O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

ARISTOTEL
O NEBU I-IV
$

U finansiranju ovog izdanja uestvovao je Gradski

sekretarijat za kulturu grada Beograda

O NASTAJANJU I PROPADANJU I-II

Prevod, komentari i napomene
SLOBODAN BLAGOJEVI

PAIDEIA$BEOGRAD

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

Naslov originala:
Uk4FJ@JX8@LH Agk @k"<@
Aristotelis De Caelo
Aristotelis Opera, ed.I.Bekker
Berlin, 1831
ed.p.Moraux, Paris 1965

O NEBU

Izdava
PAIDEIA, Beograd
Generalni direktor
PETAR IVADINOVI
Glavni i odgovorni urednik
VESNA JANJI8 2009, PAIDEIA, za ovo izdanje

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

30
268a 1 Izgleda da se skoro itava nauka o prirodi bavi telima ,
veliinama, te njihovim osobinama /BVh0/, i /vrstama/
kretanja; takoe, bavi se ona i naelima koja pripadaju
takvom bivstvu. Naime, od onog to je prirodno *ustroje5
no, jedno je telo i veliina a neto je opet naelo toga to
ima to.
Neprekidno /FL<gPH/ je ono to je deljivo na ono to
je uvek deljivo, a telo je to to je deljivo u svakom smislu.
Veliina /koja je deljiva/ na jedan /nain/ je linija, na dva
povrina, a na tri telo; i nema neke drugeveliine pored
10
ovih, zato to su ta tri /naina/ svi, a to "trojako" je "na
svaki nain". Kao to i vele pitagorejci: ovo Sve i svaka
/stvar/ ogranieni su tim trima, jer da kraj, sredina i poetak sadre broj Svega, a oni sadre /broj/ tri.Zato i u bo15
gosluenju /(4FJg\"H/ koristimo taj broj dobivi to od
same prirode kao neke njene zakone. Tako i imenujemo:
za dva kaemo "oba", ili za dvojicu "obojica", ali ne kaemo "svi" ve taj naziv koristimo najpre za trojicu, a to
je zato to, kao to je reeno, sledimosamu prirodu koja
20
nas tako vodi, tako da poto se "sva" /J BV<J"/, ovo
Sve /J B</, i to savreno ne razlikuju po ideji2 ve se,
ako ikako, razlikuju u svojoj tvari, tj. po tome emu se
pridaju....telo bi jedino od veliina bilo savreno jer samo
ono je ogranieno tim trima, a to je sve. Poto je na tri
25
/naina/ deljivo, ono je deljivou potpunosti; a sve ostalo
je deljivo ili na jedan ili na dva /naina/, jer kako se
prema broju odnosi, tako se odnosi i prema podeli i prema neprekidnosti; jedno je na jedan /nain/ neprekidno,
drugo na dva, a neto je takvo u potpunosti3.
1

268b

geometrijski red prostornih "potencija" (to je ono to on prihvatajui

matematiki i pitagorejski govor naziva *L<V:g4H): povrina, linija, i,
konano, taka, za njega su granice /BXk"J"/ i podele /*4"4kXFg4H/ tela.
I, kao takve granice i podele tela, imaju one svoje bie samo u okvirima
apstrakcije. Apstrakcija samog tela bila bi trodimenzionalnost, neki
"prostor" koji ne bi bio prostor nijednog tela ponaosob ve svakog mogueg tela, i zato "prazno". Ako pak, prostor ne moe biti ni prazno ni
prazan, mora i on biti granica, ali granica tela koje obuhvata /v.Phys.211
b14sq/. Dakle, trodimenzionalnost se ne moe apstrahovati od tela zato
to ta apstrakcija dovodi do samoprotivrenog pojma praznog prostora,
tj. do prostora bez tela i do netelesnog prostora koji je samim tim i neprostoran. Linija se ne sastoji iz taaka niti "postaje" kretanjem take;
ona je za Aristotela nuno ivica, presek dve povrine, a taka je presek
dve prave. Kod take Aristotel ak i terminoloki razlikuje FJ4(:Z kao
navodni element i deo linije - kao u geometrijskom atomizmu - i F0:g@< kao mesto preseka, dakle kao topoloki i dinamiki ve odreenu
taku. Ako se ovde i prihvata niz taka - linija - povrina - telo, eda bi se
potkrepila teza o savrenosti tela ukoliko je ono trodimenzionalno, ima
to znaenje funkcionalne hipoteze. Jer da ak i da se taj niz prihvati, ne
moe se ii dalje. Ptolomej u svom spisu "O dimenziji" dokazuje more
geometrico nunost postojanja tri dimenzije na osnovu koordinatnog
sistema tri prave koje se seku pod pravim uglom u jednoj taki: mogue
je povui samo tri takve prave /JkgH * :`<"H BkH khH 88Z8"4H
ghg\"H *L<"J< g<"4 8"$g<, v.Ptol.apud Simpl.9.11sqq/, pa onda
telo geometrijski nuno ima tri dimenzije: irinu, visinu i dubinu.
4 Ovo je formiranje pojma sveopteg tela: svako telo koje je deo sveopteg tela mora biti kontinuum, pa je onda takvo i sveopte telo. Ali svako telo ogranieno je dodirom, tj. drugim telom, i upravo zato je i nesa-

1 V.dodatne napomene, na st.53 (na kraju De Caelo I).

2 V.d.n., st.55.
3 Da je telo savreno odnosno moguih dimenzija dokazuje se time to
nije mogue iz njega doi do onog to ima vie dimenzija, kao to je to
navodno mogue kod take, linije, i povrine. Aristotel zapravo okree

