsrenije upotrebljen izraz Boija sila (Hristova sila u oveku), koji, tako upotrebljen, moe da dovede
do zabune i pogrenog shvatanja. Pisac to kasnije razjanjava, u narednim predavanjima. Bolje bi bilo da se upotrebi
izraz ovekova ivotna sila, tj. sila koja odrava ivot [sila koju ovek koristi po sopstvenom izboru, ali i snosi
odgovornost za taj izbor]. Radi se o mogunosti ovekove zloupotrebe ivotne sile koja mu je data od Boga prim.
izdavaa
2
Zloupotrebljena ivotna sila data oveku od Boga prim. izdavaa
1
33
na koji mi i dalje diemo. Boji dah je ono to nas dri u ivotu, Duh Boji u naim nozdrvama.
Dakle, taj ovek mora da prizna ono to je toliko oigledno da ne moe, a da ne prizna; naime, da on
nije sebe doveo u postojanje i da ne moe da odrava svoje postojanje ni za trenutak. On je doveden
licem k licu sa Bojom silom u njemu, koja ga dri u ivotu. To je Hristos u palom oveku, to je
Hristos u prokletom oveku, to je Hristos sa prokletstvom (kletvom) na sebi, to je Hristos koji je
razapet. Hristos koji je uzeo pali, greni ljudski rod na sebe, jeste razapeti Hristos. Ne govorite u
svom srcu: Ko e se popeti na Nebo i dovesti meni Hrista, to jest, da bude razapet? Ne; on je ovde
u telu.
Ako ustima prizna da je Isus Gospod. ta to znai da priznamo? Priznati neto ne znai i
initi tako, ve je potrebno potvrditi da je to tako. A sada, injenica koju priznajemo jeste da je Hristos
doao u telu. Proitau ovde neto. Rimljanima 1,18-20 (arni): Gnev Boiji pak otkriva se sa neba
na svaku bezbonost i nepravednost ljudi, koji nepravednou zadravaju istinu. ta je istina?
Hristos kae: Ja sam istina. Prema tome, istina koja je izneta ovde je da gnev Boiji otkriva se sa
neba na svaku bezbonost i nepravednost ljudi koji zadravaju Hrista u tome, jer ono to se moe
saznati o Bogu njima je poznato; Bog im je objavio (stih 19 arni); jer jo od stvaranja sveta, i
one nevidljive stvari o Bogu se mogu jasno videti u onome to je stvoreno (SSP).
Pogledajte drvee; vidimo Boju silu u drveu i travi, i u svemu to je Bog stvorio, i to vidimo
jasno. Ali itao sam taj tekst godinama i zaboravio da sam i ja neto od toga to je Bog stvorio. Zar
nisam i ja jedan od predmeta stvaranja, kao to je i drvo? ta se onda vidi i spoznaje u onome to je
Bog stvorio, a ak ni ovek nije iskljuen? Vena sila i boanstvo. Dakle, nemamo izgovora. Ako
priznaje ustima da je Isus Gospod, da je On u tvom telu ali ne zaustavljaj se kod tog priznanja
i ako veruje u svom srcu da Ga je Bog podigao iz mrtvih, podigao Ga sa svoje desne strane
na nebesima, bie spasen. To je Hristos koji je razapet i podignut u svakom oveku. Kada
(ovek) bude priznao istinu i verovao u tu istinu, tada on ima Hrista u sebi, razapetog i
podignutog, sa silom vaskresenja, da ini ta god Bog kae. Kaem vam da je u jevanelju sila
koja moe da podigne oveka iz blata do Bojeg prestola i srean sam zbog toga.
Ko je kao Gospod, Bog na, koji sedi na visini, koji se sagiba da vidi ta je na nebesima
i zemlji; koji iz praha podie ubogoga i iz kala (blata) uzviuje nitega; i posauje ga s
knezovima, s knezovima u narodu njegovom. (Psalam 113,5-8 Danii)
Hvala Bogu na tome!
34
Predavanje br. 7
E. D. Vagoner
Urueno mi je ovo pitanje dok sam ulazio: U Rimljanima poslanici 13,1 (Nema vlasti, a da nije
od Boga), da li re vlast (mo, sila) ima isto znaenje kao na drugim mestima? Ne znam zato bi
na jednom mestu trebalo da znai neto drugo nego na drugom mestu. Vlast je vlast, i vlast pripada
Bogu, i nema drugog izvora vlasti (moi, sile). Ne izgleda kao da bi trebalo da bude teko ljudima
koji veruju u Boga da veruju i u to. Vlast, bez ikakvih uslova i ogranienja, pripada Bogu, to jest,
povezana je sa Njim. To je Njegova osobina. Recimo da prihvatimo da Bog ima vlast, ali nema svu
vlast koja postoji. Da je to tako, postojao bi jo neki Bog, zar ne?
(Glas) Tako bi moralo da bude.
Recimo da kaemo da On ima neku vlast u svemiru i da postoji i drugo bie u svemiru koje ima
neku vlast. Onda e biti pitanje: Koja vlast je vea? Postojae spor u svemiru. Upravo takav neki spor
se i pojavio sotona je zahtevao da bude jednak sa Bogom i usudio se da ospori (Boje) pravo na
vlast. Ali ja sam zahvalan Bogu zato to ne postoji sumnja u vezi sa ishodom ili injenicama. Vlast
pripada Bogu i zato mi ne moramo da ekamo do kraja da bismo saznali ko e pobediti, kako bismo
stali na Njegovu stranu. Znamo iz Svetog pisma i iz Rei Boje u itavoj prirodi, da vlast, apsolutna i
univerzalna, sva vlast koja postoji, pripada Bogu. Zar ne vidite da bi, ukoliko nije tako, postojao neki
deo svemira nad kojim Bog ne bi imao pravo na kontrolu.
(Glas) Da.
I kad bismo mogli da saznamo ko su ti pojedinci koji imaju vlast koja ne pripada Bogu, mi ne
bismo imali nikakav temelj, nita na ta bi se mogli osloniti u propovedanju jevanelja njima. Oni bi
rekli: Ja nikada nisam primio nita od Gospoda i ne dugujem Mu nita.
Ne vidite li da je pitanje o podeli vlasti jednostavno pitanje: Koliko bogova postoji? Postoji jedan
Bog, i samo jedan.
To je za mene predivno; svaki dan ivim, i to due ivim, to je divnije za mene u tako malo
rei, a tako jednostavna istina, sva istina razloena. Ko god da prepozna tu injenicu i dri je se, kao
da je to sva istina koja postoji u svemiru da Bog jeste, i da nema drugog; i kada shvatimo da Bog
jeste, onaj koji dolazi Bogu mora da veruje da On jeste. To je Njegovo ime Ja (je)sam. ta? Ja sam,
nepromenljiv. Kada se suoimo s tim, to je predivna pomisao. Bog jeste. Gde? On jeste. Idi gde god
eli po svemiru i tamo moe da bude reeno: On jeste. Znate da to pie u 139. psalmu (stihovi 710):
Kuda bih otiao od duha tvog, i od lica tvog kuda bih pobegao? Da izaem na nebo, ti
si onde (to je otprilike jedini prostor za koji neki ljudi veruju da ga On ima); da siem u
pakao, (to je u dubini, u srcu Zemlje) onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se
na kraj mora, i onde e me ruka tvoja voditi, i drati me desnica tvoja. (Danii)
Zato bi iko pokuao da umanji Boju vlast ili da tvrdi kako je vlast podeljena izmeu Njega i
jo nekog bia? Zar ne vidite da, radei to, ovek izmie sebi tlo pod nogama? Kakvo poverenje mi
moemo da imamo u Boga, ako On nije vrhovni, apsolutni, jedini Bog, jedini vladar u svemiru? Ako
35
JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com
iko moe da trai vlast pored ili odvojeno od Boga, mi onda nemamo nadu.
Postoji jedno bie koje je pomislilo da podeli boanske poasti sa Gospodom. On je rekao:
Izjednaiu se s Vinjim (Isaija 14,14), i on je usadio taj duh u ljudski rod od samog poetka,
govorei: U onaj dan kad okusite... biete kao Bog (1. Mojsijeva 3,5). Verujem da su se zbog toga nai
praroditelji odvojili od Boga. Oni su pomislili da e moi da napreduju bez Njega i da zato ne moraju
da Ga sluaju. Sve je povezano sa tim; sotona je rekao: Ja imam vlast mimo Boga, ja sam nezavisan
od Njega. Sotona je uinio da oni poveruju da je Bog tiranin (despot) i da pokuava da ih dri dalje
od Neba, kako oni ne bi imali znanje i kako bi On mogao da prisvoji sve poasti za sebe. Onda su oni
pojeli plod kako bi dobili vlast (mo) koju je Bog zadravao od njih. Ali prevarili su se, jer vlast
pripada samo Bogu. Kada su ispruili ruke da uzmu to to bi im dalo mo i uinilo ih da budu kao
Bog, mislei da e moi da postoje nezavisno od Njega, upravo tog dana pojavila se smrt. Tada su
shvatili da nema druge sile osim Boga i da ih je avo slagao.
Bog je u svojoj milosti i strpljenju dozvolio da se Njegova sila izopai, dozvolio je ljudima da
koriste Njegovu silu, ak i protiv Njega. Zato? Zato to je On milostiv i pun ljubavi, alje svoju
kiu i na zle i na dobre, svoje sunce pravednima i nepravednima, kako bi dobrota Boja mogla da
otkrije istinu, silu koja pripada Bogu. 1
Ta pouka koju smo jue doli da prouavamo u drugom poglavlju Jevrejima poslanice, toliko je
vana, da moramo tome da posvetimo vreme, prouavajui Pismo i ukazujui na to kako je jasno
otkriveno da je Bog u Hristu, zato to se Bog pokazuje samo u Hristu.
I zato nije vano koji pojam koristimo kada govorimo Bog ili Hristos to je ta sila, zato to je
Hristos Boja sila i mudrost. Gde god je Hristos, tu je i sila Boja. Gde god je sila Boja, tu je i
Hristos.
Pa da ne bismo odlutali od prouavanja Jevrejima poslanice, itaemo, poevi sa ovim
stihovima:
Ali sad jo ne vidimo da Mu je sve pokoreno. Ali vidimo Isusa, koji je bio uinjen
malo manjim od anela, krunisanog slavom i au zbog smrti koju je podneo; da bi, po
blagodati Bojoj, okusio smrt za svakog oveka. Jer je Njemu dolikovalo, zbog koga je sve i
kroz koga je sve, da dovede mnoge sinove u slavu, da poglavara njihovog spasenja uini
savrenim kroz patnju. Jer i onaj koji posveuje, i oni koji se posveuju, svi su od jednoga;
zato se ne stidi nazvati ih braom, govorei: objaviu ime Tvoje svojoj brai i usred crkve
hvaliu te. I opet: Ja u se u Njega uzdati. I opet: Evo ja, i deca koju mi je dao Bog. Imajui u
vidu da deca imaju telo i krv, tako je i On uzeo udeo u tome, da smru uniti onoga koji ima
vlast nad smru, to jest avola; i da izbavi one koji su, strahujui od smrti, celog ivota bili
robovi. Jer, zaista, On nije uzeo na sebe prirodu anela. (2,8-16 KJV)
On se vraa na poetak. On nije anelima potinio svet koji e doi; stoga, poto se Hristova
rtva, kao to smatramo, odnosi na ovaj svet, On na sebe nije uzeo prirodu anela, ve prirodu
semena (potomstva) Avramovog.
Sposobnost, ivotnu silu i mudrost Adam je dobio od Boga. Kada se odluio na pobunu i neposlunost, sve to to je
trebalo da mu bude blagoslov, poelo je da se izopauje i degradira. Mi od njega, tj. njih - naih praroditelja, a onda i
preko svojih biolokih roditelja, nasleujemo njihove sve izopaenije sposobnosti, silu i mudrost. A to vie nije ona
prvobitna Boja sila, Boja mudrost, nego ljudska. Tako smo doli do teolokog termina - da ovek neto ini u svojoj
sili; i ba u tome i jeste greh, zato to ne ini u Njegovoj sili! prim. izdavaa
36
Zato je bilo potrebno da u svemu bude kao braa, da bude milostiv i veran poglavar
sveteniki pred Bogom, da izvri pomirenje za grehe naroda. (stih 17 KJV)
Pogledaemo ponovo ono to smo proitali jue u 10. poglavlju Rimljanima poslanice: A
pravednost, koja je od vere, ovako govori: Nemoj da kae u svom srcu: ko e se popeti na nebo? to
jest, da svede Hrista. Odnosno, Hristos je siao svojom voljom. On se ponizio i postao posluan do
smrti, ak smrti na krstu. Ili ko e sii u bezdan? to jest, da izvede Hrista iz mrtvih. Ili, kada se
jevanelje propoveda kroz Hrista, re koja moe da se kae svakoj dui je: Sada nema potrebe da
kae, gde u Ga nai? Ovo je upravo ono zbog ega moda 99,9% propovedanja jevanelja ne
stigne do ljudi zato to ne uspe da se uspostavi veza izmeu Boga i ljudi. Da, veruj u Gospoda.
Ali, ta? Gde je On? Gde mogu da naem Gospoda? Kako mogu da znam da je Hristos razapet i
ustao? Ne bi trebalo govoriti tako. Re je Hristos. Nemojte da kaete: Ko je doao da nam donese
Re, ili Hrista, kako bismo mogli da postanemo pravedni da bismo drali zakon. Ne, nikako; Jer ta
kae? Re je u njima. U njihovim je ustima. Ili, doslovno, u ustima i u srcu.
ta je re vere koju propovedamo? Jer ako ustima priznaje da je Isus Gospod, i veruje u svom
srcu da ga je Bog podigao iz mrtvih, bie spasen. A sada, koja je ta velika stvar, ta velika istina u
vezi sa Gospodom Isusom, koja treba da se priznaje ustima? To da je Re postala telo to je ono
to treba da se prizna, Priznaj Gospoda Isusa. Zato da prizna Hrista? Zato to priznati neto,
znai rei da je to tako. Priznati Gospoda Isusa u telu znai priznati da je Hristos sila Boja; a to
znai priznati da ta sila uopte nije od ljudi. Ovaj ivot koji imam nije moj ivot. On je Boji.
On je Boji u apsolutnom smislu. Dah Boji, i Re oni su podjednako u ustima. To je
ispoljavanje Boje sile. A onda, kada ovek to prizna, on jednostavno odustaje, on se odrie svih
svojih pretenzija na mo i prava da vlada; i vlasnitva nad sobom, koje je tvrdio da ima, on se
odrie, i on je Gospodnji, jer ovaj ivot je ivot koji je Bog dao. To je dah koji je Bog pozajmio. Ja
ivim na (po) Njegovoj dareljivosti; i ne samo to, ve je i Njegov ivot u meni.
Znajui to da je Hristos, Gospod, sila Boja, u mom telu poverovau u svom srcu da Ga
je Bog podigao iz mrtvih; to jest, da Mu daje pobedu nad slabou tela i ak nad smru. Onda
imam Hrista razapetog i ponovo podignutog u telu i, kada verujem u tog Hrista, podignutog s
desne strane Boga, to i mene podie sve dok verujem. ovek srcem veruje za pravednost.
Ovo je poruka za Boji narod; i kada ovo itate, videete da nije sluajno to danas razmatramo
ove stvari.
Okrenimo se 40. poglavlju Isaije:
Glas je nekoga koji vie: Pripravite (pripremite) u pustinji put Gospodnji, poravnite u
pustoi stazu Bogu naem. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i
to je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. I javie se slava Gospodnja,
i svako e telo videti; jer usta Gospodnja govorie. (stihovi 3-5 Danii)
A sada, koji je taj glas koji vie u pustinji: Pripremite put Gospodnji? Bio je to glas Jovana
Krstitelja (pogledajte Jovan 1,19-23).
Ali, da li je Jovan Krstitelj zavrio poruku? Ne. itajte dalje:
I javie se slava Gospodnja, i svako e telo videti; jer usta Gospodnja govorie. Glas
37
govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.
Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na njega; doista je narod trava. Sui se
trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka. Izai na visoku goru, Sione, koji javlja
dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre glasove; podigni, ne boj
se. Kai gradovima Judinim: Evo Boga vaeg. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i miica e
Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim. (stihovi 510)
U poslednjem poglavlju Svetog pisma itamo: Vidi, dolazim ubrzo, i plata moja ide sa mnom
(Otkrivenje 22,12 arni). Ali ovde itamo: Pripremite put Gospodnji. Onda je zadatak Jovana
Krstitelja bio da pripremi drugi Hristov dolazak; isto kao i prvi. I ta poruka treba da se prenese
danas. On e doi i vladae miicom; i njegovo delo (je) pred njim. To je poslednja poruka. To
mora da se desi. Poslednja poruka je o Gospodnjem dolasku, a Njegov dolazak je blizu. Mi esto
govorimo o poruci treeg anela koji dolazi sa silom, ili sa jakim glasom, glasnim pokliom. ta
ovde imamo? Podigni silno svoj glas; podigni ga, ne boj se. Onda je ovo glasni pokli iz poruke
treeg anela. To je ono to imamo ovde, u 40. poglavlju Isaije. To je poslednja poruka koja ide sa
glasnom vikom, govorei: Kai Judinim gradovima: evo vaeg Boga! Gde? pita neko. Ne mogu da
Ga vidim; Gde je On? Onda otvorite oi. To je poslednja poruka: Evo vaeg Boga. Gde? U onome
to je stvorio. Ovo je glavni deo poruke. Videli smo na ta ukazuje na kraj. To je Boji dolazak u sili
i to je poruka objavljena monim glasom. ta u vikati? Koju poruku u preneti? Da je svako telo
trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na
njega; doista je narod trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka.
ta je onda poruka, poslednja poruka koja se prenosi ljudima? Evo vaeg Boga; monog Boga.
Svako telo je trava, ali Re Gospodnja ostaje. Ukratko, sam ovek je nita. Bog je sve. A sada uzmite
ovu jednostavnu reenicu: Svako telo je trava. Da li je to tano? Mi ponekad pokuavamo da to
izbegnemo, govorei: Svako telo je poput trave. Ali svako telo je trava.
Uzmite prvo poglavlje 1. Mojsijeve. Nismo ni upola poeli da razumevamo to poglavlje. Kad
bismo temeljno znali prvo poglavlje 1. Mojsijeve, ne bi bilo mnogo toga u Bibliji to ne bismo mogli
da vidimo potpuno jasno. itajmo na tri razliita mesta ovde, u ovom poglavlju. Najpre 11. stih:
Opet ree Bog: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno, koje raa rod
po svojim vrstama, u kome e biti seme njegovo na zemlji. I bi tako.
Odakle onda dolazi trava? Iz zemlje. On je rekao: Neka je zemlja pusti iz sebe, i zemlja je
posluala. Zemlja nije imala mo sama po sebi da pusti iz sebe travu, ali kada je On stavio svoju Re
u nju, onda je dola i trava; i tako trava i dalje raste. Re ostaje doveka; On jo uvek govori: Pusti
travu, i trava raste silom te Rei. 24. stih:
Potom ree Bog: Neka zemlja pusti iz sebe due ive po vrstama njihovim, stoku i sitne
ivotinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim. I bi tako.
Ista stvar, upravo ista stvar koja je reena i za travu. Neka zemlja pusti iz sebe travu, a sada neka
zemlja pusti iz sebe zveri (ivotinje). Trava i ivotinja su doli iz istog mesta. I Gospod stvori oveka
od praha zemaljskog (2. Mojsijeva 2,7). Trava, ivotinja, ovek dolaze iz zemlje. ovek, kao i sve
ostalo, jeste trava. Svako telo je trava; ona raste iz tla kojom silom? Silom Bojom. Tom silom mi
ivimo. Svi su od praha i svi e se u prah i vratiti. Onda nema mnogo razlike izmeu trave u polju i
nas. Hristos je rekao: Pogledajte ljiljane u polju (Matej 6,28), ali postoji neki drugi ljiljan, jer
Izrailj e procvetati kao ljiljan (Osija 14,5).
38
Gde ovek dobija svoj oslonac? Odakle dolazi njegov ivot? Gde ovek dobija svoju hranu?
Nema niega to ovek jede, a da ne dolazi iz zemlje. Zveri poljske jedu biljke. Svako telo je trava.
Ima mnogo oblika trave, ne samo ona trava po kojoj gazimo; i penica je jedna vrsta trave; biljke su
samo drugaiji oblici trave i Bog ih je dao oveku kao hranu. Drvee je istog svojstva kao i trava,
tako da je sve stvoreno kao trava; ali Re Gospodnja ostaje.
Mi moemo da nauimo neto od trave. Koliko puta smo izali ba kada su trava ili kukuruz
poinjali da niu i, dok smo prolazili pored njih, primetili smo veliki grumen zemlje, odvojen i
podignut. Moda bi mogao da bude teak nekoliko kilograma. I onda smo bili radoznali da
pogledamo ispod; i ta smo videli? Samo malu vlat trave, verovatno vlat penice, tako siunu i
malu, da jo na sebi nije imala boju. Samo mala bela masa vlakna i vode; to je sve, nita vie.
Jednostavno je stajala uspravno i, ne samo da je stajala uspravno ispod tog grumena zemlje, ve ga je
odluno gurala sa svog puta, i drala se na svom mestu i stalno ila napred, bez obzira na taj grumen.
Moglo bi se rei da jedna vlat trave gura od sebe neto to je 10 000 puta tee od nje same. Kada bi
ovek imao toliko sile, u skladu sa svojom veliinom i teinom, on bi mogao da podigne planinu. On
bi mogao da podigne Pajks Pik 2 i da ga baci kao to bi dete bacilo loptu.
Ali kada grumen izvadite odatle, vlat se nee sama odrati. Ona samo posustaje evo, nestala je.
ak i ako pomerite taj grumen, ona ne moe da stoji. Ta vlat trave, nakon svega, nije tako mala stvar,
ali nesporno je da je postojala predivna sila koja se pokazala na toj vlati trave. A kakva je to bila sila?
Boji vlastiti ivot 3, Njegovo sopstveno prisustvo tamo, koje ini u toj travi upravo ono za ta je travu
i stvorio; Bog je bio taj koji je delovao u njoj, da hoe i ini onako kako Mu je ugodno.
Ne samo Njegova sila, ve i Njegova mudrost. Koliko puta smo videli drvo koje je prualo svo
svoje korenje na jednu stranu, a nimalo na drugu. Zato se to deavalo? Zato to je tu bio potok, a
na drugoj strani je bilo suvo i neplodno. Kako je to drvo znalo da je tamo bila voda? I ne samo to
nego, ako koren stabla, pruajui se na svom uobiajenom putu ka vodi, naie na prepreku koju ne
moe da probije, on e se podvui ispod pa popeti, i nastaviti dalje. Da li je to sluajnost? Nema
sluajnosti u vezi sa tim.
Botaniari nam govore, i mi to znamo, da svaka razliita vrsta biljke zahteva razliitu vrstu
hrane. Postoje mala vlakna koja se proteu iz korenja; ova vlakna su usta kojima biljka uzima hranu.
Ova vlakna se skupljaju oko jednog dela zemlje. Ali oni koji su paljivo posmatrali, rei e nam da e
ovo korenje primetiti razliku i otii da nae tlo koje mu je potrebno za hranu. Kako zna kako to da
uradi? To je ono to i ptice i zveri rade. One idu tamo gde mogu da nau odgovarajuu hranu za
sebe. ovek ini isto. Videli smo silu koja je bila u toj vlati trave, i to je bila sila Boja, a to je Hristos.
Ali Hristos nije samo sila Boja, ve je i Boja mudrost; i tako su i sila, i mudrost Boja u toj vlati
trave. Biljka priznaje svoju bespomonost. Biljka se nikada ne predstavlja da je neto za ta nije
stvorena da bude 4. Biljka nikada nije izala sa svog mesta. Ako je izvuemo s njenog mesta, ona vie
Pajks Pik (Pike's Peak), planinski vrh u Koloradu, SAD, visok oko 4300 m, deo uvenih Stenovitih planina (The Rocky
Mountains) prim. prev.
3
Ne misli se na svesni Boiji ivot ve Boiju ivotodavnu silu prim. izdavaa
4
Figurativno reeno (fig.).
Bez i najmanje elje da iritiramo itaoce i potcenimo njihovu logiku i sposobnost zapaanja, niti namere da izazovemo
utisak kako sa njima ili sa samim piscem ulazimo u polemiku, ve iskljuivo zbog odreenih povrnih, a esto i
zlonamernih tumaenja, elimo da u nizu fusnota koje slede ukratko prokomentariemo izvesne izjave, kako bismo
pojasnili neka pieva razmiljanja koja, na prvi pogled, mogu delovati sporno. Time, barem delimino, elimo da
osujetimo pokuaje manipulacije pojedinih pristrasnih krugova, koji su i inae neprijateljski nastrojeni prema delu
pomenutog pisca. Svesni smo rizika da takav pristup moe delovati iritantno samim itaocima, kojima se ovim putem
2
39
nije dobra ni za ta. Kada je bila na mestu gde ju je Bog stavio, sve je bilo u redu. Ona je potpuno
potinjena Bogu i zato se sila Boja pokazuje na njoj, kako bi je dovela do savrenstva, kao travu
u polju, sa Bojim ivotom u sebi, a taj isti Boji ivot u njoj daje joj silu da uzme vodu i hranu
koji su joj potrebni. Kada ivotinja to ini, mi to zovemo instiktom. ta je to? To je ivot koji Bog
daje. To je mera ivota koju Bog daje ivotinji da je usmeri, u skladu sa njenom vrstom, a ivotinja u
savrenom prirodnom stanju, kada je bila povezana sa ljudima, inila je ono to je bilo neophodno
za njenu snagu i zdravlje; mudrost koju je Bog dao jeste za njeno savrenstvo kao ivotinje.
Ali kada ovek radi te stvari, to vie nije Bog, zar ne? Ne, to je zato to sam ja mudar i ja imam
takvo pronicljivo opaanje. Ne, ne, to je ivot Boji. Kakvu god mudrost ovek ima, i snagu, to dolazi
od Njega. Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali snagom
svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim, nego ko se hvali, neka se hvali time, to sam
ja Gospod? Ne; to razume i poznaje mene da sam ja Gospod (Jer. 9,23.24 Danii). U skladu
sa ovom milju, svako telo je kao trava. Mi smo svi zajedno biljke, sa jednim ivotom u svima nama.
A sada, zapazili smo biljku, koja je bila u zemlji, sa grumenom preko nje. Ona nije imala silu u sebi,
bilo ta da podigne taj grumen, ali je u njoj bila mona sila, i to znai da, ako bi bilo koji ovek, u
poreenju sa travom, imao srazmernu silu u sebi, mogao bi da podigne Alpe. Na Spasitelj je rekao:
Kad biste imali vere kao zrno goruino, mogli biste da podignete planinu. Da li je to
pretpostavka? Sve je u veri, u apsolutnoj zavisnosti od Boga. Umesto da budemo uplaeni ili
obeshrabreni ili zgroeni zato to smo samo trava, to je zapravo naa nada. Ono to Bog moe da
uini sa travom u polju, to moe da uini i sa nama, ako imamo vere. Bog e uiniti za nas ono
to ini i za nju.
Koji ivot se onda pokazuje svuda u svemiru? Hristov ivot. Hristos u telu, razapet i
podignut, Hristos u telu, razapet u meni, zato to, ako je Hristos razapet dalje od mene, ak i da
je pored mene, to je daleko. Ja ne mogu da uspostavim vezu. Ali kada znam da je taj ivot koji je
ponuen (dat prim. izdavaa) i i koji je dovoljno moan da odnese pobedu nad grehom i smru,
da je taj isti ivot u meni, i to priznam i verujem, sve to taj ivot moe da uini je moje. Uzmite
stihove koji su nam svima poznati: Tada rekoh: evo, idem, kao to je u knjizi pisano za mene; hou
initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40,7.8). To jest, Tvoj zakon je moj
ivot i to je upravo ono to pie u poslednjem stihu 12. poglavlja Jevanelja po Jovanu: A ja znam da
je njegova zapovest (koja je u oveku) veni ivot. To, dakle, to govorim, govorim onako kako mi je
rekao Otac (SSP). I ovo je veni ivot, da moemo poznavati jedinog istinitog Boga, i Sina koga
je On poslao. Znati Njega i Hrista je veni ivot. Zato je Boji zakon jednostavno ivot. To je
zakon ivota zakon ivotnog duha u Hristu Isusu, koji nas je oslobodio od zakona greha i
smrti. Tako je Boji zakon jednostavno Boji ivot. To je Njegov ivot. Onda ne moe da bude
nikakvog spora u vezi sa tim. Ljudi razmiljaju o Bojim zakonima kao o neemu to je On
doneo, kao to bi zemaljski vladar doneo zakone; to jest, Bog je stvorio oveka, a onda je
pomislio: A sada, koji zakon bih mogao da donesem, koji e ga voditi, koji e biti dobar za
oveka? Ali Bog nije tako uradio. Zakon je bio Njegov ivot. On je stavio ivot u oveka kao svoj
zakon i sve dok taj ovek pristaje da bude pod Njegovom kontrolom, on e biti sveti ovek, Boji
ovek.
Mi govorimo o zakonima prirode i o Bojim zakonima; ili, o prirodnom i o moralnom zakonu.
izvinjavamo, ali prinueni smo na ovakav postupak ba da bismo izbegli svaku daljnju, eventualnu, polemiku prim.
izdavaa
40
Kakva je razlika izmeu njih? Prirodni zakon, to je kada vidimo biljku, i ona raste na odreeni
nain, i uvek raste na pravi nain; ona e rasti na nain na koji ju je Bog stvorio. Ona doputa 5 Bogu
da On ivi svoj sopstveni ivot u njoj. Onda je ono to se zove prirodnim zakonima jednostavno
Boji ivot koji se pokazuje u onome to vidimo bie koje je savreno u skladu sa svojom vrstom.
Isti je ivot u travi, u lozi, u hrastovom drvetu. Ali Bog je stvorio travu po svojoj vrsti, i lozu da bude
neto drugo, po svojoj vrsti, i hrast da bude neto drugo, po svojoj vrsti; i isti ivot u svemu vodi
svakoga do savrenstva, po njegovoj vrsti. I stvorio je oveka po svojoj vrsti da bude trava, tano,
prah, ali da ima vrhovnu poziciju na Zemlji. I Boji ivot u oveku, ako mu se pokori tako
potpuno, kao trava i drvee, dovee ga do savrenstva po njegovoj vrsti, do savrenstva koje je
Bog osmislio za njega 6.
ta bi se desilo kada bi ova trava poela da pretpostavlja da bi mogla da bude hrast 7? Nee biti
trava, ve e izrasti u hrastovo drvo i traie da bude neto to nije. Onda Boji plan nije usavren
(upotpunjen) u njoj. Ona se odupire Bojem ivotu. Ona kae: ja ne elim da budem ovakva; ja elim
da budem onakva i uiniu sebe takvom. I itava stvar je osujeena. Dakle, mi vidimo da je zakon
jedan i da je to Boji ivot, i to nije proizvoljno ureeno, ali Bog je tvorac i izvor ivota i Njegov ivot
deluje u svim Njegovim stvorenjima sve dok Mu ona to doputaju 8. Ali sada ne vidimo da je sve
pod Njim. Vidimo prokletstvo; a zato? Zato to je prokletstvo dolo na Zemlju. Ali prvo je prokletstvo
dolo na oveka, a onda na Zemlju, zbog ovekovog greha. Koje je to prokletstvo koje je palo na oveka?
Smrt.
Zbog greha su doli prokletstvo i smrt. Smrt je odsustvo ivota. Tako je smrt pala na oveka
zato to je on odbio Boji ivot. On je rekao: Ja u biti Bog. Neu biti zavisan od Njega. Uzeu ovo,
ovaj plod a znate da je to bila jedina stvar koju je mogao da vidi u vrtu. On je mislio da ga je Bog
liio svega, zato to mu je zabranio ovu jednu stvar. On je mislio da je sve ostalo nita. On je mislio da
mora to da ima, da bi mogao da ivi. Tako je rekao: Uzeu sa ovog drveta, to e mi doneti moje pravo,
i dati mi moju mo, tako da mogu da budem nezavisan od Boga, i ja u Ga odbaciti. ta je dobio?
Dobio je odsustvo ivota. Bog u svojoj milosti nije posluao oveka i pustio ga da bude potpuno
odvojen od Njega, zato to, da jeste, on bi nastavio da umire. Ali on nastavlja svoj ivot kao ovek u
svom slabom i palom stanju. Ali on je pao. Mi ne vidimo savrenstvo ivota. Mi vidimo prokletstvo
nad Zemljom, zbog ovekovog greha.
Trnje i korov su jednostavan dokaz slabosti, smanjenja ivotne moi. Slabost oveka, kao i
ivotinja, dokaz je smanjenja ivotne moi, to je odsustvo Hrista. Hristos je na sebe preuzeo sve
nae slabosti, tako da, kada Ga prihvatimo i upoznamo, i imamo znanje o Njemu, onda smo
postali nova stvorenja: Ako je ko u Hristu, novo je stvorenje (2. Korinanima 5,17 arni).
Umesto da raa trnje, korov i bodlje i bude odbaen, on donosi plod za veni ivot, na Boju
slavu.
Figurativno reeno (fig.), sa ciljem da se izvede poreenje. Videti i prethodnu fusnotu prim. izdavaa
Figurativno reeno, da bi zavrio prethodno zapoeto poreenje i izneo pouku. Naime, za razliku od biljaka i ivih
bia bez razuma, koja nemaju slobodu izbora, ve sve ine po nekim zakonitostima ili instiktima koje je Bog ugradio u
njih, ovek ima slobodu izbora da se potini Bogu ili ne, to e autor u sledeem poglavlju detaljnije razjasniti. Videti i
fusnotu broj 4 prim. izdavaa
7
Parabola prim. izdavaa
8
Opet figurativno reeno za potrebe parabole jer ovek je jedino stvorenje koje moe da Mu ne dopusti da ostvari svoj
plan u njemu. Videti i fusnotu broj 4 prim. izdavaa
5
6
41
Dat i koga veina treba da prestane da odbija ideja ove primedbe je poruka iz 5. poglavlja Rimljanima poslanice
koja glasi da su nam Hristos i svi Boiji darovi kroz Njega (Njegov ivot, opravdanje, pomirenje, spasenje... ) dati kao
nasledni dar dar koji dobijamo roenjem (stiemo pravo roenjem).
Iako ovu ideju autor nije posebno obraivao u ovoj knjizi, smatrali smo vrlo bitnim da je naglasimo s obzirom da se
Vagoner posebno dotakao ove ideje u svojim delima Galatima poslanica komentari (The Glad Tidings) i Rimljanima
poslanica komentari (Articles on Romans), i s obzirom da jedino ova ideja moe sauvati vernike od podmuklog
falsifikata opravdanja verom Arminijanizma, koji u praksi predstavlja opravdanje i verom i delima iako je deklarisan
kao opravdanje samo verom.
Ukratko donosimo nekoliko najbitnijih pasusa iz pomenutih dela po pitanju ove ivotno vane ideje (a preporuujemo i
jedno detaljno razmiljanje na ovu temu koje je izneto u 13. poglavlju knjige U potrazi za krstom od Roberta Wieland-a
[naslov poglavlja glasi ta je Hristos postigao na krstu]):
i
Pravdom jednoga besplatan dar je doao na sve ljude za opravdanje ivota (Rimljanima 5,18 eng. prev). Ovde nema
izuzetaka. Kao to je osuda dola na sve, tako je i opravdanje dolo na sve. Hristos je okusio (doiveo, proao kroz) smrt
za svakog oveka. On je sebe dao za sve. tavie, On je dao sebe svakom oveku. Besplatan dar ja dat svima. injenica da
je to besplatan dar, dokaz je da nema izuzetaka. Da je pripao samo onima koji su imali neke posebne kvalifikacije, onda
to ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to je jasno izraeno u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota u Hristu doao na svakog oveka na
Zemlji. Ne postoji ni najmanji razlog da svaki ovek koji je ikada iveo ne bude spasen za veni ivot, osim ako to ne eli.
Toliko mnogo njih prezrivo odbija dar koji je ponuen zabadava. (E. D. Vagoner, Rimljanima poslanica komentari,
str. 101 originala)
Bog je svakom oveku dodelio meru vere, i to svima jednaku meru, jer mera blagodati je mera vere. Svakome se od
nas dade blagodat u skladu s Hristom kao darom (Efescima 4,7 eng. prev). Hristos je dat bez rezerve svakom oveku,
svi imaju podjednake mogunosti da dobiju nasledstvo. (str. 89)
Da li pitate ta onda moe da sprei da svaki ovek bude spasen? Odgovor je nita, osim injenice da nee svi ljudi
odrati veru. Kada bi svi sauvali sve to im Bog daje, svi bi bili spaseni. (str. 69)
Bog... eli da svi ljudi budu spaseni, i da dou do spoznaje istine (1. Timotiju 2,4). I On postie sve stvari prema
savetu Njegove volje (Efescima 1,11). Da li nameravate da uite (pouavate o) univerzalno(m) spasenj(u)e? neko moe
da upita. Mi nameravamo da (pouavamo) uimo upravo ono to ui Re Boja da se pokaza blagodat Boja koja
spasava sve ljude (Titu 2,11). Bog je ostvario spasenje za svakog oveka i dao ga svakome, ali veina ga je prezrivo odbila i
odbacila. Suenje e otkriti injenicu da je potpuno spasenje dato svakom oveku i da su izgubljeni promiljeno odbacili
svoje roenjem steeno pravo na naslee. (Vagoner, Galatima poslanica komentari, str. 13 i 14 originala).
Neko moe povrno da kae: Onda smo svi kako treba; ta god da uradimo to je ispravno, to se tie zakona [Bojeg],
jer smo otkupljeni. Istina je da su svi otkupljeni, ali nisu svi prihvatili otkupljenje. Mnogi kau za Hrista: Mi neemo da
ovaj ovek vlada nad nama, niti da verujemo blagoslovima koje Bog ima za nas. Ali, otkupljenje je za sve. Svi su kupljeni
skupocenom krvlju ivotom Hristovim, i svi mogu, ako ele, da budu slobodni od greha i smrti. (str. 61)
42
Predavanje br. 8
E. D. Vagoner
Mi prouavamo Boga, silu Boju. Koje rei iz 2. poglavlja Jevrejima poslanice iznose ovu temu
pred nas? Vidimo Isusa. To obuhvata sve. I u kom svojstvu nam je tamo predstavljen? Kao
Malo manji od anela. On je kao ovek. Pod kojim okolnostima smo usmereni da gledamo u
Njega? Pod kojim okolnostima je on prikazan?
(Skup je odgovorio) Krunisan slavom i au.
Ali ta je bilo pre toga?
Mrtav, razapet. Prvo ide smrtna patnja. On je okusio smrt za svakog oveka, to jest, ovim
reima, Vidimo Isusa, mi treba da Ga vidimo u svojstvu oveka. Ali pod kojim okolnostima treba
da vidimo Isusa koji je okusio smrt za svakog oveka? Kada propovedamo Hrista, kako Pavle kae:
Mi propovedamo Hrista raspetoga (1. Korinanima 1,23 arni). Ali taj izraz, razapeti Hristos,
obuhvata i vaskresenje; a vaskresenje obuhvata krunisanje slavom i au.
Jue smo otili u 40. poglavlje Isaije i u tom poglavlju smo nali poruku koja kae: Pripremite
put Gospodnji i svako telo je trava. Ali to nije sve, jer da je sve, ne bi nas odvelo nikuda. Postoji
drugi deo toga Re Gospodnja ostaje doveka. I onda ova poruka moe da se same ovako: Kai
Judinim gradovima: evo vaeg Boga. I ovako: Vidimo Isusa; kai Judinim gradovima: evo Boga
vaega
Stoga pouka, koju treba sada da nauimo a ja ne vidim ikakvu korist da u ovom trenutku
idemo dalje kroz ovu knjigu, sve dok ne shvatimo ovu pouku i dok ne nauimo da sluamo ovaj
nalog jeste: Evo Boga vaega. Pogledajmo za trenutak u nastavku 40. poglavlje Isaije:
I javie (otkrie) se slava Gospodnja, i svako e telo videti; jer usta Gospodnja
govorie. Glas govori: Vii. I ree: ta da viem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo
kao cvet poljski. Sui se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod
trava. Sui se trava, cvet opada; ali re Boga naeg ostaje doveka. Izai na visoku goru,
Sione, koji javlja dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javlja dobre
glasove; podigni, ne boj se. Kai gradovima Judinim: Evo Boga vaeg. Evo, Gospod Bog ide
na jakog, i miica e Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo
pred Njim. (Danii)
Evo poruke da onaj koji to objavljuje ne treba da se boji da izjavi: Podigni silno svoj glas;
podigni ga, ne boj se; kai Judinim gradovima: evo vaeg Boga. Ova poslednja poruka, onda, treba
da ukae ljudima na Boga, kako bi mogli da Ga vide.
Nee biti potrebno nekome ukazivati na Gospoda kada On doe niti govoriti ljudima da Ga
vide. Oni e Ga videti, bez pokazivanja na Njega. Svako oko e Ga videti (Otkrivenje 1,7 SSP).
Onda nee biti potrebno da prizove neiju panju i kae: Evo tvog Boga, jer oni koji znaju
Gospoda, traie Ga i prepoznae Ga. Tada nee biti potrebe rei grenicima: Evo Boga vaega, jer
e biti kasno. Zato ova poruka: Evo Boga vaega treba da se objavi pre nego to Gospod doe; to
jest, kada On zaista doe, Njegov narod e Ga prepoznati i rei e: Gle, ovo je Bog na, Njega
43
ekasmo (Isaija 25,9 Danii). Ne bi bilo u redu rei onima koji ne poznaju Boga: Evo vaeg
Boga, jer On nije njihov Bog. Svako na ovom svetu pravi bogove za sebe, slui svojim bogovima, ali
Gospod zna da smo u neznanju i saosea sa nama ak i kada kaemo u svojim srcima: Mi ne elimo
Gospoda. Mi govorimo svojim postupcima: Nas ne zanima da Ga imamo nad sobom. Naa dela Ga
odbijaju, ali Bog nas ne slua. On kae: Oni su jadna, neuka deca. Oni ne znaju o emu priaju. Sin
kae: Otii u i objaviu (otkriu) Tvoje ime svojoj brai. U Tebe se uzdaju koji znaju ime Tvoje, jer
ne ostavlja onih koji Te trae, Gospode! (Psalam 9,10). Svako ko zna (poznaje) Gospoda mora da
Mu veruje, mora da Ga voli, zato to je On dostojan poverenja i ljubavi.
Sada, poto poruka koja treba da se objavi za ove poslednje dane, treba da pripremi ljude za
Gospoda kada se On otkrije i kada Ga svako oko bude videlo, mi znamo da e biti u redu rei: Evo
Gospoda. Delo onih koji tvrde da prihvataju i objavljuju poruku jeste da kau svetu: Evo vaeg
Boga, i da prenesu tu poruku svima. Da li je Gospod odbacio sve jadne, neuke, slabe ljude u
svetu neznaboce u ovoj ili nekoj drugoj zemlji? Ne, On ih voli i jo uvek ih smatra svojom
decom. Znate priu iz 15. poglavlja Luke. Bludni sin je uzeo oevo imanje, otiao i potroio ga.
OTAC GA NIJE ODBACIO, ve ga je toliko voleo i eznuo za njegovim povratkom da, kada ga je
video izdaleka, potrao mu je u susret i rekao: Ovaj moj sin je bio mrtav i oiveo je. Bio je
izgubljen, ali je naen. Dakle, sve vreme koliko ga nije bilo, otac ga nikada nije zaboravio; on ga
je jo uvek smatrao jednim od svoje dece i eznuo da se on vrati. Ovo je nain na koji Gospod
posmatra ljude na Zemlji. On ih zove svojom decom i ezne da se oni vrate i da ue o Njemu.
avo je obmanuo svet. On je lano svedoio o Bogu i uinio da svi, u veoj ili manjoj meri, veruju
da je Bog nepravedan i tiranin, i da Ga se nita posebno ne tiu ljudska posla. I sada treba da odemo
u svet i da kaemo: Evo vaeg Boga. Ali pre nego to to uinimo, bie neophodno da Ga mi sami
poznajemo. Recimo da izaem sa porukom i kaem: Evo vaeg Boga, i neko upita: Gde je On? Ja
Ga ne vidim, ta da radim? Moramo umeti da pokaemo Boga. Gde moemo da vidimo i
upoznamo Boga? U onome to je stvorio. Njegova vena sila i boanstvo se vide u delima
Njegovih ruku. Tako, kada nauimo da Ga vidimo u Njegovim delima, onda moemo da kaemo
ljudima: Evo vaeg Boga.
Ali Bog se otkriva u Hristu; poto je sve to je stvoreno, stvoreno preko (posredstvom, kroz)
Hrista Rei. Dobro, ali Hristos koji je prikazan svetu, prikazan je kao vaskrsli i razapeti Hristos. On
je Onaj o kome treba da kaemo: Ovo je na Bog. Moramo dovesti ljude do toga da Ga vide
razapetog za njih, i vaskrslog zbog njihovog opravdanja. Kao to smo proitali u Rimljanima
poslanici 10,6-9. Ne pie: Ko e se popeti na Nebo, da nam dovede Hrista, da moemo da Ga vidimo;
ne pie: Ko e sii u bezdan, da izvede Hrista, da bismo mogli da imamo koristi od Njegove rtve;
pie Re, Hristos, Re vere koju propovedamo, blizu ti je.
Zar nemamo sliku toga u Pavlovom govoru pred Atinjanima? Oni su opipavali, traili Boga u
svom neznanju. On je rekao: Bogu se ne slui delima oveijih ruku. On nije daleko ni od jednog od
nas. Da li je time ipak mislio da je malo udaljen od nas? Ne; u Njemu ivimo, i kreemo se, i jesmo
(Tekst u Delima 17,25-28). Onda je On toliko blizu, da se poistoveuje sa nama. Bog, Gospod, Re
koja je postala telo zbog nas, poistoveuje se sa ovekom tako vrsto, da te veze nikada ne mogu
da se prekinu, nikada da se razree; on je jedno sa ljudskim telom i tako e biti kroz itavu
venost.
Sada vam govorim da, poto moemo da vidimo da je ovo iva stvarnost za nas, onda su tu
za nas i hrabrost, i snaga. Zato sam ja ovde, i sam grenik. elim da stavim svoje grehe na
Gospoda, elim da me On vodi; ne samo grehe koje sam poinio, ve i samo moje greno stanje.
44
Kako u to uiniti? Svu svoju brigu prebacite na njega (1. Pet. 5,7 SSP). Kako emo na Njega
prebaciti sve svoje brige? Ovo je praktino pitanje.
Koliko ljudi zapravo zna kako da prebaci svoje brige na Gospoda? Da li da ih sve skupim na
gomilu i prebacim ih na Gospoda? Ne, ne moemo to da uradimo. Ako se seamo prvih rei koje
smo nauili u Poslanici Jevrejima, onda imamo odgovor nosi sve svojom silnom reju. On nosi
sve. Sve je ukljueno. Greh je ukljuen; da, On nosi nae grehe; On nosi svu tugu i sve slabosti
sveta. Ali recimo da ja ne verujem u to a ima mnogih koji ne veruju da li to ita menja? Postoji
izjava: On nosi sve svojom silnom reju. Ali, ako ja u to ne verujem, da li e to ita promeniti u toj
injenici? Bog je istina, iako je svaki ovek laljivac. Ko je laljivac? Onaj koji ne veruje u Boju
Re. Takav je uvek laljivac, jer ko god ne veruje u Boga, ini ga laovom; to jest, ko god ne veruje u
Re Boju, praktino kae: Bog je laljivac. Kada bilo ko kae: Bog je laov, ta on radi? On sam
lae. A ko je taj to kae: Bog je laljivac? Svako ko ne veruje.
Da vidimo. Postoji tekst u Prvoj poslanici Jovanovoj, u 2. poglavlju, 21. stihu. Ovde e se veoma
dobro uklopiti: Ko je laljivac ako ne onaj ko tvrdi da Isus nije Hristos (Mesija arni) (SSP). Pa
sada, prilino je lako rei da je Isus Hristos Sin Boji; ali jedno je rei, a drugo je znati to,
verovati u to. ta podrazumeva to da je On Hristos? Pomazani, Spasitelj (Mesija). ta je Njegov
posao kao Hrista? Da spasi, da se lino povee sa svakim pojedincem, da nosi grehe. Da, da
nosi nae grehe. Koliko grehova Hristos nosi? Grehe svih. Imate to u prvom delu 2. poglavlja:
On je rtva pomirenja za nae grehe, i onda verovatno zaboravimo ostatak stiha i ne samo za
nae, ve i za grehe celog sveta. Jovan je rekao: Evo jagnjeta Bojeg, koje uze na sebe greh sveta,
doslovno, koje nosi grehe (mnoina) sveta (Jovan 1,29). ta je donelo smrt? Greh. On je okusio
smrt za svakog oveka. Stoga, koliko grehova je On stavio na sebe? Grehe svakog oveka.
I sada ponovo dolazimo do iste stvari. On nosi grehe svakog oveka. To je injenica. Nadam
se da je injenica da toliko verujemo u to, da smo zadovoljni to bi On trebalo da ih nosi, a ne
mi. Da li to, u najmanju ruku, olakava teret, ako mi nastavimo da ih sve nosimo? Ne, on ih
nosi u svakom sluaju. Ako mi ovo poriemo, onda uopte nema vere u Hrista, jer imamo tu
jednostavnu izjavu: da se on javio da ukloni grehe (1. Jovanova 3,5 arni). On ih uklanja
tako to ih odnosi. On ih nosi i uklanja. Ako ne pristanemo da ih On ponese, ako ne elimo da
priznamo da ih On zaista nosi, ve ih pustimo da budu na nama, onda, naravno, Njega inimo
laljivcem, a to nas ini laljivcima i nemamo praktinu korist od takvog sporazuma (dogovora).
Ali sada On nosi grehe sveta. Razmiljajmo o sebi, ak pre nego to smo se obratili; da li je On
nosio nae grehe tada? Da. Pa da li ste ikada poinili neki greh ili imali greh ili grenu naviku a da
je to bilo nekako udaljeno od vas? Da je taj greh jo bio par stotina metara daleko od vas, da je bio
jasan prostor izmeu vas i vaeg greha, vi biste mogli prilino dobro da napredujete. Problem je bio
to je greh sve vreme bio upravo u vama. I poto smo bili greni, greh je bio u nama i mi sami smo
bili greh. Imali smo teret toga; ali ta je sve vreme bila istina u vezi sa Hristom? On je nosio nae
grehe. Gde je On onda bio? U nama; on je iveo u nama ne u optem smislu. Hristos nije u
nama u optem smislu, ve lino i pojedinano.
Mi moramo za sebe da saznamo da li verujemo u najjednostavniju stvar koju jevanelje prikazuje.
Hristos nosi grehe sveta i On je to inio od poetka. Mnogo puta ste uli priu o oveku koji je iao
putem sa vreom kukuruza na svom ramenu, a njegov sused je naiao zaprenim kolima i pozvao ga
da se popne, da ga poveze. I on se popeo i seo na sedite iza; i uskoro se voza osvrnuo i video oveka sa
vreom kukuruza koja je jo bila na njegovom ramenu i rekao je: Zato to ne spusti? O, to je suvie
za konja. Dovoljno je to nosi mene samog bez mog tereta.
45
Sada, ako nosimo svoje grehe, da li to olakava teret Gospodu? Ne; On ih i dalje nosi. Oko
toga nema rasprave. Mi pokuavamo da doemo do praktinih injenica i, ako im verujemo i ne
odlaemo ih, pronai emo sve dobro koje postoji u njima. On nosi grehe sveta. Ali ima mnogo
ljudi koji se nikada nisu oslobodili svojih greha. Moda ovde ima nekih. Ako ovde postoji neko
ko nikada nije saznao kako to izgleda osloboditi se greha, onda se nadam da e mu ova lekcija
pomoi da vidi jasno i da razume kako da pusti (odbaci) greh i da ga se otarasi; zato to ja
nemam poruku, bilo ta da kaem ljudima na uopten nain: Doite Gospodu, i prihvatite Ga
kao svog Spasitelja, i prepustite Mu svoje grehe, i On e vas spasiti. To je lako rei, ali ljudi to ne
razumeju. Gde je On kako bih mogao da Mu doem? Gde mogu da Ga naem? Oni to ne vide.
Hiljade jadnih ljudi koji su iskreni, i ozbiljni, i eljni da se otarase greha i da ive pravednim
ivotom, prihvataju Ga; oni misle da, ako budu verovali u neto, zato ih Gospod ne bi
blagoslovio i On to ini. Gospod, u svojoj beskrajnoj milosti, prihvata najtii apat, najmanji
podsticaj, ak i pomisao koja je daleko, i doekuje je, i radi u njenu korist. Ali ipak znamo ja
znam, i vi znate iz svog iskustva da ima mnogo ljudi koji priznaju Hrista, priznaju da su
hriani, a nemaju jasno odreenu ideju kako doi Gospodu, pronai Gospoda, upoznati Ga i
biti lino upoznat (blizak) sa Njim.
A sada, ono to mi elimo jeste da prestanemo da budemo neozbiljni. Ako je Gospod blizu, i
treba da bude naen, onda elimo da Ga naemo; a On kae: Traite Gospoda, dok se moe nai;
prizivajte Ga, dokle je blizu (Isaija 55,6 Danii). Dok je blizu, o, tako blizu da ne morate da
prelazite na drugi kraj sobe; ne morate uopte da idete nigde, ve je ovde; On je u vama. On je bio
toliko blizu mene svih ovih godina kada nisam znao nita o Njemu, i nosio je moje grehe. Zato?
Zato to je Gospod Isus u svemu to je stvorio. On nosi sve, zato to je On u svemu. On je spona ak
i za neivu prirodu. 1 Lino, mono Boje prisustvo je ono to dri planine i spreava da se kamenje
raspadne na delie; zato to je Bog tu, sa svojom linom silom. A videli smo jue, kada su u pitanju
trava, i drvee, i korenje da oni uzimaju hranu koja je prilagoena njima, a ostavljaju sa strane ono
to im ne odgovara. To fino razlikovanje, kada uzimaju ono to je dobro za njih, a ostalo ostavljaju sa
strane, videli smo da nije nita drugo nego Boja sila koja za njih radi ono to mi zovemo instiktom
kod ivotinja; a kada je u pitanju ovek, to zovemo razumom. To je Boje lino prisustvo. Ako
priznamo da je On u nama, da smo mi poput trave i biljaka, i ako to zaista priznamo, kao to to
ini i sama trava 2, onda e nas ova Boja sila voditi da napravimo isti pravilan izbor, kao to ine
trava, korenje i drvo, birajui ono to im je neophodno.
Od Njega ste i vi u Hristu Isusu, koji nam je postao mudrost od Boga, pravednost... (1. Kor.
1,30 arni). Ali problem je to ljudi to nee da priznaju. Oni nisu spremni da priznaju da
nemaju silu, a tako umiljaju da im ne treba Gospod, i zato ne putaju Gospoda da upravlja
njima. U prvom poglavlju Rimljanima poslanice, nakon izjave da se ono, to se moe saznati o
Ovde se misli na Boiju sveprisutnost, kontrolu sve materije, a ne panteizam uenje po kome su Bog i priroda jedno
isto jer je Bog svuda u prirodi, a stvari i pojave u svetu samo momenti boanskog sveivota, po kome, dakle, Bog i svet ne
stoje u odnosu kao Tvorac i stvoreno delo.
Ljudi su skloni da u svojoj povrnosti i bez nekog objektivnog analiziranja lako izjednauju Boiju sveprisutnost i
panteizam.
Interesantno je da nije pronaeno nijedno upozorenje Elen Vajt protiv Vagonerovih izjava, govora, stavova. 11. aprila
1901, on je porekao da su njegove ideje panteistike (GK Bilten 1901, str. 223). Prava teologija moe dokazati njegovu
tvrdnju. Njegove propovedi na skupu iz 1901 su iskrene i snane. Posle toga je Elen Vajt preporuila da bude pozvan da
pouava u Berien Springsu, kako za njegovo tako i za dobro studenata prim. izdavaa
2
Figurativno reeno (fig.)
1
46
Bogu, o Njegovoj venoj sili i boanstvu, pokazuje od stvaranja sveta, na onome to je On stvorio,
imamo ovo:
(Tako) da nemaju izgovora, jer iako su Boga poznali (upoznali SSP), nisu ga kao
Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku
(zaludee Karadi), te potamne njihovo nerazumno srce. Postali su ludi govorei da su
mudri, pa zamenie slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog oveka, i ptica, i
etverononih ivotinja, i gmizavaca. (stihovi 20-23 arni)
Oni (neznaboci, ljudi) zaludeli su u svom rasuivanju i njihovo telesno srce je potamnelo. I
tako itamo u 2. Korinanima 10,4.5:
Jer, oruje naeg vojevanja (borbe D. Stefanovi) nije telesno, nego boanski silno u
razaranju utvrenja. Mi razaramo mudrovanja i svaku oholost koja se die protiv spoznanja
Boga, i zarobljavamo svaku misao, da bude posluna Hristu. (SSP)
Ovo znai da ono to mi oboavamo kao ljudski razum, zapravo je glupost. Govorei da su mudri,
postali su ludi. To jest, oboavati ljudsko rasuivanje, odvojeno od Gospoda, jednostavno je glupost.
Ako bi ljudi eleli da rasuuju pravilno, oni moraju da se predaju u Boje ruke, ija sila deluje u
njima, da bi On bio njihovo rasuivanje: da bi On birao za njih. Re jeretik znai onaj koji
bira, odluuje za sebe. To ne znai da je ovek, koji ne izabere ono to ja kaem, jeretik da je
ovek, koji odluuje sam za sebe, odvojeno od crkve, jeretik. Ne; svi u crkvi mogu da budu
jeretici, ali oni mogu biti pravoverni, u skladu sa vjeruju 3 svoje religije. Jeretik je ovek koji
odluuje sam za sebe, umesto da dopusti da Bog odlui. Kada verujemo da je svako telo trava, mi
jednostavno doputamo Bogu u nama da odlui za nas, kao to On odluuje i u korenu, u biljci, da
izabere ono to mu je neophodno. Koren e prei veliku razdaljinu u potrazi za onim to mu je
potrebno, i svaki put e to pronai. Ii e daleko da bi naao vlagu, a ostavie suvo mesto. On je pasivan
u rukama Gospoda, i Gospod odluuje za njega, i to je jednostavno ispravno.
Mi treba da nauimo ovu istinu, da vidimo Boga u onome to je stvorio. Tako emo videti Boga
i u nama 4. U poetku je bila Re, i Re je bila u Bogu, i Re je bila Bog, i Re je postala telo. Onda,
ako verujemo u Re, moramo da verujemo da je Re telo. I ta istina koja e, kada se prihvati, skloniti
grenika od greha, i uzvisiti ga, jeste prepoznavanje jednostavne injenice da je Bog u njima; da je
On u njihovom ivotu, da je On njihova snaga; da nema niega odovojeno (bez) Boga.
Nisi mi kupio za novce kada 5, niti si me pretilinom (salom) rtava svojih nasitio, nego
si me muio svojim gresima, i dosadio si mi bezakonjem svojim. (Isaija 43,24 Danii)
Vjeruju kredo kratka formula glavnih istina odreene religije.

