Asertivna Prava

Postoji vie vrsta prava. Ona mogu biti prava radnika, ena, dece,
ljudska... ali postoje i asertivan prava. Asertivna prava se temelje
na stavu da su svi ljudi OK. Zajedniko im je sa ljudskim pravima da
svi imaju prava na njih, a razliito to nisu obuhvaena pravnim
sistemom. Asertivna prava se prvenstveno odnose na komunikaciju.
Prihvatanjem i primenom ovih prava moemo promeniti svoj
komunikacijski stil bez obzira da li je pasivni ili agresivni ka
asertivnom stilu komunikacije. Na ovaj nain zauzimamo se za sebe,
uz potovanje druge osobe.
1. Pravo na samoodgovornost. Ovo je osnova asertivnosti.
Preuzimajui odgovornost za sopstveno miljenje, oseanje i
ponaanje, dajemo sebi slobodu izbora. Ba mi se svia kako ovo
zvui! Ukoliko sebi oduzimamo ovo pravo, tada najee
odgovornost prebacujemo na drugog (oveka, okolnosti, viu silu, ili
Boga) i tada krivimo druge.
Primer oduzimanja ovog prava: Nisi u stanju da donosi odluke, jo
si dete. Nisi u stanju da donosi odluke jo si neiskusan/na. Nisi jo
dovoljno kompetentan/na. Jo si mlad/a u ovom poslu. Star/a si i
bolestan/na...
2. Pravo da se ne dopadnem. Kada sebi oduzimamo ovo pravo onda
prilagoavamo sebe, tako da se svima ili nekoj nama bitnoj osobi
dopadnemo, da po svaku cenu zadobijemo naklonost, panju,
ljubav, da spreimo i najmanji znak odbacivanja ili neprihvatanja.
Ovo pravo najee mlade osobe sebi oduzimaju.
3. Pravo na nepravdanje. Kada nastojimo da se drugim ljudima
dopadnemo, onda se esto izvinjavamo i pravdamo ako mislimo ili
radimo neto to drugi ne podrava. Objanjavamo razloge svojih
postupaka koji e biti prihvatljivi drugim ljudima trudei se da ne
odudaramo, da se ne zamerimo, da po svaku cenu obezbedimo
njihovo prihvatanje. Izmiljamo gomilu dobrih razloga kada elimo
da postupimo prema svojim eljama.
Stalno ugaanje drugima kako bismo im se dopali, obino ima
kontra-efekte; drugi ljudi e nas manje potovati.
4. Pravo na granice. Kako da kaem ne?
Sebi oduzimamo ovo pravo kada pomaemo osobi da rei problem,
a ona je odgovorna za njega i u realnoj je mogunosti da ga sama
rei. Znai da smo pustili da tui problem bude na. Isto se dogaa i
kada Ne mogu da ne pomognem. Ukoliko sebi oduzmemo ovo

pravo, nemamo mogunost da drugima kaemo ta stvarno elimo.

Sa druge strane ukoliko doputamo da drugi misle za nas - onda se
ne razvijamo i ne napredujemo.
5. Pravo na promenu miljenja. Ovo znai da umete da mislite.
Sasvim je normalno da osobe usled novih iskustava i uenja
promene svoje miljenje u vezi sa neim. Na primer kada sam bila
mala elela sam da postanem pevaica rok benda. Meutim kako
sam odrastala i shvatala da mi pevanje i nije ba jaa strana,
promenila sam miljenje. Promena miljenja nije dokaz nae
neispravnosti, ve razvojna nunost.
6. Pravo na greku i biti odgovoran za to. Najee oduzimamo sebi
pravo na greku zato to izjednaavamo greku sa linom
pogrenou. Pogreio/la sam = ja sam pogrean/na. Istina je da
smo mi uvek OK, a da greimo u postupcima, pogreivi/ve smo, a
ne pogreni/ne. Osobe koje sebi oduzimaju ovo pravo ostaju
pasivne, jer se boje greke koju predviaju, ili postaju agresivne tako
to odgovornost za uinjenu greku prebacuju na drugoga.
7. Pravo na Ne znam. Na putu smo saznanja kada sebi damo
pravo na jednostavno NE ZNAM. Sokrat je proglaen za
najpametnijeg oveka svog vremena Sada znam, da nita ne
znam. Dakle, nikada ne moemo biti 100 posto sigurni u nae
znanje; mi smo na ivotnom putu saznavanja.
8. Pravo da ne razumem, da mi nije jasno. Mi nismo itai tuih
misli. Zato nemojte da oekujete od sebe da unapred prepoznajete
tue elje, miljenje, oekivanja, da predviate tue potrebe.
Koristei i branei svoje pravo da ne razumemo, mi zapravo
pozivamo drugu osobu na otvoren dijalog, na mogunost da zajedno
doemo do boljeg razumevanja. Isto vai i za druge ljude da ne
mogu itati nae misli.
Primer:
- ta je bilo?
- Nita.
- elim da znam ta je bilo?
- Zna ti!
- Ne znam, molim te reci mi. Ne razumem ta se desilo?
9. Pravo na sopstvenu logiku. Mi nastupamo iz sopstvenog sistema
uverenja, ono to je nama logino ne mora biti i drugoj osobi (upis
kole ili fakulteta, izbor partnera/ke, raspolaganje sopstvenim
vremenom ili jednostavno ukus, stil). Nae je pravo da sami
procenjujemo znaaj i vrednost onog emu teimo, preuzimajui
odgovornost za sopstvene izbore.
10. Pravo da sudim o sebi i budem autonoman/na. Osoba bez
imena i prezimena, bez svojih granica je utopljena u masu,