Dakle, neprekidne su sve veliine koje sudeljive. Ali,

na osnovu ovog to je sada reeno nije jasno da li su i sve
neprekidne deljive; ali barem je jasno to da ne postoji prelaz u neki drugi rod, kao na primer iz duine u povrinu,
ili u telo iz povrine, jer neto takvo vie ne bi bilo
savrena veliina: to izlaenje /u drugo/ nastaje nuno na
osnovu nedostatka, a to savrenone moe imati nedostatak jer /deljivo/ je u potpunosti.
Svako telo4 koje je po vrsti deo takvo je iz tog razloga,

10

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

jer svako ima sve dimenzije /*4"FJVFg4H/. U odnosu na

blisko /telo/ ogranieno je dodirom i zato je svako telo na
neki nain mnotvo tela. A to Sve iji su delovi ta /tela/
nuno je savreno, i kao to to i njegovo ime naznauje
/deljivo/ je svakako, a neovako da a onako ne.
10
2 Kasnije treba ispitati5 to da li je priroda Svega po veliini bezgranina, ili je cela njegova masa /(i@</ ograniena; sada emo govoriti o njegovim delovima s obzirom
na njihovu vrstu. Ponimo odavde!Tvrdimo da se sva
15
prirodna tela i veliine po sebi mogu kretati u prostoru,
jer velimo da je priroda njihovo naelo kretanja6. A svako
kretanje koje je u prostoru a koje nazivamo premetanjem
nuno je ili pravolinijsko ili kruno, ili je iz tih pomeano,
jer ta dva su jedina prosta. Razlog je tome to to su i te
veliine jedine proste: prava i kruna /linija/.Kruna je
20
ona oko Sredine, a prava je nagore i nadole. "Nagore"
zovem onu od Sredine, a "nadole" onu ka Sredini. Prema
tome, nuno je da svako prosto premetanje bude ili od
Sredine ili ka Sredini, ili oko Sredine.ini se da to sledi
25
razlono na osnovu naih naelnih /stavova/, jer telo i njegovo kretanje dovreni su /BgJg8XFh0/ u trima /pravcima/
Poto su neka tela prosta a druga su iz ovih sastavljena
("prostim" nazivam ona koja po prirodi imaju naelo kretanja, kao na primer vatra ili zemlja, te njihove vrste i tela
koja su im srodna),nuno je da i njihova kretanja budu s
30
269a jedne strane prosta, a s druge na neki nain pomeana, i
da prosta pripadaju prostim, a pomeana sastavljenim, te
da se kreu u zavisnosti od onog to preovlauje.

10

15

20

25

vreno, jer bie mu je u drugom (ono dela na drugo telo i trpi od drugog
tela). Sveopte telo je telo ukoliko je trodimenzionalno, ali ono ne moe
biti telo u dodiru: ono je zato nuno netelesno telo, tj. sama telesnost.
5 V.d.n., st.56.
6 V.d.n., st.57.

11

Dakle, ako postoji prosto kretanje, a kruno kretanje je

prosto, i ako prosto kretanje pripada prostom telu a prosto
telo ima prosto kretanje (jer, ako ipripada sastavljenom,
to e biti usled onog to u njemu preovlauje), tada je
nuno da postoji neko prosto telo kome je priroeno /BXnLig/ da se kree krunim kretanjem po sopstvenoj prirodi. Mogue je da se telo pod prisilom kree kretanjem nekom drugog i razliitog /tela/, ali prirodno to je nemogue, ako zaista svakom prostom /telu/ pripada jedno prirodnokretanje. Takoe, ako je protivprirodno /kretanje/
suprotno prirodnom i ako je jedno drugom suprotno, tada
je nuno, poto je kruno /kretanje/ prosto, da ono bude
protiv njegove prirode ako ne moe biti u skladu s prirodom tela koje se premeta. Ako je vatra ili neko drugo
takvo /telo/ ono koje se premeta kruno, tada e njegovo
prirodno premetanje biti suprotno krunom. Ali,jedno
je jednom suprotno, a /kretanja/ nagore i nadole su suprotna. No, ako je to to se kruno premeta protiv prirode
neko drugo telo, tada mora postojati neko drugo njegovo
prirodno kretanje, a to je nemogue. Jer, ako je to /kretanje/ nagore, to e biti vatra ili vazduh, a ako je nadole,
voda ili zemlja7.
Takvo je kretanje /n@kV</ tavienuno prvo. To
savreno po prirodi je ranije od nesavrenog, a krug je
savren dok nijedna prava linija to nije: to nije ni bezgranina linija (jer u tom sluaju bi imala granicu i kraj
/JX8@H/), ali ni neka ograniena (kod svih njih postoji neto izvan jer svaka od njih se moe produiti). Prema
tome, ako zaista kretanje koje je ranije pripada telu koje
ranije po prirodi, a kruno kretanje je ranije od pravolinijskog i pravolinijsko kretanje pripada prostim telima (jer,
vatra se pravolinijski premeta nagore, a /tela/ od zemlje
nadole prema sredini), tada je nuno da i kruno kretanje

7 V.d.n., st.58.

12

O NEBU I (dodatne napomene)

30

35
269b

10

15

20

O NEBU I (dodatne napomene)

nije9 emo to uiniti kada budemo iznova ispitivali njihovo bivstvo.

