Agata

Kristi

Svedok optube
S engleskog preveo
Goran Kapetanovi

Naslov originala
Agatha Christie
Witness for the Prosecution

Svedok optube

ospodin Mejhern je namestio cviker i nakaljao se sitno i suvo, to

je bilo sasvim osobeno za njega. Potom je opet pogledao oveka
naspram sebe, oveka optuenog za ubistvo s predumiljajem.
Gospodin Mejhern je bio sitan i precizan ovek, odeven uredno,
tavie kicoki, s dva vrlo pronicljiva i prodorna siva oka. Suta suprotnost budali. Zaista, gospodin Mejhern je kao advokat uivao vrlo
visoku reputaciju. Kad se obratio klijentu, glas mu je bio suv, ali ne i
bezoseajan.
Moram vam staviti do znanja da ste u vrlo ozbiljnoj opasnosti i
da je nuno da budete potpuno iskreni.
Leonard Vol, koji je oamueno piljio u beli zid pred sobom, usmerio je pogled ka advokatu.
Znam oajno je rekao. Stalno mi to govorite. Ali izgleda da
jo nisam svestan da sam optuen za ubistvo... ubistvo. I to na gnusan
nain.
Gospodin Mejhern je bio praktian, a ne emotivan. Ponovo se nakaljao, skinuo cviker, paljivo ga obrisao i vratio na nos. Tada je rekao:
Da, da, da. Sada emo se, dragi moj gospodine Vole, odluno potruditi da vas oslobodimo... i uspeemo... uspeemo. Ali moram da ujem sve injenice. Moram da saznam u koliko se tekoj pravnoj poziciji nalazite. Posle toga emo odrediti najbolju liniju odbrane.
Ipak, mladi ga je i dalje gledao na isti oamuen, beznadan nain.
Gospodinu Mejhernu je sluaj dotad delovao prilino crn, a zatvorenikova krivica izvesna. Sad je prvi put osetio senku sumnje.
Mislite da sam kriv ree Leonard Vol tiho. Ali, tako mi bo-

ga, kunem se da nisam! Sve govori protiv mene, znam to. Uhvaen sam
u mreu: konci su svuda oko mene i zapliu me kuda god se okrenem.
Ali ja to nisam uradio, gospodine Mejherne, nisam to uradio!
Prirodno je za oveka u takvom poloaju da tvrdi da je nevin. Gospodin Mejhern je to znao. Ipak, i protiv svoje volje, bio je impresioniran. Moda je Leonard Vol zbilja nevin.
U pravu ste, gospodine Vole ozbiljno je rekao. Sluaj izgleda veoma loe po vas. Ipak, prihvatam vaa uveravanja. Preimo sad
na injenice. elim da mi svojim reima ispriate kako ste se tano
upoznali s gospoicom Emili Fren.
Bilo je to jednog dana u Ulici Oksford. Video sam jednu stariju
damu kako prelazi na drugu stranu. Nosila je nekoliko paketa. Nasred
ulice ih je ispustila, pokuala da ih pokupi, shvatila da e je autobus
pregaziti i jedva uspela da se nekako dokopa trotoara, oamuena i
zbunjena nakon to su joj ljudi dovikivali. Pokupio sam pakete, obrisao ih to sam bolje mogao, jedan ponovo uvezao kanapom i vratio joj
ih.
Niste joj spasli ivot?
Oh, pobogu, ne. Samo sam se poneo utivo. Pokazala je izuzetnu
blagodarnost, toplo mi je zahvalila, i rekla da mi vaspitanje prilino
odudara od veeg dela omladine... ne seam se tano rei. Potom sam
zadigao eir i nastavio dalje. Nisam mislio da u je ikad vie videti.
Meutim, ivot je pun koincidencija. Iste te veeri sreo sam je na zabavi kod jednog prijatelja. Odmah me je prepoznala i traila da se upozna sa mnom. Tada sam saznao da je to gospoica Emili Fren i da ivi
u Kriklvudu. Razgovarali smo izvesno vreme. Rekao bih da je ta stara
dama bila sklona brzom i snanom vezivanju za ljude. Za mene se vezala na osnovu potpuno jednostavnog postupka kome je svako mogao
pribei. Pri odlasku se prisno rukovala sa mnom i zamolila me da joj
doem u goste. Uzvratio sam, naravno, da u to vrlo rado uiniti, a onda je ona insistirala da kaem kog dana. Nije mi se naroito ilo, ali bi
delovalo neotesano da sam odbio, pa sam se odluio za subotu. Poto
je otila, saznao sam neto vie o njoj od svojih prijatelja. Bila je bogata, ekscentrina, ivela je sama s jednom sluavkom i drala je nita
manje nego osam maaka.
Tako, znai ree gospodin Mejhern. Ve se tad saznalo da
je imuna?

 Ako ciljate na to jesam li pitao... ustro poe Leonard Vol, ali

ga gospodin Mejhern zaustavi pokretom ruke.
Moram da sagledam sluaj onako kako e ga predstaviti druga
strana. Obian posmatra ne bi pretpostavio da je gospoica Fren bila bogata. ivela je skromno, gotovo siromano. Ako vam nije reeno
suprotno, po svoj prilici biste pomislili da je u novano tekoj situaciji... bar za poetak. Ko vam je tano rekao da je imuna?
Moj prijatelj Dord Harvi, u ijoj se kui zabava odravala.
Hoe li se on setiti da je to uradio?
Stvarno ne znam. Prolo je ve dosta vremena otad.
Ba tako, gospodine Vole. Znate, prvi cilj optube bie da ustanovi da ste sami bili u finansijskim tekoama..., a to je istina, zar ne?
Leonard Vol porumene.
Da tiho je rekao. U to vreme me je pratila avolski zla srea.
Ba tako ponovo ree gospodin Mejhern. Poto ste, kao
to rekoh, bili u finansijskim tekoama, priljeno ste negovali poznanstvo s bogatom starom damom koju ste upoznali. E sad, ako bismo bili u poziciji da kaemo kako niste imali pojma da je ona bogata,
i da ste je poseivali iz iste plemenitosti...
to i jeste tano.
Verujem. Ne pokuavam to da osporim. Posmatram sve sa strane. Mnogo toga zavisi od seanja gospodina Harvija. Hoe li se on setiti tog razgovora ili nee? Moe li ga tuilac zbuniti i navesti na pomisao da se razgovor odigrao kasnije nego to jeste?
Leonard Vol je promislio nekoliko minuta. Onda je odluno, ali i
dosta blei u licu, kazao:
Mislim da ta linija nee biti uspena, gospodine Mejherne. Nekoliko prisutnih ulo je ta je rekao, a jedno ili dvoje zadirkivali su me
da sam osvojio srce bogate stare dame.
Advokat se potrudio da odmahivanjem prikrije razoaranje.
Na nau alost kazao je. Meutim, estitam vam to govorite tako otvoreno, gospodine Vole. Od vas oekujem da me usmeravate. Vaa procena je sasvim tana. Insistiranje na liniji koju sam predloio dovelo bi do katastrofe. Moramo se toga ostaviti. Upoznali ste gospoicu Fren, posetili je, poznanstvo se razvijalo. elimo jasan razlog
za sve to. Zato ste vi, mladi od trideset tri godine, naoit, sklon spor-

tu, posveivali toliko vremena staroj eni s kojom niste mogli imati gotovo nita zajedniko?
Leonard Vol nervozno rairi ruke.
Ne mogu da vam kaem... zaista ne mogu da vam kaem. Posle
prve posete, navaljivala je da doem opet, govorila je da je usamljena
i nesrena. Bilo mi je teko da odbijem. Toliko je otvoreno pokazivala
naklonost i prisnost da sam se naao u nezgodnoj poziciji. Znate, gospodine Mejherne, slabog sam karaktera... povodljiv... spadam u one
ljude koji ne umeju da kau ne. I verovali ili ne, kako god vam drago,
posle tree ili etvrte posete osetio sam da mi starica postaje iskreno
draga. Majka mi je umrla kad sam bio mali, odgajila me je tetka, a i
ona je umrla kad sam imao petnaest godina. Kad bih vam rekao da
sam stvarno uivao u tome da imam majinsku figuru koja e mi ugaati, verovatno biste se samo slatko nasmejali.
Gospodin Mejhern se nije nasmejao, nego je ponovo skinuo cviker
i obrisao ga, to je bio pouzdan znak da se duboko zamislio.
Prihvatam vae objanjenje, gospodine Vole napokon je rekao. Verujem da je to psiholoki mogue. Dodue, nije jasno da li e
i porota doneti slian zakljuak. Molim vas, nastavite s priom. Kada
vas je gospoica Fren prvi put zamolila da prouite njenu poslovnu
situaciju?
Posle moje tree ili etvrte posete. Vrlo se slabo razumela u finansije, a brinule su je neke investicije.
Gospodin Mejhern pogleda strogo.
Budite oprezni, gospodine Vole. Sluavka Denet Makenzi tvrdi
da je njena gospodarica bila sposobna poslovna ena i da je sama obavljala sve poslove, a to potkrepljuju i svedoenja njenih bankara.
Ne mogu ja tu nita iskreno ree Vol. Ona mi je sama tako
rekla.
Gospodin Mejhern ga je nekoliko sekundi utke posmatrao. Iako
nije nameravao da to kae, njegova vera u nevinost Leonarda Vola
ojaala je u tom trenutku. Znao je poneto o mentalitetu starih gospoa. Zamislio je gospoicu Fren, zaljubljenu u naoitog mladia, kako
trai izgovore da ga dovue u kuu. Ima li ta efikasnije od toga da se
pravi kako ne zna nita o poslu i moli ga da joj pomogne oko novanih
transakcija? Poto je videla dovoljno sveta, znala je da svakom mukarcu laska kad mu se na takav nain prizna superiornost. Leonard

Vol je bio polaskan. Moda ni ona nije htela da od tog mladia krije da
je bogata. Emili Fren bila je starica jake volje, voljna da plati cenu za
ono to eli. Sve je to brzo prolazilo kroz glavu gospodina Mejherna,
ali on to niim nije pokazao, nego je postavio naredno pitanje.
A vi ste prihvatili njen zahtev da joj vodite poslove?
Jesam.
Gospodine Vole ree advokat. Postaviu vam vrlo ozbiljno
pitanje, na koje je potpuno iskren odgovor kljuno vaan. Bili ste u finansijskim neprilikama. Vodili ste poslove stare ene... ene koja se,
po svojim reima, vrlo slabo razumela u poslovanje. Jeste li u bilo kom
trenutku, ili na bilo koji nain, u svoju korist unovili vrednosne hartije s kojima ste bili u dodiru? Jeste li obavili ikakvu transakciju u sopstveno ime, a koja nee ugledati svetlost dana? Zaustavio je sagovornika taman kad je ovaj zaustio da kae neto. Samo malo pre
nego to odgovorite. Pred nama su dva puta. Prvo, moemo se usredsrediti na vau estitost i potenje u voenju njenih poslova i istovremeno isticati da je vrlo malo verovatno da biste poinili ubistvo kako
biste se dokopali novca kog ste se mogli dokopati na neuporedivo lake naine. Ukoliko, s druge strane, kod vas postoji bilo ta ega bi tuilac mogao da se doepa... ukoliko se, da ne okoliimo, moe dokazati
da ste na bilo koji nain prevarili staru damu, moraemo insistirati na
tome da niste imali motiv za ubistvo, poto se rtva za vas ve bila pretvorila u znaajan izvor prihoda. Sada vas najozbiljnije molim da ne
urite s odgovorom.
Meutim, Leonard Vol uopte nije odugovlaio.
Moj odnos prema poslovima gospoice Fren bio je potpuno
poten i otvoren. Postupao sam u skladu s njenim interesima to sam
bolje umeo, a to e ustanoviti svako ko malo podrobnije proui stvar.
Hvala vam ree gospodin Mejhern. Skinuli ste mi veliko
breme s plea. Odau vam priznanje tako to u verovati da ste isuvie
pametni da biste me lagali o tako bitnom pitanju.
Svakako je nastavio je Vol ustro najjaa taka u moju korist to to nemam motiv. Ako prihvatimo da sam gajio poznanstvo s
bogatom staricom u nadi da u joj izvui novac... rekao bih da je to sutina onoga to ste izneli... svakako bi njena smrt osujetila sve moje
nade.
Advokat ga je netremice gledao. Onda je, vrlo oprezno, ponovio

svoj podsvesni trik sa cvikerom. Progovorio je tek kad ga je opet vrsto namestio na nos.
Zar ne znate, gospodine Vole, da je gospoica Fren ostavila testament po kojem ste vi glavni batinik?
ta? Zatvorenik je skoio na noge. Zaprepaenje mu je bilo
oigledno i spontano. Gospode boe! ta vi to govorite? Ostavila mi
je novac?
Gospodin Mejhern polako klimnu glavom. Vol se skljokao na stolicu, glave zagnjurene meu ake.
Pretvarate se da ne znate nita o tom testamentu?
Pretvaram se? Uopte se ne pretvaram. Ne znam nita o njemu.
ta biste rekli kad bih vam kazao da se sluavka Denet Makenzi kune da ste znali? Da joj je njena gospodarica izriito rekla da se o
tome posavetovala s vama i saoptila vam svoje namere?
ta bih rekao? Da lae! Ne, isuvie brzam. Denet je ve u godinama. Bila je veran pas uvar svoje gospodarice i nije me volela. Bila
je ljubomorna i sumnjiava. Rekao bih da je gospoica Fren poverila
svoje namere Denet, te da je Denet ili pogreno shvatila neto to je
ula, ili pak uobrazila da sam ja nagovorio staru damu da tako uradi.
Slutim da sad ve i zbilja veruje da joj je gospoica Fren stvarno to i
rekla.
Ne mislite da ste joj toliko mrski da bi namerno lagala o tome?
Leonard Vol pogleda ga preneraeno i prepadnuto.
Stvarno ne! Zato bi?
Ne znam zamiljeno ree gospodin Mejhern. Ali je veoma
ogorena na vas.
Nesreni mladi ponovo prostenja.
Poinjem da uviam promrmljao je. Uasno. Udvarao sam
joj se, to e svi rei, naterao sam je da saini testament u moju korist, a
onda sam otiao tamo te noi, u kui nije bilo nikoga... sutradan su je
nali... O, gospode boe, uasno!
Nije tano da u kui nije bilo nikoga ree gospodin Mejhern.
Denet je, kao to se seate, dobila slobodno vee. Izala je, ali se
oko pola deset vratila da uzme kroj rukava za nekakvu bluzu, koji je
obeala prijateljici. Ula je na zadnja vrata, popela se, uzela ga i opet
izala. ula je glasove iz salona, mada nije razabrala ta govore, ali e
se zakleti da je jedan pripadao gospoici Fren a drugi nekom mu-

karcu.
U pola deset ree Leonard Vol. U pola deset... Skoio je
na noge. Ali onda sam spasen... spasen...
Kako to mislite? zapanjeno uzviknu gospodin Mejhern.
Do pola deset sam se ve vratio kui! Moja ena to moe da posvedoi. Od gospoice Fren sam otiao oko pet do devet. Kui sam
stigao oko devet i dvadeset. Moja ena me je tamo ekala. O, hvala bogu... hvala bogu! I blagosloven bio kroj rukava Denet Makenzi.
U svom ushienju nije uoio da se ozbiljan izraz advokatovog lica
nije izmenio. Meutim, ono to je ovaj rekao spustilo ga je na zemlju, i
to bolno.
Ko je onda, po vama, ubio gospoicu Fren?
Pa provalnik, naravno, kako se i pomislilo u prvi mah. Prozor je
bio silom otvoren, seate se. Ubijena je snanim udarcem uskijom, a
uskija je naena na podu, pored lea. Nestalo je i nekoliko predmeta.
Ali da nije bilo Denetine smene sumnje i nenaklonosti ka meni, policija nikad ne bi skrenula s pravog puta.
To nee biti dovoljno, gospodine Vole ree advokat. Iz kue je nestalo nekoliko bezvrednih drangulija, uzetih u svrhu paravana.
A tragovi na prozoru nisu se mogli nedvosmisleno protumaiti. Sem
toga, razmislite i sami. Kaete da u pola deset vie niste bili u kui. Ko
je onda mukarac koji je s gospoicom Fren razgovarao u salonu, a
koga je Denet ula? Ne bi valjda pokojnica ljubazno askala s nekakvim provalnikom?
Ne bi ree Vol. Ne... Izgledao je zbunjeno i obeshrabreno. Ali svejedno dodao je s novim arom ovo e me izbaviti.
Imam alibi. Morate se odmah videti s Romanom... mojom enom.
Svakako pristao je advokat. Ve bih to i uradio, ali je gospoa Vol bila odsutna kad su vas hapsili. Smesta sam poslao telegram
u kotsku i obaveten sam da se vraa veeras. Otii u joj u posetu
pravo odavde.
Vol klimnu glavom, a licem mu se razlio izraz velikog zadovoljstva.
Da, Romana e vam rei. Pobogu, kakva srena sluajnost!
Oprostite mi, gospodine Vole, ali vi veoma volite svoju enu?
Naravno.
A ona vas?
Romana mi je privrena. Uradila bi sve za mene.

Govorio je oduevljeno, ali se advokat malo snudio. Svedoenje

privrene ene hoe li ono biti prihvaeno kao verodostojno?
Je li vas iko drugi video kako se vraate u devet i dvadeset? Slukinja, na primer?
Nemamo slukinju.
Jeste li pri povratku ikoga sreli na ulici?
Nikoga poznatog. Jedan deo puta preao sam autobusom. Moda se kondukter sea.
Gospodin Mejhern sumnjiavo odmahnu glavom.
Dakle, niko ne moe da potvrdi svedoenje vae ene?
Ne. Ali to i nije nuno, zar ne?
Verovatno nije. Verovatno nije urno ree gospodin Mejhern.
Ostalo je jo samo jedno. Da li je gospoica Fren znala da ste oenjeni?
O, da.
Ipak joj u goste nikad niste poveli svoju enu. Zato?
Leonard Vol je prvi put odgovorio sa zamuckivanjem i nesigurno.
Pa... ne znam.
Je li vam poznato da Denet Makenzi tvrdi da je njena gospodarica verovala da ste neenja i da je razmiljala o tome da se u budunosti uda za vas?
Vol se nasmeja.
Kojeta! Bila je etrdeset godina starija od mene.
Nije to kojeta suvo ree advokat. No, i dalje stoji da vaa
ena nikad nije upoznala gospoicu Fren?
Nije... Ponovo obuzdavanje.
Dopustiete mi da kaem ree advokat da uopte ne razumem va odnos prema tome.
Vol porumene, stade da se snebiva, a onda progovori.
Otvoriu vam duu. Bio sam u besparici, kao to znate. Nadao
sam se da e mi gospoica Fren pozajmiti malo novca. Volela me je,
ali je uopte nisu zanimali problemi mladih branih parova. Vrlo sam
rano otkrio da je uzela zdravo za gotovo kako se moja ena i ja ne slaemo... da ivimo odvojeno. Gospodine Mejherne... eleo sam novac...
radi Romane. Ja nisam rekao nita, u stvari, pustio sam staricu da sama poveruje u ta hoe. Govorila je da sam joj kao posinak. Brak se nikad nije pomenuo... to mora da je Denet umislila.

 I to je sve?
Da... to je sve.
Je li se u reima uo trag oklevanja? Advokatu se uinilo da jeste.
Ustao je i pruio ruku.
Do vienja, gospodine Vole. Pogledao je napaeno mlado lice
i progovorio s neobinim arom. Uprkos mnotvu injenica koje
vam ne idu na ruku, verujem da ste nevini. Nadam se da u to dokazati
i potpuno vas osloboditi.
Vol mu je uzvratio osmeh.
Otkriete da je alibi dobar radosno je rekao.
Ponovo nije primetio da advokat nije odgovorio.
Sve se zajedno u dobroj meri temelji na svedoenju Denet Makenzi ree gospodin Mejhern. Ona vas mrzi. To je jasno kao dan.
Sigurno me ne mrzi usprotivio se mladi.
Advokat je pri izlasku zavrteo glavom.
Sad kod gospoe Vol promrmljao je sebi u bradu.
Razvoj situacije duboko ga je uznemiravao.
Volovi su iveli u maloj oronuloj kui blizu Padington grina, gde se
uputio gospodin Mejhern.
Poto je pozvonio, vrata mu je otvorila krupna uprljana ena, oigledno spremaica.
Gospoa Vol? Da li se ve vratila?
Pre oko sat. Ali ne znam da li moete kod nje.
Ako joj odnesete moju posetnicu tiho ree gospodin Mejhern
siguran sam da e me primiti.
ena ga podozrivo pogleda, obrisa ruke o kecelju i uze karticu. Zatim mu zatvori vrata pred nosem i ostavi ga da eka na pragu.
Kroz nekoliko minuta, meutim, vratila se uz neto drugaije dranje.
Uite, molim vas.
Uvela ga je u malecki salon. Gospodin Mejhern, koji se bio zagledao u crte na zidu, najednom se naao pred licem visoke bledopute
ene koja je ula toliko tiho da je nije ni uo.
Gospodin Mejhern? Vi ste advokat mog mua, zar ne? Bili ste
kod njega? Hoete li da sednete, molim vas?
Dok nije progovorila, nije ni shvatio da nije Engleskinja. Sad, kad
ju je paljivije pogledao, uoio je visoke jagodice, gustu zift-crnu kosu,

i povremene, jedva uoljive pokrete rukama koji su neosporno imali

inostranu aromu. udna ena, vrlo tiha. Toliko tiha da se ovek uznemiri. Od prvog trenutka gospodin Mejhern je bio svestan da se suoio
s neim to ne razume.
Dakle, draga moja gospoo Vol poeo je ne smete se predati...
Zastao je. Jasno se videlo da Romani Vol ne pada na pamet da se
preda. Bila je potpuno smirena i pribrana.
Hoete li mi, molim vas, ispriati? kazala je. Moram sve da
saznam. Nemojte ni pomiljati da me tedite. elim da ujem najgore.
Oklevala je, a onda ponovila tiim glasom, uz udan naglasak, koji
advokat nije shvatio: elim da ujem ono najgore.
Gospodin Mejhern joj je prepriao svoj razgovor s Leonardom Volom. Ona je paljivo sluala i povremeno klimala glavom.
Tako, znai kazala je kad je zavrio. eli da kaem da se te
veeri vratio u devet i dvadeset?
Da li se vratio u to vreme? strogo upita gospodin Mejhern.
To nije bitno hladno je rekla. Da li e ga osloboditi ako to
kaem? Da li e mi poverovati?
Gospodin Mejhern je ostao zateen. Izuzetno je brzo stigla do sutinskog pitanja.
To me zanima kazala je. Da li e to biti dovoljno? Postoji li
jo neko ko moe da potvrdi moje svedoenje?
U dranju joj se osetila neka potisnuta ustrina, koja mu je izazvala
nejasnu nelagodu.
Zasad ne postoji niko kazao je preko volje.
Tako, dakle ree Romana Vol.
Minut-dva je sedela potpuno nepomina. Na usnama joj je poigravao smeak.
Advokat je postajao sve uplaeniji.
Gospoo Vol... zaustio je. Znam kako se oseate...
Stvarno? kazala je. Nisam sigurna.
U ovim okolnostima...
U ovim okolnostima... nameravam da nastupim samostalno.
Pogledao ju je zaprepaeno.
Ali, moja draga gospoo Vol,... uzrujani ste. Poto ste toliko odani muu...

 Molim?
Od otrine njenog glasa maltene je poskoio. Ponovio je uz odreeno oklevanje:
Poto ste toliko odani muu...
Romana Vol polako klimnu glavom, s istim onim udnim osmehom
na usnama.
Da li vam je on kazao da sam mu odana? neno je upitala.
Ah, da, uviam da jeste. Kako su samo mukarci glupi! Glupi... glupi...
glupi...
Naglo je ustala. Sve napete emocije koje je advokat oseao u vazduhu koncentrisale su se u njenom tonu.
Mrzim ga, verujte mi! Mrzim ga. Mrzim ga, mrzim ga! Volela bih
da gledam kako ga veaju.
Advokat je ustuknuo pred njom i pred vatrenom strau u njenim
oima.
Ona mu se primakla jedan korak i gorljivo nastavila:
Moda u to i gledati. ta ako vam kaem da te veeri nije doao u devet i dvadeset, nego u deset i dvadeset? Kaete da on tvrdi da
nije znao nita o tome da e dobiti novac. ta ako kaem da je znao
sve o tome, da je raunao na to i da je poinio ubistvo kako bi ga se
doepao? ta ako vam kaem da mi je, kad je doao te veeri, priznao
ta je uradio? Da je na njegovom kaputu bilo krvi? ta onda? ta ako
izaem pred sud i kaem sve to?
Pogledom kao da ga je izazivala. On je uz veliki napor prikrivao
svoj sve vei strah i potrudio se da progovori racionalnim tonom.
Od vas se ne moe traiti da svedoite protiv mua...
On nije moj mu!
Rei je ispalila tako brzo da mu se uinilo kako je nije dobro razumeo.
Molim? Ja...
On nije moj mu.
utnja je bila tako napeta da se mogla uti i muva u letu.
Bila sam glumica u Beu. Mu mi je iv, ali je u ludnici. Zato nismo mogli da se venamo. A sada mi je i drago.
Prkosno je klimnula glavom.
Voleo bih da mi neto kaete ree gospodin Mejhern. Upinjao
se da ouva svoje ustaljeno pribrano i distancirano dranje. Zato

ste tako ogoreni na Leonarda Vola?

Zavrtela je glavom i ovla se osmehnula.
Da, to vas ba zanima. Ali vam neu rei. Sauvau tajnu...
Gospodin Mejhern se nakalja na svoj sitan i suv nain i ustade.
Nema svrhe da nastavljamo ovaj razgovor primetio je. Ponovo u vam se javiti kad se posavetujem s klijentom.
Prila mu je i zagledala se svojim divnim tamnim oima pravo u
njegove oi.
Recite mi upitala je kad ste danas doli ovamo, da li ste
verovali... iskreno... da je nevin?
Jesam odgovori gospodin Mejhern.
Jadni moj ovee nasmejala se.
A i dalje verujem dovrio je advokat. Laku no, gospoo.
Izaao je iz sobe, a poslednje to je tu video bilo je njeno uplaeno
lice.
Ovo e biti avolski teak posao promrmlja gospodin Mejhern sebi u bradu dok je grabio ulicom.
itav sluaj je neverovatan. Neverovatna ena. Veoma opasna ena. ene se pretvaraju u avole kad vam zabiju no u meso.
ta se moe uiniti? Onaj nesrenik nema nikakav oslonac. Naravno, moda i jeste poinio zloin...
Ne ree gospodin Mejhern sebi u bradu. Ne... dokaza protiv njega ima gotovo i previe. Ne verujem ovoj eni. Izmislila je celu
priu. Ali je nikad nee izneti na sudu.
Zaalio je to u to poslednje nije vre uveren.

II
Istrani proces bio je kratak i dramatian. Glavni svedoci optube bile
su Denet Makenzi, pokojniina sluavka, i Romana Hajlger, austrijska
dravljanka, ljubavnica optuenog.
Gospodin Mejhern je sedeo u sudnici i sluao ovu drugu kako svedoi na tetu optuenog. Uglavnom se drala onoga to mu je i rekla
pri prvom susretu.
Optueni se uzdrao od odbrane i odlueno je da mu se sudi.

Gospodin Mejhern je bio van sebe. Sluaj protiv Leonarda Vola nije
mogao biti crnji. ak je i uveni advokat, koji je angaovan kao glavni
branilac, gajio slabe nade.
Ako oborimo svedoenje te Austrijanke, moda bismo neto i
postigli sumnjiavo je rekao. Ali sveukupno stojimo vrlo loe.
Gospodin Mejhern je usredsredio svoju energiju na jedan jedini detalj. Pod pretpostavkom da Leonard Vol govori istinu i da je otiao iz
rtvine kue u devet sati uvee, ko je onda mukarac koga je Denet
ula kako razgovara s gospoicom Fren u pola deset?
Jedini zrak svetlosti ukazao se u vidu neaka-propalice, koji je u
prolosti podvalama i pretnjama iznuivao razne svote novca od svoje
tetke. Advokat je saznao da je Denet Makenzi oduvek bila privrena
tom mladiu i da nikad nije prestala da prenosi njegove zahteve svojoj
gospodarici. Svakako je bilo mogue da je upravo taj neak doao kod
gospoice Fren poto je Leonard Vol otiao, pogotovu to sada nije
mogao da bude pronaen ni na jednoj od svojih starih adresa.
Ni u jednom drugom pravcu advokatova istraivanja nisu dala nikakav pozitivan rezultat. Niko nije video Leonarda Vola ni kako izlazi
iz kue gospoice Fren, ni kako ulazi u svoju kuu. Niko nije video nikakvog drugog mukarca ni da ulazi u kuu u Kriklvudu ni da iz nje izlazi. Sva su se ispitivanja pokazala uzaludnim.
Gospodin Mejhern je uoi suenja dobio pismo koje e njegove misli skrenuti na sasvim drugi kolosek.
Dolo je potom u est po podne. Nepismena vrljotina, napisana
na obinom papiru i spakovana u prljavu kovertu s nakrivo zalepljenom markom.
Gospodin Mejhern ga je proitao dva-tri puta pre nego to je shvatio njegove pune implikacije.
Dragi gospon:
Tisi oni advokat ta radi za momka. akoe da vidi kaka je
stvarno ona namazana strana fufa i taje sve lai na priala
da doe veeras u oz rents 16 u Stepni. Toe date kota dvesta funte Trai gospu Mogson.
Advokat je nekoliko puta proitao tu udnu poslanicu. Mogla je to,
naravno, biti prevara, ali kad je razmislio, postao je vrsto uveren da

je pismo autentino, a i da predstavlja jedinu nadu za optuenog. Ovome je svedoenje Romane Hajlger teko nakodilo, a pripremljena linija odbrane da svedoenje ene koja po sopstvenom priznanju ivi
nemoralnim ivotom nije verodostojno bila je u najboljem sluaju
tanka.
Gospodin Mejhern je doneo odluku. Bio je duan da po svaku cenu
spase klijenta. Mora da ode u oz rents.
Teko je bilo nai to mesto oronulu zgradu u smrdljivom sirotinjskom kraju ali je na kraju ipak uspeo, a kad je upitao za gospou Mogson, poslali su ga u sobu na treem spratu. Pokucao je na ta
vrata, a poto mu se niko nije javio, pokucao je opet.
Na to drugo kucanje uo je ukanje iznutra, vrata su se uskoro odkrinula za jedan prst i napolje je provirila jedna pogurena figura.
Najednom se ena poto je to, naime, bila ena osmehnula i
irom otvorila vrata.
Ti si, dakle, duo rekla je sipljivim glasom. Sam si, je l da?
Nee da me pree? Dobro je. Moe da ue... moe da ue.
S izvesnim snebivanjem advokat je preao preko praga i naao se
u maloj prljavoj sobi osvetljenoj mirkavom petrolejkom. U uglu su se
nalazili neuredan i nenameten krevet, jednostavan sto i dve klimave
stolice. Tada je gospodin Mejhern prvi put dobro video stanarku tog
odbojnog stana. Bila je to sredovena ena, pogrbljena, duge i nesreene sede kose, lica zamotanog u maramu. Uoila je da on to gleda i
ponovo se nasmejala, na isti udan bezvuan nain.
Zanima te to krijem lepotu, duo? He-he-he. Pao bi u iskuenje,
je l da? Ali videe... videe.
Skinula je maramu, a advokat se nesvesno trgao kad je video gotovo bezoblinu grimiznu masu. Vratila je maramu na lice.
Znai, nee da me poljubi, duo? He-he, ne udim se. A bila
sam nekad lepa cura... a i ne tako davno. Kiselina, duo, kiselina... to
mi se desilo. Ah, ali osvetiu se ja...
Usledila je uasna bujica skarednih psovki koju je gospodin Mejhern uzalud pokuavao da obuzda. Napokon je zautala i stala nervozno da stee i oputa pesnice.
Dosta s time strogo ree advokat. Doao sam ovamo jer
verujem da mi moete dati informacije koje e mog klijenta Leonarda
Vola osloboditi optube. Da li je tako?

Pogledala ga je popreko i lukavo.

A pare, duo? proitala je. Dvesta funti, ne zaboravi.
Vaa je dunost da svedoite i sud vam moe naloiti da to uradite.
To nee moi, duo. Ja sam matora ena i nita ja ne znam. Ali
ako mi da dvesta funti, moda u da ti zucnem dve-tri rei. Razume?
Kakve dve-tri rei?
ta bi rekao na pismo? Na pismo od nje. Nema veze kako sam
ga se ja dokopala. To je moja stvar. Obavie ti posao. Ali hou dvesta
funti.
Gospodin Mejhern je ledeno pogleda i donese odluku.
Dau vam deset funti i nita vie. I to samo ako je to pismo ono
to tvrdite da jeste.
Deset funti vrisnula je i zasula ga psovkama.
Dvadeset ree gospodin Mejhern i to je moja poslednja
ponuda.
Ustao je kao da e poi. Onda je, ne skidajui pogled s nje, izvadio
novanik i odbrojao dvadeset novanica od po jedne funte.
Vidite kazao je. Vie i nemam pri sebi. Uzmite ili ostavite.
Meutim, ve je znao da ona ne moe odoleti novcu kad ga ugleda.
Nemono je psovala i praskala, ali je na kraju popustila. Prila je krevetu i izvukla neto ispod iscepanog dueka.
Evo ti, avo da te nosi! proreala je. Treba ti to prvo.
Na njega je bacila tos pisama, a gospodin Mejhern ih je razvezao i
pregledao na svoj uobiajeno staloen i metodian nain. ena, koja
ga je udno gledala, nije mogla nita da zakljui po njegovom bezizraajnom licu.
Proitao je sva pisma, a onda se vratio na prvo i proitao ga opet.
Potom je opet paljivo uvezao ceo tos.
Bila su to ljubavna pisma: napisala ih je Romana Hajlger, a mukarac kome ih je uputila nije bio Leonard Vol. Prvo pismo je, sudei po
datumu, napisano na dan njegovog hapenja.
Istinu sam ti rekla, je l da, duo? zacvili ena. Sredie je to
pismo?
Gospodin Mejhern stavi pisma u dep, a onda postavi pitanje.
Kako se ova prepiska nala u vaim rukama?
Duga je to pria rekla je uz kez. Ali znam ja jo neto. ula

sam ta je ta fufa rekla na sudu. Saznaj ti gde je ona bila u deset i dvadeset, a nemoj da te lae da je bila kod kue. Pitaj u bioskopu na Bulevaru Lajon. Setie se oni... tako fine potene cure... prokleta bila!
Ko je ovaj mukarac? upita gospodin Mejhern. Ovde se navodi samo njegovo ime, a ne i prezime.
enin glas postade grub i promukao, ponovo je poela da stee i
oputa pesnice. Na kraju je digla jednu ruku do lica.
On je ovek koji mi je ovo uradio. Davno je to ve bilo. Ona mi
ga je otela... tad je bila curetak. A kad sam pola za njim... a i pola da
ga zagrlim... on mi je ovo bacio u lice! A ona se smejala... prokletnica!
ekam ja svoj trenutak ve godinama. Pratila sam je, nego ta, pijunirala sam je. A sad sam je sredila! Ispatae zbog ovoga, je l da da hoe, gospon advokat? Ispatae?
Verovatno e biti osuena na zatvorsku kaznu zbog krivokletstva tiho ree gospodin Mejhern.
Da je zatvore... to hou. Idete, je l da? Gde su mi pare? Gde su te
lepe pare?
Bez rei, gospodin Mejhern spusti novanice na sto. Zatim je duboko udahnuo, okrenuo se i izaao iz prljave sobe. Kad se osvrnuo, video
je staricu kako pevui nad novcem.
Nije gubio vreme. Lako je naao bioskop na Bulevaru Lajon, a kada je pokazao sliku Romane Hajlger, portir ju je odmah prepoznao.
Dotine veeri je dola u bioskop s nekim mukarcem malo posle deset. Na njenog pratioca nije obratio naroitu panju, ali se seao dame
koja mu je govorila o filmu koji se davao. Ostali su do kraja, oko sat
vremena.
Gospodin Mejhern je bio zadovoljan. Svedoenje Romane Hajlger
bilo je hrpa lai od poetka do kraja. Zasnovala ga je na strastvenoj
mrnji. Advokat se pitao hoe li ikad saznati uzrok te mrnje. ta joj je
Leonard Vol uinio? Bio je zabezeknut kad mu je advokat ispriao o
njenom raspoloenju prema njemu. Iskreno je kazao da je to potpuno
neverovatno, no gospodinu Mejhernu se uinilo da su, posle poetne
zapanjenosti, njegova suprotstavljanja bila neiskrena.
Jeste znao. Gospodin Mejhern je bio ubeen u to. Znao je, ali nije
nameravao da to obelodani. Tajna izmeu to dvoje ostae tajna. Gospodin Mejhern se pitao hoe li je jednog dana saznati.
Advokat pogleda na sat. Bilo je kasno, ali se vreme nije smelo gubi-

ti. Zaustavio je taksi i kazao adresu.

Ser arls mora odmah za ovo da sazna promrmljao je sebi u
bradu dok je ulazio.
Suenje Leonardu Volu za ubistvo Emili Fren izazvalo je iroko
interesovanje. Pre svega, zatvorenik je bio mlad i naoit, a bio je optuen za izrazito gnusan zloin. Zanimljiva je bila i Romana Hajlger,
glavna svedokinja optube. U mnogim novinama izlazile su njene fotografije, kao i izmiljene prie o njenom poreklu i ivotu.
Proces je otpoeo bez mnogo buke. Prvo su bili predoeni razni
tehniki dokazi. Zatim je pozvana Denet Makenzi. Ispriala je sutinski istu priu kao i ranije. U unakrsnom ispitivanju advokat odbrane
uspeo je jednom ili dvaput da je dovede do protivrenosti u vezi s Volovim odnosom s gospoicom Fren. Naglasio je injenicu da, iako je
te veeri ula muki glas iz salona, nema potvrde da je to bio upravo
Vol, a uspeo je i da na svetlost dana izvue zakljuak da u korenu veeg dela njenog svedoenja lee ljubomora i antipatija prema optuenom.
Zatim je pozvana sledea svedokinja.
Zovete se Romana Hajlger?
Da.
Austrijska ste dravljanka?
Da.
Poslednje tri godine ivite s optuenim i izdajete se za njegovu
enu?
Tek na trenutak Romana Hajlger je u oi pogledala oveka u odeljku za optuene. Izraz lica bio joj je nekako udan i nedokuiv.
Da.
Pitanja su se nastavljala. Oteavajue injenice iznosila je re po
re. Dotine noi optueni je izaao iz kue i sa sobom poneo uskiju.
Vratio se u deset i dvadeset i priznao da je ubio staricu. Imao je krv na
manetnama, pa ih je spalio u tednjaku. Zastraivanjem i pretnjama
naterao ju je da uti.
Kako se pria razvijala, raspoloenje suda prema optuenom, koje
je u poetku bilo donekle povoljno, potpuno se okrenulo. On sam je
sedeo pognute glave i neraspoloen, kao da je bio svestan da su mu
dani bili odbrojani.
Ipak, moglo se primetiti da sam tuilac pokuava da obuzda Roma-

nino neprijateljsko raspoloenje. Vie bi mu se dopalo da je ona nepristrasna svedokinja.

Ustao je advokat odbrane, velianstven i upeatljiv.
Rekao joj je da je njena pria maliciozna izmiljotina od poetka
do kraja, da nije ak ni bila kod svoje kue u pomenuto vreme, da voli
drugog mukarca i da namerno eli da poalje Vola na veala za zloin
koji nije poinio.
Romana je porekla sve te tvrdnje, uz vrhunsku oholost.
Zatim je usledio neoekivani rasplet pismo. Proitano je naglas
usred mukle tiine.
Makse, ljubavi moja, sudbina nam ga je bacila u ake! Uhapen je za ubistvo da, za ubistvo jedne starice! Leonard, koji
ne bi ni mrava zgazio! Najzad u se osvetiti. Jadna kukavica!
Rei u da je te noi doao kui krvav da mi je sve priznao.
Obesiu ga, Makse a dok bude visio, znae i shvatie da ga
je upravo Romana poslala u smrt. A onda srea, voljeni
moj! Napokon srea!
Prisutni su bili i vetaci, spremni da se zakunu da je posredi rukopis Romane Hajlger, ali nije bilo potrebe za tim. Suoena s pismom,
Romana se slomila i sve priznala. Leonard Vol se vratio kui u devet i
dvadeset. Ona je izmislila celu priu da bi ga unitila.
Sa slomom Romane Hajlger, slomila se i tuba. Ser arls je pozvao
nekoliko svojih svedoka, optueni je stao na mesto za svedoke i ispriao svoju priu na muevan i direktan nain, nepometen unakrsnim
ispitivanjem.
Tuilac je pokuao da spase to se spasti moglo, ali bez nekog
uspeha. Sudijin zakljuak nije bio potpuno povoljan po optuenog, ali
je kod porote ve bila izazvana reakcija i presudu su izglasali prilino
brzo.
Optueni nije kriv.
Leonard Vol je bio slobodan!
Sitni gospodin Mejhern skoio je sa svoje stolice. Mora da estita
svom klijentu.
Uhvatio je sebe kako ustro brie svoj cviker, te se obuzdao. Koliko prethodne veeri, supruga mu je rekla da mu to ve postaje navika.

Navike su udna pojava. Ljudi uglavnom nisu svesni da ih imaju.

Zanimljiv sluaj vrlo zanimljiv sluaj. Dakle, ona ena, Romana
Hajlger.
Za njega je glavni aspekt sluaja i dalje bila egzotina figura Romane Hajlger. U kui u Padingtonu delovala je kao bleda tiha ena, ali se
na sudu vatrenou izdvajala iz trezvenog okruenja. epurila se kao
tropski cvet.
Kad bi zamurio, video bi je visoku i plahu, divnog tela blago pognutog unapred, a desnu pesnicu je nesvesno stezala i putala sve vreme. Navike su udna pojava. Taj pokret rukom bio je njena navika,
pretpostavio je. Ipak, nedavno je video jo nekoga ko to radi. Ko to bee? Vrlo nedavno...
Zabezeknuo se kad se setio. ena iz oz rentsa...
Ukopao se u mestu, oamuen. To je bilo nemogue... nemogue...
Ipak, Romana Hajlger jeste bila glumica.
Glavni branilac priao mu je s lea i potapao ga po ramenu.
Jesi li ve estitao naem momku? Izvukao se za dlaku, zna.
Doi da ga vidi.
Meutim, sitni advokat se otrgao.
eleo je samo jedno da se suoi s Romanom Hajlger.
Video ju je tek neto kasnije, a mesto njihovog susreta nije bitno.
Dakle, pogodili ste kazala je kad joj je izneo sve svoje zakljuke. Lice? Oh, to je bilo najlake, a svetlo one petrolejke bilo je
preslabo da biste uoili minku.
Ali zato... zato...
Zato sam nastupila samostalno? Ovla se osmehnula, setivi
se kad je poslednji put izgovorila te rei.
Takva komplikovana farsa!
Prijatelju moj... morala sam da ga spasem. Svedoenje ene koja
mu je odana ne bi bilo dovoljno... to ste i sami spomenuli. Ali ja znam
poneto o psihologiji mase. Ako moje svedoenje bude isceeno iz
mene kao priznanje, ako me ocrni u oima zakona, odmah e doi do
povoljne reakcije po optuenog.
A tos pisama?
Ono jedno, kljuno, moda je izgledalo kao... kako se to kae...
podmetaina.
A ovek zvani Maks?

 Nikad nije postojao, prijatelju moj.

I dalje mislim alosno ree sitni gospodin Mejhern da smo
ga mogli osloboditi... hm... normalnim postupkom.
Nisam se usuivala da rizikujem. Znate, mislili ste da je nevin...
A vi ste znali? Razumem ree sitni gospodin Mejhern.
Dragi moj gospodine Mejherne ree Romana nita vi ne
razumete. Ja sam znala... da je kriv!

Crveni signal

a je to uzbudljivo ree lepa gospoa Eversli i razrogai svoje

divne, mada i praznjikave oi. Uvek kau da ene imaju esto
ulo; mislite li da je to istina, ser Alingtone?
Slavni psihijatar sarkastino se nasmeio. Duboko je prezirao tupave lepotice, kakva je bila njegova sagovornica. Alington Vest bio je
vrhunski autoritet za duevne bolesti, i potpuno svestan svog poloaja
i vanosti. Pomalo pompezan ovek zaobljene figure.
Svakakve se kojetarije priaju, to znam, gospoo Eversli. ta
znai taj termin esto ulo?
Vi naunici ste uvek tako strogi. I zaista je neobino to ljudi ponekad neto pouzdano znaju... jednostavno znaju, oseaju, hou rei...
ba misteriozno... stvarno jeste. Kler zna na ta mislim, zar ne, Kler?
Obratila se svojoj domaici blago napuivi usne i zakrenuvi rame.
Kler Trent nije odmah odgovorila. Sve se odigravalo na maloj veerinki: ona i njen mu, Vajolet Eversli, ser Alington Vest i njegov sinovac Dermot Vest, stari prijatelj Deka Trenta. Sam Dek Trent, pomalo
gojazan rumen ovek dobroudnog osmeha i ugodnog lenjog smeha,
ukljuio se u razgovor.
Gluposti, Vajolet! Tvoja najbolja prijateljica pogine u eleznikoj nesrei. Ti se odmah seti da si u utorak pre toga sanjala crnu maku... fantastino, sve vreme si znala da e se neto desiti!
O, ne, Dek, sad brka predoseaje s intuicijom. Hajdete, ser
Alingtone, priznajte da predoseaji postoje.
Do izvesne mere, moda oprezno priznade lekar. Ali se
koincidencijom objanjava veliki broj takvih sluajeva, a postoji i stalna tenja da se vei deo prie kreira naknadno... to uvek morate uzeti
u obzir.
Mislim da predoseaji uopte ne postoje ree Kler Trent prilino naglo. Ni intuicija, ni esto ulo, nita od tih rei kojima se sad
nemilice razbacujemo. Kroz ivot prolazimo kao voz koji juri kroz ta-

mu ka nepoznatom odreditu.
To i nije ba dobro poreenje, gospoo Trent ree Dermot
Vest poto je prvi put podigao glavu i ukljuio se u raspravu. U bistrim
sivim oima, koje su se udno isticale na izuzetno preplanulom licu, video se neobian sjaj. Zaboravili ste signale, znate.
Signale?
Da. Zeleni ako je sve u redu i crveni... za opasnost!
Crveni... za opasnost... kako je to uzbudljivo! u jednom dahu
izusti Vajolet Eversli.
Dermot se prilino nervozno okrenu od nje na drugu stranu.
To je samo metafora, naravno. Opasnost na putu! Crveni signal!
uvaj se!
Trent je zurio u njega prilino zauen.
Kao da opisuje nekakvo autentino iskustvo, stari moj Dermote.
I jeste tako... to jest, bilo je.
Priaj.
Mogu da vam dam jedan primer. U Mesopotamiji... odmah nakon primirja, jedne veeri sam uao u svoj ator s jakim predoseajem. Opasnost! uvaj se! Pojma nisam imao ta je posredi. Obiao sam
logor, nepotrebno strepeo, preduzeo sve mere predostronosti protiv
napada neprijateljski nastrojenih Arapa. Onda sam se vratio u ator.
im sam uao, oseaj me je obuzeo jae nego ikad. Opasnost! Na kraju
sam izneo ebe napolje, umotao se u njega i tamo prenoio.
I?
Sutradan ujutru, kad sam uao u ator, prvo sam video veliki
no... dug oko pola metra... proboden kroz moj krevet, ba tamo gde
bih inae leao. Uskoro sam sve saznao: jedan sluga Arapin. Sin mu je
bio streljan kao pijun. ta kae na to, strie Alingtone, kao, na primer, onoga to sam nazvao crvenim signalom?
Specijalista se neodreeno osmehnuo.
Vrlo zanimljiva pria, dragi moj Dermote.
Ali je ne bi bezrezervno prihvatio?
Ne, ne, ne sumnjam da si predosetio opasnost, ba kao to kae. Sporim samo poreklo predoseaja. Po tebi, on je doao spolja, neki spoljanji izvor ga je utisnuo u tvoj um. Ali danas znamo da skoro
sve dolazi iznutra... iz podsvesti.