U smislu Boije sveprisutnosti i staranja za nae potrebe i razvoj, nikako u smislu izjednaavanja tj. pripisivanja naih
karakternih osobina Bogu tako da mislimo i kaemo: To je Bog u nama. Ni sluajno! Gledajui u svoje karakterne
osobine moemo videti samo sebinost u svim njenim pojavnim oblicima i bilo bi tragino i pogubno poistoveivati na
karakter sa Boijim zbog injenice da je Bog u nama zbog svoje sveprisutnosti, iako mnogi ele da to upravo tako shvate
(oblik panteizma) kako bi opravdali svoju samoivost i u svom idolopoklonstvu i klanjanju samom sebi svoje Ja
uzdigli je na nivo boanstva prim. izdavaa
5
Kad - sredstvo za kaenje, najee tamjan prim. izdavaa
3
4
47
Ispunjava me stidom i kajanjem, a u isto vreme, najlepom ljubavlju prema Gospodu, kada
pomislim da sam svim gresima, koje sam poinio svih ovih godina, naterao Gospoda da ih nosi:
da sam Ga time optereivao. Zato to On ne voli greh. To je Njemu gadno; to je Njemu odvratno;
a ipak je dozvolio da Njegov ivot nosi ove grehe, i bio je zabrinut zbog njih. Ali trebalo bi da
svako bude ispunjen ljubavlju kada pomisli na Njegovo strpljenje, da je On, kako bi nas
oslobodio od ovih greha, spreman da ostane sa nama godinu za godinom, sa onim to mi
tovarimo na Njega, i ipak ostaje tu, ekajui i ekajui da prepoznamo tu injenicu, da je On
ovde, tako da mu dopustimo da ih nosi i da se oslobodimo njih. Otvorite sada 4. poglavlje
Efescima poslanice. Poeemo sa 4. stihom:
Jedno je telo i jedan je Duh, kao to ste i vi pozvani na jednu nadu svoga zvanja. Jedan
Gospod, jedna vera, jedno krtenje. Jedan je Bog i Otac svih, koji je nad svima, i kroza sve, i
u svima vama. (KJV)
Najbolji grki prevod, ako se dobro seam, izostavlja tu re vama i glasi: Koji je nad svima, i
kroz sve, i u svima. Recimo da uzmemo onako kako pie: Koji je nad svima, i kroz sve, i u svima
vama. Ni polovina vas ovde ne veruje u to, ak ni na taj nain, zato to mi imamo tu nesrenu
farisejsku predstavu da je Bog u nama sve dok smo mi dovoljno dobri da bi doao u nas Bog je
u nama, zato to nismo poput onih grenika. Nije li to ona farisejska molitva? Jeste. Kao
hriani, mi verujemo da Hristos dolazi da stanuje u nama, a ipak o tome mislimo kao o nekoj
vrsti generalne odvojenosti. Ali evo Njega nad svima, i kroz sve, i u svima vama. Da li je to
tano? Da; Boji duh je ovde i, govorei ovom skupu, kae: I u svima vama. On nije u nama
zato to smo mi dobri, zato to smo zahvalni Bogu jer nismo kao taj jadni grenik. On je nad
nama, i kroz sve, i u svima 6.
A svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara. Zato kae: Pope se na
visinu i zarobi roblje (odveo je zarobljene eng. prevod), dade darove ljudima. A re pope
se ta drugo znai, nego da je siao u donje delove zemlje? Taj to je siao, to je isti onaj koji
se i popeo vie svih nebesa - da sve ispuni. (stihovi 7-10)
Ovde su nam izloeni Hristova smrt i vaskresenje. Isto ono to je pred nama sve vreme. I dok je
injenica da je Bog, da, Gospod Isus Hristos, u svemu, On ipak jo uvek ne ispunjava sve, zato
to se ljudi suprotstavljaju tome, i zadravaju to, i protivree istini. Meutim, Boja namera je
da, raspeem i vaznesenjem, moe da ispuni sve kao u poetku, potpuno da ispuni sve. Ali zbog
ovekovog greha, Bog od stvaranja ne ispunjava (sve) u potpunosti i Boja punina se ne vidi. U
poetku, Boje apsolutno savrenstvo se videlo u svemu to je stvorio. Sada to nije tako. Meutim,
Boja namera je da oni budu obnovljeni i On se popeo na visinu, kako bi mogao da ispuni sve. A
sada da se vratimo na 3. poglavlje (Efescima):
Toga radi priklanjam kolena svoja pred Ocem Gospoda naeg Isusa Hrista... da
Bog je u svima u smislu sveprisutnosti a ne u smislu pokoravanja svih Bogu, koje dovodi do ispoljavanja Hristovog
savrenog, bezgrenog ivota i karaktera kroz njih. U tom smislu je samo u onima koji veruju tj. koji su verom prihvatili
taj nezasluivi dar a i u njima samo onda kada Mu to dozvoljavaju. Predavanje Bogu je proces koji se na ovom
grenom svetu odvija iz trenutka u trenutak, sve do kraja ivota prim. izdavaa
48
Hristos moe da se useli u vaa srca. (stihovi 14 i 17 KJV)

Tako vidimo da Hristos moe da se useli u naa srca. Ali u desetom poglavlju Rimljanima
poslanice, rei se odnose na one koji ne znaju Gospoda, ve opipavaju i pitaju: Gde emo Ga nai?
Blizu ti je re, ba u tvojim ustima, i u tvom srcu. Zato se onda Duh, kroz apostola Pavla, molio
da Hristos prebiva u srcu? Kada govori grenicima, on kae: Re, Hristos, jeste u tvom srcu.
Meutim, Pavle se moli da Hristos prebiva u vaim srcima VEROM. Postoji razlika i to velika
razlika. Ranije, Hristos je bio u mom srcu, a ja to nisam znao. Hristos je bio u mom telu, On je
bio moj ivot, u Njemu sam se kretao i postojao. Njegova sila je uinila da moja krv protie;
Njegov ivot je bio sve to sam imao, ali to nisam znao, nisam uopte mario za to. Ali zar ne
vidite da, im ovek prepozna tu injenicu, poveruje u tu injenicu i ivi u svakodnevnom
svesnom priznavanju te injenice da je Hristos u njemu, da je Hristos njegov ivot, da on nema
drugi ivot niti silu, osim Hristovog ivota i sile, to ini ogromnu razliku u ivotu tog oveka?
On e rei: O, ja uopte ne pripadam sebi; mislio sam da imam pravo da radim ono to elim, ali
nemam; ovo nije moja sila, niti snaga.
Bog je jedini koji ima pravo da upravlja ovekom. I kada se Hristos useli u srce verom, tada
e molba biti ispunjena: da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste vi sa svima
svetima mogli razumeti ta je irina, i duina, i visina, i dubina, i poznati Hristovu ljubav koja
prevazilazi nae saznjanje, da budete ispunjeni do sve punoe Boije (Efescima 3,17-19
arni). Umesto da Ga odbijamo nepravednou, i da Mu jednostavno dozvolimo da nam da
dovoljno svog ivota za odravanje naeg svakodnevnog fizikog ivota, mi emo uzeti dovoljno
Njegovog ivota da nas podupre, dozvoliti Mu da nas ispuni svom svojom puninom. Postoji
ogromna razlika. Razapet i vaskrsao u telu, u telu svakog oveka, ja prenosim ljudima tu
poruku: Evo tvog Boga, razapetog i vaskrslog, koji nije daleko od tebe, ve je u tvojim ustima i u
tvom srcu; veruj da je On tvoj ivot, da je bio razapet i vaskrsao da tebe oslobodi od smrti i
greha. Kada to priznamo, onda e nas On ispuniti. Ako ne priznamo, onda se Pismo ispunilo:
ovek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom koju kolju. (Psalam 49,20 Danii)
Meutim, Bog je stvorio oveka za vii poloaj nego to je taj koji ima stoka. Ako Mu
jednostavno dozvolimo da ivi u nama ovaj fiziki ivot, mi od Njega ne dobijamo nita vie
nego to dobijaju ivotinje. A Bog nas nije stvorio da budemo ivotinje; On je stvorio oveka kao
svog sopstvenog prijatelja. On je stvorio ljude da budu kao On, jer oni i jesu kao On. Mi smo
Njegovo potomstvo, Njegova deca, stvoreni da budemo saradnici, prijatelji i da budemo
povezani sa Njim ne znam kako to da objasnim, kako ne biste dobili pogrenu ideju ali to
treba da bude na uslovima jednakosti; i iako je On daleko nad nama, On ne ini da se oseamo
kao da On silazi ili kao da se udostojio da pria sa nama; i kada odemo na Nebo, iako emo moi
kroz itavu venost da budemo svesni da je On beskrajno iznad svakog drugog bia u svemiru,
mi neemo oseati uzdranost da Mu pristupimo, nita vie nego to bismo osetili u prisustvu
naih zemaljskih roditelja. Biemo kao dete koje dolazi svom ocu, bez ikakve rezerve i
ogranienja. To je ono za ta nas je On stvorio.
A sada, ako ste vi zadovoljni idejom da On ne bi trebalo da nam da nita vie od svog ivota
nego to daje ivotinjama, onda naa sposobnost rezonovanja postaje poput one koju imaju
ivotinje. Oni ljudi koji, kada su upoznali Boga, nisu Ga proslavili kao Boga, nisu Ga potovali,
ve su postali isprazni u svojim razmiljanjima i poludeli, i pretvorili su slavu venog Boga u
49
oblije smrtnog oveka zaboravili su Boga i oboavali su idole, dela svojih ruku. A 115. Psalam
kae o ovim idolima i ovakvim ljudima: Takvi su i oni koji ih prave (stih 8). To jest, kada su ovi
ljudi postali isprazni u svojim sopstvenim razmiljanjima, oni su postali poput bogova koje su
oboavali. Za mene je bila neverovatna pomo da razmiljam da nema toga to dotie
oveanstvo nema toga to mene dotie, nema niega to ja oseam, to me titi, to me
povreuje ili uzrokuje bol, fiziku bol, ili bilo kakvu drugu vrstu bola nema niega ega sam
svestan, ili to utie na mene pa sam nesvestan toga, a da to ne dotie i Gospoda Isusa Hrista.
Ako sam bolestan, svaki bol koji mui moje telo, dotie i Gospoda, i On ga osea, jer da nisam
iv, ne bih mogao to da osetim. To je moja osetljivost, moja oseajnost, moji ivci, ivot koji je u
meni, koji osea bol. On je moj ivot. On to osea. Ima neega u ovome to oveka moe da
podigne i omogui onome ko je slab da postane snaan. Kao to je i Pavle rekao: Kad sam slab,
onda sam silan (jak SSP) (2. Kor. 12,10 arni). Greh koji sam poinio On je osetio vie
nego ja, zato to sam ja uivao u njemu, a On nije. Ja sam voleo taj greh, ali On nije. Njemu je bio
odvratan, ali ga je osetio u celini. Onda ja kaem: Gospode, ja sam ovo uinio; ako e to poneti,
a ti to nosi, samo ga uzmi. Pustite da padne na Njega; On e ga poneti. On je doao u telu Isusa
iz Nazareta, da nam pokae kako e u telu moi savreno da se odupre grehu.
Ne znai mi nita u ovom svetu, niti bilo kome drugom, da gledam u Njega, i vidim kako On
to ini, ako to ne ini u meni. Recimo da pogledamo u Njega kao primer; ali ako je Hristos
jednostavno za nas samo primer u koji treba da gledamo, i mi vidimo Isusa iz Nazareta, kako je
bio dobar, kako je bio drag, kako je bio mudar ako je to sve, ja ne bih imao nadu. To bi bilo
samo obeshrabrenje; ali kada On kae: Evo vaeg Boga, gde mi to treba da Ga posmatramo, u
daljini? Ne, upravo ovde.
Jedno Bie je od poetka do kraja dopustilo Bogu da Ga savreno ispuni. To je razlog zato
je bio tako mudar, i inio samo ono to je ispravno, i mislio samo ono to je ispravno. On je uvek
znao kada da odgovori na pitanja, a kada da ne kae nita. On je bio potpuno ispravan zato to
Ga je Bog ispunio i to je slika upravo onoga to On moe da uini. Sada, On kae da je ista sila i
u mom telu. Re je u tebi, ba u tvom srcu (Rim 10,8 eng. prevod). Dobro. Video sam ta On
moe da uini. Sada u jednostavno da verujem i da Mu dopustim da to uini i u meni; i onda e
se Hristos useliti u moje srce verom a vera je prihvatanje i prisvajanje; to nije izjanjavanje da
se veruje danas, a da se sumnja sutra. Pravednik e iveti verom. Mi ne bismo dugo iveli ako
bismo danas disali, a sutra prestali da diemo.
50
Predavanje br. 9
E. D. Vagoner
Tu istu pouku koju smo imali pred nama jue, i dan pre toga, imamo jo uvek: Vidimo Isusa ili
poruku: Evo Boga vaega; I tako treba da nastavimo, sve dok Ga zaista ne vidimo. itaemo u 2.
poglavlju Jevrejima poslanice, kako bi ovaj deo Pisma bio sve u naim umovima, i kako bismo ga
povezali sa drugim tekstovima, da bismo jasnije videli injenice.
Pretpostavljam da svi ovde izuzetno potuju Boju Re, to jest, kad god Re doe do nas, ne
preostaje nam nita drugo nego da je prihvatimo. Ali prihvatiti ne znai jednostavno klimati glavom
i rei: Tako je. To nije prihvatanje. Neka osoba bi umrla od gladi prihvatajui hranu na taj nain.
Ako mi neko donese hranu i stavi je na sto, i ja kaem: Hvala. Verujem da je to dobra hrana. Izgleda
dobro. Deluje kao najdivnija vrsta hrane. Zahvaljujem se umro bih od gladi, ako nikada ne bih
uinio nita vie od toga. To nije prihvatanje.
Boja Re nam ne dolazi da bismo je gledali, divili joj se ili joj se udili; znatno manje,
naravno, da bismo o njoj raspravljali i analizirali; ve je Boja re ivot i dolazi nam da bi za nas
bila ivot, a mi je prihvatamo samo kada dopustimo tom ivotu da se razvije do najvee punine,
tako da moemo, kroz taj ivot, da imamo sve ono to je Bog spremio za nas.
Mi itamo Pismo, mi vidimo Isusa, koji je uinjen malo manjim od anela, zbog smrtnog
stradanja, krunisan slavom i au; koji je blagodau Bojom trebalo da okusi smrt za svakog oveka.
Ovde imamo itavu priu jevanelja Re je postala telo, razapeta je i ustala u telu. To je jasno
izraeno u tom stihu. Nema sumnje u vezi sa tim.
Svi se slaemo da u ovome jasno vidimo Hrista, razapetog i vaskrslog u telu, zato to Ga vidimo
malo manjim od anela, odnosno, kao oveka. To je Re koja je postala telo. Vidimo Ga kako je
okusio smrt za svakog oveka. To je raspee. Vidimo Ga krunisanog slavom i au. To je vaskrsenje,
podizanje sa desne strane Boga. On je okusio smrt za svakog oveka. Za koliko njih je onda
ponovo primio ivot? Za svakog oveka.
Da bi mnoge sinove doveo u slavu, dolikovalo je Onome za koga i kroz koga sve
postoji (i kroz koga je sve arni) da Zaetnika (Poglavara Karadi) njihovog spasenja
uini savrenim kroz stradanje (patnju Stvarnost). Jer, i Onaj koji posveuje i oni koji se
posveuju, svi su od jednoga. Zato se on ne stidi da ih zove braom. (Jevrejima 2,10.11
SSP)
On se ne stidi da nazove braom koga? Sve za koje je umro. Koji je dokaz da se On nije
stideo da neke osobe nazove braom? Govorei: Objaviu (otkriu) Tvoje ime svojoj brai, a
injenica da kae: Objaviu Tvoje ime svojoj brai pokazuje da su ova braa u kakvom stanju?
Neupueni u to kako se On zove. Oni ne znaju Boje ime. Tako je Hristos na Nebu, gledajui dole, na
jadne, poniene, potlaene ljude na Zemlji, koji ne znaju Boje ime, nazvao ih braom; i u svojoj
ljubavi i iz samilosti rekao je Ocu: Objaviu Tvoje ime njima.
Usred crkve hvaliu te. I opet: Ja u se u Njega uzdati. I opet: Evo ja, i deca koju mi je
51
dao Bog. Imajui u vidu da deca imaju telo i krv, tako je i On uzeo udeo u tome. (stihovi
12-14 eng. prevod)
Zato? Da smru uniti onoga koji ima vlast nad smru (14. stih SSP). Njemu nije
dovoljno da uniti smrt. On mora da uniti onoga koji ima vlast nad smru, to jest, avola. I ta jo?
I da izbavi (oslobodi SSP) one koji su strahujui od smrti celog ivota bili u ropstvu (bili robovi
Karadi) (15. stih arni). Dakle, robovi straha.
Okrenimo se 8. poglavlju Rimljanima poslanice, od 10. stiha:
A ako je Hristos u vama, onda je vae telo mrtvo zbog greha, ali je va duh iv zbog
pravednosti. I ako u vama prebiva (ivi Karadi) Duh koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih,
onda e Onaj koji je Hrista vaskrsao iz mrtvih oiveti i vaa smrtna tela svojim Duhom, koji
prebiva u vama. Tako, dakle, brao, dunici smo, ali ne telu da bismo po telu iveli. Ako po
telu ivite, umreete; ali, ako Duhom usmrujete telesna dela, iveete. Jer, oni koje vodi
Boiji Duh, Boiji su sinovi. Niste, naime, primili duha [kog duha?] robovanja pa da opet
strahujete, nego ste primili Duha usinjenja, kojim viemo: Aba, Oe! Sam Duh svedoi s
naim duhom da smo Boija deca. Pa ako smo deca, onda smo i naslednici - naslednici
Boiji i sunaslednici Hristovi. (stihovi 10-17 SSP)
Mi smo naslednici. Zapazite, imamo ovde dve razliite stvari Naslednici Boji i sunaslednici
Hristovi. Kakva je razlika izmeu nasledstva i sunasledstva? Nema razlike. U tome se nalazi jedna
od najslavnijih pouka koju mi je Bog ikada rekao. Deca i naslednici Boji! Ne znam koliko ljudi je
proitalo ovo u jednostavnom znaenju kao da nasleujemo Boju imovinu. Ali, tekst kae da smo
naslednici samog Boga. Veina nas verovatno ima siromane roditelje; oni uopte ne bi mogli da
nam ostave bilo kakvu imovinu; meutim, uprkos tome, zar nam nisu ostavili nasledstvo? Koja je
prva i glavna stvar koju mi nasleujemo od naih oeva?
(Glas) Ime.
Pa sama titula nije nita, naravno. To su osobine, sklonosti, nain razmiljanja to je ono to
nasleujemo; tako svaka osoba na ovom svetu ima nasledstvo od svojih roditelja. Ve smo proitali u
prvom poglavlju Jevrejima poslanice da je Hristos jedinorodni Sin, da po nasledstvu ima slavnije
ime od anela, da je odraz (prikaz) Njegove slave, a mi smo Hristovi sunaslednici. Dolazimo do
ovoga, ako se samo zadrite na tome. To nam otkriva divnu mogunost. Boji naslednici! Seate se
psalma (16,5) koji kae: Gospod je moj deo nasledstva. Ja Njega nasleujem kroz istog Bojeg
Duha. Kroz venog, boanskog Duha, mi smo uinjeni naslednicima, Bojim naslednicima. ta
onda to znai? Nasleujemo osobine Boga? Da li je to suvie smelo?
(Glas) To je upravo onako kako jeste.
Ja to ne mogu da objasnim, zato to ja ne mogu da razumem Bojeg Duha. Ne mogu da
razumem samo Boje postojanje; ali ovde imamo tvrdnju da smo mi Boji naslednici i Hristovi
sunaslednici. Onda, ta god Hristos prima od Oca, to takoe, kada prihvatimo Njegovog Duha,
nasleujemo i mi u Njemu. Stoga, kakve god osobine, kakvu god prirodu, ta god Sin nasledi od
Oca, mi kao sunaslednici, naslednici samog Boga, nasleujemo u Njemu.
To je tajna, ali je ipak i injenica da smo svi mi primili odreenu prirodu i sklonosti od
naih roditelja. Ovo naslee se spolja vidi u boji kose i oiju, u crtama lica, u naim pokretima i
postupcima. Ovo su naa prava po zemaljskom roenju. A kao to primamo ove zemaljske stvari
52
od naih roditelja, ak i od naeg nebeskog Oca, kroz Duha, primamo Njegove osobine. Ovo je
nae pravo po nebeskom roenju.
Imamo ovu pouku u petom poglavlju Rimljanima poslanice: Jer kao to su neposlunou
jednoga oveka (ta je bila posledica?) mnogi postali greni (19. stih arni). ijim grehom su
mnogi postali greni? Adamovim. Dakle, mi dolazimo na svet greni, zar ne? Nasledstvo koje
dobijamo od svojih roditelja njihove osobine i sklonosti, njihove zle osobine moete videti u bilo
kom detetu. Moete videti oca ponovo u detetu i sva zla koja su njegovi roditelji poinili, i ne samo
otac i majka, ve i deda i baba generacijama unazad. Sva zla koja su inili generacijama utisnula su
taj peat u njih i to zlo je utisnulo svoj peat u nas. Nema potrebe da se raspravljamo o tome. Mi to
znamo. Mi svi prepoznajemo tu injenicu, zato to je, ne sumnjam, obeshrabrujua za mnoge od nas;
i moda smo je esto uzimali kao izgovor za neuspeh, govorei: Ja sam to nasledio. Mi kaemo: Ja
ovo ne mogu da promenim, zato to je to deo moje prirode. Ja sam to nasledio od svog oca ili svog
dede. Uzmite, na primer, sklonost ka piu. Ona se prenosi generacijama. Ona esto dolazi iz
prethodnih generacija, ali se sigurno javlja. Ove stvari nisu izmiljene; one su mi, zar ne? One su deo
naeg bia one nas ine onim to jesmo, i mi to ne moemo da promenimo. Znamo da ne moramo
da pokuavamo da inimo ta zla. Ona se pojavljuju spontano.
A sada, uzmimo ceo stih. Nemamo tekoa sa prvim delom i, ako prihvatimo zakljuak, biemo
sreni:
Jer kao to su neposlunou jednoga oveka mnogi postali greni, tako e i
poslunou jednoga, mnogi postati pravedni. (19. stih)
Kako smo to neposlunou jednog oveka mi postali greni? Mi smo to nasledili. I sada,
ponudom 1 jednog u telu, mi emo biti uinjeni pravednima na isti nain. Imamo kontrast.
Upravo kao to smo doli do toga da budemo jadna, pala, grena stvorenja, isto tako emo biti
uinjeni pravednima. ta je pravednost? Postupati ispravno. Onda e mnogi postupati
ispravno; to je jasno. A kako e mnogi postupati ispravno? Poslunou Jednoga. Pa onda, ako
sam ja uinjen pravednim Njegovom poslunou, ako ja postupam ispravno Njegovom
poslunou, gde je On posluan? U meni. ta ja radim? Putam Ga, potinjavajui se Bojoj
pravednosti. Pre neki dan je proitano nekoliko rei iz jednog svedoanstva i pozvau vas da
obratite panju na jednu reenicu, koja glasi ovako:
Imam Re Gospodnju, jasnu i ubedljivu, da svi koji vide potrebu za organizacijom, moraju i
sami da postanu primer time to e biti organizovani.
ta je sada za nas prva stvar koju treba da razmotrimo? Mi nemamo nita sa tim to drugi rade,
ili to radi generalna organizacija, ve jedina stvar koja treba da nas se tie je naa sopstvena,
individualna organizacija. Kako emo biti organizovani? Kako e se to dogoditi? Da li emo to
uiniti? Da li u ja organizovati sebe? Ne. To je ta ista slika koji smo ve imali. Ja sam iva
organizacija, zar ne? Nije li ovo telo organizovano? Da; razni organi mog tela zajedno funkcioniu u
savrenom skladu, i svaki deo funkcionie. To je organizacija. Oni zajedno funkcioniu savreno, bez
ikakvog sukobljavanja, bez ikakvog odsustva harmonije (usklaenosti), svi su sloni. ta sam ja
uinio da bih se ovako organizovao? Ja sam takav roen. Kako u onda ostvariti tu organizaciju
koju Bog eli da imam? Ponovnim roenjem: tako to u sada postati, ne naslednik svojih
Darom, i to naslednim, kao to to i govori Rimljanima 5,15-19 Videti endnotu u predavanju broj 7. prim. izdavaa
53
zemaljskih predaka, ve Boji naslednik. To je jasno. Da li vam je to jasno? A sada, ta bismo radije
imali, dok ovde prouavamo ta biste vi, kao grupa ljudi, radije imali: da sat vremena svakog dana
provedete ovde u prijatnoj pouci (ne kaem da biste to i dobili, kada bih ja vodio as), ili da, kao
rezultat prouavanja Svetog pisma, budemo organizovani, uinjeni slobodnima? Da vidimo koliko
ovde ima onih koji veruju da ih je Bog stvorio da budu drugaiji od onoga to jesu, i da Bog za njih
ima neto uzvienije i bolje nego to su ikada primili od Njega naime, Njegovu puninu; koji veruju
da ovde neto fali; koji veruju da ovde za nas postoji neto to mi nemamo, nedostatak onoga to nas
ometa u naem svakodnevnom ivotu i u naem delovanju, kako bismo mogli da budemo povezani
sa uzrokom? Hajde da vidimo vae miljenje. Koliko vas misli da je to tako? Koliko vas zna da je to
tako? (Vei deo skupa je podigao ruke)
ini se da je preovladavajue. Zato je to tako? Zato to nismo organizovani. A ta bi trebalo
da uradimo da ostvarimo tu organizaciju? Kako emo je ostvariti? Pokoravajui se Gospodu. Koliko
pretpostavljamo da Gospod eli da ekamo na to? Drugim reima, postoji li vremenski trenutak u
budunosti koji je Bog odredio, kada e svi ovi blagoslovi, i punina blagoslova, doi na nas, tako da jo
uvek ne smemo sve to da oekujemo? Koje vreme Gospod daje oveku? Danas: sada je vreme
prihvatanja. Doi emo do toga kasnije, dok budemo prouavali sledee poglavlje Jevrejima
poslanice. Duh govori danas: Danas ako ujete Njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca (Jev.
3,7.8 arni). Gledajte, brao, da kako ne bude u kome od vas zlo srce koje ne veruje (neverstva
Karadi) (stih 12). Zapazite, ne kae zlo srce krae, zlo srce nasilja, zlo srce bogohuljenja, ve zlo
srce neverstva. Nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kae danas (stih 13). Jedan dan
dolazi posle drugog, ali svaki dan koji dolazi jeste danas, i to je jedino vreme koje Bog daje.
Slavna injenica je, stoga, da ak i danas, ako smo zaista spremni da ujemo Gospodnji glas, mi
moemo, kao pojedinci, da budemo organizovani po Gospodnjem savrenom planu. itamo u
61. poglavlju Isaije:
Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glasove
krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sunjima
da e im se otvoriti tamnica. (stih 1 Danii)
Gospod izgovara tu re sloboda, a kada Gospod neto kae, ta je to (ta nastaje)? Ba to
to kae. Gospod svim zarobljenima kae: Sloboda. ta onda svi imaju? Slobodu. Okovi su
slomljeni i niko ne treba da sedi u ropstvu, zato to mu je DATA sloboda. Zato je svako ko sedi u
ropstvu dobrovoljni rob, dobrovoljni zarobljenik. Niko ne mora da bude vezan. To je dobro.
Gospod je razoruao poglavarstva i vlasti (Koloanima 2,15); da, On ih je razoruao i nadvladao
ih. On je uao u kuu snanog oveka, i svezao ga je, i pokvario njegova dobra, i uzeo mu oklop
u koji se ovaj uzdao. A onda, kada se Hristos u nama povinuje (poslua) zapazite, kada Hristos
u nama poslua koliku mo avo ima nad nama? Nikakvu. Kada dopustimo Hristu da nas
ispuni kroz Duha, tako da budemo ispunjeni svom Bojom puninom, onda imamo vlast nad
svakom neprijateljskom silom (Luka 10,19). ta je na deo? Pokoravanje (potinjavanje).
To isto delo potinjavanja je dovoljno i vama i meni za ostatak naeg ivota. Pokoriti se,
prepustiti se i nastaviti da se preputamo, ili radije, da ostanemo preputeni, dok stiemo nova
iskustva, jeste sve to moramo da inimo; a to e zahtevati sve nae vreme. Ima dovoljno posla za
nas i onda da stanemo i dopustimo Gospodu da nas ispuni svojim Duhom i da radi kroz nas. To
ne znai lenjost; to je pasivna aktivnost, ako tako hoete; to znai biti isto tako aktivan kao to je
54
bio i sam Gospod; zato to e sam Hristos koji ivi u nama, biti upravo onakav kakav je bio kada
je bio ovde na Zemlji.
Zato, radimo! Ima dovoljno posla za nas. Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on
poslao (Jovan 6,29 arni), a verovanje je primanje: A svima koji su Ga primili dao je vlast
da postanu sinovi Boji, onima koji veruju u Njegovo ime (Jovan 1,10 KJV). To jest, verovati u
Hrista znai primiti Ga. Idemo dalje:
Da oglasim godinu milosti Gospodnje i dan osvete Boga naeg, da uteim sve alosne,
da uinim alosnima u Sionu i dam im nakit mesto pepela, ulje radosti umesto alosti,
odelo za pohvalu umesto duha tunog, da se prozovu hrastovi pravde, [za]sad Gospodnji za
slavu Njegovu (da bi On mogao da bude proslavljen KJV). (Isaija 61,2.3 Danii)
Boji Duh se izliva na svako telo, tako slobodno, kao vazduh koji udiemo; ali upravo kao
to ljudi ne putaju vazduh u svoje kue, isto tako ne putaju ni Bojeg Duha. Svaki ovek na
svetu moe da bude ispunjen Duhom. Boji Duh se izliva na svako telo, tako slobodno, i bez
mere za svakoga. Bog eli da mi budemo ispunjeni Duhom, kao to su naa plua ispunjena
vazduhom. Ovo spominjanje vazduha me podsea na stvaranje prvog, savrenog oveka. Bog ga je
stvorio od praha. I ta je udahnuo u njegove nozdrve? Dah ivota. Samo jednostavan dah.
Udahnuo je u njega svoj sopstveni dah, zar ne? Da. Ali ta je bio taj dah? ivot. Bog je udahnuo
svoj dah u oveka i ovek je nastavio da die. Da die ta? Dah ivota. ta je bio taj dah ivota
ta mi to diemo?
(Glas) Vazduh.
ta je onda vazduh? To je Boji dah. Kada bismo ovo znali, ne samo fiziki, ve i duhovno, bili
bismo mnogo vie ivi nego to jesmo. itajte u 2. Mojsijevoj 14,21 o vremenu kada su deca Izraela
bila na Crvenom moru:
I prui Mojsije ruku svoju na more, a Gospod uzbi (potisnu) more vetrom istonim,
koji jako duvae celu no, i osui more, i voda se rastupi (razdvoji).
Mojsije je pruio svoju ruku na more, i ta je bila posledica? Gospod je potisnuo more jakim
istonim vetrom, koji je duvao cele noi, i osuio je more i vode su se razdvojile. Kako je to bila
predivna promena, samo malim pomeranjem vetra. Vetar se pomerio tako snano te noi, da se
desilo neto to se nije desilo nikada pre, a ni posle. Ali itajmo nadahnjujue rei Mojsija sledeeg
dana: Od daha nozdrva Tvojih sabra se voda; stade u gomilu voda koja tee (2. Mojsijeva 15,8
Danii). Dakle, onda su vazduh ili vetar dah Bojih nozdrva. Taj dah Bog udahnjuje u nas dan za
danom, svakog minuta, da, mnogo puta u minutu Njegov sopstveni ivot. Vrlo dobro. Kada je Bog
stvorio tog prvog oveka i udahnuo u njegove nozdrve dah ivota, kakva vrsta oveka je on bio?
iv ovek. Da, ali to se tie njegovog karaktera?
(Glas) Dobar.
Gospod Bog je pogledao sve to je stvorio, ukljuujui oveka, i, gle, bilo je veoma dobro. ivot
koji je Bog udahnuo u oveka bio je Bog, i dok god je ovek nastavljao da priznaje da je njegov ivot,
njegov dah, doao od Boga, on je ostajao dobar. Recimo da Ga priznajemo u svakom dahu, kakva vrsta
bia bismo mi bili? Dobra. Ne bismo rekli da smo dobri, ali bi sam Gospod to rekao. Mi nikada ne
moemo da kaemo za sebe da smo dobri, i ne treba to radimo, jer je Gospod jedini pravi poznavalac
55
dobrote, i niko nije dobar, osim onoga koga on nazove dobrim.