Elem, neka "teko" bude ono emu je priroeno da se
25
kree ka sredini, "najtee"ono to se nalazi ispod svega
onog to se kree nadole, a "najlake" ono to nadmauje
sve to se kree nagore. Nuno je da sve to se premeta,
bilo nadole ili nagore, ima ili lakou ili teinu ili oboje ali
ne u odnosu na isto, jer /ta tela/ su teka i laka jedno u od30
nosu na drugo, kao na primervazduh u odnosu na vodu,
a voda u odnosu na zemlju.
No, telo koje se kree kruno ne moe imati teinu ili
lakou, jer ono se ne moe kretati ka sredini ili od sredine, bilo prirodno ili protivprirodno. Za njega pravolinijsko prirodno kretanje nije mogue, jer svako od prostih
35
/tela/ ima jedno kretanje, tako daono mora biti istovetno
s nekim od tela koja se tako kreu. A ukoliko se kre270a eprotivprirodno, ako mu je kretanje nadole protivprirodno, tada e mu /kretanje/ nagore biti prirodno, a ako je
ono nagore protivprirodno, ono nadole je prirodno, jer
utvrdili smo da kod suprotnih kretanja jedno nije po prirodi, a da je od njega razliito prirodno. No, poto se celi5
na i njen deo po prirodi kreu naisto /mesto/, kao na primer zemlja u celini i mali grumen /zemlje/, sledi prvo da
ono nema nikakvu lakou ili teinu (jer, inae bi se moglo
kretati bilo ka sredini ili od sredine, u skladu sa vlastitom
10
prirodom), te da potom ne moe biti prostornopokrenuto u smislu da je povueno bilo nagore ili nadole, jer
ono se ne moe kretati nekim drugim kretanjem ni prirodno ni protivprirodno, i to ni ono a ni neki njegov deo, jer
isti razlog vai i za celinu i za deo.
Podjednako je razlono o njemu misliti i da je nepostalo
i nepropadljivo, te da se ne poveava i ne podrugojaa15
va,zato to sve to postaje postaje iz neega suprotnog i

pripada nekom prostom telu, jer rekli smo da premetanje

pomeanih /tela/ zavisi od onog to preovlaujeu toj
meavini prostih /tela/. Iz svega toga jasno je da po prirodi postoji neko telesno bivstvo drugaije od ovdanjih
sastava, boanskije i ranije od svih njih, ako se uz ovo
prihvati to da je svako kretanje ili po prirodi ili protiv
prirode, te da je isto /kretanje/ za neto protiv prirode a za
drugo po prirodi, kao to je to sluaj sa kretanjem nagore
inadole: jedno je za vatru, a drugo je za zemlju protivprirodno odnosno po prirodi. Prema tome, nuno je da i
kruno kretanje za neko drugo telo bude po prirodi, poto
je protiv prirode za sva ova /tela/. Pored toga, ako je
kruno kretanje stvarno neemu priroeno, oito je da bi
postojalo neko telo koje je prosto i prvo i koje se po prirodi kree kruno,kao vatra nagore a zemlja nadole. Ako
se pak, protivprirodno kreu tela koja se kruno premetaju u smislu obilaenja, onda bi bilo zauujue i potpuno bez razloga /8@(@</ to da jedino ovo kretanje bude neprekidno i veno mada je protiv prirode, jer u svemu
ostalomse vidi da najbre propada ono to je protiv
prirode. Dakle, ako je vatra to to se tako kree, kao to
neki kau8, ovo kretanje za nju nije nita manje protivprirodno nego kretanje nadole, jer vidimo da je kretanje
vatre pravolinijsko kretanje od Sredita.
Na ovaj nain, zakljuujui na osnovu svega ovog, moglo bi se zadobiti uverenje da postoji neko razliito odvojeno telo mimo ovih koja su ovde oko nas, telo koje je
po prirodi toliko uzvienije koliko je udaljenije od ovdanjih /tela/.
3 Poto je neto od navedenog pretpostavljeno a drugo
dokazano, jasno je da nema svako teloili lakou ili teinu. Treba ustanoviti ta je to to nazivamo tekim i lakim,
u meri koja je dovoljna za nae sadanje potrebe, a kas-

8 Anaksagora koji poistoveuje vatru i ajter, v.ib.270b25.

9 V.ib.IV.

13

14

O NEBU I (dodatne napomene)

20

25

30

35
270b

10

O NEBU I (dodatne napomene)

