Vecni Savez (Zavet) - E. J. Waggoner

E. J.
WAGGONER
VENI SAVEZ
i
(ZAVET)
BOIJE OBEANJE
AVRAMU I SVETU
KOJE JE BILO OBEANJE KOJE JE BOG DAO AVRAMU?
KOGA JE TO TANO UKLJUIVALO?
DA LI JE TO OBEANJE BILO SAMO ZA ONE KOJI SU BILI NJEGOVI DOSLOVNI POTOMCI?
ILI JE TO OBEANJE UKLJUIVALO MNOGO VIE LJUDI OD TOGA?
DA LI JE RATOM ISCEPKANA ZEMLJA NA BLISKOM ISTOKU BOIJA OBEANA ZEMLJA?
ILI TO OBEANJE OBUHVATA DALEKO VIE?
DA LI JE POSTOJAO SPASITELJ, U SRCU OVOG VENOG OBEANJA? I KOME JE ON DAT?
ODGOVORI NA OVA I DRUGA PITANJA ODUEVIE VAA SRCA DOK ITATE NEVEROVATNO DOBRE
VESTI O BOIJEM VENOM SAVEZU KOJI JE SKLOPIO SA AVRAMOM I SA CELIM SVETOM.
E. D. Vagoner je bio lekar, roen 1855. godine. Jednog oblanog dana, desilo mu se udo i on
nikada vie nije bio isti. Napustio je unosnu medicinsku praksu da bi delio Jevanelje ostatak svog
ivota. Od tog vremena, bio je autor mnogih knjiga, napisao je lanke i propovedao Boju ljubav
irom Sjedinjenih Amerikih Drava i Evrope.
Naslov originala: The Everlasting Covenant by Ellet Joseph Waggoner
www.najvaznijevesti.com
i
Videti fusnotu na strani 128 (prva fusnota u 32. poglavlju)
Sadraj
Predgovor................................................................................................................................... 8
1. Poruka jevanelja Veno Jevanelje ................................................................. 9
ENJA SVIH NARODA ................................................................................................................... 9
SILA JEVANELJA............................................................................................................................. 10
SILA STVARANJA.............................................................................................................................. 10
STVARANJE I OTKUPLJENJE .............................................................................................................. 11
STVARANJE KROZ KRST ................................................................................................................... 12
TAJNA BOJA .................................................................................................................................. 12
HRISTOV IVOT PRIKAZAN U OVEKU ............................................................................................. 13
ZAJEDNICA OVE TAJNE .................................................................................................................... 13
JEVANELJE OBJAVLJENO KAO NASLEDSTVO ................................................................................... 15
NASLEDNICI SVIH STVARI ................................................................................................................ 15
2. Steeni imetak Prva vlast ........................................................................................ 16
VREME OBNOVE .............................................................................................................................. 17
KO SU NASLEDNICI? ........................................................................................................................ 18
OBEANJE NJEGOVOG DOLASKA ..................................................................................................... 19
VELIKI VRHUNAC ............................................................................................................................ 20
3. Obeanje Avramu Poziv upuen Avramu ......................................................... 22
BOJA OBEANJA SVA SU U HRISTU .............................................................................................. 22
AVRAM I KRST ................................................................................................................................. 22
SEME (POTOMAK)............................................................................................................................ 23
ZEMLJA ........................................................................................................................................... 24
ISUS I VASKRSENJE ........................................................................................................................... 24
4. Pozivanje Avrama Podizanje oltara ................................................................. 26
PRIMER RODITELJIMA ..................................................................................................................... 26
AVRAM I LOT .................................................................................................................................. 27
PONOVLJENO OBEANJE .................................................................................................................. 28
AVRAM I MELHISEDEK .................................................................................................................... 29
5. Pozivanje Avrama Sklapanje saveza.................................................................... 31
TREBA DA SE ISPUNI POSLE VASKRSENJA .......................................................................................... 33
6. Pozivanje Avrama Telo protiv Duha ................................................................ 35
DUHOVNO I DOSLOVNO .................................................................................................................. 35
7. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (1. deo) ................................................... 37
NOVO IME ....................................................................................................................................... 37
SAVEZ PRAVEDNOSTI ...................................................................................................................... 38
DAROVANA ZEMLJA ........................................................................................................................ 39
8. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (2. deo) ................................................... 41
ZNAK OBREZANJA ........................................................................................................................ 41
ZATO SPOLJANJI ZNAK? ................................................................................................................ 42
9. Pozivanje Avrama Ispit vere .................................................................................... 44
ISKUENJA ....................................................................................................................................... 44
VASKRSENJE I IVOT ....................................................................................................................... 46
2
SAVRENA RTVA ............................................................................................................................ 46

DELA VERE ...................................................................................................................................... 47
PRIJATELJ BOJI .............................................................................................................................. 47
10. Pozivanje Avrama Obeanje i zakletva .......................................................... 49
JEDINO U HRISTU ............................................................................................................................ 49
JAKA UTEHA ................................................................................................................................ 50
11. Pozivanje Avrama Obeanje pobede ................................................................ 52
12. Pozivanje Avrama Opti pregled ....................................................................... 54
SVI NASLEDNICI .............................................................................................................................. 54
GRAD I ZEMLJA ................................................................................................................................ 54
ISAK KAO ILUSTRACIJA .................................................................................................................... 55
ISAVOVO NEVERSTVO...................................................................................................................... 56
13. Obeanja data Izraelu Izrael, knez Boji ................................................... 59
BOJI IZBOR .................................................................................................................................... 59
JAKOVLJEVA PRVA POUKA ............................................................................................................... 60
PRIMENA POUKE ............................................................................................................................. 61
KONANI ISPIT................................................................................................................................ 62
NOVO IME ....................................................................................................................................... 63
KO SU IZRAELCI? ............................................................................................................................. 64
14. Obeanja data Izraelu Izrael u Egiptu ......................................................... 65
TA SE PODRAZUMEVA POD EGIPTOM (MISIROM)? ......................................................................... 65
EGIPATSKO IDOLOPOKLONSTVO ..................................................................................................... 65
I DALJE U EGIPATSKOM ROPSTVU..................................................................................................... 67
POZIV ZA IZLAZAK IZ EGIPTA .......................................................................................................... 69
15. Obeanja data Izraelu Obeano vreme ........................................................ 70
16. Obeanja data Izraelu Hristova sramota ................................................. 72
NEVOLJE RADNITVA I NJIHOVO REAVANJE ................................................................................... 73
17. Obeanja data Izraelu Davanje naloga ....................................................... 76
DUH DAJE OBJAVU .......................................................................................................................... 77
18. Obeanja data Izraelu Propovedanje Jevanelja u Egiptu ............. 79
JEVANELJE OSLOBOENJA (IZBAVLJENJA)...................................................................................... 79
PROPOVEDANJE FARAONU .............................................................................................................. 80
19. Obeanja data Izraelu Kako je faraonovo srce otvrdnulo ......... 82
BOJA NAMERA SA FARAONOM........................................................................................................ 82
20. Obeanja data Izraelu Spaseni ivotom ...................................................... 85
PRVA PASHA.................................................................................................................................... 85
POSLEDNJA PASHA .......................................................................................................................... 87
21. Obeanja data Izraelu Konano izbavljenje............................................ 88
DRUGI PUT .................................................................................................................................. 90
22. Obeanja data Izraelu Pesma izbavljenja .................................................... 92
23. Obeanja data Izraelu Hleb sa neba ............................................................... 95
ISPIT ............................................................................................................................................... 96
24. Obeanja data Izraelu ivot od Boga .......................................................... 99
SLUAJ I IVI ................................................................................................................................... 99
IVI HLEB ..................................................................................................................................... 100
3
25. Obeanja data Izraelu ivot iz Rei ............................................................ 102

POUKA O JEDNAKOSTI ................................................................................................................... 103
26. Obeanja data Izraelu iva voda iz stene ................................................ 105
STVARNA PRISUTNOST .................................................................................................................. 108
27. Obeanja data Izraelu Oigledno pouavanje .................................... 109
PRIZNATI BOGA ............................................................................................................................ 109
EDEM VE OVDE NA ZEMLJI ........................................................................................................... 111
28. Obeanja data Izraelu Dolazak zakona (1. deo) .................................. 113
UPOREENJA ................................................................................................................................ 113
SLUBA SMRTI ............................................................................................................................... 114
ZATO JE DAT ZAKON .................................................................................................................... 115
29. Obeanja data Izraelu Dolazak zakona (2. deo) .................................. 117
TREEG POGLAVLJA POSLANICE GALATIMA .................................................................................. 117
PROKLETSTVO ZAKONA ................................................................................................................ 118
NEPROMENJIVI SAVEZ ................................................................................................................... 120
I NAA NADA ................................................................................................................................. 120
HRISTOS POSREDNIK .................................................................................................................... 121
30. Obeanja data Izraelu Sinaj i Golgota...................................................... 123
RASCEPLJENA STENA ..................................................................................................................... 123
TA JE BOG REKAO ........................................................................................................................ 124
31. Obeanja data Izraelu Gora Sinaj i gora Sion ..................................... 126
TEMELJ BOJE VLADAVINE ............................................................................................................ 127
32. Obeanja data Izraelu Savezi obeanja...................................................... 129
RAZLIKA ....................................................................................................................................... 130
ZATO JE SKLOPLJEN SAVEZ NA SINAJU? ........................................................................................ 131
POUKA POVERENJA (POUZDANJA) ................................................................................................. 133
BOANSKO SAALJENJE ................................................................................................................. 134
33. Obeanja data Izraelu Veo i sen ..................................................................... 135
SENKE I STVARNOST ...................................................................................................................... 135
BOJE SVEDOENJE U NEVERSTVU ................................................................................................. 136
SVRETAK ONOGA TO PROLAZI ................................................................................................ 137
34. Obeanja data Izraelu Dva zakona............................................................... 139
KAKO DOLAZI DO OPROTENJA ..................................................................................................... 140
VREDNOSTI STAROG SAVEZA ......................................................................................................... 141
VRENJE VIE DELA NEGO TO SE TRAI ......................................................................................... 143
UPOTREBA SENKE (SLIKE).............................................................................................................. 143
35. Obeanja data Izraelu Ulazak u Obeanu zemlju ............................... 144
NASLEDSTVO VERE ........................................................................................................................ 144
PRELAZ PREKO JORDANA .............................................................................................................. 144
KONANO SLOBODNI .................................................................................................................... 145
POBEDA VERE ................................................................................................................................ 146
36. Obeanja data Izraelu Umiljenost i poraz ............................................ 148
NIKO NIJE IMUN OD OPASNOSTI .................................................................................................... 148
UZROK PORAZA ............................................................................................................................ 148
PORAZ NIJE U BOJEM PLANU ........................................................................................................ 149

SREDSTVA ODBRANE ..................................................................................................................... 149
ZATO SU SE BORILI ....................................................................................................................... 150
IZVRENJE NAPISANOG SUDA......................................................................................................... 150
RAT NIJE USPEH ............................................................................................................................. 151
37. Obeanja data Izraelu Izrael, narod misionara ................................. 152
POSLEDICA OBJAVLJIVANJA JEVANELJA U EGIPTU ....................................................................... 152
BOJE ZAUZIMANJE ZA SVE LJUDE.................................................................................................. 153
BOJI SVETENICI .......................................................................................................................... 153
DOKAZI BOJE NEPRISTRANOSTI .................................................................................................. 154
SKUPLJANJE U JEDNO STADO ......................................................................................................... 155
IZRAEL TREBA DA BUDE ODVOJEN ................................................................................................. 155
IZRAEL HRISTOVA CRKVA ............................................................................................................. 156
CRKVA KAO CARSTVO ................................................................................................................... 156
NEMA TEOKRATIJE ........................................................................................................................ 157
NEMA ZEMALJSKOG MODELA ......................................................................................................... 158
38. Obeanja data Izraelu Obeani odmor (1. deo) ................................... 160
HRISTOV ODMOR .......................................................................................................................... 160
ODMOR I NASLEDSTVO SU NERAZDVOJNI ...................................................................................... 160
ISUS NAVIN PODSEA NA BOJU VERNOST .................................................................................... 161
ODMOR USLOVLJEN SAMO VEROM ................................................................................................. 162
VE DOBIJEN RAT .......................................................................................................................... 162
POUKE IZ PSALAMA ....................................................................................................................... 163
JAKI POBEUJE .............................................................................................................................. 163
39. Obeanja data Izraelu Obeani odmor (2. deo) ................................... 164
TA JE SA NAIM POLOAJEM? ....................................................................................................... 164
OBEANI HANAN .......................................................................................................................... 165
CARSTVO KOJE OBUHVATA CEO SVET ............................................................................................ 165
NOVA ZEMLJA ............................................................................................................................... 165
GRAD KOJI JE AVRAM EKAO ........................................................................................................ 166
MESTO GDE E SE GRAD SPUSTITI .................................................................................................. 167
OBNOVA BOJEG IZRAELA ............................................................................................................ 167
40. Obeanja data Izraelu Drugi dan (1. deo) ............................................... 169
GOSPODNJE CARSTVO ................................................................................................................... 169
GOSTI I DOLJACI U DAVIDOVO VREME......................................................................................... 169
PROLAZNI JERUSALIM OZNAAVA ROPSTVO ................................................................................. 170
DANAS....................................................................................................................................... 170
BOJE DELO I BOJI ODMOR .......................................................................................................... 172
POINAK U KOJI JE UAO ADAM .................................................................................................... 172
41. Obeanja data Izraelu Drugi dan (2. deo) ............................................... 174
UVATI ODMOR ............................................................................................................................ 174
DEO EDEMA JO UVEK OSTAJE ....................................................................................................... 174
TA OBELEAVA OVAJ ZNAK .......................................................................................................... 174
DAR ZA OVEKA............................................................................................................................ 175
BLAGOSLOVEN DAN I BLAGOSLOVEN OVEK ................................................................................. 176

HRISTOV KRST .............................................................................................................................. 176
BOJI POZIV NA SVETKOVANJE SUBOTE ......................................................................................... 177
SLAVNO OBEANJE ........................................................................................................................ 177
42. Obeanja data Izraelu Ponovo u ropstvu (1. deo) ............................. 178
GORE NEGO NARODI .................................................................................................................. 178
U SEVERNOM CARSTVU ................................................................................................................. 179
BOJA VERNOST ............................................................................................................................ 180
A KAD POEE PESMU ................................................................................................................ 181
DA SU POSLUALI BOGA ................................................................................................................ 182
ODBAENA OBEANJA O OBNOVI .................................................................................................. 182
UVEK ISTI ISPIT ............................................................................................................................. 183
IZREEN SUD ................................................................................................................................. 183
VAVILONSKI CAR VLADAR U JERUSALIMU ..................................................................................... 183
KRAJ IZRAELSKE NEZAVISNE, ZEMALJSKE VLADAVINE ................................................................... 185
OD VAVILONA DO USPOSTAVLJANJA VENOG CARSTVA................................................................ 185
ODBACIVANJE SLOBODE................................................................................................................ 187
ROBOVI GREHU ............................................................................................................................. 187
GRADITELJI VAVILONA ................................................................................................................. 188
PRKOENJE BOGU ......................................................................................................................... 188
KNEZ OVOGA SVETA ...................................................................................................................... 188
BOANSKI CILJ UNITENJE UGNJETAVAA .................................................................................. 189
OHOLOST I ZEMALJSKA VLAST ....................................................................................................... 189
TA PREDSTAVLJA OSLOBOENJE IZ VAVILONA ............................................................................ 190
SEDAMDESET GODINA SE NAVRILO .............................................................................................. 190
JO UVEK NENAUENA LEKCIJA ..................................................................................................... 191
45. Obeanja data Izraelu Pribliilo se vreme ispunjenja obeanja
......................................................................................................................................................... 192
VIZIJA OPISANA U DANILU 8 ......................................................................................................... 192
ANELOVO TUMAENJE ................................................................................................................ 192
DUGO PROROKO RAZDOBLJE....................................................................................................... 193
BOJE CARSTVO UZETO OD JEVREJSKOG NARODA ......................................................................... 194
POSLEDNJI POZIV ZA NAPUTANJE VAVILONA............................................................................... 194
BOJA RASPRAVA SA NARODIMA ................................................................................................... 194
46. Prikupljanje Izraela Izgubljena izraelska plemena ........................... 196
JUDA I IZRAEL ............................................................................................................................... 196
KARAKTER, A NE NACIONALNOST.................................................................................................. 196
BIBLIJSKI IZRAZI KOJI OPOVRGAVAJU NEOSNOVANE RAZLIKE ....................................................... 196
NIJEDNO OD PLEMENA NIJE IZGUBLJENO.................................................................................... 197
SAV IZRAILJ IMA PREDSTAVNIKE ............................................................................................... 198
KOGA GOSPOD SMATRA IZRAELCEM ............................................................................................. 199
47. Prikupljanje Izraela Jedno stado i jedan Pastir ................................. 200
KAJAFINO PROROANSTVO ........................................................................................................... 200

HRISTOV DOLAZAK I VASKRSENJE ................................................................................................. 200
IZGUBLJENE OVCE IZRAELA ........................................................................................................... 201
OKUPLJENI JEVANELJEM ............................................................................................................. 201
IZGRADNJA DAVIDOVOG DOMA.................................................................................................... 202
KAKO E SAV IZRAEL BITI SPAEN ................................................................................................. 202
48. Prikupljanje Izraela Veni savez ostvaren .............................................. 204
KRATAK PRIKAZ ISTORIJE JEVANELJA ......................................................................................... 204
EVO BOGA VAEGA! .................................................................................................................. 205
IZGUBLJENE OVCE POD OTPADOM ................................................................................................. 205
PRIKUPLJENI VASKRSENJEM........................................................................................................... 206
CEO DOM IZRAILJEV .................................................................................................................. 206
BOJI SUD NAD SVIM NARODIMA ................................................................................................... 207
VREME OSLOBOENJA (IZBAVLJENJA) ........................................................................................... 208
OTKUPLJENI OD GROBA................................................................................................................. 209
NOVI SAVEZ (ZAVET) .................................................................................................................... 209
STARI I NOVI SAVEZI (ZAVETI) ...................................................................................................... 210
KAD E SE UI U NOVI SAVEZ......................................................................................................... 210
PRVA VLAST OBNOVLJENA ............................................................................................................. 211
Predgovor
Pre mnogo godina, jednog sumornog, kinog popodneva pisac je seo pod ator gde je jedan
sluga Gospodnji iznosio Jevanelje o Njegovoj blagodati; ni re iz teksta ili tekstova koji su
korieni, niti bilo ta od onoga to je rekao govornik, nije se zadralo u meni i nikada nisam bio
svestan da sam uo ijednu re; ali usred izlaganja, doiveo sam jedno iskustvo, to je bila prekretnica
u mom ivotu; odjednom je svetlost zasijala oko mene i delovalo je da je ator osvetljen, kao da je
sijalo sunce. Video sam Hrista razapetog za mene i otkriveno mi je, po prvi put u ivotu, da me Bog
voli i da je Hristos dao sebe za mene lino. To je za mene bilo sve. Kada bih mogao da opiem svoja
oseanja, njih ne bi mogli da razumeju oni koji nisu imali neko slino iskustvo; a neemu takvom
objanjenje nije ni potrebno.
Verovao sam da je Biblija (ili Sveto pismo) Boja re, zapisana od strane svetih ljudi, koji su
pisali onako kako ih je Sveti Duh vodio i znao sam da je ova svetlost, koja mi se javila, bila otkrivenje
direktno s Neba; zato sam znao da bi u Bibliji trebalo da naem poruku o Bojoj ljubavi za svakog
grenika ponaosob i reio sam da bi ostatak mog ivota trebalo da bude posveen pronalaenju toga
u njoj i pojanjavanju toga drugima. Svetlost koja me je tog dana obasjala sa Hristovog krsta bila je
moj vodi u itavom mom prouavanju Biblije; gde god sam pogledao u svetoj knjizi, naao sam
Hrista, prikazanog kao silu Boju, na spasenje pojedincima, i nikada nisam naao nita drugo.
Biblija nije bila napisana ni u koju drugu svrhu nego da pokae put ivota. Ona sadri istoriju i
biografiju, ali to su delovi poruke Jevanelja. Ni jedan jedini red nije napisan u drugu svrhu, osim da
objavi Hrista; ko god je ita s bilo kojim drugim ciljem, osim da u njoj nae put spasenja od greha,
ita je uzalud. Posmatrano u svetlosti Golgote, to je zadivljujue, a ono to bi inae bilo nejasno,
uinjeno je jasnim kao sunce u podne.
Stranice koje slede su osmiljene kao pomo svima koji e posmatrati pouke i obeanja Svetog
pisma u njihovom pravom okruenju. Jedna nit se provlai kroz itavu Bibliju, Boji veni savez. Iz
perspektive krsta, ovek moe da vidi delovanje Boje vene svrhe, koju je On odredio u Hristu pre
poetka sveta. Istorija od izgubljenog raja do obnovljenog raja prikazana je kao u panorami.
Autor bi bio poslednji koji bi tvrdio da su u njegovoj knjizi izreene poslednje rei u vezi sa
temom koju obrauje ili u vezi sa bilo kojim njenim delom. To se u ovom svetu nikada ne moe
rei. Pria o Bojoj ljubavi nikada ne moe da se iscrpi; ona je vena, kao i sam Bog. Ove stranice su
osmiljene da navedu na razmiljanje kao pomo daljem prouavanju ali to ne znai da postoji
bilo kakva sumnja u istinitost onoga to je ovde predstavljeno; daleko od toga. Dalje prouavanje o
ovoj temi nee opovrgnuti nita to je ovde prikazano, ve e otkriti mnogo vie o istoj temi. Ovo
nije reeno nikakvim duhom hvalisavosti, ve zato to znam kome sam verovao i imao sam
poverenja u svog Uitelja. Nema nieg originalnog, niti pokuaja originalnosti, samo prepisivanje
Hristovog bogatstva. Ako neki italac izvue barem upola onoliko koristi iz ovih stranica, koliko je
autor imao piui ih, bie to vie nego dovoljna nagrada za ovaj posao.
LONDON, Januar 1900.
E. J. Waggoner
1. Poruka jevanelja Veno Jevanelje

(Sadanja istina, 7. maj 1896)
Kad je skromne pastire, dok su te noi uvali svoja stada na vitlejemskim breuljcima,
iznenadila bljetava Gospodnja slava koja ih je okruivala, njihove strahove smirio je glas
Gospodnjeg anela, koji je rekao: Ne bojte se. Jer vam javljam dobru vest, koja e biti velika radost
celome narodu; jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod. (Luka
2,10.11 Bakoti)
Rei dobra vest ine na grkom jednu re koja je na drugim mestima prevedena kao
jevanelje. Zato bi poruka anela mogla da glasi i ovako: Gle, javljam vam jevanelje koje e biti
velika radost celome narodu. Iz te objave pastirima uimo nekoliko vanih stvari.
1.
2.
3.
Jevanelje je vest (poruka) koja donosi radost. Jer Boje carstvo [je] pravednost, mir
i radost u Svetom Duhu (Rim. 14,17 SSP 1). Hristos je pomazan uljem radosti
(Psalam 45,7) i On daje ulje radosti umesto alosti. (Isa. 61,3)
Ono je vest spasenja od greha. Pre ovog vremena isti aneli su Josifu prorekli roenje
ovog deteta, i kazali: I nadeni Mu ime Isus; jer e On izbaviti svoj narod od greha
njihovih. (Mat. 1,21)
Ono je neto to se tie svakoga koja e biti celome narodu. Jer Bog je tako zavoleo
svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego
da ima veni ivot. (Jovan 3,16 arni)
Ovo je dovoljno da uveri svakog. Meutim, ono kao da je elelo da naglasi injenicu da siromasi
imaju jednaka prava u jevanelju kao i bogati; prvo objavljivanje Hristovog roenja je bilo ljudima
najskromnijeg poloaja. Radosna vest nije bila objavljena svetenikim poglavarima i tumaima
zakona, ni plemiima, ve prvo pastirima. Tako ni neobrazovanima nije uskraeno da razumeju
jevanelje. Sam Hristos se rodio i odrastao u velikom siromatvu. On je propovedao jevanelje
siromasima i mnogi narod sluae Ga s radou (Marko 12,37). Poto je bilo izneseno obinim
ljudima, a oni ine najvei deo sveta, nema sumnje da je to bila poruka za ceo svet.
ENJA SVIH NARODA 2

No, iako je jevanelje namenjeno pre svega siromasima, ono nije neto proseno i obino.
Hristos je postao siromaan da bismo mi postali bogati. Veliki apostol, koji je bio izabran da ovu
poruku objavi carevima i velikanima na zemlji, rekao je u pogledu posete koju se nadao da uini
glavnom gradu sveta: Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boja na spasenje svakome
koji veruje (Rim. 1,16). Mo je ono za im ceo svet tei. Neki to trae pomou bogatstva, neki
pomou politike, neki pomou uenosti, a neki opet na razne druge naine. Meutim u kakav god se
poduhvat ljudi upustili, cilj je isti sticanje nekakve moi. U srcu svakog oveka je nemir, neka
nezadovoljena tenja, koju je sam Bog tamo stavio. Ludaka ambicioznost koja tera neke da gaze
SSP Savremeni srpski prevod
enja svih naroda prevod sa engleskog stiha iz knjige proroka Ageja 2,7 koji u Daniievom prevodu glasi:
Izabrani iz svih naroda.
1
2
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com
preko desetina svojih blinjih, u neprestanoj borbi za sticanjem bogatstva i bezobzirno reanje
raznih zadovoljstava u koja mnogi uranjaju, sve su to zaludna nastojanja da zadovolje ovu tenju.
Bog u ljudsko srce nije stavio enju ni za jednom od tih stvari. Meutim, potraga za njima je
izopaavanje te enje koju je On usadio u ljude. On eli da ovek ima Njegovu silu (mo), ali nita
od onoga to ljudi obino trae ne daje Boju silu. Ljudi postavljaju granice za koliinu bogatstva
koje nameravaju da prikupe, jer misle da e biti zadovoljni kad dostignu tu granicu. Ali, kad je
odreena koliina steena, oni su i dalje nezadovoljni, pa nastavljaju da trae zadovoljstvo
gomilanjem jo bogatstva. Pri tom nisu svesni da na taj nain nikad ne mogu da zadovolje enju
srca. Jer samo Onaj koji je stvorio ovu enju jedini moe i da je zadovolji. Bog se ispoljio u Hristu, a
Hristos je svakako enja svih naroda (Agej 2,7), iako je tako malo onih koji e poverovati da je
samo u Njemu njihov savreni odmor i zadovoljstvo. Svakom nezadovoljnom smrtniku upuen je
poziv: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago oveku koji se uzda u Njega. Bojte se Gospoda,
sveti Njegovi; jer koji se Njega boje, njima nema oskudice (Psa. 34,8.9). Kako je dragocena milost
Tvoja, Boe! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se. Hrane se od izobila doma Tvog, i iz
potoka sladosti svojih Ti ih napaja. (Psa. 36,7.8)
Ljudi na ovom svetu tee za silom (moi), i Gospod eli da je imaju. Ali, mo koju oni trae,
upropastila bi ih, a sila koju On eli da imaju, je sila koja e ih spasiti. Jevanelje ovu silu donosi
svim ljudima, i ono nije nita manje nego (sama) Boja sila. Isus Hristos je Boja sila, i samo u
Njemu enje srca mogu da budu zadovoljene. Prouimo prirodu ove sile koju nam On daje, jer
kada budemo otkrili ta je ona u stvari, imaemo pred sobom celo jevanelje.
SILA JEVANELJA
U viziji koju je voljeni uenik dobio o vremenu neposredno pred Gospodnji dolazak, poruka
jevanelja koja priprema ljude za taj dogaaj opisana je ovim reima:
I videh drugog anela gde leti posred neba, koji imae veno jevanelje da objavi
onima koji ive na zemlji, i svakom plemenu, i jeziku i kolenu i narodu. I govorae velikim
glasom: Bojte se Boga, i podajte Mu slavu, jer doe as suda Njegovog; i poklonite se
Onome koji je stvorio nebo i zemlju i more i izvore vodene. (Otkrivenje 14,6.7)
SILA STVARANJA
Ovde nam je jasno iznesena injenica da se propovedanje Jevanelja sastoji od propovedanja
Boga kao Stvoritelja svega i pozivanja da Mu se ljudi kao takvom poklone. To odgovara onome to
smo proitali u Poslanici Rimljanima, da je Jevanelje sila Boja na spasenje. Kakva je Boja sila
saznajemo malo dalje, kada apostol, govorei o neznabocima, kae: Jer ono to se moe saznati o
Bogu njima je poznato; Bog im je objavio. ak i njegove nevidljive osobine, njegova vena sila i
boanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati, ako se na njegovim delima promatraju
(Rimljanima 1,19.20 arni). Time je hteo da kae kako su ljudi od postanka sveta mogli da vide
Boju silu, ako su hteli da koriste svoja ula, jer se ona mogla jasno razabrati u onome to je On
stvorio. Stvaranje pokazuje Boju silu. Prema tome, Boja sila je stvaralaka sila. A poto je
jevanelje sila Boja na spasenje, iz toga proizlazi da je jevanelje ispoljavanje stvaralake sile koja
spasava ljude od greha.
10
Meutim, mi smo saznali da je jevanelje radosna vest o spasenju kroz Hrista. Jevanelje se
sastoji od propovedanja Hrista i to raspetog. Apostol kae: Mene, uostalom, Hristos nije poslao da
krtavam, nego da propovedam evanelje, i to ne u reitoj mudrosti - da Hristov krst ne bi izgubio
svoju vrednost. Jer re o krstu je ludost onima koji propadaju, a nama koji se spasavamo - sila
Boija. (1. Korinanima 1,17.18 arni)
A malo dalje: mi propovedamo Hrista raspetoga - Judejima (Jevrejima Karadiev prevod)
sablazan, mnogobocima ludost, a za pozvane, i Judeje i Grke, Hrista - Boiju silu i Boiju mudrost
(Stihovi 23 i 24 kombinacija prevoda arni-SSP). Zato je apostol rekao: Kad sam doao k vama,
brao, nisam doao da vam uzvienim reima ili mudrou objavim Boije svedoanstvo. Naime,
odluio sam da meu vama ne znam nita osim Isusa Hrista - i to raspetoga. (1. Korinanima 2,1.2
SSP)
Propovedati Hrista i to raspetoga znai propovedati silu Boju. Zato je to propovedanje
jevanelja, jer je jevanelje sila Boja. A upravo je to u skladu sa milju da je propovedanje
jevanelja velianje (prikazivanje) Boga kao Stvoritelja. Jer Boja sila je stvaralaka sila, a Hristos je
Onaj kroz (pomou) Koga je sve stvoreno 3. Niko ne moe da propoveda Hrista, a da Ga ne
propoveda kao Stvoritelja. Svi treba da potuju i Sina, kao to potuju Oca. Kad god propovedanje
zanemari da istakne injenicu da je Isus Hristos Stvoritelj svega, to nije propovedanje jevanelja.
STVARANJE I OTKUPLJENJE
U poetku bee Re, i Re bee u Boga, i Bog bee Re. Sve je kroz Nju postalo, i bez Nje
nita nije postalo to je postalo. I re postade telo i useli se u nas puno blagodati 4 i istine (Jovan
1,1-14). Jer, njime (kroz Njega Karadi) je stvoreno sve to je na nebesima i na zemlji, vidljivo i
nevidljivo - bili to prestoli, ili gospodstva, ili poglavarstva, ili vlasti sve je kroz njega i za njega
stvoreno. I on je pre svega i sve u njemu ima svoje postojanje. (Koloanima 1,16.17 SSP-arni)
Paljivo razmotrimo poslednji tekst i vidimo kako se u Hristu susreu stvaranje i otkupljenje. U
13. i 14. stihu itamo da nas je Bog izbavio iz vlasti tame i premestio nas u Carstvo svog ljubljenog
Sina, u kome imamo otkupljenje krvlju Njegovom i oprotenje greha (SSP-Karadi). A onda,
nakon ubaene primedbe o tome ko je Hristos, apostol nam kae kako smo to otkupljeni kroz
Njegovu krv. Evo razloga: Jer, njime je stvoreno sve , i tako dalje. Revidirani engleski prevod je
mnogo doslovniji: Jer u njemu je sve stvoreno I on je pre svega i sve u njemu ima svoje
postojanje.
Koji je sve stvorio (videti Koloanima 1,16) prim. izdava

Blagodat Boija nezasluiva milost i naklonost (ne moe se zasluiti bilo im. Nije pravilna upotreba rei
nezasluena jer ona u svom znaenju ostavlja mogunost da se milost zaslui, to nije mogue u sluaju blagodati).
Iako rei milost i blagodat imaju slino znaenje, one nisu isto. Osnovna razlika bi se mogla izraziti u sledeem: milost
predstavlja Boije kanjavanje u mnogo manjoj meri nego to nai gresi zasluuju, a blagodat predstavlja jo i dodatne
Boije blagoslove (pored milosti) uprkos injenici da ih ne zasluujemo. Milost je oslobaanje od osude u odreenoj
meri ili oslobaanje od osude u potpunosti. Blagodat je pruanje dodatne naklonosti prema nedostojnima pored
milosti. Oigledno je da je blagodat iri pojam od milosti koja predstavlja samo jedan njen aspekt.
Na alost, u Savremenom srpskom prevodu i svim poznatijim hrvatskim prevodima prevodioci nisu pravili razliku u
znaenju izmeu ova dva pojma tako da su i re blagodat prevodili reju milost, to je pogreno prim. izdavaa
3
4
11
STVARANJE KROZ KRST

Prema tome, propovedanje venog jevanelja je propovedanje Hrista, stvaralake sile Boje,
kroz Koga jedino moe da doe spasenje. A sila kojom Hristos spasava ljude od greha je sila kojom
je stvorio svetove. Mi imamo otkupljenje kroz Njegovu krv (Njegovom krvlju Karadi).
Propovedanje krsta (Hristovog) je propovedanje Boje sile; a Boja sila je sila koja stvara. Zato
Hristov krst ima u sebi stvaralaku silu. Nema nikakve sumnje da za svakoga ima dovoljno sile. Ne
udi da je apostol uzviknuo: A ja Boe sauvaj da se im drugim hvalim (diim) osim krstom
Gospoda naeg Isusa Hrista. (Galatima 6,14)
TAJNA BOJA
Za neke moe da bude nova misao da su stvaranje i otkupljenje ista sila. Za sve ona jeste i mora
zauvek da bude tajna. Samo jevanelje je tajna. Apostol Pavle je brau molio da se mole za njega da
mu bude data re da obznani(m) [objavi(m) Bakoti] sa slobodom tajnu jevanelja (Efescima
6,19). Na drugim mestima kae da je pozvan da bude sluga jevanelja prema daru Boje blagodati,
koja mu je data Njegovim silnim dejstvom da objavi(m) meu neznabocima neiskazano
(neistraivo SSP) bogatstvo Hristovo, i da svima rasvetli(m) u emu se sastoji tajna koja je od
venosti bila skrivena u Bogu, koji je sazdao sve kroz Isusa Hrista (Efescima 3,8.9 Karadiarni). I ovde vidimo da je tajna jevanelja tajna stvaranja.
Ova tajna objavljena je apostolu otkrivenjem. Kako mu je otkrivenje dato saznajemo u njegovoj
poslanici Galatima kad kae: Dajem vam, naime, na znanje, brao, da evanelje, koje sam vam ja
propovedao, nije ljudsko; jer ga ne primih od oveka, niti sam od oveka bio pouen, nego
otkrivenjem Isusa Hrista. A onda stvar jo bolje objanjava reima: Ali kada se svide onome koji
me je izabrao od utrobe moje matere i koji me je pozvao svojom blagodau, da otkrije svoga Sina u
meni - da ga ja objavim meu mnogobocima, nisam se odmah posavetovao sa ljudima (ne pitah
telo i krv Karadi) (Galatima 1,11.12.15.16 arni)
Da ponovimo nekoliko poslednjih taaka.
1.
2.
3.
4.
Jevanelje je tajna.
Ono je tajna objavljena otkrivenjem Isusa Hrista.
Hristos Pavlu nju nije samo objavio, nego je uinjeno da on razume tu tajnu kroz
otkrivenje Isusa Hrista u njemu.
Pavle je prvo trebalo da upozna jevanelje, pre nego to je mogao da ga propoveda
drugima. A jedini nain na koji je mogao da ga upozna bio je da se u njemu otkrije
Hristos. Prema tome, zakljuak je da je jevanelje otkrivenje Isusa Hrista, Boje sile, u
ljudima.
Ovaj zakljuak je apostol jasno objavio na drugim mestima, na kojima kae da je postao sluga
po nalogu koji mi je dao Bog: da vam objavim Boiju re u njenoj punini - tajnu koja je vekovima i
pokolenjima bila sakrivena, a sada je objavljena njegovim svetima. Njima je Bog hteo da obznani
koliko je meu paganima bogatstvo slave ove tajne, koja je Hristos u vama, nada u slavu
(Koloanima 1,25-27 SSP).
12
HRISTOV IVOT PRIKAZAN U OVEKU
Zato smo potpuno uvereni da jevanelje znai da se Hristos javlja u ljudima. Ili bolje
reeno, jevanelje je Hristos u ljudima i ono znai da se ljudima objavljuje mogunost da se
Hristos nastani u njima. Ovo se slae sa izjavom anela da roditelji treba da mu daju ime Isus,
Emanuilo, to znai Bog je s nama (Matej 1,23), a i sa izjavom apostola da je tajna Boja Bog koji
se javi u telu. Kad su aneli pastirima objavili Isusovo roenje, bilo je to obavetenje da je Bog doao
ljudima u telu. A kada im je reeno da ova radosna vest treba da se objavi svim ljudima, otkriveno je
da tajna Bojeg prebivanja u ljudskom telu, treba da se objavi svim ljudima i ponovi svima koji
veruju u Njega.
Pokuajmo sada ukratko saeti sve ta smo dosad nauili.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Jevanelje je Boja sila na spasenje. Spasenje je samo Bojom silom, i gde god je Boja
sila, tu je i spasenje.
Hristos je Boja sila.
Hristovo spasenje dolazi samo kroz krst. Zato je Hristov krst sila Boja.
Tako je propovedanje Hrista i to raspetog propovedanje jevanelja.
Sila Boja je sila koja sve stvara. Zato je propovedanje Hrista i to raspetog, kao Boje sile,
propovedanje stvaralake Boje sile usmerene na spasavanje ljudi.
To se dogaa zato to je Hristos Stvoritelj svega.
I ne samo to, nego je u Njemu sve stvoreno. On je prvoroeni (zaetnik, onaj koji je
zapoeo stvaranje, a ne onaj koji je prvi stvoren prim. izdavaa) sveg stvaranja. Kada se
rodio (vidljivo izaao od Oca a ne u smislu da je tada zapoeo postojanje, jer On je
Prapostojei i postoji oduvek prim. izdavaa), u venosti, sve je stvarno stvoreno, jer
je sve stvaranje u Njemu. Sutina svega stvaranja i sila kojom je uinjeno da se sve
pojavi, bio je Hristos. Ovo je jednostavno izjava o tajni koju samo Boji um moe da
shvati.
Tajna jevanelja je da se Bog javio (ispoljio) u ljudskom telu. Hristos je na zemlji Bog
sa nama. Tako je Hristos, koji verom prebiva u srcima ljudi, sva punina Boga u njima.
A ovo ne znai nita manje od stvaralake sile u Bogu, koja deluje u ljudima preko Isusa
Hrista, za njihovo spasenje. Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar (stvorenje arni)
(2. Korinanima 5,17). Jer, mi smo njegovo delo (Njegov posao Karadi), stvoreni u
Hristu Isusu za dobra dela. (Efescima 2,10 SSP)
Na sve to misli apostol kad kae da propovedanje neistraivog Hristovog bogatstva znai otkriti
svima da vide u emu se sastoji tajna koja je od venosti bila skrivena u Bogu, koji je sazdao sve
kroz Isusa Hrista.
ZAJEDNICA OVE TAJNE

U sledeem delu Svetog pisma imamo dobro saete sve detalje ove tajne:
13
Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio
svakim duhovnim blagoslovom na nebesima, jer nas je u njemu izabrao pre stvaranja sveta - da
budemo sveti i neporoni pred njim, odredivi nas unapred u ljubavi, blagonaklonou svoje volje,
da nas Hristovim posredstvom usini, da hvalimo slavu njegove blagodati, kojom nas je obdario u
voljenom Sinu; u njemu imamo otkup - njegovom krvlju, oprotaj prestupa - po bogatstvu njegove
blagodati, koju je bogato izlio na nas u svakoj mudrosti i razboritosti, kad nam je obznanio tajnu
svoje volje - po svojoj blagonaklonosti - koju je unapred odredio u njemu, da je sprovede kad se
ispuni vreme 5, da u Hristu ponovo sastavi sve to je na nebesima i na zemlji; u njemu, u kom smo i
mi postali naslednici, poto smo unapred odreeni odlukom onoga koji sve ini shodno savetovanju
svoje volje, da budemo na hvalu njegove slave - mi koji smo se unapred uzdali u Hrista; u njemu ste
i vi, poto ste uli istinitu re, evanelje svoga spasenja, i poverovali, zapeaeni obeanim Svetim
Duhom, koji je kapara (zalog Karadi) naeg nasledstva - za izbavljenje njegove tekovine, na
hvalu njegove slave. Zato i ja uvi za vau veru koju imate u Gospodu Isusu i za vau ljubav prema
svima svetima, neprestano zahvaljujem za vas, spominjui vas u svojim molitvama, da Bog Gospoda
naega Isusa Hrista, Otac slave, dade vama duha mudrosti i otkrivenja - da ga poznate (upoznate
SSP), prosveene oi vaeg srca - da znate kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo
njegovog slavnog nasledstva meu svetima, i kako je prevelika njegova sila prema nama koji
verujemo - shodno delotvornosti njegove silne moci, ije je dejstvo pokazao na Hristu kada ga je
vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima. (Efescima 1,3-20 arni)
Zapaziemo razliite take u ovoj izjavi:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
U Hristu su nam dati svi blagoslovi. On, koji ni svog Sina nije potedeo, nego ga je za
sve nas predao, zar nam s njim nee podariti i sve drugo? (Rim. 8,32 SSP)
Ovaj dar svega u Hristu je u skladu sa injenicom da nas je izabrao pre postanja sveta, da
u Njemu steknemo svetost. Jer, Bog nas nije odredio za gnev, nego da dobijemo
spasenje kroz naeg Gospoda Isusa Hrista. (1 Solunjanima 5,9 eng. prevod KJV)
U tom izboru sudbine odreene za nas jeste da budemo sinovi.
U skladu sa time prihvatio nas je u Ljubljenom (Voljenom).
U Ljubljenom imamo otkupljenje kroz Njegovu krv.
Sve to objavljuje nam tajnu, naime da e On, kad se ispuni vreme, skupiti u jedno
domainstvo u Isusu Hristu sve ono to je na nebu i to je na zemlji.
Poto je to nepokolebiva Boja namera, iz toga sledi da smo u Hristu ve primili
nasledstvo, jer Bog sve ini po savetu svoje volje.
Svi koji veruju u Hrista zapeaeni su Svetim Duhom, koji je nazvan Sveti Duh
obeanja, i koji je zalog obeanog nasledstva.
Ovaj Peat Svetog Duha je zalog naeg nasledstva za otkupljenje tekovine. I ne
oaloavajte Svetog Duha Boijeg, kojim ste zapeaeni za dan izbavljenja. (Efescima
4,30)
Neki prevodi, na primer razliiti skandinavski prevodi, kau da osnuje domainstvo ili u pogledu jednog
domainstva kada se ispuni vreme. Grki original ovo dozvoljava, i tako je mnogo jasnije, kada uzmemo u obzir kasnije
spominjanje Bojeg domainstva. Boja namera je da osnuje jedno domainstvo, ija glava treba da je Hristos. Cela
njegova porodica na nebu i na zemlji (Efe. 3,15 SSP) sainjava ovo domainstvo.
14
10. Oni koji kao peat imaju Duha, znaju koje je bogatstvo slave nasledstva, odnosno slava
budueg nasledstva koje sada primaju kroz Duha.
JEVANELJE OBJAVLJENO KAO NASLEDSTVO

U ovome vidimo da Jevanelje ukljuuje nasledstvo. U stvari, tajna jevanelja je zapravo
posedovanje nasledstva, jer smo u Njemu dobili nasledstvo. Da vidimo kako je to prikazano u
osmom poglavlju Poslanice Rimljanima. Neemo citirati ceo biblijski tekst ve ga samo sumirati.
Oni koji imaju obeanje Svetoga Duha su sinovi Boji, Jer svi, koje vodi Duh Boiji, ti su sinovi
Boiji (Stih 14 arni). Kad smo deca mi smo i naslednici, naslednici Boiji, jer smo sinovi Boji.
Ako smo naslednici Boji onda smo sunaslednici sa Isusom Hristom. Hristu je iznad svega stalo da
znamo da nas je Otac voleo kao to je Njega voleo.
NASLEDNICI SVIH STVARI

Ali, u emu smo sunaslednici sa Hristom? U svemu stvorenome, zato to je Njega Otac postavio
za naslednika svega (Jevrejima 1,2 arni) i zato to je rekao: Koji pobedi, dobie sve
(Otkrivenje 21,7). A to je pokazano iz onoga to sledi u Rimljanima 8. Mi smo sada sinovi Boji, ali
se slava sinova Bojih jo nije pokazala. Hristos je bio Sin Boji, ali ga svet nije priznao kao takvog;
Svet nas ne poznaje zato to nije upoznao njega (1. Jovanova 3,1 SSP). Posedujui Duha mi
posedujemo bogatstvo njegovog slavnog nasledstva (Efescima 1,18) i kad doe vreme javie nam
se slava koja nije nita prema stradanju sadanjeg vremena.
Jer sva stvorenja sa udnjom oekuju otkrivenje slave sinova Boijih. A tvorevina Boija
potinjena je nitavnosti ne svojevoljno, nego za volju onoga koji je potinio, na nadu - da e i sama
tvorevina biti osloboena ropstva propadljivosti - za slobodu slave dece Boije. Znamo, naime, da
cela tvorevina Boija zajedno s nama uzdie i mui se do sada. I ne samo ona, nego i mi sami, koji
imamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdiemo oekujui usinovljenje, iskupljenje svoga tela.
(Rimljanima 8,19-23 arni)
ovek je stvaranjem bio Boji sin, ali je zbog greha postao dete gneva, dete sotone, koga je
sluao umesto Boga. Meutim, zahvaljujui Bojoj milosti u Hristu, svi koji veruju postaju sinovi
Boji i primaju Svetoga Duha. Sada su kao naslednici zapeaeni do izbavljenja njegove tekovine
svega stvorenog, koja eka na svoje izbavljenje kad se javi slava u Bojim sinovima.
15
2. Steeni imetak Prva vlast

Iskupljenje ima znaenje otkupiti neto nazad. ta to treba nazad da se otkupi? Oigledno ono
ta je izgubljeno. Jer to je ono to je Gospod doao da spase. A ta je bilo izgubljeno? U prvom redu
ovek; Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca (Isaija 52,3). ta je
jo bilo izgubljeno? Naravno sve to je ovek posedovao. A ta je to bilo?
Potom ree Bog: Da nainimo oveka po svom obliju, kao to smo mi, koji e biti
gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih ivotinja
to se miu po zemlji. I stvori Bog oveka po obliju svom, po obliju Bojem stvori ga;
muko i ensko stvori ih. I blagoslovi ih Bog, i ree im Bog: Raajte se i mnoite se, i
napunite zemlju, i vladajte njom, i budite gospodari od riba morskih i od ptica nebeskih i
od svih zveri to se miu po zemlji. (1. Mojsijeva 1,26-28)
Psalmista za oveka kae: Uinio si ga malo manjeg od anela, slavom i au venao si ga;
postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove, ovce i volove
sve, i divlje zverinje, ptice nebeske i ribe morske, ta god ide morskim putevima (Psalam 8,5-8).
Bila je to ovekova prvobitna oblast nad kojom je vladao, ali je nije sauvao. A u Poslanici
Jevrejima imamo ove rei psalmiste:
Bog nije anelima potinio (pokorio arni) budui svet o kome govorimo. Neko je
negde posvedoio, rekavi: ta je ovek da ga se sea, ili sin oveiji da ti je do njega stalo?
Uinio si ga tek malo manjim od anela, ovenao si ga slavom i au, [i postavio si ga nad
delima ruku svojih Karadi] sve si pod njegove noge potinio. A kad mu je sve potinio,
nije ostalo nita nepotinjeno. Sada jo ne vidimo da mu je sve potinjeno, ali vidimo Isusa
- koji je bio uinjen tek malo manjim od anela - ovenanog slavom i au zato to je
pretrpeo smrt da bi, Boijom milou, okusio smrt za sve ljude. (Jevrejima 2,5-9 SSP)
U ovim reima nam je prikazana predivna slika. Bog je zemlju i sve to je na njoj predao oveku
da time vlada. Ali kakva je sada situacija? Sada jo ne vidimo da mu je sve potinjeno. Zato? Jer je
ovek sve izgubio padom u greh. Meutim, sada vidimo Isusa, uinjenog malo manjim od anela,
da bi, poto je postao ovek, okusio smrt za svakog oveka, tako da bi se svima, koji budu verovali,
moglo vratiti izgubljeno nasledstvo. I kao to je Isus umro i vaskrsao, i kao to e svi koji u Njega
veruju biti spaseni Njegovom smru i vaskrsenjem, tako e i izgubljeno nasledstvo biti vraeno
otkupljenima.
To je vidljivo iz prvih rei koje smo citirali iz Poslanice Jevrejima: Bog nije anelima potinio
(pokorio) budui svet o kome govorimo. A da li je Bog potinio budui svet oveku? Da. Kada je
stvorio zemlju potinio ju je oveku, a Hristos je preuzeo ovekovo palo stanje da otkupi njega i
njegovo izgubljeno nasledstvo; jer je doao da spasi ono to je izgubljeno. Poto smo u Njemu dobili
(moglo bi se slobodno rei ponovo zadobili... ali, naglasak je u Njemu prim. izdavaa)
nasledstvo, jasno je da u Hristu imamo potinjen budui svet, to nije nita manje od obnovljene
zemlje kakva je bila pre pada u greh.
16
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com
Ovo je takoe pokazano reima proroka Isaije: Oni e se svi postideti i posramiti, otii e sa
sramotom svikoliki koji grade likove. A Izrailja e spasti Gospod spasenjem venim, neete se
postideti niti ete se osramotiti doveka. Jer ovako veli Gospod, koji je stvorio nebo, Bog, koji je
sazdao zemlju i nainio je i utvrdio, i nije je stvorio naprazno, nego je nainio da se na njoj nastava:
ja sam Gospod, i nema drugog. Nisam govorio tajno ni na mranom mestu na zemlji, nisam rekao
semenu Jakovljevom: Traite me uzalud. Ja Gospod govorim pravdu, javljam ta je pravo. (Isaija
45,16-19)
Gospod je sazdao zemlju da se na njoj nastava, i poto On sve ini po savetu svoje volje, Njegov
plan e se svakako ostvariti. Ali, kad je stvorio zemlju i more i sve ta je u njima, i oveka na zemlji,
pogleda sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma (1. Mojsijeva 1,31). Poto e se Boji plan
ostvariti, oigledno je da e zemlja biti nastanjena vrlo dobrim ljudima i da e ona u to vreme biti u
savrenom stanju.
Kada je Bog stvorio oveka, ovenao ga [je] slavom i au i postavio ga je gospodarem nad
delima ruku svojih (Jev. 2,7 Karadi). On je bio car kao to to i pokazuje njegova kruna, a
njegovo carstvo bilo je carstvo slave. Meutim, zbog greha on je izgubio carstvo i slavu, jer svi su
zgreili i tako su lieni (izgubili su) slave Boije (Rimljanima 3,23 arni-Karadi). A onda je
Isus stao na njegovo mesto i kroz smrt koju je okusio za svakog oveka, bio je krunisan slavom i
au. Upravo je ovek Hristos Isus (1. Timotiju 2,5) Onaj koji je vratio nazad vlast koju je prvi
Adam izgubio. To je uinio da bi mnoge sinove doveo u slavu. U Njemu smo dobili (ponovo
zadobili) nasledstvo i poto je ovek Hristos Isus sada pred licem Boijim za nas (Jev. 9,24),
jasno je da je budui svet, odnosno nova zemlja prva vlast (Mih 4,8) jo uvek ovekov deo.
I sledei tekst to objanjava: tako je i Hristos prinet na rtvu samo jednom, da odnese grehe
mnogih. A pojavie se i drugi put, ali ne zbog greha, nego da donese spasenje onima koji ga iekuju
(oekuju arni) (Jevrejima 9,28 SSP). Kada je sebe prineo na rtvu, poneo je prokletstvo da bi
ga mogao ukloniti. Hristos nas je otkupio od prokletstva Zakona (kletve zakona arni) tako to
je radi nas postao prokletstvo. Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko je obeen o drvo
(Galatima 3,13 SSP). Ali, kad je prokletstvo greha palo na oveka, ono je palo i na zemlju, jer
Gospod je rekao Adamu: to si posluao enu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavi da ne
jede s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom e se od nje hraniti do svog veka; Trnje i korov
e ti raati (1. Mojsijeva 3,17.18). Kad su Hrista izdali i predli u ruke grenika, opletoe venac od
trnja te mu stavie na glavu i trsku u njegovu desnu ruku, pa kleknue pred njim i narugae mu se
govorei: zdravo, judejski care, i pljunue na njega uzee trsku i udarahu ga po glavi (Mat. 27,29.30
arni). Kada je poneo prokletstvo koje je dolo na oveka, Hristos je istovremeno poneo
prokletstvo zemlje. Pa kada doe da spasi one koji su prihvatili Njegovu rtvu, On dolazi da obnovi i
zemlju.
VREME OBNOVE
Zato je apostol Petar rekao: I On e da poalje Isusa Hrista koji vam je unapred odreen, koga
treba nebo da primi do vremena kada e se uspostaviti sve to je Bog od davnih vremena rekao
ustima svojih svetih proroka (Dela 3,21 arni-eng. prevod). Tako imamo Hristove rei: A kada
doe Sin oveiji u svojoj slavi i svi aneli s njime, onda e sesti na presto slave svoje; i bie
okupljeni pred njim svi narodi, i on e ih odvojiti jedne od drugih, kao to pastir odvaja ovce od
jaraca, i postavie ovce sebi s desne strane a jarce s leve. Tada e rei car onima s desne strane:
17
hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje vam je pripremljeno od postanka sveta
(Matej 25,31-34 arni). To e biti ostvarenje delovanja jevanelja.
Vratimo se sada apostolovim reima u Efescima poslanici prvom poglavlju. Nauili smo, da
smo u Hristu odreeni za posinjenje (usinjenje). I kao to smo saznali na drugom mestu, ako smo
sinovi, i naslednici smo Boji, a sunaslednici sa Isusom Hristom. U Hristu smo dobili (ponovo
zadobili) nasledstvo, jer je On pobedio i seo s desne strane Ocu, ekajui dok se poloe neprijatelji
Njegovi pod noge Njegove i sve bude potinjeno (pokoreno) Njemu. Ovo je isto tako sigurno kao
to je sigurno da je pobedio. Kao zalog ovog nasledstva koje imamo u Njemu, dao je Svetoga Duha.
A taj zalog ima prirodu ovog nasledstva i zato pokazuje bogatstvo slave tog nasledstva. Drugim
reima, zajednica Duha pokazuje zajednicu tajne.
Duh je Hristov predstavnik. Zato je Duh koji prebiva (boravi) u ljudima Hristos u njima nada
slave. A Hristos u ljudima je stvaralaka sila u njima, stvarajui od njih nova stvorenja. Duh je dat
po bogatstvu slave Njegove (Efe. 3,16) i to je mera sile kojom treba da budemo osnaeni. Prema
tome, bogatstvo slave nasledstva, objavljeno kroz Duha, nije nita manje od sile kojom e Bog
stvoriti sve novo kroz Isusa Hrista, kao i u poetku, i kojom e stvoriti novog oveka, da bi ovaj
mogao da primi to slavno nasledstvo. Kad je Duh dat u punoj meri, oni kojima je dat okusie
dobru re Boju, i silu onog sveta (Jevrejima 6,5).
Prema tome, jevanelje se ne bavi iskljuivo budunou. Ono je sadanje i lino. Ono je sila
Boja na spasenje svakome koji je verovao ili koji veruje. Zato to verujemo, imamo silu i ova sila je
sila kojom e budui svet biti pripremljen za nas, kao to je bio stvoren u poetku. Zato u
prouavanju obeanja nasledstva mi jednostavno prouavamo silu jevanelja, da bi nas spasila od
ovog sadanjeg zlog sveta.
KO SU NASLEDNICI?
Iako ste vi Hristovi, onda ste Avramovo seme (potomstvo), i naslednici po obeanju.
(Galatima 3,29 eng. prevod)
ega smo to naslednici ako smo potomstvo Avramovo? Oigledno obeanja datog Avramu.
Ako smo Hristovi, onda smo sunaslednici sa Njim, jer su Hristovi oni koji imaju Duha, a oni koji
imaju Duha naslednici su Boji i sunaslednici sa Isusom Hristom. Prema tome, da bismo bili
sunaslednici sa Hristom treba da budemo Avramovi naslednici.
Naslednici po obeanju. Kakvom obeanju? Obeanju datom Avramu. A kako je ono glasilo?
itajmo odgovor u Rimljanima 4,13 (SSP): Jer, obeanje Avraamu, ili njegovom potomstvu, da e
biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja dolazi od vere
(na osnovu pravednosti verom eng. prevod). Prema tome, oni koji su Hristovi, naslednici su
sveta. To smo ve zakljuili iz mnogih tekstova, ali sada vidimo kako je to definitivno povezano sa
obeanjem Avramu.
Takoe smo saznali da e nasledstvo biti predato pri Gospodnjem dolasku, jer kad Gospod
doe u svojoj slavi, rei e pravednicima: hodite, blagosloveni Oca moga, nasledite carstvo koje
vam je pripremljeno od postanka sveta (Mat. 25,34 arni). Kada je svet stvoren, namenjen je za
prebivanje oveka, i njemu je dat. Ali njegova vladavina je izgubljena. Istina, ljudi danas ive na
zemlji, ali ne uivaju nasledstvo koje je Bog na poetku dao ljudima. Savreno stvaranje bilo je u
posedu savrenih bia. Danas nije u njihovom vlasnitvu, jer narataj jedan odlazi i drugi dolazi, a
18
zemlja stoji uvek (Propovednik 1,4). Dok zemlja stoji uvek, dani su nai na zemlji kao sen i nema
stajanja (1. Dnevnika 29,15). U stvari niko ne poseduje nita od ovoga sveta. Ljudi rade i bore se da
zgrnu bogatstvo, a onda ginu, i ostavljaju drugima imanje svoje (Psalam 49,10). Meutim, Bog sve
ini po savetu svoje volje. Nijedna od Njegovih namera nee propasti. im je ovek sagreio i
izgubio svoje nasledstvo, preko Hrista je obeana obnova sledeim reima: I jo meem
neprijateljstvo izmeu tebe i ene i izmeu semena tvog i semena njenog; ono e ti na glavu stajati a
ti e ga u petu ujedati (1. Mojsijeva 3,15). U ovim reima proreeno je unitenje sotone i sveg
njegovog dela. O ovom silnom spasenju Gospod je morao da pone propovedati. Tako prva
vlast (Mihej 4,8), carstvo i vlast i velianstvo carsko pod svim nebom dae se narodu svetaca
Vinjeg; Njegovo e carstvo biti veno carstvo (Danilo 7,27). Bie to pravi imetak, jer e veno
trajati.
OBEANJE NJEGOVOG DOLASKA
Ali sve to ostvarie se kad Gospod doe u slavi: Koga treba nebo da primi do vremena kada e
se uspostaviti (povratiti eng. prevod) sve to je Bog od davnih vremena rekao ustima svojih svetih
proroka (Dela 3,21 arni). Zato je Gospodnji dolazak da sve obnovi bio velika nada stavljena
pred crkvu jo od ovekovog pada u greh. Verni ljudi su uvek oekivali ovaj dogaaj, i iako se inilo
da se dugo ne ostvaruje, i veina ljudi sumnja u to obeanje, ono je sigurno kao to je sigurna
Gospodnja re. Obeanje, u koje sumnjaju oni koji ne veruju, i sigurnost ispunjenja tog obeanja
vidljivo je prikazano u sledeem delu Svetog pisma:
Dragi moji, ovo je ve druga poslanica koju vam piem. I u jednoj i u drugoj vas
podseanjem podstiem na zdravo razmiljanje i elim da se setite rei koje su u prolosti
izrekli sveti proroci i zapovesti Gospoda i Spasitelja, koje su vam preneli vai apostoli. Pre
svega znajte ovo: u poslednje dane e doi rugaoci, koji e se rugati i ii za svojim
poudama, i govorie: ta je s obeanjem o njegovom Dolasku? Otkad su praoci pomrli,
sve je isto od postanka sveta. Jer, oni namerno zaboravljaju da nebesa postoje odavno i da
je zemlja nastala Boijom reju iz vode i kroz vodu. Tom vodom je i potopljen i uniten
tadanji svet, a tom istom Reju su sadanja nebesa i zemlja spremljeni za oganj - uvaju se
za Dan suda i propasti bezbonih ljudi. Ali, ne zaboravite jedno, dragi moji: kod Gospoda
je jedan dan kao hiljadu godina, a hiljadu godina kao jedan dan. Gospod ne odugovlai da
ispuni obeanje, kao to neki misle da odugovlai, nego je strpljiv prema vama poto ne eli
da iko propadne, nego da se svi pokaju. A Dan Gospodnji e doi kao kradljivac. Nebesa e
nestati uz silnu tutnjavu, stihije e se, uarene, raspasti, a zemlja i sva dela na njoj bie
ogoljeni. Poto e se sve tako raspasti, kakvi treba da budete u svetom ponaanju (vladanju
arni; ivljenju Karadi; odnosima sa drugima, nainu ivljenja bukvalni eng.
prevod) i pobonosti, vi koji iekujete i pourujete dolazak Dana Boijega, kada e se
zapaljena nebesa raspasti i uarene stihije istopiti? A mi na osnovu njegovog obeanja
iekujemo nova nebesa i novu zemlju, na kojima prebiva (obitava arni) pravednost.
(2. Petrova 3,1-13 SSP)
Proitajmo ovaj tekst ponovno i zapazimo sledee take:
19
1. Oni koji se rugaju obeanju Gospodnjeg dolaska namerno ignoriu (svesno zaboravljaju) da
su najjasniji i najvaniji dogaaji zapisani u Svetom pismu bili stvaranje i potop. Oni govore: sve je
isto od postanka sveta! A oni nisu bili prisutni stvaranju sveta; dok im Bog, koji je tome
prisustvovao, kae, da su se od tada stvari veoma promenile.
2. Gospod je na poetku reju stvorio nebesa i zemlju. Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i
duhom usta Njegovih sva vojska njihova (Psalam 33,6). Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle,
dobro bee veoma.
3. A nakon par stotina godina, pogleda Bog na zemlju, a ona bee pokvarena, jer svako telo
pokvari svoj put na zemlji. Ista re kojom je zemlja stvorena, uinila je da ona bude pokrivena
vodom; a ta ista voda je doprinela razorenju zemlje. Zemlja pogibe (propade) potopom. Zemlja u
sadanjem stanju uopte nije nalik onoj koja je postojala pre potopa.
4. I tom istom reju kojom je zemlja stvorena i unitena, sadanja zemlja se uva za dan propasti
bezbonih ljudi, kada e je preplaviti ognjeno jezero umesto voda potopa.
5. A mi na osnovu njegovog obeanja iekujemo nova nebesa i novu zemlju, na kojima
prebiva (obitava, ivi) pravednost. Ista re to sve ostvariti.
VELIKI VRHUNAC
Izgleda da je Gospodnji dolazak taj velianstveni dogaaj ka emu sve tei jo od pada u greh.
Obeanje Njegovog dolaska isto je kao obeanje novog neba i nove zemlje. To je obeanje dato
praocima (oevima arni). Oni koji mu se rugaju ne mogu rei da Biblija ne sadri to obeanje,
ali poto se nita nije promenilo otkako praoci pomree, oni misle da se to obeanje ne moe
ispuniti. Oni zanemaruju injenicu da su se stvari i te kako promenile od poetka stvaranja. I
zaboravili su da Gospodnja re ostaje do veka.
Gospod ne odugovlai da ispuni obeanje. Zapazite da je ova re u jednini, a ne mnoini. Ne
kae obeanja, ve obeanje. injenica je da Gospod ne zaboravlja nijedno od svojih obeanja, ali
apostol Petar ovde govori o odreenom obeanju, naime o obeanju Gospodnjeg dolaska i obnovi
zemlje. To e zapravo biti nova zemlja, jer e biti obnovljena u stanje u kome je bila kad je
stvorena na poetku.
Iako je prolo mnogo vremena, po oveijem raunanju, otkad je dato obeanje, Gospod ne
odugovlai da ispuni obeanje, jer Mu je na raspolaganje sve vreme. Za Njega je hiljadu godina kao
jedan dan. Prema tome, nije prola ni sedmica otkada je dato obeanje u vreme pada u greh. Samo je
prolo oko pola sedmice otkad su praoci pomrli. Proticanje nekoliko hiljada godina ni za jotu ne
umanjuje Boje obeanje. Ono je isto tako sigurno kao kada je dato. On ga nije zaboravio. Jedini
razlog zato je tako dugo odlagano je poto [Bog] ne eli da iko propadne, nego da se svi pokaju.
Zato bi trebalo da strpljivost Gospoda naega smatra[mo] svojim spasenjem (2. Pet. 3,15 arni)
i da zahvalno prihvatimo tako velikoduno ponuenu ljubav, umesto da Njegovo milostivo
odlaganje smatramo dokazom nedostatka dranja rei sa Njegove strane.
Ne smemo da zaboravimo: iako je u Gospodnjim oima hiljadu godina kao jedan dan, jedan
dan je za Njega i kao hiljadu godina. ta to znai? Jednostavno ovo: dok Gospod po ovekovom
raunanju moe dugo da eka pre nego to sprovede svoje planove, to ne treba da uzmemo kao
dokaz da e za ostvarenje datog obima posla u bilo kojoj fazi, biti potrebno isto toliko vremena kao
to je za isti obim posla to bilo potrebno u prolosti. Jedan dan je isto tako dobar kao hiljadu godina
sa Gospodom, kada On odlui da se posao od hiljadu godina uradi za jedan jedini dan. I to emo jo
20
videti. Jer e izvriti brzo re svoju po pravdi, izvrie Gospod brzo re svoju na zemlji (Rim. 9,28).
Jedan dan bie dovoljan da se obavi posao od hiljadu godina. Pedesetnica je bila samo primer sile sa
kojom e biti obavljeno delo jevanelja.
A sada, kada imamo ovaj saetak onoga ta je jevanelje o carstvu u stvarnosti, i kada smo
pomenuli obeanje praocima kao temelj nae vere, moemo da nastavimo sa prouavanjem tog
obeanja, poevi od Avrama, ija deca moramo biti da bismo bili sunaslednici sa Hristom.
21
3. Obeanje Avramu Poziv upuen Avramu

U prouavanju ovog obeanja treba da imamo na umu dva biblijska teksta. Prvi su Isusove rei:
Istraujete Pisma, jer smatrate da u njima imate veni ivot; i ona svedoe za mene. I: Jer da ste
verovali Mojsiju, verovali biste i meni; jer je on o meni pisao. Ako pak njegovim pismima ne
verujete, kako ete verovati mojim reima? (Jovan 5,39.46.47 arni)
Jedina Pisma u Hristovo vreme bile su knjige danas poznate kao Stari zavet (savez); a one
svedoe za Njega. One su za tu svrhu jedino i bile date. Apostol Pavle je napisao da su one u stanju
da ljude uine mudrima na spasenje u Hristu Isusu (2. Timotiju 3,15), a meu tim spisima Gospod
je posebno naglasio da Mojsijeve knjige otkrivaju Isusa. Onaj koji ita Mojsijeve knjige, i ceo Stari
zavet, sa bilo kakvim drugim oekivanjem, osim da nae Hrista i put ivota kroz Njega, nee
uspeti da ih razume. Njegovo itanje bie uzaludno.
BOJA OBEANJA SVA SU U HRISTU

Drugi tekst je u 2. Korinanima 1,19.20 (arni): Jer Sin Boiji, Isus Hristos, koga smo vam mi
objavili, ja i Silvan i Timotej, nije bio da i ne, nego je u njemu bilo da. Jer koliko god ima Boijih
obeanja, u njemu su da. Zato i govorimo amin preko njega, Bogu na slavu - preko (kroz
Karadi) nas. Nijedno Boje obeanje nikad nije dato oveku na drugi nain osim kroz Hrista.
Lina vera u Hrista je jedino to je potrebno da bi ovek primio ono to je Bog obeao. Bog ne gleda
ko je ko. On svakome besplatno nudi svoja blaga. Ali, niko ne moe u njima da ima udeo ako ne
primi (prestane da odbija prim. izdavaai) Hrista. Ovo je poteno, poto se Hristos daje svima
samo ako ele da Ga imaju.
Imajui na umu ove principe itamo prvi izvetaj o Bojem obeanju Avramu. I ree Gospod
Avramu: Idi iz zemlje svoje i od roda svog i iz doma oca svog u zemlju koju u ti ja pokazati. I
uiniu od tebe velik narod, i blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov.
Blagosloviu one koji tebe uzblagosiljaju, i prokleu one koji tebe usproklinju; i u tebi e biti
blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Mojsijeva 12,1-3). Na samom poetku moemo da vidimo
da je ovo obeanje Avramu bilo obeanje u Hristu. Apostol Pavle pie: A pismo videvi unapred da
Bog verom neznaboce pravda (opravdava arni), napred objavi Avraamu: U tebi e se
blagosloviti svi neznaboci. Tako koji su od vere, blagoslovie se s vernim Avraamom (Galatima
3,8.9). Iz ovoga saznajemo da kada je Bog rekao Avramu da e u njemu biti blagoslovena sva
plemena na zemlji, On mu je izneo jevanelje. Blagoslov koji je trebao da doe na sva plemena na
zemlji mogao se posedovati (uivati) samo verom.
AVRAM I KRST
Propovedanje jevanelja je propovedanje Hristovog krsta. Tako apostol Pavle kae da je poslan
da propoveda jevanelje, ali ne premudrim reima, da Hristov krst ne izgubi silu. A onda dodaje da
je propovedanje krsta sila Boja onima koji su spaseni (1. Korinanima 1,17.18). Ali, to je samo jo
jedan nain da se kae da je to jevanelje, jer ono je sila Boja na spasenje. Poto je propovedanje
jevanelja propovedanje o Hristovom krstu (a spasenja nema ni na koji drugi nain) i s obzirom da
22
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 3. POZIV UPUEN AVRAMU www.najvaznijevesti.com
je Bog Avramu propovedao jevanelje kad je rekao: U tebi e biti blagoslovena sva plemena na
zemlji, jasno je da je u tom obeanju Avramu objavljen Hristov krst i da se ovo obeanje moglo
ostvariti samo kroz krst.
Ova injenica je vrlo jasno prikazana u 3. poglavlju Galatima poslanice. Posle izjave da je
obeanje blagoslova preko Avrama namenjeno svim narodima na zemlji, i da e oni koji su od vere
primiti blagoslov s vernim Avramom, dolaze rei: Hristos nas je otkupio od prokletstva zakona
(kletve zakonske) tako to je uinjen prokletstvom za nas. Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko
je obeen o drvo - da bi Avraamov blagoslov mogao doi na mnogoboce kroz Isusa Hrista, da
bismo mi mogli primiti obeanje Duha kroz veru (Galatima 3,13.14 eng. prevod). Ovde je
najjasnije reeno da bi Avramov blagoslov, kojim je trebalo da budu blagoslovena sva plemena na
zemlji, trebao da doe kroz Hristov krst.
Ovo je neto to na samom poetku treba da dobro zapamtimo. Sva nerazumevanja o Bojim
obeanjima Avramu i njegovom semenu (potomstvu) nastala su zbog toga to ljudi u njima ne vide
jevanelje o Hristovom krstu. Ako stalno imamo na umu da su sva Boja obeanja u Hristu, da se u
njima uiva samo zahvaljujui Njegovom krstu i da su ona zbog toga po svojoj prirodi duhovna i
vena, onda nee biti potekoa, a prouavanje obeanja datog ocima bie uivanje i blagoslov.
itamo da je Avram, posluan Bojem pozivu, iziao iz doma svoga oca i iz svoga zaviaja. I
uze Avram Saru enu svoju i Lota sina brata svog sa svim blagom koje behu stekli i s duama koje
behu dobili u Haranu; i pooe u zemlju hanansku 1, i dooe u nju. I proe Avram tu zemlju do
mesta Sihema i do ravnice moreke; a behu tada Hananeji u toj zemlji. I javi se Gospod Avramu i
ree: Tvom semenu dau zemlju ovu. I Avram naini onde rtvenik Gospodu, koji mu se javio.
Posle otide odande na brdo, koje je prema istoku od Vetilja, i onde razape ator svoj, te mu Vetilj
bee sa zapada a Gaj s istoka; i onde naini Gospodu rtvenik, i prizva ime Gospodnje. (1.
Mojsijeva 12,5-8)
Najbolje za nas je da prvo shvatimo znaenje Bojeg obeanja i postupanja sa Avramom od
samog poetka, pa e onda nae dalje prouavanje biti lako, jer e ono biti samo primena ovih
principa. U ovom poslednjem biblijskom tekstu navedeno je nekoliko predmeta koji e zauzimati
istaknuto mesto u ovom prouavanju, pa emo ih ovde nabrojiti. Prvo:
SEME (POTOMAK)
Gospod je rekao Avramu kada je ovaj stigao u Hanan: Tvom semenu (potomku jednina
prim. izdavaa) dau zemlju ovu. Ako se budemo drali Pisma, ni za trenutak neemo imati
problema da odredimo ko je to seme (taj potomak). A Abrahamu su reena obeanja i potomku
njegovu. Ne veli: I potomcima, kao za mnoge, nego kao za jednoga: I potomku tvojemu, koji je
Krist (Galatima 3,16 ari). To bi trebalo da zauvek rei stvar tako da o tome vie nema rasprave.
Avramovo seme (potomak), kome je obeanje dato jeste Hristos. On je naslednik.
Ali, mi moemo da budemo i sunaslednici sa Hristom. Jer koji se god u Hrista krstiste, u
Hrista se obukoste. Nema tu Jevrejina ni Grka, nema roba ni gospodara, nema mukog roda ni
Hanan ili Kanan (na hebrejskom:
, na grkom: , na arapskom: )je drevno ime regiona na Bliskom
istoku koji odgovara teritoriji bliskoistonog dela mediteranske obale i neposredne unutranjosti. Granice bi bile izmeu
stare Gaze na jugu do ua reke Oront na severu, obuhvatajui sve zemlje koje ne pripadaju pustinji u unutranjosti, u
dubinu od oko 150 kilometara od mediteranske obale. Ovaj prostor je kroz istoriju menjao nazive od Hanan, Palestina,
Judeja, Obeana zemlja, Erec Izrael... i ima istoriju dugu preko 3.500 godina.
1
23
enskog; jer ste vi svi jedno u Hristu Isusu. A kad ste vi Hristovi, onda ste seme (potomstvo
arni) Avraamovo, i po obeanju naslednici (Galatima 3,27-29). Oni koji su krteni u Hrista
obukli su se u Hrista i zato su jedno u Njemu. Prema tome, ako je reeno da je Hristos Avramov
potomak kome su data obeanja, ukljueni su svi koji su u Hristu. Meutim, nita to je izvan Hrista
nije ukljueno u ovo obeanje. Rei da nasledstvo obeano Avramovom potomku mogu da dobiju i
drugi, izuzev onih koji su Hristovi verom u Njega, znai zanemariti jevanelje i odbaciti Boju re.
Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar (novo je stvorenje arni) (2. Korinanima 5,17). Zato, s
obzirom da je obeanje o zemlji dato Avramu i njegovom potomku, koje je Hristos, i onima koji su
se krtenjem obukli u Hrista, i koji su zato nova stvorenja, iz toga sledi da je obeanje o zemlji dato
samo onima koji su nova stvorenja u Hristu deca Boja kroz veru u Isusa Hrista. Ovo je dodatni
dokaz da sva Boja obeanja vrede samo u Hristu, i da se u obeanjima datim Avramu moe
uestvovati samo zahvaljujui Hristovom krstu.
Ne zaboravimo zato ni za trenutak ovaj princip kada itamo o Avramu i obeanju koje je dato
njemu i njegovom semenu (potomku) da je taj potomak Hristos i oni koji su u Njemu
(obuhvaeni). To i nita drugo.
ZEMLJA
Avram je bio u Hananu kad mu je Bog rekao: Tvom semenu dau zemlju ovu (1. Moj. 12,7).
Uzmimo sada rei koje je muenik Stefan, pun Duha Svetoga, sa licem koje je sijalo kao u anela,
uputio svojim progoniteljima:
Bog slave pokazao se (javi se Karadi) naem ocu Avraamu kada je boravio u Mesopotamiji,
pre no to se doselio u Haran, i ree mu: izii iz svoje zemlje i od svoga roda, pa hajde u zemlju koju
u ti pokazati. Tada izie iz zemlje Haldejske i nastani se u Haranu. Odande ga posle smrti njegova
oca Bog preseli u ovu zemlju u kojoj vi sada stanujete (boravite Stvarnost) (Dela 7,2-4 arni).
Sve ovo je bilo ponavljanje onoga ta smo ve itali u 12. poglavlju 1. knjige Mojsijeve.
Proitajmo sada sledei stih: I ne dade mu nasledstvo u njoj ni stope; i obree (obea) mu je dati u
dranje i semenu njegovom posle njega, dok on jo nemae deteta.
Ovde saznajemo daje, iako je jednostavno reeno: Tvom semenu (potomku jednina) dau
zemlju ovu, Avram uvek bio ukljuen u ovo obeanje. To je oigledno iz ponavljanja obeanja koja
slede u 1. Mojsijevoj.
ISUS I VASKRSENJE
Ali, saznajemo i jo neto vie, a to je da Avram zapravo nije nasledio zemlju. Nije je imao ni
toliko da bi mogao da stane na nju. Meutim, Bog je obeao zemlju njemu i njegovom semenu
(potomku) posle njega. ta da kaemo o tome? Da je Boje obeanje propalo? Nikako! Bog ne moe
lagati. On ostaje veran (2. Tim. 2,13). Avram je umro a da nije primio obeano nasledstvo, ali je
umro u veri. Iz ove lekcije moramo da nauimo da je Sveti Duh eleo da Jevreji naue da se
obeano nasledstvo moe primiti samo preko Isusa i vaskrsenja. Ovo je veoma jasno reeno u
reima apostola Petra:
Vi ste sinovi proroka i saveza koji je Bog sklopio na vaim ocima govorei Avraamu:
U tvom potomstvu (potomku) bie blagosloveni svi narodi na zemlji. Bog je prvo vama
24
podigao svoga slugu (obeanog potomka tj. Hrista prim. izdavaa) i poslao ga da vam
donese blagoslov - time to e svakog od vas odvratiti od zlih dela vaih. (Dela 3,15.16
arni)
Saznali smo da Avramov blagoslov dolazi na neznaboce, pa i na sva plemena na zemlji, preko
Isusa Hrista i Njegovog krsta. Ali, Avramov blagoslov je povezan sa obeanjem da e dobiti
hanansku zemlju. A nju su mogli da imaju u svom posedstvu samo kroz Hrista i vaskrsenje. Da je
bilo drugaije, Avram bi bio razoaran, a ovako je umro pun vere u to Boje obeanje. No, i ovo e
biti mnogo jasnije u nastavku naih prouavanja.
Prestane da odbija ideja ove primedbe je poruka iz 5. poglavlja Rimljanima poslanice koja glasi da su nam Hristos i
svi Boiji darovi kroz Njega (Njegov ivot, opravdanje, pomirenje, spasenje... ) dati kao nasledni dar dar koji dobijamo
roenjem (stiemo pravo roenjem).
Iako ovu ideju autor nije posebno obraivao u ovoj knjizi, smatrali smo vrlo bitnim da je naglasimo s obzirom da se
Vagoner posebno dotakao ove ideje u svojim delima Galatima poslanica komentari (The Glad Tidings) i Rimljanima
poslanica komentari (Articles on Romans), i s obzirom da jedino ova ideja moe sauvati vernike od podmuklog
falsifikata opravdanja verom Arminijanizma, koji u praksi predstavlja opravdanje i verom i delima iako je deklarisan
kao opravdanje samo verom.
Ukratko donosimo nekoliko najbitnijih pasusa iz pomenutih dela po pitanju ove ivotno vane ideje (a preporuujemo
i jedno detaljno razmiljanje na ovu temu koje je izneto u 13. poglavlju knjige U potrazi za krstom od Roberta Wieland-a
[naslov poglavlja glasi ta je Hristos postigao na krstu]):
i
Pravdom jednoga besplatan dar je doao na sve ljude za opravdanje ivota (Rimljanima 5,18 eng. prev). Ovde nema
izuzetaka. Kao to je osuda dola na sve, tako je i opravdanje dolo na sve. Hristos je okusio (doiveo, proao kroz) smrt
za svakog oveka. On je sebe dao za sve. tavie, On je dao sebe svakom oveku. Besplatan dar ja dat svima. injenica da
je to besplatan dar, dokaz je da nema izuzetaka. Da je pripao samo onima koji su imali neke posebne kvalifikacije, onda
to ne bi bio besplatan dar.
injenica je, dakle, i to je jasno izraeno u Bibliji, da je dar pravednosti i ivota u Hristu doao na svakog oveka na
Zemlji. Ne postoji ni najmanji razlog da svaki ovek koji je ikada iveo ne bude spasen za veni ivot, osim ako to ne
eli. Toliko mnogo njih prezrivo odbija dar koji je ponuen zabadava. (E. D. Vagoner, Rimljanima poslanica
komentari, str. 101 originala)
Bog je svakom oveku dodelio meru vere, i to svima jednaku meru, jer mera blagodati je mera vere. Svakome se od
nas dade blagodat u skladu s Hristom kao darom (Efescima 4,7 eng. prev). Hristos je dat bez rezerve svakom oveku,
svi imaju podjednake mogunosti da dobiju nasledstvo. (str. 89)
Da li pitate ta onda moe da sprei da svaki ovek bude spasen? Odgovor je nita, osim injenice da nee svi ljudi
odrati veru. Kada bi svi sauvali sve to im Bog daje, svi bi bili spaseni. (str. 69)
Bog... eli da svi ljudi budu spaseni, i da dou do spoznaje istine (1. Timotiju 2,4). I On postie sve stvari prema
savetu Njegove volje (Efescima 1,11). Da li nameravate da uite (pouavate o) univerzalno(m) spasenj(u)e? neko
moe da upita. Mi nameravamo da (pouavamo) uimo upravo ono to ui Re Boja da se pokaza blagodat Boja
koja spasava sve ljude (Titu 2,11). Bog je ostvario spasenje za svakog oveka i dao ga svakome, ali veina ga je prezrivo
odbila i odbacila. Suenje e otkriti injenicu da je potpuno spasenje dato svakom oveku i da su izgubljeni promiljeno
odbacili svoje roenjem steeno pravo na naslee. (Vagoner, Galatima poslanica komentari, str. 13 i 14 originala).
Neko moe povrno da kae: Onda smo svi kako treba; ta god da uradimo to je ispravno, to se tie zakona [Bojeg],
jer smo otkupljeni. Istina je da su svi otkupljeni, ali nisu svi prihvatili otkupljenje. Mnogi kau za Hrista: Mi neemo da
ovaj ovek vlada nad nama, niti da verujemo blagoslovima koje Bog ima za nas. Ali, otkupljenje je za sve. Svi su kupljeni
skupocenom krvlju ivotom Hristovim, i svi mogu, ako ele, da budu slobodni od greha i smrti. (str. 61)
25
4. Pozivanje Avrama Podizanje oltara

Svuda gde je Avram iao podizao je oltare Gospodu. Dok to itate, ne zaboravite da se u
obeanju, da e svi narodi biti blagosloveni u Avramu, pominju ak i porodice. Avramova religija je
bila porodina religija. U njegovom domainstvu nikada nije bio zanemaren porodini oltar. To
nisu samo prazne rei, one dolaze od obiaja otaca kojima je dato obeanje i u kome smo mi
uesnici, ako imamo njihovu veru koju praktikujemo.
PRIMER RODITELJIMA
Bog je rekao za Avrama: Jer znam da e zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe
da se dre puteva Gospodnjih i da ine to je pravo i dobro, da bi Gospod navrio na Avramu ta mu
je obeao (1. Mojsijeva 18,19).
Zapazite rei: Znam da e zapovediti sinovima svojim i domu svom nakon sebe da se dre
puteva Gospodnjih i da ine to je pravo i dobro. Nee im samo zapovediti da se dre puteva
Gospodnjih, i na tome ostati. On e im zapovediti, a posledica e biti da e se drati puteva
Gospodnjih. Njegovo pouavanje bie delotvoreno.
Moemo da budemo sigurni da Avramovo zapovedanje deci i njegovom domu nije bilo grubo i
samovoljno. Mi emo to bolje razumeti kada razmotrimo prirodu Bojih zapovesti. One nisu
teke(1. Jov. 5,3). Njegova zapovest [je] ivot veni (Jovan 12,50). Onaj koji namerava da sledi
Avrama u zapovedanju svojoj porodici, pomou strogih, samovoljnih pravila, pa se ponaa kao
nekakav strogi sudija ili tiranin, pretei im ta e da uini ako ne budu posluali njegove zapovesti, i
sprovodei ih silom, a ne u duhu ljubavi zato to su ispravne, ima jo mnogo da naui o
Avramovom Bogu. I vi, oevi, ne razdraujte svoju decu, nego ih odgajajte u Gospodnjoj nauci i
opomeni. (Efescima 6,4 arni)
Istovremeno moemo da budemo sigurni da Avramove zapovesti nisu bile kao Ilijeve, slabi i
mrzovoljni ukori upueni njegovim zlim i nevaljanim sinovima: Zato to radite? Jer ujem zle rei
o vama od svega naroda. Nemojte, deco moja; jer nije dobro ta ujem; otpaujete narod
Gospodnji (1. Samuilova 2,23.24). Sa druge strane, Avram je prenosio blagoslov u venost, jer su
zapovesti koje je on dao svojoj deci imale u sebi silu koja ih je obuzdavala.
Avram je trebao da bude na blagoslov svim narodima. I kuda god da je iao, bio je blagoslov.
Meutim, njegovi blagoslovi poeli su u njegovoj porodici. Tu je bilo sredite. Iz porodinog kruga
irio se nebeski uticaj na blinje koji su ih okruivali. Ovde nam moe biti mnogo jasniji izvetaj da
Avram, kada je podigao oltar, prizva ime Gospodnje (1. Mojsijeva 12,8; 13,4). U prevodu dr.
Younga (engleski) itamo: Propovedae u ime Jahvino (Jehovino). Bez ukazivanja na razliita
mesta gde nalazimo isti izraz, dobro je da zapazimo da su jevrejske rei jednake onima koju su
upotrebljene u 2. Mojsijevoj 34,5, gde itamo da je Gospod siao u oblaku, stao pored Mojsija i
povika po imenu: Gospod (2. Mojsijeva 34,5). Zato moemo da razumemo da kada je Avram
podigao porodini oltar, ne samo da je poduavao svoju uu porodicu, nego je objavio Gospodnje
ime svima oko sebe. Kao i Noje, Avram je bio propovednik pravednosti. Kao to je Bog propovedao
jevanelje Avramu, tako je on propovedao jevanelje drugima.
26
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 4. PODIZANJE OLTARA www.najvaznijevesti.com
Gospod ne poziva nijednog oveka samo da bi on sam mogao da primi jevanelje, ve i da bi

mogao da ga otkrije i drugima. I ko slua neka kae: doi (Otkrivenje 22,17 arni). Meutim,
mi ne smemo da upadnemo u zabludu pretpostavljajui da je Avram bio od poetka dobar i da ga je
Bog zbog toga pozvao, ili da ba on, od svih drugih obinih ljudi, nije imao nikakva iskuenja, niti
bio podloan ikakvim slabostima. Dobrota nije uroena oveanstvu, a Avram je bio i te kako
ovek. Bio je slab, smrtan, grenog tela, ali verovao je u Gospoda: i On mu je to uraunao u
pravednost (1. Mojsijeva 15,6 eng. prevod). Neke veoma loe stvari su zabeleene o Avramu i ako
ih spomenemo, to nije zato da bismo ga ponizili, ve da pokaemo da Bog opravdava bezbonika
(Rimljanima 4,5 arni). Sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da
strpljivou i utehom Pisma imamo nadu (Rimljanima 15,4). Zanemarujui grehe patrijaraha,
liavamo sebe utehe koju nam je Bog namenio beleei te grehe. Praviti heroje od njih, kao da su
prirodno bili drugaiji od drugih ljudi, znai obezvrediti dejstvo Boje blagodati.
U dva navrata je Avram nemono slagao u vezi sa svojom enom, stavljajui je u najsramniji
mogui poloaj, kako bi zatitio sebe od eventualne opasnosti. Njegov postupak u Egiptu bio je
krajnje neastan. I ovde moemo usput da napomenemo da su sve veze Bojeg naroda sa Egiptom
bile na njihovu tetu. Kada je Avram trebalo da ue u Egipat, on je isplanirao da predstavi svoju
enu kao svoju sestru, kako Egipani ne bi, privueni njenom lepotom, njega ubili, da bi dobili nju.
Bez obzira na to da li je Avram mislio o tome ili ne, oigledno je da, dok je s jedne strane ova
prevara mogla da sauva njegov ivot, istovremeno je bila smiljena tako da je mogla da ugrozi ast
njegove ene, jer, ako bi Egipani bili skloni tome da otmu neiju enu, jo manje bi oklevali da
uzmu njegovu sestru. I ba to se i dogodilo. I kad doe Avram u Misir, videe Misirci enu da je
vrlo lepa. I videe je knezovi Faraonovi, i hvalie je pred Faraonom. I uzee je u dvor Faraonov. I on
injae dobro Avramu nje radi, te imae ovaca i goveda i magaraca i sluga i slukinja i magarica i
kamila. (1. Mojsijeva 12,14-16)
Nijedan ovek ne bi mogao da odigra kukavikije i neasnije od ovoga. Faraon je, meutim,
saznao, kroz Boje sudove (kazne), da je to Avramova ena, a ne sestra i ogoreno je ukorio Avrama
zbog njegovog neovenog ina. I ne samo to, ve je Avram po kratkom postupku poslat iz Egipta
osramoen. I Faraon zapovedi ljudima za njega, te ga ispratie i enu njegovu i ta god imae (1.
Mojsijeva 12,20). To jednostavno znai da je Avramu reeno da smesta ode, a faraonovim slugama
je nareeno da ga odmah otprate daleko. To je bilo poniavajue, ali Avram nije imao ta da kae u
svoju odbranu. Pa ipak, ovek koji je mogao biti kriv za tako neasno delo, postao je otac svih koji
veruju i nazvan je prijateljem Bojim. (Jakov 2,23)
Ovde je uteha za sve. Posluajte me koji idete za pravdom, koji traite Gospoda; pogledajte
stenu iz koje ste iseeni, i duboku jamu iz koje ste iskopani. Pogledajte Avrama, svog oca, i Saru,
koja vas je rodila; pozvao sam ga kada je jo bio sam, i blagoslovio sam ga, i umnoio (Isaija 51,1.2
eng. prevod). Hvala Bogu to je Hristos doao, ne da pozove pravednike, ve grenike na
pokajanje. Dobrota koja se pojavila u Avramovom ivotu bila je upravo ona koju Gospod daje
svakom greniku koji Ga prihvati.
AVRAM I LOT
A bee Avram vrlo bogat stokom, srebrom i zlatom (1. Moj. 13,2). A i Lot koji iae s
Avramom imae ovaca i goveda i atora. I zemlja ne mogae ih nositi zajedno, jer blago njihovo bee
veliko da ne mogae iveti zajedno, i bee svaa meu pastirima Avramove stoke i pastirima Lotove
27
stoke. A u to vreme ivehu Hananeji i Ferezeji u onoj zemlji. Pa Avram ree Lotu: Nemoj da se
svaamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri; jer smo braa. Nije li ti otvorena cela zemlja? Odeli se
od mene. Ako e ti na levo, ja u na desno; ako li e ti na desno ja u na levo. (1. Mojsijeva 13,5-9)
Kad shvatimo prirodu Bojeg obeanja Avramu, onda moemo da razumemo njegovu
velikodunost. Pretpostavimo da je Lot izabrao najbolji deo zemlje. To ne bi imalo nikakvog uticaja
na Avramovo nasledstvo. Poto je imao Hrista, imao je sve. On nije traio imetak u ovom, ve u
buduem ivotu. On e sa zahvalnou prihvatiti svako blagostanje koje mu Gospod moe poslati.
Meutim, ako njegovo bogatstvo u ovom ivotu treba da bude malo, to nee umanjiti nasledstvo
koje mu je obeano.
Hristova prisutnost i blagoslov u stanju su da ree sve nesporazume, ali i da spree da do
njih uopte i doe. U Avramovom postupku imamo pravi hrianski primer. Poto je bio stariji,
imao je pravo da se pozove na svoje dostojanstvo i zahteva svoja prava. No, kao hrianin to nije
mogao da uradi. Ljubav ne trai svoje(1. Kor. 13,5). Avram je pokazao pravi Hristov Duh. Kada
oni koji ispovedaju da su hriani tee da prigrabe stvari ovog sveta, pa se oseaju nesreni ako su im
uskraena neka njihova prava, oni pokazuju da nisu svesni trajnog nasledstva koje Hristos nudi.
PONOVLJENO OBEANJE
Avramova hrianska utivost koja je bila posledica njegove vere u ostvarenje obeanja kroz
Hrista, nije ostala nezapaena Gospodu. itamo:
A Gospod ree Avramu, poto se Lot odeli od njega: Podigni sada oi svoje, pa
pogledaj s mesta gde si na sever i na jug i na istok i na zapad. Jer svu zemlju to vidi tebi u
dati i semenu tvom do veka. I uiniu da semena (potomstva) tvog bude kao praha na
zemlji; ako ko uzmoe izbrojati prah na zemlji, moi e izbrojati i seme tvoje. Ustani, i
prolazi tu zemlju u duinu i u irinu; jer u je tebi dati. (1. Mojsijeva 13,14-17)
Ne smemo da zaboravimo da Abrahamu su reena obeanja i potomku njegovu. Ne veli: I
potomcima, kao za mnoge, nego kao za jednoga: I potomku tvojemu, koji je Krist (Galatima 3,16
ari). Nema drugog Avramovog semena (potomstva) osim Hrista i onih koji su Njegovi. Zato
je ovo bezbrojno potomstvo obeano Avramu, jednako onome o kome je re u sledeem biblijskom
tekstu:
Po tom videh, i gle, narod mnogi, kog ne moe niko izbrojati, od svakog jezika i
kolena i naroda i plemena, stajae pred prestolom i pred Jagnjetom, obuen u haljine bele, i
palme u rukama njihovim. I povikae glasom velikim govorei: Spasenje Bogu naem, koji
sedi na prestolu, i Jagnjetu. I odgovori jedan od stareina govorei mi: Ovi obueni u bele
haljine ko su, i otkuda dooe? I rekoh mu: Gospodaru! Ti zna. I ree mi: Ovo su koji
dooe od nevolje velike, i oprae haljine svoje i ubelie haljine svoje u krvi Jagnjetovoj.
(Otkrivenje 7,9.10.13.14)
Ve smo saznali da Avramov blagoslov dolazi na sve narode kroz Hristov krst, tako da u
ovoj izjavi da je ovo nebrojeno mnotvo opralo svoje haljine i ubelelo ih u Jagnjetovoj krvi,
28
vidimo ispunjenje obeanja datog Avramu o nebrojenom potomstvu. A kad ste vi Hristovi,
onda ste seme Avraamovo, i po obeanju naslednici. (Galatima 3,29)
Ne bi trebalo da italac, u ponavljanju obeanja u 13. poglavlju 1. knjige Mojsijeve, propusti da
vidi da zemlja ima istaknuto mesto. To smo nali u ranijim poglavljima, i nai emo kao glavnu
karakteristiku obeanja gde god se ono pojavljuje.
AVRAM I MELHISEDEK
Kratka istorija Melhisedaka predstavlja vezu koja snano povezuje nas i nae vreme sa
Avramom i njegovim vremenom, i pokazuje da je takozvana hrianska era postojala i u
Avramove dane kao to postoji i danas.
U etrnaestom poglavlju 1. knjige Mojsijeve imamo sve to znamo o Melhisedeku. Sedmo
poglavlje u poslanici Jevrejima ponavlja tu istoriju i na nju daje nekoliko komentara. Osim toga,
Melhisedek se spominje i u estom poglavlju kao i u Psalmu 110,4.
Dogaaj je opisan ovako: Avram se vraao sa pohoda protiv neprijatelja koji su odveli Lota,
kada Melhisedek izlazi pred njega, donosei hleb i vino. Melhised je bio salimski car, svetenik Boga
Vinjega. Kao takav blagoslovio je Avrama, a Avram mu je dao deseti deo od plena koji je vratio
nazad. To je dogaaj, i iz njega moemo da izvuemo nekoliko veoma vanih pouka.
Na prvome mestu saznajemo da je Melhisedek bio vei od Avrama, jer nema sumnje da uvek
vei blagosilja manjeg (Jevrejima 7,7 SSP), pa i zato to mu je Avram dao deseti deo svega.
On je bio slika Hrista i bio je kao On: Isporeen sa sinom Boijim (stih 3). Bio je slika Hrista
u tome to je bio car i svetenik. Njegovo ime znai car pravednosti, a Salim, gde je vladao, znai
mir. Tako da on nije bio samo svetenik nego i car pravednosti i car mira. O Hristu je reeno
ovako: Ree Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, dok poloim neprijatelje Tvoje za
podnoje nogama Tvojim. Gospod se zakleo, i nee se pokajati: ti si svetenik doveka po redu
Melhisedekovom (Psalam 110,1.4). A ime kojim e se zvati je: Gospod pravda (pravednost
hebrejski original) naa (Jeremija 23,6).
Hristovo carsko svetenstvo izneseno je u Pismu ovako: I reci mu govorei: Ovako veli Gospod
nad vojskama: Evo oveka, kome je ime Klica, koja e klijati s mesta svog i sagradie crkvu
Gospodnju. Jer e On sagraditi crkvu Gospodnju, i nosie slavu, i sedee i vladati na svom prestolu, i
bie svetenik na prestolu svom, i savet mirni bie meu obema (Zaharija 6,12.13). Vlast kojom
Hristos kao svetenik vri pomirenje za grehe naroda je vlast Bojeg prestola na kome sedi.
Ali, glavna taka kod upuivanja na Melhisedaka je ta to je Avram iveo u istoj eri kao i mi.
Svetenstvo je onda bilo isto kao i sada. Ne samo to smo deca Avramova, ako smo od vere, nego je
Bog naeg Velikog Prvosvetenika, koji je proao nebesa, zakletvom postavio za Velikog
Prvosvetenika zauvek, po redu Melhisedekovom. Time je na dvostruki nain pokazano da kad
ste vi Hristovi, onda ste seme Avraamovo, i po obeanju naslednici (Gal. 3,29). Avram, otac va,
bio je radostan to e videti dan moj, i on ga vide i obradova se. (Jovan 8,56 Bakoti)
Prema tome, Avram je bio hrianin kao i svako ko je ikada iveo posle Hristovog raspea. I
prvo su u Antiohiji uenike nazvali hrianima (Dela 11,26 arni). Meutim, uenici nisu bili
drugaiji nakon to su ih nazvali hrianima, nego to su to bili pre toga. Kada su bili poznati samo
kao Jevreji, bili su isto toliko hriani kao i nakon to su ih tako nazvali. Ime ne znai mnogo. Ime
hriani dobili su zato to su bili Hristovi sledbenici. Meutim, bili su Hristovi sledbenici i pre
nego to su ih nazvali hrianima, kao to su bili i posle toga. Avram je stotinama godina pre
29
vremena Isusa iz Nazareta bio upravo ono to su bili uenici koje su u Antiohiji nazvali hrianima.
Bio je Hristov sledbenik. Zato je u punom smisli te rei bio hrianin. Svi hriani, i niko drugi, su
deca Avramova.
italac e primetiti da smo u 7. poglavlju Jevrejima poslanice rekli da je sluaj Avrama i
Melhisedeka dokaz da davanje desetka (desetog dela istih prihoda) nije levitski propis. Avram je
davao desetak mnogo pre nego to se Levije rodio. A davao ga je Melhisedeku, ije je svetenstvo
hriansko. Zato oni koji su u Hristu, i na taj nain deca Avramova, davae takoe desetak od svega.
Treba zapaziti da je desetak bio dobro poznata stvar u Avramovo vreme. On daje desetak
Bojem sveteniku kao neto razumljivo samo po sebi. On je priznao injenicu da desetak pripada
Gospodu. Izvetaj u 3. knjizi Mojsijevoj nije poetak sistema desetaka, ve jednostavno potvrda te
injenice. ak je i levitski red dao desetak kroz Avrama (Jev. 7,9). Nije nam reeno kada je prvi
put objavljen ljudima, ali kao to vidimo, davanje desetka bilo je dobro poznato u Avramovo vreme.
U knjizi proroka Malahije, koja je posebno upuena onima koji e iveti neposredno pred veliki i
strani dan Gospodnji (Mal. 4,5), reeno nam je da oni koji uskrauju desetak zakidaju Boga. 1
Argument je jednostavan: Avram je dao desetak Melhisedeku. Melhisedekovo svetenstvo je
svetenstvo preko koga dolaze pravednost i mir. Mi se spasavamo zahvaljujui tom svetenstvu.
Avram je dao desetak Melhisedeku jer je Melhisedek bio predstavnik Boga Vinjega, a desetak
pripada Gospodu. Ako smo Hristovi, onda smo deca Avramova. Prema tome, ako nismo deca
Avramova, onda nismo Hristovi. Ali, ako smo deca Avramova, onda emo initi Avramova dela.
iji smo onda?
Jo neto ne smemo da zanemarimo. injenica je da je Melhisedek, koji je bio car pravednosti i
mira, i svetenik Boga Vinjega, doneo Avramu hleb i vino za koje je Hristos rekao: Ovo je telo
moje (Marko 14,22) i ovo je krv moja(stih 24). Moe da se kae da su hleb i vino bili za osveenje
za Avrama i njegovih pratilaca. To je istina, ali to nimalo ne umanjuje znaenje ove injenice jer mi
stalno jedemo Hristovo telo i pijemo Njegovu krv. Melhisedek je nastupio kao car i svetenik i
Avram ga je priznao kao takvog. Zapazite vezu u 1. Mojsijevoj 14,18.19: A Melhisedek car salimski
iznese hleb i vino; a on bee svetenik Boga Vinjeg. I blagoslovi ga govorei: Blagosloven da je
Avram Bogu Vinjem, ije je nebo i zemlja! Potpuno je jasno da su hleb i vino koje je Melhisedek
doneo, dobili posebno znaenje zbog injenice da je bio svetenik Boga Vinjeg. Jevreji su se u
Hristovo vreme rugali tvrdnji da je Avram video Njegov dan i da mu se radovao. Nisu mogli da vide
dokaze za tu injenicu. Moda i mi ne vidimo u ovom inu dokaz da je Avram video Hristov dan, a
to je dan spasenja?
Treba da razumemo da niko od ljudi, niti bilo kakva ljudska sila, ni Crkva ni Drava, nemaju nikakvo pravo da
zahtevaju od ljudi da daju desetak. Desetak je Gospodnji i kada se radi o desetku, ljudi imaju posla samo sa Bogom.
Desetak ne pripada Dravi, niti ona ima pravo da ga skuplja za Gospoda. Hoe li ili nee neko dati Gospodnju desetinu
Gospodu stvar je samo njegove odluke, kao i hoe li ili nee potovati Boga, odnosno hoe li ili nee svetkovati subotu, i
tako dalje.
30
5. Pozivanje Avrama Sklapanje saveza