 Stara dobra podsvest uzviknu Dek Trent. Danas je to opta potapalica.

Ser Alington nastavi ne obazirui se na upadicu.
Rekao bih da se nekakvim pogledom Arapin sam odao. Svesnim
delom uma nisi ni primetio ni zapamtio taj pogled, ali je podsvest drugaije reagovala. Podsvest nikad ne zaboravlja. Sem toga, verujemo i
da moe da razmilja i izvodi zakljuke potpuno nezavisno od vieg ili
svesnog uma. Dakle, tvoja podsvest je poverovala da bi neko mogao
pokuati da te ubije, pa je uspeno nametnula odgovarajui strah tvojoj svesti.
To deluje prilino ubedljivo, priznajem ree Dermot uz
osmeh.
Ali ni izdaleka tako uzbudljivo nadurila se gospoa Eversli.
Takoe je mogue da si podsvesno osetio da te taj ovek mrzi.
Ono to se nekada zvalo telepatijom svakako postoji, premda se o
uzrocima njene pojave zna vrlo malo.
Je li bilo jo nekih primera? upitala je Kler Dermota.
O, da, ali nita posebno slikovito... a i verovatno se svi oni mogu
objasniti koincidencijom. Jednom sam odbio poziv da doem u jednu
provincijsku kuu, i to samo zato to mi se upalio crveni signal. Iste
te sedmice kua je izgorela do temelja. Uzgred, strie Alingtone, kako
se tu uklapa podsvest?
Bojim se da se ne uklapa nikako uz osmeh ree Alington.
Ali ti ima podjednako dobro objanjenje. Hajde sad. Prema bliskim roacima ne mora da bude taktian.
U tom sluaju, sinove, usudio bih se rei da si odbio poziv iz
prilino uobiajenog razloga: nije ti se ilo, a posle poara si sebe ubedio da si dobio upozorenje na opasnost, i u to sad bezuslovno veruje.
Beznadeno je nasmeja se Dermot. Obrni-okreni, uvek je
po tvome.
Nema veze, gospodine Veste uzviknu Vajolet Eversli. Ja
bezuslovno verujem u va crveni signal. Jeste li ga tad u Mesopotamiji
poslednji put osetili?
Da... sve do...
Oprostite?
Nita.
Dermot je uutao. Rei koje zamalo da mu se otmu s usana bile su:

Da, sve do veeras. Dole su mu prilino neoekivano, oblikujui misao koja dotad nije bila svesno shvaena, ali je istog asa uvideo da su
istinite. U tami je goreo crveni signal. Opasnost! Opasnost na vidiku!
Ali zato? Kakve bi uopte opasnosti ovde moglo biti? U kui njegovih prijatelja? Ako nita drugo da, dobro, to jeste svojevrsna opasnost. Pogledao je Kler Trent njenu belu put, vitkost, zanosnu liniju
njene zlataste kose. Meutim, ta opasnost vrebala je ve izvesno vreme nije delovalo da e postati neumitna. Naime, Dek Trent mu je
bio najbolji prijatelj, pa i vie od toga: ovek koji mu je spasao ivot u
Flandriji i za to bio odlikovan Viktorijinim krstom. Dek je dobar ovek, jedan od najboljih. avolska je neprilika to se zaljubio u Dekovu enu. Pretpostavljao je da e ga to jednog dana proi. Ne moe to
ba toliko trajati. ovek moe da izgladni takvu udnju da, da je izgladni. Ni ona to ne bi nikad naslutila a i da nasluti, sigurno nee
mariti. Statua, predivna statua, predmet od zlata i slonovae i svetloruiastog korala... igraka za kralja, a ne stvarna ena...
Kler... bolela ga je i sama pomisao na njeno ime, u sebi izgovoreno
... Mora to da prevazie. Voleo je i druge ene... Ali ne ovako!, ree
neki glas. Ne ovako. Eto, sad je tako. Nema tu opasnosti emotivnog bola da, ali ne i opasnosti. Ne opasnosti od crvenog signala. To je
zbog neeg drugog.
Osvrnuo se oko stola i prvi put uvideo da je mali skup prilino neobian. Njegov stric, na primer, retko je veerao van kue na ovakav leeran, neformalan nain. Ni Trentovi mu nisu bili stari prijatelji; sve
do te veeri Dermot nije imao ni pojma da ih poznaje.
Istini za volju, postojao je izgovor. Trebalo je da posle veere doe
jedna vrlo poznata vidovnjakinja i odri spiritistiku seansu. Ser Alington je priznao da je donekle zainteresovan za spiritizam. Da, to je bio
izgovor, svakako.
Re mu se zadrala u mislima. Izgovor. Da li je seansa bila samo izgovor kako bi psihijatrovo prisustvo na veeri delovalo prirodno? Ako
jeste, koji je pravi razlog njegovog dolaska? U Dermotov um nagrnuo
je roj detalja, svojevremeno nezapaenih sitnica ili, kako bi njegov
stric rekao, sitnica koje su promakle svesnom umu.
Veliki lekar je vie nego jednom pogledao Kler udno, veoma udno. Kao da ju je promatrao. Njoj je bila neprijatna njegova panja. Ruke su joj se trzale u sitnim pokretima. Bila je nervozna, uasno nervo-

zna i zar je mogue uplaena. Zato se plaila?

Prenuo se i vratio razgovoru za stolom. Gospoa Eversli je navela
velikana da govori o svojoj temi.
Draga moja gospoo kazao je ta je ludilo? Verujte mi, to
vie prouavamo tu temu, sve nam je tee da izgovorimo tu re. Svi mi
patimo od manjeg ili veeg stepena samoobmane, a kad to ode toliko
daleko da pomislimo da smo ruski car, stavljaju nas pod klju ili nam
oblae ludaku koulju. Meutim, put do te take vrlo je dug. U kojoj
tano njegovoj etapi treba da postavimo banderu s natpisom Dovde
zdravlje, odavde ludilo? To se ne moe izvesti, znate. A rei u vam i
ovo: kad bi nekim sluajem ovek koji pati od halucinacija to preutao, po svoj prilici nikad ne bismo mogli da ga razlikujemo od normalne osobe. Neobino umno zdravlje duevno poremeenih izuzetno je
zanimljiva tema.
Ser Alington je s uivanjem otpio gutljaj vina i osmehnuo se okupljenima.
Stalno sluam da su vrlo lukavi primetila je gospoa Eversli.
Ludaci, hou rei.
Izuzetno lukavi. Potiskivanje halucinacije vrlo esto ima katastrofalan efekat. Sva potiskivanja su opasna, kako nas psihoanaliza
ui. ovek koji pati od bezazlene ekscentrinosti, kojoj moe da udovoljava, retko e prei graninu liniju. Ali ovek zastao je ili ena
koji su naizgled potpuno normalni mogu zapravo biti jak izvor opasnosti za okolinu.
Pogled je polako pomerio du stola do Kler, a onda nazad. Ponovo
je otpio vino.
Dermot se prenerazio. Da li je na to mislio? Da li je na to ciljao?
Nemogue, ali...
A sve to od potiskivanja uzdahnu gospoa Eversli. Sad
shvatam da ovek uvek mora da... izraava svoju linost. U protivnom,
vrebaju grozne opasnosti.
Draga moja gospoo Eversli nastavio je lekar raspravu.
Potpuno ste me pogreno razumeli. Uzrok problema je u fizikoj materiji mozga... ponekad ga izaziva neki spoljni povod, kao to je udarac; katkad je, avaj, uroen.
Naslednost je tako tuna neodreeno uzdahnu dama. Tuberkuloza i tako to.

 Tuberkuloza nije nasledna suvo ree ser Alington.

Zar? Uvek sam mislila da jeste. Ali ludilo je nasledno! Ba grozno. ta jo?
Giht ree ser Alington uz osmeh. I slepilo za boje... ovo poslednje je prilino zanimljivo. Prenosi se direktno na mukarce, ali je
latentno prisutno i kod ena. Dakle, iako su mnogi mukarci slepi za
boje, da bi ena patila od tog poremeaja, on mora postojati i latentno
kod njene majke i eksplicitno kod oca... a to bi bio prilino neobian
sticaj okolnosti. To je takozvano seksualno limitirano nasleivanje.
Ba zanimljivo. Ali ludilo nije takvo, zar ne?
Ludilo se moe podjednako preneti i na mukarce i na ene
ozbiljno ree lekar.
Kler naglo ustade i odgurnu stolicu tako jako da se prevrnula i pala
na pod. Prebledela je kao krpa, a nervozni pokreti njenih prstiju bili
su vie nego oigledni.
Vi... neete jo dugo, zar ne? moleivo je rekla. Gospoa
Tompson stie za koji minut.
Jo jednu au porta i ja u vam se prvi pridruiti saoptio je
ser Alington. Ionako sam doao da vidim tu udesnu gospou
Tompson na delu, zar ne? Ha-ha! Dodue, nije me trebalo mnogo nagovarati. Naklonio se.
Kler se ovla osmehnula i izala iz sobe, spustivi ruku na rame gospoe Eversli.
Izgleda da sam preterao sa strunim govorom primetio je lekar kad se vratio na svoje mesto. Oprostite mi, dragi moj.
Sve je u redu odsutno ree Trent.
Izgledao je napet i zabrinut. Dermot se prvi put u ivotu osetio kao
uljez u drutvu svoga prijatelja. Njih dvoje krili su tajnu koja se nije
mogla poveriti ak ni starom prijatelju. A ipak, sve zajedno je bilo nestvarno i neverovatno. Na osnovu ega je mogao da donosi zakljuke?
Niega osim nekoliko brzih pogleda i enine nervoze.
Jo su vrlo kratko pijuckali vino, a onda su preli u salon ba kad je
najavljena gospoa Tompson.
Vidovnjakinja je bila podgojena sredovena ena, odvratno odevena u barun boje ciklame, jakog i prilino primitivnog glasa.
Nadam se da nisam zakasnila, gospoo Trent veselo je rekla.
Rekli ste u devet, zar ne?

 Sasvim ste tani, gospoo Tompson ree Kler svojim zanosim, pomalo promuklim glasom. Ovo je nae malo drutvo.
Niko vie nikome nije predstavljen, to je oito bilo uobiajeno. Vidovnjakinja ih je sve obuhvatila pronicljivim, prodornim pogledom.
Nadam se da emo ostvariti dobre rezultate ustro je primetila. Ne mogu vam opisati koliko mrzim kad nekud odem a ne
uspem da pruim zadovoljenje, takorei. Prosto poludim od toga. Ali
mislim da e iromako (moja japanska veza, znate) uspeti veeras da
nam se javi bez problema. Oseam se puna snage i uzdrala sam se od
pohovanog sira, iako ga veoma volim.
Dermot je sluao napola nasmeen, napola zgaen. Kakva je ovo
potpuna prozaika! A ipak, nije li doneo nepromiljen sud? Sve je, na
kraju krajeva, bilo prirodno sile koje vidovnjaci navodno poseduju
jesu prirodne, mada dosad nedovoljno istraene. Veliki hirurg trudio
bi se da izbegne probleme s varenjem uoi delikatne operacije. Zato
ne bi i gospoa Tompson?
Stolice su poreane ukrug, svetla podeena tako da se s lakoom
mogu upaliti ili ugasiti. Dermot je zapazio da se nije postavilo pitanje
testova, niti da je ser Alington traio posebne uslove seanse. Ne, cela
ova igrarija gospoe Tompson bila je samo paravan. Ser Alington je
ovamo doao iz sasvim drugog razloga. Klerina majka, setio se Dermot, umrla je u inostranstvu. Bilo je neke misterije u vezi s njom... Nasledni inilac...
Trgao se i preusmerio misli na svoje trenutno okruenje.
Svi su zauzeli mesta i svetla su pogaena, ali je na jednom stoiu,
malo sa strane, ostala upaljena jedna lampa s crvenim abaurom.
Neko vreme nije se ulo nita osim dubokog i ravnomernog disanja vidovnjakinje, a ono je postepeno postajalo sve hrkutavije. Tada
se, toliko iznenadno da je Dermot poskoio, sa suprotnog kraja sobe
ula glasna lupa. Ponovila se sa suprotne strane. Potom se zauo niz
sve jaih udaraca. Zamrli su, a sobom se neoekivano razlegao visok
podrugljiv smeh. Zatim tiina, koju je naruio glas potpuno razliit od
glasa gospoe Tompson: visok, udne melodije.
Ja ovde, gospodo kazao je glas. Da, ja ovde. Vi elite pitate
mene neto?
Ko ste vi? iromako?
Da. Ja iromako. Ja umre davno. Ja radi. Ja jako srena.

Usledili su detalji iz ivota iromako. Bili su vrlo svakodnevni i nezanimljivi, a Dermot ih je uo ve mnogo puta. Svi su bili sreni, vrlo
sreni. Prenete su poruke od maglovito opisanih roaka, toliko maglovito da su se rei mogle uklopiti praktino s bilo kim. Jedna starija dama, majka nekog od prisutnih, drala je re neko vreme, saoptavajui
naravouenija za malu decu, ali uz originalnost kakva se na osnovu
njene teme nije mogla oekivati.
Neko jo hoe javi sad saoptila je iromako. Ima vrlo vana poruka za jedan gospodin.
Usledila je tiina, a onda se zauo nov glas, koji je svoju poruku zapoeo zlim, demonskim smehom.
Ha-ha! Ha-ha-ha! Bolje da ne ide kui. Bolje da ne ide kui.
Sluaj ta ti govorim.
Kome se obraate? upita Trent.
Jednom od vas trojice. Ne bih iao kui da sam na njegovom mestu. Opasnost! Krv! Ne mnogo krvi... ali sasvim dovoljno. Ne, ne idi kui. Glas se utiao. Ne idi kui! Potpuno je zamro.
Dermot je osetio da mu krv juri kroz celo telo. Bio je ubeen da je
upozorenje namenjeno njemu. Na ovaj ili onaj nain, veeras ga je
vrebala opasnost.
Vidovnjakinja je uzdahnula, a onda prostenjala. Vraala se iz transa. Svetla su upaljena, a ona se uskoro uspravila u stolici, blago trepui.
Prolo je dobro, draga moja? Nadam se da jeste.
Zbilja odlino, hvala vam, gospoo Tompson.
iromako, pretpostavljam?
Da, a i drugi.
Gospoa Tompson zevnu.
Iscrpljena sam. Potpuno smodena. Ovo iziskuje mnogo snage.
Elem, drago mi je to je uspelo. Malo sam strepela da nee uspeti... da
bi se moglo desiti neto neprijatno. Veeras ova soba odie neim vrlo
udnim.
Osvrnula se preko oba svoja ramena, a onda njima nelagodno slegla.
Ne svia mi se kazala je. Da li je u poslednje vreme u vaoj
blizini bilo nekih neoekivanih smrtnih sluajeva?
Kako to mislite... u naoj blizini?

 Bliski roaci... dragi prijatelji? Ne? Dobro, da hou da budem

melodramatina, rekla bih da veeras smrt visi u vazduhu. Ma to su
samo moje kojetarije. Laku no, gospoo Trent. Nadam se da ste zadovoljni.
U ogrtau boje ciklame gospoa Tompson je otila iz kue.
Nadam se da vam nije bilo dosadno, ser Alingtone promrmlja
Kler.
Izuzetno zanimljivo vee, draga moja damo. Zahvaljujem vam
to ste mi ovo omoguili. Dopustite mi da vam poelim laku no. Svi vi
sad idete na igranku, zar ne?
Zar vi neete s nama?
Ne, ne. Po pravilu, leem najkasnije u pola dvanaest. Laku no.
Laku no, gospoo Eversli. Ah! Dermote, voleo bih da popriam s tobom. Moe li da poe sa mnom? Ostalima se moe pridruiti u
Graftonu.
Svakako, strie. Nai emo se tamo, Trente.
Tokom kratke vonje do Ulice Harli, stric i sinovac razmenili su veoma malo rei. Ser Alington se na izvestan nain izvinio to je odvukao Dermota od drutva i obeao da e ga zadrati samo nekoliko minuta.
Da te automobil saeka, mome? upitao je kad su izali.
Oh, nema veze, strie. Uhvatiu taksi.
Odlino. Ne volim da zadravam arlsona due nego to treba.
Laku no, arlsone. Nego, gde sam, do avola, ostavio klju?
Kola su se udaljila dok je ser Alington stajao na stepenitu i uzaludno preturao po depovima.
Sigurno sam ih ostavio u drugom kaputu kazao je posle dueg vremena. Pozvoni, molim te. Mislim da je Donson jo budan.
Staloeni Donson je zbilja otvorio vrata u roku od ezdeset sekundi.
Zagubio sam klju, Donsone objasni ser Alington. Moete
li da donesete dva viskija sa sodom u biblioteku?
U redu, ser Alingtone.
Lekar je otiao u biblioteku i mahnuo Dermotu da ue i zatvori
vrata za sobom.
Neu te dugo zadravati, Dermote, ali elim neto da ti kaem.
Da li mi se samo ini ili gaji izvesnu... recimo nenost prema supruzi

Deka Trenta?
Dermotu je krv navrla u glavu.
Dek Trent mi je najbolji prijatelj.
Oprosti, ali to nije odgovor na moje pitanje. Znam da moja stanovita o razvodu i slinim stvarima smatra veoma puritanskim, ali te
moram podsetiti da si mi jedini blizak roak i da si moj naslednik.
Pitanje razvoda se ne postavlja ljutito ree Dermot.
Sigurno se ne postavlja, iz razloga koji ja moda shvatam bolje
nego ti. Taj ti razlog sada ne mogu rei, ali elim da te upozorim. Kler
Trent nije za tebe.
Mladi se nepokolebljivo zagledao u oi svog strica.
Razumem... i, ako doputa, moda i bolje nego to misli. Znam
zato si doao na veeru.
A? Lekar se nesumnjivo prepao. Kako si to znao?
Recimo da sam pogodio. U pravu sam, zar ne, to mislim da si
tamo bio u... profesionalnom svojstvu?
Ser Alington se ushodao po sobi.
Potpuno si u pravu, Dermote. Nisam ti to, naravno, mogao sm
rei, iako se bojim da e to uskoro svi saznati.
Dermotu se steglo srce.
Hoe rei da si... doneo zakljuak?
Da, u porodici ima ludila... s majine strane. Tuan sluaj... veoma tuan sluaj.
Ne mogu da poverujem u to.
To shvatam. Laik ne bi primetio skoro nijedan simptom.
A strunjak?
Dokazi su nesporni. U takvim sluajevima pacijent se mora to
pre smestiti pod nadzor.
Gospode boe! zacenio se Dermot. Ali ne moe tek tako
zatvarati ljude bez ikakvog razloga.
Dragi moj Dermote! Pacijenti se stavljaju pod nadzor samo ako
bi na slobodi predstavljali opasnost po okolinu. I to vrlo ozbiljnu opasnost. Po svoj prilici, neobian oblik ubilake manije. Tako je bilo u
majinom sluaju.
Dermot je prostenjao, okrenuo se na drugu stranu i zagnjurio lice
u ake. Kler bela i zlatna Kler!
Pod ovim okolnostima bez ustezanja je nastavio lekar

smatrao sam svojom obavezom da te upozorim.

Kler promrmlja Dermot. Jadna moja Kler.
Da, zbilja je svi moramo aliti.
Najednom Dermot podie glavu.
Ne verujem u to.
ta?
Kaem da ne verujem u to. Lekari prave greke. Svi to znaju. I
uvek su zaljubljeni u svoju specijalnost.
Dragi moj Dermote ljutito viknu ser Alington.
Kaem ti da ne verujem u to..., a ak i da verujem, nije me briga.
Volim Kler. Ako bude htela da poe sa mnom, odveu je... daleko...
van domaaja nametljivih lekara. uvau je, starau se o njoj, titiu je
svojom ljubavlju.
Da ti to na pamet nije palo. Zar si siao s uma?
Dermot se prekorno nasmeja.
Tako neto bi ti zakljuio, svakako.
Shvati me, Dermote. Ser Alingtonovo lice pocrvenelo je od
obuzdanih strasti. Ako to uradi ... ako se tako osramoti..., to e biti kraj. Povui u apanau koju trenutno dobija i napraviu novi testament kojim u svu svoju imovinu ostaviti raznim bolnicama.
Radi ta hoe sa svojim prokletim novcem ree Dermot dubokim glasom. Ja u dobiti enu koju volim.
enu koja...
Ako izgovori jo jednu re protiv nje, tako mi boga, ubiu te!
viknu Dermot.
Kad su zauli tiho zveckanje aa, obojica su se okrenuli. Zaneti arom svae, nisu ni uli kad je Donson uneo posluavnik s piem.
Imao je hladnokrvno lice dobrog sluge, ali se Dermot pitao ta je sve
uo.
U redu je, Donsone odseno ree ser Alington. Moete na
spavanje.
Hvala, gospodine. Laku no, gospodine.
Donson se povukao.
Dva mukarca gledala su jedan drugog. Kratkotrajni prekid primirio je oluju.
Strie ree Dermot. Nije trebalo da ti se obraam na takav
nain. Jasno mi je da si, sa svog stanovita, potpuno u pravu. Ali ja ve

dugo volim Kler Trent. To to mi je Dek Trent najbolji prijatelj dosad

me je spreavalo da samoj Kler ikad ita pomenem o svojoj ljubavi.
Meutim, pod ovim okolnostima ta injenica vie nije bitna. Pomisao
da e me bilo kakve novane tekoe pokolebati zbilja je smena. Mislim da smo obojica rekli sve to ima da se kae. Laku no.
Dermote...
Stvarno nema svrhe da se dalje svaamo. Laku no, strie Alingtone. ao mi je, ali tako je kako je.
Brzo je izaao i zatvorio vrata za sobom. Predvorje je bilo u mraku. Proao je kroz njega, otvorio ulazna vrata, izaao na ulicu i zalupio
vrata za sobom.
Jedan taksi zavrio je vonju ba malo dalje u ulici, te ga je Dermot
zaustavio i odvezao se u Grafton.
Na vratima balske dvorane zastao je nakratko, zbunjen, oamuen.
Glasna dez muzika, nasmeene ene kao da je kroio u drugi svet.
Da li je sve sanjao? Nije mogue da se onaj grozni razgovor sa stricem zaista odigrao. Video je Kler kako promie, nalik ljiljanu u belosrebrnoj haljini koja je kao salivena obuimala njenu vitku figuru.
Osmehnula mu se smirenog i spokojnog lica. Svakako je sve samo sanjao.
Ples je prestao. Uskoro se nala pored njega i osmehivala mu se u
lice. Kao u snu, zamolio ju je za ples. Nala mu se u naruju, a glasne
melodije ponovo su zasvirale.
Osetio je da je malo klonula.
Umorna si? Hoe da prestanemo?
Ako nema nita protiv. Moemo li da odemo nekud da porazgovaramo? Imam neto da ti kaem.
Nije san. Sleteo je na zemlju uz bolan udarac. Kako je uopte mogao da pomisli da joj je lice smireno i spokojno? Preplavljeno je teskobom, uasnutou. ta je sve znala?
Naao je jedan tih kutak, gde su seli jedno do drugog.
Dakle kazao je leerno, mada se oseao sasvim suprotno
rekla si da ima neto da mi kae.
Da. Oborila je pogled. Rukom je nervozno vrtela kianku na
haljini. Teko mi je... ba teko.
Reci mi, Kler.
Evo ta je. elim... da ode na neko vreme.

Zapanjio se. ta god da je oekivao, ovo nije.

eli da odem? Zato?
Najbolje je biti iskren, zar ne? Ja... znam da si ti dentlmen i moj
prijatelj. elim da ode poto sam... poto sam sebi dopustila da se zaljubim u tebe.
Kler.
Od njenih rei je zanemeo jezik mu se potpuno vezao.
Molim te, nemoj pomisliti da sam toliko umiljena da pretpostavljam da e ti... da e se ti ikad zaljubiti u mene. Nego... nisam ba
srena... i... oh! elela bih da ode.
Kler, zar ne zna da mi je do tebe stalo... uasno stalo... jo od
prvog trenutka naeg poznanstva?
Pogledala ga je preplaenim oima.
Stalo ti je do mene? Ve dugo?
Od poetka.
Oh! uzviknula je. Zato mi nisi rekao? Jo tada? Kad sam
mogla da budem s tobom! Zato mi govori sad kad je prekasno? Ne,
luda sam... ne znam ta govorim. Nikad ne bih mogla da budem s tobom.
Kler, ta si mislila kad si rekla sad kad je prekasno? Da li je
to... zbog mog strica? ta on zna? ta misli?
Mehaniki je klimnula glavom, a licem su joj se slivale suze.
Sluaj, Kler, ne sme u to da poveruje. Ne sme da misli o tome. Poi e sa mnom. Otii emo na juna mora, na ostrva nalik zelenim draguljima. Tamo e biti srena, a ja u se starati o tebi... zauvek
u te uvati od svega.
Zagrlio ju je. Privukao ju je sebi, osetivi kako je zadrhtala od njegovog dodira. Onda se odjednom otrgla.
O, ne, molim te. Zar ne shvata? Sad ne mogu. Bilo bi runo... runo... runo. Sve vreme sam htela da budem dobra..., a sad... ne bi to
bilo nita manje runo.
Oklevao je, zbunjen njenim reima. Moleivo ga je pogledala.
Molim te kazala je. elim da budem dobra...
Bez rei, Dermot je ustao i napustio je. U trenutku su ga njene rei
neverovatno ganule i potresle. Poao je po svoj eir i kaput, te usput
naleteo na Trenta.
Zdravo, Dermote. Rano odlazi.

 Da, veeras mi nije do plesa.

Gadno vee sumorno ree Trent. Ali tebe ne mue moje
brige.
Dermot se naglo uspaniio da e mu se Trent poveriti. Ne to samo ne to!
Dakle, do vienja urno je rekao. Idem kui.
Kui, a? A ono upozorenje duhova?
Rizikovau. Laku no, Dek.
Dermot je stanovao nedaleko. Odetao se do kue, oseajui potrebu da razbistri grozniav mozak na sveem veernjem vazduhu.
Otkljuao je vrata i upalio svetlo u spavaoj sobi.
I potpuno neoekivano, po drugi put te veeri, preplavilo ga je oseanje koje je opisao kao crveni signal. Toliko snano da mu je naas
istisnulo i Kler iz misli.
Opasnost! Bio je u opasnosti. Upravo sad, upravo u ovoj sobi bio
je u opasnosti.
Uzalud je pokuao da se podsmehom na svoj raun otarasi straha.
Moda se u sutini i nije ba zduno potrudio. Dosad mu je crveni signal davao blagovremena upozorenja koja su mu omoguila da izbegne
tragedije. Podsmehujui se sopstvenom sujeverju, oprezno je obiao
ceo stan. Moda se neki zlonamernik uvukao i sakrio. Meutim, potraga nije dala nikakav rezultat. Njegov sluga Milson nije bio tu, a stan je
bio potpuno prazan.
Vratio se u svoju spavau sobu i polako svukao, mrtei se. Oseaj
opasnosti bio je jai nego ikad. Priao je fioci da izvadi maramicu i najednom se ukopao u mestu. Nasred fioke napipao je nepoznatu izboinu neto tvrdo.
Hitrim i nervoznim prstima razmakao je maramice i izvadio predmet sakriven ispod njih. Bio je to revolver.
Potpuno zapanjen, Dermot ga je podrobno pregledao. Bio je pomalo nepoznatog tipa, a iz njega je nedavno ispaljen jedan metak. Mimo
toga nita nije mogao da zakljui. Neko je stavio taj revolver u fioku
koliko te veeri. Nije bio tu kad se oblaio za veeru u to je bio siguran.
Taman pre no to e ga vratiti u fioku, prepalo ga je zvono na ulaznim vratima. Zazvonilo je opet, pa opet, neuobiajeno glasno u muku
praznog stana.

Ko li to dolazi u to doba? Nametnuo se samo jedan odgovor instinktivan i nametljiv odgovor.

Opasnost... opasnost... opasnost...
Voen nekim neobjanjivim instinktom, Dermot je ugasio svetlo,
navukao kaput koji je bio spustio preko stolice i otvorio vrata.
Ispred su stajala dvojica mukaraca. Iza njih je Dermot opazio plavu uniformu. Policajac!
Gospodin Vest? upita blii od one dvojice.
Dermotu se inilo da je prola itava venost pre nego to je odgovorio. U stvarnosti, trebalo mu je svega nekoliko sekundi da odvrati
vrlo dobrom imitacijom bezizraajnog glasa svog sluge:
Gospodin Vest jo nije doao. Zato ga traite u ovo doba noi?
Nije jo doao, a? Dobro, onda bolje da uemo i saekamo ga.
Ne, neete.
ujte, ovee, ja sam inspektor Veral iz Skotland jarda i imam
nalog za hapenje vaeg gospodara. Moete da ga pogledate ako hoete.
Dermot je pregledao prueni papir, ili se bar pravio da to radi, te
upitao oamuenim glasom:
Zato? ta je uradio?
Ubistvo. Ubio je ser Alingtona Vesta iz Ulice Harli.
Potpuno zaprepaen, Dermot je ustuknuo pred svojim stranim
posetiocima. Otiao je u salon i upalio svetlo. Inspektor je poao za
njim.
Pretresite stan naloio je drugom oveku. Onda se okrenuo
Dermotu.
Vi ostanite ovde. Neete moi da se iskradete i upozorite gospodara. Uzgred, kako se zovete?
Milson, gospodine.
Kad oekujete gospodara, Milsone?
Ne znam, gospodine. Rekao je da ide na igranku, koliko mi se
ini. U Grafton.
Otiao je odande pre manje od sat vremena. Sigurno se nije vraao ovamo?
Mislim da nije, gospodine. Raunam da bih ga uo kako ulazi.
Uto iz susedne sobe doe drugi ovek. U ruci je nosio revolver. Doneo ga je inspektoru, pomalo uzbuen. Ovome se na licu ukazalo za-

dovoljstvo.
Sad je jasno primetio je. Mora da se uunjao i iskrao a da
ga vi niste uli. Gotov je. Bolje da poem. Koli, ti ostani ovde, ukoliko
se vrati, i dri ovog momka na oku. Moda o svom gospodaru zna vie
nego to tvrdi.
Inspektor je otiao. Dermot se upustio u izvlaenje detalja o sluaju iz Kolija, koji je bio prilino razgovorljiv.
Sve je vrlo jasno udostojio se da kae. Ubistvo je otkriveno gotovo odmah. Sluga Donson tek to je otiao u krevet kad mu se
uinilo da je uo pucanj, pa je ponovo siao. Zatekao je ser Alingtona
mrtvog, pogoenog u srce. Smesta nas je pozvao, pa smo doli i uli
ta je imao da kae.
Pa je zbog toga sve vrlo jasno? usudio se Dermot.
Apsolutno. Taj mladi Vest doao je sa svojim stricem i svaali su
se kad je Donson doneo pie. Starac je pretio da e izmeniti testament, a va gospodar je kazao da e ga ubiti. Ni pet minuta kasnije zauo se pucanj. O, da, sve je jasno. Glupa mlada budala.
Zbilja jasno. Dermotu su sve lae potonule kad je shvatio koliko su
dokazi protiv njega jaki. Stvarna opasnost uasna opasnost! A izlaza nema, osim da pobegne. Dao se na razmiljanje. Ubrzo je predloio
da skuva aj. Koli je spremno pristao. Ve je bio pretraio stan i znao
je da ne postoji sporedni izlaz.
Dopustio je Dermotu da ode u kuhinju. Ovaj je tamo pristavio vodu
te stao marljivo da zvecka oljama i tacnama. Zatim se veto odunjao
do prozora i zadigao okno. Stan je bio na drugom spratu, a ispred prozora se nalazio mali lift na sajli, za graevinske majstore.
Za tren oka Dermot se naao s druge strane prozora i zaljuljao se
na sajli. Zasekla mu se u dlanove, raskrvarila ih, ali je on oajniki nastavljao da se sputa.
Nekoliko minuta kasnije oprezno je izbio na zadnju stranu bloka.
Kad je zamakao za ugao, udario je u figuru koja je stajala na trotoaru.
Potpuno se zapanjio kad je prepoznao Deka Trenta. Trent je bio detaljno upoznat s pogibeljnou situacije.
Pobogu! Dermote! Brzo, nemoj tu da stoji.
Uhvatio ga je za miicu i poveo jednim, pa drugim pasaom. Uoili
su jedan usamljen taksi, zaustavili ga i uskoili u njega, a Trent je vozau dao svoju adresu.

 Zasad je tamo najbezbednije. Tamo moemo smisliti kako da

zavaramo one budale. Doao sam nadajui se da u te upozoriti pre
nego to policija stigne, ali sam zakasnio.
Nisam znao ak ni da si uo ta se desilo. Dek, ne veruje valjda...
Naravno da ne, stari moj, ni u snu. Suvie te dobro poznajem.
Ipak, u velikoj si nevolji. Dolazili su da ispituju... kad si stigao u Grafton, kad si otiao i tako dalje. Dermote, ko je mogao da sredi starog?
Pojma nemam. Ali slutim da je ista ta osoba stavila revolver u
moju fioku. Sigurno smo bili pod pomnom prismotrom.
Ona seansa je bila skroz udna. Ne idi kui. Odnosilo se na jadnog starog Vesta. Otiao je kui i dobio metak.
Odnosi se i na mene ree Dermot. Otiao sam kui i zatekao podmetnut revolver i policijskog inspektora.
Pa, nadam se da to nee i mene stii ree Trent. Stigli smo.
Platio je taksisti, otkljuao vrata i poveo Dermota mranim stepenitem u svoju sobicu na prvom spratu.
Otvorio je vrata, a Dermot je uao. Trent je upalio svetlo i pridruio se Dermotu.
Ovde je zasad prilino bezbedno primetio je. Sad moemo
da napregnemo vijuge i smislimo ta nam je initi.
Napravio sam budalu od sebe najednom ree Dermot. Nisam smeo da izgubim hladnu glavu. Sad jasnije sagledavam situaciju.
Sve je ovo zavera. Kog se avola sad ti smeje?
Trent se, naime, zavalio na stolicu i tresao se od grohota. Bilo je
neeg uasnog u tom zvuku tavie, u celoj njegovoj linosti. Oi su
mu zasjale udnim sjajem.
avolski pametna zavera procedio je. Dermote, stari moj,
gotov si.
Privukao je telefon sebi.
ta e da uradi? upita Dermot.
Da pozovem Skotland jard. Da im kaem da im je ptiica ovde...
bezbedno zakljuana. Da, zakljuao sam vrata kad sam uao, a klju
mi je u depu. Nema svrhe da gleda ona druga vrata iza mene. Vode u
Klerinu sobu, a ona ih stalno dri zakljuana s one strane. Plai me se,
zna. Dugo me se ve plai. Uvek zna kad mislim na onaj no... dug
otar no. Ne, nee...

Dermot se spremao da skoi na njega, ali je Trent najednom izvukao nekakav ruan revolver.
Ovo je drugi nasmeio se Trent. Jedan sam ti stavio u fioku... nakon to sam njime ubio starog Vesta... ta to gleda meni preko
glave? Ona vrata? Nema svrhe, ak i ako ih Kler otvori... a za tebe bi
mogla... upucau te pre nego to stigne do njih. Ne u srce... ne da te
ubijem, samo da te ranim, kako ne bi pobegao. Odlian sam strelac, to
zna. Jednom sam ti spasao ivot. I ispao budala. Ne, ne, hou da bude
obeen... da, obeen. No mi ne treba za tebe. Nego za Kler... lepu Kler,
tako belu i meku. Stari Vest je znao. Zato je i doao veeras ovamo, da
vidi jesam li lud ili nisam. Hteo je da me zatvori... kako ne bih Kler
ubio noem. Bio sam vrlo lukav. Uzeo sam i njegov i tvoj klju. Iskrao
sam se s igranke im sam tamo stigao. Video sam te kako izlazi iz njegove kue i uao. Upucao sam ga i odmah izaao. Potom sam otiao do
tvog stana i ostavio revolver. U Grafton sam se vratio skoro u istom
trenutku kad si i ti stigao, a klju sam ti vratio u dep kaputa kad smo
se rastajali. Nemam nita to bi me spreavalo da ti sve ovo ispriam.
Niko nas drugi ne uje, a kad te budu veali, elim da zna da sam ja to
uradio... Boe, kako mi je sve ovo smeno! O emu razmilja? Kog avola sad gleda?
Razmiljam o reima koje si upravo izgovorio. Bilo bi ti bolje,
Trente, da se nisi vratio kui.
Kako to misli?
Pogledaj iza sebe! Trent se u trenu okrenuo. Na vratima izmeu soba stajala je Kler s inspektorom Veralom...
Trent je bio brz. Revolver je opalio samo jednom i nije promaio metu. Pao je preko stola. Inspektor se u dva koraka naao pored
njega, a Dermot je zurio u Kler kao u snu. Umom su mu letele nepovezane misli. Njegov stric njihova svaa kolosalan nesporazum
engleski brakorazvodni zakoni, po kojima Kler nikad ne bi uspela da
se oslobodi umobolnog mua svi je moramo aliti zavera izmeu nje i ser Alingtona koju je lukavi Trent prozreo njen povik Runo... runo... runo! Da, ali sada...
Inspektor se uspravio.
Mrtav uznemireno je rekao.
Da ote se Dermotu s usana oduvek je bio dobar strelac...

etvrti ovek

anonik Parfit malo se zadihao. Tranje za vozovima nije bilo primereno oveku njegovih godina. Pre svega, figura mu vie nije bila kao nekad, a uz gubitak vitke siluete poveala se i sklonost ka zaduvavanju. Tu sklonost je sm kanonik dostojanstveno objanjavao reima: Moje srce, znate!
Skljokao se u ugao kupea prvog razreda uz uzdah olakanja. Toplina zagrejanog vagona veoma mu je prijala. Napolju je padao sneg.
Imao je sree to je za tako dugo nono putovanje dobio sedite u
uglu. U suprotnom bi se gadno proveo. Stvarno bi trebalo da ukljue i
spavaa kola u taj voz.
Ostala tri ugla ve su bila zauzeta, a poto je toga postao svestan,
kanonik Parfit je shvatio da ga ovek u naspramnom uglu gleda uz
blag smeak prepoznavanja. Bio je glatko izbrijan, veselog lica i kose
koja je tek poela da sedi po slepoonicama. Toliko se nesumnjivo bavio pravom da niko ni u snu ne bi pomislio nita drugo. Ser Dord
Djurand je zbilja bio veoma poznat advokat.
Dakle, Parfite dobroudno je primetio natrali ste se, zar
ne?
To je vrlo loe za moje srce, naalost ree kanonik. Kakva
koincidencija to smo se sreli, ser Dorde. Idete li daleko na sever?
Njukasl lakonski odgovori ser Dord. Uzgred dodao je
poznajete li doktora Kembela Klarka?
ovek koji je sedeo na istoj strani kupea kao i kanonik ljubazno se
nakloni glavom.
Sreli smo se na peronu nastavio je advokat. Jo jedna koincidencija.
Kanonik Parfit pogledao je doktora Kembela Klarka s prilinim zanimanjem. Mnogo puta je uo to ime. Doktor Klark je bio istaknut lekar za duevne bolesti, a ni o jednoj knjizi se te godine nije raspravljalo vie nego o njegovoj najnovijoj, pod naslovom Problemi nesvesnog
uma.

Kanonik Parfit video je jaku vilicu, vrst pogled plavih oiju, riastu kosu koja nije jo poela da sedi, ali se ubrzano proreivala. Stekao je i utisak da je posredi veoma snana linost.
Potpuno prirodnim tokom misli kanonik je pogledao na sedite naspram sebe, gotovo oekujui da ga i otud neko prepozna, ali se ispostavilo da je etvrti putnik u kupeu potpuni neznanac stranac, kako
se kanoniku uinilo. Bio je blago tamnoput, prilino neugledne pojave.
inilo se da, uuren u velikom kaputu, vrsto spava.
Kanonik Parfit iz Bradestera? upita doktor Kembel Klark
ljubaznim glasom.
Kanoniku to kao da je polaskalo. One njegove naune propovedi
zaista su postale poznate pogotovu otkako se njima bavi i tampa.
Upravo je to Crkvi i trebalo dobar moderan i auran materijal.
S velikim sam zanimanjem proitao vau knjigu, doktore Kembele Klark kazao je. Mada je mestimino isuvie struna za mene.
Djurand se ubacio.
Jeste li za razgovor ili spavanje, kanonie? upitao je. Ja u
odmah priznati da patim od nesanice, te sam stoga raspoloen za ono
prvo.
Oh, svakako! Podrazumeva se ree kanonik. Ja retko spavam na ovim nonim putovanjima, a knjiga koju sam poneo vrlo je dosadna.
U svakom sluaju, reprezentativan smo skup primeti doktor
uz osmeh. Crkva, pravo, medicina.
Zajedno bismo mogli da damo miljenje o bilo emu, a? nasmeja se Djurand. Crkva s duhovnog stanovita, ja sa isto ovozemaljskog i zakonskog, a vaa je oblast, doktore, najira i protee se od
isto patolokog do superpsiholokog! Zajedniki smo struni praktino za sve.
Ne ba tako temeljno kako zamiljate, rekao bih ree doktor
Klark. Postoji, znate, jo jedno stanovite koje ste izostavili, a koje
je prilino vano.
ta elite da kaete? upita advokat.
Stanovite oveka s ulice.
Zar je to tako vano? Zar ovek s ulice nije obino sklon grekama?