iz nekog podmeta, te isto tako propada ukoliko postoji neki podmet i usled neeg suprotnog i u suprotno, kao to je
to i reeno u naim prvim izlaganjima10. A suprotnosti
imaju i suprotna kretanja. Ako sad ovom /telu/ nita ne
moe bitisuprotno zbog toga to ni krunom kretanju ne
moe neko kretanje biti suprotno, s pravom bi se inilo da
Priroda izdvaja izvan suprotnosti to emu je namenjeno
da bude nepostalo, jer postanak i propadanje pripadaju
suprotnostima. Meutim, i sve to raste raste usled toga
to mu prilazi netosrodno to se razlae u njegovu tvar;
a kod ovog nema toga iz-ega bi ono postalo. Ako je takvo da se ne poveava i da je nepropadljivo, tada istom
tom razumevanju pripada i shvatanje da se ono ne podrugojaava. Podrugojaavanje je kretanje s obzirom na kakvou, a stanja ili nastrojenosti s obzirom na kakvou ne
nastaju bez promena trpnji, kao na primer zdravlje ili bolest. A svaprirodna tela koja se menjaju s obzirom na
trpnju,...vidimo da sva ona podleu rastu ili smanjivanju:
na primer, tela ivotinja i njihovi delovi, te /tela/ biljaka,
a slino tome je i kod elemenata. Prema tome, ako zaista
to kruno telo ne moe nirasti ni smanjivati se, razlono
je da se ono ni ne podrugojaava.
Iz ovog to je reeno jasno je zato je to prvo telo veno, te zato niti raste niti se smanjuje, ve ne stari, ne podrugojaava se, i ne trpi /B"hXH/, ako se veruje tome to
smo utvrdili. Izgledada ovaj dokaz potvruje pojave i
pojave taj dokaz, jer svi ljudi imaju neko shvatanje bogova, te svi oni, i varvari i Heleni, svi koji uopte veruju da
postoje bogovi, odreuju tom Boanskom najvie mesto,
jasno zato to je besmrtno povezano sa besmrtnim,jer
drugaije je nemogue. Ako dakle postoji neto Boansko, kao to postoji, tada je dobro reeno ovo to smo sada
rekli o prvom bivstvu tela. To sledi dovoljno i na osnovu
opaanja, barem da se opravda ljudsko uverenje: za celo-

kupno proteklo vreme, na osnovu pamenjakoje se prenosi s jednih na druge /ljude/, nije dolo ni do kakve promene ni u celini poslednjeg Neba ni u nekom od njegovih
osobenih delova.
ini se da se i njegovo ime prenosi od drevnih /narataja/ pa do sadanjeg vremena poto su oni to shvatili na isti
nain na koji i mi sada govorimo; jer ne treba misliti da
20
ista mnjenja do nas dolaze jednom ili dvaput ve beskonano mnogo puta. Poto je to prvo telo neto razliito
mimo zemlje, vatre, vazduha i vode, oni su nazvali taj
najvii prostor "ajter" /"hXk"/ dajui mu taj naziv zato
to "uvek tee" /hg< g/. Anaksagora se ne sluidobro
tim imenom jer on vatru naziva ajterom.
Iz ovog to je reeno jasno je i to zato ne moe biti vei broj takozvanih prostih tela: nuno je da kretanje prostog tela bude prosto, a jedino za ova dva kretanja kae30
mo da su prosta, tj. za kruno kretanje i za pravolinijsko,
a ovo ima dva "dela", jedno od sredita a drugo ka sreditu.
4 Uverenje u to da ne postoji neko drugo kretanje suprotno krunom kretanju moglo bi se zadobiti s mnogo strana.
Najpre, najee smatramo da se krunom kretanju /Bgk4ngkg/ suprotstavlja pravolinijskokretanje, jer ini se da
35
271a se udubljeno i ispupeno ne suprotstavljajusamo jedno
drugom ve i pravolinijskom, ukoliko se spare i uzmu u
spoju, tako da, ako uopte postoji neko suprotno kretanje,
pravolinijsko kretanje je to koje je ponajpre nuno suprotno u odnosu na kruno kretanje. Pravolinijska kretanja
pak protivstavljaju se jedno drugomna osnovu mesta,
5
jer "gore" i "dole" su razlika i suprotnost u prostoru.
Ukoliko neko smatra da za kruno kretanje vai isti odnos kao i za pravolinijsko (jer da je kretanje od A ka B
suprotno kretanju od B ka A), on govori o pravolinijskom
kretanjujer ono je ogranieno a kruna /kretanja/ bi bila
10
bezgranina s obzirom na iste take. Slino je i kod jednog polukruga, kao na primer kod kretanja od ' do ) i od
15

10 V.d.n., st.59.

15

16

O NEBU I (dodatne napomene)

15

20

25

30

271b

O NEBU I (dodatne napomene)

) do ': isto je /kretanju/ na preniku, jer udaljenost neega odreujemo pravom /linijom/. Isto bi bilo i kad bi neko
napraviokrug pa ustvrdio da je kretanje po jednom polukrugu suprotno onom po drugom, na primer na celom
krugu kretanje od E ka Z po polukrugu H onom od Z ka E
po polukrugu T. Ako ova kretanja i jesu suprotna, nisu
ipak zbog toga suprotna meusobno kretanja po celom
krugu. Meutim, nikruno kretanje od A ka B nije suprotno onom od A ka ' jer to kretanje prelazi iz iste /take/
u istu /taku/, a suprotno kretanje bilo je odreeno11 kao
ono iz suprotnog u suprotno.
Pa ak i kad bi kruno kretanje bilo suprotno krunom,
ovo drugo bi bilo suvino, jer ka istoj /je taki/, zato to je
nuno daono to se kruno kree stigne podjednako u
sve suprotstavljene poloaje /J`B@LH/ bilo odakle da zapone (a suprotnosti mesta su "gore" i "dole", "spreda" i
"straga", te "desno" i "levo"), a suprotnosti kretanja su
suprotnosti s obzirom na poloaje. Kad bi /ta tela/ bila
podjednaka, njihovo kretanjene bi bilo mogue, a ako
jedno kretanje nadvlauje, tada drugog ne bi bilo; prema
tome, kad bi postojala oba, tada bi jedno telo bilo suvino
budui da se ne kree sopstvenim kretanjem. A velimo da
je suvina cipela koja se ne nosi. No, Bog i Priroda ne
stvaraju nita suvino.
5 Poto je to jasno, valja razmotriti to to je preostalo:
najpre, da li postoji neko bezgranino telo12, kao to je
verovala veina starih filozofa13, ili je to neto nemogue?Da li je ovako ili onako nije neto nevano, ve je to
razlika u celini i u svemu za ispitivanje /hgok\"</ istine.
To je bilo i bie naelo svih suprotnosti meu onima koji