(Sadanja istina, 28. jun 1896)
Petnaesto poglavlje 1. knjige Mojsijeve sadri prvi izvetaj o savezu (zavetu) sa Avramom.
Posle ovih stvari doe Avramu re Gospodnja u utvari govorei: Ne boj se, Avrame, ja sam ti tit i
plata tvoja vrlo velika (1. Moj. 15,1 KJV).
Zapazite izjavu da je Bog rekao kako je sam On plata Avramu. Ako smo Hristovi, mi smo onda
Avramovo seme i naslednici po obeanju. Naslednici ega? Naslednici, dakle Boji, a sunaslednici
Hristovi (Rimljanima 8,17). Isto to nasledstvo spomenuo je psalmist: Gospod je moj deo
nasledstva (Psa. 16,5). Dakle i ovde imamo vezu koja povezuje sav Boji narod sa Avramom.
Njihova nada nije nita drugo do obeanje koje mu je Bog dao.
Obeanje koje je Bog dao Avramu nije dato samo njemu ve i njegovom semenu (potomstvu).
Zato je Avram rekao Gospodu: ta e mi dati kad ivim bez dece, a pa kome e ostati moja kua
to je Elijezer ovaj Damatanin? Jo ree Avram: Eto meni nisi dao poroda, pa e sluga roen u kui
mojoj biti moj naslednik (1. Moj. 15,2.3). Avram nije znao za Gospodnji plan. Znao je obeanje i
verovao u njega, ali poto je bio star, a nije imao dece, pretpostavio je da potomstvo koje mu je
obeano treba da doe preko njegovog pouzdanog sluge. Meutim, to nije bio Boji plan. Avram
nije trebalo da bude praotac potomaka slugu ve slobodnih ljudi.
A gle, Gospod mu progovori: Nee taj biti naslednik tvoj, nego koji e izai od tebe taj e ti biti
naslednik. Pa ga izvede napolje i ree mu: Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih moe
prebrojati. I ree mu: Tako e ti biti seme tvoje. I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu
(pravednost) (1. Moj. 15,4-6).
I poverova Avram Bogu. Koren glagola ovde prevedenog kao poverova je re Amin. Ona
sadri misao o vrstoi, o temelju. Kad je Bog izgovorio obeanje, Avram je rekao Amin ili,
drugim reima, oslonio se na Boga, uzimajui Njegovu re kao siguran temelj. Uporedite to sa Matej
7,24.25.
Bog je Avramu obeao veliku kuu. A ova kua je bila sagraena na Bojoj, na Gospodnjoj rei;
i poto je Avram to razumeo, poeo je odmah da je gradi. Isus Hristos je temelj, jer Niko, naime, ne
moe da postavi drugi temelj osim onog koji je ve postavljen, a to je Isus Hristos (1. Korinanima
3,11 SSP). Avramova kua je Boja kua, sagraena na temelju apostola i proroka, a ugaoni
temelj je sam Hristos (Efescima 2,20 arni). Priite njemu, ivom kamenu, koji su, dodue,
ljudi odbacili, ali je u Boijim oima izabran i dragocen, pa se kao ivo kamenje ugradite u duhovnu
kuu da budete sveto svetenstvo, da prinosite duhovne rtve koje su Bogu ugodne kroz Isusa
Hrista. Zato u Pismu stoji: Evo, postavljam na Sionu kamen izabrani, dragoceni kamen ugaoni, i ko
u njega veruje, nee se postideti. (1. Petrova 2,4-6 SSP)
I poverova Avram Bogu, a On mu primi to u pravdu. Zato? Zato to verovati Bogu znai
graditi na Bogu i Njegovoj rei, a to znai primati Boji ivot iz Njegove rei. Zapazite u
poslednjem stihu koji smo citirali, kako Petar kae da je temelj na kojem je kua sagraena, ivi
kamen. Temelj je ivi Temelj koji daje ivot onima koji dolaze Njemu, tako da je kua koja je na
Njemu sagraena, iva kua. Ona raste zahvaljujui ivotu Temelja. Verujte Gospodu Bogu
svom i biete jaki (2. Dnevnika 20,20). U ovom tekstu obe rei, verujte i biete jaki, imaju isti
koren, amin, pa bismo mogli da tekst itamo i ovako: Gradite na Gospodu Bogu svom i biete
izgraeni. A temelj na kome gradimo je pravednost: Javljajui da je pravedan Gospod, brani moj,
31
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 5. SKLAPANJE SAVEZA www.najvaznijevesti.com
i da nema u Njemu nepravde (Psa. 92,15). Prema tome, poto verovati znai graditi na Bogu i
Njegovoj svetoj rei, oigledno je da je vera pravednost onoga ko je poseduje i pokazuje.
Isus Hristos je izvor vere. Vera zapoinje i zavrava u Njemu. Nema prave vere ako ona nije
usmerena ka Hristu. Zato, kad je Avram poverovao Gospodu, on je poverovao u Gospoda Isusa
Hrista. Bog se nikad nije objavio oveku osim preko Hrista. injenica da je Avramovo verovanje
bilo lina vera u Gospoda Isusa Hrista, vidi se i po tome to mu je uraunata u pravednost. A
pravednosti nema bez vere u Isusa Hrista. On je za nas postao mudrost od Boga i pravednost i
posveenje i otkupljenje (1. Korinanima 1,30 SSP). Kada se pojavi Gospod, vredee samo ona
pravednost koja je od vere Isusa Hrista, pravda koja je od Boga u veri (Filibljanima 3,9). Poto je
sam Bog Avramovu veru uraunao u pravednost, jasno je da je njegova vera bila usmerena samo na
Hrista, u kome je postao pravedan.
I ovo pokazuje da je Boje obeanje bilo dato Avramu samo kroz Hrista. Potomstvo je bilo
samo ono koje dolazi kroz Hristovu veru, jer je sam Hristos potomak. Avramovo potomstvo, koga je
trebalo da bude kao zvezda na nebu, bie bezbrojno mnotvo koje je opralo svoje haljine u krvi
Jagnjetovoj. Narodi koji e izai od njega bie narodi koji su spaseni (Otk. 21,24). Uporedi sa
Matej 8,11. Jer koliko je obeanja Boijih, u Njemu su da, i u Njemu amin. (2. Korinanima 1,20)
Taj dan uini Gospod zavet (savez) s Avramom govorei: Semenu (Potomku jednina) tvom
dadoh zemlju ovu (1. Mojsijeva 15,18). Kako je ovaj savez uinjen zapisano je u prethodnim
stihovima. Prvo imamo obeanje o bezbrojnom potomstvu (kroz sunasledstvo sa tim jednim
Potomkom) i o zemlji. Bog je rekao: Ja sam Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam
zemlju ovu da bude tvoja (Stih 7). Moramo da ovaj stih imamo na umu kada itamo osamnaesti
stih, jer u protivnom zakljuiemo pogreno da je neto obeano Avramovom potomku (jednina), a
da on u to nije ukljuen. A Abrahamu su reena obeanja i potomku njegovu (Gal. 3,16 ari).
Nita nije obeano potomku, a da nije obeano i Avramu.
Avram je poverovao Gospodu, ali je rekao: Gospode, Gospode, po emu u poznati da e biti
moja? (1. Moj. 15,8). Zatim sledi izvetaj o rasecanju junice, koze i ovna. To je spomenuto u
Jeremiji 34,18-20, gde je Bog ukorio narod zbog krenja tog saveza.
A kad sunce bee na zalasku, uhvati Avrama tvrd san, i gle, strah i mrak velik obuze ga. I
Gospod ree Avramu: Znaj zacelo da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, i ona
e ih muiti etiri stotine godina. Ali u suditi i narodu kome e sluiti; a posle e oni izai s velikim
blagom. A ti e otii k ocima svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti. A oni e se u
etvrtom kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim jo nije kraj. (1. Mojsijeva 15,12-16)
Videli smo da je ovaj savez bio savez pravednosti verom (kroz veru, posredstvom vere).
Obeani potomaki i zemlja trebalo je da budu Avramovi zahvaljujui veri u Boju re, to mu se
uraunalo u pravednost. Pogledajmo sada bolje ta moemo da nauimo iz upravo citiranih
stihova.
Pre svega uimo da je Avram trebalo da umre pre nego to je dobio zemlju u posed. Umree u
dubokoj starosti i njegovo potomstvo bie doljaci u tuoj zemlji etiri stotine godina.
Prema tome sam Avram, ali i njegovi neposredni potomci, umree pre nego to seme doe u
zemlju koja im je bila obeana. injenica je da znamo da je Isak umro pre nego to su sinovi
Izraelovi otili u Egipat, i da su Jakov i svi njegovi sinovi umrli u Egiptu.
A Abrahamu su reena obeanja i potomku njegovu (Gal. 3,16 ari). U prethodnom
poglavlju imamo istu stvar. Jasno je da obeanje dato Avramovom potomstvu (misli se na duhovno
potomstvo, tj. decu, kroz zasluge tog jednog Potomka tj. Hrista prim. izdavaa) ne moe da se
32
ispuni tako to e ono to je obeano dobiti samo jedan deo potomstva; i ono to je obeano
Avramu i njegovom potomstvu ne moe da se ispuni dok ga Avram ne deli sa svojim potomstvom.
ta ovo pokazuje? Jednostavno sledee, da se obeanje iz petnaestog poglavlja 1. Mojsijeve, da
e Avram i njegovo potomstvo posedovati zemlju, odnosi na vaskrsenje umrlih, i nita manje od
toga. Ovo je tano ak i ako se tvrdi da osamnaesti stih iskljuuje Avrama iz saveza o kome je bilo
rei, jer kao to smo videli, jasno je da e mnogi neposredni Avramovi potomci umreti pre vremena
ispunjenja ovog obeanja, a znamo da su Isak i Jakov i dvanaest patrijarha bili mrtvi davno pre tog
vremena.
ak i ako je Avram izostavljen, ostaje injenica da obeanje o potomstvu (kroz jednog Potomka
prim. izdavaa) mora da ukljuuje sve potomstvo, a ne samo jedan njegov deo. Ali, Avram ne
moe da bude izostavljen iz obeanja. Zato posedujemo pozitivan dokaz da u ovom poglavlju
imamo izvetaj o propovedanju Isusa i vaskrsenja Avramu.
TREBA DA SE ISPUNI POSLE VASKRSENJA

To nam omoguuje da razumemo zato je Stefan, kad je bio na suenju zato to je propovedao
Isusa, poeo svoj govor pozivajui se upravo na ove rei. Govorei o Avramu koji je doao u Hanan,
rekao je: Ali mu ne dade nasledstva u njoj - ni jednu stopu, nego mu samo obea, u vreme kada on
jo nije imao deteta (Dela 7,5). Pozivajui se na ovo obeanje koje je bilo dobro poznato svim
Jevrejima, Stefan je na najjasniji nain pokazao da se obeanje moglo ispuniti samo vaskrsenjem iz
mrtvih kroz Isusa.
A ti e otii k ocima svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti. A oni e se u etvrtom
kolenu vratiti ovamo; jer gresima amorejskim jo nije kraj. Iz ovoga uimo da je Avram umro u
veri iako nije primio ispunjenje obeanja. Da ga je oekivao u ovom ivotu, bio bi razoaran kad je
smrt dola pre ispunjenja obeanja. Ali, Bog mu je jasno rekao da mora umreti pre nego to se ono
ispuni. Poto je Avram verovao Bogu, jasno je da je znao za vaskrsenje i oekivao ga. Da, on mu se
radovao. Vaskrsenje umrlih, videemo, uvek je bila sredinja nada prave Avramove dece.
Meutim, vidimo tu jo neto. U etvrtom narataju, ili nakon to proe etiri stotine godina,
njegovo potomstvo e izai iz ropstva u Obeanu zemlju. Zato nisu mogli da odmah zaposednu tu
zemlju? Zato to gresima amorejskim jo nije doao kraj. To pokazuje da e Bog Amorejcima dati
vreme da se pokaju, ili, ako to ne uine, da napune (ispune) meru svoga bezakonja i tako pokau da
su nepodobni da poseduju tu zemlju.
A to nas ui jo neem: da zemlju, koju je Bog obeao Avramu i njegovom potomstvu, moe da
poseduje samo pravedan narod. Bog nee izbaciti iz zemlje one za koje je postojala ikakva
mogunost da postanu pravednici. Ali, injenica da je narod, koji je trebalo da bude uniten pred
decom Avramovom, bio izbaen zbog svoga zla, pokazuje da se od onih koji treba da zaposednu ovu
zemlju oekivalo da budu pravedni. I tako uimo da je Avramovo potomstvo, kome je bila obeana
ova zemlja, bio pravedan narod. To je ve pokazano injenicom da je potomstvo bilo obeano
Avramu samo kroz pravednost verom. Narod e se tvoj sastojati od samih pravednika (I tvoj e
narod biti sav pravedan Danii). Oni e zauvijek posjedovati zemlju, mladicu, koju sam posadio,
djelo ruku mojih, na moju slavu (Isaija 60,21 ari).
33
Moe se zapaziti da se u nekim stihovima pominje potomstvo, a u nekim potomak, u jednini. Ve je u 3. poglavlju ove
knjige to detaljno obrazloeno. Iskoristili bi priliku da na ovom mestu dodamo i objanjenje drugog nosioca poruke iz
1888. A. T Jones-a, kako bi se videla potpuna idejna usklaenost i jedinstvo izmeu njega i Waggoner-a:
i
Sve vreme je vaila Boja zakletva da e tu zemlju dati Avramu i njegovom semenu (potomku). Ne stavljajte re
semenu u mnoinu, jer Bog nije tako rekao. Ne kae: i potomcima, kao mnogima, nego kao jednom: i tvom
potomku, koji je Hristos (arni); Istina je, bilo je mnogo njih. Tri miliona njih je izalo iz Egipta, ali to nisu oni o
kojima je Bog govorio kad je rekao: Tebi i tvom potomku [jednina prim. izdavaa], nego kao jednom, koji je
Hristos. Vidite li to? Nemojte misliti na izraelsko mnotvo kad itate rei: Tebi i tvom potomku. Kad Bog govori u
jednini mi nemamo pravo da ukljuimo sve. To ne treba da se nae ni u naim mislima. Ko je bio taj potomak? Hristos.
Kad kae: Tebi i tvom potomku, vi i ja ne smemo da to itamo ni na koji drugi nain nego tebi i Hristu dau je
(zemlju) u veno nasledstvo. Mi ovde ne smemo da stavimo nikoga drugog osim Hrista, i izuzev kroz Hrista. Tebi i
Hristu u je dati.
Oigledno je da se radi o potomku kao jednom koji je Hristos, a o bezbrojnom mnotvu samo kroz Njega. Tanije, to
mnotvo ine oni koji su u Hristu verom, tj. koji verom prihvataju Njegove zasluge smrt i ivot prim. izdavaa
34
6. Pozivanje Avrama Telo protiv Duha

Ali Sara ena Avramova ne raae mu dece. A imae robinju Misirku, po imenu Agara. Pa
ree Sara Avramu: Gospod me je zatvorio da ne rodim; nego idi k robinji mojoj, ne bih li dobila
dece od nje. I Avram prista na re Sarinu. (1. Moj. 16,1)
Ovo je bila velika greka u Avramovu ivotu, ali on je iz te greke nauio lekciju koja je zapisana
da bude pouka za sve. Pretpostaviemo da je italac upoznat s ovim dogaajem da je Gospod
rekao Avramu da Ismailo, Agarin sin, nije naslednik koga je On obeao, ve da e mu Sara, njegova
ena, roditi sina; i da su Agara i Ismailo morali da odu nakon roenja Isaka. Tako moemo da
odmah preemo na neke vane pouke koje prua ovo Sarino i Avramovo delo(vanje).
Na prvom mestu treba da nauimo da je ludost kada ovek pokuava da ispuni Boja
obeanja. Bog je Avramu obeao veliko potomstvo. Kada je to obeanje dato, bilo je izvan i iznad
ljudskih mogunosti da Avram ima sina sa svojom enom, ali on je prihvatio Gospodnju re, i
njegova vera mu je uraunata u pravednost. Ve samo po sebi to je dokaz da to seme nije bilo
obino potomstvo, ve potomstvo vere.
Ali, njegova ena nije imala veru koju je on imao. Meutim, mislila je da je ima; a ak je i
Avram gajio misao da u sprovoenju njenog saveta deluje u skladu sa Gospodnjom rei. Greka je
bila u tome to je sluao glas svoje ene, umesto Gospodnji. Razmiljali su o tome da im je Bog
obeao veliku porodicu, ali poto je bilo nemogue da ona ima decu, bilo je jasno da je Bog
nameravao da oni smisle neke druge naine kako da se to ostvari. A ba tako ljudski razum postupa
sa Bojim obeanjima.
Ali, kako je kratkovidno sve to bilo. Bog je dao obeanje; prema tome On je jedini mogao da
ga ostvari. Ako ovek neto obea, to obeanje moe da ostvari i neko drugi, ali u tom sluaju
onaj koji je dao obeanje nije ispunio svoju re. Iako se i ono to je Gospod obeao moglo
ostvariti na nain koji su smislili, time bi onemoguili Gospoda da ispuni svoju re. Prema
tome, delovali su protiv Boga. Meutim, Njegova obeanja ne moe da ispuni ovek. Ona mogu
da se ispune samo u Hristu. Lako je da to vidimo u ovom sluaju koji je pred nama; pa ipak,
kako se esto u svom ivotu, umesto da ekamo da Gospod uini ono to je obeao, umorimo od
ekanja i pokuavamo da to obavimo za Njega, i na taj nain greimo.
DUHOVNO I DOSLOVNO
Godinama posle toga obeanje je ispunjeno na Boji nain, ali ne pre nego to su Avram i
njegova ena potpuno poverovali Gospodu. Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo i
preko vremena svoje starosti, zato to je smatrala vernim onoga koji joj je obeao (Jevrejima 11,11
arni). Isak je bio plod vere. Napisano je, naime, da je Avraam imao dva sina: jednoga od
robinje, a drugoga od slobodne. Ali, onaj od robinje je roen na telesan nain, a onaj od slobodne na osnovu obeanja. (Galatima 4,22.23 arni)
Mnogi ne vide ovu injenicu. Oni zaboravljaju da je Avram imo dva sina, jednog od robinje, a
drugog od slobodne; jednog roenog po telu, a drugog po Duhu. Otuda zabuna kada je re o
doslovnom i duhovnom Avramovom potomstvu. Ljudi govore kao da se re duhovan protivi
rei doslovan, ali to nije tako. Duhovan je suprotan samo telesnom.
35
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 6. TELO PROTIV DUHA www.najvaznijevesti.com
Isak se rodio po Duhu, ali je bio isto tako stvarno i doslovne dete kao Ismailo. Prema tome,
stvarno Avramovo potomstvo su samo oni koji su duhovni, ali to ih ni po emu ne ini manje
stvarnima. Bog je Duh, ali je isto tako On i stvarni Bog. Hristos je imao duhovno telo posle svoga
vaskrsenja, ali je bio stvarno, opipljivo bie, i s Njegovim telom se moglo postupati kao i sa svim
drugim telima. Tako e i tela svetih posle vaskrsenja biti duhovna, ali i stvarna. Duhovne stvari nisu
zamiljene stvari. U stvari ono to je duhovno stvarnije je od onoga to je telesno, jer samo ono to je
duhovno ostaje za venost.
Dakle, iz ovog sluaja jasno uimo da je potomstvo, koje je Bog obeao Avramu da e ga biti
kao peska morskog i kao zvezda na nebu, koje e naslediti zemlju, duhovno potomstvo. Odnosno, to
je potomstvo koje dolazi kroz delovanje Bojeg Duha. Roenje Isaka, kao i Gospoda Isusa, bilo je
udo. Bilo je natprirodno. Obojica su se pojavili zahvaljujui delovanju Duha. U obojici imamo
prikaz sile kojom postajemo sinovi Boji, a time i naslednici obeanja.
Avramovo seme po telu su Ismailci. On je bio divljak, ili kako to kae jedan prevod: On e biti
ovjek slian divljem magarcu (1. Mojsijeva 16,12 ari). Osim toga bio je sin robinje i zbog toga
nije bio slobodan. No, Gospod je jo ranije rekao, kad je govorio o Elijezeru, Avramovom sluzi, da
e Avramovo potomstvo biti slobodno. Zato, da je Avram samo zapamtio ove Gospodnje rei
umesto to je sluao glas svoje ene, sebe bi sauvao od mnogo jada.
Vredi se podue pozabaviti ovom fazom ovog predmeta, jer e nas sauvati od mnogo zabune
to se tie pravog Avramovog potomstva, i pravog Izraela. Da jo jednom ponovimo ove take.
Ismailo se rodio po telu i nije mogao da bude potomstvo. Prema tome, oni koji su samo po telu
ne mogu da budu Avramova deca, a time i naslednici obeanja.
Isak se rodio po Duhu i on je bio pravo seme. jer e ti se u Isaku seme prozvati. Prema
tome, sva Avramova deca su samo ona koja su roena Duhom. A vi ste, brao, deca obeanja kao
Isaak. (Galatima 4,28 arni)
Isak se rodio slobodan, i samo oni koji su slobodni su deca Avramova: Zato, brao, mi nismo
deca robinje, nego one slobodne (Gal. 4,31 arni). ta predstavlja ova sloboda Gospod je
pokazao u svom razgovoru sa Jevrejima, zapisanom u osmom poglavlju Jevanelja po Jovanu:
Stoga ree Isus Judejima koji su mu poverovali: ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji
uenici, i saznaete istinu, i istina e vas osloboditi (izbaviti Karadi). Odgovorie mu: mi smo
Avraamovo potomstvo i nikad nikome nismo robovali; kako ti govori: biete slobodni? Odgovori
im Isus: zaista, zaista, kaem vam, da je svaki - ko grei - rob greha. A rob ne ostaje u kui doveka;
sin ostaje doveka. Ako vas, dakle, Sin oslobodi, biete stvarno slobodni (Stihovi 31-36). Malo
kasnije im je rekao da kad bi stvarno bili deca Avramova, onda bi inili dela Avramova. (Stih 39)
I ovde vidimo ono to smo nauili iz obeanja u petnaestom poglavlju 1. Mojsijeve, da je
obeano seme trebalo da bude pravedno potomstvo, poto je bilo obeano samo kroz Hrista, i bilo je
zagarantovano Avramu samo kroz njegovu veru.
Saetak svega je da se u obeanju Avramu nalazi Jevanelje i samo Jevanelje. Svaki pokuaj da
se obeanja primene na bilo kog drugog osim na one koji su po Duhu Hristovi, pokuaj je da se
ukinu obeanja Bojeg Jevanelja. A ako ste Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici
po obeanju (Galatima 3,29 SSP). A ako ko nema Duh Hristov, on nije Njegov (Rimljanima
8,9). Prema tome, ako neko nema Hristovog Duha, Duha kojim je roen Isak, on nije Avramovo
dete i nema pravo na bilo koji deo obeanja. Ali, poto je nasledstvo u potpunosti dar, a Duh Sveti je
prvi plod tog nasledstva, tako je Duh besplatno dat svima onima koji veruju; a sa Svetim Duhom
dolazi i pravednost.
36
7. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (1. deo)

Sada dolazimo do izvetaja koji otvara obeanje na posebno udesan nain. Prolo je vie od
dvadeset pet godina otkad je Bog prvi put dao obeanje Avramu. (Avram je imao 75 godina kad je
napustio Haran 1. Mojsijeva 12,4 a obeanje mu je prvi put dato pre nego to je napustio
Mesopotamiju Dela 7,2). Nema sumnje da je vreme produeno zbog pogrenog koraka koji je
Avram uinio kad je posluao razmiljanje svoje ene. Od tada je prolo vie od trinaest godina. Ali,
Avram je nauio lekciju pa je Bog opet mogao da ga vodi.
A kad Avramu bi devedeset i devet godina, javi mu se Gospod i ree mu: Ja sam Bog
Svemogui, po mojoj volji ivi, i budi poten (1. Mojsijeva 17,1). Neki prevodi kau: Budi iskren.
Kao u 1. Dnevnika 12,33.38 ista ta re je prevedena kao pouzdano srce. Bog je Avramu rekao da
bude iskren pred Njim, a ne dvolian. Ako se prisetimo dogaaja opisanog u prethodnom poglavlju,
onda vidimo snagu ove zapovesti. Vidimo svu snagu izjave: Ja sam Bog Svemogui. Bog mu je dao
do znanja da je u stanju da izvri svoje obeanje i da zato treba da se pouzda u Njega savrenim ili
nelicemernim srcem.
NOVO IME
A Avram pade niice. I Gospod mu jo govori i ree: Od mene evo zavet (savez original) moj
s tobom da e biti otac mnogim narodima. Zato se vie nee zvati Avram nego e ti ime biti
Avraam, jer sam te uinio ocem mnogih naroda. (1. Mojsijeva 17,3-5)
Ime Avram znai Otac visina. Avramov otac je bio neznaboac i to ime je moda imalo veze
sa neznaboakim bogosluenjem na visinama. Ali, njegovo ime sada postaje Avraam, Otac
mnogim narodima. U sluajevima promene imena kod Avrama i Jakova imamo nagovetaj novog
imena koje Gospod daje svima koji Mu pripadaju. Vidi Otkrivenje 2,17; 3,12. I prozvae se novim
imenom, koje e usta Gospodnja izrei. (Isaija 62,2)
To to je Avram dobio novo ime ni po emu ne predstavlja promenu u obeanju; ono je
jednostavno bilo zalog Avramu da e Bog ispuniti ono to je obeao. Od sada e ga njegovo ime
podseati na obeanje. Neki su miljenja da je davanje ovog novog imena oznailo promenu u
prirodi obeanja koje je dobio, ali paljivo razmatranje obeanja, kao to je ranije navedeno,
pokazae da to ne moe biti. Avraam je bio isti onaj kakav je bio pre svog novog imena. On je
poverovao Bogu dok je imao staro ime i njegova vera u obeanje uraunata mu je u pravednost. On
se ranije zvao Avram kad mu je Bog objavio Jevanelje reima: U tebi e biti blagoslovena sva
plemena na zemlji.
Mi ne treba da pravimo razliku u Bojim obeanjima datim Avraamu pa da kaemo kako su
neka bila prolazna i namenjena samo telesnom potomstvu, dok su druga bila duhovna i vena. Jer
Sin Boiji, Isus Hristos, koga smo vam ja, Silvan i Timotej objavili, nije bio da i ne, nego je u
njemu uvek bilo da. Koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato kroz njega i govorimo
amin, Bogu na slavu (2. Korinanima 1,19.20 SSP). A Abrahamu su reena obeanja i potomku
njegovu. Ne veli: I potomcima, kao za mnoge, nego kao za jednoga: I potomku tvojemu, koji je
Krist (Galatima 3,16 ari). Zapazite da su sva obeanja, bez obzira koliko ih bilo, ostvarena kroz
Hrista. Zapazite da apostol govori o Avraamu, a ne Avramu. U tom pogledu je jo jasnije kad itamo
37
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 7. SAVEZ ZAPEAEN (1. DEO) www.najvaznijevesti.com
Stefanove rei: Bog slave javi se ocu naem Avraamu kad bee u Mesopotamiji, pre nego se doseli u
Haran (Dela 7,2). Iako je u to vreme bio poznat kao Avram, obeanje je bilo isto kao kad se zvao
Avraam. Svako njegovo sledee spominjanje u Bibliji, ak i prva obeanja, koristi ime Avraam. Zato
o njemu stalno govorimo kao o Avraamu.
Nakon to je Avraamu govorio o promeni njegovog imena, Gospod je nastavio: A postavljam
savez svoj izmeu sebe i tebe i semena tvog nakon tebe od kolena do kolena, da je savez vean, da
sam Bog tebi i semenu tvom nakon tebe; i dau tebi i semenu tvom nakon tebe zemlju u kojoj si
doljak, svu zemlju hanansku u veni posed, i biu im Bog. (1. Mojsijeva 17,7.8 KJV)
Pogledajmo detaljno razliite delove ovog saveza. Centralni deo je Obeana zemlja, hananska
zemlja. To je isto kao u petnaestom poglavlju. Obeanje kae da e biti data Avraamu i njegovom
potomku. Savez je isti kao onaj koji je ranije dat; ali sada je zapeaen.
Zapazimo ovo: Veni savez koji je Gospod uinio sa njim. To je isti onaj veni savez o kome
je esto re u Svetom pismu. Upravo se krvlju venog saveza ljudi usavravaju u svakom dobrom
delu da vre Boju volju (Jevrejima 13,20). Osim toga obeana zemlja u ovom venom savezu
trebalo je da bude data u veni posed Avraamu i njegovom semenu. Dobro zapazite da je
Avramu, kao i njegovom semenu, obeana zemlja u veno vlasnitvo. To nije nasledstvo koje e
zauvek biti u posedu njegove porodice, ve e Avraam i njegovo potomstvo zajedno da je imaju u
venom vlasnitvu.
Meutim, neku zemlju mogu da dre u venom posedu samo oni koji imaju veni ivot, jer u
ovom savezu nalazimo obeanje venog ivota. I ne moe da bude drugaije, jer kad je savez prvi
put uinjen, kao to je zapisano u petnaestom poglavlju, Avraamu je reeno da e umreti pre nego
to je uzme u posed, a Stefan je rekao da mu Bog nije dao ni stopu u njoj. Prema tome, mogla je da
bude njegova samo kroz vaskrsenje; a kada se ostvari vaskrsenje, onda vie nee biti smrti. Jer Evo
kazujem vam tajnu: neemo svi pomreti, ali emo se svi izmeniti, u momentu, u tren oka, kad
zatrubi poslednja truba. Truba e, naime, zatrubiti, i mrtvi e biti vaskrsnuti neraspadljivi, a mi
emo se izmeniti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u
besmrtnost. (1. Korinanima 15,51-53 arni)
Zato vidimo da je ovaj veni savez sa Avraamom jednostavno bio objava venog Jevanelja o
carstvu i uverenje da e imati udeo u njegovim blagoslovima. Obeanje Avraamu bilo je obeanje
Jevanelja, i nita drugo, a savez je bio vean, iji je Posrednik Hristos. I njegov delokrug je istovetan
sa onim Novog saveza (zaveta) u kome Bog kae: dau svoje zakone u njihov um (njihove misli
Karadi) i napisai ih na njihovim srcima, i biu im Bog i oni e biti moj narod (Jevrejima 8,10). A
ovo e biti jo jasnije u nastavku.
SAVEZ PRAVEDNOSTI
Nakon to je ponovio savez s njim i njegovim potomstvom, Gospod je rekao Avraamu: A
obrezivaete okrajak tela svog, da bude znak saveza izmeu mene i vas (1. Mojsijeva 17,11). Ako
sada odemo u Poslanicu Rimljanima, nauiemo mnogo vie o znaenju ovog. Moramo da pred
sobom imamo Pismo da bismo mogli da ga razumljivo razmotrimo, pa emo ga dosta citirati.
ta emo, dakle, rei da je otkrio Avraam, na praotac po telu? Jer, ako je Avraam opravdan na
osnovu svojih dela, ima ime da se hvali, ali ne pred Bogom. ta kau Pisma? Avraam poverova
Bogu i to mu se urauna u pravednost. Onom koji radi, plata se ne rauna kao dar, nego kao ono
to mu se duguje. A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbonika, vera se
38
rauna u pravednost. Tako i David govori o blaenosti oveka kome Bog rauna pravednost bez
dela: Blago onima iji su prestupi oproteni i gresi pokriveni. Blago oveku kome Gospod ne rauna
greh. Da li je, dakle, ova blaenost samo za obrezane ili i za neobrezane? Jer, rekli smo da je vera
Avraamu uraunata u pravednost. A kad mu je to uraunata? Dok je bio obrezan ili neobrezan? Ne
dok je bio obrezan, nego dok je bio neobrezan! A obrezanje je primio kao znak, peat pravednosti
koju je stekao verom dok je jo bio neobrezan. Tako je on otac svih koji veruju, a neobrezani su, da
se i njima urauna u pravednost. On je i otac obrezanih, onih koji nisu samo obrezani nego i idu
stopama vere naeg oca Avraama, koju je imao dok je jo bio neobrezan. Jer, obeanje Avraamu, ili
njegovom potomstvu, da e biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu
pravednosti koja dolazi od vere. (Rimljanima 4,1-13 SSP)
Predmet celog ovog poglavlja je Avraam i opravdanje kroz veru (verom). Apostol uzima
Avraamov sluaj kao ilustraciju istine iznesene u prethodnom poglavlju, naime da ovek postaje
pravedan verom. Blagoslov koji je Avraam primio je blagoslov oprotenja greha zahvaljujui
pravednosti Isusa Hrista (vidi stihove 6-9). Stoga, kada itamo 1. Moj. 12,2.3 gde kae da e u
Avrammu biti blagoslovena sva plemena na zemlji, znamo da je taj blagoslov u stvari oprotenje
greha. Ovo je potvreno u Delima 3,25.26: Vi ste sinovi proroka i zaveta (saveza arni) koji
uini Bog s oevima vaim govorei Avraamu: i u semenu (Hristu) tvom blagoslovie se svi narodi
na zemlji. Vama najpre Bog podie Sina svog Isusa, i posla Ga da vas blagosilja da se svaki od vas
obrati od pakosti svojih.
Avraam je ovaj blagoslov primio preko Isusa Hrista i Njegovog krsta, kao to ga i mi primamo.
Jer Hristos nas je otkupio od prokletstva Zakona (kletve zakonske) tako to je radi nas postao
prokletstvo (kletva). Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko je obeen o drvo - da Avraamov
blagoslov doe na mnogoboce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obeanog Duha
(Galatima 3,13.14 kombinacija prevoda SSP-arni). Tako nalazimo da su blagoslovi saveza sa
Avraamom jednostavno blagoslovi Jevanelja, i da smo ih dobili preko Hristovog krsta. U tom
savezu nije obeano nita drugo osim ono to dolazi kroz Jevanelje; i sve to Jevanelje sadri
nalazi se u tom savezu.
Kao peat ovog saveza dato je obrezanje. A to obeanje, savez, blagoslov i sve, Avraam je dobio
pre nego to se obrezao. Zato je on otac neobrezanih kao i obrezanih. I Jevreji i Grci jednako
sudeluju u ovom savezu i njegovim blagoslovima, ukoliko imaju Avraamovu veru.
U 1. Mojsijevoj 17,11 reeno nam je da je obrezanje dato kao znak saveza koji je Bog uinio sa
Avraamom. Ali, u Rimljanima 4,11 reeno nam je da mu je dato kao peat pravednosti koju je imao
verom. Drugim reima, bilo je to obeanje i peat oprotenja greha kroz Hristovu pravednost.
Zato znamo da je savez, iji je peat bilo obrezanje, bio savez pravednosti kroz veru (verom); tako da
su svi obeani blagoslovi imali osnovu kroz pravednost Isusa Hrista. To nam opet pokazuje da je
savez sa Avraamom bio Jevanelje i nita drugo.
DAROVANA ZEMLJA
Ali, u ovom savezu sredinje obeanje se odnosilo na zemlju. Avramu i njegovom potomku
obeana je cela hananska zemlja u veno vlasnitvo. I onda je dat peat saveza obrezanje peat
pravednosti, koji je imao kroz veru. To pokazuje da se hananska zemlja mogla zaposesti samo
verom. I ovde imamo praktinu pouku i to se tie posedovanja neega kroz veru. Mnogi misle da se
neto to se poseduje verom poseduje samo u mati. Ali, hananska zemlja je bila stvarna zemlja, i
39
nju je stvarno trebalo zaposesti. Meutim, ona je mogla da se zaposedne samo verom. Naime, vera
je trebalo da im da tu zemlju u vlasnitvo. Tako je i bilo. Verom je narod preao preko Jordana i
verom padoe zidovi jerihonski, kad se obilazi oko njih sedam dana (Jevrejima 11,30). O tome
emo vie kasnije.
Hananska zemlja koja je obeana u savezu, mogla je da se dobije kroz pravednost verom, koja je
bila zapeaena obrezanjem, peatom saveza. Proitajmo sada jo jednom Rimljanima 4,13 (SSP) i
videemo koliko je toga ukljueno u ovo obeanje: Jer, obeanje Avraamu, ili njegovom potomstvu,
da e biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja dolazi od
vere. Za ovu pravednost verom reeno je u jedanaestom stihu da je zapeaena obrezanjem; a
obrezanje je bilo peat saveza koji imamo zapisan u 1. Mojsijevoj 17. Zato znamo da obeanje
zemlje, koje je sadravalo savez sa Avraamom, nije bilo nita manje od obeanja celog sveta tj. cele
Zemlje. Kad doemo do ispunjenja ovog obeanja, videemo jasnije kako je to obeanje hananske
zemlje moglo da ukljuuje celu (planetu) Zemlju; no, ovde samo ukratko navodimo ovu injenicu.
Savez kojim je obeana ova zemlja, bio je, kao to smo videli, savez pravednosti. Njegova osnova
je bila pravednost verom. To je bio veni savez, obeanje venog nasledstva Avraamu i njegovom
potomstvu (kroz Potomka Hrista), to je za njih znailo veni ivot. Ali, blagodat vlada kroz
pravednost koja vodi u veni ivot samo kroz Isusa Hrista, naega Gospoda. Veni ivot moe da
se ima samo u pravednosti. tavie, poto je obeanje dato Avraamu, kao i njegovom potomstvu, a
Avraamu je reeno da e umreti davno pre dobijanja nasledstva, oigledno je da e se ono stei samo
kroz vaskrsenje do koga e doi pri Gospodnjem dolasku kada e biti data besmrtnost. Meutim,
Hristov dolazak eka do vremena kada e se uspostaviti sve to je Bog od davnih vremena rekao
ustima svojih svetih proroka (Dela 3,21 arni). Prema tome, jasna je injenica da je nasledstvo
pravednosti, koje je obeano Avraamu u veno vlasnitvo a mora da doe samo kroz vaskrsenje
pri Gospodnjem dolasku bilo nova zemlja, gde pravda ivi. (2. Petrova 3,13)
40
8. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (2. deo)

ZNAK OBREZANJA
Sada moramo malo bolje da prouimo ovaj peat saveza, naime obrezanje. ta ono znai i ta je
u stvarnosti? Saznali smo da ono oznaava pravednost kroz veru. Dato je Avraamu kao zalog
posedovanja takve pravednosti ili kao uverenje da je prihvaen u Ljubaznome (voljenom Sinu
arni), u kome imamo izbavljenje (otkupljenje SSP) krvlju Njegovom, i oprotenje greha, po
bogatstvu blagodati Njegove (Efescima 1,6.7). ta je zapravo obrezanje saznajemo iz sledeeg
biblijskog teksta:
Obrezanje ima vrednost ako izvrava Zakon. Ali, ako kri Zakon, tvoje obrezanje je postalo
neobrezanje. Ako se, dakle, neobrezani pridrava odredbi Zakona, zar se njegovo neobrezanje nee
smatrati obrezanjem? Tako e onaj, ko nije telesno obrezan a ispunjava Zakon, suditi tebi koji kri
Zakon, iako ima i slovo Zakona i obrezanje. Jer, nije Judejin (Jevrejin Karadi) onaj ko je to
samo spolja, niti je pravo obrezanje spolja, na telu. Nego, Judejin je onaj koji je to iznutra, a pravo
obrezanje je obrezanje srca, Duhom, a ne slovom. Takav ne dobija pohvalu od ljudi, nego od Boga.
(Rimljanima 2,25-29 SSP)
Obrezanje je bilo znak pravednosti kroz veru. A ta pravednost je ona koju zahteva Boji zakon.
Obrezanje nije nikad vredelo ako se nije drao zakon. U stvari, dranje zakona je pravo
obrezanje. Gospod zahteva da istina deluje unutra u oveku. Spoljanji prikaz, bez unutranje
pravednosti, odvratan je Bogu. Zakon mora da bude u srcu, u protivnom nema istinskog obrezanja.
Meutim, zakon moe da bude u srcu samo silom Gospodnjom kroz Duha. Zakon je duhovan
(Rimljanima 7,14), odnosno on ima prirodu Svetog Duha i zato moe da bude u srcu samo kad u
njemu nastava (prebiva) Boji Duh. Prema tome, obrezanje nije nita manje od zapeaenja
pravednosti u srcu pomou Svetog Duha. To je ono ta je Avraam primio. Njegovo obrezanje je
bilo merilo pravednosti koju je verom primio. Ali, pravednost putem vere bila je ono ime je trebalo
da nasledi obeani posed. Zato je obrezanje bilo garancija njegovog nasledstva. itajmo sada sledei
tekst:
U njemu imamo otkupljenje njegovom krvlju, oprotenje prestupa po bogatstvu njegove
milosti (blagodati Karadi), koju je na nas obilno izlio zajedno sa svom mudrou i
razumevanjem. Svojom blagonaklonou nam je obznanio tajnu svoje volje, koju je unapred
odredio u Hristu, da je sprovede kada doe punina vremena: da sve na nebesima i na zemlji sastavi
pod jednom glavom - Hristom. U njemu smo i izabrani, predodreeni po naumu Onoga koji sve
ini u skladu s odlukom svoje volje da mi, koji smo svoju nadu unapred poloili u Hrista, budemo
na hvalu njegove slave. U njemu ste i vi otkad ste uli Re istine - evanelje vaeg spasenja. U njemu
ste, kad ste poverovali, i obeleeni peatom - obeanim Svetim Duhom, koji je zalog naeg
nasledstva do otkupljenja onih koji su Boija svojina, na hvalu njegove slave. (Efescima 1,7-14
SSP)
Re istine je Jevanelje spasenja. Kad verujemo Jevanelje, mi smo zapeaeni Svetim Duhom i
ovaj peat je garant naeg nasledstva koje emo dobiti pri Gospodnjem dolasku. Prema tome,
Avraam je imao Svetog Duha kao garanciju nasledstva koje mu je bilo obeano. Posedovanje Duha
41
pokazuje da je imao pravo na nasledstvo, jer Duh donosi pravednost, a nasledstvo je vezano za
pravednost. Na novoj Zemlji prebivae Pravednost i samo ona.
U skladu sa gore navedenim tekstom imamo i sledei: a vi imate puninu u njemu, koji je Glava
svakom poglavarstvu i vlasti. U njemu ste i obrezani svlaenjem grene naravi (ulnog tela
arni); ne obrezanjem koje je izvreno rukom, nego Hristovim obrezanjem. (Koloanima 2,10.11
SSP)
Boje obeanje Avramu bilo je dato mnogo pre vremena o kome piemo. Davanje saveza je
zapisano u petnaestom poglavlju 1. Mojsijeve. Ali, nakon to je savez uinjen, Avram je pogreio kao
to je to opisano u esnaestom poglavlju. Uvideo je svoju greku, pokajao se i ponovo se okrenuo
Gospodu i punoj veri, i tako primio uverenje oprotenja i prihvatanja; a kao podsetnik na to, dato
mu je obrezanje.
Pismo koje smo itali u Novom zavetu (savezu) u vezi sa obrezanjem, nije bila neka nova izjava.
Obrezanje je uvek bilo ono ta je ovde reeno. Uvek je znailo pravednost u srcu (umu, mislima
prim. izdavaa), a nije vredelo kad god je ta pravednost bila odsutna. To se jasno vidi u 5. Mojsijevoj
30,5.6: I odvee te opet Gospod Bog tvoj u zemlju koju behu nasledili oci tvoji, i nasledie je, i
uinie ti dobro i umnoie te vie nego oce tvoje. I obrezae Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce
semena tvog, da bi ljubio Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve due svoje, da bude iv.
ZATO SPOLJANJI ZNAK?

Prirodno je da postavljamo pitanje: Zato je Avraamu dato obrezanje kao spoljanji znak, ako
je ve imao sve to je ono podrazumevalo? Poto se obrezanje srca vri Duhom, i nije nita drugo
do posedovanje pravednosti kroz veru, a Avraam je to imao pre nego to je primio znak obrezanja,
zato je uopte dat ovaj znak?
Ovo je razumno pitanje i na sreu na njega je lako odgovoriti. Meutim, italac e prvo
primetiti da je ono to je Avraam primio u Rimljanima 4,11 nazvano znak obrezanja. Pravo
obrezanje je ve imao. U skladu sa ovim je i tvrdnja da su ono to je bilo rukama uraeno, samo
zvali po telu obrezanje (Efescima 2,11). U sutini to nije bilo obrezanje.
Razlog zato je dat ovaj znak, a bio je samo znak koji svom posedniku nije nita donosio, i koji
je bilo lani znak ako u srcu nije bilo pravednosti kroz veru, videe se kad razmotrimo ta se
dogodilo nakon saveza sklopljenog s Avraamom. On je prihvatio sporazum iji cilj je bio ostvarenje
Gospodnjeg obeanja. Avraam i Sara su verovali da e se to obeanje ispuniti na njima, ali su
mislili da oni trebaju da ga nekako ostvare. Meutim, poto je obeanje bilo nasleena
pravednost, pomisao da oni mogu da ga ostvare bila je u stvari uobiajena misao da ljudi mogu
svojim delima ostvariti Boju pravednost. Zato je Bog, kad je ponovio savez, dao Avraamu znak
koji je zauvek trebalo da bude podsetnik na njegov pokuaj da ostvari Boje obeanje, i na
njegov promaaj. Znak Avraamu nita nije doneo, nego mu je naprotiv bio podsetnik da on
nita ne moe da uini sam od sebe i da je sve to je trebalo da se uini u njemu (samom) i za
njega uinio Gospod. Odsecanje dela tela pokazivalo je da se obeanje nije moglo ostvariti telom
nego Duhom. Ismailo se rodio po telu, ali Isak po Duhu.
Ista svrha obrezanja bila je namenjena i njegovim potomcima. Ono je trebalo da im stalno pred
oima obznanjuje greku njihovog oca Avraama i upozori ih da ne poine takvu greku. Obrezanje
je trebalo da im pokae da telo nita ne koristi (pomae arni) (Jovan 6,63 SSP). U
vremenima koja su sledila oni su izopaili ovaj znak i smatrali da im njegovo posedovanje garantuje
42
njihovu pravednost, drali zakon ili ga ne drali. Uzdali su se da im ono donosi pravednost i da su
njime posebno omiljeni Bogu. Meutim, apostol Pavle je pokazao istinu o tome reima: Jer, mi
smo obrezanje, mi koji sluimo Boijim Duhom i hvalimo se Hristom Isusom, a ne uzdamo se u
telo (Filibljanima 3,3 SSP). Jevreji su smatrali da im obrezanje donosi sve, jer su se uzdali u svoju
sopstvenu pravednost, dok je njegov jedini cilj bio da ih poui da ne treba da se uzdaju u sebe.
43
9. Pozivanje Avrama Ispit vere

(Sadanja istina, 2. juli 1896)
Prelazimo preko razdoblja od nekoliko godina. Ne moemo da kaemo broj tih godina, ali
rodio se Isak, dete vere i obeanja, i postao mladi. (Da vie nije bio malo dete, kako bismo pomislili,
vidi se iz injenice da je mogao da ponese na goru drva za rtvu. Josif Flavije kae da je imao 21
godinu, i to doba nalazimo na margini nekih engleskih Biblija). Avramova vera je postala jaa i
razumnija, jer je nauio da Bog ispunjava svoja obeanja. Ali, Bog je veran uitelj i On ne
dozvoljava da Njegovi uenici zavre lekciju dok je nisu temeljno nauili. Nije dovoljno da vide i
priznaju da su pogreili u pouci koju im je On dao. Naravno, takvo priznanje osigurava
oprotenje, ali kad uvide greku, moraju da sve to ponovno prou, ponekad i mnogo puta, dok
ne naue lekciju tako dobro da mogu ii bez spoticanja. I to je iskljuivo za njihovo dobro.
Roditelji ili uitelji ne pokazuju ljubav ako puste svoju decu da zaobiu nenauene lekcije samo
zato to su teke.
I tako posle toga htede Bog okuati Avrama, pa mu ree: Avrame! A on odgovori: Evo me. I
ree mu Bog: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na
rtvu tamo na brdu gde u ti kazati. (1. Mojsijeva 22,1.2)
Da bismo mogli razumeti ta je to iskuenje znailo, mora nam biti jasno ta je bilo vezano za
Isaka ta je bilo ukljueno u obeanje dato Avramu, a koje je trebalo da se ispuni preko Isaka. To
smo ve prouavali pa u samo da ponovim injenicu. Bog je rekao Avramu: Svi narodi na zemlji
blagoslovie se u tebi i u semenu (Potomku jednina) tvom; jer e ti se u Isaku seme (Potomak)
prozvati (1. Mojsijeva 28,14; Galatima 4,28). Kao to smo videli, blagoslov je bio blagoslov
Jevanelja, blagoslov koji dolazi preko Hrista i Njegovog krsta. A sve ovo, poto je Bog tako rekao,
trebalo je da se ispuni preko Isaka. Obeano seme (potomstvo), koje se sastoji od Hrista i svih koji
pripadaju Njemu, trebalo je da doe kroz Isaka. Tako vidimo da je sa ljudskog gledita Boji zahtev
izgledao kao da ponitava svu nadu da se obeanje ikad ispuni.
Ali, obeanje je bilo obeanje spasenja kroz Isusa Hrista, tog potomka. Obeanje je bilo veoma
jasno: Jer e ti se u Isaku seme (Potomak) prozvati. Prema tome, Hristos, spasitelj svih ljudi,
mogao je da doe samo preko Isakovoga roda. A Isak je tada bio jo mlad i neoenjen. Ukloniti ga,
po razmiljanju ljudi, znailo bi onemoguiti dolazak Mesije i tako pokopati svu nadu u spasenje. Po
svemu sudei Avram je pozvan da doslovno stavi no pod sopstveno grlo i odsee nadu u svoje
sopstveno spasenje.
Iz toga vidimo da ovde na iskuenju nije bila samo Avramova oinska ljubav ve i njegova vera
u Boje obeanje. Takav teak ispit nijedan ovek nikad nije trebalo da proe, jer niko nikada nee
biti u istom poloaju. Cela nada itave ljudske rase nalazila se u Isaku, a od Avrama se oigledno
trailo da je uniti zamahom noa. S pravom se onaj ko poloi takav ispit moe nazvati ocem
vernih. S pravom moemo pomisliti da je Avram bio u velikom iskuenju da posumnja da je ovaj
zahtev doao od Gospoda; inilo se da se direktno suproti Bojem obeanju.
ISKUENJA
Biti iskuan i to silno, nije greh. Smatrajte istom radou brao moja, kada god se suoite
s raznim iskuenjima (Jakov 1,2 SSP). Apostol Petar govori o istom nasledstvu koje je bilo
44
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 9. ISPIT VERE www.najvaznijevesti.com
obeano Avramu i kae da mu se trebamo radovati iako vas sada, ako treba, nakratko aloste razna
iskuenja. Ona su tu da vaa vera - dragocenija od zlata koje se proverava vatrom - bude proverena i
donese vam pohvalu, slavu i ast prilikom Otkrivenja Isusa Hrista. Iako ga niste videli, vi ga volite;
iako ga ne vidite, u njega sada verujete i kliete od neizrecive i slavne radosti jer ostvarujete cilj svoje
vere: spasenje dua. (1. Petrova 1,6-9 SSP)
Ova iskuenja izazivaju alost, kae apostol. Ona pritiskaju. Kad bi bilo drugaije kada ne bi
zahtevalo napor da ih pretrpimo onda to ne bi bila iskuenja. injenica da je neto iskuenje znai
da je to neto to obuhvata sva oseanja, a pretrpeti ih gotovo da kota ivota. Prema tome, bez
pokuaja da ita kaemo o Avramovoj veri, moemo znati da se u njemu odvijala strana borba da
poslua Gospodnju zapovest.
U njegovim mislima pojavile su se sumnje. One dolaze od avola i nema oveka koji je tako
dobar da bi bio slobodan od sotoninih doaptavanja. ak i sam Gospod je morao da ih podnosi. On
je u svemu iskuan kao mi, samo nije zgreio (Jevrejima 4,15 SSP). Nije greh kad nam avo na
uho apue sumnje, ve kada postupamo u skladu sa njima. To Hristos nije uinio. Nije ni
Avraam; ali onaj ko misli da je patrijarh krenuo na put, a da se pre toga nije i te kako borio,
jednostavno nema pojma ne samo o onome to je bilo ukljueno u ovaj ispit, nego ni o oseanjima
jednog oca.
Kua bi sugerisao: Ovo Gospod ne moe da zahteva, jer ti je obeao bezbrojno potomstvo i
rekao da mora doi preko Isaka. Ova misao bi se stalno ponavljala, ali nije mogla da opstane jer je
Avraam dobro poznavao Gospodnji glas. Znao je da je poziv da rtvuje Isaka doao od istog izvora
kao i obeanje. Ponavljanje ove sugestije kuaa samo bi jo vie uvrstilo injenicu da je zahtev doao
od Gospoda.
Meutim, time ne bi doao kraj borbi. Snano iskuenje da zanemari ovu zapovest nalo bi se u
njegovoj ljubavi prema sinu. Zahtev je to iskuao vrlo duboko: Uzmi sada sina svog, jedinca svog
milog. A tu je bila i ponosna majka puna ljubavi. Kako da je uveri da mu se Gospod obratio? Zar ga
ona ne bi ukorila to sledi matanja nesreenog uma? Kako da joj saopti tu stvar? Ili, ako nastavi sa
pripremom rtve, a da je ne obavesti, kako da se suoi s njom kad se vrati? Osim toga, tu su bili
ljudi. Zar ga nee optuiti za ubistvo sopstvenog sina? Moemo biti sigurni da se Avram oajniki
borio sa svim tim mislima koje su optereivale njegov um i srce.
Ali vera je pobedila. Njegovo vreme kolebanja odavno je prolo i sada u Boije obeanje nije
posumnjao s neverovanjem, nego se osnaio (ojaao Karadi) u veri i dao slavu Bogu
(Rimljanima 4,20 arni-SSP). Verom je Avraam, kad ga je Bog proveravao, prineo Isaaka na
rtvu. Onaj koji je primio obeanja prineo je svog jedinca, onaj kome je Bog rekao: Tvoje
potomstvo e se raunati po Isaaku. Pomislio je da Bog moe i iz mrtvih da vaskrsava, i zaista je,
kao sliku, dobio Isaaka iz mrtvih. (Jevrejima 11,17-19 SSP)
Sve to, od poetka do kraja, ukljuivalo je vaskrsenje mrtvog. Isakovo roenje bilo je u sutini
donoenje ivota iz njegovog i njenog mrtvog tela. Ono se dogodilo silom vaskrsenja. Avram je
jednom, sluajui svoju enu, propustio da se uzda u Boju silu da mu da sina iz njegovog i njenog
mrtvog tela. Pokajao se za svoju greku, ali je morao da bude iskuan po tom pitanju, da se vidi da je
stvarno nauio lekciju. Rezultat je pokazao da je nauio. Onaj koji je primio obeanja prineo je
svog jedinca, onaj kome je Bog rekao: Tvoje potomstvo e se raunati po Isaaku. Pomislio je da Bog
moe i iz mrtvih da vaskrsava. Ne moemo da to itamo, a da se ne podsetimo da je Bog tako
zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki - ko veruje u njega - ne propadne, nego da
ima veni ivot (Jovan 3,16 arni). U Avraamovom prinoenju svog jedinorodnog sina na rtvu
45
imamo sliku rtvovanja Jedinorodnog Sina Bojeg. Avraam je to tako razumeo. On se ve radovao u
Hristu. Znao je da kroz obeanog Potomka treba da doe vaskrsenje mrtvih i upravo ga je njegova
vera u vaskrsenje, koje dolazi samo kroz Isusa, osposobila da poloi ispit.
Avraam je prineo na rtvu svog jedinorodnog sina u uverenju da e vaskrsnuti iz mrtvih zato
to e Bog rtvovati svog Jedinorodnog Sina. Uostalom, Bog je VE rtvovao svog Jedinorodnoga
Sina, koji je [bio] odreen jo pre postanja sveta, ali se tek trebao javiti (1. Petrova 1,20 eng.
prevod). I u tome moemo da vidimo udesnu Avramovu veru, i kako je njom potpuno shvatio
Boju svrhu i silu. Jer Mesija, Seme (Potomak) preko koga e svi blagoslovi doi na ljude, je trebao
da se rodi od Isakovog roda. Isak je trebalo da bude rtvovan bez naslednika. Ali, Avram je imao
takvo poverenje u ivot i silu Gospodnje rei da je verovao da e se ona ispuniti. Verovao je da
Mesija, koji je trebalo da doe iz Isakova roda, i ija smrt je jedina mogla da uniti smrt i donese
vaskrsenje, a koji jo nije doao na svet, ima silu da podigne Isaka iz mrtvih, da bi se obeanje moglo
ispuniti, i da bi se On rodio na ovom svetu. Vee vere od Avraamove nije moglo biti.
VASKRSENJE I IVOT
U ovome ne samo to vidimo dokaz za Hristovo pra-postojanje ve i Avraamovo znanje o tome.
Isus je rekao: Ja sam vaskrsenje i ivot (Jovan 11,25). On je bio Re koja je u poetku bila u Boga i
koja je bila Bog. On je bio vaskrsenje i ivot u Avramovo kao i u Lazarevo vreme. U Njoj (Rei tj.
Hristu) bee ivot (Jovan 1,4), beskrajan ivot. Avraam je u to verovao, jer je ve iskusio ovu silu i
bio je uveren da e Re u kojoj je ivot vratiti Isaka u ivot, da bi obeanje moglo biti ispunjeno.
Avraam je krenuo na put. Tri dana je hodao munim putem na kome je bilo izobilje vremena za
kuaa da ga napada svim moguim sumnjama. Ali, sumnja je potpuno nadvladana kad trei dan
podigavi oi svoje Avram ugleda mesto iz daleka (1. Mojsijeva 22,4). Oigledno se na gori pojavio
neki znak koji mu je Gospod dao i on je bez ikakve sumnje znao da ga Gospod vodi. Borba je
prestala i on je iao napred da dovri svoj zadatak, potpuno uveren da e Bog Isaka podignuti iz
mrtvih.
I ree Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad
se pomolimo Bogu, vratiemo se k vama (Stih 5). Kad o tom predmetu u Novom zavetu ne bi bilo
nijednog teksta, iz ovog stiha bismo znali da je Avram verovao u vaskrsenje. Ja i dete idemo
onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratiemo se k vama. U izvornom tekstu ovo je veoma jasno
reeno: Ii emo i opet emo se vratiti. Patrijarh je imao takvo poverenje u Gospodnje obeanje da je
duboko verovao da e, uprkos tome to e prineti Isaka na rtvu paljenicu, njegov sin ponovo
vaskrsnuti tako da se mogu zajedno vratiti. A nada nas ne izneverava (a nadanje nee se osramotiti
Karadi) (Rimljanima 5,5 SSP). Poto je bio opravdan kroz veru, imao je mir s Bogom kroz
Gospoda naega Isusa Hrista. Strpljivo je podneo iskuavanje svoje vere, jer moramo znati da je
gorina borbe sada prestala i on je stekao bogato iskustvo ivota koji se nalazi u Rei koja proizvodi
nepokolebivu nadu.
SAVRENA RTVA
Svima nam je poznat kraj. Isak je doneo drva do odreenog mesta. Podigli su oltar i otac ga je
vezao i poloio na njega. I ovde imamo sliku Hristove rtve. Bog je dao svog Jedinorodnog Sina, ali
Sin je iao dobrovoljno. Hristos je dao sebe za nas (Galatima 1,4; Titu 2,14). Tako se Isak
46
dobrovoljno predao da bude rtva. On je bio mlad i snaan i lako je mogao da se odupre ili pobegne
da je to eleo. Ali nije. rtva je bila njegova kao i oeva. Kao to je Hristos nosio svoj krst, tako je
Isak nosio drva za sebe kao rtvu, i krotko pokorio svoje telo nou. U Isaku imamo sliku Hrista koji
kao jagnje na klanje voen bi (Isaija 53,7), i Avramova izjava: Bog e se postarati za jagnje sebi
na rtvu bila je izraz njegove vere u Boje Jagnje.
I izmahnu Avram rukom svojom i uze no da zakolje sina svog. Ali aneo Gospodnji viknu ga
s neba, i ree: Avrame! Avrame! A on ree: Evo me. A aneo ree: Ne dii ruku svoju na dete, i ne
ini mu nita; jer sada poznah da se boji Boga, kad nisi poalio sina svog, jedinca svog, mene radi. I
Avram podigavi oi svoje pogleda; i gle, ovan iza njega zapleo se u esti rogovima; i otiavi Avram
uze ovna i spali ga na rtvu mesto sina svog (1. Mojsijeva 22,10-13). Sinovljev ivot je bio poteen,
ali je rtva bila podjednako prava i savrena kao da je bila zaklana.
DELA VERE
Pogledajmo sada ta nas ovaj dogaaj ui o odnosu vere i dela. Ali hoe li razumeti, o ovee
sujetni, da je vera bez dela mrtva? Avraam otac na ne opravda li se delima kad prinese Isaka, sina
svog, na oltar? Vidi li da je vera delovala u delima njegovim, i kroz dela je vera uinjena savrenom?
A Ispunilo se i Pismo koje kae: Avraam poverova Bogu i to mu se urauna u pravednost i bi
nazvan Bojim prijateljem. (Jakov 2,20-23 engleski prevod).
Kako je mogue da iko pretpostavi da ovde postoji protivrenost ili modifikacija uenja o
opravdanju kroz veru (verom), kao to je navedeno (pokazano) u spisima apostola Pavla? itavo
Sveto pismo ui da vera radi (tj. dela glagol). Nego vera koja kroz ljubav radi (dela) (Galatima
5,6), jasno pokazuje ta je tu neophodno. Braa u Solunu pohvaljena su za njihovo delo vere (1.
Solunjanima 1,2.3). Tako je Avraamov sluaj uzet kao primer delovanja vere. Bog mu je dao
obeanje; on je poverovao u njega i njegova vera mu je uraunata u pravednost. Njegova vera je bila
takva koja donosi pravednost. Onda je vera bila izloena praktinom ispitu i dela su pokazala da je
savrena. Tako se ispunilo Pismo koje kae: Avraam poverova Bogu i to mu se urauna u
pravednost (Rimljanima 4,3 SSP). To delo je bilo demonstracija injenice da mu je vera sa
pravom uraunata u pravednost. Vera je delovala sa njegovim delima. Ono to je Avram uinio
bilo je delo vere. Njegova dela nisu proizvela veru ve je njegova vera proizvela dela. Bio je
opravdan, ali ne verom i delima, ve verom koja dela (glagol, tj. verom koja radi).
PRIJATELJ BOJI
I prijatelj Boji nazva se. Isus je rekao svojim uenicim: Ne nazivam vas vie slugama, jer
sluga ne zna ta njegov gospodar ini; a vas sam nazvao prijateljima, zato to sam vam obznanio sve
to sam uo od svoga Oca (Jovan 15,15 arni). Prijateljstvo izmeu dve osobe obeleeno je
uzajamnim poverenjem. U savrenom prijateljstvu svako sebe otkriva drugome onako kako to
ne ini za spoljanji svet. Tamo gde vladaju nepoverenje i ogranienja ne moe biti savrenog
prijateljstva. Izmeu savrenih prijatelja postoji savreno razumevanje. Ova rtva je u potpunosti
otkrila Avraamov karakter. Bog je ranije rekao: Znam [njega], a sada je ponovio: Sada poznah
da se boji Boga. I Avram je sa svoje strane razumeo Gospoda. rtva njegovog sina jedinca
ukazivala je na to da je poznavao karakter Boje ljubavi, koji je radi oveka ve dao svoga
47
Jedinorodnog Sina. Oni su se ujedinili u uzajamnoj rtvi i simpatiji. Niko nije mogao da bolje
ceni Boja oseanja od Avrama.
Niko nikad nije bio pozvan da proe takav ispit koji je Avram proao, jer okolnosti nikad ne
mogu da budu iste. Nikada vie sudbina sveta ne moe da bude vezana za jednu jedinu osobu i da
tako podrhtava kao na merilima. Ali, svako Avraamovo dete bie ispitano jer su samo oni koji budu
imali Avraamovu veru Avraamova deca. Svako moe da bude Boji prijatelj, i mora to da bude ako
je Avraamovo dete. Bog se nee ispoljiti svetu, kao to e se ispoljiti svom narodu.
Meutim, ne smemo da zaboravimo da se prijateljstvo zasniva na uzajamnom poverenju.
Ako elimo da Gospod ima poverenja u nas, onda On mora biti Osoba u koju imamo poverenje.
Ako priznamo svoje grehe, ako pred Njega iznesemo u tajnosti sve svoje slabosti i tekoe, On e se
pokazati kao veran prijatelj i otkrie nam svoju ljubav i silu da nas izbavi od iskuenja. Pokazae nam
kako je bio iskuan na isti nain, patio od istih slabosti, i pokazae nam kako da pobedimo. Tako
emo u razmeni poverenja ispunjenog ljubavlju sedeti zajedno na nebesima u Hristu Isusu, i zajedno
veerati. On e nam pokazati predivne stvari, jer tajna je Gospodnja u onih koji Ga se boje, i zavet
svoj javlja im. (Psalam 25,14).
ta vie, Bog e se otkriti kao istiniti i verni Prijatelj. On nee izdati nae poverenje. On nee
javno obznaniti nau sramotu, ono to smo Mu otkrili u poverenju. On e baciti sve nae grehe iza
lea, zakopavajui ih u morskim dubinama da se ne mogu pronai, pa i On sam ih se nikada vie
nee priseati. Tako neto nijedan ovozemaljski prijatelj nee i ne moe uiniti. Vama treba neko ko
je od poverenja. Ne bojte se da verujete Gospodu. Ne samo da On nee odati vae tajne, nego je
imati poverenja u Njega jedini nain da te tajne niko ne sazna. Srean je ovek koji ima za prijatelja
Boga Avramovog!
48
10. Pozivanje Avrama Obeanje i zakletva

rtva je prinesena; ispitana je Avramova vera i naena da je savrena. I aneo Gospodnji opet
viknu s neba Avrama. I ree: Sobom se zakleh, veli Gospod: kad si tako uinio, i nisi poalio sina
svog, jedinca svog, zaista blagoslovom u te blagosloviti i umnoavajui seme tvoje veoma ga
umnoiti, 1 da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i nasledie seme tvoje
vrata neprijatelja svojih; i blagoslovie se u semenu tvom svi narodi na zemlji, kad si posluao glas
moj. (1. Mojsijeva 22,15-18 KJV)
U Poslanici Jevrejima saznajemo vanu injenicu: Bog se zakleo sobom. italac e od prve
videti da sledei biblijski tekst direktno govori o onome to smo malo pre citirali:
Jer, kad je Bog dao obeanje Avraamu, poto nije imao nekim veim da se zakune, zakleo se
samim sobom, rekavi: Zaista u te blagosloviti i silno umnoiti. I Avraam je, strpljivo ekajui,
primio obeano. Ljudi se zaklinju veim od sebe, a zakletva potvruje ono to je reeno i zavrava
svaku raspravu. Zato se i Bog, elei da naslednicima obeanja to jasnije pokae nepromenljivost
svoje odluke, posluio zakletvom, da preko dveju nepromenljivih injenica, o kojima je nemogue
da bi Bog slagao, budemo silno ohrabreni mi koji smo pobegli da dohvatimo nadu koja nam je
ponuena. Tu nadu imamo kao pouzdano i vrsto sidro due koje ulazi iza zavese, onamo gde je
Isus kao pretea uao za nas i postao Prvosvetenik doveka po redu Melhisedekovom. (Jevrejima
6,13-20 SSP)
Zakletva nije bila zbog Avrama. Njegovo verovanje Bogu bilo je savreno bez potrebe da
zakletva podri obeanje. Njegova vera pokazala se savrenom pre nego to je data zakletva. ta vie,
da je bila data zbog njega, onda ne bi bilo potrebe da to ue u izvetaj, poto je on bio davno mrtav
pre pisanja ovog izvetaja. Ali, Bog je bio voljan da naslednicima obeanja mnogo obilnije pokae
nepromenjivost svoje rei i zato je zakletvom potvrdio obeanje.
JEDINO U HRISTU
A ko su naslednici obeanja? To nalazimo u sledeoj reenici. Zakletva je data da bi mi imali
jaku utehu (bili silno ohrabreni SSP) (stih 18). Zakletva je data zbog nas. To pokazuje da se savez
sa Avramom odnosi na nas. Oni koji pripadaju Hristu su Avramovo potomstvo i naslednici po
obeanju; a ova zakletva je data da nas ohrabri kada kod Hrista potraimo zaklon.
Kako nam samo jasno ovaj poslednji tekst pokazuje da je ceo savez sa Avramom, sa svim to je
bilo ukljueno u njegova obeanja, isto Jevanelje! Zakletva potvruje obeanje, ali ona nas tei kad
traimo zaklon u Hristu. Stoga se obeanje odnosi na ono to treba da zadobijemo u Hristu. To se
vidi i u tekstu koji smo vrlo esto spominjali: A ako ste Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo,
naslednici po obeanju (Galatima 3,29). Obeanje nema u vidu nita drugo osim Hrista i blagoslova
koje dobijamo zahvaljujui krstu. Zato je apostol Pavle, koji je odluio da ne zna ni za ta drugo
Blagoslovom u te blagosloviti i umnoavajui seme tvoje veoma ga umnoiti je doslovni prevod uobiajenog
jevrejskog idioma. Naglaavanje na jevrejskom radi se ponavljanjem. Reeno naim jezikom tekst bi glasio: Zaista
(sigurno) u te blagosloviti i zaista seme tvoje veoma umnoiti. Sline sluajeve moemo nai na margini 1. Mojsijeve
2,16.17 gde bi fraze glasile jedi svakako slobodno i svakako e umreti. U 2. Mojsijevoj 3,7 nalazimo isti idiom:
zaista (sigurno, dobro) videh. U Delima 7,34 je ovo ponavljanje izraeno frazom Ja dobro videh.
49
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 10. OBEANJE I ZAKLETVA www.najvaznijevesti.com
osim Isusa Hrista i to raspeta, mogao da kae da stoji pred sudom zbog nadanja u obeanje, koje
je Bog dao naim oevima (Dela 26,6 arni). Nadanje u obeanje, koje je Bog dao naim
oevima je nada koja nam je data u Hristu, i koja je obilnije potvrena Bojom zakletvom
Avramu.
Bog je zakletvom potvrdio savez. Zakletva kojom je obeanje potvreno daje nam jaku utehu
(silno ohrabrenje) kada traimo zaklon u svetinji gde je Hristos postao svetenik doveka po redu
Melhisedekovom. To je jasno pokazano izjavom da je Hristos postao svetenik zakletvom Onoga
koji mu je rekao: Gospod se zakleo i nee se predomisliti: ti si svetenik doveka. (Jevrejima 7,21
SSP) i da zato moe da sasvim (zauvek) spase one koji kroz Njega dolaze k Bogu.
Osim toga, zakletva kojom je Hristos postao svetenik po redu Mehisedekovom bila je zakletva
kojom je postao jemac boljeg saveza (stih 22), odnosno Novog saveza (zaveta). Ali, zakletva kojom
je Isus postao svetenik po redu Melhisedovom bila je ista ona zakletva kojom je potvrdio savez sa
Avramom. Zato je savez sa Avramom jednak svojim obimom Novom savezu. U Novom savezu
nema niega to nije bilo i u savezu s Avramom; i niko ko nije Avramovo dete kroz savez uinjen sa
njim, nikad nee biti ukljuen u Novi savez.
Kakvu predivnu utehu gube oni koji u Bojem obeanju Avramu ne vide Jevanelje i jedino
Jevanelje. Jaka uteha (silno ohrabrenje SSP) koju nam daje Boja zakletva je u Hristovom delu
koji je milostiv i veran poglavar sveteniki pred Bogom, da oisti grehe narodne (Jevrejima 2,17
Karadi). On kao svetenik prinosi svoju krv kroz koju imamo otkupljenje i oprotenje greha. Kao
svetenik On ne samo to nam ukazuje milosre ve i blagodat za vreme kad nam zatreba pomo
(Jev. 4,16). To nam je ne gledajui ko je ko zagarantovano Bojom zakletvom.
JAKA UTEHA
Ovde je jadna, povuena, drhtea dua, utuena i oajna zbog poinjenih greha, puna slabosti i
nedostojnosti. ovek se boji da ga Bog nee prihvatiti. Misli da je suvie beznaajan da bi ga Bog
primetio i da niko ne mari, ak ni Bog, ako propadne. Takvom Bog kae: Posluajte me koji idete
za pravdom, koji traite Gospoda; pogledajte stenu iz koje ste iseeni, i duboku jamu iz koje ste
iskopani; Pogledajte Avrama, oca svog, i Saru, koja vas je rodila, kako ga inokosnog [dok je bio samo
jedan RV] pozvah i blagoslovih ga i umnoih ga. Jer e Gospod uteiti Sion, uteie sve razvaline
njegove, i pustinju njegovu uinie da bude kao Edem i pusto njegova kao vrt Gospodnji, radost e
se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje. (Isaija 51,1-3)
Pogledaj Avrama, vaspitanog kao neznaboca, i vidi ta je Bog uinio za njega i ta mu je
obeao, i to potvrdio zaklinjui se samim sobom, zbog tebe. Misli da Gospod ne mari ako bi
propao jer si tako neznatan i beznaajan. ekaj, tvoja vrednost ili bezvrednost nema nikakve
veze s tim. Gospod kae: Ja, ja sam briem tvoje prestupe sebe radi, i grehe tvoje ne pominjem
(Isaija 43,25). Da li to ini zbog sebe? Svakako, zbog svoje velike ljubavi kojom nas je voleo On je
sebe obavezao da bi to ostvario. Zakleo se sobom da spase sve koji dou k Njemu kroz Isusa
Hrista i on ostaje veran, jer ne moe da se odrekne samoga sebe. (2. Timoteju 2,13 arni)
Razmislite, Bog se zakleo sobom! On je zaloio sebe, svoj sopstveni ivot za nae spasenje u
Isusu Hristu. Stavio je sebe kao zalog, svoj ivot za na, da ne mislimo da smo izgubljeni ako
emo se uzdati u Njega. Na kocki je Njegova ast. Nema veze da li ste beznaajni i imate malu ili
nikakvu vrednost. On sam kae da smo manje negoli nita (Isaija 40,17). Kae: zabadava se
prodadoste (Isaija 52,3), to pokazuje koliko stvarno vredimo, ali smo otkupljeni bez novca
50
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 10. OBEANJE I ZAKLETVA www.najvaznijevesti.com
skupocenom Hristovom krvlju. Hristova krv je Hristov ivot; a primanje Hristovog ivota ini
nas uesnicima (sudeonicima) Njegove vrednosti. Jedino je pitanje: Moe li Bog sebi dopustiti da
prekri ili zaboravi svoju zakletvu? A odgovor je da imamo dve nepokolebive stvari u kojima nije
mogue da je Bog slagao (Jevrejima 6,18 Bakoti). Zamislite ta bi sve bilo ukljueno u krenje
ovog obeanja i ove zakletve. Boja re, koja donosi to obeanje, je re kojom su stvorena nebesa i
zemlja, i koja ih odrava. S kim ete me dakle izjednaiti da bih bio kao on? veli Sveti. Podignite
gore oi svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i
velike radi sile Njegove i jake moi ne izostaje nijedno? Zato govori, Jakove, i kae, Izrailju:
Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog? (Isaija 40,25-27). Pre ovoga
u istom poglavlju se govori o Bojoj rei kojom je stvoreno sve i koja ostaje do veka; te rei je citirao
apostol Petar, uz dodatnu tvrdnju: A ovo je re to je Jevaneljem objavljena meu vama. (1
Petrova 1,25 KJV)
Boja re u Hristu odrava svet i dri bezbrojne zvezde na njihovim mestima. I sve je u Njemu
(Koloanima 1,17). Kad bi On zakazao, vasiona bi se uruila. A Bog je pouzdan kao i Njegova re, jer
ona je podrana Njegovom zakletvom. On je zaloio svoj sopstveni ivot da bi ostvario svoju re. Kad
bi Njegova re bila prekrena nad najneznatnijom duom na svetu, On bi bio osramoen, obeaen i
svrgnut s prestola. Vasionom bi zavladali haos i unitenje.
Zato je celoj vasioni stalo da osigura spasenje svakoj dui koja ga trai u Hristu. Sila ispoljena u
Njemu je sila koja se obavezala da e pomoi slabome. Dokle god postoji materija, dotle je Boja re
sigurna. Doveka je, Gospode, re Tvoja utvrena na nebesima (Psalam 119,89). Bio bi tuan gubitak
za vas ako biste propustili spasenje; ali bi jo daleko vei gubitak bio ako bi vas Gospod zbog neke svoje
pogreke izigrao.
Zato neka dua koja je do sada sumnjala zapeva:
Njegova zakletva, Njegov savez, Njegova krv,
Podupiru me plimom silnom;
Kad sve oko due moje propada,
On je onda sva moja nada i oslonac.
51
11. Pozivanje Avrama Obeanje pobede

Zapazili smo ponavljanje obeanja i zakletvu koja ga je potvrdila. Ali, u ovom obeanju nalazi se
jo jedan vaan element koji nismo posebno naglasili. A to je: I nasledie seme tvoje vrata
neprijatelja svojih (1. Mojsijeva 22,17). Ovo je dostojno najpaljivijeg razmatranja, jer predstavlja
zakljuak Jevanelja.
Nikad ne smemo da zaboravimo da su Abrahamu reena obeanja i potomku njegovu. Ne veli:
I potomcima, kao za mnoge, nego kao za jednoga: I potomku tvojemu, koji je Krist (Galatima
3,16 ari). Postoji samo jedan potomak, a to je Hristos; meutim, svi vi koji ste se u Hrista
krstili, u Hrista ste se obukli. I ako ste Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po
obeanju (Stihovi 27.29). Nigde Sveto pismo ne govori o nekom drugom Avramovom potomku.
Prema tome, obeanje dato Avramu dovelo je do sledeeg: Hristos, i oni koji pripadaju Njemu
potomku tvom nasledie vrata svojih neprijatelja.
Preko jednog oveka na svet je doao greh. Iskuenje je dolo kroz sotonu, zakletog Hristovog
neprijatelja. Sotona i njegova vojska su Hristovi neprijatelji, kao i svega to je nalik Hristu. Oni su
neprijatelji svakog dobra i svih ljudi. Neprijatelj koji je posejao kukolj je avo. Ime sotona znai
protivnik. Va protivnik, avo, ide okolo kao lav koji rie traei koga da prodere (1. Petrova 5,8
arni). Obeanje da e Avramovo potomstvo naslediti vrata svojih neprijatelja je obeanje
pobede nad grehom i sotonom, zahvaljujui Isusu Hristu.
To se vidi iz rei svetenika Zaharije kad je bio ispunjen Svetim Duhom. On je prorokovao:
Neka je blagosloven Gospod Bog Izrailjev to je posetio i iskupio svoj narod, i podigao nam rog
spasenja u domu svoga sluge Davida, kao to je obrekao od davnine kroz usta svojih svetih proroka
spasenje od naih neprijatelja i iz ruke svih koji nas mrze, da uini milost naim oevima i da se seti
svoga svetog saveza, zakletve kojom se zakleo naem ocu Avraamu, da e nam dati da mu sluimo
bez straha izbavljeni od neprijateljske ruke u svetosti i pravednosti pred njim u sve nae dane.
(Luka 1,68-75 arni)
Ove rei je izgovorio prilikom roenja Jovana Krstitelja, Hristovog pretee. One direktno
spominju obeanje i zakletvu koje upravo prouavamo. Podstakao ih je Sveti Duh. Prema tome, mi
jednostavno sledimo Duha kad kaemo da je obeanje o nasleivanju vrata naih neprijatelja
izbavljenje (osloboenje) od moi sotonine vojske. Kad je Hristos poslao dvanestoricu, dade im
silu i vlast nad svim avolima (Luka 9,1). Ova sila bie do zavretka vremena na raspolaganju
Njegovoj crkvi, jer Hristos je rekao: A znaci onima koji veruju bie ovi: imenom mojim izgonie
avole... (Marko 16,17). I ponovo: ko veruje u mene inie dela koja ja inim, inie i vea od
ovih, jer ja idem k Ocu. (Jovan 14,12 arni)
Smrt je dola grehom, a poto je sotona zaetnik greha, on ima vlast nad smru. Teologija
izvedena iz neznabotva moe navesti oveka da kae da je smrt prijatelj; ali svaka pogrebna
povorka i svaka gorka suza prolivena za pokojnikom objavljuje da je smrt neprijatelj. Biblija to
izjavljuje i govori o njenom unitenju. Govorei o brai, i obraajui se brai ona kae:
Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom redu: kao
prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju - prilikom njegovog dolaska, onda dolazi kraj, kad
preda carstvo Bogu i Ocu, kad uniti svako poglavarstvo, svaku vlast i silu.
52
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 11. OBEANJE POBEDE www.najvaznijevesti.com
Jer on treba da vlada dok ne poloi sve neprijatelje pod noge svoje. Smrt e biti unitena kao
poslednji neprijatelj. (1. Korinanima 15,22-26 arni)
Ovo nam govori da dolazi kraj sa Gospodnjim dolaskom, i kad se to dogodi, svi Hristovi
neprijatelji bie poloeni pod Njegove noge u skladu s onim to je Otac rekao Sinu: Sedi meni s
desne strane, dok poloim neprijatelje Tvoje za podnoje nogama Tvojim (Psalam 110,1). A
poslednji neprijatelj koji e biti uniten je smrt. Jovan je u viziji gledao male i velike kako u onaj
poslednji veliki dan stoje na sudu pred Bogom. Oni ija imena nisu bila zapisana u Jagnjetovoj knjizi
ivota, bie baeni u jezero ognjeno. I smrt i ad (predeo mrtvih Bakoti, D. Stefanovi; podzemlje
SSP, Stvarnost) behu baeni u vatreno jezero. Ovo je druga smrt, vatreno jezero. Blaen je i svet
onaj koji ima udela u prvom uskrsu; nad ovima druga smrt nema vlasti. (Otkrivenje 20,14.6
arni)
Obeanje: I nasledie potomstvo tvoje vrata neprijatelja svojih moe da se ispuni tek kad
svekoliko potomstvo pobedi sve svoje neprijatelje. Hristos je pobedio, a mi ve sada moemo da
zahvalimo Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Korinanima 15,57
arni). Meutim, bitka nije gotova, ni kod nas; ima mnogo onih koji e biti pobednici, a koji se jo
nisu svrstali pod Gospodnju zastavu; a neki od onih koji sada pripadaju Njemu, mogu da okrenu
lea veri. Zato obeanje obuhvata samo kraj delovanja Jevanelja i vaskrsenje svih pravednika
Avramove dece i oblaenje u besmrtnost pri drugom Hristovom dolasku.
A ako ste Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju. Posedovanje
Svetoga Duha je razdvajajua osobina onih koji pripadaju Hristu. Ko pak nema Duha Hristova, taj
njemu ne pripada (Rimljanima 8,9 arni). Meutim, svako ko ima Duha ima i garanciju
vaskrsenja, jer Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista
(Isusa) oivee i vaa smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava. (Rimljanima 8,11
arni).
Kao to vidimo, nada obeanja datog Avramu bilo je vaskrsenje umrlih pri Gospodnjem
dolasku. Nada u Hristov dolazak je blaena nada koja je podizala duh Bojeg naroda jo od
Avramovog vremena, zapravo od Adamovog vremena. esto kaemo kako su sve rtve ukazivale na
Hrista, a gotovo isto tako esto nismo svesni onoga to ta tvrdnja znai. Ona ne moe da ukazuje na
vreme kad treba da se dobije oprotenje greha, jer su ga imali svi patrijarsi kao i svi nakon Hristovog
raspea. Posebno su spomenuti Avelj i Enoh, izmeu mnotva drugih, da su bili opravdani kroz
veru (verom). Hristov krst je bio isto tako stvaran u Avramovo vreme kao to to moe biti za
svakoga ko danas ivi.
Prema tome, ta je pravo znaenje tvrdnje da su sve rtve od Avelja do Hristovog vremena
ukazivale na Hrista? To znai ovo: Jasno je da su ukazivale na Hristovu smrt; to nije potrebno jo
jednom ponavljati. Ali, ta vredi Hristova smrt bez vaskrsenja? Pavle je propovedao Hrista i to
raspetog, ali je najozbiljnije propovedao Isusa i vaskrsenje. Propovedati raspetog Hrista znai
propovedati vaskrslog Hrista. A Hristovo vaskrsenje u sebi ima vaskrsenje svih koji pripadaju
Njemu. Prema tome, dobro poueni Jevreji, oni koji su verovali, pokazivali su rtvama koje su
prinosili svoju veru u obeanje dato Avramu, a koje je trebalo da se ispuni prilikom Gospodnjeg
dolaska. Meso i krv rtve predstavljalisu Hristovo telo i krv, kao to to predstavljaju hleb i vino
pri Gospodnjoj veeri, na kojoj mi, isto kao oni, Gospodnju smrt objavljujete dok on ne doe.
(1. Korinanima 11,26 SSP)
53
12. Pozivanje Avrama Opti pregled

Verom je Avraam, kad je pozvan da ode na mesto koje e kasnije primiti u nasledstvo,
posluao i poao, iako nije znao kuda ide. Verom se u obeanoj zemlji nastanio kao stranac u tuini,
stanujui pod atorima sa Isaakom i Jakovom, sunaslednicima istog obeanja, jer je iekivao Grad
sa vrstim temeljima, iji je graditelj i tvorac Bog. Verom je dobio i mo da zane potomstvo, iako je
ve bio zaao u godine - a i sama Sara je bila nerotkinja - jer je vernim smatrao Onoga koji je
obeao. Tako je od jednog oveka, bezmalo mrtvog, poteklo potomaka koliko i zvezda na nebu i
neizbrojivih kao pesak na morskoj obali. Svi su oni iveli u veri sve do svoje smrti, ne primivi
obeano. Samo su ga izdaleka videli i pozdravili, priznajui da su stranci i doljaci na zemlji. A oni
koji tako govore, pokazuju da trae otadbinu. Da su pri tom mislili na onu iz koje su doli, imali su
jo priliku da se u nju vrate. Ali, oni su eznuli za boljom, to jest nebeskom otadbinom. Zato se Bog
ne stidi da se zove njihov Bog jer im je pripremio Grad. (Jevrejima 11,8-16 SSP)
SVI NASLEDNICI
Prvo to zapaamo u ovom odlomku Pisma je da su svi oni bili naslednici. Ve smo saznali da je
i sam Avram za svog ivota bio samo naslednik, jer je trebalo da umre pre nego to njegovo
potomstvo bude osloboeno ropstva. Ali, Isak i Jakov, njegovi neposredni potomci, bili su isto tako
naslednici. Deca su, zajedno sa svojim oevima, bila naslednici tog istog obeanog nasledstva.
Ne samo oni, jer su od Avrama proizali mnogi, kao zvezde nebeske mnotvom, i kao
nebrojeni pesak pokraj mora. I oni su bili naslednici tog obeanja, jer svi su oni iveli u veri sve do
svoje smrti, ne primivi obeano. Samo su ga izdaleka videli i pozdravili, priznajui da su stranci i
doljaci na zemlji. Zapamtimo da je veliko mnotvo Avramovih potomaka pomrlo ne primivi
obeano. Zapazimo da se ovde spominje obeano. Ovde nije bila re o nekom delu koji nisu
primili, ve o celom obeanju. Sva obeanja se ostvaruju samo u Hristu koji je Potomak, i ona nisu
mogla da se ispune na onima koji pripadaju Njemu pre nego to se ispune u Njemu; ak i onda On
mora da eka dok Njegovi neprijatelji ne budu poloeni pod Njegove noge.
U skladu sa reima da su pomrli u veri ne primivi obeanja, ali su priznali da su gosti i doljaci
na zemlji, imamo rei cara Davida stotinama godina posle osloboenja iz Egipta: Jer sam gost u
Tebe i doljak kao i svi stari moji (Psalam 39,12). I kad je na vrhuncu svoje moi pred mnotvom
naroda predao carstvo svom sinu Solomunu, rekao je: Jer smo doljaci pred Tobom i gosti kao svi
oci nai; dani su nai na zemlji kao sen i nema stajanja. (1. Dnevnika 19,15)
Razlog zato ovo bezbrojno mnotvo nije primilo obeano nasledstvo iskazan je reima: Jer,
Bog je za nas predvideo neto bolje, da oni ne dostignu savrenstvo bez nas (Jevrejima 11,40 SSP).
Ostale pojedinosti razmotriemo kad doemo do njihovog vremena.
GRAD I ZEMLJA
Avram je ekao grad koji ima temelje, kome je zidar i Tvorac Bog. Ovaj grad sa temeljima
opisan je u Otkrivenju 21,10-14.19 (arni): I odvede me u duhu na veliku i visoku goru i pokaza
mi sveti grad Jerusalim kako silazi sa neba od Boga u slavi Boijoj. Njegova lua bee kao najskuplji
54
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 12. OPTI PREGLED www.najvaznijevesti.com
dragi kamen, kao kristalno svetli kamen jaspis. Imae velik i visok zid sa dvanaest vrata, a na vratima
dvanaest anela i napisana imena; to su imena dvanaest plemena Izrailjevih. Od istoka troja vrata i
od severa troja vrata i od juga troja vrata i od zapada troja vrata. A zid gradski imae dvanaest
temelja i na njima dvanaest imena dvanaestorice Jagnjetovih apostola. Temelji gradskog zida behu
ukraeni svakovrsnim dragim kamenjem.
To je delimian opis grada koji je Avram ekao. Njegovi potomci ekali su taj isti grad, iji opis
daju stari proroci. Ako su eleli, mogli su da imaju dom na ovoj zemlji. Haldeja je bila jednako
plodna kao Palestina i bila bi dovoljna da u njoj imaju privremen dom kao u bilo kojoj drugoj
zemlji. Ali, nijedan ih ne bi zadovoljio, jer oni su eznuli za boljom, to jest nebeskom otadbinom.
Zato se Bog ne stidi da se zove njihov Bog jer im je pripremio Grad (Jevrejima 11,16 SSP).
Imajmo na umu ovaj biblijski tekst, jer e nas on voditi u naem daljem prouavanju sinova
Izraelovih. Prava Avramova deca ispunjenje ovog obeanja nisu nikad oekivala na ovoj zemlji, ve
na novoj.
ISAK KAO ILUSTRACIJA