 Oh, gotovo uvek! Ali on ima neto to nedostaje svim strunjacima: lino stanovite. Na kraju, znate, ne moete pobei od linih odnosa. To sam otkrio bavei se svojom profesijom. Na svakog pacijenta
koji mi doe s autentinom boleu, pojavi se najmanje petoro drugih
kojima ne fali ama ba nita sem nesposobnosti da sreno ive s ukuanima. Oni to nazivaju na najrazliitije naine: od domaikog kolena
do daktilografskog gra, ali sve je to jedno te isto: povreda koja nastaje od trvenja uma s umom.
Pretpostavljam da imate mnogo pacijenata koji pate od nerava primetio je kanonik s nipodatavanjem. Njegovi vlastiti nervi
bili su izvanredni.
Ah! A ta time elite rei? Lekar se munjevito okrenuo ka
njemu. Nervi! Ljudi izgovaraju tu re i potom se smeju, ba kao vi.
Nita nije tom oveku, kau. Samo nervi. Ali pobogu, ovee, u tome je klju svega! Obinu telesnu bolest moete ustanoviti i leiti. Ali o
opskurnim uzrocima stotina raznih nervnih bolesti ni danas ne znamo
mnogo vie nego to smo znali... pa, u vreme kraljice Elizabete!
Boe sauvaj ree kanonik Parfit, pomalo zbunjen tim juriem. Zar je to istina?
A ne zaboravite da je to napredak nastavio je doktor Kembel
Klark. U stara vremena oveka smo smatrali obinom ivotinjom...
telo i dua, s naglaskom na telu.
Telo, dua i duh utivo ga ispravi svetenik.
Duh? Lekar se udno osmehnuo. ta se u svetenstvu tano smatra duhom? Sledbenici vaeg poziva nikad to nisu ba jasno rekli, znate. Vekovima izbegavaju tanu definiciju.
Kanonik se nakalja pripremajui se za govor, ali na njegovu alost, nije dobio priliku. Doktor je nastavio.
Jesmo li uopte sigurni da je duh tana re... da nisu moda
duhovi?
Duhovi? upita ser Dord Djurand, zbunjeno diui obrve.
Da. Kembel Klark je prebacio pogled na njega. Nagnuo se i
ovla lupnuo advokata po grudima. Da li ste potpuno sigurni
ozbiljno je kazao da u ovoj graevini ivi samo jedan stanar... jer to
nije nita drugo, znate... nego vrlo poeljna zgrada koja se iznajmljuje... na sedam, dvadeset jednu, etrdeset jednu, sedamdeset jednu...
svejedno koliko!... godina? Na kraju podstanar iznosi svoje stvari...

malo-pomalo... a onda potpuno naputa kuu... a kua se rui, pretvara

se u gomilu ruevina. Vi ste gospodar kue... to emo priznati, ali zar
niste stalno svesni tueg prisustva... lakonogih slugu koje ne biste ni
primetili da nije posla koji obavljaju... posla ijeg obavljanja niste ni
svesni? Ili prijatelj... raspoloenj koja vas obuzimaju i privremeno
pretvaraju u drugog oveka, to ljudi kau? Vi ste kralj dvorca, s punim pravom, ali budite ubeeni da je unutra i prljava bitanga.
Dragi moj Klark otezao je advokat. Sad ste mi neosporno
izazvali nelagodu. Zar je moj um zaista bojno polje sukobljenih linosti? Zar je to novi domet nauke?
Tu je ve doktor morao da slegne ramenima.
Vae telo jeste suvo je rekao. Zato onda ne bi bio i um?
Vrlo zanimljivo ree kanonik Parfit. Ah! udesna nauka...
divna nauka.
A u sebi je pomislio: Na toj ideji mogu da zasnujem vrlo zanimljivu propoved.
Meutim, doktor Kembel Klark se zavalio na sedite poto mu je
uzbuenje privremeno splaslo.
tavie primetio je suvim profesionalnim tonom upravo
me sluaj podvojene linosti veeras i vodi u Njukasl. Vrlo zanimljivo.
Pacijent pati od neuroze, naravno. Ali je sluaj sasvim autentian.
Podvojena linost zamiljeno ree ser Dord Djurand. Nije to ni tako retko, ini mi se. Javlja se i gubitak pamenja, zar ne?
Znam da je neto takvo iskrslo u Ostavinskom sudu pre neki dan.
Doktor Klark klimnu glavom.
Antologijski je, naravno kazao je sluaj Felisi Bolt. Moda
ste uli za nju?
Naravno ree kanonik Parfit. Seam se da sam o tome itao u novinama... ali dosta davno... pre bar sedam godina.
Doktor Kembel Klark klimnu glavom.
Ta devojka postala je jedna od najuvenijih linosti u Francuskoj. Naunici iz celog sveta dolazili su da je vide. U njoj su bile ni manje ni vie nego etiri razliite linosti. Bile su oznaene kao Felisi Jedan, Felisi Dva, Felisi Tri i tako dalje.
Nije li bilo spekulacija da je posredi razraena prevara? ivo
upita ser Dord.
Linosti Felisi Tri i Felisi etiri bile su donekle sumnjive pri-

znade lekar. Meutim, osnovne injenice su nesporne. Felisi Bolt

bila je mlada britanska seljanka. Tree od petoro dece; ki oca pijanca
i duevno bolesne majke. U jednom od svojih pijanih stanja, otac je zadavio majku, te je, ako se dobro seam, osuen na doivotnu robiju.
Felisi je tada imala pet godina. Neki dobroinitelji zainteresovali su se
za decu, pa ju je odgajila i obrazovala jedna engleska stara gospoica,
koja je imala svojevrstan dom za nezbrinutu decu. S Felisi, meutim,
nije ostvarila gotovo nikakav napredak. Opisala je devojicu kao abnormalno zaostalu i glupu, konstatovala da je ova na jedvite jade nauila da ita i pie, te da su joj ruke trapave. Ta dama, gospoica Slejter,
pokuala je da osposobi devojku za posao sluavke i ak joj je nala
nekoliko takvih mesta kad je ova navrila dovoljno godina. Meutim,
nigde se nije dugo zadrala, i to usled gluposti, a i nesvakidanje lenjosti.
Lekar naas zastade, a kanonik, poto je raskrstio i na suprotnu
stranu prekrstio noge, te se malo bolje uukao u putno ebe, najednom je uoio da se ovek naspram njega jedva primetno pomerio. Njegove oi, dotad zatvorene, bile su otvorene, a neto u njima, neto podrugljivo i neodredivo, prepalo je estitog kanonika. Kao da je ovek
prislukivao i kriom likovao nad onim to je uo.
Postoji fotografija sedamnaestogodinje Felisi Bolt nastavio
je doktor. Na njoj se vidi priprosta mlada seljanka krupne grae.
Nita na toj slici nije ukazivalo da e ona uskoro postati jedna od najuvenijih osoba u Francuskoj. Pet godina kasnije, kad je imala dvadeset dve godine, Felisi Bolt je ozbiljno duevno obolela, a posle oporavka su usledile udne pojave. Ovo to u sad izneti jesu injenice u koje
su se osvedoili mnogi eminentni naunici. Linost zvana Felisi Jedan
ni po emu se nije razlikovala od Felisi Bolt u njenih dotadanjih dvadeset i dve godine ivota. Felisi Bolt pisala je francuski loe, sa zastajkivanjem, nije znala strane jezike i nije umela da svira klavir. Felisi
Dva, nasuprot tome, teno je govorila italijanski, a pristojno nemaki.
Rukopis joj se bitno razlikovao od rukopisa Felisi Jedan, a francuski je
pisala teno i izraajno. Bila je sposobna da razgovara o politici i
umetnosti, i strastveno je volela da svira klavir. Felisi Tri imala je
mnogo zajednikih taaka s Felisi Dva. Bila je inteligentna i nesumnjivo dobro obrazovana, ali joj je po moralu bila suta suprotnost. tavie, ispostavilo se da je to potpuno izopaeno stvorenje... ali izopaeno

na pariski, a ne na provincijski nain. Dobro je znala pariski argon,

kao i jezik otmenog polusveta. Renik joj je bio pogan, a religiju i takozvane dobre ljude vreala je najbezbonijim izrazima. Naposletku,
tu je bila i Felisi etiri... sanjarsko, gotovo maloumno stvorenje, izrazito pobono i, po sopstvenim reima, vidovito, ali ta etvrta linost bila
je vrlo nepotpuna i neuhvatljiva, pa su povremeno smatrali da je to
prevara koju je svesno smislila Felisi Tri... svojevrsna ala koju je zbijala s lakovernom javnou. Mogu rei da su sve linosti (izuzev moda Felisi etiri) bile razliite i zasebne, i da nisu znale jedna za drugu.
Felisi Dva bila je nesumnjivo najdominantnija, i ponekad prisutna i po
dve nedelje neprekidno, nakon ega bi se Felisi Jedan naglo pojavila
na dan-dva. Potom moda Felisi Tri ili etiri, ali bi te dve retko potrajale due od nekoliko sati. Svaka promena bila je praena jakom glavoboljom i dubokim spavanjem, i ni u jednom sluaju nije bilo nikakvog seanja na ostala stanja, a linost koja bi se pojavila nastavljala
bi svoj ivot tamo gde je stala prethodnog puta, nesvesna protoka vremena.
Neverovatno promrmlja kanonik. Zbilja neverovatno. Dosad ne znamo skoro nita o udima univerzuma.
Znamo da u njemu postoje neke vrlo prepredene varalice suvo primeti advokat.
Sluaj Felisi Bolt ispitivali su i advokati i lekari i naunici brzo ree doktor Kembel Klark. Gospodin Kimbelije, setiete se, sproveo je izuzetno temeljno istraivanje i potvrdio stavove naunik. Na
kraju krajeva, zato bi nas to preterano udilo? Povremeno naiemo
na jaje s dva umanceta, zar ne? I banane bliznakinje? Zato ne bi postojala i dvostruka dua... u jednom telu?
Dvostruka dua? usprotivio se kanonik.
Doktor Kembel Klark usmeri svoje prodorne plave oi ka njemu.
Kako to drukije da nazovemo? Ukoliko linost jeste dua?
Dobro je to takvo stanje stvari potpada pod kuriozitete
primeti ser Dord. Da su takvi sluajevi esti, nastale bi velike
komplikacije.
To stanje je, naravno, sasvim abnormalno sloio se lekar.
Velika je teta to se nije moglo sprovesti due ispitivanje, jer se sve to
okonalo Felisinom neoekivanom smru.
Bilo je tu neeg udnog, ako se dobro seam polako ree

advokat.
Doktor Kembel Klark klimnu glavom.
Potpuno neobjanjivo. Devojka je jednog jutra naena mrtva u
krevetu. Oigledno je bila zadavljena. Meutim, na opte zaprepaenje, ubrzo se dokazalo da je van svake sumnje zapravo sama sebe zadavila. Otisci na njenom vratu poticali su od njenih prstiju. Metod samoubistva koji je, iako fiziki mogu, morao iziskivati izuzetnu snagu
mii i gotovo nadljudsku snagu volje. Nikad nije otkriveno ta je nagnalo devojku na taj i takav korak. Naravno, njena duevna ravnotea
neopozivo je oduvek morala biti krhka. Ipak, tako je kako je. Na misteriju Felisi Bolt zauvek je sputena zavesa.
Uto se ovek u naspramnom uglu nasmeja.
Ostala trojica skoila su kao oparena. Potpuno su zaboravili da je i
taj ovek meu njima. Dok su zurili u njega, i dalje uurenog u kaputu, on se ponovo nasmejao.
Morate mi oprostiti, gospodo kazao je na savrenom engleskom, koji je ipak imao izvesnu stranu aromu.
Pridigao se i pokazalo se bledo lice s malim zift-crnim brkovima.
Da, morate mi oprostiti kazao je uz ironian naklon. Ali,
da li u nauci uopte postoji poslednja re?
Znate neto o sluaju o kojem smo razgovarali? utivo upita
lekar.
O sluaju? Ne. Ali sam poznavao nju.
Felisi Bolt?
Da. I Anet Ravel. Niste uli za Anet Ravel, vidim? A ipak, njihove
dve prie lie kao jaje jajetu. Verujte mi, o Felisi Bolt ne znate nita
ukoliko ne znate i priu o Anet Ravel.
Izvadio je sat i pogledao na njega.
Jo pola sata do sledee stanice. Imam vremena da vam ispriam tu priu... ukoliko vas, naravno, zanima?
Molim vas, ispriajte tiho ree lekar.
Samo izvolite ree kanonik. Samo izvolite.
Ser Dord Djurand samo se namestio u pozu usredsreenog sluaoca.
Ja se, gospodo zapoe udni saputnik zovem Raul Letardo.
Maloas ste pomenuli gospoicu Slejter, Engleskinju koja se bavila dobrotvornim radom. Rodio sam se ba u tom ribarskom selu u Bretanji,

a kad su mi oboje roditelja poginuli u eleznikoj nesrei, upravo mi je

gospoica Slejter priskoila u pomo i spasla me od dravnog sirotita. Starala se o priblino dvadesetoro dece. Meu njima su bile i Felisi
Bolt i Anet Ravel. Ako ne uspem da vam doaram Anetinu linost, gospodo, neete nita razumeti. Bila je dete jedne, kako se kae, lake
ene, koja je umrla od suice nakon to ju je ljubavnik napustio. Majka je bila igraica, a i Anet je elela da plee. Prvi put sam je video kad
je imala jedanaest godina: sitnurak naizmenino podrugljivog i
primamljivog pogleda... stvorenjce puno vatre i ivota. I odmah... da,
istog asa... nainila me je svojim robom. Raule, uradi mi ovo. Raule, uradi mi ono. A ja sam sluao. Ve sam je tad oboavao, a ona je to
znala. Utroje smo odlazili na obalu... naime, i Felisi je ila s nama. Tamo bi Anet izula cipele i arape i igrala na pesku. A kad bi bez daha
pala na zemlju, govorila nam je ta joj je sueno da radi i bude. Znate,
biu slavna. Da, izuzetno slavna. Imau stotine i hiljade svilenih arapa, onih od najfinije svile. I iveu u predivnom apartmanu. Svi moji
ljubavnici bie mladi i zgodni i bogati. A kad budem plesala, ceo Pariz
e dolaziti da me vidi. Vikae i klicae i ludee od mog plesanja. A zimi
neu igrati. Odlaziu na jug da se sunam. Tamo postoje vile s drveem pomorande. Kupiu jednu takvu. Leau pod suncem na svilenim jastucima i jeu pomorande. Tebe, Raule, nikad neu zaboraviti,
ma koliko bogata i slavna bila. Zatitiu te i pomoi u ti da se probije
u karijeri. Felisi e mi biti slukinja... ne, ruke su joj suvie trapave. Pogledaj samo kako su velike i grube. Felisi bi se na to naljutila. A onda
bi Anet poela da je zadirkuje. Felisi je prava dama, tako elegantna,
tako prefinjena. Ona je princeza pod maskom, ha-ha. Moj otac i majka bili su venani, za razliku od tvojih, prezrivo bi procedila Felisi.
Da, a tvoj otac je ubio tvoju majku. Ba je divno biti ki ubice. Tvoj
otac je ostavio tvoju majku da istrune, uzvratila bi Felisi. Ah, da!
Anet se zamislila. Jadna mama. Treba biti jak i zdrav. Najvanije je
ostati jak i zdrav. Ja sam jaka kao konj, hvalisala se Felisi. I tu nije
preterivala. Bila je dvostruko jaa od svake druge devojice u domu. I
nikad se nije razbolevala. Meutim, bila je glupa, razumete li, glupa
kao ivotinja. esto sam se pitao zato stalno ide za Anet. Mislim da je
ponekad i mrzela Anet, a Anet je neosporno bila rava prema njoj. Rugala se njenoj sporosti i gluposti, i zadirkivala ju je pred drugima. Viao sam Felisi kako doslovno pobeli od besa. Katkad bi mi se uinilo

da e svakog asa zgrabiti Anet za guu i zadaviti je. Nije bila dovoljno
britkog uma da uzvrati na Anetina podsmevanja, ali je s vremenom
nauila da uputi onu pravu aoku koja e pogoditi u najosetljivije mesto. A to je bilo hvalisanje vlastitim zdravljem i snagom. Shvatila je (a
ja sam to oduvek znao) da joj Anet zavidi na jakom telu, te je instinktivno udarala u slabu taku na protivnikom oklopu. Jednog dana Anet
je dola kod mene sva ushiena. Raule, rekla je. Danas emo zbijati
ale s onom glupom Felisi. Umreemo od smeha. ta e uraditi?
Doi iza upice pa u ti rei. Izgleda da se Anet dokopala neke knjige. Neke delove nije razumela, i uopte, to je za nju bilo preterano
zahtevno tivo. Jedno od prvih dela o hipnozi. Svetao predmet, kau.
Mesingana kugla na mom krevetu, ona se vrti. Naterala sam Felisi sino da gleda u nju. Gledaj u nju bez treptanja, kazala sam. Ne skidaj
pogled s nje. A onda sam je okretala. Raule, bojala sam se. Oi su joj
bile strano udne... strano udne. Felisi, uvek e raditi ono to ja
kaem, rekla sam. Uvek u raditi ono to ti kae, Anet, odgovorila
je. A onda... a onda sam rekla: Sutra u podne e izneti lojanicu u dvorite i poee da je jede. A ako te neko pita, rei e da je to najukusnija galeta koju si ikad jela! O, Raule, zamisli samo! Ali ona to nikad
nee uraditi, usprotivio sam se. Knjiga kae da hoe. Mada ni ja ne
mogu ba da poverujem... ali, o, Raule! Ako je ono to pie u knjizi
tano, silno emo se zabaviti! I meni je ta zamisao bila vrlo smena.
Razglasili smo drutvu i u podne smo svi bili u dvoritu. Tano u minut, Felisi je izala s patrljkom svee u ruci. Verovali ili ne, gospodo,
ali ona je poela dostojanstveno da ga gricka. Svi smo pohisterisali od
smeha. Svakog asa bi joj neko dete prilo i upitalo je: Je li ukusno to
to jede, a, Felisi? A ona bi odgovorila: Pa naravno, ovo je najukusnija galeta koju sam ikad jela. Na to bismo mi zavritali od smeha.
Na kraju smo se smejali toliko glasno da je buka, po svemu sudei,
prenula Felisi, koja je shvatila ta radi. Zbunjeno je trepnula i pogledala sveu, pa nas. Prela je rukom preko ela. ta ja radim ovde?, promrmljala je. Jede sveu, vrisnuli smo. Ja sam te na to naterala. Ja
sam te na to naterala, ciala je Anet i skakutala naokolo. Felisi je nekoliko trenutaka samo zurila. Onda je polako prila Anet. Znai, ti si...
ti si me osramotila? Kao da se seam. Ah, ubiu te zbog ovoga. Govorila je vrlo tiho, ali je Anet najednom potrala i sakrila se iza mene.
Spasi me, Raule! Bojim se Felisi. To je bila samo ala, Felisi. Samo a-

la. Ne volim takve ale, ree Felisi. Razumete li? Mrzim vas. Sve vas
mrzim. Najednom je briznula u pla i otrala. Mislim da se Anet uplaila ishoda svog eksperimenta i vie ga nije ponavljala. Meutim, od
tog dana njena vlast nad Felisi kao da je ojaala. Sad verujem da ju je
Felisi oduvek mrzela, ali svejedno nije mogla da se odvoji od nje. Pratila je Anet naokolo kao pseto. Ubrzo posle toga, gospodo, dobio sam
posao, pa sam u dom dolazio samo povremeno, za praznike. Anetina
elja da postane igraica nije shvaena ozbiljno, ali je, kad je malo porasla, nauila veoma lepo da peva, pa ju je gospoica Slejter poslala na
muziko obrazovanje. Anet nije bila lenja. Radila je grozniavo, bez
predaha. Gospoica Slejter morala je da je spreava da preteruje. Jednom mi je govorila o njoj. Anet ti je uvek bila draga, kazala je. Ubedi
je da se ne ubija od rada. U poslednje vreme kaljuca, a to mi se ne svia. Uskoro potom posao me je odveo daleko. U prvo vreme dobio
sam jedno ili dva pisma od Anet, ali je zatim usledila tiina. U inostranstvu sam proveo pet godina. Sasvim sluajno, kad sam se vratio u Pariz, panju mu je privukao reklamni plakat za Anet Raveli, sa fotografijom te dame. Odmah sam je prepoznao. Te veeri sam otiao u pozorite. Anet je pevala na francuskom i italijanskom. Na sceni je bila arobna. Kasnije sam otiao u njenu garderobu. Odmah me je primila.
O, Raule, ciknula je i pruila mi izbeljene ruke. Ovo je sjajno. Gde si
bio sve ove godine? Rekao bih joj, ali zapravo i nije htela da slua.
Vidi, gotovo da sam ostvarila sve to sam elela! Pobedonosno je
mahnula rukom po sobi ispunjenoj buketima. Dobra gospoica Slejter sigurno se ponosi tvojim uspehom. Ona matora? Uopte ne. Spremala me je za konzervatorijum, zna. Pristojno koncertno pevanje. Ali
ja sam umetnica. Sebe mogu da izrazim ovde, na sceni varijetea.
Upravo je tad uao jedan naoit sredovean mukarac. Bio je vrlo otmen. Iz njegovog ponaanja ubrzo sam zakljuio da je to Anetin zatitnik. Gledao me je popreko, a Anet je objasnila. Prijatelj iz detinjstva.
Prolazio je kroz Pariz, video moju fotografiju na plakatu i eto! ovek
je posle toga postao vrlo predusretljiv i utiv. Preda mnom je izvadio
narukvicu od rubin i dijamanata i stavio je na Anetinu ruku. Dok sam
odlazio, pogledala me je trijumfalno i apnula: Uspeu, zar ne? Vidi
li? Ceo svet je preda mnom. Meutim, kad sam izaao, uo sam je kako kalje, otro i suvo. Znao sam ta taj kaalj znai. Bila je to zaostavtina njene suiave majke. Sledei put sam je video posle dve godine.

Potraila je utoite kod gospoice Slejter. Karijera joj je propala. Bila

je u poodmaklom stadijumu suice, a lekari su rekli da se nita ne moe uiniti. Ah! Nikad neu zaboraviti kako je tada izgledala. Leala je
pod nekakvim zaklonom u dvoritu. Drali su je napolju i danju i nou.
Obrazi su joj bili upali i crveni, oi zacakljene i grozniave, i neprestano je kaljala. Pozdravila me je na neki oajniki nain koji me je uplaio. Ba je lepo to te vidim, Raule. uo si ta kau... da se moda neu
oporaviti. Govore mi to iza lea, zna. A mene tee i umiruju. Ali to nije istina, Raule, to nije istina! Neu sebi dozvoliti da umrem. Da
umrem? Dok je preda mnom divan ivot? Vana je volja za ivot. Svi
veliki lekari danas to govore. Ja nisam od onih slabia koji e se predati. Ve se oseam neuporedivo bolje... neuporedivo bolje, uje li
me? Izdigla se na lakat kako bi naglasila rei, a onda pala nazad na jastuk, pod napadom kalja koji joj je razdirao krhko telo. Kaalj... nije
to nita, progrcala je. A krvarenja me ne plae. Iznenadiu lekare.
Vana je volja. Upamti, Raule, preiveu. Bilo je to veoma tuno,
shvatate li, veoma tuno. Upravo u taj as je izala Felisi Bolt s posluavnikom. Na njemu aa toplog mleka. Dala ga je Anet i gledala kako
ga pije, no lice joj je pri tome imalo nedokuiv izraz. Bilo je tu nekakvog uobraenog zadovoljstva. I Anet je uoila taj pogled. Ljutito je
bacila au koja se razbila u paramparad. Vidi li je? Sad me stalno
tako gleda. Drago joj je to u umreti! Da, ona likuje. Ona koja je zdrava i snana. Pogledaj je, nije nikad u ivotu bila bolesna! I to uzalud.
ta njoj vredi taj njen ogromni le? ta njime moe da uradi? Felisi se
sagla i pokupila razbijene komade stakla. Ne smeta mi ono to govori, primetila je. Kakve veze ima? Ja sam potena devojka, stvarno jesam. A ona? Uskoro e videti kakve su vatre istilita. Ja sam hrianka, ne govorim nita. Mrzi me, vrisnula je Anet. Oduvek si me mrzela. Ah, ali ja ipak mogu da te zaaram. Mogu da te nateram da radi
ono to ja hou. Vidi, ako ti tako kaem, ti e sad kleknuti na travu
ispred mene. Smena si, s nelagodom je rekla Felisi. Ali da, hoe.
Hoe. Da bi mi udovoljila. Klekni. Nareujem ti to, ja, Anet. Odmah da
si kleknula, Felisi. Da li zbog udesne moleivosti u njenom glasu ili iz
nekog dubljeg razloga, Felisi se povinovala. Polako se spustila na kolena, iroko rairenih ruku, lica glupog i praznog. Anet je zabacila glavu i nasmejala se... grohotala se bez kraja i konca. Pogledaj je, pogledaj to glupo lice! Kako samo smeno izgleda. Sad moe da ustane,

Felisi, hvala! Ne vredi ti da se mrti na mene. Ja sam tvoja gospodarica. Mora da radi ono to ti kaem. Iscrpljena, ponovo je legla. Felisi
je uzela posluavnik i polako otila. Jednom se osvrnula preko ramena, a vatreni bes u njenim oima prestraio me je do sri. Nisam bio tu
kad je Anet umrla. Ali sudei po priama, bilo je strano. Grevito se
drala ivota. Borila se protiv smrti kao luda. Neprekidno je grcala:
Neu umreti... ujete li? Neu umreti. iveu... iveu... Gospoica
Slejter mi je sve to ispriala kad sam joj doao u posetu est meseci
kasnije. Jadni moj Raule, ljubazno je rekla. Voleo si je, zar ne? Oduvek... oduvek. Ali od kakve sam joj ja koristi mogao biti? Nemojmo o
tome. Mrtva je... a bila je tako velianstvena, tako puna vatrenog ivota... Gospoica Slejter je bila saoseajna ena. Prela je na druge teme. Kazala mi je da je duboko zabrinuta za Felisi. Doivela je udan
oblik nervnog sloma i otad se ponaa krajnje neobino. Zna li, rekla
je gospoica Slejter posle kraeg oklevanja, da ui da svira klavir?
Nisam to znao i veoma sam se iznenadio kad mi je rekla. Felisi da ui
klavir?! Bio bih se zakleo da ona ni note ne razlikuje. Kau da ima talenta, nastavila je gospoica Slejter. Nita ne razumem. Nikad je nisam naroito cenila jer je... pa, Raule, i sam zna da je oduvek bila glupaa. Klimnuo sam glavom. Ponekad se ponaa toliko udno da...
stvarno ne znam kako to da shvatim. Nekoliko minuta kasnije uao
sam u salu za predavanja. Felisi je svirala klavir. Svirala je melodiju
koju je Anet pevala kad sam je gledao u Parizu. Razumeete, gospodo,
da me je to prilino potreslo. A onda, kad me je ula, naglo je prekinula i pogledala me, oiju punih podrugljivosti i inteligencije. Naas sam
pomislio... ipak vam neu rei ta sam pomislio. Vidi ti to!, kazala je.
Pa to si ti... gospodine Raule. Ne mogu da opiem kako je to rekla. Za
Anet sam uvek bio samo Raul, ali mi se Felisi, otkako smo se ponovo
sreli kao odrasli ljudi, uvek obraala sa gospodine Raule. Meutim,
tada je to izgovorila na drugaiji nain... kao da je re gospodine,
blago naglaena, na neki nain smena. Boe, Felisi, promucao sam.
Danas izgleda potpuno drugaije. Stvarno?, zamiljeno je rekla.
udno je to. Ali ne budi tako ukoen, Raule... neopozivo u te zvati
Raule... zar se kao deca nismo igrali zajedno?... ivot postoji radi
smeha. Hajde da ne priamo o jadnoj Anet... ona je mrtva i sahranjena.
Pitam se da li je u istilitu ili negde drugde. Onda je otpevuila deli
jedne pesme... intonativno neisto, ali su mi panju privukle rei. Feli-

si, uzviknuo sam. Ti govori italijanski? Zato da ne, Raule? Moda

i nisam toliko glupa koliko se pravim. Nasmejala se mojoj zbunjenosti. Ne razumem..., zaustio sam. Ispriau ti. Ja sam izuzetno dobra
glumica, mada to niko ne sluti. Mogu da igram mnoge uloge... i to veoma dobro. Ponovo se nasmejala i, pre nego to sam stigao da je zaustavim, brzo istrala iz sale. Ponovo sam je video kad sam odlazio.
Spavala je u fotelji. Glasno je hrkala. Stajao sam i posmatrao je, fasciniran, ali i zgaen. Najednom se probudila prepadnuta. Pogledala me
je tupim i beivotnim oima. Gospodine Raule, promrmljala je mehaniki. Da, Felisi, sad odlazim. Hoe li mi opet zasvirati pre nego to
krenem? Ja? Da sviram? Podsmeva mi se, gospodine Raule. Zar se
ne sea da si mi jutros svirala? Zavrtela je glavom. Ja da sviram? Kako ovako jadna devojka moe da svira? Zautala je naas kao da se
zamislila, a onda mi mahnula da priem. Gospodine Raule, u ovoj kui se deavaju udne stvari! Teraju te da vidi ono to ne vidi. Pomeraju kazaljke na satovima. Da, da, znam ta govorim. I to je sve njeno
maslo. ije maslo?, uplaeno sam upitao. One Anet. One zlobnice.
Dok je bila iva, uvek me je kinjila. Sad je mrtva i vraa se iz groba da
me kinji. Zurio sam u Felisi. Uvideo sam da je uasnuta do krajnje mere i da je iskolaila oi. Ona je zla. Ona je zla, kad ti kaem. Uzela bi ti
hleb iz usta, odeu s lea, duu iz tela... Najednom me je stegla. Bojim se, veruj mi... bojim se. ujem njen glas... ali ne u uima... ne, ne u
uima. Ovde, u glavi... Kucnula se po elu. Isterae me... skroz e me
isterati i ta onda da radim, ta e sa mnom biti? Tad je ve gotovo
vritala. Imala je pogled prestravljene ivotinje u kavezu... Najednom
se osmehnula seljakim osmehom, prepredenim, s neim od kog sam
se najeio. Ako doe do toga, gospodine Raule, imam vrlo jake ruke...
vrlo jake ruke. Nikad dotad nisam obratio posebnu panju na njene
ruke. Tada sam ih, meutim, pogledao i pretrnuo. Zdepasti brutalni
prsti i, kako je Felisi rekla, uasno jaki... Ne mogu vam opisati kakva
mi je muka pripala. Sigurno je takvim akama njen otac zadavio njenu
majku... Tad sam poslednji put video Felisi Bolt. Odmah posle toga otiao sam u inostranstvo... u Junu Ameriku. Vratio sam se dve godine
posle njene smrti. Neto sam u novinama proitao o njenom ivotu i
iznenadnoj smrti. Veeras sam saznao podrobnije detalje... od vas, gospodo! Felisi Tri i Felisi etiri... pitam se. Bila je dobra glumica, znate!
Voz je najednom usporio. ovek u uglu se pridigao i zakopao ka-

put.
Kakva je vaa teorija? upita advokat nagnuvi se napred.
Ne mogu da verujem... zausti kanonik Parfit i zauta.
Lekar nije rekao nita. Netremice je zurio u Raula Letardoa.
Odeu s lea, duu iz tela nehajno je citirao Francuz. Ustao je.
Kaem vam, gospodo, da je pria o Felisi Bolt zapravo pria o Anet
Ravel. Niste je poznavali, gospodo. Ja jesam. Veoma je volela ivot...
S rukom na vratima, spreman da sie, naglo se okrenuo, sagnuo i
kucnuo kanonika Parfita po grudima.
Prisutni gospodin doktor maloas je rekao da je sve ovo potapao je kanonikov stomak, a kanonik se trznuo samo zgrada. Recite mi, ako u svojoj kui zateknete provalnika, ta ete uraditi? Pucaete u njega, zar ne?
Ne uzviknu kanonik. Zaista ne... hou rei... ne u ovoj zemlji.
Meutim, poslednje njegove rei otile su u vetar. Vrata kupea zatvorila su se s treskom.
Svetenik, advokat i lekar ostali su sami. etvrti ugao bio je prazan.

SOS

h zadovoljno ree gospodin Dinsmid.

Odmakao se i sa odobravanjem pogledao sto. Svetlucanje
vatre iz kamina poigravalo se na gruboj beloj tkanini stolnjaka, na noevima, viljukama i ostalom stonom priboru.
Da li je... da li je sve spremno? sa snebivanjem upita gospoa
Dinsmid. Bila je to sitna uvela ena bezbojnog lica, proreene kose zaeljane unazad, neprestano nervozna.
Sve je spremno ree njen mu sa svojevrsnom razularenom
srdanou.
Bio je krupan, povijenih ramena i irokog rumenog lica. Imao je
sitne svinjske oi koje su mu se caklile ispod bunastih obrva, i jaku
glatko izbrijanu bradu.
Limunadu? ponudila je gospoa Dinsmid, gotovo apatom.
Njen mu odmahnu glavom.
aj. Mnogo je bolji u svakom pogledu. Pogledaj kakvo je vreme,
pljusak i oluja. U ovakvim noima, uz veeru savreno ide olja lepog
vrueg aja.
Vragolasto je namignuo, a onda se vratio pregledanju stola.
Lep tanjir jaja, hladna kuvana govedina, hleb i sir. To elim za
veeru. Zato hajde da to spremi, Majko. arlota je u kuhinji, spremna
da ti pomogne.
Gospoa Dinsmid ustade i paljivo smota pletivo u klupko.
Izrasla je u pravu lepoticu promrmljala je. Lepa kao san,
bogami.
Ah! ree gospodin Dinsmid. Slika i prilika svoje mame!
Hajde sad, idi i ne gubi vreme.

On se minut-dva etkao po sobi i pevuio sebi u brk. U jednom trenutku je priao prozoru i pogledao napolje.
Odvratno vreme promrmljao je. Slabi su izgledi da nam
veeras dou gosti.
Onda je i on izaao iz sobe.
Desetak minuta kasnije gospoa Dinsmid je unela tanjir prenih jaja. Za njom su dole i njene dve keri i donele ostatak hrane. Zaelje
su drali gospodin Dinsmid i njegov sin Doni. Ovaj prvi je seo u elo
stola.
Za darove koje emo primiti i tako dalje aljivo je ubacio.
I blagosloven bio onaj ko je izmislio konzervisanu hranu. Ba me zanima ta bismo radili kilometrima od civilizacije, kad mesar smetne s
uma svoju sedminu posetu, da nas povremeno ne spasavaju konzerve.
Potom je spretno isekao hladnu kuvanu govedinu.
Pitam se kome je uopte palo na pamet da sagradi ovakvu kuu
u ovoj zabiti udljivo ree ki Magdalena. Nikad ne vidimo ivu
duu.
Ne ree njen otac. Ni ivu duu.
Ne razumem zato si je kupio, oe ree arlota.
Ne razume, devojko? Pa, imao sam razloga... imao sam razloga.
Kradom je potraio pogled svoje ene, ali se ona namrtila.
A i ukleta je ree arlota. Ovde ne bih prenoila sama ni
za ivu glavu.
Kojeta ree njen otac. Nikad nita nisi videla, zar ne? Hajde sad.
Nisam nita videla, ali...
Ali ta?
arlota nije odgovorila, ali je blago pretrnula. U okno je poeo da
udara jak nalet kie, a gospoa Dinsmid je, uz zveket, ispustila kaiku
na posluavnik.
Nisi valjda nervozna, Majko? upita gospodin Dinsmid. Vreme je grozno, nita drugo. Ne brini, bezbedni smo pored kamina, a nee nas uznemiriti nikakav doljak. Bilo bi pravo udo kad bi iko doao.
A uda se ne deavaju. Ne dodao je sebi u bradu, sa svojevrsnim
udnim zadovoljstvom. uda se ne deavaju.
Kako je izgovorio te rei, tako se na vratima zaulo kucanje. Go-

spodin Dinsmid se skamenio.

ta je sad to? promrmljao je. Ostao je otvorenih usta.
Gospoa Dinsmid je tiho zacvilela i tenje privila al oko sebe.
Magdalena je porumenela, nagnula se unapred i obratila se ocu.
udo se desilo kazala je. Zato idi da otvori vrata.

II
Dvadeset minuta ranije Mortimer Klivlend stajao je na pljusku i magli i
pregldao svoj automobil. Zaista ga je poterala zla srea: dve probuene gume u roku od deset minuta. Eto kako je zavrio u toj nedoiji,
usred golih viltirskih panjaka po pasjem vremenu, bez sklonita na
vidiku. Tako mu i treba kad je pokuao preicom. Kamo sree da je
krenuo glavnim putem! Sad je bio zalutao na, po svemu sudei, zaprenu stazu i nije imao pojma postoji li uopte u blizini ikakvo selo.
Zbunjeno se obazirao oko sebe i opazio je traak svetlosti na obronku nad sobom. Ve u sledeem trenutku magla je zaklonila taj blesak, ali je, naoruan strpljenjem, uspeo ponovo da ga primeti. Posle
kraeg premiljanja ostavio je automobil i udario uzbrdo.
Ubrzo je izaao iz magle i shvatio da svetlost dopire kroz prozor
jedne male kue. Bilo kako bilo, tu je mogao da se skloni. Mortimer
Klivlend je pustio korak i pognuo glavu kako bi se odupro silovitim
naletima kie i vetra koji su izgledali reeni da ga oteraju unazad.
Sam Klivlend je bio u izvesnoj meri slavna linost, mada nema
sumnje da veina ljudi nikad nije ula ni za njegovo ime, ni za njegova
dostignua. Bio je autoritet meu lekarima koji se bave duevnim
zdravljem i napisao je dve odline knjige o podsvesti. Bio je i lan Kraljevskog istraivakog drutva i prouavalac okultnog, u meri bitnoj
za njegove zakljuke i istraivake postupke.
Po naravi je bio izuzetno intuitivan, a svesnim treningom je pojaao taj dar. Kad je konano stigao do kue i pokucao na vrata, osetio
je uzbuenje i pojaano interesovanje, kao da su mu se najednom sva
ula izotrila.
Jasno je uo mrmljanje glasova iznutra. Poto je pokucao, usledila
je nagla tiina, a onda se ulo kako neko vue stolicu po podu. Vrata je

ubrzo otvorio momi od petnaestak godina. Klivlend je preko njegovog ramena pogledao unutra.
Prizor ga je podsetio na holandske slikare. Okrugli sto postavljen
za jelo, porodica okupljena oko njega, jedna-dve mirkave svee, sve
obasjano vatrom iz kamina. Otac, krupan ovek, sedeo je na jednoj
strani stola, sitna sedokosa ena uplaenog lica naspram njega. Preko
puta vrata sedela je jedna devojka i gledala pravo u Klivlenda. Prepadnuto se ukoila, ostavi da dri olju na pola puta do usana.
Klivlend je odmah primetio da je to veoma lepa devojka izuzetno
neobine vrste. Zlatastoria kosa uokviravala joj je lice poput magle, a
oi, iroko razmaknute, bile su joj iste sive boje. Usne i brada nalikovale su joj na ranoitalijanske Madone.
Vladala je grobna tiina. Zatim je Klivlend uao u prostoriju i objasnio ta mu se desilo. Kad je dovrio priu, usledila je jo jedna pauza,
tea za shvatanje. Napokon je, kao s nekom mukom, otac ustao.
Uite, gospodine... gospodine Klivlende, tako rekoste?
Da, tako se zovem ree Mortimer uz osmeh.
Ah, da! Uite, gospodine Klivlende. Pasje vreme, zar ne? Doite
pored vatre. Zatvori vrata, Doni, molim te. Nemoj tu da prestoji celu
no.
Klivlend prie i sede na drvenu stolicu pored vatre. Mali Doni je
zatvorio vrata.
Ja sam Dinsmid ree domain. Postao je olienje srdanosti.
Ovo mi je gospoa, a ovo su mi dve keri, arlota i Magdalena.
Klivlend je tad prvi put video lice devojke koja mu je bila okrenuta
leima i zakljuio je da je, na potpuno drugaiji nain, jednako lepa
kao i njena sestra. Vrlo tamna kosa, mermernobelo lice, delikatno izvijen nos i ozbiljna usta. Svojevrsna zaleena lepota, asketska i gotovo
zlokobna. Oevo predstavljanje propratila je naklonom glave, a onda
je pogledala gosta netreminim prodornim pogledom. Kao da ga je
procenjivala, vagala ga prema svojim mladalakim merilima.
Kapljicu neega da popijete, a, gospodine Klivlende?
Hvala vam ree Mortimer. olja aja izuzetno bi mi odgovarala.
Gospodin Dinsmid je kratko oklevao, a onda pet olja, jednu po
jednu, digao sa stola i ispraznio ih u korito za pomije.
Ovaj aj je hladan strogo je rekao. Skuvaj nam sve, Maj-

ko, hoe li?

Gospoa Dinsmid brzo ustade i izae s ajnikom. Mortimeru se
uinilo da je jedva doekala da ode iz sobe.
Sve aj je ubrzo stigao, a neoekivanom gostu ponuena je i hrana.
Gospodin Dinsmid je priao kao navijen. Bio je opiran, srdaan,
glagoljiv. Ispriao je neznancu sve o sebi. Nedavno se penzionisao, a
dotad se bavio graevinarskim poslom i, da, prilino je lepo zaradio na tome. On i gospoa zaeleli su se seoskog vazduha ali nikad
ranije nisu iveli na selu. Odabrali su, naravno, pogreno doba godine
oktobar i novembar ali nisu hteli da ekaju. ivot je neizvestan, znate, gospodine. Tako su kupili ovu kuu. Trinaest kilometara od prve civilizacije, trideset kilometara od naseljenog mesta. Ne, ne
ale se. Devojkama je pomalo dosadno, ali on i majka uivaju u miru.
I tako je priao bez kraja i konca, a neusiljena bujica rei gotovo je
hipnotisala Mortimera. Nema ovde niega osim prilino uobiajenog
porodinog ivota. A ipak, im je pogledom obuhvatio enterijer, prepoznao je neto drugo, neku napetost koja izvire iz jedne od tih pet
osoba ali nije znao iz koje. Ma to je ista glupost, ivci su mu napeti
kao strune! Svi su se uplaili kad se neoekivano pojavio to je sve.
Postavio je pitanje noenja, na ta mu je odgovoreno predusretljivo.
Morate ostati kod nas, gospodine Klivlende. Kilometrima naokolo nema niega. Moemo vam ponuditi spavau sobu, a iako su moje pidame povelike, bolje ita nego nita, a vaa odea e se do jutra
osuiti.
Veoma lepo od vas.
Uopte ne morate zahvaljivati ree sagovornik srdano.
Kao to upravo rekoh, po ovakvom vremenu i psa treba pustiti u kuu.
Magdalena, arlota, popnite se i namestite sobu.
Devojke izaoe. Uskoro je Mortimer uo kako se kreu po spratu.
Potpuno razumem to je dvema privlanim mladim damama,
kakve su vae keri, ovde dosadno ree Klivlend.
Zgodne su, zar ne? ree gospodin Dinsmid s oinskim ponosom. Nisu mnogo povukle ni na majku, ni na mene. Mi smo jednostavan par, ali smo prilino privreni jedno drugom. iva je to istina,
gospodine Klivlende. A, Megi, zar nije tako?

Gospoa Dinsmid se usiljeno osmehnula. Ponovo je poela da plete. Igle su brzo kuckale. Bila je vina pletilja.
Uskoro su devojke saoptile da je soba spremna, a Mortimer je, uz
zahvalnost, izrazio elju da legne.
Jeste li stavile termofor u krevet? upita gospoa Dinsmid, najednom poelevi da ostavi utisak dobre domaice.
Da, majko, dva.
Tako treba ree Dinsmid. Poite s njim gore, devojke, i vidite da li mu jo neto treba.
Magdalena je prila prozoru i ustanovila da su bravice vrsto zatvorene. arlota je bacila zavrni pogled po opremi oko umivaonika.
Onda su obe stale kod vrata.
Laku no, gospodine Klivlende. Sigurno imate sve to vam treba?
Da, hvala vam, gospoice Magdalena. Stidim se to sam vas obe
toliko namuio. Laku no.
Laku no.
Izale su i zatvorile vrata za sobom. Mortimer Klivlend ostao je
sam. Skinuo se polako i zamiljeno. Kad je obukao ruiastu pidamu
gospodina Dinsmida, skupio je sopstvenu mokru odeu i ostavio je ispred vrata, kako ga je domain i zamolio. Odozdo je uo tutnjavu Dinsmidovog glasa.
Kakva neobuzdana prialica! Sve u svemu, udna linost ali je
zapravo i cela porodica udna, ili mu se to samo ini?
Polako se vratio u sobu i zatvorio vrata. Stao je pored kreveta zadubljen u misli. A onda je poao da...
Mahagonijev sto pored kreveta bio je prekriven prainom. U praini su bila ispisana tri jasno vidljiva slova: SOS.
Mortimer je piljio kao da ne veruje svojim oima. Dobio je potvrdu
svih svojih nejasnih pretpostavki i strepnji. Dakle, u pravu je. Neto je
naopako u ovoj kui.
SOS. Poziv u pomo. Ali iji ga je prst ispisao u praini? Magdalenin
ili arlotin? Seao se da su obe tu stajale na nekoliko trenutaka pre nego to su izale iz sobe. ija se ruka kriom spustila na sto i ostavila ta
tri slova na njemu?
Pred oi su mi izbila lica dveju devojaka. Magdalena, tamnokosa i
distancirana, i arlota, onakva kakvu ju je prvi put video: razrogae-

nih oiju, uplaena, s neim nedokuivim u pogledu...

Ponovo je priao vratima i otvorio ih. Glas gospodina Dinsmida vie se nije uo. U kui je vladao muk.
Pomislio je: Veeras ne mogu nita da uinim. A sutra... pa, videemo.

III
Klivlend se probudio rano. Proao je kroz dnevnu sobu i izaao u batu. Jutro je bilo svee i divno posle kie. Jo je neko bio rano ustao. U
dnu bate arlota je nagnuta preko ograde gledala u panjake. Srce
mu je malo bre zakucalo kad je priao da joj se pridrui. Sve vreme je
bio ubeen da je arlota napisala poruku. Kad je stigao do nje, okrenula se i poelela mu dobro jutro. Oi su joj bile direktne i detinjaste,
bez ikakvog znaka zaverenike tajne.
Veoma dobro jutro ree Mortimer uz osmeh. Vreme je jutros suta suprotnost sinonom.
Ba tako.
Mortimer je odlomio granu s oblinjeg drveta. Njome je poeo dokono da crtka po glatkoj peanoj stazici pod nogama. Napisao je S, pa
O, pa S, sve vreme pomno posmatrajui devojku. Meutim, ni tad nije
uoio nikakav znak shvatanja.
Znate li ta ova slova znae? naglo je rekao.
arlota se malo namrtila. Da li je to ono to brodovi... prekookeanski brodovi alju kad su u nevolji? upitala je.
Mortimer klimnu glavom. Neko je to sino napisao na stoiu
pored mog kreveta tiho je rekao. Mislio sam da ste to moda bili
vi.
Pogledala ga je zapanjeno, razrogaenih oiju.
Ja? O, ne.
Dakle, pogreio je. Osetio je otru aoku razoaranja. Bio je uveren
duboko uveren. A intuicija ga je retko izneveravala.
Potpuno ste sigurni? bio je uporan.
O, da.
Okrenuli su se i polako poli ka kui. arlotu kao da je neto brinu-

lo. Nasumice je odgovarala na neke njegove opaske. Najednom je iz

njenih usta potekla bujica tihih, uurbanih rei.
udno... udno je to pitate za ta slova, za SOS. Ja ih nisam napisala, naravno, ali... kao da jesam.
Stao je i pogledao je, a ona je brzo nastavila.
Deluje smeno, znam, ali se strano bojim, uasno se bojim, a
kad ste sino doli, to je izgledalo kao... nekakav odgovor.
ega se bojite? odmah je upitao.
Ne znam.
Ne znate.
Mislim... da je posredi kua. Otkako smo doli ovamo, strah je
sve jai. Svi kao da su se nekako promenili. Otac, majka i Magdalena...
svi su drugaiji.
Mortimer nije odmah progovorio, a pre nego to je sroio ta e
rei, arlota je opet nastavila.
Znate li da za ovu kuu tvrde da je ukleta?
ta? Interesovanje mu je najednom oivelo.
Da, ovde je jedan ovek ubio svoju enu, oh, pre vie godina. Otkrili smo to tek kad smo doli. Otac kae da su duhovi kojetarija, ali
ja... ne znam.
Mortimer je brzo razmiljao.
Recite mi kazao je trezvenim tonom da li je to ubistvo poinjeno u sobi u kojoj sam prenoio.
Ne znam nita o tome kazala je arlota.
Pitam se ree Mortimer napola sebi u bradu. Da, moda je
to.
arlota ga je gledala ne shvatajui.
Gospoice Dinsmid neno ree Mortimer imate li ikakvih
osnova za pomisao da imate osobine medijuma?
Netremice ga je gledala.
Verujem da znate da ste ipak vi sino napisali SOS tiho je rekao. Oh, potpuno nesvesno, naravno. Zloin zagauje atmosferu, takorei. Na osetljiv um poput vaeg to moe da utie i navede ga da neto uini. Reprodukovali ste oseaje i utiske rtve. Pre mnogo godina
moda je ona napisala SOS na tom stolu, a vi ste sino to nesvesno ponovili.
arlotino lice se ozarilo.

 Razumem rekla je. Mislite da je to objanjenje?

Iz kue ju je dozvao neki glas, a ona je ula, ostavivi Mortimera da
se etka stazicom. Da li je zadovoljan sopstvenim objanjenjem? Da li
ono pokriva sve dosad njemu znane injenice? Da li je ono razlog za
napetost koju je osetio kad je sino uao u kuu?
Moda, ali se ipak nije otarasio udnog utiska da je njegova pojava
izazvala oiglednu preneraenost. Pomislio je:
Ne smem da se zanesem parapsiholokim objanjenjima, koja bi
mogla vaiti za arlotu ali ne i za ostale. Moj dolazak ih je strahovito uznemirio, sve osim Donija. ta god da je posredi, Doni u tome ne
uestvuje.
Bio je potpuno siguran u to ma koliko to delovalo udno.
U taj as upravo je Doni izaao iz kue i priao gostu.
Doruak je spreman s nelagodom je rekao. Hoete li da
uete?
Mortimer je primetio da su deaku prsti umrljani. Doni oseti njegov pogled i tuno se nasmeja.
Uvek neto petljam s hemikalijama, znate kazao je. To tatu ponekad strano ljuti. On eli da se bavim graevinarstvom, ali ja
elim da postanem hemiar i istraiva.
Na prozoru pred njima pojavio se gospodin Dinsmid, krupan, razdragan i nasmeen. im ga je video, Mortimer je iznova postao nepoverljiv i neprijateljski nastrojen. Gospoa Dinsmid je ve sedela za stolom. Poelela mu je dobro jutro svojim bezbojnim glasom, a on je opet
imao utisak da ga se ona, iz ko zna kog razloga, plai.
Magdalena je dola poslednja. Kratko mu je klimnula glavom i sela
naspram njega.
Jeste li dobro spavali? iznenada je upitala. Da li vam je
krevet bio udoban?
Gledala ga je sasvim otvoreno a, kad je on odgovorio utivo i potvrdno, primetio je da joj je licem u magnovenju preletelo neto vrlo
nalik razoaranju. Upitao se kakav je odgovor oekivala.
Okrenuo se domainu.
Ovaj va momak se zanima za hemiju, po svemu sudei ljubazno je rekao.
ula se lomljava. Gospoa Dinsmid je ispustila svoju olju s ajem.
Polako, Megi, polako ree njen mu.