su neto izjavili o Prirodi u celini, ukoliko i malo odstupanje od istine u daljnjem razvojupostaje hiljadu puta
10
vee. To je kao kad bi neko ustvrdio da postoji neka najmanja veliina: taj bi uvodei tu najmanju /veliinu/ uzdrmao najvanije matematike /stavove/. Tome je razlog
to to je naelo vee po moi nego po veliini, pa zato
ono to je u poetku /J < kP/ malo na kraju bude veoma
veliko. A bezgranino ima i monaela ali i najve15
u /mo/ kao koliina, tako da nije nita neobino ili nerazumljivo da postavljanje nekog bezgraninog tela predstavlja zaudnu razliku. Zato valja o njemu govoriti poevi od poetka.
Nuno je da svako telo bude ili prosto ili sloeno, tako
da
i "bezgranino telo" mora biti ili prosto ilisloeno.
20
Meutim, jasno je da je sloeno telo nuno ogranieno
ukoliko su prosta tela ograniena, jer to to je sloeno iz
onog to je ogranieno i po mnotvu i po veliini ogranieno je i po mnotvu i po veliini: iz koliko /toga/ je sloeno ono je toliko. Preostaje onda da se vidi da li neko
prosto telomoe biti bezgranino po veliini, ili je to ne25
mogue. Kad to kod prvog tela razmotrimo, moemo to
na isti nain videti i za druga.
Iz sledeeg je jasno to da je nuno da svako telo koje se
kree kruno bude ogranieno14. Ako je telo koje se kruno kree bezgranino, tada e biti bezgranini i/pravci/
30
povueni iz njegovog sredita. A kod onog to je bezgranino bezgranino je i rastojanje /*4VFJ0:"/. Pod "rastojanjem" linija podrazumevam ono kod koga nije mogue
uzeti nikakvu veliinu izvan /njega/ koja je u dodiru s tim
linijama. Dakle, nuno je da ono bude bezgranino, jer
272a kod ogranienih /linija/ e uvek bitiogranieno. Takoe,
uvek je mogue uzeti vee od datog, tako da e, kao to
za broj kaemo da je bezgranian zato to ne postoji naj-

11 V.Phys.V.5, 229b21.
12 V.d.n., st.61.
13 V.Phys.III.4-8. Aristotel tu spominje Anaksimena, Anaksimandra,
atomiste, Anaksagoru, pitagorejce, Melisa, a kao zastupnike teze o konanosti sveta Parmenida, Empedokla i Platona. Za izvore, v.ib.loc.cit.

17

14 V.d.n., st.63.

18

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

10

15

20

25

30

272b

vei, isti dokaz vaiti i za rastojanje. Ako sad to bezgranino nije mogue prei, a nuno je da to rastojanje bude
bezgranino ukoliko je to /telo/ bezgranino,tada se ono
ne bi moglo kretati kruno; meutim, vidimo da se Nebo
kree ukrug, a i na osnovu dokaza smo odredili da kruno
kretanje pripada neemu.
Takoe, ako se od ogranienog vremena oduzme ogranieno, tada je nuno da i preostalo bude ogranieno, tj.
da ima poetak. Ako vreme hodanjaima poetak, tada
postoji i poetak kretanja, ali i veliine koja je preena.
Slino je i kod drugih /stvari/. Uzmimo liniju A'E koja je
bezgranina u jednom /pravcu/ koji je obeleen sa E, te liniju BB bezgraninu u oba pravca. Ako A'E opie
krugsa sreditem u ', tada e A'E u krunom kretanju
jednom presei BB u ogranienom vremenu. Jer, ogranieno je vreme za koje se Nebo okrene ukrug, pa je onda
takvo i to izdvojeno /vreme/ za koje se kretala linija koja
see. Postojae onda neki poetak kad je A'E najpre presekla BB. Ali to je nemogue!Onda nije mogue ni to
da se to bezgranino obre ukrug, pa onda ni svet, ako je
bezgranian.
I iz sledeeg je jasno to da se bezgranino ne moe kretati. Neka se /linija/ A kree pored /linije/ B, ograniena
pored ograniene. Nuno je da se istovremeno A odvoji
od B,i B od A, jer koliko jedna premauje drugu toliko i
druga nju premauje. Ukoliko bi se njih dve kretale u suprotnim /pravcima/ bre bi se odvojile, a sporije ako se
jedna kree pored druge koja miruje ukoliko se istom brzinom kree ta koja se kree. No, jasno je da nije mogue
u ogranienom vremenu prei bezgraninu /liniju/:znai, u bezgraninom!? To je dokazano ranije, u spisima "O
kretanju". Nema nikakve razlike bilo da se ograniena
kree pored bezgranine, ilibezgranina pored nje, jer
kad se ona /kree/ pored ove, tada i ova prolazi pored
one, i to jednako bilo da se kree ili da je nepokretna,
osim to e se bre razdvojiti ako se kreu obe. Ali nita