Sada dolazimo do poslednjeg dela teksta, navedenog u Isaiji: Da se nazovu drveem pravde,
zasadom Gospodnjim, da bi On mogao da bude proslavljen (KJV). Drvo je organizovano savreno,
zar ne? Svako drvo je organizovano, i to sve po jednom, optem planu, iako ne moete da naete dva
ista. To je Boja beskonana raznovrsnost, ali sve je savrenstvo. A sada, mi treba da budemo nazvani
drveem pravde, Gospodnjim zasadom, da bi On mogao da bude proslavljen. U stvarnom drvetu mi
vidimo ispoljavanje Bojeg ivota, u njegovom izboru odgovarajue hrane. Korenje uzima ono to je
dobro za njega, a odbija ono to nije dobro. Takvo je stanje stvari. ta daje ivot svemu na ovoj
Zemlji? Odnosno, ta je neposredni uzrok? ta je to od ega zavisi sva vegetacija? Sunce. Hristos je
Sunce pravednosti. Mi treba da budemo drvee pravednosti i zato je Sunce koje nas obasjava, Sunce
pravednosti, a to nije tako daleko od suneve svetlosti koju vidimo, tako da nas ona ui tome. I vie
od toga, to je Boja slava. To nas Bog obasjava. Ali sada govorimo jednostavno o svetlosti koja nam
dolazi na ovom svetu. ta je to to je ivot drveta? Suneva svetlost. Ako svetlost ne obasjava drvo,
ono nee rasti. Nee biti ivota tamo. Tako Hristos kae: Ja sam svetlost sveta (Jovan 8,12
arni).
Svetlost je ivot. U njoj (Rei tj. Hristu) je bio ivot i taj ivot je ljudima bio svetlost (Jovan 1,4
SSP). Njegov ivot nam sada dolazi, a ivot je sila. To moete da vidite i na primeru Sunca; suneva
sila svaki dan povlai bezbroj tona vode u nebo. Svetlost je ivot, a sila je u drvetu. Zato drvo raste i
zato je upravo takvo kakvo treba da bude? Zato to prima svaki zrak svetlosti koja sija ka njemu.
To donosi snagu, hranu, svakom delu drveta i utie na to da ono raste. Drvo jednostavno
svakodnevno uzima zrak svetlosti koji mu dolazi. Recimo da i mi uradimo to na isti nain, onda
bismo rasli u drvee pravednosti.
Drvee ne odbija Sunce, nijedan jedini zrak svetlosti, ve sve to mu dolazi rado prihvata i upija,
primajui to u sebe. Ta svetlost je ivot, tako da je drvo savreno organizovano. Takav je sluaj i sa
nama, ako budemo jednostavno pili na izvoru svetlosti, a to je Hristov ivot. Onda e Bog iveti
u nama, i odluivae za nas, isto onako kao to radi sa drvetom. Mi ne znamo nita, ali On e
misliti za nas. ta On kae? Zovite Ga dok je blizu. Koliko je blizu? U ustima i u srcu (Rim.
10,8). Neka bezbonik ostavi svoj put i nepravednik misli svoje; i neka se vrati ka Gospodu, i
smilovau se na nj, i k Bogu naem, jer prata mnogo. Jer misli moje nisu vae misli, niti su vai
putevi moji putevi, veli Gospod (Isaija 55,7.8 Danii). Ako ovek ostavi svoje puteve i svoje
misli, ta onda ostaje od njega? Nita.
Kakvi onda treba da budu nai putevi i misli? Boji. Mogu li ja da inim onako kako je Bog
inio? Ne. Mogu li ja da dovedem sebe do toga da mislim Bojim mislima? Ne. Ali On e
misliti u nama upravo onako kako On eli da mi mislimo. On nee za nas misliti tako
beskonane misli, kao to misli za sebe, jer nas nije stvorio beskonanima; ali mislie u nama sve
ono to eli da mi mislimo, i delovae u nama savreno da hoe i ini kako je Njemu ugodno.
Tada emo biti organizovani, ponovo organizovani, nainjeni novima. To je Boje razmiljanje i
delovanje u nama. Jue smo proitali: Jer iako su Boga poznali (upoznali SSP), nisu ga kao Boga
proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoe u nitavnu varku (zaludee eng.
prevod), te potamne njihovo nerazumno srce (Rim. 1,21 arni). Jer oruje nae borbe nije
telesno, ve silno od Boga, da rui tvrave; odbacujemo mudrovanje i svako uzviavanje koje se
podie protiv poznavanja Boga, i zarobljavamo svaku pomisao za poslunost Hristu (2. Kor. 10,4.5
eng. prevod). Mudrost ovog sveta je ludost pred Bogom. I onda, kada ljudi razmiljaju svojom
glavom, ne pokoravajui se savreno Bogu, kako bi On mogao da misli u njima, do te mere su
56
ludi, bez obzira koliko su nauili. Ali kada ovek preda duu i telo Bogu, Boji Duh e oboriti ta
ljudska mudrovanja, koja nisu nita drugo nego prazna uobrazilja i sama Boja mudrost e se
pokazati. Kada bi Bog mislio u svakome od nas koji smo se okupili na Generalnoj konferenciji,
da li bi bila nainjena neka greka? Da li bi tu bilo nekog nasuminog dela? Ne. On bi mislio isto
u svima nama. Svi su stvoreni razliiti. On nije stvorio dva ista drveta u umi, niti je stvorio dva
ista oveka; ali sa Bojim razmiljanjem u svakom od nas, ne bi bilo nikakve ljudske mudrosti,
ve samo mudrosti Bojeg Duha. Onda bi sve bilo uinjeno ba kako valja i nita ne bi bilo
uinjeno onako kako ne treba. Nalog nama je jasan: Ako ko govori, neka govori kao rei Boije
(1. Pet. 4,11 arni). Kada? Da li samo onda kada ustane i svedoi na skupu? Zar ne isto tako i
kada se zauzima na poslu? Svakako; jer nema granice. Onda, naravno, moramo da govorimo
drugaije od onoga kako smo govorili, jer moramo da priznamo da smo ranije mnoge stvari
izgovorili nasumice. Koliko esto ujemo brau kako, kada nisu sigurni u vezi sa nekim postupkom
ili predlogom, kau: Delovali smo u skladu sa najboljom svetlou koju smo imali. ta je najbolja
stvetlost koju smo imali? To je Hristos, svetlost sveta, Boja mudrost; i On kae: Ko ide za
mnom, nee hodati u tami, nego e imati svetlost ivota (Jovan 8,12 SSP). Onda ko god prati
apsolutno najbolje svetlo koje ima, ne treba nikada da ima sumnju.
A sad jedno pitanje: Poto je mogue da imamo takvu sigurnost, ne preuzimamo li veliku i
stranu odgovornost kada se usuujemo da idemo napred u onome to zovemo Gospodnjim delom,
ne znajui sa sigurnou da je sam Bog onaj koji to ini. Da li se usuujemo da to inimo na ovoj
Konferenciji? Neemo li radije prepustiti Gospodu da nas organizuje, ispunjavajui nas svojim
Duhom? Tada e Hristos biti naa mudrost i naa snaga, kao i naa pravednost.
57
Predavanje br. 10
E. D. Vagoner
Doli smo do zavrnih stihova 2. poglavlja Jevrejima poslanice; ovde smo proitali:
Poto su deca od krvi i mesa, i on je uzeo udela u krvi i mesu (stih 14 SSP).
Zato? Da bi unitio onoga koji ima vlast nad smru. I ta da uini? Da oslobodi (izbavi).
Koga da oslobodi? One koji su celog ivota bili u ropstvu. A ta je bilo njihovo ropstvo? Strah; oni
su bili preplaeni, uasnuti. Ko je onaj koji ima vlast nad smru? Sotona. Kako on ide okolo? Kao
lav koji rie. Postoji neto zastraujue, uasavajue u vezi sa rikom lava. On zastrauje i dri ljude u
ropstvu svojom rikom. ta donosi smrt? Greh. Kako greh donosi smrt? Da li je podigne i nosi kao
neto odvojeno od sebe? Tada pouda zane i raa greh, a uinjeni greh raa smrt (Jakov 1,15
arni). Dakle, greh nosi smrt u sebi samom, jer je greh smrt. Strah je ono to oveka dovodi do
ropstva. Hristos je umro da bi mogao da oslobodi od ega? Od straha od smrti.
Zato, brao sveta, zajedniari zvanja nebeskoga, gledajte ([u]poznajte Karadi;
razmiljajte KJV; upravite svoje misli arni) na apostola i prvosvetenika koga mi
priznajemo, Isusa (Jev. 3,1 D. Stefanovi).
ta je konkretna stvar koju treba da razmotrimo kada je On u pitanju? On je veran. On je
patio, bio iskuan, ali je bio veran Onome koji Ga je postavio. Treba to da mislimo o Njemu u tom
izvetaju. To je ista misao koja je izneta u 12. poglavlju (stihovi 3 i 4), gde pie:
Razmislite, naime, o njemu, koji je od grenika podneo takvo protivljenje protiv sebe,
da ne malakete i ne klonu due vae. Jo se niste do krvi usprotivili. (arni)
Razmislite o Njemu, da se ne umorite i da ne klonu vae due. A sada, ako smo morali da
razmiljamo o Hristu, jednostavno onakvom kakav je bio pre 1800 godina, kada je bio iskuan i nije
se predao, ve je bio veran ako je trebalo jednostavno da gledamo Njegov primer i da pokuamo da
oponaamo taj primer, ne bismo li postali umorni i klonuli?
Kako uopte moete biti kao On?
(Glas) Gledanjem se preobraavamo. (videti 2. Korinanima 3,18)
ega je On uinjen zajedniarem?
(Glas) Tela i krvi.
Kome je on bio nalik? Svojoj brai i to u svemu. I gde je On jo uvek?
(Glas) U naem telu.
I Re je postala telo i nastanila se meu nama (Jovan 1,14 SSP). Kada je Re prestala da bude
telo?
(Glas) Bio je stvoren takvim; a ta god Bog uini, to e biti zauvek.
Vrlo dobro. Re je postala telo, i patila je. Imamo jedan savren primer za to u telu, bez
ikakve mane, jednostavno da pokae ta je Bogu mogue da uradi u telu. Sada itamo da je On
patio, bio iskuan. Ima jedan stih koji mi pada na pamet, 1. Petrova 4,1 (Sinod SPC):
58
Kada, dakle, Hristos postrada za nas telom (u telu SSP), i vi se tom misli naoruajte.
Kako moemo da se naoruamo istom milju? Re nam kae: Neka u vama bude ova misao
(um), koja je bila u Hristu Isusu (Filibljanima 2,5 eng. prevod). Samo neka bude tako. To je jedno
od tih Neka bude, jedna od Bojih rei stvaranja. Gde nalazite tu re prvi put? Prvo poglavlje 1.
Mojsijeve: Neka bude svetlost. Neka se skupi voda. Neka zemlja pusti iz sebe travu. Neka po
vodi vrve (ive due) u izobilju. I ta je uvek sledilo? I bi tako. Dakle, kada imamo Boju Re:
Neka u vama bude ova misao, ta e biti ishod ukoliko to prihvatimo kao Boju Re? Bie
tako. Ja kaem: Gospode, ak i da je tako, neka bude; i tako jeste. To nije jednostavno neki oblik
govora. Imajui onda u vidu, Kad je, dakle, Hristos postradao telom, naoruajte se i vi istom tom
milju, jer ko je postradao telom prestao je da grei, - da preostalo vreme ivota u telu ne proivite
vie po ljudskim poudama (eljama Karadi) nego po Boijoj volji (1. Petrova 4,1.2 arni).
Mi se moda, dok govorimo o ovome, oseamo kao to su se nekad oseali Jevreji, u odnosu na
Hristove rei: Ovo je tvrda beseda (govor SSP)! Ko je moe sluati? (Jovan 6,60 Bakoti). Jer
ko je postradao telom prestao je da grei, - da preostalo vreme ivota u telu ne proivite vie po
ljudskim poudama nego po Boijoj volji. Naravno, zavisi od neijeg uma da li je to eljen poloaj
ili ne. Ja mogu da govorim za sebe, da ja zapravo znam mnogo o vremenu kada uopte nisam
smatrao poeljnim da ostavim greh. Nakon toga, nisam eleo da greim ba mnogo, ve samo malo.
To je delovalo u redu; mislio sam da to elim; to mi je prijalo. Nisam eleo da budem ba lo grenik
u stvari, nisam uopte eleo da me zovu grenikom; ali nisam eleo ni da ostavim greh. Ovo je
moje javno priznanje. Ne znam da li bi iko od vas to ponovio ili ne.
(Glasovi) Ja bih.
A ovo je put kojim se to (da se ne ivi po ljudskim poudama nego po Boijoj volji prim.
izdavaa) moe postii, ako neko smatra da je to vie nego poeljno. Ako neko ne misli da je to
poeljno, on to, naravno, nikada nee postii. Hristos je stradao, bio je iskuan i u mogunosti je
(zato) da pomogne onima koji su u iskuenju. Ko god naorua sebe istom milju, putajui je da
bude u njemu i ko tako jako udi da bude osloboen od greha, da je spreman da u toj borbi
podnese stradanje u telu, moe da prestane da grei. Hristos je za nas stradao u telu i bio je
iskuan. To e rei, Njegov otpor grehu je bio tako stvaran, tako silan, a greh sa kojim se suoio i
kojem se odupro bio je tako snaan, da je to iscrpelo svaku ilu Njegovog tela, samo Njegovo
postojanje. Kako se odupro? Verom. On se borio greh u telu je bio ono to je prouzrokovalo
da strada u telu.
Proitajmo sada Isaiju 40,1.2: Teite, teite moj narod, govori Gospod. Evo poruke utehe.
Spominjali smo ranije ovo poglavlje nekoliko puta i utvrdili da je njegova primena sada, zato to
sadri poruku koja treba da pripremi put Gospodnji kada bude doao sa platom. Tako primenite na
nas ove rei: Teite, teite moj narod, govori Gospod. Govorite Jerusalimu, doslovno: govorite srcu
Jerusalima, to jest, tako da oni razumeju, i javljajte mu da se zavrio njegov rat, da mu se bezakonje
oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje duplo, za sve svoje grehe (KJV). ta je on dobio duplo?
Milost; zato to, kada Gospod oprata grehe, daje blagodat da oprosti, On to ne meri tako da
odgovara tanoj veliini i potrebi. Ne, gde se umnoi greh, tamo se jo vie umnoi blagodat
(Rimljanima 5,20). Toga ima vie nego dovoljno. Vratite se svom Bogu i On e se smilovati; kao to
tekst kae, jer prata mnogo. Javljajte mu da se zavrio njegov rat. Evo neega to treba da se
kae ljudima Va rat se zavrio. Da li to znai da ljudi sada mogu da sednu i opuste se? O, ne;
daleko od toga; to podrazumeva akciju. To podrazumeva prihvatanje pobede koja je ostvarena.
Hristos je zavrio rat; ta onda treba da radite? Radujte se u njoj. Kako moete da se radujete u
59
njoj? Verom. Dakle, ta se misli time prihvatanjem pobede u Njemu? Mi dobijamo pobedu,
zato to je Njegova pobeda naa pobeda. Njegova pobeda je naa pobeda, zato to ju je on
ostvario za nas, i mi od nje dobijamo korist doputajui Mu da ivi u nama u svojoj punini.
Neprijatelj je nemoan protiv Hrista u nama, isto koliko je bio nemoan i protiv Hrista pre 1800
godina.
Hristos je ostvario pobedu potpunu, savrenu, apsolutnu. On nije zgreio. On nije znao za
greh u smislu da ga poini; ali znao ga je u njegovoj sili. Hristos zna silu greha bolje nego iko u
ovom domu, zato to se On suprotstavio do krajnjih granica, a mi nismo. Kada se neko odupre
grehu do krajnjih granica, on e (spo)znati silu greha kao da je nije znao nikada ranije, zato to,
ako on dopusti da bude savladan (grehom), on nikada nee znati njegovu silinu; ali kada pone
da se odupire grehu do krajnjih granica, on e znati njegovu punu snagu. Hristos poznaje tu
silu; on je izvojevao potpunu pobedu, nadvladao je poglavarstva i vlasti, i uzeo oruje od
neprijatelja. Ako smo mi u ropstvu, u ropstvu ega smo, onda? Greha. ta je to to nas stavlja u
ropstvo? Strah. Nema potrebe za tim, zato to je objavljena sloboda, a kada Gospod objavi
slobodu, sloboda je tu. Gospod stoji i vie zarobljenima: Sloboda. Kada Gospod vie:
Sloboda, sloboda je tu. Ali kome je sve On objavio slobodu? Svima koji su u okovima. Hristos
je doneo slobodu, apsolutnu slobodu. Ljudi su robovali grehu; Hristos je doneo apsolutnu
slobodu od greha svakom pojedincu na svetu; i On je uzeo onoga koji je imao silu greha, tvorca
greha, zaetnika greha i nadvladao ga, napravio od njega primer; tako on uopte nije imao mo
u Hristovoj blizini. Koliku mo sa (nad) Hristom ima sotona? Nema uopte. Njegova mo je
nestala. U bilo kom susretu sa Hristom on nema uopte mo. On je bespomoan.
Evo nadmetanja, evo bitke; dve skupljene vojske; evo je jedna vojska dobro naoruana; to
jest, oni imaju pristup najboljem oklopu, njihovi magacini su puni, oni su dobro opremljeni i
sve je savreno. Druga vojska nema nita i oni su zaplaeni, poraeni. ta biste mislili o ovoj
dobro opremljenoj vojsci kada bi dozvolila da je ova druga vojska zarobi? Bila bi veoma luda.
Poruka je da je rat u svakom pojedinano zavren, voen je i dobijen je, potpuno. To je neto
u ta treba da verujemo. Ako u to verujemo sve vreme, ko e biti dovoljno glup da bude poraen?
Da li pretpostavljate da li je mogue da bi bilo koji ovek, verujui i znajui da je neprijatelj sa
kojim je morao da se bori bio potpuno poraen, bio zarobljen od strane njega? Ne bi.
A sada se naoruajte istom milju (umom prim. izdava). avo je savreno upoznao
Hristovu silu. On se borio protiv nje, poznaje je. On savreno dobro zna da ne moe da utie na
Njega ni u najmanjoj sitnici. Onda, kada je avolu pokazano da razume da smo naoruani
Hristovim umom, da smo se obukli u Njega, on e znati da ni u emu ne moe da utie na nas.
Ne mislim da kaem da e avo otii i da se nikada nee vratiti, zato to on ima mnogo iskustva sa
ljudskim rodom, tako da zna, ako ih jednom nae na strai, verovatno ih sledeeg puta nee nai. Jer
ovako stoje stvari sa nama: kada ostvarimo jednu pobedu, mi smo toliko ushieni zbog toga da
poinjemo da provodimo sve svoje vreme razmiljajui o tome i onda izgubimo sledeu. Mi mislimo:
Sad mi ide prilino dobro. Nauio sam kako to da radim; sada mogu da pobeujem sve vreme; ja sam
dobro. Ali da li smo dobro? Ne; nisam ja taj koji je ostvario pobedu, ve Hristos. Mi nemamo
pravo da preuzmemo zasluge na sebe. Nijedan ovek ne moe nikada u svom hrianskom
iskustvu da kae da je bolji nego to je bio nekad; ali moe da prizna Hristovo prisustvo i silu u
sebi i da Njemu da slavu. Recimo da ostvarim pobedu Hristos je taj koji je to uinio; to nisam bio ja.
Ja to ne bih mogao da uinim; ali to je uinjeno. Poto je delo u potpunosti Boje, nijedan ovek ne
60
moe da se hvali time. Mi ne treba da nastavimo se osvremo i gledamo koliko smo napretka
ostvarili, ve da nastavimo da gledamo napred i nagore, da vidimo koliko jo veih stvari Bog
ima da nam pokae.
A sada, to se tie naoruavanja sebe istim umom (milju). Neka u vama bude ovaj UM
(Fil. 2,5 KJV). To jest, neka sam Hristos bude u vama; neka Hristos stanuje u vama. to se tie
ovih rei: Teite se, okrenite 14. poglavlje Jovana, 16-18. stih (arni): I ja u moliti Oca, pa e
vam dati drugog pomagaa - uteitelja. Ta re uteitelj potie od iste grke rei koja se koristi u 1.
Jovanovoj 2,1: Ako [ne]ko zgrei, imamo zastupnika kod Oca. Ta re zastupnik je identina rei
uteitelj. Tako bi taj stih trebalo proitati: Ako ko zgrei, imamo zastupnika kod Oca, Isusa Hrista,
pravednika. Sada se vratimo odlomku u Jovanovom jevanelju: I ja u moliti Oca, pa e vam dati
drugog pomagaa - uteitelja da bude sa vama doveka, Duha istine, koga svet ne moe da primi, jer
ga ne vidi i ne poznaje; vi ga poznajete, zato to boravi kod vas i bie u vama. Neu vas ostaviti
sirotne (neuteene KJV), doi u k vama. Hristos kae: Neu vas ostaviti sirotne: doi u k vama.
Kada On misli da e doi?
Stareina A. F. Ballenger: Kada je govorio o tome, kada je to mislio?
Pa, moemo da odgovorimo na to. To je znailo isto onima koji su tada uli, kao to znai i
nama. Isto ono to je izgovoreno njima, govori se i nama, jer je ta Re iva Re. Kada e Hristos
doi, kada dolazi i kako to dolazi nama, prema svom obeanju? Duhom. Hristovo obeanje da e
poslati Svetog Duha bio je dokaz Njegove tvrdnje da nas nee ostaviti kao usamljenu siroad, ve
e doi k nama. Duh je, onda, Hristov zastupnik na Zemlji i Hristos dolazi i stanuje u nama
Duhom. On kae: jer e uzeti od mojega i javiti vam (Jovan 16,14 arni). Mi smo dobro
obezbeeni (opskrbljeni) utehom. Imamo Uteitelja kod Oca, Isusa Hrista pravednog; to omoguava
otvorenu komunikaciju na drugom kraju veze; i mi takoe imamo drugog Uteitelja kod sebe, da
stanuje u nama zauvek, to jest komunikacija je otvorena s obe strane veze. Jer Kroz njega i jedni i
drugi, u jednom Duhu, imamo pristup Ocu (Efescima 2,18 SSP). Duh koji stanuje u nama
dovodi samog Hrista da stanuje u nama; i onaj u kome Hristos stanuje Duhom, naoruan je
istim umom (milju) kojim je i Hristos bio naoruan, zar ne?
Pitanje: Ova dva Uteitelja se slau, zar ne?
Naravno da se slau. To je sve ista uteha; jer je ona tu posredstvom drugog Uteitelja kojim
Hristos stanuje u nama. Da li verujete u to?
(Glas) Da, tako je.
Kako znate da je tako? Svet ne moe da Ga primi, ali Ga vi poznajete. Kako Ga poznajete?
zato to boravi (stanuje KJV; stoji Karadi) kod vas i bie u vama. Kada je Hristos u nama
postao pravednost, ta je ta pravednost? Odsustvo greha; Jer ta ima pravda (pravednost)
zajednikog s bezakonjem? (2. Korinanima 6,14 Bakoti). Onda je Hristos u nama postao
osloboenje (izbavljenje) od greha; da li nameravamo da Ga prihvatimo kao takvog? Meutim, to
nije sve. On je u nama postao mudrost. ta ima zajedniko mudrost sa neznanjem? U kom (Hristu)
je skriveno sve blago mudrosti i znanja (Koloanima 2,3 arni). Isus Hristos je Boja mudrost i
Boja sila. Kako onda ovek moe, ako veruje Gospodu, i ako veruje da je sve ovo za nas kako
moemo (ovo je praktina stvar za nas ovde, kao delegate) kako moemo da nastavimo u
mraku, kao da je to neto to bi trebalo da inimo, jer to nije nita drugaije nego da nastavimo
da ivimo u grehu? Hristos moe da stanuje u naim srcima verom, kako bismo mogli da
budemo ispunjeni svom Bojom puninom. Ovo je dobra stvar. Zato onda ne bismo dozvolili
Bogu da se pokae u nama, zbog svega to On udi da uradi u nama? Setite se da mi ne moemo
61
da kaemo nita sami od sebe, ve je naa sposobnost od Boga (2. Korinanima 3,5 arni).
Dok se ovek dri ovoga, nema uopte opasnosti. Nema opasnosti u istini. Nema opasnosti u
prihvatanju istine. Nikada na ovom svetu nije postojao ovek koji je fanatik zato to veruje u
Sveto pismo.
Imamo obeanje mudrosti. Ne samo da je Hristos naa pravednost, ve je i naa mudrost. Kakva je
onda korist od naeg okupljanja i nagaanja o neemu? Kakva je korist od grupe delegata koji se
okupljaju i koriste svoj ljudsko rasuivanje, a onda svoje zakljuke nazivaju Gospodnjom voljom?
Brao, nema potrebe da se napravi ni jedna jedina greka na ovoj Konferenciji. Nema potrebe da se
uini ni jedna jedina stvar, od prve do poslednje, koja e ikada morati da se povue. Ali bojim se da
e toga biti, jer nikada jo nismo imali Konferenciju gde nije uinjeno nita to nije moralo da se
povue. Poto sam bio odsutan, proitao sam izvetaje sa Konferencije u Biltenu, i video sam da ovo
mora da ide ovde, a ono tamo, a onda, u sledeem broju, video sam obrnute preporuke i tada, kada
je Konferencija bila zavrena i kada smo primili Review, nali bismo da su neke od preporuka bile
ponitene, a druge promenjene, zapitao sam se kakva je korist od troenja toliko vremena na
donoenje prvobitnih odluka. Nikada nije bilo perioda u naoj istoriji kada se nisu pravile greke;
ali to nije razlog zato bi trebalo da nastavimo nasumino. Ako [ne]ko govori, neka govori kao
rei Boije (1. Petrova 4,11 arni). To bi utedelo mnogo vremena na naim odborima. Ko god
govori na ovoj Konferenciji, preporuujui neki plan, trebalo bi najpre da bude tako dobro upoznat
sa Bogom, da zna Njegovu volju za tu konkretnu stvar, a onda e braa to prepoznati kao takvo, i
nee biti rasprave u vezi sa tim. I tako, kada delujemo, mi moemo da znamo da je upravo to ono to
Bog eli da inimo. Kada postoji mogunost da znamo ta bi tano Gospod uradio, kakva strana
odgovornost lei na oveku koji ide napred i ne zna. Ako kaemo da ne znamo kako da govorimo
kao rei Boje, On nam kae da e On izliti svog Duha na nas i otkriti nam svoje rei. ta je onda na
nama da uradimo, brao?
62
Predavanje br. 11
E. D. Vagoner
(Ponedeljak popodne, 22. februar 1897)
Jevrejima 3,1-6: Zato, brao sveta, zajedniari zvanja nebeskoga, gledajte na apostola i
prvosvetenika koga mi priznajemo, Isusa, koji je veran svome stvoritelju, kao i Mojsije to
je bio u svemu domu njegovu. Jer ovaj je udostojen vee slave od Mojsija - kao to veu ast
od doma ima onaj koji ga je sagradio. Svaki dom, naime, neko gradi, a Bog je sve sagradio. I
Mojsije je, dodue, bio veran u svem domu njegovom kao sluga - za svedoanstvo onoga to
je imalo da se kae, a Hristos je kao sin nad svojim domom; mi smo njegov dom, ako
pouzdanje i slavnu nadu (do kraja vrstu) odrimo (kombinacija prevoda D. Stefanoviarni).
Posvetiemo nekoliko trenutaka tome da vidimo ta tekst kae. Koga treba da pogledamo?
Hrista, poslanika i prvosvetenika naeg zvanja. Koja je bila Njegova osobina? Bio je veran. Poput
koga je bio veran? Poput Mojsija. To je bila dobra preporuka za Mojsija. Kome je bio veran?
Onome koji Ga je postavio. A ko je bio Onaj koji Ga je postavio? Bog, Otac. A Mojsije je bio veran
gde? U svem Njegovom domu. U ijem domu? Bojem domu. U kom svojstvu je bio veran?
Kao sluga. U kom svojstvu je Hristos bio veran? Kao sin. Nad ime? Nad svojim domom. Nad
ijim domom je Hristos sin? Nad Bojim domom. Ne nad svojim sopstvenim domom, ve nad
Bojim domom, istim domom u kojem je Mojsije bio veran. U Revidiranoj verziji re sopstveni je
veoma ispravno izostavljena.
Mojsije je bio veran u svem Bojem domu kao sluga, a Hristos je bio veran kao sin. Hristos je
bio veran kao sin nad Bojim domom, a od koga se sastoji taj dom? Od nas; pod kojim uslovom?
Pod uslovom da pouzdanje i radost nade vrsto odrimo do kraja. Vrlo dobro. ta je ono to imamo
ovde, pred nama istaknuto u ovim stihovima? Vernost? Da, Hristovu vernost, to je jedna stvar;
druga stvar je Boji dom. Koliko domova ima Bog?
(Skup) Jedan.
Moemo da zakljuimo da Bog ima samo jedan dom, bez naeg sopstvenog autoriteta (uprave,
vlasti), gledajui ta je Boji dom. ta je Boji dom? Boja crkva. Gde to nalazite? U 1. Timotiju
3,15, nalazimo tvrdnju da je Boji dom crkva ivog Boga. Boji dom je Boja crkva. Koji drugi naziv,
pored crkve, imamo za Boji dom? Telo. Imamo izjavu o tome u prvom poglavlju Efescima
poslanice. Crkva je Hristovo telo. Koliko tela ima? Jedno telo. Ova izjava se nalazi u 4. poglavlju.
Ako je to sluaj, stvar je reena. Dom je crkva, crkva je telo, a postoji samo jedno telo. Koliko onda
domova? Samo jedan dom, jedna crkva. Zato je dom u kome je Mojsije bio toliko veran, identian
onom u kome je Hristos veran. Crkva u pustinji je ista ona crkva koju Bog ima danas.
U 1. Petrovoj 2,4.5 itamo da, dolazei Hristu ivom kamenu, koji su, dodue, ljudi odbacili, ali
je u Boijim oima izabran i dragocen, pa se kao ivo kamenje ugradite u duhovnu kuu da budete
sveto svetenstvo, da prinosite duhovne rtve koje su Bogu ugodne kroz Isusa Hrista (SSP). Kome se
dolazi? Hristu. ta je On? ivi kamen. itali ste o tom kamenu u 28. poglavlju Isaije: Evo ja
stavljam u Sionu kamen, kamen izabrani, dragocen kamen od ugla, tvrd temelj (KJV). Ne samo da
je On kamen od ugla, ve je itav temelj. Jer niko ne moe da postavi drugi temelj, sem onoga koji
63
je postavljen (1. Korinanima 3,11 arni) A ta je to? Isus Hristos. Dakle, temelj je Hristos.
Kada dolazimo Njemu kao ivom kamenu, ta je uinjeno za nas? Pa se (i vi) kao ivo kamenje.
Kakva je priroda tog temelja? To je ivi kamen. Kada bilo ko doe i naseli se na tom kamenu,
kakav to ima uticaj na njega? To ga ini ivim. Svaki kamen koji se stavi na taj kamen postaje iv.
On deli prirodu tog temelja. ivot temelja dolazi i u njega. I vi se kao ivo kamenje ugraujte u
duhovni dom. (1. Pet. 2,5 KJV)
Sada okrenite 2. poglavlje Efescima poslanice i naite prirodu ovog doma. To je kameni dom, ali
takav kameni dom kakav ni vi, ni bilo ko drugi, niste videli da je ikada neki ovek sagradio. U
Efescima imamo drugi deo ove prie:
On je doao i propovedao mir vama daleko i mir onima blizu. Kroz njega i jedni i
drugi, u jednom Duhu, imamo pristup Ocu. Stoga, dakle, vie niste stranci i doljaci, nego
sugraani svetih i ukuani Boiji, nazidani na temelju apostola i proroka, a glavni ugaoni
kamen je sam Hristos Isus. (stihovi 17-20 SSP)
U Bibliji se o domainstvu koje se sastoji od sinova i keri esto govori kao o domu. Govorimo o
Davidovom domu: Nazidani (ste) na temelju apostola i proroka; to jest, na temelju koji su oni
postavili: a glavni ugaoni kamen je sam Hristos Isus. Zapazimo sada da to kamenje postaje ivo
im se stavi na ivi Kamen, tako da je dom iv i umnoava se. U Hristu je sva zgrada sastavljena te
izrasta u sveti hram u Gospodu, na kome se i vi u Duhu (kroz Duha KJV) zajedno uziujete u stan
Boiji (stihovi 22 i 23 arni). To je ista misao koju smo imali jue Hristos stanuje u naim
srcima verom; primanje Bojeg Duha dovodi Hrista u srce. Obeavajui Duha, On kae: Neu vas
ostaviti neutene (sirotne); doi u k vama. I kae u 14. poglavlju Jovanovog jevanelja da, ne samo
ja, ve e i moj Otac doi i nastanie se u tom oveku i ivee sa njim. Tako ovde imamo tvrdnju da
smo zajedno, kroz Duha, sazidani u stan Boji. ta je stan Boji koje je to mesto gde Bog stanuje?
Hram. Dom ili, drugim reima, crkva, telo kao celina, jeste hram Boji. Ali da bi to moglo da bude
tako kao celina, ta je neophodno? ta imamo u 3. i 6. poglavlju 1. Korinanima [sic] 1? Ne znate li
da ste vi hram Svetog Duha? (3,16 KJV) ili, da ste vi hram ivog Boga? (2. Kor. 6,16 KJV).
Odnosno, kada ovo razliito ivo kamenje razliiti pojedinci postaju tako potpuno ispunjeni,
onda je itava gomila ivog kamenja ispunjena i celina postaje hram Boji. Kada se ovo deava, to
jest, u koje vreme? Da li to (tek) u budunosti crkva treba da postane hram ivog Boga, stan Boji
kroz Duha?
(Glasovi) To je sada.
Da li ste sigurni u to? Ne smete da budete brzopleti u toj tvrdnji. Hajde da razmotrimo. Pie, vi
ste. Vi ste uzidani. Da li emo to shvatiti da, nakon to se dom sagradi, Gospod e doi i pregledati
(ispitati) i, ako Mu odgovara, On e se useliti? Ne; On je temelj; On je tu prvi, i dom se gradi na
Njemu, i u Njemu, i kroz Njega, i On je u domu. To je injenica.
A sada, ako smo se svi sloili da je dom Boji, Njegov hram, Njegova crkva, za Njegovo sadanje
stanovanje, da vidimo koje su karakteristike Bojeg doma, Njegovog hrama. U hramu Bojem, kao
Sic je latinska re koja znai time, pa, poput, ili na takav nain. U pisanju se stavlja izmeu uglastih zagrada i obino je
u kurzivu [sic] kako bi ukazala na netaan ili neobian pravopis, frazu, interpunkciju i/ili drugo naglaavajui da je
citirani materijal dosledno reprodukovan iz originalnog citata i ne predstavlja transkripcionu greku, ve je namerno
tako napisan. U konkretnom sluaju, 2 stih je iz 2. poslanice Korinanima a ne kao to je autor pogreno naveo da su
oba citirana stiha iz 1. Korinanima.
1
64
njegova znaajna odlika, jeste Boji presto. Boji presto je u Njegovom hramu, a sam hram je ivi
hram. Ovde imamo hram Boji, ivi dom, sastavljen od ivog kamenja, u kome sam Bog stanuje
svojim Duhom; i vi ste rekli da to mora da bude sada.
Osvrnimo se na 1. poglavlje Jezekilja i zapazimo izjave koje se nalaze tamo, a tiu se prestola
Bojeg (1. poglavlje):
Godine tridesete, meseca etvrtog, petog dana, kad bejah meu robljem na reci
Hevaru, otvorie se nebesa, i videh utvare Boje. Petog dana tog meseca, pete godine od
kako se zarobi car Joahin, doe re Gospodnja Jezekilju sinu Vuzijevom, sveteniku, u
zemlji haldejskoj na reci Hevaru, i onde doe ruka Gospodnja nada njega. I videh, i gle,
silan vetar dolaae od severa, i velik oblak i oganj koji se razgorevae, i oko njega svetlost, a
isred ognja kao jaka svetlost; Isred njega jo kao etiri ivotinje (iva bia engleski prevod),
koje na oi behu nalik na oveka; I u svake behu etiri lica, i etiri krila u svake; I noge im
behu prave, a u stopalu behu im noge kao u teleta; i sevahu kao uglaena bronza. I ruke im
behu oveje pod krilima nad etiri strane, i lica im i krila behu na etiri strane. Sastavljena
im behu krila jedno s drugim; i ne okretahu se idui, nego svaka iae na prema se. I lice
bee u sve etiri lice oveje i lice lavovo s desne strane, a s leve strane lice volujsko i lice
orlovo u sve etiri. I lica im i krila behu razdeljena ozgo; u svake se dva krila sastavljahu
jedno s drugim, a dva pokrivahu im telo. I svaka iae pravo na prema se; iahu kuda duh
iae, i ne okretahu se idui. I na oi behu te ivotinje kao ivo ugljevlje, gorahu na oi kao
svee; taj oganj prolaae izmeu ivotinja i svetljae se, i iz ognja izlaae munja. I ivotinje
trahu i vraahu se kao munja. I kad gledah ivotinje, gle, toak jedan bee na zemlji uza
svaku ivotinju prema etiri lica njihova. Oblijem i napravom behu tokovi kao boje
hrisolitove, i sva etiri behu jednaka, i oblijem i napravom behu kao da je jedan toak u
drugom. Kad iahu, iahu sva etiri svaki na svoju stranu, i idui ne skretahu. I naplaci im
behu visoki strahota; i behu naplaci puni oiju unaokolo u sva etiri. I kad iahu ivotinje,
iahu i tokovi uz njih; i kad se ivotinje podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi. Kuda
duh iae, onamo iahu, i podizahu se tokovi prema njima, jer duh ivotinjski bee u
tokovima. Kad one iahu, iahu i oni; i kad one stajahu, stajahu i oni; i kad se one
podizahu od zemlje, podizahu se i tokovi prema njima, jer duh ivotinjski bee u
tokovima. A nad glavama ivotinjama bee kao nebo, po vienju kao kristal, strano,
razastrto ozgo, nad glavama njihovim. A pod tim nebom behu im krila pruena, jedno
prema drugom, a dva krila svakoj pokrivahu telo. I uh huku krila njihovih kad iahu kao
da bee huka velike vode, kao glas Svemogueg i kao graja u logoru; i kad stajahu, sputahu
krila. I kad stavi sputahu krila, ujae se glas ozgo iz neba, koje bee nad glavama
njihovim. I ozgo na onom nebu to im bee nad glavama, bee kao presto, po vienju kao
kamen safir, i na prestolu bee po obliju kao ovek. I videh kao jaku svetlost, i u njoj
unutra kao oganj naokolo, od bedara gore, a od bedara dole videh kao oganj i svetlost oko
njega. Kao duga u oblaku kad je kia, takva na oi bee svetlost unaokolo. To bee vienje
slave Boje na oima. (Danii)
Ovde imamo najbolji opis Bojeg prestola koji ljudski jezik moe da sastavi. Ako je svako od
nas, ili itavo telo, crkva, hram Boji, onda je, naravno, Boji presto u Njegovom hramu. A kakva je
to vrsta hrama? ivi dom. Kakva je karakteristika Njegovog prestola? To je ivi presto, sastavljen
65
od ivih stvorenja. On je u potpunosti iv. Iz Bojeg prestola dolazi ivot, reka ivota. To je izvor
ivota, beskonanog ivota. Boji presto je ivot, jer isto kao to mi, kada dolazimo ivom temelju,
oivljavamo, tako i sve to se nalazi u Bojem prisustvu mora biti ivo. Njegovo prisustvo daje ivot,
a Njegov presto je ivi presto, jer je Njegov dom ivi dom.
Uzmite 20. stih: Kuda duh iae, onamo iahu (i oni). Ko je iao? iva stvorenja koja ine
presto. Kuda god je duh iao, tamo su ila i ona. Koliko je trebalo vremena naredbi da stigne do njih,
a njima da odu ovde ili tamo? Da li pie ita o izdatoj naredbi? Ne. ta je onda to znailo kuda
god duh iae njihov duh je iao? Kako je to moglo da bude? ta nam to pokazuje? Da je duh,
koji je bio u njima, bio Duh Boji. Postoji samo jedan Duh u svemu. Gde god duh iae njihov duh
je iao, zato to je Duh ivota bio u njima; tako da je Boji presto, moemo rei, iv Njegovim
prisustvom, samim oseajem peckanja (trnaca), aktivan prisustvom Njegovog Duha koji sve
proima. Bog pomisli, on poeli da ode; i istog trenutka, on je tamo; jer mi ne smemo da mislimo o
Bogu kako je zatvoren na jednom odreenom mestu presto je otiao i vratio se kao munja. Oni su
ili ovamo i onamo, ali idui nisu skretali; kuda god je Duh iao, ili su i oni. To je savrenstvo
kretanja. To je savrenstvo organizacije.
ta na Zemlji imamo kao najsavreniju ljudsku organizaciju? Dobro obuena vojska je
najsavrenija organizacija na Zemlji. Uzmite nemaku vojsku, na primer. ovek na jednom mestu
moe da izda nareenje, moe da pritisne neko elektrino dugme i itavo mnotvo trupa e istog
trenutka biti u pokretu. Oni su moda oko baraka, ali e odmah doi na svoja mesta, svaki ovek na
svoje mesto, i marirae na re komande. Tu ete ih videti kako mariraju kao jedan ovek i iznenada
e stati; ili e se okrenuti i ii u drugom smeru, upravo kao da je tu samo jedan ovek. ta izaziva ove
razliite pokrete? Re komande. Kako dolazi do toga da se svi ovi ljudi kreu zajedno kao jedan
ovek? Zbog organizacije. Da, ali obuka se nalazi u sledeem: ti ljudi tamo, u vrstama, obueni
su da su im umovi spremni da sluaju re komande, to jest, kada oficir pomisli na odreenu
radnju, i pretoi svoju misao u re, i im re izae, ta to proizvodi? To proizvodi tu istu misao
u umu svakog oveka u vrsti. Jer ista misao mora da prethodi akciji, to jest, oni misle njegovu
misao, samo je potreban znaajan vremenski period da njegova misao postane i njihova. Ali
njihovi umovi su podreeni njegovom umu.
Pretpostavimo sada da su ovi vojnici jednostavno matali o svojim sopstvenim poslovima, neko
o jednoj stvari, neko o nekoj drugoj da li bi oni bili tako savreno uvebani? Ne, gospodine. Kada
ljudsko telo trenira, ono je spremno, postoji tu neka vrsta otupelosti, sve dok je to u pitanju. Oni su
tu jednostavno kao maine, uopte ne razmiljajui ni o emu drugom; to manje nezavisnosti imaju,
to su bolje maine; a to je sve to ele da budu, kako bi um komandujueg oficira mogao da se stavi u
njih i da se oni pokrenu. On razmilja za njih. Onako kako on misli, tako oni rade. To je savrenstvo
vojne obuke; to je najsavrenija poznata organizacija.
(Glas) Ne, gospodine. Hristova crkva je najsavrenija organizacija na Zemlji, zar ne?
Hristova crkva nije ljudska organizacija. Vojska je najsavrenija organizovana stvar koju ljudski
um moe da zamisli ili dovede do savrenstva. Kada se izgovori re, onda onaj sledei izdaje naredbu
razliitim delovima te jedinice i oni se kreu svi zajedno, savreno i skladno. Ali to je samo jedna
maina, zbog ega tu nema individualnosti; postoji samo jedan um u itavoj vojsci. To se postie
napornim radom napornim i nepredvidivim; i posle vie godina tako neeg, vidi se injenica da je
ovek beskoristan za bilo ta drugo za bilo koji drugi oblik posla. On mora da prima nareenja od
nekog drugog; on je jednostavno maina. To je posledica toga kada se jedan ljudski um potini
drugom.
66
Ali ovde, s druge strane, imamo Boju organizaciju, Njegov dom, savreno telo. Da li u tome
nalazimo da um jednog oveka kontrolie um drugog, kao u vojsci? Ne. Tu imamo um koji
deluje na um; ovde u ovome imamo, to je tano, samo jedan um, ali to je um Boga, Bojeg Duha.
Kuda duh iae, onamo iahu i oni; i idui ne skretahu , zato to je Duh ivota, Duh Boji bio
u njima. To je savrena organizacija. Vi ste rekli da ovo o Bogu koji stanuje u svom hramu, u svom
ivom domu, nije neto za budunost, ve za sadanje vreme. Da li se i dalje drite toga? Da. Drugo
pitanje: Da li vidite neko takvo savrenstvo organizacije bilo gde na Zemlji, gde se ljudi, bez
obuavanja, kao u vojsci, kreu kao jedan ovek? Ne. ta je onda zakljuak?
Hajde da blie razmotrimo ovo pitanje. Imamo dve tvrdnje koje ste vi sami izrekli: rekli ste,
itajui spise o tome kakav je Boji hram, za ta je za Boje stanovanje kroz Duha da je vreme
sada, ve due vremena, naravno, kada bi Bog trebalo da stanuje u svom narodu, u ovom ivom
domu. Proitali smo ovde kakva je karaktaristika Bojeg hrama, kada Bog stanuje u njemu,
prikazano preko pomeranja Njegovog prestola savrene, spontane radnje, zato to je Boji Duh
bio njihov duh. Oni su imali isti Duh, Njegov Duh je prolazio kroz njih, tako da, kada je Duh
pomislio, oni bi pomislili isto. Onda ste izjavili, kao drugo, da nikada na Zemlji niste videli takvo
jedinstvo, takvo savrenstvo kretanja, u bilo kom ljudskom telu.
(Glas) Zar nisu apostoli bili tako jedinstveni u vreme Pedesetnice?
O, da, ali njih nismo videli. Kakav je sada zakljuak? Jednostavno ovaj: Da Bog ne ivi u ovom
hramu u svojoj punini ili mi ne doputamo da se taj hram izgradi u hram kakvim ga On eli. itao
sam jue, ba posle predavanja, jednu izjavu, koji u proitati i vama:
Proroku toak u toku, pojava ivih bia povezanih sa njima sve deluje zapetljano i
neobjanjivo. Ali ruka beskrajne mudrosti vidi se meu tokovima, a rezultat njenog dela je
savreni red. Svaki toak funkcionie u savrenom skladu sa svakim drugim. Pokazano mi
je da ljudska orua trae previe moi i pokuavaju sama da kontroliu posao. Oni
Gospoda Boga, monog Radnika, suvie iskljuuju iz svojih postupaka i planova i
nemaju u svemu poverenja u Njega, u pogledu unapreenja posla.
Kada se to deava da mi suvie iskljuujemo Boga iz naih planova pod kojim
okolnostima? Kada nemamo u svemu poverenja u Njega.
Niko ne bi trebalo da umilja da je sposoban da upravlja onim stvarima koje pripadaju
velikom JA SAM. Bog u svom provienju priprema put, kako bi ljudske sluge mogle da urade
posao. Neka onda svaki ovek ostane na mestu svoje dunosti, da obavlja svoj deo za ovo vreme i
da zna da je Bog njegov uitelj.
I ponovo:
Hristos je dunuo u svoje uenike i rekao: Primite Svetog Duha (Jovan 20,22). Sveti
Duh danas zastupa Hrista u svakom delu velikog moralnog vinograda. On e dati
nadahnue svog Svetog Duha svima onima koji su skruenog (pokajnikog, slomljenog)
duha. Neka bude vie zavisnosti od uspenog delovanja Svetog Duha, a daleko manje od
ljudskih sredstava. ao mi je to moram da kaem da, najblae reeno, neki ne pokazuju da
su u Hristovoj koli nauili lekciju o krotkosti i poniznosti. Oni ne ive u Hristu, nemaju
ivotnu povezanost sa Njim. Njih ne vodi Hristova mudrost, koju im je dodelio Sveti Duh.
Onda vas pitam: kako moemo ove ljude da smatramo nepogreivima u prosuivanju? Oni
67
su moda na odgovornim poloajima, ali ive odvojeno od Hrista. Oni nemaju Hristov um i
ne ue svakodnevno od Njega. Pa ipak, u nekim sluajevima, njihovom prosuivanju se
veruje i njihov savet se ceni kao da je Boja mudrost. To podrazumeva svakog ko na takav
nain nije pokrenut boanskom silom. Kada ljudske sluge izaberu Boju volju, i kada su u
skladu sa Hristovim karakterom, Isus deluje kroz njih i njihove sposobnosti.
Tu imamo upravo ono o emu smo itali ovde u Bibliji. Bog deluje kroz lanove svoje crkve i
njihove sposobnosti, kada su svi potinjeni Njemu. Da li se tako neto ve pokazalo meu nama? Ja
ne poznajem srce bilo kog oveka. Ne kaem da nije bilo mnogo onih koji su dopustili Gospodu da u
potpunosti koristi njih i njihove sposobnosti; ali da li smo, u ovom naem poslu, videli Hrista u
naem malom iskustvu, kako na ovaj nain deluje kroz svoj narod i sposobnosti njihovog uma i tela?
Oni ostavljaju po strani sav sebian ponos, svo ispoljavanje nadmonosti, sve proizvoljne
zahteve i pokazuju Hristovu krotkost i poniznost. Nisu vie oni ti koji ive i deluju, ve je Hristos
taj koji ivi i deluje kroz njih. (videti Galatima 2,19.20)
Na kraju, eleo bih da postavim pitanje: Kakvu praktinu korist emo izvui iz ove lekcije? ta
moramo da traimo da bismo bili Boji savreni hram?
68
Predavanje br. 12
E. D. Vagoner
Evo ja i deca koju mi je dao Bog (Karadi). To je jedan od citata iz 2. poglavlja Jevrejima
poslanice (13. stih). Zavrimo ovu izjavu: Evo ja i deca koju mi je dao Gospod jesmo znak i udo
Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji nastava na gori Sionu. (Isaija 8,18 Danii)
Jue smo kratko razmiljali o Bojem domu, hramu ivog Boga, Bojoj crkvi, Bojoj graevini
nama za Boje stanovanje (prebivanje, obitavanje) kroz Duha (Efescima 2,22 eng. prevod). U
religioznom svetu se u znaajnoj meri razgovara o Stvarnoj Prisutnosti. 1 Postoji takva stvarna
prisutnost, Boja prisutnost, a ta stvarna prisutnost treba da bude u svakom Bojem detetu, kao i u
crkvi. Ta stvarna prisutnost je tu kroz Duha. Kroz prouavanje vizije koju je Jezekilj imao o Bogu i
Njegovom prestolu videli smo prirodu bilo kog mesta u kome Bog stanuje: gde god da je Bog, tu je i
ivot. ak i kada je Bog siao na planinu Sinaj, ona nije mogla da ostane mirna. itava planina se
pomerala. Nije mogla da zadri mir dok je Bog bio na njoj, zato to je tu bio ivot. itav presto je ivi
presto, sastavljen od ivih stvorenja i ona dolaze i odlaze kao munja.
Sada imajte na umu, svako od ovih ivih stvorenja bilo je drugaije od svakog drugog razliita
lica, razliit izgled, razliit oblik i ona su bila poslata okrenuta svojim licima na razliite strane. Ali
uprkos tome, nije bilo nikakve senke, nagovetaja ili pomisli o bilo kakvom odsustvu jedinstva u
njihovom kretanju. Kretali su se upravo kao jedno telo, ovamo ili tamo. Nisu se okrenuli dok su ili.
Zato? Jer gde god duh iae, iahu i oni. Ali kako je moglo da bude tako? Duh ivota, kako
pie, bio je u njima. Dakle, kao rezultat toga, gde god duh iae, iahu i oni, jer je Duh bio u
njima. To smo uporedili sa najveim moguim ispoljavanjem ljudske organizacije na Zemlji
vojskom koja se u celini kree kao da je jedan ovek. Meutim, mora da postoji re komande. Ali
kako to da ti ljudi da taj razvoj, da ta kretanja mogu biti uinjeni, postignuti sa ovim ljudima?
(Glas) Imaju um svog zapovednika.
Da, ali kako su doli do toga? Oni su obueni. Da li su se obuavali odvojeno? O, ne; prvo su
morali da budu dovedeni na jedno mesto, pod komandu jednog oveka. Oni primaju nareenja od
njega, navikavaju se na re komande i onda, stalnom vebom, dolaze do toga da se na re komande
kreu skoro nesvesno.
A sada, Bog ima vojsku na ovoj zemlji, zato to ovde itamo o Poglavaru (Zaetniku arni)
naeg spasenja (Jevrejima 2,10 Karadi). Bog je Gospod nad vojskama. On ima telo na ovoj
Zemlji, ali ne skuplja svu svoju decu na jedno mesto da bi ih obuavao, i nije duan da to uini. To je
prednost Boje organizacije u odnosu na ljudsku, jer, nadalje, svaki ovek u toj ljudskoj organizaciji
mora da gleda u jednog oveka i da prizna njegov autoritet, i da potini svoj um umu tog drugog
oveka. Ali um svakog oveka mora da se potini samo Bogu. Bog je vrhovni; Bog ima iskljuivo
pravo na kontrolu uma svakog oveka, zato to je Boji um jedini istinit, ispravan i mudar.
Razgovarajte o skladu razuma i vere! Oni su toliko udaljeni koliko je mogue da dve stvari budu.
Vera je krajnja besmislica za ljudski razum; to je glupost, potpuna glupost, a ljudski razum je
Stvarna Hristova prisutnost tokom euharistije (priesti) je pojam, koji se koristi u razliitim hrianskim tradicijama,
da se izrazi uverenje da je u euharistiji Isus Hristos stvarno prisutan u onome to su ranije bili samo hleb i vino, a ne
prisutan tek kao simbol, govorna figura prim. prev.
1
69
najobinija vrsta besmislice za veru. Oni nikada ne mogu da se zblie na ovom svetu. Oruje naeg
ratovanja je takvo da obara ljudski razum, robimo (zarobljavamo) svaki razum (2. Korinanima
10,5 Karadi). U ovom tekstu se on naziva zamiljanjem (matom) 2. Dobro je u svakom sluaju,
samo je odgovarajua re razum. Ali ljudski razum je samo izmiljotina, jer nema tu nieg, tako da,
kada ljudski um rasuuje, bez vostva Bojeg Duha, to je samo zamiljanje.
Boji Duh, kada Mu se dozvoli da deluje, obara zamiljanje i sve to se uzdie protiv znanja
o Bogu, i zarobljava svaku misao za poslunost Hristu. Razum se nalazi samo kod Boga i kada
ovek sebe u potpunosti stavi u Boje ruke, da bude kontrolisan telo, duu i duh potpuno
kontrolisan, govorei ja sam samo prah i nemam nita sa sobom, ja pripadam Bogu, neka sada
On bude misao u mom mozgu, neka bude moje kretanje, moje delovanje onda e delovanje tog
oveka biti ispravno i njegove misli e biti ispravne. Prepusti Gospodu svoje puteve i tvoje
namere e biti utvrene. (Prie 16,3 KJV)
Kaem da Gospod ima telo na ovoj Zemlji. On je ovde ostavio, kada je otiao, neku svoju decu.
On je nas ostavio ovde da Ga predstavljamo na Zemlji, kao pojedinci, kao crkva.
Mi dakle vrimo slubu poslanika u ime Hrista, kao da Bog kroz nas govori. Molimo vas u ime
Hristovo, pomirite se s Bogom! (2. Korinanima 5,20 Bakoti)
Mi moemo da kaemo da to inimo, ali mi to uopte ne inimo, osim ako u nama ne postoji
isto stanje koje je postojalo u Hristu. Kao propovednici, mi moemo da stanemo pred skup i da
kaemo: Mi smo poslanici za Boga; i molimo vas u Hristovo ime: pomirite se s Bogom; ali mi to
ne radimo, ako ne zauzmemo isti stav koji je Hristos zauzimao. ta je to bilo? On je dozvolio
Bogu da stanuje u Njemu. U kojoj punini? Jer se je dopalo Bogu, da u njemu stanuje sva
punina (Koloanima 1,19 ari). A elja Duha za nas je:
Da vam da (silu Karadi) po bogatstvu slave svoje da Duhom njegovim ojaa va
unutranji ovek, da se Hristos useli verom u srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i
utemeljeni, da biste mogli razumeti sa svima svetima ta je irina i duina, visina i dubina, i
poznati ljubav Hristovu, koja prevazilazi svaki razum, da se ispunite do potpune punine
Boje. (Efescima 3,16-19 D. Stefanovi)
Kada stojimo na tom mestu, mi smo zaista poslanici za Hrista, i Bog moli ljude preko nas.
Ljudi na ovoj Zemlji mnogo govore o organizaciji. Mi ne moemo da im pokaemo nita po tom
pitanju. Mi nemamo tako potpun i savren sistem organizacije kao to ga imaju Vojska spasa 3 ili
Jezuitski red 4 Rimokatolike crkve. Mi ne moemo da uimo svet bilo ta o tome. U zemaljskim
vojskama postoje organizacija i jedinstvo delovanja, onoliko savreni, koliko mogu da budu. Ljudi
znaju sve o tome, a znaju i kako se to radi. Ali kada Boji ljudi, ovde i tamo, i svuda u svetu, ljudi koji
na poseban nain ispovedaju da su Boji ljudi, koji imaju posebnu poruku da prenesu ljudima
(svetu) kada se oni, kao pojedinci, ispune Bojim Duhom, tako da se slika Bojeg trona preslika
U King James verziji na koju se autor poziva, stoji re imaginations, dok u srpskom prevodu stoji re razum
(Karadi), odnosno svaka misao (arni) prim. prev.
3
Vojska spasa je misionarski pokret koji je 1865. godine osnovao svetenik-metodista Vilijam But. Deluje po uzoru na
vojnu organizaciju i od svojih lanova zahteva prihvatanje njenih uenja, uzdravanje od alkohola i pridravanje vojnih
principa delovanja prim. prev.
4
Jezuiti ili Isusovci, punim nazivom Druba Isusova, jesu rimokatoliki misionarski red, koji je osnovao Ignasio de
Lojola u Parizu 1534. godine. lanovi reda se nazivaju Hristovim vojnicima, a poglavar celog reda nosi titulu generala
prim. prev.
2
70
ovde na Zemlji tada se Bog ustoliio u srcima svog naroda, tako da, gde god da Duh ide, i oni idu;
zar ne mislite da e svet videti neto predivno u tome? Zar Boja deca nee biti znak i udo ljudima?
Kako dolazi do toga? Koja pravila i propise imate kojima se to postie? Nikakva. To e biti
udo. itajmo nekoliko stihova iz 52. poglavlja Isaije:
Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje,
Jerusalime grade sveti; jer nee vie ui u tebe neobrezani i neisti... A sada ta u tu? veli
Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizata; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i
jednako svaki dan huli se na ime moje. Zato e poznati narod moj ime moje, zato e poznati
u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me. Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi
dobre glase, koji oglauje mir, koji javlja dobro, oglauje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj
caruje. Straari e tvoji podignuti glas, podignue glas, i svi e zapevati, jer e oima videti
gde Gospod vodi natrag Sion.
Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod utei narod svoj, izbavi Jerusalim.
Zagali Gospod svetu miicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski
spasenje Boga naeg. (To znai svi mi)
Odstupite, odstupite, izaite odatle, ne dotiite se nieg neistog; izaite ispred njega,
oistite se vi koji nosite sudove Gospodnje. (stihovi 1.5-11 Danii)
Kako dobijamo to oienje? O, znamo to. Priznajemo svoje grehe i krv Sina njegova Isusa
Hrista isti nas od svakoga greha (1. Jovanova 1,7 arni). Vi ste ve oieni reju koju sam
vam govorio (Jovan 15,3 Bakoti), ali ne ako ostavimo re da tavori, zanemarujui je.
Jer neete izai u hitnji (urbi), niti ete ii beei; jer e Gospod ii pred vama, i
zadnja vojska bie vam Bog Izrailjev. Gle, sluga e moj biti srean (razborit KJV). (Isaija
52,11.12 Danii)
To je za mene bilo blagosloveno uverenje zbog ovog poslednjeg: Gle, sluga e moj biti
razborit. Ko je Gospodnji sluga? Vi kaete da je to Hristos. Tano, jer kakav je On, takvi smo i
mi na ovom svetu (1. Jovanova 4,17 arni). Zar nismo i mi Gospodnje sluge? Da li smo mi
jedno sa Gospodom Isusom Hristom? Zar onda ovo obeanje nije za nas? Jer, ta god je za
Hrista, to je i za nas, zato to smo mi Boji naslednici i Njegovi (Hristovi) sunaslednici. Onda
nema obeanja za Hrista, koje on ne prenosi na nas i ne deli sa nama. Gle, sluga e moj biti
razborit. To e biti osobina Bojeg sluge. On e biti razborit. Drago mi je zbog toga, zato to
znam da sam ja jedan od najnerazboritijih osoba na svetu; i kada itam da Bog, kroz veru,
izvlai snagu iz slabosti, onda se radujem zbog ovog obeanja da e moj sluga biti razborit i
drago mi je to Bog moe da ostvari razboritost ak i u meni.
Podignue se i uzvisie se i proslavie se. Kako se mnogi zaudie Tebi, to bee
nagren u licu mimo svakog oveka, i u stasu mimo sinova ovejih, Tako e opet udiviti
mnoge narode, carevi e pred Njim zatisnuti usta svoja, jer e videti ta im nije kazivano i
razumee ta nisu sluali.
Ko verova propovedanju naem, i miica Gospodnja kome se otkri? Jer iznie pred
Njim kao ibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi oblija ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i
71
ne bee nita na oima, ega radi bismo Ga poeleli. (Isaija 52,13-53,2 Danii)
Evo Gospodnje ruke otkrivene pred oima svih naroda kao sile, tako da e svi krajevi zemaljski
videti Boje spasenje; narodi e se zauditi, a carevi e uutati u udu i neverici. Ono to im nije
reeno, o emu ak nisu mogli ni da sanjaju, oni e videti. Videe silu, a da ne vide izvor sile. Videe
monu silu, a ipak nee videti veliku pojavu ili pokazivanje moi. Videe savreno jedinstvo
delovanja, a ipak nijedan ovek nee imati niti zahtevati autoritet.
Dozvolite mi sada da vam skrenem panju na 40. poglavlje Isaije. Pogledajte ta e se jo desiti.
Moemo dugo vremena da prouavamo pre nego to bismo mogli da iscrpimo to 40. poglavlje Isaije.
Ono govori:
Glas je nekoga koji vie: Pripravite (pripremite) u pustinji put Gospodnji, poravnajte u
pustoi stazu Bogu naem. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i
to je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna. (stihovi 3 i 4)
Odnosno, nee biti hvatanja krivina u ovom poslu. Treba da bude savreno pravo i ravno.
Nema obilaenja nikakve krivine, ve to treba da bude uinjeno pravim i ravnim pred nama. Boji
posao je prav posao. On nee neto zaobilaziti, nee pratiti ljude u svim njihovim zaobilaznim
grekama. Nee pratiti ljude gde god bi oni mogli da idu u svom krivudanju i pokuati da ih
razotkrije, ve e ii pravo napred. Gospodnje delo je prav posao. Mi treba da gledamo svoja posla i
da pustimo druge ljude da izvrdavaju. Ovo nam govori istu stvar kao i 52. poglavlje:
Slava Gospodnja e se otkriti i videe ga svako telo, jer e usta Gospodnja govoriti.
(Isaija 40,5 KJV)
A sada lekcija: iji glas se uo u pustinji? Jovana Krstitelja. Ali on nije zavrio svoju poruku,
zato to ona treba da se nastavi sve dok se delo ne dovri dok ne doe Gospod. Pripremite put
Gospodnji (Matej 3,3 arni). On dolazi. Kako dolazi? On dolazi sa jakom rukom (akom), i
Njegova ruka e vladati za Njega. Evo plata je Njegova sa Njim, a Njegovo delo pred Njim (Isaija
40,10 KJV). On jo nije doao. Delo se i dalje obavlja. Glas koji vie u pustinji se jo uvek uje, iako
ne toliko glasno.
Sasvim je jasno, bez daljeg troenja vremena, da je na posao isti kao Jovana Krstitelja.
Pripravite put Gospodu (Karadi). itajmo onda jedan stih iz 3. poglavlja Jevanelja po Mateju:
Tih dana doe Jovan Krstitelj. Propovedao je u judejskoj pustinji, govorei: Pokajte se
jer se pribliilo Carstvo nebesko! A Jovan je onaj o kome je govorio prorok Isaija kad je
rekao: Glas onoga koji vie u pustinji: Pripremite put Gospodnji, poravnajte mu staze.
Jovanova odea je bila od kamilje dlake, a oko bokova je nosio koni pojas. Hrana su mu
bili skakavci i divlji med. K njemu su dolazili ljudi iz Jerusalima, cele Judeje i svih krajeva
oko Jordana. (stihovi 1-5 SSP)
Sada, pre svega, to se tie samog Jovana Krstitelja, kakva vrsta oveka je on bio? ta ga je
odlikovalo? Bio je ispunjen Svetim Duhom. ta, onda, mora da odlikuje one koji objavljuju ovu
poruku, Pripremite put Gospodnji i poravnajte u pustinji put za naeg Boga? Oni moraju da
72
budu ispunjeni Svetim Duhom. ta je vee, poetak neke stvari ili kraj? Kraj. Onda, ba kao to je
sigurno da je Sveto pismo istinito, kada oni koji tvrde da prenose ovu poruku, ponu da je prenose,
kada, sa puninom Duha i Boje sile, oni objave ovu poruku istine, ljudi e se u hiljadama skupiti da
je uju; drugim reima, to e prizvati panju celog sveta i oni nee tu moi nita. Oni e biti
prinueni da je uju. Nee je svi prihvatiti, znamo to. Ali postojae sila koja e privui panju celog
sveta i ono o emu e se priati od najnieg juga do najvieg severa, i svuda po svetu, bie istina o
Gospodnjem dolasku i priprema da se sretnemo s Njim. To e biti stvar koja e zaokupiti panju
sveta. Oni e biti prinueni da priaju o tome, zato to e to biti ono to e im doi sa silom
veom nego bila ta na svetu za ta su uli. Ne kaem da e trajati dugo, zato to kada ide takvom
silom, onda e ljudi veoma brzo odluiti da li e ovim ili onim putem; oni e joj se pokoriti ili e je
odbaciti i vie nee brinuti o tome. To e biti uinjeno; to mora da bude uinjeno. To e biti uinjeno.
itam drugi tekst. Isaija 55:
Oj edni koji ste god, hodite na vodu, i koji nemate novca, hodite, kupujte i jedite;
hodite, kupujte bez novca i bez plate vino i mleko. (stih 1)
Evo neega to se govori nama.
Zato troite novce svoje na ono to nije hrana, i trud svoj na ono to ne siti? Sluajte
me, pa ete jesti ta je dobro, i dua e se vaa nasladiti pretiline... Evo, dadoh ga (onog u
kome je sklopljen savez) za svedoka narodima. (stihovi 2 i 4)
Ko je dat za svedoka narodima? Hristos. Ko je zapovednik? Ko je onaj koji ima autoritet?
Hristos ima autoritet i silu. Dadoh ga za svedoka; za vou. Da li je On prihvaen kao da je lider i
da li je On zapovednik?
(Glas) Jeste.
To ostaje da se vidi. ta radi zapovednik? On izdaje nareenja. A kome izdaje nareenja?
Onima koji treba da primaju nareenja. On izdaje nareenja tako da ona mogu da se razumeju, a
ako je zaista voa i zapovednik ljudima, ta je onda sa Njegovim zapovestima? One se sluaju; i to
odreuje da li je On voa i zapovednik ili nije.
Evo, zvae narod koji nisi znao, i narodi koji te nisu znali stei e se k tebi, radi
Gospoda Boga tvog i Sveca Izrailjevog, jer te proslavi. (stih 5)
Sada zapazite, oni nee dolaziti nama zbog nas, ne zbog nae dobrote, nae slave, zato to mi
nita od toga nemamo, ve e narodi koji nas ne znaju dolaziti nama zbog Sveca Izraelovog
usred Njegovog naroda i zato to je Njegovo prisustvo usred njih proslavilo i njih kao celinu.
Imamo u 60. poglavlju Isaije:
Ustani, svetli se, jer doe svetlost tvoja, i slava Gospodnja obasja te. Jer, gle, mrak e
pokriti zemlju i tama narode; a tebe e obasjati Gospod i slava Njegova pokazae se nad
tobom. I narodi e doi k videlu tvom, i carevi ka svetlosti koja e te obasjati. (stihovi 1-3)
Ista pria se pria u potpunosti. Postoji delo Bojeg naroda. To je put kojim istina treba da ide.
73
Ne pie da e svi ovi carevi, i narodi, i neznaboci koji dolaze, to i prihvatiti, ali znak treba da se
pokae, kao zastava, neto to e po snazi privui panju svakog oveka, od najveeg cara do
najmanjeg seljaka; oni e gledati u to i kada to vide, oni mogu da urade ta ele. To e biti objava
istine svetu. Sada idemo u svet.
A. F. Ballenger (Bolender) Pokrenite raspravu da zadobijete mnotvo.
Da; a mi propovedamo odreene take doktrine. Mi ih otrimo do jednog finog vrha (take),
tako da moemo da ih utisnemo u ljude i da ih (ljude) podstaknemo. Onda kaemo da su imali
istinu; imali su svetlost. Da li su imali istinu? Ne. Oni nisu imali istinu dok nisu videli silu i slavu
Gospoda Isusa Hrista kroz Duha. (Tek) kada im je istina dola na taj nain, tada su zaista imali istinu
i odgovorni su Bogu za to da li je prihvataju ili odbijaju; i nee trajati dugo dok se to ne desi.
Pitam se da li verujete u ove stvari. Zato smo mi ovde, u svakom sluaju? Da sluamo sat ili 45
minuta i onda odemo i moda kaemo: To je bilo veoma jasno danas; to je delovalo da je prilino
jednostavno; to je bila veoma dobra pouka? Brao, koliko e proi vremena pre nego to se
probudimo? Koliko dugo emo se igrati verovanja u Gospoda?
Jue sam itao, veoma uurbano, jer je vreme isticalo, jednu ili dve reenice, i ponovo u
proitati jednu ili dve od njih:
Hristos je dunuo u svoje uenike i rekao: Primite Svetog Duha. Sveti Duh danas
zastupa Hrista u svakom delu velikog moralnog vinograda.
Ali, da li Ga Sveti Duh zastupa u svakome ko tvrdi da radi za Njega, u svakom delu
velikog moralnog vinograda? Pitanje je za mene, kao i za vas.
On e dati nadahnue svog Svetog Duha svima onima koji su skruenog (pokajnikog)
duha. Neka bude vie zavisnosti od uspenog delovanja Svetog Duha, a daleko manje od
ljudskih sredstava. Posebna svedoanstva, br. 3, str. 48.
Govori se o ljudima koji ne prebivaju (stanuju) u Hristu, ne vode ih Hristova mudrost i
dodeljeni Sveti Duh i ne moe im se verovati kao nepogreivima u prosuivanju. Nema oveka
na Zemlji u ije rasuivanje se moe imati poverenja. Samo je Hristos voa; Njemu se moe
verovati. Neka On kroz Duha stanuje u nama, misli u nama, deluje u nama, i tada e postojati
razlika.
Pa ipak, u nekim sluajevima, njihovom prosuivanju se veruje i njihov savet se ceni kao da
je Boja mudrost. Kada ljudske sluge izaberu Boju volju, i kada su u skladu sa Hristovim
karakterom, Isus deluje kroz njih i njihove sposobnosti. To vie nisu oni sami koji ive i deluju,
ve je to Hristos koji ivi i deluje u njima.
Sada vas pitam, da li e u takvom stanju biti nekih greaka ili uinjenih pogrenih poteza?
Ovde, na drugoj strani, itam sledee:
Gospod e uskoro raditi u veoj sili meu nama; ali postoji opasnost od toga da
dozvolimo svojim nagonima da nas vode negde gde Gospod ne eli da idemo.
Ne smemo da idemo daleko, a da ne znamo gde smo. Da li to pie? Ne. Pie: Ne smemo da
napravimo nijedan korak koji e nas vratiti unazad. Onda ne smemo da inimo nita u vezi sa im
smo u sumnji; ne smemo da uinimo neto a da postoji mogunost da emo morati da se vratimo
istim putem. To je jasno i razumno. Veoma dobro. A sada, recimo da postoji neko pitanje ba ovde,
74
na Konferenciji, za koje ne znamo da li je ispravno ili pogreno. Ovo je praktino pitanje za nas. Ovo
je stvar delovanja, odluivanja, imenovanja ili ta god bi moglo da se pojavi za razmatranje. Mi
kaemo da emo uiniti najbolje to moemo, ali nismo apsolutno sigurni da li je to ispravno ili
pogreno. Onda ne znamo nita osim da emo ponekad morati da opovrgnemo tu odluku. Zar nije
bilo bolje da smo znali ili ekali dok ne saznamo? Proitau drugu izjavu:
SAMO BOJI PLANOVI TREBA DA SE SLEDE.
Vi ne treba da ograniavate Sveca Izraelovog, ija je sila od davnina i iji su putevi
neistraivi. Ako oznaite naine kojima oekujete da Bog radi, biete razoarani. Carstvo
nebesko ne dolazi posmatranjem.
Da, ono dolazi upravo na suprotan nain od onog kako ga oekujemo. Kako ruka Gospodnja
treba da se otkrije? Jer iznie pred Njim kao ibljika, i kao koren iz suve zemlje. Ne oekujete da
drvo izraste do bilo koje veliine iz suve zemlje, u pesku. Ali to je nain na koji Gospod radi. Gospod
kae da je Njegova sila takva da on uzima ono nedostojno u svetu, prezreno, da, ono to nije, i svodi
na nitavno (nita) ono to jeste. To je Boja sila. On radi upravo suprotno od naina na koji ovek
oekuje da On radi, suprotno ljudskim planovima i ljudskoj organizaciji; zato to, kao to smo rekli,
ljudski razum i vera su direktno suprotstavljeni.
Treba da ostavite Boga da radi na svoj sopstveni nain, a vi morate da hodate, ne po
gledanju nego po veri. Bog ima posao koji treba da se obavi i to je veoma vaan, svet posao. Nije
mudro pratiti planove koje ste sami smislili.
Onda, da li emo hodati kao mudri ljudi ili kao ludi? Evo neega za svakog delegata ovde, da
razmotri, da bismo svi mi bili na dobitku. Mi se svi slaemo da pred sobom, ovde, u ovim spisima
imamo kakav treba da bude Boji posao.
Koliko puta svedoanstvo kae da Gospod uskoro treba da radi veom silom? Koliko puta smo
mi rekli da dolazi vreme kada e se videti sila Pedesetnice? Da li e to doi? O, da, ali nain na koji
mi radimo podsetie na neto od onog to je jedan stari Baptista iz Kerijevih 5 dana rekao, kada je
govorio o odlasku meu neznaboce. On je rekao: Mladiu, kada Gospod eli da se neznaboci
obrate, On e ih obratiti bez ikakve pomoi sa tvoje ili moje strane. Zar mi zaista ne govorimo da,
kada Gospod eli da radi sa silom da emo se jednog jutra probuditi i nai Ga kako radi sa velikom
silom? Ne znam na koji nain bismo mogli da oekujemo da Gospod radi sa veom silom za nas,
nego taj da se prepustimo u Njegove ruke kao prah. Mi uopte ne znamo nita. Mi smo potpuno
bespomoni. Pustimo Gospoda da ue i da nas iznova izgradi da nas organizuje po svom
sopstvenom, novom boanskom planu, prema modelu boanskog hrama, i da ivi, i deluje, i
misli kroz nas, na svoj sopstveni nain. A kada se to dogodi, bie mona sila. Ako je to istina, i
ako to moe da se dogodi, da li smo onda duni da ekamo deset godina? Ili, da li emo unapred
da planiramo i da obavestimo ljude da emo na sledeoj Generalnoj konferenciji imati
Gospodnju silu? Zar nije sada vreme da Gospod deluje?
Proitau, ako mogu odmah da je naem, jednu izjavu:
Osim ako oni koji mogu da pomognu u tome [to znai svuda komentar govornika]
nisu probueni na oseaj dunosti, oni nee prepoznati Boje delo kada se bude uo
glasni pokli treeg anela. Kada svetlost izlazi da obasja Zemlju, umesto da ustanu da
5
Vilijem Keri (1761-1834), britanski propovednik i misionar i prvi baptistiki misionar u Indiji prim. prev.
75
pomognu Gospodu, oni e eleti da se poveu sa Njegovim delom, da zadovolje svoje