Mortimeru se uinilo da mu se u glasu uje opomena, upozorenje.

Gospodin Dinsmid se okrenuo gostu i teno govorio o prednostima
graevinarskog posla i o tome da momcima ne treba doputati da se
zanose.
Posle doruka Mortimer je izaao u batu da pui. Uskoro e kucnuti as da ode iz te kue. Jedno je zanoiti, a neto sasvim drugo produavati boravak bez razloga, jer kakav bi uopte razlog za to mogao
da ponudi? A ipak, uopte nije bio raspoloen da ode.
Razmiljajui o tome, krenuo je stazom koja je vodila ka drugoj
strani kue. Poto su mu onovi bili gumeni, hodanje nije proizvodilo
praktino nikakvu buku. Prolazio je pored kuhinjskog prozora kad je
iznutra zauo Dinsmidov glas, a rei su mu smesta privukle panju.
Lepa je to hrpica novca, bogme.
Odgovorio je glas gospoe Dinsmid. Bio je preslab da bi Mortimer
razabrao rei, ali je Dinsmid odvratio:
Skoro ezdeset hiljada funti, tako kae advokat.
Mortimer nije imao nameru da prislukuje, ali se vrlo zamiljen
vratio istim putem nazad. Na pomen novca, situacija kao da se razbistrila. Na ovaj ili onaj nain, u igri je 60.000 funti te je sve postalo
jasnije i runije.
Iz kue je izala Magdalena, ali ju je otac skoro odmah pozvao
unutra, te se vratila. Ubrzo se i sm Dinsmid pridruio gostu.
Ba lepo jutro srdano je rekao. Nadam se da vam kola nisu dodatno stradala.
Hoe da sazna kad odlazim, pomisli Mortimer.
Naglas je jo jednom zahvalio gospodinu Dinsmidu na gostoprimstvu u pravi as.
Ma ne pominjite, ne pominjite ree ovaj.
Iz kue su zajedno izale Magdalena i arlota i podruku odetale
do rustine klupe malo dalje. Crna i zlatasta kosa stajale su u prijatnom kontrastu, te Mortimer bez premiljanja ree:
Vae keri uopte ne lie jedna na drugu, gospodine Dinsmide.
Dinsmid, koji je upravo palio lulu, naglo trgnu ruku i ispusti ibicu.
Tako mislite? upitao je. Pa, da, izgleda da je tako.
Mortimeru je proradila intuicija.
Ali, naravno, nisu obe vae keri rekao je u jednom dahu.
Dinsmid ga je pogledao, snebivao se koji trenutak, a onda doneo

odluku.
Vrlo ste pronicljivi, gospodine kazao je. Ne, jedna od njih
je nahoe koje smo uzeli kao bebu i odgajili kao da je naa. Ona sama
pojma nema o tome, ali e uskoro morati da sazna. Uzdahnuo je.
Pitanje nasledstva? tiho je nabacio Mortimer.
Ovaj ga prostreli podozrivim pogledom.
Zatim mu je, kao da je zakljuio da je iskrenost najbolja, dranje
postalo gotovo agresivno otvoreno.
udno je to to kaete, gospodine.
Telepatija, a? ree Mortimer i nasmei se.
Evo kako je, gospodine. Uzeli smo je da uinimo majci... za naknadu, jer sam tad tek poinjao da se bavim graevinarstvom. Pre nekoliko meseci u novinama sam video oglas, pa mi se uinilo da dete
koje se u njemu pominje mora biti naa Magdalena. Otiao sam kod
advokat i tamo se prialo nadugako i nairoko. Postojale su sumnje... moda i opravdane, ali se sada sve raistilo. Devojku vodim u
London idue nedelje, a ona o tome jo nita ne zna. Otac joj je, kako
stvari stoje, bio jedan bogati Jevrejin. Saznao je da ima dete tek nekoliko meseci pred smrt. Angaovao je agente da je pronau i ostavio joj
je sav svoj novac ukoliko ovi u tome uspeju.
Mortimer je to paljivo sasluao. Nije imao razloga da sumnja u
priu gospodina Dinsmida. Njome se objanjavalo zato je Magdalena
tamnokosa lepotica; a moda i zato je distancirana. Ipak, iako je pria
mogla biti istinita, u pozadini je ostalo neto neobelodanjeno.
Meutim, Mortimer nije nameravao da sagovorniku budi sumnje.
tavie, mora dati sve od sebe da ih predupredi.
Vrlo zanimljiva pria, gospodine Dinsmide kazao je. Svaka
ast gospoici Magdaleni. Kao naslednicu i lepoticu, eka je divan ivot.
Tako je toplo se saglasio njen otac a i izuzetno je dobra
devojka, gospodine Klivlende.
Drao se kao suto olienje srdane prisnosti.
Dobro ree Mortimer sad bih morao i krenuti. Moram jo
jednom da vam zahvalim, gospodine Dinsmide, na vaem izuzetno
pravovremenom gostoprimstvu.
U pratnji domaina uao je u kuu da se oprosti od gospoe Dinsmid. Ona je stajala pored prozora, okrenuta leima ka njima i nije ih

ula kako ulaze. Na muevljevo razdragano: Gospodin Klivlend hoe da se pozdravi nervozno se trgla, okrenula i ispustila neto to je
drala u ruci. Mortimer joj je to podigao. Bila je to minijatura arlote,
uraena u stilu od pre nekih dvadeset pet godina. Mortimer je i njoj
zahvalio na isti nain kao i Dinsmidu. Ponovo joj je uoio strah u oima i kradomine poglede koje je ispod onih kapaka bacala na njega.
Dve devojke nisu bile u blizini, ali Mortimer nije eleo da ostavi
utisak da je eljan da ih vidi; imao je i jednu ideju, koja e se ubrzo potvrditi.
Idui ka mestu gde je prethodne noi ostavio automobil, odmakao
je oko kilometar od kue kad se bunje rastvorilo i na stazu je pred
njega izala Magdalena.
Morala sam da se vidim s vama kazala je.
Oekivao sam vas ree Mortimer. Vi ste sino napisali SOS
na stolu u mojoj sobi, zar ne?
Magdalena klimnu glavom.
Zato? neno upita Mortimer.
Devojka se okrenu na stranu i poe da kida lie sa buna.
Ne znam kazala je iskreno, ne znam.
Kaite mi ree Mortimer.
Magdalena duboko udahnu.
Ja sam praktinog karaktera rekla je i nisam sklona matanju i uobraavanju. Znam da vi verujete u duhove i prikaze. Ja ne
verujem, i kad vam kaem da je u onoj kui neto vrlo naopako pokazala je uz obronak onda mislim da je posredi neto opipljivo, a
ne samo nekakav odjek prolosti. To se deava od trenutka kad smo
stigli. Svakog dana je sve gore: otac se promenio, majka se promenila,
arlota se promenila.
Mortimer se ubacio. Da li se Doni promenio? upitao je.
Magdalena ga je pogledala, a u oima joj se videla spoznaja. Ne
rekla je kad bolje razmislim, Doni se nije promenio. On je jedini
na koga... na koga to ne utie. Nije uticalo sino za ajem.
A na vas? upita Mortimer.
Bojala sam se... uasno sam se bojala, kao dete... ne znajui ega
se to bojim. A otac je bio... udan, nema druge rei za to nego udan.
Govorio je o udima, a onda sam se ja pomolila... stvarno sam se pomolila za udo, i vi ste pokucali na vrata.

Naglo je zautala i zapiljila se u njega.

Verovatno mislite da sam poludela prkosno je kazala.
Ne ree Mortimer naprotiv, delujete kao duevno potpuno
zdrava osoba. Svi zdravi ljudi predoseaju opasnost ukoliko je ona u
blizini.
Ne shvatate ree Magdalena. Nisam se bojala... za sebe.
Nego za koga?
No, Magdalena je opet zbunjeno zavrtela glavom. Ne znam.
Nastavila je:
SOS sam napisala ne razmiljajui. Dola mi je pomisao... sigurno glupa... da me nee pustiti da razgovaram s vama... ostali ukuani.
Ne znam ta sam htela da vas pitam. Sad se ne seam.
Nema veze ree Mortimer. Uradiu to.
ta moete da uradite?
Mortimer se ovla osmehnu.
Mogu da razmiljam.
Sumnjiavo ga je pogledala.
Da ree Mortimer tako se mnogo moe postii, vie nego
to biste ikad poverovali. Recite mi da li je neko izgovorio neku re ili
frazu koja vam je privukla panju neposredno pre sinone veere.
Magdalena se namrtila. Ne bih rekla kazala je. ula sam
samo oca kako majci kae neto o tome da je arlota njena slika i prilika, pa se nasmejao vrlo udno, ali... u tome nema nieg neobinog,
zar ne?
Nema polako ree Mortimer osim to arlota ne lii na vau majku.
Ostao je zadubljen u misli minut-dva, a onda je podigao pogled i
ustanovio da ga Magdalena nesigurno posmatra.
Poite kui, drago dete kazao je i ne brinite. Sve prepustite meni.
Ona je posluno pola stazom ka kui. Mortimer je odmakao jo
malo, a onda se bacio na zelenu travu. Zamurio je, odagnao sve svesne misli i pustio niz slika da mu spontano teku umom.
Doni! Uvek se vraao na Donija. Doni, potpuno neduan, apsolutno izvan itave mree sumnje i intriga, ali ipak osa oko koje se sve
okree. Setio se kako je gospoa Dinsmid razbila olju za dorukom
tog jutra. ta ju je toliko uznemirilo? Njegova usputna primedba o to-

me da momi voli hemikalije? U tom trenutku nije bio svestan gospodina Dinsmida, ali ga je sad jasno video kako sedi sa oljom na pola
puta do usana.
To ga je vratilo do arlote, onakve kakvu ju je prvi put video kad
su se vrata otvorila prethodne veeri. Sedela je i piljila u njega preko
ivice svoje olje. A ubrzo je usledilo i jo jedno seanje. Gospodin Dinsmid koji prazni olje jednu po jednu, uz komentar Ovaj aj je hladan.
Setio se da se iz olja puilo. Znai, aj nije mogao biti ba toliko
hladan?
Neto je poelo da mu se komea u umu. Uspomena na neto to je
nedavno proitao, pre najvie mesec dana. Neka pria o tome da se
cela porodica otrovala posle nemara nekog momia. Paket arsenika
stavljen u ostavu iscurio je na hleb na donjoj polici. Proitao je to u
novinama. Moda je i gospodin Dinsmid to proitao.
Sve je poelo da se bistri...
Pola sata kasnije Mortimer Klivlend je ustro ustao.

IV
Ponovo je bilo vee. U kui su se sada poirala jaja, a sluena je i konzerva veprovine. Ubrzo je gospoa Dinsmid iz kuhinje donela veliki
ajnik. Porodica se smestila oko stola.
Suta suprotnost sinonom vremenu ree gospoa Dinsmid
bacivi pogled kroz prozor.
Da ree gospodin Dinsmid veeras je toliko tiho da se uje
i kad igla padne. Nego, Majko, sipaj nam, hoe li?
Gospoa Dinsmid napuni olje i razdeli ih svima. Potom, kad je
spustila ajnik, pustila je neoekivan tihi krik i pritisla se rukom za srce. Gospodin Dinsmid je skoio sa stolice, pratei pravac njenog uasnutog pogleda. Na vratima je stajao Mortimer Klivlend.
Priao je. Drao se ljubazno i pokajniki.
Izgleda da sam vas uplaio kazao je. Vratio sam se po neto.
Vratio se po neto uzviknu gospodin Dinsmid. Lice mu je bilo

modro, vene nabrekle. A po ta ste se vratili, moliu?

Po malo aja ree Mortimer.
Brzim pokretom je izvadio neto iz depa, uzeo jednu olju sa stola
i ispraznio njen sadraj u epruvetu koju je drao u levoj ruci.
ta... ta to radite? progrca gospodin Dinsmid. Lice mu je prebledelo kao kre, a modra boja nestala je kao arolijom. Gospoa Dinsmid kriknula je tanko, visoko, uplaeno.
Pretpostavljam da itate novine, gospodine Dinsmide? Sigurno
itate. Ponekad se tu mogu proitati lanci o tome kako se cela porodica potruje i kako se neki oporave, a neki ne. U ovom sluaju niko se
ne bi oporavio. Prvo objanjenje bila bi konzervisana veprovina koju
ste jeli, ali ta ako bi lekar bio podozriv po naravi i ne bi hteo tek tako
da se prikloni teoriji o konzervisanoj hrani? U ostavi imate pakovanje
arsenika. Na polici ispod stoji aj. Na gornjoj polici postoji podesna rupa, i ima li prirodnije pretpostavke nego da je arsenik dospeo u aj nesrenim sluajem? Va sin Doni mogao bi biti okrivljen za nemar i ni
za ta vie.
Ja... ja ne razumem o emu govorite prostenjao je Dinsmid.
Mislim da razumete. Mortimer je uzeo drugu olju i napunio
drugu epruvetu. Jednu je oznaio crvenom etiketom, a drugu plavom.
Epruveta s crvenom etiketom kazao je sadri aj iz olje
vae keri arlote, a druga aj iz olje vae keri Magdalene. Spreman
sam da se zakunem da u u prvoj nai etiri do pet puta vie arsenika
nego u drugoj.
Vi ste ludi ree Dinsmid.
Oh, pobogu, nisam. Ni izdaleka. Vi ste mi danas rekli, gospodine
Dinsmide, da Magdalena jeste vaa ki. arlota je dete koje ste usvojili,
dete koje je toliko liilo na svoju majku da sam danas, drei minijaturu s likom te majke, grekom pomislio da gledam arlotu. Vaa sopstvena ki nasledie bogatstvo. Poto ne moete drati svoju navodnu
ker arlotu dalje od ljubopitljivih pogleda, a neko ko poznaje majku
mogao bi sve shvatiti na osnovu slinosti, odluili ste se, dakle... za
malo arsenika na dnu olje.
Gospoa Dinsmid je najednom prsla u visok kikot i poela da se
ljulja napred-nazad u estokom napadu histerije.
aj ciknula je rekao je aj, a ne limunada.
Jezik za zube gnevno je proreao njen mu.

Mortimer je video kako ga arlota preko stola gleda razrogaenih

oiju, zbunjena. Onda je osetio da ga je neko uhvatio za miicu, pa ga
je Magdalena odvukla dalje od ostalih uiju.
To pokazala je na epruvete. Tata. Neete...
Mortimer joj spusti ruku na rame. Dete moje kazao je vi
ne verujete u prolost. Ja verujem. Verujem u atmosferu ove kue. Da
nije doao ovamo, va otac moda... ali samo moda... ne bi smislio
plan koji je smislio. Zadrau ove dve epruvete kao zalog arlotine budue bezbednosti. Mimo toga neu uraditi nita iz zahvalnosti, ako tako mogu rei, ruci koja je napisala SOS.

Nagrada za trud

znad svega, izbegavajte brige i uzbuenja ree doktor Mejnel na

prijatan nain omiljen meu lekarima.
Gospoa Harter kao da je postala jo sumnjiavija, to je uobiajeno za ljude kad uju te utene ali besmislene rei, umesto da im lakne.
Postoji odreena srana slabost nastavio je lekar ali nema
nikakvog razloga za uzbunu. U to vas uveravam. Ipak dodao je
moda bi bilo mudro da postavite lift. A? ta kaete?
Gospoa Harter delovala je zabrinuto.
Doktor Mejnel je, naprotiv, izgledao zadovoljan sobom. Bogate pacijente voleo je da obilazi vie nego siromane ba zato to je mogao
da koristi svoju aktivnu matu prilikom prepisivanja terapije za njihova oboljenja.
Da, lift ree doktor Mejnel pokuavajui da smisli neto jo
odvanije, ali uzalud. Tako emo izbei sav nepotreban napor.
Dnevne aktivnosti na ravnom i po lepom vremenu, ali izbegavajte hodanje uzbrdo. I iznad svega, razonodite um. Nemojte stalno razmiljati
o svom zdravlju.
Sa stariinim neakom arlsom Ridvejom lekar je bio neto eksplicitniji.
Nemojte me pogreno razumeti kazao je. Vaa tetka mogla bi poiveti jo mnogo godina, a verovatno i hoe. Meutim, ok ili
preteran napor mogli bi je odneti ovako! Pucnuo je prstima. Mora da vodi vrlo miran ivot. Bez naprezanja. Bez zamaranja. Ali, naravno, ne sme joj se dopustiti da potone u crne misli. Njoj treba priutiti
radosti, a njenom umu razonode.
Razonode zamiljeno ree arls Ridvej.

arls je bio promiljen mlad ovek. Ali i mlad ovek koji je voleo
da proiri vidike kad god se ukae prilika.
Te veeri je predloio da kupe radio-aparat.
Gospoa Harter, ionako ve ozbiljno potresena idejom o liftu, bila
je uznemirena i neraspoloena. arls je bio ubedljiv.
Ne znam da li volim te novotarije alosno ree gospoa Harter. Talasi, zna... elektrini talasi. Moda mi mogu nakoditi.
arls je, na nadmoan ali ljubazan nain, ukazao da je to besmislena ideja.
Gospoa Harter, koja o dotinoj temi nije znala praktino nita, ali
koja se vrsto drala svojih uverenja, nije poklekla.
Sav taj elektricitet plaljivo je promrmljala. Moe ti da
pria ta hoe, arlse, ali elektricitet utie na neke ljude. Mene pred
grmljavinu uvek hvata strana glavobolja. To znam.
Pobedonosno je klimnula glavom.
arls je bio strpljiv mladi. Ali i uporan.
Draga moja tetka Meri kazao je dopusti da ti objasnim.
Bio je donekle struan za tu oblast. Odrao je pravo malo predavanje; zagrejan za priu, govorio je o cevima s toplim emitorom, cevima
s hladnim emitorom, visokim frekvencijama i niskim frekvencijama,
pojaanju i kondenzatorima.
Gospoa Harter, zapljusnuta talasom nerazumljivih rei, predala
se.
Naravno, arlse promrmljala je ako si siguran...
Draga moja tetka Meri oduevljeno ree arls to je prava
stvar za tebe. Predupredie ti neraspoloenje.
Instaliranje lifa koji je prepisao doktor Mejnel obavljeno je ubrzo,
ali gotovo da je usmrtio gospou Harter, poto se, kao i mnoge druge
stare dame, zduno protivila prisustvu nepoznatih ljudi u kui. Sve do
jednog ih je sumnjiila da imaju skrivene planove s njenom starom
srebrninom.
Posle lifta, stigao je i radio. Gospoa Harter neuteno je posmatrala njoj odbojan predmet veliku runu kutiju pretrpanu dugmadima.
arls je morao da d sve od sebe kako bi je privoleo, ali je bio u
elementu, okretao je dugmad i elokventno diskutovao.
Gospoa Harter je sedela u svojoj naslonjai, strpljiva i utiva, s
vrstim uverenjem da te novotarije nisu nita vie ni manje od blage

gnjavae.
Sluaj, tetka Meri, uhvatili smo Berlin! Zar to nije sjajno? Moe
li da uje oveka?
Ja ujem samo pucketanje i zujanje ree gospoa Harter.
arls nastavi da okree dugmad. Brisel oduevljeno je saoptio.
Stvarno? ree gospoa Harter s jedva primetnim zanimanjem.
arls ponovo okrenu dugmad, a sobom je odjeknuo neljudski krik.
Izgleda da smo uhvatili prihvatilite za pse ree gospoa
Harter, starica s izvesnim smislom za humor.
Ha-ha! ree arls. Uvek voli da se naali, zar ne, tetka
Meri? Odlino!
Gospoa Harter nije odolela da mu se ne nasmei. Veoma je volela
arlsa. S njom je nekoliko godina ivela Mirijam Harter, roaka. Nameravala je devojci da ostavi svoju imovinu, ali se Mirijam nije dobro
pokazala. Tetkini ugledni prijatelji oito su joj ili na nerve i dosaivali
joj. Stalno je izlazila, skitala, kako bi to rekla gospoa Harter. Na
kraju se spetljala s mladiem koji se njenoj tetki ni najmanje nije dopao. Mirijam je vraena majci uz kratku poruku, skoro kao da je posredi nekakva roba koja je bila na probnom korienju. Udala se za
dotinog mladia, a gospoa Harter joj je za Boi obino slala jastui
za maramice ili stoni ukras.
Poto su je neake razoarale, gospoa Harter se okrenula neacima. arls se od prvog dana pokazao kao savren. Uvek je bio prijatno
pokoran prema tetki i s tobonjom pomnom panjom sluao je njene
uspomene iz mladosti. Po tome je bio suta suprotnost Mirijam, koja je
otvoreno pokazivala dosadu. arls se nikad nije dosaivao: uvek je
bio dobro raspoloen, uvek veseo. Svojoj tetki je mnogo puta na dan
govorio da je udesna stara dama.
Izuzetno zadovoljna svojom novosteenom imovinom, gospoa
Harter je pismom obavestila svog advokata da eli da saini novi testament. Dokument joj je poslat, a ona ga je odobrila i potpisala.
A arls je, kako e se ispostaviti, ak i na polju radio-tehnike zaradio nove poene.
Gospoa Harter, isprva neprijateljski nastrojena, postala je tolerantna, a na kraju i oarana. Sad se mnogo lepe provodila kad bi

arls nekud izaao. Nezgodno je bilo, meutim, to to arls nije znao

kad je dosta. Gospoa Harter bi se udobno smestila u fotelju i sluala
simfonijski koncert ili predavanje o Lukreciji Bordiji ili biologiji movare, sasvim srena i spokojna. Ali ne i arls. Harmoniju bi naruilo
neprijatno kranje dok je on sa arom pokuavao da uhvati strane stanice. Meutim, kad bi povremeno izaao na veeru s prijateljima, gospoa Harter je zbilja veoma uivala u radiju. Okrenula bi dva dugmeta, namestila se u fotelju i sluala veernji program.
Oko tri meseca posle postavljanja radija u kuu desio se prvi jeziv
dogaaj. arls je bio otiao na partiju brida.
Za to vee bio je zakazan koncert pesama. Dobro poznata sopranistkinja pevala je Eni Lori, i usred pesme dogodilo se neto udno.
Uz naglu pauzu, muzika je nakratko prestala, ulo se kranje i kljockanje, a onda je i to prolo. Usledila je tiina, a zatim se zaulo veoma
slabo i duboko zujanje.
Gospoa Harter, iz ko zna kog razloga, stekla je utisak da je ureaj
nameten na neku veoma udaljenu stanicu, a onda je, jasno i razgovetno, progovorio jedan glas muki glas s blagim irskim izgovorom.
Meri... uje li me, Meri? Ovde Patrik... Uskoro dolazim po tebe. Bie spremna, zar ne, Meri?
Zatim su, gotovo istog asa, zvuci Eni Lori ponovo ispunili sobu.
Gospoa Harter se ukoila u fotelji, steui ruke. Da li je sanjala?
Patrik! Patrikov glas! Patrikov glas joj se obratio u ovoj sobi. Ne, to
mora da je bio san, ili moda halucinacija. Sigurno je zadremala na minut-dva. udan san njen pokojni mu progovorio je kroz etar. Malice se i uplaila. ta je ono rekao?
Uskoro dolazim po tebe. Bie spremna, zar ne, Meri?
Je li mogue da je to bilo predoseanje? Slabo srce. Na kraju krajeva, ipak je zala u ozbiljne godine.
To je upozorenje, eto ta je ree gospoa Harter, ustajui polako i bolno iz fotelje, i dodala u svom maniru: Koliko smo samo
novca bacili na onaj lift!
O svom iskustvu nikome nita nije rekla, ali je narednih dan-dva
bila zamiljena i pomalo zabrinuta.
A onda se desilo opet. Ponovo je bila sama u sobi. Radio, s koga je
svirao izbor orkestarskih kompozicija, zamro je jednako naglo kao i
pre. Opet je usledila tiina, utisak daljine, te konano Patrikov glas

ne onakav kakav mu je bio za ivota, nego razreen, dalek, kao s onog

sveta.
Ovde je Patrik, Meri. Doi u po tebe vrlo skoro...
Zatim kljoc, zujanje, a onda povratak na orkestarske numere.
Gospoa Harter je pogledala na sat. Ne, ovoga puta nije spavala.
Budna i potpuno prisebna, ula je Patrikov glas. Nije halucinirala, u to
je bila sigurna. Zbunjeno je pokuala da se priseti svega to joj je arls
objasnio o teoriji talasa u etru.
Zar je mogue da joj se Patrikov glas zaista obratio? Da je njegov
vlastiti glas doplovio kroz prostor? Nedostajale su neke, kako ono bee, talasne duine. Setila se da je arls pominjao rupe na skali. Moda se tim talasima kojih nema mogu objasniti takozvani psiholoki fenomeni? Patrik joj se obratio. Posluio se modernom tehnikom da je
pripremi za ono to joj sigurno uskoro predstoji.
Gospoa Harter je zvoncem pozvala svoju sluavku Elizabet.
Elizabet je bila visoka i ispijena ena ezdesetih godina. Ispod kamene spoljanjosti krila je nepresune izvore naklonosti i nenosti za
svoju gospodaricu.
Elizabet ree gospoa Harter kad se njena odana pomonica
pojavila sea li se ta sam ti rekla? Gornja leva fioka mog pisaeg
stola. Zakljuana je... dugaki klju s belom etiketom. Tamo je sve
spremno.
Spremno, gospoo?
Za moju sahranu frknu gospoa Harter. Odlino zna o emu govorim, Elizabet. Sama si mi pomogla da tamo stavim stvari.
Elizabetino lice poe udno da se trza.
Oh, gospoo zakukala je nemojte da razmiljate o takvim
stvarima. Ba sam pomislila da ste se malo oporavili.
Svi mi moramo kad-tad da odemo trezveno ree gospoa
Harter. Ja sam prevalila sedamdesetu, Elizabet. Dobro, dobro, ne
pravi budalu od sebe. Ako ve mora da plae, radi to negde drugde.
Elizabet je izala, i dalje mrui.
Gospoa Harter je gledala za njom s povelikom prisnou.
aava ena, ali odana kazala je veoma odana. Da vidim,
jesam li joj ostavila stotinu funti ili samo pedeset? Trebalo bi da bude
stotinu.
Oko toga se stara dama zabrinula, pa je sutradan napisala pismo

advokatu, traei da joj poalje njen testament kako bi ga pogledala.

Istog tog dana arls ju je za rukom prepao neim to je rekao.
Uzgred, tetka Meri kazao je ko je onaj smeni stari ikica
u gostinskoj sobi? Mislim na sliku nad kaminom. Matorac s bradom i
bakenbardima?
Gospoa Harter ga kiselo pogleda.
To je tvoj tea Patrik kao mladi kazala je.
O, jao meni, tetka Meri, najiskrenije se izvinjavam. Nisam hteo
da budem bezobrazan.
Gospoa Harter je prihvatila izvinjenje uz dostojanstven naklon
glavom.
arls je nastavio prilino nesigurno. Samo sam se pitao. Zna...
Neodluno je zastao, a gospoa Harter je otro rekla:
Pa? ta si nameravao da kae?
Nita brzo ree arls. Bar nita smisleno.
Stara dama nije rekla vie nita, ali kasnije, kad su ostali sami, vratila se temi.
Volela bih da mi kae, arlse, ta te je navelo da me pita za sliku svog tee.
arlsu kao da je bilo nelagodno.
Rekao sam ti ve, tetka Meri. Samo neka moja glupost... potpuna smejurija.
arlse ree gospoa Harter, izvlaei sve zalihe autokratinosti iz sebe insistiram da ujem.
Pa, draga moja tetka, dobro ako ba hoe. Uinilo mi se da sam
ga video... oveka na slici... kako gleda kroz krajnji prozor kad sam sino prilazio kui stazom. Nekakva igra svetlosti, pretpostavljam. Upitao sam se ko bi uopte mogao biti taj ovek tako... ranoviktorijanskog
lica, ako me shvata. Onda je Elizabet rekla da u kui nema nikoga, ni
gostiju, ni neznanaca, a kasnije navee sluajno sam zabasao u gostinsku sobu i video fotografiju nad kaminom. Slika i prilika mog oveka!
Verovatno se sve moe vrlo lako objasniti. Podsvest i tako to. Sigurno
sam i ranije video sliku, a nisam zapamtio da sam je video, pa mi se
onda uinilo da vidim to lice na prozoru.
Na krajnjem prozoru? strogo ree gospoa Harter.
Da, zato?
Nita ree gospoa Harter.

Ipak, uplaila se. Ta soba je nekada bila garderoba njenog mua.

Uvee je arls opet izaao. Gospoa Harter je sela da slua radio s
grozniavim nestrpljenjem. Ako i po trei put uje misteriozni glas, to
e joj konano i van svake sumnje dokazati da zbilja komunicira s
onim svetom.
Iako joj je srce bre zakucalo, nije se iznenadila kad se desio isti
onaj prekid, pa je posle uobiajenog intervala mrtve tiine tihi i udaljeni irski glas ponovo progovorio.
Meri, sada si spremna... U petak u doi po tebe... u petak u pola
deset... Ne boj se, nee boleti... Budi spremna...
Onda je, gotovo presekavi poslednju re, ponovo zasvirao orkestar, buno i disharmonino.
Gospoa Harter je minut-dva sedela nepomino. Prebledela je, a
usne su joj pomodrele i stegle se.
Ubrzo je ustala i sela za pisai sto. Pomalo drhtavim rukopisom ispisala je sledee redove:
Veeras u 9.15 razgovetno sam ula glas svog pokojnog mua.
Kazao mi je da e doi po mene u petak u 9.30 uvee. Ukoliko
umrem tog dana u to vreme, elim da ovo ostane saopteno
kao nepobitan dokaz mogunosti komunikacije s onim svetom.
Meri Harter
Gospoa Harter je proitala napisano, stavila papir u kovertu i
adresirala je. Zatim je pozvonila, na ta je Elizabet odmah dola. Gospoa Harter je ustala od stola i starici dala upravo napisanu poruku.
Elizabet kazala je ako umrem u petak uvee, elim da se
ova poruka preda doktoru Mejnelu. Ne Elizabet je upravo htela da
se usprotivi ne prepiri se sa mnom. esto si mi govorila da veruje
u predoseanja. Sad ja imam predoseanje. Ima jo neto. Testamentom sam ti ostavila pedeset funti. elim da dobije stotinu. Ako ne stignem sama da odem u banku pre nego to umrem, gospodin arls e se
za to pobrinuti.
Kao i ranije, gospoa Harter je prekinula Elizabetino plano protivljenje. Na krilima svoje odlunosti, stara dama je sutradan ujutro porazgovarala s neakom.

 Upamti, arlse: ako mi se ita desi, Elizabet treba da dobije jo

pedeset funti.
Ovih dana si sva u nekom crnom raspoloenju, tetka Meri veselo ree arls. ta e ti se desiti? Po doktoru Mejnelu, slaviemo
tvoj stoti roendan za dvadeset i neto godina!
Gospoa Harter mu se milo nasmeila, ali nije odgovorila. Posle
minut-dva je rekla:
ta radi u petak uvee, arlse?
arls kao da se malo iznenadio.
Pa, Juingovi su me pozvali na brid, ali ako bi vie volela da
ostanem kod kue...
Ne odluno ree gospoa Harter. Ni govora. Ozbiljno, arlse. Ba te veeri bih mnogo vie volela da budem sama.
arls ju je zaueno pogledao, ali gospoa Harter nije dala vie nikakve informacije. Bila je to hrabra i odluna stara dama. Oseala je
da kroz svoje udno iskustvo mora da proe sama.
U petak uvee kua je bila vrlo tiha. Gospoa Harter je, kao i obino, sedela u svojoj fotelji privuenoj do kamina. Sve je pripremila. Tog
jutra je otila u banku, podigla 50 funti u gotovom i dala ih Elizabet,
uprkos tome to se ova opet rasplakala. Razvrstala je i sredila svoje
line stvari, a na nekoliko komada nakita prikaila je etikete s imenima prijatelj i rodbine. Takoe je ispisala i uputstva za arlsa. Vusterski servis za aj treba da ode roaci Emi, sevrski upovi mladom Vilijemu, i tako dalje.
Sad je gledala u dugaku kovertu koju je drala u ruci, pa je iz nje
izvadila presavijen dokument. Bio je to njen testament, koji joj je poslao gospodin Hopkinson prema njenoj elji. Ve ga je bila paljivo
proitala, ali sad je bacila jo jedan pogled da osvei pamenje. Dokument je bio kratak i koncizan. Zavetanje od 50 funti za Elizabet Maral, u zahvalnost za odanu slubu, dva zavetanja od po 500 funti za
sestru i najbliu roaku; ostatak njenom voljenom neaku arlsu
Ridveju.
Gospoa Harter je klimnula glavom nekoliko puta. arls e posle
njene smrti postati veoma bogat ovek. Pa dobro, bio je divan prema
njoj. Uvek ljubazan, uvek nean, i uvek spreman da je razveseli lepom
reju.
Pogledala je na sat. Tri minuta do pola deset. Spremna je. I spokoj-

na sasvim spokojna. Iako je te poslednje rei ponovila u sebi nekoliko puta, srce joj je udaralo udno i neravnomerno. Bila je napeta do
granice nervnog sloma, mada toga i nije bila sasvim svesna.
Pola deset. Radio je bio ukljuen. ta e uti? Poznati glas koji saoptava vremensku prognozu ili onaj udaljeni glas oveka koji je
umro pre dvadeset pet godina?
Meutim, nije ula ni jedno ni drugo, nego se zauo poznat zvuk,
zvuk koji joj je bio veoma blizak, ali od koga se te veeri osetila kao
da joj je ledena aka stegla srce. Petljanje s ulaznim vratima...
Zaulo se ponovo. A onda sobu kao da je zapahnuo talas hladnog
vazduha. Gospoa Harter je tano znala ta osea. Plaila se... I vie od
toga bila je prestravljena...
Najednom joj je iskrsla pomisao: Dvadeset pet godina je mnogo.
Patrik je sad za mene neznanac.
Uas! Potpuno ju je preplavio.
Tih korak pred vratima mekano se zaustavio. Potom su se vrata
neujno irom otvorila...
Gospoa Harter ustala je posrui i klatei se pomalo levo-desno,
oiju prikovanih za otvorena vrata. Neto joj je iz ruku ispalo u vatru.
Kriknula je, ali joj je zvuk zamro u grlu. U priguenoj svetlosti na
vratima stajala je poznata figura kestenjaste brade i zulufa, u staromodnom viktorijanskom kaputu.
Patrik je doao po nju!
Srce joj je uasnuto preskoilo i zaustavilo se. Bez svesti se sruila
na pod.

II
Tu ju je nala Elizabet, sat vremena kasnije.
Odmah je pozvala doktora Mejnela, a arls Ridvej se urno vratio
s partije brida. Meutim, nita se nije moglo uiniti. Gospoi Harter
vie nije bilo pomoi.
Tek se dva dana kasnije Elizabet setila poruke koju joj je gospodarica dala. Doktor Mejnel ju je proitao s velikim zanimanjem i pokazao je arlsu Ridveju.

 Veoma udna koincidencija kazao je. Reklo bi se da se vaoj pokojnoj tetki priinjavalo da uje glas pokojnog mua. Sigurno se
uzbudila do fatalne mere, a kad je trenutak konano kucnuo, umrla je
od oka.
Autosugestija? upita arls.
Neto slino. Rezultate obdukcije saoptiu vam to pre budem
mogao, mada sam ne gajim nikakve sumnje. Pod ovakvim okolnostima poeljna je obdukcija, mada se svodi na formalnost.
arls klimnu glavom u znak razumevanja.
Prethodne noi, dok su ukuani spavali, uklonio je jednu icu koja
se protezala od radio-aparata do njegove spavae sobe na spratu. Takoe, poto je no bila svea, zamolio je Elizabet da zapali vatru u njegovoj sobi, pa je u plamenu spalio kestenjastu bradu i zulufe. Staru
viktorijansku odeu svog pokojnog tee vratio je na tavan, u sanduk
zamirisan kamforom.
Koliko je on mogao da uvidi, bio je potpuno bezbedan. Plan, ije su
mu se prve maglovite crte pojavile u glavi kada mu je doktor Mejnel
rekao da bi, uz propisnu negu, njegova tetka mogla da poivi godinama, savreno je uspeo. Iznenadni ok, kazao je doktor Mejnel. arls,
taj neni mladi, ljubitelj starih dama, osmehnuo se sebi u brk.
Kad je lekar otiao, arls se mehaniki posvetio svojim dunostima. Izvesni detalji oko sahrane konano su se morali utanaiti. Rodbini iz unutranjosti morao se saoptiti vozni red. Poneko e morati i da
prenoi. arls je sve to obavio metodino i uspeno, iako sve vreme
zaokupljen sopstvenim mislima.
Izuzetan poslovni uspeh! To im je bila zajednika nit. Niko, a ponajmanje pokojna tetka, nije znao u kakvoj se pogibelji arls naao. Svojim aktivnostima, koje je briljivo krio od sveta, naao se na ivici robije.
Pretili su mu obelodanjenje i propast ukoliko u svega nekoliko meseci ne nae pozamanu svotu. E, pa, to je sad sreeno. arls se
osmehnuo. Zahvaljujui da, moe se tako nazvati - neslanoj ali, a
tu nema nikakvog zloina bio je spasen. Sad je postao pravi bogata. Oko toga nije strepeo, jer gospoa Harter nikad nije krila svoje namere.
Kao poruena uz takve misli, pojavila se Elizabet, proturila glavu
kroz vrata i obavestila ga da je stigao gospodin Hopkinson koji eli da

ga vidi.
Ba u pravi as, pomisli arls. Sputavajui elju da zazvidue, sloio je prikladno ozbiljan izraz lica i poao u biblioteku. Tamo je pozdravio preciznog starog gospodina koji je vie od etvrt veka bio
pravni savetnik pokojne gospoe Harter.
Poto ga je arls ponudio, advokat je seo, te uz suvo nakaljavanje
preao na poslovne stvari.
Nisam ba razumeo pismo koje ste mi poslali, gospodine Ridveju. Smatrali ste da smo mi uvali testament pokojne gospoe Harter?
arls se zapiljio u njega.
Ali pobogu... pa uo sam tetku kako to sama kae.
Oh, tako je, tako je. Bio je kod nas.
Bio?
Ba tako. Gospoa Harter nam je pisala u utorak i traila da joj
se testament prosledi.
arlsa je proela neka nelagoda. Maglovito je naslutio neprijatnost.
Nesumnjivo e se nai meu njenim papirima glatko je nastavio advokat.
arls nije nita rekao. Nije imao poverenja u svoj jezik. Ve je prilino temeljno pregledao dokumenta gospoe Harter, dovoljno temeljno da se uveri da meu njima nema testamenta. To je i rekao minut-dva kasnije, kad se malo pribrao. Sopstveni glas je i njemu samom
zvuao nestvarno, a inilo mu se da mu niz lea curi ledena voda.
Da li je iko pregledao njene line stvari? upita advokat.
arls odgovori da je to uinila sluavka Elizabet. Na predlog gospodina Hopkinsona, Elizabet je pozvana. Dola je odmah, sumorna i
uspravljena, i odgovorila na postavljena pitanja.
Pregledala je svu gospodariinu odeu i line stvari. Potpuno je sigurna da meu njima nije bilo nikakvog pravnog dokumenta kao to
je testament. Zna kako je testament izgledao njena jadna gospodarica drala ga je u ruci ujutru na sam dan svoje smrti.
Sigurni ste u to? strogo upita advokat.
Da, gospodine. Ona mi je rekla. I dala mi je pedeset funti u gotovom. Testament je bio u dugakoj plavoj koverti.
Sasvim tano ree gospodin Hopkinson.

 Kad malo bolje razmislim nastavila je Elizabet ta koverta

je bila na ovom stolu narednog jutra... ali prazna. Stavila sam je na pisai sto.
Pamtim da sam je tamo video ree arls.
Ustao je i priao pisaem stolu. Kroz nekoliko trenutaka okrenuo
se drei kovertu, koju je dao gospodinu Hopkinsonu. Ovaj ju je pregledao i klimnuo glavom.
To jeste koverta u kojoj sam u utorak poslao testament.
Obojica su netremice pogledala Elizabet.
Treba li vam jo neto, gospodine? utivo je upitala.
Zasad ne, hvala.
Elizabet je prila vratima.
Samo malo ree advokat. Da li je te veeri gorela vatra u
kaminu?
Da, gospodine, tamo uvek gori vatra.
Hvala vam, to je dovoljno.
Elizabet je izala. arls se nagnuo napred i oslonio se drhtavom rukom o sto.
ta mislite? Na ta ciljate?
Gospodin Hopkinson zavrte glavom.
Ne smemo gubiti nadu da e se testament nai. U suprotnom...
Dakle, u suprotnom?
Naalost, mogu je samo jedan zakljuak. Vaa tetka zatraila je
taj testament da bi ga unitila. Ne elei da Elizabet time ostane uskraena, dala joj je njeno zavetanje u gotovini.
Ali zato? mahnito kriknu arls. Zato?
Gospodin Hopkinson se nakalja. Suvo.
Niste imali nekih... hm... nesuglasica s tetkom, gospodine Ridveju? promrmljao je.
arls se zacenio.
Zbilja nisam prisno je uzviknuo. Bili smo u izuzetno dobrim, veoma emotivnim odnosima do samog kraja.
Ah! ree gospodin Hopkinson ne gledajui ga.
arlsa je okiralo to mu advokat ne veruje. Ko zna ta je taj sparueni matorac uo. Glasine o arlsovim rabotama moda su stigle do
njega. Onda bi on sasvim prirodno pretpostavio da su iste te glasine
stigle i do gospoe Harter, te da su se tetka i neak oko toga posvaali.

Ali nije bilo tako! arls je proivljavao jedan od najgorih trenutaka

u svom ivotu. U njegove lai svi su verovali. Sad je govorio istinu, ali
se suoio s nevericom. Kakva ironija!
Naravno da tetka nije spalila testament! Naravno...
Tok misli mu se najednom zaustavio. ta mu to iskrsava pred oi?
Starica se rukom dri za srce..., neto joj ispada... papir... pada na usijan ar...
arls je prebledeo. Zauo je promukao glas sopstveni :
Ako se taj testament nikad ne pronae...
Prethodni testament gospoe Harter jo postoji. Datiran septembra hiljadu devetsto dvadesete. Po njemu, gospoa Harter sve
ostavlja svojoj neaki Mirijam Harter, udatoj Robinson.
ta pria ta stara budala? Mirijam? Mirijam, sa svojim bednim muem i etiri slinava derleta? Svu svoju pamet uloio je za Mirijam!
Blizu lakta mu je prodorno zazvonio telefon. Podigao je slualicu.
Javljao se doktor, srdano i ljubazno.
Vi ste, Ridveju? Hteo sam da vam saoptim. Obdukcija je upravo zavrena. Uzrok smrti kao to sam i slutio. Meutim, srani problemi bili su daleko ozbiljniji nego to sam mislio dok je bila iva. Ni uz
najbriljiviju negu ne bi poivela due od dva meseca. Hteo sam da
vam to kaem. Moda e vas koliko-toliko uteiti.
Izvinite ree arls moete li to da ponovite?
Ne bi poivela due od dva meseca ree lekar neto glasnije.
Svako zlo ima svoje dobro, znate, dragi moj...
arls je, meutim, tresnuo slualicu na mesto. Advokatov glas zvuao mu je veoma udaljeno.
Jao meni, gospodine Ridveju, je li vam zlo?
Neka ih sve avo nosi! I nadmenog advokata. I onog gadnog matorog magarca Mejnela. Pred njim vie nema nade samo senka zatvorskog zida...
Oseao se kao da se Neko poigrava njime kao maka s miem.
Neko se sigurno smeje...

Misterija plavog upa

ek Hartington je alosno gledao u rezultat svog poetnog topspin udarca. Stojei pored loptice, pogledao je nazad ka startu i
odmerio distancu. Na licu mu se video zgaeni prezir koji je osetio. Uz
uzdah, izvukao je gvozdeni tap, dvaput njime ustro zamahnuo, unitivi tako jedan maslaak i jedan busen trave, a onda se potpuno
usredsredio na lopticu.
Kad imate dvadeset etiri godine i jedina vam je ivotna ambicija
da poboljate svoj rejting u golfu, teko je kad vas nuda natera da posvetite vreme i panju problemu zaraivanja za ivot. Pet i po dana
nedeljno Dek je bio zatoen u svojevrsnoj grobnici od mahagonija u
gradu. Subota popodne i nedelja bili su bez izuzetka posveeni pravoj
sutini ivota, a kad ga je ar nadvladao, uzeo je sobu u hoteliu blizu
terena u Storton Hitu i ustajao svakog jutra tano u est kako bi trenirao sat vremena pre nego to uhvati voz za grad u 8.46.
Plan je bio manjkav samo utoliko to tog jutra nije bio u stanju ba
nita da pogodi. Za eprtljavim udarcem gvozdenim tapom usledio je
promaaj drvenim. Loptica mu je letela na sve strane po terenu, a etiri udarca bila su apsolutni minimum na svim ciljnim poljima.
Dek uzdahnu, vrsto uhvati gvozdeni tap i ponovi u sebi magine
rei: Levom rukom do kraja i ne dii pogled.
Zamahnuo je a onda ostao kao skamenjen, poto je tiinu letnjeg jutra naruio prodoran krik.
Ubistvo ulo se. U pomo! Ubistvo!
Glas je bio enski, a na kraju je jenjao u nekakav grgoljav uzdah.
Dek je bacio tap i potrao u pravcu zvuka. Dopirao je odnekud
blizu. Taj deo terena bio je prilino zarastao u zelenilo, a u okolini se

nalazilo i nekoliko kua. Zapravo, u blizini je bila samo jedna ivopisna kuica, koja je Deku esto zapadala za oko zbog starinske otmenosti. Potrao je upravo ka njoj. Od pogleda ju je zaklanjala kosina obrasla vresom, koju je obiao i za manje od minuta obreo se pred dvorinom kapijicom s rezom.
U bati je stajala jedna devojka, i u magnovenju je Dek prirodno
zakljuio da je ona zvala u pomo. Meutim, ubrzo se predomislio.
Drala je korpu dopola punu korova, i bilo je jasno da je taman
ustala od plevljenja iroke leje mauhica. Dek je primetio da su joj
oi kao mauhice: barunaste, meke i tamne, vie ljubiaste nego plave. tavie, u ravnoj ljubiastoj platnenoj haljini, cela ona liila je na
mauhicu.
Devojka je gledala u Deka, a izraz lica bio joj je negde izmeu
nervoze i iznenaenja.
Izvinjavam se ree mladi. Da li ste vi maloas vrisnuli?
Ja? Stvarno nisam.
Iznenadila se toliko iskreno da se Dek zbunio. Glas joj je bio vrlo
mek, s blagim inostranim izgovorom.
Ali ste sigurno uli vrisak uzviknuo je. Dopro je nedaleko
odavde.
Zapiljila se u njega.
Nisam ula ba nita.
Tad se Dek za uzvrat zapiljio u nju. Bilo je potpuno neverovatno
to nije ula taj muan poziv u pomo. A ipak, drala se toliko smireno
da nije dolazilo u obzir da ne govori istinu.
Dopro je odnekud vrlo blizu insistirao je.
Tad je poela da ga gleda i podozrivo.
Kakve su se rei ule? upitala je.
Ubistvo... U pomo! Ubistvo!
Ubistvo... U pomo! Ubistvo! ponovila je devojka. Neko
se poigrao vama, monsieur.1 Ko bi ovde uopte mogao da bude ubijen?
Dek se obazreo oko sebe s konfuznom milju da e na batenskoj
stazi otkriti le. Ipak, bio je potpuno siguran da je uo stvaran krik, a
ne nekakav plod uobrazilje. Pogledao je navie, u prozore. Sve je delovalo savreno mirno i spokojno.
elite li da nam pretraite kuu? suvo upita devojka.
Bila je toliko nedvosmisleno skeptina da je Dekova zbunjenost

narasla do nesluene mere. Okrenuo se da poe.