19

10

15

20

ne spreava da /linija/ koja se kree bre proe pored one

koja miruje nego poredone koja se kree suprotno, ako
se uzme da se obe linije koje se kreu suprotno kreu sporo, a da se ona koja se kree pored mirujue kree mnogo
bre od njih. Dakle, ovom dokazu nita ne smeta to to se
kree pored one koja miruje ukoliko zaista /linija/ A koja
se kree pored B koja se kree moe pored /nje/ sporije
da proe. Ako jebezgranino vreme za koje se ograniena /linija/ odvaja od /bezgranine/, tada je nuno da i ono
u kome bezgranina pree konanu takoe bude bezgranino. Znai, uopte nije mogue da se kree bezgranino, jer ako se i sasvim malo pokrene nuno je da to traje
bezgranino vreme. Ali Nebo obilazi i okree se celoukrug za ogranieno vreme, tako da obilazi /FJkXngJ"4/
svaku unutranju /liniju/, na primer ogranienu liniju AB.
Dakle, nemogue je da telo koje kree ukrug bude bezgranino.
Takoe, kao to je nemogue da linija koja ima granicu
bude bezgranina ve je ona po duini bezgranina ako je
zaista /bezgranina/, isto takone moe ni povrina biti
/bezgranina/ utoliko ukoliko ima granicu; a kad je odreena, ne moe to biti nikako, kao to ne moe biti beskonanog trougla ili kruga ili lopte, ba kao ni beskonane
linije od stope. Ako dakle nisu bezgranini ni lopta ni trougao ni krug, a kruno kretanje /n@kV/ ne bi moglo postojati ukoliko ne postoji krug - slino tome, ako on nije
bezgranian, ni ono ne bi bilo bezgranino - pa ako ne
postoji bezgranini krug, tada se bezgranino telo15 ne bi

15 Ovaj argument polazi od definicije kruga ili krugle kao geometrijskih

oblika: ako se take na krunici ili na povrini krugle jednako udaljene
od centra krunice ili krugle, onda to po Aristotelovom miljenju znai
da su konano udaljene, te da se za dve beskonano udaljene take (od
centra) ne moe smisleno rei da su podjednako (tj. jednako beskonano) udaljene. Moe, kao to se moe smisleno rei za dva beskonana skupa da su jednaka ako se moe uspostaviti biunivoka korespodencija njihovih elemenata. No, i nezavisno od toga, ovaj argument koji ot-

20

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

moglo kretati kruno.

Nadalje, ako je ' sredite, AB bezgranina /linija/, /lini25
ja/ E pod pravim uglom bezgranina, i /linija/ ') u kretanju, tada se ona nikad nee odvojiti od linije E ve e
uvek biti kao linija 'E, jer presek je u Z. Znai, bezgranina /linija/ se ne moe kretati kruno16.
Takoe, ako je Nebo zaista bezgranino, a kree se kruno,tada e prei bezgranino /rastojanje/ u ogranie30
nom vremenu. Neka Nebo koje miruje bude bezgranino,
a drugo koje se kree u njemu jednako /po veliini/. Ako
je ovo, iako je bezgranino, obilo krug, tada je ono za
273a ogranieno vreme prelo bezgranino, to to je jednako
njemu samom. To je nemogue! Ovo se moe rei i na
obratan nain /<JgFJk"::X<oH/: ako je ogranieno vreme za koje se okrenulo, tada je nuno da i preena veliina bude ograniena; ali, poto je prelo /veliinu/ jednaku sebi, tada je i ono samo ogranieno.
Dakle, jasno je da to to se kruno kree nije bez kraja
5
niti je bezgranieno ve da ima kraj /JX8@H/.
6 Ni ono to se kree ka sredini ne moe biti bezgranino,
a ni ono to se kree od sredine, jer kretanja nagore i nadole su suprotna, a suprotna su ona kasuprotnim mesti10
ma. Ako se jedna od suprotnosti odredi /k4FJ"4/ odredie se i druga. Ali sredina /sveta/ je odreena, jer ako se

15

20

25

30
273b

klanja mogunost postojanja bezgraninog tela per definitionem a ne polazi od pretpostavke da takvo telo postoji eda bi je potom sveo ad absurdum pokazuje svojim mestom u ovom nizu argumenata da je ceo taj niz
zapravo skup Aristotelovih beleki na istu temu koje su kasnije sabrane i
"zalepljene" tim J4 (takoe, nadalje, jo).
Telo je nuno konano (i po veliini, i po teini, i po gustini, i po brzini
svog kretanja), tako da je i svet konaan ako je telo, tj. neko beskonano
telo prosto nije telo. I ostali Aristotelovi argumenti to pretpostavljaju tako da su peripatetiki redaktori ovih Aristotelovih beleki morali ovaj
dokaz staviti na sam poetak teme o konanosti sveta.
16 V.d.n., st.64.

