Asfalt (od engleske rei asphalt to znai bitumen) je specijalna vrsta betona koja

se koristi za asfaltiranje. Umesto cementa kao kod klasinog betona, kao vezivo u
asfalt betonu se koristi bitumen koji se dobija preradom nafte. Treba napomenuti da
se bitumen esto u govoru mea sa katranom iako su ovo dva potpuno razliita
materijala. Katran se dobija preradom uglja i njegova primena je zabranjena,
obzirom da je kancerogen. Umesto agregata koji ima oble ivice (ljunak) za
proizvodnju asfalta se koristi agregat sa otrim ivicama koji se jo naziva tucanik
(drobljeni kamen). Najea primena ovakvog betona je za asfaltiranje ulica i
puteva.

ta je razlika izmedju klasinog cement betona i asfalt betona? Pa postoji vie razlika. Gradjevinski
elemenat napravljen od cement betona predstavlja krutu tj. neelastinu konstrukciju. Sa druge strane
asfalt beton se koristi za pravljenje fleksibilnih (elastinih) konstrukcija. Namene su im potpuno
razliite, mada postoje oblasti gde im se upotreba moe preklopiti. Cement beton se najvie koristi u
zgradarstvu prilikom pravljenja stubova, greda, ploa i zidova. Asfalt beton se koristi za izradu
avionskih pista, puteva, trotoara, parkinga, platoa, podova u halama i raznih staza. Za veinu stvari za
koje se koristi asfalt se moe upotrebiti i klasian beton ali se to ne preporuuje, osim u sluaju manjih
staza i trotoara. Dodatna razlika je to u klasian beton ide elina armatura, a u asfalt ne.
U odnosu na krute konstrukcije, fleksibilne konstrukcije imaju nekoliko prednosti. To su udobnost vonje
preko njih jer su elastinije, zatim brzina izgradnje i jednostavnije odravanje. Iako se cement beton
moe upotrebiti za izradu puteva to se vie ne radi. Pre nego to je asfalt postao prvi izbor, cement
beton se koristio za izradu puteva ali se to nije pokazalo kao dobro reenje. U Srbiji, pa i u Svetu jo

uvek postoji manji broj ovakvih puteva koji su izuzetno neudobni za vonju. Izrada kolovozne
konstrukcije od klasinog betona zahteva izradu dilatacija na svakih nekoliko metara kako bi se izbeglo
pucanje betona, ali ovi razmaci ujedno ine vonju neudobnom.

Prednost cement betonskog kolovoza je to njegova podloga ne mora biti dobra, jer ovakva
konstrukcija prenosi optereenje na vei deo posteljice to smanjuje potrebu za izradom dobrog
temelja. Fleksibilne kolovozne konstrukcije od asfalta moraju imati pravilno dimenzionisanu i ugradjenu
temeljnu konstrukciju. Temelje asfaltnog puta obino ine slojevi od peska i tucanika dovoljnih debljina.
Svi slojevi se moraju sabiti valjcima do dovoljne zbijenosti kako bi se osigurao kvalitet. Pre izgradnje
svakog sledeeg sloja potrebno je sa odredjenim uredjajem ispitati zbijenost i uporediti je sa
zahtevanom zbijenou. Potreba za dobrom temeljnom konstrukcijom poskupljuje izradu asfalt
betonskih kolovoza ali je dugorono ovo ipak opravdana investicija zbog mnogo drugih prednosti.
Asfaltiranje ulica i puteva moraju obavljati struna lica pod nadzorom strunjaka.

Slika 3 Uredjaj za ispitivanje zbijenosti

Cement beton se spravlja od cementa, ljunka i vode u odredjenom odnosu kako bi se dobio beton
zahtevanih karakterstika. Za taan sastav beton pogledajte moj program za odredjivanje sastava
betona. Sa druge strane asfalt beton se spravlja od mineralnog agregata i bitumena. Mineralni agregat
ine kameno brano (tzv. filer), pesak (0.09 2.0mm) i kamena sitne uglastih ivica (2 32mm).
Meavina se tako projektuje da sadri najgue sloen kameni skelet, tj. mora da sadri odredjeni
procenat svake veliine zrna agregata kako bi se dobila dobro upakovana kamena maevina. Udeo
bitumena u meavini je 3 10%, a mineralnog agregata 90 97%. U toku meanja bitumen mora da
bude u tenom stanju a to se postie zagrevanjem na temperaturi od 120 do 200C stepeni. Ceo
proces spravljanja se odvija u tzv. asfaltnoj bazi.