Oprostite mi kazao je. Sigurno je doao s nekog daljeg mesta u umi.
Zadigao je kapu i udaljio se. Kad se osvrnuo preko ramena, video
je da je devojka mirno nastavila da plevi.
Neko vreme je tragao po umi, ali nije ustanovio da se ita neobino desilo. Ipak, nije mogao biti uvereniji da je zbilja uo krik. Na kraju
je odustao od potrage i pourio kui da smae doruak i uhvati voz u
8.46, i to sekundu-dve pre otpravnikovog zviduka, kao i obino. Kad
se smestio u voz, savest ga je pomalo pekla. Zar nije trebalo da policiji
odmah prijavi ta je uo? Za taj propust kriva je iskljuivo devojina
neverica. Oigledno je podozrevala da Dek izmilja verovatno bi i
policija stekla slian utisak. Da li je potpuno siguran da je uo krik?
Tad je ve i sm poeo pomalo da se dvoumi to je prirodan ishod priseanja na prohujali ulni nadraaj. Da nije umom izobliio zov
kakve udaljene ptice u neto nalik enskom glasu?
Meutim, tu mogunost je ljutito odbacio. Bio je to enski glas i on
ga je uo. Setio se da je, taman pre krika, pogledao na sat. Kad ga je
zauo, bilo je skoro tano sedam sati i dvadeset pet minuta. Ta injenica mogla bi koristiti policiji ukoliko ukoliko se ita otkrije.
Dok se te veeri vraao kui, nervozno je po veernjim novinama
tragao za makar kakvom veu o poinjenom zloinu. Nije, meutim,
naao nita, pa nije bio siguran da li da odahne ili da se razoara.
Sutradan ujutru padala je kia toliko jaka da bi ugasila ar ak i
najvatrenijeg ljubitelja golfa. Dek je ustao u poslednjem trenutku,
progutao doruak, otrao na voz i ponovo temeljno pregledao novine.
Ni tad nije naao bilo ta ni o kakvom zlodelu. S veernjim izdanjem
bilo je isto.
udno ree Dek sebi u bradu ali ta da se radi. Verovatno
su se neki nevaljali deaci igrali u umi.
Narednog jutra je izaao rano. Dok je prolazio pored kuice, krajikom oka je zapazio da devojka ponovo plevi u bati. To joj je oito
bila navika. Izveo je izvanredan poetni udarac i nadao se da je to primetila. Dok se spremao da zapone narednu rupu, bacio je pogled na
sat.
Tek je sedam i dvadeset pet promrmljao je. Pitam se...
Rei su mu zastale na usnama. Iza sebe je zauo isti onaj krik koji

ga je ranije toliko preplaio. enski glas u uasnoj nevolji.

Ubistvo... U pomo! Ubistvo!
Dek je potrao nazad. Devojka s mauhicama stajala je pored kapije. Izgledala je uplaeno, a Dek joj je pobedonosno priao i doviknuo:
Sad ste ga sigurno uli.
Razrogaila je oi od neke emocije koju nije mogao da dokui, ali
je primetio da je ustuknula od njega dok se primicao, ak se i osvrnula
ka kui, kao da pomilja da otri u nju radi zaklona.
Zavrtela je glavom gledajui ga u oi.
Nisam ula nita kazala je u nedoumici.
Kao da ga je udarila pesnicom u oko. Njena iskrenost je bila toliko
oigledna da nije mogao da joj ne veruje. Ipak, nije mogao ni da zamisli... nije mogao... nije mogao...
Zauo je njen tihi glas gotovo saoseajan.
Nagledali ste se strahota u ratu, zar ne?
U tren oka je shvatio njen uplaen pogled, njeno osvrtanje na kuu.
Mislila je da on halucinira...
A onda se, kao hladan tu, pojavila uasna pomisao: da nije ona u
pravu. Da on ne halucinira? Obuzet uasom te ideje, okrenuo se i oteturao bez ijedne rei. Devojka ga je ispratila pogledom, uzdahnula, zavrtela glavom i vratila se plevljenju.
Dek se trudio da razlono porazgovara sam sa sobom. Ako opet
ujem taj prokleti krik u sedam i dvadeset pet, rekao je sebi, jasno je
da patim od nekakvih halucinacija. Ali ga neu uti.
Bio je nervozan itavog dana i legao je rano, reen da ujutro sve
dokae.
Kao to je moda i prirodno u takvim sluajevima, probdeo je pola
noi, te se ujutro uspavao. Iz hotela je istrao prema terenu u sedam i
dvadeset. Shvatio je da nee stii do fatalne take do sedam i dvadeset
pet, ali e glas, ukoliko je to puka halucinacija, svakako zauti bilo
gde. Nastavio je da tri ne skidajui pogled s kazaljki.
Sedam i dvadeset pet. Izdaleka se uo odjek enskog glasa koji doziva. Rei se nisu mogle razabrati, ali je bio ubeen da je to isti onaj
krik i da dolazi s istog mesta, odnekud u blizini kuice.
Zaudo, ta ga je injenica umirila. Moda je sve, na kraju krajeva,
prevara. Ma koliko to delovalo neverovatno, devojka se moda poi-

grava njime. Odluno je ispravio ramena i izvadio tap iz torbe. Odigrae nekoliko rupa u pravcu kuice.
Devojka je bila u bati, kao i obino. Tog jutra je digla pogled, a
kad je zadigao kapu, prilino stidljivo poelela mu je dobro jutro ...
Lepa je nego ikad, pomislio je.
Lep dan, zar ne? doviknu Dek veselo, proklinjui u sebi neizbenu banalnost te primedbe.
Da, stvarno je lep.
Verovatno je to dobro za batu?
Devojka se ovla osmehnula, pri emu se ukazala oaravajua jamica na obrazu.
Avaj, ne! Mom cveu treba kie. Pogledajte, skroz se osuilo.
Dek je prihvatio poziv iskazan pokretom ruke, priao niskoj ivici
to je odvajala batu od terena i pogledao.
Ja ne bih rekao da mu ita nedostaje primetio je nelagodno,
svestan da ga devojka premerava blago saaljivim pogledom.
Sunce je zdravo, zar ne? kazala je. Cvee uvek moe da se
zaliva. Ali mu sunce daje snagu i popravlja mu zdravlje. Monsieur je
danas mnogo bolje, koliko vidim.
Njen ton ohrabrenja izuzetno je iznervirao Deka.
Do sto avola, kazao je u sebi. Izgleda da pokuava da me izlei
sugestijom.
Odlino se oseam kazao je.
To je dobro uzvratila je devojka brzo i uteno.
Dek je stekao nepodnoljiv utisak da mu ona ne veruje.
Odigrao je jo nekoliko rupa i pourio na doruak. Dok je jeo, osetio je, i to ne prvi put, da ga ovek za susednim stolom pomno posmatra. Bio je to sredovean mukarac snanog i strogog lica. Imao je malu crnu bradu, vrlo prodorne sive oi, kao i oputenost i samouverenost pripadnika viih profesionalnih klasa. Dek je znao da se preziva
Lavington i nauo je da je posredi poznat medicinski strunjak, ali poto Dek nije esto zalazio u Ulicu Harli, londonski centar lekarske
prakse, to ime mu nita nije znailo.
Meutim, tog jutra bio je snano svestan da je pod nemom prismotrom, i to ga je pomalo uplailo. Da li mu na elu pie kakvu tajnu krije? Da li taj ovek, na osnovu svog profesionalnog znanja, zna da neto
nije u redu sa skrivenom sivom masom?

Dek je pretrnuo od te pomisli. Zar je to istina? Zar zaista gubi razum? Zar je sve halucinacija, ili moda prevara nevienih razmera?
Najednom mu je pao na pamet vrlo jednostavan nain da to proveri. Dotad je na svoje jutarnje partije golfa uvek odlazio sam. ta ako bi
neko bio s njim? Onda bi se desila jedna od tri mogunosti. Glas se ne
bi uo. Obojica bi ga uli. Ili bi ga samo on uo.
Te veeri je sproveo svoj plan u delo. U svom drutvu hteo je Lavingtona. Lako su zapodeli razgovor stariji ovek moda je i prieljkivao da se to desi. Bilo je jasno da ga iz nekog razloga Dek zanima.
Ovaj je, pak, vrlo lako i prirodno stigao do predloga da zajedno odigraju nekoliko rupa pre doruka. Dogovorili su se za sutradan ujutru.
Poeli su malo pre sedam. Dan je bio savren, miran i vedar ali ne i
prevru. Lekar je igrao dobro, Dek bedno. Sve misli je usredsredio na
predstojeu krizu. Neprestano je kradom bacao pogled na sat. Kuica
se nalazila izmeu starta i cilja sedme rupe, a na njen poetak stigli su
oko sedam i dvadeset.
Kad su prolazili, Devojka je, kao i obino, bila u bati. Nije podigla
pogled.
Dve loptice zavrile su u ciljnom polju Dekova blizu rupe, lekarova malo dalje.
Imam je ree Lavington. Ali moram da dam sve od sebe.
Sagnuo se da proceni kojom putanjom da poalje lopticu. Dek je
stajao ukoen, pogleda prikovanog za sat. Bilo je tano sedam i dvadeset pet.
Loptica je hitro pojurila preko trave, zastala na ivici rupe, malo se
premiljala i upala.
Dobar udarac ree Dek. Glas mu je bio promukao i neuobiajen... Uz uzdah olakanja, gurnuo je svoj runi sat uz podlakticu, ka
laktu. Nita se nije desilo. arolija se razbila.
Ako moete malo da saekate kazao je zapalio bih lulu.
Napravili su pauzu tokom osme rupe. Dek je napunio i zapalio lulu prstima koji su blago drhtali, iako se trudio da to obuzda. Sa srca
mu je pao ogroman kamen.
Gospode, kakav divan dan primetio je gledajui sa velikim
zadovoljstvom prostranstvo pred sobom. Izvolite, Lavingtone, vi ste
na redu.
I eto ga. Ba u trenutku kad je lekar udarao lopticu. enski glas, vi-

sok i napaen.
Ubistvo... U pomo! Ubistvo!
Lula je ispala iz Dekove paralisane ruke. On se okrenuo u pravcu
zvuka, a onda se setio da se obazre na saigraa.
Lavington je gledao niz stazu, natklonivi oi rukom.
Pomalo kratko... ali sam za dlaku preskoio pesak, ini mi se.
On nije uo nita!
Deku se zavrtelo u glavi. Zateturao se unapred korak-dva. Kad se
povratio, shvatio je da lei na kratkoj travi, a nad njim se bio nadneo
Lavington.
Tako, samo polako, samo polako.
ta sam uradio?
Onesvestili ste se, mladiu... ili ste bar pokuali iz petnih ila.
Pobogu! ree Dek i zastenja.
ta vas mui? Neka briga?
Odmah u vam rei, ali bih prvo hteo neto da vas pitam.
I lekar je zapalio lulu i smestio se na klupu.
Pitajte ta god elite oputeno je rekao.
Posmatrate me ve dan-dva. Zato?
Lavingtonu se oi blago zacaklie.
To je prilino neugodno pitanje. Nije zabranjeno gledati, znate.
Ne vrdajte. Ozbiljan sam. Zato? Imam izuzetno bitan razlog za
to pitanje.
Lavingtonu se lice uozbiljilo.
Odgovoriu vam potpuno iskreno. Na vama sam video sve simptome oveka koji prekomerno radi pod velikim optereenjem, pa me
je zanimalo kakvo bi to optereenje moglo biti.
Na to vam lako mogu odgovoriti ogoreno ree Dek. Gubim razum.
Dramatino je zastao, ali poto izjava nije izazvala oekivano zanimanje i zaprepaenje, ponovio ju je.
Kaem vam da gubim razum.
Vrlo zanimljivo promrmlja Lavington. Zaista vrlo zanimljivo.
Dek se rasrdio.
Izgleda da vama to i nije nita vie nego zanimljivo. Lekari su
nepodnoljivo okoreli.

 Ma hajdete, mladi moj prijatelju, sad priate kojeta. Za poetak, iako sam diplomirao, ne bavim se medicinom. Strogo govorei, ja
nisam lekar... to jest, ne leim telo.
Dek ga pronicljivo pogleda.
A um?
Da, na neki nain, ali je preciznije zvati me lekarom za duu.
Oh!
ujem nipodatavanje u vaem glasu, a ipak nekom reju moramo oznaiti aktivni princip koji se moe odvojiti od svog ovozemaljskog doma, to jest tela, i postojati nezavisno od njega. Morate napraviti kompromis s duom, znate, mladiu, jer to nije samo verska re koju
je izmislilo svetenstvo. Ali mi emo je zvati umom, ili podsvesnim biem, ta god vam vie odgovara. Moje rei su vas upravo uvredile, ali
vas uveravam da mi je zbilja delovalo veoma zanimljivo to tako uravnoteen i savreno normalan mladi kao to ste vi pati od samoobmane da gubi razum.
Neosporno gubim razum. Potpuno sam enuo.
Oprostite mi to to kaem, ali ja u to ne verujem.
Haluciniram.
Posle veere?
Ne, ujutro.
Nemogue ree lekar i ponovo zapali lulu koja se u meuvremenu ugasila.
Kaem vam da ujem glasove koje niko drugi ne uje.
Jedan od hiljadu ljudi vidi Jupiterove mesece. To to ih ostalih
devetsto devedeset devet ne vidi nije razlog da osporavamo postojanje Jupiterovih meseca, a pogotovu nije razlog da hiljaditog nazivamo
ludakom.
Postojanje Jupiterovih meseca nauno je dokazano.
Sasvim je mogue i da dananje halucinacije sutra postanu dokazane naune injenice.
Uprkos suprotstavljanju, Lavingtonov trezven pristup delovao je
na Deka. Osetio se beskrajno uteen i radostan. Lekar ga je paljivo
posmatrao minut-dva, a onda klimnuo glavom.
To je ve bolje kazao je. S vama mladima nevolja je to to
ste avolski uvereni da izvan vae filozofije ne moe postojati nita, pa
se onda usplahirite kad vam neki dogaaj uzdrma to uverenje. Da u-

jemo vae razloge za to to mislite da gubite razum, pa emo nakon

toga odluiti da li da vas smestimo u ludnicu.
to je preciznije umeo, Dek je izneo itav sled dogaaja.
Ali ne razumem zavrio je zato se to jutros desilo u pola
osam... pet minuta kasnije.
Lavington je razmislio minut-dva. Zatim...
Koliko je sada sati na vaem satu? upitao je.
Petnaest do osam odvratio je Dek pogledavi.
Onda je objanjenje jednostavno. Na mom je dvadeset do osam.
Va sat uri pet minuta. To je vrlo zanimljiv i vaan detalj... za mene.
tavie, neprocenjiv je.
U kom smislu?
Deku je poelo da se budi zainteresovanost.
Pa, oigledno objanjenje glasi da ste prvog jutra zbilja uli takav krik... to je moda bila ala, a moda i nije. Narednih jutara ste
autosugestijom sebe ubeivali da ga ponovo ujete u isto vreme.
Uveren sam da nisam.
Ne svesno, naravno, ali podsvest zna da se poigrava s nama. No,
bilo kako bilo, to objanjenje ne dri vodu. Da je posredi autosugestija, krik bi ste uli u sedam i dvadeset pet po svom satu, i nikad ga ne
biste uli poto je taj trenutak, po vaem utisku, proao.
Onda?
Onda... oigledno je, zar ne? Taj poziv u pomo zauzima potpuno odreeno mesto u vremenu i prostoru. Prostor je okolina te kuice,
a vreme je sedam i dvadeset pet.
Da, ali zato ga ja ujem? Ne verujem u duhove i te kojekakve
jezive prie... aveti koje kucaju na vrata i slino. Zato onda ja ujem
taj prokleti krik?
Ah, to zasad ne moemo ustanoviti. udno je to su mnogi najbolji mediji nekada bili zakleti skeptici. Ljudima zainteresovanim za
okultne fenomene ne javljaju se manifestacije. Neki vide i uju ono to
drugi ne vide i ne uju... ne znamo zato, i u devedeset odsto sluajeva
ne ele da im se to deava i ubeeni su da pate od halucinacija... ba
kao vi. Slino je i s elektricitetom. Neke supstance su dobri provodnici,
druge su izolatori, i dugo nismo znali zbog ega, pa smo morali da se
zadovoljimo pukim prihvatanjem injenice. Danas znamo zato. Jednog dana emo nesumnjivo znati zato vi ujete taj krik, a devojka i ja

ne. Sve se povinuje prirodnim zakonima, znate... natprirodno ne postoji. Otkrivanje zakona koji upravljaju takozvanim psihikim fenomenima bie teak zadatak... ali napredujemo korak po korak.
Ali ta ja da radim? upita Dek.
Lavington se osmehnu.
Praktian ste ovek, vidim. Pa, mladi moj prijatelju, obilato dorukujte i poite u grad ne lupajui vie glavu onim to ne razumete.
Ja u u meuvremenu malo proakati i videti ta mogu da otkrijem o
onoj kuici. Ona je u sreditu itave misterije, zakleo bih se.
Dek ustade.
Dobro, gospodine, pristajem, ali, dakle...
Da?
Dek nelagodno pocrvene.
Siguran sam da devojka nema nita s tim promrmljao je.
Lavingtona to kao da je zasmejalo.
Niste mi rekli da je lepotica! Razvedrite se, mislim da je misterija starija od nje.
Dek se te veeri vratio kui obuzet grozniavom radoznalou.
Sve svoje nade slepo je poloio u Lavingtona. Lekar je tako prirodno
prihvatio celu stvar ostavi toliko trezven i nepometen da mu se Dek
divio.
Kad je siao na veeru, video je da ga njegov novi prijatelj eka u
predvorju. Lekar je predloio da veeraju za istim stolom.
Ima li kakvih novosti, gospodine? nestrpljivo upita Dek.
Saznao sam itavu ivotnu istoriju kue Vresite. Prvi stanari
bili su jedan stari batovan i njegova ena. Starac je umro, a starica je
prela kod keri. Zatim se kue dokopao jedan graevinac, uspeno je
modernizovao i prodao je gradskom gospodinu koji ju je koristio kao
vikendicu. Pre oko godinu dana ovaj ju je prodao izvesnom branom
paru Tarner. Po onome to sam uspeo da zakljuim, delovali su kao
udan par. On je bio Englez, ljudi su za njegovu suprugu mislili da je
delom Ruskinja, i bila je vrlo naoita ena egzotinog izgleda. iveli su
vrlo povueno, ni sa kim se nisu viali i skoro nikad nisu izlazili dalje
od bate. Po okolini se pria da su se neega plaili... ali mislim da se
na to ne moemo osloniti. Najednom su jednog dana otili: otperjali su
jednog jutra i vie se nikad nisu vratili. Ovdanji agenti dobili su pismo
od gospodina Tarnera, poslato iz Londona, s instrukcijama da se kua

to pre proda. Nametaj je rasprodat, a samu kuu kupio je gospodin

Moleverer. Meutim, u njoj je proveo svega dve nedelje, a onda reio
da je izda nametenu. U njoj trenutno borave jedan suiav profesor
francuskog i njegova ki. Stigli su ovamo tek pre deset dana.
Dek je utke vario ono to je uo.
Ne vidim u tome nikakav napredak napokon je kazao. A
vi?
Zbilja bih voleo da saznam vie o Tarnerovima tiho ree Lavington. Otili su vrlo rano ujutro, imajte to na umu. Koliko sam
shvatio, niko ih zapravo nije ni video da odlaze. Gospodin Tarner je
docnije vien... ali nisam naao nikoga ko je video gospou Tarner.
Dek preblede.
Nemogue... ne elite valjda da kaete...
Ne uzbuujte se, mladiu. Osoba koja je umrla... pogotovu nasilnom smru... veoma snano utie na okolinu. Okolina moe upiti taj
uticaj i za uzvrat ga preneti pogodnom primaocu... u ovom sluaju vama.
Ali zato meni? buntovno promrmlja Dek. Zato ne nekome ko moe da uini neto dobro?
Tu silu vidite kao inteligentnu i svrsishodnu, a ne slepu i mehaniku. Ja ne verujem u duhove vezane za tlo, koji opsedaju jedno odreeno mesto s odreenim ciljem. Ali ono to jesam video nebrojeno puta, sve dok nisam prestao da verujem da je posredi puka koincidencija, jeste nekakvo slepo glavinjanje ka pravdi... podzemno kretanje nesvesnih sila, koje nejasno pokuavaju da ostvare taj cilj...
Stresao se kao da odbacuje neku opsesiju koja mu se vrzmala
po glavi i okrenuo ka Deku s pripremljenim osmehom.
Ostavimo se te teme... bar veeras predloio je.
Dek se odmah sloio, ali nije ba uspeo da se oslobodi razmiljanja o toj temi.
Tokom vikenda se i sm ustro raspitivao, ali nije uspeo da sazna
nita vie nego lekar. Potpuno je prestao da igra golf pre doruka.
Sledea karika u lancu dola je iz neoekivanog izvora. Kad se jednog dana vratio, Dek je dobio obavetenje da ga eka jedna mlada
dama. Na njegovo ogromno iznenaenje, ispostavilo se da je to devojka iz bate devojka-mauhica, kako ju je u sebi uvek zvao. Bila je
veoma nervozna i konfuzna.

 Oprostiete mi, monsieur, to sam vam ovako nenajavljeno dola. Ali elim neto da vam kaem... ja...
Nesigurno se osvrnula oko sebe.
Uite spremno ree Dek i povede je u prazan Damski salon hotela: dosadan apartman u kojem je preovladavao crveni barun. Sedite, gospoice, gospoice...
Maro, monsieur. Feliza Maro.
Sedite, gospoice Maro, i sve mi ispriajte.
Feliza je posluno sela. Bila je u tamnozelenoj odei, a lepota i
arm ponositog malog lica doli su do izraaja vie nego ikad. Deku
je srce bre zakucalo kad je seo pored nje.
Evo kako je objasnila je Feliza. Ovde smo tek odskora, i
od samog poetka sluamo da je kua... naa slatka kuica... opsednuta
duhovima. Niko od slugu nee da ostane u njoj. To meni ne smeta
mnogo... mogu bez tekoa da spremam i kuvam.
Aneo, pomisli zaljubljeni mladi. Predivna je.
Meutim, spolja je ouvao fasadu trezvene panje.
Ta pria o duhovima, mislim da je sve to budalatina... to jest,
mislila sam do pre etiri dana. Monsieur, etiri noi uzastopce sanjam
isti san. Vidim jednu damu kako stoji... lepa je, visoka i veoma svetle
puti. U rukama dri plavi porcelanski up. Uznemirena je... veoma uznemirena, i neprekidno prua up ka meni, kao da me preklinje da
uinim neto s njim... ali, avaj, ne moe da govori, a ja... ja ne znam ta
hoe. To sam sanjala prve dve noi... ali preksino je bilo jo. Ona i
plavi up su nestali, a ja sam najednom ula glas kako vie... znala sam
da je to njen glas, shvatate... i, oh, monsieur, izgovorila je upravo one
rei koje ste mi vi rekli onog jutra. Ubistvo... U pomo! Ubistvo! Probudila sam se uasnuta. Rekla sam sebi: to je komar, rei koje si ula
obina su sluajnost. Ali sino sam opet sanjala isto to. Monsieur, ta je
to? I vi ste to uli. ta da radimo?
Felizino lice je imalo prestravljen izraz. Stegla je ake i moleivo se
zagledala u Deka. Ovaj je glumio staloenost koju nije oseao.
Bie sve u redu, gospoice Maro. Ne smete brinuti. Rei u vam
ta bih voleo da uradite, ako nemate nita protiv: da ponovite celu priu jednom mom prijatelju koji odseda ovde, doktoru Lavingtonu.
Feliza je izrazila spremnost da to uini, a Dek je otiao da potrai
Lavingtona. Vratio se s njim koji minut kasnije.

Lavington je pomno osmotrio devojku dok je sluao uurbane Dekove uvodne napomene. Uz nekoliko utenih rei ubrzo ju je umirio,
pa je stao paljivo da slua njenu priu.
Veoma zanimljivo kazao je kad je zavrila. Jeste li svom
ocu to ispriali?
Feliza zavrte glavom.
Nisam htela da se zabrine. Jo je vrlo bolestan oi su joj se ispunile suzama i uvam ga od svega to bi ga uzbudilo ili uznemirilo.
Razumem dobroduno ree Lavington. I drago mi je to
ste se obratili nama, gospoice Maro. Hartington je, kao to znate, iskusio neto slino tome to ste vi opisali. Mislim da moemo rei da
smo sad na dobrom tragu. Ne moete niega vie da se setite?
Feliza se trznu.
Naravno! Ba sam glupa. To je poenta cele prie. Pogledajte,
monsieur, ta sam nala iza jednog kredenca. Skliznulo je s police.
Pruila im je prljavo pare papira za crtanje na kom je vodenim
bojama, u grubim crtama, bila skicirana ena. Bila je to puka mazarija,
ali je slinost verovatno bila dovoljna. Skica je prikazivala visoku svetloputu enu, suptilno neengleskog lica. Stajala je pored stola na kom
se nalazio plavi porcelanski up.
Nala sam to jutros objasnila je Feliza. Monsieur le docteur,2 to je lice ene koju sam videla u snu, a i ovaj plavi up je istovetan.
Izvanredno prokomentarisao je Lavington. Klju misterije
oito je plavi up. Meni deluje kao kineski, verovatno star. Izgleda da
ima neobinu ispupenu aru.
Jeste kineski saoptio je Dek. Video sam praktino istovetan u strievoj zbirci... on je veliki kolekcionar kineskog porcelana,
znate, i seam se da sam nedavno primetio vrlo slian up.
Kineski up razmiljao je Lavington. Minut-dva je ostao zadubljen u misli, a onda je naglo podigao glavu, s neobinim sjajem u
oima. Hartingtone, koliko dugo va stric ima taj up?
Koliko dugo? Stvarno ne znam.
Razmislite. Da li ga je kupio u skorije vreme?
Ne znam... jeste, mislim da jeste, kad bolje razmislim. Mene porcelan ne zanima naroito, ali se seam da mi je pokazivao novije komade, i meu njima je bio i taj.

 Pre manje od dva meseca? Tarnerovi su otili iz Vresita pre

dva meseca.
Da, mislim da je tako.
Va stric povremeno odlazi na aukcije u unutranjost?
Neprestano visi na njima.
Onda moemo s izvesnim stepenom sigurnosti pretpostaviti da
je ovaj komad porcelana kupio na rasprodaji pokretne imovine Tarnerovih. udna koincidencija... ili moda ono to ja zovem glavinjanjem
slepe pravde. Hartingtone, iz ovih stopa morate od strica saznati gde
je ovo kupio.
Dek se snudio.
To je nemogue, naalost. Stric Dord je otputovao na kontinent. Ne znam ak ni na koju adresu da mu piem.
Koliko e ostati na putu?
Bar tri nedelje, do mesec dana.
Usledila je tiina. Feliza je nervozno gledala u jednog, pa u drugog
mukarca.
Zar nita ne moemo da uinimo? stidljivo je upitala.
Da, neto moemo ree Lavington obuzdavajui uzbuenje.
Moda je neobino, ali verujem da e uspeti. Hartingtone, morate
se dokopati tog upa. Donesite ga ovamo, pa emo ga, ako gospoica
doputa, odneti u Vresite i tamo provesti no.
Dek se nelagodno najeio.
ta e se, po vama, desiti? nervozno je upitao.
Nemam ni najblaeg pojma... ali iskreno verujem da e se misterija reiti, a duh smiriti. Lako je mogue da up ima dvostruko dno i da
je neto skriveno u njemu. Ako se ne desi nikakav fenomen, moraemo da upotrebimo sopstvene vijuge.
Feliza pljesnu rukama.
To je divna ideja uzviknula je.
Oi su joj zasijale od oduevljenja. Dek nije bio ni izdaleka tako
radostan tavie, u sebi se gadno uplaio, ali ga nita nije moglo navesti da to prizna pred Felizom. Lekar se ponaao kao da je njegov
predlog najprirodniji na svetu.
Kad moete doneti up? upitala je Feliza okrenuvi se ka
Deku.
Sutra ree ovaj preko volje.

Vie nije bilo vrdanja, ali seanje na ludaki poziv u pomo koji ga
je proganjao svakog jutra moralo se nemilosrdno potisnuti i ne putati
u um preko najnunije mogue mere.
Sutradan uvee je otiao u strievu kuu i uzeo pomenuti up. Kad
ga je video, bio je vie nego ikad ubeen da je to isti onaj koji se video
na akvarelu, ali nije uspeo da nae nikakav tajni pregradak iako ga je
paljivo pregledao.
Lavington i on su u Vresite stigli u jedanaest uvee. Feliza ih je
ekala, pa je tiho otvorila vrata pre nego to su pokucali.
Uite apnula je. Moj otac spava na spratu i ne smemo da
ga budimo. Ovde sam vam posluila kafu.
Povela ih je u malu i udobnu dnevnu sobu. Pod reetkom je stajao
gorionik, a ona se nagnula preko njega i obojici im spremila po olju
mirisne kafe.
Potom je Dek odvio kineski up iz mnogobrojnih omota. Felizi je
zastao dah kad ga je videla.
Ali da, da vatreno je uzviknula. To je taj... svuda bih ga
prepoznala.
U meuvremenu je Lavington obavljao sopstvene pripreme. Sklonio je sve ukrase sa stoia, koji je postavio nasred sobe. Oko njega je
smestio tri stolice. Zatim je uzeo plavi up od Deka i spustio ga na
sredite stola.
Sada smo spremni kazao je. Ugasite svetlo, a onda emo
sesti oko stola u mraku.
Ostalo dvoje su ga posluali. Iz mraka se opet zauo Lavingtonov
glas.
Ne mislite ni na ta... ili mislite na sve. Ne silite um. Mogue je
da neko od nas ima medijumske moi. Ako je tako, ta osoba e pasti u
trans. Upamtite da nemate ega da se bojite. Oterajte strah iz srca i
prepustite se... prepustite se...
Glas mu je utihnuo i usledila je tiina. Iz minuta u minut tiina kao
da je postajala sve bremenitija mogunostima. Lako je bilo Lavingtonu
rei Oterajte strah. Dek nije oseao strah nego paniku. A bio je
gotovo siguran da se i Feliza tako oseala. Najednom je zauo njen
glas, dubok i uasnut.
Neto e se grozno desiti. Oseam.
Oterajte strah ree Lavington. Nemojte se opirati uticaju.

Tama kao da je postala jo tamnija, a tiina prodornija. A onaj neodrediv utisak pretnje sve se vie pribliavao.
Dek oseti da se gui... da nema daha... zlo je bilo veoma blizu...
A onda je trenutak krize proao. Plutao je, plutao je niz vodu... zatvorenih oiju... spokojno... u tami...

II
Dek se blago promekoljio. Glava mu je bila teka teka kao olovo.
Gde se nalazi?
Sunce... ptice... Leao je i zurio u nebo.
Onda se svega setio. Seansa. Mala soba. Feliza i lekar. ta se desilo?
Pridigao se, dok mu je glava neugodno bubnjala, i pogledao oko
sebe. Leao je u umarku nedaleko od kuice. U blizini nije bilo nikoga. Izvadio je sat. Zapanjio se kad je video da je pola jedan po podne.
Ustao je s mukom i potrao to je bre mogao prema kuici. Sigurno su se uplaili to nije uspeo da se vrati iz transa, pa su ga izneli na
sve vazduh.
Kad je stigao pred kuicu, glasno je pokucao na vrata. Meutim, niko se nije javio, a unutra kao da nije bilo nikog ivog. Sigurno su otili
po pomo. U protivnom Dek je osetio da ga proima neodrediv
strah. ta se sino dogodilo?
Vratio se u hotel to je bre mogao. Taman je hteo da se raspita na
recepciji kad mu je panju zaokupio izuzetno jak udarac u rebra, koji
zamalo da ga obori s nogu. Okrenuvi se ljutito, spazio je sedokosog
starog gospodina kako se hripavo smeje.
Nisi me oekivao, mome. Nisi me oekivao, a? ree ta osoba.
Pobogu, strie Dorde, mislio sam da si stotinama kilometara
daleko... negde u Italiji.
Ah, ali nisam. Sino sam pristao u Dover. Reio sam da kolima
otputujem do grada i usput zastanem ovde da te vidim. I imam ta da
vidim. Celu no si bio napolju, a? Lepo se provodi...
Strie Dorde odluno ga prekide Dek. Imam da ti ispriam neverovatnu priu. Slutim da nee poverovati.

 Slutim da neu nasmeja se starac. Ali daj sve od sebe,

mome.
Moram prvo neto da pojedem nastavio je Dek. Umirem
od gladi.
Poveo ga je ka trpezariji, pa mu je uz povelik obrok sve ispriao.
Samo bog zna ta se s njima desilo zavrio je.
Njegovog strica samo to nije udarila kap.
up napokon je uspeo da procedi. PLAVI UP! ta je s
njim?
Dek je piljio u njega ne shvatajui, ali je u bujici rei koje su usledile poeo da uvia.
Sve je izreeno skoro u jednom dahu: Ming... jedinstven... dragulj moje kolekcije... vredi najmanje deset hiljada funti... ponuda od
amerikog milionera Hogenhajmera... jedan jedini takav na svetu...
Boga li ti tvoga, ovee, ta si uradio s mojim PLAVIM UPOM?
Dek izjuri iz trpezarije. Mora da nae Lavingtona. Mlada dama na
recepciji hladno ga je posmatrala.
Doktor Lavington je otiao kasno sino... automobilom. Ostavio
vam je poruku.
Dek je pocepao kovertu. Bila je kratka i konkretna.
Dragi moj mladi prijatelju,
Da li je doba natprirodnog okonano? Ne ba posebno
ako se maskira u novi nauni renik. Mnogo pozdrava od Felize, invalidnog oca i mene. Imamo prednost od dvanaest sati,
to bi trebalo da bude dovoljno.
Zauvek va,
Ambrouz Lavington,
lekar za duu

Bulbulova kua

o vienja, dragi.
Do vienja, duo.
Aliks Martin nagnula se preko male rustine kapije i posmatrala figuru svog mua kako se peke udaljava putem prema selu.
Ubrzo je on zaao za krivinu i nestao s vidika, ali je Aliks i dalje
ostala u istom poloaju odsutno gladei uvojak guste smee kose koji
joj je pao na lice, a oi su joj bile daleke i snene.
Aliks Martin nije bila lepa, ak ni, strogo reeno, simpatina. Meutim, njeno lice, lice ene koja vie nije u prvoj mladosti, izmenilo se
toliko da je njene bive koleginice iz starih kancelarijskih dana skoro
ne bi ni prepoznale. Nekadanja gospoica Aliks King bila je utegnuta
devojka poslovnog dranja, efikasna, pomalo gruba u ophoenju, oigledno sposobna i s obema nogama na zemlji.
Aliks je maturirala u tekoj koli. Petnaest godina, od devetnaeste
do trideset etvrte, izdravala je sebe, a tokom sedam godina u tom
periodu i invalidnu majku, kao stenodaktilografkinja. Borba za sastavljanje kraja s krajem ogrubela je meke crte njenog devojakog lica.
Istina, bilo je tu i ljubavi svojevrsne s Dikom Vindifordom,
kolegom s posla. Kao prava ena Aliks je u dui ak i nesvesno znala
da je njemu stalo do nje. Pred drugima su bili prijatelji, nita vie. Od
svoje nevelike plate Dik je s mukom kolovao mlaeg brata. U to vreme uopte nije mogao da razmilja o braku.
A onda je devojci na najneoekivaniji nain stiglo naglo izbavljenje
od svakodnevnog dirinenja. Jedna dalja roaka umrla je i novac ostavila Aliks nekoliko hiljada funti, dovoljno za kamatu od dve-tri stotine godinje. Za Aliks je to bila sloboda, ivot, nezavisnost. Ona i Dik

vie nisu morali da ekaju.

Dik je, meutim, reagovao neoekivano. Nikad ranije nije direktno
kazao da voli Aliks; sad je za to delovao neraspoloeniji nego ikad. Izbegavao ju je, postao hladan i namrten. Aliks je brzo shvatila istinu.
Postala je imuna ena. kakljivost situacije i ponos spreavali su Dika
da je zaprosi.
Ipak, nije mu to nimalo zamerila, ak je i pomiljala da sama napravi prvi korak, no onda su je po drugi put zadesili neoekivani dogaaji.
Kod jedne prijateljice upoznala je Deralda Martina. On se u nju
zaljubio do uiju, te su se u roku od nedelju dana i verili. Aliks, koja je
sebe uvek smatrala osobom koja se ne zaljubljuje, bila je oborena s
nogu.
Nenamerno je uspela da razjari svog biveg ljubavnika. Dik Vindiford ju je posetio kljuajui od besa.
Ti uopte i ne poznaje tog oveka! Ne zna nita o njemu!
Znam da ga volim.
Otkud to zna... posle nedelju dana?
Ne treba svima jedanaest godina da otkriju da su zaljubljeni
ljutito viknu Aliks.
Prebledeo je.
Volim te otkako te znam. Mislio sam da i ti mene voli.
Aliks je bila iskrena.
I ja sam tako mislila priznala je. Ali samo zato to nisam
znala ta je ljubav.
Onda je Dik ponovo prasnuo. Molbe, preklinjanja, ak i pretnje
pretnje na raun oveka koji je uskoio na njegovo mesto. Aliks se zapanjila kad je videla kakav je vulkan vrebao ispod rezervisane spoljanjosti oveka kojeg je, kakoje mislila, odlino poznavala.
Misli su joj se tog sunanog jutra, dok se naslanjala na kapiju kue,
vratile na taj razgovor. Bila je udata ve mesec dana, i idilino srena.
Ipak, u kratkotrajnom odsustvu mua koji joj je bio sve, tanana nota
teskobe uvukla se u njenu savrenu sreu. A uzrok te teskobe bio je
Dik Vindiford.
Otkako se udala, tri puta je sanjala jedan te isti san. Okolina se razlikovala, ali su osnovni detalji uvek bili isti. Videla je svog mua kako
lei mrtav i Dika Vindiforda kako stoji nad njim, i znala je s potpunom

sigurnou da je on zadao smrtonosni udarac.

Meutim, ma koliko to bilo uasno, postojalo je i neto jo uasnije
uasnije, naime, na javi, jer je u snu to delovalo potpuno prirodno i
neizbeno. Njoj, Aliks Martin, bilo je drago to joj je mu mrtav. Blagodarno je pruala ruke ka ubici, ponekad i uz glasno zahvaljivanje. San
se uvek zavravao na isti nain: Dik Vindiford ju je drao u naruju.

II
Muu nije ispriala nita o snu, ali ju je u potaji on potresao dublje nego to je htela da prizna. Je li to upozorenje upozorenje na Dika
Vindiforda?
Aliks se prenula iz misli kad je u kui glasno zazvonio telefon. Ula
je i podigla slualicu. Najednom se zaljuljala i oslonila rukom na zid.
Izvinite, hoete li opet rei ko ste?
Pobogu, Aliks, ta ti je s glasom? Ne bih ga nikad prepoznao.
Dik je ovde.
Oh! ree Aliks. Oh! Gde... gde si?
U Putnikom konaku... tako se zove, zar ne? Ili ak i ne zna
da u selu imate pivnicu? Na odmoru sam... malo pecam ovde. Ima li
neto protiv da se vas dvoje dobrih ljudi vidite sa mnom danas posle
veere?
Ne otro ree Aliks. Ne sme da doe.
Usledila je pauza, a onda se opet zauo Dikov glas, uz suptilnu promenu tona.
Izvinjavam se rekao je zvaninim tonom. Naravno da vam
neu smetati...
Aliks ga je urno prekinula. On sigurno misli da se ona ponaa neshvatljivo. I jeste se ponaala neshvatljivo. ivci su joj sigurno iskidani
na komade.
Samo sam htela da kaem da smo... veeras zauzeti objasnila
je, trudei se da joj glas bude to prirodniji. Moe li... moe li da
doe na veeru sutra?
Meutim, Dik je oigledno primetio nedostatak srdanosti u njenom tonu.

 Najlepe hvala kazao je istim zvaninim glasom ali bih

mogao svakog trenutka da odem odavde. Zavisi od toga da li e jedan
moj drugar doi ili nee. Zbogom, Aliks. Zastao je, a onda brzo, promenjenim glasom, dodao: Svaku ti sreu elim, draga moja.
Aliks je s olakanjem spustila slualicu.
Ne sme da doe ovamo ponovila je za sebe. Ne sme da doe ovamo. Oh, kakva sam ja budala! Puke matarije su me dovele do
ovakvog stanja. Ipak, drago mi je to ne dolazi.
Sa stola je podigla rustian eir od rogoza, ponovo izala u batu i
zastala da pogleda ime urezano nad trem: Bulbulova kua.
Zar nije to ba aavo ime? rekla je jednom Deraldu pre nego to su se venali. On se nasmejao.
Eh, prava si mala Londonka prisno je kazao. Mislim da nikad u ivotu nisi ula slavuja. I drago mi je zbog toga. Slavuji treba da
pevaju samo za ljubavnike. Sluaemo ih zajedno u letnjim veerima
ispred nae kue.
Kad se setila da su ih zaista i sluali, Aliks je, stojei na vratima kue, sreno porumenela.
Bulbulovu kuu naao je Derald. Doao je kod Aliks kiptei od uzbuenja. Otkrio je pravo mesto za njih jedinstveno dragulj
priliku ivota. A kad ju je Aliks videla, i nju je oarala. Istini za volju,
bila je na prilino zabaenom mestu oko tri kilometra od najblieg
sela ali je sama kua bila toliko izuzetna sa svojim evropskim stilom, raskono komfornim kupatilima, sistemom za grejanje vode,
elektrinim osvetljenjem i telefonom da je Aliks odmah podlegla njenim arima. A onda se desila nevolja. Vlasnik, bogata koji ju je sagradio iz hira, odbio je da je iznajmi. Hteo je samo da je proda.
Derald Martin, iako s dobrim primanjima, nije mogao da podigne
svoj kapital. Mogao je da uzme najvie hiljadu funti. Vlasnik je traio
tri. Meutim, u spas je priskoila Aliks, koja se odmah vezala za to mesto. Ona je svojim kapitalom mogla slobodno da raspolae, poto je
bio u obveznicama. Priloie polovinu u svrhu kupovine kue. I tako
je Bulbulova kua postala njihova, a Aliks se nijednog trenutka nije
pokajala zbog te odluke. Ruku na srce, posluga nije volela provincijsku osamu tavie, trenutno nisu imali nikoga ali je Aliks, inae
gladna domainskog ivota, silno uivala u spremanju prefinjenih malih jela i spremanju kue.

O bati, velianstveno ispunjenoj cveem, brinuo se jedan starac iz

sela, koji je dolazio dvaput nedeljno.
Kad je zamakla za ugao kue, Aliks se iznenadila videvi dotinog
starog batovana kako marljivo radi po cvetnim lejama. Iznenadila se
poto je on dolazio ponedeljkom i petkom, a tog dana je bila sreda.
Pobogu, Dorde, ta ete vi ovde? upitala je prilazei mu.
Starac se uspravio uz smeak i dotakao obod stare kape.
I mislio sam da ete se iznenaditi, gospoo. Ali evo ta je. U petak e biti vaar kod vlastelina, pa rekoh, ni gospodin Martin ni njegova dobra gospoa nee se ljutiti ako za promenu doem u sredu umesto u petak.
To je potpuno u redu ree Aliks. Nadam se da ete se lepo
provesti na vaaru.
Raunam da hou prosto ree Dord. Fino je kad ovek
moe da jede koliko hoe, a sve vreme zna da ne mora sam da plati.
Vlastelin doputa svojim zakupcima da popiju aj kao ljudi. Onda sam
pomislio, gospoo, da i popriamo pre nego to odete, da mi kaete
ta elite za ivu ogradu. Ne znate kad ete se vratiti, gospoo?
Ali, ja ne idem nikud.
Dord se netremice zagledao.
Ali zar sutra ne putujete u London?
Ne. Otkud vam takva pomisao?
Dord trznu glavom preko ramena.
Jue sam sreo gospodina u selu. Kazao mi je da oboje sutra idete u London i da nije siguran kad ete se vratiti.
Kojeta ree Aliks kroz smeh. Sigurno ste ga pogreno
razumeli.
Ipak, pitala se ta je to tano Derald rekao starcu to je moglo dovesti do tako udnog nesporazuma. Da idu u London? Nikad vie u ivotu nije htela da kroi u London.
Mrzim London rekla je naglo i grubo.
Ah! spokojno ree Dord. Mora da sam ja neto pogreio,
a, ipak, uinilo mi se da je on to rekao vrlo jasno. Drago mi je to ostajete ovde. Ne volim ovo opte smucanje tamo-amo, a o Londonu nemam visoko miljenje. Ja nikad nisam morao tamo da idem. Previe je
automobila... tako vam je to danas. im ovek nabavi automobil, vie
ga ne dri mesto. Gospodin Ejms, onaj to je nekad drao ovu kuu...

bio je fin miran gospodin sve dok nije kupio automobil. Nije prolo ni
mesec dana i dao je kuu na prodaju. Mnogo se i istroio na nju, slavine u svim kupatilima, elektrino svetlo i tako to. Nikad vam se va novac nee vratiti, rekao sam mu. Ali, ree on meni, dobiu dve hiljade uloene u ovu kuu do poslednjeg penija. Bogme, tako je i bilo.
Dobio je tri hiljade ree Aliks uz osmeh.
Dve hiljade ponovi Dord. U ono vreme prialo se o svoti
koju je traio.
Zaista su bile tri hiljade ree Aliks.
Dame se ne razumeju u brojeve neubeeno ree Dord.
Neete mi valjda rei da je gospodin Ejms imao obraza da stane pred
vas i trai tri hiljade, drsko i na sav glas?
Nije to rekao meni kazala je Aliks nego mom muu.
Dord se opet nagnuo nad leju.
Cena je bila dve hiljade tvrdoglavo je rekao.