21

nadole kree ono to je zapoelo bilo odakle, ono ne moe otii dalje od sredine. Onda je nuno i to da gornji prostor /J< <o J`B@</ bude odreen ukoliko je sredina
odreena. A ako su odreeni i ogranieniprostori, tada
e i tela biti ograniena.Takoe, ako je odreeno to "gore" i to "dole", tada je nuno i to "izmeu" odreeno. Ako
nije odreeno, tada bi kretanje bilo bezgranino, a ranije
je dokazano17 da je to nemogue.
Znai, odreena18 je sredina, pa time i telo koje ili jeste
u njoj ili moe da bude u njoj. A u njojmoe da bude telo koje se kree nagore i nadole, jer jedno se po prirodi
kree od sredine a drugo ka sredini.
Iz toga je jasno da nije mogue da postoji bezgranino
telo; pored toga, ako teina nije bezgranina, tada nijedno
od ovih tela ne bi bilo bezgranino, jer kod bezgraninog
tela nuno je da i teinabude bezgranina. I za lako vai
isti razlog, jer ako postoji bezgranina teina, tada postoji
i lakoa, ako je bezgranino to to nadgornjava /B4B@8V.@</. To je jasno na osnovu sledeeg: neka teina bude
ograniena, i neka AB bude bezgranino telo, a njegova
teina '. Neka se od tog bezgraninogtela oduzme ograniena veliina B), i neka njena teina bude E. E e biti
manje od ', jer teina manjeg /tela/ je manja.Neka se to
manje kao mera sadri u veem koliko god puta, tj. neka
se B) odnosi kao BZ kao manja teina prema veoj. Jer
od bezgraninog se moe oduzeti bilo koliko. Ako su veliine srazmerne teinama, a manja teina pripada manjojveliini, tada bi i vea pripadala veoj. Tada e biti
iste teine ogranienog i bezgraninog /tela/. Takoe, ako
je teina veeg tela vea, tada e teina tela HB biti vea
od teine tela ZB, tako da e teina ogranienog tela biti
vea nego teina bezgraninog. I, nejednake veliine ima-

17 Verovatno u Phys.VIII.8.
18 V.d.n., st.67.

22

O NEBU I (dodatne napomene)

O NEBU I (dodatne napomene)

eistu teinu, jer bezgranino je nejednako ogranienom. Nema nikakve vanosti ako su teine samerne ili
nesamerne /Fb::gJk"/, jer isti dokaz vai i ako su nesamerne, na primer ako E uzeto triput prevazilazi teinu '
koju meri, jer teina tri veliine BD uzetih u celini bie
vea od'. Ista nemogunost e slediti. Moe se dozvo15
liti da se uzme ono to je samerno jer nema razlike ako se
pone od teine ili od veliine; na primer, ako se uzme
teina E samerna teini ', i ako se od bezgranine /veliine/ oduzme ona koja ima teinu E, na primer B), sledi da
se B) odnosi prema nekoj drugoj veliini, na pri20
merprema BZ, kao to se teina odnosi prema teini;
jer, poto je ta veliina bezgranina, moe joj se oduzeti
koliko bilo. Ukoliko se to tako uzme, tada e i veliine i
teine biti meusobno samerne. Za ovaj dokaz nema znaaja to ako je veliina u sebi ravnomerno ili neravnomer25
noteka /F@$"k/, jer iz bezgraninog e uvek biti mogue uzeti tela koja su jednakoteka kao i B) odbacujui
ili dodajui /tela/ koje god /teine/.
Prema tome, oito je iz navedenog da bezgranino telo
ne moe imati ogranienu teinu. Onda ima bezgraninu!? Ako je to nemogue, tada je nemogue i to da neko
30
telo bude bezgranino. Meutim, iz sledeeg je jasnoda
nije mogue da postoji neka bezgranina teina. Ako se
tolika i tolika teina kree na tolikom /rastojanju/ za ovo
vreme, tolika i jo vea /kree se/ za krae /vreme/, te
274a enjihova vremena biti u obrnutoj srazmeri u odnosu na
onu koji imaju njihove teine: na primer, ako se polovina
teine /kree/ za to vreme, dvostruka se kree za polovinu
tog /vremena/. Takoe, ograniena teina mora prei bilo
koju ogranienu /duinu/ za neko ogranieno vreme; iz
svega toga nuno je da se neka neograniena teina, ako
5
/takva/ postoji,kree utoliko ukoliko je tolika kolika je
neka ograniena /teina/ i jo vea, ali i da se ne kree
ukoliko se mora kretati srazmerno svom viku /teine/ a
vea se nasuprot tome kree za krae vreme. Nema nikak10

23

10

15

20

25

30

274b

vog odnosa /8`(@H/ bezgraninog prema ogranienom,

ali /postoji/ odnos kraeg vremena prema duem koje je
ogranieno. Ali uvek se kree za krae vreme, a nepostoji najkrae. ak i da postoji, nikakve koristi od toga,
jer mogla bi se uzeti neka druga ograniena /teina/ u
istom odnosu u kome je to bezgranino prema nekoj drugoj veoj, tako da bi bezgranina /teina/ prelazila isto
/rastojanje/ za isto vreme. Ali, to je nemogue! Dakle, nuno je da ineka druga ograniena teina prelazi za isto
vreme ogranieno /rastojanje/, ako se bezgranina teina
kree za koliko god vreme. Znai, nemogue je da teina
bude bezgranina, a slino tome i lakoa. Nemogue je i
to da tela imaju bezgraninu teinu ili lakou.
Na ovaj nain je na osnovu posmatranja onog to je
deooigledno da ne postoji bezgranino telo; oigledno
je to i ukoliko se ispituje na opti nain /i"h`8@L/, ne samo na osnovu dokaza koje smo naveli u spisima "O naelima"19 (jer i tamo je prethodno na opti nain odreeno
kako bezgranino postoji, a kako ne postoji), ve i sada
na drugi nain. Nakon toga treba ispitati i to da lito sveopte telo, mada nije bezgranino, ipak jest toliko da ima
vie Neba /@k"<@H/, jer mogla bi se moda postaviti
takva tekoa: da nita ne spreava da, kao to postoji
ovaj svet oko nas, tako postoje i drugi kojih je dodue vie nego jedan ali ne i bezgranian broj. Ali, recimo poneto na opti nain o bezgraninom.
7 Nuno je da svako telo bude ili bezgranino ili ogranieno; ako je bezgranino, ili je svo neslinodelno ili je
slinodelno /:@4@:gkH/; ako je neslinodelno, sastoji
se ili iz ogranienog ili iz neogranienog /broja/ vrsta.
Jasno je da se ne moe /sastojati/ iz neogranienog broja,
ako se dopustida vae /:X<g4</ nae poetne pretpostavke: jer, ukoliko su prvobitne /vrste/ kretanja ogranie-