preputena tuim odlukama, procenama ali i zabludama. Ako smo

prihvatili odgovornost za sebe, ono to mislimo, govorimo i inimo
znai da odbijamo da budemo pasivne kreacije okoline i drugih, da
se odluujemo na sopstvene izbore, odbijajui da se oseamo
krivim, dunim ili loim ako nismo po tuoj meri savrenstva.
Sutina asertivnosti jeste preuzimanje odgovornosti. Primenom ovih
prava uveavamo ansu da ostvarimo ono to elimo. To zvui
sjajno, ali mora se imati na umu da ista ova prava vae i za druge
ljude. Dakle moja asertivna prava donose mi mnogo toga, ali i moju
odgovornost. Takoe i moja asertivna prava podrazumevaju i prava
drugih.
Ovim pravima i vebama u znaajnoj meri moemo podii nivo
samopouzdanja i asertivnosti. Asertivni trening se pokazao kao
jedan od najboljih naina da to i ostvarimo.
Trebalo bi dopustiti i drugima da budu nezavisni od nas, autonomne,
zasebne linosti. Reenje je opet optimalna distanca! A krajnji cilj
prihvatanja ovih asertivnih prava je preuzimanje odgovornosti. Moje
pravo donosi sa sobom i moju odgovornost! Moje pravo
podrazumeva i pravo drugoga!
Asertivne dozvole

Dozvoli drugima da budu samoodgovorni.

Ne trai od drugih ljudi da ti se dopadnu.

Ne trai od drugih da ti se pravdaju zbog sopstvenih izbora.

Dopusti drugima da sami prave granicu u odnosu na tebe.

Pusti drugoga da se predomisli.

Dozvoli drugome da je pogreiv i sam za to odgovoran.

Dozvoli drugom da ne zna i da nije vidovit.

Ne trai od drugih ljudi, ma koliko se poznavali, da ti itaju

misli;

Ne insistiraj da se drugi ponaaju logino, ili prema tvojoj

logici.

Dopusti drugom da bude nezavistan od tebe.

Ne manipulii odbacivanjem i naklonou kako bi kontrolisao
druge.
Kako do asertivnosti ?
Prvo:
Procenite koja su vaa prava u datoj situaciji. Drugo:
Procenite ta oseate i elite u toj situaciji. Tree: Iznesite elju!
( Ovo je najvaniji korak i ponekad e se va asertivni odgovor
sastojati samo od ovog koraka) Dobro bi bilo da koristite rei :
Voleo/la bih elim / Ne elim Znailo bi miHoe li . Smeta
mi. Ne dopada mi se Ne odgovara mi Ne svia mi se
Nezadovoljna sam Ometa me
Vae izjave treba da budu jednostavne i direktne, sa vrstim
stavom, bez izvinjavanja, bez osuivanja i okrivljavanja drugoga, u
vidu elje, a ne zahteva. Ne treba da ukljuuju moranje, ve da
izraavaju vau elju i vaa oseanja!
Deca u dobrim vrtiima danas ue da kau : Ne prija mi! to je
mnogo asertivnije od agresivnog odbacivanja, ili rei : Neu,
nemoj, bei
Ovakvi saveti bi mogli da nam budu od koristi i u svakodnevnoj
komunikaciji izmeu uenika i nastavnika. Vie uvaavanja,
potovanja i odgovornosti nikome ne moe da kodi .
Oseanja i neverbalna komunikacija
Najvanije je kod asertivnosti da ljubazno izgovorene rei prati i
odgovarajui emocionalni sadraj kao i odgovarajui simboli
neverbalne komunikacije i gestikulacije. Nae telesne vibracije alju
vie informacija nego verbalna poruka. Moemo delovati agresivno
ili pasivno agresivno iako izgovaramo rei molbe. Nikakvo
vebanje izgovaranja fraza: eleo bih ili Oseam da nee
znaiti automatski i nau sposobnost za asertivno ponaanje, ako ne
poradimo na svojim emocijama. Integrisanjem u svoju linost svih

deset asertivnih prava uz prihvatanje da su druge osobe , zasebne

linosti sa svojim eljama i potrebama, razliitih navika i vrsta
vaspitanja, stvaramo bazu za razumevanje i pruamo pozitivan
model koji onda i drugi mogu da ogledaju i iz koga mogu da ue kroz
odnos.

Vae miljenje, vae oseanje i vae vienje situacije podjednako je

vano u ovom svetu kao i stav druge osobe. Sa jednakim pravima
udruena je i podjednaka odgovornost za odnose u kojima ivimo,
volimo i radimo.