ograniene ideje.
Sada, brao, Gospod nas ne pita da se vratimo u prolost ili da sumnjamo da je On bio sa
nama. On jeste sa nama. Hvala Gospodu to je bio sa nama svih ovih godina; ali to ne znai da je
odobravao sve to smo inili. Bog je bio ak i sa neznabocima. Da li e neznaboci zato rei: Ja
sam u pravu? Da Bog nije bio sa mnom, ja ne bih iveo. Ali zato je Bog bio sa nama svih ovih
godina? Dozivao nas je i molio da Ga pustimo da deluje u nama. On je bio sa nama; zahvalan
sam Mu zbog toga. On je bio sa nama, a poto je sa nama i dalje, brao, dajmo Mu punu kontrolu
nad naim umovima i telima, da deluje u nama na bilo kom mestu gde bi mogao da nas pozove
da radimo.
Rei u vam da e Gospod raditi u ovom poslednjem poslu u velikoj meri van opteg poretka
stvari i na nain koji e biti suprotan bilo kakvom ljudskom planiranju. Meu nama e biti onih koji
e uvek eleti da kontroliu Boje delo (posao), da nameu ak i korake koji e biti preduzeti kako
delo bude napredovalo pod vostvom anela koji se bude pridruio treem anelu u poruci koja e
morati da se prenese svetu.
Ja ne elim da budem jedan od njih, a vi? Kako ete znati kada e se aneo udruiti sa treim
anelom i kada e izai poruka sa glasnim pokliem? Ako nastavimo onako kako smo poeli,
neemo znati. Zar onda nije vreme da zastanemo, zaustavimo se, dok zaista ne saznamo gde smo
i da pustimo Gospoda da nas koristi sada? To je nae pravo i privilegija i zahvaljujem se
Gospodu to ne treba dugo da traje.
Koliko vie znamo, koliko vie bilo ko od nas ovde misli da zna, nego to je znalo 12 apostola,
nakon to su bili lino sa Gospodom tri i po godine? Ako bilo ko misli da zna toliko, neka podigne
ruku. Ili ne mislite tako, ili ste skromni. Koliko vas misli da smo u boljoj mogunosti da osmislimo
planove i da ih sprovedemo, nego to su mogla ona dvanaestorica? Pa ipak, Gospod im je rekao:
sedite u gradu dok se ne obuete u silu s visine (Luka 24,49 arni).
Ako oni nisu znali dovoljno da ponu delo, nakon to su bili sa Hristom i radili ono to mi
nikada nismo radili radili sa silom, isterivali avole, podizali mrtve, izvodili mnoga uda i
imali monija propovedanja nego to je iko od nas imao kaem, ako je bilo neophodno da oni
ekaju dok ih Boji Duh ne ispuni da bi mogli da imaju mudrost da napreduju u delu, ta mi
tvrdimo ako mislimo da napredujemo u delu, a da ne radimo potpuno isto? Nije trebalo dugo da
ekaju, samo deset dana.
A kad doe Pedesetnica, svi su bili zajedno na istom mestu. I odjednom nasta huka sa
neba kao kad duva silan vetar, te ispuni svu kuu u kojoj su sedeli. I pokazae im se jezici
koji se razdelie, kao da su od vatre, pa se na svakog od njih postavi po jedan. Tada se svi
ispunie Duhom Svetim, pa poee govoriti drugim jezicima - kako im je Duh davao da
govore. A u Jerusalimu su stanovali poboni Judeji iz svakog naroda pod nebom. I kad nasta
ova huka, skupi se narod. (Dela 2,1-6 arni)
Kada su dobili Duha, nije im bilo teko da nau zajednicu. Evo ja i deca koju mi je dao Gospod
jesmo znak i udo Izrailju od Gospoda nad vojskama, koji nastava na gori Sionu.
76
Predavanje br. 13
E. D. Vagoner
Na poetku naeg posla ovde, oseao sam se i izrazio sam se ovako da nisam imao srca, kako
god, da nastavim samo obino prouavanje Svetog pisma. Znate da je u prouavanju Boje Rei ivot
i spasenje; ali samo izdvojiti sat vremena, i sedeti ovde, i prouavati odreene rei, a onda opet otii i
vie ne misliti o tome to nisam mogao da podnesem. Ako je to samo obino prouavanje, delovalo
je kao da bi bilo gubljenje vremena, jer mi nemamo ba mnogo vremena da gubimo i znao sam od
poetka da nam je potrebno neto to nemamo. Znao sam da su u Jevrejima poslanici, naroito u
prvih nekoliko poglavlja, ivot i istina, i da se na malo prostora nalazi posebna poruka za ovo vreme.
Preli smo preko odreenog dela, ali nisam imao srca da idem dalje dok nismo prihvatili istinitost
onoga to smo prouavali. Svakog dana je delovalo kao da ne mogu da nastavim; nisam znao ta tu
ima za nas. Ali svakog dana, kad bi dolo vreme za predavanje, Gospod mi je davao poruku. Drago
mi je to smo tu gde jesmo sve dok jesmo. Tako sam ovog popodneva pomislio: ta emo imati?
ta moemo da radimo? I rekao sam Gospodu: Reci mi koja je poruka i da li emo neto imati ili
ne. Onda su se pojavile ove rei: Ja u se uzdati u Njega (Jevrejima 2,13). Ovo je deo naeg
poduavanja o Jevrejima poslanici, rei o Hristu. Jue smo bili dovedeni licem k licu sa injenicom
da Boji Duh treba da obavlja posao, a ne mi; licem k licu sa injenicom da Bog eka da ispuni
svoj narod Duhom, da bismo na Zemlji mogli da obavimo posao onako kako On planira da ga
uradimo. Ima toliko stvari koje treba da znamo, ali zahvaljujem Gospodu to nam nee biti
potrebno mnogo vremena. Meutim, kada primimo Bojeg Duha, moramo da Ga primimo sa
razumevanjem. Mi nismo u stanju u kom su bili uenici, kada se Duh izlio na Pedesetnicu. Mi smo
daleko od toga. Ali onda se zahvaljujem Gospodu to nam nije potrebno mnogo vremena da to
dostignemo.
Narednog leta, posle sastanka u Mineapolisu 1, tamo je bio jedan dobar brat, koga sam prvi put
sreo, koji je na kraju sastanka rekao da je primio pomo i svetlost; da je bio pogreno obaveten, bio
je siguran, u pogledu sastanka u Mineapolisu i u pogledu posla koji je bio uraen, i bilo mu je drago
to je sam mogao da vidi neke stvari; bilo mu je drago da razume i primi opravdanje verom. Onda,
mislei kako je to zvualo kada propovednik kae da je nauio da prihvati opravdanje verom, dodao
je: Naravno, mi smo uvek verovali u opravdanje verom, ali nismo znali ta je to. Dakle, brao,
od tog vremena sam video vie stotina dobrih ljudi koji su verovali u opravdanje verom, ali nisu
znali ta je to, i to meu Adventistima. Ima mnogo onih koji misle da veruju u to, i koji zaista
veruju, koji su to prihvatili samo u odreenoj meri, kao teoriju. Oni su to primili kao novu
stavku u veri. Ne postoji neto kao to je teorija o opravdanju verom. To je injenica, to je sve; i
ima neverovatno malo ljudi koji doputaju toj injenici da ue u njih, to je vredno u svakom
pogledu.
Ove rei koje su mi dole: Ja u se uzdati u Njega pokrivaju itavu oblast. Taj tekst je sve.
Opravdanje verom nije jednostavno neka serija ili niz istina koje treba da se predstave ljudima.
To je itava istina; to je poruka treeg anela; nema nieg drugog. Da li postoji neto na ovom
1
Sastanak u Mineapolisu odran je 1888.
77
svetu to elimo osim pravednosti? Zar to ne ukljuuje sve? Zato to pravednost, kako
razumemo, nije samo neka osobina u ovekovom ivotu; prosto to nije neto (vezano) samo za
Subotu. ta je pravednost? initi ispravno; initi pravu stvar, umesto pogrene stvari to je
pravednost. Ne samo initi izvesnu stvar ispravno, umesto initi to pogreno, ve UVEK initi
pravu stvar umesto pogrene. Zar nije dovoljno jednostavno, dovoljno jasno, ta je to
pravednost?
Od ega se sastoji ovekov ivot? Od njegovih postupaka. ivot jednog oveka se sastoji od
njegovih postupaka; od onoga to on radi. Ako radi ispravno, on je ispravan. Neemo sada ulaziti u
uzrok stvari. Mi razmatramo samu stvar; mi sada ne razmatramo kako, zato ili odakle pravednost
dolazi, ve jednostavno razmatramo tu injenicu i koliko toga ona obuhvata. Ako su ovekova dela
ispravna, on je ovek, pravedan ovek.
Niko da vas ne vara: koji tvori (ini) pravdu pravedan je. (1. Jovanova 3,7 Sinod
SPC)
To je ispravno. Ali ako on deluje pogreno, onda on nije ispravan, to je sve. Ovo su injenice;
jednostavne, jasne, oigledne istine. Nije im potreban nikakav argument. ovekov ivot se sastoji od
postupaka koje on ini. Sve to Gospod izvodi na sud ono to su ljudi uinili. Na koliko toga u
ovekovom ivotu mogu da se odnose pridevi [sic] 2 pravednost i nepravednost? Na svako delo u
ovekovom ivotu. Da li je to jasno? Onda je pravednost verom ili odsustvo toga, nepravednost bez
bilo kakve mogunosti da se oveku pomogne, povezana sa itavim ovekovim ivotom; sa svakim
postupkom, zar ne?
(Glas) Da.
Dakle, to je pravednost. Da li je ovek pravedan i da li moe da bude pravedan i radi ispravne
stvari u nekim aspektima, a onda da grei u drugim aspektima? Ne. Ne; ovek se sastoji od svojih
postupaka i pravednost ili nepravednost je povezana sa svim ovekovim postupcima. Onaj koji ini
pravdu, pravedan je (KJV). Pravedan ovek ini ispravno u svim ivotnim okolnostima i ini to na
pravi nain.
Onda, mi kaemo da prihvatamo doktrinu o pravednosti verom. ta to znai? initi ispravno
verom. Znam da nekima taj jezik deluje kao najlua besmislica, zato to je ideja o pravednosti
verom, naravno, nekima besmislena. Ali mnogi su rekli da je pravednost verom sama po sebi dobra
stvar, ali ne sme da vodi u krajnost. To e rei, pravednost verom je dobra stvar, ali nemojte biti
suvie pravedni; nemojte biti suvie dobri. Vera u Boga je dobra stvar, ali nemojte ii predaleko. Ne
verujte Mu toliko. A sada, da li ova ideja o pravednosti verom do krajnosti 3 znai ita drugo nego da
je pravednost dobra stvar i da je vera dobra stvar, ali da biste mogli da imate suvie toga i da onda
stupite na opasan teren? Ja nita ne zamiljam, ve jednostavno ponavljam ono to sam uo: Vera je
dobra stvar, ali nemojte da idete u krajnost. Brao, koliko vas je pretpostavilo da je fanatizam
jednostavno preterivanje u veri? Neu traiti da podignete ruke, ali siguran sam da sam video dobar
deo onih koji su pretpostavljali da je fanatizam bio jednostavno preterivanje u veri, zar ne? Neki od
njih su sada u ovom domu. Rei u vam da, sve dok se ovek dri ovih rei, Ja u se uzdati u Njega,
sve dok se dri toga, vi ne moete njega uiniti (nazvati) fanatikom, bez obzira koliko pokuavate.
On ne moe biti uinjen fanatinim. Fanatizam se javlja onda kada se ostavi Boja re i zameni
2
3
Ovo nisu pridevi, kako je on rekao, nego imenice prim. prev.