19 V.Phys.III.4-8.

24

O NEBU I (dodatne napomene)

10

15

20

25

30

O NEBU I (dodatne napomene)

ono ima /svoje/ prirodno kretanje, pa onda ima i mesto

/J`B@H/ jednako sebi ka kome se moe kretati, a to je nemogue.
Na osnovu sledeeg je jasno da je nemogue da bezgranino trpi neto od strane ogranienog, ili da to ogranie275a no neto uini /B@F"4/. Neka A bude bezgranino, B
ogranieno, a ' vreme u kome je neto pokretalo ili bilo
pokretano. Ako je A zagrejano, ili gurnuto, ili je neto
drugo pretrpelo, ili bilo kako pokrenuto od strane B u vremenu ', neka ) bude manje o B i neka to to je manjeza isto vreme pokree neto to je manje: neka to to
5
je ) podrugojailo bude E. Kako se ) odnosi prema B,
tako e se E odnositi prema neemu ogranienom. Neka
sad to to je jednako dovodi do jednakog podrugojaavanja u jednakom vremenu, to to je manje do manjeg u jednakom /vremenu/, a to vee do veeg, i to do toliko veeg
kolika je srazmera tog to je veeu odnosu na to manje.
10
Znai, bezgranino ni u kom /delu/ vremena nee moi da
bude pokretano od strane ogranienog, jer neto drugo
manje bie pokretano od neeg manjeg za jednako vreme,
u odnosu na ta e biti srazmerno ogranieno. Jer, bezgranino nije ni u kakvom odnosu prema tom ogranienom.
Meutim, ni bezgranino ne moe pokretati toograni15
eno ni u kom vremenu. Neka A bude bezgranino, B ogranieno, a ' vreme. Tada e ) pokretati za /vreme/ '
neto - neka to bude Z - to je manje od B. Neka E ima
isti odnos prema ) kao celo BZ prema Z. Znai, E e po20
kretati to BZ za /vreme/ ', pa e se ogranieno ibezgranino podrugojaiti za isto vreme. Ali to je nemogue, jer
pretpostavljeno je da e vee /to uiniti/ za krae vreme.
Uvek e za uzeti /deo/ vremena uiniti isto, tako da nee
postojati nijedan /deo/ vremena za koje /bezgranino/
moe pokretati. A opet, u bezgraninom nije mogue ni
da pokree ni da bude pokrenuto jer ovo nema granicu a
delanje i trpnja imaju.
25
Ni bezgranino od bezgraninog ne moe trpeti nita.

ne po broju, tada je nuno da i vidovi /*X"H/ prostih tela

budu ogranieni. Kretanje prostog tela je prosto, a prosta
kretanja su /po broju/ ograniena; s druge strane, nuno
jeda svako prirodno telo uvek ima /neko/ kretanje. Meutim, ako se to bezgranino mora /sastojati/ iz ogranienog /broja delova/, tada je nuno da i svaki od tih delova
bude bezgranian (mislim, na primer, voda ili vatra). Ali
to je nemogue, jer dokazano je da nisu bezgranine ni
teina ni lakoa. Takoe, nuno je da i njihovi prostori
budu bezgranini po veliini,pa da time i kretanja svih
/delova/ budu bezgranina. No, ako treba da smatramo istinitim poetne pretpostavke /B@hXFg4H/, to je nemogue, te se iz istog razloga ne moe kretati u beskraj ni ono
to se kree nadole ni ono to se kree nagore. Nemogue
je da postaje ono to ne moe postati, jednako kod "takvog",ili "tolikog", ili tog-gde. Ako je naime, /za neto/
nemogue da postane /i da bude/ belo ili jednolakto ili u
Ajgiptu, tada je nemogue i to da ono postaje neto od
toga. Onda nije mogue ni to da se kree tamo gde ne
moe doi nita to se kree. ak i ako je rasuta, vatra
/sabrana/ iz svega moe nita manje da bude bezgranina.
Telo je pak,ono to se rasprostire u svim pravcima:
kako onda svako od njih moe biti bezgranino ukoliko ih
je vie i to neslinih? Svako od njih mora biti u svakom
/pravcu/ bezgranino.
Ali to bezgranino ne moe biti ni slinodelno u celini.
Prvo, pored ovih /vrsta/ kretanja ne postoje neka druga.
Dakle, ono mora imati neku od tih /vrsta/. Ako jetako,
tada e slediti /FL:$ZFgJ"4/ ili to da je bezgranina
teina ili da je bezgranina lakoa. Ne moe biti bezgranino ni telo koje se kruno kree: jer nije mogue da se
to bezgranino kruno kree, jer nema nikakve razlike
ako se kae to ili se tvrdi da je Nebo bezgranino, a dokazano je da je to nemogue. Meutim, to bezgraninose
uopte ne moe kretati. Ono se mora kretati ili po prirodi
ili pod prinudom /$\/, a ako se kree pod prisilom tada

25

26