Ova elja za nebeskom zemljom omoguila je pravim naslednicima da se lako snau u
ovozemaljskim dogaanjima, kao to je to ilustrovano u Isakovom ivotu. Otiao je u filistejsku
zemlju i posejao u njoj ito, i dobi one godine po sto, tako ga blagoslovi Gospod. I obogati se ovek,
i napredovae sve vie, te posta silan. I imae ovaca i goveda i mnogo sluga; a Filisteji mu zaviahu.
I Avimeleh ree Isaku: Idi od nas, jer si postao silniji od nas. I Isak otide odande, i razape atore u
dolini gerarskoj, i nastani se onde. (1. Mojsijeva 26,12-17)
Iako je Isak bio silniji od naroda u ijoj je zemlji iveo, ipak je na njihov zahtev otiao od njih,
bez obzira to je dobro napredovao. Nije hteo da se bori za posed nekakvog zemaljskog imanja.
Isti duh je pokazao kad je otiao u Gerar. Isakove sluge otkopale su bunare (studence) koji su
pripadali Avramu, a onda su kopali u dolini i naili na izvorsku vodu. A gerarski pastiri su se svaali
s njima govorei: Naa je voda. Isak je otiao i iskopao novi bunar; a gerarski pastiri su prisvojili i
njega. Tada se podie odande, i iskopa drugi studenac, i oko njega ne bi svae; zato ga nazva
Rehovot, govorei: Sad nam dade Gospod prostora da rastemo u ovoj zemlji. (1. Mojsijeva 26,1822)
I istu no javi mu se Gospod, i ree: Ja sam Bog Avrama oca tvog. Ne boj se, jer sam ja s
tobom, i blagosloviu te i umnoiu seme tvoje Avrama radi sluge svog. I naini onde rtvenik, i
prizva ime Gospodnje; i onde razape ator svoj. (1. Mojsijeva 26,24.25)
Isak je dobio obeanje bolje zemlje, nebeske, i zato nije hteo da se bori za vlasnitvo nad
nekoliko kvadratnih kilometara zemljita na ovoj grehom prokletoj zemlji. A i zato bi? To nije
bilo nasledstvo koje mu je Bog obeao; i zato bi se borio za deo zemlje u kojoj je bio samo gost?
Istina, morao je da ivi, ali dopustio je Gospodu da On upravlja za njega. Kad su ga isterali s jednog
mesta, otiao je u drugo, dok konano nije naao mir i onda je rekao: Sad nam dade Gospod
prostora. U ovome je pokazao pravi Hristov duh kojim kad su ga vreali, nije odgovarao
uvredom, i kad je stradao, nije pretio, nego se prepustio Onome koji pravedno sudi. (1. Petrova
2,23 SSP)
U ovome imamo primer. Ako smo Hristovi, onda smo potomstvo Avramovo i po obeanju
naslednici. Zato treba da sledimo Hristove propise. Evo jednog od njih: A ja vam kaem da se ne
protivite zlu; nego ako te ko udari po tvom desnom obrazu, okreni mu i drugi; i onome koji hoe da
55
se parnii s tobom i da ti uzme haljinu, podaj mu i ogrta (Matej 5,39.40 arni). Mnogi koji sebe
smatraju hrianima misle da je tako neto matarija i potpuno nepraktino. Ali ovakvi propisi su
namenjeni svakodnevnoj upotrebi. Hristos ih je primenjivao, a mi i u Isakovom sluaju imamo
primer.
Meutim, ujemo kako drugi govore:Ako postupimo kao to ovaj tekst kae, izgubiemo sve
to imamo na ovom svetu. Pa ni onda ne bismo bili u goroj situaciji nego to je bio Gospod Hristos
ovde na zemlji. Treba da zapamtimo da zna Otac va nebeski da vam je sve to potrebno (Matej
6,32 arni). Onaj ko se stara za vrapce u stanju je da se stara za one koji su svoj sluaj poverili
Njemu. Mi vidimo da je Isak napredovao iako se nije borio za svoja prava. Obeanje koje je
dao oevima, isti Bog dao je i nama. Tada ih jo bee malo na broj, bee ih malo, i behu doljaci.
Iahu od naroda do naroda, iz jednog carstva k drugom plemenu. Ne dade nikome da im naudi, i
kanjavae za njih careve: Ne dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne inite zla (Psalam
105,12-15). Isti Bog se jo uvek stara za one koji se uzdaju u Njega.
Nasledstvo koje je Gospod obeao svome narodu, potomstvu Avramovom, ne stie se borbom,
osim duhovnim orujem Hristovom vojnom opremom protiv sotonine vojske. Oni koji trae
zemlju koju je Bog obeao, izjavljuju da su gosti i doljaci na ovoj zemlji. Oni ne mogu da se slue
maem, ak ni u samoodbrani, a jo manje za osvajanje. Gospod je njihov branilac. On kae: Ovako
veli Gospod: Da je proklet ovek koji se uzda u oveka i koji stavlja telo sebi za miicu, a od Gospoda
odstupa srce njegovo. Jer e biti kao vres u pustinji, koji ne osea kad doe dobro, nego stoji u
pustinji, na suvim mestima u zemlji slanoj i u kojoj se ne ivi. Blago oveku koji se uzda u Gospoda i
kome je Gospod uzdanica. Jer e biti kao drvo usaeno kraj vode i koje niz potok puta ile svoje,
koje ne osea kad doe pripeka, nego mu se list zeleni, i za sune godine ne brine se i ne prestaje
raati rod (Jeremija 17,5-8). On nije obeao da e na licu mesta, pa ak ni u ovom ivotu ispraviti
sve nepravde kojima smo izloeni; ali On ne zaboravlja vapaj siromaha i zato je rekao: Moja je
osveta, ja u vratiti. (Rimljanima 12,19)
Neka stoga oni koji stradaju po Boijoj volji, povere svoje due vernom Stvoritelju inei
dobro (1. Petrova 4,19 SSP). Ovo moemo uiniti sa potpunim poverenjem da e Gospod
pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima. (Psalam 140.12)
ISAVOVO NEVERSTVO
Dogaaj sa Isavom daje jo jedan dokaz da nasledstvo obeano Avramu i njegovom potomstvu
nije bilo samo za ovo vreme i da bude uivano samo u ovom ivotu; nego je bilo za venost, da bude
uivano i u buduem ivotu. Ovaj dogaaj iznesen je sledeim reima:
Jednom Jakov skuva jelo, a Isav doe iz polja umoran. I ree Isav Jakovu: Daj mi da jedem to
jelo crveno, jer sam umoran. Otuda se prozva Edom. A Jakov mu ree: Prodaj mi danas prvenatvo
svoje. A Isav odgovori: Evo, hou da umrem, pa ta e mi prvenatvo? A Jakov ree: Zakuni mi se
danas. I on mu se zakle; tako prodade svoje prvenatvo Jakovu. I Jakov dade Isavu hleba i skuvanog
lea (soiva), i on se najede i napi, pa usta i otide. Tako Isav nije mario za prvenatvo svoje. (1.
Mojsijeva 25,29-34)
U Poslanici Jevrejima za Isava pie da je bio opoganjen zato to je prodao svoje prvenatvo
(roenjem steeno pravo na prvenstvo prim. izdavaa). To pokazuje da se u ovoj trgovini radilo o
neemu drugom osim ludosti. ovek bi rekao da je detinjasto prodati roenjem steeno pravo na
56
prvenstvo za hranu, ali ovo je bilo vie od detinjastog; bilo je zlo. To je pokazivalo da je bio nevernik,
da o obeanju koje je Bog dao njegovom ocu nije oseao nita osim prezira.
Zapazimo Isavove rei kad mu je Jakov traio da proda svoje prvenatvo: Evo, hou da umrem,
pa ta e mi prvenatvo? On nije imao druge nade osim ovog sadanjeg ivota i nije gledao dalje.
Nije se oseao sigurnim ni za ta to nije posedovao u sadanjem trenutku. Nema sumnje da je bio
vrlo gladan. Moda je verovao da e zaista umreti od gladi; ali ni mogunost da umru nije delovala
na Avrama i mnoge druge. U veri su pomrli a da nisu primili obeanja, nego su ih ona uverila i oni
su ih prihvatili. Meutim Isav nije imao takve vere. Nije verovao u nasledstvo iza groba. tagod je
hteo da ima, hteo je sada. Zato je prodao svoje roenjem steeno pravo na prvenstvo (prvenatvo).
Jakovljevo postupanje nije ni na koji nain pohvalno. Ponaao se podmuklo, to je bila njegova
prirodna sklonost. Njegov sluaj je primer neotesane, nerazumne vere. Verovao je da postoji neto u
Bojem obeanju i potovao je oevu veru, iako je u sutini sam nije imao. Verovao je da e
nasledstvo obeano oevima biti dodeljeno, ali je imao tako malo duhovne spoznaje da je
pretpostavljao da se Boji dar moe kupiti novcem. Znamo da je ak i Avram u jednom trenutku
mislio da on sam mora da ispuni Boje obeanje. Tako je Jakov nesumnjivo mislio, kao to mnogi
misle, da Bog pomae onima koji sebi pomau. Kasnije je bolje shvatio, i stvarno se obratio i
pokazao iskrenu veru kao Avram i Isak. Njegov sluaj treba da nam bude ohrabrenje, jer pokazuje
ta Bog moe da uini sa onim ija je ud veoma nezgodna, ukoliko se Njemu preda.
Isavov sluaj je zato stavljen pred nas kao upozorenje: Teite za mirom sa svima i za
(p)osveenjem - bez ega niko nee videti Gospoda, pazei da ko ne ostane bez blagodati Boije, i
da ne uzraste kakav gorak koren i ne uznemiri vas, i da se mnogi njime ne opogane, da ne bude ko
bludnik ili nesvet kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo. Znate, naime, da je on
kasnije, kada je eleo da nasledi blagoslov, bio odbijen, jer ne nae mesta pokajanju, iako ga je sa
suzama traio. (Jevrejima 12,14-17 arni)
Isav nije bio jedina nerazumna i opoganjena linost na svetu. Hiljade su uinili isto to i on,
iako osuuju njegovu ludost. Gospod nas je sve pozvao da objavimo slavno nasledstvo koje je
obeao Avramu. Vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih On nas je prerodio za ivu nadu, za
nepropadljivo nasledstvo, i neokaljano, i koje ne vene, sauvano na nebesima za vas, koje sila Boija
uva verom za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme (1. Petrova 1,3-5 arni). Ovo
nasledstvo pravednosti dobijamo kroz poslunost verom poslunost Bojem svetom zakonu, Deset
zapovesti. Ali, kada ljudi shvate da to zahteva svetkovanje sedmog dana, subote koju su svetkovali
Avram, Isak i Jakov, i ceo Izrael, onda odmahuju glavom. Ne, kau, ne mogu to; voleo bih da
mogu i vidim da je to dunost, ali ako svetkujem subotu ne mogu da zaradim za ivot. Izbacie me s
posla i onda u gladovati zajedno sa svojom porodicom.
Upravo je Isav tako rezonovao. Umirao je od gladi, ili je bar tako mislio, pa je svesno zamenio
svoje prvenatvo za neto to je mogao da pojede. A veina ljudi ak i ne eka da, naizgled, doe na
ivicu smrti pre nego to prodaju svoje roenjem steeno pravo na nasledstvo za neto to e
pojesti. Oni zamiljaju opasnosti koje ne postoje. Ljudi ne umiru od gladi zato to slue
Gospodu. Mi u svim okolnostima naeg ivota u potpunosti zavisimo od Njega, i ako nas On
uva dok gazimo Njegov zakon, svakako je u stanju da nas sauva kad Mu sluimo. Spasitelj kae
da je briga oko budunosti, strah da bismo mogli umreti od gladi, karakteristika neznabotva i
daje nam ovo pozitivno uverenje. Nego, prvo traite njegovo Carstvo i njegovu pravednost, i sve
ovo e vam se dodati (Matej 6,33 SSP). Psalmist kae: Bejah mlad i ostareh, i ne videh
pravednika ostavljenog, ni dece njegove da prose hleba (Psalam 37,25). ak i ako izgubimo ivot
57
radi Boje istine, u dobrom smo drutvu. (Vidi Jevrejima 11,32-38). uvajmo se da Boja bogata
obeanja ne cenimo tako malo, da izgubimo veno nasledstvo radi komada hleba i da prekasno
ustanovimo da pokajanje nije nalo mesta.
Moj Otac je bogat zemljom i kuama,
On dri bogatstvo sveta u rukama;
Rubinima i dijamantima, srebrom i zlatom
Njegove su riznice pune On ima nebrojena bogatstva.
Ja sam dete Cara, dete Cara:
Sa Isusom, mojim Spasiteljem, ja sam dete Cara.
Sin moga Oca, Spasitelj ljudi,
Nekada je prolazio zemljom, siromaniji od svih;
Ali sada On zauvek vlada na visini
I dae mi u nebu dom.
Nekada bejah odbaen doljak na zemlji,
Grenik po svom izboru, tuin po roenju;
Ali sam usvojen, moje je ime zapisano
Naslednik sam kua, odee i krune.
Da se za ator ili kolibu brinem?
A tamo za mene grade palatu.
Iako izagnan iz doma, jo uvek mogu da pevam:
Sva slava Bogu, ja sam dete Cara.
58
13. Obeanja data Izraelu Izrael, knez Boji

Jakov je od Isava kupio pravo prvorodstva (prvenatva) za porciju orbe; tako je prevarom
stekao oeve blagoslove namenjene prvencu. Niko ne moe takvim sredstvima da stekne nasledstvo
koje je Bog obeao Avramu i njegovom potomstvu. Ono je bilo osigurano za Avrama kroz veru
(verom) i niko nije trebao da misli da moe da bude nasleeno silom ili prevarom. Nijedna la nije
od istine (1. Jov. 2,21 arni). La nikad ne moe da podupre (podri) istinu. Nasledstvo obeano
Avramu i njegovom potomstvu bilo je nasledstvo pravednosti i zato se nije moglo stei niim
nepravednim. Zemaljski posed se esto stie i zadrava prevarom, za neko vreme, ali nije tako sa
nebeskim nasledstvom. Jedino to je Jakov stekao svojom lukavou i prevarom bilo je da je svog
brata uinio trajnim neprijateljem i da je postao prognanik iz oevog doma vie od dvadeset godina,
a svoju majku vie nikad nije video.
Meutim, Bog je mnogo ranije rekao da e Jakov biti naslednik umesto svog starijeg brata.
Problem sa Jakovom i njegovom majkom bio je u tome to su mislili da mogu da ostvare Boja
obeanja na svoj nain. Bila je to ista greka koju su uinili Avram i Sara. Nisu mogli da ekaju
da Bog ostvari svoje planove na svoj nain. Reveka je znala ta je Bog rekao za Jakova. ula je kako
je Isak obeao da e blagosloviti Isava i mislila je, ako se ne umea, propae Gospodnji plan.
Zaboravila je da je nasledstvo bilo potpuno u Bojoj moi i da niko nije mogao sa njim da
raspolae, osim da ga lino odbaci. Iako bi Isav dobio blagoslov od svog oca, Bog bi svoj plan
ostvario u svoje vreme.
BOJI IZBOR
I tako je Jakov postao dvostruki prognanik. Ne samo to je bio doljak na zemlji ve je bio i
begunac. Ali, Bog ga nije zaboravio. Bez obzira to je bio grean, za njega je bilo nade. Nekima
moe da izgleda udno da je Bog vie voleo Jakova nego Isava, jer Jakovljev karakter u to vreme nije
izgledao nita bolji od Isavovog. Setimo se da Bog nikoga ne bira zbog njegovog karaktera. Jer,
nekad smo i mi bili nerazumni, nepokorni, zavedeni. Robovali smo raznim poudama i nasladama,
provodei ivot u zloi i zavisti, omrznuti i mrzei jedan drugoga. A kad se pojavila dobrota i
ovekoljublje naeg Spasitelja, Boga, on nas je spasao. Ali, ne na osnovu dela koja smo uinili u
pravednosti, nego zbog svog milosra: kupanjem koje znai ponovno roenje i obnavljanje Svetim
Duhom, da opravdani njegovom milou (blagodau arni) postanemo naslednici, imajui nadu u
veni ivot. (Titu 3,3-7 SSP)
Bog ne bira ljude prema onome to jesu, ve prema onome to moe da uini od njih. A
nema granica onome to On moe da uini i sa najgorima i najpokvarenijima, samo ako su
voljni i poveruju u Njegovu Re. Nikoga ne moete prisiliti da primi dar i zato oni koji budu
primili Boju pravednost, i nasledstvo pravednosti, moraju biti spremni da ga prihvate. Sve je
mogue onome koji veruje (Marko 9,23 Karadi). Bog moe da uini neuporedivo mnogo vie
nego to smo mi u stanju da zamolimo ili da pomislimo (Efescima 3,20 SSP), samo ako verujemo
u Njegovu Re koja delotvorno radi u onima koji veruju. Fariseji su bili mnogo ugledniji od
poreznika (carinika) i bludnica, pa ipak je Hristos rekao da e pre oni otii u nebesko carstvo nego ovi;
a razlog tome je bio to su se fariseji uzdali u sebe pa nisu verovali Bogu, dok su carinici i bludnice
59
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 13. IZRAEL, KNEZ BOJI www.najvaznijevesti.com
verovali Gospodu i predali se Njemu. Tako je bilo i sa Jakovom i Isavom. Isav je bio nevernik. On je
prezirao Boju re. Po prirodi ni Jakov nije bio bolji, ali je verovao u Boje obeanje koje vernika moe
da uini uesnikom boanske prirode.
Bog je izabrao Jakova kao to bi izabrao svakog drugog. Blagosloven Bog i Otac naeg Gospoda
Isusa Hrista, koji nas je na nebesima blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom u Hristu. U njemu
nas je izabrao pre postanka sveta da pred njim budemo sveti i bez mane u ljubavi (Efescima 1,3.4
SSP). Mi smo izabrani u Hristu. A poto je sve stvoreno kroz Hrista, i u Njemu je sve to postoji,
jasno je da se od nas ne zahteva da uemo u Hrista ve samo da Ga priznamo i verom prebivamo
(boravimo, nastavamo) u Njemu. U izboru Jakova pre nego to se i rodio nije bilo vie
pristrasnosti nego u izboru drugih. Izbor nije samovoljan ve kroz Hrista, i ako neko ne odbaci i ne
prezre Hrista, nee propasti.
Kako je bogata blagodat! Kako je besplatan dar!
Trai samo i dobie;
Kucaj samo i videe
Otvorena vrata to vode u nebo.
Ustani onda i uzmi to blago,
Tako celo i besplatno ponueno tebi;
Pamtei da je kotalo krvi
Onoga koji je umro na Golgoti.
JAKOVLJEVA PRVA POUKA

Dok je Jakov verovao da je Boje obeanje dovoljno da ga osposobi da sopstvenim naporima
osigura njegovo ispunjenje, nije dovoljno razumeo njegovu prirodu da bi znao da ga samo Bog, kroz
pravednost, moe ispuniti. Zato ga je Gospod poeo pouavati. Jakov je bio usamljen na putu u
Siriju, beei pred gnevom svog uvreenog brata. I doe na jedno mesto, i onde zanoi, jer sunce
bee zalo; i uze kamen na onom mestu, 1 i metnu ga sebi pod glavu, i zaspa na onom mestu. I usni, a
to lestve stajahu na zemlji a vrhom doticahu u nebo, i gle, aneli Boji po njima se penjahu i
silaahu; i gle, na vrhu stajae Gospod, i ree: Ja sam Gospod Bog Avrama oca tvog i Bog Isakov; tu
zemlju na kojoj spava tebi u dati i semenu tvom; i semena e tvog biti kao praha na zemlji, te e
se rairiti na zapad i na istok i na sever i na jug, i svi narodi na zemlji blagoslovie se u tebi i u
semenu tvom. I evo, ja sam sa tobom, i uvau te kuda god poe, i doveu te natrag u ovu zemlju,
jer te neu ostaviti dokle god ne uinim ta ti rekoh. A kad se Jakov probudi od sna, ree: Zacelo je
Gospod na ovom mestu; a ja ne znah. I uplai se, i ree: Kako je strano mesto ovo! Ovde je doista
kua Boja, i ovo su vrata nebeska. (1. Mojsijeva 28,11-17)
Ovo je bila velika pouka za Jakova. Pre ovoga je njegovo shvatanje Boga bilo veoma povrno.
On je zamiljao da je Bog ogranien jednim mestom. Ali sada, kad mu se Bog javio, poeo je da
Izvinjavam se razumnom itaocu to sa tim u vezi spominjem kamen u prestolu u Vestminsterskoj opatiji, koji neki
smatraju kamenom na kome je Jakov spavao, i koji svojim poloajem u prestolu navodno poistoveuje Englesku sa
Izraelom, i tako anglosaksonsku rasu ini naslednicom obeanja datog Jakovu. Ne govorei uopte o neosnovanoj i
nedokazanoj tvrdnji da je ovaj kamen jedan od onih na kojima je Jakov spavao, apsurdnost ideje da bi posedovanje tog
kamena moglo neki narod da uini naslednicima obeanja Izraelu, uporediva je jedino sa srednjovekovnim
praznoverjem da ovek moe naslediti razumnost pokojnog sveca noenjem njegove stare koulje.
60
shvata Bog je Duh; i koji Mu se mole, duhom i istinom treba da se mole (Jovan 4,24). Poeo je da
shvata ono to je Isus rekao Samarjanki mnogo kasnije, da klanjanje Bogu ne zavisi od bilo kakvog
mesta, ve samo od toga da se dua vine gde god bila i potrai Njega.
tavie, Jakov je poeo da ui da je nasledstvo koje je Bog obeao njegovim oevima, i za koje je
mislio da e ga stei lukavom trgovinom, bilo neto to se sticalo na sasvim drugaiji nain. Koliko
je u to vreme shvatio ovu lekciju ne moemo da kaemo, ali znamo da mu je Bog u njoj objavio
Jevanelje. Mi smo saznali da je Bog Avramu propovedao Jevanelje reima: U tebi e biti
blagoslovena sva plemena na zemlji (1. Mojsijeva 12,3). Zato sigurno znamo da je Gospod Jakovu
propovedao isto Jevanelje kada mu je rekao: Svi narodi na zemlji blagoslovie se u tebi i u semenu
tvom.
Povezano sa ovom izjavom bilo je obeanje zemlje i bezbrojnog potomstva. Obeanje Jakovu
bilo je jednako onome koje je dato Avramu. Blagoslov koji e doi kroz Jakova i njegovo potomstvo
bio je jednak onome koji e doi kroz Avrama i njegovo potomstvo. Potomstvo je isto, naime,
Hristos i oni koji pripadaju Njemu kroz Duha; a ovaj blagoslov dolazi kroz Hristov krst.
Sve je to bilo nagoveteno (pokazano) u onome to je Jakov video, kao i u onome to je uo. Tu
su bile lestve koje su sa zemlje sezale do neba povezujui Boga sa ovekom. Isus Hristos, Jedinorodni
Sin Boji, je povezujua karika izmeu neba i zemlje, izmeu Boga i oveka. Lestve koje su
povezivale nebo sa zemljom, po kojima su se aneli peli i silazili, predstavljale su ono to je Hristos
rekao Natanilu, pravom Izraelcu: I ree mu: zaista, zaista, kaem vam, videete otvoreno nebo i
anele Boije kako se penju i silaze na Sina oveijeg (Jovan 1,51 arni). Put za nebo je put
krsta, i upravo to je ono to je te noi pokazano Jakovu. Nasledstvo i blagoslov ne stie se
isticanjem sebe ve samoodricanjem. Ko izgubi ivot svoj i sve to on sadri, onaj e ga
sauvati (KJV).
PRIMENA POUKE
O Jakovljevom boravku u Siriji ne moramo posebno govoriti. U dvadeset godina za vreme kojih
je sluio svojem ujaku Lavanu imao je mnotvo prilika da naui kako prevara i lukavi postupci ne
donose korist. Ono to je sam inio, sada mu se vratilo, ali je Bog bio sa njim i vodio sve u napredak.
ini se da je Jakov nauio ove lekcije, jer u odnosima sa svojim ujakom ba ne vidimo mnogo
pokazatelja njegove prirodne sklonosti lukavstvu. ini se da je svoj sluaj potpuno poverio Gospodu
i to tako da je sve naine loeg postupanja prihvatao bez uzvraanja. U svom odgovoru na Lavanovu
optubu da je ukrao, Jakov je rekao:
Evo dvadeset godina bih kod tebe: ovce tvoje i koze tvoje ne jalovie se, a ovnova iz stada tvog
ne jedoh. ta bi zverje zaklalo nisam ti donosio, sam sam podmirivao; od mene si iskao to bi mi bilo
ukradeno danju ili nou. Danju me ubijae vruina a nou mraz; i san mi ne padae na oi. Tako mi
je bilo dvadeset godina u tvojoj kui; sluio sam ti etrnaest godina za dve keri tvoje i est godina za
stoku tvoju, i platu si mi menjao deset puta. Da nije Bog oca mog, Bog Avramov, i strah Isakov bio
sa mnom, zacelo bi me otpustio prazna. Ali je Bog video nevolju moju i trud ruku mojih, pa te ukori
noas. (1. Mojsijeva 31,38-42)
Ovo je bila smirena i dostojanstvena izjava kojom je pokazao da ga je vodio Boji duh.
Propovedanje Jevanelja u Jakovljevom sluaju nije bilo uzaludno; on je doiveo veliku promenu.
Naglasimo ovde da Jakov nije dobio nita od roenjem steenog prava prvorodstva
(prvenatva), koje je na tako lukav nain kupio od svoga brata. Njegov imetak bio je posledica
61
direktnog Bojeg blagoslova. I sa time u vezi moemo se prisetiti da je Isakov blagoslov bio u
obeanju da e ga Bog blagosloviti. Nasledstvo nije bilo takvo da se moglo prenositi sa oca na sina,
kao kod obinih nasledstava, ve takvo da je svakome bilo upueno neposredno, lino obeanje i
Boji blagoslov. Da bismo bili od Avramova potomstva i naslednici po obeanju, moramo biti
Hristovi; a ako smo Hristovi, i sunaslednici sa Njim, onda smo naslednici Boji.
KONANI ISPIT
Meutim, Jakov je u svom ranijem ivotu uinio stranu greku pa je Bog, kao veran Uitelj,
morao da ga ponovo dovede u istu situaciju. On je mislio da se pobeuje prevarom; zato je
morao savreno da naui da je pobeda koja je pobedila svet: naa vera. (1. Jov. 5,4 arni)
Kad je Reveka predloila da Jakova poalje od kue jer Isav eli da ga ubije, rekla je: Nego, sine,
posluaj ta u ti kazati; ustani i bei k Lavanu bratu mom u Haran. I ostani kod njega neko vreme
dokle proe srdnja brata tvog, dokle se gnev brata tvog odvrati od tebe, te zaboravi ta si mu uinio;
a onda u ja poslati da te dovedu odande (1. Mojsijeva 27,43-45). Ali, ona nije poznavala Isavovu
prirodu. On je bio ogoren i nepopustljiv. Ovako veli Gospod: Za tri zla i za etiri to uini Edom,
neu mu oprostiti, jer goni brata svog maem potrvi u sebi sve aljenje, i gnev njegov razdire
jednako, i srdnju svoju dri uvek (Amos 1,11). (Edom je Isav. Vidi 1. Mojsijeva 25,30; 36,1). Ovde
vidimo da je, bez obzira koliko je loa bila Jakovljeva narav, Isavov karakter bio stvarno dostojan
prezira.
Iako je prolo dvadeset godina, Isavov gnev se nije nimalo smanjio. Kada je Jakov pred sobom
poslao Isavu glasnike da mu se miroljubivo obrate i da se pomiri sa njim, u povratku su doneli vest
da Isav dolazi sa etiri stotine ljudi. Jakov se nije mogao nadati da se moe odupreti ovim
uvebanim borcima, ali je nauio da se uzda u Gospoda; zato ga nalazimo kako se ovako poziva
na obeanja:
I ree Jakov: Boe oca mog Avrama i Boe oca mog Isaka, Gospode, koji si mi kazao: Vrati se u
zemlju svoju i u rod svoj, i ja u ti biti dobrotvor! Nisam vredan tolike milosti i tolike vere to si
uinio sluzi svom; jer samo sa tapom svojim preoh preko Jordana, a sada sam gospodar od dve
ete. Izbavi me iz ruke brata mog, iz ruke Isavove, jer se bojim da ne doe i ubije mene i mater sa
decom. A Ti si kazao: Zaista ja u ti biti dobrotvor, i uiniu seme tvoje da bude kao peska morskog,
koji se ne moe izbrojati od mnoine. (1. Mojsijeva 32,9-12)
Jakov je nekada pokuao da prevarom nadmudri svoga brata. Mislio je da na taj nain moe
postati naslednik Bojih obeanja. Sada je nauio da ih moe stei samo verom pa je pribegao
molitvi da se izbavi od gneva svog brata. Nakon to je na najbolji nain rasporedio svoju porodicu i
stada, ostao je sam da nastavi da se moli Bogu. Shvatio je da nije dostojan bilo ega i da e propasti
ako bude preputen sebi: razumeo je da se mora jo vie predati na milost Bogu.
A kad osta Jakov sam, tada se jedan ovek rvae sa njim do zore. I kad vide da ga ne moe
svladati, udari ga po zglavku u stegnu, te se Jakovu iai stegno iz zglavka, kad se ovek rvae sa
njim. Pa onda ree: Pusti me, zora je. A Jakov mu ree: Neu te pustiti dokle me ne blagoslovi. A
ovek mu ree: Kako ti je ime. A on odgovori: Jakov. Tada mu ree: Odsele se nee zvati Jakov,
nego Izrailj (Izrael prim. izdavaa); jer si se junaki borio i sa Bogom i sa ljudima, i odoleo si. A
Jakov zapita i ree: Kai mi kako je tebi ime. A On ree: to pita kako mi je ime? I blagoslovi ga
onde. I Jakov nadenu ime onom mestu Fanuil; jer, veli, Boga videh licem k licu, i dua se moja
izbavi. (1. Mojsijeva 32,24-30)
62
Ljudi esto tvrde da se u molitvi bore sa Bogom kao Jakov. Nema dokaza da je Jakov znao da se
Gospod bori sa njim dok nije svanulo i dok mu dodir protivnika nije iaio kuk. Vrlo dobro znamo
da niko nema vrstine kojom bi mogao da se meri sa Gospodnjom snagom. Aneo mu je izgledao
kao ovek i Jakov je nesumnjivo mislio da ga napada razbojnik. Lako moemo zamisliti kako je
Jakov te noi bio u velikoj nevolji. Brzo se pribliavalo vreme kad se mora suoiti sa svojim gnevnim
bratom, a on se nije usuivao da ga sretne bez potpunog uverenja da je izmeu njega i Boga sve u
redu. On mora znati da mu je oprotena njegova zla prolost. Meutim, asovi koje je zamislio da
provede u razgovoru sa Bogom provedeni su u borbi sa navodnim neprijateljem. Zato moemo sa
sigurnou rei da je za vreme dok se svom snagom odupirao svom protivniku, svoje srce uzdizao
Bogu u gorkoj muci. Strana je morala da bude neizvesnost i zabrinutost u toj noi.
Jakov je bio ovek velike snage i izdrljivosti. To je proizlazilo iz injenice da je godinama nou
i danju uvao stada, a time je istovremeno ojaao svoje telo. Zato je nastavio da se bori i uspeo da se
odri itavu no. Ali, nije tako stekao pobedu. itamo: I u sili svojoj bori se sa Bogom; bori se sa
anelom, i nadjaa; plaka, i moli Mu se; nae Ga u Vetilju, i onde govori sa nama. Ali je Gospod Bog
nad vojskama, Gospod mu je spomen (Osija 12,3-6). Jakov se svom snagom borio sa Bogom, ali to
nije bila njegova snaga i spretnost rvaa. Njegova snaga je bila u njegovoj slabosti, kao to emo to
videti. Zapazimo da je prvi nagovetaj koji je Jakov imao da njegov protivnik nije obian ovek bio
kad mu se boanskim dodirom iaio kuk. To je istog trenutka pokazalo ko je njegov navodni
neprijatelj. To nije bio ljudski dodir ve Gospodnja ruka koju je osetio. ta je onda uinio? ta bi
uinio ovek u njegovom stanju? Zamislite sebe da se rvate, kad toliko zavisi od snage vaih nogu, a
odjednom je jedna od njih iaena. Da je samo hodao ili jednostavno stajao, i jedna od njegovih nogu
bila iznenada iaena, on bi odmah pao. A jo pre dok se rvao. Takva bi bila situacija sa Jakovom da
se odmah nije uhvatio za Gospoda, vrsto Ga drei. Najprirodnije bi bilo da se uhvatio za najblii
predmet da se zadri; ali svest da je ovde Onaj koga je tako silno eleo da sretne, uinila bi njegov
stisak i vie od nenamernog postupka. Sada mu se pruila prilika i on je nee propustiti.
Da se Jakov istog trenutka prestao rvati i uhvatio za Gospoda, ne samo da je jasno iz injenice da
nije mogao da uini nita drugo, nego i iz Gospodnjih rei: Pusti me. Ne, rekao je Jakov, neu te
pustiti dokle me ne blagoslovi. Ovde se radilo o ivotu i smrti. Njegov ivot i spasenje zavisili su
od dranja Gospoda. Rei: Pusti me bile su samo proba (njegove vere), jer Gospod nije
spreman da pusti nijednog oveka. Meutim, Jakov je bio odluan da dobije blagoslov i u tome
je uspeo. Svojom snagom je nadvladao, ali je to bila snaga vere. Kad sam slab, onda sam silan
(jak SSP) (2. Kor. 12,10). U tom asu je Jakov nauio pouku da blagoslov i nasledstvo ne
dolaze silom ni snagom ve Duhom Gospodnjim.
NOVO IME
Jakovu je novo ime bilo garant da je prihvaen. Njime nije nita dobio, ali je ono bilo zalog
onoga to je ve stekao. OSLANJAJUI SE NA BOGA PRESTAO JE DA SE OSLANJA NA
SVOJA DELA; vie nije bio varalica koji nastoji da ostvari svoje ciljeve, ve Boji knez koji se borio
dobrom borbom vere i vrsto se uhvatio venog ivota. On e odsad biti poznat kao Izrael.
Sada e otii ususret svom bratu. On koji je video Boga licem u lice vie se nije bojao
ovekovog lica. On koji se borio sa Bogom, svakako e nadvladati ljude. To je tajna sile. Neka
Boji sluga zna da se sa ljudima moe boriti samo ako je prvo nadvladao s Bogom. On mora
poznavati Boga i razgovarati sa Njim licem u lice. Takvima Gospod kae: jer u vam ja dati usta i
63
mudrost, kojoj nee moi da se usprotive niti da protivree svi vai protivnici (Luka 21,15
arni). Stefan je poznavao Gospoda i odravao vezu sa Njim i oni koji su mrzeli istinu nisu
mogli da se suprotstave mudrosti i Duhu kojim je govorio (Dela 6,10 arni). Kakva je onda
morala biti njegova sila kod onih ija su srca bila otvorena da prihvate istinu?
U ovom izvetaju o Jakovu ponovo uimo kako se stie nasledstvo koje je Bog obeao
Avramu i njegovom semenu. Ono se stie samo verom. Pokajanje i vera su jedina sredstva
izbavljenja. Nikakvim drugim sredstvima nije mogao da se nada da ima uea u tom
nasledstvu. Celo njegovo spasenje je zavisilo od oslanjanja na Boje obeanje. Samo tako je
mogao da postane uesnik boanske prirode.
KO SU IZRAELCI?
Takoe saznajemo ko je Izrael. Jakov je dobio to ime kao zalog pobede koju je verom izvojevao.
Ono mu nije dalo nikakvu blagodat, nego je bilo zalog blagodati koju je ve posedovao. Ono e tako
biti dato svima koji verom pobede, ali ne i drugima. Nazvati se Izraelcem nikome nita ne dodaje.
Ime ne donosi blagoslov, ve blagoslov donosi ime. Kao to Jakov to ime nije imao po prirodi, tako ne
moe ni bilo ko drugi da ga ima. Pravi Izraelac je onaj u kome nema lukavstva. Samo takav moe da
ugodi Bogu, jer bez vere nije mogue ugoditi Bogu (Jev. 11,6). Prema tome, Izraelac je samo onaj
koji ima linu veru u Gospoda. Nisu svi, koji vode poreklo od Izrailja, pravi Izrailjci, nego deca
obeanja smatraju se kao pravo potomstvo. (Rimljanima 9,6.8 arni)
Neka svako, ko rado eli da bude poznat kao Izraelac, uzme u obzir kako je Jakov dobio to ime,
i shvati da samo tako moe da bude dostojan tog imena. Hristos, taj obeani Potomak, morao je da
proe kroz tu istu borbu. On se borio i pobedio uzdajui se u Oevu re i zato je On sa pravom Car
Izraelov. Carstvo sa Njim delie samo Izraelci jer su oni pobednici, a obeanje glasi: Pobedniku
(onome koji pobedi KJV) u dati da sa mnom sedne na moj presto, kao to sam i ja pobedio i seo
sa svojim Ocem na njegov presto. (Otkrivenje 3,21 SSP)
64
14. Obeanja data Izraelu Izrael u Egiptu

(Sadanja istina, 6. avgust 1896)
Setimo se, da kada je Bog uinio savez sa Avramom rekao mu je da e umreti bez primanja
obeanog nasledstva, te da e njegovi potomci biti ugnjetavani i mueni u tuoj zemlji, a da e posle
toga, u etvrtom narataju, doi u obeanu zemlju.
I dade mu zavet (savez SSP) obrezanja; tako rodi Isaaka i obreza ga osmi dan, i Isaak rodi
Jakova, a Jakov dvanaest patrijaraha. I patrijarsi pozavidee Josifu, te ga prodadoe u Egipat; no Bog
bee s njim, i izbavi ga od svih njegovih nevolja, pa mu dade milost i mudrost pred faraonom,
egipatskim kraljem, koji ga postavi da upravlja Egiptom i svom njegovom kuom. Ali doe glad na
sav Egipat i Hanan, i velika nevolja, i nai oevi nisu mogli da nau hrane. A Jakov, uvi da u
Egiptu ima ita, posla nae oeve prvi put. Kada pak dooe drugi put, Josif uini da ga braa
prepoznadu, i faraon sazna Josifovo poreklo. Tada Josif posla i dozva svoga oca Jakova i svu
rodbinu, sedamdeset i pet dua. I Jakov sie u Egipat, i umre on i oevi nai, te ih prenee u Sihem i
poloie u grob koji je Avraam srebrnim novcem kupio od Emorovih sinova u Sihemu. Ukoliko se
vie pribliavalo obeano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, i narod se poveao i namnoio u
Egiptu, dok ne zavlada Egiptom drugi kralj koji nije znao Josifa. Ovaj je lukavo postupio s naim
plemenom i tlaio nae oeve tako da su morali da izlau svoju deicu - da ne ostanu u ivotu.
(Dela 7,8-19 arni)
Car koji nije znao Josifa pripadao je drugoj dinastiji, narodu sa Istoka koji je osvojio Egipat.
Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca. Jer ovako veli Gospod
Gospod: U Misir sie moj narod pre da onde ive kao doljaci, ali Misirci im inie silu ni za ta. A
sada ta u tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizata; koji vladaju njim, cvele ga, veli
Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje. Zato e poznati narod moj ime moje, zato e
poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me. (Isaija 52,3-6)
TA SE PODRAZUMEVA POD EGIPTOM (MISIROM)?

Iz ovog poslednjeg citata saznajemo da je ugnjetavanje Izraela u Misiru bilo protivljenje i
huljenje na Boga; da je preziranje izraelskog Boga i Njegove religije bilo i te kako povezano sa
njihovom okrutnou. Takoe saznajemo da je njihovo osloboenje iz Misira bilo identino
izbavljenju koje doivljavaju svi koji su prodani pod greh (Rim. 7,14). Zabadava se prodadoste, i
iskupiste se bez novca. Jer, vi znate da od svog ispraznog naina ivota, koji su vam predali vai
oci, niste otkupljeni neim raspadljivim, srebrom ili zlatom, nego dragocenom krvlju Hrista,
Jagnjeta bez mane i ljage (1. Petrova 1,18.19 SSP). Zato e nam kratka studija o tome ta Egipat
predstavlja u Svetom pismu, kao i stvarno stanje Izraelaca dok su bili u njemu, pomoi da
razumemo ta je bilo ukljueno u njihovo osloboenje.
EGIPATSKO IDOLOPOKLONSTVO
Od sveg idolopoklonstva u ona drevna vremena ono u Misiru je nesumnjivo bilo najvee i
najpotpunije. Broj bogova u Misiru gotovo da se nije mogao izraunati. Svaki grad u Egiptu imao je
svoju svetu ivotinju, feti, i svaki grad je imao svoja mesna boanstva (Encycl. Britanica). Ali,
65
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 14. IZRAEL U EGIPTU www.najvaznijevesti.com
Sunce je bilo sutina dravne religije. U razliitim oblicima ono se nalazilo na elu svake
hijerarhije (Sun Images and Sun of Righteousness, u O.T. Studies, januar 1885). Ra, Sunce,
obino je predstavljeno ovekom sa jastrebovom glavom, ponekad u obliju oveka, a u oba sluaja
uglavnom nosei na glavi disk sunca.
Ujedinjenje crkve i drave u Egiptu je bilo savreno; zapravo, bilo je to jedno te isto. Tako je
predstavljeno i u knjizi Religije drevnog sveta (Rawlinson), str. 20:
Ra je bio egipatski bog Sunca koji se posebno potovao u Heliopolisu. Prema nekima, obelisci
predstavljajui njegove zrake, bili su uvek, ili obino, podignuti u njegovu ast. Veina careva
smatrala je boga Ra svojim posebnim patronom i zatitnikom; neki su ili tako daleko da su se
poistovetili sa njim; sluili su se njegovom titulom i usvajali njegovo ime kao dodatak svojim
imenima i titulama. Mnogi su uvereni da je to poreklo i rei faraon, za koju misle da je jevrejski
izgovor F' Ra Sunce.
Osim Sunca i Meseca, koje su nazivali Oziris i Izis, Egipani su potovali veliki broj ivotinja
kao to su vo, pas, vuk, jastreb, krokodil, ibis, maka i druge. Od svih tih ivotinja najpoznatija je
bila bik Apis, Grci su ga zvali Epapris. Za ivota bi mu podizali velianstvene hramove, a jo vee
kada bi uginuo. Tada bi Egipani proglasili optu alost. Njegove sahrane sprovoene su sa takvom
pompom da je to teko poverovati. Za vladanja Ptolemeja Lagusa, kad je bik Apis uginuo od starosti,
trokovi pompezne sahrane osim redovnih trokova, popeli su se na pedeset hiljada francuskih
kruna. Nakon to su pokojniku odane poslednje poasti, trebalo mu je nai naslednika pa je ceo
Egipat bio ukljuen u potragu. Njega su po odreenim znacima razlikovali od ostalih ivotinja te
vrste: na elu je trebao da ima belu pegu u obliku polumeseca, sliku orla na leima, a sliku bube na
jeziku. im bi ga nali, tugovanje bi se pretvorilo u radost i u svim delovima Egipta samo bi se
praznovalo i radovalo. Novog boga doveli bi u Memfis da zauzme svoje uzvieno mesto i tu bi bio
ustolien u velikom nizu ceremonija. (Rollin, Ancient History, sv. 1, deo 2, gl. 2, odsek 1)
Ove ceremonije, nema potrebe da to naglaavamo, bile su opscenog 1 karaktera, jer oboavanje
Sunca, sprovedeno u potpunosti, nije bilo nita drugo do praktikovanje poroka kao religiozne
dunosti. Praznoverje je bilo toliko duboko ukorenjeno da su Egipani oboavali ak praziluk i beli
luk. Ovo nam govori da praznoverje i odvratno idolopoklonstvo ne mora da bude vezano za
zaostalost (neinteligentnost), jer su drevni Egipani i te kako negovali umetnost i nauke. Meutim,
praktikovanje idolopoklonstva uinilo je da su se srozali sa svog nekadanjeg visokog poloaja.
Samo ime Egipat sinonim je za pokvarenost i protivljenje religiji Isusa Hrista, i povezano je sa
Sodomom. Za Gospodnja dva svedoka reeno je da e njihovi leevi leati na ulici velikog grada
koji se u prenesenom smislu zove Sodom i Egipat, gde je i njihov Gospod bio raspet (Otkrivenje
11,8 SSP). Da su Izraelci u Misiru uestvovali u njegovoj pokvarenosti i idolopoklonstvu i da su
bili silom spreavani da slue Gospodu, oigledno je iz nekoliko biblijskih tekstova.
Na prvom mestu, kad je Mojsije poslan da oslobodi Izrael, poruka koju je trebalo da objavi
faraonu bila je: Ovako kae Gospod: Izrailj je sin moj, prvenac moj. I kazah ti: Pusti sina mog da mi
poslui (2. Mojsijeva 4,22.23). Cilj izbavljenja iz Egipta bio je da Izrael moe sluiti Gospodu, to
pokazuje da mu u Egiptu nisu sluili.
Zato opet itamo: Jer se opominjae svete rei svoje k Avramu, sluzi svom. I izvede narod svoj
u radosti, izabrane svoje u veselju. I dade im zemlju naroda i trud tuinaca u nasledstvo. Da bi
uvali zapovesti Njegove, i zakone Njegove pazili. (Psalam 105,42-45)
Opscen (lat.) bestidan, neukusan, bludan, sramotan, nepristojan
66
Ali, najsnaniji od svih dokaza da se Izrael u Egiptu priklonio idolopoklonstvu nalazimo u

prekoru to ga nisu odbacili. Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku
svoju semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i rekoh im: Odbacite svaki
gadove ispred svojih oiju, i nemojte se skvrniti o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog va.
Ali se odvrgoe od mene, i ne htee me posluati, nijedan ih ne odbaci gadova ispred oiju svojih, i
gadnih bogova misirskih ne ostavie. (Jezekilj 20,5-8)
I DALJE U EGIPATSKOM ROPSTVU

Ni do dananjih dana ove egipatske gadosti jo nisu odbaene. Tama koja se proirila nad
Egiptom u vreme izlivanja zala nije bila gua od tame u koju je Egipat zavio celu Zemlju. Ova
fizika tama bila je samo vidljivi prikaz moralne tame u koju je narod pao i tame koja je od tada
dola iz te pokvarene zemlje. Izvetaj o otpadu u hrianskoj crkvi je izvetaj o zabludama koje su
donesene iz Egipta.
Pri kraju drugog veka hrianske ere u Egiptu se pojavio novi filozofski sistem. Ovu filozofiju su
prihvatili ueni ljudi u Aleksandriji koji su eleli da budu smatrani hrianima, ali da i dalje mogu da
zadre ime, plat i rang filozofa. Posebno je reeno da su svi oni koji su predvodili hrianske kole u
Aleksandriji Atenagora, Panatej i Kliment Aleksandrijski prihvatili tu filozofiju. Ovi ljudi su
navedeni na zakljuak da se prava filozofija (nauka o mudrosti), veliki i najspasonosniji Boji dar,
nalazi u deliima rasprenim meu svim filozofskim sektama i da je zato dunost svakog mudrog
oveka, a posebno hrianskog uitelja, da ove delie prikupi sa svih strana i da ih koristi u odbrani
religije i pobijanja bezbonosti.
Ovaj nain filozofiranja zadobio je neke promene kada je Amonije Sakas, krajem tog veka,
otvorio kolu u Aleksandriji i poloio temelj takozvane neoplatonske sekte. Ovaj ovek se rodio i
obrazovao kao hrianin, a moda se celog ivota pretvarao da je hrianin. Poto je posedovao
veliku intelektualnu genijalnost kao i reitost, odluio je da uskladi sve filozofske i religijske sisteme,
ili je pokuao da stvori filozofiju prema kojoj se svi filozofi, kao i ljudi svih religija (pa i hrianstva),
mogu ujediniti i negovati zajednitvo. I u tome se posebno nalazi razlika izmeu nove sekte i
eklektike filozofije, koja je pre toga cvetala u Egiptu. Naime eklektici su smatrali da u svim
sistemima postoji meavina dobra i loeg, istinitog i lanog; zato su iz svega izabrali ono to im
se inilo da se slae sa razumom, a ostalo su odbacili. Ali, Amonije je smatrao da sve sekte
ispovedaju jedan te isti sistem istine, samo sa nekim razlikama u nainu izraavanja i nekim
sitnim razlikama u svojim shvatanjima; i tako se sve one pomou prikladnih objanjenja mogu
bez neke vee tekoe ujediniti u jedno telo. tavie, smatrao je da se prema ovom novom i
posebnom principu, ova popularna religija, kao i hrianska, mora razumeti i objasniti u skladu
sa uobiajenom filozofijom. (Mosheim, Eccl. Hist., Cent. 2, deo, glava 1, odseci 6 i 7)
Kliment Aleksandrijski se spominje kao jedan od hrianskih uitelja, koji se opredelio za ovu
filozofiju. Mosheim kae da Kliment spada meu prve i glavne branioce hrianstva i uitelja
filozofske nauke; zapravo bi mogao biti stavljen na elo onih koji su se sa revnou bez premca
posvetili negovanju filozofije, i koji su bili toliko slepi i zavedeni da su se posvetili beznadenom
pokuaju da pomire prinicipe filozofije sa principima hrianske religije. (Mosheim,
Commentaries, Cent. 2, odsek 25, beleka 2)
Ne zaboravimo da je jedina filozofija bila paganska, pa je vrlo lako zamisliti neizbene
rezultate takve posveenosti koju su joj ukazivali oni koji su bili uitelji u hrianskoj crkvi.
67
Mosheim kae da su zahvaljujui Amonijevim uenicima, a posebno Origenu, koji je u sledeem

(treem) veku neverovatno snano isticao da, doktrine koje su proistekle od njihovog uitelja bile
podmuklo unesene u umove mladih, ije im je obrazovanje povereno, pa se trudom ovih uenika, koji
su uglavnom bili pozvani u propovedniku slubu, ljubav prema filozofiji dosta uopteno
rasprostranila u prilino velikom delu crkve. Origen je bio na elu Katehetske kole ili teolokog
seminara u Aleksandriji, koja je bila sedite nauke. On se u tom veku nalazio na elu tumaa Svetog
pisma, pa su se mladi koji su hrlili na taj seminar vrlo trudili da ga oponaaju. Pola propovedi onog
vremena, kae Farrar, bilo je pozajmljeno, svesno ili nesvesno, neposredno ili posredno, od
Origenovih misli i metoda. (Lives of the Fathers, glava 16, odsek 8)
Origen je svoju spretnost kao tumaa Biblije zahvaljivao svojoj spretnosti kao filozofa, a koja se
sastojala u tome da se oiglednim uini ono to ne postoji. On i njegovi saradnici koristili su Bibliju
kao da predstavlja filozofske spise, kao predmet na kome pokazuju svoju mentalnu sposobnost.
Proitati jednostavan iskaz i verovati u njega kao to pie, pa onda jasnu istinu staviti pred
umove studenata, vodei (na taj nain) umove ljudi Bojoj Rei, bilo je smatrano previe
detinjastim (naivnim) i uopte ispod dostojanstva velikog uitelja. To moe svako da uini,
mislili su. Njihov posao je bio da iz Svete Rei izvuku neto to obini ljudi nikad ne bi tamo
nali, poto toga tamo i nije ni bilo, jer je to bila izmiljotina njihovih sopstvenih umova.
Da bi sauvali svoj ugled kao velikih strunjaka i uitelja, uili su narod da Sveto pismo ne
misli ono to kae i da e svako ko sledi jasne rei Pisma nesumnjivo biti zaveden; i da je mogu
tumaiti samo oni koji su svoje sposobnosti izvebali studiranjem filozofije. Tako su zapravo
uzeli Bibliji iz ruku obinog naroda. Poto Biblija praktino nije bila u rukama naroda, nije bilo
naina da on vidi razliku izmeu hrianstva i paganstva. Posledica je bila da su ne samo oni
koji su ve ispovedali hrianstvo bili u velikoj meri izopaeni, ve da su neznaboci dolazili u
crkvu bez promene svojih principa i postupaka. Tako se dogodilo da je veliki deo ovih
platonovaca, nakon to su uporedili hriansku religiju sa Amonijevim sistemom, zakljuilo da nema
nita lake nego prelaziti sa jednog na drugi sistem i, na veliku tetu hrianstva, ljudi su navedeni da
prihvate hrianstvo bez oseanja potrebe da napuste i jedan od svojih ranijih principa.
Na taj nain se dogodilo da su gotovo sva ova izopaenja u drugom i narednim vekovima, u
kojima je hrianstvo bilo izoblieno, a njegova prvobitna jednostavnost i nedunost gotovo
potpuno izbrisani, imali svoje poreklo u Egiptu, te su od tog doba prenesena i na druge crkve.
Pridravajui se toga u Egiptu, kao i u drugim zemljama, neznaboaki potovatelji su, uz svoje
javne religiozne obrede kojima je mogao da pristupi svako bez razlike, imali odreene tajne i
posebno tajne obrede koje su nazvali tajnama, kojima nije mogao da prisustvuje niko osim onih
koji su se dokazali u veri i diskretnosti. Hriani u Aleksandriji prvo, a posle njih i drugi, bili su
obmanuti idejom da je najbolji nain na koji mogu da pokau svoje hrianstvo tako to e se
prilagoditi ovom modelu. Mnotvo onih koji su ispovedali hrianstvo bilo je zato podeljeno u
profane ili one koji jo nisu smeli da prisustvuju tajnama, i inicirane ili verne i savrene. Iz
ovakvog stanja stvari dolo je do toga da su ne samo mnogi izrazi i fraze koriteni u
neznaboakim tajnama preneseni i primenjeni u razliitim delovima hrianskog
bogosluenja, posebno kod sakramenta krsta i Gospodnje Veere, ve su u ne malom broju
sluajeva sveti obredi crkve bili uprljani uvoenjem razliitih paganskih formi i obreda.
68
POZIV ZA IZLAZAK IZ EGIPTA

Nije potrebno nabrajati razliite lane doktrine i postupke koji su na taj nain uvedeni u
crkvu. Dovoljno je da kaemo da nije bilo ni jedne stvari koja nije izopaena, a teko da je bilo
ijedne neznaboake dogme ili obreda koji nisu bili ili usvojeni ili u manjoj ili veom meri
kopirani. Poto je svetlo Boje Rei, na taj nain zamraeno, moralo je doi do mranog
srednjeg veka, sve dok u vreme Reformacije Biblija nije ponovno stavljena u ruke naroda, da je
sami itaju.
Meutim, Reformacija nije dovrila delo. Prava reformacija nikad se ne zavrava; kad je
ispravila izopaenje zbog koga je i dolo do nje, ona je morala da nastavi dobro delo. Meutim, oni
koji su doli posle reformatora nisu bili ispunjeni istim duhom; zadovoljili su se time da ne veruju
vie nego to su verovali reformatori. Tako se cela pria ponovila. Ljudska re prihvaena je kao re
Boja, pa su zablude i dalje ostale u crkvi. Danas tok snano vue prema dole i posledica je iroko
rasprostranjeno prihvatanje doktrine o evoluciji, pa i uticaj takozvanog vieg kriticizma. Pre
nekoliko godina istoriar Merivale je rekao: Paganizam je bio asimilovan, a ne izbaen, i od tada
hrianstvo od njega trpi posledice u veoj ili manjoj meri. (Epochs of Church History, str. 169).
Lako je videti iz ovog kratkog pregleda da je tama uvek pokrivala zemlju i da je velika tama koja
obuhvata ljude, zapravo egipatska tama. Bog nije poao da izbavi (oslobodi) svoj narod samo od
fizikog ropstva, nego i od duhovne tame koja je bila mnogo gora. A poto ova tama i dalje ostaje u
velikoj meri, to delo oslobaanja i dalje traje. Drevni Izrael se okrenuo srcem svojim Egiptu (Dela
7,39 arni). U toku cele svoje istorije upozoravani su protiv Egipta, to pokazuje da nikada nisu
due vremena bili potpuno osloboeni njegovog pokvarenog uticaja. Hristos je doao na zemlju da
oslobodi ljude od svake vrste ropstva i zato se potpuno stavio u ovekov poloaj 2. Zbog svega toga je
postojalo duboko znaenje zato je On otiao dole u Egipat, da bi se ispunilo ono to je Gospod
rekao preko proroka: Iz Egipta pozvah sina svoga (Matej 2,15 arni). Poto je Hristos pozvan
iz Egipta, svi koji su Hristovi, odnosno sve Avramovo potomstvo mora da isto tako bude pozvano iz
Egipta. To je delo Jevanelja.
Uzimanjem uea u naoj paloj ljudskoj prorodi sa svim njenim sklonostima, ali ne i palog ljudskog uma um je
ostao boanski, inae ne bi bilo nade za pobedu. Upravo taj Hristov um se prihvata verom (videti Rim. 8. poglavlje; Gal.
2,20; 1. Kor. 2,16 ... ), i to je sutina hrianstva to uzimanje uea u boanskoj prirodi, i pobede nad grehom i
grenim sklonostima prim. izdavaa
2
69
15. Obeanja data Izraelu Obeano vreme

Imamo Izrael u Egiptu i znamo neto od onoga ta to znai. Ropstvo, kao i osloboenje,
proreeno je Avramu kada je Bog sa njim uinio savez, a taj savez Bog je potvrdio svojom
zakletvom.
Razmotrimo sada ponovo neke rei koje je izgovorio Stefan, ispunjen Svetim Duhom, dok je
stajao pred jevrejskim saborom. Svoj govor poeo je dokazivanjem da je za ispunjenje obeanja
datog Avramu bilo potrebno vakrsenje, jer nakon to je ponovio obeanje, izjavio je da Avram nije
dobio ni stope od zemlje koja mu je bila obeana, iako je Bog rekao da e je posedovati on i njegovo
potomstvo.
Poto je Avram umro, a nije je nasledio, kao to nije ni mnotvo onih koji su, kao i on, imali
veru, neminovan je zakljuak da se ispunjenje moglo oekivati samo kroz vaskrsenje. Jedini razlog
to je toliko Jevreja odbacilo Jevanelje bio je to su uporno ignorisali najjasnije dokaze iz Pisma, da
obeanje Avramu nije bilo ovozemaljsko ve veno. I do danas je verovanje, da se obeanja Izraelu
odnose na zemaljsko i prolazno nasledstvo, nespojivo sa potpunim verovanjem u Hrista.
Stefan je zatim podsetio na Gospodnje rei Avramu da e njegovo potomstvo iveti u tuoj
zemlji, da e patiti i nakon toga biti osloboeno. A onda je rekao: Ukoliko se vie pribliavalo
obeano vreme koje je Bog obrekao Avraamu, i narod se poveao i namnoio u Egiptu (Dela 7,17
arni). Potom je sledilo ugnjetavanje i Mojsijevo roenje. ta znai pribliavanje vremena obeanja
za koje se Bog zakleo Avramu? Kratak pregled nekih biblijskih tekstova koje smo ve prouavali vrlo
jasno e pokazati odgovor na ovo pitanje.
U izvetaju o sklapanju saveza sa Avramom itamo rei koje mu je Gospod uputio: Ja sam
Gospod, koji te izvedoh iz Ura haldejskog da ti dam zemlju ovu da bude tvoja (1. Mojsijeva 15,7).
Zatim slede pojedinosti o sklapanju saveza, a onda dolaze rei: I Gospod ree Avramu: Znaj zacelo
da e seme tvoje biti doljaci u zemlji tuoj, pa e joj sluiti, i ona e ih muiti etiri stotine godina.
Ali u suditi i narodu kome e sluiti; a posle e oni izai sa velikim blagom. A ti e otii k ocima
svojim u miru, i bie pogreben u dobroj starosti. A oni e se u etvrtom kolenu vratiti ovamo; jer
gresima amorejskim jo nije kraj. (1. Mojsijeva 15,13-16)
Ovaj savez je ve bio zapeaen obrezanjem, a zatim, kad je Avram pokazao svoju veru i
rtvovanjem Isaka, Gospod je obeanju dodao svoju zakletvu reima: Sobom se zakleh, veli
Gospod: kad si tako uinio, i nisi poalio sina svog, jedinca svog. Zaista u te blagosloviti i seme
tvoje veoma umnoiti, da ga bude kao zvezda na nebu i kao peska na bregu morskom; i nasledie
seme tvoje vrata neprijatelja svojih. (1. Mojsijeva 22,16.17)
To je jedino obeanje za koje se Bog zakleo Avramu. Bila je to potvrda prvobitnog obeanja.
Meutim, kao to smo ve videli, u njemu je bilo ukljueno nita manje od vaskrsenja mrtvih kroz
Hrista, koji je taj Potomak. A poslednji neprijatelj koji e biti uniten je smrt (1. Korinanima
15,26 SSP), da bi mogle da se ispune Boje rei koje je izneo prorok: Od groba u ih izbaviti, od
smrti u ih sauvati; gde je, smrti, pomor tvoj, gde je, grobe, pogibao tvoja? (Osija 13,14). Tek tada
ispunie se obeanje za koje se Bog zakleo Avramu, jer e tek tada sve njegovo potomstvo osvojiti
vrata svojih neprijatelja.
Majkama koje su plakale zbog gubitka svoje dece pobijene na Irodovu zapovest, Gospod je
rekao: Ustavi glas svoj od plaa i oi svoje od suza, jer ima plata delu tvom, govori Gospod, i oni e
70
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 15. OBEANO VREME www.najvaznijevesti.com
se vratiti iz zemlje neprijateljske. I ima nadu za posledak, govori Gospod, da e se vratiti sinovi tvoji
na mee svoje (Jeremija 31,16.17). Seme Avramovo, Isakovo i Jakovljevo moe se ponovo vratiti na
svoje mee samo kroz vaskrsenje. To je pokazano Avramu kad mu je reeno da njegovo potomstvo,
pre nego to zaposedne zemlju, mora patiti u tuoj zemlji i da e on umreti, a oni e se u etvrtom
kolenu vratiti ovamo.
Zato nema sumnje da je Bog odredio da povratak Izraela iz egipatskog ropstva bude u vreme
vaskrsenja i obnove svega. Vreme obeanja se pribliilo. Koliko e vremena proi od izlaska iz
Egipta, pre nego to doe do potpune obnove, nema naina da saznamo. Naravno, puno toga
trebalo je da se uini u vezi sa upozoravanjem naroda na zemlji; a to vreme zavisilo je i od vernosti
sinova Izraelovih. Ne moramo da nagaamo kako bi se sve to ispunilo, poto Izrael nije bio veran.
Sve to se nas danas tie je injenica da je osloboenje iz Egipta zapravo znailo izbavljenje
celokupnog Bojeg naroda od ropstva grehu i smrti, i obnovu svega kao to je bilo u poetku.
71
16. Obeanja data Izraelu Hristova sramota

Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom faraonove keri, i hteo je radije da
strada zajedno sa narodom Boijim, nego da ima kratkotrajno uivanje greha, jer je Hristovu
porugu (sramotu Karadi) smatrao veim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, u
vidu uzvraanje nagradom. (Jevrejima 11,24-26 arni)
Nama je jasno reeno da su egipatska blaga bila zadovoljstvo (ili slast) greha; da je odbiti
egipatska blaga znailo odbiti iveti u grehu; da je deliti sudbinu sa Izraelcima znailo trpeti
Hristovu sramotu. To pokazuje da je Hristos bio istinski voa tog naroda i da su ono to im je bilo
obeano da dele, ono zbog ega su bili osloboeni iz Egipta, bilo njihovo samo kroz Njega i to kroz
Njegovu sramotu. Hristova sramota je krst. Tako se opet suoavamo sa injenicom da su Avramovo
potomstvo pravi Izrael oni koji, verom u Hristovu krv, pripadaju Njemu. Takoe smo shvatili i
injenicu, da to to je Mojsije pretrpeo Hristovu sramotu pokazuje da je Hristov krst i u ono vreme,
kada je Mojsije bio egipatski princ, isto tako bio stvaran i prisutan kao i u dananje vreme. Ovo nije
mala stvar i trebalo bi je upamtiti.
Malo je onih koji zastaju da razmisle ega se to Mojsije odrekao radi Hrista. Njega je usvojila
faraonova erka i on je bio naslednik egipatskog prestola. Zato su mu na raspolaganju bila sva
egipatska blaga. On je bio nauen svoj egipatskoj mudrosti, i bee silan u svojim reima i delima
(Dela 7,22 arni). Princ, naunik, general i govornik, sa vrlo laskavom svetovnom budunou
pred sobom sve je to odbacio zbog Hrista, da bi delio sudbinu sa prezrenom klasom ljudi.
On odbi da se nazove sinom faraonove keri. To podrazumeva da se od njega trailo da zadri
svoj poloaj. On se uprkos protivljenju odrekao svetovnih mogunosti i izabrao da strada sa Bojim
narodom. Ne moemo dovoljno da naglasimo prezir sa kojim se gledalo na njegov postupak, niti
porugu i nazive kojim su ga obasipali; izmeu ostalih, budala je jo bila najblai opis. Kad su ljudi
danas pozvani da prihvate nepopularne istine i tako stave na kocku svoj ugled, bie dobro da se sete
Mojsijeve situacije.
ta ga je navelo da podnese takvu rtvu? Jer je svoj pogled upro u nagradu (SSP). Nije samo
rtvovao svoj trenutni poloaj zbog nade u neto bolje u budunosti. Ne, dobio je vie toga u
zamenu dok je vreme prolazilo. On je drao sramotu Hristovu, koju je dobio u punoj meri, za vee
bogatstvo od sveg blaga u Egiptu. To pokazuje da je poznavao Gospoda. Razumeo je Hristovu
rtvu za oveka i jednostavno odluio da je prihvati. On to ne bi mogao da nije dobro poznavao
Gospodnju radost. U ovom sluaju samo to je moglo da ga osnai. Verovatno niko od ljudi nije
toliko rtvovao svetovni uspeh zbog Hrista, i zato moemo da budemo sigurni da je Mojsije tako
dobro poznavao Hrista i Njegovo delo, kao to je to malo njih ikad poznavalo. Korak koji je
uinio bio je dokaz da je ve mnogo znao o Gospodu; uestvovanje u preziru i Hristovoj patnji
mora da je stvorilo prisnu vezu saoseanja izmeu njih dvojice.
Kako je udesno svedoanstvo Mojsijev ivot, na radost Gospoda, i na silu i slavu Njegovog
Krsta. Mojsije, koji je imao sve to je ovaj svet imao da ponudi, a to su ljudi zvali dobrim stvarima,
ostavio je sve to, radi uzvienijih prednosti sramote Hristovog krsta; i tokom 40 godina, u kojima
je iskusio tu sramotu do punine, nikada se nije pokajao zbog svog izbora. Nijednom se nije osvrnuo
ka Egiptu, niti uzdahnuo zbog stvari koje je ostavio za sobom. Ne; radost Hristove sramote
beskrajno je prevagnula nad uivanjima u grehu i odagnala ih iz njegovog seanja. Ako Hristova
72
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 16. HRISTOVA SRAMOTA www.najvaznijevesti.com
sramota i ponienje mogu da donesu toliko mnogo sree i zadovoljstva, kakva mora da je radost
Njegove otkrivene, vene slave?
Kad je Mojsije odbio da se nazove sin faraonove kerke, to je uinio zbog Hrista i Jevanelja. Ali
njegov sluaj, kao i sluaj mnogih drugih, pokazuje da i najiskreniji vernici esto moraju mnogo
toga da naue. Bog poziva ljude u svoje delo, ne zato to su savreni, ve zato da bi ih posebno uvebao
za njega. U poetku je Mojsije morao da naui ono to hiljade hriana jo nije nauilo u dananje
vreme. Trebalo je da naui da oveiji gnev ne stvara pravednost pred Bogom. (Jakov 1,20
arni)
Trebao je da naui da Boje delo nikad ne napreduje ljudskim metodama, da oruje naeg
vojevanja nije ljudsko, nego je silno u Bogu - da rui utvrenja, te ruimo mudrovanja, i svako
uzviavanje koje se die protiv bogopoznanja i zarobljavamo svaku misao - za poslunost Hristu.
(2. Korinanima 10,4.5 arni)
Kad je napunio etrdeset godina, palo mu je na um da poseti svoju brau Izraelce. I kad je
video da jednog od njih zlostavljaju, on ga je odbranio i osvetio ubivi Egipanina. Mislio je da e
njegova braa shvatiti da im Bog preko njega alje spasenje, ali oni nisu shvatili. Sutradan je naiao
na neke od njih dok su se tukli pa je pokuao da ih pomiri govorei: Ljudi, vi ste braa. Zato
zlostavljate jedan drugoga? Ali, onaj koji je zlostavljao svoga blinjega, odgurnuo je Mojsija i rekao:
Ko je tebe postavio za vladara i sudiju nad nama? Hoe li i mene da ubije kao to si jue ubio onog
Egipanina? Kad je Mojsije to uo, pobee i nastani se kao stranac u Madijamu, gde mu se rodie
dva sina. (Dela 7,23-29 SSP)
Istina je da je Gospod nameravao da Mojsijevom rukom oslobodi izraelski narod. Mojsije je to
dobro znao i pretpostavljao je da e to razumeti i njegova braa. Ali nisu. Njegov pokuaj da ih
izbavi pokazao se alosnim promaajem, a razlog za ovaj promaaj bio je podjednako i u njemu kao i
u njima. Oni nisu razumeli da e ih Bog izbaviti svojom rukom; on je to razumeo, ali jo nije nauio
kojom metodom e to uiniti. Pretpostavio je da osloboenje treba da se ostvari silom; tako da su
pod njegovim vostvom sinovi Izraelovi trebali da podignu ustanak i pobede svoje ugnjetavae.
Meutim, to nije bio Gospodnji nain. Izbavljenje koje je Bog planirao za svoj narod bilo je takve
prirode da se nije moglo ostvariti ljudskim naporima.
Ovim Mojsijevim promaajem mnogo saznajemo o prirodi dela koje je Bog nameravao da uini
za Izraelce i za naslee u koje je nameravao da ih uvede. Da se radilo samo o osloboenju od
fizikog ropstva koje je isplanirao za njih, i da su bili odvedeni samo u zemaljsko, prolazno
nasledstvo, onda bi se ono verovatno moglo ostvariti na nain na koji ga je Mojsije poeo
ostvarivati. Izraelci su bili mnogobrojni i pod Mojsijevim vostvom mogli su da pobede. To je nain
na koji se stiu zemaljski posedi. Istorija belei mnoge sluajeve u kojima su mali ljudi zbacili jaram
velikana. Ali, Bog je Avramu i njegovom potomstvu obeao nebesko, a ne zemaljsko nasledstvo, i
zato se ono moglo stei samo kroz nebeska orua.
NEVOLJE RADNITVA I NJIHOVO REAVANJE

Danas nailazimo na dosta slinih prilika koje su vladale i u sluaju sinova Izraelovih. Nema
sumnje da je sistem kuluenja, koji je prevladavao u ono vreme, i od tada uvek bio isti. Dugi
asovi rada, teak posao, a mala ili nikakva plata, bila je pravilo. Kapital nikad nije ugnjetavao
radnitvo vie nego u ono vreme, i prirodni zakljuak ugnjetavanih u ono vreme kao i danas, bio je
da je jedini nain za osiguranje svojih prava primena sile. Meutim, ljudski putevi nisu Boji; a Boji
73
put je jedini ispravan. Niko ne moe da negira da su siromani vrlo zlostavljeni i gaeni, ali malo
njih je spremno da prihvati Boju metodu osloboenja. Niko ne moe da snanije osuuje
ugnjetavanje siromanih od strane bogatih nego ta to ini Sveto pismo, jer Bog je prijatelj
siromanih.
Gospod vodi brigu o siromasima i nevoljnima. On se sa njima toliko poistovetio da ko god daje
siromahu, to nebo smatra kao pozajmljivanje Gospodu. Isus Hristos je na ovoj zemlji bio siromah,
pa onaj ko ini krivo ubogome, sramoti Stvoritelja njegovog (Prie 14,31). Bog uje uboge
(Psalam 69,33). Jer nee svagda biti zaboravljen ubogi (Psalam 9,18). Znam da e Gospod
pokazati pravdu nevoljnome i pravicu ubogima (Psalam 140,12). Videi stradanje nevoljnih i
uzdisanje nitih, sad u ustati, veli Gospod, i izbaviti onog kome zlobe (Psalam 12,5). Gospode!
Ko je kao Ti, koji izbavlja stradalca od onog koji mu dosauje, i nitega i ubogoga od onog koji ga
upropauje? (Psalam 35,10)
S obzirom da je Svemogui Bog tako zainteresovan za njihov sluaj, kako je alosno to
siromani pogreno misle da oni treba da nastoje da isprave zlo koje im se nanosi.
Gospod kae. ujte sada vi, bogatai. Zaplaite i zakukajte zbog bede koja e vas snai! Istrunu
vae bogatstvo, a odeu vam izjedoe moljci. Zarae vam zlato i srebro - njihova ra e svedoiti
protiv vas i prodree vam tela kao oganj. Zgrnuste blago u poslednje dane. Evo vie nadnica to ste
je uskratili radnicima koji su ponjeli vae njive i vika etelaca doprla je do uiju Gospoda Savaota
(nad vojskama). iveli ste na zemlji raskono i raspusno; utovili ste se na dan klanja. Osudili ste i
ubili pravednika; on vam se ne protivi. (Jakov 5,1-6 SSP)
Ovo je strana optuba protiv onih koji ugnjetavaju siromahe i onih koji su ih prevarili za plate
koje im sa pravom pripadaju. Ona je i obeanje da ih eka siguran sud. Gospod uje viku siromanih
i On ne zaboravlja. Svaki in tlaenja On smatra usmerenim prema sebi samom. Ali, kada siromasi
uzmu stvar u svoje ruke, kada na monopol odgovaraju monopolom, na silu silom, onda se stavljaju
u isti rang sa svojim tlaiteljima i tako se liavaju Boje pomoi sebi u korist.
Bogatim tlaiteljima Bog kae. Osudili ste i ubili pravednika; on vam se ne protivi. Zapovest:
A ja vam kaem da se ne branite oda zla znai upravo to i nita drugo: ona nije zastarela. Ona je i
danas primenjiva kao pre hiljadu osamsto godina. Svet se u svom karakteru nije promenio; ljudska
pohlepa je ista kao i u ono vreme; a i Bog je isti. One koji potuju ovu zapovest Bog naziva
pravednima. Oni se jednostavno ne odupiru kada su nepravedno osueni i prevareni, pa ak i
ubijeni.
Ali, kako moe da doe do ispravljanja svih ovih nepravdi, ako jadnik pretrpi ak i smrt?
Posluajte ta Gospod dalje kae siromasima. On se ne stidi nazvati ih braom i kae: Dakle,
strpljivo istrajte, brao, do Gospodnjeg dolaska. Evo i ratar iekuje dragoceni rod zemlje i strpljivo
eka dok ne dobije ranu i kasnu (poznu arni) kiu (dad Karadi). I vi strpljivo ekajte i
uvrstite svoja srca jer se pribliio Gospodnji dolazak. (Jakov 5,7.8 SSP)
Gospodnji dolazak je vreme kad e prestati svako ugnjetavanje. Problem je, to kao Isav,
ljudi nemaju vere ni strpljenja da ekaju. Zato je pouka uzeta od zemljoradnika. On seje svoje seme
i nije nestrpljiv to istog dana ne moe da anje. On mora dugo da eka da zemlja da svoj rod. etva
je kraj sveta (Matej 13,39 arni). Tada e oni koji su svoju stvar predali Gospodu primiti obilnu
nagradu za svoje poverenje i strpljenje. Onda e biti objavljena sloboda po svoj zemlji i za sve
stanovnike.
Jevanelje Isusa Hrista je ono to objavljuje ovo osloboenje i to ve sada prua radost zbog
njega, iako smo izloeni tekim iskuenjima ugnjetavanja. Ono je sila Boja na spasenje svakom koji
74
veruje. Mudraci ovoga sveta se rugaju propovedanju Jevanelja kao leka za dananje nevolje
radnitva. Meutim, problemi radnitva nisu danas vei od onih koji su bili u Mojsijevo vreme; a
objava Jevanelja bila je jedino sredstvo koje je Bog odobrio i koristio za njihovo poboljanje. Kad je
Hristos doao, najsnaniji dokaz boanstvenosti Njegove misije bio je da se Jevanelje propovedalo
siromasima (Matej 11,5). On je bolje od ikoga poznavao potrebe siromanih i Njegov lek je bio
Jevanelje. U Jevanelju postoje mogunosti o kojima se dosad nije ni sanjalo. Jedino pravo
razumevanje nasledstva koje Jevanelje obeava, moe oveka da uini strpljivim kad je izloen
ovozemaljskom ugnjetavanju.
75
17. Obeanja data Izraelu Davanje naloga

Prolo je etrdeset godina od prvog pogrenog pokuaja, kad je poginuo Egipanin, pre nego to
je Gospod bio spreman da izbavi svoj narod Mojsijevom rukom. Trebalo je toliko vremena da se
Mojsije osposobi za ovo vano delo. O Mojsiju, u kasnijem razdoblju njegovog ivota, itamo da je
bio krotak mimo svih ljudi na zemlji; ali, to nije bila njegova prirodna osobina. Vaspitanje na dvoru
nije zamiljeno da razvije osobinu krotosti. Iz naina na koji je Mojsije prvo krenuo da reava
probleme svog naroda, vidimo da je bio nagao i neobuzdan. Posle rei, odmah bi sledio udarac. Ali,
ovek koji treba da vodi sinove Avramove u obeano nasledstvo, mora da ima sasvim drugaije
osobine.
Nasledstvo koje je bilo obeano Avramu bila je zemlja. Nju je trebalo stei kroz pravednost
verom. A pravednost verom nerazdvojno je povezana sa krotkim duhom. Gle, ko se ponosi,
njegova dua nije prava u njemu; a pravednik e od vere svoje iv biti (Avakum 2,4). Zato je
Spasitelj rekao: Blago krotkima, jer e naslediti zemlju (Matej 5,5). ujte, draga moja brao: zar
Bog nije izabrao siromane u oima sveta da budu bogati verom i da naslede Carstvo, koje je obeao
onima koji ga vole? (Jakov 2,5 SSP). Obeano nasledstvo, u koje je trebalo da dou Izraelci, mogli
su da zaposednu samo krotki, i zato je onaj koji treba da ih vodi svakako morao da poseduje ovu
vrlinu. etrdeset godina boravka u pustinji u svojstvu pastira, proizvelo je u Mojsiju eljenu
promenu.
A posle mnogo vremena umre car misirski; i uzdisahu od nevolje sinovi Izrailjevi i vikahu; i
vika njihova radi nevolje doe do Boga. I Bog u uzdisanje njihovo, i opomenu se Bog zaveta svog s
Avramom, s Isakom i s Jakovom. (2. Mojsijeva 2,23.24)
Ovaj savez, kao to smo videli, bio je potvren u Hristu. Bio je to savez koji je Bog uinio sa
ocima, govorei Avramu: I u semenu tvom blagoslovie se svi narodi na zemlji (Dela 3,25). Ovaj
blagoslov sastojao se od toga da ih odvrati od njihovog bezakonja. Bio je to savez koga se Bog setio
kad je poslao Jovana Krstitelja, Hristovog preteu, da izbavi Njegov narod iz ruku njihovih
neprijatelja, da bi mogli da mu slue bez straha, u svetosti i u pravednosti pred Njim dokle god su
ivi (Luka 1,74.75). Bio je to savez koji je Avramu i njegovu semenu garantovao da e zauzeti zemlju
zahvaljujui linoj veri u Hrista.
Ali, vera u Hrista nikome ne osigurava zemaljski posed. Boji naslednici su siromasi ovog sveta,
ali bogati verom. Sam Hristos na ovoj zemlji nije imao mesta gde bi mogao da skloni glavu; neka
zato niko ne misli da e mu, ako Njega sledi u istini, to osigurati zemaljske posede. Najverovatnije e
biti obrnuto.
Ovo mora da imamo na umu kad razmatramo izbavljenje Izraela iz Egipta i njihovo putovanje
u Hanan. Treba da to imamo na umu kad prouavamo itavu istoriju Izraela; u protivnom,
iniemo stalno istu greku, koju su inili oni Njegovi, a koji nisu hteli da Ga prime, jer nije doao
da zadovolji njihove svetovne interese.
A Mojsije pasae stado Jotoru tastu svom, sveteniku madijanskom, i odvede stado preko
pustinje, i doe na goru Boiju Horiv. I javi mu se aneo Gospodnji u plamenu ognjenom iz kupine.
I pogleda, a to kupina ognjem gori a ne sagoreva. I Mojsije ree: Idem da vidim tu utvaru veliku,
zato ne sagoreva kupina. A Gospod kad ga vide gde ide da vidi, viknu ga Bog iz kupine, i ree:
Mojsije! Mojsije! A on odgovori: Evo me. A Bog ree: Ne idi ovamo. Izuj obuu svoju s nogu svojih,
76
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 17. DAVANJE NALOGA www.najvaznijevesti.com
jer je mesto gde stoji sveta zemlja. Jo ree: Ja sam Bog oca tvog, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog
Jakovljev. A Mojsije zakloni lice svoje, jer ga strah bee gledati u Boga. I ree Gospod: Dobro videh
nevolju naroda svog u Misiru, i uh viku njegovu od zla koje mu ine nastojnici, jer poznah muku
njegovu. I sioh da ga izbavim iz ruku misirskih, i da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i
prostranu, u zemlju gde mleko i med tee, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i
Jeveji i Jevuseji. I sada evo vika sinova Izrailjevih doe preda me, i videh muku, kojom ih mue
Misirci. Sada hajde da te poaljem k Faraonu, da izvede narod moj, sinove Izrailjeve, iz Misira. (2.
Mojsijeva 3,1-10)
Ne moramo ii u pojedinosti oko Mojsijevog odbijanja i njegovog konanog prihvatanja
boanskog zadatka. Sada, kad je bio osposobljen za ovaj zadatak, ustuknuo je pred njim. Dovoljno je
da kaemo da je u tom zadatku bilo jasno reeno kojom silom e se ostvariti izbavljenje. Bilo je to
izbavljenje koje je moglo da se ostvari samo Gospodnjom silom. Mojsije je jednostavno bio orue u
Njegovim rukama.
Ovo je tema preko koje italac ne bi trebalo olako da pree; poto se Bojim slugama jo uvek
poruuje da izvedu Njegov narod iz Egipta, neophodno je da se oni sete sile kojom treba da govore.
Kada je Mojsije rekao da nije reit, doslovno da nije ovek koji ume sa reima, ve je ovek sporih
usta i sporog jezika (2. Mojsijeva 4,10 Danii), Gospod je rekao: Ko je dao usta oveku? Ili ko
moe stvoriti nemog ili gluvog ili okatog (onog koji vidi KJV) ili slepog? Zar ne ja, Gospod? (2.
Mojsijeva 4,11)
DUH DAJE OBJAVU

emu nas ovo ui? Jednostavno tome, da kada Bog poalje oveka sa porukom, nije vano da li
on moe da govori ili ne. On moe da bude gluv ili nem, a ipak, ako ide napred uzdajui se u
Gospoda, on e moi, kada doe pravo vreme, da govori tako da e ga svi uti i razumeti. Neete,
naime, govoriti vi, nego e u vama govoriti Duh vaega Oca (Matej 10,20 SSP). Gospodnje
obeanje je: Jer u vam ja dati usta i mudrost (Luka 21,15 arni). Ja sam ti stavio svoje rei u
usta (Isaija 51,16 eng. prevod). Boji Duh moe nemog oveka da uini reitim; bez Duha, sva
reitost najvetijeg govornika ne vredi nita.
Ovo ne znai, kao to mnogi na brzinu pomisle, da bi neko trebalo mirno da eka da bude
poslat i da prezire prethodno istraivanje. Mojsije je proveo mnogo godina uei o Bogu iz Bojeg
sopstvenog otkrivenja o Njemu. Znanje o istini dolazi napornim i neprestanim prouavanjem,
voeno, naravno, Duhom. Znanje dolazi vremenom; sila objavljivanja dolazi s povodom. (pogledaj
Prie 2,1-9 i Dela 2-1.2)
Zapazimo potvrdu koju je Mojsije dobio: A Mojsije ree Bogu: Evo, kad otidem k sinovima
Izrailjevim, pa im kaem: Bog otaca vaih posla me k vama, ako mi kau: Kako Mu je ime? ta u im
kazati? A Gospod ree Mojsiju: Ja sam Onaj to jeste. I ree: Tako e kazati sinovima Izrailjevim:
Koji jeste, On me posla k vama. (2. Mojsijeva 3,13.14).
To je slavno i strano ime Gospoda Boga, koje niko od ljudi ne moe da shvati, jer iskazuje
Njegovu beskonanost i venost. U nekim Biblijama na marginama se nalazi tumaenje tog imena:
JA sam zato to jesam ili JA jesam koji jesam ili Biu onaj koji bude. Nijedan od ovih iskaza
nije sam po sebi potpun, ve su neophodni svi zajedno da bi dali neku ideju o toj tituli. Zajedno
predstavljaju Gospoda koji jeste, koji je bio i koji dolazi, Svedritelj(a). (Otkrivenje 1,8 SSP)
77
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 17. DAVANJE NALOGA www.najvaznijevesti.com
Kako je prikladno kada je Gospod trebao da izbavi narod, to to je nameravao da ih oslobodi ne

samo od telesnog, nego i od duhovnog ropstva, i da im to nasledstvo koje se moglo zaposesti samo
Gospodnjim dolaskom i vaskrsenjem, i to to se On objavio ne samo kao samopostojei Stvoritelj,
ve i kao Onaj koji dolazi istom tom titulom kojom se objavljuje u poslednjoj knjizi Svetog pisma,
a koja je itava posveena Gospodnjem dolasku i konanom osloboenju Njegovog naroda od
velikog neprijatelja, smrti.
Boija izjava I opet ree Bog Mojsiju: Ovako kai sinovima Izrailjevim: Gospod Bog otaca
vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev, posla me k vama; to je ime moje doveka, i to je
spomen moj od kolena na koleno (2. Mojsijeva 3,15), stalno nas podsea da je sve to izbavljenje
ispunjenje Njegovog obeanja datog Avramu, Isaku i Jakovu preko Hrista. Zapazimo i znaenje
injenice da neke od najsnanijih jevaneoskih propovedi zapisanih u Novom zavetu govore o Bogu
kao Bogu Avrama, Isaka i Jakova, to je dokaz da treba da Ga prepoznamo po toj istoj tituli, i da
obeanja koja su data oevima, vae i za nas, ako ih budemo prihvatili istom verom. To je ime moje
doveka, i to je spomen moj od kolena na koleno.
Sa ovim imenom kao podrkom, sa Bojim uveravanjem da e biti sa njim i da e ga poduiti
ta da kae, naoruan silom da ini uda, i uteen uveravanjem da e mu se u ovom delu pridruiti i
njegov brat Aron, Mojsije je krenuo u Egipat.
78
18. Obeanja data Izraelu Propovedanje

Jevanelja u Egiptu
(Sadanja istina, 3. septembar 1896)
I odoe Mojsije i Aron, i skupie sve stareine sinova Izrailjevih. I Aron kaza sve rei, koje bee
rekao Gospod Mojsiju, a Mojsije uini znake pred narodom. I narod verova; i razumee da je
Gospod pohodio sinove Izrailjeve i video nevolju njihovu; i savivi se poklonie se. (2. Mojsijeva
4,29-31)
Meutim, Izraelci jo nisu bili spremni da napuste Egipat. Jo uvek su bili sluaoci Rei nalik
kamenitom tlu. U poetku su je primili s radou, ali kad se pojavilo progonstvo, razljutili su se. Da
su mogli da napuste Egipat bez ikakvih prepreka i da su mogli lako ui u Obeanu zemlju, svakako
ne bi gunali, ali valja [nam] kroz mnoge nevolje ui u carstvo Boije (Dela 14,22 arni) i oni
koji e ui moraju da naue da se raduju i u nevolji. Ovu lekciju su Izraelci tek trebali da naue.
Poruka faraonu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Pusti narod moj da mi praznuju praznik u
pustinji (2. Mojsijeva 5,1), o kojoj emo kasnije vie govoriti, izazvala je jo vee ugnjetavanje
Izraelaca. A ono im je zaista i bilo potrebno da bi bili spremniji da odu, i da kasnije imaju manje
elje da se vrate, pa i to da mogu da vide Boju silu. Zla koja su dola na egipatsku zemlju bila su
potrebna da poue Izraelce o Bojoj sili, da bi bili spremniji za odlazak, kao i Egipanima, da bi bili
spremniji da ih puste. Izraelci su trebali da naue da ih nije izbavila nikakva ljudska sila, ve da je sve
bilo Gospodnje delo. Trebalo je da naue da se potpuno pouzdaju u Njegovu brigu i vostvo. I poto
sve, naime, to je unapred napisano, napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisma
imamo nadu (Rimljanima 15,4 arni), i mi treba da nauimo istu lekciju dok itamo ovaj
izvetaj.
Ne treba uopte da se udimo to se narod alio kada se progonstvo pojaalo kao posledica
poruke koju je Mojsije doneo. Sam Mojsije bio je zbunjen, pa se zbog toga obratio Gospodu. A
Gospod ree Mojsiju: Sad e videti ta u uiniti Faraonu; jer pod rukom krepkom pustie ih, i
isterae ih iz zemlje svoje pod rukom krepkom. Jo govori Bog Mojsiju i ree mu: Ja sam Gospod. I
javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog Svemogui, a imenom svojim, Gospod, ne bih im
poznat. I uinih zavet (savez) svoj s njima da u im dati zemlju hanansku, zemlju u kojoj behu
doljaci, u kojoj ivljahu kao stranci. I uh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i
opomenuh se zaveta svog. Zato kai sinovima Izrailjevim: Ja sam Gospod, i izveu vas ispod
bremena misirskih, i oprostiu vas ropstva njihovog, i izbaviu vas miicom podignutom i sudovima
velikim. I uzeu vas da mi budete narod, i ja u vam biti Bog, te ete poznati da sam ja Gospod Bog
va, koji vas izvodim ispod bremena misirskih. Pak u vas odvesti u svoju zemlju, za koju podigoh
ruku svoju zaklinjui se da u je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dau vam je u nasledstvo, ja
Gospod. (2. Mojsijeva 6,1-8)
JEVANELJE OSLOBOENJA (IZBAVLJENJA)