III
Aliks se nije uputala u prepirku s njim. Otila je do jedne udaljenije
leje i nabrala pune ruke cvea.
Dok je s mirisnim buketom prilazila kui, Aliks je primetila mali
tamnozeleni predmet kako proviruje kroz lie u jednoj leji. Zastala je,
podigla ga i prepoznala muevljev depni dnevnik.
Otvorila ga je i s izvesnom radou pregledala zapise. Gotovo na
samom poetku braka shvatila je da impulsivni i emotivni Derald ima
nekarakteristine vrline urednosti i metodinosti. estoko je insistirao
na tome da se obroci slue tano na vreme i uvek je unapred planirao
dan, precizno poput voznog reda.
Gledajui dnevnik, nasmejala se kad je videla zapis od 14. maja:
enidba s Aliks u Svetom Petru u 14.30.
Kakav blesan promrmlja Aliks sebi u bradu i nastavi da lista
strane. Najednom je stala.
Sreda, 18. jun... pa to je danas.
U rubrici za taj dan Deraldovim urednim preciznim rukopisom
stajalo je 21.00. Nita vie. ta je Derald planirao da uradi u devet

uvee? upitala se Aliks. Osmehnula se kad je shvatila da bi, da je

ovo pria poput onih koje je esto itala, u dnevniku nala nekakvo
senzacionalno otkrie. U njemu bi zasigurno stajalo ime neke druge
ene. Dokono je prelistavala ostale stranice. Tu su stajali datumi, sastanci, nejasna pominjanja poslovnih aranmana, ali i samo jedno ensko ime njeno.
Ipak, kad je stavila knjiicu u dep i nastavila s cveem prema kui,
uhvatila ju je maglovita nelagoda. Rei Dika Vindiforda vratile su joj
se gotovo kao da joj je stajao pored uha i aputao ih: Ti uopte ne poznaje tog oveka. Ne zna nita o njemu.
To je bilo tano. ta ona zna o njemu? Na kraju krajeva, Derald je
imao etrdeset godina. Za etrdeset godina ivota sigurno je bilo i drugih ena...
Aliks nervozno zavrte glavom. Ne sme da se preda takvim mislima.
Ima mnogo prea posla. Treba li ili ne treba da kae muu da joj se javio Dik Vindiford?
Postojala je i mogunost da je Derald ve naleteo na njega u selu.
U tom sluaju, meutim, sigurno bi joj to pomenuo odmah po povratku kui i sve bi se otrglo njenoj kontroli. Inae ta? Aliks je bila svesna svoje elje da taj dogaaj uopte ne pomene.
Ako mu kae, on e sigurno predloiti da pozovu Dika Vindiforda u
Bulbulovu kuu. Onda bi ona morala da objanjava da je Dik to sam
predloio, a da je ona nala neki izgovor da sprei njegov dolazak. I
kad je on upita zato je to uradila, ta da kae? Da mu ispria svoj san?
On bi se samo nasmejao ili, jo gore, uvideo da ona snu pridaje vanost na kakvu on i ne pomilja.
Na kraju, prilino postiena, Aliks je reila da ne kae nita. Bila je
to prva njena tajna pred muem, a gria savesti ju je prilino uznemirila.

IV
Kad je, malo pre ruka, ula Deralda da se vraa iz sela, pourila je u
kuhinju i pretvarala se da je zaneta kuvanjem, kako bi prikrila zbunjenost.

Odmah je bilo jasno da Derald uopte nije video Dika Vindiforda.

Aliks je laknulo, ali ju je uhvatila i nelagoda. Sad je neopozivo morala
da se dri politike prikrivanja.
Tek se posle jednostavne veere, dok su u hrastovom salonu sedeli
pored otvorenih prozora kako bi unutra pustili prijatan veernji vazduh pun mirisa modrog i belog eboja, Aliks setila depnog dnevnika.
Evo ime si zalivao cvee kazala je i bacila mu ga u krilo.
Ispao mi je kod ivice, zar ne?
Da, i sada znam sve tvoje tajne.
Nisam kriv ree Derald i zavrte glavom.
A ta je s nekom obavezom veeras u devet?
Ah, to! Naas kao da je ostao zateen, a potom se osmehnuo
kao da ga neto silno zabavlja. To je obaveza s jednom izuzetno lepom devojkom, Aliks. Ima smeu kosu i plave oi, mnogo lii na tebe.
Ne razumem ree Aliks toboe strogo. Izvrdava.
Ne, ne izvrdavam. tavie, to mi je podsetnik da veeras treba
da razvijem neke negative i hou da mi pomogne.
Derald Martin je bio pasionirani fotograf. Imao je pomalo staromodan aparat, ali s odlinim objektivnom, i sam je razvijao slike u malom podrumu koji je pretvorio u mranu komoru.
I to mora da se obavi tano u devet zadirkivala ga je Aliks.
Derald je delovao pomalo uznemiren.
Draga moja devojko kazao je uz osornu notu u glasu obaveze uvek moraju da se planiraju za odreeni termin. Onda se posao
obavlja kako treba.
Aliks je utke sedela minut-dva i gledala mua u fotelji kako pui,
njegovu crnu kosu zaeljanu unazad i jasne crte izbrijanog lica spram
polumranog okruenja. Najednom, iz nekog nepoznatog izvora, preplavio ju je talas panike, tako jak da nije mogla da se obuzda: O,
Deralde, volela bih da vie znam o tebi!
Mu se zapanjeno okrenuo ka njoj.
Ali, draga moja Aliks, ve zna sve o meni. Ispriao sam ti o
svom detinjstvu u Nortamberlendu, o ivotu u Junoj Africi i o ovih poslednjih deset godina u Kanadi koje su mi donele uspeh.
Oh! Posao! prekorno ree Aliks.
Derald se naglo zasmejao.
Znam ta hoe da kae... ljubavne veze. Sve ste vi ene iste.

Zanimaju vas jedino line stvari.

Aliks je osetila da joj se grlo sui i nerazgovetno je promrmljala:
Pa, mora da je bilo... ljubavnih veza. Hou rei... kad bih znala...
Ponovo je usledila tiina na minut-dva. Derald Martin se mrtio, s
neodlunim izrazom na licu. Kad je progovorio, glas mu je bio ozbiljan, bez ikakvog traga preanje razdraganosti.
Misli li da je mudro, Aliks... ovo... ovaj zamak Plavobradog? U
mom ivotu postojale su i druge ene. To ne poriem. Ne bi mi ni verovala da poreknem. Ali ti se iskreno kunem da mi nijedna nije nita
znaila.
U glasu mu se oseala odreena iskrenost koja je uteila njegovu
enu.
Zadovoljna, Aliks? upitao je uz osmeh. Onda ju je pogledao
na izvestan ljubopitljiv nain.
ta te je navelo da razmilja o tim neugodnim temama, i to ba
veeras?
Aliks je ustala i nervozno se ushodala.
Oh, ne znam kazala je. Nervozna sam celog dana.
udno tiho ree Derald kao da razgovara sa sobom. To je
ba udno.
Zato je udno?
Oh, mila moja devojko, nemoj tako da mi skae za vrat. Samo
kaem da je udno zato to si inae tako divna i spokojna.
Aliks se usiljeno osmehnula.
Danas se sve zaverilo protiv mene priznala je. ak je i stari Dord uvrteo sebi u glavu neku smenu ideju da emo otii u London. Kazao je da si mu ti to rekao.
Gde si ga videla? otro upita Derald.
Doao je da radi danas umesto u petak.
Prokleta stara budala ljutito ree Derald.
Aliks je iznenaeno zurila. Lice njenog mua izobliilo se od besa.
Nikad ga nije videla toliko ljutog. Kad je opazio njenu zapanjenost,
Derald se potrudio da vrati kontrolu nad sobom.
Pa i jeste prokleta stara budala usprotivio se.
ta si mu rekao, pa je to pomislio?
Ja? Nikad mu nita nisam rekao. Barem... a, da, seam se. Izvalio
sam neku lou alu na temu da ujutru idemo za London, a izgleda da

je on to shvatio ozbiljno. Ili, pak, nije dobro uo. Razuverila si ga, naravno?
Nestrpljivo je ekao njen odgovor.
Naravno, ali je on takav starac da kad neto uvrti u glavu... pa,
posle to vie nije nimalo lako izbaciti.
Zatim mu je ispriala o Dordovom insistiranju na tanoj svoti
traenoj za kuu.
Derald je utao minut-dva, a onda polako rekao:
Ejms je bio raspoloen da uzme dve hiljade u gotovom, a preostalu hiljadu preko hipoteke. Pretpostavljam da je tu poreklo te greke.
Najverovatnije sloila se Aliks.
Potom je pogledala na sat i pokazala na njega vragolastim prstom.
Morali bismo ve da siemo u podrum, Deralde. Kasnimo pet
minuta.
Licem Deralda Martina razlio se vrlo neobian osmeh.
Predomislio sam se tiho je rekao. Veeras se neu baviti
fotografijom.
enski um je udan. Kad je legla te srede uvee, Aliksin um bio je
zadovoljan i smiren. Njena nakratko proterana srea ponovo se vratila, trijumfalno kao i ranije.
Meutim, do naredne veeri shvatila je da je neke prikrivene sile
podrivaju. Dik Vindiford nije ponovo zvao, no ipak je oseala da je posredi njegov uticaj. Neprekidno su joj se vraale one njegove rei: Ti
uopte ne poznaje tog oveka. Ne zna nita o njemu. S njima se vratilo i seanje, jasno urezano u njen mozak, na muevljevo lice dok je govorio: Misli li da je mudro, Aliks, ovaj... zamak Plavobradog? Zato
je to rekao?
Te rei sadrale su upozorenje naznaku pretnje. Kao da je zapravo rekao: Bolje se ne petljaj u moj ivot, Aliks. U suprotnom bi se
mogla gadno iznenaditi.
Do petka ujutro Aliks je ubedila samu sebe da u Deraldovom ivotu jeste postojala neka ena zamak Plavobradog koji je priljeno
eleo da sakrije od nje. Njena ljubomora, iako se budila polako, sad je
dobila pun zamah.
Da li je imao da se sastane s nekom enom u devet uvee? Da li je
pria o fotografijama koje treba da razvije la koju je izmislio na licu

mesta?
Tri dana ranije zaklela bi se da svoga mua poznaje kao vlastiti
dep. Sad joj je on izgledao kao neznanac o kome nita ne zna. Setila
se njegovog neobjanjivog gneva na starog Dorda, potpuno nespojivog s Deraldovim inae odmerenim karakterom. Sitnica, moe biti,
ali ona joj je pokazala da zapravo i ne poznaje oveka za koga se udala.
U petak je u selu moralo da se obavi nekoliko sitnijih poslova. Po
podne je Aliks predloila da se ona time pozabavi, a da Derald ostane
u bati; meutim, na njeno iznenaenje, on se estoko usprotivio tom
planu i insistirao je na tome da sm poe, a da ona ostane kod kue.
Aliks je bila prinuena da popusti, ali ju je njegova upornost iznenadila i uplaila. Zato tako silno eli da je sprei da ode u selo?
Najednom joj je sinulo objanjenje koje je razjasnilo itav dogaaj.
Zar nije mogue da je, ne pominjui joj nita, Derald ipak naleteo na
Dika Vindiforda? Njena sopstvena ljubomora, potpuno uspavana otkako su se venali, razbuktala se tek kasnije. Da se nije isto to desilo i
Deraldu? Da li se on, moda, revnosno trudi da osujeti njen ponovni
susret s Dikom Vindifordom? To objanjenje toliko se dobro uklapalo
s injenicama i toliko je uteilo Aliksin uznemireni um da ga je istog
asa prihvatila.
Ipak, poto je vreme za aj dolo i prolo, ona se ponovo uznemirila. Borila se s iskuenjem koje ju je opsedalo jo od Deraldovog odlaska. Konano, poto je smirila savest procenom da sobu treba temeljno srediti, popela se na sprat, u muevljev salon. Sa sobom je ponela
pajalicu kako bi ouvala iluziju domaikog posla.
Kad bih bila sigurna ponavljala je sebi. Kad bih samo bila
sigurna.
Uzalud je sebi govorila da bi svaki kompromitujui detalj bio uniten pre mnogo godina. Takvom zakljuku usprotivila se tvrdnjom da
mukarci katkad usled preterane sentimentalnosti uvaju upravo najtee dokaze protiv sebe.
Na kraju je Aliks podlegla. Dok su joj obrazi goreli od stida to to
radi, bez daha je kopala po svenjevima pisama, prevrtala po fiokama,
ak pregldala i depove muevljeve odee. Samo su joj dve fioke promakle: najnia fioka u komodi i mala desna fioka na pisaem stolu bile
su zakljuane. Aliks je, meutim, dotad izgubila svaki stid. Bila je ube-

ena da e u jednoj od tih fioka nai dokaz o postojanju te imaginarne

ene iz prolosti koja ju je opsedala.
Setila se da je Derald nemarno ostavio kljueve na stoiu u prizemlju. Donela ih je i isprobala jedan po jedan. Trei klju uklopio se
u fioku na pisaem stolu. urno ju je izvukla. Tamo je nala ekovnu
knjiicu i novanik prepun novanica, a u dnu fioke snop pisama uvezanih trakom.
Uz isprekidano disanje Aliks je razvezala traku. Zatim je pocrvenela kao bulka, ubacila pisma nazad u fioku, zatvorila je i zakljuala. Pisma su, naime, bila njena pisala ih je Deraldu Martinu pre nego to
se udala za njega.
Tada je prela na komodu, vie iz elje da ne ostavi posao nedovren nego iz oekivanja da e nai ono to trai.
Na njenu alost, nijedan klju s Deraldovog svenja nije se uklapao u tu fioku. Ne elei da prizna poraz, Aliks je otila u druge sobe i
vratila se sa veim svenjem kljueva. Sreom, klju od garderobe u
gostinskoj sobi uspeo je da otvori i komodu. Otkljuala je fioku i otvorila je. Meutim, tamo je nala samo sveanj novinskih iseaka, ve prljavih i izbledelih od starosti.
Aliks je odahnula od olakanja. Ipak, bacila je pogled na iseke, radoznala da vidi ta je to toliko zanimalo Deralda da se potrudio da
sauva pranjavi sveanj. Skoro sve novine bile su amerike, od pre
nekih sedam godina, i bavile su se suenjem ozloglaenom varalici i
bigamisti arlu Lemetru. Lemetr je bio osumnjien da je ubijao svoje
enske rtve. Ispod poda jedne kue koju je iznajmljivao otkriven je
kostur, a veini ena kojima se oenio izgubio se svaki trag.
Branio se od optubi besprekorno veto, i uz pomo nekih od najtalentovanijih amerikih pravnika. kotska presuda nije dokazano
moda bi najbolje opisala ishod suenja. Poto ona nije bila na raspolaganju, proglaen je nevinim po prvoj taki optunice, premda je osuen na dugaku kaznu zatvora po osnovu drugih taaka.
Aliks se setila da je sluaj svojevremeno izazvao veliko uzbuenje,
a Lemetrovo bekstvo oko tri godine kasnije bilo je prava senzacija. Nikad ga vie nisu uhvatili. O karakteru tog oveka i njegovoj neverovatnoj moi nad enama detaljno se raspredalo u tadanjim engleskim
novinama, a i govorilo se o njegovoj razdraljivosti na suenju, strastvenim protestima i povremenim naglim fizikim kolapsima usled i-

njenice da je imao slabo srce, premda su neki sve to pripisivali njegovim glumakim sposobnostima.
U jednom iseku u Aliksinoj ruci bila je i njegova slika, koju je prouila s izvesnim zanimanjem bradat gospodin uenog izgleda.
Na koga li je podsea to lice? Najednom je preneraeno shvatila da
je podsea na Deralda. Po oima i elu vrlo su liili jedan na drugog.
Moda je zato sauvao iseak. Pogledom je prela na tekst pored slike.
Pisalo je da je optueni u svoju depnu knjiicu unosio neke datume, i
smatralo se da su to datumi ubistava njegovih rtava. Zatim je jedna
ena svedoila i pouzdano identifikovala zatvorenika po tome to je
imao mlade na korenu leve ake, odmah ispod dlana.
Aliks je ispustila hartiju i zaljuljala se. Na korenu leve ake, odmah
ispod dlana, njen mu je imao mali oiljak...

V
Soba se okretala oko nje. Kasnije joj je delovalo udno to je tako naglo dola do tako neospornog zakljuka. Derald Martin je arl Lemetr! Shvatila je to i prihvatila za tren oka. Glavom su joj se rojili nepovezani detalji, poput delova slagalice koji dolaze na svoja mesta.
Novac kojim je kua plaena njen novac samo njen novac;
obveznice koje je poverila njemu na uvanje. ak je i njen san dobio
pravo znaenje. Duboko u njenoj dui, podsvesno - oduvek se plaila
Deralda Martina i elela je da pobegne od njega. A ta podsvest se za
pomo obratila Diku Vindifordu. Izmeu ostalog, i to je doprinelo da
prihvati istinu tako lako, bez sumnje i oklevanja. Sledovalo joj je da
postane jo jedna Lemetrova rtva. Moda i vrlo skoro...
Kad se setila neega, oteo joj se polukrik. Sreda, 21.00. U podrumu,
s podnim ploicama koje se vrlo lako mogu podii! Jednom je ve sahranio svoju rtvu u podrumu. Sve je bilo isplanirano za sredu uvee.
Ali da to tako metodino zapie unapred ista ludost! Ne, nego logika. Derald je uvek ostavljao pisanog traga o svojim obavezama: ubistvo je za njega bio posao kao i svaki drugi.
Ali ta ju je spaslo? ta ju je uopte spaslo? Da li se predomislio u
poslednjem trenutku? Ne. U magnovenju joj se ukazao odgovor sta-

ri Dord.
Tad je shvatila muevljev nekontrolisani bes. Nesumnjivo je pripremio teren tako to je svima koje je sreo rekao da e sutradan njih
dvoje zajedno otii u London. Onda je Dord neoekivano doao da
radi i pomenuo joj London, a ona je osporila tu priu. Bilo je suvie rizino da je sredi te veeri, poto bi Dord ponovio ta mu je rekla.
Ali, kako se samo izvukla! Da kojim sluajem nije pomenula tu sitnicu... Aliks se stresla.
A onda je ostala nepokretna kao da se skamenila. Zaula je kripanje dvorine kapije. Mu joj se vratio.
Naas je Aliks ostala nepomina, a onda se na vrhovima prstiju odunjala do prozora i pogledala napolje zaklonjena zavesom.
Da, to je bio njen mu. Smekao se sebi u bradu i pevuio neku pesmicu. U ruci je drao predmet od koga je prestravljenoj eni srce gotovo odmah stalo. Potpuno nov aov.
Aliks je instinktivno dola do zakljuka. To e se desiti veeras...
Meutim, nije jo sve bilo izgubljeno. Pevuei pesmicu, Derald je
zamakao za zadnji deo kue.
Ne oklevajui ni trenutka, strala je niz stepenice i izjurila iz kue.
Ali, ba kad je izbila na vrata, njen mu se vratio.
Zdravo rekao je kuda tako juri?
Aliks se oajniki upinjala da povrati uobiajeni mir. Prilika joj je
zasad izmakla, ali, ako pripazi da mu ne pobudi sumnje, ponovo e se
ukazati kasnije. Moda ak i sad...
Htela sam da se proetam do kraja staze i nazad rekla je glasom koji je i njoj samoj zvuao slabo i nesigurno.
Dobro ree Derald. Poi u s tobom.
Ne... molim te, Deralde. Sva sam... nervozna, boli me glava...
Radije bih pola sama.
Paljivo ju je pogledao. Uinilo joj se da mu je na trenutak u oima
opazila sumnjiavost.
ta ti je, Aliks? Bleda si... Drhti.
Nije mi nita. Naterala se da bude odvanija, ali uz osmeh.
Samo me boli glava. etnja e mi prijati.
Onda ti nita ne vredi da me tera od sebe saoptio je Derald uz svoj zvonak smeh. Idem s tobom, htela ne htela.
Nije se usuivala da se i dalje protivi. Ako on posumnja da ona

zna...
S mukom je uspela da povrati neto od svog normalnog dranja.
Ipak, spopao ju je nelagodan oseaj da je on s vremena na vreme gleda popreko, kao da nije ba zadovoljan. Oseala je da mu sumnjiavost nije sasvim iezla.
Kad su se vratili kui, naterao ju je da legne i doneo malo kolonjske vode da joj izmasira slepoonice. Kao i uvek, bio je odan mu.
Aliks se osetila bespomonom kao da je upala u klopku vezanih ruku i
nogu.
Ni na sekund nije hteo da je ostavi samu. Otiao je s njom u kuhinju
i pomogao joj da iznese jednostavna hladna jela koja je ve ranije pripremila. Veera ju je davila, no ipak se primorala da je pojede, pa ak i
da deluje veselo i prirodno. Znala je da se sad bori za goli ivot. Bila je
sama s tim ovekom, kilometrima od pomoi, potpuno preputena
njemu na milost i nemilost. Jedini joj je izlaz bio da uljuljka njegove
sumnje kako bi je ostavio samu na nekoliko trenutaka toliko da se
ona dokopa telefona u predvorju i pozove pomo. To joj je bila jedina
nada.
U magnovenju je osetila olakanje kad se setila kako je on ranije
odustao od svog plana. ta ako mu kae da im Dik Vindiford veeras
dolazi u posetu?
Rei su joj zadrhtale na usnama ali se urno predomislila. Taj
ovek nee biti dvaput osujeen. Postojala je odlunost, ushienje ispod njegovog smirenog dranja koje joj se gadilo. Samo bi ubrzala izvrenje zloina. Ubio bi je na licu mesta, a onda mirno pozvao Dika
Vindiforda da mu napria kako im je neto neoekivano iskrslo i moraju da odu od kue. Oh! Kamo sree da Dik Vindiford dolazi veeras
ovamo! Kad bi Dik...
Naglo joj je sinula ideja. Otro je pogledala postrance u mua, kao
da se plai da e joj proitati misli. Poto je sroila plan, hrabrost joj se
poveala. Dranje joj je postalo toliko prirodno da je zadivila i samu
sebe.
Napravila je kafu i iznela je na trem, gde su po vedrim veerima
esto sedeli.
Uzgred najednom ree Derald kasnije emo napraviti
one fotografije.
Aliks je pretrnula, ali je nonalantno odvratila: Moe li to sam?

Veeras sam prilino umorna.

Brzo emo zavriti. Osmehnuo se sebi u bradu. A i garantujem ti da posle toga nee biti umorna.
Te rei kao da su ga zasmejavale. Aliks se stresla. Morala je da
sprovede plan sad ili nikad.
Ustala je.
Idem samo da telefoniram mesaru leerno je najavila. Ti
ne mrdaj nikud.
Mesaru? U ovo doba noi?
Naravno da mu je mesara zatvorena, blesane. Ali je on kod svoje kue. Sutra je subota i hou da mi rano ostavi neto goveih odrezaka, dok ih drugi ne razgrabe. Taj mili starac uradio bi sve za mene.
Brzo je ula u kuu i zatvorila vrata za sobom. ula je Deralda kako govori: Ne zatvaraj vrata na ta je ona brzo odvratila: Neu da uu noni leptiri. Mrzim none leptire. Plai li se da u te prevariti s mesarom, blesane?
im je ula, dograbila je telefonsku slualicu i zatraila broj Putnikog konaka. Odmah su je spojili.
Gospodin Vindiford? Da li je on jo tamo? Mogu li da razgovaram s njim?
Tada joj je srce muno zalupalo. Vrata su se otvorila, a u predvorje
je uao njen mu.
Stvarno odlazi, Deralde rekla je udljivo. Mrzim da me
prislukuju dok telefoniram.
On se samo nasmejao i zavalio se na stolicu.
Sigurno razgovara ba s mesarom? upitao je.
Aliks je oajavala. Plan joj je propao. Dik Vindiford e svakog asa
doi do telefona. Treba li ona sve da rizikuje i vrisne poziv u pomo?
A onda, dok je nervozno pritiskala i putala malo dugme u slualici
koju je drala, a koje slui da se glas uje odnosno ne uje na drugoj
strani veze, u glavi joj je sinuo drugi plan.
Bie teko pomislila je. Morau da ostanem pribrana, da
smiljam prave rei, da ni na trenutak ne pogreim, ali verujem da u
moi. Moram.
U tom trenutku na drugoj strani ula je glas Dika Vindiforda.
Aliks je duboko udahnula. Onda je vrsto pritisla dugme i progovorila.

 Ovde gospoa Martin, iz Bulbulove kue. Molim vas, doite (pustila je dugme) sutra ujutro i donesite est lepih goveih odrezaka (ponovo je pritisnula dugme). Veoma je vano (pustila je dugme). Veliko
vam hvala, gospodine Heksvordi. Nadam se da vam ne smeta to vas
zovem ovako kasno, ali su ti odresci zbilja (ponovo je pritisnula dugme) pitanje ivota i smrti (pustila ga je). U redu, sutra ujutru (pritisnula ga je) to je pre mogue.
Spustila je slualicu na kuku i okrenula se muu, diui teko.
Dakle, tako razgovara s mesarom, je li? ree Derald.
Tako to ene rade veselo je odvratila Aliks.
Treperila je od uzbuenja. On nita nije posumnjao. Dik e doi,
ak i ako nita ne razume.
Prela je u salon i upalila elektrino svetlo. Derald je doao za
njom.
Sad si raspoloena, ini mi se? kazao je gledajui je ljubopitljivo.
Da ree Aliks. Prola me je glavobolja.
Sela je na svoje uobiajeno mesto i smeila se svome muu, koji se
uvalio u svoju fotelju naspram nje. Bila je spasena. Tek je osam i dvadeset pet. Dik e stii debelo pre devet.
Nije mi se ba dopala ona kafa koju si mi dala poalio se Derald. Bila je vrlo gorka.
Nova marka koju sam kupila za probu. Neemo je vie piti ako
ti se ne svia, dragi.
Aliks uze neki vez i poe da radi. Derald je proitao nekoliko stranica svoje knjige. Onda je bacio pogled na sat i odloio knjigu.
Pola devet. Vreme je da siemo u podrum i ponemo da radimo.
Vez je ispao iz Aliksinih ruku.
O, ne jo. Hajde da saekamo do devet.
Ne, draga moja. Pola devet. To je vreme koje sam odredio. Moi
e ranije da legne.
Ali bih ja vie volela da saekamo do devet.
Zna da se, kad odredim neko vreme, toga uvek pridravam.
Hajde, Aliks. Neu vie da ekam ni trenutka.
Aliks ga je pogledala i, ma koliko se trudila da to suzbije, osetila
kako je preplavljuje talas uasa. Maska je skinuta. Deraldu su se ruke
trzale, oi mu se caklile od uzbuenja, neprestano je jezikom olizao

suve usne. Vie nije ni pokuavao da prikrije svoje uzbuenje.

Aliks pomisli: Sve je istina... ne moe da eka... on je kao ludak.
Priao joj je u dva koraka, dograbio je za rame i digao na noge.
Hajde, devojko..., ili u te ja odneti dole.
Glas mu je bio veseo, ali je iza toga vrebala neprikrivena svirepost
koja ju je zgrozila. S krajnjim naporom otrgla mu se i pribila leima
uza zid. Bila je bespomona. Nije mogla da pobegne nije mogla nita da uradi a on joj je prilazio.
Dakle, Aliks...
Ne... ne.
Vrisnula je i nemono pruila ruke da se odbrani.
Deralde... stani... moram neto da ti kaem, da priznam...
Stao je.
Da prizna? zaueno je rekao.
Da, da priznam. Govorila je zbrzano, ali se u oajanju nije
usuivala da prekine, elei da odri njegovu privuenu panju.
Licem mu je preleteo prezriv izraz.
Bivi ljubavnik, najverovatnije narugao se.
Ne ree Aliks. Neto drugo. To se moe, pretpostavljam...
da, to se moe nazvati zloinom.
Smesta je opazila da je udarila u pravu icu. Njegova panja ponovo je bila zaokupljena i nepodeljena. Kad je to videla, vratila joj se
smelost. Ponovo je osetila da gospodari situacijom.
Bolje ponovo sedi tiho je rekla.
Ona sama je prola kroz sobu do svog mesta i sela. ak se i sagnula
i uzela vez. Meutim, iza vela spokoja grozniavo je razmiljala i smiljala: naime, pria koju bude sroila mora ga drati zainteresovanim
dok ne stigne pomo.
Rekla sam ti polako je rekla da sam petnaest godina bila
stenodaktilografkinja. To nije potpuno tano. Postojale su dve pauze.
Prva se desila kad sam imala dvadeset dve godine. Upoznala sam jednog starijeg oveka s izvesnim imetkom. Zaljubio se u mene i zaprosio
me. Pristala sam. Venali smo se. Zastala je. Navela sam ga da
osigura svoj ivot u moju korist.
Na licu svog mua videla je da se naglo povealo njegovo zanimanje, pa je nastavila samopouzdanije:
Tokom rata sam neko vreme radila u bolnikom dispanzeru.

Tamo sam dola u kontakt s najrazliitijim retkim lekovima i otrovima.

Zamiljeno je zastala. On je sad bio ivo zainteresovan, bez ikakve
sumnje. Ubicu e ubistvo sigurno zanimati. Uloila je sve na tu kartu i
uspela. Bacila je pogled na sat. Dvadeset pet do devet.
Postoji jedan otrov... beli praak. Jedan prstohvat je smrtonosan. Zna li moda poneto o otrovima?
Pitanje je postavila uz izvesnu strepnju. Ako su mu otrovi bliski,
morae da bude oprezna.
Ne ree Derald. Znam vrlo malo o njima.
Odahnula je od olakanja.
uo si, naravno, za hioscin? On deluje praktino kao i svaki drugi lek, ali se uopte ne moe otkriti. Svaki lekar potpisao bi da je uzrok
smrti srani udar. Ukrala sam manju koliinu tog leka i sauvala ga.
Zastala je da pregrupie snage.
Nastavi ree Derald.
Ne. Bojim se. Ne mogu da ti kaem. Drugi put.
Odmah nestrpljivo je rekao. Hou da ujem.
U braku smo bili mesec dana. Ja sam bila veoma dobra prema
svom muu u godinama, vrlo ljubazna i odana. On me je hvalio svim
susedima. Svi su znali koliko sam odana supruga. Svake veeri sam
mu sama kuvala kafu. Jedne veeri, dok smo bili sami, stavila sam mu
prstohvat smrtonosnog alkaloida u olju...
Aliks zastade i paljivo uvue nov konac u iglu. Ona, koja nikad u
ivotu nije glumila, u tom je trenutku bila ravna najveoj svetskoj glumici. tavie, proivljavala je ulogu hladnokrvnog ubice.
Bila sam veoma smirena. Sela sam i gledala ga. U jednom trenutku se malo zagrcnu i zatrai sveeg vazduha. Otvorila sam prozor.
Potom je rekao da ne moe da se pomeri iz fotelje. Ubrzo je umro.
Zastala je i osmehnula se. Bilo je etvrt do devet. Sigurno e pomo
uskoro stii.
Koliko je upita Derald iznosilo osiguranje?
Oko dve hiljade funti. Uloila sam to u neke finansijske poslove i
izgubila. Vratila sam se kancelarijskom poslu. Meutim, nikad nisam
nameravala tamo due da se zadravam. Onda sam upoznala drugog
mukarca. Na poslu sam zadrala devojako prezime. On nije znao da
sam se ve udavala. Bio je mlai, prilino zgodan i imuan. Venali

smo se diskretno u Saseksu. Nije hteo da uzme ivotno osiguranje, ali

je, naravno, sainio testament u moju korist. Voleo je da mu kuvam
kafu, ba kao i moj prvi mu.
Aliks se zamiljeno osmehnula i samo dodala: Pravim odlinu
kafu.
Zatim je nastavila:
U selu gde smo iveli imala sam nekoliko prijatelja. Bilo im je
veoma ao kad mi je mu iznenada umro od sranog udara jednog dana posle veere. Lekar mi se uopte nije dopao. Mislim da nije posumnjao u mene, ali ga je neoekivana smrt mog mua svakako veoma iznenadila. Ne seam se ba tano zato sam se opet vratila kancelarijskom poslu. Valjda iz navike. Moj drugi mu ostavio je oko etiri hiljade funti. S tim novcem nisam pekulisala, nego sam ga investirala. Posle toga, zna...
Meutim, prekinuta je. Derald Martin, kome je krv udarila u glavu, napola davei se, upirao je drhtavim prstom u nju.
Kafa... gospode boe! Kafa!
Zurila je u njega.
Sad shvatam zato je bila gorka. Vetice! Ponovo si se vratila
starom zanatu.
vrsto se uhvatio za ruke fotelje. Bio je gotov da skoi na nju.
Otrovala si me.
Aliks je uzmakla od njega prema kaminu. Sad ve uasnuta, otvorila je usta da to porekne a onda je zastala. U sledeem trenutku on
e skoiti na nju. Prikupila je svu snagu. Gledala ga je vlanim oima,
neumoljivo.
Da kazala je. Otrovala sam te. Otrov ve deluje. Trenutno
ne moe da se pomeri iz fotelje... ne moe da se pomeri...
Ako uspe da ga zadri tu makar koji minut...
Ah! ta je to? Koraci napolju. kripanje kapije. Zatim koraci na stazi. Ulazna vrata se otvaraju.
Ne moe da se pomeri ponovila je.
Potom se prounjala pored njega i istrala iz salona koliko je noge
nose, da bi se onesvestila u naruju Dika Vindiforda.
Pobogu, Aliks! viknuo je.
Onda se okrenuo osobi s kojom je doao: visokom i snanom oveku u policijskoj uniformi.

 Idite da pogledate ta se desilo u toj sobi.

Paljivo je spustio Aliks na kau i nagnuo se nad nju.
Malena moja promrmljao je. Jadna moja malena. ta su ti
to uradili?
Kapcima je zatreptala, a usnama je jedva ujno promrmljala njegovo ime.
Dik se trgao kad ga je policajac dotakao po ruci.
U sobi nema niega, gospodine, samo jedan ovek sedi u fotelji.
Izgleda, meutim, kao da se stravino uplaio i...
Da?
Dakle, gospodine, on je... mrtav.
Uplaili su se kad su zauli Aliksin glas. Govorila je kao u snu, i dalje murei.
I ubrzo je rekla je kao da citira iz knjige umro...

Nesrea

kad vam kaem, to je jedna ista ena... nema nikakve sumnje!

Kapetan Hejdok pogleda vatreno, ustro lice svog prijatelja i uzdahnu. Poeleo je da Evans nije tako optimistian i veseo. Tokom karijere provedene na moru, stari pomorski kapetan nauio je da ne zabada nos u ono to ga se ne tie. Njegov prijatelj Evans, bivi kriminalistiki inspektor, drao se drugaije ivotne filozofije. U mladosti mu je
geslo bilo Postupati na osnovu dobijenih informacija, a napredovao
je u tome tako to je poeo i sam da traga za informacijama. Inspektor
Evans bio je vrlo pametan i pronicljiv policajac i unapreenje je zaslueno dobio. ak i sad, kad se penzionisao i skrasio u seoskoj kui iz
svojih snova, profesionalni instinkt mu je jo bio iv.
Retko zaboravljam lica ponovio je spokojno. Gospoa Entoni... da, to je sigurno gospoa Entoni. Kad ste rekli gospoa Meroudin, smesta sam je prepoznao.
Kapetan Hejdok se nelagodno uzvrpoljio. Meroudinovi su mu, posle samog Evansa, bili najblii susedi, te ga je potreslo to je gospoa
Meroudin identifikovana kao biva junakinja senzacionalnog sluaja.
Bilo je to davno rekao je prilino tiho.
Pre devet godina ree Evans, precizan kao i uvek. Devet
godina i tri meseca. Seate li se sluaja?
Maglovito.
Ispostavilo se da je Entoni sam uzimao arsenik ree Evans
pa su je oslobodili.
Pa, zar nije trebalo?
Nisu imali ama ba nikakvog razloga za suprotno. To je bila jedina presuda koja se mogla doneti na osnovu dokaza. Potpuno ispravno.
Onda je sve u redu ree Hejdok. I ne shvatam zato sad tu
diemo prainu.
Ko die prainu?
ini mi se da vi to radite.

 Taman posla.
Sluaj je zakljuen rezimirao je kapetan. Ako je gospou
Meroudin u nekom trenutku snala muka da joj sude za ubistvo i oslobode je...
Oslobaajua presuda obino se ne smatra mukom ubacio se
Evans.
Znate ta hou da kaem razdraeno ree kapetan Hejdok.
Ako je sirota ena prola kroz celu tu patnju, nije nae da sad kopamo po tome, zar ne?
Evans nije odgovorio.
Ma molim vas, Evanse. Dama je bila neduna... sami ste to rekli.
Nisam rekao da je bila neduna. Rekao sam da je osloboena.
To je isto.
Ne uvek.
Kapetan Hejdok, koji je poeo da lupka lulom o bonu stranu stolice, zastao je i uspravio se s vrlo napetim izrazom lica.
Hej... hej... hej kazao je. S te strane vetar duva, je li? Mislite da nije bila neduna?
Ne bih to rekao. Samo... ne znam. Entoni je imao obiaj da uzima arsenik. Supruga mu ga je nabavljala. Jednog dana je grekom
uzeo preveliku dozu. Da li je greku nainio on ili njegova ena? Niko
nije mogao da zakljui, pa je porota ispravno odluila da je neduna
poto se nije dokazalo suprotno. Sve je to u redu i ne nalazim svemu
tome nikakvu zamerku. Ipak... voleo bih da znam.
Kapetan Hejdok je ponovo preusmerio panju na lulu.
Pa leerno je rekao to se nas ionako ne tie...
Nisam ba siguran...
Ali svakako...
Sasluajte me. Ovaj Meroudin... veeras je u svojoj laboratoriji
izvodio neke hemijske testove... seate se...
Da. Pomenuo je Marov test na arsenik. Kazao je da vi sigurno
znate sve o tome... da je vama to deo posla... i nasmeio se. Ne bi to rekao da je makar i na trenutak pomislio...
Evans ga je prekinuo.
Mislite, ne bi to rekao da je znao. U braku su ve koliko? est
godina, rekoste? Kladim se u ta hoete da on pojma nema da mu je
supruga nekada ozloglaena gospoa Entoni.

 A to svakako nee uti od mene kruto ree kapetan Hejdok.

Evans na to nije reagovao, nego je nastavio:
Prekinuli ste me. Posle Marovog testa Meroudin je zagrejao
neku supstancu u epruveti, metalni ostatak je rastvorio u vodi, a onda
ga istaloio dodavanjem srebro-nitrata. To je test na hlorate. Zgodan
nenametljiv mali test. Meutim, sticajem okolnosti sam proitao ove
rei u knjizi koja je stajala otvorena na stolu:
H2SO4 razgrauje hlorate, pri emu se kao nusproizvod dobija Cl4O2. Pri zagrevanju dolazi do snane eksplozije; stoga
meavinu treba drati na hladnom i koristiti samo u vrlo malim koliinama.
Hejdok je zurio u svog prijatelja.
Dobro, i ta s tim?
Samo ovo. I u mojoj profesiji postoje testovi... testovi na ubistvo.
Imamo povezivanje injenica... odmeravanje, seciranje ostatka kad u
obzir uzimate predrasude i optu nepreciznost svedok. Ali postoji i
drugi test na ubistvo... i taj je prilino taan, ali i vrlo... opasan! Ubicu
vrlo retko zadovoljava jedan zloin. Ako mu date dovoljno vremena i
ne sumnjate, poinie i sledei. Recimo, uhvatite oveka... da li je ubio
svoju enu ili nije?... Moda sluaj i ne izgleda tako loe po njega. Ako
mu prouite prolost... i otkrijete da je imao nekoliko ena... i da su
sve umrle, da tako kaemo... pod prilino sumnjivim okolnostima?...
Onda znate! Ne govorim sad s pravnog stanovita, razumete. Govorim
o moralnom saznanju. im saznate, moete krenuti u potragu za dokazima.
I?
Stiem do poente. To je sve u redu ako uopte postoji prolost
koju moete da prouite. Ali ta ako uhvatite ubicu pri njegovom prvom zloinu? Tada korienjem tog testa neete dobiti eljenu reakciju. Ali recimo da je zatvorenik osloboen... i da poinje novi ivot pod
novim imenom. Hoe li ili nee ubica ponovo ubiti?
To je uasna pomisao!
Tvrdite li i dalje da se ovo nas ne tie?
Da, tvrdim. O gospoi Meroudin se po svemu moe zakljuiti samo da je potpuno neduna ena.

Bivi inspektor je outao nekoliko trenutaka. Zatim je polako rekao:

Kazao sam vam da smo prouili njenu prolost i nismo nali nita. To, meutim, nije ba sasvim tano. Imala je ouha. Kao devojka
od osamnaest godina, zaljubila se u nekog mladia... a njen ouh je potegao svoj autoritet da ih razdvoji. Ona i ouh otili su u etnju po prilino opasnom delu jedne litice. Desila se nesrea... ouh je priao preblizu ivici... kamen je popustio, a on je pao i poginuo.
Ne mislite valjda...
To je bila nesrea. Nesrea! Entonijeva prekomerna doza arsenika bila je nesrea. Ne bi ni izala pred sud da se nije ispostavilo da je
postojao i ljubavnik... uzgred, taj je strugnuo. Izgleda da nije bio zadovoljan odlukom porote. Kaem vam, Hejdoe, kad je ta ena posredi,
plaim se da ne doe do jo jedne... nesree!
Stari kapetan slegnu ramenima.
Otad je prolo devet godina. Zato bi se sad desila jo jedna, kako vi to kaete, nesrea?
Nisam rekao sad. Rekao sam jednog dana. Ukoliko se ukae
nuan motiv.
Kapetan Hejdok slegnu ramenima.
Dakle, ne znam kako biste to spreili.
Ne znam ni ja tuno ree Evans.
Ja bih se manuo svega toga ree kapetan Hejdok. Od zabadanja nosa u tua posla nikad ne izae nita dobro.
Meutim, taj savet se nije dopao bivem inspektoru. On je bio strpljiv, ali i odluan ovek. Poto je otiao od svog prijatelja, spustio se
do sela, premeravajui u glavi razne mogunosti za uspenu akciju.
Kad je svratio do pote da kupi marke, naleteo je na predmet svoje
brige: Dorda Meroudina. Bivi profesor hemije bio je sitan ovek sanjivog izgleda, dobrog i uglaenog ophoenja, i obino veoma rasejan.
Prepoznao je biveg inspektora i prijateljski ga pozdravio, a onda se
sagnuo da pokupi pisma koja je od sudara ispustio. I Evans se sagnuo:
poto je bio brih pokreta nego Meroudin, skupio je pisma prvi, a onda ih predao njihovom vlasniku uz izvinjenje.
Usput je bacio pogled na njih i adresa na najgornjem iznenada mu
je ponovo raspirila sumnje. Tu je stajao naziv dobro poznatog osiguravajueg drutva.