Misli se od poetka do kraja samo verom prim. izdavaa
78
svojim sopstvenim idejama; ali niko u svetu nikada nije bio fanatian zato to je previe verovao
u Boju Re. Mi treba da budemo tako dobro upoznati sa Gospodom, da se neemo plaiti da On
ne moe da upravlja svojim sopstvenim delom (poslom), da ne zna kako to da radi.
Da li je to pogreno navoenje ili prenaglaavanje ideja koje su postojale u umovima mnogih
ljudi meu nama, koji kau da su mislili da je pravednost verom dobra stvar na svom mestu, ali da,
kada doete do stalne (svakodnevne) praktine primene, to nije funkcionisalo? Zar nije tako? To je
bila preovlaujua ideja. Sada, pre svega moramo da razmotrimo da li prihvatamo injenice
pravednosti verom. Da li prihvatamo istinu da nema drugog naina da postanemo pravedni,
osim kroz veru? Da li ima nekog drugog naina da budemo pravedni? Ne. Za svaki postupak u
ovekovom ivotu moe da se primeni termin pravedan ili nepravedan; onda, kada bi neki ovek bio
pravedan, za koliko postupaka u njegovom ivotu vera mora da bude izvor? Za sve njih.
Pravednost verom onda ne znai da je to neto to emo imati u nekom trenutku u svom ivotu, onaj
ba dobar deo, ve kada doe do praktine primene, mi elimo neto bolje.
Vera nije neto to se dri sa strane i emu se podsmeva; vera nije mata (zamiljanje); vera
nije iluzija; vera nije sentimentalnost; vera nije nagaanje; vera je vena injenica. Stoga, ako je
ovek u poslu, i da bio bi pravedan ovek u poslu, taj posao, budui da je delo, mora da se radi
verom. Pravednost verom zato znai da Hristov ivot dolazi da upravlja svime to ovek radi, a
naroito u Bojoj stvari, zato to, zapravo, ako smo hriani, mi ne radimo nita to nije Boja
stvar. Kao hriani mi nemamo dva dela svog ivota; on je u celini hrianski i ako kaemo da
smo dali sebe za Boju stvar, onda nemamo posao koji e biti Boja stvar jedan deo vremena, a
onda da mali deo vremena radimo neto drugo. Stoga, ako smo u potpunosti u toj stvari, u tom
delu, kaem da pravednost verom znai nita manje nego da e sve to se radi, biti uraeno
verom. To znai da e Gospod delovati. To znai da emo se uzdati u Gospoda, tako da emo i
razumeti; jer, verom razume(va)mo.
Re Boja je istinita. ovek je nita. Kada Bog govori, mi treba da prihvatimo Njegovu re.
Nije vano kako ona dolazi, kada ili preko koga, mi treba da kaemo: To je istina. Brao, Bog je
postavio autoritet u crkvi. Taj autoritet je Njegova re osvetljena Svetim Duhom. To je autoritet.
To je jedini autoritet koji postoji. Hristos je voa crkve. Evo, dadoh ga za svedoka narodima, za
vou i zapovednika narodima (Isaija 55,4 Danii). On je voa; mi emo Ga pratiti. Njegova re
je autoritet, i samo ona je autoritet. Kada prihvatimo Boju re, nije vano da li neki ovek na
viem poloaju kae: To ne znai to ili Mi to ne moemo da primenimo; to bi delovalo u
nekom idealnom stanju, ali Bog mora da nas vodi tamo gde smo i to ne moe da se primeni
ovde. To ne moe da se primeni ni tamo.
Sa svim potovanjem prema tom oveku, ja ne verujem ni u jednu jedinu re toga. Znam da re
Boja nije vizija, niti je izmiljotina, prosto rasprena u plave oblake, a onda ni u ta; nego je Boja re
tu da ivimo po njoj. Brao, u toj rei, u svetlosti koju nam Bog daje u toj rei je ono to e nas voditi
u svemu to moramo da radimo u ovom svetu, bez obzira s kojim sposobnostima delovali. U toj rei je
uputstvo za sve to bi trebalo da inimo. Broj onih koji ne veruju u istinu nema ni najmanje uticaja na
istinu. Ako 10000 ljudi ne veruje u istinu, to nju nita manje ne ini istinom. Ako neko drugi to ne
moe da vidi, to je ne ini nita manje istinom koju ja mogu da vidim.
I tako, Boji blagoslov je na nama i Bog je meu nama; i stvari koje je trebalo da znamo, svako
od nas, pre mnogo godina, a nismo znali, i liili smo sebe toga, a kao posledica, bili smo slabi, zato
to nismo prihvatili Boga preko Njegovog Svetog Duha ako samo dobijemo klju, ako samo
dobijemo koren (temelj), ako samo dobijemo tu stvar za sve to je vredno, imaemo venost sada
79
i zauvek. ZAVISNOST OD BOGA JE SVE. Pravednost verom je klju koji e otkljuati sve stvari.
Tako e nas Bog u svojoj beskrajnoj milosti uiti jo malo O, kako je On dobar onome to smo
godinama odlagali; On e nas uiti, a mi emo otii sa ovog sastanka sa Bojom silom, da objavimo
istinu svetu. Dakle, brao, uzdajmo se u Njega.
80
Predavanje br. 14
E. D. Vagoner
Sudei po nekim svedoanstvima koja sam uo, mi smo upravo sada tamo gde bismo mogli da
ponemo da prouavamo neke od stvari preko kojih smo samo prelazili. Naravno, bilo bi mi drago
kada bismo, u vremenu koje nam je dodeljeno, mogli u potpunosti, ili skoro u potpunosti, da
preemo Poslanicu Jevrejima. Ali, jednostavno, ne bi bilo korisno, zbog prelaenja toliko teksta, da
to bude sve. Bila bi velika stvar kada bismo bili u stanju da utvrujemo i usvajamo materiju kako
prolazimo kroz nju. Ali ono zbog ega smo mi ovde, na ovoj Konferenciji, jesu praktini rezultati; ne
da pokaemo da smo prouavali, ve da dobijemo neto to e biti od praktine koristi, to moemo
da ponesemo sa sobom. Ne moete sa sobom da ponesete nita to ne prihvatite u sebe. Ne moete
to da ponesete u svojim depovima, niti bilo gde spolja, ve samo u sebi. Zato to je Boja re ivot.
Ko bi se obavezao da ode napolje i sakupi odreenu koliinu Sunca, tako da bismo mogli da ga
imamo u svojim sobama noas? Ali mogli biste isto tako samo da pomislite da to uradite, kao to
biste mogli da pomislite i o noenju Boje svetlosti ljudima na bilo koji nain osim u vama samima.
Tekst koji smo imali jue glasio je: Ja u se uzdati u Njega (Jev. 2,13). Da li smo nauili tu
lekciju? U koga u se uzdati? U Boga. Ovo su Hristove rei. On kae: Ja u se uzdati u Njega. U
Boga i u koga jo?
(Glas) U Hrista.
Da, ali to je isto. Ali kako to obino ide, ja u se uzdati u Boga i...
(Glasovi) Sebe.
U Boga i jo nekoga, a obino vie u oveka nego u Boga, zato to ne moemo da vidimo
Gospoda. Da li znate da je neznabotvo najjednostavnija i najprirodnija stvar na svetu i da mi
nismo tako daleko od neznaboaca? Ljudi ele da veruju u neto to mogu da vide, a ne mogu da
vide Gospoda, tako da ne znaju o poverenju u Njega. Oni ele da veruju u neto to mogu da vide;
tako ujete ljude koji priaju kao da postoji visoko, izuzetno visoko poverenje u Gospoda onda kada
ne moemo da vidimo ta On radi. Kako predivno poverenje! Neko eli da pozajmi od mene neki
novac i ja mu dam. Ja mu verujem u vezi sa tim, ali ga motrim. On ide u etnju, ja ga pratim. ta to
radi? Ja imam poverenja u tog oveka. On skree iza ugla; ja ga pratim. ta radi? Ja imam
poverenja u njega. On ulazi u kuu; idem i ja, sve dok mogu, i posmatram vrata. ta radi? Imam
poverenja u tog oveka tamo gde ne mogu da ga vidim. To nije poverenje; to je nepoverenje i
sumnja. To je za njega uvreda; ali niko ne pomilja da tako postupa prema nekom oveku. Samo
je Bog taj prema kome se ljudi oseaju slobodnima da Ga uvrede, zato to ne mogu da vide
Gospoda, a On se ne vrea zbog njihovog postupanja, kao to bi ljudi.
Tvrdim da imamo mnogo da nauimo iz ovog teksta: Ja u se uzdati u Njega. Kakve su osnove
stavljanja naeg poverenja u Gospoda? Ako ete poveriti svoj novac nekom oveku, vi se raspitujete o
njegovoj finansijskoj situaciji. Vi elite da znate neto u vezi sa njegovim potenjem. Morate da imate
neke osnove da biste mu verovali. A koju osnovu imamo da bismo verovali Gospodu? On je jak,
On je mudar, On je jai od nas i zna vie nego to mi znamo. On je svemoan i sveznajui. Koliko
ljudi veruje da Gospod zna vie nego to oni znaju? Mi kaemo Gospodu da ne moemo da inimo
nita bez Njega, a onda nastavimo da inimo stvari bez Njega. Mi smo uzeli, kao predmet naeg
81
veroispovedanja, da bez Gospoda ne moemo da inimo nita. Mi svi tvrdimo da verujemo da

bez Gospoda ne moemo da inimo nita, a onda nastavimo i ponemo da mislimo i planiramo,
a da uopte ne uzimamo u obzir Gospoda. Koliko u tome ima smisla?
Imamo lekciju o poverenju u 50. poglavlju Isaije. Da bismo pokazali ko je onaj koji govori, kako
ne bismo imali tekou u vezi sa tim pitanjem, itamo 6. stih: Lea svoja podmetah onima koji me
bijahu i obraze svoje onima koji me upahu; ne zaklonih lice svoje od ruga (sramote) ni od
(za)pljuvanja. Ko govori? To je Hristos. Sada se vratimo 4. stihu i nadalje:
Gospod Gospod dade mi jezik uen da umem progovoriti zgodnu (prigodnu) re
umornom; budi svako jutro, budi mi ui, da sluam kao uenici.
Gospod Gospod otvori mi ui, i ja se ne protivih, ne odstupih natrag. Lea svoja
podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me upahu; ne zaklonih lice svoje
od ruga ni od zapljuvanja.
Jer mi Gospod Gospod pomae, zato se ne osramotih (zato se neu poremetiti KJV),
zato stavih elo svoje kao kremen (zato sam svoje lice uinio [tvrdim] kao kremen KJV), i
znam da se neu postideti. Blizu je Onaj koji me pravda (opravdava); ko e se pre(pira)ti sa
mnom? Stanimo zajedno; ko je suparnik moj? Neka pristupi k meni. Gle, Gospod Gospod
pomagae mi: ko e me osuditi? Gle, svi e oni kao haljina ovetati (svi e se oni ko odea
raspasti KJV), moljac e ih izjesti.
Ko se meu vama boji Gospoda i slua glas sluge Njegovog? Ko hodi po mraku i nema
videla (svetla), neka se uzda u ime Gospodnje i neka se oslanja na Boga svog. Gle, svi koji
loite oganj i opasujete se iskrama, idite (hodajte KJV) u svetlosti ognja svog i u iskrama
koje raspaliste. To vam je iz moje ruke, u mukama ete leati. (Isaija 50,4-11 Danii)
Deseti stih kae kada da imamo poverenja, i to je jedino vreme kada moemo da verujemo
Gospodu. To je onda kada ne moemo da vidimo; i koliko Gospodnjeg puta, koliko Gospoda mi
moemo da vidimo u bilo koje vreme? Nita. Oblaci i mrak Ga okruuju, ali ovde imamo
Gospoda, i treba da Mu verujemo. Gospod mi je dao uen jezik pa bi trebalo da znam kako da
govorim pravu stvar, u pravo vreme. Gospod mi otvori ui, i ja se ne protivih, ne otstupih natrag.
Zapazite jednostavnu izjavu u Psalmu 40,6-9:
rtve i darove nee (ne eli); Ti si mi ui otvorio; rtvu paljenicu i koja se za greh
prinosi ne trai. I po tome rekoh (i onda sam rekao KJV): Evo idem, kao to je u knjizi
pisano za mene; hou initi volju Tvoju, Boe moj, i zakon je Tvoj meni u srcu. Kazujem
(propovedam) pravdu (pravednost) na saboru velikom; evo, usta svojih ne ustavljam
(uzdravam); Gospode, Ti zna.
Okrenimo se sada Jevanelju po Luki. Drugo poglavlje govori o Hristovom roenju,
predstavljanju u hramu, povratku u Nazaret, naravno, nakon to su bili u Egiptu. A dete je raslo i
jaalo u duhu, ispunjeno mudrou (Luka 2,40 KJV). Ili doslovno: postajui ispunjeno
mudrou. Dete je raslo, jaalo u duhu, postajui ispunjeno mudrou. U preostalom delu poglavlja
imamo tu predivnu priu o putu u Jerusalim i o Isusu koji pria sa uiteljima u hramu. Uvek vidimo
na slikama Isusa koji se raspravlja sa uiteljima (stih 46), to pokazuje da ljudi, koji prave slike, ne
poznaju uvek Sveto pismo, zato to nemamo izvetaj o Njegovoj raspravi, i to bi bilo izuzetno
82
neprikladno za deaka od 12 godina. On je bio tamo da iskoristi svaku mogunost koju je mogao,
kako bi neto nauio; ali, iako nije bio tamo kao uitelj, ipak je mogao da podui uitelje neemu, a
to je uinio pitanjima koja je postavljao, i odgovorima koje je davao. Da li pretpostavljate, moete li
da pretpostavite da je, to se tie Isusovog dranja tamo u hramu, kada je imao 12 godina, bilo iega
nepristojnog i neprikladnog u ponaanju jednog dvanaestogodinjeg deteta prema onima koji su bili
stariji? Neto drsko, ili nametljivo, ili arogantno, ili bezobrazno u Njegovom karakteru? Ne. Kao
jedan mali deak, On je samo zalutao tamo gde se uio zakon, zato to su Ga naklonosti odvele
tamo. Oni su se divili odgovorima koje im je On davao, tako jasnim, tako dubokim, i divili su se
tome to su pitanja koja im je On postavljao, otkrivala stvari ak i njihovim umovima. Ali, ipak, nije
bilo niega to nije bilo savreno u skladu sa postupcima pristojnog dvanaestogodinjeg deteta.
W. W. Prescott: Ja sam bio veoma zainteresovan za jednu izjavu koju sam skoro video u ivotu
Hristovom 1, koja uskoro treba da se pojavi; kae se da su ti uitelji pomislili: Kakav bi to mogao da
bude mladi ovek, ako bismo ga samo pravilno usmerili. Kakvog bismo oveka mogli da napravimo
od njega.
A sada, poslednji stih: Isus je pak napredovao u mudrosti i rastu, i milosti kod Boga i ljudi
(stih 52). Razmislite malo o Isusovoj mudrosti. Mi je ni upola ne cenimo. Seate se da je On morao
da sree iste uitelje, a ako ne iste, onda druge, isto tako mudre, itav svoj ivot. Bio je prinuen da ih
sree, zato to bi Mu se esto ispreili na putu; to su bili knjievnici (tumai zakona), fariseji,
sadukeji, obrazovana klasa Jevreja. Jevreji, kao narod, nisu bili u neznanju. Jevrejski narod tog
vremena bio je proet grkom knjievnou i filozofijom, i svom mudrou Grka. Grki jezik se
uobiajeno koristio meu njima. Ti uitelji su bili najuglaeniji i najkulturniji od ljudi; proveli su
ivot izotravajui svoje umove razmiljanjem o tekim problemima i zbunjujuim pitanjima.
Ovi ljudi su se posvetili tome da uhvate u klopku ovog mladog oveka koji je bio dovoljno
odvaan da ide okolo, uei narod, a da nije proao kroz njihove kole. Koliko puta su to uradili?
Koliko puta su Ga uhvatili? Nijednom. Oni su Mu postavili mnogo tekih pitanja i mislili su da su
Ga saterali u oak; a da li su? Vi i ja bismo dali mnogo da moemo da delujemo tako mudro kao to
je inio Isus. Svaki put je znao da kae pravu stvar, i da uradi pravu stvar i kada nita nije rekao. Da li
je postojala neka osoba na svetu koja je bila tako eljna razuma, koja je umela da se suoi sa svakom
nepredvienom situacijom, kao to je inio Isus? Znate da je On bio mudriji od Solomuna. Kako je
dobio tu mudrost? Kroz Bojeg Duha. Boji Duh je uinio da se On utvrdi (odomai) u strahu
Gospodnjem. Ali u kom trenutku u Njegovom ivotu Mu je ova predivna mudrost dola? Da li je
to bilo kao otkrivenje u viziji koja mu se javila? Ne; dete je raslo i jaalo u mudrosti. Da li je
bilo neke mudrosti u Isusu koji nikada nije pogreio, kome su bila upuena najnejasnija
pitanja da li je bilo neke mudrosti u Isusu koje ne bi moglo biti u drugim ljudima? Ne; jer je
On sam uinjen mudrou za nas. On je uvek bio spreman. Kada je dolo vreme da se potrai
(pozove) mudrost, mudrost je bila tu. Kako je On dobio tu mudrost, kako Mu je ona dola?
(Glas) To je bila intuicija.
Onda On uopte nije bio poput nas. itamo da je morao u svemu biti kao njegova braa (Jev.
2,17 D. Stefanovi); to jest, u svakoj pojedinosti. Mi ne elimo da sklonimo Gospoda dalje od nas,
ve je On jedan od nas. Uzvisio sam jednog izabranog iz naroda (Psalam 89,19 KJV). Gle,
podignuu jednog meu braom. On je bio jedan iz naroda, jedan od obinih ljudi, samo obian
ovek. Kako je doao do svoje mudrosti? Evo izvetaja datog u 13. stihu, koji daje odgovor na to
1890-ih, knjiga je izala iz tampe pod naslovom Desire of Age (enja vekova) koji je i danas aktuelan prim.
izdavaa
1
83
pitanje: Ja u se uzdati u Njega. ta je On to uio to Mu je dalo tako predivnu sposobnost

pronicljivosti, razumevanja karaktera ljudi i poznavanja ljudskih potreba, i to Mu je omoguilo
da zna, ne samo kako da odgovori na pitanja, ve i kako da naui ljude? Prouavao je Boju
Re. Hou initi volju tvoju, Boe moj. I zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40,8). To je to.
On se potpuno predao Gospodu, znajui da za oveka nema druge koristi na ovom svetu, nego
da slui Gospodu. To je ivotni posao ugoditi Gospodu. Posluajte dok itamo u 50. poglavlju
Isaije:
Gospod Gospod dade mi jezik uen da umem progovoriti zgodnu re umornom; budi
svako jutro, budi mi ui, da sluam kao uenici.
Onda je nastavio da ui, iz dana u dan. On je napredovao, On je prouavao Re i pokoravao
se Duhu; to je bilo sve. Okrenite Prie 1,23: Obratite se (osvrnite se) na moje karanje (opomenu).
Zahvalan sam Bogu to ova delegacija, ovo telo delegata pokazuje spremnost da se povinuje ovim
reima.
(Publika) Amin.
To je dobro. Ali, brao, ja se strahovito bojim da neete otii mnogo dalje od toga. To je samo
prvi deo. Obratite se. Pitao sam se danas koliko danas znamo vie, koliko vie mudrosti imamo,
nego prekjue. ta smo usvojili jue?
(Glas) Neto po Gospodnjoj volji.
(Drugi glas) Opomenu.
Da, primili smo mnoge izvetaje o tome koje su greke napravljene i o pogrenim smerovima
koji su preduzeti. To je bilo glavno. Videlo se da u mnogim stvarima uopte nismo bili u pravu. Da li
priznanje da je nainio greku oveku daje mudrost, tako da vie nee greiti? Ne. To je ono gde smo
sada. Prekjue, preksino, svi odbornici su imali oseaj kao da su doli na mesto gde nisu znali ta da
rade; gde su rekli: Ne moemo da nastavimo dalje. Jue smo itali Svedoanstva koja nam govore o
onom to je pogreno, u ovoj ili onoj stvari, pogreno u vezi sa ovim ili onim smerom delovanja; i
rekli smo: To je tako, Gospode; to je dobro. Gospod je pokazao da je odgovorio na to. I ta sada?
Imali smo iskustvo i sad smo spremni da nastavimo, zato to znamo sve o tome. Svedoanstvo nam
je reklo o tome; reklo nam je da greimo, i mi smo to prihvatili, i sada moemo da nastavimo da
nastavimo i ta da radimo? Iste stvari iznova; to je sve. Iako ste priznali svoju greku, kakvu
garanciju ima bilo ko od vas da nee ponovo uiniti isto? Ko je krenuo s namerom da grei? Niko
nije nameravao da to uini. Svako je mislio da radi pravu stvar. Da ste znali da greite, da li biste to
uinili? Naravno da ne. Vi ste svi bili poteni i iskreni, i eleli ste da radite Boje delo na najbolji
mogui nain. I sada, moda, ne elite da radite nita vie ispravno, nego to ste eleli tada. Vi ste
eljni i sada da radite ispravno i bili ste isto tako eljni i tada, kao i sada. Ali sada se ukazuje na vas; vi
ste napravili greku i niste bili u pravu; i vi kaete: Da. Sada mi priznajemo greke, i nastavljamo, i
ta radimo? Nastavljamo i pravimo novi spisak greaka, i opet doemo tamo gde emo dobiti
svedoanstva, i ponovo emo morati da kaemo: Ova stvar je potpuno pogrena, i onda emo
ponovo preko svega toga da preemo. ta emo da uradimo?
(Glas) Traiemo mudrost od Boga.
Pa, sada, mi emo rei: Mi to vie neemo da radimo. Sada vidimo da smo sledili pogrenu
zamisao. U naoj organizaciji ima nekih nedostataka. Nismo je dobro vodili. To je dovelo do ovih
stvari. Sada emo da podelimo malo drugaije, da ponovo razdelimo oblasti, kako bi izbegli da
84
stavimo toliko mnogo odgovornosti na nekoliko ljudi. Staviemo odgovornost na vie ljudi, tako da
to neemo uraditi kao ranije. Sada, brao, plaim se da mi obazrivo planiramo, bez namere,
naravno, da nastavimo dalje i da ne inimo iste greke kao ranije, na isti nain, ali e se initi neke
gore, na drugaiji nain. Kakvu garanciju imate da to neete uiniti?
(Glas) Uzdajmo se u Gospoda i oekujmo da e nas On voditi.
To je veoma dobro, ali koliko esto mi sebe obmanjujemo. Mi mislimo da se uzdamo u
Gospoda kada se klanjamo i molimo Gospodu pred naim odborima, a onda ustanemo i
pokuavamo da sami planiramo i nagaamo, da prekrajamo i pokuavamo, i smiljamo, a da ne
znamo. Gospod nije radio na takav nain. Gospod je znao ta radi. Kako je znao? On nije pravio
ovakve greke; i Gospod nam je dao ove opomene sa odreenom svrhom, kako ne bismo vie
greili. Zapazite: Osvrnite se na moje opomene. On je zatraio panju i svi su se osvrnuli. On
je rekao: Stoj i mi smo stali. To je dobro. Mi smo se osvrnuli da ujemo ta On ima da kae. ta
je sada sledee? Izasuu vam svoj duh, kazau vam svoje rei. To je sledea stvar. Da
prihvatimo ovo to nam je dato, da primimo Gospodnju opomenu, da je prihvatimo to je
velika stvar. Ali kakvu garanciju ima bilo koji ovek, nakon to prihvati tu opomenu, da nee
nastaviti i initi iste greke na neki drugi nain? Nema nikakve garancije; ni najmanje.
Pitanje Zar nas nee Bog voditi?
Odgovor Ako Mu dopustimo; ali mi Mu neemo dopustiti.
Pitanje Zar obeanje nije zasnovano na injenici da se mi osvremo na Njegovu opomenu?
Odgovor Da, ali mi moramo da Mu dozvolimo da ispuni to obeanje u nama. Izliu vam
svoj duh (Prie 1,23 eng. prevod). Da li smo imali takav ishod? Ne; mi to jo uvek nismo imali.
Mi toliko urimo, da trimo ispred Gospoda. Mi igramo ulogu Joavovog sluge. Gde je tvoja poruka?
O, jo je nemam, ali pusti me da je odnesem. I tako mi trimo, i trimo, uzalud. Gospod je
prouavao Re, i iz Boje Rei Isus je dobio svu mudrost koju je ikada imao. Koliko vie vi i ja elimo
da znamo nego to je On znao? Koja su polja u kojima je On oskudevao, u kojima mi elimo da se
usavrimo? Koja su polja u kojima je On oskudevao, u kojima mi elimo da se izvetimo? On je imao
barem 70 ljudi pod sobom, ijim poslom je morao da upravlja; dakle, On je znao neto o voenju
konferencije. On je pod sobom imao vie propovednika, nego bilo koji predsednici konferencija za
koje znate. Tako bi On mogao da da uputstva u tom pogledu. Odakle je to dobio? O, pogledao je
Jevrejske izvetaje i video kako su oni radili, i onda je oblikovao svoje planove na osnovu toga zar
ne? Uzeo je metodistiko uenje 2 i pogledao misionarska odeljenja drugih denominacija i video
kako oni funkcioniu, i onda je oblikovao svoje planove prema tome. Gde je On dobio svoju
mudrost? Iz Rei Gospodnje, zar ne? Iz Boje Rei, i to samo uz prosvetljenje Svetog Duha.
On nije bio buntovnik, nije se povlaio; ali kada je dola Re, On je nije kritikovao da bi je
podvrgao sudu svog sopstvenog razuma, ve ju je primio i dopustio da uvea Njegov razum. To
je nain na koji i mi elimo da prihvatimo Re umesto da Re, Boju re i Njegov Duh i uenje,
potinimo svom intelektu i razumu, mi moramo da je primimo. Kakvo dobro nam onda ona
ini? Ona e uveati nau sposobnost i razumevanje.
Neko e rei: Kakav je tvoj plan delovanja? Koje promene e biti uinjene u naoj organizaciji?
Ne znam nita o tome. Ali evo neega to znam: Znam gde mudrost treba da se dobije. A sada, ta
god da kaemo o kolskom radu, ili o bilo emu te vrste (sve se svodi na isto) ta god da kaemo o
Izrazom metodistiko uenje autor misli na knjigu Book of Discipline, koja sadri zakone i doktrine Ujedinjene
metodistike crkve.
85
bilo kojoj vrsti posla, svakako ako naemo neku mudrost u Rei, to treba da bude u vezi sa tim kako
nastaviti Gospodnje delo. Ako u Bibliji ne moete da saznate kako nastaviti Gospodnje delo, ta onda
moete da oekujete da ete nai?
Zar ne pretpostavljate da u Svetom pismu moemo da naemo sve to nam je potrebno za
nastavljanje Gospodnjeg dela na Zemlji? Ali to je izgleda poslednje mesto koje neko pomilja da
pogleda, zar ne? Vi kaete: Ja ovde ne vidim nita o izboru predsednika Konferencije. Gospod
to preputa ljudskim slugama. Gospod nije ulazio u detalje; On je ostavio oveku da sprovede
detalje. Panja Gospoda nije toliko zaokupirana da ne moe da obrati panju na detalje. Ovo je
jedna od stvari koje smo prouavali Gospod u stvaranju, u svakoj pojedinanoj stvari; Gospod
koji lino brine o svakom delu svog svemira. Svaki detalj u svemiru je pod Njegovim linim
nadzorom.
(Glas) Da li mislite da se Bog optereuje svim tim stvarima?
O, ne; nimalo. Bog je toliko veliki da moe da posveti panju svim tim stvarima, a da se
uopte ne optereuje. To je Bog.
Ja u se sad uzdati u Njega. Lekcija koja treba da se naui, i itava istina poruke treeg
anela, jevanelje u sutini, jednostavno je u ovome Bog je sve, a ovek je nita.
U poreenju sa Bogom, mi smo isprazni, nita, ak manje nego nita. Ljudi nieg stalea su
nita, a ljudi vieg stalea su la (Psalam 62,9). Sinovi nieg stalea su samo isprazni, ali ljudi vieg
stalea su la, zato to tvrde da su neto, a i oni su samo isprazni. Ako ovek nije nita nego
neznanje, a Bog je sve, sveznajui, da li bi bilo mudro izostaviti Boga i prepustiti oveku da se
brine o detaljima? Ako Bog zna sve, a ovek ne zna nita, mudrost bi bila prepustiti Bogu da
upravlja svime. Ako je On sva mudrost, ta e Ga spreiti da ulazi u detalje? Ako On to sve zna,
ta e Ga spreiti da ode do krajnjih granica i pokae oveku kako da uradi sav posao?
Ali ja sada zamiljam kako ujem nekoga da primeuje da je ovo obeshrabrujue. Stavljate nas
upravo u istu situaciju gde smo bili i pre.
Pa jue nije delovalo obeshrabrujue, zar ne? Da li je ita jue reeno to bi ikoga obeshrabrilo?
Ne. Gospod ne izgovara obeshrabrujuu re nijednoj dui. Ne, On nee posustati, niti e se
obeshrabriti, dok ne postavi sud na Zemlji (Isaija 42,4 KJV). Kakva je onda svrha toga da nas
obeshrabruje? On ne obeshrabruje nikoga. Ali govori neke teke stvari.
Da; ali to nije zato da bi nas obeshrabrio. Kada Gospod alje opomenu, ko je donosi?
(Glas) Sveti Duh.
Kako se On zove, ko je On?
(Glas) Uteitelj.
Uteitelj; onda je opomena prvi korak u teenju. Kada doe, On e osvedoiti svet za greh, kao i
za pravednost. Dobro! Prihvatimo itavu stvar. Prihvatimo ta god Duh ima da nam da. ta Duh
daje? Duh sve ispituje, i dubine Boje (1. Korinanima 2,10 arni). O, dubino bogatstva, i
mudrosti, i znanja Bojeg. (Rimljanima 11,33)
itav posao je u spasavanju dua. Neu nai neku greku, niti kritikovati neku pojedinanu stvar
koja postoji u delu. Ja sam zadovoljan, potpuno sam zadovoljan, da je sve, svaka organizacija, upravo
takva kakva je. Ima odreenih stvari koje smo pokrenuli, po svoj prilici u svrhu pomaganja
Gospodnjeg dela, prenoenja poruke, dela na spasavanju dua. Kada se sada osvrnemo na ono to
smo uinili, moemo li ba mnogo da se pohvalimo zbog napretka koji smo uinili? Da li je to bio
sjajan uspeh? Ono to smo jue uli, svakako e nas spreiti da se mnogo razmeemo. Poto smo
pokuali da radimo na svoj sopstveni nain, zar ne bi bilo poteno da barem pokuamo na
86
Gospodnji nain?
Evo ljiljana koji raste. To je primer koji nam je dat. Pogledajte ljiljane (Matej 6,28). Ljiljan nie
u prolee. On e znaajno porasti ove godine; ali pre nego to uopte moe da pomisli da raste, on e
stati i izloiti planove za letnji rast, i oceniti koliko e tano rasti, i ta e se desiti. On mora sve to da
osmisli i odmeri; da ima spreman plan. Kad bi to radio, on nikada ne bi porastao. Koja je
odgovarajua veliina i oblik drveta? Koliko drvo mora da bude visoko? Koliko velik mora da bude
njegov obim? A njegov prenik? Koliko visoko od zemlje mora da izraste prva grana? Koliko grane
moraju da bude udaljene jedna od druge? Koliko grana mora da ima? I koliko lia mora da nosi
svaka grana? O, to zavisi od drveta. I to se toga tie, vi to ne moete da odredite, zato to ono ne
prestaje da raste. Ono nastavlja da raste sve dok ivi. Gospod kae da njegov narod treba da bude
drvee pravednosti, a Hristos je bio jedan od modela za drvee. Kakav je bio sluaj sa tim modelom
drvetom? On je nastavio da raste i napreduje, i ui neto, ne zato to je tako radio neko drugi, ve
zato to je Bog bio u Njemu.
Brao, mi imamo samo mali traak svetlosti. Svetlost koju Bog ima za nas, zaslepila bi nam
oi kada bi nam je dao (odjednom prim. izdavaa), zato to smo navikli sebe na toliko mraka.
Malo po malo svetlosti e svetleti sa Neba, na takav nain da e ljudi, koji nisu bili naviknuti na
svetlost, beati i skrivati se u rupama, a ko e ovde to raditi? Ako uskoro ne otvorimo oi, tako
da primimo svetlost malo bre nego to smo je primali, moda e se neko od nas ovde skrivati u
rupama kada Gospod zasija.
Pitanje Da li mi treba da shvatimo da je Hristovo znanje bilo steeno znanje?
Sasvim sigurno je bilo. Nije bilo drugog naina. On nije bio roen sa mudrou. Ali u 1.
Korinanima 1,27 imamo ovu izjavu: Ludost Boja je mudrija od ljudi, i slabost Boja je jaa od
ljudi (KJV). Gde moete da naete ita lue i bespomonije od male bebe? U 21. psalmu [sic] 3
itamo da se Hristos predao Gospodu jo iz majine utrobe. Tu je Bog pokazao ta moe da
uradi. Jedna stvar koju elimo da nauimo je: U Njega u se uzdati. Uite da se uzdate u
Gospoda, jer Gospod zna vie o bilo emu, nego to mi znamo. ta god mi znamo o neemu u
svetu, Gospod zna vie o tome od nas.
Jedna stvar koju treba da imam na umu je: Da li emo se mi upoznati sa Gospodom, i biti u
kontatku sa Njim, tako da moemo da znamo kada On govori, i da razgovaramo sa Njim dan za
danom, kako bismo znali ta da radimo i kako to da radimo? A ako ne, ta e nas na svetu
spreiti da pravimo greke koje smo pravili svih ovih godina? Nije vano koliko nam je ao zbog
neega. To ne ini nita dobro, osim ako ne produimo dalje. To je dobro samo po sebi, prava
vrsta tuge koja donosi 4 pokajanje. Ono to sada treba da kaemo jeste: Gospode, mi prihvatamo
opomenu. Izlij svog Duha na nas. Daj nam prosvetljenje svog Duha. Jue sam itao izjavu koja je
za Boje ljude koji sada treba da se skupljaju i da trae od Gospoda izlivanje Njegovog Svetog Duha i
ispunjenost Njime. To je ono to nam je potrebno za rad. A kada imamo prosvetljenje Svetog Duha,
onda emo znati Gospoda iz dana u dan. On e nam otvoriti oi. On e razgovarati sa nama i te
stvari koje su pogrene, nestae. Gospodnji posao je da ojaava. Mi ne moramo da odluimo da
bilo ta ruimo, ve samo treba da dopustimo Gospodu da nas ispuni Duhom duhom mudrosti
i razumevanja, duhom saveta i znanja, i straha Gospodnjeg, to e uiniti da se odomaimo u
strahu Gospodnjem. Tada, ta god da imamo to je ispravno, to e otii sa nama; i ta god da
3
4
On spominje 21. psalam, a zapravo je u pitanju Ps. 22,10.