Nauili smo da je Bog, kada je dao obeanje Avramu, time njemu propovedao Jevanelje; iz
toga sledi, da kada doe vreme za ispunjenje tog obeanja, potomstvo na kome ono treba da se
ispuni mora znati o Jevanelju najmanje onoliko koliko je bilo otkriveno Avramu; i treba da
oekujemo da i njima bude propovedano to isto Jevanelje. Tako je i bilo. Iz poslanice Jevrejima
79
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 18. PROPOVEDANJE JEVANELJA U EGIPTU www.najvaznijevesti.com
saznajemo da je Jevanelje koje se nama danas propoveda, isto ono koje se propovedalo njima, i to
nalazimo u poslednjem citiranom biblijskom tekstu. Zapazite sledee take:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Bog je rekao Avramu, Isaku i Jakovu: I uinih zavet svoj s njima da u im dati zemlju
hanansku, zemlju u kojoj behu doljaci, u kojoj ivljahu kao stranci.
Zatim je dodao: I uh uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i
opomenuh se zaveta svog.
Kad Gospod kae da se neega setio (opomenuo), time ne eli rei da je na to ikada
zaboravio, jer je to nemogue. Bog nikad nita ne zaboravlja. Ali, kao to vidimo u
raznim sluajevima, On time pokazuje da je doao trenutak da to ostvari. O konanom
sudu nad Vavilonom reeno je: i Bog se seti njegovih nepravednih dela (Otkrivenje
18,5 arni). A Bog se seti velikog Vavilona pa mu dade au estokog vina svoga
gneva (Otkrivenje 16,19 SSP). Bog se opomenu (seti) Noja i uini da potop
prestane, ali znamo da Noja, koji je bio u kovegu, nije zaboravio ni jednog trenutka, jer
ne zaboravlja ni vrapca. (Vidi takoe 1. Mojsijeva 19,29; 30,22 i 1. Samuilova 1,19 za
upotrebu rei seti [opomenu] u smislu da je obeano na pragu ispunjenja).
Zato je iz estog poglavlja 2. knjige Mojsijeve oigledno da je doao trenutak da Bog
ispuni obeanje dato Avramu i njegovom potomstvu. Meutim, poto je Avram bio
mrtav, ono je moglo da se ostvari samo vaskrsenjem. Vreme ispunjenja obeanja, koje je
Bog zakletvom obeao Avramu, pribliilo se. Poto samo Jevanelje o carstvu priprema
za kraj, ovo dokazuje da je Jevanelje bilo propovedano.
Bog se objavljivao narodu. A On se objavljuje samo u Jevanelju. Njegovo Boanstvo se
objavljuje tako to se otkriva Boja sila.
Bog je rekao: I uzeu vas da mi budete narod, i ja u vam biti Bog, te ete poznati da
sam ja Gospod Bog va (2. Mojsijeva 6,7). Uporedimo ove rei s obeanjem novog
saveza (zaveta): I biu im Bog i oni e mi biti narod. I nee vie uiti prijatelj prijatelja
ni brat brata govorei: Poznajte Gospoda; jer e me znati svi od malog do velikog, govori
Gospod (Jeremija 31,33.34). Niko ne sumnja da je ovo bilo objavljivanje Jevanelja; ali
to je isto ono Jevanelje koje je bilo objavljeno Izraelcima u Egiptu.
injenica da se osloboenje sinova Izraelovih moglo ostvariti samo kroz propovedanje
Jevanelja, pokazuje da se nije radilo o obinom osloboenju od telesnog ropstva i
dobijanju prolaznog nasledstva. Pred sinovima Izraelevim otvorila se udesna
budunost, samo da su spoznali dan svoga pohoenja i nastavili da budu verni.
PROPOVEDANJE FARAONU
injenica je da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodoao (prihvatljiv
SSP; mio Karadi) ko se njega boji i tvori pravdu (Dela 10,34.35 arni). Ovo nije bila neka
nova istina u Petrovo vreme; to je oduvek bila istina, jer je Bog uvek isti. A to to su ljudi obino
spori da to shvate, ne menja ovu injenicu. Ljudi mogu da propuste da prepoznaju Boju silu, ali to
Njega ni u emu ne ini manje monim. Zato injenica da veliko mnotvo onih koji tvrde da su
Boji sledbenici obino proputa da vidi kako je On savreno nepristrasan, pretpostavljajui da njih
voli vie od drugih naroda, nimalo ne umanjuje Njegov karakter.
80
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 18. PROPOVEDANJE JEVANELJA U EGIPTU www.najvaznijevesti.com
Obeanje je dato Avramu i njegovom potomstvu. Ali, to obeanje i blagoslove Avram je primio
pre nego to se obrezao, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to urauna u
pravednost (Rimljanima 4,11 arni). Nema vie ni Judejina ni Grka, nema ni roba ni
slobodnjaka, nema vie ni muko ni ensko; jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu. Ako ste pak vi
Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju (Galatima 3,28.29 arni).
Zato je ovo obeanje obuhvatalo ak i Egipane, kao i Izraelce, uz uslov da su verovali. Ono nije
obuhvatalo Izraelce koji nisu verovali, ba kao ni Egipane koji nisu verovali. Avram je otac
obrezanih, ali onih koji nisu samo obrezani nego i idu stopama vere naeg oca Avraama, koju je
imao dok je jo bio neobrezan (Rimljanima 4,12 SSP). Ako neobrezani dre pravednost zakona,
njihovo im se neobrezanje rauna kao obrezanje. (Vidi Rimljanima 2,25-29).
Ne smemo da zaboravimo da Bog nije odmah poeo da alje zla na faraona i njegov narod. On
nije nameravao da oslobodi Izraelce ubijanjem njihovih tlaitelja, ve je eleo da ih obrati, ako je
mogue. Bog ne eli da iko propadne, nego da svi dou do pokajanja (2. Petrova 3,9 arni). On
eli da svi ljudi budu spaseni i da dou do poznanja (spoznaje SSP; poznavanja slobodan
prevod) istine (1. Timoteju 2,4 arni). Tako bio ja iv, govori Gospod Gospod, nije mi milo da
umre bezbonik, nego da se vrati bezbonik sa svog puta i bude iv (Jezekilj 33,11). Svi ljudi su
Boja stvorenja i Njegova deca, i Njegovo veliko srce ljubavi ih sve prima u zagrljaj, bez obzira na
rasu i nacionalnost.
Prema tome, u poetku je Bog od faraona jednostavno zahtevao da pusti Njegov narod. Ali, on
je drsko i oholo odgovorio: Ko je Gospod da posluam glas njegov i pustim Izrailja? Ne znam
Gospoda, niti u pustiti Izrailja (2. Mojsijeva 5,2). A onda su pred njim uinjena uda. Ona u
poetku nisu bila kazne, ve jednostavno ispoljavanje Boje moi. Meutim faraonovi vraari,
sotonine sluge, falsifikovali su ova uda i faraonovo srce je jo vie otvrdnulo. Paljivi italac
primetie da se ak i u udima koja su vraari krivotvorili ispoljavala nadmo Gospodnje sile.
U sledeem poglavlju ovog nizu prouavanja o Venom Jevanelju pozabaviemo se sa esto
postavljanim pitanjem o tome kako je to faraonovo srce otvrdnulo.
81
19. Obeanja data Izraelu Kako je faraonovo srce

otvrdnulo
Kad blage mere nisu uspele da navedu faraona da prizna Boju mo, poslani su sudovi. Bog
koji od poetka zna kraj rekao je da e faraonovo srce otvrdnuti i ak da e ga On sam otvrdnuti;
tako je i bilo. Meutim, ne smemo pretpostaviti da je Bog namerno otvrdnuo faraonovo srce protiv
njegove volje, kao da nije ni mogao da popusti ak i da je to eleo. Bog alje snane obmane da bi
ljudi verovali la, samo onima koji odbacuju istinu. Ako neko eli da vri Boju volju, onda treba da
sazna ta On ui; ali, za onoga koji odbaci istinu ne ostaje nita osim tame i prevare.
Zanimljivo je zapaziti da se i u tome to je otvrdnuo faraonovo srce ispoljila Boja milost.
Jednostavan Gospodnji zahtev faraon je prezrivo odbacio. Onda su dola zla, ali ne odmah, ve sa
dovoljno razmaka da faraon ima vremena za razmiljanje. No, dokle god se inilo da je mo vraara
bila vea od one koju su pokazali Mojsije i Aron, faraon nije hteo da popusti. A onda je postalo
oigledno da postoji vea sila od one koju su posedovali vraari. I oni su uinili da su se abe
proirile po zemlji, ali ih nisu mogli ukloniti. A Faraon dozva Mojsija i Arona i ree: molite
Gospoda da ukloni abe od mene i od naroda mojega, pak u pustiti narod da prinesu rtvu
Gospodu (2. Mojsijeva 8,8). Faraon je ve dovoljno nauio o Gospodu da Ga je mogao nazvati
imenom.
I ode Mojsije i Aron od Faraona; i zavapi Mojsije ka Gospodu za abe koje bee pustio na
Faraona. A Gospod uini po rei Mojsijevoj; i pocrkae abe, i oprostie ih se kue i sela i polja. I na
gomile ih zgrtahu, da je smrdela zemlja. A kad Faraon vide gde odahnu, otvrdnu mu srce, i ne
poslua ih, kao to bee kazao Gospod. (2. Mojsijeva 8,12-15 Danii)
Ako se i pomiluje bezbonik, ne ui se pravdi, u zemlji najpravednijoj ini bezakonje i ne gleda
na velianstvo Gospodnje (Isaija 26,10). Tako je bilo i sa faronom. Boji sud je uinio da se njegova
oholost smanji, ali kada je Faraon video da je nastupilo olakanje, srce mu je otvrdnulo.
A Faraon ree: Pustiu vas da prinesete rtvu Gospodu Bogu svom u pustinji; ali da ne idete
dalje; pa se molite za me. A Mojsije ree: Evo ja idem od tebe, i moliu se Gospodu da odu bubine
od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog sutra; ali nemoj opet da prevari, i da ne pusti
narod da prinese rtvu Gospodu. I ode Mojsije od Faraona, i pomoli se Gospodu. I uini Gospod po
rei Mojsijevoj, te odoe bubine od Faraona i od sluga njegovih i od naroda njegovog; ne osta ni
jedna. Ali opet otvrdnu srce Faraonovo, i ne pusti narod. (2. Mojsijeva 8,28-32)
I to se ponavljalo tokom svih zala. Sve pojedinosti svakog sluaja nisu zapisane, ali vidimo da
su upravo Boje dugo strpljenje i milost otvrdnuli faraonovo srce. Isto propovedanje koje je
uteilo srca mnogih u Isusovo vreme, kod drugih je izazvalo jo vee ogorenje prema Njemu.
Lazarovo vaskrsenje iz mrtvih utvrdilo je u srcima neverujuih Jevreja odlunost da ubiju Isusa.
Poslednji sud otkrie injenicu da je svako, ko je otvrdnulog srca odbacio Gospoda, to uinio
uprkos otkrivenju Njegove milosti.
BOJA NAMERA SA FARAONOM

Posle ree Gospod Mojsiju: Ustani rano i izai pred Faraona, i reci mu: Ovako veli Gospod
Bog jevrejski: Pusti narod moj da mi poslui. Jer u sada pustiti sva zla svoja na srce tvoje i na sluge
82
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 19. KAKO JE FARAONOVO SRCE OTVRDNULO www.najvaznijevesti.com
tvoje i na narod tvoj, da zna da niko nije kao ja na celoj zemlji. Jer sada kad pruih ruku svoju,
mogah i tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi vie bilo na zemlji; Ali te ostavih da pokaem
na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime moje po svoj zemlji. (2. Mojsijeva 9,13-16)
Jo doslovniji prevod sa jevrejskog glasi: Jer mogao sam da pruim ruku svoju, mogao sam
tebe i narod tvoj udariti pomorom, pa te ne bi vie bilo na zemlji. Ali te ostavih da ivi, da ti
pokaem silu svoju, i da se ime moje objavi po svoj zemlji. (Prevod dr. Kalisch)
Kod paljivog uporeivanja vidljivo je da je ova misao izraena u ve citiranom tekstu, iako ne
tako jasno.
Nije tako kao to se esto olako pretpostavlja, da je Bog stvorio faraona sa izrazitim ciljem da bi
na njemu iskalio svoj gnev. Takva ideja sramoti Gospodnji karakter. Ali, injenica je da je Bog mogao
da uniti faraona na samom poetku, i da je bez odlaganja mogao da oslobodi svoj narod. Meutim
to ne bi bilo u skladu sa Gospodnjim nepokolebivim nainom da svakom oveku da dovoljno prilika
da se pokaje. Bog je dugo trpeo faraonovu tvrdoglavost, i sada je odluio da poalje tee sudove. Pa
ipak ga upozorava da bi i sada mogao da se odvrati od svog zla.
Bog je odrao faraona u ivotu i odlagao svoje najotrije sudove da bi mu pokazao svoju silu. Ali
u to vreme Bog je ispoljavao svoju silu radi spasenja svog naroda, a sila Boja na spasenje je
Jevanelje. Zato je Bog odravao faraona u ivotu uprkos njegovoj tvrdoglavosti, da bi mu dao
dovoljno vremena da upozna Jevanelje. To Jevanelje je bilo dovoljno mono da spase faraona, kao
to je bilo mono da spase Izraelce.
Revidirano izdanje (na engleskom) upotrebljeno je zbog toga to je jasnije od uobiajenog
prevoda, a ne zato to se u svakom od njih ne nalazi ista istina. Uzmimo uobiajeni prevod: Ali te
ostavih da pokaem na tebi silu svoju, i da se pripoveda ime moje po svoj zemlji; ovde je oigledno
da je Bog doveo faraona na presto. I u ovom sluaju se nikako ne govori da ga je Bog stvorio sa
ciljem da ga mui i ubije. Tekst jasno kae da je razlog tome bio da bi pokazao Boju silu i da bi se
tako objavilo Njegovo ime po svoj zemlji. Zakljuiti da Bog moe da pokae svoju silu i objavi svoje
ime samo unitavanjem ljudi, znai sramotiti Ga i suprotno je Jevanelju. Milost Njegova traje
doveka.
Boji cilj je bio da se Njegovo ime hvali po svoj zemlji. To se i dogodilo, jer itamo da su se
etrdeset godina kasnije hananski narodi uplaili od dolaska Izraelaca, jer su se setili ta je Bog
uinio da ih oslobodi iz Egipta. Meutim, Boja namera bi se ostvarila i da se faraon pokorio
Gospodnjim eljama. Pretpostavimo da je faraon priznao Gospoda i prihvatio Jevanelje koje mu se
propovedalo. Kakav bi bio rezultat? On bi uinio ono ta je uinio Mojsije: zamenio bi egipatski
presto Hristovom sramotom i imao mesto u venom nasledstvu. Tako bi bio najmonije orue koje
objavljuje Gospodnje ime po svoj zemlji. Sama injenica da je neki moni car prihvatio Jevanelje
objavila bi Gospodnju silu isto tako delotvorno kao to su to uinila zla. A sam faraon, umesto da
bude progonitelj Bojeg naroda, mogao je da postane, kao Pavle, propovednik vere. Na alost, nije
(s)poznao (upoznao arni; prepoznao SSP) vreme svog pohoenja.
Posebno zapazimo injenicu da je Boji cilj bio da se Njegovo ime objavi po svoj zemlji. Sve ovo
nije trebalo da se odigrava negde u nekom zabaenom uglu. Izbavljenje iz Egipta nije bilo neto to
je trebalo da se tie samo nekolicine ljudi u nekom delu zemlje. Trebalo je da se objavi svim
narodima. U skladu sa obeanjem datim Avramu, Bog je oslobaao sinove Izraelove iz ropstva, ali
to izbavljenje nije bilo samo zbog njih. Kroz njihovo osloboenje Njegovo ime i sila trebalo je da se
pronese u najudaljenije delove sveta. Vreme za ispunjenje obeanja koje je zakletvom dato Avramu,
pribliilo se; ali poto je u to obeanje bila ukljuena cela zemlja, bilo je potrebno da se Jevanelje
83
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 19. KAKO JE FARAONOVO SRCE OTVRDNULO www.najvaznijevesti.com
nairoko propoveda. Da bi obavio ovaj posao, Bog je izabrao sinove Izraelove. Oko njih kao jezgra,
trebalo je da se osnuje Boje carstvo. To to nisu bili verni poverenom zadatku, samo je odloilo, ali
ne i promenilo Boji plan. Iako nisu objavili Gospodnje ime, pa su ga se ak i odrekli, Bog je rekao:
Ali tako ja iv bio, i tako sva zemlja bila puna slave Gospodnje. (4. Mojsijeva 14,21)
84
20. Obeanja data Izraelu Spaseni ivotom

O Mojsiju itamo: Verom ostavi Egipat ne uplaivi se kraljeve jarosti; jer se vrsto drao
Nevidljivoga kao da ga gleda. Verom je proslavio Pashu i izvrio kropljenje krvlju, da ih ne dotakne
onaj koji je ubijao prvence. (Jevrejima 11,27.28 arni)
Mojsije se nije verom odrekao Egipta, kada je prvi put pobegao u strahu, nego tek onda kada je
iziao nakon odravanja pashe. Onda mu carev gnev nije nita znaio, jer se drao Nevidljivoga kao
da ga gleda. Tada se nalazio pod zatitom Cara nad carevima.
Iako ovaj tekst govori samo o Mojsiju, ne smemo da pretpostavimo da je on jedini od sinova
Izraelovih imao veru, jer u sledeem stihu itamo za ceo narod da verom preoe Crveno More.
ak i da je istina da je samo Mojsije od sveg naroda napustio Egipat verom, i ta bi injenica bila
dovoljna da pokae da su svi trebali da ga napuste na isti nain i da je itavo to osloboenje bilo delo
vere.
Jer se vrsto drao Nevidljivoga kao da ga gleda. Mojsije je iveo na isti nain na koji danas
ive pravi hriani. Evo i paralele: za nepropadljivo nasledstvo, i neokaljano, i koje ne vene,
sauvano na nebesima za vas, koje sila Boija uva verom za spasenje, spremno da se otkrije u
poslednje vreme. Tada ete likovati, poto ste sad zamalo, ako tako treba da bude, oaloeni
razliitim iskuenjima, da bi se vrsnoa vae vere nala kao dragocenija od propadljivog zlata koje se
vatrom kua, na hvalu i slavu i ast kada se pokae Isus Hristos, koga vi volite iako ga niste videli, u
koga sad verujete iako ga ne vidite, i radujete se neizrecivom i proslavljenom radou, jer postiete
cilj svoje vere: spasenje svojih dua. (1. Petrova 1,3-9 arni)
Mojsije i sinovi Izraelovi bili su pozvani u isto nasledstvo koje je sauvano za nas. Obeanje im
je dato u Hristu, isto kao i nama. To nasledstvo se moglo dobiti samo verom u Hrista, a ta vera je
bila takva da je Hrista inila stvarnim, lino prisutnim, iako nevidljivim. tavie, osnova te vere i
nade bila je vakrsenje Isusa Hrista iz mrtvih. Hristos je u ono vreme, kao i sada bio glava crkve.
Prava crkva nikada nije imala nikog drugoga osim nevidljive glave. Svetac Izrailjev bio im je dat
za vou i zapovednika narodima vekovima pre nego to se rodio kako beba u Vitlejemu.
Tako vidimo da je lina vera u Hrista bila osnova za osloboenje Izraela iz Egipta. To je
prikazano ustanovljavanjem pashe. Situacija se pribliila krizi. Faraon je uporno istrajavao u
tvrdoglavom otporu tako dugo dok Gospodnja milosti vie nije delovala na njega. Njegova izjava
pokazuje da je postupao samovoljno i da je posle skakavaca sagreio protiv svetlosti. Pozvao je
Mojsija i Arona i rekao: Zgreih Gospodu Bogu vaem i vama. Ali, mi jo sada samo oprosti greh
moj, i molite se Gospodu Bogu svom da ukloni od mene samo ovu smrt (2. Mojsijeva 10,16.17).
Doao je trenutak da mora da prizna Gospoda; znao je da je pobuna protiv Njega bila greh, ali im je
dolo do odlaganja kazne bio je tvrdoglav kao i ranije. On je odluno i potpuno odbacio sva
Gospodnja nastojanja, pa sada nije preostalo nita drugo osim da se nad njim izvri sud koji bi ga
prisilio da odustane od ugnjetavanja, te da pusti Izrael da ide.
PRVA PASHA
Bila je to poslednja no koju e Izraelci provesti u Egiptu. Gospod je bio spreman da unitenjem
prvenaca pusti poslednje veliko zlo na cara i narod. Sinovima Izraelovim upuen je poziv da uzmu
85
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 20. SPASENI IVOTOM www.najvaznijevesti.com
jagnje, zdravo, i da ga zakolju uvee i jedu njegovo meso. I neka uzmu krvi od njega i pokrope
(poprskaju) oba dovratka i gornji prag na kuama u kojima e ga jesti. jer je pasha Gospodnja. Jer
u proi po zemlji misirskoj tu no, i pobiu sve prvence u zemlji misirskoj od oveka do ivineta, i
sudiu svim bogovima misirskim, ja Gospod. A krv ona bie vam znak na kuama u kojima ete biti;
i kad vidim krv, proiu vas, te nee biti meu vama pomora, kad stanem ubijati po zemlji
misirskoj. (2. Mojsijeva 12,5-13 KJV)
Oni su dobro znali da ih ne spasava krv jagnjeta. Gospod im je rekao da je to samo znak. To je
jednostavno bio znak vere u ono to je ona predstavljala, naime dragocenom krvlju Hrista kao
nevinog i istog jagnjeta (1. Petrova 1,19 arni), jer i Hristos je kao nae pashalno jagnje prinet
na rtvu (1. Korinanima 5,7 arni). Prema tome, krv jagnjeta bila je samo simbol Jagnjeta
Bojeg, a onaj koji se se vrsto drao Nevidljivoga kao da ga gleda, to je i razumeo.
Jer je dua (ivot Stvarnost, KJV, ari) telu u krvi (3. Mojsijeva 17,11). U Hristovoj krvi,
odnosno u Njegovom ivotu, imamo otkupljenje i oprotenje greha, jer je Bog Njega postavio da
bude oienje kroz veru u Njegovu krv, te da kroz Boje trpljenje objavi Njegovu pravednost
opratanjem preanjih greha (Rimljanima 3,25 KJV). Bog prelazi preko greha, ne stvaranjem
kompromisa sa njima, ve zato to krv Sina njegova Isusa Hrista isti nas od svakoga greha (1.
Jovanova 1,7 arni). Hristov ivot je Boja pravednost, jer iz srca izlazi ivot, a Boji zakon je
bio u Njegovom srcu kao savrena pravednost. Prema tome, primena krvi ili Hristovog ivota je
primena Bojeg ivota u Hristu; a on uklanja grehe.
Prskanje krvi po dovratnicima oznaavalo je ono to je kasnije reeno: Gospod je Bog na
jedini Gospod. Zato ljubi Gospoda Boga svog iz svega srca svog i iz sve due svoje i iz sve snage
svoje. I neka ove rei koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I napii ih na dovratnicima
od kue svoje i na vratima svojim (5. Mojsijeva 6,4-9). PRAVEDNOST BOJEG ZAKONA SE
NALAZI JEDINO U HRISTOVOM IVOTU. ONA MOE BITI U SRCU SAMO KAD SE
BOJI IVOT U HRISTU NALAZI U SRCU, DA BI SE OISTILO OD SVAKOG GREHA.
Stavljanje krvi na dovratnike kue bilo je isto kao zapisivanje Bojeg zakona na dovratnicima
kue i na vratima; a to nije ukazivalo ni na ta drugo osim na prebivanje (verom) u Hristu tj.
okruenost Njegovim ivotom.
Hristos je Sin Boji koji je uivao da vri volju svoga Oca. Kao to je On bio pasha sinova
Izraelovih u Egiptu, tako je i naa, jer je Njegov ivot vean i neunitiv, i oni koji verom prebivaju u
Njemu imaju istu tu zatitu. Ni ovek ni avo ne mogu da Mu oduzmu Njegov ivot; a Otac ga je
voleo i nije eleo da Mu uzme ivot. On ga je poloio dobrovoljno i ponovno ga uzeo. Poloio ga je da
bismo ga mi mogli uzeti, a onda ga je opet uzeo da bi sa Njim uzeo i nas. Zato je prebivanje u
Njemu, oznaeno kropljenjem krvi na dovratnicima, sredstvo osloboenja od greha; a na taj nain
se i spasavamo od Bojeg gneva koji dolazi na sinove neposlunosti.
Isus Hristos je isti jue i danas i doveka (Jevrejima 13,8 arni). Vera u Njegovu krv, koja je
pokazana kropljenjem krvi jagnjeta na vratima kua, ostvaruje danas isti rezultat kao nekada. Kad
slavimo Gospodnju veeru koja je uspostavljena u vreme pashe, nakon koje je Hristos bio izdan i
raspet, mi slavimo isto ono to su Izraelci slavili u Egiptu. Bili su jo u Egiptu kad su slavili prvu
pashu. To je bio in vere kojim su pokazali da se uzdaju u Hrista kao svog Oslobodioca (Izbavitelja).
Tako i mi, kroz krv saveza, pokazujemo svoju veru u silu Njegovog ivota da nas sauva od greha i
unitenja koje dolazi na zemlju zbog greha. U taj dan Gospod e potedeti one iji je ivot sakriven sa
Hristom u Bogu, kao to e otac potedeti svog sina koji mu slui (Malahija 3,17 KJV). Iz istog
razloga su u Njemu poteeni ljudi, jer Bog nije potedeo svoga Sina.
86
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 20. SPASENI IVOTOM www.najvaznijevesti.com
POSLEDNJA PASHA
Kad je slavio poslednju pashu sa svojim uenicima, Hristos je rekao: vrlo sam eleo da jedem
ovu Pashu sa vama pre no to postradam. Jer vam kaem: neu je vie jesti dok se ne ispuni u
carstvu Boijem (Luka 22,15.16 arni). Iz ovih rei saznajemo da uspostavljanje pashe ima
direktnu vezu sa Gospodnjim dolaskom da kazni zle i oslobodi svoj narod. Zato nam je reeno: Jer,
kad god ovaj hleb jedete i ovu au pijete, Gospodnju smrt objavljujete dok on ne doe (1.
Korinanima 11,26 SSP). Hristova smrt nema svrhe bez vaskrsenja; a Hristovo vaskrsenje
jednostavno znai vaskrsenje svih onih iji je ivot sakriven u Njegovom ivotu. On nas svojim
vaskrsenjem preporaa za ivu nadu nepropadljivog nasledstva koje nee istrunuti ni uvenuti; a istu
ovu ivu veru i nadu u to isto nasledstvo pokazao je pravi Izrael u Egiptu. Nasledstvo koje
oekujemo je sauvano na nebesima. I nasledstvo koje je bilo obeano Avramu, Isaku i Jakovu,
nasledstvo kome je Bog bio spreman da vodi sinove Izraelove, bila je bolja zemlja, nebeska
(Jevrejima 11,16 KJV).
Kropljenje krvi (uporedi sa 2. Mojsijeva 12,5-14; Jevrejima 11,27.28; 12,24 i 1. Petrova 1,2-10)
velika je karika koja nas u naem hrianskom ivotu povezuje sa drevnim Izraelom. Ono pokazuje
da je izbavljenje kojim ih je Bog oslobodio, bilo isto ono kojim nas Bog danas oslobaa. Ono njih
ujedinjuje sa nama u jednom Gospodu i jednoj veri. Hristos je uvek bio uz njih kao to je uz nas.
Oni su mogli da istraju gledajui Njega nevidljivog; a ni mi ne moemo vie od toga. On je bio
Jagnje zaklano od postanka sveta (Otkrivenje 13,8) i zbog toga je podignut od postanka sveta, da
bi oni mogli da shvate sve blagoslove Njegove smrti i vaskrsenja, ba kao to moemo i mi. A
osloboenje kojim ih je izbavio bilo je i te kako stvarno. Njihova nada je bila u tome da e prilikom
Gospodnjeg dolaska vaskrsnuti iz mrtvih i tako upotpuniti osloboenje; a i mi imamo istu tu
blaenu nadu. Prihvatimo opomenu iz njihovih stalnih promaaja i nastojmo da [se] do kraja
vrsto drimo pouzdanja koje smo imali u poetku. (Jevrejima 3,14 SSP)
87
21. Obeanja data Izraelu Konano izbavljenje

Nek odzvanja bubanj nad egipatskim morem mranim;
Jahve je pobedio; Njegov je narod slobodan. 1
Proitajmo ukratko izvetaj o osloboenju (izbavljenju) Izraela, kao to je zapisan od strane
nadahnua.
A oko ponoi pobi Gospod sve prvence u zemlji misirskoj od prvenca Faraonovog
koji htede sedeti na prestolu njegovom do prvenca sunja u tamnici, i ta god bee prvenac
od stoke. Tada usta Faraon one noi, on i sve sluge njegove i svi Misirci, i bi vika velika u
Misiru, jer ne bee kue u kojoj ne bi mrtvaca. I dozva Mojsija i Arona po noi i ree:
Ustajte, idite iz naroda mog i vi i sinovi Izrailjevi, i otidite, posluite Gospodu, kao to
govoriste. Uzmite i ovce svoje i goveda svoja, kao to govoriste, i idite, pa i mene
blagoslovite. I Misirci navaljivahu na narod da bre idu iz zemlje, jer govorahu: Izgibosmo
svi. I narod uze testo svoje jo neukislo, umotavi ga u haljine svoje, na ramena svoja. I
uinie sinovi Izrailjevi po zapovesti Mojsijevoj, i zaiskae u Misiraca nakita srebrnih i
nakita zlatnih i haljina. I Gospod uini, te narod nae ljubav u Misiraca, te im dadoe; tako
oplenie Misirce.
I otidoe sinovi Izrailjevi iz Ramese u Sohot, oko est stotina hiljada peaka, samih
ljudi osim dece. I drugih ljudi mnogo otide s njima, i stoke sitne i krupne vrlo mnogo. (2.
Mojsijeva 12,29-38)
A kad Faraon pusti narod, ne odvede ih Bog putem k zemlji filistejskoj, ako i bee
krai, jer Bog ree: Da se ne pokaje narod kad vidi rat, i ne vrati se u Misir. Nego Bog
povede narod putem preko pustinje na Crvenom Moru. (2. Mojsijeva 13,17.18)
Tako otiavi iz Sohota stadoe u logor u Etamu, nakraj pustinje. A Gospod iae pred
njima danju u stupu od oblaka vodei ih putem, a nou u stupu od ognja svetlei im, da bi
putovali danju i nou. I ne uklanjae ispred naroda stup od oblaka danju ni stup od ognja
nou. (Stihovi 20-22)
I ree Gospod Mojsiju govorei: Kai sinovima Izrailjevim neka saviju i stanu u logor
pred Pi-Airot izmeu Migdola i mora prema Vel-Sefonu; prema njemu neka stanu u logor
pokraj mora. Jer e Faraon rei za sinove Izrailjeve: Zali su u zemlju, zatvorila ih je
pustinja. I uiniu da otvrdne srce Faraonu, te e poi u poteru za vama, i ja u se proslaviti
na njemu i na svoj vojsci njegovoj, i Misirci e poznati da sam ja Gospod. I uinie tako.
A kad bi javljeno caru misirskom da je pobegao narod, promeni se srce Faraonovo i
sluga njegovih prema narodu, te rekoe: ta uinismo, te pustismo Izrailja da nam ne slui?
I upree u kola svoja, i uze narod svoj sa sobom. I uze est stotina kola izabranih i ta jo
bee kola misirskih, i nad svima vojvode. I Gospod uini te otvrdnu srce Faraonu caru
misirskom, i poe u poteru za sinovima Izrailjevim, kad sinovi Izrailjevi otidoe pod rukom
Sound the Loud Timbrel od Tomasa Mura [Thomas Moore (17791852), irski pesnik, peva, tekstopisac i zabavlja]
prim. izdavaa
88
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 21. KONANO IZBAVLJENJE www.najvaznijevesti.com
visokom. I teravi ih Misirci stigoe ih, sva kola Faraonova, konjici njegovi i vojska njegova,
kad behu u logoru na moru. (2. Mojsijeva 14,1-9)
I kad se priblii Faraon, podigoe sinovi Izrailjevi oi svoje a to Misirci idu za njima, i
uplaie se vrlo, i povikae sinovi Izrailjevi ka Gospodu. I rekoe Mojsiju: Zar ne bee
grobova u Misiru, nego nas dovede da izginemo u pustinji? ta uini, te nas izvede iz
Misira. Nismo li ti govorili u Misiru i rekli: Proi nas se, neka sluimo Misircima? Jer bi
nam bolje bilo sluiti Misircima nego izginuti u pustinji.
A Mojsije ree narodu: Ne bojte se, stanite pa gledajte kako e vas Gospod izbaviti
danas; jer Misirce koje ste videli danas, neete ih nikada vie videti do veka. Gospod e se
biti za vas, a vi ete utati. (Stihovi 10-14)
Nain njihovog osloboenja svima je poznat: kako je Gospod zapovedio moru da se povue i
ostavi put po svojoj sredini tako da su sinovi Izraelovi mogli da preu suvim; i kako se more, kad su
Egipani pokuali da ih slede, vratilo i progutalo ih. Verom preoe Crveno more kao po suvoj
zemlji, a kad Egipani to pokuae podavie se (Jevrejima 11,29 arni). Pogledajmo nekoliko
lekcija koje treba da nauimo iz ovog izvetaja.
1.
2.
3.
4.
5.
Bog je vodio svoj narod: A kad Faraon pusti narod, ne odvede ih Bog putem k zemlji
filistejskoj. Mojsije nije znao nita vie od naroda ta da radi ili kuda da ide, samo kao to
mu je Gospod govorio, jer je bio veran u svemu domu njegovom. (Jevrejima 3,2)
Kad je narod gunao, gunao je protiv Boga, a ne Mojsija. Kad su govorili Mojsiju: ta
uini, te nas izvede iz Misira? zapravo nisu hteli da priznaju da je u svemu ovome Bog,
iako su dobro znali da im je On poslao Mojsija.
Na prvi znak opasnosti vera naroda poela je da nestaje. Zaboravili su ta je Bog ve
uinio za njih i kako je silno delovao da ih izbavi. Poslednji sud nad Egipanima trebalo je
da sam po sebi bude dovoljan da ih naui da se uzdaju u Gospoda i da On moe da ih
oslobodi od Egipana koji su jo ostali ivi.
Boja namera nije bila da narod treba da se bori. On ih je poveo kroz pustinju da ne bi
videli rat. Znao je da bi ih Egipani svakako progonili da su krenuli putem koji su poli.
Sinovi Izraelovi nisu nikad imali veu potrebu za borbom nego onda kad su ih Egipani
opkolili kod Crvenog mora, ali im je Bog poruio: Gospod e se biti za vas, a vi ete
utati. Moemo rei da je razlog zato Gospod nije eleo da vide rat bio to to jo nisu
bili pripremljeni za borbu; ali moramo se setiti drugih prilika kada su imali mnogo
obuenih boraca, pa ih je Bog izbavio a da sami nisu zadali nijedan udarac. Kad
razmatramo okolnosti njihovog izbavljenja iz Egipta kako je ono ostvareno direktnom
Bojom silom, bez ikakve ljudske snage, pri emu je njihovo bilo samo da slede i
posluaju Njegovu re onda moramo shvatiti da Boji plan uopte nije bio da se bore,
ak ni u samoodbrani.
Takoe treba da nauimo da najkrai i naizgled najlaki put nije uvek i najbolji. Put
kroz filistejsku zemlju je bio najkrai, ali ne i najbolji za Izraelce. injenica da se
nalazimo u tekim situacijama u kojima ne moemo da vidimo izlaz, nije dokaz da nas
Bog ne vodi. Bog je vodio sinove Izraelove na to opasno mesto u pustinji, izmeu planina
i mora, tako sigurno kao to ih je vodio iz Egipta. On je znao da u takvoj klopci (zamki)
ne mogu da pomognu sebi, pa ih je namerno vodio tamo da bi kao nikad pre toga
89
6.
videli da je sam Bog odgovoran za njihovu bezbednost i da je u stanju da izvri ono to

je naumio. Njihov problem je bio smiljen da bi im pruio neizbrisivu pouku o
poverenju u Boga.
Na kraju moramo da nauimo da ih ne smemo osuivati zbog njihovog neverstva.
Zato nema izgovora, ovee koji sudi, ma ko ti bio; jer sudei drugom samoga sebe
osuuje, poto ti, sudija, ini isto to (Rimljanima 2,1 arni). Kada ih osuujemo
zbog toga to se nisu uzdali u Gospoda, onda pokazujemo da nemamo izgovor za nae
gunanje i strah. Imamo sve dokaze o Bojoj sili koje su oni imali, i jo mnogo vie od toga.
Ako moemo jasno da vidimo koliko je neosnovan bio njihov strah i kakvo je zlo bilo
njihovo gunanje, onda gledajmo da se mi sami ne pokaemo jo bezumniji i gori.
DRUGI PUT
Ima jo jedna lekcija koju treba da nauimo s tim u vezi, i ona je toliko vana da joj moramo
posvetiti posebnu panju, jer ukljuuje sve druge. Uimo je iz Isaije jedanaestog poglavlja. U tom
poglavlju nalazimo u nekoliko rei itav izvetaj Jevanelja, od Hristova roenja do konanog
osloboenja svetih u Bojem carstvu, i unitenju zlih.
Ali e izai ibljika iz stabla Jesejevog, i izdanak iz korena njegovog izniknue. I na
Njemu e poivati Duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i
straha Gospodnjeg. I mirisanje e Mu biti u strahu Gospodnjem, a nee suditi po vienju
svojih oiju, niti e po uvenju svojih uiju suditi. Nego e po pravdi suditi siromasima i po
pravici koriti krotke u zemlji, i udarie zemlju prutom usta svojih, i duhom usana svojih
ubie bezbonika. I pravda e Mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bokovima. (Isaija
11,1-5 Danii)
Uporedimo prvi deo gornjeg teksta sa Luka 4,16-18, a poslednji deo sa Otkrivenjem 19,11.21 i
videemo koliko toga pokriva. On nas dovodi do unitenja zlih. On pokriva itav dan spasenja. I u
to e vreme za koren Jesejev, koji e biti zastava narodima, raspitivati narodi, i poivalite Njegovo
bie slavno. I tada e Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak naroda svog, ta ostane
od asirske i od Misira i od Patrosa i od Etiopske i od Elama i od Senara i od Emata i od ostrva
morskih. I podignue zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasejane Judine sabrae s etiri kraja
zemlje. (Isaija 11,10-12)
I ovde ponovo vidimo izbavljenje Bojeg naroda. To je drugi put da Bog uzima stvar u svoje
ruke i u tome e biti uspean. Uzeo je stvar u svoje ruke prvi put u Mojsijevo vreme, ali narod nije
uao zbog neverstva. Drugi put ostvarie se veno spasenje Njegovog naroda. Zapazite da se
konano skupljanje Njegovog naroda ostvaruje kroz Hrista koji je znak za narode, jer Bog pohodi
neznaboce da iz njih izvede narod koji nosi Njegovo ime. Oni treba da budu skupljeni s etiri
kraja zemlje. I poslae svoje anele sa glasovitom trubom, pa e skupiti njegove izabranike od
etiri vetra, od jednog kraja neba do drugog. (Matej 24,31 arni)
Da je ovo osloboenje odreeno za poslednje vreme, zapravo za zavretak vremena, oigledno
je iz injenice da on sabira (skuplja) ostatak svog naroda, znai one poslednje. A sada zapazimo
ovo obeanje i podsetnik: I bie put ostatku naroda njegovog, to ostane od Asirske, kao to je bio
Izrailju kad izae iz zemlje misirske. (Isaija 11,16)
90
Imajmo na umu da je delo osloboenja iz Egipta poelo davno pre onog dana kada su napustili
tu zemlju. Poelo je onog dana kad je Mojsije doao u Egipat i poeo da narodu govori o Bojoj
nameri da ispuni obeanje dato Avramu. Ceo prikaz Boje sile u Egiptu, koji je bio samo
objavljivanje Jevanelja, bio je deo osloboenja. Tako e biti i onog dana kad Gospod po drugi put
podigne svoju ruku da oslobodi ostatak svog naroda. Taj dan je sada jer evo sad je vreme najbolje,
evo sad je dan spasenja (2. Korinanima 6,2). Sav e se Izrael spasti, jer Izbavitelj e doi sa Siona,
odvratie bezbonost od Jakova (Rimljanima 11,26 arni). Osloboenje Bojeg naroda od
ropstva greha isto je to i konano izbavljenje. Kad Gospod doe po drugi put, preobrazie svojom
silom kojom moe sve da pokori sebi nae ponieno telo da bude saobrazno njegovom slavnom
telu (Filibljanima 3,21 arni). Sila kojom e preobraziti naa tela sila vaskrsenja sila je kojom
su nai gresi pobeeni, i mi emo biti izbavljeni od njihove vlasti. Dogodie se to istom silom koja se
ispoljila u osloboenju Izraela iz Egipta.
Jer se ne stidim jevanelja Hristovog; jer je sila Boija na spasenje svakome koji veruje, a
najpre Jevrejinu i Grku (Rimljanima 1,16). Ko god eli da sazna koliko je ogromna ta sila, treba
samo da pogleda izbavljenje Izraela iz Egipta, razdvajanje Crvenog mora, i videe praktian primer
njenog delovanja. To je sila koje e pratiti propovedanje celog Jevanelja do dolaska Gospoda Isusa.
91
22. Obeanja data Izraelu Pesma izbavljenja

(Sadanja istina, 1. oktobar 1896)
Tada zapeva Mojsije i sinovi Izrailjevi ovu pesmu Gospodu, i rekoe ovako:
Pevau Gospodu, jer se slavno proslavi; konja i konjika vre u more.
Sila je moja i pesma moja Gospod, koji me izbavi;
on je Bog moj, i slaviu ga; Boga oca mojega, i uzviivau ga.
Gospod je velik ratnik; ime mu je Gospod.
Kola Faraonova i vojsku njegovu vre (baci) u more;
izbrane vojvode njegove utopie se u Crvenom moru.
Bezdani ih pokrie; padoe u dubinu kao kamen.
Desnica tvoja, Gospode, proslavi se u sili;
desnica tvoja, Gospode, satr neprijatelja.
I mnotvom velianstva svojega oborio si one koji ustae na te;
pustio si gnev svoj, i prodre ih kao slamu.
Od daha nozdrva tvojih sabra se voda;
stade u gomilu voda koja tee; stisnue se vali usred mora.
Neprijatelj ree: terau, stignuu, deliu plen; nasitie ih se dua moja,
izvuiu ma svoj, istrebie ih ruka moja.
Ti dunu vetrom svojim, i more ih pokri,
i utonue kao olovo u dubokoj vodi.
Ko je kao ti meu silnima Gospode?
Ko je kao ti slavan u svetosti, straan u hvali, i da ini udesa?
Ti prui desnicu svoju, i prodre ih zemlja.
Vodi milou svojom narod, koji si iskupio,
vodi krepou svojom u stan svetosti svoje.
ue narodi, i zadrhtae; muka e spopasti one koji ive u zemlji Filistejskoj.
Tada e se prepasti stareine Edomske,
junake Moavske spopae drhat, uplaie se svi koji ive u Hananskoj.
Spopae ih strah i trepet; od veliine ruke tvoje zamuknue kao kamen,
dokle ne proe narod tvoj, Gospode, dokle ne proe narod, koji si zadobio.
Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva svojega,
na mestu koje si sebi za stan spremio, Gospode,
u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile.
Gospod e carovati doveka. (2. Mojsijeva 15,1-18 Danii)
Pogledajmo sada koja uputstva i ohrabrenja nalazimo u ovom izvetaju za nas.
1.
Sila kojom je razdeljeno Crveno more i narod bezbedno proao kroz njega, bila je ista
ona sila kojom je Bog zadrao neprijatelje da ih ne napadnu. Uporedi 2. Mojsijevu
15,14-16 i Isusa Navina 2,9-11. Da su nastavili da napreduju u veri koju su imali u
trenutku osloboenja, uopte ne bi bilo potrebe da se bore. Niko od neprijatelja ne bi
92
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 22. PESMA IZBAVLJENJA www.najvaznijevesti.com
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
se usudio da ih napadne. Sada vidimo zato ih je Bog vodio ovim putem. Poslednjim
inom izbavljenja eleo je da ih poui da nikada ne trebaju da se boje oveka.
U toj istoj sili trebalo je da objave Gospodnje ime da propovedaju Jevanelje o carstvu
po svoj zemlji, kao pripremu za kraj. To je bilo delo koje je trebalo da obave pre nego
to je obeanje moglo da se potpuno ispuni. Da su sauvali ovu veru, ne bi trebalo
dugo da delo bude dovreno.
Cilj (svrha) njihovog izbavljenja je bio da ih Bog dovede i posadi na goru Gospodnjeg
nasledstva u njihovoj zemlji, u kojoj bi zauvek mogli da ive bezbedno. Ovo se nije
ispunilo ni u vreme cara Davida, iako je njegovo carstvo bilo na vrhuncu slave; bilo je to
vreme kada je imao mir sa svim svojim neprijateljima i kad je naumio da sagradi hram
Gospodu. Tada mu je Gospod rekao: I odrediu mesto narodu svojemu Izrailju, i
posadiu ga, te e nastavati u svom mestu, i nee se vie pretresati, niti e ih vie muiti
nepravednici kao pre (2. Samuilova 7,10). (Uporedi ovo i sa Luka 1,67-75).
Boji plan o osloboenju Izraela iz Egipta bio je iznesen u pesmi koja je bila rezultat
nadahnua: Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva svojega, na mestu koje si sebi
za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile. Niko od
ljudi ne moe da sagradi prebivalite za Gospoda, jer Svevinji ne stanuje u
rukotvorenim hramovima (Dela 7,48 arni). Presto je Gospodnji na nebesima
(Psalam 11,4). Pravi ator (Svetilite) pravo Boje prebivalite koji je podigao
Gospod, a ne ovek (Jevrejima 8,1.2 SSP), nalazi se na nebu na gori Sion. To je u
skladu sa obeanjem datim Avramu, Isaku i Jakovu, a koje ih je navelo da se smatraju
gostima (doljacima) na ovoj zemlji, te da trae nebesku zemlju, jer je oekivao grad
koji ima vrste temelje, iji je graditelj i tvorac Bog (Jevrejima 11,10 arni). Ova
dugo odlagana nada sada je trebalo da se ostvari i ona bi se brzo ispunila da su sinovi
Izraelovi sauvali veru iz svoje pesme.
Izbavljenje Izraela iz Egipta i razdvajanje Crvenog mora je ohrabrenje za Boji narod u
poslednje dane Jevanelja, kada e se ostvariti Gospodnje spasenje. Evo rei koje
Gospod ui svoj narod da ih govore: Probudi se, probudi se, obuci se u silu, miico
Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za narataja prolih; nisi li ti isekla Ravu i
ranila zmaja? Nisi li ti isuila more, vodu bezdana velikoga, od dubine morske nainila
put da prou izbavljeni? Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dou u Sion
pevajui, i veselje veno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju,
a alost i uzdisanje neka bei. (Isaija 51,9-11 Danii).
Da su stari Izraelci nastavili sa pevanjem, i da nisu nijednom poeli da gunaju, oni bi
vrlo brzo stigli do Siona, do grada iji je graditelj i tvorac Bog.
Kada Gospodnji otkupljeni konano stanu na goru Sion i u rukama budu imali Boje
harfe, zapevae pesmu Boijeg sluge Mojsija i Jagnjetovu pesmu: Velika su i udesna
tvoja dela, Gospode Boe, Svedritelju. Pravedni su i istiniti tvoji putevi, Caru nad
narodima. Ko da te se ne boji, Gospode, i da ne slavi tvoje ime? Ti si jedini svet. Svi
narodi e doi i pokloniti se pred tobom, jer su objavljena tvoja pravedna dela
(Otkrivenje 15,3.4 SSP). To je pesma izbavljenja (osloboenja), pesma pobede.
Kao to su sinovi Izraelovi ovu pesmu pobede pevali na obali Crvenog mora pre nego
to su uli u Obeanu zemlju, tako e Boja deca u posljednje dane pevati istu pesmu
pobede pre nego to uu u nebeski Hanan. Evo te pesme i dok je itamo, uporedite je sa
93
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 22. PESMA IZBAVLJENJA www.najvaznijevesti.com
9.
uvodom u Mojsijevu pesmu kod Crvenog mora. Ve smo itali da, kada Gospod prui
svoju ruku po drugi put da izbavi ostatak svog naroda, bie put ostatku naroda njegova,
to ostane od Asirske, kao to je bio Izrailju kad izae iz zemlje Misirske. (Isaija 11,16)
I rei e u ono vreme: Hvalim Te, Gospode, jer si se bio razgnevio na me, pa se
odvratio gnev Tvoj, i uteio si me. Gle, Bog je spasenje moje, uzdau se i neu se bojati,
jer mi je sila i pesma Gospod Bog, On mi bi Spasitelj. S radou ete crpsti vodu iz izvora
ovog spasenja. I tada ete rei: Hvalite Gospoda, glasite ime Njegovo, javljajte po
narodima dela Njegova, napominjite da je visoko ime Njegovo. Pojte Gospodu, jer uini
velike stvari, neka se zna po svoj zemlji. Klikuj i pevaj, koja sedi u Sionu, jer je Svetac
Izrailjev velik posred vas. (Isaija 12. poglavlje)
Ovom pesmom e Gospodnji otkupljeni doi na Sion. To je pesma pobede, ali ve sada mogu
da je pevaju, jer ovo je pobeda koja je pobedila svet: naa vera (1 Jovanova 5,4 SSP). Gle, Bog je
spasenje moje, uzdau se i neu se bojati, jer mi je sila i pesma Gospod Bog, on mi bi spasitelj
(Isaija 12,2). No, ako ovek ne objavljuje Gospodnje spasenje, on ga i nema. Jer deca nebeskog Cara
prosto moraju da javno izraavaju svoju radost. I dok ih Gospod vodi na Sion, oni ue pesmu koju
e zapevati kad stignu na njega.
I zato Kad u prizorima slave
Zapevam NOVU, NOVU PESMU,
Bie to STARA, STARA PRIA
Koju sam tako dugo voleo.
94
23. Obeanja data Izraelu Hleb sa neba

Gospodnji otkupljeni vratie se sa pesmom i doi na Sion. Pesma pobede je dokaz vere, kojom
e pravednik iveti. Poziv glasi: Ne odbacujte dakle slobode svoje, koja ima veliku platu (Jevrejima
10,35). Jer, svi mi imamo udela u Hristu ako se do kraja vrsto drimo pouzdanja koje smo imali u
poetku (Jevrejima 3,14 SSP). Izraelci su dobro poeli. Verom su, kao po suvoj zemlji, preli
Crveno more (Jevrejima 11,29 SSP). Na drugoj obali pevali su pesmu pobede. Istina, jo uvek su
bili u pustinji, ali vera je naa ova pobeda koja pobedi svet (1 Jovanova 5,4) i oni su upravo primili
najvei dokaz Boje sile da ih sigurno vodi. Da su nastavili da pevaju ovu pesmu pobede, brzo bi
stigli na Sion.
Ali, oni jo nisu savreno nauili ovu lekciju. Mogli su da se uzdaju u Gospoda dokle god su
mogli da Ga vide, ali ne i dalje od toga. Oni vikae kraj mora, kraj Crvenog Mora. Ali im On
pomoe imena svog radi, da bi pokazao silu svoju. Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih
preko bezdane kao preko pustinje; i sauva ih od ruke nenavidnikove (protivnikove), i izbavi ih iz
ruke neprijateljeve. Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta. Tada verovae reima
Njegovim, i pevae Mu hvalu. Ali brzo zaboravie dela Njegova, i ne poekae volje Njegove.
(Psalam 106,7-13 Danii)
Samo tri dana putovanja pustinjom bez vode bilo je dovoljno da zaborave sve to je Gospod za
njih uinio. Kada su naili na vodu, ona je bila tako gorka da nisu mogli da je piju, pa su poeli da
gunaju. Ovu tekou je Gospod lako otklonio pokazavi Mojsiju drvo, koje je baeno u vodu
uinivi da postane pitka. Onde mu dade uredbu i zakon, i onde ga okua. (2. Mojsijeva 15,25)
Kad su se ulogorili kod palmi i izvora u Elimu nije bilo niega to bi ih uznemiravalo, pa je
prolo skoro mesec dana kada su opet poeli da gunaju. Za to vreme su se bez sumnje oseali vrlo
zadovoljni sobom kao i svojom okolinom. Ali su se sada svakako uzdali u Gospoda. Tako nam je
lako da zamiljamo da napredujemo dok se nalazimo u luci i voda protie pored nas; tako prirodno
da mislimo da smo nauili da se uzdamo u Gospoda sve dok nema iskuenja koja e ispitati nau
veru.
Nije prolo dugo pa je narod ne samo zaboravio na Boju silu, nego je bio spreman da tvrdi da
On nikada nije imao bilo ta sa njima. Samo mesec i po dana od naputanja Egipta stigli su u
pustinju Sin, koja je izmeu Elima i Sinaja, i stade vikati sav zbor sinova Izrailjevijeh na Mojsija i
na Arona u pustinji, i rekoe im sinovi Izrailjevi: kamo da smo pomrli od ruke Gospodnje u zemlji
Misirskoj, kad seasmo kod lonaca sa mesom i jeasmo hleba izobila, jer nas izvedoste u ovu
pustinju da pomorite sav ovaj zbor glau.
A Gospod ree Mojsiju: Evo uiniu da vam dadi (pada kao rosa; kia) iz neba hleb, a
narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okuam hoe li hoditi po mom
zakonu ili nee. A estog dana neka zgotove ta donesu, a neka bude dvojinom onoliko
koliko nakupe svaki dan. A sutra ete videti slavu Gospodnju; jer je uo viku vau na
Gospoda. Jer ta smo mi da viete na nas? (2. Mojsijeva 16,2-7)
Sutradan kad se digla rosa a to po pustinji neto sitno okruglo, sitno kao slana po zemlji. I kad
videe sinovi Izrailjevi, govorahu jedan drugom: ta je ovo? Jer ne znae ta bee. A Mojsije im ree:
95
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 23. HLEB SA NEBA www.najvaznijevesti.com
To je hleb to vam dade Gospod da jedete. To je za ta zapovedi Gospod: kupite ga svaki dan koliko
kome treba za jelo, po gomor na glavu, po broju dua vaih, svaki neka uzme za one koji su mu u
atoru. I uinie tako sinovi Izrailjevi; i nakupie koji vie koji manje. Pa merie na gomor, i ne doe
vie onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji nakupi malo, nego svaki nakupi koliko mu je
trebalo da jede. (Stihovi 14-18)
I ree im Mojsije: niko da ne ostavlja od toga za sutra. Ali ne posluae Mojsija, nego
neki ostavie od toga za sutra, te se ucrvlja i usmrde. I rasrdi se Mojsije na njih. Tako ga
kupljahu svako jutro, svaki koliko mu trebae za jelo; a kad sunce ogrevae, tada se
rastapae. (Stihovi 19-21)
A u esti dan nakupie hleba dvojinom, po dva gomora na svakog; i dooe sve
stareine od zbora, i javie Mojsiju. A on im ree: Ovo kaza Gospod: Sutra je subota, odmor
svet Gospodu; ta ete pei, pecite, i ta ete kuvati, kuvajte danas; a ta pretee, ostavite i
uvajte za sutra. I ostavie za sutra, kao to zapovedi Mojsije, i ne usmrde se niti bee crva u
njemu. I ree Mojsije: Jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas neete nai u
polju. est ete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga nee biti. (Stihovi 22-26)
I u sedmi dan izioe neki od naroda da kupe, ali ne naoe. A Gospod ree Mojsiju:
Dokle ete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim? Vidite, Gospod vam je dao
subotu, zato vam daje estog dana hleba na dva dana. Stojte svaki na svom mestu, i neka ne
odlazi niko sa svog mesta u sedmi dan. I poinu narod u sedmi dan. (Stihovi 27-30)
Sada imamo ceo dogaaj pred sobom pa moemo da ga detaljno prouimo. Setite se da to nije
napisano zbog onih koji su u njemu uestvovali, ve za nas. Sve, naime, to je unapred napisano,
napisano je nama za pouku, da strpljivou i utehom Pisma imamo nadu (Rimljanima 15,4
arni). Ako su oni propustili da naue lekciju koju je Bog eleo da izvuku iz ovog dogaaja, onda
postoji jo vei razlog da je iz ovog izvetaja mi nauimo.
ISPIT
Gospod je rekao da e okuati svoj narod hoe li iveti po Njegovom zakonu ili nee. A posebna
zapovest kojom ih je iskuao bila je subota. Prema tome, subota je bila presudan ispit Bojeg zakona.
Ona je to i sada, kao to e to pokazati sledee take koje smo ve upoznali:
1.
Narod je bio osloboen (izbavljen) u skladu sa ispunjenjem saveza koji je Bog uinio sa
Avramom (Vidi 2. Mojsijeva 6,3.4). Ovaj savez je potvren zakletvom i vreme ispunjenja
obeanja, za koje se Bog zakleo Avramu, se pribliilo. Avram je drao Boji zakon i zbog
toga je obeanje vailo za njegove potomke (1. Mojsijeva 26,3-5). Gospod je rekao Isaku
da e izvriti sve za ta se zakleo njegovom ocu Avramu: Zato to je Avram sluao glas
moj i uvao naredbu moju, zapovesti moje i pravila moja i zakone moje. Sada, kad je
Bog, kao ispunjenje te zakletve, izvodio Avramovu decu iz Egipta, odluio je da ih iskua
da vidi da li e iveti po Njegovom zakonu, a predmet na kojem ih je iskuao bila je
subota. To bez ikakve sumnje dokazuje da je Avram svetkovao subotu i da se ona
nalazila u savezu koji je sa njim sklopio. Ona je bila deo pravednosti verom koju je
Avram imao pre svog obrezanja.
96
2.
3.
Ako ste pak vi Hristovi, onda ste Avraamovo potomstvo, naslednici po obeanju
(Galatima 3,29 arni). Poto je subota ona ista koju su Izraelci svetkovali u pustinji,
i koju su drali Jakovljevi potomci, ili tvrdili da je dre do dananjeg dana bila u savezu
uinjenim sa Avramom, iz toga sledi da i hriani treba da je svetkuju.
Ve smo saznali da je naa nada ista ona koja je bila stavljena pred Avrama, Isaka i
Jakova, i sve sinove Izraelove. Nada u obeanje, koje je Bog dao naim oevima (Dela
26,6 arni) bila je ono zbog ega se sudilo apostolu Pavlu; i prema obeanju verni e
sesti zajedno sa Avramom, Isakom i Jakovom u carstvu Bojem. Bog je po drugi put
podigao svoju ruku da izbavi ostatak svog naroda i zato je ispit poslunosti u ovo vreme
isti kao i u poetku. Subota je spomenik Boje sile kao Stvoritelja i Posvetitelja; a poruka
koja najavljuje da je doao as Bojeg suda, veno Jevanelje koje je priprema za kraj,
propoveda se sledeim reima: Poklonite se onome koji je stvorio nebo i zemlju i more
i izvore vodene. (Otkrivenje 14,6.7)
Ovaj ispit je uinjen pre nego to je zakon izgovoren sa Sinaja, i pre nego to je narod doao do
Sinaja. Meutim mi nalazimo da su svi elementi zakona ve bili poznati. Davanje zakona sa Sinaja je
bilo tako daleko od njegove prve objave, da su sinovi Izraelovi u njemu bili iskuani vie od mesec
dana pre tog dogaaja; rei: Dokle ete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim? pokazuju
da su ga poznavali dugo vremena i da su ga esto krili svojom neverom.
Kada budemo doli do dogaaja koji su povezani sa davanjem zakona, videemo jasnije nego
sada, da na subotu, koju je Bog oekivao da e je Jevreji svetkovati, nikako nije mogla da deluje
Hristova smrt, jer je oduvek bila povezana sa Jevaneljem, vekovima pre raspea. Meutim sa tim u
vezi moramo da zapazimo jednu injenicu u pogledu obaveznosti subotnjeg dana.
Narodu je bilo reeno: est ete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga nee biti. Ovo je
potpuno isti izraz koji je upotrebljen u etvrtoj zapovesti: est dana radi, i svruj sve poslove svoje.
A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu; tada nemoj raditi nijednoga posla. Mnoge su ljude
ubedili da ova zapovest nije odreena u svojim zahtevima i da subotu ne treba vezivati za neki
poseban dan sedmice, ve da to moe biti bilo koji dan sedmice, uz uslov da mu prethodi est dana
rada. Izvetaj o davanju mane pokazuje da je takva misao pogrena, i da ova zapovest ne govori o
nekom neodreenom sedmom delu vremena, nego da je to sedmi dan sedmice.
Davanje mane na najbolji nain pokazuje da je subota bila odreeni dan i da oveku nije
preputeno da odlui koji e to dan biti. tavie, ono je pokazalo da sedmi dan ne znai sedmi deo
vremena, ve odreeni dan. Kad bi sedmi dan oznaavao sedmi deo vremena, onda bi i esti dan
imao znaenje estog dela vremena. Da su sinovi Izraelovi prihvatili ovu pretpostavku, nali bi se u
problemima.
Postoji samo jedno razdoblje od sedam dana, a to je sedmica poznata jo od stvaranja. Bog je
delovao est dana, a u tih est dana zavrio je stvaranje; zatim poinu u sedmi dan od svih dela
svojih, koja uini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan poinu od svih dela svojih,
koja uini (1. Mojsijeva 2,2.3). Zato, kad Bog kae da je sedmi dan subota, onda smatra da je subota
sedmi dan sedmice, dan koji poznajemo kao odmor. esti dan, kada su sinovi Izraelovi trebali da se
pripremaju za subotu, je esti dan sedmice, poznat kao petak.
Bez ikakve sumnje sve je to reeno izvetajem o Hristovom razapeu i sahrani, u kome je reeno
da su ene dole do groba posle subote, u svanue prvoga dana nedelje (Matej 28,1 arni), a
drugi pisac kae poto proe subota (Marko 16,1 arni). Spominjemo ove tekstove da bismo
97
pokazali da prvi dan sedmice sledi subotu i da ne postoji vreme izmeu zavretka subote i posete
ena grobu. A sada, itajui izvetaj u Jevanelju po Luki, saznajemo da je dan Hristove sahrane bio
[je] petak (dan pripreme SSP), i subota osvitae. ene su dole i videle gde je poloen; Zatim se
vratie i spremie mirise i miro. U subotu pak ostae u miru - po zakonu. u prvi dan nedelje, vrlo
rano, dooe na grob. (Luka 23,54-56; 24,1 arni)
Subota je sledila posle petka (dana pripreme SSP), a njoj je sledio prvi dan nedelje. Prema
tome, zapovest o suboti odnosi se na sedmi dan nedelje. To je bio dan koji je Bog posebno oznaio
kao subotu, te je etrdeset godina inio udo u njenu ast. Dobro zapamtimo ovu injenicu. Setimo
se da kad god se u Bibliji spominje subota, onda se misli samo na sedmi dan sedmice. Da je davno
pre Mojsijevog vremena ova subota iz etvrte zapovesti, zajedno sa celim zakonom, bila
nerazdvojno povezana sa Jevaneljem Isusa Hrista, bie potpuno jasno kada budemo nastavili sa
naim prouavanjem.
98
24. Obeanja data Izraelu ivot od Boga

SLUAJ I IVI
Na kraju lutanja pustinjom Mojsije je rekao narodu: Drite i tvorite sve zapovesti koje vam ja
zapovedam danas, da biste ivi bili i umnoili se, i da biste uli u zemlju za koju se Gospod zakleo
ocima vaim, i da biste je nasledili. I opominji se (seaj se) svega puta kojim te je vodio Gospod Bog
tvoj etrdeset godina po pustinji, da bi te namuio i iskuao, da se zna ta ti je u srcu, hoe li drati
zapovesti njegove ili nee. I muio te je, glau te morio; ali te je opet hranio manom, za koju ti nisi
znao ni oci tvoji, da bi ti pokazao da ovek ne ivi o samom hlebu nego o svemu to izlazi iz usta
Gospodnjih. (5. Mojsijeva 8,1-3)
Jer je re Boija iva, i delotvorna (Jevrejima 4,12 arni). Hristos je rekao: Rei koje vam
ja rekoh duh su i ivot su (Jovan 6,63). Preko proroka On kae: Prignite uho svoje i hodite k meni;
posluajte, i iva e biti dua vaa (Isaija 55,3). Zaista, zaista, kaem vam da ide as - i ve je nastao
- kada e mrtvi sluati glas Sina Boija, i koji ga uju - ivee (Jovan 5,25 arni). To vreme je
dolo kad su se sinovi Izraelovi nalazili u pustinji. Davanjem mane Bog ih je uio da ovek moe da
ivi od svake rei koja izlazi iz usta Boijih. (Matej 4,4 arni)
Zapazimo to dobro. Bog im je obezbedio manu bez obzira hoe li oni potovati Njegov zakon ili
ne. Ali, istovremeno ih je uio da je zakon ivot. Isus je rekao: Znam da je zapovest njegova ivot
veni (Jovan 12,50). Trebalo je da dre zapovesti da bi iveli, meutim oni su mogli da ih dre samo
ako ih uju. ivot se nalazi u samim zapovestima, a ne u pojedincu koji ih pokuava drati. On
ne moe dobiti ivot svojim naporima, ve ga dobija kroz zapovesti. Blagodat vlada kroz
pravednost za veni ivot kroz Gospoda naeg Isusa Hrista. Razlog tome je to je re sama po sebi
ivot, i ako je paljivo sluamo, iveemo njom (pomou nje). O, da si pazio na zapovesti moje! Mir
bi tvoj bio kao reka, i pravda tvoja kao valovi morski. (Isaija 48,18)
Isus je rekao: Ako pak hoe da ue u ivot, dri zapovesti (Matej 19,17 arni). Ali, mi ne
dobijamo pravednost i ivot svojim nastojanjem da se uskladimo sa nekim merilom, niti tako
to emo procenjivati sebe da bi videli kako napredujemo. Avram je drao sve zapovesti, a nijedna
od njih nije bila zapisana. Kako je to uspeo? Sluajui Boji glas i uzdajui se u Njega. Bog je
posvedoio da je imao pravednost verom. A pravednost je dola od ivog zakona, zakon[a] Duha
ivota u Hristu Isusu (Rimljanima 8,2 arni). I kao to emo kasnije videti, ovo se ni u kom
sluaju ne razlikuje od zakona napisanog na kamenim ploama, osim to je ovde napisano na ivoj
Steni.
Na isti nain na koji je vodio Avrama, Bog je vodio i sinove Izraelove. Govorio im je preko
svojih proroka, kao i udima koja je uinio da bi ih oslobodio iz Egipta; pokazao im je svoju silu
kojom bi ih ON uinio pravednima. DA SU SLUALI NJEGOV GLAS I VEROVALI MU, NE BI
IMALI NIKAKVOG PROBLEMA U VEZI SA SVOJOM PRAVEDNOU. DA SU SE UZDALI
SAMO U BOGA, A NE U SEBE, ON BI BIO ODGOVORAN ZA NJIHOVU PRAVEDNOST I
IVOT. Sluaj, narode moj, i zasvedoiu ti, Izrailju, o kad bi me posluao: da ne bude u tebe
tuega Boga, i Bogu stranome nemoj se klanjati. Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje
Misirske; otvori usta svoja, i ja u ih napuniti (Psalam 81,8-10). Blago gladnima i ednima
pravednosti, jer oni e se nasititi (Matej 5,6 SSP). Dajui im manu, Bog je pokuavao da ih poui
99
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 24. IVOT OD BOGA www.najvaznijevesti.com
o ovoj injenici i u izvetaju o tome On oekuje da emo to nauiti. Prouimo to onda malo
detaljnije.
IVI HLEB
Apostol Pavle nam kae da su sinovi Izraelovi u pustinji svi jeli istu duhovnu hranu (1.
Korinanima 10,3 SSP). Ve smo itali Gospodnje rei kada je obeao da e im dati hranu: Evo
uiniu da vam dadi (pada kao rosa) iz neba hleb (2. Mojsijeva 16,4). On im podadi manu za
jelo, i hleb nebeski dade im; hleba anelskoga jeae ovek. (Psalam 78,24.25)
Hrana koju su dobili nije bila proizvod zemlje kroz koju su prolazili. Da je bila, imali bi je od
samog poetka. A Pismo kae da je padala sa neba, da je dola direktno od Boga. Bila je duhovna
hrana. Kakva je bila njena namera, da su samo poverovali, saznajemo iz Hristovih rei kada je
jednom drugom prilikom nahranio mnotvo ljudi u pustom kraju.
U estom poglavlju Jevanelja po Jovanu imamo izvetaj o jednom drugom udesnom
obezbeivanju hrane za mnotvo u pustinji. Bilo je oko pet hiljada ljudi, osim ena i dece, a sva
hrana koju su imali bila je pet hlebova i dve ribe. Jedan od uenika je rekao da ni hleb u vrednosti od
dvesta groa ne bi bio dovoljan da svakom od njih po malo sleduje. Sa njihovim groem (u
originalu denar, koji je inae bio nadniarska dnevnica) moglo je da se kupi mnogo vie nego
danas. Pa ipak, i to bi bio samo mravi obrok. Nije udo da je Petar rekao: Ali ta je to na toliki
svet!
Meutim, Isus je znao ta e uiniti. On je uzeo one hlebove i zahvalio Bogu, a onda ih dao
uenicima, koji su ih delili mnotvu. Isto je uinio sa ribama. Rezultat je bio da su se svi nasitili, i to
od te beznaajne koliine od koje, u obiajenim okolnostima, ne bi mogli ni svi da makar malo
okuse, a uz to je skupljeno i dvanaest kotarica komada koji su preostali. Kad su zavrili bilo je vie
hrane nego onda kada su poeli.
Odakle je doao ovaj hleb? Postoji samo jedan mogui odgovor; naime, doao je od samog
Gospoda. Boanski ivot koji je bio u Njemu, a koji je izvor sveg ivota, uinio je da se hleb umnoi,
ba kao da je uinio da raste jeam od koga se sastojao. Prema tome, mnotvo je jelo samog Hrista.
Njegov sopstveni ivot je tog dana nahranio njihova tela. udo je uinio da bi zadovoljio njihove
neposredne telesne potrebe; ali, ono je trebalo i da ih poui najvanijoj duhovnoj pouci koju im je
Isus izneo sledei dan.
Kad je narod sutradan naao Isusa, On ih je ukorio zato to im je vie stalo do hlebova i riba
nego do bolje hrane koju je imao za njih. Rekao je: Starajte se ne za jelo (hranu SSP) koje prolazi,
nego za jelo koje ostaje za veni ivot, koje e vam dati sin oveji, jer ovoga potvrdi otac Bog. Na
to su mu oni odgovorili: ta emo initi da radimo dela Boja? A Isus je odgovorio: ovo je delo
Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,27-29). Zatim su od Njega, bez obzira na sve
to su videli i doiveli, traili znak: Kakav dakle ti pokazuje znak da vidimo i da verujemo? ta
radi ti? A onda su, nesvesni da su upravo doiveli ponavljanje istog uda, spomenuli davanje
mane, i rekli: Nai oci su jeli manu u pustinji, kao to je napisano: Hleb sa neba dade im da jedu.
(Stihovi 30.31 arni)
Isus ih je podsetio da im nije Mojsije dao taj hleb u pustinji, ve da samo Bog daje pravi hleb sa
neba. Rekao je: Jer Boiji hleb je onaj to silazi sa neba i daje ivot svetu. Poto i dalje nisu shvatali
o emu Isus govori, traili su da zauvek dobiju taj hleb ivota. Tada im je Isus jasno rekao da je taj
ivi hleb On sam: Ja sam hleb ivota; ko meni dolazi nee ogladneti, i ko veruje u mene nee
100
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 24. IVOT OD BOGA www.najvaznijevesti.com
oedniti nikada. Neto kasnije Isus je kazao: Zaista, zaista, kaem vam, ko veruje ima veni ivot.
Ja sam hleb ivota. Oevi vai jedoe manu u pustinji i umree. Ovo je hleb koji silazi sa neba, da se
od njega jede i ne umre. Ja sam ivi hleb koji je siao sa neba. Ako ko jede od ovoga hleba, ivee
doveka; i hleb, koji u ja dati, jeste telo moje - za ivot sveta. (Stihovi 47-51 arni)
Kao to je narod jeo taj hleb koji je doao od Gospoda Isusa, i njime se osnaio, tako su
mogli, da su poverovali, od Njega da prime i duhovni ivot. Njegov ivot je pravednost i svi koji
se verom hrane Njim svakako dobijaju pravednost. Oni su jeli hleb sa neba kao i drevni Izrael, i
ba kao i oni nisu ga cenili, da bi od njega mogli da imaju svaku korist.
101
25. Obeanja data Izraelu ivot iz Rei

Jevreji nisu mogli da poveruju Hristovim reima da e im dati sebe za jelo. Rekli su: Kako on
moe da nam da svoje telo da jedemo? (Jovan 6,52 arni). Isus je jo naglaenije ponovio svoju
izjavu i onda dodao: Duh je ono to oivljava a telo nita ne pomae. Rei koje sam vam ja rekao,
duh su i ivot su. (Stih 63)
Da je bilo ko od njih mogao da jede Hristovo fiziko telo dok je stajao pred njima, i da je meso
koje bi pojeli bilo nadometeno tako da bi mogli da nastave da ga jedu, uzimajui ga u svoj stomak
da ga svare, od toga ne bi imali neke trajne koristi. A ne bi imali ni bilo kakvog duhovnog dobra. To
se u stvari i dogodilo kad su jeli hleb koji je doao od ivota koji je bio u Njegovom telu; ali od toga
nisu imali koristi. Prema tome, ak i kad bi rimokatoliko tvrenje (kao i pravoslavno i pojedinih
protestanata) bilo tano da svetenici imaju mo da pretvore hleb u stvarno Hristovo telo, od toga
ne bi bilo koristi. Ljudi bi mogli da ga jedu i ostanu zli kao to su bili. Telo nita ne pomae. Rei
koje sam vam ja rekao, duh su i ivot su.
Reju Gospodnjom nebesa se stvorie, i duhom usta njegovih sva vojska njihova (Psalam
33,6). On je progovorio i rekao: Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, to nosi seme, i drvo rodno,
koje raa rod po svojim vrstama, u kojem e biti seme njegovo na zemlji. I bi tako (1. Mojsijeva
1,11). Sav biljni ivot je samo ispoljavanje ivota Gospodnje rei. ivot koji je bio u Njegovoj rei
uinio je da u poetku raste ito, a taj isti ivot pobrinuo se da ono od tada i dalje raste. Prema tome,
sva hrana koju ljudi imaju na raspolaganju dolazi od Boje rei. Mi ne moemo da vidimo ivot u
zrnu penice, ali kad jedemo hleb od tog zrna, mi smo toga svesni. Meutim telesna snaga koju
primamo od hrane je delovanje Gospodnje rei. Ako u njoj ne prepoznajemo i ne priznajemo Boga,
onda ne dobijamo nita osim telesne snage; ali ako u svemu vidimo i priznajemo Boga, mi
primamo Njegov pravedni ivot. On kae: Na svim putovima svojim imaj ga na umu, i on e
upravljati staze tvoje. (Prie Solomunove 3,6)
Kad Bog upravlja naim stazama, ove staze e biti prave jer put je Gospodnji veran (Psalam
1,30). Ljudi koji su jeli od hlebova u pustinji nisu verovali Gospodu i nisu prepoznali Njegov ivot;
zbog toga od Njega nisu ni primili duhovni ivot. Tako je bilo i kod sinova Izraelovih u pustinji. Jer
ne verovae Bogu i ne uzdae se u pomo njegovu. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata
nebeska, i pusti, te im podadi mana za jelo, i hleb nebeski dade im (Psalam 78,22-24). Iako su se
hranili Hristovim ivotom, zbog svog slepog neverstva nisu primili nikakav duhovni ivot. Kad
im je dao manu, Bog im je dao istu pouku koju je Hristos dao mnotvu u pustinji, naime da je
Njegova re ivot i da ovek ne ivi samo od hleba, nego i od svake rei koja izlazi iz Boijih
usta. (Matej 4,4 SSP)
Mana je bila ispit njihove odanosti Bojem zakonu, a posebno suboti kao peatu tog zakona. Ali
manom su uzimali (primali) Hrista, da su to shvatili. Zbog toga mi treba da nauimo, ako budemo
dopustili Hristu da prebiva u naem srcu verom u Njegovu re ne samo verom u deo, nego u
celosti da e On u na ivot uneti volju da drimo ceo zakon, ukljuujui i subotu. Svaka re
koja izlazi i Bojih usta potrebna je u naem ivotu.
Meu hrianima je obiaj da zahvale za sve to jedu. Isto tako ima razloga da zahvalimo za ono
ta pijemo, ili kad primimo bilo koji drugi Boji blagoslov. Zahvaljujte na svemu (u svakoj prilici
zahvaljujte SSP), jer je to volja Boija u Hristu Isusu za vas (1. Solunjanima 5,18 arni).
102
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 25. IVOT IZ REI www.najvaznijevesti.com
Problem je u tome to je zahvaljivanje esto samo forma. Ono se ini zato to je postalo obiaj, a ne
zato to dolazi od srca. ta ono zapravo znai? Evo ta: Da naa hrana i pie, i sve to je potrebno
za na ivot dolazi od Boga. Sve je to ispoljavanje Njegove ljubavi prema nama. A poto je Bog
ljubav, ispoljavanje Njegove ljubavi je ispoljavanje Njegovog ivota. Uestvovanjem u izobilju
Njegove ljubavi mi zapravo uzimamo uee u Njemu. Ako nastavimo da to shvatamo i to
priznamo, bilo da jedemo, pijemo ili ta drugo inimo, sve e biti uinjeno na slavu Boju.
iveemo u Njegovoj neposrednoj prisutnosti. Svesni da je Njegov ivot pravednost i da je
Njegova re Njegov ivot, nae zahvaljivanje za hranu bie zahvaljivanje za Njegovu re.
Ko ne moe da vidi da takav ivot mora da bude pravedan ivot? Uzimanjem nae
svakodnevne hrane hraniemo se Hristom i to Njegovom pravednou. Upravo to Bog eli da
nauimo iz izvetaja o davanju mane. Ona je bila njihov ivot, i da su u njoj prepoznali Hrista,
njihov bi ivot bio pravednost zakona. Ali naa svakodnevna hrana dolazi od Boga isto tako kao
to je to bilo sa njihovom hranom. Nauimo pouku koju su oni zanemarili da naue.
POUKA O JEDNAKOSTI
U izvetaju o davanju mane nalazimo esto ponavljano tvrenje svaki nakupi koliko mu je
trebalo da jede. Bilo im je reeno da je skupljaju za one koji su bili u atorima. I nakupie koji vie
koji manje. Pa merie na gomor, i ne doe vie onom koji nakupi mnogo, niti manje onom koji
nakupi malo (2. Mojsijeva 16,17.18).
U ovome nalazimo predivnu misao. ini se kao da je u tome bilo udo, i bilo je u odreenom
smislu; meutim, udo se nije sastojalo u tome da se neija vea koliina iznenada smanjila, a kod
drugoga upola prazna posuda tajanstveno napunila. Apostol Pavle nam pomae da to razumemo.
Kad pie brai u Korintu o davanju, on kae: Ali ne elim da olakanje drugima donese nevolju
vama, nego na osnovu jednakosti; u sadanje vreme neka va suviak pokrije njihovu oskudicu, da i
njihov suviak jednom pokrije vau oskudicu, da bude jednakost, kao to je napisano: Ko je mnogo
nakupio - nije imao suvie, a ko je malo nakupio - nije osetio manjak (2. Korinanima 8,13-15
arni).
Ovo udo je bilo udo Boje blagodati u davanju. Onom ko je mnogo nakupio nita nije
preteklo jer je delio sa nekim ko je imao malo ili nije uspeo nita da skupi; a onome ko je malo
skupio nije nedostajalo. Tako vidimo da je u pustinji vladalo isto naelo kao i u crkvi na
Pedesetnicu. A u naroda koji je poverovao bilo je jedno srce i jedna dua, i niko nije govorio da je
to od njegovog imanja njegovo lino, nego im je sve bilo zajedniko. Apostoli su veoma silno
svedoili za uskrs Gospoda Isusa i velika blagodat bee na svima njima. Niko meu njima nije
oskudevao, jer su svi posednici zemlje ili kua prodavali to su imali, donosili su vrednost
prodanoga (Dela 4,32-34 arni).
Mi mnogo govorimo o nedostacima drevnih Izraelaca; dobro je ponekad razmotriti i drugu
stranu. Sa svim njihovim nedostacima, oni nisu imali nijedan koji ne bi imali i obini ljudi. Nisu bili
gori od ljudi uopteno, i ponekad su se podizali u visine vere i poverenja koje retko viamo. Ne
moramo da pretpostavljamo da su uvek uspevali da sauvaju ovu ljubaznost i da meu njima nije
bilo i pohlepnih. Tako je bilo i u crkvi iju istoriju imamo u Delima apostolskim. Meutim,
dovoljno je da znamo da su bar deo vremena bili takvi i da znamo da je Bog to odobravao. Bog im je
dao hleba u izobilju. Njihov posao je jednostavno bio da ga skupljaju. Zato i nije bilo razloga zato
103
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 25. IVOT IZ REI www.najvaznijevesti.com
ga ne bi podelili sa svojom siromanom braom. Kad to gledamo sa ove vremenske udaljenosti, ini
se da je takvo postupanje najprirodnije na svetu.
Ali naa situacija nije ista kao njihova. Mi nemamo nita osim onoga to dolazi od Boga. On to
daje i najvie to moemo da uinimo je da skupljamo Njegovo obilje. Zato ne bi trebalo da
smatramo da je ono to posedujemo nae, nego da jednostavno smatramo da nam je On to poverio.
Meutim, zapazite da se to potpuno razlikuje od svih modernih shema komunizma. Ne radi se o
podeli imovine putem zakona, nego o tome da silni (jaki) svakodnevno daju slabima. Niko ne
sprema nita za budunost ostavljajui druge bez sada potrebnih sredstava, ve imajui poverenja
(uzdajui se) u Boga za svakodnevne potrebe.
Takva vrsta komunizma ne moe da se ostvari nikakvim ljudskim planovima. Ona je
rezultat Boje ljubavi u srcu. Ko ima dobra ovoga sveta i gleda svoga brata kako oskudeva pa se na
njega ne saali, kako moe Boija ljubav da ostane u njemu? (1. Jovanova 3,17 SSP). Jer vi znate
blagodat Gospoda naega Isusa Hrista, da je on, budui bogat, postao siromaan vas radi, da se vi
obogatite njegovim siromatvom (2. Korinanima 8,9 arni). Ova blagodat i ova ljubav obeleje
su pravog Izraela.
104
26. Obeanja data Izraelu iva voda iz stene

Steno spasa, Boe moj, primi me u zaklon svoj.
I podie se iz pustinje Sin sav zbor sinova Izrailjevih putem svojim po zapovesti
Gospodnjoj, i stadoe u oko u Rafidinu; a onde ne bee vode da narod pije. I narod se
svaae sa Mojsijem govorei: daj nam vode da pijemo. A on im ree: to se svaate sa
mnom? to kuate Gospoda? Ali narod bee onde edan vode, te vikae narod na Mojsija, i
govorae: zato si nas izveo iz Misira da nas i sinove nae i stoku nau pomori eu? A
Mojsije zavapi ka Gospodu govorei: ta u initi sa ovim narodom? Jo malo pa e me
zasuti kamenjem. A Gospod ree Mojsiju: proi pred narod, i uzmi sa sobom stareine
Izrailjske, i tap svoj kojim si udario vodu uzmi u ruku svoju, i idi. A ja u stajati pred
tobom ondje na steni na Horivu; a ti udari u stenu, i potei e iz nje voda da pije narod. I
uini Mojsije tako pred stareinama Izrailjskim. A mesto ono prozva Masa i Meriva zato
to se svaae sinovi Izrailjevi i to kuae Gospoda govorei: je li Gospod meu nama ili
nije? (2. Mojsijeva 17,1-7).
Videli smo da je Bog u mani dao narodu duhovnu hranu. Na slian nain itamo u vezi sa
upravo iznesenim dogaajem, da svi su pili isto duhovno pie; jer su pili iz duhovne stene koja ih je
pratila, a ta stena bee Hristos (1. Korinanima 10,4 arni).
Voda je jedan od najbitnijih elemenata za ivot; ona jeste ivot. Ona ini dve treine ljudskog
tela. Bez odgovarajue zalihe vode sav ivotinjski i biljni svet ubrzo bi nestao. Da mu nije osigurana
voda, ovaj narod bi u pustinji uskoro propao. Zato im je voda bila ivot. Svako ko je iskusio e
dobro zna da se podigao duh sinovima Izraelovim, da ih je proeo novi ivot kad su pili od te svee,
bistre ive vode koja je izvirala iz udarene stene.
A ta stena bee Hristos. Mnogo puta je Gospod prikazan Stenom. Gospod je Stena moja, i
Utvrenje moje i moj Izbavitelj (Psalam 18,2 KJV). da objave da je Gospod pravedan! On je
stena moja i nema u njemu nepravde (Psalam 92,16 Bakoti). Jer u javljati ime Gospodnje;
veliajte Boga naega. Delo je te stene savreno, jer su svi putovi njegovi pravda; Bog je veran, bez
nepravde; pravedan je i istinit (5. Mojsijeva 32,3.4). Isus Hristos je stena na kojoj je sagraena crkva
na ivom kamenu, koji su, dodue, ljudi odbacili, ali je u Boijim oima izabran i dragocen, na
kome se, ako Mu doemo , i mi zidamo u kuu duhovnu (1. Petrova 2,4.5 SSP). I proroci i
apostoli su zidali samo na Njemu koji ne samo to je ugaoni temelj [je sam] Hristos (Efescima
20,20 arni), nego je itav temelj, jedini koji moe da se poloi (1. Korinanima 3,11). Ko god ne
gradi na Njemu, gradi na pesku.
Stena koju je narod video u pustinji bila je slika Stene, Isusa Hrista, koji je stajao na njoj, ali Ga
oni nisu mogli videti. Ta tvrda stena nije sama mogla dati vodu. U njoj nije bila uskladitena
neiscrpna zaliha vode, koja bi, da je potekla, nastavila da uvek tee svea i slatka. Ona nije bila iva.
Ali Hristos, Zaetnik ivota, stajao je na njoj i od Njega je potekla voda. Nije potrebno da
teoretiemo, jer Pismo jasno kae da je narod pio od Hrista.
To je moralo da bude oigledno za svakoga ko bi uzeo da na trenutak razmilja o tome.
Uostalom, vodu su dobili kao direktan odgovor na pitanje neverstva: Je li Gospod meu nama ili
105
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 26. IVA VODA IZ STENE www.najvaznijevesti.com
nije? Time to im je osigurao vodu iz tvrde stene u suvoj i goloj pustinji, Gospod je narodu pokazao
da je stvarno meu njima, jer niko osim Njega to nije mogao da uradi.
Meutim, On nije bio kao gost meu njima. Bio je njihov ivot i tim udom trebalo je da ih
poui o toj injenici. Znali su da je voda njihova jedina ivotna nada i nisu mogli a da ne vide da
je voda koja ih je osveila, dola neposredno od Gospoda. Zato su oni koji su zastali da razmisle
morali da vide da je On njihov ivot i potpora. Bilo da su toga bili svesni ili ne, pili su direktno
od Hrista, odnosno primali su Njegov ivot. U Njemu je bio izvor ivotu (Psalam 36,9).
Od najvee vanosti za svet bilo je da li e narod da prizna Hrista kao izvor svog ivota ili
ne. Kad su Ga prepoznali, kad su verom pili, primali su duhovni ivot iz Stene. Ako u Njegovom
skupocenom daru nisu prepoznavali Gospoda, onda je voda za njih bila ista kao i za njihovu
stoku. ovek u asti, ako nije razuman, izjednaie se sa stokom, koju kolju (Psalam 49,20).
Meutim, kad narod sa svojim nadmonijim sposobnostima nije prepoznao Boga u Njegovom daru
kao to to nije ni njihova stoka, onda su pokazali da sami imaju manje rasuivanja od stoke. Vo
poznaje gospodara svojega i magarac jasle gospodara svojega, a Izrailj ne poznaje, narod moj ne
razume (Isaija 1,3).
S obzirom na udo da je voda potekla iz Stene, iz samog Gospoda mi moemo bolje da
razumemo snagu Njegovih rei kad je kasnije ukazao na veliinu njihovog greha to su Ga napustili:
udite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod. Jer dva zla uini moj narod:
ostavie mene, izvor ive vode, i iskopae sebi studence, studence (bunare) isprovaljivane, koji ne
mogu da dre vode (Jeremija 2,12.13).
Psalmist je za Gospoda rekao: On je stena moja i nema u njemu nepravde (Psalam 92,16
Bakoti). NJEGOV JE IVOT PRAVEDNOST. Zato oni koji ive verom u Njega, ive pravednim
ivotom. Voda koja je u pustinji potekla iz Stene, bila je za ivot narodu. Ona je bila Hristov
sopstveni ivot. Da su, dok su pili, priznali izvor iz koga je dola, oni bi se napojili pravednou i bili bi
blagosloveni pravednou, jer je pisano: Blago gladnima i ednima pravednosti, jer oni e se nasititi
(Matej 5,6 SSP). Ako smo edni za pravednou, i budemo ugasili e, bie to samo zato to emo
piti pravednost koje smo edni.
Isus Hristos je izvor ive vode. Kad je Samarjanka izrazila iznenaenje to On od nje trai da
pije, kad je dola na Jakovljev bunar, Isus joj je rekao: Odgovori Isus i ree joj: kad bi znala dar
Boiji, i ko je taj koji ti govori: daj mi da pijem, zamolila bi ga i on bi ti dao vodu ivu. Ree mu ena:
Gospode, nema ni ime da zahvati, a bunar je dubok; otkuda ti, dakle, iva voda? Zar si ti vei od
oca naega Jakova, koji nam je dao ovaj bunar i pio iz njega sam, i sinovi njegovi, i stoka njegova?
Odgovori Isus i ree joj: svaki ko pije od ove vode - opet e oedneti. A ko pije od vode koju u mu
ja dati - nee oedneti doveka, nego e voda koju u mu ja dati postati u njemu izvor vode koja uvire
(tee Karadi) u veni ivot (Jovan 4,10-14 arni).
Ovu ivu vodu sada moe da pije ko hoe, jer Duh i Nevesta kau: Doi! I ko god ovo uje,
neka kae: Doi! I ko je edan, neka doe; ko hoe, neka besplatno zagrabi (uzme arni) vode
ivota (Otkrivenje 22,17 SSP).
Ova voda ivota, koju su svi pozvani da besplatno piju, je ista reka vode ivota, bistra kao
kristal, koja izlazi od prestola Bojeg, i jagnjetovog (Otkrivenje 22,1 KJV). Ona tee iz Hrista jer
kad je Jovan video presto iz koga dolazi voda ivota, video je da nasred prestola stoji Jagnje, kao
da je zaklano, sa sedam rogova i sedam oiju - to jest sedam Boijih duhova, koji su poslani po svoj
zemlji (Otkrivenje 5,6 arni).
106
Ako pogledamo na Golgotu, to e nam biti jo jasnije. Dok je Isus visio na krstu jedan vojnik
kopljem probode rebra. I odmah potekoe krv i voda (Jovan 19,34 SSP). Sada Duh i voda i krv, i
ovo troje svedoe jedno (1. Jovanova 5,8). Poznato nam je da je dua svakoga tela krv njegova (3.
Mojsijeva17,11.14) i da je va duh iv zbog pravednosti (Rimljanima 8,10 SSP). Poto se Duh i
voda i krv slau, i voda mora biti ivot. Na krstu je Hristos prolio svoj ivot za ljudski rod. Njegovo
telo bilo je hram Boji i u Njegovom srcu bio je ustolien Bog; zato je voda ivota, koja je potekla iz
Njegovih probodenih slabina, bila ista voda ivota koja tee sa Bojeg prestola, od koje svi moemo
da pijemo i ivimo. Njegovo srce je izvor otvoren za greh i za neistotu (Zaharija 13,1).
Boji Duh nama donosi ovu vodu ivota; ili, bolje reeno, primanjem Svetoga Duha mi
primamo vodu ivota, a to inimo verom u Hrista koga predstavlja Sveti Duh. Poslednjeg dana
praznika senica stajao je Isus i vikao govorei: ako je ko edan, neka doe k meni i neka pije. Ko
veruje u mene - kao to ree Pismo - iz njegova tela e potei reke ive vode. Ovo je pak rekao za
Duha, koga su imali da prime oni to veruju u njega; jer Duh jo ne bee siao poto Isus jo nije bio
proslavljen (Jovan 7,37-39 arni).
Sveti Duh, primljen u srce, donosi nam sam Hristov ivot, veni ivot koji bee u Oca a nama
se javi (1. Jovanova 1,2 arni). Ko god dobrovoljno prima Svetoga Duha, prima vodu ivota
koja je isto to i Hristova krv koja isti od svakoga greha. To bi Izraelci imali u pustinji da su pili
verom. U steni koju je Mojsije udario, imali su, kao to su to imali i Galati u Pavlovo vreme, Isusa
Hrista razapetog meu sobom (Galatima 3,1). Oni su se nalazili u podnoju Hristovog krsta kao i
Jevreji koji su iz Jerusalima pourili na Golgotu. Mnogi od njih nisu znali dan svoga pohoenja pa
su propali u pustinji, kao i Jevreji kasnijih generacija koji nisu poznavali raspetog Hrista i tako su
prilikom razorenja Jerusalima propali u svojim gresima. A koji ga primie dade im vlast da budu
sinovi Boji, koji veruju u ime njegovo (Jovan 1,12).
U Mojsijevo vreme Izraelci nisu imali izgovor da ne poznaju Gospoda, jer se On sam objavio
meu njima mnogim silnim udima. Nije bilo izgovora to u Njemu nisu prepoznali jagnje Boje
koje uze na sebe grehe sveta, jer su imali svakodnevni dokaz da je On bio njihov ivot; udarena
stena stalno im je govorila o Steni njihovog spasenja iz koje je za njih potekao ivot iz Njegove
probodene slabine.
Otkupljeni Gospodnji doi e na Sion sa pesmama, ali to nisu pesme koje se pevaju prisilno.
Oni e pevati zato to su sreni; zato to nita osim pesme nee izraziti njihovu radost. Ta je
radost Gospodnja radost. On e ih hraniti nebeskim hlebom i dae im da piju iz reke
zadovoljstva. Odnosno, On im daje sebe. A kad Gospod daje sebe, onda vie nema ta da se da.
Bog, koji nije potedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam nee s
njim i sve drugo darovati? (Rimljanima 8,32 arni). Bog nam svima daje Sebe time to nam
daje Svoj ivot u Hristu; a to je Izraelcima prikazano davanjem vode ivota koja je potekla iz
Hrista. Zato znamo da je sve to Hristovo Jevanelje sadri za ljude, bilo i tamo za sinove
Izraelove u pustinji.
Ve znamo da je obeanje dato Avramu bilo Jevanelje. Zakletva kojom je potvreno to
obeanje je zakletva koja nam prua snanu utehu kad potraimo zatitu u Hristu, u Bojoj svetinji.
Ona je trebalo da osigura Izraelcima besplatnu Boju blagodat i mogunost da piju Hristov ivot,
ako poveruju da je voda dola iz Stene. Trebalo je da ih uveri da je Avramov blagoslov, koji
predstavlja oproenje greha kroz Boju pravednost u Hristu, namenjen njima. Ovo se vidi iz rei:
Otvori kamen i protee voda, reke protekoe po suhoj pustinji. Jer se opominjae svete rei svoje k
Avramu, sluzi svojemu (Psalam 105,41.42).
107
Isus Hristos je jagnje koje je zaklano od postanja sveta (Otkrivenje 13,8), koji je odreen jo
pre postanja sveta (1. Petrova 1,20). Hristov krst nije neto prolazno, ve stoji od samog pada u
greh dokle god ima grenika da budu spaseni. On je uvek prisutan tako da vernici zajedno sa
Pavlom mogu stalno da govore: S Hristom se razapeh. A ja vie ne ivim (Galatima 2,19.20). Mi ne
moramo da se osvremo da bismo videli krst, kao to ni ljudi u stara vremena nisu morali da gledaju
unapred da bi ga videli. On stoji sa svojim rairenim rukama, povezujui vekove od izgubljenog
Edema do obnovljenog Edema; i uvek i gde god bili, ljudi samo trebaju da podignu pogled da vide
Hrista podignutog sa zemlje, kako ih privlai sebi svojom venom ljubavlju koja za njih tee kao
iva reka.
STVARNA PRISUTNOST
U gunanju zbog vode narod je govorio: Je li Gospod meu nama ili nije? Gospod je na to
pitanje odgovorio na praktian nain. Stao je na stenu u Horivu i dao im vodu da mogu da piju i
ive. On je lino bio tamo. Bila je to Njegova stvarna Prisutnost. Iako nisu mogli da Ga vide, bio
je tamo. I kao to im je dao dokaz da nije daleko ni od jednoga njih, tako bi Ga, da su za njim eznuli
verom, nali i primili, i Njegova stvarna prisutnost bila bi sa njima onako kao to je bila voda koju su
pili, ba kao i hrana koju su jeli.
U mani, nebeskom hlebu, koji su Izraelci jeli svakog dana, i u vodi iz Stene Isusa Hrista, mi
imamo prave simbole Gospodnje veere. Hleb i voda nisu bili Hristos, kao to ni hleb ni vino
nikakvim nainom ne mogu da budu promenjeni u Hristovo telo i krv. Ne bi bilo nikakve koristi
od toga da su mogli da tako budu promenjeni, jer telo ne pomae nita. Ali, oni su pokazali
stvarnu prisutnost svima koji su imali oi vere da razaberu Gospodnje telo. Oni su pokazali da
Hristos prebiva u srcu verom isto onako kao to telo prima simbole; i kao to su ovi simboli bili
stopljeni (spojeni) i postali telo, tako i Hristos, Re, postaje telo u svima koji ga prihvataju verom.
Hristos se u njima oblikuje silom Duha.
Bog nije mit. Sveti Duh nije mit. Njegova prisutnost je isto tako stvarna kao i On sam. Kad
Hristos kae: Evo stojim na vratima i kucam: ako ko uje glas moj i otvori vrata, ui u k njemu i
veerau sa njime, i on sa mnom (Okrivenje 3,20), On govori o stvarnoj injenici; a kad kae: Ko
ima moje zapovesti i dri ih se, taj me voli; a ko voli mene, njega e voleti i moj Otac. A voleu ga i ja
i pokazau mu se (Jovan 14,21 SSP), On nas ne eli prevariti utvarom. On dolazi u telu danas kao
to je to stvarno uinio u Judeji. Svojom pojavom jednostavno je svim ljudima pokazao ovu
mogunost i njeno savrenstvo. I kao to danas dolazi u telu svima koji Ga primaju, tako je On
dolazio u one dane dok je Izrael bio u pustinji; zapravo i u Avramove i Aveljeve dane. Mi moemo
da se iscrpimo spekulisanjem kako je to mogue, i pri tom da umremo od duhovne gladi, ili
moemo da kaemo: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod (Psalam 34,8) i u Njegovoj prisutnosti
naemo zadovoljenje i puninu radosti.
108
27. Obeanja data Izraelu Oigledno pouavanje