Smesta je doneo odluku. Bezazleni Dord Meroudin nije ni bio

svestan kako je dolo do toga da se on i bivi inspektor zajedno etaju
po selu, a jo manje kako su u razgovoru dotakli temu ivotnog osiguranja.
Evans je s lakoom stigao do cilja. Meroudin je svojevoljno saoptio da je upravo osigurao ivot u korist svoje ene i zatraio Evansovo miljenje o dotinoj firmi.
Nainio sam neke prilino nepromiljene investicije objasnio
je. Shodno tome, prihodi su mi se smanjili. Ako mi se ita desi, moja
ena e ostati u vrlo looj situaciji. Ovim osiguranjem e sve doi na
svoje mesto.
Nije se protivila toj ideji? nehajno upita Evans. Neke dame
to ne vole, znate. Smatraju da je to baksuz... u tom smislu.
Oh, Margaret je vrlo praktina ree Meroudin uz osmeh.
Uopte nije sujeverna. tavie, mislim da je ba ona dola na tu ideju.
Nije joj se svialo to toliko brinem.
Evans je dobio eljene informacije. Ubrzo se rastao sa sagovornikom, a usne su mu bile stisnute u smrknutu liniju. Pokojni gospodin
Entoni je nekoliko nedelja pre smrti otvorio ivotno osiguranje u korist svoje ene.
Navikao da se oslanja na svoje instinkte, u sebi je bio potpuno ubeen u sve. Meutim, sasvim drugo pitanje je bilo ta da tim povodom
uradi. Nije hteo da uhvati ubicu na delu, nego da sprei zloin, a to je
neto sasvim drugo i mnogo tee.
Celog dana je bio vrlo zamiljen. Tog popodneva odravao se vaar
Drutva jagorevine na zemljitu seoskog vlastelina, pa je otiao tamo i oprobao se u tomboli, pogaanju teine svinje i gaanju kokosovih oraha, sve vreme s neizmenjenim izrazom odsutne usredsreenosti na licu. ak je i za pola funte zatraio proricanje sudbine od Zare,
gatare u kristalnu kuglu, smekajui se dok se priseao koliko je lanih proroka priveo u svom radnom veku.
Nije se mnogo osvrtao na njeno zapevanje sve dok mu panju
nije privukao kraj jedne reenice.
...A vi ete se vrlo uskoro... zbilja vrlo uskoro... upetljati u pitanje ivota i smrti... ivota i smrti jedne osobe.
Uh... ta to rekoste? naglo je upitao.
Odluka... morate da donesete odluku. Morate da budete opre-

zni... veoma, veoma oprezni... Ako napravite greku... ak i najmanju

greku...
Da?
Gatara je pretrnula. Inspektor Evans je znao da su sve to kojetarije, ali je ipak bio pod utiskom.
Upozoravam vas... ne smete napraviti greku. U suprotnom, jasno vidim ishod... smrt...
udno, avolski udno. Smrt. Kako li je to samo nabola?!
Ako napravim greku, ishod e biti smrt? Tako kaete?
Da.
U tom sluaju ree Evans ustajui i pruajui pola krune
ne smem da napravim greku, a?
Govorio je leerno, ali im je izaao iz atre, odluno je stegao zube. Lako je govoriti ali nije ba lako i uiniti. Ne sme da zataji. Od
toga zavisi ivot, krhki ivot jednog ljudskog bia.
A niko nije mogao da mu pomogne. Ugledao je figuru svog prijatelja Hejdoka u daljini. Odande pomo nee doi. Hejdokovo geslo je bilo Pusti sve na miru. A to se ovde ne sme.
Hejdok je razgovarao s nekom enom. Odmakla se od njega i pola
ka Evansu, a inspektor ju je prepoznao. Bila je to gospoa Meroudin.
Bez razmiljanja joj je poao u susret.
Gospoa Meroudin bila je prilino naoita ena. Imala je iroko dostojanstveno elo, veoma lepe smee oi, spokojan izraz lica. Izgledala
je kao italijanska Madona, to je naglaavala razdeljkom po sredini i
kosom uvijenom preko uiju. Govorila je dubokim, prilino snenim
glasom.
Evansu je uputila zadovoljan osmeh dobrodolice.
Mislio sam da ste to vi, gospoo Entoni... hou rei, gospoo
Meroudin umiljato je rekao.
Namerno je napravio omaku i kriom osmatrao njenu reakciju.
Razrogaila je oi i brzo udahnula. Meutim, dalje se niim nije odavala. Zurila je u njega netremice i ponosno.
Traila sam svog mua tiho je rekla. Jeste li ga negde ovde
videli?
Kad sam ga poslednji put video, otiao je u onom pravcu.
Poli su jedno uz drugo u naznaenom pravcu, askajui tiho i prijatno. Inspektor je oseao sve jae divljenje. Kakva ena! Kakva samo-

kontrola. Kakva udesna pribranost. Izvanredna ena i veoma opasna. Bio je ubeen: veoma opasna.
On se i dalje oseao veoma nelagodno, iako je bio zadovoljan svojim poetnim potezom. Stavio joj je do znanja da ju je prepoznao. To
e je navesti da bude na oprezu. Nee se usuditi da uini nita prenagljeno. Ostalo je jo pitanje Meroudina. Kad bi njega mogao da upozori...
Nali su oveuljka kako odsutno gleda porcelansku lutku koju je
izvukao na tomboli. ena mu je predloila da pou kui, i on je drage
volje pristao. Gospoa Meroudin okrenula se inspektoru:
Zato i vi ne poete s nama da na miru popijete olju aja, gospodine Evanse?
Je li joj u glasu osetio blagu izazivaku notu? Uinilo mu se da jeste.
Hvala vam, gospoo Meroudin. To bih veoma voleo.
Odetali su se do kue, razgovarajui o prijatnim obinim temama.
Sunce je sijalo, povetarac je lako duvao, sve je oko njih bilo prijatno i
obino.
Kad su stigli u ljupku kuu u kontinentalnom stilu, gospoa Meroudin je objasnila da im je sluavka na vaaru. Otila je u svoju sobu da
odloi eir, pa se vratila da pristavi vodu za aj na mali srebrni gorionik. S oblinje police skinula je tri zdelice i tacne.
Imamo jedan vrlo poseban kineski aj objasnila je. I uvek
ga pijemo na kineski nain... iz zdelica, a ne iz olja.
Zautala je, pogledala u jednu zdelicu i zamenila je drugom, uz
nervozan uzvik.
Dorde... stvarno si nemogu. Ponovo si uzimao ove zdelice.
Izvini, draga skrueno ree profesor. Tako su savrene veliine. One koje sam naruio jo nisu stigle.
Uskoro e nas sve potrovati ree njegova ena uz polusmeh.
Meri ih zatie u laboratoriji i vraa ovamo, i nikad se ne zamlauje
s pranjem sem ako u njima nema neeg vrlo uoljivog. Pobogu, pa pre
neki dan si ih koristio za kalijum-cijanid. Zaista, Dorde, to je strahovito opasno.
Meroudin je delovao pomalo razdraeno.
Meri nema prava da sklanja stvari iz laboratorije. Ne sme tamo
nita da dira.

 Ali tamo esto ostavljamo olje posle aja. Kako da zna? Budi
razuman, dragi.
Profesor je uao u laboratoriju mrmljajui sebi u bradu, a gospoa
Meroudin je uz osmeh sipala kljualu vodu preko aja i dunula u plamen gorionika.
Evans je bio zbunjen. Ipak, u glavi mu je sinuo zraak svetlosti. Iz
ovog ili onog razloga gospoa Meroudin je otkrivala karte. Da li e
ovo biti nesrea? Da li ona o svemu ovome govori toliko neuvijeno
kako bi unapred pripremila alibi? Zato da bi, kad se jednog dana nesrea desi, on bio prinuen da svedoi u njenu korist. Glupo od nje
ako je tako, jer e pre toga...
Najednom je zadrao dah. Ona je sipala aj u tri zdelice. Jednu je
spustila pred njega, jednu pred sebe, a treu je stavila na stoi uz kamin, pored fotelje na kojoj je obino sedeo njen mu, i ba kad je sputala tu poslednju, usne su joj se za trenutak razvukle u udan mali
osmeh. Taj osmeh je bio kljuan.
Znao je!
Izuzetna ena opasna ena. Nema ekanja nema priprema.
Ovog popodneva upravo ovog popodneva s njim kao svedokom.
Od smelosti itave zamisli ostao je bez daha.
Bilo je to pametno avolski pametno. Nee uspeti da dokae nita. Raunala je da on nee posumnjati jednostavno zato jer se sve
odigrava prebrzo. ena koja munjevito misli i radi.
Duboko je udahnuo i nagnuo se napred.
Gospoo Meroudin, ja sam ovek s udnim hirovima. Da li biste
bili tako ljubazni da mi uinite neto?
Pogledala ga je upitno, ali ne i sumnjiavo.
Ustao je, uzeo zdelicu pred njom i preao do stoia gde ju je zamenio s onom drugom. Tu drugu je doneo i spustio pred nju.
elim da vas gledam kako pijete ovo.
Pogledi su im se sreli. Bili su netremini, nedokuivi. Ona je polako
bledela.
Pruila je ruku i podigla zdelicu. On je zadrao dah. Pretpostavljajui sve vreme da je nainio greku.
Prinela ju je usnama u poslednjem trenutku, pretrnuvi, nagnula se napred i brzo je izlila u saksiju paprati. Potom se vratila na stolicu i prkosno ga pogledala.

On je odahnuo od olakanja i ponovo seo.

Dakle? kazala je.
Glas joj se promenio. Bio je blago podrugljiv prkosan.
Odgovorio je trezveno i tiho:
Vi ste veoma pametna ena, gospoo Meroudin. Mislim da me
razumete. Ne sme biti... ponavljanja. Znate li na ta mislim?
Znam na ta mislite.
Glas joj je bio jednolian, potpuno bezizraajan. On je zadovoljno
klimnuo glavom. Bila je to pametna ena i nije htela da bude obeena.
Neka vi i va mu dugo poivite znaajno je rekao i prineo
aj usnama.
Onda mu se lice promenilo. Strahovito se izobliilo... pokuao je da
ustane da vikne... Telo mu se ukoilo lice mu je postalo ljubiasto. Pao je ispruen preko stolice udovi su mu se grili.
Gospoa Meroudin se nagnula napred i posmatrala ga. Usnama joj
je preleteo osmeh. Obratila mu se vrlo tiho i neno.
Napravili ste greku, gospodine Evanse. Mislili ste da elim da
ubijem Dorda... Vrlo glupo od vas... ba vrlo glupo.
Posedela je jo minut-dva gledajui mrtvog oveka, treeg oveka
koji je zapretio da e joj stati na put i razdvojiti je od oveka koga je
volela.
Osmeh joj se proirio. Vie nego ikad, izgledala je kao Madona. Onda je podigla glas i viknula:
Dorde, Dorde!... Oh, doi ovamo! Bojim se da se desila uasna nesrea... Jadni gospodin Evans...

Pesmica za est penija

er Edvard Paliser, advokat, stanovao je u Ulici kraljice Ane 9. Ulica

kraljice Ane je orsokak. Iako je u samom srcu Vestminstera, atmosfera je tamo spokojna i starinska, potpuno izdvojena od metea
dvadesetog veka. A to je ser Edvardu Paliseru savreno odgovaralo.
Ser Edvard je bio jedan od najuvaenijih krivinih branilaca svoga
doba, a danas, kad vie nije bio aktivni pripadnik Komore, zabavljao
se sakupljanjem probranih dela iz kriminologije. Napisao je i knjigu
Seanja uvenih kriminalaca.
Te veeri ser Edvard je sedeo pred kaminom u svojoj biblioteci, pijuckao izvanrednu crnu kafu i vrteo glavom itajui jednu Lombrozovu knjigu. Potpuno ingeniozne i potpuno prevaziene teorije.
Vrata su se otvorila gotovo neujno: njegov dobro uveban sluga
priao je preko debelog tepiha i diskretno promrmljao:
Jedna mlada dama eli da vas vidi, gospodine.
Mlada dama?
Ser Edvard se iznenadio. Eto jednog sasvim neobinog dogaaja.
Potom mu je sinulo da bi to mogla biti njegova neaka Etel ali ne,
jer bi u tom sluaju Armor tako i rekao.
Oprezno je upitao:
Dama nije rekla kako se zove?
Nije, gospodine, ali je rekla da je potpuno sigurna da ete eleti
da je primite.
Uvedite je ree ser Edvard Paliser. Osetio se ugodno zaintrigiran.
Visoka tamnokosa devojka na pragu tridesete, u dobro skrojenom
crnom kaputu i suknji, s malim crnim eirom na glavi, prila je ser

Edvardu pruene ruke i s izrazom radosnog prepoznavanja na licu.

Armor se povukao i neujno zatvorio vrata za sobom.
Ser Edvarde... poznajete me, zar ne? Ja sam Magdalena Von.
Ah, naravno. Prisno je stisnuo pruenu ruku.
U trenutku mu se sve vratilo. Ono putovanje iz Amerike na Siluriku! To armantno dete poto tada jedva da je bila starija od deteta.
Pamtio je da joj se udvarao, na diskretan nain zrelog svetskog oveka. Bila je tako predivno mlada tako eljna tako puna divljenja i
junakog oboavanja stvorena da oara srce mukarca na pragu ezdesete. Uspomene su ga navele da joj jo toplije stisne ruku.
Ovo je ba divno od vas. Sedite, molim vas. Privukao joj je fotelju i upustio se u lak razgovor bez zastajkivanja, sve vreme se pitajui zato je dola. Kad je askanje konano priveo kraju, usledila je tiina.
Ona je stegnula i pustila ruku fotelje, navlaila usne. Najednom je
progovorila i to naglo.
Ser Edvarde... elim da mi pomognete.
Iznenadio se i mehaniki promrmljao:
Da?
Nastavila je, govorei s vie ara:
Rekli ste da, ako mi ikad zatreba pomo... ako ita budete mogli
da uinite za mene..., da ete to uiniti.
Da, to jeste rekao. To se obino kae naroito na rastanku. Prisetio se kako ga je glas izdao kako je prineo njenu ruku svojim
usnama.
Ako ikad ita budem mogao da uinim... upamtite da to ozbiljno
mislim...
Da, tako se kae... Ali se vrlo, vrlo retko od oveka trai da ispuni
obeanje! Pogotovu posle koliko? devet ili deset godina. Brzo ju
je odmerio bila je jo naoita devojka, ali je izgubila ono to ga je
oaralo onaj izgled rosne netaknute mladosti. Lice joj je moda sad
bilo i zanimljivije neki mlai mukarac svakako bi to pomislio ali
ser Edvard ni izdaleka nije ponovo osetio onu plimu topline i oseanja
kao pred kraj tog prekookeanskog putovanja.
Izraz lica postao mu je pravniki i oprezan. Prilino je ustro odgovorio:
Svakako, moja mlada damo. Vrlo u rado uiniti sve to je u mo-

joj moi, mada sumnjam da sad ikome mogu da pomognem.

Ako je i pripremao odstupnicu, ona to nije primetila. Bila je od
onih ljudi koji u svakom trenutku vide samo jedno, a sada je videla
svoju nevolju. Ser Edvardovu volju da pomogne uzela je zdravo za gotovo.
U ogromnoj smo nevolji, ser Edvarde.
Mi? Udati ste?
Ne... mislila sam na svog brata i sebe. Oh, i na Vilijema i Emili,
kad smo ve kod toga. Ali moram da objasnim. Imam... imala sam tetku... gospoicu Krebtri. Moda ste itali o njoj u novinama. Bilo je uasno. Ubijena je.
Ah! Na ser Edvardovom licu zasjala je zainteresovanost.
Pre oko mesec dana, zar ne?
Devojka klimnu glavom.
ak i manje... pre tri nedelje.
Da, seam se. Neko ju je udario u glavu u njenoj kui. Nisu
uhvatili poinioca.
Magdalena Von ponovo je klimnula glavom.
Nisu uhvatili ubicu... ne verujem da e ga ikad uhvatiti. Znate...
moda ubica i ne postoji.
ta?
Da... grozno. O tome nita nije objavljeno u novinama. Ali policija tako misli. Znaju da te veeri niko nije ulazio u kuu.
Hoete rei...?
Da je to neko od nas etvoro. Mora biti. Ne znaju ko... ni mi ne
znamo ko... Ne znamo. I tako samo sedimo iz dana u dan, gledamo se
podozrivo i pitamo se. Oh! Kamo sree da je to uradio neko sa strane...
ali ne vidim kako bi mogao...
Ser Edvard ju je netremice gledao, sve ivlje zainteresovan.
Hoete rei da su lanovi porodice pod sumnjom?
Da, to hou da kaem. Policajci, naravno, nisu to rekli. Vrlo su
utivi i dobri prema nama. Meutim, pretresli su kuu, sve su nas ispitali, Martu nebrojeno puta... A poto ne znaju ko je to uradio, nee da
otvore karte. Mnogo se plaim... uasno se plaim...
Drago moje dete. Ma sigurno preterujete.
Ne preterujem. To mora da je uradio neko od nas etvoro.
Ko su to etvoro o kojima govorite?

Magdalena se uspravila i progovorila pribranije.

Ja i Metju. Tetka Lili nam je bila baba-tetka. Sestra moje bake.
iveli smo s njom od petnaeste godine (blizanci smo, znate). Zatim je
tu bio Vilijem Krebtri, njen bratanac. iveo je tu sa svojom enom Emili.
Izdravala ih je?
Manje-vie. On ima neto malo sopstvenog novca, ali nije zdrav i
mora da ivi kod kue. Povuen je, sanjar. Sigurna sam da on nikako
ne bi mogao... oh!... grozno je to to uopte i pomiljam!
I dalje skoro uopte ne shvatam situaciju. Moda vam ne bi bilo
teko da mi iznesete injenice... ako vas to ne bi suvie potreslo.
Oh, ne... elim da vam ispriam. A u mojoj glavi je sve to jo vrlo
ivo... uasno ivo. Popili smo aj, znate, i onda otili za svojim obavezama. Ja se bavim krojenjem i ivenjem. Metju je na maini otkucao jedan lanak... pomalo se bavi novinarstvom; Vilijem se posvetio svojim
potanskim markama. Emili nije bila na aju. Popila je praak protiv
glavobolje i legla. Dakle, svi smo bili zaokupljeni neim. A kad je Marta ula s veerom u pola osam, zatekla je tetku Lili... mrtvu. Njena glava... oh, uasno... potpuno razbijena.
Oruje je pronaeno, pretpostavljam?
Da. Teak pritiskiva za hartiju koji je uvek stajao na stolu pored vrata. Policija je potraila otiske prstiju na njemu, ali ih nije bilo.
Temeljno je obrisan.
A vaa prva pretpostavka?
Pomislili smo, naravno, da je to uradio neki provalnik. Dve-tri
fioke komode bile su izvuene, kao da je lopov traio neto. Naravno
da smo pomislili da je provalnik! Onda su doli policajci... i rekli da je
mrtva najmanje sat vremena. Upitali su Martu ko je dolazio u kuu, a
Marta je rekla da niko nije dolazio. Svi prozori bili su zakljuani iznutra, nije bilo znakova da je iko petljao oko brava. Onda su poeli nas
da ispituju...
Zastala je. Grudi su joj se nadimale. Uplaenim i moleivim oima
traila je utehu od ser Edvarda.
Na primer, ko bi imao imovinske koristi od smrti vae tetke?
To je jednostavno. Svi dobijamo podjednako. Po testamentu,
sav njen novac ravnopravno delimo nas etvoro.
A kolika je vrednost njene imovine?

 Advokat nam je rekao da e, poto se nakon smrti plate dabine, ostati oko osamdeset hiljada funti.
Ser Edvard razrogai oi, blago iznenaen.
To je zbilja znatna svota. Verovatno ste znali vrednost bogatstva
svoje tetke?
Magdalena zavrte glavom.
Ne... i mi smo se iznenadili. Tetka Lili je oduvek uasno pazila
na novac. Imala je samo jednu sluavku i uvek je mnogo govorila o
tednji.
Ser Edvard zamiljeno klimnu glavom. Magdalena se malo nagnula
unapred u fotelji.
Pomoi ete mi... zar ne?
Njene rei neprijatno su iznenadile ser Edvarda ba u trenutku kad
je spontano poeo da se zanima za njenu priu.
Moja draga mlada damo, ta bih ja tu mogao da uradim? Ako elite dobar pravni savet, mogu vam dati ime...
Prekinula ga je.
Oh, ne treba mi to! elim da mi pomognete lino... kao prijatelj.
To je vrlo lepo od vas, ali...
elim da doete u nau kuu. elim da postavite pitanja. elim
da vidite i sami donesete sud.
Ali, moja draga mlada...
Ne zaboravite da ste obeali. Bilo gde... bilo kad... rekli ste, ako
mi zatreba pomo...
Pogled joj je bio moleiv, ali i samopouzdan. On se osetio postien,
ali i neobino ganut. Ta njena neverovatna iskrenost, to apsolutno
uzdanje u pusto obeanje staro deset godina, kao da je to nekakav
sveti zavet. Koliko li je samo mukaraca izgovorilo iste te rei gotovo klie! a od kolicne se aice trailo da to obeanje i ispune.
Rekao je prilino slabim glasom: Sigurno ima mnogo ljudi koji
bi vas posavetovali bolje nego ja.
Imam mnogo prijatelja... naravno. (U sebi se nasmejao naivnoj samouverenosti te izjave.) Ali, znate, niko od njih nije pametan.
Ne kao vi. Vi ste navikli da ispitujete ljude. A sa svim svojim iskustvom, morate znati.
ta moram znati?
Da li su neduni ili krivi.

On se prilino sumorno osmehnuo sebi u bradu. Laskao je sebi da

uglavnom jeste znao! Dodue, u mnogim prilikama njegovo miljenje
razmimoilazilo se s miljenjem porote.
Magdalena je nervoznim pokretom zadigla eir sa ela, osvrnula
se po sobi i rekla:
Ba je ovde tiho. Zar se nikad ne uelite malo buke?
orsokak! Nije ni znala da ga je svojim nasumino izgovorenim reima takla u ivu ranu. orsokak. Da, ali uvek postoji izlaz put kojim je ovek doao put kojim e se vratiti u svet... U njemu se uskomealo neto impulsivno i mladalako. Njeno jednostavno poverenje
apelovalo je na najbolju stranu njegove linosti a priroda njenog
problema apelovala je na neto drugo na uroenog kriminologa u
njemu. Poeleo je da vidi ljude o kojima je govorila. Poeleo je da sm
donese sud.
Kazao je: Ako ste zbilja ubeeni da mogu da pomognem... Ali,
pazite, ne garantujem nita.
Iako je oekivao da e se odueviti, ona je te rei primila vrlo smireno.
Znala sam da ete pristati. Uvek sam vas smatrala pravim prijateljem. Hoete li odmah poi sa mnom?
Ne. Mislim da e biti bolje da vas posetim sutra. Hoete li mi rei ime i adresu advokata gospoice Krebtri? Moda bih hteo i njemu
da postavim nekoliko pitanja.
Zapisala je podatke i dala mu ih. Zatim je ustala i rekla prilino stidljivo:
Ja sam... zaista iskreno zahvalna. Do vienja.
A vaa adresa?
Ba sam glupa. etalite Palatin, broj osamnaest, elsi.

II
Sledeeg popodneva u tri sata ser Edvard Paliser prilazio je trezvenim
odmerenim korakom etalitu Palatin 18. U meuvremenu je otkrio
nekoliko podataka. Tog jutra je posetio Skotland jard, gde je kao pomonik komesara radio jedan njegov stari prijatelj, a i porazgovarao

je s advokatom pokojne gospoice Krebtri. Zahvaljujui tome, jasnije

je sagledao okolnosti. Novani aranmani gospoice Krebtri bili su
unekoliko udni. Nikad nije koristila ekovnu knjiicu, nego je imala
obiaj da pie svom advokatu i trai da joj se pripremi odreena svota
u novanicama od po pet funti. Svota je gotovo uvek bila ista. Tri stotine funti etiri puta godinje. Lino je dolazila po novac fijakerom, koji
je smatrala jedinim bezbednim prevoznim sredstvom. Mimo toga, nikad nije izlazila iz kue.
U Skotland jardu je ser Edvard saznao da je pitanje finansija vrlo
podrobno pretreseno. Trebalo je da gospoica Krebtri vrlo uskoro dobije narednu novanu ratu. Pretpostavljalo se da je prethodnih trista
funti potroeno ili gotovo potroeno. Meutim, upravo se taj detalj
teko mogao ustanoviti. Proverom kunih trokova, ubrzo je postalo
jasno da je gospoica Krebtri tromeseno troila znatno manje od tri
stotine funti. Osim toga, imala je obiaj da alje novanice od pet funti
prijateljima ili roacima u nevolji. Ostalo je nejasno da li je u kui u
vreme njene smrti bilo mnogo ili malo novca. Nije pronaen ni peni.
Upravo je o tome ser Edvard razmiljao dok se kretao etalitem
Palatin.
Vrata kue (koja nije imala podrum) otvorila mu je sitna starija ena obazrivog pogleda. Uveden je u veliki salon s leve strane malog
predsoblja, gde mu se pridruila Magdalena. Na licu joj je, jo i jasnije
nego pre, video tragove nervne napetosti.
Zamolili ste me da postavim pitanja, pa sam doao to da uradim
ree ser Edvard, smeei se dok su se rukovali. Pre svega, zanima me ko je poslednji video vau tetku i u koliko je sati to bilo.
Posle aja... u pet. Marta je poslednja bila s njom. Tog popodneva je plaala raune, pa je tetki Lili donela kusur i priznanice.
Uzdate se u Martu?
Oh, potpuno. Provela je s tetkom Lili... oh, nekih trideset godina.
Nema potenijeg stvorenja.
Ser Edvard klimnu glavom.
Jo jedno pitanje. Zato je vaa roaka gospoa Krebtri popila
praak protiv glavobolje?
Pa, zato to ju je bolela glava.
Naravno, ali je li postojao neki poseban razlog za to to ju je
glava zabolela?

 Pa, jeste, na neki nain. Za rukom smo imali pravu scenu. Emili
se vrlo lako uzbudi i razdraljiva je. Ona i tetka Lili povremeno su se
svaale.
to se desilo i za rukom?
Da. Tetka Lili je bila prilino zadrta oko sitnica. Sve je poelo ni
oko ega..., a onda se zaas sve otelo kontroli... Emili je rekla svata,
to nikako nije mogla ozbiljno da misli... da e otii iz kue i da se nikad nee vratiti..., da joj se na nos nabija svaki zalogaj koji pojede...;
oh, svakakve je gluposti izgovorila. A onda je tetka Lili rekla: to pre
ona i njen mu pokupe prnje, to bolje. Ali sve to zajedno zaista nita
nije znailo.
Poto gospodin i gospoa Krebtri nisu imali novca da se spakuju i odu?
Ne samo zato. Vilijem je voleo tetku Lili. Zaista.
Da kojim sluajem tog dana nije bilo jo svaa?
Magdalena porumene.
Mislite na mene? to sam digla buku oko toga to elim da budem manekenka?
Vaa tetka nije se s time slagala?
Nije.
Zato ste hteli da budete manekenka, gospoice Magdalena? Da
li vam taj ivot deluje izrazito privlano?
Ne, ali je sve bolje nego da i dalje ivim ovde.
Dobro. Ali sad ete imati vrlo dobar prihod, zar ne?
O, da! Sad je sve drugaije.
Priznala je to veoma prostoduno.
On se nasmeio, ali se ostavio te teme. Preao je na neto drugo:
A va brat? Da li se i on s nekim posvaao?
Metju? O, ne.
Onda niko ne moe rei da je imao motiv da ukloni svoju tetku s
puta.
Brzo se zakaio za kratkotrajno zaprepaenje koje joj se ukazalo
na licu.
Zaboravih leerno je rekao. On je bio u povelikim dugovima, zar ne?
Da. Jadni stari Metju.
Ipak, to e sad biti sreeno.

 Da... Uzdahnula je. To ipak jeste olakanje.

A ipak jo nita nije uviala! Brzo je promenio temu.
Vai roaci i brat sada su kod kue?
Jesu. Rekla sam im da dolazite. Svi jedva ekaju da pomognu.
Oh, ser Edvarde..., nekako oseam da ete ustanoviti da je sve u redu...
da niko od nas nema nikakve veze s tim... da je to ipak uradio neko sa
strane.
Nisam udotvorac. Moda u uspeti da otkrijem istinu, ali ne
mogu istinu da pretvorim u ono to vi elite.
Ne moete? Oseam da moete sve... ba sve.
Izala je iz sobe. On je uznemireno pomislio: ta je time htela da
kae? eli li da mi sugerie neku liniju odbrane? U iju korist?
Razmiljanja mu je prekinuo mukarac od oko pedeset godina koji
je uao u sobu. Bio je prirodno jake grae, ali blago pogrbljen. Odea
mu je bila neuredna, a kosa nemarno zaeljana. Izgledao je dobroudno, ali i mutno.
Ser Edvard Paliser? Oh, potovanje. Magdalena me je poslala.
Svakako je veoma lepo od vas to elite da nam pomognete. Mada ne
verujem da e se ita ikad zbilja otkriti. Hou rei, nee uhvatiti tog tipa.
Dakle, mislite da je to bio provalnik... neko sa strane?
Sigurno. Nije mogao biti niko iz porodice. Ti tipovi su danas vrlo
pametni, penju se kao make, ulaze i izlaze kako im se prohte.
Gde ste vi bili, gospodine Krebtri, kad se dogodila tragedija?
Bio sam zauzet oko svojih maraka... u svojoj maloj sobi na spratu.
Nita niste uli?
Ne... ali ni inae nita ne ujem kad se zadubim. Vrlo glupo od
mene, ali je tako.
Da li je mala soba koju ste pomenuli iznad ove?
Ne, sa zadnje je strane.
Vrata su se opet otvorila. Ula je jedna sitna svetlokosa ena. Ruke
su joj se nervozno trzale. inilo se da je uplaena i uzbuena.
Vilijeme, zato me nisi saekao? Rekla sam ekaj.
Izvini, draga, zaboravio sam. Ser Edvard Paliser... moja supruga.
Potovanje, gospoo Krebtri. Nadam se da vam ne smeta to
sam doao ovamo da postavim nekoliko pitanja. Znam koliko ste svi

sigurno vrlo eljni da se stvari isteraju na istac.

Naravno. Ali ja nemam ta da vam kaem... je li tako, Vilijeme?
Spavala sam... u svom krevetu..., a probudila sam se tek kad je Marta
vrisnula.
Ruke su joj se i dalje trzale.
Gde je vaa soba, gospoo Krebtri?
Iznad ove. Ali nisam nita ula... kako sam mogla? Spavala sam.
Od nje nije mogao vie nita da izvue. Nije znala nita nije ula
nita spavala je. Ponavljala je to s tvrdoglavou uplaene ene.
Ipak, ser Edvard je odlino znao da bi to lako mogla biti i verovatno
je bila iva istina.
Napokon se izvinio, rekavi da eli da postavi nekoliko pitanja
Marti. Vilijem Krebtri se ponudio da ga odvede do kuhinje. U predvorju se ser Edvard zamalo sudario s visokim tamnokosim mladiem koji
je krupnim korakom grabio ka ulaznim vratima.
Gospodin Metju Von?
Da... ali ujte, nemam vremena. Imam sastanak.
Metju! Sa stepenica se zauo glas njegove sestre. O, Metju,
obeao si...
Znam, seko. Ali ne mogu. Moram da se naem s jednim momkom. A i kakve svrhe ima da bez kraja i konca priamo o tom prokletom dogaaju? Toga smo s policijom imali preko glave. Muka mi je od
svega zajedno.
Ulazna vrata su tresnula. Gospodin Metju Von je izaao.
Ser Edvarda su uveli u kuhinju. Marta je peglala. Zastala je s peglom u ruci. Ser Edvard je zatvorio vrata za sobom.
Gospoica Von me je zamolila da joj pomognem kazao je.
Nadam se da nemate nita protiv da vam postavim nekoliko pitanja.
Pogledala je, a onda odmahnula glavom.
Niko od njih to nije uradio, gospodine. Znam ta vam se mota po
glavi, ali nije tako. Sve su to fine dame i gospoda.
U to ne sumnjam. Ali to to su fini ne moemo uzeti kao dokaz,
znate.
Verujem da ne moete, gospodine. Zakon je udna stvar. Ali postoji dokaz... kako vi to kaete, gospodine. Niko od njih to nije mogao
uraditi bez mog znanja.
Ali sigurno...

 Znam o emu govorim, gospodine. Evo, ujte ovo...

Nad glavama im se zaula nekakva kripa.
Stepenice, gospodine. Kad god se neko penje ili silazi, stepenice
uasno kripe. Nema veze koliko tiho gazite. Gospoa Krebtri je leala
u svom krevetu, gospodin Krebtri se petljao s onim svojim nesrenim
markama, gospoica Magdalena je bila na spratu i radila za ivaom
mainom, i da je iko od njih troje siao u prizemlje, ja bih to ula. A niko nije siao!
Govorila je s potpunom ubeenou, koja je na advokata ostavila
utisak. Pomislio je: Dobra svedokinja. Njen iskaz bi imao teinu.
Moda niste uli.
Ne bih mogla da ne ujem. ula bih. Kao kad ujete da se vrata
zatvore i neko izae.
Ser Edvard je skrenuo tok prie.
Pomenuli ste njih troje, ali imamo i etvrtu osobu. Da li je gospodin Metju Von takoe bio na spratu?
Ne, nego u maloj sobi u prizemlju. Odmah pored. I kucao je na
pisaoj maini. Odavde se to jasno uje. Maina mu ni na trenutak nije
prestala da lupka. Ni na trenutak, gospodine, u to mogu da se zakunem. Gadno i nepodnoljivo lupkanje.
Ser Edvard nakratko zastade.
Vi ste je zatekli, zar ne?
Da, gospodine, ja. Leala je s krvlju na kosi. I niko nita nije uo,
zato to je maina gospodina Metjua lupkala.
Koliko sam shvatio, sigurni ste da niko nije ulazio u kuu?
Kako bi mogao, gospodine, bez mog znanja? Zvono zvoni ovde.
A postoje samo jedna vrata.
Pogledao ju je pravo u oi.
Bili ste vezani za gospoicu Krebtri?
Licem joj se razlio topao sjaj, autentian nesumnjiv.
Zbilja jesam, gospodine. Ali gospoica Krebtri... pa, kad sam ve
poela, mogu i da dovrim. Upala sam u nevolju, gospodine, kad sam
bila devojka, a gospoica Krebtri je stala na moju stranu... i ponovo
me uzela u slubu kad se sve zavrilo. Umrla bih za nju... zaista bih.
Ser Edvard je umeo da prepozna iskrenost. A Marta je bila iskrena.
Koliko je vama poznato, niko nije dolazio na vrata...?
Niko nije ni mogao doi.

 Rekoh, koliko je vama poznato. Ali da je gospoica Krebtri oekivala nekoga..., da je toj osobi sama otvorila vrata...
Oh! Marta kao da se pomela.
To je mogue, pretpostavljam? navaljivao je ser Edvard.
Mogue je... da... ali nije ba verovatno. Hou rei...
Neosporno se pomela. Nije to mogla da porekne, a oigledno je elela. Zato? Zato to je znala da je istina negde drugde. Je li to razlog?
etvoro ljudi u kuu neko od njih kriv? Je li Marta htela da zatiti
krivca? Jesu li stepenice zakripale? Da li je neko kradom siao i da li
je Marta znala ko je to bio?
Ona sama je bila ista ser Edvard je bio ubeen u to.
Nastavio je da gura svoju tezu i da posmatra Martu.
Gospoica Krebtri je mogla to da uradi, pretpostavljam? Prozori
te sobe gledaju na ulicu. Mogla je otud videti osobu koju je oekivala,
izai u predsoblje i pustiti njega... ili nju... da ue. Mogla je ak eleti i
da niko drugi ne vidi tu osobu.
Marta je delovala uznemireno. Napokon je preko volje rekla:
Da, moda ste u pravu, gospodine. Nikad mi to nije palo na pamet. Da je oekivala nekog gospodina... da, to je mogue.
Kao da je poela da uvia razne prednosti takvog scenarija.
Vi ste je poslednji videli ivu, zar ne?
Da, gospodine. Poto sam iznela pribor za aj, odnela sam joj
priznanice i kusur od novca koji mi je bila dala.
Da li vam je davala novac u novanicama od pet funti?
Jednu novanicu, gospodine ree Marta preneraenim glasom. Rauni nikad nisu bili vei od pet funti. Vrlo sam paljiva.
Gde je drala novac?
Ne bih tano znala, gospodine. Rekla bih da ga je nosila sa sobom... u crnoj plianoj torbici. Ali, naravno, moda ga je drala u nekoj
od zakljuanih fioka u svojoj sobi. Veoma je volela da zakljuava stvari, mada je esto gubila kljueve.
Ser Edvard klimnu glavom.
Ne znate koliko je novca imala... u novanicama od pet funti,
naime?
Ne, gospodine, ne bih znala koliki je bio taan iznos.
A nije vam rekla nita to bi vam nagovestilo da je nekoga oekivala?

 Nije, gospodine.
Potpuno ste sigurni? ta je tano rekla?
Dakle promislila je Marta kazala je da je mesar obina bitanga i varalica, kazala je da sam uzela sto grama aja vie nego to je
trebalo, kazala je da je gospoa Krebtri budala to ne voli margarin, a
i nije joj se svideo jedan novi od est penija koji sam joj donela... jedan od onih novih, s hrastovim liem... rekla je da je falsifikovan i jedva sam je ubedila da nije. Rekla je i... ah, da je ribar bio poslao bakalara umesto belice, pitala me je jesam li mu to rekla, a ja sam odgovorila da jesam... i zaista mislim da je to sve, gospodine.
Martina izjava doarala je pokojnu damu ser Edvardu jasnije nego
to bi to mogao ikakav detaljan opis. Leerno je upitao:
Gospodarici je bilo prilino teko udovoljiti, a?
Bila je pomalo sklona zakeranju, ali, opet, sirotica nije esto izlazila, a poto je stalno boravila u etiri zida, morala je neim da se zabavlja. Bila je sitniava, ali dobre due... nikad nije nijednog prosjaka
oterala s vrata a da mu nita nije dala. Moda jeste volela da zvoca, ali
je bila prava dobroiniteljka.
Drago mi je, Marta, to e za njom bar neko aliti.
Stara sluavka se zagrcnula.
Hoete rei... oh, ali svi su je oni voleli... zaista... u dubini due.
Svi su se njom svaali povremeno, ali nije to uopte bilo ozbiljno.
Ser Edvard podie glavu. Odozgo se ula kripa.
To gospoica Magdalena silazi.
Otkud znate? otro ju je upitao.
Starica porumene. Znam joj korak promrmljala je.
Ser Edvard brzo izae iz kuhinje. Marta je bila u pravu. Magdalena
je upravo stigla do poslednjeg stepenika. Pogledala ga je puna nade.
Nisam jo daleko odmakao ree ser Edvard reagujui na njen
pogled. Znate li, moe biti, koja su pisma stigla vaoj tetki na dan
njene smrti?
Sva su zajedno. Policija ih je ve pregledala, naravno.
Povela ga je do velikog salona, otkljuala jednu fioku i izvadila veliku crnu plianu torbu sa staromodnom srebrnom kopom.
Ovo je tetkina torba. Sve je u njoj ba kako je i bilo na dan njene
smrti. Ja sam pazila da tako ostane.
Ser Edvard joj je zahvalio i istresao sadraj torbe na sto. Zakljuio

je da je to prilino oekivan primerak rune torbe jedne ekscentrine

stare gospoe.
Naao je malo srebrne sitnine, dva keksa, tri novinska iseka o kutiji Doane Sautkot,3 jeftinu tampanu pesmu o nezaposlenima, stari
astroloki almanah, veliki komad kamfora, naoari, tri pisma jedno
neitko, od izvesne roake Lusi kao i raun za popravku sata i
molbu od jedne dobrotvorne ustanove.
Ser Edvard je sve to vrlo paljivo pregledao, a onda vratio stvari u
torbu i pruio je Magdaleni uz uzdah.
Hvala vam, gospoice Magdalena. Naalost, ovde nema bogzna
ega.
Ustao je, primetio da se s prozora prua dobar pogled na stepenite ka ulaznim vratima, a onda uhvatio Magdalenu za ruku.
Idete?
Da.
Ali... da li e sve biti u redu?
Niko ko radi za zakon nikad se nee uputati u davanje tako nepromiljenih izjava dostojanstveno ree ser Edvard i izae.
Hodao je ulicom zadubljen u misli. U rukama mu se nala zagonetka a on nije uspeo da je rei. Trebalo mu je neto neka sitnica.
Samo da mu pokae pravi put.
Neija ruka spustila mu se na rame, a on se trgao. Bio je to Metju
Von, pomalo zadihan.
Jurio sam za vama, ser Edvarde. elim da se izvinim. Zbog svog
nevaspitanja od pre pola sata. Ali nemam ba najbolju ud na svetu,
naalost. Veoma je lepo od vas to se gnjavite sa svim ovim. Molim
vas, pitajte me ta god poelite. Ako mogu ikako da pomognem...
Najednom se ser Edvard ukoio. Pogled mu je bio prikovan ne
za Metjua nego preko puta ulice. Pomalo smeten, Metju je ponovio:
Ako mogu ikako da pomognem...
Ve ste pomogli, dragi moj mladiu ree ser Edvard. Time
to ste me zaustavili upravo ovde i skrenuli mi panju na neto to mi
je inae moglo promai.
Pokazao je na mali restoran s druge strane ulice.
Dvadeset etiri kosa? upita Metju zbunjenim glasom.
Ba tako.
To je udno ime... ali se tamo prilino dobro jede, koliko znam.

 Neu se uputati u eksperimentisanje ree ser Edvard. Poto sam od svog detinjstva odmakao dalje nego vi od svog, prijatelju
moj, verovatno se dejih pesmica seam bolje. Ima jedna klasina koja
ide ovako, ukoliko se dobro seam:
Pesmica za est penija, jedan dep pun ita,
S dvadeset etiri kosa nadevena pita
i tako dalje. Ostatak nam nije bitan.
Hitro se okrenuo
Kuda ete? upitao je Metju Von.
Vraam se u vau kuu, prijatelju moj.
Hodali su donde utke, a Metju Von je bacao zbunjene poglede na
svog pratioca. Ser Edvard je uao, priao jednoj fioci, izvadio plianu
torbu i otvorio je. Pogledao je Metjua, a mladi je nevoljno izaao iz
sobe.
Ser Edvard je istresao srebrnu sitninu na sto. Zatim je klimnuo glavom. Seanje ga nije varalo.
Ustao je i pozvonio, a dok je to radio, stavio je neto sebi na dlan.
Na zvono je odgovorila Marta.
Rekli ste mi, Marta, ako se dobro seam, da ste imali malu prepirku sa svojom pokojnom gospodaricom oko jedne nove kovanice od
est penija.
Da, gospodine.
Ah! Ali udno je, Marta, to meu ovom sitninom nema nijedne
nove kovanice od est penija. Tu su samo dve, ali stare.
Zbunjeno se zapiljila u njega.
Shvatate li ta to znai? Neko je ipak doao u kuu te veeri..., neko kome je vaa gospodarica dala est penija... Mislim da je za uzvrat
dobila ovo...
Brzim pokretom je pruio ruku. Na njoj je bila loe sklepana pesma o nezaposlenosti.
Jedan pogled na njeno lice bio je dovoljan.
Igra je gotova, Marta... vidite, znam sve. Moete mi komotno sve
ispriati.
Skljokala se na stolicu, a licem su joj potekle suze.
Istina je... istina je... zvono nije zazvonilo kako treba... nisam bila sigurna, pa sam onda otila da proverim. Dola sam do vrata ba

kad ju je udario. Sveanj novanica od pet funti bio je na stolu pred

njom... reio je to da uradi kad je video novac... a i mislio je da je sama
kod kue poto ga je ona pustila da ue. Nisam mogla da vrisnem. Bila
sam paralisana, a onda se okrenuo... i videla sam da je to moj sin... Oh,
on je oduvek bio lo. Davala sam mu sav novac koji sam mogla. Dvaput je bio u zatvoru. Mora da je doao da me vidi, a onda je gospoica
Krebtri, kad je videla da ja nisam otvorila, sila da to uradi. On se uplaio i izvadio taj letak za nezaposlene, a poto je gospodarica bila dobra ena, rekla mu je da ue i dala mu est penija. Sve vreme je taj
sveanj novanica leao na stolu, gde je i bio kad sam joj vraala kusur. U mog Bena je uao avo, zaao joj je iza lea i ubio je.
A onda? upita ser Edvard.
Oh, gospodine, ta sam mogla? On je moja krv. Otac mu je bio
lo ovek, a Ben je povukao na njega..., ali mi je ipak sin. Izbacila sam
ga napolje, vratila se u kuhinju, poela da postavljam za veeru u
uobiajeno vreme. Mislite li da sam poinila zlo, gospodine? Trudila
sam se da vam ne izgovorim nikakvu la kad ste me ispitivali.
Ser Edvard ustade.
Jadna moja eno kazao je saoseajno duboko vas alim.
Ipak, zakon e morati da se sprovede, znate.
Pobegao je iz zemlje, gospodine. Ne znam gde je.
Onda postoji mogunost da izbegne veala, ali nemojte se previe nadati. Molim vas, recite gospoici Magdaleni da doe ovamo.
Oh, ser Edvarde. Divno od vas... vi ste divan ovek ree Magdalena kad je on zavrio svoje kratko izlaganje. Sve ste nas spasli.
Kako da vam zahvalim?
Ser Edvard joj se nasmeio i ovla je potapao po ruci. Ipak je bio
ovek velikog karaktera. Mala Magdalena bila je vrlo armantna na Siluriku. Ona sveina sedamnaestogodinje devojke... udesno! Sad ju je,
naravno, potpuno izgubila.
Kad vam idui put zatreba prijatelj... kazao je.
Doi u pravo kod vas.
Ne, ne uplaeno viknu ser Edvard. elim da uradite upravo suprotno. Otidite kod nekog mlaeg.
Veto je otiao iz zahvalnog domainstva, zaustavio taksi i seo u
njega uz uzdah olakanja.
ak je i arm rosne sedamnaestogodinjakinje poeo da izgleda

sumnjivo.
Zbilja se nije mogao porediti s dobro opremljenom bibliotekom o
kriminologiji.
Taksi je skrenuo u Ulicu kraljice Ane.
Njegov orsokak.

Drugi gong

oan Ebi je izala iz svoje spavae sobe i naas zastala na odmoritu pred vratima. Napola se okrenula da se vrati u sobu kad je,
naizgled tano pod njenim nogama, odjeknuo gong.
Iz istih stopa Doan je pojurila napred, gotovo trkom. Toliko se urila da se na vrhu velikog stepenita sudarila s mladiem koji je stizao
iz suprotnog pravca.
Zdravo, Doan! emu tolika urba?
Izvini, Hari. Nisam te videla.
To sam shvatio suvo ree Hari Dejlhaus. Ali kao to rekoh,
emu urba?
Zazvonio je gong.
Znam. Ali to je tek prvi.
Ne, nego drugi.
Prvi.
Drugi.
U toj prepirci silazili su stepenicama. Nali su se u predvorju, gde
im je batler, odloivi palicu za gong, prilazio ozbiljnim i dostojanstvenim korakom.
Ovo je bio drugi uporna je bila Doan. Znam da jeste. Za
poetak, pogledaj koliko je sati.
Hari Dejlhaus pogleda na starinski stojei sat.
Tek je osam i dvanaest odvratio je. Doan, verujem da si u
pravu, ali uopte nisam uo prvi. Digbi obratio se batleru da li je
ovo bio prvi ili drugi gong?
Prvi, gospodine.
U osam i dvanaest? Digbi, neko e biti otputen zbog ovoga.
Naas se na batlerovom licu ukazao ovlaan smeak.
Veera se danas slui deset minuta kasnije, gospodine. Po gospodarovom nareenju.
Neverovatno! uzviknu Hari Dejlhaus. C-c! Tako mi svega,
kola kreu nizbrdo! udima nikad kraja. ta mui mog uvaenog uja-

ka?
Voz u sedam sati, gospodine, zakasnio je pola sata, a kako...
Batler je zautao poto se zaulo neto nalik pucnju bia.
Pobogu, ta je ovo? ree Hari. Delovalo je ba kao da je
neko opalio.
Iz salona s njihove leve strane izaao je tamnokos naoit ovek od
trideset pet godina.
ta je to bilo? upitao je. Ba kao da je neko opalio.
Sigurno je izduvna cev nekog automobila, gospodine ree
batler. Put prolazi vrlo blizu ove strane kue, a prozori na spratu su
otvoreni.
Moda sumnjiavo ree Doan. Ali to bi dolo odande.
Mahnula je nadesno. A meni se uinilo da je zvuk dopro odande.
Pokazala je nalevo.
Tamnokosi ovek zavrte glavom.
Ne bih rekao. Bilo je u salonu. Izaao sam jer mi se uinilo da je
zvuk doao iz ovog pravca. Pokazao je glavom pred sebe, ka gongu
i ulaznim vratima.
Istok, zapad i jug, a? ree neukrotivi Hari. Dobro, ja u
kompletirati priu, Kine. Uzimam sever. Meni se uinilo da je izvor
zvuka iza nas. Ima li neko odgonetku?
Pa dobro, uvek moe biti ubistvo ree Defri Kin uz osmeh.
Pardon, gospoice Ebi.
Samo sam se najeila ree Doan. Nema veze. Neko mi je
preao preko groba.
Dobra ideja... ubistvo ree Hari. Ali avaj! Nema stenjanja,
nema krvi. Bojim se da je to samo neki lovokradica pojurio zeca.
Deluje nezanimljivo, ali je verovatno to saglasio se drugi mukarac. No zvualo je toliko blizu. Meutim, bolje da uemo u salon.
Hvala bogu, nismo zakasnili oduevljeno ree Doan. Skoro sam se strmoglavila niz stepenice mislei da je to bio drugi gong.
Smejui se, svi su uli u veliki salon.
Vila Liam bila je jedna od najuvenijih starih kua u Engleskoj.
Njen vlasnik Hjubert Liam Rou bio je poslednji izdanak duge loze, a
njegovi dalji roaci esto su govorili da stari Hjubert, znate, stvarno
treba da ide kod lekara. Potpuno je siao s uma, jadniak stari.