U originalu je upotrebljen glagol works koji u ovom kontekstu znai: stvara, ima za posledicu, donosi prim. prev.
87
imamo to je nepotrebno i beskorisno, to e otpasti. Ima jedna stvar, brao, koju elimo ovde da
uradimo, a to je da kaemo: Gospode, prihvatamo ove opomene i ekamo da budemo ispunjeni
Tvojim Svetim Duhom; i onda oekujmo da e nam se otkriti Njegove rei i otkriemo da postoji
svetlost. Ali onda nemojte da mislite da je to mesto gde se treba zaustaviti. Nema mesta za
zaustavljanje. Ljudi dobiju malo svetlosti i onda prva stvar koju shvate je da su u nevolji, zato to se
oekuje da dobiju jo svetlosti. Oni ne vole da budu u nevolji navikavanjem na vie svetlosti. Oni ele
neko propisano pravilo, tako da e znati samo ono to treba da kau i da podue. Pa jedino pravilo je
napredak, veni napredak. Taj put je kao blistava svetlost koja sija sve vie i vie ka savrenom danu.
A kada taj savreni dan osvane, nae oi e biti tako naviknute da vide Gospodnju svetlost, da emo
moi da vidimo punu i otkrivenu Gospodnju slavu, i nae oi nee biti zamagljene.
88
Predavanje br. 15
E. D. Vagoner
(Petak popodne, 26. februar 1897)
Moemo da ponemo ovde kao da smo prekinuli na kraju prethodnog izlaganja. Ako neko ima
da postavi neka pitanja, moda bi bilo bolje da se sada daju. Dakle, ako ima nekih praktinih pitanja
o ovim temama koje smo razmatrali praktina pitanja, ne spekulacije bilo bi nam drago da ih
razmotrimo.
Stareina Lane Pitali su me jue da li mislim da ti ui da bismo ikada mogli, iako ivimo
veoma blizu Boga i imamo mnogo Njegovih blagoslova, da razumemo umove i same pobude, kao
to je to Hristos razumeo. Ovo je bilo pitanje koje je proizalo iz tvoje tvrdnje da Hristos nije imao
nita vie od onoga to mi moemo da imamo. Reeno je u pogledu Njega, da je znao ta je u
oveku. Tako, ako imamo dovoljno vere, moemo li da dostignemo isto?
12. poglavlje 1. Korinanima. Ja ne znam nita, nemam nikakvo miljenje, osim onoga to sam
proitao; i svi mogu da znaju ono to je napisano, kao to znam i ja.
Zato vam dajem na znanje da niko, ko govori u Duhu Boijem, ne kae: proklet bio
Isus, i niko ne moe rei: Isus je Gospod, sem u Duhu Svetome. Ima razlike u dodeljivanju
blagodatnih darova (darovi su razliiti KJV), ali je Duh isti. Ima razlike i u slubama, ali je
Gospod isti. Ima razlike i u dejstvu sila, ali je isti Bog koji ini sve u svima (svemu KJV). A
svakome se daje da se na njemu pokae Duh na korist. Jednome se, naime, Duhom daje re
mudrosti, a drugome - po istom Duhu - re znanja, i drugome vera u istom Duhu, i
drugome blagodatni dar isceljivanja u jednom Duhu, i drugome da ini uda, i drugome
prorotva, i drugome da razlikuje duhove, drugome razliiti jezici, a drugome da tumai
jezike. A sve ovo ini jedan i isti Duh, koji razdeljuje svakome kako hoe. (stihovi 3-11
arni)
A svakome se daje Duh na korist. Stoga, kada Boji narod doe do toga da zaista bude Boji
narod kada dou do toga da se odreknu svog sopstvenog puta, svojih sopstvenih sredstava,
svojih sopstvenih planova, jer sam Gospod treba da bude njihova mudrost, sam Bog treba da
bude u njima svojim Duhom, u svojoj punini onda e darovi Duha biti u crkvi, zato to e
svaka iva dua imati neki dar Duha. Duh razdeljuje svakom oveku pojedinano, kako eli.
Razlikovanje duhova je jedan od tih darova. Znam za samo jednog oveka na svetu, od Hristovog
vremena, koji je imao sve darove Duha u isto vreme. To je bio apostol Pavle. On je imao itav niz
darova: apostol, uitelj, jevanelista, prorok, razlikovanje duhova, govorenje jezicima, tumaenje
jezika, dar uda, dar isceljenja sve se nalazilo u tom jednom oveku. Nikada nisam itao o nekom
drugom oveku koji je imao takvo obilje darova. Ali Bog uzima svakoga, svakog pojedinca, i
svakome daje njegov posao. On daje svakom oveku prema njegovim pojedinanim
sposobnostima, prema delu koje je Bog osmislio da on radi. Punina Duha u njemu uinie ga
sposobnim za taj posao. Bog e svakoj dui dati upravo one darove koji su potrebni za svaku
priliku.
Mi ne moramo da objanjavamo to se tie delovanja Duha. Za nas je najvanije da prihvatimo
89
Duha. Tada, ta god je Duhu ugodno da radi u nama, mi emo dati slavu Bogu. Ali neemo mi birati.
Imamo izjavu: Jer kakav je On, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jovanova 4,17 arni). Bog je
bio u Hristu, pomirivi svet sa sobom (2. Korinanima 5,19 KJV). On je u nas stavio istu re
pomirenja. Mi smo, dakle, poslanici za Hrista na taj nain to Bog opominje preko nas (20. stih
arni), umesto Njega. Isti posao, vidite, isti taj posao, koji je bio dat Hristu, daje se i nama: Kao to
je Otac poslao mene, tako i ja aljem vas (Jovan 20,21 SSP). Da bi bio osposobljen za taj posao u
njemu telesno obitava (stanuje KJV; prebiva SSP; ivi Karadi) sva punina Boanstva
(Koloanima 2,9 arni). Tako je nadahnuta molitva uenika za nas:
Da vam da po bogatstvu slave svoje da Duhom njegovim ojaa va unutranji ovek,
da se Hristos useli verom u srca vaa, da budete u ljubavi ukorenjeni i utemeljeni, da biste
mogli razumeti sa svima svetima ta je irina i duina, visina i dubina, i (u)poznati ljubav
Hristovu, koja prevazilazi svaki razum, da se ispunite do potpune punine Boje. (Efescima
3,16-19 D. Stefanovi)
Nema razlike; iste stvari su date nama, koje su bile date i Isusu, jer smo mi sunaslednici sa Njim.
To ne umanjuje Hrista. To ne obezvreuje Hrista, ali Duh nastoji da nam predoi sliku te predivne
visine do koje Bog uzdie oveka. Duh eli da oi vaeg razumevanja budu prosvetljene, da biste
mogli da znate koja je nada Njegovog poziva, i koja su bogatstva slave Njegovog nasledstva u
svetima, i koja je izuzetna veliina Njegove sile za nas koji verujemo. On eli da mi vidimo i
upoznamo ove stvari. Ima li nekog drugog pitanja?
(Glas) Kako je Isus mogao da se uzda u Boga kada je bio sasvim malo dete, ako je sva mudrost
koju je imao bila steena?
Ja to ne mogu da objasnim; za mene je dovoljno to to znam da se uzdao. Naravno, pitanje zavisi
od rei ako ako je sva mudrost koju je imao, bila steena.
Stareina Fifield Meni deluje da jedan od najsavrenijih primera poverenja koja postoje, jeste
deije. Sveto pismo kae: Ako se ne obratite i ne budete kao deca (Matej 18,3 arni).
Naravno, deca imaju poverenja. Ali dolazimo do ideje da, poto su deca mala, i ne optereuju se
stvarima kao to mi to inimo, ona nemaju poverenja, kada imaju mnogo vie nego to mi imamo.
ovek gradi sumnju zbog svog sujetnog rezonovanja i filozofije, samo da bi je ponovo oborio; ali
dete nije tako ludo da naslae veliku gomilu stvari, koju mora ponovo da obori.
Ali da se vratimo na tu temu, na Isusovo steeno znanje. Ono je od sutinskog znaaja, kao i bilo
koje drugo. Od toga zavisi da li emo dobiti svu korist od Hrista ili emo iskopati jarak i odvojiti se.
Ako je On bio toliko neverovatan, da je kao dete imao dovoljno znanja koje bi osposobilo potpuno
odraslog oveka, kakva slinost postoji izmeu Njega i nas? Kakvu korist mi moemo da dobijemo iz
Njegovog iskustva? Kako je onda veliku prednost On imao u odnosu na nas! A da li bih ja, u takvom
sluaju, mogao da dobijem neku korist od Njegovog iskustva? Ne; to bi jednostavno bilo
obeshrabrujue. Ali pie da je bio iskuan u svemu kao mi. Zato je morao u svemu biti kao njegova
braa (Jev. 2,17 D. Stefanovi). Postoji korist, prednost.
Stareina Jones sugerie da rei u Psalmu 22,9.10, to pojednostavljuju. Gospod Ga je uvao kao
dete, kao mladia i kao oveka; i uinie isto i za nas, ako se uzdamo u Njega.
Uzmite sada primer Solomuna koji je, prema Svetom pismu, bio najmudriji ovek koga je svet
ikada video. Nije bilo nikoga kao to je bio on, ni pre, ni posle, i sav svet je dolazio da vidi
Solomunovu mudrost. Kako je on dobio svoju mudrost? Bog mu ju je dao? Da li je jedne veeri
90
legao da spava i sledeeg jutra se probudio kao mudar ovek? On sam nam je rekao kako je dobio
mudrost i kako mi moemo da je dobijemo. Istina je da je traio Gospoda. Gospod je rekao: ta
hoe da ima? A on je rekao: Hou da imam mudrost. Gospod kae i nama: ta hoete da imate? Mi
takoe elimo mudrost. Mi imamo stalnu potrebu za mudrou u vezi ovoga ili onoga. Kako emo je
dobiti? Ako nekom od vas nedostaje mudrosti, neka je zamoli (zatrai KJV) od Boga, koji
svakom rado daje i nikog ne prekoreva, i bie mu dato (Jakov 1,5 SSP). Ali neka taj bude oprezan
u pogledu jedne stvari. Neka trai s verom. Kako vera dolazi? Sluanjem. Sluanjem ega? Boje
rei. Neka onda trai s verom, prema Bojoj Rei. Ako trai prema Bojoj Rei, nema sumnje da e
dobiti mudrost. Solomun je zatraio mudrost i dobio ju je. Okrenite 2. poglavlje Pria i saznaemo
kako ju je dobio. Postoji samo jedan nain. Postojala je stara izreka da nema kraljevskog puta do
znanja. Ali ipak ima. To je jedini nain uenja. Solomun je bio kralj i dao nam je kraljevski put do
mudrosti. I to nije samo Solomunovo miljenje. To je Boji Duh koji govori kroz Solomuna, a ono
to je Boji Duh govorio Solomunu, govori i nama. itajmo:
Sine moj, ako primi rei moje, i zapovesti moje sahrani (sakrije KJV) kod sebe, da
pazi uho tvoje na mudrost, i prigne (okrene KJV) srce svoje k razumu, ako prizove
mudrost, i k razumu podigne glas svoj, ako ga ustrai (potrai) kao srebro, i kao
sakriveno blago ako dobro ustrai; tada e razumeti strah Gospodnji, i pozna(va)nje
(znanje KJV) Boije nai e. Jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi znanje i
razum. uva pravima ta doista jeste (pravednima uva spasenje KJV), tit je onima koji
hode u bezazlenosti (ispravno), da bi se drali staza pravih (On titi staze pravde KJV), a
On uva put svetaca svojih. Tada e razumeti pravdu (pravednost) i sud i ta je pravo
(pravinost), i svaki dobri put. (stihovi 1-9 Danii)
Kako je Solomun dobio svoju mudrost? Kopao je za njom. Vapio je za njom dan i no. To
je nain na koji ljudi trae srebro i zlato. To je nain na koji milioneri dou do svog novca. Oni
usmere svoje umove na tu jednu stvar i iskljue sve druge, dan i no, zato to bi radije da imaju
novac, nego bilo ta drugo. Mi bismo radije da imamo mudrost, nego bilo ta drugo, zato to je
Boja mudrost spasenje, a Boje spasenje je sve. Mi onda imamo klju celog svemira. Solomun je
prouavao. On je pitao Gospoda i onda je prouavao, i Gospod mu je dao svetlost. On je
prouavao Boju Re, jer Gospod daje mudrost, iz Njegovih usta dolazi razum. Dakle, Solomun je
dobio svoju mudrost iz Boje Rei, a on nije imao ni blizu toliko pisane rei koliko mi imamo.
Meutim, nije bilo nijedne druge stvari koju je Solomun imao, koja bi ga uinila najmudrijim
ovekom koga je svet ikada video. Da li verujete u to? To je bilo samo prouavanjem Gospodnje
Rei.
Neki od vas ne veruju u to, zato to ste itali Stari zavet i niste nali mnogo o tome. Putovao sam
kroz Nevadu i Kolorado i nikada nisam video ni srebro, ni zlato, ni u jednoj od ovih drava. Hou li
rei da ne verujem da ima srebra i zlata u ovim dravama, zato to ih ja nisam video tamo? Ali ipak
su tamo.
Ja to nisam traio kada sam bio tamo, i nisam kopao. Drugi ljudi su tamo nali mnogo toga.
Neki ljudi mogu da kau da vide mudrost u Bibliji, ali samo u odreenim pravcima; ona ne kae
oveku kako bi trebalo da radi na Konferenciji. Ona ne kae oveku kako bi trebalo da radi u
svom sopstvenom poslu. Kako znate da ne kae? Vi moete da kaete da to niste nali tamo.
Jedno je rei da nije tamo, a drugo da vi niste nali; zato to jeste naena. Solomun ju je naao
91
tamo. I Gospod ju je naao tamo, zato to je bio vei od Solomuna. Isus je bio mudriji od
Solomuna, a mi imamo pristup istom izvoru poduavanja, koji je i Solomun imao.
Pojavie se pitanje: Kako emo znati, kada dobijemo istinu, da je to istina? Kako emo znati da
imamo pravi put? Rei u vam kako ne moete da znate: ako koristite svoj um da spekuliete i
pokuavate da prosuujete. Vi se drite neke teme, neke ideje, onda to uzmete i pokuate da provuete
kroz Bibliju, iskoristite jedan tekst ovde, drugi tamo, neki drugi negde drugde, tako da se uklopi dok
imate prilino dobru teoriju, ne moete da znate da li ste u pravu ili ne. Naravno da ne moete. Uvek
ete biti u sumnji. Najvie to ete moi da kaete je da, prema vaem najboljem sudu, to i to je istina.
To uopte nije prouavanje Biblije. To je prouavanje sebe i pokuavanje da uinite da se Sveto pismo
sloi sa vama. To je neto drugo u odnosu na prouavanje Svetog pisma. Ista sumnja e takoe uvek biti
u vaim umovima kada usvojite istinu iz druge ruke. Gospod kae: Kopajte, kao to biste kopali
zbog blaga. Uzmite Re i pogledajte u nju, i zadubite se u nju, dok se njene istine ne utisnu u va
um. I neka se vare, i vare, i vare, samo ih ostavite tako dok se ne svare i stope, a mi dobijemo ono
to je dobro u njima. I onda dolazi svetlost. To je ivot i vi to shvatate. Sada, iz mog sopstvenog
iskustva, kaem vam da je to jedini nain da nauite neto o Svetom pismu.
Stareina G. F. Watson Da li razumete da ne bi trebalo da prouavamo po temama?
Ne moete da prouavate Bibliju na taj nain. Niko nikada ne prouava Sveto pismo po
temama. To uopte nije prouavanje Biblije. Vi prouavate samu Bibliju, bez upuivanja na teme i
onda, kada vam neko postavi pitanje u vezi sa nekom temom, vi ste spremni, bez obzira ta pita;
doekate se na noge svaki put. Nije vano gde ponete, to je tu, i vi to vidite. Kada uzmete neki deo
Pisma, itajte ga, i iznova ga itajte, zadravajui svoj um na tome kao da bi mogli da vidite do
same njegove sutine zato je to tako predivno. Ja mogu za sebe da kaem da ne zasluujem
nikakvu zaslugu za bilo ta to znam, jer to nisam dobio nikakvom pronicljivou koju imam u
prouavanju. Ja jednostavno uzmem Pismo i gledam ga, i gledam ga. Ja elim da znam ta ono
kae i to je sve, bez ikakvog nagaanja; i neu sebi dozvoliti da pomislim, ak sam po sebi, ni za
dlaku vie nego to Biblija kae. Nemam elju da nagaam u pogledu Svetog pisma; moja elja
za nagaanjem je skroz u mirovanju. Problem je to mi malo prolazimo kroz Re, a onda
ponemo sa nagaanjem, to ne vodi niemu, pitajui se o ovome i gradei ovu ili onu teoriju; ali
to nije na posao. Nije fer da postupamo tako ni prema sebi, ni prema drugima. Ja jednostavno
nastavljam da gledam, i gledam, i to dolazi. Moe li ovek da zna ono to vidi? Ako je ovde otvoren
prozor, i mi gledamo kroz njega, moemo li da kaemo ta vidimo?
Mi pogledamo tamo i vidimo da sija Sunce; i pogledamo na drugu stranu i vidimo samo Sunce.
Da li onda zovemo dva ili tri brata i kaemo: elim da budem siguran da sam u pravu u vezi sa ovim.
Vidim neto tamo. Da li je to svetlost? Ili nije svetlost? elim da budem siguran. Prozor je otvoren i
ja pitam: Da li je to svetlost? Ili to nije svetlost? ta biste pomislili da je problem sa mnom? Pomislili
biste da sam slep. Mi elimo da budemo u mogunosti da prepoznamo svetlost kada je vidimo. I
svakako ne bi trebalo oveku da bude teko da to moe da uradi. Ne bih dao ni pet para kada bi neko
u ovom domu izaao sa mnom na ulicu i rekao mi da sija Sunce. To mi nimalo ne bi pomoglo. Vi
mislite da sam neverovatno umiljen, zar ne, zato to mogu da kaem kada sija Sunce? Pa, ja imam
prilino dobar vid i ono to vidim, to znam. Kada se upoznamo sa Gospodom, mi prepoznamo
svetlost i nije nam potreban niko da nam kae da je to svetlost. Svako od nas treba sam za sebe
da ima to znanje, tako da moe da zna za sebe; i nije mu potreban niko da mu govori o tome.
Imamo tu izjavu u 1. Jovanovoj 2,20: Vi imate pomazanje od Svetog Da li imamo? Zaustavite
se na ovoj taki - I znate sve. Kako to moe biti? Zato to, upravo kao to je reeno u 14.
92
poglavlju Jevanelja po Jovanu: A uteitelj, Duh Sveti, koga e Otac poslati u ime moje, on e
vas nauiti svemu (stih 26 Bakoti). On nas nee nauiti niemu pogrenom. On e nas voditi
u celu istinu. Koliko e biti onoga to treba da znamo, a ne moemo da imamo i ne moemo da
saznamo? 1. Jovanova 2,27:
A vi (A to se vas tie SSP) - u vama ostaje pomazanje koje ste od njega primili i
nije vam potrebno da vas ko pouava, nego kao to vas njegovo pomazanje ui o svemu,
tako je i istinito i nije la, i kako vas je ono pouilo, tako ostajte u njemu. (arni)
Ko god primi bilo koju istinu nije vano koliko je to istinito od nekog oveka, i prizna to
kao neto to dolazi od oveka, uopte nema istinu. Ko god citira nekog oveka, kada pokuava
da podui nekoga, on ne poduava sa autoritetom. On ne zna ta pokuava da podui i ne moe
da oekuje ni da e ljudi znati. ovek koji zna istinu, poduava kao da nije bilo drugog oveka na
Zemlji koji je u nju verovao. On to tako savreno zna da, bez obzira na broj ljudi u svetu koji to
poriu, to ne bi imalo nikakvog uticaja na njega.
Stareina Kauble Zar jednostavno nije mogue da ovek potvrdi da vidi svetlost kada je ne
vidi, kao ovek koji potvruje da vidi svetlost kada je zaista vidi.
Ne, to je nemogue. ovek ne moe da bude siguran u neto to nije tako. ovek moe da bude
prevaren, ali mi nije na posao da budemo prevareni. emu bi mi sluili na ovom svetu kao uitelji,
ako ne vidimo i ne znamo istinu? Kakav posao imamo da izaemo i poduavamo nekog drugog, a da
mi to ne znamo sasvim sigurno? Kako se usuujemo da to uradimo i tako uleemo u rizik da ga
obmanemo.
Pitanje Zar nije i Pavle, kada je proganjao uenike, bio isto tako uveren da obavlja Boju
slubu, kao to je bio kada se obratio?
Ne; on se opirao.
Stareina Kauble itao sam u Svedoanstvima da ne bi trebalo da uimo nove doktrine dok se
ne posavetujemo sa vodeom braom. Javlja se pitanje: Da li treba da uzmemo svoj sopstveni,
individualni sud u vezi sa tim ta je svetlost?
Ne; mi ne treba da uzmemo svoj sopsveni, individualni sud u vezi sa bilo im. Proklet je
ovek koji se uzda u oveka (Jeremija 17,5). Nema niega tako prokletog kao kada se ovek uzda
u sebe. Mi imamo um Duha, na koji treba da se oslanjamo, umesto na svoj sopstveni. Ta tvrdnja
u Svedoanstvima je poeljna, ali ne treba da se brinemo u vezi sa njom. Da li ste ikada sreli nekog
oveka i on kae: Imam novu propoved, novu temu, neku novu svetlost? On vam pria o tome i kae:
ta mislite o ovome? On ne pomilja, naravno, da vas pita za miljenje, ve samo da dobije vae
odobravanje za svoju teoriju, kako bi se oseao sigurnije. Rei u vam da u itavom svom iskustvu
nikada nisam gledao neto na taj nain. U itavom svom iskustvu u istini, jo nikada nisam naao
novu injenicu ili otiao kod nekoga i rekao: Imam novu injenicu, zato to nikada nisam pokuao
da izvuem neto novo. Nemam ni najmanje razumevanja za one koji pokuavaju da dou do novih
teorija. Takav bi mogao da bude u boljem poslu nego to je taj.
Stareina Ballenger Zar nam nije zapoveeno da iznesemo sve novo i staro iz riznice? (Matej
13,52)
To je u redu; nisam rekao da ne uzimam nove stvari, jer ja uzimam takve stvari sve vreme. Ali ne
uzimamo nove stvari grozniavo. Mi ne prouavamo da bismo nali neto da bismo to istovarili na
nekog drugog, ili da bismo probudili strepnju zajednice milju da e dobiti neto to e ih zagolicati,
93
neto to e stvoriti senzaciju, to e biti zapanjujue novo, o emu niko nikada ranije nije ni
razmiljao. Takav ovek uvek proizvede tetu, iako bude neke istine u tome to on ima. Istina je uvek
ista, stara, stara pria, a ipak je uvek nova. To je ivot, novi ivot; to je stara stvar koja uvek
rasvetljava. To je veni ivot. Mi ivimo u venosti, ako smo Gospodnji. On nam je dao veni ivot,
silu sveta koji e doi. I jedna karakteristika, glavna karakteristika toga, jeste da je to uvek svee.
Nova Zemlja e biti isto nova posle 10000 godina, kao i prvog dana. ovek koji ita tekst spisa pred
skupom, ako, itajui taj tekst svaki put, ne naui neto novo iz njega, nema usmerene oi ka Bogu.
To nije neto to moete da sednete i zabeleite perom i mastilom; to jednostavno dolazi. Nove stvari
koje mi dolaze nisu stvari o kojima uvam beleke, tako da mogu da idem okolo i kaem: Evo, imam
neku drugu novu misao. Zaista, ovek koji dobija tako malo svetlosti da moe da uva beleke o
tome, ne dobija dovoljno, da mu uini mnogo dobra. Samo nastavlja da dolazi, i dolazi, i dolazi, kao
izlazak Sunca. Vi ne moete to da oznaite. Ne moete da nainite dva uzastopna znaka koji
pokazuju poloaj izlazeeg Sunca na nebu. Kad nainite drugi, ono nije tamo. Ono izlazi. Vie je,
stalno je sve vie. Takva je svetlost od Sunca pravednosti. Svetlost je ivot, a ivot je rast, stalni rast.
(Glas) Takav ovek stalno ide napred; on raste. Put pravednika je kao blistava svetlost, koja sija
sve vie i vie, do potpunog dana. (Prie 4,18 eng. prevod)
Zato, brao, ako treba da se sastanemo da bismo doneli odluku o svakom zraku svetlosti koji
Bog daje, trebalo bi da budemo na Generalnoj konferenciji tokom cele godine. Svetlost dolazi sve
vreme. ovek ne moe da isprui ruku i da je oznai. Ne moete, nijedan ovek na ovom svetu ne
moe da ispie saetak vere, a da govori istinu. Ne moete do toga da doete na taj nain. Istina je
od Boga i mora da se upija onakva kakvom ju je On dao. ovek ne treba da ide okolo svestan
toga koliko mnogo zna. Postoji samo jedna pomo za biblijsko prouavanje, a to je Boji Duh.
Pitanje Da li razumemo da je primanje Boje Rei zapravo primanje Bojeg Duha?
Da, ako zaista primite Boju Re, zato to je ona iva stvar; ona je hleb ivota. Ako je
prihvatite kao da ju je napisao neki drugi ovek, ona onda uopte nije Duh. Ali ako je prihvatite
kao ivu Re, koju je sam Bog izgovorio, onda je ona ivot.
I kao to sam govorio, mi ne treba da idemo okolo optereeni oseajem (sveu) onoga to
znamo. Zato, brao, kada su apostoli primili Bojeg Duha, da li mislite da su oni ili okolo sve vreme
optereeni sveu o sili? Hristos im je rekao: Primiete silu nakon to Sveti Duh sie na vas (Dela
1,8); ali da li mislite da su ili svesni te sile? Ne; oni su bili samo obini ljudi, isti kao i ranije, bez
ikakve svesti o sili; meutim, kada je iskrsla odreena prilika, poto su uvek bili potinjeni Duhu, bili
su spremni za tu priliku.
Brao, treba da prouavamo Sveto pismo; prestanite da se alite sa tim; prestanite da ga
koristite kao igraku; ponite da ga prouavate i verujte da u njemu neega ima. U njemu je vie
nego to moete i da zamislite. U njemu je sve.
Prouavamo pitanje: Ja u se uzdati u Njega (Jev. 2,13). Videli smo da je opravdanje verom
temelj i sutina svega. Vidite ovde, kao to smo videli u onome to smo itali pre neki dan, da je
neuspeh da se primi pravednost verom ne samo da se prihvati, nego da se primi uzrok svih
ovih komplikacija i tekoa koje su se pojavile. Da li shvatate poentu? Da li vas to ui neemu?
Zar to ne ui ovome da, ako svi prihvatimo pravednost verom, i sve to ide uz to jer to
podrazumeva venost napretka ako to primimo u svoje ivote, mi emo znati kako da
postupamo u svemu? Zato to bi nam to otvorilo itavu Bibliju i onda bismo bili spaeni svih
tekoa, i svih gunanja u koja se uputamo, i neemo morati da troimo toliko vremena na to.
Problem sa mnogim ljudima je to pouzdanje u Gospoda ini da oni razmiljaju, a teko je
94
razmiljati i zato bi se oni radije uzdali u sebe. To deluje kao paradoks. Mnogo ljudi misli da radnik
koji se uzda u Gospoda i koji propoveda verom, jeste ovek koji ne razmilja. Koliko puta, kada sam
pokuao da utiem na propovednike da bi trebalo da se uzdaju u Gospoda u svojim propovedima,
isto koliko to ine da bi iveli pravedno, uo sam prigovor: Mi ne smemo da idemo neplanirano; ne
smemo da idemo nasumice; ne smemo da se oslanjamo na podsticaj u odreenom trenutku i da
idemo i dajemo ono to nam se tada javi u umu.
Svedoanstva sve to kau. Ali ko je rekao da oslanjanje na Gospoda vodi u nasuminost? Vi isto
tako moete da kaete da ovek koji se uzda u Gospoda da ga uva od greha, ide na potpuno
nepromiljen, lakomislen nain. To izgleda lakomisleno oveku koji ne zna nita o tome. I znam
kako je lakomisleno to izgledalo meni, kako apsurdno, da pomislim da bi ovek, verovanjem, mogao
da bude zatien od toga da ini pogrene stvari. Ali sada znam da u tome nema niega
lakomislenog. Nema sluajnosti kada je to u pitanju, jer to dri oveka ba uz Stenu sve vreme; a da li
mislite da ovek koji sebe preda u ruke Gospoda, ovek koji e propovedati verom nee razmiljati
i prouavati? Razlog zbog kojeg se toliko ljudi ne uzda u Gospoda je zato to to zahteva toliko
mnogo razmiljanja; kada, umesto toga, oni samo mogu da uzmu malo vremena, kada se oseaju
dobro, i razmiljaju sat ili dva, i razree temu, na svoje zadovoljstvo, i onda zauvek budu
slobodni od razmiljanja o toj temi. Onda, kada se spreme da propovedaju, oni mogu da izvade
svoje beleke, i sve vreme tano znaju koliko znaju, zato to to imaju u svojim depovima. Ali, brao,
ne moete nositi Boju re na taj nain. Ne moete nositi Boju re u svom depu. Morate da je
nosite u svom sopstvenom srcu (umu prim. izdavaa). Ona mora da bude deo vas. I dok idete, vi
ete moda biti nesvesni da znate bilo ta o odreenoj stvari itava ta stvar je nestala iz vaeg uma,
zato to ne treba da je koristite tada, i neki brat doe i kae: Kakvo je tvoje miljenje u vezi sa
ovim? Ja ne znam nita o tome; Ja nemam nikakvo miljenje. Ali ako doe neko kome treba svetlost,
neko ko eli pomo za spasenje svoje due, a ta stvar je ono to e mu pomoi, Duh Gospodnji e je
doneti, i ona e biti jasna kao dnevna svetlost, i vi ete je videti, i sve to treba da radite je samo da
proitate tom oveku, ili tom skupu, ono to vidite Gospodnjim Duhom ono to Duh dovodi
do vaeg seanja. Ali on ne dovodi ono to nije davano umu; i to na nas stavlja odgovornost da
drimo svoj um u Bojoj Rei, da dajemo sebe Bojoj Rei i molitvi, kako bismo mogli da
budemo spremni za svaki dobar posao; to jest, u kakvom god stanju bio ovek, u kakvoj god
potrebi, u kakvom god tekom stanju uma, mi emo o tome znati iz prouavanja Boje Rei i, iako
moda nikada nismo videli tog oveka, mi imamo Re koja odgovara ba njegovom sluaju.
Mi ne moramo da idemo okolo optereeni oseajem toga koliko znamo, sa svim tim to je
rasparano, a da je svaka od tih stvari oznaena u naem umu; ova tema je ovde, a ona tamo. Mi ne
moemo doi do istine na taj nain. Ali sve je tamo kao svetlost, i kada Boji Duh pokae priliku i
osobu, sve se to uklopi; mi smo spremni za svaki dobar posao. To nismo mi, ve Boji Duh; a mi
moemo da se prilagodimo i da budemo upotrebljeni od strane Gospodnjeg Duha.
95
Predavanje br. 16
E. D. Vagoner
Proi emo kroz itanje Jevrejima poslanice, i moda pronai, kao to inae inimo, dalji temelj
za ovu izjavu: Ja u se uzdati u Njega. Ve smo razmatrali prvi deo 3. poglavlja. Moemo ukratko
da pokrijemo ostatak. Misao u prvom poglavlju je Hristova vernost i mi koji smo postojanom verom
uinjeni delom Njegovog doma:
Zato, [kao to govori Duh Sveti: Danas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu
vaa srca kao prilikom ogorenosti - u dan kuanja u pustinji (kao kada ste se razgnevili u
danu iskuenja u pustinji KJV), gde su vai oevi pokuali da me iskuaju, te videe moja
dela etrdeset godina. Zato se rasrdih na to pokolenje i rekoh: uvek blude srcem (gree u
svojim srcima KJV); mojih puteva oni ne poznae (moje puteve nisu upoznali SSP),
tako da se zakleh u svom gnevu: nee ui u mir (pokoj Karadi; poinak Sinod SPC;
odmor KJV) moj.] (arni)
Primetiete ovde da imamo stihove 7-11 u zagradama (u engleskom prevodu KJV prim.
izdavaa), tako da pie: Gledajte, brao, da ne bude u nekom od vas zlo srce neverstva, da odstupi
od ivog Boga (stih 12 KJV). Mojsije je bio veran u Bojem domu, ali su ostali bili neverni; oni su
testirali Boga, iskuavali su Ga, isprobavali Ga, i gledali Njegova dela 40 godina i ipak nisu nauili
Njegove puteve. To je bilo dovoljno dugo za bilo koga da naui Boje puteve. Kako uimo o
putevima bilo koje osobe? Gledajui ta ona radi.
Oni su gledali Gospodnja dela 40 godina, a ipak nisu poznavali Njegove puteve. To izgleda
udesno, zar ne? Ja sam poznavao ljude koji su gledali Boje puteve i dela dva puta 40 godina, a ipak
nisu poznavali Njegove puteve. Veoma je uobiajeno za ljude da gledaju Boja dela, a da ipak ne
poznaju Njegove puteve. Gospod pokazuje svoja dela ljudima sve vreme. Jedna od stvari koja
ljudima izgleda tako teka da poveruju u nju, ak i ovde, nama, jeste da Boji putevi mogu da se
naue gledanjem Njegovih dela. Ako ne moete da Ga poznajete na taj nain, kako moete da Ga
poznajete? A ipak, ljudi e gledati Boja dela pred svojim oima svuda, iz dana u dan, 40 godina,
nekada i dva puta 40 godina, i nikada nee (u)poznati [poznavati] Njegove puteve. Nauimo
Gospodnje puteve. U svojoj Rei, On kae: Moji putevi nisu vai putevi; a ipak, mi emo se skupiti
i pokuati da se ubedimo da je na put delovanja zapravo Gospodnji put. Da li ste ikada razmiljali o
tome? Zar nije u ovome skup ideja, da u Gospodnjim delima mi treba da uimo Njegove puteve,
Njegove naine delovanja? To jest, kada pogledamo i vidimo Gospodnja dela svuda, da li u tome
ima iega to mi, kao radnici, moemo da uimo zajedno sa Njim?
Gospod je veoma tih u svom radu. Neka od najmonijih Gospodnjih dela su stvorena na najtii i
najneprimetniji nain. On ne razbija uvek kamenje, niti izaziva zemljotres kada neto radi. On to
moe da uradi kada poeli. A ipak, Gospod moe da stvori isto tako mona dela, a da niko ne oseti
bilo kakvo podrhtavanje. Uzmite prolee, kada je cela Zemlja u pokretu zbog biljaka koje niu.
Postoji beskrajna sila iznad svake mere i zamisli, sam Gospod radi, a ipak je sve mirno i tiho.
ta je bio rezultat toga to su deca Izraela gledala Boja dela, a ipak nisu nauila (upoznala)
96
Njegove puteve? ta je usledilo kao posledica? Nisu uli u odmor (poinak). Tako sam se u svom
gnevu zakleo: Nee ui u moj Poinak! (SSP). Da li je Gospod hirovit na bilo kom od svojih
puteva? Ne. Kako Njegovi zakoni nastaju? Oni su Njegov ivot. Da li Gospod sedne i smisli
zakone, i kae: Ovo u nametnuti ljudima. Ovo e biti dobro za njih i ja u im to nametnuti, a ako
oni tako ne ine, ja u ih odbaciti? Ne. Gospod je ivot, a Njegov ivot je zakon. Njegov ivot je
uvek isti i ne moe da bude drugaiji nego to jeste. Boji zakon je takav kakav jeste, upravo zato
to je On takav, i On ne moe da bude drugaiji nego to jeste. Ko god, dakle, odbacuje Njegov
ivot, mora da ima smrt, kao nunu posledicu. Ne moe da bude drugaije. Tako je zato to je
tako. Kazna na oveka nije stavljena bezrazlono, ali ne postoji nita drugo to moe biti uinjeno.
Ako ovek nema ivot, on mora da ima smrt.
ta je ono to bi ovi ljudi imali da su iz Bojih dela nauili Njegove puteve? Imali bi odmor
(mir, pokoj). Ali poto nisu nauili Njegove puteve kada su videli Njegova dela, Gospod kae: Vi ne
moete imati odmor. Oni nisu mogli da uu u Njegov odmor. To je bilo nemogue. Pazite, brao, da
srce nekog od vas ne bude zlo i neverno, pa da otpadne (odstupi Bakoti) od Boga ivoga. Nego,
svakodnevno bodrite jedan drugoga dok god odzvanja ono danas. (SSP). Danas je jedino vreme
koje nam je dato. Jue ne postoji i nema takvog dana kao to je sutra.
Kada doemo do onoga to oznaavamo kao sutra, to je zapravo danas. Jedino vreme koje
postoji u celom svetu je danas. Koji god da je dan u sedmici, to je uvek danas.
Nego bodrite jedan drugoga svaki dan, dok god se kae danas, da koji od vas ne
otvrdne kroz prevaru greha. Postali smo, naime, Hristovi sauesnici (zajedniari
Karadi), samo ako poetak pouzdanja do kraja vrst odrimo. Kad se kae: Danas ako
ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca kao kad ste se razgnevili. Jer neki, kada su
uli, razgnevili su se, ali ne svi koje je Mojsije izveo iz Egipta. A na koje se srdio etrdeset
godina? Nije li na one koji su zgreili, ija mrtva tela su ostala u pustinji? A kojima se zakleo
da nee ui u njegov odmor, ako ne onima koji nisu verovali? I vidimo da nisu mogli da
uu zbog neverovanja. (stihovi 13-19 kombinacija prevoda arni-KJV)
Nije da ih On ne bi pustio; ali nisu mogli. itamo dalje:
Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov
mir, ne pokae da je zakasnio. (Jevrejima 4,1 arni)
U iji odmor su imali mogunost da uu, a nisu? U Boji. ta je nama propovedano?
Jevanelje. Koje jevanelje? Isto koje je i njima. To nije novo jevanelje. Nema prostora za
priu da oni nisu imali anse da uju jevanelje. Imali su ga prvi, i odbili su ga, a sada se
jevanelje propoveda nama, kao to je i njima; mi imamo podjednako dobru priliku, kao to su
je imali i oni. Kada je njima propovedano, zato nisu imali koristi? Zato to nije bila spojena sa
verom [kod] onih koji su [je] uli (stih 2 arni). Nije verom bilo povezano u onima koji su uli.
Ko ulazi u odmor?
(Glasovi) Mi koji verujemo.
Mi; kada mi ulazimo u odmor? Kada verujemo. U iji odmor ulazimo? U Boji. Razlog
zbog kojeg oni nisu uli je zato to odmor dolazi verom. Oni nisu verovali; zato nikada nisu
mogli da se odmore. Ali mi koji verujemo ulazimo u odmor. Koji je dokaz da vernici ulaze u Boji
97
odmor? Dokaz koji je ovde dat, da se Bog zakleo da nevernici nee ui. To je kao negativ zakletve.
To je jednostavno obrnuto od zakletve Avramu, da e on i njegovo seme ui u odmor. U 15. poglavlju
1. Mojsijeve imamo obeanje, i u 22. poglavlju imamo obeanje, potvreno zakletvom, da e se
Avramovo seme odmoriti od svih svojih neprijatelja. Tako zakletva ima dva aspekta. Oni koji veruju
ulaze u odmor, a oni koji ne veruju ne mogu da uu u Boji odmor.
Oni nisu mogli da uu u odmor, iako su [njegova] dela zavrena jo od stvaranja sveta (stih 3
SSP). Saoptava se da nisu mogli da uu u Boji odmor, iako su bila zavrena dela od nastanka
sveta. Ovde nalazimo naizgled promenu tema, od odmora ka delima.
(Glas) eleo bih da znam koje je znaenje rei odmor.
Odmor jednostavno znai odmor; ne znam ni za jedno drugo znaenje te rei. Mislim da svi iz
iskustva znamo znaenje rei odmor, ak i da je u pitanju samo elja za tim.
(Glas) Ali ja nisam propovednik.
Pa ne treba da budete propovednik da biste verovali. Mi koji verujemo ulazimo u odmor.
(Glas) Pitanje u mom umu je: Da li se to odnosi na hiljadugodinji odmor?
To je Boji odmor, i to ne samo za 1000 godina, ve za venost.
Dela su bila zavrena od nastanka sveta. Kada su dela bila zavrena, ta je usledilo? Odmor.
Ako ovek ima neki posao da uradi, i zavri ga, ta neophodno mora da usledi? Odmor. On ne
moe da uini nita vie. Ali, poto ovek ne zavrava svoj posao, on stoga ne nalazi odmor u svom
sopstvenom delu.
Stareina Frederickson Da li je to isti odmor kao tamo gde kae: Doite k meni svi koji ste
umorni i optereeni (natovareni Karadi), i ja u vas odmoriti? (Matej 11,28 arni)
O ijem odmoru priamo? O Gospodnjem. Ko kae: Doite k meni i ja u vas odmoriti?
Gospod. Onda to mora da je isti odmor. Kada doete do jednog od ovih osnovnih naela, verujte u
njega. Verom ga uinite svojim sopstvenim, i drite ga se, i verujte u njega zauvek; onda moete da
idete kroz Sveto pismo, i vera e ga obasjavati sve vreme. Mi ne moemo da se borimo niti da
preispitujemo svoj put u razumevanju Boje rei; ali kao to Sunce topi led, tako mi verujemo u na
put u razumevanju Svetog pisma. 1
Bog nas poziva da se odmorimo na osnovu uverenja da je taj odmor pripremljen, jer je
posao zavren. Kada je sav posao uraen, i to dobro uraen, onda mora da usledi odmor, zato
to nema ta drugo da se radi. Ako ima jo da se radi, onda posao nije zavren.
Vraamo se na prvo poglavlje 1. Mojsijeve, da vidimo da li verujemo ili ne u ono zbog ega
toliko viemo protiv evolucionista, jer ne veruju u jednostavnu priu o stvaranju. Prvi korak u
dokazu da je odmor spreman jeste to to su dela zavrena. Kakav je dokaz za to? Jer je negde za
sedmi dan rekao ovako: I Bog se odmorio u sedmi dan od svih svojih dela. I opet na ovom mestu:
Nee ui u moj odmor (stihovi 4 i 5 KJV). Ko to govori? Bog. O emu On govori? O svom
odmoru. Kada se On odmorio? Kada su Njegova dela bila zavrena. Kog dana se odmorio?
Sedmog. Sedmi dan je abat Gospoda Boga. abat znai odmor, tako da je abat (subotnji dan)
Gospodnji odmor.
Uzmite 4. i 5. stih zajedno:
Jer je negde za sedmi dan rekao ovako: I Bog se odmorio u sedmi dan od svih svojih dela. I
opet na ovom mestu: Ako uu u moj odmor.
Oni ne mogu da se odmore. Oni ne mogu da svetkuju subotnji dan. Nije li to ono to je reeno?
Mi ne moemo na silu da doemo do razumevanja Boje rei; ali kao to Sunce topi led, takav e, verujemo, biti i na
put u razumevanju Boje rei prim. izdavaa
98
Oni ne mogu da se odmore zbog neverstva. Mi koji verujemo ulazimo u odmor, zato to su dela
zavrena, a samim tim su dela pripremljena od nastanka sveta. Bog se odmorio sedmog dana od svih
svojih dela. To je ono to je na jednom mestu rekao o sedmom danu; na drugom mestu rekao je o
tome: Oni nee ui u Njegov odmor.
Zatvarajui izvetaj o delima koja je Bog uinio tokom sedmice stvaranja u prvom poglavlju 1.
Mojsijeve:
Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma. (stih 31 Danii)
Bog je time bio zadovoljan. Nije video da je negde mogao da napravi neto bolje. Bilo je
savreno. ta god Bog uini, uinjeno je zauvek. Nita se tome ne moe dodati, nita oduzeti.
Sada idemo ka odmoru. Idemo ka Gospodnjem odmoru. Ali odmoru neophodno moraju da
prethode dela dela kakvog karaktera, koje vrste? Dela koja su savrena, zavrena i potpuna.
Uzmite tekst koji imamo ovde: Mi koji verujemo ulazimo u odmor (stih 3 parafraza) i uporedite
to sa onim to je Spasitelj rekao u 6. poglavlju Jovanovog jevanelja, u odgovoru na pitanje fariseja:
ta da uinimo, da bismo inili Boja dela? (stih 28 SSP). Da li je rekao: Ako elite da inite
Boja dela, inite neka dela? Da li je rekao: Ako verujete, moete da inite Boja dela? O, ne. Rekao
je: Ovo je Boje delo, da verujete u Onoga koga je On poslao. Bog nikada nikome nije rekao da
ini Njegova dela, zato to Bog zna dovoljno, da bi znao da niko drugi ne moe da ini Njegova
dela. Ljudi su ti koji se stavljaju na mesto Boga i koji kau: Mi moemo da inimo bilo ta to i
Gospod moe; mi moemo da inimo dela, i to isto toliko dobro kao to moe i Bog; mi moemo
da se opravdamo delima; mi moemo da inimo dela koja e stajati uz Boja dela i On nee moi
da primeti razliku. Bog zna dovoljno, da bi znao da nema nekog drugog bia u svemiru koje
moe da ini Njegova dela i On ne trai da ih mi inimo. Ali ovo je Boje delo; da verujete u
Onoga koga je On poslao. Da li ima neke protivrenosti u ovim tekstovima, naime: Ovo je
Boje delo, da verujete i Mi koji verujemo ulazimo u odmor? Ne. Zato? Zato to je delo
uraeno; a kada dobijate Boje delo, dobijate delo koje je zavreno, i zato imate odmor. Stoga,
verovanjem dobijamo odmor u savrenom, zavrenom Bojem delu.
Zapazimo tekst od malopre:
Doite k meni, svi koji ste umorni i optereeni, i ja u vas odmoriti. Uzmite moj jaram
na sebe i uite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, i nai ete odmor. (SSP)
Pronaite odmor u krotkosti i smernosti, jer je moj jaram blag, i moje je breme lako. Stoga,
ono to nas brine, i umara, jeste ovaj ivotni ponos koji ini da mislimo da moemo i moramo
da uradimo sve sami. Ali mi to ne moemo da uradimo, i zato nas to umara. Recimo da nam je
dat neki deli posla da uradimo, i mi smo se savesno potrudili, a kada smo ga zavrili, videli smo da
je uraeno loe. Da li ikada dobijete bilo kakvo zadovoljstvo iz toga? Da li ikada dobijete neki odmor
od toga? Ne; ne odmarate se, jer se zadravate da uradite taj posao i ne moete da se odmorite
nou, zato to razmiljate: Sada moram to da uradim ponovo. I kada to uradite ponovo, ak ni tada
nije dobro.
Ko je taj koji u celosti zavrava i upotpunjuje sve svoje dnevne poslove? Ko je taj koji ih
zavrava savreno, tako da moe da se osvrne na njih savreno zadovoljan, i uzme apsolutni
odmor i uiva u posmatranju toga? Ima li nekoga? Ne. Mi to ne moemo da uradimo. I u
najboljem poslu koji moemo da uradimo ima neega to je pogreno, neto to nedostaje, neto
to je nepotpuno; i to je ono to nas umara. Zar ne znate da je jednostavna injenica da nije
99
toliko onaj posao koji ljudi urade, ve onaj koji ne mogu da urade, ono to ih umara? Posao koji
pokuavaju da urade i ne uspevaju da izvre je ono to ih umara. Ne samo da na posao nije u
celini uraen, ve ga ne uradimo savreno, ak ni donekle, i to je ono to nas premori. Znate da
ima hiljade i hiljade ljudi koji, samo za obian posao dat ljudima, samo za obian ljudski posao,
kau: Ja ne mogu da ga zavrim; radim najbolje to mogu i ne mogu da ga zavrim. Ali kada govore
o Bojem poslu, o, [oni misle da dodao izdava] to mogu da urade dovoljno dobro. Zar u tome
nema neeg nerazumnog? Oni priznaju da ne mogu da urade svoj sopstveni posao, onako kako
bi on trebalo da bude uraen, ali se oseaju potpuno sposobnima da rade Boji posao. A koji su
Boji poslovi? Njegov posao je ono to On radi, a sve to On radi je ispravno, i stoga je to
pravednost. Uobiajeno je za ljude da misle da mogu da ine ispravno; ali pravednost je Boji
posao, i ovek koji ne moe da uradi svoj sopstveni posao, ne sme da pretpostavlja da moe da
radi Boji.
Mi smo optereeni grehom i ono to nas umara jeste na uzaludni pokuaj da izgradimo
pravednost. to se due zadravamo u tom poslu, na posao mora biti nepotpun; i tako, naravno,
ne moemo da naemo odmor. Da li ima nekoga ko nije rekao: Ako bih morao to ponovo da
uradim.... i onda sledi lista poboljanja koje bi napravio. ovek napravi mainu i samo to je to
zavrio, on poinje da gleda gde moe da je pobolja sledei put. Ali kada je Bog prvi put obavio svoj
posao, bilo je toliko dobro, koliko je bilo mogue da bude. On nije mogao da vidi nita nepotpuno u
vezi sa tim. Sve je bilo ispravno. On nije poeleo da to moe da uradi ponovo. Sve je bilo uinjeno, i
to dobro uinjeno; stoga je jedina stvar koja je mogla da usledi bio odmor. Kako je Bog obavio svoj
posao prvenstveno? Svojom Reju. On je rekao, i bilo je tako (Psalam 33,9 KJV). I mogao je da
se odmori s poverenjem u svoju sopstvenu Re. On je imao poverenja da Re koja je stvorila moe i
da odrava, tako da se odmorio i zadovoljno je gledao posao koji je obavio.
Gospod je stvorio oveka takoe onako dobro, kao to On to zna, i itamo u 1. Mojsijevoj 2,15
(Danii):
I uzevi Gospod Bog oveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga uva.
Ako bismo imali strogo doslovan prevod toga, on bi bio: Uinio je da se on (ovek) odmara u
Edemskom vrtu, da ga obrauje i uva. Bog je dao oveku da obavlja posao u Edemu, tako da taj
posao nije deo prokletstva. To je takoe bio posao nad zemljom. To je jedina vrsta posla koju je Bog
dao oveku. Postavio ga je u Edemski vrt da radi, ali uinio je da se odmara tamo. itav svet je dat
oveku, ali Edemski vrt je bio mesto koje je bilo njegov dom. Uinio je da se odmara tamo, da ga
obrauje i da ga uva. Sada zapazite, on nije morao da napravi vrt. Bog ga je napravio, a ovek je
samo trebalo da ga uva. Kada vidimo kako je doao do toga da ga izgubi, vidimo kako je trebalo
da ga uva. Njegov greh je bilo neverstvo. On nije verovao Bogu, zato je izgubio savreno Boje
delo. Kako je onda mogao da ga zadri? Samo verovanjem (verom). Ovo je Boje delo, da
verujete. Sve dok je verovao, dotle je i mogao da zadri vrt i da ga ima za sebe: sve dok bi imao
savreno Boje delo, dotle bi mogao i da se odmara u tom vrtu. Nije vano koliko je radio, ako je
radio od jutra do mraka, nikada se nije umorio. To je lepota Bojeg dela. Poto je delo bilo potpuno
zavreno, bilo je u celosti savreno i potpuno, zato se on u odravanju tog dela nije umarao. Tu je bilo
delo, zavreno i dato njemu, a sve to je on morao da uradi, bilo je da se odmara u njemu i da ga
uva takvim kakvo je bilo. Njegov posao je bio odmor.
U 2. poglavlju Efescima poslanice imamo re o spasenju.
Jer ste blagodau spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Boji, ne od dela, da se niko ne
pohvali. (stihovi 8 i 9 Karadi)
100
Ne od ijih dela? Ne od naih dela. Zato? Da se niko ne pohvali. Meutim, ipak jeste od
dela. Jer smo mi Njegovo delo (stih 9). Dakle, to jesu dela. Ali ija dela? Boja dela. Meutim,
nema anse da se Bog hvali nad Bogom. Jer smo mi njegovo delo, sazdani (stvoreni KJV) u Isusu
Hristu za dobra dela koja Bog unapred pripravi (odredio KJV), da ivimo (hodimo Karadi) u
njima (stih 10 Bakoti). To je bio sluaj sa Adamom kada ga je Bog nainio. On je bio stvoren za
dobra dela u Isusu Hristu. A ko ih je uinio? Bog. I On ih je uinio da bi ovek mogao da hoda
u njima i da uiva u njima. Jevanelje treba da nas vrati, treba da nas dovede do odmora u
zavrenim i savrenim Bojim delima.
Kada je Bog imao sav posao zavren i potpun, ta je uradio? Odmorio se od svih svojih dela.
Ali taj odmor, taj posao, bila je Nova Zemlja. Boji odmor se onda odnosi na Novu Zemlju. Subota u
koju se Bog odmorio bila je subota Nove Zemlje, Edema Edemski odmor.
Uskoro emo redom uzeti sve stihove iz Jevrejima poslanice 4, ali danas nemamo vremena. Zato
emo prei na 9. stih. Samo ta jednostavna tvrdnja: Ostaje [subotni D. Stefanovi] odmor. Mnogi
to itaju kao da je reeno da e narodu Bojem (tek) doi odmor. Ali ta re ostaje znai? Neto
to je ostavljeno; neto to jo postoji od prethodnog vremena. Kada je odmor dat oveku, itava
Zemlja je bila nova. Nije bilo prokletstva na njoj. Sada je doao greh, i Zemlja je postala stara, i
prokleta je; ali, ipak ostaje odmor Bojem narodu. Odmor dolazi iz Edema. Nad Edemom nikada
nije bilo nikakvog prokletstva. ovekov greh je doneo prokletstvo nad zemljom, ali ga je isterao iz
Edema. Postoji jedno mesto koje se odnosi na Zemlju, a koje greh nikada nije dotakao. Edem je sada
na Nebu, u Bojem raju, gde je Boji presto; i sam Hristos je tamo, ovek Isus Hristos, koji je uinjen
manjim od anela zbog smrtne patnje, krunisan kao ovek slavom i au i postavljen nad delima
Boje ruke u Edemu: i On je onaj koji kae: Doite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u
vas odmoriti.
Odmor u Edemu bio je subotnji odmor. Subota je deo Edema koji nam ostaje dok se Edem
ponovo ne obnovi; i onaj koji dri (svetkuje) subotu, kao to je Bog dri, kao to ju je Bog dao da se
dri, ima odmor koji i Gospod Isus Hristos ima na Nebu.
Ali kako neko moe da je dri? Verom; poto odmor podrazumeva zavren posao, a taj posao je
Boji posao. Sam Bog ga je zavrio. Onda mi ne bismo mogli da ga uradimo kada bismo pokuali.
Postoje dva razloga zato ne bismo mogli da uradimo taj posao: kao prvo, samo Bog moe da radi
Boji posao; a kao drugo, on je ve uraen, tako da, kada odete tamo, vi ne nalazite nita to treba da
se radi. Ve je uraeno. Kada se Bog odmorio od njega, kakva je tek drskost da ovek pokuava
da ga uradi! Prema tome, poto je stvar zavrena, prihvatamo je verom. Sada On kae nekima:
Ne moete da uete u moj odmor; zato to oni ne veruju i prestaju sa svojim poslovima da bi
preuzeli Njegove.
(Glasovi) Kako onda treba da budemo radnici zajedno sa Bogom?
Odmaranjem u Njemu.
(Drugi glas) Onaj stih koji se odnosi na to, iz Matejevog jevanelja, kae: Doite k meni svi koji
ste umorni i ja u vas odmoriti; a sledei stih kae: Uzmite moj jaram na sebe. Da li to znai posao?
Da, svakako. Ali On kae: Moj jaram je blag, i moje je breme lako. ta je Njegovo breme? On
nosi itav svet. Ali On ga nosi lako. On kae: Uite od mene. Ako nosite breme, ta ono ini? Ono
naulja vaa ramena, i ini vas umornima, i razdraljivima, i osetljivima. On kae: Ne radite na taj
nain. Uite od mene. On radi, ali Ga to ne brine. Ko e se aliti na posao, ako ga on ne brine
posao koji moete da uradite i, radei ga, ne umorite se? Ko e se aliti na to? Milina je to raditi.
Pravo je uivanje u tome. Veliko je zadovoljstvo, i to je ono to Gospod eli da i mi imamo.
101
Priali smo o poruci za dugo vremena, i kada govorimo o poruci treeg anela, onda svi misle na
subotu. Ali pre nekog vremena, proitali smo da je opravdanje verom bila ta poruka i mnogi ljudi su
mislili da, ako propovedamo opravdanje verom, ne bismo mogli da kaemo nita o Gospodnjem
dolasku ili o suboti. Zato, brao, elimo da nauimo poruku. Da vidimo koliko vas ovde je ulo da,
kada propovedate o suboti, ljudi kau: Da, ali znate da se mi ne opravdavamo delima. Zar niste svi to
uli?
(Glasovi) Da.
I oni su mislili da su dokazali kako ne bi trebalo da drimo subotu, ne shvatajui da postoji velika
razlika izmeu odmora i dela. Subota je odmor, ne posao. Dranje subote nije opravdanje delima,
ve opravdanje odmorom odmorom u zavrenom Bojem delu u Hristu. Subota je odmor. To
je Boji odmor. To je savren odmor. To je odmor koji opravdava, zato to je to odmor koji
donosi savrena dela, Boja dela. Naa dela nisu dobra ni za ta. Mi ne moemo da inimo nita.
Ne od dela, da se niko ne pohvali. Mi smo Njegovo delo.
Neko kae: Pa, ja ne verujem da je neophodno da svetkujem subotu. Gospod kae takvom: Ti
ne moe da je svetkuje, jer samo oni koji veruju, ulaze u odmor. Zapazite ovo, brao, subota je tako
slavna stvar da, kada je ljudi vide, oni uivaju u njoj; i mi inimo Gospoda nepravdom, i ljude
nepravdom, kada je predstavljamo na takav nain da oni misle da je to breme, zadatak. To nije neto
to je Gospod nametnuo ljudima, ve prednost koju im je dodelio. Kakav je to ovek u itavom ovom
svetu koji se ali zato to je prinuen da se odmara?
Onda, umesto da im bude teko, naroito radnikoj klasi, da svetkuju subotu, ona je za njih
blagoslov. Ona je prijatelj radnog oveka. Ona je odmor. To je ono to e ga izvui iz svih njegovih
tekoa bre nego to je bilo koja politika partija ili radnika partija ikada sanjala da e mu pomoi
da se izvue. I ovo je razlog zato Adventisti, od svih ljudi na svetu, nemaju apsolutno nikakve veze
sa bilo kojom politikom partijom koja postoji. Programi tih partija su arlatanska sredstva i Bog ne
eli da se mi bavimo njima. On eli da se bavimo onim to je istina. Politike partije tvrde da su
prijatelj radnih ljudi; one tvrde da e doneti bolja vremena, da e biti lake tim ljudima. To je ono za
ta sve one rade. A Gospod dolazi sa svojim jevaneljem, koje nam svima obeava odmor; koje
obeava svakom oveku njegovo sopstveno mesto u vrtu, i ne samo njegovo sopstveno mesto u vrtu,
ve svakom oveku u nasledstvo itavu Zemlju, i svim ljudima nasledstvo u itavom svetu, na takav
nain, da nee biti ni govora o imovinskim pravima, ve e svaki ovek imati slobodno nasledstvo i
apsolutni odmor, bogatstvo bez granica.
Odmor, odmor u poslu, bolje nego to je ijedna radnika partija ikada mislila da je mogue; jer
najbolja stvar o kojoj moemo da mislimo je da se skrate radni sati, kako bi ovek mogao da ima vie
vremena za odmor. Ali Bog obeava da da oveku odmor sve vreme dok radi. To je bolje. I moemo
da budemo potpuno sigurni da e ovo biti sprovedeno za mnogo krae vreme nego to je ijedan
politiar ikada sanjao da bi njegov program mogao da dovri.
Ko je taj koji e, znajui za tako neto, biti takva budala da provede svoje vreme nad onim to
mu ne obeava nita? Zato bismo troili svoje vreme na neto to, i u najboljem sluaju, nije nita
osim arlatanskog programa, kada imamo neto to e reiti svaku tekou pod nebom?
Sada zapazite, svetkovanje subote je odmor, Boji odmor, zato to je Njegovo delo gotovo,
dovreno. Kakva vrsta dela su Boja dela? Savrena dela. I kako dobijamo ova dela? Verom. Dakle,
svetkovanje subote podrazumeva veru. To znai pravednost verom. Onda je to poruka. Pravednost
verom je poruka. Ima mnogo ljudi koji veruju u pravednost verom u Hristu, ali koji ne vide nita u
vezi sa subotom. Ono to mi sada treba da im pokaemo jeste da svetkovanje subote znai
102
savrenstvo Bojeg dela, i stoga savrenstvo odmora u Njemu, verom.