(Sadanja istina, 5. novembar 1896)
Bog sa nama postupa kao sa decom i ui nas pomou oiglednih pouka. Pomou onoga to
moemo da vidimo ui nas onome to smrtno oko ne moe da vidi. Tako u vodi koja je potekla iz
stene, i u vodi i krvi koja je potekla iz Hristovih slabina, mi uimo o stvarnost ivota kog Hristos
daje onima koji veruju u Njega. Ono to je duhovno nije plod mate ve stvarnost. Narod je u
pustinji mogao znati da je voda koja je osveila njihova tela dola direktno od Hrista, i po tome su
mogli da znaju da On stvarno daje ivot. Oni nisu mogli znati kako se to deava, ali to i nije bilo
potrebno. Bilo je dovoljno da znaju injenicu.
Ako verujemo Rei, onda moemo da znamo da pijemo neposredno od Hrista kao Izraelci u
pustinji. On je stvorio nebo i zemlju i more i izvore voda. I sve je u njemu. Voda koju pijemo, koja
izvire iz zemlje, dolazi od Njega isto onako kao kad je potekla iz kamena na Horivu. Kao u gomilu
sabra vodu morsku, i propasti metnu u spreme (Psalam 33,7).
Ljudi govore o vodi na zemlji kao o prirodnom proizvodu, gotovo sa milju da postoji sama od
sebe. Padanje kie i tekue izvore smatraju prirodnim uzrocima. To su prikladni izrazi da se njima
izbegne davanje slave Bogu. Stanite pored neke bistre, iskriave vode, dok juri svojim putem iz mesta
svog roenja u planinama. Ona se stalno menja, a istovremeno je uvek ista. Poto neprekidno tee,
zato se njena zaliha ne iscrpi? Postoji li u srcu zemlje neki rezervoar koji omoguuje potoku da
neprekidno tee (ne presie Isaija 58,11), a da ne smanji svoju koliinu? Zar nije neto neobino
u stalnom toku? O, ne, kae ovek koji sve zna, to je sve vrlo jednostavno; voda sa zemljine
povrine prelazi u oblake, a oni daju kiu koja stalno dopunjava zalihu. Ali, ko daje kiu? A
Gospod je pravi Bog, Bog ivi i car veni, kad pusti glas svoj, bue vode na nebesima, podie paru
sa krajeva zemaljskih (Jeremija 10,10-14). On je Bog ivi i ono to se deava u prirodi samo je
ispoljavanje Njegove neumorne aktivnosti.
Ne udi to su Izraelci u pustinji ubrzo prestali da gledaju na tok vode iz stene kao udo. Nema
sumnje da mnogi od njih nikad, pa ni na poetku, nisu uopte na to ni pomislili, osim da je to
zadovoljilo njihovu e. Ali, kako je tekla godina za godinom, postala je neto uobiajeno, uenje
se polako umanjivalo, da bi na kraju potpuno prestalo. Rodila su se deca za koju je ona bila kao da je
uvek postojala; za njih je ona izgledala samo proizvod prirodnih uzroka kao izvori koje moemo
da vidimo da izbijaju iz zemlje. I tako je zaboravljen Veliki Izvor, kao to je On to i danas.
Budite uvereni da bi oni koji sve pripisuju prirodi, a ne priznaju i ne proslavljaju Boga kao
istinski izvor svih zemaljskih darova, to isto inili na nebu kad bi bili primljeni na to mesto. Za njih
bi reka ivota koja veno tee iz Bojeg prestola bila samo jedna od prirodnih pojava. Oni ne bi
videli odakle izvire i smatrali bi je prirodnom stvari i za nju ne bi slavili Boga. Onaj ko ne
prepoznaje i ne priznaje Boga u Njegovim delima na ovome svetu, ne bi ni u buduem uopte
razmiljao o Njemu. Slavljenje Boga koje e potei sa usana otkupljenih u venosti bie samo
zajedniko pevanje pesme ije su prve taktove vebali na zemlji.
PRIZNATI BOGA
Na svim putovima svojim imaj ga na umu, i on e upravljati staze tvoje (Prie 3,6). Kad Bog
upravlja ovekovim stazama, one su sve savrene, jer su to Boji sopstveni putevi. Koji se ovek
109
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 27. OIGLEDNO POUAVANJE www.najvaznijevesti.com
boji Gospoda? On e mu pokazati koji put da izabere (Psalam 25,12). Onaj koji vidi i priznaje
Boga u svim Njegovim delima, i koji za sve zahvaljuje, ivee pravednim ivotom.
Uzmimo dar vode koji stalno koristimo. Kad god se, kad nam je potrebna voda, setimo Boga
koji nam je osigurava, i kad god se, kad je vidimo ili koristimo, setimo Hrista kao davaoca vode
ivota, i imamo na umu da u toj vodi primamo Njegov sopstveni ivot, ta e biti posledica?
Jednostavno to da e na ivot biti stalno pod Njegovom kontrolom. Kad priznamo da na ivot
potie od Njega, onda treba da shvatimo da jedino On ima pravo da ga ureuje; a mi treba da
Mu dozvolimo da On u nama ivi svoj ivot. I tako emo se napajati pravednou. Za nas e
istina niknuti iz zemlje, a pravda sa neba priniknuti (Psalam 85,11). ak e i nebesa kapati
pravednou (Isaija 45,8).
Ovo priznavanje Boga na svim naim putevima sauvae nas od sebinog ponosa i
hvalisavog pouzdanja u svoje sopstvene prirodne sposobnosti. Mi treba da stalno postupamo
prema reima: Jer, ko ti daje prednost? ta ima, a da nisi dobio? Pa ako si dobio, zato se hvali
kao da nisi dobio? (1. Korinanima 4,7 SSP). To e nas sauvati na pravom putu, jer obeanje
glasi: Upuuje krotke istini, ui krotke hoditi putem njegovim (Psalam 25,9). Umesto nae slabe,
nerazumne mudrosti, imaemo Boju mudrost da nas vodi.
Istu istinu uimo posmatrajui to s druge strane. Ljudi su postali izopaeni neznaboci samo
zato to nisu priznali Boga kad im se otkrio u onom to je stvorio. Nema izgovora za stranu tamu u
kojoj su se nali, Jer, iako su upoznali Boga, nisu ga kao Boga slavili ni zahvaljivali mu, nego su im
misli postale jalove (u svojim mislima padoe u nitavnu varku arni), a nerazumno srce im se
pomrailo. Pravei se mudri, postali su ludi pa su slavu besmrtnoga Boga zamenili slikom i oblijem
smrtnoga oveka, ptica, etvoronoaca i gmizavaca. Poto nisu smatrali vrednim da upoznaju
Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopaenom umu, da ine ono to je nedolino. Puni svake
nepravednosti, i tako dalje (Rimljanima 1,21-23.28.29 SSP).
Tako je bilo i sa Izraelcima kojima je na najudesniji nain bilo omogueno da vide neka od
Bojih udesnih dela, ali Ga u njima nisu priznali. I tih dana su napravili tele i prineli rtvu tom
idolu, radujui se delima svojih ruku (Dela 7,41 SSP). Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji
jede travu. Zaboravie Boga, spasitelja svojega, koji je uinio velika dela u Misiru, divna u zemlji
Hamovoj, strana na Crvenom Moru (Psalam 106,20-22).
Meutim, tako nije trebalo da bude, a ne treba ni danas. Bog je sinove Izraelove vodio da ih
postavi na goru svog nasledstva, na mesto koje je sebi odredio za prebivalite, koje su ruke Njegove
stvorile; a dok su putovali, On se pobrinuo da uestvuju u zadovoljstvima tog mesta. Zato im je dao
vode iz samog sebe, da bi im pokazao da uvek mogu verom da pristupe Njegovom prestolu i piju od
vode ivota koja tee iz njega.
Ista pouka je i nama namenjena. Bog ne eli da ekamo sve dok ne dobijemo besmrtnost, pa da
tek onda uestvujemo u radostima nebeskog grada. Zahvaljujui Hristovoj krvi imamo slobodu da
pristupimo u Svetinju nad svetinjama Njegovog svetilita. Pozvani smo da slobodno pristupimo
prestolu blagodati i da naemo milost. Njegova blagodat, ili (nezasluiva 1) naklonost, je ivot, i ona
tee kao iva reka. Nema sumnje da, poto smemo da doemo pred Boji presto odakle tee reka
ivota, nema niega to bi nas spreavalo da pijemo iz nje; posebno poto nam je On besplatno nudi
(Otkrivenje 12,17).
Nezasluiva nije pravilna upotreba rei nezasluena jer ona u sebi ostavlja mogunost da se neto zaslui to nije
mogue u sluaju upotrebe rei nezasluiva prim. izdavaa
1
110
Blago onima koji ive u domu tvom! Oni te hvale bez prestanka (Psalam 84,4). Ako u onome
to vidimo nauimo da vidimo i ono to je nevidljivo, ako posmatramo i priznamo Boga u svim
Njegovim delima i na svim svojim putevima, mi emo jo na ovoj zemlji prebivati (nastavati,
stanovati) u Bojoj neposrednoj prisutnosti i stalno Ga slaviti, kao to to ine i nebeski aneli.
Koji su zasaeni u domu Gospodnjem, zelene se u dvorovima Boga naega; rodni su i u
starosti, jedri i zeleni, javljajui da je pravednik Gospod, brani moj, i da nema u njemu nepravde
(Psalam 92,13-15). Kako je dragocena milost tvoja, Boe! Sinovi ljudski u senu krila tvojih ne boje
se. Hrane se od izobila doma tvojega, i iz potoka sladosti svojih ti ih napaja. Jer je u tebe izvor
ivotu, tvojom svetlou vidimo svetlost (Psalam 36,7-9).
EDEM VE OVDE NA ZEMLJI

Zapazimo ovu tvrdnju: I iz potoka sladosti svojih ti ih napaja. Jevrejska re za sladosti je
Edem (Eden). Edem znai zadovoljstvo ili uivanje. Edemski vrt je bio vrt uivanja. Zato ovaj tekst u
stvari kae da e oni koji prebivaju na tajnom mestu Bojem, koji ostaju pod senom Svemoguega,
biti nahranjeni izobiljem Njegovog doma i pie iz edemske reke koja je iva Boja reka.
Ovo je deo koji vernicima pripada ve sada i mi moemo isto kao i Izraelci da pijemo vodu
iz stene ili da dan za danom ivimo od izobilja Njegove ruke. Ve sada moemo verom da
osveimo svoje due pijui vodu iz reke ivota i jedui skrivenu manu. Moemo da jedemo i
pijemo pravednost, jedui i pijui telo i krv Sina Bojeg.
Reko ivota, pozdravljam te,
nisi daleko, blizu si;
Dua mi ezne za mirnim vodama
Da tamo ugasim e.
Reko sveta,
Daj da uvek
Samo od tebe pijem.
Reke ive vode.
Meutim, Bog blagosilja ljude samo zato da zauzvrat budu blagoslov za druge. Bog je Avramu
rekao: I blagosloviu te, i ime tvoje proslaviu, i ti e biti blagoslov (1. Mojsijeva12,2) i tako treba
da bude sa svim njegovim potomstvom. Zato ponovo itamo Hristove rei, koje mogu da se
ispune danas i svakog dana samo ako verujemo u njih:
Ako je ko edan, neka doe k meni i neka pije. Ko veruje u mene - kao to ree Pismo
- iz njegova tela e potei reke ive vode. Ovo je pak rekao za Duha, koga su imali da prime
oni to veruju u njega (Jovan 7,37-3 arni).
Kao to je Hristos bio Boji hram, a Njegovo srce Boji presto, tako smo i mi hramovi Boji da
bi On mogao da prebiva u nama. Ali, Bog se ne moe ograniiti. Sveti Duh ne moe biti hermetiki
zatvoren u srce. Ako je On u njemu, iz njega e sijati Boja slava. Ako je voda ivota u dui, ona e
potei ka drugima. Kao to je Bog u Hristu pomirio svet sa sobom, tako On ima svoje prebivalite u
svojim iskrenim vernicima, stavljajui u njih re pomirenja pa oni postaju Njegovi predstavnici koji
111
umesto Hrista mire ljude sa Njim. Svojim usvojenim sinovima data je predivna prednost da
uestvuju u delu Njegovog jedinorodnog Sina. Kao On, i oni mogu da postanu sluitelji Duha, ne
samo propovednici koje Duh alje, nego i oni koji pomau Duhu. Tako kad postanemo Boje
prebivalite da bismo prikazali Hrista svetu, i kad iva reka potekne od nas da osvei umorne i
iscrpljene, na zemlji se otkriva nebo.
To je pouka koju je Bog eleo da naue Izraelci kod Merivskih voda, i to je ono to On jo uvek
strpljivo nastoji da nas naui, iako smo kao i oni gunali i bunili se. Zar ne bi trebalo da to ve sada
nauimo? Blago narodu, u kojega je sve ovako! Blago narodu, u kojega je Gospod Bog! (Psalam
144,15).
112
28. Obeanja data Izraelu Dolazak zakona (1. deo)

A Zakon je dodat da se umnoe prestupi. Ali, gde se umnoio greh, milost (blagodat
arni) se umnoila jo vie da bi, kao to je greh vladao pomou smrti, tako i milost
vladala pomou pravednosti koja vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda
(Rimljanima 5,20.21 SSP).
Cilj objavljivanja zakona na Sinaju bio je da se umnoi greh. Ne zato da bi bilo jo vie greha;
poto smo upozoreni da ne nastavljamo u grehu da bi se blagodat umnoila, jasno je da pravedni
Bog nee namerno da umnoava greh da bi imao priliku da pokae vie blagodati. Zakon nije greh,
ali donosi posledice tako to svojom pravednou ini da se pokae greh, da bi posredstvom
zapovesti - postao preko svake mere grean (Rimljanima 7,13 arni). Prema tome, cilj objave
zakona na Sinaju bio je da se greh, koji je ve postojao, pokae u svojoj pravoj prirodi i veliini, tako
da se moe ceniti prava vrednost izobilne Boje blagodati.
Objava zakona uinila je greh izobilnim. Ali greh, koga je zakon ve uinio izobilnim, ve je
postojao, greh je u svetu bio pre Zakona (Rimljanima 5,13 SSP). Prema tome, zakon je postojao
na svetu pre nego to je objavljen na Sinaju, kao to je i kasnije, ali greh se nikome ne rauna kad
nema zakona. Bog je Isaku rekao: Zato to je Avram sluao glas moj i uvao naredbu moju,
zapovesti moje i pravila moja i zakone moje (1. Mojsijeva 26,5). Avramov blagoslov je bio
oprotenje greha i znak obrezanja dobio je kao peat pravednosti koju je stekao verom kao
neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to urauna u pravednost
(Rimljanima 4,11 arni). Pre nego to su sinovi Izraelovi stigli do Sinaja, gde je prvi put pala
mana, Bog je rekao da e ih iskuati hoe li hoditi po mome zakonu ili nee (2. Mojsijeva 16,4).
Zato je jasno da davanje zakona na Sinaju uopte nije uticalo na ve postojei odnos izmeu
oveka i Boga. Isti zakon je postojao pre tog vremena, sa istim ciljem, naime, da pokae ljudima da
su grenici; i da su svu pravednost koju zakon zahteva, i sve to je mogue da bilo koji ovek ima,
ve imali ljudi vere, od kojih su Enoh i Avram bili samo istaknuti sluajevi. Jedini razlog davanja
zakona na Sinaju bio je da ljudi jo bolje shvate njegov ogroman znaaj, kao i stranu prirodu
greha, a koji on zabranjuje, te da ih vodi da imaju poverenja (uzdaju se) u Boga umesto u sebe.
Okolnosti koje su pratile davanje zakona zamiljene su da proizvedu takve posledice. Nikad
ranije ovek nije bio svedok takvog prikazivanja strahovitog velianstva i sile. I od tada ga nikad vie
nije bilo. Dogaaj davanja zakona na Sinaju moi e da se uporedi i nadmai samo Hristovim drugim
dolaskom koji e dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne sluaju jevanelja Gospoda naega
Isusa Hrista, da se kad doe proslavi u svetima svojima, i divan da bude u svima koji ga verovae
(2. Solunjanima 1,8-10).
UPOREENJA
Prilikom davanja zakona, gora se Sinajska sva dimljae, jer sie na nju Gospod u ognju (2.
Mojsijeva 19,18). Prilikom drugog dolaska e sam Gospod sii s neba u ognju plamenome (1.
Solunjanima 4,16; 2. Solunjanima 1,8).
113
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 28. DOLAZAK ZAKONA (1. DEO) www.najvaznijevesti.com
Kad je Bog doao na Sinaj, drei u svojoj desnici zakon ognjeni za svoj narod, On doe s
mnotvom hiljada svetaca (5. Mojsijeva 33,1.2). Boji aneli nebeske vojske bile su prisutne
prilikom davanja zakona. Ali davno pre tog vremena Enoh, sedmi od Adama, prorekao je Hristov
drugi dolazak reima: Evo, dolazi Gospod sa hiljadama svojih svetaca da sudi svima (Juda 14.15
SSP). Prilikom svog dolaska u slavi, bie svi sveti aneli s njime (Matej 25,31).
Bog je siao na Sinaj da svom narodu objavi svoj sveti zakon. U desnici mu zakon ognjeni za
njih. Ovaj zakon je bio verbalni opis Boje pravednosti. Ali kad On doe po drugi put, nebesa
oglasie pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog (Psalam 50,6).
Truba sve jae trubie (2. Mojsijeva 19,19), najavljujui na carski nain Boju prisutnost na
Sinaju. Tako e i Hristov drugi dolazak biti najavljen s trubom Bojom. Jer e zatrubiti i mrtvi e
ustati neraspadljivi, i mi emo se pretvoriti (izmeniti arni), jer poslae anele svoje s velikim
glasom trubnim; i sabrae izbrane njegove od etiri vetra (1. Korinanima 15,52; Matej 24,31).
Dok je kod Sinaja truba dugo i glasno odjekivala: Mojsije govorae, a Bog mu odgovarae
glasom (2. Mojsijeva 19,19). A onda je Bog izgovorio Deset zapovesti isred ognja, oblaka i mraka,
glasom velikim, i nita vie (5. Mojsijeva 5,22). Na slian nain ide Bog na, i ne uti; pred njim je
oganj koji prodire, oko njega je bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svojemu
(Psalam 50,3.4). Jer e sam Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boiju sii sa neba
(1. Solunjanima 4,16 arni).
Osim toga, kad Gospod doe da sudi, to e biti vee od Njegovog dolaska kada je objavio svoj
zakon, jer niko od naroda ga nije video. I progovori Gospod k vama isred ognja; glas od rei uste,
ali osim glasa lika ne videste (5. Mojsijeva 4,12). Meutim, kad On doe po drugi put, svako oko
e ga videti, i oni koji su ga proboli. I zakukae za njim sva plemena na zemlji (Otkrivenje 1,7
SSP).
I na kraju, postoji poreenje u razlici izmeu delovanja Bojeg glasa: kad je Bog izgovorio svoj
zakon na Sinaju, gora se Sinajska sva dimljae (2. Mojsijeva 19,18). Zemlja se tresijae, i nebo se
rastapae od lica Bojega, i ovaj Sinaj od lica Boga, Boga Izrailjeva (Psalam 68,8). Zemlja se
tresijae i njihae (Psalam 77,18). Meutim, taj glas prilikom Drugog dolaska bie jo jai: Sa Sinaja
Njegov glas je tada potresao zemlju, a sada je obeao: Jo jednom potreu ne samo zemlju nego i
nebo (Jevrejima 12,26 arni). Nebesa e uz snanu huku proi (2. Petrova 3,10 arni), jer
e se i sile nebeske pokrenuti (Matej 24,29).
Izmeu Gospodnje objave zakona na Sinaju i Njegovog suda na kraju sveta nalazimo predivne
paralele, a mi emo prilikom prouavanja ustanoviti da one nisu sluajne.
SLUBA SMRTI
alac smrti je greh, a sila greha je zakon (1. Korinanima 15,56 arni).
Zakon je doao da na najupeatljiviji nain istakne grehe naroda. Kad se pojavi zakon tada greh
koji spava, i ije smo sile nesvesni jer nikad nismo zapoeli smrtnu borbu sa njim, oivljava i poinje
da deluje. Jer greh je bez zakona mrtav (Rimljanima 7,8 arni). Zakon prikazuje greh u
njegovom pravom karakteru i veliini i naoruava ga sa njegovom silom silom smrti.
posredstvom Zakona (kroz zakon Karadi) dolazi samo spoznanje greha (Rimljanima 3,20
SSP). Jedina dunost zakona je da ukae na greh i da pokae njegovu podmuklu snagu.
A greh raa smrt. Stoga, kao to je posredstvom jednoga oveka greh uao u svet, a grehom
smrt, tako je smrt prela na sve ljude, jer su svi zgreili (Rimljanima 5,12 arni). Gde ide greh tu
114
ide i smrt. Greh ne samo da povlai smrt za sobom; on je nosi u svojim nedrima. Greh i smrt su
nerazdvojivi 1; svaki je deo onog drugog. Nemogue je odkrinuti vrata samo toliko da se greh uvue,
a onemogui da smrt ue. Koliko god pukotina bila mala, ako je dovoljno velika da propusti greh, sa
njim dolazi i smrt.
Poto je greh postojao pre objavljivanja zakona na Sinaju, objavljivanje zakona je objavilo
prokletstvo, jer je pisano: Neka je proklet svako ko ne istraje (ne ostane arni) u izvravanju
svega to je zapisano u Knjizi zakona (Galatima 3,10 SSP). Prokletstvo je bila smrt, jer ona je
kletva (prokletstvo SSP) koju je Hristos poneo za nas. Zato je davanje zakona na Sinaju
oigledno bila sluba smrti. Jer, zakon izaziva gnev (Rimljanima 4,15 arni). Sve pratee
okolnosti objavljivale su ovu injenicu. Gromovi i munje, prodirui oganj, gora koja se dimila i
treenje zemlje, sve je to objavljivalo smrt. Gora Sinaj, sama simbol prekrenog Boanskog zakona,
bila je smrt za svakog ko bi je dotakao. Nije bila potrebna neka ograda oko gore da bi drala narod
po strani nakon to su uli da straan Boji glas objavljuje Njegov zakon, jer kada ga je narod uo i
video uzmae se i stade izdaleka pa su rekli: Neka nam ne govori Bog, da ne pomremo (2.
Mojsijeva 20,18.19).
Greh me je, naime, dobivi povod u zapovesti, zaveo i ba njome ubio (Rimljanima 7,11
arni); jer alac smrti je greh, a sila greha je zakon (1. Korinanima 15,56 arni). Bilo je
nemogue postojanje zakona koji bi mogao dati ivot. Ali, on je bio potreban i to emo jasno videti
kad u svetlosti ranije datih otkrivenja Izraelu razmotrimo dublji razlog.
ZATO JE DAT ZAKON

Da li je Bog eleo da se naruga narodu kada im je dao zakon koji nije mogao da im donese nita
drugo do smrt? Daleko od toga. Doista ljubi narode i nikad nije taj narod voleo vie nego kad mu
je u desnici [bio] zakon ognjeni za njih (5. Mojsijeva 33,2.3).
Treba da znamo da, iako je Zakon dodat da se umnoe prestupi (greh Karadi), gde se
umnoio greh, milost (blagodat arni) se umnoila jo vie (Rimljanima 5,20 SSP). Poto
zakon ini da se umnoi greh, gde bi njegova podmukla veliina mogla da se jasnije odredi nego kod
Sinaja? Ali, poto se umnoio greh, blagodat se umnoila jo vie, pa je oigledno da se na Sinaju
najjasnije mogla videti veliina Boje blagodati. Bez obzira koliko se greh umnoio, upravo na
njegovom mestu obiluje blagodat. Iako gora ognjem gorae do samoga neba (5. Mojsijeva 4,11),
mi imamo uverenje: Jer je svrh nebesa milost tvoja i do oblaka istina tvoja (Psalam 108,4). Nego
koliko je nebo visoko od zemlje, tolika je milost njegova k onima koji ga se boje (Psalam 103,11).
Isus je Uteitelj. Ali, ako neko i zgrei, imamo Zastupnika kod Oca - Isusa Hrista, pravednika
(1. Jovanova 2,1 SSP). Kad su se uenici oalostili na Njegovu izjavu da e ih napustiti, Isus je
rekao: I ja u moliti Oca, pa e vam dati drugog pomagaa - uteitelja da bude sa vama doveka,
Duha istine (Jovan 14,16.17 arni). Dok je bio na zemlji On je bio utelovljenje Duha, ali poto
nije hteo da Njegov rad bude ogranien, rekao je: Bolje je za vas da ja idem: Jer ako ne odem,
pomaga - uteitelj nee doi do vas; ako pak odem, poslau vam ga. Kad on doe, dokazae da je
svet u zabludi u pogledu greha, pravednosti i suda (Jovan 16,7.8 kombinacija prevoda Karadiarni-SSP).
Nerazdvojivi nije pravilna upotreba rei nerazdvojni jer ona u sebi ostavlja mogunost da se neto razdvoji (na
primer: Bili su nerazdvojni) to nije mogue u sluaju upotrebe rei nerazdvojivi prim. izdavaa
115
Dobro zapazite injenicu da je prvo delo Uteitelja da osvedoi o grehu. Ma Duha je Boja Re
koja prodire dotle da deli duu i duh, zglobove i modinu, i prosuuje misli i namere srca
(Jevrejima 4,12 SSP). Ali i onda kad alje najotrije i najdublje osvedoenje, Duh je Uteitelj. On je,
uprkos tome, Uteitelj koji osvedoava o grehu, a onda otkriva pravednost Boju za uklanjanje
greha. U tom osvedoenju je uteha koju Bog alje. Hirurg koji see do same kosti, da bi uklonio
otrovnu smrtonosnu materiju iz tela, ini to samo zato da bi mogao da primeni isceljujue ulje.
Veliki greh sinova Izraelovih bio je neverstvo poverenje u samog sebe umesto u Boga. Ono
je prisutno kod celog oveanstva. Potrebno je neto to e da uniti ovo tato samopouzdanje
da bi vera mogla da se pojavi. Zakon se pojavio na nain koji je bio promiljen da to ostvari i da
naglasi injenicu da pravednost moe doi samo verom, a nikako ljudskim delima (naporima,
zaslugama... prim. izdavaa). U samom objavljivanju zakona pokazano je da ovek za
pravednost i spasenje zavisi samo od Boga, jer ljudi nisu mogli ni da dotaknu goru na kojoj je
objavljen zakon, a da ne poginu. Kako onda moe biti pretpostavljeno da je Bog ikad zamislio da
bi ovek i za trenutak mogao pomisliti da treba da dobije (ostvari) pravednost zakonom (kroz
zakon tj. posredstvom dranja zakona prim. izdavaa)? Na Sinaju je raspeti Hristos bio
objavljen zvucima koji su trebali da dopru do svih ljudi, kao to su potresli celu zemlju.
116
29. Obeanja data Izraelu Dolazak zakona (2. deo)

Posle onoga to smo ve nauili iz istorije Izraela, nita preciznije i jednostavnije ne istie Boju
nameru u objavljivanju zakona sa Sinaja od stihova iz
TREEG POGLAVLJA POSLANICE GALATIMA

koju emo ukratko prouiti. To je objanjeno jednostavno kao zbirka deijih pria, ali duboko i
sveobuhvatno kao Boja ljubav.
esti i sedmi stih prvog poglavlja otkriva injenicu da su braa u Galatiji poela da naputaju
veru, prevareni lanim uenjem navodnog Jevanelja. Na to apostol estoko uzvikuje: Ali ako vam
ak i mi, ili aneo sa neba propoveda evanelje razliito od onoga koje smo vam mi propovedali,
neka bude proklet. Kao to smo pre kazali i sad opet velim: ako vam ko propoveda evanelje koje se
razlikuje od onoga to ste primili, neka bude proklet! (Galatima 1,8.9 arni).
Jedini deo Pisma koji je postojao u vreme kada je Pavle propovedao bio je onaj koji se sastojao
od knjiga poznatih kao Stari zavet. Kada je propovedao otvarao bi te knjige i razmatrao ih; oni
izmeu njegovih slualaca koji su bili zainteresovani, istraivali bi ista Pisma da vide da li je ono to
je propovedao bilo tako (Dela 17,3.11). Kad se nalazio na sudu pod optunom za krivoverje i
zavoenje, on je sveano izjavio da sve to je u svojoj slubi govorio nije bilo nita drugo sem
onoga to su proroci i Mojsije rekli da e se dogoditi (Dela 26,22 arni). Sada kada ponovo
itamo o njegovoj osudi onih koji se usuuju da propovedaju drugaije Jevanelje od onog koje je
on propovedao, znamo da svako ko propoveda bilo ta drugaije od onoga to se nalazi u Starom
zavetu, navlai na se Boje prokletstvo. Ovo je jak razlog zato treba da verno prouavamo Mojsija i
proroke.
Znajui da je Pavle uvek i svuda propovedao samo Isusa Hrista i to raspetoga, ne iznenauje
to je uzviknuo: O nerazumni Galati! ko vas je opinio da se ne pokoravate istini? Vi, kojima pred
oima bee napisan Isus Hristos, a sad se meu vama razape (Galatima 3,1 Karadi). Iz
Mojsijevih spisa i proroka oni su videli Hrista, ne kao onog koji treba da bude razapet, niti kao onog
koji je bio razapet pre nekoliko godina, ve kao Onog koji je jasno i vidljivo razapet meu njima. I
ba iz tih drevnih spisa je nastavio da oivljava njihovu veru i revnost.
Oni su doiveli temeljno obraenje, jer su primili Duha i trpeli progonstvo zbog Hrista. Zato
apostol pita: jeste li primili Duha na osnovu dela zakona ili time to ste uli propoved o veri? (Stih
2). Oni su uli rei zakona i primili ih verom i tako je Duh u njima izgradio pravednost zakona.
Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29 arni). Apostol nije
umanjivao znaaj zakona, ve ih je korio zato to su prema njemu promenili svoj odnos. Kad su ga
uli u veri, primili su Duha i sve je bilo u redu; ali kada su se poeli uzdati u telo (svoja ljudska
dostignua, zasluge prim. izdavaa) da steknu pravednost zakona, prestali su da budu posluni
istini.
I ponovo apostol pita: Koji vam, dakle, daje Duha i ini udesa meu vama, ini li to zbog dela
zakona ili to ste uli propoved o veri? (Galatima 3,5 arni). Bilo je to retoriko pitanje, ali je
oigledni odgovor trebalo da bude kroz sluanje propovedi o veri, kao to je i Avraam poverovao
Bogu i urauna mu se u pravednost (Stih 6 arni). Oni su se, kao i Avram, opravdali verom
117
postali su pravedni verom, a ne delima. Pre nego to nastavimo dalje, pogledajmo nekoliko
definicija. Greh je prestup zakona (1. Jovanova 3,4 KJV); i svaka nepravednost je greh (1.
Jovanova 5,17 KJV). Iz ovoga proizlazi da je svaka ne-pravednost prestup (neposlunost) zakona,
kao i da je svaka pravednost poslunost zakonu. PA KAD ITAMO DA JE AVRAM
POVEROVAO BOGU I TO MU SE URAUNALO U PRAVEDNOST, ONDA ZNAMO DA MU
JE NJEGOVA VERA URAUNATA KAO POSLUNOST ZAKONU.
Ovo uraunjavanje vere u pravednost za Avrama nije bila prazna forma, pa nije ni za nas.
Setimo se da uraunavanje vri Bog koji ne lae, ali i koji naziva ono to nije kao da jeste, silom
kojom oivljava mrtve. Avram je stvarno posedovao pravednost. Vera dela (dela kao glagol tj. vera
radi, ini). Ovo je delo Boije, da verujete u onoga koga je on poslao (Jovan 6,29). Jer srcem se
veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje (Rimljanima 10,10 arni).
Ova mala digresija pomoi e nam da imamo na umu da u prethodnom poglavlju nema
potcenjivanja zakona, ve je pravednost, koja je plod vere, uvek poslunost Bojem zakonu.
Avram je otac svih koji veruju. Poznajte, dakle, da su Avraamovi sinovi oni koji su od vere (oni
koji veruju SSP). A Pismo je predvidelo da Bog opravdava mnogoboce na osnovu njihove vere, pa
je unapred objavio Avraamu: U tebi e biti blagosloveni svi narodi (Galatima 3,7.8 arni).
Jevanelje propovedano Avramu je isto; ono je namenjeno svim narodima i bie propovedano za
svedoanstvo svim narodima. Ono treba da se propoveda svakom stvorenju i ko u njega poveruje
i krsti se, bie spasen. Ali, u Jevanelju se otkriva pravednost Boija, iz vere u veru (Rimljanima
1,17 arni). Jevanelje se propoveda za posluanje (poslunost KJV) vere (Rimljanima 16,26
Bakoti). Poslunost povlai za sobom blagoslove, jer stoji zapisano: Blago onome koji tvori
zapovesti njegove (Otkrivenje 22,14 Karadi). Na taj nain oni koji veruju primaju blagoslov
zajedno sa vernim Avraamom (Galatima 3,9 arni).
PROKLETSTVO ZAKONA
Oni koji se uzdaju u dela Zakona (koji su god od dela zakona Karadi; koji ine dela zakona
arni), pod prokletstvom su (kletvom arni). Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko ne
istraje (ne ostane arni) u izvravanju svega to je zapisano u Knjizi zakona (Galatima 3,10
SSP).
Nemarno itanje ovog stiha, ili moda samo prvog dela, navelo je neke da poveruju da su sam
zakon, i poslunost njemu, prokletstvo. Meutim, paljivo itanje poslednjeg dela stiha pokazuje da
je takva misao velika greka. Neka je proklet svako ko ne istraje (ne ostane) u izvravanju svega to
je zapisano u Knjizi zakona. Prokletstvo nije izreeno zbog poslunosti ve zbog neposlunosti.
Proklet nije onaj koji ini sve to je napisano u zakonu, ve onaj koji ne ini stalno (neprestano,
uvek) sve to je u njemu napisano. Ne samo deo, ve sve mora da se ini, ne samo jedno vreme, nego
stalno. Onaj koji to ne ini je proklet, dok e onaj koji to ini biti blagosloven.
U devetom i desetom stihu ovog poglavlja imamo istu suprotstavljenost blagosiljanja i
proklinjanja koju nalazimo u 5. Mojsijevoj 11,26-28: Gle, iznosim danas pred vas blagoslov i
prokletstvo: Blagoslov, ako uzasluate zapovesti Gospoda Boga svojega, koje vam ja danas
zapovedam; a prokletstvo, ako ne uzasluate zapovesti Gospoda Boga svojega. Na jednoj strani
imamo grupisanu veru, poslunost, pravednost, blagoslov i ivot, a na drugoj su u jednom zaveljaju
neverstvo, neposlunost, greh, prokletstvo i smrt. Na ovo grupisanje ni najmanje ne utie vreme u
kome neko ivi.
118
A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer Pravednik e iveti od
vere. A zakon nije od vere, nego Ko ih izvri ivee u njima (Galatima 3,11.12 arni).
Ko ih izvri ivee u njima; ali niko ih nije izvrio, jer svi su zgreili i tako su lieni slave
Boije (izgubili su slavu Boju Karadi) (Rim. 3,23 arni). Zato u zakonu niko ne moe da
nae ivot. Zbog toga nae se da me je zapovest, koja je imala da me vodi u ivot, dovela do smrti
(ispostavilo se da mi je zapovest, data za ivot, donela smrt SSP) (Rimljanima 7,10 arni). I
zato je svako ko pokuava da dri (izvruje, ispunjava prim. izdavaa) zakon svojim
sopstvenim delima, pod prokletstvom; a izneti zakon pred ljude koji ga ne primaju verom nije
za njih nita drugo do sluba smrti. Prokletstvo zakona je smrt koja oekuje prestupnika.
Meutim, Hristos nas je otkupio od prokletstva (kletve arni) Zakona tako to je radi nas
postao prokletstvo. Jer, zapisano je: Neka je proklet svako ko je obeen o drvo (Galatima 3,13
SSP). Ovde imamo novi dokaz da je smrt prokletstvo zakona, poto je Hristos na drvetu pretrpeo
smrt. Plata za greh je smrt (Rimljanima 6,23 SSP), a Hristos je nas radi uinjen grehom (2.
Korinanima 5,21 KJV). Gospod pusti (poloi) na njega bezakonje svih nas i ranom njegovom
mi se iscelismo (Isaija 53,5.6). Hristos nas nije otkupio od poslunosti zakonu ve od
neposlunosti zakonu tj. njegovog prestupanja, a i od smrti koja je posledica greha. On je sebe
prineo na rtvu, da bi se pravednost, koju zakon zahteva (da se pravednost Zakona SSP), ispunila
na nama (Rimljanima 8,4 arni).
Ova istina da nas je Hristos otkupio od prokletstva Zakona tako to je radi nas postao
prokletstvo bila je istina u vreme Izraela isto kao to je i danas. Vie od sedam stotina godina
pre nego to je na Golgoti podignut krst, Isaija, iji su gresi oieni ivim uglevljem sa Bojeg
oltara, i koji je znao o emu govori, rekao je: A on bolesti nae nosi i nemoi nae uze na sebe;
ali on bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kazna bee na njemu naega mira
radi, i ranom njegovom mi se iscelismo. To je isto ono to nalazimo u Galatima 3,13.
Isaija je pisao, sa posebnim osvrtom na sinove Izraelove dok su lutali pustinjom: U svakoj tuzi
njihovoj on bee tuan, i aneo, koji je pred njim, spase ih. Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi on
ih izbavi, i podie ih i nosi ih sve vreme (Isaija 63,9). A Davidu, koji je pisao davno pre Isaije,
dugujemo ove ohrabrujue rei: Ne postupa s nama po gresima naim, niti nam vraa po
nepravdama naim. Koliko je istok daleko od zapada, toliko udaljuje od nas bezakonja naa
(Psalam 103,10.12). Ove rei opisuju ostvarenu injenicu. Spasenje je bilo isto tako potpuno u te
dane kao to je i danas.
Hristos je Jagnje zaklano od postanja sveta i od Aveljevog vremena do danas On je od
prokletstva zakona otkupio (izbavio) sve koji su poverovali u Njega. Avram je primio blagoslov
pravednosti i svi koji veruju primaju blagoslov (blagosiljaju se Karadi) zajedno sa vernim
Avraamom (Gal. 3,9 arni).
Ovo je jo oiglednije u tvrdnji da je Hristos uinjen prokletstvom za nas, da meu
neznabocima bude blagoslov Avramov u Hristu Isusu, da obeanje Duha primimo kroz veru
(Galatima 3,14 Karadi). Avramu i svima onima koji su verom njegova deca, bez obzira na
narodnost ili jezik, pripadaju blagoslovi koji dolaze posredstvom Hristovog krsta; a svi
blagoslovi Hristovog krsta su iskljuivo oni koje je Avram imao. Ne udi to se radovao i bio
srean da vidi Hristov dan. Hristova smrt na krstu donosi nam samo Avramov blagoslov. Nita
vie ne moe ni da se trai ni da se zamisli.
119
NEPROMENJIVI SAVEZ
Brao, ljudskim jezikom govorim: ni punovano ovekovo zavetanje (testament arni)
niko ne ponitava niti mu ta dodaje. A obeanja su izreena Avraamu i njegovom potomstvu.
Pismo ne kae: i potomcima, kao da podrazumeva mnoge, nego: i tvom potomstvu (potomku
arni) , podrazumevajui jednoga, a to je Hristos. Ovo hou da kaem: Zakon, koji je nastao etiri
stotine trideset godina kasnije, ne ponitava savez koji je Bog ranije potvrdio i ne ukida obeanje
(Galatima 3,15-17 SSP).
Prva reenica je veoma jednostavna: niko ne moe da anulira, da neto uzme ili doda ak ni
ljudskom savezu kad je jednom potvren. Zakljuak je isto tako jednostavan: Bog je sklopio savez sa
Avramom i potvrdio ga zakletvom. Ljudi se, naime, zaklinju onim to je vee i svako protivljenje se
svrava zakletvom za potvrdu. Stoga se i Bog, elei da u veoj meri pokae naslednicima obeanja
nepromenljivost svoje odluke, posluio zakletvom, da bismo posredstvom dveju nepromenljivih
injenica, u kojima se Bog ne moe prevariti, krepku utehu imali mi koji smo pribegli da dohvatimo
nadu koja je pred nama (koja nam je dana Karadi) (Jevrejima 6,16-18 arni). Zbog toga se
ovaj savez, koji je Bog potvrdio u Hristu, zaklinjui se sobom da e ga ispuniti, nikad posle toga nije
mogao promeniti ni za jednu jotu. Dokle god Bog ivi nije mogla da mu bude oduzeta ili dodata ni
jedna jota ili titla.
Zapazimo tvrdnju da Abrahamu su (iz)reena obeanja i potomku njegovu (ari). A
potomak je Hristos. Sva obeanja data Avrama potvrena su u Hristu. Obeanja, setimo se, a ne
jednostavno neko obeanje. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato kroz Njega
je amin na slavu Boiju kroz nas (2. Korinanima 1,20 arni).
I NAA NADA
Zapazimo ponovo, da nam savez uinjen sa Avramom, a potvren u Hristu Bojom zakletvom,
daje nadu u Hrista. On je potvren zakletvom da bismo imali jaku utehu mi koji smo pribegli da se
uhvatimo za nadu koja nam je data. Saetak saveza bila je pravednost verom u raspetog Isusa, kao
to se to i vidi iz Petrovih rei: Vi ste sinovi proroka i saveza koji je Bog sklopio na vaim ocima
govorei Avraamu: U tvom potomstvu (potomku prim. izdavaa) bie blagosloveni svi narodi na
zemlji. Bog je prvo vama podigao svoga slugu i poslao ga da vam donese blagoslov - time to e
svakog od vas odvratiti od zlih dela vaih (Dela 3,25.26 arni).
Hristov krst i blagoslov oprotenih greha stoga su postojali ne samo od Sinaja nego i u
Avramovo vreme. Spasenje nije bilo nita sigurnije od dana kad je Isus izaao iz groba nego to
je bilo onoga dana kad je Isak poneo drva za svoju sopstvenu rtvu na brdu Moriji, jer Boje
obeanje i zakletva su dve nepokolebive stvari. Niko ne ponitava ni ljudski punopravni
testament, niti mu to dodaje (Galatima 3,15 arni). Koliko je to onda tanije kada je re o
Bojem sopstvenom savezu koga je potvrdio zaklinjanjem samim sobom! Taj savez je obuhvatio
spasenje celog oveanstva. Zato je injenica da se, ne govorei nita o prolom vremenu, nakon
Bojeg obeanja i zakletve Avramu, ni jedan jedini novi element nije mogao dodati planu
spasenja. Nijedna dunost manje ili vie nije se mogla oekivati ili zahtevati, niti je mogla da
postoji mogunost neke varijacije u uslovima spasenja.
Zbog toga objavljivanje zakona na Sinaju nije moglo doprineti nikakvom novom elementu
u savezu koji je uinjen sa Avramom i potvren u Hristu, niti je moglo da se na bilo koji nain
120
umea u obeanje. Zakon, koji je izgovoren etiristotrideset godina kasnije, ne moe ni na koji
nain da ukine savez koji je Bog ranije potvrdio u Hristu. U protivnom, obeanja bi propala.
Meutim, zakon je trebalo da se izvrava, a ako se nije vrio, smrt je bila sigurna. Ni jedna jota
ili titla ni na koji nain nije mogla da se ispusti iz zakona. Neka je proklet svako ko ne istraje u
izvravanju svega to je zapisano u Knjizi zakona. Poto davanje zakona na Sinaju nije nita
dodalo savezu sa Avramom, a taj zakon se mora savreno drati, iz toga sledi da je taj zakon bio u
savezu koji je sklopljen sa Avramom. Pravednost koja je ovim savezom potvrena Avramu
pravednost koju je Avram imao verom bila je pravednost zakona objavljenog na Sinaju. I to je
vidljivo iz injenice da je Avram primio obrezanje kao peat pravednosti koju je imao verom, a
obrezanje je jednostavno predstavljalo dranje zakona (Rimljanima 2,25-29).
Bog se zakletvom obavezao Avramu da e Boju pravednost, koja je u potpunosti prikazana
u Deset zapovesti, dati svakom koji veruje. Poto je savez (zavet) potvren u Hristu, a zakon
postoji u savezu, iz toga jasno sledi da se Boji zahtevi za hriane ni danas ni u emu ne
razlikuju od onih u Avramovo vreme. Objavljivanje zakona nije uvelo nijedan novi element.
ta e onda zakon? (Gal. 3,19 arni). Dobro pitanje na koje postoji odgovor. Ako zakon nije
izvrio nikakvu promenu to se tie uslova saveza uinjenog sa Avramom, kakva je onda korist od
njegovog davanja? Odgovor glasi: Radi greha dodade 1 se (Galatima 3,19 Karadi). Zakon doe
da se uvea (umnoi Karadi) greh (Rimljanima 5,20 Bakoti). On nije bio protivan
obeanjima Bojim (Galatima 3,21) ve naprotiv, u skladu s njima, jer sva Boja obeanja zavise od
pravednosti, a zakon je merilo pravednosti. Bilo je potrebno da se jo vie umnoi greh, da bi kao
to je greh vladao pomou smrti, tako i milost (blagodat arni) vladala pomou pravednosti koja
vodi u veni ivot kroz Isusa Hrista, naeg Gospoda (Rimljanima 5,21 SSP). Neophodno je
potrebno da osuda prethodi obraenju. Naslee se moe zadobiti samo kroz pravednost, iako je
ono u potpunosti bilo od obeanja; jer pravednost je dar blagodati. Ali, da bi ljudi mogli da
cene Boja obeanja, oni treba da osete potrebu za njima. Zakon, koji je dat na tako zastraujui
nain, trebalo je da ih uveri da je nemogue svojom sopstvenom snagom stei tu pravednost, te
da im tako da do znanja sa ime je Bog eleo da ih snabde.
HRISTOS POSREDNIK
Ovo je naglaeno injenicom da je savez bio postavljen rukom posrednika. Ko je bio taj
posrednik? Ali posrednik nije posrednik jednog samog, ali je Bog samo jedan (Galatima 3,20
Bakoti). Jer Bog je jedan i jedan je posrednik izmeu Boga i ljudi, ovek Isus Hristos (1. Timoteju
2,5 arni). Prema tome, Isus Hristos je bio taj koji je dao zakon na Sinaju i On ga je dao kao
Posrednik izmeu Boga i oveka. I zato, iako je bilo nemogue da bude dat zakon koji e dati ivot,
sam zakon koji je bio smrt za grenike koji nisu verovali, je u rukama Posrednika koji daje svoj
ivot, bio zakon u svom ivom savrenstvu. U Njemu je progutana smrt i na njeno mesto dolazi
Neki su odluili da na rei dodade izgrade argument, pretpostavljajui da pokazuje kako je neto novo dodato
uslovima koje je Bog ranije dao. Tekst u 5. Mojsijevoj 5,22 pokazae smisao u kome je re upotrebljena. Nakon to je
ponovio Deset zapovesti, Mojsije je rekao: Te rei izgovori Gospod svemu zboru vaemu na gori isred ognja, oblaka i
mraka, glasom velikim, i nita vie. Jer vi niste prili gori koja se moe opipati i koja je zaarena od vatre, ni tmini, ni
pomrini, ni oluji, ni zvuku trube, ni glasu rei za koji su sluaoci molili da im se vie ne govori (da ne uju vie rei
Karadi) (Jevrejima 12,18.19 arni). (Uporedi sa 2. Mojsijeva 20,19). Prema tome, na pitanje: ta e dakle zakon,
poto nije doneo promene? odgovor glasi: Radi greha dodade se.
1
121
ivot; On nosi prokletstvo (kletvu) zakona, a mi primamo Njegov blagoslov. To nas vodi do injenice
da na Sinaju nalazimo Golgotu; za dalje razmatranje ovog moramo da saekamo do sledeeg
nastavka.
122
30. Obeanja data Izraelu Sinaj i Golgota

Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovedih na Horivu za svega Izrailja
uredbe i zakone. Evo, ja u vam poslati Iliju proroka pre nego doe veliki i strani dan
Gospodnji; i on e obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne
doem i zatrem zemlju (Malahija 4,4-6).
Zapazite kako je neno, obraajue delovanje Bojeg Duha tesno povezano sa zakonom
objavljenim sa Horiva. Jer Sinaj je Horiv, kako to saznajemo iz 5. Mojsijeve 4,10-14 gde itamo rei
Mojsija, sluge Bojega:
Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod
ree: saberi mi narod da im kaem rei svoje Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora
ognjem gorae do samoga neba i bee na njoj tama i oblak i mrak; i progovori Gospod k
vama isred ognja I objavi vam zavet (savez) svoj, koji vam zapovedi da drite, deset rei,
koje napisa na dve ploe kamene. I meni zapovedi onda Gospod da vas uim uredbama i
zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite.
Kad nam Gospod kae da pamtimo zakon koji je dao na Horivu, ili Sinaju, to je zato da bismo
shvatili silu kojom e On da obrati srca otaca ka deci, da bi se pripremili za strani dan Njegovog
dolaska. Zakon je Gospodnji savren, krepi duu (Psalam 19,7).
RASCEPLJENA STENA
Kad je Bog objavio zakon sa Sinaja, iva voda koja je potekla iz udarene stene na Horivu, jo
uvek je tekla. Da je prestala da tee, Izraelci bi se nali u looj situaciji kao i pre, jer im je to bila
jedina voda, njihova jedina nada za ivot. Bog je sa Horiva, odakle je dolazila voda koja je obnavljala
ivot, objavio zakon. Zakon je doao iz iste stene odakle je ve tekla voda, a ta stena je bio Hristos
(1. Korinanima 10,4 SSP).
Sinaj se sa pravom smatra sinonimom za zakon, ali nije nita vie od Hrista, naime u Njemu je
ivot. Isus je rekao: Hou initi volju tvoju, Boe moj, i zakon je tvoj meni u srcu (Psalam 40,8).
Dakle, zakon je bio Hristov ivot, jer iz srca izlazi ivot (Prie 4,23).
Ali on bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja i ranom njegovom mi se
iscelismo (Isaija 53,5). Kad je bio bijen i ranjen na Golgoti, ivotodavna krv potekla je iz Njegovog
srca, i ta reka jo uvek tee za nas. Meutim, u Njegovom srcu je zakon i zato kad pijemo iz ove
ivotodavne reke, mi pijemo pravednost Bojeg zakona. Zakon nam dolazi kao reka blagodati, reka
ivota. A blagodat i istina doe kroz Isusa Hrista (Jovan 1,17 arni). Kad verujemo u Njega,
zakon za nas nije samo glas rei, ve izvor ivota.
Sve je to bilo na Sinaju. Hristos, davalac zakona, bio je Stena udarena na Horivu, odnosno
Sinaju. Taj tok je bio ivot za one koji su pili iz njega, i niko od onih koji su ga primili sa poniznom
zahvalnou nije mogao da zanemari misao da je potekao direktno od njihovog Gospoda Gospodara
sve zemlje. Mogli su da budu uvereni u Njegovu nenu ljubav prema njima i u injenicu da je On bio
123
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 30. SINAJ I GOLGOTA www.najvaznijevesti.com
njihov ivot, pa stoga i njihova pravednost. Iako nisu smeli da se priblie gori da ne bi poginuli
dokaz da je zakon smrt za ljude bez Hrista mogli su da piju iz toka koji je tekao od nje i tako da u
Hristovom ivotu piju pravednost zakona.
Rei izgovorene sa Sinaja, a koje su dolazile od iste Stene iz koje je dolazila voda koja je bila
ivot za narod, pokazale su prirodu pravednosti koju e im Hristos dati. Istovremeno, dok je bio
zakon ognjeni, bio je i tok ivota koji je blago tekao. Poto je prorok Isaija znao da je Hristos bio
Stena udarena kod Sinaja, i da je On i tada bio jedini Posrednik, ovek Hristos Isus, koji je samoga
sebe dao kao otkup za sve, za svedoanstvo u pravo vreme (1. Timoteju 2,5.6 arni), mogao je
da kae: On bi ranjen za nae prestupe i ranom njegovom mi se iscelismo (Isaija53,5).
Za drevne Izraelce time je bila naglaena pouka da zakon dolazi kao ivot ljudima samo
zahvaljujui Hristovom krstu. Za nas je to ista lekcija, zajedno s njenom drugom stranom,
naime, da je pravednost koju dobijamo kroz ivot koji je za nas dat na krstu, upravo ono to
zahtevaju Deset zapovesti, i nita vie. Proitajmo ih onda:
TA JE BOG REKAO
1.
Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj
imati drugih bogova uza me.
2. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog to je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u
vodi, ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog
revnitelj, koji pohodim grehe otake na sinovima do treeg i do etvrtog koljena, onih koji
mrze na mene; a inim milost na hiljadama onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje.
3. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer nee pred Gospodom biti prav ko uzme
ime Njegovo uzalud.
4. Seaj se dana od odmora (dana subotnog Stvarnost, ari) da ga svetkuje. est dana
radi, i svruj sve poslove svoje A sedmi je dan odmor (subota) Gospodu Bogu tvom; tada
nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga tvoj, ni slukinja tvoja, ni
ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima tvojim. Jer je za est dana stvorio Gospod
nebo i zemlju, more i ta je god u njima; a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio
Gospod dan od odmora (subotni dan) i posvetio ga..
5. Potuj oca svog i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
6. Ne ubij.
7. Ne ini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoi lano na blinjeg svog.
10. Ne poeli kuu blinjeg svog, ne poeli enu blinjeg svog, ni slugu njegovog, ni slukinju
njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti ita to je blinjeg tvog.
Ovo je bio zakon koji je objavljen usred uasa Sinaja ustima Onog koji je bio i koji jeste ivot, i
od koga je potekla voda koja je tekla od tog trenutka Njegov ivot koji je dao za narod. Krst sa
svojim ozdravljujuim, ivotodavnim tokom na Sinaju, zbog toga ne moe da uini nikakve
promene u zakonu. ivot koji proistie od Hrista na Sinaju kao i na Golgoti pokazuje da pravednost
koja je otkrivena u Jevanelju, nije nita drugo do Deset zapovesti. Nijedna jota ili titla nije mogla da
bude ukinuta. Strahota Sinaja bila je prisutna na Golgoti u mrkloj tami, zemljotresu i jakim
124
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 30. SINAJ I GOLGOTA www.najvaznijevesti.com
glasom Bojeg Sina. Udarena stena i reka koja je potekla na Sinaju predstavljali su Golgotu;
tamo je bila Golgota tako da je stvarna injenica da su sa Golgote Deset zapovesti objavljene
istim reima koje su se ule sa Sinaja. Golgota, nita manje od Sinaja, otkriva stranu i
nepromenjivu svetost Bojeg zakona, tako stranu i nepromenjivu da nije potedela ni Bojeg
Sina kad Ga uvrstie (ubrojie SSP) meu zloince (Luka 22,37 arni). Ali, koliko god da je
veliki uas koji je izazvao zakon, nada zahvaljujui blagodati je jo vea, jer gde se umnoi greh
onde se jo vie umnoi blagodat (Rimljanima 5,20 Karadi). Iza svega se nalazi zakletva
Bojeg saveza (zaveta) blagodati, osiguravajui savrenu pravednost i ivot zakona u Hristu tako
da, iako je zakon izricao smrt, on je samo pokazao kakve je velike stvari Bog obeao da e uiniti
onima koji veruju. On nas ui da se ne uzdamo u telo (sopstvene zasluge, dela... prim. izdavaa),
ve da se poklonimo Bogu u Duhu i da se radujemo u Isusu Hristu. Tako je Bog uveravao svoj narod
da bi znali da ovek ne ivi o samom hlebu nego o svemu to izlazi iz usta Gospodnjih (5.
Mojsijeva 8,3).
Zato zakon nije protivan Bojim obeanjima, iako ne moe dati ivot. Naprotiv, on podupire
obeanja zvucima grmljavine, jer sa Bojom zakletvom koja ostaje trajna, najvei zahtev zakona je za
uho vere obeanje njegovog ispunjenja. I tako, poueni od Gospoda Isusa, moemo znati da je
zapovest njegova ivot veni (Jovan 12,50 Karadi).
125
31. Obeanja data Izraelu Gora Sinaj i gora Sion

(Sadanja istina, 3. decembar 1896)
Velik je Gospod i slavan veoma u gradu Boga naega, na svetoj gori svojoj. Prekrasna
je visina, uteha svoj zemlji gora Sion, na severnoj strani njenoj grad cara velikoga. Bog u
dvorima njegovim zna se da je brani (Psalam 48,1-3).
Ove rei pevane su u ast Bojeg prebivalita na nebu, jer Gospod je u svetom dvoru svom,
presto je Gospodnji na nebesima (Psalam 11,4), a o Hristu da sedi s desne strane prestola veliine
(Velianstva arni) na nebesima (Jevrejima 8,1 Karadi). Gospod kae: Ja sam pomazao
cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj (Psalam 2,6). Ili: Na gori svoje svetosti (KJV).
Isus Hrist, pomazani Car u Sionu, je i Prvosvetenik, jer ti si svetenik doveka po redu
Melhisedekovom (Jevrejima 5,6 SSP). Gospod je za oveka, kojemu je ime klica rekao: Jer e
on sagraditi crkvu Gospodnju, i nosie slavu, i sedee i vladati na svom prestolu, i bie svetenik na
prestolu svom, i savet mirni bie meu obema (Zaharija 6,12.13). I dok sedi na Oevom prestolu na
nebesima, On je sluitelj u Svetilitu, u pravom atoru koji je podigao Gospod, a ne ovek
(Jevrejima 8,2 kombinacija prevoda arni-SSP).
Tom mestu gori Sionskoj, svetoj gori svojoj i svetinji na njoj, svom prebivalitu Bog je vodio
svoj narod Izrael kad ga je oslobodio iz Egipta. Kad su bezbedno proli kroz Crveno more, Mojsije je
pevao sledee nadahnute rei: Odvee ih i posadie ih na gori nasledstva svoga, na mestu koje si
sebi za stan spremio, Gospode, u svetinji, Gospode, koju su tvoje ruke utvrdile (2. Mojsijeva 15,17).
Meutim, oni nisu doli na goru Sionsku, jer nisu slobodu i slavnu nadu do kraja tvrdo
odrali (Jevrejima 3,6). I vidimo da nisu mogli da uu zbog neverovanja (Stih 19 arni). Ali
Bog ih nije odbacio, jer ak i ako smo neverni, on ostaje veran, jer ne moe da se odrekne samoga
sebe (2. Timotiju 2,13 arni). Zato je dao uputstva Mojsiju da pozove narod da dobrovoljno
donese zlata i srebra i dragog kamenja, zajedno sa drugim materijalom, i dodao: I neka mi naine
svetinju, da meu njima nastavam; kao to u ti pokazati sliku od atora i sliku od svih stvari
njegovih, tako da nainite (2. Mojsijeva 26,8.9).
To nije bila prava svetinja koju je podigao Gospod (Jevrejima 8,2 SSP), ve svetinja koju je
podigao ovek. Svetinja i njen nametaj bili su samo oblije nebeskog, a ne samo nebesko (Jevrejima
9,23). Svetinja je bila samo senka, a ne stvarnost. Uzrok za sen razmatraemo kasnije. Meutim,
vernici onog vremena su dobro znali, kao i Stefan godinama kasnije, da Najvii ne prebiva u
hramovima sagraenima rukom (Dela 17,24 SSP), kao to je to prorok i rekao: Nebo mi je
presto, a zemlja podnoje mojim nogama. Kakav ete mi dom sagraditi, govori Gospod, ili gde je
mesto moga poinka? (Dela 7,48.49 SSP). Pri posveenju svog velianstvenog hrama Solomun je
rekao: Ali hoe li doista Bog stanovati na zemlji? Eto, nebo, i nebesa nad nebesima ne mogu te
obuhvatiti, a kamoli ovaj dom to ga sazidah (2. Dnevnika 6,18).
Sva verna Boja deca znala su da zemaljska svetinja ili hram nisu bili pravo Boje prebivalite,
ve samo njegova slika (senka). A tako je i sa nametajem koji se nalazio u svetinji.
Kao to se Boji presto nalazi u Njegovom svetom hramu na nebu, tako je i slika toga hrama na
zemlji bila prikaz Njegovog prestola. Veoma bleda slika, istina, daleko slabija od stvarnosti kao to
su ljudska dela slabija od Bojih, ali ipak slika. Slika Bojeg prestola bio je koveg u kome su se
nalazile ploe zakona. To pokazuje nekoliko biblijskih tekstova.
126
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 31. GORA SINAJ I GORA SION www.najvaznijevesti.com
2. Mojsijeva 5,10-22 sadri potpun opis kovega. Bio je to drveni sanduk, ali potpuno prekriven
zlatom spolja i unutra. Gospod je rekao Mojsiju da u taj koveg stavi Svedoanstvo koje mu je dao.
Mojsije je to uinio, jer kasnije, kad je podseao Izrael na okolnosti davanja zakona, zajedno sa
njihovim idolopoklonstvom koje je dovelo do razbijanja prvih ploa, rekao je:
U to vreme ree mi Gospod: istei dve ploe od kamena kao to behu prve, i izidi k meni na
goru, i naini koveg od drveta. I napisau na tim ploama rei koje su bile na prvim ploama to si
ih razbio, pa e ih metnuti u koveg. Tako nainih koveg od drveta sitima, i istesah dve ploe od
kamena, kao to behu prve, i izidoh na goru s dvema ploama u ruku. I napisa na tim ploama to
bee prvo napisao, deset rei, koje vam izgovori Gospod na gori isred ognja na dan zbora vaega; i
dade mi ih Gospod. I vrativ se sioh s gore, i metnuh ploe u koveg koji nainih, i ostae onde, kao
to mi zapovedi Gospod (5. Mojsijeva 10,1-5).
Poklopac ovog kovega nazivao se presto milosti. Bio je nainjen od istog zlata i na svakom
njegovom kraju bio je po jedan heruvim rairenih krila izraen u jednom komadu. Prema zaklopcu
(poklopcu) neka su okrenuta lica heruvimima. Nakon svih ovih uputstava Gospod je rekao: I
metnue zaklopac ozgo na koveg, a u koveg e metnuti svedoanstvo, koje u ti dati, to je
Mojsije i uinio. I tu u se sastajati s tobom i govoriu ti ozgo sa zaklopca izmeu dva heruvima,
koji e biti na kovegu od svedoanstva, sve to u ti zapovedati za sinove Izrailjeve (2. Mojsijeva
25,7-22).
Bog je rekao da e im se javljati izmeu heruvima. Zato itamo: Gospod caruje: neka strepe
narodi; sedi na heruvimima: nek se drma zemlja! Gospod je na Sionu velik, i visok nad svima
narodima (Psalam 99,1.2). Heruvimi su zasenjivali presto milosti sa koga je Bog govorio narodu.
Sada milost zapravo znai blagodat, pa je presto milosti u zemaljskoj svetinji bio slika prestola
blagodati kome smo pozvani da slobodno pristupimo da primimo milost i naemo blagodat
kad nam zatreba pomo (Jevrejima 4,16 arni).
TEMELJ BOJE VLADAVINE

Deset zapovesti, napisane na dve kamene ploe, nalazile su se u kovegu ispod prestola milosti.
Time je pokazano da je Boji zakon temelj Njegovog prestola i vladavine. Zato itamo: Gospod
caruje: nek se raduje zemlja! Nek se vesele ostrva mnoga. Oblak je i mrak oko njega; blagost i pravda
podnoje prestolu njegovu. Blagost je i pravda podnoje prestolu tvojemu, milost i istina ide pred
licem tvojim (Psalam 97,1.2; 89,14).
Poto su ator od sastanka i sve to je sadravao bili napravljeni tano po skici koju je Mojsije
dobio, i poto je to bilo po uzoru na nebesko, iz toga proizlazi da su kamene ploe sa Deset zapovesti
bile tane kopije zakona koji je temelj Bojeg pravog prestola na nebu. Ovo omoguuje da bolje
razumemo da je lake da nebo i zemlja prou, nego da propadne jedna crtica iz zakona (Luka
16,17 arni). Dokle god stoji Boji presto, dotle Boji zakon objavljen sa Sinaja ostaje
nepromeljiv. Kad su raskopani temelji, ta e initi pravednik? (Psalam 11,3). Kad bi Deset
zapovesti temeljne ploe Bojeg prestola bile unitene, sam presto bi pao i nada pravednih bi
propala. Ali, niko ne treba da se plai takve katastrofe. Gospod je u svetom dvoru svom, presto je
Gospodnji na nebesima (stih 4), jer Njegova re ostaje zauvek na nebu. To je ono to se ne moe
uzdrmati (Jevrejima 12,27 SSP).
127
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 31. GORA SINAJ I GORA SION www.najvaznijevesti.com
Mi sada moemo videti da je gora Sinaj, koja je sinonim za zakon, i koja je u vreme davanja
zakona bila stvarno utelovljenje strahovitog velianstva zakona, takoe i slika Bojeg prestola. U
stvari Sinaj je od pamtiveka bio Boji presto. Bog je tu bio prisutan sa svim svojim svetim anelima.
tavie, uasan strah Sinaja je samo strah Bojeg prestola na nebesima. Jovan je dobio viziju
Bojeg hrama na nebu i prestola na kome je Bog sedeo, a iz prestola su izlazile munje, glasovi i
gromovi (Otkrivenje 4,5 SSP). Tada se otvori Boiji hram na nebu i ukaza se Koveg njegovog
saveza u njegovom Hramu. Sevnue munje, razlegoe se tutnjava i grmljavina, nastade zemljotres i
poe da pada silan grad (Otkrivenje 11,19). Oganj pred njim ide (Psalam 97,3).
Strahota Bojeg prestola ista je ona koja je bila kod Sinaja strahota zakona. Ali, isti taj
presto je presto milosti kome smo pozvani da priemo sa slobodom (pouzdanjem). Osim toga
Mojsije pristupi k mraku u kojem bee Bog na Sinaju (2. Mojsijeva 20,21). Ne samo Mojsije, ve i
Aron, Nadav i Avijud, i sedamdeset stareina Izrailjevih uzali su na goru i videe Boga Izrailjeva,
i pod nogama njegovim kao delo od kamena safira i kao nebo kad je vedro. I ne prui ruke svoje na
izabrane izmeu sinova Izrailjevih, nego videe Boga, pa jedoe i pie (2. Mojsijeva 24,9-11). Da
nije bilo tako, onda ne bismo imali jasan prikaz injenice da i mi moemo slobodno pristupiti
prestolu milosti tom stranom prestolu iz koga izlaze munje, gromovi i glasovi i tamo nai
blagodat. Zakon ini da se greh umnoi, a gde se umnoi greh onde se jo vie umnoi blagodat
(Rimljanima 5,20 Karadi). Na Sinaju se nalazio krst, tako da je i tamo stajao Boji presto.
Ne smemo da zaboravimo da jedino krvlju Isusa Hrista imamo slobodu ulaziti u svetinju
nad svetinjama (Jevrejima 10,19 KJV). Da nema te krvi, ekala bi nas sigurna smrt kada bismo
pristupili Bojem prestolu i uzeli u usta Njegovo ime, kao to bi se desilo svakome ko bi se
lakoumno pribliio Sinaju. Meutim, Mojsije i drugi su se pribliili Bogu na Sinaju, iako je
vladao gusti mrak, i nisu umrli, to je siguran dokaz da ih je spasila Isusova krv. iva voda koja je
kod Sinaja potekla iz Hrista, bila je isto ono to je Jovan video kao reku vode ivota, bistru kao
kristal, koja izvire iz prestola Boijeg i Jagnjetovog (Otkrivenje 22,1 arni).
Ova voda dolazi iz Hristovog srca, u kome se nalazi i uva zakon. Hristos je bio Boji hram, a
Njegovo je srce bilo Boje prebivalite. Mi znamo da je voda iva voda za narod kod Sinaja dola
iz Hrista, i da su krv i voda, koje se slau, potekle na Golgoti iz Njegove slabine iva voda ivota za
svet. Iako je krst na Golgoti najvee mogue ispoljavanje Boje nene milosti i ljubavi za oveka,
tamo je u stvari bila i strahota Sinaja strahota Bojeg prestola. Tamo je bio mrkli mrak i zemljotres
i narod je obuzeo veliki strah, jer je Bog prikazao strane posledice krenja svog zakona. Zakon sa
svojim uasom za one koji ine zlo bio je i na Golgoti kao na Sinaju i nasred Bojeg prestola.
Kad je video nebeski hram i Boji zastraujui presto, Jovan je (na)sred prestola video Jagnje
gde stoji kao zaklano (Otkrivenje 5,6 arni). Prema tome, voda ivota iz Bojeg prestola tee iz
Hrista, kao to je tekla sa Sinaja i sa Golgote. Sinaj, Golgota i Sion su tri svete Boje gore i sve su
jedno za one koji im prilaze sa verom. Kod svih vidimo Boji straan, smrtonosni zakon kako nam
tee kao slatka, osveavajua reka ivota, tako da moemo pevati:
iroka je milost Boja,
iroka kao more.
Ljubav je u Njegovoj pravdi,
Koja je vie od slobode.
128
32. Obeanja data Izraelu Savezi obeanja

Zato se seajte da ste nekada vi, po telesnom poreklu mnogoboci, koji se od rukom
uinjenog nazovi obrezanja na telu nazivate neobrezanje, u ono vreme bili bez Hrista,
otueni od izrailjskog drutva, bez udela u obeanim zavetima, nemajui nade, i bez Boga u
svetu (Efescima 2,11.12 arni).
Danas preovlauje misao da je Bog imao jedan savez za Jevreje, a drugi za neznaboce; da je
postojalo vreme kad je savez sa Jevrejima potpuno iskljuivao neznaboce, ali da je sada sklopljen
novi savez (zavet), koji se uglavnom ali ne potpuno, odnosi na neznaboce; ukratko da su Jevreji bili
ili jesu pod starim savezom, a neznaboci pod novim. Da je ova ideja velika zabluda vidljivo je iz
upravo citiranog odlomka.
U stvari injenica je da neznaboci, kao neznaboci, nemaju nikakvog dela u Bojim savezima
obeanja. U Hristu su da. Jer koliko god ima Boijih obeanja, u njemu su da. Zato i govorimo
amin preko njega, Bogu na slavu - preko nas (2. Korinanima 1,20 arni). Neznaboci su oni
koji su bez Hrista i zato su bez dela u savezima obeanja. Nijedan neznaboac nema nikakvog dela
ni u kom od obeanja. Ali, ko god eli moe da doe Hristu i da ima udela u tim obeanjima, jer
Hristos kae: neu odbaciti onoga ko mi doe (Jovan 6,37 SSP). I kada to uini neznaboac, bez
obzira na svoju nacionalnost, on prestaje da bude neznaboac i postaje lan drutva Izraelovog.
Meutim, zapazimo da ni Jevrejin, u optem smislu tog imena, kao pripadnik jevrejskog
naroda, koji odbaci Hrista, vie nema dela u Bojim obeanjima ili savezima obeanja, isto kao i
neznaboac. Ko god je bez Hrista, bilo da se naziva Jevrejin ili neznaboac, bezboan je na svetu i
nema dela u savezima obeanja i odvojen je od drutva Izraelovog. Tome nas ui navedeni tekst.
ovek mora biti u Hristu da bi mogao uivati blagoslove saveza obeanja i pripadati drutvu
Izraelskom. Zato biti Izraelac, u stvari znai biti hrianin. Ovo je vailo kako za one koji su iveli u
Mojsijevo vreme, tako i za one koji su iveli u Pavlovo vreme, kao i za one koji ive danas.
Neko e se verovatno pitati: ta je onda sa savezom sklopljenim kod Sinaja? Misli li rei da je
to onaj isti pod kojim hriani ive, ili da je bio isto tako dobar? Zar nam nije reeno da je bio
pogrean? Pa ako je bio pogrean, kako su kroz njega mogli da dou ivot i spasenje?
Vrlo vana pitanja na koja je lako odgovoriti. Neoboriva je injenica da je kod Sinaja obilovala
blagodat blagodat Boja koja spasava jer je Hristos bio tamo u svoj punini blagodati i istine.
Milost i istina su se sreli, a pravednost i mir tekli su kao reka. Ali, milost i mir nisu bili tamo
zahvaljujui savezu sklopljenom na Sinaju. Taj savez nije narodu doneo nita, iako je tamo bilo sve u
emu su mogli da uivaju.
Uporeenje vrednosti ova dva saveza (zaveta) koji se nalaze jedan prema drugom kao prvi i
drugi, ili stari i novi, izneseno je u poslanici Jevrejima koja prikazuje Hrista kao
Prvosvetenika, i Njegovo svetenstvo nasuprot ljudskom svetenstvu. Evo nekoliko taaka
nadmonosti naeg Prvosvetenika nad zemaljskim prvosvetenicima:
1.
Jer, oni su bez zakletve postali svetenici, a on sa zakletvom Onoga koji mu je rekao:
Gospod se zakleo i nee se predomisliti: ti si svetenik doveka. (Jevrejima 7,20.21
SSP).
129
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 32. SAVEZI OBEANJA www.najvaznijevesti.com
2.
3.
4.
5.
Oni su bili svetenici neko kratko vreme jer ih je smrt spreavala da ostanu u slubi (23.
stih). Zbog toga je bilo stalnih promena i nasleivanja. Ali, Hristos ivi doveka i zato
njegovo svetenitvo je neprolazno (24. stih). Zemaljski svetenici su bili svetenici
dokle god su iveli, a to nije bilo dugo. Hristos je pak svetenik dokle god ivi, a to znai
veno.
Levitski svetenici postali su svetenici po zakonu telesnog propisa (propisa o poreklu
SSP) (stih 16 arni). Njihovo svetenstvo je bilo sam spoljanje, po telu. Oni su mogli
da se bave problemom greha samo u njegovim spoljanjim manifestacijama (pojavnim
oblicima), to u stvari nije nita (ime u stvari nita ne postiu). Meutim, Hristos je
poglavar sveteniki po sili neunitivog ivota koji spasava. On slui zakonu u Duhu.
Oni su bili sluitelji samo u zemaljskoj svetinji koju je ovek nainio. Hristos je seo
zdesna prestolu Velianstva na nebesima, koji slui u Svetilitu, u pravom atoru koji je
podigao Gospod, a ne ovek (Jevrejima 8,1.2 SSP).
Oni su bili samo grenici to je pokazala njihova smrtnost. Hristos je objavljen za sina
Bojeg Duhom svetim nakon vaskrsenja iz mrtvih (Rimljanima 1,4 KJV) i zato je svet,
neduan i neokaljan, odvojen od grenika i uzvieniji od nebesa (Jevrejima 7,26 SSP).
Zato toliko boljega saveza 1 je Isus postao jamac (Jevrejima 7,22 KJV). Savez iji je Hristos
sluitelj mnogo je bolji od onog kome su sluili levitski svetenici, ije svetenstvo je postojalo samo
od saveza sklopljenog na Sinaju, dok su Hristos i Njegovo svetenstvo bolji od njih i njihovog
svetenstva. Drugim reima, savez u kome Hristos slui kao poglavar sveteniki je mnogo bolji od
saveza koji potie sa Sinaja, toliko koliko je Hristos bolji od oveka; kao to je nebo vie od zemlje;
kao to je nebeska svetinja vea od zemaljske; kao to su Boja dela bolja od telesnih dela; kao to je
zakon Duha koji daje ivot u Isusu Hristu (Rimljanima 8,2 Bakoti) bolji od zakona telesnog
propisa (Jevrejima 7,16 arni); kao to je veni ivot bolji od ivota koji je samo vodena para
koja se zamalo pokae i onda nestane (Jakov 4,14 arni); kao to je Boja zakletva bolja od
ovekove rei.
RAZLIKA
Sada moemo da itamo u emu se sastoji ova velika razlika: Ali, Isus je dobio onoliko
izvrsniju (uzvieniju ari; bolju Karadi; veu Bakoti) slubu od njihove koliko je savez iji
je on posrednik bolji i zasnovan na boljim obeanjima. Da je prvi savez bio besprekoran, ne bi se
trailo mesto za drugi. Jer Bog, prekorevajui ih, kae: Evo dolazi vreme, kae Gospod, kada u
sklopiti novi savez sa domom Izraelovim i domom Judinim. On nee biti kao savez koji sam sklopio
s njihovim praocima kad sam ih uzeo za ruku da ih izvedem iz Egipta. Jer, oni nisu ostali verni
mome savezu, pa sam se i ja od njih okrenuo, kae Gospod. A ovo je, savez koji u sklopiti s domom
Izraelovim posle tog vremena, kae Gospod: staviu svoje zakone u njihove misli i napisau ih na
njihovim srcima, i biu njihov Bog, a oni e biti moj narod. I niko vie nee morati da ui svoga
italac e primetiti da se (ovde) koristi re savez, kao u Revidiranoj verziji, umesto zavet, kao u starijoj verziji
(Pisma). Obe rei, i savez i zavet, kako se mogu nai u uobiajenoj verziji Biblije, potiu od jedne iste grke rei. Do
zabune dolazi zato to su prevodioci, proizvoljno, na nekim mestima tu re preveli kao savez, a na drugim mestima
kao zavet. Prevod bi trebalo da bude ujednaen; a poto se misli na ono to se u prevodu sa hebrejskog uvek naziva
savezom, uvek bi trebalo da se koristi ta re. Neka se ima na umu da, gde god da se, u bilo kom prevodu Biblije, nae
re zavet, zapravo je savez re koja bi trebalo da se koristi. Prevod zavet je krajnje neopravdan i dovodi u zabludu.
130
sugraanina, ni svoga brata govorei: Upoznaj Gospoda, poto e me poznavati svi od malog do
velikog meu njima. Jer, oprostiu im njihove nepravde i njihovih greha se vie neu seati.
(Jevrejima 8,6-12 SSP)
Paljivi italac e u ovom tekstu nai posebno istaknute sledee injenice:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Oba saveza sklopljena su samo sa Izraelom. Neznaboci su bili, kao to smo to ve videli,
bez dela u savezima obeanja. Uvek se priznavalo, pa ak i tvrdilo, da nisu imali nita sa
starim savezom, a jo manje veze sa novim.
Oba saveza su bili sklopljeni sa domom Izraelovim, ne s nekolicinom pojedinaca, niti sa
podeljenim narodom, ve sa domom Izraelovim i sa domom Judinim, odnosno sa celim
izraelskim narodom. Prvi savez je bio sklopljen sa celim domom Izraelovim, pre nego to
su se podelili; drugi savez bie sklopljen kad Bog izvede sinove Izraelove iz neznaboaca i
uini ih da budu jedan narod, kad vie ne budu dva naroda, niti e vie biti razdeljeni u
dva carstva (Jezekilj 37,22.26). Ali, u vezi s ovim imaemo jo toga.
Oba saveza sadre obeanja i utemeljena su na njima.
Novi savez (zavet) je bolji od onog sklopljenog na Sinaju.
Bolji je zato to su bolja obeanja na kojima je osnovan (zasnovan).
Meutim, iz uporeivanja uslova za novi savez sa onima za stari vidimo da je cilj svakom
od njih bio isti. Stari je rekao: Ako dobro uzasluate glas moj, a novi kae: staviu svoje
zakone u njihove misli i napisau ih na njihovim srcima. I jedan i drugi spominju Boji
zakon. Oba za cilj imaju svetost i sve blagoslove svetosti. U savezu sa Sinaja Izraelu je bilo
reeno: I biete mi carstvo sveteniko i narod svet (2. Mojsijeva 19,6). To je upravo
ono to je Boji narod u stvarnosti: Carsko svetenstvo, sveti narod, narod dobitka (1.
Petrova 2,5.9 Karadi).
Meutim, obeanja ovog saveza sa Sinaja se nikad nisu ostvarila, i to zato to su imala
nedostatke. Obeanja tog saveza zavisila su od naroda. Oni su rekli: to je god kazao Gospod MI
emo ini (2. Mojsijeva 19,8; 24,7 KJV). Oni su obeali da e drati Njegove zapovesti, iako su
ve pokazali da su nesposobni da bilo ta sami uine. Njihova obeanja da e drati zakon, bila
su kao i sam zakon, koji je zbog tela bio slab (Rimljanima 8,3 arni). Zato je snaga tog
saveza bila samo snaga zakona, a ona je smrt.
ZATO JE SKLOPLJEN SAVEZ NA SINAJU?

Zato je onda sklopljen taj savez (zavet)? Iz istog razloga zbog koga je zakon objavljen sa Sinaja:
zbog greha. Gospod kae: Jer, oni nisu ostali verni mome savezu (Jevrejima 8,9 SSP). Oni su
nemarno odnosili prema venom savezu koji je Bog sklopio sa Avramom, i zato je On ovaj uinio
sa njima da svedoi protiv njih.
Taj veni savez s Avramom bio je savez vere. Bio je vean i zato ga davanje zakona nije
moglo ukinuti. Bio je potvren Bojom zakletvom i zbog toga zakon nije mogao nita da mu
doda (ili da izmeni prim. izdavaa). Poto zakon nije nita dodao tom savezu, a nije se protivio
njegovim obeanjima, iz toga sledi da je taj zakon sadravao njegova obeanja. Savez koji je Bog
sklopio s Avramom garantovao je njemu i njegovom potomstvu pravednost zakona verom (kroz
veru, na osnovu vere). Ne delima ve verom.
131
Savez sa Avramom je bio toliko izobilan svojom irinom da je obuhvatio sve narode, sva
plemena na zemlji. To je savez, potvren Bojom zakletvom, na osnovu koga sada imamo
pouzdanje i nadu u dolazak Isusu, u kome je bio i potvren. Zahvaljujui tom savezu, i jedino
njemu, svako prima Boji blagoslov, jer nam Hristov krst jednostavno prua Avramov blagoslov.
Savez je bio potpuno zasnovan na veri i zato osigurava spasenje, jer ste blagodau spaseni kroz
veru; i to nije od vas, dar je Boji, ne od dela (ne na osnovu dela SSP), da se niko ne pohvali
(Efescima 2,8.9 Karadi). Izvetaj o Avramu posebno naglaava injenicu da se spasenje dobija
iskljuivo od Boga, a ne ljudskim naporom. Krepost [je] u Boga (Psalam 62,11). A Jevanelje je
sila Boja na spasenje svakome koji veruje (Rimljanima 1,16). Iz izvetaja o Avramu, a isto tako i o
Isaku i Jakovu, znamo da samo Bog moe da ispuni svoja obeanja. Oni nisu nita dobili svojom
mudrou ili sposobnou ili snagom; sve je bilo dar (poklon) od Boga. On ih je vodio i On ih je
titio.
Ova istina je bila posebno istaknuta prilikom osloboenja (izbavljenja) Izraela iz Egipta. Bog im
se predstavio kao Gospod Bog otaca vaih, Bog Avramov, Bog Isakov i Bog Jakovljev (2. Mojsijeva
3,15) i zapovedio Mojsiju da ih obavesti da je spreman da ih oslobodi kao ispunjenje svoga saveza sa
Avramom. Bog je progovorio Mojsiju i rekao mu:
Ja sam Gospod. I javio sam se Avramu, Isaku i Jakovu imenom Bog svemogui, a
imenom svojim Gospod ne bih im poznat. I uinih zavet (savez) svoj s njima da u im dati
zemlju Hanansku, zemlju u kojoj bejahu doljaci, u kojoj ivljahu kao stranci. I uh
uzdisanje sinova Izrailjevih, koje Misirci dre u ropstvu, i opomenuh se zaveta svojega.
Zato kai sinovima Izrailjevim: ja sam Gospod, i izveu vas ispod bremena Misirskih, i
oprostiu vas ropstva njihova, i izbaviu vas miicom podignutom i sudovima velikim. I
uzeu vas da mi budete narod, i ja u vam biti Bog, te ete poznati da sam ja Gospod Bog
va, koji vas izvodim ispod bremena Misirskih. Pak u vas odvesti u svoju zemlju, za koju
podigoh ruku svoju zaklinjui se da u je dati Avramu, Isaku i Jakovu; i dau vam je u
nasledstvo, ja Gospod (2. Mojsijeva 6,2-8).
Proitajmo sada ponovo Boje rei koje je izgovorio neposredno pre sklapanja saveza na Sinaju:
Ovako kai domu Jakovljevu, i reci sinovima Izrailjevim: Videli ste ta sam uinio
Misircima i kako sam vas kao na krilima orlovim nosio i doveo vas k sebi. A sada ako
dobro uzasluate glas moj i uuvate savez moj, biete moje blago mimo sve narode,
premda je moja sva zemlja. I biete mi carstvo sveteniko i narod svet (2. Mojsijeva 19,36).
Zapazite da se Bog zadrao na injenici da je On sam uinio sve to je bilo uinjeno za njih.
Oslobodio ih je od Egipana i doveo ih sebi. To je bilo ono to su stalno zaboravljali, a pokazivali
svojim gunanjem. Ili su ak tako daleko da su se pitali da li je Gospod meu njima ili nije; a
svojim gunanjem su stalno pokazivali da [su smatrali da prim. izdavaa] bi sami upravljali
stvarima bolje od Boga. Bog ih je preveo preko planinskog prevoja do Crvenog mora i u pustinju gde
nije bilo hrane ni pia i svaki put se udom pobrinuo za njihove potrebe ne bi li razumeli da mogu
iveti samo zahvaljujui Njegovoj rei (5. Mojsijeva 8,3).
132
Savez koji je Bog sklopio sa Avramom bio je utemeljen na veri i pouzdanju. Verova Avram
Bogu, i primi mu se u pravdu. Prema tome, kada je Bog, ispunjavajui svoj savez, oslobodio
Izrael iz ropstva, sve to je inio imalo je za cilj da ih poui da mogu imati poverenja (uzdati se)
u Njega kako bi stvarno bili deca saveza.
POUKA POVERENJA (POUZDANJA)

A reakcija Izraela je bilo samopouzdanje. itajmo u Psalmu 106 izvetaj o njihovom
nepoverenju u Boga. On ih je iskuao kod Crvenog mora, u davanju mane i kod voda merivskih. Na
svakom od ovih mesta propustili su da se savreno pouzdaju (imaju poverenje) u Njega. Sada ih
je jo jednom iskuao prilikom davanja zakona. Kao to smo ve shvatili, Bog nikad nije
nameravao da ljudi pokuaju da steknu pravednost pomou zakona ili da pomisle da je tako
neto mogue. Prilikom davanja zakona, kao to su pokazale sve okolnosti koje su pratile
njegovo objavljivanje, nameravao je da sinovi Izraeleovi, a i mi danas, NAUIMO DA JE
ZAKON BESKONANO IZVAN DOMETA SVIH LJUDSKIH NAPORA, I DA JASNO
POKAE, POTO JE DRANJE ZAPOVESTI BITNO ZA SPASENJE KOJE JE OBEAO, DA
E ON SAM ISPUNITI ZAKON U NAMA. Ovo su Boje rei: Sluaj, narode moj, i zasvedoiu
ti, Izrailju, o kad bi me posluao: Da ne bude u tebe tuega Boga, i Bogu stranome nemoj se klanjati
(Psalam 81,8.9). Prignite uho svoje i hodite k meni; posluajte, i iva e biti dua vaa (Isaija 55,3).
Njegova re preobraava duu od smrti zbog greha u ivot pravednosti, ba kao to je izveo i Lazara iz
groba.
Paljivo itanje 2. Mojsijeve 19,1-6 pokazae da nema nagovetaja da je trebalo da doe do
nekog drugog saveza. Naprotiv, sve ukazuje suprotno. Gospod je pomenuo svoj savez savez koji je
davno pre toga dao Avramu i pozvao ih da ga dre, i rekao ta e biti posledica ako ga budu
odrali. Kao to smo videli, savez sa Avramom je bio savez vere i oni su ga mogli odrati
jednostavno odravajui (negujui, gajei) veru. Bog nije zahtevao da sa Njim sklope neki drugi
savez, ve da prihvate Njegov savez mira koji je davno pre toga uinio sa njihovim oevima.
Zato bi pravilna reakcija naroda bila: Amin, Gospode, neka nam bude po Tvojoj volji.
Umesto toga oni su rekli: to je god kazao Gospod iniemo i to svoje obeanje su ponovili, sa
dodatnim naglaavanjem, ak i nakon to su uli da im je zakon izgovoren. Bilo je to isto ono
samopouzdanje koje je njihove potomke navelo da kau Hristu: ta emo initi da radimo dela
Boja? (Jovan 6,28). Zamislimo smrtne ljude koji smatraju da mogu initi Boja dela! Hristos je
odgovorio: Ovo je delo Boje da verujete onoga koga je on poslao (Stih 29). Tako je bilo i u
sinajskoj pustinji kada je dat zakon i kad je uinjen savez.
PREUZIMANJEM ODGOVORNOSTI NA SEBE DA INE BOJA DELA, POKAZALI SU
NEDOSTATAK SHVATANJA VELIKE BOJE SVETOSTI. KAD GOD NISU SVESNI BOJE
PRAVEDNOSTI, LJUDI NASTOJE DA USPOSTAVE SVOJU SOPSTVENU PRAVEDNOST I
ODBIJAJU DA SE POTINE BOJOJ PRAVEDNOSTI (Rimljanima 10,3). Njihova obeanja su
bila beskorisna jer nisu imali sile da ih ispune. Zato je taj savez, koji je bio zasnovan na ovim
obeanjima, bio potpuno bezvredan to se tie davanja ivota. Sve to su mogli da dobiju od tog
saveza bio je ono to su mogli da dobiju od sebe, a to je bila smrt. Uzdati se u njega bilo je uiniti
savez sa smru i biti u sporazumu sa grobom. Time to su uinili ovakav savez obavestili su
Gospoda da mogu sasvim dobro iveti bez Njega, i da e biti u stanju da ispune svako obeanje
koje bi On mogao dati.
133
Ali, Bog nije digao ruke od njih, jer ree: doista su moj narod, sinovi, koji nee izneveriti. I bi
im spasitelj (Isaija 63,8). Znao je da su ih na to pokrenula oseanja i da nisu bili svesni ta to
znai. Revnovali su za Boga, ali ne po razumu. On ih je izveo iz Egipta da bi ih pouio o Sebi, i nije
se razgnevio na njih to su tako spori da naue ovu lekciju. On je bio strpljiv sa Avramom kad je
ovaj mislio da moe da ostvari Boji plan, i bio je veoma strpljiv sa Jakovom kad je ovaj bio toliko
zabludeo da je bio uveren da se nasledstvo koje je Bog obeao moe stei cenkanjem i prevarom.
Zato je bio strpljiv i sa njihovim dejim neznanjem i nedostatkom vere, da bi ih kasnije mogao
privesti veri.
BOANSKO SAALJENJE
Bog susree ljude tamo gde se nalaze. On moe da bude uviavan prema onima koji su u
neznanju i zabludi poto je i sam podloan slabosti (Jevrejima 5,2 SSP). On uvek i svuda nastoji
da sve ljude privue sebi, bez obzira koliko su pokvareni. I zato, kad otkrije najslabiju iskru volje
ili elje da Mu slue, On je odmah hrani, trudei se da je iskoristi koliko god moe, da bi doveo duu
veoj ljubavi i savrenijoj spoznaji (poznavanju Boga prim. izdavaa). I tako, iako su sinovi
Izraelovi pali na ovom velikom ispitu svoga poverenja (pouzdanja) u Njega, On je iskoristio njihovu
spremnost kojom su izrazili elju da Mu slue, iako je to bilo samo na njihov sopstveni slabani
nain. Zbog svog neverstva nisu mogli da imaju sve to je On eleo da imaju, ali ono to su dobili
nedostatkom svoje vere bio je stalni podsetnik na ono ta su mogli da imaju da su verovali. Zbog
svog nepoznavanja veliine Njegove svetosti, koje su izrazili svojim obeanjem da e drati
zakon, Bog je nastavio, proglaenjem zakona, da bi im pokazao veliinu svoje pravednosti, ali i
njihovu potpunu nesposobnost da je sami postignu.
134
33. Obeanja data Izraelu Veo 1 i sen

Pa, ako je i pokriveno nae evanelje (zastrto velom SSP), pokriveno je samo za one
koji propadaju, kojima je bog ovoga sveta oslepio njihove nevernike misli, da ne vide
prosveenje od evanelja o slavi Hristovoj, koji je slika Boija (oblije Boga Karadi) (2.
Korinanima 4,3.4 arni).
I kad Mojsije silaae s gore Sinajske, i drae u ruci dve ploe svedoanstva silazei s gore, ne
znae da mu koa na licu posta svetla dokle govorae s njim (zato to je govorio sa njim 2.
Mojsijeva 34,29 KJV). Zato to je Mojsije razgovarao sa Bogom, njegovo je lice svetlelo i nakon to
je otiao od Boga. I vide Aron i svi sinovi Izrailjevi Mojsija, a to mu se svetli koa na licu, i ne smee
pristupiti k njemu. Ali ih zovnu Mojsije, i vratie se k njemu Aron i svi glavari u zboru, i govori sa
njima Mojsije. Potom pristupie svi sinovi Izrailjevi, i zapovedi im sve to mu kaza Gospod na gori
Sinajskoj. A kad im Mojsije izgovori, zastre lice svoje pokrivalom (veolom). Ali kad Mojsije dolaae
pred Gospoda da sa njim govori, skidae pokrivalo dokle ne bi izaao; a izaavi kazivae sinovima
Izrailjevim to mu se zapovedae. Tada viahu sinovi Izrailjevi lice Mojsijevo, gde se svetli koa na
licu njegovu, te Mojsije opet zastirae pokrivalom lice svoje dokle ne bi opet uao da govori sa njim
(Stihovi 30-35).
Neverstvo zaslepljuje um. Ono deluje kao veo i iskljuuje svetlo. Samo verom moemo da
razumemo. Mojsije je imao snanu i trajnu veru, zato jer se vrsto drao Nevidljivoga kao da ga
gleda (Jevrejima 11,27 arni). Njemu nije bio potreban veo za lice kad bi se naao u prisutnosti
Boje slave. Veo kojim je pokrivao svoje lice kad je siao da govori sa sinovima Izraelovim, bilo je
samo zbog njih, zato to je njegovo lice svetlelo tako da nisu mogli da gledaju u njega. Ali, kad se
vraao da razgovara sa Gospodom, skidao bi veo.
Veo na Mojsijevom licu bilo je ustupak (zbog) slabosti naroda. Da ga nije stavljao, svako od njih
bio bi prisiljen da velom pokrije svoje lice da bi mogao da doe blie i slua Mojsija. Svako od njih je
u sutini imao svoje lice pokriveno, dok je Mojsijevo ostalo nepokriveno.
Veo na licima sinova Izraelovih predstavljalo je neverstvo u njihovim srcima. Stoga je veo
zapravo veo koji pokriva njihovo srce (um). Ali zaslepee pomisli njihove, jer i danas kad se ita
Mojsije, veo na srcu njihovom stoji (2. Korinanima 3,14.15 Karadi). Ali to ne vai samo za
jevrejski narod, ve i za sve koji ne vide Hrista u svim Mojsijevim spisima.
Veo izmeu naroda i svetla ih ostavlja u senci. Zato, kad su sinovi Izraelovi podigli veo
neverstva izmeu sebe i svetlosti jevanelja slave Hristove (2. Korinanima 4,4 KJV), bilo je
prirodno da su dobili samo njegovu senku. Oni su primili samo senku dobara koja su im obeana,
umesto same stvarnosti. Pogledajmo neke od senki, dok ih poredimo sa stvarnou.
SENKE I STVARNOST
1.
Bog je rekao: A sada ako dobro uzasluate glas moj i uuvate zavet (savez) moj,
biete mi carstvo sveteniko (2. Mojsijeva 19,5.6). Ali, oni nikad nisu postali carstvo
Veo pokrivalo
135
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 33. VEO I SEN www.najvaznijevesti.com
2.
3.
4.
5.
svetenika. Samo je jedno pleme, Levijevo, moglo da obavlja sve to je trebalo u svetinji, i
samo su iz jedne porodice iz tog plemena, Aronovog, mogli da budu svetenici. Ko god ne
bi pripadao Aronovoj porodici, a usudio bi se da slui kao svetenik, ekala ga je sigurna
smrt. A ipak su svi, koji su stvarno deca Boja verom u Isusa Hrista, carsko svetenstvo
(1. Petrova 2,9 SSP), sveto svetenstvo, da prinosite duhovne rtve koje su Bogu
ugodne kroz Isusa Hrista (1. Petrova 2,5). To je Bog obeao jevrejskom narodu na
Sinaju, ali oni to nikad nisu ostvarili jer nisu drali Njegov savez vere, ve su se uzdali
u svoju snagu.
Umesto da budu dovedeni nebeskoj svetinji koju su Boje ruke nainile, i da u njoj budu
zasaeni, oni su imali zemaljsku svetinju koju je sagradio ovek, a u koju im ak nije bilo
ni doputeno da uu.
U Bojoj svetinji na nebu nalazi se Boji presto, ivi presto, koji se sam pokree
(samopokretan), a koji dolazi i odlazi kao bljesak munje, kao neposredna reakcija misli
Duha (Jezekilj 1. poglavlje). Nasuprot tome, oni su imali zemaljsku svetinju koja je bila
bledi prikaz tog prestola u obliku kovega od drveta i zlata, koji su ljudi trebali da nose na
ramenima.
Obeanje saveza sa Avramom, koji je Boji narod trebao da dri, bilo je stavljanje
(upisivanje) zakona u srce (um). Sinovi Izraelovi su ga dobili na kamenim ploama.
Umesto da verom prime zakon duha koji oivljava u Hristu Isusu (Rimljanima 8,2),
odnosno taj kamen ivi koji je nasred Bojeg prestola (vidi 1. Petrova 2,3.4; Otkrivenje
5,6), a koji bi im dao ivot tako da i oni postanu ivo kamenje, oni su primili zakon na
hladnim, beivotnim ploama, koji je mogao da im da samo smrt.
Ukratko, umesto slube Boje pravednosti u Hristu, dobili su samo slubu smrti, jer
upravo ono to je trebalo da im bude miris ivota da veruju, bilo im je miris smrti da ne
veruju.
Ali, i u tome vidimo Boju ljubav i milost. Ponudio im je svetlost jevanelja slave Hristove, a
oni su stavili veo neverstva, tako da su mogli da prime samo sen. Meutim, i taj sen je bio stalno
prisutan podsetnik na samu sutinu. Znamo da tamni oblak koji prolazi baca senku na zemlju, i ako
nismo lenji u razmiljanju, svesni smo da ne bi bilo senke da nema sunca; tako i oblak objavljuje
prisutnost sunca. Da ljudi danas, ak i oni koji tvrde da su hriani, nisu slepi kao to su bili sinovi
Izraelovi, oni bi se uvek radovali u svetlosti Bojeg lica (prisustva), jer i oblak uvek dokazuje da
je prisutno svetlo, a vera uvek ini da oblak nestane, ili da je u njemu vidljiva duga obeanja.
BOJE SVEDOENJE U NEVERSTVU