I kad se odbaci preterivanje koje je prirodno za prijatelje i rodbinu, ipak je tu bilo neke istine. Hjubert Liam Rou svakako je bio ekscentrian. Iako odlian muziar, bio je nepredvidljivog temperamenta
i imao je gotovo nenormalno miljenje o sopstvenoj vanosti. Gosti u
njegovoj kui morali su da potuju njegove predrasude, inae vie nikad ne bi bili pozvani.
Jedna takva predrasuda odnosila se na muziku. Ako je svirao gostima, to je uvee esto radio, morala je vladati apsolutna tiina. Na aputavi komentar, ukanje haljine, ak i najmanji pokret okrenuo
bi se i ljutito namrgodio, a dotini gost se vie nikad ne bi pojavio u
kui.
Moralo je i da se na glavni dnevni obrok stie potpuno tano. Doruak je bio nebitan na njega se, po elji, moglo sii i u podne. Ruak takoe jednostavno hladno meso i kompot. Veera je, meutim,
bila obred, praznik, a pripremao ju je vrhunski ef kuhinje koga je namamio iz velikog hotela fantastino visokom platom.
Prvi gong je udarao u osam i pet. U osam i petnaest zauo bi se i
drugi gong i kad bi se vrata irom otvorila, gostima bi se saoptavalo
da je veera spremna, te bi se dostojanstvena povorka zaputila ka trpezariji. Ko god je imao drskosti da zakasni na drugi gong, ubudue bi
bio izopten a vila Liam bi za nesrenu osobu ostala zauvek zatvorena.
To je razlog zato se Doan Ebi unervozila a Hari Dejlhaus zapanjio kad su uli da e te veeri obrok biti posluen s deset minuta zakanjenja. Iako nije bio naroito prisan s ujakom, boravio je u vili Liam dovoljno esto da zna kako je to izuzetno neobian dogaaj.
Defri Kin, Liam Rouov sekretar, takoe se veoma iznenadio.
Neverovatno prokomentarisao je. Nikad nisam uo da se
tako neto desilo. Jeste li sigurni?
Digbi je tako rekao.
Pomenuo je nekakav voz ree Doan Ebi. Bar mi se ini.
udno zamiljeno ree Kin. No verovatno emo pre ili kasnije sve saznati. Ali je ipak vrlo udno.
Oba mukarca su nakratko zautala i zagledala se u devojku.
Doan Ebi je bila predivno stvorenje, plavooka i zlatokosa, vragolastog pogleda. Ovo joj je bio prvi boravak u vili Liam, a pozvana je
na Harijevo insistiranje.

Vrata su se otvorila, a u sobu je ula Dajana Klivs, poerka Liam

Rouovih.
Dajana je odisala kobnom lepotom, a u njenim tamnim oima i podrugljivom jeziku bilo je neeg vetijeg. Gotovo svi mukarci su se zaljubljivali u Dajanu, a ona je oboavala da joj se udvaraju. Neobino
stvorenje spoj tobonje privlane topline i potpune hladnoe.
Za promenu smo stigli pre starog primetila je. Ve nedeljama silazi ovamo prvi, gleda na sat i etka se tamo-amo kao tigar u
vreme hranjenja.
Mladii joj priskoie. Ona se arobno nasmeila obojici a onda
se okrenula Hariju. Crmpurasto lice Defrija Kina porumenelo je kad
je ostavljen po strani.
Zaas se, meutim, pribrao kad je ula gospoa Liam Rou. Bila je
to visoka i tamnokosa ena, neodreenog dranja, odevena uglavnom
u lebdee draperije nejasnih zelenih nijansi. Pratio ju je sredovean
mukarac sa nosem nalik kljunu i odlunom bradom Gregori Barling. Bio je donekle poznat u svetu finansija, te je, poto je po majci vukao visoko poreklo, nekoliko godina bio prisan prijatelj Hjuberta Liam Roua.
Bum!
Gong je strahovito odjeknuo. Kad je zvuk zamro, vrata su se irom
otvorila i Digbi je najavio:
Veera je posluena.
Zatim se, iako je bio besprekorno uveban sluga, njegovim ravnodunim licem razlio izraz potpune zapanjenosti. Koliko ga seanje slui, prvi put da gospodar nije u sobi!
Bilo je jasno da su i ostali jednako zapanjeni. Gospoa Liam Rou
se kratko i neodreeno nasmejala.
Zbilja neverovatno. Stvarno... ne znam ta da radim...
Svi su ostali zateeni. Podrivena je cela tradicija vile Liam. ta
se moglo desiti? Razgovor je zamro. U vazduhu je lebdelo napeto iekivanje.
Napokon su se vrata ponovo otvorila; svima se oteo uzdah olakanja, priguen samo blagom zabrinutou oko toga kako da se postave.
Niim se nije smela naglasiti injenica da je sm domain prekrio najstroe kuno pravilo.
Pridolica, meutim, nije bio Liam Rou. Umesto krupne, bradate,

vikinke figure, u dugaak salon uao je vrlo sitan ovek, oigledno

stranac, jajaste glave i bujnih brkova, u najbesprekornijoj moguoj veernjoj odei.
Svetlucavih oiju, gost je priao gospoi Liam Rou.
Izvinjavam se, madame4 kazao je. Bojim se da sam zakasnio koji minut.
Oh, nema veze! neodreeno promrmlja gospoa Liam Rou.
Nema znaaja, gospodine... Zastala je.
Poaro, madame. Herkul Poaro.
Iza sebe je uo vrlo tiho Oh uzdah vie nego re iz usta neke ene. Moda mu je to polaskalo.
Znali ste da dolazim? ljubazno je promrmljao. Nest-ce pas,
madame?5 Va mu vam je rekao.
Oh... o, da ree gospoa Liam Rou potpuno neubedljivo.
Mislim, valjda jeste. Ja sam uasno nepouzdana, gospodine Poaro.
Uvek sve zaboravljam. Ali, sreom, Digbi o svemu vodi rauna.
Voz mi je, naalost, zakasnio ree gospodin Poaro. Naili
smo na nesreu na pruzi.
Oh uzviknu Doan zato je veera pomerena.
Brzo ju je pogledao strahovito pronicljivim oima.
To je neto neuobiajeno, je li?
Stvarno ne mogu da se setim... zaustila je gospoa Liam Rou, a onda uutala. Hou rei zbunjeno je nastavila ba je udno. Hjubert nikad...
Poaro brzo prelete pogledom preko okupljenih.
Monsieur Liam Rou jo nije siao?
Nije, a to je veoma neobino... Moleivo je pogledala Defrija
Kina.
Gospodin Liam Rou je olienje tanosti objasnio je Kin.
Na veeru nije zakasnio jo od... pa, ja se ne seam da je ikad zakasnio.
Strancu je cela situacija morala izgledati nemogue: uznemirena lica i opte zaprepaenje.
Znam ree gospoa Liam Rou kao da joj je sinulo reenje
nekog problema. Pozvoniu Digbiju.
Upravo je to i uinila.
Batler se ubrzo pojavio.
Digbi ree gospoa Liam Rou da li je va gospodar...

Po svom obiaju, nije dovrila reenicu. Bilo je jasno da batler to

od nje i ne oekuje. Odgovorio je odmah i s razumevanjem.
Gospodin Liam Rou je siao u pet minuta do osam i otiao u
radnu sobu, gospoo.
Oh! Zastala je. Mislite li... hou rei... moda nije uo gong?
Sigurno jeste: gong je odmah ispred vrata radne sobe.
Da, naravno, naravno ree gospoa Liam Rou neodreenije nego ikad.
Da ga obavestim, gospoo, da je veera spremna?
O, hvala vam, Digbi. Da, mislim... da, da, moe.
Ne znam ree gospoa Liam Rou gostima kad je batler otiao ta bih bez Digbija.
Usledila je tiina.
Zatim se Digbi vratio u sobu. Disao je neto bre nego to se smatralo pristojnim za batlera.
Oprostite, gospoo... radna soba je zakljuana.
Tada je monsieur Herkul Poaro preuzeo dizgine.
Mislim kazao je da nam valja poi u radnu sobu.
Krenuo je prvi, a za njim su poli svi. Nikome se nije uinilo neprirodno to je preuzeo inicijativu. Vie nije bio puki gost prilino kominog izgleda. Postao je linost i gospodar situacije.
Izaao je iz sobe i proao pored stepenita, velikog sata i nie u kojoj je stajao gong. Tano naspram nie bila su vrata koja su bila zatvorena.
Pokucao je na njih, prvo tiho, a onda sve jae. Meutim, niko se nije javljao. Vrlo spretno se spustio na kolena i provirio kroz kljuaonicu. Ustao je i osvrnuo se oko sebe.
Messieurs6 kazao je moramo da razvalimo ova vrata. Odmah!
Ni tada se niko nije usprotivio njegovom autoritetu. Defri Kin i
Gregori Barling bili su dvojica najkrupnijih mukaraca. Napali su vrata
po Poaroovim uputstvima. Nije bilo lako. Vrata u vili Liam bila su
masivna nita od savremene kilave gradnje. Viteki su se opirala
nasrtajima, ali su konano popustila pod zdruenim napadom dvojice
mukaraca.
Okupljeni su stajali u dovratku i oklevali. Videli su ono ega su se
podsvesno i pribojavali. Naspram njih se nalazio prozor. Sleva, izmeu

vrata i prozora, stajao je velik pisai sto. Na stolici ne za stolom nego pobono u odnosu na njega sedeo je ovek, krupan ovek skljokan napred. Bio je okrenut leima ka njima i licem ka prozoru, ali je
po njegovom poloaju sve bilo jasno. Desna ruka mlitavo mu je visila,
a ispod nje, na podu, leao je mali blistavi pitolj.
Poaro se strogo obratio Gregoriju Barlingu:
Odvedite gospou Liam Rou... i druge dve dame.
Ovaj je s razumevanjem klimnuo glavom. Uhvatio je domaicu
podruku. Ona je pretrnula.
Ubio se promrmljala je. Uasno! Posle jo jednog naleta
jeze, dozvolila mu je da je odvede. Za njima su pole i dve devojke.
Poaro je uao u sobu u pratnji dvojice mladia.
Kleknuo je pored tela i mahnuo im da se dre malo podalje.
Na desnoj strani glave naao je rupu od metka. Zrno je izalo na
drugu stranu i oigledno udarilo u ogledalo na levom zidu, poto je
ovo bilo naprslo. Na pisaem stolu stajao je prazan list papira, izuzev
rei AO MI JE, navrljanih nesigurnim, drhtavim rukopisom.
Poaro munjevito pogleda ka vratima.
Klju nije u kljuaonici kazao je. Pitam se...
Zavukao je ruku u dep mrtvaca.
Evo ga ree. Bar mislim da jeste. Hoete li biti tako dobri
da probate, monsieur?
Defri Kin uze klju i gurnu ga u bravu.
Jeste, taj je.
A prozor?
Hari Dejlhaus prie prozoru.
Zatvoren.
Smem li? Poaro se vrlo spretno digao na noge i pridruio mu
se kraj dugakog francuskog prozora. Otvorio ga je, minut-dva razgledao travu pod njim, a onda ga opet zatvorio.
Prijatelji moji kazao je moramo telefonirati policiji. Dok
oni ne dou i ne uvere se da je ovo zbilja samoubistvo, nita se ne sme
dirati. Smrt nije mogla nastupiti pre vie od etvrt sata.
Znam promuklo ree Hari. uli smo pucanj.
Comment?7 ta to govorite?
Hari je objasnio, uz pomo Defrija Kina. Kad je zavrio, vratio se
Barling.

Poaro je ponovio ono to je ve rekao, a dok je Kin telefonirao, Poaro je zamolio Barlinga za nekoliko minuta razgovora.
Otili su u mali jutarnji salon, ostavivi Digbija da straari pred vratima radne sobe, a Hari je otiao po dame.
Koliko sam shvatio, bili ste prisan prijatelj monsieur Liam Roua zapoe Poaro. Iz tog razloga se prvo obraam vama. Etikecija
bi moda nalagala da prvo porazgovaram s gospoom, ali u ovom asu ne mislim da je to pratique.8
Zastao je.
Nalazim se, znate, u delikatnoj situaciji. Otvoreno u vam izloiti injenice. Po profesiji sam privatni detektiv.
Finansijer se ovla osmehnuo.
Ne morate mi to govoriti, gospodine Poaro. Vae ime je nadaleko uveno.
Monsieur je preterano ljubazan ree Poaro uz naklon. Onda da nastavimo. Na svojoj londonskoj adresi primio sam pismo od
monsieur Liam Roua. U njemu je napisao da ima razloga da veruje
kako mu prevarom otimaju velike svote. Iz porodinih razloga, kako
je rekao, ne eli da se obrati policiji, ali bi hteo da ja doem i ispitam
to u njegovo ime. Dakle, pristao sam. I doao. Ne ba onoliko brzo koliko je monsieur Liam Rou eleo... na kraju krajeva, imam i drugih
poslova, a monsieur Liam Rou nije ba engleski kralj, premda bi se
reklo da on veruje u suprotno.
Barling se prepredeno nasmeio.
Zaista je o sebi tako mislio.
Sasvim tano. Oh, razumete: iz njegovog pisma jasno se videlo
da je on, to se kae, ekscentrik. Nije bio lud, ali jeste bio labilan, nestce pas?
Tome u prilog govori ono to je upravo uradio.
O, monsieur, ubistvo nije uvek in labilnog uma. Patolozi govore
suprotno, da, ali samo zato da bi se potedela oseanja onih koji ostaju.
Hjubert nije bio normalna osoba odluno ree Barling.
Imao je napade neobuzdanog besa, patio je od monomanije u pogledu
porodinog ponosa i stalno je gnjavio na nekoliko ustaljenih tema. Ali
uprkos svemu tome, bio je pronicljiv ovek.
Upravo tako. Dovoljno pronicljiv da otkrije da ga pljakaju.

 Da li se ljudi ubijaju zato to ih pljakaju? upita Barling.

Kao to sami kaete, monsieur: smejurija. A to mi budi elju za
hitnim reavanjem sluaja. Iz porodinih razloga: te je rei upotrebio
u pismu. Eh, bien, monsieur,9 vi ste svetski ovek, znate da upravo
zbog toga... porodinih razloga... ljudi oduzimaju sebi ivot.
ta time hoete da kaete?
Da se, spolja gledano, ini kako je ce pauvre monsieur10 otkrio
jo neto i nije mogao da se suoi s time. Meutim, shvatate da imam
dunost. Ve sam unajmljen... zaposlen... prihvatio sam zadatak. Taj
porodini razlog koji pokojnik nije hteo da izloi policiji. Zato moram delati brzo. Moram saznati istinu.
A kad je saznate?
Onda... moram biti diskretan. Moram uiniti ta mogu.
Razumem ree Barling. utke je puio minut-dva, a onda rekao: Svejedno, bojim se da vam ne mogu pomoi. Hjubert mi se nikad nije poveravao. Ne znam nita.
Ali kaite mi, monsieur, ko je, po vama, bio u prilici da opljaka
tog jadnog gospodina?
Teko je rei. Naravno, tu je punomonik. On je skoro doao.
Punomonik?
Da. Maral. Kapetan Maral. Vrlo fin ovek, ostao je bez ruke u
ratu. Doao je pre godinu dana. Ali se Hjubertu dopadao, to znam, a i
ja sam imao poverenja u njega.
Da je kapetan Maral dotini varalica, ne bi bilo porodinih razloga za utnju.
N-ne.
Blago oklevanje nije promaklo Poarou.
Kaite, monsieur. Kaite otvoreno, molim vas.
Moda je to samo glasina.
Preklinjem vas, kaite.
Onda dobro, hou. Jeste li u salonu zapazili jednu izuzetno privlanu mladu enu?
Zapazio sam dve izuzetno privlane mlade ene.
A, da, gospoica Ebi. Slatko devoje. Prvi put je ovde. Hari Dejlhaus je naterao gospou Liam Rou da je pozove. Ne, mislio sam na
crnku... na Dajanu Klivs.
Zapazio sam je ree Poaro. Nju bi svaki mukarac prime-

tio, ini mi se.

avolica je to prasnu Barling. Vrti oko malog prsta sve
mukarce u krugu od trideset kilometara. Neko e je kad-tad ubiti.
Obrisao je elo maramicom, nesvestan ivog interesovanja koje je
pobudio u svom sagovorniku.
A ta mlada dama je...
Liam Rouova poerka. On i supruga bili su vrlo razoarani to
nisu mogli da dobiju decu. Usvojili su Dajanu Klivs... ona im je nekakva
roaka. Hjubert joj je bio odan, prosto ju je oboavao.
Nesumnjivo mu se nije sviala pomisao na njenu udaju? nabaci Poaro.
Zapravo i jeste, ali ako se uda za pravog.
A pravi... to ste bili vi, monsieur?
Barling se uplai i porumene.
Nikad nisam rekao...
Mais non, mais non!11 Nita niste rekli. Ali jeste bilo tako, zar
ne?
Zaljubio sam se u nju, da. Liam Rouu je bilo drago zbog toga.
Uklapao sam se u njegove planove za nju.
A sama mademoiselle?12
Rekoh ve... ona je olienje avola.
Razumem. Imala je sopstvene ideje o provodu, zar ne? Ali gde
se tu uklapa kapetan Maral?
Pa, esto se viala s njim. Ljudi su govorkali. Mada ja mislim da
tu nije bilo niega. Jo jedna recka, nita vie.
Poaro klimnu glavom.
Ali ako pretpostavimo da tu jeste bilo neega..., onda bi to objasnilo zato je monsieur Liam Rou eleo oprezan pristup.
Nadam se da razumete da ne postoji ama ba nikakav razlog da
se Maral optui za proneveru?
Oh, parfaitement, parfaitement!13 Moda je posredi sluaj falsifikovanog eka u koji je upetljan neko od ukuana. Ovaj mladi gospodin Dejlhaus, ko je on?
Sestri.
Naslednik je, zar ne?
Mogao bi da preuzme ime... vie nije ostao niko od mukih naslednika Liam Roua.

 Razumem.
Sama kua ne spada u batinu, mada se uvek prenosila s oca na
sina. Uvek sam zamiljao da e ostaviti kuu eni na doivotno korienje, a onda moda Dajani ukoliko odobri njen brak. Znate, njen
mu bi mogao preuzeti ime.
Shvatam ree Poaro. Bili ste veoma ljubazni i mnogo ste
mi pomogli, monsieur. Mogu li da vas zamolim samo jo jedno: da objasnite madame Liam Rou sve to sam vam rekao i da je zamolite da
mi posveti minut vremena?
Bre nego to je i sanjao, vrata su se otvorila i ula je gospoa Liam Rou. Dolebdela je do stolice.
Gospodin Barling mi je sve objasnio kazala je. Ne smemo
dozvoliti nikakav skandal, naravno. Mada ja stvarno mislim da je to
sudbina, zar ne? Hou rei, s onim ogledalom.
Comment... ogledalom?
im sam ga ugledala, delovalo mi je kao simbol. Simbol Hjuberta! Kletva, znate. Mislim da su stare porodice vrlo esto uklete. Hjubert je oduvek bio vrlo udan. A u poslednje vreme udniji nego ikad.
Oprostite mi to pitam, madame, ali niste ni u kom smislu u novanoj neprilici?
Novac? Nikad ja ne razmiljam o novcu.
Znate li kako se kae, madame? Oni koji nikad ne razmiljaju o
novcu oseaju veliku potrebu za njim.
Usudio se na tih kikot. Ona nije odgovorila. Pogled joj je bio dalek.
Zahvaljujem vam, madame kazao je i razgovor se zavrio.
Poaro je zazvonio i javio se Digbi.
Treba da mi odgovorite na nekoliko pitanja ree Poaro. Ja
sam privatni detektiv koga je va gospodar unajmio pre svoje smrti.
Detektiv! zaprepastio se batler. Zato?
Molim vas, odgovorite mi na pitanja. to se tie pucnja...
Sasluao je batlerovu priu.
Dakle, u predvorju vas je bilo etvoro?
Da, gospodine: gospodin Dejlhaus i gospoica Ebi, a gospodin
Kin je doao iz salona.
Gde su bili ostali?
Ostali, gospodine?
Da. Gospoa Liam Rou, gospoica Klivs i gospodin Barling.

 Gospoa Liam Rou i gospodin Barling sili su kasnije, gospodine.

A gospoica Klivs?
Mislim da je gospoica Klivs bila u salonu, gospodine.
Poaro je postavio jo nekoliko pitanja, a onda otpustio batlera s
nalogom da mu poalje gospoicu Klivs.
Ona je odmah dola, a on ju je paljivo posmatrao u svetlu onoga
to mu je rekao Barling. Bila je neosporno lepa u beloj satenskoj haljini s ruom na ramenu.
Objasnio je ta ga je dovelo u vilu Liam prouavajui je pri tom
vrlo pomno, ali je ona pokazala samo autentine znake zapanjenosti,
bez ikakve nelagode. O Maralu je govorila ravnoduno, s mlakim
odobravanjem. Tek je na pomen Barlinga poneto ivnula.
Taj ovek je pokvarenjak strogo je rekla. Rekla sam to i
starom, ali nije hteo da slua, nego je strpao novac u njegove trule
koncerne.
Je li vam ao, mademoiselle, to vam je... otac mrtav?
Zapiljila se u njega.
Naravno. Ja sam savremena, znate, monsieur Poaro. Ne preputam se cmizdrenju. Ali sam volela starog. Mada je, naravno, ovako
najbolje za njega.
Najbolje za njega?
Da. Kad-tad bi morao u ludnicu. Bio je sve uvereniji da je poslednji Liam Rou iz vile Liam svemoan.
Poaro zamiljeno klimnu glavom.
Razumem, razumem... da, jasni znaci duevnih tegoba. Uzgred,
doputate li da vam pregledam torbicu? Divna je... koliko samo svilenih ruinih pupoljaka... Gde sam ono stao? A, da, jeste li uli pucanj?
O, jesam! Ali sam mislila da je to automobil ili neki lovokradica,
ili tako neto.
Bili ste u salonu?
Ne, bila sam napolju, u bati.
Jasno. Hvala vam, mademoiselle. Sada bih voleo da vidim monsieur Kina, tako se bee zove?
Defrija? Poslau ga ovamo.
Kin je uao naotren i zainteresovan.
Gospodin Barling mi je ispriao zato ste ovamo doli. Ne znam

mogu li ita da vam kaem, ali ako mogu...

Poaro ga prekide.
Zanima me samo jedno, monsieur Kine. Ba pre nego to smo
veeras stigli do vrata radne sobe, sagnuli ste se i podigli neto s poda.
ta?
Ja... Kin napola skoi sa stolice, a onda se obuzda. Ne
shvatam na ta mislite leerno je rekao.
Oh, mislim da znate, monsieur. Bili ste iza mene, znam, ali jedan
moj prijatelj kae da imam oi na potiljku. Podigli ste neto i stavili to
u desni dep svog veernjeg sakoa.
Usledila je tiina. Na lepom Kinovom licu jasno se videla neodlunost. Konano je doneo odluku.
Birajte, monsieur Poaro kazao je, nagnuo se napred i ispraznio depove. Tu se zatekla mutikla, maramica, majuni svileni ruin
pupoljak i mala zlatna kutija za ibice.
Posle kratkotrajne tiine Kin je rekao: Zapravo je bilo ovo.
Uzeo je kutiju za ibice. Sigurno mi je bila ispala tokom veeri.
Ne bih rekao ree Poaro.
Kako to mislite?
Mislim, monsieur, da sam ovek od pedantnosti, od metoda, od
reda. Ovoliku kutiju za ibice i sm bih video i podigao..., kutiju ove
veliine sigurno bih video! Ne, monsieur, mislim da je to bilo neto
mnogo manje... recimo, neto poput ovoga.
Uzeo je mali svileni ruin pupoljak.
S torbice gospoice Klivs, rekao bih?
Posle kratke utnje Kin je to priznao kroz smeh.
Da, tako je. Ona mi ga je... dala sino.
Tako, znai ree Poaro. U taj as se otvorie vrata, a u sobu
ue visok svetlokos mukarac u dnevnom odelu.
Kine,... ta je to bilo? Liam Rou se upucao? ovee, ne mogu
da verujem. Potpuno neverovatno.
Da vas upoznam ree Kin s monsieur Herkulom Poaroom.
Pridolica se uplai. On e vam ispriati sve o tome. Zatim izae iz sobe i tresnu vratima.
Monsieur Poaro Don Maral stade neobuzdano da se umiljava izuzetno mi je drago to sam vas upoznao. Velika je srea to ste
ovde. Liam Rou mi nije rekao da dolazite. Va sam veliki oboava-

lac, gospodine.
Ovaj mladi zna da razorua, pomisli Poaro mada vie i nije bio
mladi, to se videlo po prosedim zaliscima i borama na elu, ali su
glas i dranje ostavljali mladalaki utisak.
Policija...
Stigli su, gospodine. Doao sam s njima im sam uo. Oni ba i
ne deluju iznenaeno. Naravno, bio je potpuno enuo, ali ipak...
Ipak ste iznenaeni to se ubio?
Ruku na srce, jesam. Nikad ne bih pomislio da je... da je Liam
Rou mogao da zamisli svet bez sebe.
Koliko sam shvatio, u poslednje vreme je imao novanih nevolja?
Maral klimnu glavom.
pekulisao je. Neke Barlingove sumnjive eme.
Poaro tiho ree: Biu sasvim otvoren. Je li vas ita navelo na pomisao da gospodin Liam Rou sumnja da neto petljate s raunima?
Maral se zablenuo u Poaroa u nekakvoj kominoj zabezeknutosti.
Toliko kominoj da Poaro nije odoleo da se ne nasmei.
Vidim da ste potpuno zateeni, kapetane Marale.
Stvarno jesam. To je potpuna besmislica.
Ah! Jo jedno pitanje. Zar nije sumnjao da ete mu oteti poerku?
O, znai, znate za mene i Daj? Nelagodno se nasmejao.
Dakle, to je tano?
Maral klimnu glavom.
Ali stari nije hteo ni da uje za to. Daj nije htela da mu kae. Verovatno je bila u pravu. Eksplodirao bi kao... kao puna korpa raketa.
Ja bih bio otputen i kraj prie.
ta ste onda smislili kao alternativni plan?
Pa, asti mi, gospodine, ni sam ne znam. Sve sam prepustio Daj.
Ona je rekla da e to srediti. tavie, poeo sam da traim posao. Da
sam ga naao, otiao bih odavde.
A mademoiselle bi se udala za vas? Ali monsieur Liam Rou bi
moda obustavio apanau. Mademoiselle Dajani je, rekao bih, novac
vrlo mio.
Maralu je postalo krajnje neprijatno.
Pokuao bih da joj to nadoknadim, gospodine.

U sobu ue Defri Kin. Policajci upravo odlaze i ele da se vide s

vama, monsieur Poaro.
Merci.14 Doi u.
U radnoj sobi je zatekao krepkog inspektora i policijskog lekara.
Gospodin Poaro? ree inspektor. uli smo za vas, gospodine. Ja sam inspektor Rivs.
Veoma ste ljubazni ree Poaro uz rukovanje. Ne treba
vam moja saradnja? Malo se zakikotao.
U ovom sluaju ne, gospodine. Sve ide kao po loju.
Sluaj je, dakle, potpuno jasan? upitao je Poaro.
Apsolutno. Vrata i prozor zakljuani, klju od vrata u pokojnikovom depu. Ponaanje vrlo udno u poslednjih nekoliko dana. Nema nikakve sumnje.
Sve je vrlo... prirodno?
Doktor proguna.
Sigurno je sedeo pod avolski udnim uglom kad je metak udario u ono ogledalo. Ali samoubistva su uvek udna.
Nali ste metak?
Da, tamo. Inspektor pokaza rukom. Blizu zida, ispod ogledala. Pitolj je pripadao lino gospodinu Rouu. Uvek ga je drao u fioci radnog stola. Slutim da sigurno neega ima u pozadini, ali nikad neemo saznati ta.
Poaro klimnu glavom.
Le je prethodno prenet u jednu spavau sobu. Policajci su potom
otili. Poaro je stao na ulazna vrata i gledao za njima. Jedan zvuk naveo ga je da se okrene. Tik iza njega bio je Hari Dejlhaus.
Imate li, kojim sluajem, jaku baterijsku lampu, prijatelju moj?
upita Poaro.
Da, doneu vam je.
Vratio se u drutvu Doan Ebi.
Moete poi sa mnom ako elite ljubazno ree Poaro.
Izaao je iz kue, skrenuo desno i stao pod prozor radne sobe. Od
staze ga je odvajalo oko dva metra trave. Poaro se sagnuo i stao lampom da osvetljava travu. Uspravio se i zavrteo glavom.
Ne ree nije tu.
Potom je zautao i postepeno bi se ukoio. Trava je bila oiviena
cvetnim lejama. Poaro je posvetio panju desnoj, punoj lepih kata i da-

lija. Lampu je usmerio ka prednjem kraju leje. Na mekoj zemlji jasno

su se videle stope.
etiri otiska promrmlja Poaro. Dva idu ka prozoru, dva
nazad.
Batovan nabacila je Doan.
Nikako, mademoiselle, nikako. Pogledajte bolje. Ove cipele su
male, moderne, s visokom potpeticom, enske. Mademoiselle Dajana
je pomenula da je izlazila u batu. Znate li da li je sila pre vas, mademoiselle?
Doan zavrte glavom.
Ne seam se. Mnogo sam urila jer je zazvonio gong, a uinilo
mi se da sam prethodno ve ula prvi. Kao da pamtim da je njena soba
bila otvorena dok sam prolazila, ali nisam sigurna. Znam da je soba
gospoe Liam Rou bila zatvorena.
Razumem ree Poaro.
Neto u njegovom glasu nateralo je Harija da naglo digne pogled,
ali se Poaro samo blago mrtio zanet svojim mislima.
Na vratima su sreli Dajanu Klivs.
Policija je otila rekla je. Sve je... gotovo.
Duboko je uzdahnula.
Mogu li kratko da porazgovaram s vama, mademoiselle?
Otili su u jutarnji salon, a Poaro je zatvorio vrata.
Dakle? Delovala je pomalo iznenaeno.
Jedno malo pitanje, mademoiselle. Jeste li veeras u bilo koje
vreme zalazili u cvetnu leju ispred prozora radne sobe?
Jesam. Klimnula je glavom. Oko sedam, pa opet neposredno pre veere.
Ne razumem kazao je.
Ne shvatam ta tu ima da se razume, kako rekoste ledeno
je rekla. Brala sam lepe kate... za sto. Cvee je moja dunost. To je
bilo oko sedam.
A potom... kasnije?
Ah, to! Dakle, na haljinu mi je kanulo malo ulja za kosu... ba ovde, na rame. I to taman kad sam se spremila da siem. Nisam htela da
se presvlaim. Seam se da sam u leji videla pupoljak jedne okasnele
rue. Istrala sam, ubrala ga i zakaila. Pogledajte. Prila mu je i zadigla krunicu rue. Poaro je video majunu masnu mrlju. Ostala je kod

njega, a ramena su im se gotovo doticala.

A u koliko je sati to bilo?
Oh, oko osam i deset, ini mi se.
Niste... pokuali da otvorite prozor?
Mislim da jesam. Da, pomislila sam da u tuda bre stii. Ali je
bio zakljuan.
Razumem. Poaro duboko udahnu. A pucanj kazao je
gde ste bili kad ste ga uli? I dalje u leji?
O, ne. To je bilo dva-tri minuta kasnije, ba kad sam ula na sporedna vrata.
Znate li ta je ovo, mademoiselle?
Na ispruenom dlanu pokazao joj je malenu svilenu ruu. Ona ju je
hladnokrvno pogledala.
Lii na ruu s moje veernje torbice. Gde ste je nali?
Bila je u depu gospodina Kina suvo ree Poaro. Jeste li
mu je vi dali, mademoiselle?
Da li vam je on rekao da sam mu je ja dala?
Poaro se osmehnu.
Kada ste mu je dali, mademoiselle?
Sino.
Da li vam je on rekao da to kaete, mademoiselle?
Kako to mislite? ljutito je upitala.
Ali Poaro nije odgovorio. Izaao je iz sobe i preao u salon. Tamo
su bili Barling, Kin i Maral. Priao im je.
Messieurs odreito je kazao hoete li sa mnom poi u radnu sobu?
Preao je u predvorje i obratio se Doan i Hariju.
I vi, molim vas. Hoe li neko da zamoli gospou da doe? Zahvaljujem. Ah! Evo i sjajnog Digbija. Digbi, jedno malo pitanje, vrlo vano malo pitanje. Da li je gospoica Klivs aranirala lepe kate pre veere?
Batler je delovao zbunjen.
Da, gospodine, jeste.
Sigurni ste?
Sasvim, gospodine.
Trs bien.15 Sada... doite, svi.
U radnoj sobi se okrenuo ka njima.

 Imam razloga zato sam vas pozvao ovamo. Sluaj je zakljuen,

policija je dola i otila. Kau da se gospodin Liam Rou ubio. Sve je
okonano. Zastao je. Ali ja, Herkul Poaro, kaem da nije okonano.
Kad su se uplaeni pogledi okrenuli ka njemu, vrata su se otvorila,
a u sobu je uleprala gospoa Liam Rou.
Govorio sam, madame, da ovaj sluaj nije okonan. Posredi je
psihologija. Gospodin Liam Rou imao je manie de grandeur,16 bio je
kralj. Takav ovek se nee ubiti. Ne, ne, moda moe da poludi, ali se
nee ubiti. Gospodin Liam Rou se nije ubio. Zastao je. Nego je
ubijen.
Ubijen? Maral se kratko zasmejao. Sam u sobi, sa zakljuanim vratima i prozorom?
Svejedno tvrdoglavo je nastavio Poaro bio je ubijen.
Pa je posle toga ustao i zakljuao vrata ili zatvorio prozor, najverovatnije ubaci se Dajana.
Pokazau vam neto ree Poaro i prie prozoru. Okrenuo je
kvaku francuskog prozora i polako ga povukao.
Vidite, otvoren je. Sada u ga zatvoriti, ali bez okretanja kvake.
Prozor e biti zatvoren, ali ne i zakljuan. Evo!
Kratkim brzim pokretom gurnuo je okno: kvaka se okrenula, a zasun se smestio u leite.
Vidite? tiho ree Poaro. Mehanizam je vrlo labav. Ovo se
vrlo lako moglo uraditi i spolja.
Okrenuo se, vrlo ozbiljan.
Kad je pucanj ispaljen u osam sati i dvanaest minuta, u predvorju je bilo etvoro ljudi. etvoro ljudi ima alibi. Gde je bilo ostalo troje?
Vi, madame? U svojoj sobi. Vi, monsieur Barling? Jeste li i vi bili u svojoj sobi?
Jesam.
A vi ste, mademoiselle, bili u bati. Sami ste to priznali.
Ne shvatam... zausti Dajana.
Saekajte. Okrenuo se gospoi Liam Rou. Recite mi, madame, znate li kome je va mu zavetao svoj novac?
Hjubert mi je proitao svoj testament. Kazao je da treba da
znam. Meni je ostavio tri hiljade godinje od ukupne imovine, kao i
kuu iz miraza ili kuu u gradu, koja god mi se vie svia. Sve ostalo

ostavio je Dajani, uz uslov da pri venanju njen mu uzme njeno prezime.

Ah!
Ali je onda napravio i kodicil... pre nekoliko nedelja.
Da, madame?
I dalje je sve ostavljao Dajani, ali pod uslovom da se uda za gospodina Barlinga. Ako se uda za bilo koga drugog, sve odlazi njegovom sestriu Hariju Dejlhausu.
Meutim, kodicil je sainjen pre svega nekoliko nedelja nastavio je Poaro. Mademoiselle to moda nije znala. Priao joj je s
optubom u oima. Mademoiselle Dajana, vi elite da se udate za
kapetana Marala, zar ne? Ili za gospodina Kina?
Otila je na drugu stranu sobe i uhvatila Marala pod miiavu ruku.
Nastavite rekla je.
Sklopiu optubu protiv vas, mademoiselle. Voleli ste kapetana
Marala. Voleli ste i novac. Va pooim nikad ne bi pristao na vau
udaju za kapetana Marala, ali kad bi umro, vi biste skoro sigurno dobili sve. Zato ste izali, kroili u cvetnu leju i prili otvorenom prozoru,
nosei sa sobom pitolj koji ste uzeli iz fioke radnog stola. Prili ste rtvi uz ljubazan razgovor. Opalili ste. Pitolj ste ispustili pored njegove
ruke poto ste ga obrisali i ostavili njegove otiske na oruju. Ponovo
ste izali, lupkajui prozorom dok se nije zatvorio. Uli ste u kuu. Da
li se sve tako odigralo? Pitam vas, mademoiselle.
Ne vrisnula je Dajana. Ne... ne!
Pogledao ju je, a onda se nasmeio.
Ne kazao je nije tako bilo. Moda je moglo biti... uverljivo
je... mogue je... ali tako nije moglo biti iz dva razloga. Prvi je to to ste
brali lepe kate u sedam sati, a drugi proistie iz neega to mi je druga
mademoiselle rekla. Okrenuo se prema Doan, koja je zbunjeno piljila u njega. Podsticajno je klimnuo glavom.
Da, mademoiselle. Rekli ste mi da ste urili niz stepenice jer ste
mislili da ste uli drugi gong, a da ste prethodno ve uli prvi.
Brzo je preleteo pogledom preko cele sobe.
Zar ne shvatate ta to znai? uzviknuo je. Ne shvatate. Pogledajte! Pogledajte! Skoio je do stolice na kojoj je naena rtva.
Zar niste primetili u kakvom je poloaju bio le? Nije sedeo ravno

za stolom... ne, nego pobono, okrenut ka prozoru. Da li je to prirodan

nain za samoubistvo? Jamais, jamais!17 Napiete izvinjenje na paretu papira... otvorite fioku, izvadite pitolj, prinesete ga glavi i pucate.
Tako ljudi vre samoubistvo. Ali sad razmotrite ubistvo! rtva sedi za
svojim stolom, ubica stoji iza nje i govori. I dok jo govori, puca. Kuda
onda metak odlazi? Zastao je. Pravo kroz glavu, pa kroz vrata
ukoliko su otvorena i... udara u gong. Ah, sad uviate? To je bio prvi
gong, koji je ula samo mademoiselle, jer je njena soba tano iznad.
ta na ubica potom radi? Zatvara vrata, zakljuava ih, stavlja klju u
pokojnikov dep, a onda okree le pobono prema stolu, ostavlja otiske mrtvaca na pitolju koji isputa pored njega, razbija ogledalo na
zidu kao zavrni spektakularan detalj... ukratko, aranira njegovo
samoubistvo. Zatim izlazi kroz prozor, uspeva spolja da ga zatvori, a
onda stupa ne na travu, gde bi se otisci videli, nego u cvetnu leju, gde
se zemlja lako moe zagladiti i gde nee ostati nikakav trag. Potom se
ta osoba vraa u kuu i u osam sati i dvanaest minuta, poto je ostala
sama u salonu, puca iz slubenog revolvera kroz prozor salona i juri u
predvorje. Jeste li to tako izveli, gospodine Defri Kine?
Fasciniran, sekretar je piljio u figuru svog tuioca koja mu se primicala. Potom je, uz grgoljav krik, pao na pod.
Mislim da sam dobio odgovor ree Poaro. Kapetane Marale, hoete li pozvati policiju? Nagnuo se nad palog oveka. Raunam da e jo biti onesveen kad stignu.
Defri Kin promrmlja Dajana. Ali kakvog je on motiva
imao?
Slutim da je, kao sekretar, imao izvesne mogunosti... raune...
ekove. Neto je, meutim, pobudilo sumnje gospodina Liam Roua.
Pozvao me je da doem.
Zato vas? Zato ne policiju?
Mislim, mademoiselle, da vi moete odgovoriti na to pitanje.
Monsieur je podozrevao da ste vi i taj mladi u vezi. Da biste mu odvratili panju od kapetana Marala, napadno ste flertovali s gospodinom Kinom. Ma ne, ne pokuavajte da poreknete! Gospodin Kin se
uplaio mog dolaska i odluio se na brzu akciju. Sutina njegovog plana bila je u tome to je moralo izgledati da se zloin desio u osam i
dvanaest, poto je za taj trenutak imao alibi. Jedina opasnost leala je
u metku, koji je sigurno ostao negde blizu gonga i koji nije stigao da

uzme. Kad smo svi zajedno ili ka radnoj sobi, podigao ga je. Oekivao
je da to niko nee primetiti u tako napetom trenutku. Ali ja primeujem sve! Ispitao sam ga. Premiljao se nekoliko trenutaka, a onda odigrao pozorinu predstavu! Tvrdio je da je podigao svileni ruin pupoljak. Preuzeo je ulogu oveka koji titi damu u koju je zaljubljen. Oh,
bilo je to vrlo pametno, a da vi niste brali lepe kate...
Ne shvatam kakve to sad veze ima.
Ne shvatate? Sluajte: u leji su bile samo etiri stope, ali dok ste
brali cvee, sigurno ste ih morali ostaviti mnogo vie. Dakle, od trenutka kad ste brali cvee do trenutka kad ste sili da uzmete ruu, neko je
morao zagladiti cvetnu leju. To nije bio batovan, poto nijedan batovan ne radi posle sedam. Dakle, morao je biti krivac... morao je biti
ubica... a ubistvo je poinjeno pre nego to se zauo pucanj.
Ali zato niko nije uo pravi pucanj? upita Hari.
Priguiva. Nai e i njega i revolver u bunju.
Kakav rizik!
Zato rizik? Svi su bili na spratu i spremali se za veeru. Trenutak je bio odlino odabran. Metak je bio jedina smetnja, a ak je i to,
po njegovom utisku, dobro prolo.
Poaro je podigao metak. Bacio ga je pod ogledalo dok sam ja s
gospodinom Dejlhausom razgledao prozor.
Oh! Dajana se privi uz Marala. Venaj se sa mnom, Done, i vodi me odavde.
Barling se nakalja. Draga moja Dajana, uz uslove testamenta
mog prijatelja...
Ba me briga uzviknu devojka. Moemo da kloarimo i slikamo na trotoaru.
Nema potrebe za tim ree Hari. Podeliemo popola, Daj.
Ne elim da se okoristim time to je ujaku falila daska u glavi.
Najednom se zau krik. Gospoa Liam Rou je skoila na noge.
Monsieur Poaro,... ogledalo... on... on ga je sigurno namerno razbio.
Da, madame.
Oh! Zurila je u njega. Ali to donosi nesreu.
Veliku nesreu za gospodina Defrija Kina veselo ree Poaro.

Beleka o autoru

Iza imena AGATE MILER, roene 15. septembra 1890. godine u

Torkiju, u Engleskoj, krije se uvena spisateljica kriminalistikih
romana AGATA KRISTI, kraljica zloina, ije su knjige prodate u vie
od 2 milijarde primeraka na engleskom jeziku a prevedene su na
preko 50 jezika.
Za pukovnika Aribalda Kristija udala se 1914. godine i iz tog
braka, koji je trajao do 1928. godine, imala je erku Rosalinu.
Agata Kristi je tokom svog vrlo produktivnog radnog veka napisala
79 romana i zbirki pria, kao i desetine pozorinih komada. Miolovka,
prvi put izvedena u Londonu 1952, najdue je neprekidno igran
pozorini komad.
Njene detektivske prie britanskog arma, koje razreavaju Herkul
Poaro ili ivahna gospoica Marpl, donele su joj svetsku slavu. U
romanu Misteriozna afera u Stajlzu, ekranizovanom 1920, pojavljuje
se lucidni Herkul Poaro, koji pomou svojih sivih elija reava
zamrene zloine, i to u vie od 33 romana.
Gospoica Marpl debitovala je u filmu napravljenom po
poslednjem romanu Agate Kristi Uspavano ubistvo, i to 1976, a taj lik
ljupkog i mudrog njukala javlja se u petnaestak njenih romana.
Oba lika doivela su nezapamenu slavu i zahvaljujui ekranizaciji
u filmovima i TV serijama, od kojih smo mnoge imali prilike da vidimo
i na naim ekranima: Ubistvo u Orijent ekspresu (1974), Smrt na Nilu
(1978).
Agata Kristi napisala je i etiri autobiografske knjige, a zabeleila
je i dogodovtine s arheolokim ekspedicijama na kojima je bila sa
svojim drugim muem.
Pod pseudonimom Meri Vestmakot napisala je est romantinih
romana.
Orden Britanskog kraljevstva pripao joj je 1971. godine.
Umrla je 12. januara 1976. godine.
Jelka Jovanovi

1 Fr. gospodin(e). (Prim. prev.)

2 Fr. Gospodine doktore (Prim. prev.)
3 Doana Sautkot (Joanna Southcott, 17501814) samozvana
britanska verska proroica. Za sobom je ostavila zapeaenu drvenu
kutiju s proroanstvima, uz uputstvo da se ona otvori samo u vreme
nacionalne krize i iskljuivo u prisustvu sva 24 biskupa Anglikanske
crkve (tada ih je samo toliko i bilo). U vreme Krimskog rata i Prvog
svetskog rata postojale su inicijative da se kutija otvori, ali bez uspeha. Konano je otvorena 1927, ali su tamo zateene samo sitnice i nebitni papiri, izmeu ostalog jedna sreka i pitolj. (Prim. prev.)
4 Fr. gospoa/gospoo (Prim. prev.)
5 Fr. zar ne, gospoo? (Prim. prev.)
6 Fr. Gospodo (Prim. prev.)
7 Fr. Kako?
8 Fr. praktino (Prim. prev.)
9 Fr. Dakle, gospodine (Prim. prev.)
10 Fr. taj jadni gospodin (Prim. prev.)
11 Fr. Ma ne, ma ne! (Prim. prev.)
12 Fr. gospoica (Prim. prev.)
13 Fr. O, savreno, savreno! (Prim. prev.)
14 Fr. Hvala. (Prim. prev.)
15 Fr. Vrlo dobro. (Prim. prev.)
16 Fr. manija veliine, kompleks vie vrednosti (Prim. prev.)

17 Fr. Nikad, nikad! (Prim. prev.)