Uzmite sada zavreno delo. ta Hristov krst ini za ljude? Ako je, dakle, neko u Hristu,
novo je stvorenje (tvar Karadi) (2. Korinanima 5,17 SSP). Dakle, u Hristovom krstu
vidimo novu tvorevinu. To je ono to ini krst. Propovedanje Hrista je ludost za one koji
propadaju, ali za one koji su spaeni, to je Boja sila. Gde vidimo ispoljavanje Boje sile? U
stvaranju, u onome to je On stvorio. Tako je Hristova sila, sila stvaranja, stvaralaka sila. Ovo
savreno Boje delo, ova nova tvorevina, izgubljena je grehom. Svetkovanje subote slavi
uspomenu na Boja dela, ne onakva kakvima ih vidimo sada, ve na Boje savreno delo.
Meutim, dolo je prokletstvo i unitilo ih. Hristos nas je otkupio od prokletstva [Zakona] tako to
je radi nas postao prokletstvo (Gal. 3,13 SSP) u smrtnoj patnji. Na krstu nas je Hristos otkupio,
donosei nam dela bez prokletstva, savreno Boje delo. Stoga, kada je Hristos prikovan na krst, koje
su bile poslednje rei koje je izustio? Zavrilo se. ta? Novo stvaranje. Sve je dovreno.
Dolazei do krsta, imamo savrenstvo Boje nove tvorevine u Hristu. A subota je slavljenje
novog stvaranja. Zato je subota znak savrenog odmora; ta vie to je sam odmor koji nam Bog
daje u Hristu.
Samo jo jedan tekst koji moemo da proitamo danas pre nego to zavrimo. U 58. poglavlju
Isaije:
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini ta je tebi drago na moj sveti dan, i ako
prozove subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim (asnim KJV), i bude ga slavio
(potovao KJV) ne idui svojim putevima i ne inei ta je tebi drago (ne traei svoje
zadovoljstvo KJV), ni govorei (svoje KJV) rei, tada e se veseliti u Gospodu. (stihovi
13 i 14 Danii)
ta znai Edem? Uivanje, zadovoljstvo. Subota potie iz Edema, i deo je Edema, i zato je
uivanje. U njoj dobijamo isti onaj divan odmor koji je Bog imao u poetku, posmatrajui svoje
sopstveno, savreno delo.
Danas smo tek poeli da prouavamo subotu. Sutra, ako Gospod eli, dalje emo istraivati
detalje onoga to svetkovanje subote podrazumeva, i ta je to, a onda moemo bolje da razumemo
ta je posao nas Adventista, ta je Gospodnji posao, i koja je poruka. Ali mislim da svi ovde mogu
da vide da je poruka treeg anela pravednost verom; jer time ovek ulazi u Gospodnja dela, a ta
dela su savrena. Zato se on odmara verom. Meutim, ovek koji ne veruje u Gospoda, ne moe
da se odmori. Da li je onda mogue da ovek svetkuje subotu, a da preutno ne veruje u Gospoda?
Ne. On prestaje da radi poslednjeg dana u sedmici i to je sve to za njega moe da se kae. Ako ne
veruje u Boga, onda ne moe da svetkuje subotu.
A sada, samo jo jedna stvar, da pojasnimo ovo. ta onaj koji ne veruje u Gospoda kae o Bogu?
On Ga je uinio laovom. Naravno, ne potpuno, stvarno laovom, jer Bog ne moe da lae.
Meutim, ovek koji kae da je Bog laov, sam je laov. Da li od oveka, koji je laov, moe da bude
veoma dobar potovalac subote? Nema drugog naina da se svetkuje subota, osim da se veruje u
Gospoda.
103
Predavanje br. 17
E. D. Vagoner
(Ponedeljak popodne, 1. mart 1897)
ta nam je ostalo? Odmor ili obeanje ulaska u odmor (mir, poinak, pokoj). iji odmor?
Boji odmor. Ko ulazi u odmor? Oni koji veruju. Kada ulaze u odmor? Kada odustanu od
svojih sopstvenih dela. A kada neko odustaje od svojih sopstvenih dela? Kada veruje. Jer mi
koji verujemo ulazimo u odmor (Jev. 4,3 KJV). Koji je dokaz da je odmor spreman? Zato to
su dela bila zavrena od postanka sveta. Koji je dokaz da su dela tada bila zavrena? Zato to se Bog
odmorio u sedmi dan od svih svojih dela. A to da je ovo odmor koji Bog daje svom narodu pokazuje
se u injenici da, jo uvek govorei o sedmom danu, on kae nevernicima: Oni nee ui u moj
odmor.
Jer je negde za sedmi dan ovako rekao: I poinu Bog u sedmi dan od svih svojih dela.
A na ovom mestu opet: Nee ui u moj mir. (stihovi 4 i 5 arni)
O emu On pria na oba mesta? O sedmom danu. Na jednom mestu, on o sedmom danu kae
da se Bog odmorio sedmog dana od svih svojih dela; a na drugom mestu on o njemu kae: Oni
Nee ui u moj mir (odmor). Kada se Bog odmorio sedmog dana? Kada je zavrio svoje delo, po
zavretku est dana stvaranja. U kakvom stanju su bila tada Njegova dela? Ona su bila veoma
dobra. Zemlja je bila nova, tako da se Boji odmor odnosi na Novu Zemlju, na stanje Nove Zemlje.
Da budem konkretniji, trebalo bi da kaemo da je nova tvorevina u stvari odmor.
ta je Hristos rekao o Bojim delima? Ovo je delo Boije, da verujete (arni). Meutim,
koja je karakteristika svih Bojih dela? Ona su savrena. Onoliko su dobra, koliko je i mogue da
budu. tavie, Bog se odmorio od svih svojih dela, tako da su ona dovrena nita im se ne moe
dodati, nita oduzeti; i kada istinski verujemo, mi dobijamo ta dela; ali poto su Boja dela
zavrena dela, i tako savrena, da ne moe biti izmena (dopuna), stoga mi koji dobijamo Boja
dela, dobijamo Boji odmor. Jedno od najsavrenijih dela koje je Bog uinio u poetku, bio je sam
ovek. ovek je bio Boje delo, stvoren u Hristu Isusu za dobra dela; i ta dobra dela su bila stvorena
u Hristu. Bog ih je ve dovrio, ak i pre nego to je stvoren ovek. Dela su bila zavrena od
nastanka sveta, i ovek je mogao da hoda u njima, i hodajui u njima, mogao je da se odmara u
Gospodnjem odmoru.
Ali ovek je pao, dela su bila izgubljena, i na sve je dolo prokletstvo. Hristos nas iskupljuje od
prokletstva, postavi prokletstvo (kletva) za nas; On je uinjen prokletstvom za nas, tako to je visio
na drvetu. I tako se u Njemu, u Njegovom krstu, stvara nova tvorevina, mi postajemo nova
stvorenja. U krstu onda nalazimo zavrena Boja dela, savrena i potpuna, ona koja je ovek
izgubio grehom. U Hristovom krstu je savren odmor, zato to se u Njemu zavravaju dela.
Hristos je rekao: Svri (zavrilo) se (Jovan 19,30 arni). Svako ko dolazi Hristu nalazi tamo
savreno delo, i nalazei to savreno Boje delo, zavreno i potpuno, on se odmara.
Kao to smo rekli, Boji odmor je nova tvorevina. Zapazite sada: Koja su to dela koja
dobijamo u Hristu? Boja zavrena dela, nova tvorevina. Dakle, upravo ona ista dela koja su
104
bila zavrena od postanka sveta. Stoga, u krstu u Hristu, dolazimo do tog istog odmora. Hristov
krst odvodi nas nazad do stvaranja, uklanja, zakopava i unitava sav beskonani mrak, i greh, i
prokletstvo, i odvodi nas nazad do novog stvaranja, do istih onih dela, a samim tim do istog
onog odmora, kao u poetku. Kada se propoveda Hristov krst, kada se propoveda jevanelje, nema
prostora ni za koga da kae da je subota ukinuta na krstu. Kako bi neko mogao da zamisli tako neto?
Prigovor se uklanja pre nego to ima ansu da se postavi, jer smo mi u Hristovom krstu dovedeni do
odmora koji je bio spreman od osnivanja sveta, zato to su tada bila zavrena dela. Tako je 4. poglavlje
Jevrejima poslanice najsnanije poglavlje o suboti u Svetom pismu. Ali u njemu ima podjednako
mnogo toga to treba i mi da nauimo, kao i bilo ko drugi, zato to mi koji govorimo o suboti
moramo da nauimo ta je subota. To je Boji odmor, a Njegov odmor nema u sebi mrlju
prokletstva. (Nema u njemu nesavrenstva; on je sam savrenstvo.)
Mi smo Boje delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela, Boja dobra dela, a ova dobra dela su
bila pripremljena od poetka, da bismo mi hodali u njima. Hodanjem u ovim dobrim delima, ve
pripremljenim i zavrenim, mi emo imati stalni odmor, Gospodnji odmor. Subota od poetka a
ona je uvek ista, kao to je bila u poetku, ali moramo uvek da se vratimo na to, zbog ispravnog
stanja svega treba da obelei Boje zavreno delo. Subota je onda Boja pravednost koju ovek
dobija kao poklon (dar).
Mi onda vidimo da ovek, koji ne veruje u Gospoda, ne svetkuje subotu. On ne moe da
svetkuje subotu; to je jednostavno nemogue. Subota obeleava Boju zavrenu, novu tvorevinu;
zato je subota peat savrenstva. Dranje subote je onda jednostavno uestvovanje u Bojem
savrenstvu. Vidite ovde: nema mogunosti da bilo ko kae: Pa ti svetkuje subotu, oekujui da
a time biti spaen? Ne, nikako; zato to je sama subota dokaz injenice da je Bog Stvoritelj
da On stvara sve u Hristu i da ovek nema silu. Dranje subote je priznanje injenice da mi ne
moemo da inimo nita. Sve to mi moemo da uinimo je da prihvatimo da je Bog uinio za
nas. Imamo izjavu: Seti se subotnjeg dana, da ga dri (uva) svetim (2. Mojsijeva 20,8 KJV).
Ova zapovest, umesto da bude breme jadnom, radnom oveku, u stvari je za njega blagoslov, iznad
svih ostalih.
Jadan ovek, koji na Zemlji nema nita u ta bi se (po)uzdao, koji iz dana u dan, izmeu sebe i
propasti, nema nita, osim svog dnevnog posla njemu dolazi subota, donosei znanje o Bogu, kao
Stvoritelju i Zatitniku. On se odmara u sedmom danu, ne kao po zadatku, kao pod teretom koji
je Bog stavio na njega, ve kao u prednosti koju mu je Bog dodelio, zato to on zna (poznaje)
Gospoda tako dobro, video je Gospoda u Njegovom savrenstvu, da moe savreno da se uzda u
Njega, znajui da ne moe da uradi nita sam za sebe, i da ne mora da zavisi sam od sebe. ak i
ako je stekao svoj svakodnevni hleb, da li je on u stanju da uini bilo ta? Ali to dolazi od Boga 1.
Bog mu to obezbeuje, a on jednostavno skupi ono to mu Bog da; to je pouka koju Bog eli da
nauimo. Psalmista kae o pticama i zverima: Kad im daje, skupe; kada otvori svoju ruku, nasite
se (Psalam 104,28 KJV). Ptica zarauje za svoj ivot, isto koliko i ovek. Pa ipak, koliko mnogo ljudi
eli da nema nita vie briga nego ptice. Oni imaju upravo toliko briga, koliko je oveku potrebno. On
mora da radi ceo dan, da bi obezbedio za sebe i one koji zavise od njega; ali vi kaete da ptice jedino
treba da izaberu svoju hranu. Da, ali to je sve to i ovek treba da uradi. On radi i skuplja, i onda se
ponosi svojom superiornou nad pticama; a ptica je ona koja bolje prolazi od njih dvoje, zato to se
ptica ne uzda u sebe, ve se uzda u Gospoda. ovek mora da zavisi od Gospoda, ali Mu on ne odaje
1
Osim onoga to dolazi od Boga prim. izdavaa
105
priznanje.
(Glas) Na ta se tekst odnosi?
Psalam 104,28. Odnosi se, ne samo na ptice, ve na sve ivotinje. Kad im daje, skupe; kada
otvori svoju ruku, nasite se. Tako Gospod otvori svoje ruke i ljudi dou i uzmu, i to je sve. ovek to ne
pravi, ne stvara. Bog kae Zemlji, ona obilno rodi, i ovek to pokupi, to je sve.
Sada, to se tie dranja subote: Subota dolazi jadnom oveku, da mu otkrije Boga. I subote
svoje dadoh im da su znak izmeu mene i njih da bi znali da sam ja Gospod koji ih posveujem
(Jezekilj 20,12 Danii). Subota nam pokazuje Boju silu da nas posveti, pokazujui da Njemu
dugujemo svoje postojanje i (sve) njegovo trajanje. Mi propustimo jedan dan posla u potpunosti,
da bi to pokazalo ta? Da zavisimo od Gospoda; da uzmemo Njegovu Re, verujemo u nju, ivimo
po njoj, i onda, iako po ljudskoj proceni moe da izgleda nemogue da ivimo ako drimo subotu,
moe da izgleda da je to za nas propast, jer emo verovatno izgubiti posao i neemo imati
perspektivu da dobijemo neki drugi, jadan ovek moe jednostavno da kae: Ja ivim Gospodnjom
Reju, ja se uzdam u Njega, On je onaj koji mi daje hleb svaki dan; zato u se uzdati u Njega za sve i,
kao pokazatelj te injenice, odmoriu se ba ovde, prema Njegovoj Rei. Vidite li? Subota je tu kao
znak savrenog pouzdanja u Gospoda. Seti se subotnjeg dana, da ga dri svetim na koliko dana
u sedmici se to odnosi? Na svaki dan. Subota je sedmi dan, ali dranje subote se odnosi na svaki
dan u sedmici; jer, ako odmaram svoje telo sedmog dana, a drugog, ili treeg, ili etvrtog dana u
sedmici sumnjam u Gospoda, ta to znai? Nemir. Sam Bog je radio za mene, da podri oveka, ne
samo za kratko vreme, ve za venost. Kada smo nepoverljivi prema Gospodu, mi zaboravljamo tu
injenicu. Da li se ovek uzda u Gospoda kada je uznemiren ili zabrinut, jer strah od ovoga ili onoga
nee izai na dobro? Ne. Onda, kada ovek pone da se brine i da ide sa tunim licem, ta on radi?
Kri subotu. On se ne sea subote da je dri svetom. On nosi na sebi breme. Hristos kae: Doite,
uite od mene. Moje breme je lako. ta je Njegovo breme? On nosi grehe sveta, da, sam svet. Ali
On kae: Moje breme je lako. Sav posao i brige, nemir i greh, sve na svetu, On to nosi sve, i nosi lako.
Mi imamo vrlo malo sveta na sebi, ali je uasno teak, zar ne? Ljudi ponekad misle da imaju
itav svet na svojim ramenima, i da moraju da ga nose. Ne znam ni za jednu grupu ljudi na Zemlji
koji su podloniji tome da misle da su preoptereeni, nego to je to sluaj sa adventistikim
propovednicima; zato ponekad sretnete predsednika konferencije i pomislili biste da je upravo stigao
sa sahrane. Oni imaju breme koje nose na sebi, koje ih iscrpljuje. Oni imaju breme u Gospodnjem
delu; ali ta Hristos kae? Uite od mene. On se nije brinuo. On je imao isto toliko na svojim
ramenima, u svom umu, kao i bilo koja obina osoba; isto toliko osoba je dolazilo k Njemu i
oduzimalo Mu vreme, ali On se nije brinuo, nije se uzbuivao, niti uznemiravao i bunio; ne,
nimalo; i rekao je: Doite, i uite od mene. Moje breme je lako (Matej 11,29). Ono ga uopte
nije brinulo. Mogao je da ga nosi tako lako. To je dranje subote, odmaranje u Gospodu,
zavisnost od Njega. Zato? Zato to je On obavio posao. Mi smo upregnuti sa Njim, i radimo sa
Njim, tako da On obavlja posao u nama, i to ini posao lakim, breme lake.
Sada emo brzo proi kroz poglavlje:
Poto, dakle, preostaje da neki moraju da uu u njega Gde? u Boji odmor. Ali koji je taj
odmor? Subotnji odmor. Meutim, subotnji odmor koji nam dolazi (9. stih) preostaje, dakle,
odmor, ega je to deo? Deo Nove Zemlje. To je sve. Deo nove tvorevine, most od vremena kada
je izgubljen raj do obnovljenog raja. Svako ko dri subotu podie se iz ove jame u koju smo upali, do
svetlosti, i radosti, i slave, i blagoslova Nove Zemlje, da okusi silu sveta koji e doi. Ovde imamo istu
stvar kao i u 2. poglavlju. Jer nije anelima pokorio svet koji e doi, ve ga je potinio oveku
106
Hristu Isusu, i nama u Njemu. U Njemu nalazimo dranje subote, zato to se u Njemu nalazi odmor
Nove Zemlje. Sada preostaje to da neki moraju (imaju Karadi) da uu u njega. Drago mi je zbog
toga. Ne neki mogu, ve neki moraju. Bog se zakleo. Bog se obavezao, ne oveku, ve sebi; zato
to se zakleo sobom. Neki moraju da dou i uu u taj odmor, da bi sauvali Njegovu re, da bi
sauvali Boga od krenja zakletve. Tako mora da bude.
To me ohrabruje. Neki moraju da uu, neminovnost da neki moraju da uu u odmor je tako
velika stvar, da je ovo poziv: Ko god hoe, neka doe; povedite bilo koga hitnost je tako velika,
da bilo ko na svetu ko hoe da doe, moe da doe i nae odmor. Nije vano kakvo je njegovo
stanje, ili ta je uradio, Bog kae: Neka doe, i ja u ga prihvatiti. To nije neto iskljuivo. To ne
znai: Neko moe da ue; ima mesta za nekoliko i mi emo uzeti nekoliko odabranih ve neki
moraju da uu. Mora da bude nekih regruta, stoga hajde, svi koji elite; uite i naite odmor.
Mora da se desi da neki uu, a oni, kojima je prvo propovedano, ne uu, zbog neverovanja, zato
nam je ostavljeno obeanje. Mi znamo, da su oni verovali, delo bi bilo zavreno pre vie stotina
godina, i Zemlja bi bila obnovljena. Ali poto nisu uli:
Stoga je Bog opet odredio jedan dan, danas, kada je posle toliko vremena govorio
preko Davida, kao to je ve reeno: Danas ako mu ujete glas, neka vam ne otvrdnu srca.
(stih 7 SSP)
Zato je odreen drugi dan?
ta je cilj tog drugog dana? Dati oveku jo jednu priliku da prihvati Boji odmor; jer neki
moraju (imaju) da uu u njega i On e im dati drugi dan u kojem e doi. To je dan spasenja, a jedini
dan spasenja je Danas. Evo dan (ovo je dan KJV), koji stvori Gospod! Radujmo se i veselimo se u
njemu! (Psalam 118,24 Danii). Otvorite kapije pravednosti i mi emo ui unutra. Ovaj dan je
onaj u koji treba da uemo u Boju pravednost. Slavite Gospoda, radujmo se i veselimo se.
Jer da ih je Isus Navin [Joua eng. prevod] doveo u mir (odmor), ne bi potom govorio za
drugi dan. (stih 8 D. Stefanovi)
Ne bi bilo potrebe za tim, da ih je Isus Navin uveo u odmor, a da su oni verovali, to bi zavrilo
stvar. Isus i Joua su jedna re, sa znaenjem iskupitelj, spasitelj. Nije sluajnost to se onaj koji je bio
izabran da vodi narod u zemlju Hanan zvao Joua. Ovde imamo Jouu (Isusa) koji nam daje odmor.
U Njemu nalazimo savren odmor, ak odmor sveta koji e doi. Inae, mi gubimo ono to Gospod
ima za nas sada, gledanjem previe unapred. Ne elim da bilo ko pone da kritikuje tue molitve;
ali esto mislim da naini izraavanja u koje ljudi upadaju, moda ukazuju na neto od njihovog
stanja uma, a oni onda reaguju po svom razmiljanju. Ne znam koliko je to rasprostranjeno meu
ljudima, ali mislim da ete meu nama a mi smo poslednji ljudi na svetu koji bi trebalo tako da
postupaju moda nai 90% molitvi koje se zavravaju sa: Spasi nas na kraju. Ne brine me taj deo
o spasenju na kraju, zato to, ako me Gospod sada spaava, iz dana u dan, bie sve u redu i na kraju.
Ako nas Gospod spaava u sadanje vreme, mi ne treba da imamo strah u vezi sa poslednjim. Ali ja
se ponekad bojim da smo mi toliko usmerili oi unapred, i toliko mnogo elimo da budemo spaeni
na kraju, da svi zaboravljamo da se zapravo spaavamo sada. Neki kau: Kad bih samo mogao da
budem spaen na kraju, u Bojem carstvu, bio bih zadovoljan. Meutim, ako sam spaen sada, ja
sam zadovoljan. Mi odlaemo vreme zadovoljstva. Mi smo zadovoljni time da smo nezadovoljni
sada, ako moemo da budemo zadovoljni odsada. Meutim, ja bih radije bio zadovoljan sve
vreme.
107
Dakle, Gospod nam daje nebeski odmor u kojem treba da dobijemo Nebo. On nam daje Nebo
ovde, na Zemlji. Ostaje, dakle, jo subotni odmor narodu Bojem. Jer, koji je uao u odmor (mir)
njegov, i on prestaje sa svojim sopstvenim delima, kao to je i Bog prestao sa svojim (stihovi 9 i 10
kombinacija prevoda D. Stefanovi-KJV). Kada je prestao sa svojim sopstvenim delima, koja dela
sada ima? Ko radi u njemu? Boja dela, i Boja dela e se pokazati u njemu. Ono to nas ini
umornima, i uvek slabima u onome to zovemo Gospodnjim delom, jeste pokuaj da usavrimo
naa sopstvena dela. To je neto to se ne moe uiniti, i ovek koji to pokuava, optereuje se
time. Ali kada se prepusti, i dopusti Bogu da radi u njemu, on moe sve vreme da se odmara s
poverenjem u Boga.
Potrudimo se, dakle, da uemo u taj mir (odmor), da niko ne padne primerom iste
neposlunosti (neverstva KJV) (11. stih arni), jer nas neverstvo udaljava od dela, a samim tim
i od Gospodnjeg odmora. Da li je taj odmor sadanjost ili budunost? To zavisi od nas. Ako
nismo uli u odmor, naravno, odmor je za nas u budunosti: Koliko je daleko u budunosti?
Toliko daleko, koliko se nastavlja nae neverstvo. Ako se nae neverstvo nastavi zauvek, on
nikada nee doi. Ako nae neverstvo sada prestane, onda je za nas odmor sada.
(Glas) Koju vrstu posla moramo da radimo, da bismo uli u taj odmor?
Naravno, to je samo tehniko pitanje, zato to je doslovno znaenje rei: Potrudimo se, umesto
Radimo. Ali ipak, moemo da je uzmemo tako kako jeste, i na pitanje je lako odgovoriti. Ovo je
delo Boje, da verujete (Jovan 6,29). To je vrsta posla koji treba da uradimo da uemo u odmor,
zato to mi, koji verujemo, ulazimo u taj odmor. Mi se odmaramo od dela (poslova), tano, zato
to odmoru moraju da prethode dela. Koja vrsta dela prethodi odmoru? Dovrena dela; zato to,
ako delo nije uraeno, onda ne moete da se odmarate. ovek ne moe da se odmara od svog
posla, pre nego to je on uraen. On moe da se zaustavi, zato to je prinuen da se na kratko
zaustavi, ali ne moe da se odmori od posla pre nego to je posao zavren. Onda, ako emo imati
savren odmor, on mora da bude od posla koji je zavren. Meutim, ije je samo delo zavreno i
savreno? Boje delo. Mi ne moemo da uradimo nita kao to bi trebalo da se uradi. Zato mi
takoe moemo da se zaustavimo, i da prihvatimo Boje delo, zato to je to delo koje nam daje
odmor.
108
Predavanje br. 18
E. D. Vagoner
(Utorak popodne, 2. mart 1897)
Potrudimo se, dakle, da uemo u taj Poinak (odmor KJV), da niko ne padne po
uzoru na njihovu nepokornost (da ne upadne ko u onaj isti primer neverstva ari; KJV).
Jer, Boija re je iva i delotvorna (jaka Karadi; silna KJV), i otrija od svakog maa s
dve otrice, pa prodire dotle da deli duu i duh, zglobove i modinu, i prosuuje (sudi
arni) misli i namere srca. I nema stvorenja koje je pred njim skriveno, nego je sve golo i
otkriveno pred oima Onoga kome treba da poloimo raun. Poto, dakle, imamo velikog
Prvosvetenika koji je proao kroz nebesa - Isusa, Sina Boijeg - vrsto se drimo vere. Jer,
mi nemamo prvosvetenika koji ne moe da saosea s naim slabostima, nego takvog koji je
u svemu bio iskuavan kao i mi, samo nije zgreio. Pristupajmo, dakle, slobodno prestolu
blagodati, da primimo milost i naemo blagodat kad nam zatreba pomo. (Jevrejima 4,1116 kombinacija prevoda SSP-arni)
Moramo sve ovo odjednom da drimo u svojoj glavi. Odmor je stavljen pred nas, Boji vlastiti
odmor; mislite o tome. Bog nas poziva da uivamo u Njegovom sopstvenom odmoru, kao to nam
daje svoj sopstveni mir. Potrudimo se, dakle, da uemo u odmor. Sada e neko, sa tim stihom pred
sobom i sa prstom na njemu, pitati: Kako emo to uiniti? Kako emo se potruditi? iji je to trud?
Kako emo se potruditi, ime ulazimo u odmor? Ako pogledate, nema anse da se to dovede u
pitanje; razmiljajte ta pie: Da ne upadne ko u onaj isti primer neverstva. Jer mi, koji verujemo,
ulazimo u odmor. Kako se trudimo da uemo u odmor? Verujui. Ovo je Boje delo, da
verujete. Vera je posao koji donosi odmor. Vera dolazi sluanjem, i to sluanjem Boje Rei. ta
je, dakle, to u emu se mi odmaramo i to daje odmor? Boja Re. Jer je Boja Re iva, silna,
aktivna. Pretpostavimo da umesto rei aktivna, uzmemo izvornu grku re, i jednostavno je
prenesemo, a da je ne prevedemo. Izvorna re je energija. Boja Re je energina ili ona je
energija; tako je bolje. Boja Re je iva, a to je energija. Ta misao nam je preneta u vezi sa:
Potrudimo se da uemo u odmor, da ne bismo upali u isti primer neverstva, jer je Boja Re iva,
ona je energija. Kakva je pouka u tome? Dopustimo da Re deluje, zato to je u njoj energija.
Dakle, kada itamo Boju Re, primajmo je onakvom kakva je zaista Boja Re koja uspeno deluje
u onima koji veruju.
Najdalje smo od istine onda kada mislimo da moramo da uradimo posao sami, ne obazirui
se na Boju Re. Sledei korak bi trebalo da bude predivna prednost; naime, kada ljudi misle da
mogu da uzmu tu Re i sami je uine svetovnom. Ali Re sama deluje, a na odmor je u tome da je
pustimo da radi u nama.
Znate tekst u Koloanima 3,16: Re Hristova neka obitava (stanuje D. Stefanovi) u vama
bogato (obilno Bakoti), u svakoj mudrosti (Sinod SPC). ini mi se da bi to moglo da bude neto
u ta mi upadamo, kao to izgleda, ispoljavajui, kao to to esto inimo, nae odsustvo znanja. Mi
kaemo da ne moemo da vidimo, da ne znamo ta da radimo; ako zaista verujemo u to, ini mi se
da bismo eljno ovo prigrlili, dopustili Hristovoj rei da stanuje u vama obilno, u svoj mudrosti. To
je ipak sva mudrost za nas, ako dopustimo Rei da stanuje u nama. Brao, nekima deluje udesno
109
teko rei za nekoga da kae: Ne verujete u Re; ali mi ni upola ne verujemo u nju, poto itamo
jednostavnu izjavu o tome ta je Re, kako obezbeuje svu silu i svu mudrost, da je samopostojea,
iva, puna energije, da uspeno deluje u onome ko je prima i doputa joj da bude u njemu; a ipak joj
ne doputamo da deluje u nama, dok izjavljujemo da elimo ono to ona nudi. Neko e rei: Ne
mogu da vidim kako e ona delovati. Naravno da ne moete da vidite, i nikada neete videti, i ne
treba da vidite. Pustite da Boja Re obilno stanuje u vama i ona e obaviti posao. Re je ta koja
treba da bude stavljena u nas, da bude usaena u nama. Re je seme, jer itamo: Jer, vi niste
ponovo roeni iz raspadljivog semena, nego iz neraspadljivog - ivom i postojanom Boijom reju,
koja ostaje doveka (1. Petrova 1,23 SSP-Karadi). Ali mi ne moemo da vidimo kako e to biti
uinjeno, i zato ne verujemo u nju. Kada sretnemo nekog nevernika, i on kae da veruje samo u
ono to moe da vidi, mi odbacimo tu ideju, a ipak radimo istu stvar iznova, i iznova. [I sami
imamo stav da] Ako ne moemo to da vidimo, naravno da to ne moe da se uini. Da li ste ikada
itali u 4. poglavlju Markovog jevanelja, 26. stih i dalje, ta Gospod kae o Bojem carstvu?
I govorae: tako je carstvo Boije kao kad ovek baci seme na zemlju, i spava i ustaje
nou i danju. (arni)
Savreno je zadovoljan, jer tano zna kako seme klija, raste i donosi plod? Ne, uopte ne pie
tako. I seme klija i raste, a on ni ne zna kako (SSP). Zar nije to predivno, da seljaci mogu nou da
spavaju? Oni bace seme u zemlju i mogu da kau: Ne mogu da vidim kako e izrasti. Naravno da
ne mogu, zato to je u zemlji, a oni nemaju korist da to vide. I uopte i ne treba to da vide. Ne znate
kako e se to desiti, i ne treba da znate kako e se desiti, zato to ne treba vi to da radite. Bog e
obaviti posao, i zar nije dovoljno to to On zna kako? Recimo da neko da bratu Kilgoru neki
posao da uradi, a ja sednem i uzdiem, a i oni, zato to ja ne znam kako da se uradi taj posao. On
treba da uradi posao, a ja se brinem zato to ja ne znam kako. Mi tvrdimo da verujemo da Bog
obavlja posao, ali se drimo po strani, zato to ne moemo da vidimo kako On obavlja posao. ta
se to nas tie, sve dok On to radi? On treba da uradi posao, i On ima silu da to uradi.
I opet: Hristos je rekao: Boije carstvo ne dolazi kao neto to se vidi. Ljudi nee moi da kau:
Evo ga ovde! ni: Eno ga onde! jer Boije carstvo je u vama (meu vama arni). (Luka 17,20.21
SSP). To je to, ta dva teksta se savreno uklapaju. Seme je Boja Re i ako se stavi u neku osobu,
ako mu ona dopusti da bude tu ako ne navaljuje da ga iupa odatle ako se stavi tamo i
dopusti mu se da ostane, ono raste, a ona ne zna kako. To se ne deava posmatranjem. Osoba to
ne moe da vidi. To je usaeno seme i ona je zadovoljna da ga pusti da raste, jer ima poverenja u
ivotnu klicu u tom semenu, koja je energina i nai e svoj put da izbije. Postoji mona sila u
semenu breskve. Stavite ga u zemlju, i to naizgled mrtvo jezgro e nii i rasti, a da mi ne znamo kako.
Ali Bog zna kako! Znate ta Bog kae o oveku koji ne moe da vidi, a optereuje se time to mu nije
dato da vidi. To je upravo isto pitanje koje mi razmatramo. Neko e rei: Kako mrtvi ustaju, i u
kojim telima dolaze? Ja to ne razumem. Ne mogu da vidim kako se to radi. Bezumnie (budalo
KJV), kae on, optereuje se onim o emu ne zna nita. Jer ne morate vi to da radite. Bog mu
daje telo. To to seje nee oiveti (osim) ako ne umre (Karadi). A Bog mu daje telo kakvo hoe,
i to svakom semenu njegovo telo (1. Korinanima 15,35.36.38 SSP). Dakle, kada se seme Re
poseje u neku osobu, i ona ga pusti da bude tu, jednostavno to se manje zadrava u njenom telu
Bog e dati tom semenu neko drugo telo. Svakom semenu njegovo (sopstveno) telo. Ono e
preobraziti oveka u skladu sa njim samim.
110
Boja Re je iva (silna), energina, otrija od svakog maa sa dve otrice; zato to i najotriji od
maeva sa dve otrice ne moe nita vie nego da ue izmeu zglobova; ali Boja Re prodire sve do
rastavljanja due i duha, u sva vlakna bia. Nema dela bia, ni tako malog atoma, a da ga Boja Re
ne prome. Da li verujete u to? Boja Re je ivot. To je Boji sopstveni ivot, zato to je Re Bog.
Vidite da se vraamo na nau prvu lekciju, onu lekciju koja nam je potrebna, zato to sadri sve. To je
lekcija o Bogu u Njegovim delima, o Njegovoj Rei u Njegovim delima, jer je Re Bog. Boja Re
nisu prosto odreena odtampana slova. Re je iva. Ono to imamo ovde napisano je samo forma
Rei opis Rei, ako tako hoete, njen taan opis ili slika; govori nam ta je ta Re, ta e uiniti i ta
moemo da oekujemo od nje; ali sama Re je ivot. Ona je puna kretanja i energije, i otrija je od
bilo kog maa sa dve otrice, zato to prodire sve do rastavljanja due i duha, zglobova i modine, i
sudi mislima i namerama srca. Nema niega to je nevidljivo pred Njim, zato to je sve golo i
otkriveno u oima onoga s kim imamo posla. Gde god da je iva Boja sila, tamo je Bog, sa
opaanjem, sa energijom, sa osetljivou (shvatate ta mislim pod reju osetljivost. Ne ta vrsta
osetljivosti koju ljudi imaju, da budu povreeni svaki put kada ih neka osoba popreko pogleda, ve je
puna oseanja i opaanja). Nema nijednog atoma u ivom telu, a da nema prisutne Boje Rei, zato
to je ona ivot tela.
Kako Bog zna sve o nama? On je tu, na licu mesta. Mi nemamo prvosvetenika koji ne
moe da se saali na nae slabosti (KJV). Ili pre koji ne moe da saosea. To je grka re. Re
saoseanje je jednostavno preneta grka re 1, i to je ona re koja se ovde koristi. ta znai
saoseanje? Znai sauestvovanje u stradanju. Dakle, mi nemamo prvosvetenika koji ne moe
da strada sa naim slabostima. Ostavite po strani ono to je negativno i ta imate? Imamo
prvosvetenika koji moe da strada, i koji strada sa naim slabostima. Boja Re je prisutna na
svakom mestu i nosi slabosti tela, zato to je Boja Re postala telo, i osea, i zna sve ono to telo
nosi. Gde god da je ivot, tu je Bog.
Razgovarajte o skrivanju od Gospoda. Zar ne vidite da je nemogue da se sakrijemo od Boga? I
od lica Tvog (tvog prisustva KJV) kuda bih pobegao? (Psalam 139,7 Danii). To se ne moe
uiniti, zato to, gde god otili, Ti si onde. On zna zato to osea. Da li ima iega to Bog zna
prouavanjem i istraivanjem? Da li Bog, istraujui neku stvar, naui neto to nikada ranije nije
znao? Ne; to ne moe da se desi, zato to bi to ukazivalo na nesavrenostvo u nekom Bojem
aspektu. To ne moe da bude. On to zna, jednostavno zato to zna; zato to postoji. On zna kako se
mi oseamo, zato to i On to osea. To je jedini nain na koji bilo ko moe da zna kako se neko
drugi osea. Vi to znate. Niko ne moe da saosea sa nekim drugim, u bilo kojoj nevolji, ukoliko
i sam nije proao kroz istu nevolju. To je jednostavno. Samo onaj ko je proao kroz neto, moe
da saosea i pati sa nekim. Hristos pati (strada) sa nama u naim slabostima. Re nas poznaje,
zato to je u nama. Svaka slabost ljudskog tela, svaka nemo, sve to nas dotie i utie na nas, sve
to nam izaziva bol, bez obzira da li je opipljiva ili fizika, svaka povreda, svaka rana, sve to nas
deprimira Gospod to zna i osea, zato to je tu. Da nije Bojeg prisustva u nama, mi ne bismo
mogli da osetimo nita, zato to ne bismo imali ivot. Hristos je na ivot, tako da, ako ima
ikakve razlike, On osea na bol ak i jae nego to ga mi oseamo.
Da li ima iega emu bismo se radovali u toj misli? Da li ima ita uteno u tome? Zato to je
to jedina uteha na svetu. Sada uporedite ovo sa Isaijom 53,11 i dobiemo jednu veliku, utenu
Engleska re simpathy potie od grke rei simpateo koja se koristi u ovom stihu (Jevrejima 4,15) i zato je pisac rekao
da je re preneta, jer praktino ne mora da se prevodi prim. prev.
1
111
misao: Videe trud due svoje i nasitie se (bie zadovoljan KJV); pravedni sluga moj opravdae
mnoge svojim poznanjem, i sam e (jer e KJV) nositi bezakonja njihova. (Danii)
Vidite? Svojim znanjem (poznavanjem prim. izdavaa) Ti e opravdati mnoge, jer e nositi
njihova bezakonja.
(Glas) Nemaki prevod kae: On nosi njihova bezakonja.
To je to. Evo jagnjeta Bojeg koje nosi. To je tano. On uklanja greh, a uklanja ga zato to On
nosi greh sveta. On nosi sve. Kako? Reju svoje sile. Ta Re koju vidite je u nama, ona nosi, ivi,
deluje, energina je i ispunjava. Sve je jasno, otvoreno, zato to je On tu, zato to On ispunjava, i
svojim znanjem e opravdati mnoge, jer On nosi njihovo bezakonje. Onda vi i ja moemo da
budemo sreni zato to Gospod zna sve o nama, zbog tog znanja kojim nas On opravdava. Kako zna?
Zato to osea. Dobro, onda, dopustite Mu da nosi. Vi sve to imate. Onda ste opravdani,
osloboeni, slobodni. O, u tome je uteha!
Ovo otvara tako iroko polje, toliko mnogo razliitih stvari, da ja samo stojim u udu! Odakle
emo prvo krenuti od ove centralne take? Zato to, sve to Bog ima za nas, sva istina, proizilazi iz
ovoga. Koji tekst emo prvo prouiti? Hajde da na trenutak pogledamo pitanje verske slobode. Ono
poinje upravo u pojedincu. Tamo je sloboda. ta je ropstvo? Greh. Upoznaete istinu, i istina e
vas osloboditi (izbaviti). Od ega smo osloboeni? Od greha. Ali mislim da to nije sve. Bog je sa
nama, u nama, stalno nosei nae slabosti. Znate da je Stefan rekao o Jevrejima Nekih etrdeset
godina ih je podnosio (nosio ih je i hranio arni) u pustinji (Dela 13,18 SSP) [sic] 2. On je,
doslovno, trpeo njihove puteve, zbog svih njihovih greha koji su Ga pritiskali. On kae: Nego si
me muio svojim gresima, i dosadio si mi (izmorio si me KJV) bezakonjem svojim. Ja, ja sam
briem tvoje prestupe sebe radi. (Isaija 43,24.25 Danii)
Da li shvatate to? Da li vidite sutinu? Bog kae: Vi ste me iscrpeli, izmorili svojim slabostima.
Zato? Zato to je Njegov ivot, Njegova Re, to nosila; zato to smo stavili na Njega greh, i
nastavili smo da ga gomilamo na Njega, i neemo da dozvolimo Rei da ini ono zbog ega je sve
vreme tu; naime, da ukloni bezakonje. Bog kae: Ja, ja sam taj koji briem tvoje prestupe (KJV).
Zato? Zbog sebe, da bi se otarasio tog tereta greha koji je stavljen na njega to je ono zbog
ega On to radi, zato to je izmoren njime. On kae: Ja u sve to uiniti zbog sebe, da bih ja mogao da
se oistim od toga. Zar nam to ne daje vri oslonac, snaniji temelj za poverenje, i pouzdanje, i
radost u Gospodu?
(Glas) Da.
Evo me; itav moj teret greha je na Bogu, na Bojem sopstvenom ivotu. Sada On kae:
Zbog sebe u ga obrisati; umara me. Bez obzira to nai gresi umaraju Gospoda svih ovih
godina, On je bio sa nama, strpljivo to trpei. On se nije uzbuivao, niti nervirao, niti se
okrenuo od nas i rekao: Odlazite; ja ovo vie neu da trpim. Zar to nije podstaklo Njegov um da
sve to treba da se uradi? Da. Ali, to beskrajno Boje strpljenje! On je ekao, i ekao; Boje
strpljenje je ekalo, a Njegovo strpljenje je spasenje. Da Bog nije bio strpljiv, ja ne bih mogao da
budem spaen. Ali On je ekao svih ovih dugih godina, ekao, ekao, ekao; i uskoro, svojim
nenim strpljenjem je proao kroz debeo sloj greha, koji je bio navuen preko mojih oiju i ja
sam pristao da Ga pustim da radi na svoj sopstveni nain. Da li neki ovek, koji poznaje
Gospoda, i zna kako Bog nosi sa njim3, moe da ide okolo pokuavajui da druge dovede u red i
da ih popravi? Ne, ne moe; to je nemogue.
2
3
U pitanju je Pavle prim. prev.