Za Jevreje je bilo bolje da imaju zakon koji je svedoio protiv njih, nego da ga uopte nemaju. U
svakom sluaju bila je velika prednost to su im bile poverene rei Boje (Rimljanima 3,2). Bolje je
da imamo zakon koji nas ukorava za nae grehe i istie put pravednosti, nego da budemo ostavljeni
bez toga. Tako su Jevreji, ak i u svom neverstvu, imali prednost nad neznabocima, jer su u
zakonu ima[li] olienje znanja i istine (Rimljanima 2,20 arni). Iako ih to olienje (oblik,
forma) nije moglo spasiti i samo je njihovu osudu inilo veom kada su odbacivali uputstva koja im
je ono donosilo, ipak je prednost bila u tome to im je ono stalno svedoilo o Bogu. Bog neznaboce
nije ostavio bez svedoanstva, jer im je govorio o sebi preko onoga to je stvorio, propovedajui im
136
Jevanelje u stvorenjima (tj. njihovim posredstvom); ali svedoanstvo koje je dao Jevrejima, izmeu
ostalog, bilo je slika Njegovih sopstvenih venih stvarnosti.
I upravo ove stvarnosti bile su namenjene Njegovom narodu. Samo ih je veo neverstva na
njihovim srcima spreavao da dobiju sutinu onoga to su imali kao senku; ali ovaj veo samo
Hristos uklanja (2. Korinanima 3,14 arni), a Hristos je ak i onda bio sa njima. Kad god se
srce obrati Gospodu, bie skinut veo. I najvei slepac je mogao da vidi da svetinja starog saveza i
uredbe boanske slube koje su bile povezane sa njom, nisu bile stvarnosti za koje se Bog zakleo da
e ih dati Avramu i njegovom potomstvu. Zato su se oni odmah mogli okrenuti Gospodu, kao to su
to inili pojedinci u toku itave izraelske istorije.
Mojsije je razgovarao sa Bogom otkrivenog lica. Dok su drugi stajali izdaleka, Mojsije
pristupi. Samo zahvaljujui Hristovoj krvi ovek moe da (slobodno, sa pouzdanjem Jevrejima
4,16) pristupi Bogu. Zahvaljujui Hristovoj krvi imamo slobodu (poverenje) da uemo u svetinju
nad svetinjama, u Boje tajno mesto. U stvari, to to je Mojsije uinio pokazuje njegovo poznavanje
moi skupocene krvi i njegovo poverenje u nju. Meutim, krv koja je Mojsiju davala slobodu da
pristupi, mogla je to da uini i za sve druge, da su verovali kao on.
Ne zaboravite da prisutnost senke dokazuje prisutnost sunevog sjaja. Da slava Boje pravednosti
nije bila prisutna u svojoj punini, izraelski narod ne bi imao ni senke. Budui da je neverstvo
prouzrokovalo senku, vera im je istog trenutka mogla doneti punu sunevu svetlost i oni su mogli da
budu na hvalu njegove slavne blagodati (Efescima 1,6).
Mojsije je tu slavu video nepokrivenim licem i njome doiveo preobraenje. Zato, ako
verujemo, mi svi licem koje nije pokriveno velom odraavamo Gospodnju slavu i preobraavamo
se u istu sliku - iz slave u slavu koja dolazi od Gospoda, koji je Duh (2. Korinanima 3,18 SSP).
Tako je moglo da bude i sa sinovima Izraelovim da su verovali, jer Gospod nikad nije gledao ko je
ko. U onome u emu je Mojsije uestvovao, mogli su da uestvuju svi oni.
SVRETAK ONOGA TO PROLAZI 2

Jer je Hristos svretak zakona: koji ga god veruje opravdan je (Rimljanima 10,4 Karadi).
On je obesnaio smrt i uinio da ivot i neraspadljivost zasijaju kroz evanelje (2. Timoteju 1,10
SSP); i to Jevanelje je bilo propovedano Avramu i Izraelu u Egiptu i u pustinji. Ali zbog neverstva
naroda, nisu mogli gledati svretak onoga to prestaje (prolazi) (2. Korinanima 3,13). Poto se
svojom verom nisu uhvatili za Hrista, dobili su samo slubu smrti umesto zakona duha koji
oivljava u Hristu Isusu (Rimljanima 8,2 Karadi).
Ljudi govore o jevaneoskom dobu kao da je Jevanelje bila neka naknadna misao od strane
Boga, ili u najboljem sluaju neto to je Bog dugo odlagao da oveanstvu da. Meutim, Pismo nas
ui da jevaneosko doba postoji sve od izgubljenog, pa do obnovljenog Edema. Nama je poznato
da propovedae se ovo evanelje o carstvu po svemu svetu za svedoanstvo svima narodima, i tada
e doi kraj (Matej 24,14 arni). To je njegov kraj, ali njegov poetak je bio kad je ovek pao u
greh. Apostol Pavle usmerava nau panju na ovekov poetak, kad je bio krunisan slavom i au, i
postavljen nad delima Bojih ruku. Pozivajui nas da svoj pogled usmerimo na oveka u Edemu,
koji je gospodario svim to je video, apostol nastavlja: Ali sad jo ne vidimo da mu je sve pokoreno
(Jevrejima 2,8 Karadi). Zato ne vidimo? Zato to je pao i izgubio carstvo i slavu. Meutim, mi
jo uvek gledamo na mesto gde smo videli prvog oveka u slavi i sili nevinosti, i gde smo videli da je
2
Na osnovu prevoda SSP; svretak onoga to prestaje arni, Karadi
137
zgreio i izgubio tu slavu, i (tamo) vidimo Isusa. Hristos je doao da trai oveka i spase ono to je
bilo izgubljeno; a gde da trai nego tamo gde je izgubljeno. Doao je da spase oveka i zato je
neminovno otiao (upravo) tamo gde je ovek pao. Tamo gde greh izobiluje, blagodat je jo izobilnija.
I zato jevaneosko doba, sa Hristovim krstom koji svetlou Boje slave svetli u tami greha, datira
jo od Adamovog pada u greh. Tamo gde je prvi Adam pao, drugi Adam ustaje, jer je tamo podignut
krst.
Jer, poto je smrt dola preko oveka, i vaskrsenje mrtvih je dolo preko oveka, zato to je
drugi Adam u Duhu koji oivljava (1. Korinanima 15,21.45 SSP), On je vaskrsenje i ivot
(Jovan 11,25). Zato je u Hristu ukinuta smrt, a ivot i besmrtnost su dovedeni svetlosti Jevanelja
onog dana kad je Adam sagreio. Da nije bilo tako, Adam bi umro istog dana kad je zgreio. Avram i
Sara su dokazali u svojim sopstvenim telima da je Hristos ukinuo smrt, jer su oboje iskusili silu
vaskrsenja, radujui se to vide Hristov dan. Davno pre njihovog vremena Enohovo vaznesenje, a da
nije video smrti, dokazalo je da je sila smrti slomljena; i njegovo vaznesenje dogodilo se zahvaljujui
njegovoj veri u Hrista. Prema tome, jevaneosko doba bilo je u punoj slavi u istoriji sveta kod
Sinaja. O kakvom god drugom dobu osim jevaneoskom ljudi ikad govorili, to je bilo samo zbog
tvrdoe i nepokajanosti njihovog srca koje prezire bogatstvo Boje dobrote i krotosti i trpljenja, a
skuplja sebi gnev za dan gneva.
Stoga je na Sinaju u Hristu uklonjena sluba smrti. Zakon je bio postavljen rukom jednog
posrednika (Galatima 3,19 arni), tako da je bio ivot svima koji su ga primili u Hristu. Smrt,
koja dolazi zbog greha, u sili koju ima zakon, ukinuta je, i na njeno mesto stavljen je ivot za svakoga
ko veruje, bez obzira koliko ih je mnogo ili malo bilo. Ali neka niko nikada ne zaboravi da, kao to je
Jevanelje kod Sinaja bilo u punoj slavi, tako je i zakon dat na Sinaju uvek prisutan u Jevanelju.
Iako je zakon na beivotnim ploama bio samo senka, ipak je bio pravi sen ivog zakona na ivom
kamenu, Isusu Hristu. Bog je eleo da svi ljudi znaju, gde god se uje Njegov glas, da je pravednost,
koju Hristova poslunost daje onom ko veruje, pravednost koja je opisana u zakonu objavljenom
sa Sinaja. Nijedno se slovo ne moe promeniti. On je tana slika Bojeg karaktera u Hristu. I ta slika
je samo senka, taan prikaz; ali ako je svetlo jasno, onda je ona taan prikaz same sutine. U ovom
sluaju to svetlo bilo je svetlost evanelja o slavi Hrista, koji je Boija slika (oblije Boga, koji se ne
vidi Karadi) (2. Korinanima 4,4 SSP), tako da znamo da su Deset zapovesti doslovan i taan
oblik Boje pravednosti. One opisuju ono to e Sveti Duh utisnuti ivim slovima svetlosti u mesne
ploe naih srca (umova), ako postanu osetljiva jednostavnom verom.
138
34. Obeanja data Izraelu Dva zakona

Iz onoga ta smo do sada videli, oigledno je da postoje dva zakona, kao to postoje i dva saveza
(zaveta), koji su u istom odnosu kao to su i dva saveza jedan prema drugom. Jedan je sen drugog,
posledica stavljanja vela (pokrivala) neverstva ispred Svetlosti ivota.
Jer je zapovest iak (svetiljka), i nauka je videlo (svetlost), i put je ivotni ukoravanje koje
pouava (Prie 6,23). Meutim, Hristos je jedina Svetlost svetu, Svetlost ivota; zato se pravi i ivi
zakon nalazi samo u Njemu jer je u Njegovom srcu, a iz srca izlazi ivot. On je ivi kamen u kome
nalazimo zakon u Osobi punoj blagodati i istine. Ploe zakona su bile samo sen, iako tana i
savrena senka. One nam savreno tano govore ta emo nai u Hristu.
Iako zakon na kamenim ploama opisuje savrenu Boju pravednost, on nema sile da se
ispolji u nama bez obzira koliko to silno eleli. Radi se o slabosti tela (Rimljanima 6,19). On je
verni putokaz koji pokazuje put, ali nas ne vodi njime. Meutim, Hristos ima vlast nad svakim
telom (ovekom arni) (Jovan 17,2 Karadi) i u Njemu nalazimo zakon tako pun ivota
da e se on, ako se sloimo da je zakon dobar i priznamo da je Hristos doao u telu (kao to je
nae prim. izdavaa), ispoljiti u mislima, reima i postupcima u naem ivotu, uprkos slabosti
tela.
Za one koji poznaju zakon samo onako kao to stoji u knjizi (formalan), i koji zbog toga
smatraju da samo od njih zavisi da ga izvruju, on je zakon dela i kao takav ne ini nita drugo
osim to izrie prokletstvo (kletvu) nad njima. Ali onima koji poznaju zakon u Hristu, on je
zakon vere koji objavljuje blagoslov oprotenja i mira.
Poznat samo kao zakon na ploama ili u knjizi, on je zakon greha i smrti (Rimljanima 8,2), jer
alac je smrti greh, a sila je greha zakon (1. Korinanima 15,56). Poto je slovima uklesana u
kamenje, zakon nikad ne moe da bude nita drugo osim sluba smrti (2. Korinanima 3,7
SSP). Onaj ko propoveda samo pisani zakon i govori ljudima o njihovoj dunosti da ga dre, pa
ih podstie da u tom pogledu ine najbolje to mogu, vri samo slubu osude. Ali isti taj zakon,
napisan na mesnim ploama srca Duhom Boga ivoga (2. Korinanima 3,3) je ivot i mir. I
onaj ko propoveda da je Hristos doao u telu (1. Jovanova 4,2 SSP) i da je danas kad prebiva
u oveku On (Hristos) posluan kao to je bio i pre hiljadu osamsto godina, taj je sluga
pravednosti.
Poznat samo kao zbirka pravila sa kojim moramo da uskladimo svoj ivot zakon sa
njegovim zapovestima i odredbama (Efescima 2,15 arni) nije nita drugo do jaram
ropstva (Galatima 5,1), jer i najbolji napori da ga vrimo sami od sebe (svojom ljudskom silom
prim. izdavaa) su greh, jer pismo je sve (ljude) zatvorilo pod greh (Galatima 3,22) i sa
svakim delom koje smo uinili u svojoj (sopstvenoj) pravednosti, zakon stee smrtonosni obru
oko nas i pojaava reetke nae tamnice. Meutim, Gospod je Duh: a gde je Duh onde je
sloboda. (2. Korinanima 3,17 Karadi). Zato je zakon u Hristu savreni zakon
slobode(Jakov 1,25).
Kada su Jevreji kod Sinaja odluili da (u sopstvenoj sili) vre Boja dela za Njega, oni su
odluili da sami grade svoje spasenje. Oni su zanemarili izvetaj o Avramu i Boji savez sa njim,
na koji im je posebno skrenuta panja. Ali Bog dugo trpi i nije voljan da ko propadne nego da
139
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 34. DVA ZAKONA www.najvaznijevesti.com
svi dou u pokajanje. Zato u skladu sa svojim savezom sa Avramom, nije odbacio taj narod ve
se trudio da ga poui o sebi i svom spasenju, uprkos njihovom neverstvu. Dao im je sistem rtava
i prinosa, pa i svakodnevne i godinje obrede, koji su bili povezani sa dranjem zakona, a kog su
odluili da dre, takozvani zakon dela.
Naravno, ovaj sistem rtava nije mogao da ih spasi, kao ni razbijeni zakon dela, iz koga je
proizaao. Svako ko imalo razume prirodu greha i potrebu za pomirenjem, ima dovoljno razuma da
shvati da se oprotenje i pravednost nikad ne mogu ostvariti obredima povezanim sa atorom od
sastanka. Smo prinoenje rtava pokazivalo je da su plata i plod greha smrt. Zbog toga nijedna od
tih ivotinja, ili sve one zajedno, nisu mogle da osiguraju ivot ni za jednog jedinog oveka. Hiljade
ovnova ili ak i ljudska rtva, nisu mogli da osiguraju pomirenje ni za jednog oveka (Mihej 4,6.7).
Oni verni (verujui) iz tog naroda su to dobro razumeli. Nakon to je poinio veliki greh, David
je rekao: Jer rtve nee: ja bih je prineo; za rtve paljenice ne mari (Psalam 51,16). A Bog je
preko proroka uio narod: to e mi mnotvo rtava vaih?Sit sam rtava paljenica od ovnova i
pretiline (sala, masti) od gojene stoke (Isaija 1,11). rtve vae paljenice nisu mi ugodne, niti su mi
prinosi vai mili (Jeremija 6,20). U rtvama nije bilo dejstva jer je zakon bio samo senka buduih
dobara (dobara koja e doi Karadi), i on nikad ne moe istim rtvama, koje se neprestano iz
godine u godinu prinose, da usavri one koji pristupaju Bogu (Jevrejima 10,1 SSP).
Naravno, bilo bi bolje ... ne, bilo bi najbolje da je izraelski narod sauvao jednostavnu i snanu
Avramovu i Mojsijevu veru; u tom sluaju ne bi imali zemaljsku svetinju (svetilite) ve onu koju je
podigao Gospod, a ne ovek (Jevrejima 8,2 SSP); ne bi imali poglavara svetenikog osim samog
Hrista, koji je svetenik doveka po redu Melhisedekovom (Jev. 7,17); ne ogranienje svetenstva,
ve bi svaki od njih bio svetenik da prinosite duhovne rtve koje su Bogu ugodne kroz Isusa
Hrista (1. Petrova 2,5 SSP); niti zakon osim zakona duha koji oivljava u Hristu Isusu
(Rimljanima 8,2); ukratko samu stvarnost a ne sen(ku). Meutim, poto narod nije verovao, bio je
predivan prikaz Boje ljubavi i strpljivosti to to im je dao ono to e im sluiti kao stalna i jasna
pouka. Upravo su slaba i beskorisna (Jevrejima 7,18) dela zakona bila uvek jasna svakom ko je
razmiljao, a kad bi se dua probudila, ovaj zakon, iji je jedini cilj bio osvedoavanje i ija je
jedina sila bila smrt, usmeravao ih je Hristu, u kome su nalazili slobodu i ivot. Njima je bilo
jasno da u Hristu, i samo u Njemu, mogu da nau spasenje. Istina kakva je u Isusu je istina koja
posveuje.
KAKO DOLAZI DO OPROTENJA

Potrebno je da jo neto posebno zapazimo, iako je ve potpuno obraeno; a to je da niko
nikada nije primio spasenje ili oprotenje nijednog greha na osnovu dela zakona 1 ili rtava
povezanih sa njim. tavie, Bog ljudima nikad nije dao na znanje da oekuje da zakon (dranje
Dela zakona izvravanje zapovesti tj. dela uinjena svojom sopstvenom (ljudskom) silom (jasno je da su sva dela
zakona nesavrena jer su uprljana naom ljudskom sebinou).
Dela vere Hristovo izvravanje zapovesti kroz nas posredstvom vere koja Mu daje pravo na to tanije, Hristova
poslunost ispoljena kroz nas pomou vere (verom). Dela zakona su uvek u suprotnosti sa delima vere iako se esto na
prvi pogled ne razlikuju; razlika je u pobudi.
Dela zakona osoba ini sa ciljem da sama zaradi, zaslui, stekne spasenje svojom sopstvenom pravednou, dok dela
vere osoba ini kao izraz zahvalnog poverenja za to to je ve spasena Hristovim zaslugama tj. to je pokrivena
Njegovom pravednou prim. izdavaa.
140
zakona u sopstvenoj sili prim. izdavaa) moe da ih spasi, i niko ko je stvarno verovao u Njega
nikad to nije ni pomislio. Samuilo je rekao Saulu: Gle, poslunost je bolja od rtve i pokornost od
pretiline ovnujske (1. Samuilova 15,22).
Prorok (i) car, iz srca koje se Bojom milou istopilo u pokajanju, pisao je: Jer rtve nee: ja
bih je prinio; za rtve paljenice ne mari. rtva je Bogu duh skruen (slomljen KJV), srca skruena
i ponitena ne odbacuje, Boe (Psalam 51,16.17). Preko Osije Gospod je rekao: Jer je meni milost
mila a ne rtva, i poznavanje Boga vie nego rtva paljenica (Osija 6,6). Umesto prinoenja sala
(pretiline) od rtava, Gospod je eleo da narod nastoji da sud [neka] tee kao voda i pravda kao
silan potok (Amos 5,24). Prisetimo se poglavlja u kome je re o napajanju Bojom pravednou.
Verom Avelj prinese Bogu bolju (veu Karadi; uzvieniju Bakoti) rtvu nego Kain,
zahvaljujui njoj dobi svedoanstvo da je pravedan (pravednik) (Jevrejima 11,4 arni). On nije
stekao pravednost rtvovanjem prvenaca iz svog stada, ve verom koja ga je podstakla da prinese
rtvu. Opravdavi se dakle verom, imamo mir sa Bogom kroz Gospoda svojega Isusa Hrista
(Rimljanima 5,1 Karadi). Jer ste blagodau spaseni kroz veru (posredstvom vere arni); i to
nije od vas, dar je Boji (Efescima 2,8). I tako je bilo od poetka, jer Avraam je poverovao Bogu i
to mu je uraunato kao pravednost (Rimljanima 4,3 arni), a isto je reeno za Enoha i Noja kao
i za sve patrijarhe.
Nakon podizanja svetinje (svetilita), rtve se nisu mogle prinositi ni na jednom drugom mestu;
meutim, mnogi od naroda su bili daleko od nje. Tri puta godinje trebalo je da se okupe na
bogosluenje. Ali, oni nisu trebali da ekaju na te sastanke da bi primili oprotenje greha koje su
poinili u meuvremenu. Gde god neko bio, kad bi zgreio i postao svestan muke u sopstvenom
srcu, mogao je da prizna svoj greh Gospodu koji je uvek bio dostupan, i da doivi, kao to moemo i
mi, da ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae, i oisti nas od
svake nepravde (1. Jovanova 1,9 Karadi). To se vidi u Davidovom sluaju, nakon to ga je Boji
prorok ukorio. David je rekao: Sagreih Gospodu; a odmah je dolo uveravanje: I Gospod je
pronio greh tvoj (2. Samuilova 12,13).
Kada bi se to dogodilo, pokajana dua koja je dobila oprotenje, mogla je da prinese rtvu za
pravdu (pravednost) (Psalam 4,5; 51,19) koju je Bog prihvatao. Onda bi Gospodu bile ugodne rtve
paljenice i rtveni prinos na Njegovom oltaru. Zato? Zato to bi pokazivale zahvalnost srca i bile
priznanje injenice da sve pripada Bogu i da sve dolazi od Njega. U svakoj pravoj rtvi nalazi se
naelo da je Onaj koji spasava duu u stanju da izobilno osigura sve telesne potrebe, ak i ako su sva
svetovna dobra spaljena. Ne treba da mislimo da mi dajemo Bogu, ve da Bog daje nama ono to ini
pravu rtvu, poto je jedina prava rtva Hristova rtva. To se jasno moglo videti u svakoj prinesenoj
rtvi. Narod je mogao da vidi da ne obogauje Gospoda, jer je rtva bila spaljena. Svako ko je
razumom prinosio rtvu svako ko je sluio u duhu i istini jednostavno je pokazivao da zavisi
(oslanja se) iskljuivo od Boga za svoj sadanji, kao i budui ivot.
VREDNOSTI STAROG SAVEZA

Zbog svega toga stari savez (zavet), zajedno sa zakonom koji se odnosio na njega, ni jednog
trenutka nije imao neku vrednost koja bi se odnosila na oprotenje i spasenje. Od samog poetka
bio je zanemaren (Vidi Psalam 89,39). To je vidljivo iz Mojsijeve molbe Gospodu, kad su se sinovi
Izraelovi klanjali zlatnom teletu. Kad je Bog rekao: I sada pusti me, da se raspali gnev moj na njih i
da ih istrebim, Mojsije je zavapio Gospodu i rekao:
141
Zato se, Gospode, raspaljuje gnev tvoj na narod tvoj, koji si izveo iz zemlje Misirske silom
velikom i rukom krepkom? Zato da govore Misirci i reku: na zlo ih izvede, da ih pobije po
planinama i da ih istrebi sa zemlje? Povrati se od gneva svojega, i poali narod svoj od zla. Opomeni
se Avrama, Isaka i Izrailja, sluga svojih, kojima si se sobom zakleo i obrekao im: umnoiu seme
vae kao zvezde na nebu, i zemlju ovu, za koju govorih, svu u dati semenu vaemu da je njihova
doveka (2. Mojsijeva 32,10-13).
Bog ni jednom reju nije pomenuo savez koji je upravo bio sklopljen, ve samo savez sa
Avramom2. Uopte nije pominjao obeanja koja je narod (Njemu) dao, ve samo Njegovo
obeanje i zakletvu (koje je On dao Avramu tj. svim vernima prim. izdavaa). Da je zavet na
Sinaju ikad imao bilo kakvu vrednost, svakako bi to bilo prvi put kada je sklopljen; ali kao to smo
videli, ak i onda se potpuno izgubio iz vida. On nije imao sile da spase narod vie nego pergament na
kome je bio zapisan.
Jeremija je kasnije molio: Kad bezakonja naa svedoe na nas, Gospode, uini radi imena
svojega; jer je mnogo odmeta naih, tebi sagreismo. Priznajemo, Gospode, zlou svoju, bezakonje
otaca svojih, zgreili smo ti. Nemoj nas odvri (odbaciti) radi imena svojega; nemoj naruiti prestola
slave svoje, opomeni (seti) se zaveta svojega sa nama, nemoj ga ukinuti. Ima li meu tatinama u
naroda koji da daje dad (kiu)? ili nebesa daju li sitan dad? Nisi li ti to, Gospode Boe na? Zato
tebe ekamo, jer ti ini sve to (Jeremija 14,7.20-22). To je bilo sve to je kao molbu Bog eleo da
uje u ono vreme kao i danas, jer je rekao: Vrati se, odmetnice Izrailju, veli Gospod, i neu pustiti
da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod, neu se gneviti doveka. Samo poznaj
bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svojemu (Jeremija 3,12.13). U ono doba je kao i
danas vailo: ako priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe nae.
BOJA STVARALAKA I OTKUPITELJSKA SILA I NJEGOVO OBEANJE I ZAKLETVA
BILI SU SVE NA TA SE SVAKI STVARNO POKAJANI JEVREJIN MOGAO IKAD OSLONITI
ZA SPASENJE. NIKO OD NJIH NIJE NIKAD MISLIO DA SE MOE OSLONITI NA SVOJA
SOPSTVENA DELA ILI OBEANJA KAO SREDSTVA SPASENJA. Ukratko, od Aveljevih dana
do danas postojao je samo jedan put spasenja, samo jedan nain pristupa Bogu, samo jedno Ime
pod nebom dato ljudima da se spasu. Od dana kada je Adamu i Evi najavljeno spasenje kroz
eninog Potomka pre nego to su bili isterani iz vrta, nije bilo promene u planu spasenja, niti u
Bojim zahtevima za spasenje, niti u broju onih kojima je spasenje bilo ponueno nita vie
nego to je bilo u samom Bogu i Njegovom prestolu na nebesima.
Ljudi su se menjali, ali se Bog nije menjao. Uvek je bilo ljudi koji su se uzdali u svoje
sopstvene rei i obeanja, i u obrede, ali to nije dokaz da je Bog eleo da tako postupaju. U
Savez sa Avramom, u stvari predstavlja Novi savez (zavet) s obzirom da Novi savez nije pitanje vremena (hronologije)
ve uslova. Tako proizilazi da je savez sa Avramom, u stvari Novi savez, a savez sa Izraelcima koji je hronoloki sklopljen
kasnije od onog sa Avramom, u stvari Stari savez, tj. savez koji raa za robovanje jer se pokuava u svojoj sili drati
zakon to je grenom oveku nemogue.
Novi savez je Boije obeanje oveku da e On-Bog drati kroz njega svoj zakon, ako Mu ovek bude verovao da e to
uiniti. Jedini uslov koji se trai od oveka je da veruje Boijem obeanju tj. njegovom ispunjenju od strane Boga. Znai,
Novi savez je Boije obeanje oveku, za razliku od Starog saveza koji predstavlja obeanje (smrtnog) oveka Bogu.
U zavisnosti od ugla iz koga se na njega gleda, da li iz ugla Starog ili Novog saveza, Boiji zakon se moe posmatrati, ili
kao skup zabrana koje ovek treba da svojom sopstvenom silom (is)potuje, ili kao skup Boijih obeanja oveku koja je
On obeao da e ostvariti kroz njega ako Mu veruje.
Boji zakon u izvornom obliku je i dat kao skup obeanja, ali su ga Izraelci zbog svog neverstva, oholosti, nepoznavanja
Boga i Njegovog karaktera (a time i prirode zakona koji je samo njegov prikaz) posmatrali iz pogrenog ugla ugla
Starog saveza prim. izdavaa.
142
Mojsijevo i Hristovo vreme veina ljudi se uglavnom uzdala u forme i obrede, a tako je i danas.
Ljudi su uvek bili spremniji da prihvate senku umesto stvarnost. Ali to ne dokazuje da je u davna
vremena Bog oekivao od ljudi da se spasu delima zakona, kao to ne dokazuje ni to da se u sadanja
vremena oni ne opravdavaju samo verom.
VRENJE VIE DELA NEGO TO SE TRAI

Meu ljudima je uvek postojala sklonost da umnoavaju obrede i ceremonije. To je
neminovna posledica uzdanja u (sopstvena) dela za (svoje) spasenje. Tako je bilo u Hristovo
vreme, a tako je i danas. Kad ljudi zakljue da ih njihova dela moraju spasiti ili da sami moraju
vriti Boja dela, onda oni prosto ne mogu biti zadovoljni ako ne pokuaju da ine i nito vie
nego to to zahtevaju Boje zapovesti. Zato ue ljudskim zapovestima, stalno ih proirujui
(umnoavajui) sve dok ovek vie i ne moe da nabroji dobra dela koja se od njega trae, a jo
manje moe da ih (sve) izvri. Jaram koji je u poetku poniavajui i nepodnoljiv, postaje sve tei i
tei, dok na kraju ne postane trgovaka roba, i dok ljudi za novac ili neto drugo ne otkupe sebe od
potrebe da vre dela koja su im nametnuta. A poto je mogunost da ljudi izvravaju Boje zapovesti
svojim naporima jo manja nego mogunost da izvravaju ljudske zapovesti, Boji zakon ubrzo gubi
na svojoj vrednosti, ak i vie nego sami ti ljudski propisi.
Sve je to prirodna i neizbena posledica sklonosti proputanja da se u Mojsijevim spisima vidi
Hristos i razume da su sve ceremonije koje je Bog dao, bile date sa namerom da upravo njihova
ispraznost ukae ljudima na potrebu potpunog oslanjanja samo na Hrista, u kome je jedino sutina.
UPOTREBA SENKE (SLIKE)

Jo nekoliko rei o senu i stvarnosti. Kao to smo videli, zakon dat narodu u sinajskoj pustinji
bio je samo sen(ka) stvarnog zakona koji je ivot Boji. To se posebno istie pri potcenjivanju
zakona; mnogi izgleda da misle da, poto je zakon sen dobara koja e doi, mi treba da izaberemo
ono to je, koliko god je to mogue, suprotno od njega (zakona). Meutim, ljudi tako ne rezonuju
kad se radi o zemaljskim stvarima. Ako imamo fotografiju tj. sen oveka koga elimo da naemo, mi
ne traimo oveka iji izgled nije kao onog sa fotografije, pa kaemo: To je taj ovek. Ne, mi
traimo oveka koji je potpuno isti onom na fotografiji, i onda znamo da smo nali onog koga
traimo. Dakle, pravi zakon je Boji ivot, a zakon koji je dat sinovima Izraelovim sen buduih
dobara je fotografija Bojeg karaktera.
Jedini na celom svetu ko u svim pojedinostima odgovara tehnikim podacima sa fotografije je
ovek Hristos Isus, u ijem je srcu zakon. On je oblije nevidljivog Boga, iva slika ivi kamen.
Kad Njemu pristupamo verom, i mi postajemo ivo kamenje, poto je u nama napisan isti zakon
kao u Njemu, jer nas Njegov Duh preobraava u isto ivo oblije; a zakon na kamenim ploama sa
Sinaja bie svedok da je slinost savrena. Meutim, ako postoji bilo kakvo odstupanje od savrene
fotografije, onda e nedostatak slinosti pokazati da ne pripadamo pravoj Bojoj porodici.
143
35. Obeanja data Izraelu Ulazak u Obeanu

zemlju
I oko etrdeset godina nosio ih je i hranio u pustinji (Dela 13,18 arni). U ovih nekoliko
rei apostol Pavle u svom govoru u sinagogi u Antiohiji prelazi preko etrdeset godina lutanja
Izraelaca po pustinji; i za nae dananje prouavanje i mi moemo skoro tako brzo prei preko njih.
Njihovo ponaanje je bilo takvo da ih je Bog doslovno trpeo. Izvetaj o njima je ispunjen
gunanjem i buntovnitvom. Jer ne verovae Bogu i ne uzdae se u pomo njegovu (Psalam
78,22). Koliko ga puta rasrdie u pustinji, i uvredie u zemlji gde se ne ivi! Sve nanovo kuae
Boga, i sveca Izrailjeva draie. Ne seae se ruke njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje, u koji
uini u Misiru znake svoje i udesa svoja na polju Soanu (Stihovi 40-43). Iako su etrdeset godina
svakodnevno gledali Boja dela, nisu nauili da idu Njegovim putevima; i zbog toga Gospod kae:
Zato sam se razgnevio na taj narataj i rekao: U svom srcu uvek zastranjuju, moje puteve nisu
upoznali. Tako sam se u svom gnevu zakleo: Nee ui u moj Poinak! (Jevrejima 3,10.11 SSP).
NASLEDSTVO VERE
I vidimo da nisu mogli da uu, zbog neverovanja (Jevrejima 3,19 SSP). ta nas to ui o
prirodi nasledstva u koje je Bog vodio svoj narod? Jednostavno da je to bilo nasledstvo koje su mogli
da zaposednu (osvoje) samo oni koji su imali veru jedino je vera mogla da ga zadobije. Ljudi koji
ne veruju, i ak oni koji preziru Boga i hule na Njega, mogu da steknu i sauvaju samo svetovan,
zemaljski imetak. Uostalom, ljudi koji ne veruju imaju najvie dobara ovog sveta. Mnogi su zajedno
sa piscem sedamdeset treeg psalma zavideli napretku zlih, ali takva oseanja se javljaju samo kada
se posmatra ono to je prolazno, umesto onoga to je veno. Bezumne e pogubiti srea njihova
(Prie 1,32). Bog je izabrao siromane u oima sveta da budu bogati verom i da naslede Carstvo,
koje je obeao onima koji ga vole (Jakov 2,5 SSP). To carstvo nije od ovog sveta (Jovan 18,36),
ve bolje, to jest, nebeska otadbina (Jevrejima 11,16 KJV), koju su patrijarsi ekali. U tu zemlju
je Bog obeao da e dovesti svoj narod kad ga je oslobodio iz Egipta. Ali, samo bogati verommogu
da je naslede.
Dolo je vreme kad je Bog mogao da ostvari svoju nameru sa svojim narodom. Nevernici koji
su govorili da e njihova deca umreti u pustinji, izginuli su i sada su ta ista deca odrasla, i uzdajui se
u Gospoda, bila spremna da uu u Obeanu zemlju. Nakon Mojsijeve smrti Bog je rekao Isusu
Navinu: Ustani, prei preko toga Jordana ti i sav taj narod u zemlju koju ja dajem sinovima
Izrailjevim. Svako mesto na koje stupite stopama svojim dao sam vam, kao to rekoh Mojsiju (Isus
Navin 1,2.3).
PRELAZ PREKO JORDANA

Ali izmeu Izraelaca i zemlje u koju je trebalo da uu sa svojim stadima i decom proticala je
reka Jordan. Reka je bila u svom najviem vodostaju, preplavila je obale, a mostova nije bilo.
Meutim, isti Bog koji je preveo svoj narod kroz Crveno more, jo uvek ih je vodio; i On je kao i
uvek bio u stanju da ini uda. Sav narod zauzeo je svoje mesto prema Gospodnjim uputstvima;
144
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 35. ULAZAK U OBEANU ZEMLJU www.najvaznijevesti.com
svetenici koji su nosili koveg hodali su oko hiljadu koraka ispred mnotva. Kretali su se prema reci
ije su vode i dalje tekle. Stigli su do same ivice vode, ali voda se nije povukla ni centimetar.
Meutim, ovaj narod je nauio da se uzda u Gospoda i poto im je On rekao da idu, nisu ni
trenutak oklevali. Uli su u vodu, iako su znali da je tako duboka da je nikako ne mogu prei, a i
da dovoljno brza da ih odnese. Nije bilo njihovo da se bave tekoama, ve da posluaju Gospoda
i krenu napred, a Njegovo je bilo da im otvori put.
I kad oni dooe do Jordana, i svetenici nosei koveg okvasie noge svoje na kraju vode
(jer je Jordan pun preko bregova svojih za sve vreme etve), zaustavi se voda to je tekla odozgo, i
stade u jednu gomilu vrlo nadaleko, kod grada Adama, koji je kraj Zaretana; a to je teklo dole u
more kraj polja, more slano, otee sasvim; i narod prelaae prema Jerihonu (Isus Navin 3,15-17).
Kakav prikaz vere i pouzdanja u Boga! Korito Jordana je bilo suvo tako da je narod mogao da
pree, ali sa njihove desne strane gomilala se voda sve vie i vie, bez vidljive brane. Zamislite sami
tu silnu gomilu vode koja preti da se srui na ljude, i moete vie ceniti veru onih koji su mirno
prelazili pored nje. Za sve to vreme prelaska svetenici su mirno i nepokretno stajali usred renog
korita, a narod je prelazio u odreenim redovima. Nije bilo nedoline urbe i otimanja da se pree
to bre poto bi voda mogla da ih odnese, jer ko veruje nee se uriti (plaiti Karadi;
uzmaknuti ari; propasti Stvarnost) (Isaija 28,16 KJV).
KONANO SLOBODNI
U to vreme ree Gospod Isusu: Naini otre noeve, i obrei opet sinove Izrailjeve. I naini
Isus otre noeve, i obreza sinove Izrailjeve na brdacu Aralotu. A ovo je uzrok zato ih Isus obreza:
sav narod to izae iz Misira, sve mukinje, svi ljudi vojnici pomree u pustinji na putu, poto
izaoe iz Misira; jer bee obrezan sav narod koji izae, ali ne obrezae nikoga u narodu koji se rodi
u pustinji na putu, poto izaoe iz Misira. Jer etrdeset godina iahu sinovi Izrailjevi po pustinji
dokle ne pomre sav narod, ljudi vojnici, to izaoe iz Misira, jer ne sluae glas Gospodnji, te im se
zakle Gospod da im nee dati da vide zemlju, za koju se zakleo Gospod ocima njihovim da e im je
dati, zemlju, gde tee mleko i med; i na mesto njihovo podie sinove njihove; njih obreza Isus poto
behu neobrezani, jer ih ne obrezae na putu. A kad se sav narod obreza, ostae na svom mestu u
logoru dokle ne ozdravie. Tada ree Gospod Isusu: Danas skidoh sa vas sramotu misirsku. I prozva
se ono mesto Galgal do dananjeg dana (Isus Navin 5,2-9).
Da bismo shvatili punu snagu ovog obreda u to vreme, moramo da se podsetimo na znaenje
obrezanja i moramo da razumemo ta se podrazumeva pod sramotom misirskom. Obrezanje je
oznaavalo pravednost verom (Rimljanima 4,11); pravo obrezanje, koje nema pohvalu od ljudi
ve od Boga, je poslunost zakonu, kroz Duha (Rimljanima 2,25-29); ono je potpuno
nepoverenje u sebe, a poverenje i radost u Hristu Isusu (Filibljanima 3,3). U ovom sluaju
vidimo da je sam Bog zapovedio narodu da se obree, to je bio jasan dokaz da ih je On sam
prihvatio kao pravedne. Kao i Avramu, tako je i njima njihova vera uraunata u pravednost.
Pravda podie narod, a greh je sramota narodima (Prie 14,34). Greh je bio sramota
misirska i on je bio skinut sa sinova Izraelovih; jer se pravo obrezanje srca, koje Bog jedino
uraunava kao obrezanje, vidi u skidanju ulnog tela, Hristovim obrezanjem (Koloanima 2,11
arni). I reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Kog dana izabrah Izrailja i podigoh ruku svoju
semenu doma Jakovljevog, i pokazah im se u zemlji misirskoj, i podigoh im ruku svoju govorei: Ja
sam Gospod Bog va; I rekoh im: Odbacite svaki gadove ispred svojih oiju, i nemojte se skvrniti
145
o gadne bogove misirske, ja sam Gospod Bog va. Ali se odvrgoe od mene, i ne htee me posluati,
nijedan ih ne odbaci gadova ispred oiju svojih, i gadnih bogova misirskih ne ostavie(Jezekilj 20,58).
Upravo zato to nisu odbacili egipatske idole, ljudi koji su napustili tu zemlju sa Mojsijem, nisu
uli u Obeanu zemlju. Ljudi ne mogu da istovremeno budu slobodni i robovi. Egipatsko ropstvo
sramota misirska nije bila samo fiziki rad na koji je narod bio prisiljen da obavlja bez nagrade,
ve gadno egipatsko idolopoklonstvo u koje su pali. Bog je od toga hteo da oslobodi svoj narod kad
je rekao faraonu: Pusti narod moj, da mi poslui
I tako je konano zadobijena (izdejstvovana) sloboda za taj narod. Sam Bog je izjavio da je sa
njih skinuo to ropstvo, taj greh, tu sramotu egipatsku. Sada su mogli da zapevaju: Otvorite vrata da
ue narod pravedni, koji dri veru (Isaija 26,2).
POBEDA VERE
Verom padoe jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih (Jevrejima 11,30
arni).
A vera je pouzdanje u ono emu se nadamo, osvedoenje o stvarnosti koju ne vidimo
(dokazivanje onog to ne vidimo Karadi) (Jevrejima 11,1 SSP).
Jer, oruje naeg vojevanja nije telesno, nego boanski silno u razaranju utvrenja (gradova
Karadi) (2. Korinanima 10,4 SSP).
Sinovi Izraelovi su se nalazili u Obeanoj zemlji, ali je po svemu izgledalo da je ne poseduju
nita vie nego ranije. Jo uvek su iveli u atorima, dok su se stanovnici zemlje uanili u svojim
gradovima koji su bili ograeni do neba, jednako tvrdi kao i kada je pre etrdeset godina samo
izvetaj o njima doprineo da su sinovi Izraelovi izgubili hrabrost i vratili se. Meutim, bedemi i
mnotvo naoruanih ljudi nisu nita kad je bitka Gospodnja.
A Jerihon se zatvori, i uvae se od sinova Izrailjevih; niko ne izlaae, niti ko ulaae (Isus
Navin 6,1). Jerihon je trebalo da bude prvi grad koji e osvojiti i nain ratovanja koji je Gospod vodio
trebao je da okua veru Izraelaca do krajnih granica. Ceo narod trebalo je da hoda oko grada u
savrenoj tiini, osim svetenika koji su, idui ispred kovega, trebali da trube u svoje trube. A Isus
zapovedi narodu govorei: ne viite, i nemojte da vam se uje glas, i nijedna re da ne izae iz usta
vaih do dana kad vam ja kaem: viite; tada ete vikati (Stih 10). im su u tiini zavrili kruenje
oko grada, vratili su se u logor. Isto se ponavljalo tokom est dana, a sedmog dana trebalo je da
sedam puta krue oko grada.
Zamislite sebe u ovoj situaciji. Tup, tup, celo mnotvo hoda oko grada, a onda se povlai u
logor. To iznova ponavljaju, ali bez nekih rezultata. Zidovi stoje visoko i vrsto kao ranije; nijedan
kamen nije pao, nijedan komad maltera se nije odvojio. Meutim, od strane naroda se nije ula ni
jedna re prigovora.
Moemo zamisliti kako je prva dva dana pogled na veliko mnotvo koje u tiini hoda oko grada
morao njegove stanovnike da ispuni uasom, posebno zato to su ih ve ranije uplaili izvetaji o
tome ta je Bog uinio za taj narod. Ali, kako se kruenje oko grada ponavljalo dan za danom,
naizgled bez cilja, bilo je potpuno prirodno za one koji su pod opsadom da se ohrabre i da celi
dogaaj smatraju farsom. Mnogi su poeli da se rugaju i izazivaju Izraelce zbog njihovih
besmislenih metoda. Istorija ratovanja ne prua presedan za takav nain pristupanja osvajanju
146
nekog grada, i bilo bi suprotno ljudskoj prirodi da se neki u gradu nisu otvoreno rugali onima koji
su bili pred gradom.
Meutim, nijedna re odgovora nije dola iz njihovih redova. Izraelci su strpljivo podnosili sva
ruganja kojima su bili izloeni. Nije mogao da se uje nijedan koji bi rekao: Kakvog smisla sve to
ima? Kakav je general ovaj Isus Navin? Zar misli da e naim odmerenim koraanjem izazvati
vibraciju zidova tako da ovi padnu? Kakva je korist od zamaranja naih nogu i troenja nae obue
u ovoj deijoj paradi? Umorio sam se od ove gluposti; ostau u svom atoru dok ne budemo mogli
da uradimo neto vredno. Ko god imalo poznaje ljudsku prirodu zna da bi ove i sline primedbe
veina ljudi u takvim okolnostima sasvim slobodno izrazila; a bilo bi udo da ne doe i do otvorene
pobune protiv takvih postupaka. To bi bio sluaj sa sinovima Izraelovim etrdeset godina pre ovoga;
sama injenica da su trinaest puta strpljivo i u tiini hodali oko grada, naizgled bez cilja, dokaz
je da su imali neverovatnu veru kakvu svet nikad nije video. Pomislite da u celom narodu nije
bilo ni jednog koji bi to smatrao besmislicom, NI JEDNOG DA IZGOVORI RE
NEZADOVOLJSTVA ZATO TO JE IZLOEN NEUDOBNOSTI KOJU NIJE MOGAO DA
RAZUME i koja je bila naizgled beskorisna.
Sedmi dan samo to nije proao i trinaesti obilazak oko grada je zavren. Sve je ostalo onako
kao to je bilo na poetku njihovog mara. Sada je doao poslednji, krunski ispit vere. A kad bi
sedmi put da zatrube svetenici u trube, Isus ree narodu: viite, jer vam Gospod dade grad (Isus
Navin 6,16).
Zato da viu? Jer im je Gospod predao grad; trebalo je da to bude pokli pobede. Ali, kakav
je dokaz postojao da je pobeda izvojevana? Nisu mogli da ga vide. O, vera je dokazivanje onoga
to ne vidimo (Jevrejima 11,1 Karadi). Pobeda je bila njihova jer im je nju Bog garantovao,
a njihova se vera uhvatila za Njegovu re. Ni trenutak nisu oklevali; njihova je vera bila savrena
i na zapovest od velikog mnotva je odjeknuo triumfalni pokli. Tada povika narod i zatrubie
trube, i kad narod u glas trubni i povika iza glasa, popadae zidovi na mestu svom (Stih 20).
OBEANJE OVOM NARODU BILO JE ISTO ONO KOJE NAMA BOG SADA UPUUJE; I
SVE JE TO ZABELEENO ZA NAU POUKU. Jer ne zadobie zemlje svojim maem, niti im
miica njihova pomoe (Psalam 44,3) ve ih je spasila Gospodnja desnica. Tako On i nama
garantuje da e nas spasti od naih neprijatelja i od ruke svih koji nas mrze, da bismo osloboeni
iz ruku naih neprijatelja mogli da mu sluimo bez straha, u svetosti i pravednosti pred njim svih
dana naega ivota (Luka 1,68-75 SSP). Ovo osloboenje dolazi kroz Hrista, koji je sada kao i u
dane Isusa Navina, Vojvoda vojske Gospodnje. On kae: U svetu imate nevolju; ali budite hrabri
- ja sam nadvladao svet (Jovan 16,33 arni). A vi imate puninu u njemu, koji je Glava svakom
poglavarstvu i vlasti (Koloanima 2,10 SSP). Zato je ovo pobeda koja je pobedila svet: naa vera
(1. Jovanova 5,4 arni).
147
36. Obeanja data Izraelu Umiljenost i poraz

(Sadanja istina, 7. januar 1897)
A ti verom stoji. Ne ponosi se (samo, nemoj da bude nadmen SSP), nego se boj
(Rimljanima 11,20 arni).
Jer koji misli da stoji neka se uva da ne padne (1. Korinanima 10,12).
ovek nikad nije u veoj opasnosti nego onda kad ostvari neki veliki uspeh ili izvojuje veliku
pobedu. Ako ne pazi na sebe, njegove radosne pesme zahvaljivanja prei e u pripevu na tato
samoestitanje. Iako poinje sa priznavanjem Boje sile i davanjem slave i hvale Bogu za nju,
ovek se i ne znajui stavlja na mesto Boga i pretpostavlja da su mu njegova sopstvena mudrost i
snaga doneli uspeh i pobedu. Tako se izlae napadu u kome e sigurno podlei, poto se odvojio
od izvora sile. Samo je u Gospodu Jahveu vena snaga.
A Isus posla ljude iz Jerihona u Gaj, koji bijae blizu Vet-Avena sa istoka Vetilju, i ree im
govorei: idite i uhodite zemlju. I ljudi otidoe i uhodie Gaj. I vrativi se k Isusu rekoe mu: neka ne
ide sav narod; do dve hiljade ljudi ili do tri hiljade ljudi neka idu, i osvojie Gaj; nemoj truditi svega
naroda, jer ih je malo. I otide ih onamo iz naroda oko tri hiljade ljudi; ali pobegoe od Gajana. I
Gajani posekoe ih do trideset i est ljudi i rastopi se srce u narodu, i posta kao voda (Isus Navin
7,2-5).
NIKO NIJE IMUN OD OPASNOSTI

Izvetaj o Jerihonu i Gaju dovoljan je odgovor onima koji sa vrstim uverenjem, kao da to pie u
Pismu, govore: Jednom u blagodati, uvek u blagodati, u smislu da ako je neko stvarno iveo u
Bojem strahu, onda vie nikad ne moe da padne. Nema sumnje da su se sinovi Izraelovi stvarno
potpuno uzdali u Gospoda kad su prelazili Jordan i hodali oko Jerihona. Sam Bog je posvedoio da
su imali pravednost verom i Njegova Re izjavljuje da su verom izvojevali slavnu pobedu. Pa ipak,
nekoliko dana kasnije doiveli su ozbiljan poraz. To je bio poetak otpada. Iako je Bog za njih i
kasnije inio mnoga uda, i pokazao im da je uvek spreman da uini sve to njihova vera moe da
dohvati, izraelski narod vie nikad nije bio savreno ujedinjen u dobroj borbi vere. Samo na
kratko, nakon izlivanja Duha na Pedesetnicu, mnotvo njih je poverovalo i bili su jedno srce i jedna
dua. A da e se isto jedinstvo i snaga u savrenoj veri videti meu Bojim narodom na zemlji,
sigurno je kao Boje obeanje.
UZROK PORAZA
Kad je Izrael krenuo protiv Gaja, u logoru je postojao greh i to je bio uzrok poraza. itav je
narod patio ne samo zbog Ahanovog greha, ve zato to su svi sagreili. Gle, ko se ponosi, njegova
dua nije prava u njemu; a pravednik e od vere svoje iv biti (Avakum 2,4). Bilo da su bili
zaslepljeni prevarom greha i onda se u svojim mislima uzoholili (postali nadmeni), ili je njihovo
samouzvienje dovelo do greha, nije ni bitno; injenica je da je narod dao mesta grehu, da se
poeo uzdati u sebe, a to je samo po sebi greh. Zbog greha su doiveli poraz; dokle god je u
njihovim srcima postojao greh, oni nisu mogli da idu u osvajanje zemlje, i ovo ponovo dokazuje
148
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 36. UMILJENOST I PORAZ www.najvaznijevesti.com
da je obeano nasledstvo, u koje ih je Bog vodio, mogao da zaposedne (zauzme) samo pravedan
narod oni koji imaju pravednost verom.
Ljudi koji su otili u izvianje zemlje, uverili su narod da je dovoljno nekoliko ljudi da osvoje
Gaj, poto je to bio mali grad. Meutim, oni nisu imali razloga za takvu pretpostavku. Istina, Gaj po
veliini ni izbliza nije bio kao Jerihon, ali broj nije imao nikakve veze sa osvajanjem tog grada.
Verom su pali jerihonski zidovi (Jevrejima 11,30 SSP), i rezultat bi bio isti ak i da su
Izraelci imali samo pola ili ak jednu desetinu od svoje tadanje brojnosti. Za osvajanje Gaja bila
je potrebna ista sila kao i za osvajanje Jerihona, naime sila Boja, prihvaena verom. Kad su
ljudi rekli da je samo mali broj ljudi potreban za osvajanje Gaja, oni su zakljuili da e njihova
vojna sposobnost da im osigura osvajanje zemlje. Meutim, to je bila teka zabluda. Bog je
obeao da e im dati zemlju, ali nju nisu mogli da dobiju drugaije nego kao dar. Najmonija
vojska koju je svet ikad video, naoruana najboljim orujem, nije mogla da je zauzme, dok je
nekoliko nenaoruanih ljudi, snanom verom i davanjem slave Bogu, moglo da je zauzme sa
lakoom. Sila koja osvaja nebesko carstvo nije sila oruja.
PORAZ NIJE U BOJEM PLANU

Jo neto to uimo iz izvetaja o Gaju jeste da Boja namera nikada nije bila da Njegov
narod doivi poraz ili da u zauzimanju zemlje ma i jedan ovek izgubi ivot. U obinom ratu
gubitak od trideset est ljudi u napadu na dobro utvren grad ne bi se smatrao velikim, ak i kad bi
napad bio uspean, ali u osvajanju Hanana bio je to straan neuspeh. Obeanje je glasilo: Svako
mesto na koje stupite stopama svojim dao sam vam, kao to rekoh Mojsiju i Niko se nee odrati
pred tobom svega veka tvojega (Isus Navin 1,3.5). A sada su bili prisiljeni da bee uz ljudske
gubitke. Uticaj koji je prelazak preko Jordana i osvajanje Jerihona trebao da meu neznaboce unese
divljenje i strah, sada je propao. Uzdajui se u svoju snagu, Izraelci su izgubili prisutnost Boje
sile i time pokazali svoju sopstvenu slabost.
SREDSTVA ODBRANE
injenica da je bilo potpuno suprotno Bojem planu da iko od Izraelaca izgubi ivot u
osvajanju Obeane zemlje, vidi se i iz injenice koju bi trebalo da zapazimo u Njegovom planu
nije bilo da se oni bore za osvajanje obeanog nasledstva. Ve smo videli da broj i oruje nisu
imali nita sa osvajanjem Jerihona i da onda kada su se oslanjali na svoje oruje, na silu koja bi u
obinom ratovanju bila potpuno dovoljna, ona tada nije imala nikakvu vrednost. Setimo se
takoe udesnog osloboenja (izbavljenja) iz Egipta i unitenja itave faraonove vojske bez upotrebe
bilo kakvog oruja ili bilo kakve ljudske sile, i toga da je Bog vodio narod najduim i najteim putem
da ne bi videli rata (2. Mojsijeva13,18), a onda itajmo sledee obeanje:
Ako bi rekao u srcu svom: vei su ovi narodi od mene, kako ih mogu izagnati? Ne boj ih se;
pamti dobro to je uinio Gospod Bog tvoj sa Faraonom i sa svim Misircima, velika kuanja, koja
videe oi tvoje, i znake i udesa i ruku krepku i miicu podignutu, kojom te izvede Gospod Bog
tvoj; onako e uiniti Gospod Bog tvoj sa svim narodima od kojih bi se uplaio. I strljene e
poslati Gospod Bog tvoj na njih dokle ne izginu koji bi ostali i sakrili se od tebe. Ne plai se od njih,
jer je Gospod Bog tvoj usred tebe, Bog veliki i strani (5. Mojsijeva 7,17-21).
149
Isto kao to je Gospod postupio sa faraonom i celim Egiptom, tako je On obeao da e uiniti sa
neprijateljima koji bi se suprotstavili napredovanju Izraelaca u Obeanu zemlju. Ali, sinovi Izraelovi
nisu morali da zadaju ni jedan jedini udarac koji bi doveo do osloboenja iz Egipta i unitenja cele
njegove vojske. Kad je Mojsije, etrdeset godina ranije pokuao da oslobodi Izrael fizikom
silom, ne samo to je doiveo poraz, nego je morao da sramno pobegne. Tek kada je upoznao
Jevanelje kao silu Boju na spasenje, bio je u stanju da izvede narod bez ikakvog straha od
carevog gneva. Ovo je neoborivi dokaz da Bog nije planirao da se oni bore za osvajanje zemlje; i
poto oni nisu trebali da se bore, onda ne bi ni mogli da izgube nekog od svojih u bici. itajmo
dalje o nainu na koji je Bog nameravao da im da zemlju:
Pustiu strah svoj pred tobom, i uplaiu svaki narod na koji doe, i obratiu k tebi plei
svih neprijatelja tvojih. Poslau i strljene pred tobom, da teraju Jeveje, Hananeje i Heteje ispred
tebe. Neu ih oterati ispred tebe za jednu godinu, da ne opusti zemlja i da se zverje poljsko ne
namnoi na tebe. Pomalo u ih odgoniti ispred tebe dokle se ne namnoi i zauzme zemlju (2.
Mojsijeva 23,27-30).
Kad je Jakov, godinama ranije, iveo u toj zemlji sa svojom porodicom, strah Boji doe na
gradove koji bejahu oko njih, te se ne digoe u poteru za sinovima Izrailjevim (1. Mojsijeva 35,5).
Tada ih jo bejae malo na broj, bejae ih malo, i behu doljaci. Iahu od naroda do naroda, iz
jednoga carstva k drugome plemenu. Ne dade nikome da im naudi, i karae za njih careve: Ne
dirajte u pomazanike moje, i prorocima mojim ne inite zla (Psalam 105,12-15). Ista sila je trebalo
da ih uvede u zemlju i da im u njoj brzo da veno nasledstvo, jer je kasnije Gospod, alei se zbog
njihovog neverstva, rekao:
O kad bi narod moj sluao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putovima mojim! Brzo bih pokorio
neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju; koji mrze na Gospoda, bili bi im
pokorni, i dobri dani njihovi bili bi doveka (Psalam 81,13-15).
ZATO SU SE BORILI
Ali, sinovi Izraelovi morali su da se bore sve vreme svog prirodnog postojanja i to pod Bojim
vostvom, rei e neko. To je istina, ali to ne dokazuje da je Boja namera bila da se oni bore. Ne
smemo da zaboravimo da zbog neverstva njihove misli postae okorele (2. Korinanima 3,14
arni), tako da nisu mogli da raspoznaju Boju nameru za njih. Oni nisu shvatili duhovne
stvarnosti Bojeg carstva, ve su se zadovoljili njegovim senkama; a isti Bog, koji se od poetka borio sa
njihovim okorelim srcem i trudio se da ih poui senkama poto nisu hteli stvarnost, ostao je i dalje sa
njima, saaljiv na njihove slabosti. Sam Bog ih je trpeo, jer su zbog tvrdoe svojih srca imali i po
nekoliko ena, ak je i postavio pravila koja ureuju mnogoenstvo ne bi li umanjio zlo koje iz toga
moe da proizae; ali to ne dokazuje da je On za njih odredio mnogoenstvo. Mi dobro znamo da
u poetku nije bilo tako (Matej 19,8 SSP). Pa kad je Isus zabranio svojim sledbenicima da se bore
za bilo ta, On nije uveo nita novo, nita vie nego kao kad je uio da ovek ima samo jednu enu i
da treba da se priljubi uz nju dokle god ivi; On je jednostavno objavio prva naela propovedajui
temeljnu reformaciju.
IZVRENJE NAPISANOG SUDA
150
Meutim, neto to nikad ne bi smeli da izgube iz vida oni koji su skloni da citiraju Boje
zapovesti Izraelcima kao da se njima odobravaju ratovi, bilo odbrambeni ili osvajaki, jeste injenica
da im Bog nikad nije rekao da unite ikoga ija se aa bezakonja nije napunila do vrha i ko nije
neopozivo odbacio put pravednosti. Na kraju ovog sveta, kada doe vreme da sveci preuzmu
carstvo, sud e biti predan svecima Svevinjega (Danilo 7,22) i sveci e suditi ne samo svetu ve i
anelima (1. Korinanima 6,2.5). Oni e, kao Hristovi sunaslednici, uestvovati u izvrenju suda, jer
itamo:
Nek se vesele sveci u slavi, i nek se raduju na posteljama svojim. Slava je Boja u ustima
njihovim, i ma s obe strane otar u ruci njihovoj, da se osvete narodima, i pokaraju plemena; da
sveu careve njihove u lance, i vlastelu njihovu u okove gvozdene, i izvre na njima napisani sud.
Ova je ast svima svecima njegovim (Psalam 149,5-9).
Poto je Hristos povezan sa svojim narodom u carstvu, proglaavajui sve njih za careve i
svetenike, nije nita vie neobino da Njegovi sveci, u zajednici sa Njim, i uz Njegovu direktnu
vlast, izvre sud nad nepopravljivo zlima, nego to je da On to uini. I zato, kad se setimo da je
osloboenje iz Egipta bio poetak kraja, i da je Bog (jo) onda nameravao da svom narodu da to isto
carstvo koje sada obeava nama, i u koje e Hristos pozvati blagoslovene kad doe, mi emo dobro
razumeti da pravednici mogu onda (u takvim okolnostima), kao i u budunosti, da budu orua
Boje pravde. Ali, to nee biti osvajaki rat, ak ni prilikom zauzimanja Obeane zemlje, ve
izvrenje suda. Ne smemo da zaboravimo da sam Bog lino daje uputstva kada treba da se izvri sud,
i da ne preputa ljudima da u takvom sluaju nagaaju Njegovu volju. tavie, samo oni koji su sami
bez greha, mogu da izvre sud nad grenicima.
RAT NIJE USPEH

U vezi sa ovim pitanjem borbe i zaposedanja (zauzimanja) hananske zemlje, tog obeanog
nasledstva, moramo da imamo na umu da sinovi Izraelovi nisu posle svega daleko odmakli sa svim
svojim ratovanjem. Isto obeanje koje su oni dobili, vai i za nas; jer da je Isus [Navin] one doveo u
pokoj, ne bi za drugi dan govorio po tom, u kojem ga treba traiti i nai (Jevrejima 4,1.8). Razlog
zato ga nisu dobili bio je njihovo neverstvo i zato su se borili. Da su verovali Gospodu, dopustili
bi Mu da On oisti zemlju od duboko izopaenih stanovnika na nain koji je On zamislio. U
meuvremenu oni ne bi bili bez posla, ve bi inili dela vere koja im je Bog pripremio, a koja
moraju da zakupe nau panju u sledeem nastavku.
151
37. Obeanja data Izraelu Izrael, narod misionara

Kad je Bog poslao Mojsija da izvede Izrael iz Egipta, Njegova poruka faraonu bila je: Izrailj je
sin moj, prvenac moj. I kazah ti: pusti sina mojega da mi poslui (2. Mojsijeva 4,22.23) i On ih je
izveo i dao im zemlju neznaboaca da bi uvali zapovesti njegove, i zakone njegove pazili (Psalam
105,44.45). Velika prednost Jevreja nad drugim narodima bila je to su im poverene rei Boje
(Boija obeanja arni) (Rimljanima 3,1.2). Naalost ove ive rei nisu primili u svoj njihovoj
sili, inae bi njihova prednost bila beskonano vea, ali za to nije bio kriv Bog, i zato sada ne
razmatramo ta je Izrael zapravo imao i bio, ve ta je mogao da ima i ta je mogao da bude.
Dve injenice su uvek bile istinite, naime da nijedan od nas ne ivi sebi i Bog ne gleda ko je
ko; a ove dve istine zajedno oblikuju treu, a ta je da kad god Bog bilo kome daje neki dar ili
prednost, On to ini zato da bi bio upotrebljen na korist drugima. Bog nekoj osobi ili narodu ne daje
blagoslove koje ne eli da svi imaju. Kad je Avramu obeao blagoslov, uinio je to zato da on bude
blagoslov da u njemu budu blagosloveni svi narodi na zemlji. Bog je oslobodio Izrael upravo u
skladu sa obeanjem datim Avramu. Kad im je dao prednost posedovanja Njegovog zakona, bilo je
to zato da drugi narodi upoznaju njegovu neprocenjivu vrednost, tako da bi i oni mogli da je prosle
dalje.
Boja namera je bila da se Njegovo ime razglasi po svoj zemlji (2. Mojsijeva 9,15). Njegova
velika elja je bila da svi narodi upoznaju Njega kao to su Ga upoznali sinovi Izraelovi. Poznavati
jedinog pravog Boga je ivot veni (Jovan 17,3); zato je, u otkrivanju sebe Izraelu, Bog pokazao put
venom ivotu, ili Jevanelju, da bi to Jevanelje mogli da objave drugima. Razlog zato se Bog na
tako upeatljiv nain predstavio Izraelu bio je taj to Mu je bio, takorei, blii od drugih naroda.
Uspomena na Boje postupanje sa Avramom, Isakom, Jakovom i Josifom, i njihovom verom,
sauvala se meu Jevrejima, tako da su bili prijemiviji. Bog ih nije izabrao zato to ih je voleo vie
nego druge, ve zato to je voleo sve ljude i hteo da im se objavi pomou orua koja su Mu bila pri
ruci. Ideja da je Bog uvek gledao ko je ko i da je ograniio svoje milosre i istinu na jedan poseban
narod, sramoti Njegov karakter. On nikad nije ostavio neznaboca bez svedoka o sebi, i kad god je
mogao da nae nekog oveka ili narod koji bi pristao da bude upotrebljen, On bi ih odmah uvrstio u
svoju slubu da bi se mogao jo potpunije otkriti.
POSLEDICA OBJAVLJIVANJA JEVANELJA U EGIPTU

Jevanelje je sila Boja na spasenje, i poto se Boja velika sila ispoljavala u spasavanju Izraela iz
(od) Egipta, oigledno je da je u to vreme Jevanelje bilo objavljeno kao nikada do tada. Delovanje
ove objave vidljivo je iz rei neznabokinje, bludnice Rave. Kad su dvojica uhoda doli u njenu kuu
u Jerihonu, ona ih je sakrila i rekla im:
I ree im: znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas (s)popade strah od vas, i prepali su
se od vas svi koji ive u ovoj zemlji. Jer usmo kako je Gospod osuio pred vama Crveno More kad
izioste iz Misira, i ta ste uinili od dva cara Amorejska koji bejahu preko Jordana, od Siona i Oga,
koje pobiste. I kad to usmo, rastopi se srce nae, i ni u kome ve nema junatva od straha vaega; jer
je Gospod, Bog va, Bog gore na nebu i dole na zemlji (Isus Navin 2,9-11). A onda ih je molila da
joj daju obeanje o osloboenju (izbavljenju), to je i dobila. Verom bludnica Raava nije poginula
152
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 37. IZRAEL, NAROD MISIONARA www.najvaznijevesti.com
zajedno s nepokornima jer je lepo primila uhode (Jevrejima 11,31 SSP). To to se desilo sa njom,
moglo je da se desi i sa svakim drugim stanovnikom Jerihona, da su pokazali istu veru kao ona. uli
su isto to je i ona ula, i znali su kao i ona da je Gospod, Bog va, Bog gore na nebu i dole na
zemlji. Ali znanje nije vera. I avoli znaju da postoji jedan Bog, ali nemaju vere. Vera je
poverenje pokornost (preda[va]nje prim. izdvaa). RAVA JE BILA SPREMNA DA SE
POKORI (POTINI) BOJIM ZAHTEVIMA I DA IVI KAO JEDNA OD NJEGOVOG
NARODA, DOK TO NJENI ZEMLJACI NISU HTELI. U NJENOM SLUAJU VIDIMO DOKAZ
DA BOG SPASAVA LJUDE NE ZATO TO SU DOBRI, NEGO ZATO TO SU VOLJNI DA
BUDU UINJENI DOBRIM (od strane Boga, ne svojim naporima prim. izdavaa). Isus je
poslan da nas blagoslovi i odvrati od naih bezakonja. Ova sirota neznabokinja neasnog ivota,
koja je mogla da izgovori la ne trepnuvi i bez oseaja krivice, imala je vrlo skuenu ideju o razlici
izmeu dobra i zla; meutim, Bog ju je priznao kao jednu od svog naroda, jer se nije odvratila od
svetlosti, ve je hodala u njoj kad se ona pojavila. Verovala je i time je spasila svoju duu. Njena
vera uzdigla ju je iz njene grene okoline i postavila je na put spoznaje (upoznavanja Boga, vidi
Jovan 17,3 prim. izdvaa); i nema jaeg dokaza da se Hristos ne stidi priznati ak i neznaboce
svojom braom, od injenice da se ne stidi da jednoj od njih, kurvi, daruje da bude u rodoslovu
svojih predaka po telu.
BOJE ZAUZIMANJE ZA SVE LJUDE

A posebna istina u sluaju Rave bila je da se Bog nije opredelio samo za jevrejski narod. Gde god
je u Hananu postojao neki neznaboaki stanovnik koji je bio spreman da prizna Boga, tog trenutka
je bio uvrten (uraunat) u Boji narod. Ova pouka nije samo teorija, ve je praktino utena i
ohrabrujua, s obzirom da je obeanje dato Avramu ukljuivalo ceo svet, a ne samo Jakovljevo
potomstvo. Ona nam pokazuje da je Gospod strpljiv, jer ne eli da iko propadne, nego da se svi
pokaju (2. Petrova 3,9). Ona pokazuje da Bog brzo prihvata i najmanju tenju da Ga neko trai, i
koristi je kao sredstvo da zabludelu duu jo vie privue sebi. On blago duva na najmanju iskru, da
bi je ako je mogue razgoreo u plamen. Njegovo je uho stalno prignuto zemlji, spremno da uhvati i
najslabiji apat, tako da odmah uje i najslabiji povik, taj prvi impuls poziva iz najvee dubine, da bi
odgovorio na njega.
BOJI SVETENICI
Da je Boiji plan za Izrael bio da treba da objave Jevanelje celom svetu vidi se iz injenice da
bi, da su ostali u Njegovom savez, bili carstvo svetenika. Trebalo je da svi budu Boji svetenici.
Delo svetenika izneseno je u Malahiji 2,5-7 gde Bog kae Leviju:
Zavet (savez) moj za ivot i mir bee sa njim, i dadoh mu to za strah, jer me se bojae i imena
se mojega straio. Zakon istiniti bee u ustima njegovim, i bezakonje se ne nae na usnama
njegovim; u miru i pravo ide sa mnom i mnoge odvrati od bezakonja. Jer usne svetenikove treba da
uvaju znanje i zakon da se trai iz njegovih usta, jer je aneo Gospoda nad vojskama.
Odvratiti ljude od bezakonja je Hristovo delo kroz Njegovo vaskrsenje; zato je delo pravog
svetenika jednostavno da propoveda Jevanelje; da objavi ivog Spasitelja u kome je savreni ivi
zakon koji obraa duu. Poto je trebalo da svi sinovi Izraelovi budu svetenici, i poto su svi
poznavali zakon, oigledno je da je trebalo da budu svetenici za druge, a ne samo da se ogranie
153
na to da budu uitelji meu sobom. Da su prihvatili Boji predlog, i zadovoljili se da ostanu u

Njegovom savezu umesto to su insistirali na svom sopstvenom, ne bi bilo potrebe ni za kakvim
svetenstvom da bi se upoznao zakon istine i mira; svi oni bi poznavali istinu i zbog toga bi svi bili
slobodni. A dunost svetenika je da pouava zakon; i zato je jasno da je Boji cilj u izvoenju
Izraela iz Egipta bio da ih poalje po celom svetu da propovedaju Jevanelje.
Poduprti Bojom silom, kako bi to za njih bio lak i brzo obavljen zadatak! Glas o tome ta je
Bog uinio u Egiptu proneo se ispred njih, i da su krenuli sa istom silom, mogli su da propovedaju
Jevanelje u njegovoj punini narodima, koji bi ve bili pripremljeni da ga prihvate ili odbace.
Ostavljajui svoje ene i malu decu na sigurnom u Hananu, i odlazei dvojica po dvojica, kao to je
Isus kasnije slao svoje uenike, oni bi za kratko vreme odneli Jevanelje u najudaljenije delove
zemlje. Pretpostavimo da bi neprijatelji pokuali da spree njihovo napredovanje; jedan bi mogao
naterati hiljadu, a dvojica deset hiljada u beg. Sila Boje prisutnosti sa bilo kojom dvojicom uinila bi
da u oima svojih neprijatelja izgledaju kao deset hiljada, i niko se ne bi usudio da ih napadne. Tako
bi mogli da vre posao propovedanja Jevanelja koji im je dodeljen, bez straha od maltretiranja. Strah
koji bi izazvala njihova prisutnost u onima koji se protive, pokazao bi silu poruke koju objavljuju u
srcima onih koji bi bili spremni da prime istinu.
Dok bi tako ili obueni u punu Boju silu, nikad ne bi morali da se jo jednom vrate u isti kraj.
Svi koji bi uli poruku odmah bi zauzeli stav ili za ili protiv istine; i ova odluka bi bila konana,
poto kad neko odbaci Jevanelje objavljeno u njegovoj punini, a to znai propraeno velikom
Bojom silom, za njega se vie nita ne moe uiniti, jer nema vee sile od Boje. I tako bi nekoliko
godina, ili moda meseci nakon prelaza preko Jordana, bilo dovoljno da se Jevanelje o carstvu
propoveda celom svetu za svedoanstvo svim narodima.
DOKAZI BOJE NEPRISTRANOSTI

Ali Izrael nije bio veran svom visokom zvanju. Neverstvo i uzdanje u sebe liilo ih je prestia sa
kojim su uli u Obeanu zemlju. Nisu pustili da njihova svetlost svetli i zato su je vremenom sami
izgubili. Zadovoljili su se naseljavanjem Hanana, umesto da osvoje celu Zemlju. Pretpostavljali su da
im je Bog dao svetlost zahvaljuju injenici da ih voli vie od drugih, i zato su se uzoholili, prezirui
druge. Pa ipak Bog nije prestao da im ukazuje da treba da budu svetlost svetu. Istorija Jevreja,
umesto da pokae ta je Bog eleo da ostvari sa njima, pokazuje da je stalno pokuavao da ih
upotrebi da drugima objave Njegovo ime. Setite se izvetaja o Nemanu Sirijcu, koji je bio poslan
izraelskom kralju da ga izlei od gube. Setite se sluaja udovice iz Sarepte kojoj je poslan prorok Ilija.
Carica Savska dola je iz daleka da uje Solomunovu mudrost. Jonu je Bog poslao protiv njegove
volje, da upozori Ninevljane koji su se pokajali njegovim propovedanjem. itajte proroanstva
Isaije, Jeremije i Jezekilja i vidite koliko esto se Bog direktno obraa razliitim narodima. Sve to
pokazuje da Bog ni tada nije bio, kao to nije ni danas, samo Bog Jevreja, ve i neznaboaca. Na
kraju, kad je Izrael definitivno odbio da ispuni svoju misiju na koju ga je Bog pozvao, poslao ih je u
zarobljenitvo da bi neznaboci tako dobili neko poznavanje Boga koje Izraelci nisu hteli
dobrovoljno da prenesu. Bilo je nekoliko vernih dua koje su neznaboakom caru
Navuhodonosoru donele istinu, i on je posle nekog vremena priznao Boga i objavio priznanje svoje
vere po itavoj zemlji. Car Kir i drugi persijski carevi su carskim proglasima svetu objavili ime
jedinog pravog Boga.
154
SKUPLJANJE U JEDNO STADO

Tako vidimo koliko je silno Bog eleo spasenje neznaboaca koji su bili u okruenju Jevreja, i to
ne samo onih koji su bili blizu, ve i onih najudaljenijih, jer obeanje nije bilo namenjeno samo
Jevrejima i njihovoj deci ve svima koji su bili daleko (Vidi Dela 2,39; Isaija 47,19). Da Bog nije
pravio razliku izmeu Jevreja i neznaboaca vidi se i iz injenice da je sam Avram, praotac jevrejske
nacije, bio neznaboac i da je primio uverenje da ga je Bog primio dok jo nije bio obrezan, da bi
bio otac svih koji veruju u neobrezanju; da se i njima primi u pravdu. (Rimljanima 4,11.12). Bog je
uvek bio spreman da prihvati ljude iz neznabotva, kao onda kad je pozvao Avrama da izae iz njih.
Kad je Hristos doao, izjavio je da je poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelova, i dok je to
govorio, pokazao je gde su izgubljene ovce doma Izraelova, tako to je izleio neznabokinju koja je
pozverovala (Matej 15).
Ono to je Hristos uinio za ovu Hananejku, isto tako je bio spreman i eljan da u doba Isusa
Navina uini za svakog stanovnika Hanana i za ceo svet onih koji bi poverovali. Svi koji se nisu
tvrdoglavo drali svojih idola, trebalo je da budu skupljeni u Izraelovo stado, dok ne bude jedno stado
pod jednim Pastirom. Spasenje je bilo za sve koji e ga prihvatiti, ali moraju da postanu Izraelci.
IZRAEL TREBA DA BUDE ODVOJEN

Upravo zbog tog razloga Izraelcima je bilo zabranjeno da sklapaju saveze sa stanovnicima
zemlje. Savez podrazumeva slinost, jednakost, sjedinjenje dve sline sile. Ali Izrael, kad je bio veran
svom pozivu, nije imao nita zajedniko sa stanovnicima zemlje. Trebalo je da budu odvojen narod,
odvojen samo zbog posveujue Gospodnje prisutnosti. Kad je Bog rekao Mojsiju: Moje e lice ii
napred, i dau ti odmor, Mojsije je odgovorio: Ako nee ii napred lice tvoje, nemoj nas kretati
odavde. Jer po emu e se poznati da smo nali milost pred tobom, ja i narod tvoj? zar ne po tome
to ti ide sa nama? Tako emo se razlikovati ja i narod tvoj od svakoga naroda na zemlji (2.
Mojsijeva 33,14-16). Sklopiti savez sa okolnim narodima znailo je pridruiti im se, a to je
znailo odvajanje od Boje prisutnosti. Upravo je Boja prisutnost bila ono to je Izraelce
uinilo i odravalo razliitim od (ostalih) naroda, a Njegova prisutnost je upravo to ostvarila.
Boja prisutnost e i danas ostvariti isto, jer se On ne menja. Zbog toga, ako neko kae da Boji
narod ne treba da se odvoji od drugih naroda, onda zapravo govori da mu nije potrebna Boja
prisutnost.
Isto naelo je vladalo i kad je narod hteo kralja. itajte izvetaj u 1. Samuilovoj 8. Narod je
rekao Samuilu: Postavi nam cara da nam sudi, kao to je u svih naroda. To se Samuilu nije svidelo
i nesumnjivo je povredilo njegova oseanja, ali narod je uporno zahtevao: Postavi nam cara da nam
sudi. Onda je Gospod rekao Samuilu: Posluaj glas narodni u svemu to ti govore; jer ne odbacie
tebe nego mene odbacie da ne carujem nad njima. Kako inie od onoga dana kad ih izvedoh iz
Misira do danas, i ostavie me i sluie drugim bogovima, po svim tim delima ine i tebi. Onda je
Samuilo, na Gospodnju zapovest, nabrojao narodu neka od zala koja e proizai iz njihove elje da
imaju kralja, ali se oni nisu dali razuveriti govorei: Ne, nego car neka bude nad nama, da budemo i
mi kao svi narodi.
U Bibliji su narodi neznaboci. Jevrejska re koja se esto prevodi sa narodi potpuno je ista
re od koje uvek dolazi re neznaboci. Moda Psalam 96,5 to najbolje pojanjava itaocima: Jer
su svi bogovi u naroda nita; a Gospod je nebesa stvorio. Ovde su narodi oigledno neznaboci.
155
U Psalmu 2 itamo: Zato se bune narodi i plemena pomiljaju zaludne stvari? Ideja hrianskog
naroda je isto toliko protivrean izraz kao hrianski neznaboac ili hrianski grenik.
Narod, izraz koji Bog koristi kad govori o zemaljskim narodima, je skup neznaboaca. Prema
tome, Jevreji su u stvari kazali: Neka car bude nad nama, da budemo i mi kao svi neznaboci. To
su zapravo eleli, jer su svi drugi narodi priznavali druge bogove a ne Jahvea, i svi narodi na zemlji,
uz izuzetak Izraela, imali su kraljeve nad sobom. Danska Biblija jasno prevodi 1. Samuilovu 8,20:
elimo da i mi budemo kao svi neznaboci.
Boji plan za Izrael bio je da ne budu nacija. Skloni smo da gledamo ono ta je bilo kao da je
tako i trebalo da bude, zaboravljajui da je narod od poetka do kraja, u veoj ili manjoj meri,
odbio da ide Bojim putevima. Mi vidimo da je jevrejski narod imao sudije i voe i sve to prati
graansku vlast, ali moramo da imamo na umu da je Boji savez predviao neto sasvim drugo, to
se zbog neverstva nikad nije ostvarilo.
IZRAEL HRISTOVA CRKVA

Re crkva je inae veoma uobiajena, ali moda srazmerno malo onih koji je koriste shvataju
da potie iz grke rei koja znai pozvan iz, a to se odnosi na Izrael vie nego na ijedan drugi
narod. Oni su predstavljali Boju crkvu; bili su pozvani iz Egipta. U Starom zavetu za njih se kae da
su zajednica, odnosno oni koji su okupljeni ili sastavljeni, jer su oni predstavljali Gospodnje stado
kome je On bio Pastir. Bog je poznat kao Pastir Izrailjev (Psalam 80,1; vidi i 23,1). Zato je crkva
kasnije nazvana Boje stado (Dela 20,28). U svom govoru pred sinedrionom Stefan je govorio o
Izraelu kao o crkvi u pustinji.
Postoji samo jedna crkva, jer je crkva Hristovo telo (Efescima 1,19-23), a postoji samo jedno
telo (Efescima 4,4). Ta jedna crkva sastavljena je od onih koji uju i slede Hristov glas, jer On
kae: Ovce moje sluaju glas moj, i za mnom idu (Jovan 10,27). Ova crkva u pustinji je zato
bila identina sa pravom Hristovom crkvom u svim vremenima. Ovo se najbolje vidi u Jevrejima
3,2-6. Dok itate ovaj tekst, setite se da je dom Boji, crkva Boga ivoga (1. Timotiju 3,15). Ovaj
tekst kae da je Hristos bio veran u svom domu kao i Mojsije. Mojsije je bio veran u Bojem domu
kao sluga, a Hristos kao Sin nad istim domom; mi smo njegov dom, ako pouzdanje i slavnu nadu
(do kraja vrstu) odrimo (Jevrejima 3,6 arni). Isus je bio pozvan iz Egipta, jer je pisano: Iz
Egipta pozvah sina svoga (Matej 2,15 arni). On je bio glava i Voa vojske koja je izala iz
Egipta (1. Korinanima 10,1-10). Dakle Hristos i Mojsije su u istoj zajednici i zajednitvu i ko god je
uesnik sa Hristom, mora da prizna Mojsija kao brata u Gospodu.
Ove injenice su od najvee vanosti jer kad uimo kakav je bio Boji plan za Izrael, mi uimo o
pravom modelu Boje crkve u svim vekovima, sve do kraja. Mi ne smemo bez prosuivanja da
tvrdimo da treba da inimo ono to je Izrael inio, poto su esto ustajali protiv Boga i njihova
istorija ee izvetava o otpadu nego o veri; ali moemo i treba da prouavamo obeanja i ukore
upuene njima, jer ono to je On imao za njih, On ima i za nas.
CRKVA KAO CARSTVO

Izraelski narod je od poetka predstavljao kraljevstvo (carstvo), vekovima pre nego to je Saul
bio postavljen nad njima, jer Boja crkva je Njegovo carstvo i sva Njegova deca su Njegovi podanici.
Domai (ukuani) Boiji su drutvo Izraelovo (Efescima 2,19.12). Hristos, zajedno sa Ocem,
156
sedi na prestolu blagodati i prava crkva Ga priznaje, samo Njega, Gospodarem. Apostol Jovan,
kad pie crkvi, opisuje sebe kao brat va i drug u nevolji, i u carstvu i trpljenju Isusa Hrista
(Otkrivenje 1,9). Hristos se sam proglasio Carem i to carem jevrejskim (Matej 27,11) i primio
priznanje kao car Izraela (Jovan 1,49 SSP). Ali, iako je tvrdio da je car, Isus je izjavio: moje
carstvo nije od ovoga sveta; kad bi moje carstvo bilo od ovoga sveta, moji vojnici bi se borili, da ne
budem predan Judejima; ovako, moje carstvo nije odavde (Jovan 18,36 arni). Kao to Hristovo
carstvo nije od ovoga sveta, tako ni Njegova crkva, Njegovo telo, narod koji je izabrao i pozvao iz
sveta, ne treba da se povee sa svetom, iako je u njemu. On ne treba da sklapa nikakve saveze sa
svetom, ni u kakvu svrhu. Njegova jedina svrha u svetu jeste da bude svetlost svetu, so kojom se to
je mogue vie sveta moe sauvati. On ne treba da bude od sveta kao to ni svetlost nije od tame
koju obasjava. Kakvu zajednicu ima svetlost sa tamom? (2. Korinanima 6,14 arni). Na zemlji
postoje dve razliite kategorije crkva i svet; meutim, kad crkva ulazi u savez sa svetom, makar i
formalno, ili prihvata svetovne metoda i principe, onda u sutini postoji samo jedna kategorija
svet. Meutim, zahvaljujui Bojoj milosti, uvek je bilo nekoliko vernih, ak i u vreme najveeg
otpada.
NEMA TEOKRATIJE
Uobiajeno je da se o Izraelu govori kao o teokratiji. Tako je Bog odredio da bude, ali ono to je
trebalo da budu u pravom smislu nikad nisu bili. Izrael nikako nije mogao da bude teokratija kad je
narod zahtevao da ima zemaljskog kralja, da budemo i mi kao svi narodi (neznaboci), jer time su
odbacili Boga kao svog Cara. Neobino je da ljudi, ono to je Izrael radio protiv izriite Boje volje,
uzimaju kao opravdanje za sline postupke crkve danas, i da njihovo odbacivanje Boga uzimaju kao
dokaz da su bili pod vladavinom Njegove sile.
Re teokratija je kombinacija dve grke rei i doslovno znai Boja vladavina. Prema tome,
prava teokratija je telo u kome je Bog iskljuivi i apsolutni vladar. Takva vlast se retko kada
mogla videti na ovoj zemlji, a nikad u nekoj veoj meri. Prava teokratija je postojala onda kada je
Adam na poetku bio nainjen i postavljen u Edem, i kad pogleda Bog sve to je stvorio, i gle,
dobro bee veoma (1. Mojsijeva 1,31). Bog je nainio Adama od praha zemaljskog i postavio ga nad
delima svojih ruku. Postavio ga je vladarem od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele
zemlje i od svih ivotinja to se miu po zemlji (Stih 26). On mu je predao svu vlast. Meutim, i u
svom najboljem stanju, krunisan slavom i au, Adam je bio samo prah, sa nita vie sile u sebi od
praha po kome je hodao. Prema tome, ona velika sila koja se ispoljavala u Adamu uopte nije bila
njegova, ve Boja sila koja je delovala u njemu. Bog je bio apsolutni Vladar, ali bilo Mu je
ugodno, to se tie ove zemlje, da svoju mo otkrije preko oveka. Zato je za vreme Adamove
vernosti Bogu na ovoj zemlji vladala savrena teokratija.
Takva teokratija od tada vie nikad nije postojala, jer pad oveka je bio priznavanje sotone kao
boga ovoga sveta. Meutim, individualno je postojala u svom savrenstvu u Hristu, drugom Adamu,
u ijem srcu je bio Boji zakon i u kome je ivela svaka punina Boanstva telesno. Kad Hristos bude
obnovio ovu zemlju da sve bude kao na poetku, i kad bude postojalo samo jedno stado i jedan
Pastir, jedan Car na svoj zemlji, tada e to biti savrena teokratija. Boja volja e tada biti na
celoj zemlji kao to je sada na nebu. Hristos sada okuplja narod u kome e se odraavati Njegov
karakter, u ijim e srcima On prebivati verom, tako da svako od njih, kao i On sam, moe biti
ispunjen puninom Bojom (Efescima 3,17-19). Ovi okupljeni predstavljaju Hristovu crkvu, koja je
157
kao celina, njegovo Telo, punina Onoga koji ispunjava sve u svemu (Efescima 1,22.23 SSP). I
tako prava teokratija vlada pre svega u srcu pojedinaca, koji dan za danom iskreno govore svom
nebeskom Ocu: Jer Tvoje je carstvo; mnotvo onih koji veruju crkva kad se Svetim Duhom
savreno udrue u isti um, predstavljaju jedinu pravu teokratiju koja je ikad postojala na zemlji.
Kad otpadne, crkva trai saveze sa svetom preuzimanjem carske vlasti, da pokae teokratski
oblik vladavine, ali je to samo falsifikovan (krivotvoren) oblik bez boanske sile, dok Boji verni
sledbenici, mali po brojnosti, ratrkani po svetu i nepoznati meu narodima, ine primer
stvarne teokratije.
Preko proroka, koji je otvorio usta da prokune, ali je umesto toga blagosiljao, Bog je o svom
narodu Izraelu rekao: Gle, ovaj e narod nastavati sam, i sa drugim narodima nee se pomeati (4.
Mojsijeva 23,9). Boji narod je u svetu, ali nije od njega, sa ciljem da pokae velianstvenost
(preuzvienost) Onoga koji ih je dozvao iz tame. Meutim, to mogu da ine samo ako priznaju
Boju vrhovnu vlast. Crkva je carstvo u kome samo Bog vlada i njen jedini zakon je Boji zakon
ljubavi. Ona uje i sledi samo Boji glas i kroz nju govori samo Boji glas.
NEMA ZEMALJSKOG MODELA

Nita meu zemaljskim kraljevstvima, carstvima ili udruenjima bilo koje vrste, ne moe da
poslui kao model za pravu teokratiju, Boju crkvu i carstvo; niti se dela ljudskih organizacija mogu
uzeti kao primer. Ona je jedinstvena u svemu; ne oslanja se ni na ta na ta se oslanjanju ljudske
vlasti za odravanje jedinstva, a ipak je tako udesan primer reda, sklada i sile, da se svi tome ude.
Iako pravi Boji narod treba da ivi sam, da se ne mea sa narodima, i da zato ne uestvuje u
usmeravanju ili upravljanju graanskih vlasti, to ne znai da je ravnoduan prema dobrobiti
oveanstva. Kao i njihovoj Boanskoj Glavi, i njima je zadatak da ine dobro. Kao to je Adam bio
Boji sin (Luka 3,38), tako je i cela ljudska porodica, uprkos padu, Njegovo potomstvo (oni su
Njegova deca) izgubljeni sinovi i zato e prava Boja deca smatrati sve ljude svojom braom, za
iju dobrobit i spasenje e raditi. Njihov posao je da svetu otkriju Boga kao dragog Oca koji voli, a to
mogu samo ako Mu dozvole da se i u njihovim ivotima odraava Njegova ljubav.
Jedini posao Hristovog carstva na zemlji jeste da pokae praktino nalikovanje Hristu, svoju
odanost Njemu kao zakonitom Gospodaru svega, objavljujui time Njegove vrline, navodei koliko
je god mogue vie ljude da Ga prihvate kao Cara, da bi mogli da se pripreme da Ga doekaju kad
doe na prestolu svoje slave (Matej 25,31). Hristos, Car, nije doao na svet ni sa kakvim drugim
ciljem nego da svedoi za istinu (Jovan 18,37), pa tako ni Njegovi odani podanici nemaju u ivotu
drugi cilj. I sila kojom svedoe je sila Svetog Duha, koji nastava (boravi) u njima i ivi u njima (Dela
1,8), a ne meanjem u politike ili drutvene sukobe. Neko vreme posle Hristovog vaznesenja crkva
je bila zadovoljna ovom silom i u delu propovedanja Jevanelja o Carstvu uinjen je udesan
napredak; ali, crkva je ubrzo poela da prihvata svetovne metode, a njeni lanovi su se posvetili
dravnim poslovima umesto Hristovom carstvu, i sila se izgubila. Meutim, ne zaboravimo da je u
one dane, kad je crkva bila odana, bila prisutna ista sila koja je stotinama godina ranije bila data
Izraelu sa istim ciljem. Osim toga, zapamtimo da je narod preko koga se Boja sila ispoljavala, u oba
sluaja bio isti, jer spasenje dolazi od Jevreja (Jovan 4,22 KJV).
Put je Gospodnji veran (Psalam 18,30), i mi znamo da to god tvori Bog ono traje doveka, ne
moe mu se nita dodati niti se od toga moe to oduzeti; i Bog tvori da bi ga se bojali
(Propovednik 3,14). Zbog toga, iako se Izrael u dane sudija i proroka pokazao neveran svom pozivu,
158
a ista crkva od vremena apostola u velikoj meri nije bila svesna svojih prednosti i dunosti, mora
doi vreme kada e crkva Boji Izrael izai iz sveta i odvojiti se, i tako, osloboena od svih
zemaljskih veza, zavisei (oslanjajui se) samo od Hrista, zasjati kao zora, lepa kao mesec, ista kao
sunce, strana kao vojska sa zastavama (Pesma 6,9).
159
38. Obeanja data Izraelu Obeani odmor (1. deo)

Moje e lice ii napred, i dau ti odmor (2. Mojsijeva 33,14).
Ovim reima Bog je ohrabrio Mojsija da dalje vodi izraelski narod nakon to su teko zgreili
kada su nainili zlatno tele i klanjali mu se.
HRISTOV ODMOR
U naem prouavanju odmora koji je Bog obeao svom narodu bie dobro da se setimo da je
ovde zapisano obeanje jednako onom u Mateju 11,28. Odmor je obean, i mogao se dobiti samo u
Bojoj prisutnosti, koja je trebala ii sa Njegovim narodom. I zato Hristos, koji je sa nama Bog
(Matej 1,23) i koji je sa nama svakog dana, sve do kraja sveta (Matej 28,20 SSP), kae: Hodite k
meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti Odmor koji je ponudio sinovima
Izraelovim u pustinji je isti onaj odmor koji Hristos nudi celom oveanstvu, odmor u Bogu, u
Njegovim venim rukama jer je samo jedinorodni sin u Oevom krilu (naruju Karadi)
(Jovan 1,18 arni). Kao kad koga mati njegova tei tako u ja vas teiti (Isaija 66,13).
A Bog je uvek bio, i sada je, svuda prisutan; zato onda svi ljudi nemaju odmor? Iz jednostavnog
razloga to ljudi generalno nisu svesni Njegove prisutnosti pa ak ni Njegovog postojanja. Umesto da
u svim poslovima ivota uzmu u obzir Boga, veina ljudi ivi kao da On ne postoji. A bez vere je
Bogu nemogue ugoditi, jer ko mu pristupa (prilazi arni), treba da veruje da Bog postoji
(Jevrejima 11,6 SSP). Ovo pokazuje da opta nesposobnost da se ugodi Bogu i tako nae odmor,
dolazi zbog neverovanja da On postoji.
Kako moemo znati da Bog postoji? Od stvaranja sveta, nevidljive Boje stvari, naime njegova
vena sila i boanstvo, jasno su otkriveni u onome to je stvorio (vidi Rimljanima 1,20), tako da oni
koji Ga ne poznaju nemaju izgovora. Bog se otkriva kao Stvoritelj, jer sama injenica da stvara
oznaava Ga kao samopostojeeg Boga i razlikuje Ga od svih lanih bogova. Jer je velik Gospod i
valja ga hvaliti: straniji je od svih bogova. Jer su svi bogovi u naroda nita; a Gospod je nebesa
stvorio (Psalam 96, 4.5). A Gospod je pravi Bog, Bog ivi i car veni. bogova koji nisu nainili
neba ni zemlje, nestae sa zemlje i ispod neba. On je nainio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu
mudrou svojom, i razumom svojim razastro nebesa (Jeremija 10,10-12). Pomo je meni od
Gospoda, koji je stvorio nebo i zemlju (Psalam 121,2). Pomo je naa u imenu Gospodnjem, koji
je stvorio nebo i zemlju (Psalam 124,8). Poto se odmor nalazi samo u Bojoj prisutnosti, a Njegova
prisutnost je stvarno poznata i potovana samo kroz Njegova dela, oigledno je da obeani odmor
mora biti veoma tesno povezan sa stvaranjem.
ODMOR I NASLEDSTVO SU NERAZDVOJNI

Tako nalazimo da su u obeanju odmor i nasledstvo bili uvek povezani. Kad su sinovi Izraelovi
dobijali uputstva u pustinji, bilo im je reeno: Ne inite kako mi sada ovde inimo, to je kome
drago. Jer jo niste doli do odmora i nasledstva, koje ti daje Gospod Bog tvoj. Nego kad preete
preko Jordana, i stanete iveti u zemlji koju vam daje Gospod Bog va da je nasledite, i smiri vas od
svih neprijatelja vaih unaokolo, te stanete iveti bez straha, onda e to biti mesto koje izabere
160
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 38. OBEANI ODMOR (1. DEO) www.najvaznijevesti.com
Gospod Bog va da u njemu nastani ime svoje (5. Mojsijeva 12,8-11 KJV). Mojsije je i onim
plemenima, koja su svoje mesto dobila sa istone strane Jordana, rekao: Gospod Bog va dao vam
je ovu zemlju u nasledstvo; naoruani hajdete pred braom svojom, sinovima Izrailjevim, ko je god
za vojsku. A ene vae i deca vaa i stoka vaa neka ostanu u gradovima vaim, koje vam dadoh,
dokle ne smiri Gospod i brau vau kao vas, da i oni naslede zemlju, koju e im Gospod Bog va dati
sa onu stranu Jordana (5. Mojsijeva 3,18-20). Odmor i nasledstvo su stvarno jedno. Nae nasledstvo
je odmor od umora koji donosi greh. Mi nalazimo odmor u Hristu, koji je sa nama Bog, u
kom smo i mi postali naslednici, poto smo unapred odreeni odlukom onoga koji sve ini shodno
savetovanju svoje volje (Efescima 1,11 arni). Sveti Duh je prvi plod ovog nasledstva, dok ne
bude osloboena (izbavljena) i njegova tekovina (imovina, posed). Gospod je moj deo nasledstva
(Psalam 16,5). On je oboje, na odmor i nae nasledstvo; kad imamo Njega, onda imamo sve.
Ve smo videli sinove Izraelove u Obeanoj zemlji; njima je pripadala zemlja, pa stoga i odmor,
jer itamo sledeu tvrdnju koja se obistinila u dane Isusa Navina:
Tako dade Gospod Izrailju svu zemlju, za koju se zakle ocima njihovim da e im je dati, i
nasledie je i naselie se u njoj. I umiri ih Gospod od svuda unaokolo, kao to se zakleo ocima
njihovim; i niko se ne odra pred njima od svih neprijatelja njihovih; sve neprijatelje njihove
predade im Gospod u ruke. Nita ne izosta od svega dobra to bee obrekao (obeao) Gospod domu
Izrailjevu; sve se zbi (Isus Navin 3,43-45).
ISUS NAVIN PODSEA NA BOJU VERNOST

Ali ako bismo ovde stali, poinili bismo teku greku. Kad preskoimo jedno poglavlje,
dolazimo do izvetaja onoga to je Isus Navin rekao svemu Izrailju i njihovim stareinama,
sudijama i ostalima, posle mnogo vremena, poto Gospod umiri Izrailja od svih neprijatelja
njegovih unaokolo (Isus Navin 23,1.2). Podseajui ih na ono to je Gospod uinio za njih, rekao je:
Vidite, razdelio sam vam drebom ove narode, koji ostae, u nasledstvo po plemenima vaim
od Jordana, sve narode koje istrebih do velikoga mora na zapad. I Gospod Bog va razagnae ih
ispred vas i istrebie ih ispred vas, i naslediete zemlju njihovu, kao to vam je rekao Gospod Bog
va. Zato ukrepite se dobro da drite i tvorite sve to je napisano u knjizi zakona Mojsijeva, da ne
odstupate od njega ni nadesno ni nalevo, da se ne pomeate sa tim narodima to su ostali meu
vama, i da ne pominjete imena bogova njihovih, i da se ne kunete njima niti da im sluite niti im se
klanjajte. Nego se drite Gospoda Boga svojega, kao to ste inili do danas. Zato je Gospod odagnao
ispred vas narode velike i jake, i niko se nije odrao pred vama do danas. Jedan ovek izmeu vas
gonie hiljadu, jer Gospod Bog va vojuje za vas, kao to vam je rekao. Pazite dakle dobro da ljubite
(volite) Gospoda Boga svojega. Jer ako se odvratite i pristanete za ostatkom tih naroda to su jo
ostali meu vama, i sa njima se oprijateljite i pomeate se sa njima i oni sa vama, znajte zaista da
Gospod Bog va nee vie izgoniti tih naroda ispred vas, nego e vam oni postati zamka i mrea, i
bi bokovima vaim, i trnje oima vaim, dokle ne izginete u ovoj dobroj zemlji koju vam je dao
Gospod Bog va. I evo, ja idem sada kuda ide sve na zemlji; poznajte dakle svim srcem svojim i svom
duom svojom da nije izostalo nita od svega dobra to vam je obrekao Gospod Bog va, sve vam se
navrilo, nije izostalo nita. A kako vam se navrilo svako dobro to vam je obrekao Gospod Bog va,
tako e Gospod pustiti na vas sva zla, dokle vas ne istrebi sa ove dobre zemlje, koju vam je dao
Gospod Bog va (Isus Navin 23,4-15).
161
ODMOR USLOVLJEN SAMO VEROM

U ovom delu Pisma nalazimo novi dokaz da je nasledstvo obeani odmor. Jasno nam je reeno
da je Bog Izraelu dao odmor i da je ovaj govor odran mnogo kasnije od tog vremena, ali u njemu su
izneseni uslovi po kojima oni mogu sigurno da imaju odmor i po kojima e neprijatelji koji su ostali
u zemlji biti isterani. Sve je zavisilo od Izraelove vernosti Bogu. Ako prestanu da slue Gospodu, i
pou za drugim bogovima, onda je trebalo da znaju da Bog vie nee isterivati preostale narode pred
njima, ve e im oni neprekidno dosaivati (dodijavati), a njih same e Gospod potpuno zbrisati sa
lica zemlje koju im je dao.
Meutim, kako je moglo da se kae da je Izrael imao odmor od svih svojih neprijatelja, i da su
zauzeli (zaposeli) zemlju, kad su neprijatelji jo uvek bili u zemlji i postojala je mogunost da ti
neprijatelji isteraju njih umesto da oni isteraju neprijatelje? Pismo daje odgovor. Na primer, kad su
carevi amorejski zapretili Gavaonjanima koji su sklopili savez sa Izraelom, Gospod je rekao Isusu
Navinu: Ne boj ih se; jer ih dadoh tebi u ruke (Isus Navin 10,8). ta je Isus Navin onda uradio?
Otiao je i uzeo ih. On nije sumnjiavo rekao: Ne vidim nikakvog dokaza da e ih Gospod
predati u moje ruke, jer oni jo nisu u mojim rukama. Niti je nerazumno rekao: Poto ih je
Gospod predao u moje ruke, mogu otpustiti svoju vojsku i opustiti se. U oba sluaja bio bi
nadvladan, iako mu je Bog dao pobedu. Svojim delovanjem Isus Navin je pokazao da stvarno
veruje u ono to je Gospod rekao. Vera radi (dela) i nastavlja da radi.
Na slian nain narodu je reeno da e im Bog dati pobedu, dok su istovremeno stajali izvan
visokih zidova i zatvorenih vrata Jerihona. Istina je da im je Bog dao pobedu, ali je sve zavisilo od
njih. Da su odbili da poviu, nikad ne bi videli pobedu.
U Hristu imamo odmor i nasledstvo, ali da bismo mogli biti zajedniari sa Hristom, moramo da
poetak pouzdanja do kraja vrst odrimo (Jevrejima 3,14 arni). Isus kae: U svetu imate
nevolju; ali budite hrabri - ja sam nadvladao svet (Jovan 16,33 arni). Pa ipak u istom govoru je
rekao: Ostavljam vam mir, dajem vam svoj mir (Jovan 14,27). ta? Mir usred nevolja? Da, jer
zapazite ta On kae: Ali, ne dajem ga onako kako svet daje. Neka se ne uznemirava vae srce i neka
se ne plai. Imati nevolju (problem), a ne biti uznemiren; biti izloen opasnosti, a ne bojati se;
biti u sreditu bitke, a uivati savren mir to je potpuno drugaije od onoga to svet daje.
VE DOBIJEN RAT
Posluajmo poruku koju je prorok Isaija trebalo da prenese Izraelu kad su prolazili kroz velika
iskuenja; poruku koja je vie za nas danas, nego za ljude koji su iveli kad je bila objavljena: Teite,
teite narod moj, govori Bog va. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navrio rok
njegov, da mu se bezakonje oprostilo (Isaija 40,1.2). Predivno ohrabrenje! Rat je zavren, bitka
zavrena, pobeda izvojevana. Treba li zbog toga da mirno odemo na spavanje? Nikako; moramo
da budemo budni i da koristimo ovu pobedu koju je Gospod zadobio za nas. Borba se vodi sa
poglavarima i vlastima (Efescima 6,12), ali Isus je razoruao poglavarstva i vlasti i pobedio ih
(Koloanima 2,15 arni) i Bog ga je posadio (ustoliio slobodni prevod) sebi s desne strane na
nebesima, iznad svakog poglavarstva, i vlasti, i sile, i gospodstva, i nad svakim imenom koje se
naziva ne samo na ovom svetu nego i u buduem (Efescima 1,20.21). A Bog je i nas vaskrsao sa
Njim i posadio sa Njim na istim nebesima (Efescima 2,1-6), jednako visoko iznad svih
poglavarstava, i vlasti, i sila, i gospodstva, i nad svakim imenom to se moe nazvati, ne samo na
162
ovome svetu nego i na onom koji ide. Zato moemo sa sigurnou da kaemo iz srca: Ali hvala
Bogu koji nam daje pobedu kroz Gospoda naega Isusa Hrista (1. Korinanima 15,57
arni).
POUKE IZ PSALAMA
David je razumeo ovu pobedu i radovao joj se dok su ga lovili kao prepelicu po gorama. Jednom
prilikom se skrivao u jednoj peini u pustinji Zif, kada su Zifeji doli Saulu i izdajniki otkrivi
njegovo skrovite rekli: Sada dakle po svoj elji due svoje, care, izii, a nae e biti da ga predamo
u ruke caru (1. Samuilova 23,15-20). Meutim, David koji je to saznao uzeo je harfu i sastavio
psalam hvale govorei: Rado u prineti rtvu, proslaviu ime tvoje, Gospode, jer je dobro. Jer me
izbavlja od svake nevolje, i na neprijatelje moje bez straha gleda oko moje (Psalam 54,6.7).
Proitajte ceo psalam zajedno sa uvodom. On je mogao da peva: Ako protiv mene vojska u oko
stane, nee se uplaiti srce moje (Psalam 27,3). Trei psalam, sa izraavanjem zahvalnog poverenja
u Boga i sa njegovom notom pobede, sastavljen je dok je bio prognan od svog prestola, beei pred
Avesalomom. Mi treba da nauimo dvadeset trei psalam tako da to vie ne budu prazne rei kad
kaemo: Postavio si preda mnom trpezu na vidiku neprijateljima mojim; namazao si uljem glavu
moju, i aa je moja preopuna.
JAKI POBEUJE
Pobeda koja pobedi svet je naa vera. O, kad bismo shvatili i stalno imali na umu injenicu
da je pobeda ve izvojevana, da je Hristos, Jaki Bog, napao jakoga, naeg protivnika i tlaitelja, i
nadvladao ga i oduzeo mu sve njegovo oruje u koje se uzdao, tako da se moramo boriti samo sa
pobeenim i razoruanim neprijateljem. Razlog zato smo nadvladani je to ne verujemo i ne
poznajemo ovu injenicu. Kad bismo je poznavali i setili je se, nikad ne bismo pali, jer ko bi bio
tako nerazuman da dopusti neprijatelju bez oruja i snage da ga zarobi?
Koliko je blagoslova koje je Bog dao izgubljeno zbog toga to ih naa vera nije prigrabila?
Koliko nam je blagoslova On dao? Neka je blagosloven Bog i Otac Gospoda naega Isusa
Hrista, koji nas je u Hristu blagoslovio svakim duhovnim blagoslovom na nebesima (Efescima
1,3 arni). Kako nam je njegova boanska sila darovala sve to slui ivotu i pobonosti,
pozna(va)njem onoga koji nas je pozvao svojom sopstvenom slavom i krepou (2. Petrova
1,3). Pa ipak, bez obzira na injenicu to je sve nae (1. Korinanima 3,21), esto se ponaamo kao da
nemamo nita. Jedan ovek, profesor religije i voa u crkvi, jednom je rekao, kad su mu ovi tekstovi
ponovljeni radi njegovog ohrabrenja: Ako mi je Bog sve to dao, zato to nemam? Nema sumnje da
e se mnogi nai u ovom primeru. Odgovor je lak: zato to nije verovao da mu je Bog to dao. Nije
mogao da oseti da to ima i zbog toga nije verovao da to ima; vera je ta koja to mora da prigrabi, a
niko ne moe da se nada da moe da oseti neku stvar ako je ne dotakne. Pobeda nije sumnja, nije
izgled, nije oseanje, ve vera.
163
39. Obeanja data Izraelu Obeani odmor (2. deo)

Izraelci su zauzeli zemlju; nijedna Boja re nije izneverila; On im je sa samim sobom dao sve,
ali oni nisu cenili ovaj udesni dar i zato su uzalud primili Boju blagodat.
Oni su nominalno (formalno) bili verni Bogu za vreme ivota Isusa Navina, ali posle njegove
smrti sinovi Izrailjevi, inie to je zlo pred Gospodom, i sluie Valima. I ostavie Gospoda Boga
otaca svojih, koji ih je izveo iz zemlje Misirske, i pooe za drugim bogovima izmeu bogova onih
naroda koji bijahu oko njih, i klanjae im se, i razgnevie Gospoda. I ostavie Gospoda, i sluie Valu
i Astarotama. I razgnevi se Gospod na Izrailja, i dade ih u ruke ljudima koji ih plenjahu, i prodade ih
u ruke neprijateljima njihovim unaokolo, i ne mogae se vie drati pred neprijateljima svojim. Kud
god polaahu, ruka Gospodnja bee protiv njih na zlo, kao to bee rekao Gospod i kao to im se
bee zakleo Gospod; i bejahu u velikoj nevolji (Sudije 2,11-15). Bog im je rekao da zbog njihovog
neverstva nee isterati narode pred njima ve e neprijatelji ostati i biti trnje u njihovim bokovima.
Tako vidimo da, iako im je Bog dao odmor, oni nisu uli u njega. Na njima se obistinilo isto
ono to se dogodilo sa onima koji su pali u pustinji, jer nisu mogli da uu zbog neverovanja
(Jevrejima 3,19 arni).
TA JE SA NAIM POLOAJEM?
Bojmo se, dakle, da se ko od vas, dok je jo ostavljeno obeanje da se ue u njegov mir, ne
pokae da je zakasnio. Jer i mi smo uli radosnu vest kao i oni; ali im ne pomoe re koju su uli,
zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli (Jevrejima 4,1.2 arni). Mi smo na
svetu u potpuno istoj situaciji kao drevni Izrael, sa istim obeanjima, istim mogunostima, istim
neprijateljima i istim opasnostima.
To nisu neprijatelji protiv kojih moemo da koristimo obino oruje, iako je Gospodnjim
sledbenicima obeano da e trpeti progonstvo (2. Timotiju 3,12) i da e ih svet omrznuti mrnjom
koja nee prezati ni da zada smrtni udarac (Jovan 15,18.19; 16,1-3); ipak oruje naega vojevanja
nije telesno (ljudsko arni) (2. Korinanima 10,4 Karadi). U tome se, meutim, na sluaj ni
u emu ne razlikuje od sluaja starog Izraela.
Pobediti su mogli samo verom i kao to smo ve videli, da su stvarno bili verni, ne bi bilo
nikakve potrebe za korienjem maa da bi isterali Hananeje, kao to on nije koriten ni
prilikom pobede nad faraonom i njegovom vojskom. Razlog zbog koga nisu u potpunosti
zauzeli zemlju je bilo njihovo neverstvo koje je ma uinilo potrebnim; jer je potpuno nemogue
da nebesku zemlju, koju je Bog obeao Avramu, ljudi ikad mogu da steknu maevima ili
pukama u rukama. Za Izrael nije bilo potrebe da se u one stare dane bori, kao ni za nas, jer kad su
iji putovi mili Gospodu, miri s njim i neprijatelje njegove (Prie 16,7), a nama je potpuno
zabranjeno da se borimo.
Kad Hristos zapoveda svojim sledbenicima da se ne bore, i kad ih upozorava da e, ako to
ine, propasti, On ne uvodi nita novo, ve jednostavno vodi svoj narod nazad prvim
principima. Drevni Izrael predstavlja primer injenice da e oni koji se late maa od maa i
poginuti; i iako ih je Gospod dugo podnosio i uinio im mnoge ustupke zbog njihovih slabosti, i jo
164
due trpeo nas, On eli da izbegnemo njihove greke. Sve u vezi sa njima zapisano je za opomenu
nama, kojima su stigla poslednja vremena (1. Korinanima 10,11 SSP).
OBEANI HANAN
Meutim, moramo da idemo malo dalje i vidimo da je naa situacija potpuno ista kao kod
drevnog Izraela i da je isti odmor i nasledstvo koje je Bog njima dao, a koje su nerazumno pustili da
im izmakne iz ruku, osigurano i nama, ako pouzdanje i slavnu nadu (do kraja vrstu) odrimo
(Jevrejima 3,6 arni). Na sreu, dokazi su vrlo jednostavni i jasni i mi smo ih dobrim delom ve
razmotrili. Osveimo svoje misli sledeim injenicama.
Hanan je zemlja koju je Bog dao Avramu i njegovom potomstvu u dravu venu (veno
nasledstvo) (1. Mojsijeva 17,7.8). Ali Avram kao svoj posed nije dobio ni stopu u toj zemlji (Dela
7,5), niti iko od njegovog potomstva jer i pravednici meu njima (a pravednici su samo Avramovo
potomstvo) u veri pomree svi ovi ne primivi obeanja (Jevrejima 11,13.39).
Kao to smo ranije pokazali, zaposedanje (zauzimanje) zemlje ukljuivalo je i vaskrsenje mrtvih
kad Hristos bude doao da sve obnovi. Vaskrsenjem Isusa Hrista Bog nas je ponovo rodio za ivu
nadu, za nasledstvo koje ne propada, ne kvari se i ne vene. Ono se na nebesima uva za vas, koje
Boija sila, kroz veru, uva za spasenje, spremno da se otkrije u poslednje vreme (1. Petrova 1,3-5
SSP).
CARSTVO KOJE OBUHVATA CEO SVET

Meutim, uporeivanjem 1. Mojsijeve 17,7.8.11 sa Rimljanima 4,1-13 zaposedanje Hanana
znailo je nita manje nego zauzimanje celoga sveta. Prema tome, obrezanje je bilo peat saveza
kojim je Avramu i njegovom potomstvu data hananska zemlja u veno vlasnitvo. Ali obrezanje je
istovremeno bilo i znak ili peat pravednosti verom, Jer, obeanje Avraamu, ili njegovom
potomstvu, da e biti naslednik sveta, nije dato na osnovu Zakona, nego na osnovu pravednosti koja
dolazi od vere (Rimljanima 4,13 SSP). Time se eli rei da je ono to je zapeatilo Avramovo
pravo na zauzimanje Hanana, bilo peat njegovog prava na ceo svet.
Dajui njemu i njegovom potomstvu hanansku zemlju, Bog im je dao ceo svet. Naravno, nije
dao sadanji zli svet (Galatima 1,4), jer svet prolazi (1. Jovanova 2,17), ve je Hristos dao sebe za
nas da nas izbavi od njega i njegovog unitenja. Jer mi iekujemo nova nebesa i novu zemlju, na
kojima prebiva pravednost (2. Petrova 3,13 SSP). Nije bila re o privremenom zaposedanju
nekoliko hiljada kvadratnih kilometara uprljanih prokletstvom, koje je Bog obeao Avramu i
njegovom potomstvu, ve se radilo o venom posedovanju cele zemlje osloboene od svake mrlje
prokletstva. Iako je bilo tano da je mala teritorija Hanana predstavljala celo obeano naslee, isto
tako bi bilo istina da ga Izraelci nikad nisu imali. Jer obeanje koje je Bog potvrdio bilo je da
Avramu i njegovom potomstvu On daje Hanan u venu dravu (posed), odnosno da Avram mora
da je ima zauvek i da je i njegovo potomstvo mora imati zauvek. Ali svi oni su pomrli i vremenom je
ak i ta zemlja prela u ruke drugih naroda. Nikakvo privremeno nastavanje u Palestini nije moglo
da ispuni obeanje. Jo uvek ostaje da bude ispunjeno to obeanje dato Avramu i njegovom
potomstvu.
NOVA ZEMLJA
165
Odmor je nasledstvo; nasledstvo je hananska zemlja, ali posedovanje hananske zemlje znai
posedovanje celog sveta, ne u njegovom sadanjem stanju, ve u obnovljenom, kao u dane Edema.
Zato je odmor koji Bog daje nerazdvojivo povezan sa novom zemljom; to je odmor koji moe dati
samo stanje nove zemlje, odmor koji se nalazi samo u Bogu. I kad sve bude obnovljeno, onda e Bog
potpuno i bez prepreka ispuniti sve, tako da e svuda vladati potpuni odmor. Poto se odmor moe
nai samo u Bogu, potpuno je jasno da sinovi Izraelovi nisu uivali odmor i nasledstvo dok su se
nalazili u Hananu, jer iako odagna ispred lica njihova narode; drebom razdeli njihovo dostojanje
(nasledstvo), i po atorima njihovim naseli kolena Izrailjeva oni kuae i srdie Boga vinjega i
uredaba njegovih ne sauvae. Odustae i odvrgoe se, kao i oci njihovi, slagae kao rav luk.
Uvredie ga visinama svojim, i idolima svojim razdraie ga, i zato Bog rasrdi se na Izrailja
veoma (Psalam 78,55-59).
Ne zaboravimo da je Avram oekivao nebesku zemlju. Pa ipak e se obeanje kojim je Bog
njemu i njegovom potomstvu (ukljuujui i nas, ako smo Hristovi Galatima 3,16.29) dao
hanansku zemlju u venu dravu, ispuniti u svakoj pojedinosti.
Kad Gospod doe po svoj narod da ga uzme sebi u mesto koje je pripremio za njega (vidi Jovan
14,3), umrli pravednici vaskrsnue neraspadljivi, a ivi pravednici e se isto tako preobraziti u
besmrtnost, i jedni i drugi bie uzeti u oblake na susret Gospodu na nebo, i tako emo svagda s
Gospodom biti (1. Solunjanima 4,16.17; 1. Korinanima 15,51-54). Mesto na koje emo biti uzeti
(odneti) je slobodni Jerusalim, koji je mati svima nama (Galatima 4,26 Karadi), jer je Hristos
sada tamo i On nam tamo priprema stanove. Mogli bismo da citiramo nekoliko tekstova da bi
jasnije prikazali ovu injenicu. Da je nebeski Jerusalim mesto gde se Hristos sada nalazi da se za nas
pojavi pred Boijim licem (Jevrejima 9,24 SSP) oigledno je iz Jevrejima 12,22-24 gde nam je
reeno da oni koji veruju pristupaju (prilaze) Sionskoj gori, Gradu Boga ivoga, nebeskom
Jerusalimu, Bogu, Sudiji svih i Isusu posredniku novog saveza, Hristu koji je seo zdesna
prestolu Velianstva na nebesima (Jevrejima 8,1 SSP); a iz tog prestola poteie, setimo se, reka
vode ivota (Otkrivenje 22,1).
GRAD KOJI JE AVRAM EKAO

Ovaj grad, Novi Jerusalim, grad koji je Bog pripremio za one kojih se ne stidi jer oni trae
nebesku zemlju (Jevrejima 11,16), prestonica je Njegove drave. Avram je ekao taj grad koji ima
vrste temelje, iji je graditelj i tvorac Bog (Jevrejima 11,10 arni). U dvadeset prvom poglavlju
Otkrivenja nalazimo opis ovih temelja; tu takoe saznajemo da ovaj grad nee zauvek da ostane na
nebu, ve e sii na zemlju zajedno sa svetima, koji e posle vaskrsenja vladati u njemu sa Hristom
hiljadu godina (Otkrivenje 20). O silasku toga grada itamo:
Videh i Sveti grad, novi Jerusalim, kako sa neba silazi od Boga, opremljen kao nevesta
koja se ukrasila za svog mua. Onda uh snaan glas sa prestola kako govori: Evo Boiji
ator je sa ljudima i Bog e prebivati meu njima. Oni e biti njegov narod i sam Bog e biti
s njima. On e im obrisati svaku suzu iz oiju i vie nikad nee biti smrti, ni jada, ni jauka,
ni bola vie nee biti jer je prolo ono to je bilo pre. Tada ree Onaj koji sedi na prestolu:
Evo sve inim novo! I ree: Pii, jer ove rei su verodostojne i istinite. I jo mi ree:
Svreno je! Ja sam Alfa i Omega, Poetak i Kraj. ednome u besplatno dati da pije sa
166
izvora vode ivota. Pobednik e naslediti sve ovo, i ja u biti njegov Bog, a on e mi biti sin.
A straljivcima, nevernima, odvratnima, ubicama, bludnicima, vraarima,
idolopoklonicima i svim laljivcima mesto je u jezeru gorueg sumpora. To je druga smrt
(Otkrivenje 21,2-8 SSP).
Iz Isaije 49,17-21 saznajemo da e verni pravednici, deca Novog Jerusalima, predstavljati ukras
koji e grad imati kad sie, pripremljen kao nevesta ukraena za svoga mua. Kad Hristos doe po
njih, vidimo da Boji sveci odmah odlaze u Novi Jerusalim, a onda se sa njim vraaju na zemlju kad
doe vreme da se zemlja oisti od svega to je skrnavi, od onih koji ine bezakonje i radi obnove
svega da bi bila kao u poetku (stvaranja).
MESTO GDE E SE GRAD SPUSTITI

Ali na koje mesto na ovoj zemlji e se spustiti ovaj grad? Kad govori o vremenu unitenja zlih,
prorok Zaharija kae:
Jer e Gospod izai, i vojevae na narode kao to vojuje na dan kad je boj. I noge e
njegove stati u taj dan na gori Maslinskoj koja je prema Jerusalimu s istoka, i gora e se
Maslinska raspasti po sredi na istok i na zapad da e biti prodol vrlo velika, i polovina e
gore ustupiti na sever a polovina na jug. I beaete u prodol gorsku, jer e prodol gorska
dopirati do Asala, i beaete kao to beaste od trusa (zemljotresa) u vreme Ozije cara
Judina; i doi e Gospod Bog moj, i svi e sveti biti s tobom. I u taj dan nee biti videlo
svetlo i mrano; nego e biti jedan dan, koji je poznat Gospodu, nee biti dan i no, jer e i
uvee biti svetlost. I u taj e dan protei iz Jerusalima voda iva, pola k istonom moru a
pola k zapadnom moru, i bie i leti i zimi. I Gospod e biti car nad svom zemljom, u onaj
dan bie Gospod jedan i ime njegovo jedno (Zaharija 14,3-9).
Tako vidimo da kad bude vratio svoj prognani narod, Bog e ga dovesti na isto mesto na zemlji
koje je obeao Avramu u venu dravu hanansku zemlju. Meutim, zaposedanje ove zemlje je
zauzimanje celog sveta, ne na nekoliko godina, ve za venost. Nee vie biti smrti (Otkrivenje
21,4 arni). Upravo ovo slavno nasledstvo bilo je sinovima Izraelovim na dohvatu kad su preli
preko Jordana, ali su neverniki dopustili da im izmakne. Da su bili verni, za vrlo kratko vreme bi
uspeli da objave i Boje ime i Njegovu spasonosnu silu u svim krajevima sveta, i onda bi doao kraj.
Ali oni su podbacili pa se to vreme produilo do naih dana; meutim, ista nada bila je stalno pred
oima Bojeg naroda. Zato mi oekujemo da zaposednemo hanansku zemlju sa istom ozbiljnou
kao Avram, Isak, Jakov, Josif i Mojsije; da, kao i David i svi proroci, sa istom pouzdanom nadom.
OBNOVA BOJEG IZRAELA

Sa ovih nekoliko prikaza 1 dobro utvrenih u mislima, itanje proroanstava u Starom i
Novom zavetu bie uivanje, jer emo biti poteeni mnogih zabuna, i mnoge prividne
protivurenosti bie nam potpuno jasne. Kad itamo o obnovi Jerusalima, koji e biti na radost i
pohvalu celoj zemlji, znaemo da Novi Jerusalim silazi s neba da zauzme mesto starog. Ako je neki
1
Prikaz kontura, okosnica, obris, kratak pregled
167
grad na zemlji spaljen do temelja, a ljudi na istom mestu sagrade novi grad, kae se da je grad
obnovljen i naziva se istim imenom. Tako je sa Jerusalimom, samo to je taj grad obnovljen na nebu,
tako da nema intervala izmeu unitenja starog i pojave novog. ini se kao da je novi grad
odjednom izronio iz ruevina staroga, samo beskrajno slavniji.
Tako i kad itamo o povratku Izraela u Jerusalim, znamo da se ne radi o povratku nekoliko
hiljada smrtnih ljudi u gomilu ruevina, ve o dolasku bezbrojnog, besmrtnog mnotva spasenih, u
potpuno novi grad u kome je odavno zapisano njihovo graanstvo. Smrtni ljudi nee obnoviti grad
sa ciglama i kamenom i malterom, ve e ga sam Bog obnoviti sa zlatom, biserima i svakovrsnim
dragim kamenjem. Jer e Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj (Psalam 102,16). On kae
za Jerusalim: Nevoljnice, koju vetar razmee, koja si bez utehe, evo ja u namestiti kamenje tvoje na
mramoru porfirnom, i osnovau te na safirima. I nainiu ti prozore od kristala, i vrata od kamena
rubina, i sve mee tvoje od dragoga kamenja. A sinovi e tvoji svi biti naueni od Gospoda, i obilan
mir imae sinovi tvoji (Isaija 54,11.13). I to kamenje bie omiljeno meu njegovom decom (Psalam
102,14).
Tu e biti odmor, savreni veni mir. Obeanje glasi: Pravdom e se utvrditi, daleko e biti
od nasilja, te se nee bojati, i od strahote, jer ti se nee pribliiti (Isaija 54,14). Tada e se pevati
ova pesma u zemlji Judinoj: imamo tvrd grad; zidovi su i opkop spasenje (Isaija 26,1). Sam Bog bie
zauvek sa svojim narodom, i gledae lice njegovo i imae mir, jer je On rekao: Moje e lice ii
napred, i dau ti odmor (2. Mojsijeva 33,14).
Zato ljudi nastoje da ponite sva ova slavna obeanja itajui ih kao da se odnose samo na
privremeno zaposedanje razorenog grada na ovoj staroj i grehom prokletoj zemlji? Zato to
ograniavaju Jevanelje; je nisu svesni da su sva Boja obeanja u Hristu, da u njima mogu da
uivaju samo oni koji su u Hristu i u kojima On prebiva verom. Kad bi bar, takozvani Boji narod
mogao brzo da primi duha mudrosti i otkrivenja da Ga upoznaju, da bi oi njihovog srca bile
prosveene, da bi mogli da vide kakva je nada na koju vas je pozvao, kakvo je bogatstvo njegovog
slavnog nasledstva meu svetima i da ono moe biti steeno samo preko prevelik(a)e njegov(a)e
sil(a)e prema nama koji verujemo - shodno delotvornosti njegove silne moi, ije je dejstvo pokazao
na Hristu kada ga je vaskrsao iz mrtvih i posadio sebi s desne strane na nebesima (Efescima 1,17-20
arni).
Nakon to smo sada na kratko pogledali u budunost i videli da se ostvaruje Boje obeanje da
e u Hananu dati odmor svom narodu, moemo da se vratimo i dopunimo nekoliko detalja, da
bismo lake razumeli razlog za ovaj prikaz, koji e jo jasnije istaknuti gledite koje smo ve imali.
lanak u ovoj seriji, koji e izii idue sedmice, pod naslovom Jo jedan san, razmotrie
odmor koji je sada ostavljen Bojem narodu (Jevrejima 4).
168
40. Obeanja data Izraelu Drugi dan (1. deo)

(Sadanja istina, 4. februar 1897)
Jer da ih je Isus Navin doveo do mira, ne bi Bog posle tih dana govorio o jednom
drugom danu. Znai, Boijem narodu preostaje subotni mir (poivanje Karadi)
(Jevrejima 4,8.9 arni).
Videli smo da, iako nijedna re Bojih obeanja Izraelu nije izostala, njima ne pomoe re koju
su uli, zato to nije bila spojena sa verom kod onih koji su je uli (stih 2), i da je dugo vremena
nakon to im je Gospod dao odmor, izneo preko Isusa Navina uslove pod kojima mogu da uivaju u
nasledstvu.
GOSPODNJE CARSTVO
Prelazei preko razdoblja dueg od etiri stotine godine, u kome istorija sinova Izraelovih
pedstavlja izvetaj o otpadu i pokajanju i ponovljenom otpadu, dolazimo da Davidovog vremena,
kad se izraelsko carstvo nalazilo na vrhuncu svoje moi. Iako su sinovi Izraelovi, zahtevajui cara,
odbacili Boga, On nije odbacio njih. Boji plan je bio da Izrael nikad nema nijednog drugog cara
osim Njega samog, ali oni se nisu zadovoljili da ive verom, da imaju Cara koga ne mogu da vide.
Ipak je carstvo i dalje ostalo Gospodnje i zato se Bog sluio svojim pravom da postavlja vladare.
Tako je i danas u celom svetu. Gospodnja je zemlja i sve to je na njoj. Carstvo njegovo svim
vlada (Psalam 103,19). Narodi sveta Ga ne priznaju za Cara i nadmeno (oholo) se hvale svojim
vlastima, ali vinji vlada carstvom ljudskim i daje ga kome hoe (Danilo 4,32; 2,21). Jer nema
vlasti a da nije od Boga; Bog je postavio vlasti koje postoje (Rimljanima 13,1 arni). Zato bi
svaka dua trebalo da bude pokorna pretpostavljenim vlastima. Jasno je da Gospodnje carstvo
ukljuuje celu zemlju, ak i ako je vladarima neko vreme doputeno da misle da oni dre uzde pa se
postavljaju protiv Njega.
GOSTI I DOLJACI U DAVIDOVO VREME

I tako je David, kad je po Bojem provienju stupio na izraelski presto, i Gospod mu dade mir
svuda unaokolo od svih neprijatelja njegovih (2. Samuilova 7,1), odluio u svom srcu da sagradi
hram Gospodu. U poetku mu je prorok Natan, iznosei svoje miljenje, rekao: ta ti je god u srcu,
idi, ini, jer je Gospod s tobom, ali nakon toga je izneo Gospodnju re i rekao Davidu da ga ne
gradi. Tom prilikom je Gospod rekao Davidu:
I odrediu mesto narodu svojemu Izrailju, i posadiu ga, te e nastavati u svom
mestu, i nee se vie pretresati, niti e ih vie muiti nepravednici kao pre, i od onoga dana
kad postavih sudije nad narodom svojim Izrailjem; i smiriu te od svih neprijatelja tvojih.
Jote ti javlja Gospod da e ti Gospod nainiti kuu (2. Samuilova 7,10.11).
Iz toga proizlazi da Izrael jo nije dobio odmor i nasledstvo. David je bio moan car i imao ime
veliko, kao to je ime velikih ljudi koji su na zemlji, ali kad je predao carstvo, zajedno sa svim
169
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 40. DRUGI DAN (1. DEO) www.najvaznijevesti.com
materijalom za gradnju hrama, svom sinu Solomunu, rekao je u svojoj molitvi Bogu: Jer smo
doljaci pred tobom i gosti kao svi oci nai; dani su nai na zemlji kao sen i nema stajanja (1.
Dnevnika 29,15).
U vreme kad je izraelsko carstvo bilo veliko i mono kao nikad ranije, car se proglasio
doljakom i gostom u zemlji kao Avram, koji nije imao nasledstva u njoj - ni jednu stopu (Dela 7,5
arni). David u svojoj kui od kedrovine, kao i Avram, Isak i Jakov, koji su iveli u atorima,
doli su u zemlju obeanu, kao u tuu. I ne samo Avram, Isak i Jakov, ve i Gedeon, Samson,
Jeftaj, David, Samuilo i drugi proroci, sa mnogim drugima, svi su oni pohvaljeni zbog svoje vere,
ali nisu primili obeano (Jevrejima 11,32-39 SSP). Moe li biti snanijeg dokaza da nasledstvo,
koje je Bog obeao Avramu i njegovom potomstvu, nikad nije bilo prolazni posed u ovome
zlom svetu?
PROLAZNI JERUSALIM OZNAAVA ROPSTVO

Poto veliki car David, na vrhuncu svoje moi, nije primio ispunjenje obeanja, kako je samo ludo
pretpostavljati da se obeanje o obnovi Izraela u njihovoj zemlji moe ikad ispuniti povratkom Jevreja
u stari Jerusalim. Oni koji grade svoje nade na sadanjem Jerusalimu, gube svu blagoslovenost
Jevanelja. Jer ne primiste duha ropstva, opet da se bojite (Rimljanima 8,15 Karadi); zato se
neemo pouzdati ni u ta to je povezano sa starim Jerusalimom, jer dananji Jerusalim robuje
zajedno sa svojom decom. Ali, onaj Jerusalim koji je na nebu, slobodan je - on je naa majka
(Galatima 4,25.26 SSP). Kad se bude ispunilo obeanje i izraelski narod bude stvarno zauzeo
zemlju, u njoj vie nee biti doljaci i gosti, njihovi dani vie nee biti kao senka, ve e trajati
zauvek.
Jer Gospod ne odugovlai da ispuni obeanje, kao to neki misle da odugovlai, nego je strpljiv
prema vama poto ne eli da iko propadne, nego da se svi pokaju (2. Perova 3,9 SSP). A njegovu
strpljivost smatrajte spasenjem (Stih 15). I u Mojsijevo vreme pribliilo se ispunjenje obeanje
(Dela 7,19), ali narod nije mario za njega. Izabrali su radije sadanji zao svet nego onaj budui.
Meutim, Bog se sobom zakleo da e potomstvo vernog Avrama ui u njega i Ako, dakle, ostaje da
neki uu u taj mir, a oni koji su ranije uli radosnu vest nisu uli zbog neposlunosti, to opet
odreuje jedan dan, jedno danas, kad posle toliko vremena govori preko Davida, kao to je ranije
reeno: Danas ako ujete njegov glas, neka vam ne otvrdnu vaa srca (Jevrejima 4,6.7 arni).
ovekovo neverstvo ne moe da ukine Boje obeanje (Rimljanima 3,3). Ako smo neverni
(ne verujemo Karadi), on ostaje veran, jer ne moe da se odrekne samoga sebe (2. Timotiju
2,13 arni). Da se nijedna dua od biolokih potomaka Avrama i Jakova nije pokazala
Avramovom decom jer su svi bili deca avolja (Jovan 8,39-44), Boje obeanje Avramovom,
Isakovom i Jakovljevom potomstvu bi se ipak doslovno ispunilo, s obzirom da je Bog u stanju da od
kamenja podigne decu Avramu (Matej 3,9). To bi bilo samo ponavljanje onog to je uinio u
poetku kad je oveka stvorio od praha zemaljskog. Da im je Isus Navin dao odmor, onda ne bi bilo
potrebe za nekim drugim danom spasenja, ali neverstvo onih koji su tvrdili da su Boji sledbenici
odloilo je ispunjenje, i zato Bog u svojoj milosti daje jo jedan dan, a to je danas. Evo sad je
vreme najbolje, evo sad je dan spasenja! (2. Korinanima 6,2 Karadi). Danas ako glas njegov
ujete, ne budite drvenastih srca.
DANAS
170
Zamislite! ak i u doba dok je David iveo bilo je to posle toliko vremena. Svakako je bilo
dugo vreme, punih etiri stotine godina nakon to se obeanje moglo ispuniti, pa ipak, nakon
mnogo dueg vremena Gospod jo uvek nudi jedan dan. Taj dan je danas; nije nam data godina
da prihvatimo ponudu spasenja, ni sledei mesec, ni sledea sedmica, ak ni sutra, ve samo danas.
To je sve vreme koje nam je Bog dao vreme probe traje samo jedan dan. Koliko nam onda nakon
toliko vremena sa veom silom dolaze rei: Danas ako glas njegov ujete, ne budite drvenastih
srca. Kakvo veliko blago nam je Bog dao u ovom danas priliku da uemo na vrata pravednosti. A
ta vrata su Hristos i posredstvom (kroz) Njega mogu da uu svi dok god se kae danas (Jevrejima
3,13 arni). Zar onda neemo da Ga prihvatimo kao dan, koji stvori Gospod (Psalam 118,24) i
da se radujemo i veselimo u Njemu? Glas radosti i spasenja uje se u kolibama pravednikim, Jer,
svi mi imamo udela u Hristu ako se do kraja vrsto drimo pouzdanja koje smo imali u poetku
(Jevrejima 3,14 SSP). Jer ovako govori Gospod Gospod, svetac Izrailjev: ako se povratite i budete
mirni, izbaviete se, u miru i uzdanju bie sila vaa (Isaija 30,15).
Ovaj odmor je najavljen u Jevanelju jer Hristos kae: Hodite k meni svi koji ste umorni i
natovareni, i ja u vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i nauite se od mene; jer sam ja krotak i
smeran u srcu, i nai ete pokoj duama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako (Matej
11,28-30 Karadi). Izraelski narod u staro doba nije dobio ovaj odmor, ne zato to im nije bio
ponuen, nego zato to nisu verovali kad im je Jevanelje bilo propovedano; Jevanelje koje se
nama danas propoveda, je isto ono koje se propovedalo i njima (Jevrejima 4,2).
Odmor je potpuno pripremljen, jer u mir, naime, ulazimo mi koji smo poverovali, kao to je
rekao: Tako se zakleh u svom gnevu i nee ui u moj mir. 1 Bog se zakleo sobom da e Avramovo
potomstvo oni koji imaju njegovu veru ui u odmor (mir, pokoj); a to je bilo kao da se zakleo da
oni koji ne veruju nee ui u njega; zato se Bog nije zakleo da oni koji ne veruju nee ui. Ovo nije
bio despotski (samovoljni) dekret, ve iznoenje injenice, imajui u vidu da je za osobu koja ne
veruje nemogue da ue u pokoj, kao to bi bilo za oveka da ivi i dobija snagu a da ne jede, ne pije
ili ne die.
injenica da nisu mogli da uu zbog neverovanja pokazuje da bi uli da su verovali; a
injenica da je za njih ve bio spreman savren odmor, opet je pokazana tvrdnjom: iako su njegova
dela zavrena jo od stvaranja sveta (Jevrejima 4,3 SSP). Kad su dela zavrena, mora da sledi
odmor; u skladu sa tim itamo: I sedmog dana Bog otpoinu od svih svojih dela (Stih 4). To je Bog
rekao na jednom mestu za sedmi dan; ali na drugome mestu je rekao: Nee ui u moj Poinak
(Stih 5). Zato vidimo da je odmor koji je bio spreman, i u koji sinovi Izraelovi nisu uli zbog
neverstva, bio odmor povezan sa sedmim danom. Naime, njima je bio ponuen Boji odmor, ali oni
su propustili da osiguraju Njegov odmor, a sedmi dan je subota (odmor) Gospodnja. Ona je jedini
odmor o kojem itamo da je povezan sa Bogom Bog poinu u sedmi dan od svih svojih dela i taj
odmor je bio spreman im je delo stvaranja bilo zavreno.
Zakletva ima dva dela: uslov i posledice ako se taj uslov ne ispuni. Na primer, neko se zaklinje: Plaam hiljadu funti
ako ovog oveka ne sauvam od zatvora, ili: Obavezujem se da neu dopustiti da zatvorenik pobegne. Hebrejski jezik
je veoma precizan i daje nam uslov, a da ne pominje posledice u vezi sa zakletvom. Svako moe da doda sve loe
posledice koje njegova mata moe da zamisli, ako Bog prekri svoju re. Kad se Bog zaklinje sobom, On se svojim
postojanjem obavezuje da jami ako se dogodi da se stvari okrenu suprotno Njegovoj rei; ali ova uasna alternativa
nije pomenuta, jer je nemogua. Zato bi trebalo da ovaj izraz, gde god se pojavi, itamo onako kako je dat u
Revidiranom izdanju: Zato se zakleh u gnevu svom da nee ui u odmor moj.
1
171
BOJE DELO I BOJI ODMOR

Obeani odmor je Boji odmor. Odmor sledi nakon rada, ali ne dok posao nije obavljen. ovek
ne moe da poine od zadatog posla dok ga nije zavrio. Boje delo je stvaranje, dovren, savren
posao: Tada pogleda Bog sve to je stvorio, i gle, dobro bee veoma. I bi vee i bi jutro, dan esti.
Tako se dovri nebo i zemlja i sva vojska njihova. I svri Bog do sedmoga dana dela svoja, koja uini;
i poinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja uini; i blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj
dan poinu od svih dela svojih koja uini (1. Mojsijeva 1,31; 2,1-3).
Delo je bilo savreno bilo je najbolje to je Bog mogao da uini, savreno kao On i bilo je
dovreno; zato je i odmor bio savren. Nije bilo ni mrlje prokletstva; odmor je bio potpun, ist i ceo
(kompletan). Bog je bio savreno zadovoljan i oduevljen onim to je uinio. Nema jezika ni pera,
niti um moe da zamisli oseanje neogranienog zadovoljstva, predivnog mira i smirenosti koji
nesumnjivo moraju da slede nakon dela koje je dovreno i dobro veoma. Ova zemlja ne moe da
priuti takvo uivanje, jer
Kakvom god revnou radili,
Neto jo uvek ostaje neobavljeno,
Neto jo uvek nedovreno
eka izlazak sunca,
ali to predivno zadovoljstvo i prekrasan odmor koji je Bog uivao nadilazilo je sve to ljudski
um moe da zamisli s obzirom na to koliko je Bog vei od oveka, tog sedmog dana kad je Bog
poinuo od svih dela svojih.
POINAK U KOJI JE UAO ADAM

Bog je od poetka dao oveku ovaj neuporedivi odmor. I uzevi Gospod Bog oveka namesti
ga u vrtu Edemskom, da ga radi i da ga uva (1. Mojsijeva 2,15). Edem znai uivanje,
zadovoljstvo; Edemski vrt je vrt uivanja; jevrejska re na ovome mestu znai odmor; to je re iz koje
dolazi lino ime Noja (za njeno znaenje vidi tekst u 1. Mojsijevoj 5,29). Zato se tekst u 1. Mojsijevoj
2,15 moe prevesti ovako: I uzevi Gospod Bog oveka namesti ga da odmara u vrtu uivanja, da ga
radi i da ga uva.
ovek je uao u poinak zato to je uao u Boje savreno, dovreno delo. On je bio Boje delo,
stvoren u Hristu Isusu za dobra dela koja Bog unapred pripremio da hodi (ivi) u njima. Ovo je
delo Boje da verujete onoga koga on posla (Jovan 6,29), i Adam je iskljuivo verom mogao da
uiva u Bojem delu i uestvuje u Njegovom odmoru, jer im je pokazao da ne veruje Bogu,
uzimajui umesto toga sotoninu re, izgubio je sve. Sam nije imao sile, jer je bio samo prah
zemaljski, pa je svoj odmor i nasledstvo mogao da zadri samo onoliko dugo koliko je doputao
Bogu da deluje u njemu da hoe(te) i uini(te) kao to mu je ugodno (Filibljanima 2,13).
U mir (pokoj), naime, ulazimo mi koji smo poverovali, poto je delo Boje da verujete. Ove
dve izjave nisu protivrene, ve im je znaenje isto, s obzrom da je Boje delo, koje usvajamo verom,
dovreno delo; zbog toga ui u to delo znai ui u odmor (mir). Zato, Boji odmor nije besposlenost
niti lenarenje. Hristos je rekao: Otac moj stalno radi, pa radim i ja (Jovan 5,17 arni), jer Bog
veni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utruuje (umara) (Isaija 40,28).
172
On deluje svojom rei kojom odrava sve to je na poetku stvorio, tako da su oni koji su uli u
odmor (mir, poinak) pozvani da se staraju da prednjae u dobrim delima (Titu 3,8 arni);
poto se ova dobra dela stiu verom, a ne na osnovu dela koja smo mi uinili u pravednosti (stih
5), njih treba odravati verom; a vera daje odmor i zbog toga je Boji odmor usaglaen i propraen
najveom aktivnou.
173
41. Obeanja data Izraelu Drugi dan (2. deo)

[U prouavanju predmeta prole sedmice videli smo da je obeani odmor (mir, poinak) Boji
odmor odmor u koji je Adam uao kad ga je Gospod postavio da odmara u vrtu uivanja.]
Greh donosi umor. Adamu je u Edemskom vrstu poveren posao koji je trebalo da obavlja, ali je
sve vreme dok se nalazio u vrtu imao potpuno savren odmor, dok nije zgreio. Da nije nikad
zgreio, na ovoj zemlji se nikada ne bi ni znalo za umor. Rad nije deo prokletstva, ali umor jeste.
to si okusio s drveta s kojega sam ti zabranio rekavi da ne jede s njega, zemlja da
je prokleta s tebe, s mukom e se od nje hraniti do svojega veka; trnje i korov e ti raati, a
ti e jesti zelje poljsko; sa znojem lica svojega jee hleb, dokle se ne vrati u zemlju od
koje si uzet (1. Mojsijeva 3,17-19).
UVATI ODMOR
Do tog vremena je uivao u savrenom odmoru iako je radio. Zato? Zato to je njegov posao
jednostavno bio da uva savreno delo koje je Bog pripremio za njega i njemu poverio. Adam nije
nita morao da stvara. Da se od njega trailo da stvori samo jedan cvet ili jednu jedinu travku,
mogao je da se mui do smrti da to uradi, i umro bi ne dovrivi to; ali Bog je obavio posao i dao ga
u posed Adamu sa uputstvom da ga uva, i on je to radio dokle god je uvao (negovao, drao) veru.
Zapazite da je ovaj savreni odmor bio odmor na novoj zemlji, a uz to zapazite da bi zemlja, da
greh nije nikad uao, zauvek ostala nova. Greh je na zemlju doneo propadanje, i doveo do toga da
ona stari. Boji savreni odmor nalazi se samo u nebeskom stanju, a nova zemlja je bez sumnje bila
bolja, nebeska otadbina (Jevrejima 11,16 KJV). Ono to je Bog dao oveku na samom poetku,
kad je bio krunisan slavom i au, i to je izgubio kad je zgreio i bio lien slave Boje, a to je
Drugi Adam imao svojim pravom poto je bio krunisan slavom i au zato to je pretrpeo smrt, je
ono to je Bog obeao Avramu i njegovom potomstvu, i to e dobiti kad doe Mesija, do vremena
kada e se uspostaviti sve (Dela 3,21 arni).
DEO EDEMA JO UVEK OSTAJE

Ta savrena nova tvorevina (stvorenje) je nestala ali njen ostatak jo uvek ostaje (postoji).
Dokaz da su dela zavrena i da je odmor pripremljen od postanka sveta je da Bog poinu u sedmi
dan od svih dela svojih. Gospodnja subota sedmi dan deo je Edema koji ostaje usred
prokletstva; ona je deo odmora nove zemlje koji premouje provaliju izmeu izgubljenog
Edema i obnovljenog Edema. To to je subota zaokruila sedmicu stvaranja i bila dokaz da je delo
zavreno, bio je peat savrenog novog stvaranja. Sada je potrebno novo stvaranje i ono mora da
bude obavljeno istom silom kao u poetku. U Hristu je sve stvoreno i ako je ko u Hristu - novo
je stvorenje (2. Korinanima 5,17 arni), a peat savrenstva je isti u oba sluaja. Zato je
subota peat savrenstva, savrene pravednosti.
TA OBELEAVA OVAJ ZNAK

174
Meutim, moramo da shvatimo da se subotni odmor ne sastoji samo od odustajanja od

manualnog (fizikog) rada od zalaska sunca u petak do zalaska sunca u subotu; da je ona samo znak
odmora; da je kao i svi drugi znaci prevara ako u njoj nije prisutno ono to ona obeleava. Pravi
subotni poinak sastoji se od potpunog i stalnog priznanja Boga kao Stvoritelja i Odravatelja
svega, Onoga u kome ivimo, miemo se i jesmo, koji je na ivot i naa pravednost. Svetkovanje
subote nije dunost koju treba obaviti da bismo stekli Boju naklonost, ve uvanje (negovanje,
dranje) vere koja nam se uraunava u pravednost.
Prigovor da ne treba da svetkujemo sedmi dan tj. subotu jer se ne spasavamo delima nije
opravdan, jer subota nije rad ve odmor Boji odmor. Ko, naime, ue u njegov mir (pokoj
Karadi) taj je poinuo od svojih dela - kao i Bog od svojih (Jevrejima 4,10 arni). Pravo
svetkovanje subote nije opravdanje delima; ono je potpuno odvojeno od bilo kakve sline ideje;
naprotiv, ono je opravdanje verom apsolutni odmor koji dolazi od savrene vere u Boju silu
da stvori novog oveka i sauva duu da ne padne u greh.
Ali vera, dakle, dolazi sluanjem poruke (propovedi arni), a poruka Hristovom reju
(Rimljanima 10,17 SSP), tako da je besmisleno za svakog ko ispoveda veru u Boga ako zanemaruje
ili odbacuje Boju re. ovek treba da ivi od svake rei koja dolazi iz usta Bojih. U svakoj
Bojoj rei je ivot. Ako ovek poznaje samo jednu Boju re, i prihvati je kao re Boju, sigurno
e se njome spasiti. Bog saaljeva neuke i ne zahteva da ljudi poznaju neki odreeni obim
materije pre nego to mogu da budu spaseni; ali svesno ostati u neznanju je neto drugo. Neije
neznanje moe da bude posledica namernog odbacivanja znanja i onaj ko tako postupa,
odbacuje ivot. Poto je u svakoj Bojoj rei ivot, i u svakoj rei je isti ivot, ko god odbaci samo
jednu re koja jasno dopire do njega, odbacio je sve. Vera prihvata Gospoda onakvog kakav On
jeste sa svim to vidimo u Njemu i sa svime to nam je nepoznato.
DAR ZA OVEKA
Ne smemo da zaboravimo da subota nije breme koje je Bog poloio na ljude (ko je ikad uo da je
savreni odmor teret?) ve blagoslov koji im nudi; ona je uklanjanje bremena. Hodite k meni svi koji
ste umorni i natovareni, i ja u vas odmoriti. Umesto da je namee ljudima, Bog kae da niko ne
moe da uiva u subotnjem poinku ako ne veruje. oveku, koji kae: Ne verujem da je potrebno da
svetkujem subotu, Gospod odgovara: Ne moe je svetkovati; nee ui u moj pokoj; nema dela u
njemu. Nemogue je da ovek svetkuje Gospodnju subotu bez vere, jer pravednik e iveti od vere.
Subota je Boji odmor, a Boji odmor je savrenstvo, a ono se ne moe zadobiti osim savrenom
verom.
Bog je duh, i koji mu se mole treba da se mole u duhu i istini (Jovan 4,24 arni). Zato je
Njegov odmor duhovan, i zato telesni odmor bez duhovnog uopte nije svetkovanje subote.
Samo duhovni mogu da stvarno svetkuju Gospodnju subotu. Dokle god je Duh vodio Adama,
on je uivao u savrenom odmoru, i tela i due; ali im je sagreio, izgubio je taj odmor.
Meutim, iako prokletstvo na zemlji uzrokuje umor tela, subota iz Edema jo uvek ostaje kao
zalog i peat duhovnog odmora. Uzdravanje od svih naih poslova i zadovoljstava u sedmi dan
od svega na emu bismo mogli zaraditi znai jednostavno priznavati Boga Stvoriteljem i
Odravateljem svega Onog ijom silom ivimo. Ali ova prividni odmor je samo farsa ako ga
stvarno i potpuno ne priznamo kao takvog i ne predamo se potpuno Njegovoj zatiti.
175
Zato je subota poseban prijatelj siromaha; ona posebno odgovara radnom oveku, jer se
siromasima propoveda Jevanelje. Bogati e retko kad posluati Gospodnji poziv, jer se verovatno
oseaju zadovoljni svojim ivotom; oni se uzdaju u svoje bogatstvo i smatraju se sposobnima da se
sami brinu za sebe u sadanjosti kao i u budunosti. Oni misle da e kue njihove trajati dovijeka
(Psalam 49,11), ali siromahu, koji ne zna kako da preivi, subota donosi nadu i radost jer usmerava
njegove misli ka Bogu Stvoritelju koji je na ivot. Ona govori: Nego, prvo traite njegovo Carstvo i
njegovu pravednost, i sve ovo e vam se dodati (Matej 6,33 SSP). Umesto da mora pitati: Kako
u da preivim ako svetkujem subotu? siromah moe u suboti da vidi reenje svog problema.
Pobonost je korisna za sve, jer ima obeanje za sadanji i budui ivot (1. Timoteju 4,8 arni).
BLAGOSLOVEN DAN I BLAGOSLOVEN OVEK

Imajte na umu da iako je subotni dan sedmi dan sedmice, odmor koji donosi subota je stalan.
Kao to dan nije ovek, tako postoji razlika izmeu blagosiljanja dana i blagosiljanja oveka. Bog je
blagoslovio sedmi dan (1. Mojsijeva 2,3), ali On ljude blagosilja svakog dana. Samo oni koji
odmaraju u Gospodu sve vreme svetkuju subotu. Kao to niko ne moe da bude svetkovatelj
subote a da zanemari dan kojeg je Bog blagoslovio, tako je istina da ovek koji stalno ne poiva u
Gospodu, ne svetkuje subotu.
Zato se odmor u Gospodu moe nai samo verom u Njega; ali vera spasava od greha, a iva
vera je stalna kao i disanje, jer pravednik e iveti od vere. Ako neko u toku sedmice nema
poverenja u Gospoda, ako sumnja i boji se kako e da preivi, moda se mui i brine, nestrpljiv
je ili grub, ili je na neki nain nepravedan prema svojim blinjima, svakako da ne poiva u
Gospodu on ne razmilja o suboti da je svetkuje. Kada bi stvarno vodio rauna o suboti, bio bi
svestan da se Boja sila brine za njega, pa bi mu kao vernome tvorcu (1. Petrova 4,19
Karadi) poverio svoju duu.
HRISTOV KRST
Subota dolazi otkrivajui Hrista Stvoritelja kao nosioca bremena. On nosi terete celoga sveta, sa
svim njegovim patnjama, gresima i tugama, i On taj teret nosi lako, jer Njegovo breme je lako. On
je u svom telu poneo nae grehe na drvo, da mi, umrevi gresima, ivimo za pravednost. Njegovim
ranama ste isceljeni (1. Petrova 2,24 SSP). Zahvaljujui Hristovom krstu primamo ivot i
postajemo nova stvorenja. Sila krsta je stvaralaka sila. Kad je Isus na krstu povikao: Svreno
je, On je jednostavno objavio da se u Njemu, kroz Njegov krst, mogu zadobiti pravedna dela
Boja koja su dovrena od postanka sveta. Tako je subota odmor sedmog dana koji podsea da je
stvaranje zavreno u (samom) poetku blagosloveni podsetnik na injenicu da je u Hristovom krstu
ista stvaralaka sila besplatno ponuena da nas oslobodi (izbavi) od prokletstva, i uini nas
ispunjenim u Njemu kao sve to je Bog video i proglasio veoma dobrim. Re ivota, koja nam je
objavljena u Jevanelju, je ona to je u poetku bila kod (u arni) Boga (1. Jovanova 1,2 SSP).
On se ne razoarava niti postaje nestrpljiv ili obeshrabren; zato sa poverenjem moemo baciti sve
svoje brige na Njega. Tada je subota milina. U psalmu za subotnji dan David je pevao: Jer si me
razveselio, Gospode, delima svojim, s dela ruku tvojih radujem se (Psalam 92,4). Subota znai
uivati u delima Bojih, a ne naih ruku. Ona znai pobedu nad grehom i smrti nad svime to
je povezano sa prokletstvom kroz Gospoda Isusa Hrista, kojim su stvoreni svetovi. Ona je
176
ostatak Edema pre nego to je dolo prokletstvo, savreni odmor, koji moe dati samo nova
zemlja.
BOJI POZIV NA SVETKOVANJE SUBOTE

Sada moemo razumeti zato subota zauzima tako istaknuto mesto u izvetaju o Bojem
postupanju sa Izraelom. Razlog nije u tome to bi subota bila namenjena iskljuivo njima, kao to ni
spasenje nije bilo predvieno samo za njih, ve zato to je svetkovanje subote poetak odmora koji je
Bog obeao svom narodu u Hananu. Ponekad se govori da subota nije data neznabocima, ali treba
da imamo na umu da ni zemlja nije bila obeana neznabocima. Neznaboci nemaju udela u
savezima obeanja (Efescima 2,12 KJV). Meutim, istina je da su neznaboci ceo svet pozvani
da dou Hristu, ivoj vodi. Oj edni koji ste god, hodite na vodu (Isaija 55,1). Obeanje Izraelu
bilo je i jeste da narodi koji te nisu znali stei e se k tebi, radi Gospoda Boga tvojega i sveca
Izrailjeva (Stih 5). A malo dalje u pozivu Bog kae:
Ovako veli Gospod: pazite na sud, i tvorite pravdu, jer e skoro doi spasenje moje, i pravda
(pravednost) e se moja objaviti. Blago oveku koji tako ini, i sinu ovejemu koji se dri toga
uvajui subotu da je ne oskvrni, uvajui ruku svoju da ne uini zla. I neka ne govori tuin koji
pristane uz Gospoda: Gospod me je odluio (odvojio) od svoga naroda; A tuine koji pristanu uz
Gospoda da mu slue i da ljube ime Gospodnje, da mu budu sluge, koji god dre subotu da je ne
oskvrne i dre zavet (savez) moj, njih u dovesti na svetu goru svoju i razveseliu ih u domu svojem
molitvenom; rtve njihove paljenice i druge rtve bie ugodne na oltaru mom, jer e se dom moj
zvati dom molitve svim narodima. Gospod Gospod govori, koji sabira prognanike Izrailjeve: jo u
mu sabrati osim onih koji su sabrani (Isaija 56,1-8).
I jednima i drugima svima kojima On proglaava mir, bili blizu ili daleko (Isaija 57,19)
Gospod objavljuje:
SLAVNO OBEANJE
Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan, i ako
prozove subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio ne idui svojim putovima i
ne inei to je tebi drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u Gospodu, i izveu te na visine
zemaljske, i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca svojega; jer usta Gospodnja rekoe (Isaija
58,13.14).
Oni koji subotu nazivaju milinom a ne teretom veselie se u Gospodu. Zato? Zato to je
Gospodnja subota Gospodnji odmor poinak koji dobijamo samo u Njegovoj prisutnosti gde
je punina radosti i venog zadovoljstva. Ona je Edemski odmor, jer Edem je milina,
zadovoljstvo; ona je odmor nove zemlje, jer Edem pripada novoj zemlji. itali smo da e se oni
koji dou Gospodu da svetkuju Njegovu subotu razveseliti u Gospodnjem domu, i za njih je reeno:
Hrane se od izobila doma tvojega, i iz potoka sladosti svojih ti ih napaja doslovno iz Edema
(Psalam 36,8). To je nasledstvo Gospodnje, i sada je vreme, danas je dan kad moemo da uemo u
njega, jer je On deo naeg nasledstva i u Njemu imamo sve.
177
42. Obeanja data Izraelu Ponovo u ropstvu (1.

deo)
Iako su sinovi Izraelovi pevali pesmu osloboenja pored Crvenog mora, i to s dobrim razlogom,
tek kad su preli preko Jordana stvarno su se oslobodili Egipta. Oni se nisu od poetka do kraja
vrsto drali svog pouzdanja, ve okrenue se srcem svojim Egiptu, pa rekoe Aaronu: naini nam
bogove koji e ii pred nama (Dela 7,39.40 arni). Meutim, kad su preli preko Jordana i uli u
hanansku zemlju, Bog im je posvedoio da je sa njih skinuo sramotu egipatsku. Tek tada su imali
odmor i bili slobodni u Gospodu.
Ali u ovoj slobodu nisu dugo uivali; negodovanje, nepoverenje i otpad su se ubrzo proirili
meu Bojim narodom. Poeleli su da imaju cara da bi mogli da budu kao okolni neznaboci i elja
im je ispunjena. Nego se pomeae s neznabocima, i nauie dela njihova. Stadoe sluiti idolima
njihovim, i oni im bie zamka. Sinove svoje i keri svoje prinosie na rtvu avolima. Prolivae krv
pravu; krv sinova svojih i keri svojih, koje prinoahu na rtvu idolima Hananskim, i oskvrni se
zemlja krvnim delima (Psalam 106,35-38). Tako su doslovno postali isti kao okolni neznaboci.
Letimian pogled u istoriju nekih izraelskih i judinih careva pokazae da su sinovi Izraelovi,
svojim zahtevom za carem, stvarno ispunili svoju elju da budu kao neznaboci. Boji prorok je
Saulu, prvome caru, rekao: Poslunost je bolja od rtve i pokornost od pretiline ovnujske. Jer je
neposlunost kao greh od aranja, i nepokornost kao sujeverstvo i idolopoklonstvo. Odbacio si re
Gospodnju, zato je i on tebe odbacio da ne bude vie car (1. Samuilova 15,22.23).
Solomun je uzeo za ene mnoge tuinke iz neznabotva i kad ostare Solomun, ene zanesoe
srce njegovo za tuim bogovima; i srce njegovo ne bi celo prema Gospodu Bogu njegovu kao to je
bilo srce Davida oca njegova. I Solomun hoae za Astarotom, boginjom Sidonskom, i za
Melhomom, gadom Amonskim (1. Carevima 11,4.5).
Pod Rovoamom, Solomunovim sinom, Juda injae to je zlo pred Gospodom; i gresima
svojim kojim greahu draie ga vie nego oci njihovi svim to inie. Jer i oni nainie sebi visine i
stupove i lugove 1 na svakom visokom humu i pod svakim zelenim drvetom. A bejae i aduvana
(homoseksualaca) u zemlji, i injahu sve gadove naroda koje bee isterao Gospod ispred sinova
Izrailjevih (1. Carevima 14,22-24).
Isto je zabeleeno o Ahazu (2. Carevima 16,1-4) i iako Gospod obarae Judu s Ahaza cara
Izrailjeva, jer odvue Judu da grdno grei Gospodu, kad bee u nevolji, on jo vie greae
Gospodu; taki bee car Ahaz. I prinoae rtve bogovima Damatanskim, koji ga razbie, i govorae:
kad bogovi careva Sirskih njima pomau, prinosiu njima rtve da bi mi pomagali; ali mu oni bie
na to da padne on i sav Izrailj (2. Dnevnika 28,19-23).
GORE NEGO NARODI
Re lugovi u ovom i sledeim tekstovima je pogrean prevod izvorne rei. Izvorna re je Aere. Ako paljivo
razmotrimo upotrebu ovog izraza, jasno je da ne moe oznaavati lugove, poto itamo da su lugovi postavljeni pod
svakim zelenim drvetom i u Gospodnjem domu. To je bio odvratan kip koji je za sobom povlaio raskalaene obrede
jednog oblika potovanja sunca.
178
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 42. PONOVO U ROPSTVU (1. DEO) www.najvaznijevesti.com
Manasija, Jezekijin sin, injae to je zlo pred Gospodom po gadnim delima naroda, koje
Gospod odagna ispred sinova Izrailjevih; jer opet naini visine, koje bee potro Jezekija otac njegov,
i podie oltare Valu, i naini lug kao to bee nainio Ahav car Izrailjev, i klanjae se svoj vojsci
nebeskoj i sluae joj. I naini oltare svoj vojsci nebeskoj u dva trema doma Gospodnjega. I sina
svojega provede kroz oganj, i vraae i gatae, i uredi one to se dogovaraju s duhovima i vraare; i
injae vrlo mnogo to je zlo pred Gospodom, gnevei ga. I postavi rezan lik umski koji naini u
domu, za koji bee rekao Gospod Davidu i Solomunu sinu njegovu: u ovom domu i u Jerusalimu,
koji izabrah izmeu svih plemena Izrailjevih, namestiu ime svoje doveka; i neu vie dati da se
makne noga sinovima Izrailjevim iz zemlje koju dadoh ocima njihovim, ako samo uzdre i ustvore
sve to sam im zapovedio, i sav zakon koji im je zapovedio moj sluga Mojsije. Ali ne posluae, jer ih
zavede Manasija, te inie gore nego narodi koje istrebi Gospod ispred sinova Izrailjevih. Jo i
pravu krv veoma mnogu proli Manasija tako da napuni Jerusalim od kraja do kraja, osim greha
svojega kojim navede Judu na greh da ini to je zlo pred Gospodom (2. Carevima 21,1-9.16).
Manasiju je nasledio Amon: I injae to je zlo pred Gospodom kao to je inio Manasija otac
mu; jer svim likovima rezanim, koje naini Manasija otac njegov, prinoae Amon rtve i sluae
im (2. Dnevnika 33,22).
U SEVERNOM CARSTVU
Ako uzmemo careve koji su vladali severnim delom Izraela nakon podele carstva posle
Solomunove smrti, naii emo na jo gori izvetaj. U Jerusalimu je bilo nekoliko pravednih careva,
ali poevi od Jerovoama, koji je greio i na greh naveo Izrailja (1. Carevima 14,16), svaki sledei
car nad ostatkom Izraela bio je gori od prethodnoga. Nadav, Joerovoamov sin, injae to je zlo
pred Gospodom hodei putem oca svojega i u grehu njegovu, kojim navede na greh Izrailja (1.
Carevima 15,26). I Vasa injae to je zlo pred Gospodom hodei putem Jerovoamovim i u grehu
njegovu, kojim navede na greh Izrailja (Stih 34). Amrije, koji je sagradio Samariju, injae to je
zlo pred Gospodom, i gore injae od svih koji bejahu pre njega. Jer hoae svim putovima
Jerovoama sina Navatova i u grehu njegovu, kojim je naveo na greh Izrailja gnevei Gospoda Boga
Izrailjeva tatinama svojim (1. Carevima 16,25.26). Ali koliko god Amrije bio lo, injae Ahav sin
Amrijev to je zlo pred Gospodom, vie od svih koji bejahu pre njega; i uini Ahav vie od svih
careva Izrailjevih koji bee pre njega, da bi razgnevio Gospoda Boga Izrailjeva (Stihovi 30 i 33).
Tako se nastavljalo sve dok Gospod preko proroka Jeremije nije mogao da kae: Proite po
ulicama Jerusalimskim, i vidite sada i raz[a]berite i potraite po ulicama njegovim, hoete li nai
oveka, ima li ko da ini to je pravo i da trai istinu (Jeremija 5,1). Takvog je oveka bilo teko
nai, jer se nalaze u narodu mom bezbonici, koji vrebaju kao ptiari kad se pritaje, postavljaju
zamke da hvataju ljude. Kao kavez pun ptica tako su kue njihove pune prevare; zato postae veliki i
obogatie. Ugojie se, sjaju se, nadmauju dela neznaboaca (Stihovi 26-28 KJV).
Iako je Bog isterao neznaboce iz zemlje zbog njihovog odvratnog idolopoklonstva, potpuno je
jasno da sinovi Izraelovi nisu u njoj mogli da imaju pravo nasledstvo s obzirom da su bili isti kao
neznaboci, pa ak i gori od njih. injenica da oni koji se nazivaju Gospodnjim imenom usvajaju
neznaboake obiaje i ponaanje, ne ini ove obiaje ni za dlaku prihvatljivijim Bogu. injenica
da se neznabotvo nalazi u crkvi, ne znai da se preporuuje. Naprotiv, uzvieno zvanje zle
postupke ini samo jo odvratnijima. Zbog toga sinovi Izraelovi u sutini nisu posedovali hanansku
zemlju dok su sledili puteve neznaboaca; u stvari, poto je sramota egipatskog ropstva bila greh u
179
koji su pali, oigledno je da su, dok su se hvalili svojom slobodom u Hananu, zapravo bili u
najcrnjem ropstvu. Kad su Jevreji mnogo kasnije hvalisavo rekli: mi smo Avraamovo potomstvo i
nikad nikome nismo robovali, Isus je ponovio: zaista, zaista, kaem vam, da je svaki - ko grei
(ini greh Karadi) - rob greha. A rob ne ostaje u kui doveka; sin ostaje doveka (Jovan 8,33-35
arni).
BOJA VERNOST
Sve to vreme narodu su na dohvatu ruke bile predivne mogunosti. U svakom trenutku su se
mogli pokajati i okrenuti Gospodu i ustanovili bi da je u svemu spreman da ispuni svoje obeanje.
Iako svi glavari izmeu svetenika i narod greae veoma mnogo po svim gadnim delima drugih
naroda, jo uvek Gospod Bog otaca njihovih slae k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu
bee ao naroda njegova i stana njegova (2. Dnevnika 36,14.15). Mnoga udesna osloboenja, kad
su neprijatelji ugnjetavali Izraelce a oni ponizno traili Gospoda, pokazala su da je isti Bog, koji je
njihove oeve izveo iz Egipta, bio spreman i da je ekao da upotrebi istu silu za njih, da bi ostvario
ono zbog ega ih je doveo u Obeanu zemlju.
Jedan znaajan sluaj Bojeg delovanja za one koji se uzdaju u Njega, i pobedu vere, nalazimo u
Josafatovoj biografiji (2. Dnevnika 20). Ona je od posebne vanosti za nas, jer pokazuje kako se
pobeuje; a takoe nam iznova pokazuje ono to smo toliko puta zapazili, da su prave pobede u
Izraelu izvojevane verom u Boga, a ne upotrebom maa. Dogaaj je ukratko tekao ovako:
Moavci i Amonci, zajedno s drugim narodima, krenuli su u rat protiv Josafata. Njihov broj je
daleko nadmaivao broj Izraelaca i zato se Josafat uplai, i obrati lice svoje da trai Gospoda, i
oglasi post po svoj zemlji Judinoj. I skupie se svi sinovi Judini da trae Gospoda, i iz svih gradova
Judinih dooe da trae Gospoda (2. Dnevnika 20,3.4).
Josafatova molitva u toj situacija predstavlja primer (uzor). Rekao je: Gospode Boe otaca
naih! nisi li ti Bog na nebu i vlada svim carstvima narodnim? Nije li u tvojoj ruci mo i sila da ti
niko ne moe odoleti? Nisi li ti, Boe na, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svojega
Izrailja, i dao je navek semenu Avrama prijatelja svojega? A sad evo, sinovi Amonovi i Moavovi i
oni iz gore Sira, oni nam vraaju doavi da nas isteraju iz nasledstva tvojega, koje si nam predao.
Boe na, zar im nee suditi? jer u nama nema snage da se opremo tome mnotvu velikom, koje ide
na nas, niti znamo to bismo inili, nego su oi nae uprte u tebe (Stihovi 6-12).
Josafat je prvo priznao Boga kao Boga nebeskog, koji ima svu mo. Zatim se pozvao na tu
silu izjavom da je Bog njegov Bog. Tada je bio spreman da iznese svoju potrebu i molbu u punoj
veri. Kod onoga ko se moli na takav nain, sve je mogue. Suvie je mnogo onih koji se mole
Bogu bez ikakve svesti o Njegovom postojanju, kao da se mole nekom apstraktnom imenu, a ne
ivom, linom Spasitelju; i naravno, ne primaju nita, jer u stvarnosti nita i ne oekuju. Svakako
se dogaa da veina ljudi, kad se moli, misli vie na sebe nego na Boga; umesto toga trebalo bi da
se izgube u razmatranju Boje veliine i Njegove ljubavi. Onda nije teko verovati da Bog
nagrauje one koji Ga iskreno trae. Kao to ree psalmist: U Tebe se uzdaju koji znaju ime
Tvoje (koji poznaju tebe vidi Jovan 17,3 prim. izdavaa), jer ne ostavlja onih koji Te trae,
Gospode! (Psalam 9,10).
Dok se narod jo molio, javio se Boji prorok i rekao: Sluajte, svi sinovi Judini i Jerusalimljani,
i ti care Josafate, ovako vam veli Gospod: ne bojte se i ne plaite se toga mnotva velikoga, jer nije
va rat nego Boji. Ne treba vi da se bijete u ovom boju; postavite se, stojte pa gledajte kako e vas
180
izbaviti Gospod, Judo i Jerusalime! ne bojte se i ne plaite se, sutra iziite pred njih, i Gospod e biti
s vama (2. Dnevnika 20,15-17).
Narod je poverovao u poruku, i ujutru ustavi rano izioe u pustinju Tekujsku; a kad
izlaahu, stade Josafat i ree: ujte me, Judejci i Jerusalimljani: verujte Gospodu Bogu svojemu i
biete jaki, verujte prorocima njegovim i biete sreni. I tako dogovoriv se s narodom postavi
pevae Gospodnje da hvale svetu krasotu (divotu) idui pred vojskom i govorei: hvalite Gospoda,
jer je doveka milost njegova (Stihovi 20 i 21).
A KAD POEE PESMU

Neobian nain odlaska u borbu. On nas na neki nain podsea na hodanje oko Jerihona i
pokli (uzvik) pobede. Uopteno govorei, narod koji dobija takvo obeanje kao to su ga oni dobili,
da e se Bog boriti za njih, smatrao bi da pokazuje veliku veru time to uopte izlazi pred
neprijatelja. Rekli bi: Bog je obeao da e nam pomoi, ali mi moramo da uinimo svoj deo; i onda
bi izvrili sve pripreme za borbu. Meutim, ovaj narod u ono vreme jednostavno je Gospoda drao
za re; ZNALI SU DA MORAJU UINITI SVOJ DEO, ALI SU I ZNALI DA JE TAJ DEO DA
VERUJU I DA IDU NAPRED KAO DA STVARNO VERUJU. I oni jesu verovali. Njihova je vera
bila toliko jaka da su pevali. To nije bila nareena (zapoveena) pesma koja jedva silazi sa
njihovih drhteih usana, ve puna, duboka, spontana, snana pesma radosti i pobede; uprkos
tome to je pred njima bio brojno nadmoniji neprijatelj. A kakav je bio rezultat?
A kad poee pesmu i hvalu, obrati Gospod zasedu na sinove Amonove i sinove Moavove i na
one iz gore Sira, koji izioe na Judu, te se razbie. Jer sinovi Amonovi i sinovi Moavovi ustae na
one iz gore Sira da ih pobiju i potru; i kad pobie one iz gore Sira, udarie jedni na druge, te se
potre. A kad Juda doe do straare prema pustinji, i pogleda na mnotvo, a to mrtva telesa lee po
zemlji, i nijedan ne bee ostao iv (Stihovi 22-24).
im su zapoeli da pevaju, neprijatelj je bio poraen. Panika je zahvatila Amonce i Moavce pa
su navalili jedni na druge. Moe biti da su, kad su uli pesmu i pobednike poklie, pomislili da su
Izraelci dobili pojaanje, a to je i bilo istina. Izraelski narod je dobio takvo pojaanje da uopte
nije trebao da se bori. Njihova vera je bila njihova pobeda, a njihovo pevanje je bilo dokaz
njihove vere.
Ovo je pouka za nas u sukobima sa naim protivnicima s poglavarstvima, vlastima i zlim
duhovima. Protivite se avolu i pobei e od vas (Jakov 4,7 Karadi), Njemu se usprotivite
(branite se od njega Karadi), vrsti u veri (1. Petrova 5,9 arni). Samo e ga takav otpor
naterati u beg, jer on zna da je jai od nas; ali kad mu se odupremo u Isusovoj veri, on mora da bei
jer zna da protiv Hrista uopte nema nikakve snage. I tako ponovo uimo da e se oni koje iskupi
Gospod vratiti i doi u Sion pevajui (Isaija 51,11 KJV). U dogaajima kao to je ovaj koji smo
(upravo) razmatrali, Gospod je pokazivao Izraelu kako treba da pobeuju i da On uvek eka,
spreman da ispuni obeanje koje je dao njihovim oevima.
(Nastavie se).
181

deo)
Poznato nam je da su sinovi Izraelovi u bilo kom trenutku razdoblja od nekoliko stotina godina
mogli da uivaju u ispunjenju obeanja datog Avramu venom odmoru u obnovljenoj zemlji sa
Hristom i svim proslavljenim svetima, pobednicima nad poslednjim neprijateljem jer kad se
Mojsije rodio, pribliilo se vreme za ispunjenje obeanja, a Isus Navin je umro tek posle mnogo
vremena, poto Gospod umiri Izrailja (Isus Navin 23,1). U vreme kad im je Bog preko Davida
ponudio drugi dan danas reeno je da je bilo toliko vremena (Jevrejima 4,7). Bog je silno
eleo da narod uzme sve to mu je On dao. Da je to tano moe se viditi iz Njegovih rei koje im je
uputio preko proroka Jeremije.
DA SU POSLUALI BOGA
Iako je narod bio tako duboko ogrezao u idolopoklonstvo, da su Judini gresi bili zapisani
gvozdenim perom i dijamantom, milostivi Bog im je [ipak] uputio sledee obeanje:
Ovako mi ree Gospod: idi, i stani na vrata sinova narodnih, na koja ulaze carevi
Judini i na koja izlaze, i na svaka vrata Jerusalimska. I reci im: ujte re Gospodnju, carevi
Judini i svi Judejci i svi Jerusalimljani, koji ulazite na ova vrata. Ovako veli Gospod: uvajte
se da ne nosite bremena u subotu i ne unosite na vrata Jerusalimska. I ne iznosite bremena
iz kua svojih u subotu, i nikakvoga posla ne radite, nego svetite (svetkujte) subotu, kao to
sam zapovedio ocima vaim. Ali ne posluae niti prignue uha svojega, nego otvrdnue
vratom svojim da ne posluaju i ne prime nauke. Ako me posluate govori Gospod, da ne
nosite bremena na vrata ovoga grada u subotu, nego svetite subotu ne radei u nju
nikakvoga posla, tada e ulaziti na vrata grada ovoga carevi i knezovi, koji sede na prestolu
Davidovu, na kolima i na konjima, oni i knezovi njihovi, Judejci i Jerusalimljani, i stajae
ovaj grad doveka. I dolazie iz gradova Judinijeh i iz okoline Jerusalimske, i iz zemlje
Venijaminove, i iz ravnice i iz gora i s juga, i donosie rtve paljenice i prinose s darom i
kadom, i rtve zahvalne donosie u dom Gospodnji (Jeremija 17,17-26).
Nije na nama da nagaamo na koji nain bi se ovo obeanje ispunilo; dovoljno je da znamo da
ga je izrekao Gospod i da je On u stanju da ispuni svako obeanje. Izgraditi stari grad i uiniti ga
novim svakako bi bilo lako kao preobraziti nae ponieno telo, - da bude saobrazno njegovom
slavnom telu (jednako telu slave njegove Karadi) (Filibljanima 3,21 arni) ili na mestu
starog stvoriti potpuno nov grad.
ODBAENA OBEANJA O OBNOVI

Imajmo na umu da je ovo Jeremijino obeanje bilo dato u poslednjim danima Judinog carstva,
jer Jeremija nije poeo da prorokuje sve do vremena Josije sina Amonova, cara Judina (Jeremija
1,2), u trinaestoj godini njegove vladavine, samo dvadeset jednu godinu od poetka vavilonskog
182
ropstva. Pre nego to je Jeremija poeo da prorokuje, gotovo svi drugi proroci zavrili su svoje delo i
umrli. Proroanstva Isaije, Osije, Amosa, Miheja i drugih svih velikih proroka bila su u rukama
naroda pre Jeremijinog roenja. Ovu injenicu ne smemo nikako da zanemarimo jer je od najvee
vanosti. U tim proroanstvima je bilo mnogo obeanja o obnovi Jerusalima, a sva su mogla da
budu ispunjena da ih je narod prihvatio. Meutim, kao i sva Boja obeanja, i ova su bila u Hristu;
ona su se odnosila, kao i ova pred nama, na venost, a ne samo na vreme (ovaj svet prim.
izdavaa). Ali poto ih narod onog vremena nije prihvatio, ona ostaju podjednako aktuelna za
nas. Samo ih je Gospodnji dolazak, koga oekujemo, mogao ispuniti. Ova proroanstva sadre
Jevanelje za ovo vreme podjednako kao Matejeva i Jovanove knjige i poslanice.
UVEK ISTI ISPIT

Zapazite osim toga da je svetkovanje subote uinjeno testom za sve kojima je ova istina
otkrivena. Da su svetkovali subotu, oni i njihov grad bi trajali zauvek. Zato? Setite se kad smo
prouavali Boji odmor i imaete odgovor. Subota je peat dovrenog i savrenog stvaranja. Kao
takva ona otkriva Boga kao Stvoritelja i Posvetitelja (Onog koji posveuje) (Jezekilj 10,12.20), kao
Onog koji posveuje svojom stvaralakom silom. Subota nije rad kojim moemo uzalud pokuavati
da steknemo Boju naklonost, ve odmor odmor u venim rukama. Ona je znak i spomen
(seanje) na Boju venu silu; a njeno svetkovanje je peat savrenstva koji samo Bog moe da stavi, i
koga e besplatno staviti na sve koji se uzdaju u Njega. Ona oznaava puno i savreno pouzdanje u
Gospoda da nas moe i hoe spasiti istom silom kojom je u poetku sve stvorio. Stoga vidimo,
poto je i nama ostavljeno isto obeanje kao i drevnom Izraelu, da i subota neminovno mora da
bude posebno istaknuta u nae vreme, to vie to se pribliava dan Hristovog dolaska.
IZREEN SUD
Ali postojala je alternativa u sluaju da narod odbije da poiva (ima mir, odmor od pokuaja da
se opravda svojim delima prim. izdavaa) u Gospodu. Prorok je dobio zadatak da dalje kae:
Ako li me ne posluate da svetite subotu i ne nosite bremena ulazei na vrata Jerusalimska u
subotu, onda u raspaliti oganj na vratima njegovim, koji e upaliti dvorove Jerusalimske i nee se
ugasiti (Jeremija 17,27).
Tako je i bilo; iako je Bog bio veran i dugo je trpeo aljui poruke upozorenja svome narodu:
oni se rugahu glasnicima Bojim, i ne marahu za rei njegove, i smejahu se prorocima njegovim,
dokle se ne raspali gnjev Gospodnji na narod njegov, te ne bi leka. I dovede na njih cara
Haldejskoga, koji pobi mladie njihove maem u domu svetinje njihove, i ne poali ni mladia ni
devojke, ni starca ni nemona. Sve mu dade u ruke. I sve sudove doma Bojega, velike i male, i blago
doma Gospodnjega i blago carevo i knezova njegovih, sve odnese u Vavilon. I upalie dom Boji, i
razvalie zid Jerusalimski, i sve dvorove u njemu popalie ognjem, i iskvarie sve dragocene zaklade
njegove. I to ih osta od maa, odnese u Vavilon i bie robovi njemu i sinovima njegovim, dokle ne
nasta carstvo Persijsko, da se ispuni re Gospodnja koju ree ustima Jeremijinim, dokle se zemlja ne
izdovolji subotama svojim, jer poivae sve vreme dokle bee pusta, dokle se ne navri sedamdeset
godina (2. Dnevnika 36,16-21).
VAVILONSKI CAR VLADAR U JERUSALIMU
183
Poslednji car u Jerusalimu bio je Sedekija, ali on nije bio nezavisan. Nekoliko godina pre nego
to je doao na presto, Navuhodonosor je opseo Jerusalim i Gospod mu ga je predao u ruke (Danilo
1,1.2). Iako je Joakim pobeen, doputeno mu je da vlada u Jerusalimu kao knez koji plaa danak, i
to je trajalo osam godina. Nakon njegove smrti nasledio ga je njegov sin Joahin, ali je on vladao
samo tri meseca kad je Navuhodonosor ponovno opseo Jerusalim, osvojio ga, i odveo cara i njegovu
porodicu i sve stolare i kovae u Vavilon; ne osta nita osim siromanoga naroda po zemlji (2.
Carevima 24,8-16).
Jo uvek je u Jerusalimu ostao jedan car, jer je Navuhodonosor postavio Mataniju i promenio
mu ime u Sedekija (Stih 17). Ime Sedekija znai Jahvina pravednost i novi car je to ime dobio
zato to ga Navuhodonosor bee zakleo Bogom (2. Dnevnika 6,13) da se ne pobuni protiv njegove
vladavine. Sledei dogaaji pokazuju da je Navuhodonosor imao pravo da to trai:
U poetku carovanja Joakima sina Josijina cara Judina doe ova re Jeremiji od Gospoda
govorei: Ovako mi ree Gospod: naini sebi sveze i jaram, i metni sebi oko vrata. Po tom poalji ih
caru Edomskom i caru Moavskom i caru sinova Amonovih i caru Tirskom i caru Sidonskom, po
poslanicima koji e doi u Jerusalim k Sedekiji caru Judinu. I narui im neka reku svojim
gospodarima: ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: ovako recite svojim gospodarima: Ja
sam stvorio zemlju i ljude i stoku, to je po zemlji, silom svojom velikom i miicom svojom
podignutom; i dajem je kome mi je drago. I sada ja dadoh sve te zemlje u ruke Navuhodonosoru
caru Vavilonskom sluzi svojemu, dadoh mu i zverje poljsko da mu slui. I svi e narodi sluiti
njemu i sinu njegovu i unuku njegovu dokle doe vreme i njegovoj zemlji, i veliki narodi i silni
carevi pokore ga. A koji narod ili carstvo ne bi htio sluiti Navuhodonosoru caru Vavilonskom, i ne
bi htio saviti vrata svojega u jaram cara Vavilonskoga, taki u narod pohoditi maem i glau i
pomorom, govori Gospod, dokle ih ne istrebim rukom njegovom. Ne sluajte dakle proroka svojih
ni vraa svojih ni sanjaa svojih ni gatara svojih ni bajaa svojih, koji vam govore i vele: neete
sluiti caru Vavilonskom. Jer vam oni la prorokuju, kako bih vas daleko odveo iz zemlje vae i
izagnao vas da izginete. A narod koji bi savio vrat svoj pod jaram cara Vavilonskoga i sluio mu,
ostaviu ga na zemlji njegovoj, govori Gospod, da je radi i stanuje u njoj (Jeremija 27,1-11).
Prema tome, Navuhodonosor je imao pravo da vlada u Jerusalimu kao to je vladao svaki drugi
car. Njegovo carstvo je, meutim, bilo mnogo vee nego ono kojim je vladao neki izraelski car;
tavie, posle dosta uputstava od Gospoda, on je upotrebio priliku da po celom svetu proiri
pozna(va)nje o pravome Bogu (Vidi Danilo 4). Kad se Sedekija pobunio protiv Navuhodonosora, on
se prkosno postavio protiv Gospoda koji je predao Izrael u vlast Navuhodonosoru kao kaznu za
njegove grehe. U sledeem izvetaju imamo slikovit opis Navuhodonosorovog napada na Jerusalim i
kako je Bog vodio delovanje ovog neznaboakog cara, iako se sluio gatanjem:
A ti, sine ovjeji, naini dva puta, kuda e doi ma cara Vavilonskoga; iz jedne zemlje neka
izlaze oba; i izaberi stranu, gde poinje put gradski, izaberi. Naini put kojim e doi ma na Ravu
sinova Amonovijeh, i u Judeju na tvrdi Jerusalim. Jer e car Vavilonski stati na rasputici (raskrsnici),
gde poinju dva puta, te e vraati, gladie strele, pitae likove, gledae u jetru. Nadesno e mu
vraanje pokazati Jerusalim da namesti ubojne sprave, da otvori usta na klanje, da podigne glas
podvikujui, da namesti ubojne sprave prema vratima, da naini opkope, da pogradi kule. I uinie
se vraanje zaludno zakletima, a to e napomenuti bezakonje da se uhvate. Zato ovako veli Gospod
Gospod: to napominjete svoje bezakonje, te se otkriva nevera vaa i gresi se vai vide u svim delima
vaim, zato to dooste na pamet, biete pohvatani rukom (Jezekilj 21,24-29).
184
KRAJ IZRAELSKE NEZAVISNE, ZEMALJSKE VLADAVINE

Tome slede sudbonosne rei upuene Sedekiji:
A ti, neisti bezbonie, knee Izrailjev, kome doe dan kad bi na kraju bezakonje, ovako veli
Gospod Gospod: skini tu kapu i svrzi taj venac, nee ga biti; niskoga u uzvisiti a visokoga u
poniziti. Unitiu, unitiu, unitiu ga, i nee ga biti, dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u
ga dati (Jezekilj 21,30-32).
Sedekija je bio neist i zao jer je uz sve svoje odvratno idolopoklonstvo dodao greh
krivokletstva, zato to je prekrio sveanu zakletvu. Zato je carstvo bilo potpuno uklonjeno. Venac
(dijadem) je skinut sa Davidovih potomaka i stavljen na glavu Haldejca, i sada je pred nama
vavilonsko carstvo. O njegovoj veliini (prostiranju) smo ve itali i uz to imamo rei proroka
Danila koje objanjavaju veliki kip koji je Navuhodonosor video u snu koji mu je dao Bog nebeski:
Ti si, care, car nad carevima, jer ti Bog nebeski dade carstvo, silu i krepost i slavu; i gde god
ive sinovi ljudski, zveri poljske i ptice nebeske, dao ti je u ruke, i postavio te gospodarem nad svim
tim. Ti si ona glava zlatna (Danilo 2,37.38). U tome vidimo vlast koja je od poetka data oveku (1.
Mojsijeva 1,26), iako su slava i mo bili znatno umanjeni. Ali mi vidimo da Bog jo uvek dri svoje
oi na njoj i da je radio na njenoj obnovi, u skladu sa obeanjem koje je dao Avramu.
OD VAVILONA DO USPOSTAVLJANJA VENOG CARSTVA