Drugaije reeno ta sve Bog podnosi od njega prim. izdavaa
112
(Glas) To je jedini ovek koji to nee uiniti.

Naravno. Nije vano koliko neki ovek moe da tvrdi da veruje u versku slobodu, ako ne
poznaje slobodu koju sam Bog daje, doi e vreme kada e traiti da se drugi prisiljavaju. Ovo
znanje o Bogu (poznavanje Boga prim. izdavaa) e uiniti da budemo izuzetno milosrdni jedni
prema drugima. Kakav bi to preobraaj donelo naem crkvenom radu, kad bi svako ovo znao! Kakvu
trpeljivost i dobrotu, podnosei jedan drugog u ljubavi, i neno postupajui prema onima koji nisu
na pravom putu. To bi inilo ogromnu razliku u crkvi, ogromnu razliku u naem postupanju prema
onima koji ne poznaju Gospoda i prema onima koji se u svom neznanju bore protiv Gospoda. To bi
inilo ogromnu razliku u naoj prii o progonu i o onima koji nam se suprotstavljaju. Mi nemamo
protivnike. Oni za koje ponekad mislimo da nam se suprotstavljaju, u stvari se suprotstavljaju
Gospodu; suprotstavljaju se istini. Mi samo treba da budemo strpljivi, i da imamo poverenja. Seam
se kada sam itao jednu jevrejsku legendu mislim da dolazi iz Talmuda veoma upeatljiva, ak i
ako nije istinita, osim to ne izgleda da je u skladu sa Avramovim karakterom. Neki starac je doao u
Avramov ator jedne noi, traei smetaj, i Avram ga je gostoprimljivo primio; ali kada je pred njega
stavljeno neto da pojede, on je poeo da jede, bez priznanja vrhovnog bia. Avram ga je pitao zato
se nije zahvalio Bogu. On je rekao da ne priznaje Boga. On je oboavao vatru i nije video nijedno
drugo bie koje bi oboavao; zato ga je Avram, u svojoj revnosti za Boga, izbacio iz atora. Uskoro se
podigla oluja i doao je Gospod pozvavi: Avrame, gde je taj starac kojeg sam ti poslao da ga
skloni? Oh, on ne slui Tebi i ja sam ga izbacio. I Gospod je rekao: Ja ga trpim sto godina; zar
ti nisi mogao da ga istrpi jednu no?
Kada pomislim koliko je toga Gospod morao da istrpi od mene, i koliko je neverovatno
strpljenje imao, i jo uvek ga ima, lako je imati, ne samo saoseanje i strpljenje, ve i ljubav
prema onima koji su u neznanju i koji nisu na pravom putu. Dakle, ako nauimo ovu lekciju,
imaemo klju verske slobode i svi treba to da naue, ako streme Nebu. Kaem vam, brao, ova
verska sloboda nije neka sporedna stvar koju mogu imati dvoje ili troje, i oni treba da je prenose, a
da mi ne znamo nita o tome, zato to je to previe duboko za nas; brao, ako ne znate nita o tome,
nikada neete ui u carstvo nebesko. To je isto tako duboko, kao i Boje spasenje, isto tako prostrano,
isto tako jednostavno. To je pitanje ivota, ivota Boje Rei, koja je iva, energina, delotvorna
samodelujua to je pravednost. Stoga, ako je Re u nama, ona e da proizvede pravednost. Uzmite
stih koji je pred nama: Drimo se onda vrsto naeg priznanja (Jevrejima 10,23 eng. prevod
REV) u vaim Biblijama pie objava, ali u Revidiranoj verziji je priznanje, i to je precizan prevod
drimo se vrsto naeg priznanja. ta je priznanje? Priznanje je da je Isus doao u telu. Drimo se
sada vrsto priznanja nae vere. ta je na problem? To to se ne drimo vrsto naeg priznanja.
Ako priznamo i nastavimo da se vrsto drimo priznanja da je Isus Hristos doao u telu, da je Re
blizu nas, ak u naim ustima, i u naem srcu, da je re vere koju propovedamo ako svojim ustima
priznamo Gospoda Isusa, da je On doao u naem telu, i verujemo u svom srcu da Ga je Bog
podigao iz mrtvih da je On iva sila, mi emo biti spaeni. Jednostavno je, zar ne? Da li vidite kako
je to uraeno? Ne, mi ne moemo da vidimo kako je to uraeno, ali je to istina. To je tajna zasaenog
semena, koje raste, iako ne moete da vidite ivot u njemu. Ne moete da vidite nikakav nagovetaj
ivota u njemu, ali je on tu. Ne moete da vidite kako zaista raste, kada raste; ali nie, a da mi ne
znamo kako. To je tajna Rei semena u nama.
Kada priznamo i dopustimo Rei da nae slobodan put da se proslavi, ona to radi; ona radi
u nama; ona se pokazuje u dobrim delima u naem ivotu. On nas je spasao. Ali, ne na osnovu
dela koja smo (mi sami KJV) uinili u pravednosti (kao to itamo u Titu 3,5), nego zbog svog
113
milosra (milosti arni): kupanjem koje znai ponovno roenje i obnavljanje Svetim Duhom,
kojega je bogato na nas izlio kroz Isusa Hrista, naeg Spasitelja, da opravdani njegovom milou
(blagodau arni) postanemo naslednici, imajui nadu u veni ivot. To je istina i hou da to
vrsto zastupa, da se oni koji veruju u Boga potrude (SSP) da ine dobra dela? Ne; ve da mi
koji verujemo u Boga, treba da prednjaimo u injenju dobrih dela. Ove stvari su korisne. Ne znai
da mi treba da se trudimo da inimo dobra dela, ve da zadrimo dobra dela koja nam Bog daje,
i da pustimo da dobra dela rade. To je opravdanje verom; i to je sama poruka; to je sve. Zato biste
je ograniavali? Koliko dela e ona uiniti? Da Boiji ovek bude savren, pripravljen (spreman
ari; pripremljen SSP) za svako dobro delo (2. Timotiju 3,17 arni) osim dela Konferencije?
A da li e ona uiniti ova dobra dela i u oveku? Vie je nego dovoljna za sva dobra dela.
Meutim, zar niste vi svi rekli da je Boja Re dobra u odreenoj meri, a onda je Bog ostavlja
nama, da je dovrimo. To je greka. Re je korisna za uenje, za prekor, za ispravljanje, za
pouavanje u pravednosti, da bi Boji ovek bio savren, spreman za sva dobra dela; i to je Re,
nadahnuta Re, udahnuta Re. Hristos je dunuo u svoje uenike i rekao: Primite Svetog Duha; tako
isto On udahnjuje u nas ivu Re, i mi je primamo, i verujemo da je to iva Re, i ovaj novi,
energini i ivi put, mi ivimo verom, kao to telo ivi od disanja.
Rei u vam u emu je problem; kada zaponemo ovakav ivot, to znai predavanje samog
sebe Rei; to znai razmiljati po Rei, pustiti samu Re da vlada naim mislima. Mnogo lake od
toga je da se okupimo sat-dva, ili nekoliko sati, i planiramo kako emo delovati, i odluimo da
radimo po tim planovima, i onda ne moramo vie da razmiljamo. Mnogo je lake malo
razmiljati povremeno, nego razmiljati sve vreme, a kada Re stanuje u nama, ona e nas drati
u razmiljanju i delovanju Re je aktivna energija; ona radi.
Postoji i drugi smer; ovo stvara pravednost. Onda to znai pravednost u nama, Boji zakon
deluje u nama, stvarajui u nama svoju sopstvenu pravednost. A ovo se odnosi i na privremene, i na
vene stvari; zato to pobonost je korisna za sve, jer ima obeanje za sadanji i budui ivot. (1.
Timotiju 4,8 arni)
Sam Bog je lino prisutan u svim svojim delima. On sam je energija koja se pokazuje u celom
stvaranju. Sam Bog je sila, sila koja se pokazuje u svakoj stvari. Kada smo ili u kolu i uili
neznaboaku filozofiju, uili smo da sama stvar (materija) poseduje odreene osobine, zar ne? Da je
sila neodvojiva od materije. To e rei, mi smo uili da je materija Bog, a Bog se ne dovodi u pitanje.
Ali sam Bog je sila; on je mo a Isus Hristos je Boja mudrost, i Boja sila. Recimo da priznamo
injenicu da mi svi ivimo kroz Boji ivot, i samo Bojim ivotom. U poetku je sve pokazivalo
savrenstvo Bojeg ivota. U stvaranju, novom stvaranju, sve je bilo dobro i savreno. Bog je sve
pogledao, i sve je bilo veoma dobro. Hristos, koji je siao u grob, takoe se i podigao, da bi mogao da
ispuni sve. Odnosno, da uini da sve bude onako kako je bilo u poetku; da sve bude ispunjeno
Njegovim ivotom. Da li je sada sve ispunjeno Bojim ivotom? O, ne; ljudi nisu. Ljudi su
zadrali istinu Hrista u (svojoj) grenosti. Ali priznanjem i pokoravanjem Duhu, mi moemo
da budemo ispunjeni svim Bojim savrenstvom. Bog planira da nas ispuni, ak i u naim
smrtnim telima. A onda, kada doe vreme, proces e se preneti korak dalje, tela e biti uinjena
besmrtnima i slobodnima od propadanja. Postoji samo jedan ivot, Boji ivot, i stoga samo jedan
zakon, a taj zakon je zakon ivota, zakon Duha ivota, zakon Bojeg ivota. To nije stvar koju je On
proizvoljno postavio (pred nas), ve je jednostavno rezultat Bojeg postojanja.
Mi govorimo o prirodnom i moralnom zakonu. Koja je razlika? Uzmite, na primer, biljke koje
rastu prema odreenim zakonima. Moemo da zapazimo da odreene vrste biljaka, kada su
114
neometane, uvek rastu na odreeni nain, a druge biljke se uvek prilagoavaju odreenom zakonu, i
mi kaemo: Ove biljke rastu po nekom zakonu (pravilu)! Ali po kom zakonu? Taj zakon je Boji
ivot u njima, Boji ivot koji bira mesto i ono to je za njih najbolje; ono to e voditi do njihovog
najsavrenijeg razvoja, po njihovoj vrsti. Njegov ivot u njima se zove prirodni zakon, zato to se od
njih ne oekuje nita vie od toga da samo rastu. One nemaju nivo inteligencije i odgovornost koju
ovek ima. ovek je vii nivo od biljke. On je biljka najvieg nivoa, pokretna biljka, koju je Bog
stvorio za najvii poloaj u svemiru. Boji ivot u njemu, ako je neometan i nije poremeen, podii
e ga do savrenstva koje mu je Bog namenio; on je moralno bie to jest, on se bavi ispravnim i
pogrenim, i zato ivot u njemu stvara moralnost, i zato se to zove moralni zakon. Ali koja je razlika?
Jedan je zakon u svemu, dovodei svaku stvorenu stvar, od najnie biljke pa do oveka, do
savrenstva koje je Bog planirao za nju, po njenoj vrsti; dovodei travu do savrenstva kao trave, i
dovodei okot vii nivo biljke, sa viim poloajem da slui do savrenstva kao vinove loze; a
drvo hrasta, jo monije, do savrenstva kao hrasta; a oveka do savrenstva kao oveka; ali jedan
ivot je u svemu tome, jedan zakon kroz sve to. Meutim, ne vidimo puninu Bojeg ivota koja se
ispoljava u oveku, zato to je on potiskuje; stoga, zbog oveka i za ovekovo dobro, mi ne vidimo
puninu ivota u ostatku tvorevine.
Boje prokletstvo je na Zemlji, zbog ovekovog greha. Bog je rekao: Poto si ovo uinio, kada
bude obraivao zemlju, ona ti nee vie davati svoj rod (1. Mojsijeva 4,12 eng. prevod). A poto
ne daje svoj rod, ta onda raa? Trnje i korov. Ovo nije novo stvaranje, nije neko posebno stvoreno
ureenje greha, da bi bilo prokletstvo. Bog nije stvorio greh da bi prokleo oveka, ve je greh
prokletstvo, zato to potiskuje Boji ivot, koji trai nesmetano kruenje. Prokletstvo je potiskivanje
toga, izopaenost toga, spreavanje toga. Dakle, prokletstvo koje je dolo na Zemlju bilo je
jednostavno ovekovo okruenje koje mu je odgovaralo. ovek je pao, i isti pad i isto prokletstvo su
se preneli na Zemlju, tako da ono (prokletstvo) ne donosi snagu Zemlji. Punina Bojeg ivota se ne
pokazuje u njemu. Zbog saoseanja prema oveku, i zato to punina Bojeg ivota nije pokazana,
umesto raanja savrene biljke, ono raa biljku sa trnjem na njoj. Gde bi trebalo da budu plod ili
cvet, nesavrena, degradirana biljka raa trn. Koliko vas je zapravo videlo ovo, tako da moete da
ilustrujete? Koliko vas je videlo drvo ljive u zaputenoj bati, neobraenoj i zanemarenoj, koje je
bilo potpuno prekriveno trnjem? Da je to drvo bilo obraeno i da se o njemu brinulo, ne bi bilo
prekriveno trnjem, ve bi imalo plod na sebi. To je jednostavno degeneracija. Ono vie ne dobija
svoju snagu.
Zbog prokletstva, mi ne vidimo nita u svom savrenstvu, a ipak, u neivoj tvorevini, odnosno
biljkama, nalazimo Boji ivot koji se najsavrenije pokazuje. U poetku je Bog rekao: Evo, dao sam
vam sve bilje (svaku biljku) to nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme; to e
vam biti za hranu (1. Mojsijeva 1,29 Danii). Uzimamo kukuruz i penicu, i u njima je ivot. Mi
ih jedemo i ivot koji je u njima ulazi u nas i postaje na ivot. Mi smo izgraeni Bojim ivotom
koji je u njima. ivot koji je bio u toj biljci koja je rasla, sada je u semenu i kada ga uzmemo i
apsorbujemo, sva mona sila koja se pokazala u nicanju semena iz zemlje i njegovom usavravanju,
postaje naa i moe da se pokae u nama; ako mi budemo isto tako pokorni, popustljivi, pasivni u
Bojim rukama, kao to je biljka, onda emo imati savrenstvo Bojeg ivota ostvareno u nama, ak i
u naim jadnim, smrtnim telima. Zbog prvobitnog greha prokletstvo je sada na Zemlji, tako da neke
stvari imaju manju puninu Bojeg ivota od drugih. Postoji razlika ak i u biljkama. Neke su sada
otrovne, dok u poetku nije bilo niega to bi prouzrokovalo smrt. A sada, zbog praktine primene
ovog pitanja zbog razmatranja odnosa kako hrana koju jedemo odrava na religiozni ivot. Ali
115
vreme je isteklo, i moraemo ovim da se bavimo sledei put.
116

Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Jevrejima Poslanica - Komentari - E. J. Waggoner

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

E. J.

GOVORI (BILTEN) SA GENERALNE KONFERENCIJE 1897

nastavimo se osvremo i gledamo koliko smo napretka ostvarili, ve da nastavimo da gledamo

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 1 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 1 www.najvaznijevesti.com

Misli se na Deset zapovesti ili Dekalog prim. prev.

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 1 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 1 www.najvaznijevesti.com

seo s desne strane prestola veliine na visini.

SSP Savremeni srpski prevod

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 2 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 2 www.najvaznijevesti.com

Poziva se na Isaiju 54,13.14 prim. prev.

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 2 www.najvaznijevesti.com

neizrecivom i punom slave (kombinacija prevoda Karadi-eng. prevod).

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 2 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 3 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 3 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 3 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 3 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 4 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 4 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 4 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 5 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 5 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 5 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 6 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 6 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 6 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 6 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 6 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA - KOMENTARI - E. J. WAGGONER - PREDAVANJE BR. 7 - www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

Vjeruju kredo kratka formula glavnih istina odreene religije.

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

Hristos moe da se useli u vaa srca. (stihovi 14 i 17 KJV)

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 8 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

dobrote, i niko nije dobar, osim onoga koga on nazove dobrim.

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 9 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 10 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 10 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 10 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 10 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 11 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 11 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 11 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 11 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 11 www.najvaznijevesti.com

JEVREJIMA POSLANICA KOMENTARI E. J. WAGGONER PREDAVANJE BR. 12 www.najvaznijevesti.com