Vrlo malo vremena u Svetom pismu je posveeno opisu ljudske veliine, i prorok uri prema
kraju. U Jezekilju 21,32 proreena su tri prevrata ili revolucije koje e slediti nakon prelaska vlasti
nad celom zemljom u Navuhodonosorove ruke. Poto je njegovo carstvo bilo svetsko carstvo,
proreene revolucije moraju takoe biti prevrat i uspostavljanje svetskog carstva. Zato je Danilo, u
nastavku objanjavanja Navuhodonosorovog sna, rekao:
A nakon tebe nastae drugo carstvo, manje od tvojega; a potom tree carstvo, medeno
(bronzano), koje e vladati po svoj zemlji (Danilo 2,39).
Carstvo koje je nasledilo vavilonsko, Medopersija, bilo je pokazano u Danilu u 5. poglavlju, a u
Danilu 8,1-8.20.21 saznajemo da je tree carstvo, naslednik Medopersije u vladanju svetom, bila
Grka. Tako nam je ukratko prikazana istorija sveta narednih nekoliko stotina godina. Prva dva
prevrata prema Jezekilju 21,32 su jasna. Vavilon je sledila Medopersija, a nju Grka.
Poslednje od ovih zemaljskih svetskih carstava, posle tree velike revolucije, nije direktno
pomenuto, ali je dovoljno jasno naznaeno. Hristovo roenje dogodilo se u dane Cezara Avgusta,
koji je izdao proglas da ceo svet treba da se oporezuje ili popie (Luka 2,1). Prema tome, imamo
pravo da pomenemo Rim kao proizvod ove tree velike svetske revolucije. U stvari, mi smo vezani
za ovu imperiju, jer istorija ne poznaje nijednu drugu koja bi mogla da zauzme njeno mesto. U
skladu sa ovim, Vavilon je vladao svetom i u njegovo vreme proreene su tri revolucije, koje dovode
na njegovo mesto tri imperije koje slede jedna drugu. U redosledu naslea izriito su pomenute
Medopersija i Grka, a onda imamo rimskog imperatora koji vlada svetom. Ovo je striktno biblijski
dokaz; potvren dokaz, ili bolje reeno, dokaz koji svedoi o tanosti svetog izvetaja kome nema
premca u svetovnoj istoriji.
Meutim, revolucija koja je dovela do predaje vlasti nad svetom Rimu, bila je poslednja
sveopta revolucija koja e se dogoditi u ovom svetu dokle ne doe onaj kome pripada. Mnogi
ljudi su posle Rima sanjali o vladanju nad svetom, ali su se njihovi snovi izjalovili.
185
Hristos je bio na zemlji, to je istina, ali je on bio doljak kao i Avram, bez mesta na kome bi
mogao da skloni glavu. Ali On je doao da oglasi(m) zarobljenima slobodu (Isaija 61,1) i da objavi
da e svako ko bude prebivao u Njegovoj rei znati istinu i da e ga istina osloboditi. Dan za danom
i godina za godinom, kako su prolazili vekovi, odjekivala je objava slobode, i umorni zarobljenici su
bili oslobaani od sila tame. Nije nae da znamo vreme i as koje je Otac zadrao u svojoj vlasti, ali
znamo da e, kad itava Hristova crkva bude pristala da bude ispunjena Njegovim Duhom, ceo svet
ubrzo uti vest Jevanelja u svoj punini njene sile; a onda e doi kraj, kada e se tvorevina
(stvoreno) koja sada uzdie osloboditi od ropstva raspadljivosti na slobodu slave Boje dece
(Rimljanima 8,21).
186

deo)
(Sadanja istina, 4. mart 1897)
(Zavretak).
Koliko god se hvalili svojom slobodom i nezavisnou, ljudi koji vole robovanje 1 radije robuju
nego da budu slobodni. Ovo pokazuju injenice.
ODBACIVANJE SLOBODE
Bog vasione objavio je slobodu celom oveanstvu; On je svima dao slobodu, ali malo je onih
koji je koriste. Iskustvo drevnog Izraela je iskustvo ljudskog srca. Dva puta je Gospod jasno stavio
do znanja Avramu da e njegovo potomstvo biti slobodno jednom kad je rekao da njegov sluga
Elijezer nee biti njegov naslednik i ponovo kad mu je rekao da sin robinje nee biti naslednik.
On je kasnije izbavio (oslobodio) Izrael iz egipatskog ropstva da bi mogao uivati u slobodi,
istinskoj slobodi poslunosti savrenom zakonu slobode, ali su oni gunali i u svojim srcima se
okrenuli Egiptu. Napravi nam bogove koji e ii pred nama rekli su Aaronu (Dela 7,39.40 SSP).
etrdeset godina kasnije Gospod je sa njih skinuo egipatsku sramotu, ali oni su posle toga hteli
da budu kao okolni neznaboci time to su traili cara, koji e od njih, to im je Bog zagarantovao,
uiniti robove. Tako se i desilo, jer ne samo to su nauili da ive kao neznaboci, ve su ih i
nadmaili. I Gospod Bog otaca njihovih slae k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu bee
ao naroda njegova i stana njegova. A oni se rugahu glasnicima Bojim, i ne marahu za rei njegove,
i smijahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev Gospodnji na narod njegov, te ne bi leka
(2. Dnevnika 36,15.16); i On je ispunio svoje pretnje da e ih odvesti u Vavilon (Amos 5,25-27; Dela
7,43).
ROBOVI GREHU
Izagnanstvo u Vavilon bilo je jedini vidljivi prikaz ropstva u koji se narod ve dobrovoljno
predao. Laskali su sebi da su slobodni, dok su zapravo bili robovi propasti; jer od ega je ko
savladan, tom i robuje (2. Petrova 2,19 arni). Zaista vam kaem da je svaki koji ini greh rob
grehu (Jovan 8,34 Karadi). Telesno robovanje je beznaajno u poreenju s robovanjem due, i
osim onog prvog, ovog drugog nikad nisu bili svesni.
Odvoenje Izraela u Vavilon je bilo prikladna slika. Nije bilo sluajno da su bili odvedeni u
njega, a ne negde drugde. Re Vavilon znai zbrka i to zbrka zbog samouzvienja i oholosti, jer
gde su zavist i svaa, onde je nered i svaka zla stvar (Jakov 3,16 arni). Ime Vavilon nastalo je na
ovaj nain:
Robovanje ili ropstvo (razlika) ako bi poli od toga da je ispravna pretpostavka da ropstvo predstavlja prisilnu
pokornost i zavisnost od drugih ili neega, a robovanje dobrovoljnu pokornost i zavisnost, onda bi bila pravilnija
upotreba rei robovanje umesto rei ropstvo da opie ono to je autor u ovom tekstu eleo da kae.
Zato je u ovom tekstu na nekim mestima upotrebljena re robovanje, ali nije pokuano da se dosledno izvri njena
upotreba na odgovarajuim mestima, verujui da e ova napomena itaocima biti sasvim dovoljna prim. izdavaa
187
GRADITELJI VAVILONA
A bejae na celoj zemlji jedan jezik i jednake rei. A kad otidoe od istoka, naoe ravnicu u
zemlji Senarskoj, i naselie se onde. Pa rekoe meu sobom: hajde da pravimo ploe i da ih u vatri
peemo. I behu im opeke mesto kamena i smola zemljana mesto krea. Posle rekoe: hajde da
sazidamo grad i kulu, kojoj e vrh biti do neba, da steemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po
zemlji. A Gospod sie da vidi grad i kulu, to zidahu sinovi oveji. I ree Gospod: gle, narod jedan,
i jedan jezik u svih, i to poee raditi, i nee im smetati nita da ne urade to su naumili. Hajde da
siemo, i da im pometemo jezik, da ne razumeju jedan drugoga to govore. Tako ih Gospod rasu
odande po svoj zemlji, te ne sazidae grada. Zato se prozva Vavilon, jer onde pomete Gospod jezik
cele zemlje, i odande ih rasu Gospod po svoj zemlji (1. Mojsijeva 11,1-9).
PRKOENJE BOGU
Ovi ljudi su naumili da sagrade tako veliki grad i tako visoku kulu da mogu da prkose Bojim
sudovima. Oni su stvarno zamiljali da su vei od Boga. Istu misao je negovao Lucifer o kome
itamo:
Kako pade s neba, zvezdo danice, keri zorina? kako se obori na zemlju koji si gazio narode? A
govorio si u srcu svom: izai u na nebo, vie (iznad) zvezda Boijh podignuu presto svoj, i seu na
gori zbornoj na strani severnoj; izai u u visine nad oblake, izjednaiu se s vinjim (Isaija 14,1214).
Jasno se vidi da je Luciferov duh bio isti kao duh graditelja Vavilona, i upravo je sotona pali
Lucifer podstakao taj rad. On je knez ovoga sveta (Jovan 14,30), duh koji sad radi u sinovima
protivljenja (Efescima 2,2). Vratimo se sada na poetak poglavlja iz koga smo citirali gore navedeni
tekst i pogledajmo odnos palog Lucifera prema Vavilonu; usput zapazimo kako Isaija u trinaestom
poglavlju svoje knjige govori o propasti koja e doi na Vavilon.
KNEZ OVOGA SVETA

Oholi grad bie potpuno uniten:
Jer e se smilovati Gospod na Jakova, i opet e izabrati Izrailja, i namestie ih u zemlji njihovoj,
i prilepie se k njima doljaci i pridruie se domu Jakovljevu. Jer e ih uzeti narodi i odvesti na
mesto njihovo, i nasledie ih Izrailjci u zemlji Gospodnjoj da im budu sluge i slukinje, i zarobie
one koji ih behu zarobili, i bie gospodari svojim nasilnicima. I kad te smiri Gospod od truda
tvojega i muke i od ljutoga ropstva u kom si robovao, tada e izvoditi ovu priu o caru
Vavilonskom i rei e: kako nesta nastojnika, nesta danka? Slomi Gospod tap bezbonicima,
palicu vladaocima, koja je ljuto bila narode bez prestanka, i gnevno vladala nad narodima, i gonila
nemilice. Sva zemlja poiva i mirna je; pevaju iza glasa. Vesele se s tebe i jele i kedri Livanski
govorei: otkako si pao, ne dolazi niko da nas see. Pakao dole uskoleba se tebe radi da te srete kad
doe, probudi ti mrtvace i sve knezove zemaljske, die s prestola njihovih sve careve narodne. Svi
e progovoriti i rei tebi: i ti li si iznemogao kao mi? izjednaio se s nama? Spusti se u pakao ponos
tvoj, zveka psaltira tvojih; prostrti su poda te moljci, a crvi su ti pokriva (Isaija 14,1-11).
188
A onda slede neposredne Gospodnje rei: Kako pade s neba, zvezdo danice, keri zorina? i
tako dalje, kao to smo ranije citirali i kazali da je njegov pad uzrokovan njegovim
samouzvisivanjem, i nastavlja:
A ti se u pakao svre, u dubinu grobnu. Koji te vide pogledae na te, i gledae te govorei: to li
je onaj koji je tresao zemlju, koji je drmao carstva, koji je vasiljenu obraao u pustinju, i gradove
njezine raskopavao? roblje svoje nije otputao kui? Svi carevi narodni, svikoliki, lee slavno, svaki u
svojoj kui. A ti se izbaci iz groba svojega, kao gadna grana, kao haljina pobijenih, maem
probodenih, koji silaze u jamu kamenu, kao pogaen strv (le). Nee se zdruiti s njima pogrebom,
jer si zemlju svoju zatro, narod si svoj ubio; nee se spominjati seme zlikovako dok je veka (Stihovi
15-20).
BOANSKI CILJ UNITENJE UGNJETAVAA

Toliko o direktnom obraanju ovom neobinom tiraninu. A onda sledi nastavak opisa povezan
s njim:
Pripravite (pripremite) pokolj sinovima njegovim za bezakonje otaca njihovih da se ne
podignu i ne naslede zemlje i ne napune vasiljene gradovima. Jer u ustati na njih, govori Gospod
nad vojskama, i zatru ime Vavilonu i ostatak, i sina i unuka, govori Gospod. I nainiu od njega
stan ukovima i jezera vodena, i omeu ga metlom pogibli, govori Gospod nad vojskama. Zakle se
Gospod nad vojskama govorei: doista, bie kako sam smislio, i kako sam naumio izvrie se. Potru
Asirca u zemlji svojoj, na gorama svojim izgaziu ga; tada e se skinuti s njih jaram njegov, i breme
njegovo s plea njihovih skinue se (Stihovi 21-25).
A onda dolaze posebne rei koje predstavljaju saetak svega toga:
TO JE NAMILJENO SVOJ ZEMLJI, I TO JE RUKA PODIGNUTA NA SVE NARODE. Jer je
Gospod nad vojskama naumio, ko e razbiti? i njegovu ruku podignutu ko e odvratiti? (Stihovi
26.27).
OHOLOST I ZEMALJSKA VLAST

italac svakako mora da zapazi da je potpuno i konano osloboenje (izbavljenje) sveg Izraela
savreno usklaeno sa potpunim unitenjem vavilonskog cara; a osim toga da se to odnosi i na
vavilonskog cara koji vlada celim svetom; njegovo unitenje omoguie celoj zemlji odmor. Takoe
treba da zapazimo da je ovaj vavilonski car oslovljen kao Lucifer, onaj koji je Bogu osporavao
vladavinu nad svetom. Zato je injenica da je bez obzira na nominalnog, vidljivog vladara Vavilona,
sotona bio stvarni car. To se takoe vidi iz injenice da je Vavilon bio neznaboako carstvo i da
to mnogoboci rtvuju, demonima prinose na rtvu, a ne Bogu (1. Korinanima 10,20 arni).
On je bog ovoga sveta. Duh samouzvisivanja se radikalno protivi Bojem Duhu ija krotost i
blagost predstavljaju Njegovu veliinu; antihristov duh se protivi i die na sve to se naziva
Bogom ili svetinjom, tako da e sesti u hram Boiji i samoga sebe predstavljati - da je on Bog (2.
Solunjanima 2,4 arni). Ovaj duh je bio istaknuta karakteristika Vavilona, osim za vreme
kratkog razdoblja u kome je Navuhodonosor doao k sebi. U svojoj oholosti rekao je: Nije li to
Vavilon veliki to ga ja sazidah jakom silom svojom da je stolica carska i slava velianstvu mojemu?
(Danilo 4,30).
189
Valtazar je uzeo sudove iz Bojeg doma i pio iz njih vino, zajedno sa svojim enama i
konkubinama, i hvaljahu bogove zlatne i srebrne i medene (bronzane) i drvene i kamene (Danilo
5,3.4), hvaliui se da su bogovi koje je on nainio bili vei od Boga Izraelovog. O Vavilonu je
reeno: Jer si se pouzdala u zlou svoju govorei: niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje
prevarie te, te si govorila u srcu svom: ja sam, i osim mene nema druge (Isaija 47,10).
TA PREDSTAVLJA OSLOBOENJE IZ VAVILONA

Isti taj duh pokretao je i jevrejski narod. Kad su insistirali na tome da imaju cara, da budu kao
okolni neznaboci, odbacili su Boga jer su smatrali da sami mogu bolje da upravljaju stvarima. Je li
koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? a moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
udite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! veli Gospod. Jer dva zla uini moj narod:
ostavie mene, izvor ive vode, i iskopae sebi studence (bunare), studence isprovaljivane, koji ne
mogu da dre vode (Jeremija 2,11-13). Bejah li pustinja Izrailju ili mrana zemlja? zato govori
moj narod: gospodari smo, neemo vie doi k tebi? (Stih 31). Prema tome, kad su sinovi Izraelovi
odvedeni u Vavilon, u taj oholi i hvalisavi grad, bilo je to jasno i vidljivo ukazivanje na stanje u
kakvom su se dugo nalazili. Bili su odvedeni u Vavilon zato to nisu svetkovali subotu, kao to to
itamo u Jeremiji 7,27 i 2. Dnevnika 36.20.21. Ve smo saznali da je svetkovanje subote odmaranje u
Bogu; ono znai savreno priznanje Njega kao vrhovnog i zakonitog vladara. Zato moramo znati da
je definitivno osloboenje iz Vavilona izbavljenje od robovanja sebi, i prelaz u potpuno
pouzdanje u Boga i poslunost Njemu.
SEDAMDESET GODINA SE NAVRILO

Kao to je Bog odredio konano vreme kada e svoj narod osloboditi (izbaviti) iz Egipta, tako je
odredio i tano vreme Izraelovog robovanja u gradu Vavilonu. Jer ovako veli Gospod: kad se navri
u Vavilonu sedamdeset godina, pohodiu vas, i izvriu vam dobru re svoju da u vas vratiti na ovo
mesto. Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam
posledak (zavretak, kraj) kakav ekate. Tada ete me prizivati i ii ete i moliete mi se, i usliiu
vas. I traiete me, i nai ete me, kad me potraite svim srcem svojim. I dau vam se da me naete,
govori Gospod, i vratiu roblje vae, i sabrau vas iz svih naroda i iz svih mesta u koja sam vas
razagnao, govori Gospod, i doveu vas opet na mesto, odakle sam vas iselio (Jeremija 29,10-14).
Tano kao u prvom sluaju, tako se i u drugom sve odigralo prema Bojoj Rei. Ropstvo je
poelo 606. godine pre Hrista i ezdeset osam godina kasnije, 538. pr. Hr. grad Vavilon je pao u ruke
Miana i Persijanaca (Vidi Danilo 5). O tom vremenu itamo: Prve godine Darija sina Asvirova od
plemena Midskoga, koji se zacari nad carstvom Haldejskim, prve godine njegova carovanja ja
Danilo razumeh iz knjiga broj godina, koje bee rekao Gospod Jeremiji proroku da e se navriti
razvalinama Jerusalimskim, sedamdeset godina. I okretoh lice svoje ka Gospodu Bogu traei ga
molitvom i molbama s postom i s kostreti i pepelom (Danilo 9,1-3). Eto, tu je bio ovek koji je
celim svojim srcem traio Boga. Ne znamo da li je bilo drugih koji su traili Gospoda kao Danilo, a
sigurno ih nije bilo mnogo, ali Bog je ipak ispunio svoj deo do zadnjeg slova. Dve godine nakon
Danilove molitve, 536. godine pr. Hr., tano sedamdeset godina nakon poetka izraelskog ropstva u
Vavilonu, persijski car Kir izdao je proglas o kome je zapisano ovo:
190
Prve godine Kira cara Persijskoga, da bi se ispunila re Gospodnja, koju ree na usta
Jeremijina, podie Gospod duh Kira cara Persijskoga, te oglasi po svemu carstvu svojemu i raspisa
govorei: Ovako veli Kir car Persijski: sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i on mi
je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda njegova?
Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga
Izrailjeva, Boga koji je u Jerusalimu. A ko bi ostao u kojem god mestu gde se bavi, neka ga ljudi
onoga mesta potpomognu srebrom i zlatom i imanjem i stokom osim dragovoljnoga priloga na dom
Boji u Jerusalimu (Jezdra 1,1-4).
Broj onih koji su se vratili u Jerusalim kao rezultat ovog proglasa zapisan je ovako: Bee
etrdeset i dve hiljade i tri stotine i ezdeset, osim sluga njihovih i slukinja njihovih, kojih bee
sedam hiljada i tri stotine i trideset i sedam, a meu njima bee dvesta pevaa i pevaica. I tako se
naselie svetenici i Leviti i neki iz naroda i pevai i vratari i Netineji u gradovima svojim, i sav
Izrailj u svojim gradovima (Jezdra 2,64.65.70).
JO UVEK NENAUENA LEKCIJA

Nije se sav narod vratio u Jerusalim, ali su svi mogli da se vrate. Da je Izrael stvarno nauio
pouku iz ropstva (robovanja), dugo odlagano ispunjenje obeanja moglo je da se brzo ostvari, jer do
vremena poetka ropstva jedino odreeno proreeno vreme bilo je razdoblje od sedamdeset godina.
Ali upravo kao to je narod bio u stvarnom vavilonskom ropstvu, odnosno u robovanju oholosti i
samouverenosti pre nego to ih je Navuhodonosor odveo, tako je po zavretku ovih sedamdeset
godina i dalje ostao u istom robovanju. Bog je predvideo da e se to i dogoditi, pa je pri kraju tog
razdoblja dao Danilu viziju u kojoj je odredio drugo vreme.
O ovom velikom prorokom razdoblju i dogaajima do kojih nas ono dovodi poslednjem
pozivu da se izae iz Vavilona prouavaemo idue sedmice.
191
45. Obeanja data Izraelu Pribliilo se vreme

ispunjenja obeanja
(Sadanja istina, 11. mart 1897)
Prole sedmice pri kraju naeg prouavanja vavilonskog ropstva, videli smo da je Izrael nauio
pouku poverenja u Boga, i da nije i dalje nastavio u robovanju oholosti i samopouzdanju,
sedamdeset godina vavilonskog ropstva dovele bi ga do trenutka kad bi se dugo odlagano
proroanstvo o venom nasledstvu moglo brzo ispuniti. Naime, kao to smo ve rekli, sve do
vremena poetka vavilonskog ropstva jedino konano proroko vreme bilo je razdoblje od
sedamdeset godina. I tako je pri kraju tog razdoblja Bog dao proroku Danilu viziju u kojoj je
odreeno drugo i due vreme. Proroanstvo je ukratko bilo ovo:
VIZIJA OPISANA U DANILU 8

Danilo je u viziji video ovna s neobinom osobinom, da je jedan rog bio vii od drugog i da se
taj vii pojavio kasnije. On je video ovna gde bode na zapad i na sever i na jug, i ni jedna zver ne
mogae mu odoleti, i ne bee nikoga ko bi izbavio od njega, nego injae ta je hteo, i osili (Danilo
8,3.4).
Zatim je ugledao jarca koji je silovito dojurio sa zapada; izmeu oiju imao je znaajan rog. A
kad ja motrah, gle, iae jarac od zapada povrh sve zemlje a ne doticae se zemlje; i taj jarac imae
rog znamenit meu oima svojim. I doe do ovna koji imae dva roga, kojega videh gde stoji kraj
vode, i potra na njega gnevno silom svojom. I videh ga gde doe do ovna, i razgnevivi se na njega
udari ovna, te mu slomi oba roga i ne bee sile u ovnu da mu odoli, nego ga obori na zemlju i pogazi
ga, i ne bee nikoga da izbavi ovna od njega. I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i
mesto njega narastoe znamenita etiri roga prema etiri vetra nebeska. I iz jednoga njih izie jedan
rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku prema krasnoj zemlji. I naraste dori (ak) do
vojske nebeske, i obori na zemlju neke od vojske i od zvezda, i pogazi ih. I naraste ak do poglavara
toj vojsci i tako dalje. (Danilo 8,5-11).
Nakon to je dao neke druge pojedinosti o ovom udesnom malom rogu, prorok je zakljuio
izvetaj o ovoj viziji:
Tada uh jednoga sveca gde govorae, i jedan svetac ree nekome koji govorae: dokle e trajati
ta utvara za svagdanju rtvu 1 i za otpad pustoni da se gazi svetinja i vojska? I ree mi: do dve
hiljade i tri stotine dana i noi; onda e se svetinja oistiti (Stihovi 13 i 14).
ANELOVO TUMAENJE
Nemam nameru da se uputamo u detalje ovog proroanstva, ve jedino dajem osnovnu skicu
tako da moemo da sledimo istoriju obeanja. Jedan aneo je trebao da objasni Danilu vienje, i on
to ini ovako:
Re rtva ne postoji u hebrejskom originalu ve je kasnije dodata od strane prevodilaca sa ciljem da pojasni izvorni
tekst, ali je umesto pojanjenja unela samo pometnju. Re svagdanja se odnosi na stalnu (svagdanju) slubu i
svetenstvo Hrista. Za detaljno objanjenje pogledati knjigu Otvoreni put do hrianskog savresntva od A. T. Donsa,
poglavlje Strahota i grozota pustoi prim. izdavaa
192
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 45. PRIBLIILO SE VREME ISPUNJENJA OBEANJA www.najvaznijevesti.com
Ovan to si ga vidio, koji ima dva roga, to su carevi Midski i Persijski. A runjavi je jarac car
Grki; i veliki rog to mu bee meu oima, to je prvi car. A to se on slomi, i mesto njega narastoe
etiri, to su etiri carstva, koja e nastati iza toga naroda, ali ne s njegovom silom. A na posledak
carovanja njihova, kad bezakonici navre meru, nastae car bestidan i lukav. Sila e mu biti jaka, ali
ne od njegove jaine, i udesno e pustoiti, i bie srean i svrivae, i gubie silne i narod sveti. I
lukavstvom njegovim napredovae prevara u njegovoj ruci, i podignue se u srcu svom, i u miru e
pogubiti mnoge, i ustae na kneza nad knezovima, ali e se potrti bez ruke. A reena utvara o danu i
noi istina je (Stihovi 20-26).
Imenovana su dva svetska carstva koja slede Vavilon, a sledee je tako jasno opisano da lako
moemo da ga imenujemo. Sila koja je stekla vlast nad svetom kao posledica tree revolucije o kojoj
je govorio Jezekilj, bila je Rim. Ovde je jasno istaknuto njeno ustajanje protiv Kneza nad knezovima.
Posle smrti grkog cara Aleksandra, njegovo carstvo podeljeno je na etiri dela i osvajanjem
Makedonije, jednog od ova etiri dela, 68. godine pre Hrista, Rim je stekao takvu mo da je mogao
da je nametne svetu. Zato je reeno da je to carstvo dolo od jednog od njih.
DUGO PROROKO RAZDOBLJE

Ali radilo se o razdoblju vremena koje je bilo povezano sa ovom vizijom, a koje aneo nije
objasnio s ostatkom vizije. Bilo je to dve hiljade trista dana, ili doslovno, dve hiljade trista veeri i
jutara. Da se ovde na radi o doslovnim danima jasno je iz sledeeg: Ovo je proroanstvo simbola u
kojima su uzete ivotinje kratkog ivotnog veka da predstavljaju carstva koja su postojala tokom
stotina godina; savreno je u skladu s metodom simbolikog proroanstva upotrebiti dane u vezi s
ovim simbolima, ali je oigledno da oni u tumaenju moraju da predstavljaju due razdoblje, poto
dve hiljade trista dana doslovno neto vie od est godina teko da mogu da budu poetak prvog
carstva. Prema tome, s pravom zakljuujemo da svaki dan predstavlja godinu, kao u Jezekilju 4,6 gde
Gospod koristi dane da prikau godine.
Kasnije se isti aneo vratio kao rezultat Danilove molitve, da mu objasni ostatak vizije, naime,
ta znae ti dani (Vidi Danilo 9,20-23). Zapoinjui tamo gde je stao, kao da je proao tek trenutak,
aneo je rekao: Sedamdeset je sedmica odreeno tvom narodu i tako dalje (Stih 24).
Sedamdeset sedmica, to je etiristo devedeset godina, odreeno je ili odseeno za jevrejski
narod od dve hiljade trista godina. One su trebale da zaponu od izdavanja zapovesti da se obnovi i
izgradi Jerusalim. Celu ovu zapovest nalazimo u Jezdri 7,11-26 i ona je izdata sedme godina vladanja
persijskog cara Artakserksa, a to je 457. godina pre Hrista. Poevi od te godine etiristo devedeset
godina bi zavrile 34. godine nae ere.
Meutim, poslednja od ovih prorokih sedmica bila je podeljena. ezdeset devet od njih 483
godine dosezalo je do 27. godine nae ere i oznailo vreme pojavljivanja Mesije, Pomazanika,
vreme kad je Isus pomazan Svetim Duhom prilikom svog krtenja.
Usred te poslednje sedmice (prorokih) godina, naime tri i po godine posle Isusovog krtenja,
pogubljen e biti pomazanik. Za vreme itave te sedmice, ili sedam godina, utvrdie se savez
(zavet).
itavo razdoblje od dve hiljade trista godina, to se lepo moe izraunati, dopire do 1844.
godine nae ere, a ona je prola. Najdue proroko razdoblje iz Svetog pisma je prolo tako da sada
vreme obeanja mora biti vrlo blizu. Kada e Gospod doi da obnovi sve niko ne moe rei, jer o
danu tome i asu niko ne zna (Matej 24,36).
193
BOJE CARSTVO UZETO OD JEVREJSKOG NARODA

Ali zadrimo se za trenutak na razdoblju od etiristo devedeset godina posveenih jevrejskom
narodu. Da li je to bio period za vreme koga e Bog biti pristrasan pa nee mariti za spasenje drugih
naroda? Nemogue, jer Bog ne gleda ko je ko. Bio je to jednostavno dokaz velikog Bojeg strpljenja
da e ekati jo toliko godina na izraelski narod da mu da priliku da prihvati svoje uzvieno zvanje
Bojih svetenika, da svetu objavi obeanje. Meutim, oni to nisu hteli. Naprotiv, oni sami su Ga
toliko zaboravili da kad je Mesija doao, odbacili su Ga.
I tako, umesto da budu ti oko kojih e se uspostaviti peto i poslednje svetsko carstvo, oni su
prestali da imaju posebno mesto u obeanju. Da su verovali Jevanelje kao drugi, ono bi ih spasilo.
Razrueni hram, sa pocepanom zavesom koja je otkrivala injenicu da Boja slava vie ne prebiva u
svetinji nad svetinjama, bio je simbol odnosa tog naroda prema savezu. Kao pojedinci mogli su (i
dalje) da se nakaleme na dobru maslinu kao i neznaboci, i da tako postanu Izrael; meutim, njihov
poloaj kao verskih voa sveta je zauvek prestao, jer ga nisu cenili. Nisu spoznali vreme svog
pohoenja.
POSLEDNJI POZIV ZA NAPUTANJE VAVILONA

I ta sada preostaje? samo to da Boji narod uje i poslua poziv da izae iz Vavilona, jer e,
ako ostane, primiti zla njemu namenjena. Iako je grad na Eufratu razoren pre mnogo vekova,
zapravo nekoliko vekova pre Hrista, skoro vek posle Hrista prorok Jovan je, pokrenut Duhom,
ponovio pretnje koje je Isaija izrekao protiv Vavilona i to gotovo istim reima:
Koliko se sam proslavio i odao raskoi, toliko mu dajte muka i alosti; jer on govori u svom
srcu: sedim na prestolu kao car i nisam udovac i alosti neu videti. Zato e u jedan dan doi
njegova zla: smrt i alost i glad (Otkrivenje 18,7.8 arni; Uporedi sa Isaija 47,7-10).
Vavilon, taj neznaboaki grad, uzdigao se iznad Boga. Kao to se videlo na Valtazarovoj gozbi
(piru), on je predstavljao religiju koja prkosi Bogu (Danilo 5). Isti duh postoji i danas, ne samo u
nekom odreenom drutvu, ve gde god ljudi odluuju da u religiji idu svojim putem, umesto da
se pokore svakoj rei koja izlazi iz usta Bojih. Bog u svojoj nenoj milosti dugo trpi i eka dok se
Njegov narod, koji izlazi iz Vavilona, ponizi da bi hodao sa Njim i propovedao Jevanelje o carstvu,
sa svom silom tog carstva, zapravo silom budueg sveta, po svemu svetu za svedoanstvo svima
narodima, i tada e doi kraj (Matej 24,14 arni).
Taj kraj bie unitenje Vavilona, ba kao to je i reeno preko Jeremije; meutim, poto je
stari Vavilon bio svetsko carstvo, a njegov pravi car je bio sotona, bog ovog sveta, kao to je
pokazano u Isaiji 14, unitenje Vavilona nije nita drugo do Boji sud nad celom zemljom, kada e
On osloboditi (izbaviti) svoj narod. itajmo sada rei to prorokova Jeremija za sve narode kad je
prorekao kraj vavilonskog ropstva:
BOJA RASPRAVA SA NARODIMA

Jer ovako mi ree Gospod Bog Izrailjev: uzmi iz moje ruke au vina, ovoga gneva, i napoj iz
nje sve narode ka kojima te ja poaljem, neka piju i smetu se i polude od otroga maa koji u ja
poslati meu njih.
194
I uzeh au iz ruke Gospodu, i napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod: Jerusalim i
gradove Judine i careve njegove i knezove njegove, da budu pusto i udo i potsmeh i uklin, kao to
je danas, Faraona cara Misirskoga i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov, i svu
meavinu, i sve careve zemlje Uza, sve careve zemlje Filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak
od Azota, Edomce i Moavce i sinove Amonove, i sve careve Tirske i sve careve Sidonske i careve na
ostrvima preko mora, Dedana i Temu i Vuza, i sve koji se s kraja strigu, i sve careve Arapske i sve
careve od meavine koji ive u pustinji i sve careve Zimrijske, i sve careve Elamske, i sve careve
Midske, i sve careve severne, koji su blizu i koji su daleko, kako jednoga tako drugoga, i sva carstva
zemaljska to su po zemlji; a car Sisaki pie posle njih.
I reci im: ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: pijte i opijte se, i bljujte (povraajte) i
padajte, da ne ustanete od maa koji u pustiti meu vas. Ako li ne bi hteli uzeti ae iz ruke tvoje da
piju, tada im reci: ovako veli Gospod nad vojskama: zaista ete piti. Jer evo poinjem putati zlo na
grad koji se naziva mojim imenom, a vi li ete ostati bez kazne? neete ostati bez kazne, jer u
dozvati ma na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama.
Ti dakle prorokuj im sve ove rei i reci im: Gospod e s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje
pustie glas svoj, silno e riknuti iz stana svojega, kao oni to gaze groe podignue viku na sve
stanovnike zemaljske. Proi e graja do kraja zemlje, jer raspravu ima Gospod s narodima, sudi se sa
svakim telom, bezbonike e dati pod ma, govori Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama: evo,
nevolja e poi od naroda do naroda, i velik e se vihor podignuti od krajeva zemaljskih. I u onaj e
dan biti od kraja do kraja zemlje pobijeni od Gospoda, nee biti oplakani, niti e se pokupiti i
pogrepsti, bie gnoj po zemlji (Jeremija 25,15-33).
Ovo je strana sudbina kojoj u susret ure svi zemaljski narodi. Oni se svi naoruavaju za ovu
veliku bitku. Mnogi od njih sanjaju o federaciji i svetskoj vladavini (dananjim terminima reeno
jednoj svetskoj vladi i religiji), ali Bog je za svetsku vlast nad ovom Zemljom rekao: Nee ga biti,
dokle ne doe onaj kome pripada, i njemu u ga dati (Jezekilj 21,32). Poslednja revolucija bie
dolazak Potomka na koga se odnosi obeanje (Galatima 3,19 SSP), koji e onda sam preuzeti
carstvo. Neko kratko vreme ovi strani sudovi su odloeni da bi svi imali priliku da zamene telesno
oruje za ma Duha, Boju Re, koja je silna u Bogu - da rui utvrenja, te ruimo mudrovanja, i
svako uzviavanje koje se die protiv bogopoznanja i zarobljavamo svaku misao - za poslunost
Hristu (2. Korinanima 10,4.5 arni).
Ovo zarobljavanje je sloboda. Bojom Rei moemo da izaemo iz vavilonskog robovanja2
oholosti i samopouzdanju, u slobodu Boje blagosti. Ko e posluati poziv da izae i zameni
robovanje ljudskim tradicijama i spekulacijama za slobodu koju daje Boja vena istina?
Videti fusnotu broj 1 u prethodnom (44.) poglavlju
195
46. Prikupljanje Izraela Izgubljena izraelska

plemena
Postoji popularna, gotovo sveopta ideja da su se u vreme vavilonskog ropstva deset od
dvanaest plemena potpuno izgubila i da su se po zavretku sedamdeset godina mogla prikupiti samo
dva plemena da se vrate u Palestinu. Ovo uverenje je tako duboko ukorenjeno da je gotovo svakom
odmah jasno o emu se radi kad se pomene izraz deset izgubljenih plemena. Kako je ova ideja
preovladala, neemo se sada zaustaviti da razmatramo, ve emo se zadovoljiti onim ta Biblija kae
o predmetu izgubljenih Izraelaca.
JUDA I IZRAEL
Meutim, moda bi prvo bilo dobro da (raz)reimo pogrena shvatanja o izrazima Juda i
Izrailj (stari Izrael, ili samo Izrael). Kad se posle Solomunove smrti carstvo podelilo, juni deo,
koji se sastojao od Judinog i Venijaminovoga plemena, bio je poznat kao Judejsko carstvo (Juda) sa
Jerusalimom kao prestonicom; dok je severni deo, koji se sastojao od preostalih plemena, bio poznat
kao carstvo Izrael sa prestonicom Samarijom. Severno carstvo je prvo otilo u ropstvo, i plemena
koja su ga sainjavala smatraju se izgubljenim.
Pogreno shvatanje je u tome to se izraz Jevreji ograniava na narod u junom carstvu,
naime na Judino i Venijaminovo pleme, i to se izraz Izrailjci odnosi samo na plemena koja su
sainjavala severno carstvo, a koja su navodno izgubljena. Polazei od ove pretpostavke, vrua,
nekontrolisana mata nekih teologa sklonih spekulisanju, zakljuila je da narod, uglavnom nazvan
Judejci, potie samo iz Judinog i Venijaminovog plemena, a da su anglosaksonska rasa, ili jo
odreenije, narod Velike Britanije i Amerike, Izraelci, ili drugim reima deset izgubljenih
plemena, koja su sada otkrivena.
KARAKTER, A NE NACIONALNOST
Lako je videti kako je nastala ova teorija. Nastala je zbog istog promaaja razumevanja
obeanja Jevanelja. Smiljena je da bi se anglosaksonska rasa proglasila naslednicima obeanja
datih Avramu, a izgubilo se iz vida da ova obeanja obuhvataju ceo svet bez obzira na nacionalnost i
da Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodoao (mio Karadi) ko se njega
boji i tvori pravdu (Dela 10,34.35 arni). Da su ljudi verovali da je pravi Izraelac onaj u kome
nema lukavstva (Jovan 1,47), uvideli bi ludost ovakve ideje, prema kojoj, bez obzira koliko ljudi bili
zli i nevernici, oni moraju da budu Izraelci jednostavno zato to pripadaju odreenoj naciji.
Meutim, ideja o nacionalnoj crkvi i nacionalnoj religiji je fascinantna, jer je mnogo prijatnije
za ljude da pretpostavljaju da e biti masovno (kolektivno) spaseni bez obzira na karakter,
umesto linom verom i pravednou.
BIBLIJSKI IZRAZI KOJI OPOVRGAVAJU NEOSNOVANE RAZLIKE
196
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 46. IZGUBLJENA IZRAELSKA PLEMENA www.najvaznijevesti.com
Nekoliko tekstova iz Pisma je dovoljno da pokae da se pojmovi Jevreji i Izrailjci koriste

naizmenino, jer se svaki od njih primenjuje na istu osobu. Na primer, u Jestiri 2,5 itamo: Bee u
Susanu carskom gradu Judejac po imenu Mardohej, sin Jaira sina Simeja sina Kisova, od plemena
Venijaminova. Ali u Rimljanima 11,1 imamo tvrdnju apostola Pavla: Jer sam i ja Izrailjac od
semena Avraamova od kolena Venijaminova. Isti apostol je rekao: Ja sam ovek Jevrejin iz Tarsa
(Dela 21,39). Ovde imamo jednog oveka iz Venijaminovog plemena, Jevrejina, i drugoga oveka iz
istog plemena, Izraelca, koji je istovremeno Jevrejin.
I opet, Ahaz je bio jedan od judejskih careva koji je vladao u Jerusalimu (Vidi 2. Carevima
16,1.2; Isaija 1,1). Bio je Davidov potomak i po telu (bioloki) jedan od Isusovih predaka (2.
Carevima 16,2; Matej 1,9). Ali u 2. Dnevnika 28,19 u izvetaju o invaziji Filisteja na junom kraju
Judinu, reeno je da Gospod obarae Judu s Ahaza cara Izrailjeva, jer odvue Judu da grdno grei
Gospodu.
Kad se apostol Pavle sa jednog od svojih misionarskih putovanja vratio u Jerusalim, Judeji iz
Azije primetie ga u hramu, pobunie sav narod i stavie ruke na njega viui: Izrailjci, pomagajte,
ovo je ovek koji svuda sve ui protiv naroda, i zakona, i ovoga mesta (Dela 21,27.28 arni).
italac moe lako videti kako je to prirodno reeno ako ima na umu da je svih dvanaest
plemena poteklo od jednog oveka, od Jakova ili Izraela (Izrailja). Zato je izraz Izrailj primenjiv na
bilo koje ili sva plemena, jer se zbog isticanja Jude izraz Jevrejin poeo primenjivati na bilo kog od
sinova Izraelovih, bez obzira na njihovo pleme. Kad govori o savezima, Bog kae: sklopiu novi
savez s domom Izrailjevim i s domom Judinim (Jevrejima 8,8 arni), da bi jasno pokazao da se
Novi savez (zavet) sklapa sa celim, nepodeljenim narodom, upravo kao to je bilo i sa Starim
savezom.
Prema tome, vidimo da se izraz Jevreji s pravom primenjuje na iste ljude koji se nazivaju
Izrailjci (Izraelci). Pri tome ne smemo da zaboravimo da, precizno govorei, nije Judejin (Jevrejin
Karadi) onaj koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja na telu, nego,
Judejin (Jevrejin) je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga
ne hvale ljudi nego Bog (Rimljanima 2,28.29 arni). Smatrati da su se ova plemena izgubila
meu narodom koji se naziva Jevreji nita ne menja; mogu se nazivati Izraelcima kao i Jevrejima; ali
nijedan od ovih izraza ne moe se, striktno govorei, s pravom primeniti ni na jednog od njih, osim
na one koji zaista veruju u Isusa Hrista, i oba izraza su, u strogom biblijskom smislu, primenjivi na
svakog ko ima takvu veru, bio on Englez, Francuz, Grk, Turin ili Kinez.
NIJEDNO OD PLEMENA NIJE IZGUBLJENO

Vratimo se na razmatranje izgubljenih plemena. Da deset plemena nisu bila nita vie
izgubljena nakon zavretka vavilonskog ropstva nego to su bila ranije, jasno je iz Pisma kao to je
jasno i da Judino i Venijaminovo pleme nisu bili izgubljeni. Kako se moe znati da ova dva plemena
nisu bila izgubljena, odnosno izgubljena iz vida? Po jednostavnoj injenici da se ona pominju
posle ropstva; pojedinci iz tih plemena pomenuti su imenom. Tako znamo da su i druga plemena
postojala nakon ropstva, kao to su postojala i ranije.
Nisu svi Izraelci bili odvedeni u Vavilon; najsiromaniji i najneznatniji su ostavljeni u svojoj
zemlji. Ali veina naroda iz svih plemena odvedena je i zato je u carskom proglasu na kraju
sedamdeset godina, dozvoljen opti povratak, kao to sledi:
197
Prve godine Kira cara Persijskoga, da bi se ispunila re Gospodnja, koju ree na usta
Jeremijina, podie Gospod duh Kira cara Persijskoga, te oglasi po svemu carstvu svojemu i raspisa
govorei: Ovako veli Kir car Persijski: sva carstva zemaljska dao mi je Gospod Bog nebeski, i on mi
je zapovedio da mu sazidam dom u Jerusalimu u Judeji. Ko je izmeu vas od svega naroda njegova?
Bog nebeski neka bude s njim, pa nek ide u Jerusalim u Judeji, i neka zida dom Gospoda Boga
Izrailjeva, Boga koji je u Jerusalimu (Jezdra 1,1-3).
Dozvola za povratak je bila neograniena, ali je nisu iskoristili svi ni iz jednog plemena.
Meutim, sva plemena su bila prisutna; ali i oni koji su ostali nisu time bili nuno izgubljeni. Za
neku porodicu se ne moe rei da se izgubila zato to ivi u stranoj zemlji. Kasnije je Artakserks, u
svom nalogu Jezdri napisao: Ja zapovedam: ko god u mom carstvu od naroda Izrailjeva i od
svetenika njegovih i Levita hoe od svoje volje da ide s tobom u Jerusalim, nek ide (Jezdra 7,13).
SAV IZRAILJ IMA PREDSTAVNIKE

Odmah nakon Kirovog proglasa itamo: Tada ustae glavari porodica otakih od Jude i
Venijamina, i svetenici i Leviti i svi kojima Bog podie duh da idu da zidaju dom Gospodnji u
Jerusalimu (Jezdra 1,5). Poznato nam je da su uspostavljeni obredi u svetinji i da niko od levita nije
mogao da slui u njima; a u Jezdri 3,10-12 itamo da pri polaganju temelja za hram postavie
svetenike obuene s trubama i Levite sinove Asafove s kimvalima da hvale Gospoda. ak i posle
Hristovog vakrsenja i vaznesenja itamo za Varnavu da je bio Levit rodom iz Kipra (Dela 4,36).
U Luka 2,36-38 itamo da je proroica Ana, Fanuilova ki iz Asirovog plemena, u
novoroenetu Isusu prepoznala Gospoda i poe[la] da govori o detetu svima koji su iekivali
izbavljenje Jerusalima (SSP).
Ovde imamo predstavnike dva od deset plemena koja su navodno tajanstveno nestala, a koji su
izriito pomenuti imenom kao stanovnici Jerusalima. Jasno je da neto ne moe da bude izgubljeno,
ako se tano zna gde je.
Druga plemena nisu izriito pomenuta, ali u Jezdri 2,70 itamo: I tako se naselie svetenici i
Leviti i neki iz naroda i pevai i vratari i Netineji u gradovima svojim, i sav Izrailj u svojim
gradovima.
Kad je apostol Pavle stajao na sudu pred carem Agripom, rekao je: I sad stojim pred sudom
zbog nadanja u obeanje, koje je Bog dao naim oevima, a za koje se naih dvanaest plemena
nadaju da e postii sluei Bogu istrajno dan i no; zbog ove nade, kralju, optuuju me Judeji
(Dela 26,6.7 arni). Ovde nalazimo da je dvanaest plemena postojalo u dane apostola Pavla i da
su se nadali ispunjenju obeanja koje je Bog dao njihovim oevima.
I apostol Jakov svoju poslanicu upuuje dvanaest plemena u dijaspori (rasijanih po svetu
Karadi) (Jakov 1,1 arni).
Ovde imamo dovoljno dokaza da se nijedno od izraelskih plemena nije izgubilo. Sve plemenske
razlike su sada izgubljene i nijedan Jevrejin ne moe rei kom od dvanaest plemena pripada; i tako u
tom smislu, danas nisu samo deset, ve su sva plemena izgubljena, iako je svih dvanaest
predstavljeno u jevrejskom narodu rasejanom po svetu. Meutim, Bog uva popis i u buduem
svetu svaka osoba bie stavljena na svoje mesto, jer grad koji je Avram oekivao, prestonica
nasledstva obeanog njemu i njegovom potomstvu, Novi Jerusalim, ima dvanaest vrata i na njima su
napisana imena dvanaest plemena Izrailjevih (Otkrivenje 21,12 arni).
198
KOGA GOSPOD SMATRA IZRAELCEM

Poslednja dva teksta ukazuju na drugu injenicu, naime da se Boje raunanje plemena ne
rukovodi ljudskim raunanjem. ovek gleda to je na oima, a Gospod gleda na srce (1.
Samuilova 16,7), nije Judejin (Jevrejin) onaj koji je to samo spolja, ... nego, Judejin (Jevrejin) je onaj
koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu (Rimljanima 2,28.29). Svi koji budu spaseni e
ui u grad na vrata (Otkrivenje 22,14), ali na svakim od ovih vrata nalazi se po jedno ime od
dvanaest plemena, to pokazuje da e se spasiti svih dvanaest izraelskih plemena. To je oigledno i
po jo jednoj injenici: da Izrailj znai Onaj koji je nadvladao. Jakovljeva poslanica upuena je
dvanaest plemena, ali nema hrianina koji ne zna da su njena uputstva i obeanja njemu
namenjena.
Sve to nas vodi do injenice da su, u stvari, sva plemena izgubljena, jer svi sagreie i izgubili su
slavu Boju (Rimljanima 3,23 Karadi). Svi mi kao ovce zaosmo, svaki nas se okrenu svojim
putem, i Gospod pusti na njega bezakonje svih nas (Isaija 53,6). Zato je Gospod, kad je doao,
rekao: Jer je sin oveji doao da nae i spase to je izgubljeno (Luka 19,10 Karadi). Izjavio je:
Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva (Matej 15,24 arni) u trenutku kad je
bio na putu da blagoslovi jadnu, prezrenu Hananejku, potomka onih neznaboaca koji su naseljavali
ovu zemlju pre vremena Isusa Navina.
Tu smo na kraju nali izgubljena izraelska plemena. Ne samo deset ve sva su plemena
izgubljena, tako potpuno da je jedina nada njihovog spasenja u Hristovoj smrti i vaskrsenju. U ovom
stanju se i mi nalazimo; zato moemo sa oduevljenjem itati da se obeanja o prikupljanju Izraela
odnose i na nas. To emo razmatrati idui put.
199
47. Prikupljanje Izraela Jedno stado i jedan Pastir

Palica vladalaka (skiptar) nee se odvojiti od Jude niti od nogu njegovih onaj koji postavlja
zakon, dokle ne doe onaj kome pripada (ilo KJV 1), i njemu e se pokoravati (i k Njemu e se
skupiti KJV) narodi. (1. Mojsijeva 49,10 Danii)
Ovo je samo jedan deo izjave koju je izgovorio patrijarh Jakov pre nego to je umro u veri.
Pozvao je k sebi svoje sinove i dao proroku sliku onoga to bi trebalo da im se desi u poslednjim
danima (stih 1). Znaenje rei ilo je mir ili tiina, i kao to lina zamenica ukazuje na to da se
koristi u vezi sa nekom osobom, a ne gradom, znamo da je Hristos, Princ mira (Isaija 9,6 KJV),
koji je na mir (Efescima 2,14 KJV) upravo Onaj na koga se to odnosi. Vlast e biti na
Njegovom ramenu, i nee biti kraja uveanju Njegove vlasti i mira (Isaija 9,6.7). Ovo je navedeno
iz drugih prevoda na margini Revidirane verzije: Dok On ne doe u ilo, imajui poslunost
naroda, ili Dok ne doe to to je Njegovo, ili Dok ne doe On ije je to.
KAJAFINO PROROANSTVO
Stotinama godina nakon to su ove rei izreene, neki drugi ovek, mnogo drugaijeg karaktera,
izgovorio je, nadahnuem, sline rei. Isus je bio na Zemlji, i privlaio je ljude sebi svojim
blagodatnim reima i monim udima, to je prouzrokovalo mnogo nevolja (problema) poronim
prvosvetenicima i farisejima, koji su sazvali Vee da odlui ta da se radi sa Njim. Onda je
progovorio prvosvetenik Kajafa i rekao:
Vi ne znate nita i ne mislite da je za vas bolje da jedan ovek umre za narod, nego da
sav narod propadne. A ovo ne ree sam od sebe, nego, budui prvosvetenik one godine,
proree da e Isus umreti za narod, i ne samo za narod, nego da i rasejanu decu Boju skupi
u jedno. (Jovan 11,49-52 D. Stefanovi)
Prvosvetenik nije pomiljao ni na ta drugo osim da e, rtvovanjem Isusa, spasiti narod od
rimskog unitenja; ali Bog je iskoristio njegova usta za proroanstvo da Isusova smrt zaista treba da
spasi ljude od propasti, i to ne samo jevrejski narod, ve svu rasejanu Boju decu. On ovo ini
oslobaanjem (izbavljenjem) svog naroda od njihovih greha, jer u Njemu imamo otkupljenje
Njegovom krvlju, ak i oprotenje od greha. (Efescima 1,7 KJV)
HRISTOV DOLAZAK I VASKRSENJE

Tako ponovo vidimo da je od najstarijih vremena nada Bojeg naroda bila jedino u Hristovoj
smrti i vaskresenju. Jakov i njegova porodica bili su u Egiptu kada su bile izgovorene one prvobitno
citirane rei; ali Jakov je znao da e do okupljanja naroda iz Egipta i iz svih zemalja njihovog ropstva
doi samo kroz Hristov krst, koji donosi veno otkupljenje. Hristov krst ukljuuje Hristov drugi
dolazak, jer kad god u stvarnoj veri jedemo i pijemo Hristovo telo i krv, mi Gospodnju smrt
1
U engleskom prevodu, na ovom mestu pie ilo (hebrejski Shiloh) prim. prev.
200
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 47. JEDNO STADO I JEDAN PASTIR www.najvaznijevesti.com
objavljuje[mo] (prikazujemo KJV), dok on ne doe (1. Korinanima 11,26 SSP). Jakov se zato
radovao Hristovom dolasku u slavi, zbog okupljanja Izraela; kao to nas i apostol Pavle opominje
za dolazak Gospoda naeg Isusa Hrista, i za na sastanak (okupljanje KJV) u Njemu. (2.
Solunjanima 2,1 Karadi)
Ali kako obeanje o okupljanju Izraela moe da se primeni na okupljanje svih vernika prilikom
Hristovog drugog dolaska? Pitanje bi pre bilo: Kako moe da se primeni na bilo ta drugo? Ono
obeanje koje je dato Avramu, isto je ono koje je dato i Isaku, i Jakovu. Obeanje Avramu bilo je da
e u njemu biti blagoslovena sva plemena na Zemlji (1. Mojsijeva 12,3), a ovaj blagoslov treba da
bude kroz Hristovu smrt i vaskresenje (Dela 3,25.26). Hristos nas je iskupio (otkupio KJV) od
prokletstva zakona postavi za nas prokletstvo, jer je napisano: Proklet svaki koji visi na drvetu; da
bi Avramov blagoslov, kroz Isusa Hrista, mogao da doe na neznaboce; da bismo i mi, kroz veru,
mogli da primimo obeanje Duha (Galatima 3,13.14 kombinacija prevoda Sinod SPC-KJV).
Avram je primio znak obrezanja, peat pravednosti koju je stekao verom dok je jo bio neobrezan;
da bi bio otac svih koji veruju kao neobrezani (Rimljanima 4,11 kombinacija SSP-D. Stefanovi).
Stoga, svi ljudi sveta mogua su deca Avrama, od ovaca doma Izraelovog 2. Sav svet lei u zlu (1.
Jovanova 5,19 Karadi) izgubljen, a Hristos je doao da nae i spase ono to je izgubljeno.
IZGUBLJENE OVCE IZRAELA

Hristos je pravi pastir; sluati Njegov glas je test koji odreuje ko su zaista Njegove ovce. On
kae: Moje ovce sluaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom (Jovan 10,27 arni). Oni
koji odbijaju da uju Njegov glas, svrstavaju sebe meu jareve. Dok je bio meu svojim uenicima,
rekao je: Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem, pa e sluati moj glas
i bie jedno stado, jedan pastir (Jovan 10,16). Tako vidimo da su izgubljene ovce Izraelovog doma
razasute svuda po svetu i samo Isusov glas moe da ih pronae. On alje svoje potpastire, ali oni
moraju da govore Njegovim glasom, inae e oterati ovce, umesto da ih sakupe. Isusove rei: Ja
sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izraelovog (Matej 15,24 SSP), kada je hteo da uslii
molbu Sirofenianke, koja je bila privuena zvukom Njegovog glasa, pokazuju da je ova jadna,
verujua paganka bila jedna od tih izgubljenih ovaca Izraelovog doma.
OKUPLJENI JEVANELJEM
Stoga, Izrael treba da se sakupi propovedanjem Jevanelja; jer Isusov poziv, prilikom Njegovog
drugog dolaska: Doite, vi blagosloveni moga Oca, i nasledite Carstvo koje je za vas pripremljeno
od postanka sveta! (Matej 25,34), je isti onaj glas koji i sada kae: Doite k meni, svi koji ste
umorni i optereeni (natovareni Karadi), i ja u vas odmoriti (Matej 11,28). Samo oni koji paze
na ove rei, odgovorie na poziv tog poslednjeg dana.
Re Jevanelja re spasenja jeste ono to treba da obnovi Zemlju i da je naseli pravednicima
koji e biti obnovljeni tom istom reju. Zato Gospod kae: Brzo e zarobljenik biti osloboen iz
izgnanstva; i nee umreti i sii dole u jamu, niti e biti bez hleba. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji
raskidam more, da valovi njegovi bue; Gospod nad vojskama ime mi je. Ja ti metnuh u usta rei
svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da bih mogao da postavim nebesa i poloim temelje Zemlje, i
kaem Sionu: Ti si moj narod (Isaija 51,14-16 kombinacija prevoda Danii-KJV).
2
Ovce doma Izraelovog prim. izdavaa
201
IZGRADNJA DAVIDOVOG DOMA

Uz sve ono to je ve izloeno iz Pisma, to vrlo jasno pokazuje da se broj ljudi Izraela
upotpunjuje samo onima iz neznaboaca, a koji prihvataju Jevanelje, ovde e biti navedena dva
teksta iz Pisma. I dok itamo, ne zaboravimo da je otac celog Izraela, Avram, uzet iz redova
neznaboaca, i da je primio obeanja i blagoslov Duha pre nego to je bio obrezan, da bi se pokazalo
da Bog ne gleda ko je ko, ve da su svi koji veruju Izrael[ci].
Prvi tekst koji emo razmatrati nalazi se u 15. poglavlju Dela apostolskih. Apostoli i stareine su
se okupili, ne da ree neku taku doktrine, niti da propiu neto novo, ve da umire umove novih
obraenika iz redova neznaboaca, koje su lani uitelji uznemiravali. Petar je rekao kako su
neznaboci uli Jevanelje iz njegovih usta, i poverovali, i da im je Bog dao Svetog Duha i nije
postavio nikakve razlike izmeu nas i njih, ve je oistio njihova srca verom (stih 9 arni); a
onda je Petar dodao da e se Hristovom blagodau i sami Jevreji spasiti, isto kao i neznaboci
(Stihovi 7-11).
Zatim se Jakov obratio zajednici, govorei: Simeon (Simon Sinod SPC; Petar prim.
izdavaa) kaza kako se Bog najpre pobrinuo da izmeu mnogoboaca uzme narod za svoje ime. I s
ovim se slau proroke rei, kao to je napisano: Vratiu se potom i ponovo u sazidati Davidov
dom koji je pao, opet u sazidati to je u njemu srueno, i nanovo u ga podii, da bi i ostali ljudi
mogli da trae Gospoda, i svi narodi (neznaboci Sinod SPC) na koje je prizvano ime moje, govori
Gospod koji tvori ovo - poznato od venosti (Bogu su poznata od postanja sveta sva dela Njegova
Karadi). (Dela 15,14-18 arni)
Tekst koji je Jakov citirao je iz Amosa 9,11.12, a stihovi koji neposredno slede su: Evo, idu
dani, govori Gospod, kad e ora stizati eteoca, i koji gazi groe sejaa, i gore e kapati slatkim
vinom, a svi e se humovi rastapati. I povratiu roblje naroda svog Izrailja, i opet e sagraditi puste
gradove i naselie se, i nasadie vinograde i piti vino iz njih, i nainie vrtove i jesti rod iz njih. I
posadiu ih u zemlji njihovoj, i nee se vie iupati iz zemlje svoje, koju im dadoh, govori Gospod
Bog tvoj (stihovi 13-15 Danii); (uporedite ovo poslednje sa obeanjem Davidu u 2. Samuilovoj
7,10.11)
Dom, ili Davidova kua, treba da se izgradi samo kroz propovedanje Jevanelja neznabocima; i
to je ono to su drevni proroci objavili. A to to nije uinjeno, ili barem zapoeto, pre prvog dolaska
naeg Gospoda, nije bila krivica Boga, niti Njegovih proroka, ve ljudi koji nisu hteli da sluaju. Bog
je na mnogo naina pokazao koliko udi da sakupi sve neznaboce. Neka nijedan hrianin u ovim
danima ne ponavlja ono sebino neverovanje ljudi koji su se izjanjavali kao Boji narod u drevnim
vremenima, i neka ne pomilja da Izrael treba da se okupi na bilo koji drugi nain, osim kroz veru u
Hristovo Jevanelje, koje je za sve ljude.
KAKO E SAV IZRAEL BITI SPAEN

Drugi tekst iz Pisma koji emo ukratko napomenuti u vezi sa ovim, nalazi se u 11. poglavlju
Rimljanima poslanice. Ovde se Boji narod naziva maslinovim drvetom. To je u skladu sa Isaijom
11,1 i 53,2, gde se Hristos naziva Korenom. Neke od grana su se odlomile zbog neverovanja
(Rimljanima 11,17-20). Koren je taj koji ini grane svetima (stih 16) i zato, kada se grane divlje
masline nakaleme, one uestvuju u korenu i masnoi ivog drveta; ali one stoje samo verom i
202
mogu biti odseene, ukoliko su nemarne (stihovi 16-22). One grane koje su odseene zbog
neverstva, bie ponovo nakalemljene, ako ne ostanu u neverstvu (stih 23). Tako vidimo da i
Jevreji i neznaboci po telu stoje u potpuno istom odnosu prema Bogu. Jevrejin po prirodi, koji
je nevernik, odvojen je od Korena, Isusa Hrista, dok je neznaboac po prirodi, koji veruje,
spojen sa Njim. Ali neuspeh da se nastavi u veri rezultirae odsecanjem obraenog neznaboca,
dok Jevrejin, koji je odseen zbog neverovanja, ima iste povlastice kao i neznaboac, pod
uslovom da se pokorava veri.
Jer neu, brao, da vi ne znate ovu tajnu, da ne mudrujete sami po sebi: deo Izrailja otvrdnu
(delimino slepilo je zadesilo Izrael KJV), dok ne ue pun broj neznaboaca (stih 25 Sinod
SPC). Delimino slepilo je veliki deo dananjeg Izraela, zato to dananji Izrael samo delimino
postoji. Izrael moe da bude uinjen potpunim i celovitim samo ulaskom neznaboaca, odnosno
onoliko njih koliko e ih verovati. Kada doe punina neznaboaca (stih 25 KJV), onda e doi i
ono to je savreno, sam taj savren dan.
I tako e se spasti sav Izrael, kao to je zapisano: Sa Siona e doi Izbavitelj i od Jakova
otkloniti (odvratie arni) svaku bezbonost. I ovo je moj savez s njima kad uklonim (budem
uzeo KJV) njihove grehe. (Stihovi 26 i 27; uporedite takoe i Dela 3,24-26)
Obratite panju na vezu u stihovima 25 i 26. Delimino slepilo je zadesilo Izrael, dok ne doe
punina neznaboaca. I tako e se spasiti itav Izrael (KJV). To e rei, itav Izrael ne moe da bude
spaen, osim uvoenjem neznaboaca; to je isto kao i rei da se potencijalni Izraelci sada raunaju
kao neznaboci, ali e svi oni ui u dogledno vreme; i bie jedno stado i jedan Pastir.
Jer gore dokazasmo da su i Jevreji i Grci svi pod grehom, kao to stoji napisano: Ni jednog
nema pravednog [ba nijednoga D. Stefanovi] (Rimljanima 3,9.10 Karadi). Jer nema
razlike; svi su zgreili i tako su lieni slave Boije (stihovi 22 i 23 arni). Ali ima nade za sve
podjednako; jer je Bog sve njih zakljuao u neverstvo sve zajedno ih je zatvorio u neverstvo
da bi svima mogao da uini milost. (Rimljanima 11,32 KJV)
203
48. Prikupljanje Izraela Veni savez ostvaren

Bogu su poznata od postanja sveta sva dela njegova (Dela 15,18 Karadi).
Da poalje Isusa Hrista koji vam je unapred odreen, koga treba nebo da primi do vremena
kada e se uspostaviti sve to je Bog od davnih vremena rekao ustima svojih svetih proroka (Dela
3,20.21 arni).
Za Njega svedoe svi proroci (Dela 10,43 KJV).
Konano prikupljanje Bojeg naroda i njegovo uspostavljanje u obnovljenoj zemlji bila je tema
proroka od pada u greh; i kao posledica toga svi oni su svedoili da e svi koji veruju u Hrista
primiti oprotenje greha, poto e samo kroz oprotenje greha doi do tog okupljanja i obnove.
Pogledajmo onda nekoliko ovih proroanstava koja govore o tome; ona e sluiti kao primer za sva
druga. Prvo uzimamo jedanaesto poglavlje Isaije:
Ali e izai ibljika iz stabla Jesejeva, i izdanak iz korena njegova izniknue. I na
njemu e poivati duh Gospodnji, duh mudrosti i razuma, duh saveta i sile, duh znanja i
straha Gospodnjega. I mirisanje e mu biti u strahu Gospodnjem, a nee suditi po vienju
svojih oiju, niti e po uvenju svojih uiju ukoravati. Nego e po pravdi suditi siromasima
i po pravici ukoravati krotke u zemlji, i udarie zemlju prutom usta svojih, i duhom usana
svojih ubie bezbonika (Uporedi sa 2. Solunjanima 2,8).
I pravda e mu biti pojas po bedrima, i istina pojas po bokovima. I vuk e boraviti s jagnjetom,
i ris e leati s jaretom, tele i lavi i ugojeno ivine bie zajedno, i malo dete vodie ih. I krava i
medvedica zajedno e pasti, mlad njihova leae zajedno, i lav e jesti slamu kao vo. I dete koje sisa
igrae se nad rupom aspidinom, i dete odbijeno od sise zavlaie ruku svoju u rupu zmije vasilinske.
Nee uditi ni potirati na svoj svetoj gori mojoj, jer e zemlja biti puna poznanja Gospodnjega
(poznavanja Boga prim. izdavaa) kao more vode to je puno (Isaija 11,1-9).
KRATAK PRIKAZ ISTORIJE JEVANELJA

Ovde imamo prikaz itave istorije Jevanelja, ukljuujui uklanjanje greha i grenika, i
uspostavljanje pravednosti na novoj zemlji, gde e smerni naslediti zemlju, i naslaivae se
mnoinom mira (Psalam 37,11 zajedno sa stihovima 9 i 10).
Nakon to je izneo celu istoriju, kao to smo itali, prorok ide u neke pojedinosti. Vraa se tamo
gde je sve poelo i nastavlja:
I u to e se vreme za koren Jesejev, koji e biti zastava narodima, raspitivati narodi, i
poivalite njegovo bie slavno. I tada e Gospod opet podignuti ruku svoju da zadobije ostatak
naroda svojega, to ostane od Asirske i od Misira i od Patrosa i od Etiopske i od Elama i od Senara i
od Emata i od ostrva morskih. I podignue zastavu narodima i prognane Izrailjeve i rasijane Judine
sabrae s etiri kraja zemaljska (Stihovi 10-12).
O tom skupljanju izabranih s etiri kraja zemaljska itamo i u Mateju 24,31. Sila kojom e se
ostvariti ovo prikupljanje nije nita manja od one koja se ispoljavala kad je Gospod po prvi put
204
VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 48. VENI SAVEZ OSTVAREN www.najvaznijevesti.com
podigao svoju ruku da prikupi svoj narod, jer itam: I bie put ostatku naroda njegova, to ostane
od Asirske, kao to je bio Izrailju kad izie iz zemlje Misirske (Stih 16).
EVO BOGA VAEGA!

O ovom prikupljanju, prvom i poslednjem, itamo i u etrdesetom poglavlju Isaije.
Propovedanje Jevanelja, ukljuujui oprotenje greha, slanje Uteitelja, Svetoga Duha,
uspostavljanje Boga kao jedine Sile u vasioni, Stvoritelja i Odravatelja; i najava Gospodnjeg dolaska
u slavi, sve se tu nalazi. A onda dolazi poruka: Evo, Gospod Bog ide na jakoga, i miica e njegova
ovladati njim; evo plata je njegova kod njega (uporedi sa Otkrivenjem 22,12) i delo njegovo pred
njim. Kao pastir pae stado svoje; u naruje svoje sabrae jaganjce, i u njedrima e ih nositi, a
dojilice e voditi polako (Stihovi 10.11).
Ranije smo itali o sakupljanju izgubljenih ovaca doma Izraelovog u jedno stado, tako da e biti
jedno stado i jedan Pastir; ovde vidimo da je prikupljanje poelo propovedanjem Jevanelja i ono
je zavreno Gospodnjim dolaskom u slavi, sa svojim anelima; osim toga, ova sila i slava
Gospodnjeg dolaska je jednaka sa silom koja mora da prati propovedanje Jevanelja.
IZGUBLJENE OVCE POD OTPADOM

U sledeim stihovima itamo stanje izgubljenih ovaca u Izraelovom domu i kako su neverni
pastiri rasejali stado umesto da ga prikupe:
Opet mi doe re Gospodnja govorei: Sine oveji, prorokuj protiv pastira Izrailjevih,
prorokuj i reci tim pastirima: ovako veli Gospod Gospod: teko pastirima Izrailjevim koji pasu sami
sebe! Ne treba li stado da pasu pastiri? Pretilinu (salo) jedete i vunom se odevate, koljete tovno,
stada ne pasete. Slabih ne krepite, i bolesne ne leite, ranjene ne zavijate, odagnane ne dovodite
natrag, izgubljene ne traite, nego silom i estinom gospodarite nad njima. I rasprie (rasejae) se
nemajui pastira, i rasprivi se postae hrana svim zverima poljskim. Ovce moje lutaju po svim
gorama i po svim visokim humovima; i po svoj zemlji rasprene su ovce moje, i nema nikoga da pita
za njih, nikoga da ih trai.
Zato, pastiri, ujte re Gospodnju; tako ja bio iv, govori Gospod Gospod, to stado moje posta
grabe, i ovce moje postae hrana svim zverima poljskim nemajui pastira, i pastiri moji ne trae
stada mojega, nego pastiri pasu sami sebe, a stada mojega ne pasu; zato, pastiri, ujte re Gospodnju;
ovako veli Gospod Gospod: evo me na te pastire, i iskau stado svoje iz njihovih ruku, i neu im dati
vie da pasu stado, i nee vie pastiri pasti sami sebe, nego u oteti ovce svoje iz usta njihovih i nee
im biti hrana. Jer ovako veli Gospod Gospod: evo me, ja u traiti ovce svoje i gledati ih. Kao to
pastir trai stado svoje kad je kod ovaca svojih rasprenih, tako u traiti ovce svoje i oteu ih iz svih
mesta kuda se rasprie kad bejae oblano i mrano. I izveu ih iz naroda, i pokupiu ih iz zemalja,
i doveu ih u zemlju njihovu, i pau ih na gorama Izrailjevim pokraj potoka i po svim mestima
naseljenim u zemlji. (Uporedi sa Rimljanima 4,18).
I podignuu im jednoga pastira koji e ih pasti, slugu svojega Davida; on e ih pasti i bie im
pastir. A ja Gospod biu im Bog, i sluga moj David knez meu njima. Ja Gospod rekoh. I uiniu s
njima zavet (savez) mirni, istrebiu zle zveri iz zemlje, i oni e iveti u pustinji bez straha i spavae u
umama. I blagosloviu njih i to je oko gore moje, i putau kiu na vreme; kie e blagoslovne biti.
I drveta e poljska raati svoj rod, i zemlja e raati svoj rod; i oni e biti u svojoj zemlji bez straha, i
205
poznae da sam ja Gospod kad polomim palice jarma njihova, i izbavim ih iz ruku onih koji ih
zarobie. I nee vie biti plen narodima, i zveri zemaljske nee ih jesti, nego e iveti bez straha i
niko ih nee plaiti (Jezekilj 34,1-13.23-28).
PRIKUPLJENI VASKRSENJEM
Kako e se tano odvijati ovo poslednje prikupljanje reeno nam je u 37. poglavlju:
Ruka Gospodnja doe nada me, i Gospod me izvede u duhu, i postavi me usred polja, koje
bee puno kosti. I provede me pokraj njih unaokolo, i gle, bee ih vrlo mnogo u polju, i gle, behu
vrlo suhe. I ree mi: sine oveji, hoe li oiveti ove kosti? A ja rekoh: Gospode Gospode, ti zna.
Tada mi ree: prorokuj za te kosti, i kai im: suhe kosti, ujte re Gospodnju. Ovako govori
Gospod Gospod ovim kostima: gle, ja u metnuti u vas duh, i oiveete. I metnuu na vas ile, i
obloiu vas mesom, i navui u na vas kou, i metnuu u vas duh, i oiveete, i poznaete da sam ja
Gospod.
Tada stadoh prorokovati, kako mi se zapovedi; a kad prorokovah nasta glas, i gle potres, i kosti
se pribirahu svaka ka svojoj kosti. I pogledah, i gle, po njima izioe ile i meso, i ozgo se koa
navue; ali duha ne bee u njima. Tada mi ree: prorokuj duhu, prorokuj, sine oveji, i reci duhu:
ovako veli Gospod Gospod: od etiri vetra doi, due, i duni na ove pobijene da oive. I prorokovah,
kako mi se zapovedi i ue u njih duh, i oivee, i stadoe na noge, bee vojska vrlo velika.
Tada mi ree: sine oveji, ove su kosti sav dom Izrailjev; gle, govore: posahnue kosti nae i
proe nadanje nae, propadosmo. Zato prorokuj, i kai im: ovako veli Gospod Gospod: evo, ja u
otvoriti grobove vae, i izveu vas iz grobova vaih, narode moj, i doveu vas u zemlju Izrailjevu. I
poznaete da sam ja Gospod, kad otvorim grobove vae, i izvedem vas iz grobova vaih, narode moj.
I metnuu duh svoj u vas da oivite, i naseliu vas u vaoj zemlji, i poznaete da ja govorim i inim,
govori Gospod (Stihovi 1-14).
CEO DOM IZRAILJEV

Ovde vidimo da e se obeanje koje je Gospod dao Davidu, da e odrediti mesto svom narodu
Izraelu, i posaditi ga pa e boraviti u svom mestu, i nee se vie kretati, niti e ih vie muiti
nepravednici (2. Samuilova 7,10), ispuniti vaskrsnjem mrtvih. I ovo prikupljanje Izraela, jedino koje
je ikad obeano, i to je dovoljno, obuhvata sve verne iz svih vekova, jer Gospod govori da e svi koji
su u grobovima uti njegov glas i izai (Jovan 5,28 SSP).
Videli smo da ovo sakupljanje treba da okupi ceo dom Izrailjev. Tekstovi koji slede pokazuju
da u to vreme nee biti podele carstava, ve samo jedno stado i jedan pastir:
Opet mi doe re Gospodnja govorei: Ti, sine oveji, uzmi jedno drvo, i napii na njemu: Za
Judu i sinove Izrailjeve i njegove drugove. Pa onda uzmi drugo drvo, i na njemu napii: Josifu drvo
Jefremovo i svega doma Izrailjeva, drugova njegovih. I sastavi ih jedno s drugim da budu kao jedno
u tvojoj ruci. I kad ti reku sinovi tvoga naroda govorei: hoe li nam kazati ta ti je to? Reci im:
ovako veli Gospod Gospod: evo, ja u uzeti drvo Josifovo, to je u Jefremovoj ruci, i plemena
Izrailjevih, drugova njegovih, i sastaviu ga s drvetom Judinijem, i nainiu od njih jedno drvo, i
bie jedno u mojoj ruci. I drveta, na kojima napie, neka ti budu u ruci pred njima. I reci im: ovako
veli Gospod Gospod: evo, ja u uzeti sinove Izrailjeve iz naroda u koje otidoe, i sabrau ih od svuda,
i doveu ih u zemlju njihovu. I nainiu od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevijem, i
206
jedan e car biti car svima njima, niti e vie biti dva naroda, niti e vie biti razdeljeni u dva carstva.
I nee se vie skvrniti (skrnaviti) gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim
prestupima svojim, i izbaviu ih iz svih stanova njihovih u kojima greie, i oistiu ih, i oni e mi
biti narod i ja u im biti Bog. I sluga moj David bie im car, i svi e imati jednoga pastira, i hodie po
mojim zakonima, i uredbe e moje drati i izvrivati. I sedee u zemlji koju dadoh sluzi svojemu
Jakovu, u kojoj sedee oci vai; u njoj e sedeti oni i sinovi njihovi i sinovi sinova njihovih doveka, i
David sluga moj bie im knez doveka (Jezekilj 37,5-25).
A sada posebno zapazite ta sledi:
I uiniu s njima zavet (savez) mirni, bie vean zavet s njima, i utvrdiu ih i
umnoiu ih, i namestiu svetinju svoju usred njih navek. I ator e moj biti kod njih, i ja
u im biti Bog i oni e mi biti narod. (Uporedi sa Otkrivenjem 21,1-3). I narod e poznati
da sam ja Gospod koji posveujem Izrailja, kad svetinja moja bude usred njih doveka
(Stihovi 26-28).
BOJI SUD NAD SVIM NARODIMA

Da izbavljenje Izraela nije lokalan dogaaj jasno se vidi iz kazne kojom je zapreeno Vavilonu u
dvadeset petom poglavlju Jeremije. Bilo je to pri kraju sedamdeset godina ropstva kad je Bog
odluio da izvri ovu kaznu; ali kao to smo ve videli, Izrael nije bio potpuno spreman da se u to
vreme sakupi. Od tog dana do danas mnogi od Bojeg naroda su bili u Vavailonu, tako da se ova re
odnosi na ove poslednje dane kao to se odnosila u ono vreme: Izai iz njega, narode moj!
(Jeremija 51,45; Otkrivenje 18,4). Ali Bog je u to vreme poeo da kanjava Vavilon i sledei stihovi
pokazae da se obeanja Izraelu, i pretnje kaznom za njegove ugnjetavae, odnose na celu zemlju:
Jer ovako mi ree Gospod Bog Izrailjev: Uzmi iz moje ruke au vina, ovog gneva, i napoj iz
nje sve narode ka kojima te ja poaljem. (Uporedi sa Psalmom 75,8; Otkrivenjem 14,9.10). Neka piju
i smetu se i polude od otrog maa koji u ja poslati meu njih. I uzeh au iz ruke Gospodu, i
napojih sve te narode, ka kojima me posla Gospod: Jerusalim i gradove Judine i careve njegove i
knezove njegove, da budu pusto i udo i podsmeh i uklin, kao to je danas, Faraona cara misirskog
i sluge njegove i knezove njegove i sav narod njegov, i svu meavinu, i sve careve zemlje Uza, sve
careve zemlje filistejske, i Askalon i Gazu i Akaron i ostatak od Azota, Edomce i Moavce i sinove
Amonove, I sve careve tirske i sve careve sidonske i careve na ostrvima preko mora, Dedana i Temu
i Vuza, i sve koji se s kraja striu, i sve careve arapske i sve careve od meavine koji ive u pustinji, i
sve careve zimrijske, i sve careve elamske, i sve careve midske, i sve careve severne, koji su blizu i
koji su daleko, kako jednog tako drugog, i sva carstva zemaljska to su po zemlji; a car sisaki pie
posle njih.
I reci im: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: Pijte i opijte se, i bljujte (povraajte) i
padajte, da ne ustanete od maa koji u pustiti meu vas. Ako li ne bi hteli uzeti au iz ruke tvoje da
piju, tada im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Zaista ete piti. Jer evo poinjem putati zlo na
grad koji se naziva mojim imenom, a vi li ete ostati bez kazne? Neete ostati bez kazne, jer u
dozvati ma na sve stanovnike zemaljske, govori Gospod nad vojskama. Ti dakle prorokuj im sve
ove rei i reci im: Gospod e s visine riknuti, i iz stana svetinje svoje pustie glas svoj, silno e riknuti
iz stana svog, kao oni to gaze groe podignue viku na sve stanovnike zemaljske. Proi e graja do
kraja zemlje, jer raspravu ima Gospod s narodima, sudi se sa svakim telom, bezbonike e dati pod
207
ma, govori Gospod. Ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, nevolja e poi od naroda do naroda, i
velik e se vihor podignuti od krajeva zemaljskih. I u onaj e dan biti od kraja do kraja zemlje
pobijeni od Gospoda, nee biti oplakani, niti e se pokupiti i pogrepsti, bie gnoj po zemlji. Ridajte,
pastiri, i viite i valjajte se po prahu, glavari stadu, jer se navrie vai dani da budete poklani, i da se
razaspete, i paete kao skupocen sud. I nee biti utoita pastirima, ni izbavljenja glavarima od
stada. Vikae pastiri i ridae glavari od stada, jer e potrti Gospod pau njihovu (Jeremija 25,1536).
VREME OSLOBOENJA (IZBAVLJENJA)

Zapazite da se to dogaa u vreme kanjavanja lanih pastira kao to je to i proreeno u Jezekilju
34, kad e se sakupiti Izrael i kad s njim bude uinjen savez mira. O prirodi ovog saveza i vremenu
kad je uinjen imamo najjasniju informaciju u Jeremijinoj knjizi, posebno kad itamo u vezi sa ve
citiranim tekstom. Kratka skica ova dva poglavlja bie dovoljna da upotpuni izvetaj to se tie naeg
sadanjeg prouavanja.
Poinjemo s tridesetim poglavljem:
Re koja doe Jeremiji od Gospoda govorei: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev govorei: Napii
u knjigu sve rei koje ti govorih. Jer evo idu dani, govori Gospod, kad u povratiti roblje naroda
svog Izrailja i Jude, govori Gospod, i doveu ih natrag u zemlju koju sam dao ocima njihovim, i
drae je (Stihovi 1-3).
Ovde se nalazimo na poznatom terenu. Ovi stihovi oznaavaju vreme kad e se desiti ono o
emu je bilo rei, a to je kad Bog bude vratio svoj narod u njegovu zemlju. Zato nastavljamo.
I ovo su rei koje ree Gospod za Izrailja i Judu. Jer ovako veli Gospod: usmo viku od
prepadanja, straha, a mira nema. Pitajte i vidite, eda li muko raa? Zato, dakle, vidim gde se svaki
ovek dri rukama svojim za bedra svoja kao porodilja i u svih se promenila lica i pobledela? Jaoh!
Jer je velik ovaj dan, nije bilo takvog, i vreme je muke Jakovljeve, ipak e se izbaviti iz nje. Jer u taj
dan, govori Gospod nad vojskama, slomiu jaram njegov s vrata tvog, i sveze tvoje pokidau; i nee
ga vie tuini nagoniti da im slui. Nego e sluiti Gospodu Bogu svom i Davidu caru svom, kog u
im podignuti (Stihovi 4-9).
Uporedimo sa ovim Danila 12,1: A u to e se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani
tvoj narod; i bie alosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to e se vreme
izbaviti tvoj narod, svaki koji se nae zapisan u knjizi. Iako e Boji narod biti osloboen u vreme
nevolje koje neposredno prethodi Gospodnjem dolasku tako da ga nee zadesiti zlo i udarac nee
dosegnuti do njegovih naseobina (Psalam 91), nemogue je da oni treba da posmatraju i vide
nagradu zlih, a da ih i same ne spopadne strah i drhtanje, jer nije jednostavno kad Bog ustane. Zato
On kae:
Ti se dakle ne boj, Jakove slugo moj, govori Gospod, i ne plai se, Izrailju; jer, evo, ja u te
izbaviti iz daleke zemlje, i seme (potomstvo) tvoje iz zemlje ropstva tvog, i Jakov e se vratiti i
poivati, i bie miran, i niko ga nee plaiti. Jer sam ja s tobom, govori Gospod, da te izbavim; i
uiniu kraj svim narodima, meu koje sam te rasejao, ali tebi neu uiniti kraja, nego u te kazniti s
merom, a neu te ostaviti sa svim bez kazne (Jeremija 30,10.11).
Ovako veli Gospod: Evo, ja u povratiti iz ropstva atore Jakovljeve i smilovau se na stanove
njegove; i grad e se sazidati na mestu svom, i dvor e stajati na svoj nain. I iz njih e izlaziti hvale i
glas ljudi veselih, jer u ih umnoiti, i nee se umanjivati, i uzvisiu ih, i nee se poniziti. I sinovi e
208
njegovi biti kao pre, i zbor e njegov biti utvren preda mnom, i pohodiu sve koji mu ine silu
(nasilje). I knez e njihov biti od njih, i vladalac e njihov izlaziti isred njih; i dau mu da pristupa, i
pristupae k meni; jer ko je taj koji se usuuje pristupiti k meni? govori Gospod. I biete mi narod, i
ja u vam biti Bog. Gle, vihor Gospodnji, gnev, izii e, vihor, koji ne prestaje, pae na glavu
bezbonicima. Nee se povratiti estoki gnev Gospodnji dokle ne uini i izvri ta je naumio u srcu
svom; na posletku ete razumeti to (Stihovi 18-24).
OTKUPLJENI OD GROBA
U to vreme, govori Gospod, ja u biti Bog svim porodicama Izrailjevim, i oni e mi biti narod.
Ovako veli Gospod: Narod to osta od maa nae milost u pustinji, kad iah da dam odmor Izrailju.
Odavna mi se javljae Gospod. Ljubim te ljubavlju venom, zato ti jednako inim milost (Jeremija
31,1-3).
ujte, narodi, re Gospodnju, i javljajte po dalekim ostrvima i recite: Koji raseja Izrailja,
skupie ga, i uvae ga kao pastir stado svoje. Jer iskupi Gospod Jakova, i izbavi ga iz ruku jaeg od
njega. I doi e i pevae na visini sionskoj, i stei e se k dobru Gospodnjem, k itu, k vinu i k ulju, k
jaganjcima i teocima; i dua e im biti kao vrt zaliven, i nee vie tuiti (Stihovi 10-13).
Ovako veli Gospod: Glas u Rami u se, naricanje i pla veliki; Rahilja plae za decom svojom,
nee da se utei za decom svojom, jer ih nema. Ovako veli Gospod: Ustavi glas svoj od plaa i oi
svoje od suza, jer ima plata delu tvom, govori Gospod, i oni e se vratiti iz zemlje neprijateljske. I
ima nadu za posledak (poslednje vreme), govori Gospod, da e se vratiti sinovi tvoji na mee svoje
(Stihovi 15.17).
Ovde imamo jo jednog sigurnog vodia o tome gde se nalazimo, ili bolje reeno, o vremenu na
koje se to proroanstvo odnosi. Znamo da se ovo proroanstvo delimino ispunilo kad je Irod pobio
decu u Vitlejemu (Matej 2,16-18). Ali Gospod kae onima koji ale da e ona doi iz neprijateljeve
zemlje (vidi 1. Korinanima 15,36) na svoje sopstvene mee (granice). Tako ponovo vidimo da e se
Izraelovo ropstvo ukinuti tek vaskrsenjem mrtvih, kad e se sakupiti u svojoj sopstvenoj zemlji; i mi
moemo primetiti da je vreme o kome sada itamo u Jeremiji vreme kad Bog ukida ropstvo svog
naroda. I tako govorei o ovom istom razdoblju, prorok nastavlja:
Evo idu dani, govori Gospod, kad u zasejati dom Izrailjev i dom Judin semenom oveijim i
semenom od stoke. I kao to sam pazio na njih da ih istrebljujem i razvaljujem, i kvarim i zatirem i
muim, tako u paziti na njih da ih sazidam i posadim, govori Gospod. U te dane nee se vie
govoriti: Oci jedoe kiselo groe, a sinovima trnu zubi. Nego e svaki za svoje grehe poginuti; ko
god jede kiselo groe, tome e zubi trnuti (Stihovi 27-30).
NOVI SAVEZ (ZAVET)

S obzirom na ovu povezanost ne moe biti ni najmanje sumnje u vreme koje se ovde pominje;
to je vreme kanjavanja zlih i nagraivanja pravednih; vreme kad Boji narod treba da se oslobodi
od svakog zla i ugnjetavanja i da se utvrdi u zemlji, da je zaposedne (zauzme) za svu venost u miru i
pravednosti. I tako, govorei o tom istom vremenu, prorok nastavlja:
Evo, idu dani, govori Gospod, kad u uiniti s domom Izrailjevim i s domom Judinim nov
zavet (savez), ne kao onaj zavet, koji uinih s ocima njihovim, kad ih uzeh za ruku da ih izvedem iz
zemlje misirske, jer onaj zavet moj oni pokvarie, a ja im bejah mu, govori Gospod. Nego ovo je
209
zavet to u uiniti s domom Izrailjevim posle ovih dana, govori Gospod: metnuu zavet svoj u njih,
i na srcu njihovom napisau ga, i biu im Bog i oni e mi biti narod. I nee vie uiti prijatelj
prijatelja ni brat brata govorei: Poznajte Gospoda; jer e me znati svi od malog do velikog, govori
Gospod; jer u im oprostiti bezakonja njihova, i grehe njihove neu vie pominjati. Ovako veli
Gospod, koji daje sunce da svetli danju, i uredbe mesecu i zvezdama da svetle nou, koji raskida
more i bue vali njegovi, kome je ime Gospod nad vojskama: Ako tih uredbi nestane ispred mene,
govori Gospod, i seme e Izrailjevo prestati biti narod preda mnom na vek. Ovako veli Gospod: Ako
se moe izmeriti nebo gore i izvideti temelji zemaljski dole, tada u i ja odbaciti sve seme
(potomstvo) Izrailjevo za sve to su uinili, veli Gospod (Jeremija 31,31-37).
Ovde imamo zakljuak cele stvari. Sklapanjem Novog saveza, dani izagnanstva i ropstva su
doli kraju i Boji narod zauvek prebiva u Njegovoj nepokrivenoj prisutnosti. Ovaj savez tek treba
da se sklopi; ali ivom verom moemo ve sada da uivamo u svim njegovim blagoslovima, poto je
sila vaskrsenja kojom se Boji narod konano utvruje u svojoj zemlji, sila kojom on biva
pripremljen za taj slavni dan.
STARI I NOVI SAVEZI (ZAVETI)

Ve odavno smo u ovom prouavanju obeanja datih Izraelu videli zato je, i pod kakvim
okolnostima, sklopljen Stari savez dok se Izrael nalazio u podnoju Sinaja. On je nazvan prvi ili Stari
savez, ne zato to mu nije prethodio neki savez, ve zato to je bio prvi koji je uinjen sa domom
Izrailjevim i domom Judinim sa itavim domom Izraelovim. Savez sa Avramom sklopljen je vie
od etiristo godina ranije i on je obuhvatio sve to Bog moe dati nekom narodu. Zahvaljujui tom
savezu sa Avramom, potvrenim Bojom zakletvom, sada moemo slobodno pristupati prestolu
blagodati i dobiti silnu utehu u svim naim nevoljama (Jevrejima 6,18-20). Svi verni su Avramova
deca.
Ali stari Izrael se pokazao neveran i zaboravio ili prezreo veni savez sklopljen sa Avramom.
Hteli su da ive po gledanju (gledanjem, na osnovu onoga to se vidi), a ne verom. Uzdali su se u
sebe, umesto u Boga. Na ispitu, kada ih je Bog podsetio na svoj savez sa Avramom, i kao pomo
njihovoj veri u silu svog obeanja, podsetio ih na ono to je ve uinio za njih, oni su drsko
preuzeli na sebe odgovornost za svoje spasenje i uli u savez iz koga nije moglo da doe nita
osim ropstva i smrti. Meutim Bog, koji ostaje veran ak i kad ljudi ne veruju, upotrebio je i to
kao jasnu pouku. Od senke su mogli da upoznaju stvarnost; ak je i njihovo ropstvo trebalo da
sadri proroanstvo i obeanje slobode.
KAD E SE UI U NOVI SAVEZ

Bog ne ostavlja svoj narod tamo gde ih je postavila njihova sopstvena ludost. Zato im je
obeao Novi savez. Nije da je neto nedostajalo savezu sklopljenom sa Avramom; ali On e
sklopiti isti savez sa itavim izraelskim narodom kao nacijom. Ovo obeanje Novog saveza jo
uvek vai, jer Bojom zakletvom i svojom sopstvenom rtvom utoliko je i Isus postao jemac boljeg
saveza (Jevrejima 7,22 arni). Kao to je Isus umro i ponovo ustao, silom te smrti i vaskrsenja
bie prikupljen itav Izrael, i sklopie Novi, veni savez sa njima, s pravednim narodom koji uva
istinu. Ovaj savez e biti sklopljen samo sa Izraelom, ali niko ne mora da bude izostavljen, jer ko god
hoe moe da doe.
210
Kad je prvi savez sklopljen sa itavim Izraelom, Bog je doao sa svim anelima; odjekivala je
Boja truba i Njegov glas je potresao zemlju dok je objavljivan zakon. Tako e, i kad bude sklopljen
Novi savez, itav Izrael biti prisutan, nee biti nikog ko ne bi bio meu okupljenima Ide Bog na,
i ne uti (Psalam 50,3); jer e sam Gospod sa zapoveu, sa glasom Arhanelovim, i s trubom
Bojom sii s neba (1. Solunjanima 4,16), u slavi svojoj i svi sveti aneli s Njime (Matej 25,31).
Njegov glas e potresti zemlju, ali ovaj put nee potresti samo zemlju nego i nebo. Tako e cela
vasiona biti uesnik u velikom zavretku, a Boji Izrael e se spojiti sa celom porodicom na nebu
(Efescima 3,15 KJV). Zahvaljujui Hristovom krstu, krvlju venoga saveza (Jevrejima 13,20
arni) utvren je Boji presto; i ono to spasava izgubljenu zemlju je garant vene sigurnosti bia
koja nisu pala u greh.
PRVA VLAST OBNOVLJENA

Jedna od pouka koju na kraju moramo da istaknemo je da Novi savez ne donosi nita novo
osim nove zemlje, a tako je bilo od poetka. Ljudi sa kojima je sklopljen ve su obnovljeni u Hristu.
Prva vlast e biti obnovljena. Zbog toga neka niko ne smatra da nije potrebno drati Boje zapovesti
tvrdei da se nalazi u Novom savezu. Ne, ako je ko u Hristu, onda je u savezu (a ne pod njim) sa
Avramom, i kao dete Avramovo je sunaslednik sa Hristom, i ima nadu u novi savez iji jemac je
Hristos. Ko god se ne smatra pripadnikom narataja (generacije) Avrama, Isaka i Jakova, u
zajednitvu sa Mojsijem, Davidom i prorocima, nema razloga za nadu u Novi savez. A ko god se
raduje u obeanjima Novog saveza, u blagoslovima koje Sveti Duh i sada ini stvarnim, mora da ima
na umu da je karakteristika Novog saveza to to je Boji zakon stavljen (upisan) u naa srca. Stari
savez nije nikoga doveo u poslunost tom zakonu, ali Novi savez ga ini univerzalnim tako da e
zemlja biti puna poznavanja Gospoda kao to je more puno vode. Zato:
Hvala Bogu na Njegovom neiskazanom daru!
Jer je od Njega i kroz Njega
i u Njemu sve.
Njemu slava vavek.
Amin.
211

Vecni Savez (Zavet) - E. J. Waggoner

Enviado por

Dados do documento

Direitos autorais

Formatos disponíveis

Compartilhar este documento

Compartilhar ou incorporar documento

Opções de compartilhamento

Você considera este documento útil?

Este conteúdo é inapropriado?

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

Vecni Savez (Zavet) - E. J. Waggoner

Enviado por

Direitos autorais:

Formatos disponíveis

E. J.

Videti fusnotu na strani 128 (prva fusnota u 32. poglavlju)

SAVRENA RTVA ............................................................................................................................ 46

25. Obeanja data Izraelu ivot iz Rei ............................................................ 102

PORAZ NIJE U BOJEM PLANU ........................................................................................................ 149

BLAGOSLOVEN DAN I BLAGOSLOVEN OVEK ................................................................................. 176

KAJAFINO PROROANSTVO ........................................................................................................... 200

1. Poruka jevanelja Veno Jevanelje

ENJA SVIH NARODA 2

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

Koji je sve stvorio (videti Koloanima 1,16) prim. izdava

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

STVARANJE KROZ KRST

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

HRISTOV IVOT PRIKAZAN U OVEKU

ZAJEDNICA OVE TAJNE

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 1. VENO JEVANELJE www.najvaznijevesti.com

JEVANELJE OBJAVLJENO KAO NASLEDSTVO

NASLEDNICI SVIH STVARI

2. Steeni imetak Prva vlast

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 2. PRVA VLAST www.najvaznijevesti.com

3. Obeanje Avramu Poziv upuen Avramu

BOJA OBEANJA SVA SU U HRISTU

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 3. POZIV UPUEN AVRAMU www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 3. POZIV UPUEN AVRAMU www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 3. POZIV UPUEN AVRAMU www.najvaznijevesti.com

4. Pozivanje Avrama Podizanje oltara

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 4. PODIZANJE OLTARA www.najvaznijevesti.com

Gospod ne poziva nijednog oveka samo da bi on sam mogao da primi jevanelje, ve i da bi

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 4. PODIZANJE OLTARA www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 4. PODIZANJE OLTARA www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 4. PODIZANJE OLTARA www.najvaznijevesti.com

5. Pozivanje Avrama Sklapanje saveza

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 5. SKLAPANJE SAVEZA www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 5. SKLAPANJE SAVEZA www.najvaznijevesti.com

TREBA DA SE ISPUNI POSLE VASKRSENJA

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 5. SKLAPANJE SAVEZA www.najvaznijevesti.com

6. Pozivanje Avrama Telo protiv Duha

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 6. TELO PROTIV DUHA www.najvaznijevesti.com

7. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (1. deo)

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 7. SAVEZ ZAPEAEN (1. DEO) www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 7. SAVEZ ZAPEAEN (1. DEO) www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 7. SAVEZ ZAPEAEN (1. DEO) www.najvaznijevesti.com

8. Pozivanje Avrama Savez zapeaen (2. deo)

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 8. SAVEZ ZAPEAEN (2. DEO) www.najvaznijevesti.com

ZATO SPOLJANJI ZNAK?

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 8. SAVEZ ZAPEAEN (2. DEO) www.najvaznijevesti.com

9. Pozivanje Avrama Ispit vere

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 9. ISPIT VERE www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 9. ISPIT VERE www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 9. ISPIT VERE www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 9. ISPIT VERE www.najvaznijevesti.com

10. Pozivanje Avrama Obeanje i zakletva

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 10. OBEANJE I ZAKLETVA www.najvaznijevesti.com

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 10. OBEANJE I ZAKLETVA www.najvaznijevesti.com

11. Pozivanje Avrama Obeanje pobede

VENI SAVEZ E. J. WAGGONER 11. OBEANJE POBEDE www.najvaznijevesti.com

12. Pozivanje Avrama Opti pregled