w w w.d ere ta.

r s

Biblioteka

POSEBNA IZDANJA
Urednik

Aleksandar urbatovi
Izvornici:

Aristophanes, Comoediae, ed. F.W. Hall and W.M.

Geldart, vol. 2, Oxford, Clarendon Press, 1907.

Copyright ovog izdanja dela Dereta

ARISTOFAN

Tri komedije
ene na prazniku Tesmoforija
ene u narodnoj skuptini
Pluto

Prevod sa starogrkog, predgovor i napomene

Dejan Acovi

Beograd
2016.
DERETA

Hronologija
525. Roen Eshil.
514. Ubistvo Hiparha, brata atinskog tiranina Hipije, koje su
poinili Harmodije i Aristogiton.
510. Uz pomo Sparte Atinjani proteruju tiranina Hipiju.
508. Klistenove demokratske reforme u atinskoj politici.
496. Roen Sofokle.
490. Prva invazija Persijanaca na Grku, pod kraljem Dari
jem; bitka na Maratonu.
486. Komedija uvedena u zvanini program praznika grad
skih, Velikih Dionisija.
480. Druga invazija Persijanaca, pod Kserksom; bitke kod
Artemiziona, Termopila i Salamine.
480. Roen Euripid.
478. Formirana Deloska liga grkih polisa protiv Persije,
pod atinskim vrhovnim zapovednitvom; prerasta po
tom u imperijalni projekat Atine.
469. Roen Sokrat.
462. Dalje demokratske reforme u Atini, pod vostvom Efi
jalta i Perikla.
456. Umire Eshil.
5

A RISTOFAN

455. Roen Tukidid, atinski istoriar. Ojaan atinski sistem

demokratskih sudova; na podsticaj Perikla uvedene nov
ane nadoknade za porotnike.
450. Roen Aristofan.
447. Zapoela izgradnja Partenona, finansirana iz tributa
atinskih saveznika; okonana 430.
446445. Zakljuen mir na trideset godina izmeu Atine i
Sparte.
440. Komedija uvedena u zvanini program praznika Lene
ja (sredina zime).
431. Sukobi izmeu Atine i Sparte dovode do izbijanja veli
kog Peloponeskog rata (431404).
430429. Kuga u Atini; smrt Perikla. Uspon Kleona kao de
mokratskog voe.
427. Aristofanova prva komedija, Gozbenici. Poznati retor
Gorgija sa Sicilije u Atini.
426. Aristofanovi Vavilonci (na Velikim Dionisijama); Kle
onova zvanina alba na to kako je prikazan u komediji.
425. Aristofanovi Aharnjani (prva nagrada na Lenejama).
Atinjani blokiraju Spartance na ostrvu Sfakterija, nakon
Kleonove intervencije.
424. Aristofanovi Vitezovi (prva nagrada na Lenejama).
423. Aristofanovi Oblaci (prva verzija na Dionisijama; ne
uspeh komada).
422. Aristofanove Ose (na Lenejama, verovatno druga na
grada). Kleon gine u bici kod Amfipolja.
421. Aristofanov Mir (na Dionisijama, druga nagrada). Za
kljuen tzv. Nikijin mir izmeu Atine i Sparte.
419417. Postepeno ugroavanje mirovnog sporazuma, po
novno izbijanje rata u punom obimu.
6

TRI KOMEDIJE

414. Atinjani alju ekspediciju na Siciliju; skandal sa ote

ivanjem Hermesovih statua u gradu, pred samo isplo
vljavanje flote; Alkibijad optuen za uee u skandalu,
odlazi u egzil.
414. Aristofanove Ptice (na Dionisijama, druga nagrada).
413. Spartanci se uvruju u Dekeleji, u Atici; katastrofalan
poraz Atinjana na Siciliji.
412. Otpadanje Mileta i drugih gradova od Atinskog saveza.
411. Aristofanova Lisistrata (verovatno na Lenejama; pla
sman nije poznat). Oligarhijski prevrat u Atini, pod vo
stvom Pisandra i drugih; ukidanje demokratskog poret
ka. Aristofanove ene na prazniku Tesmoforija (vero
vatno na Dionisijama; plasman nije poznat).
410. Restauracija demokratskog poretka u Atini.
407406. Povratak Alkibijada u Atinu; kasnije njegov po
novni odlazak u egzil.
406. Pobeda Atinjana u pomorskoj bici kod Arginuza, me
utim, kasnije praena osudom nekoliko zapovednika.
Smrt Euripida i Sofokla.
405. Aristofanove abe (na Lenejama, prva nagrada). Po
raz Atine u bici kod Egospotama; razaranje vojnih efek
tiva grada.
404. Konana predaja Atine; Spartanci razaraju atinske Du
ge zidove (AtinaPirej) i nameu vladavinu Tridesetorice.
403. Proterivanje Tridesetorice iz Atine; restauracija demo
kratskog poretka.
400. Usvojen predlog da se plaa uestvovanje u radu atin
ske narodne skuptine.
399. Osuda i smrt Sokrata.
396395. Atina i Teba formiraju antispartansku ligu; kasnije
im se prikljuuju Korint i Argos.
7

A RISTOFAN

394. Bitka kod Knida; persijska flota pod atinskim zapoved

nitvom odnosi pobedu nad spartanskom flotom.
393. Aristofanove ene u narodnoj skuptini (nije poznat
festival niti plasman).
388. Aristofanov Pluto (nije poznat festival; mogue prva
nagrada).
387. Platon otvara svoju filozofsku kolu, Akademiju.
385. Aristofanova smrt.

Aristofan tragedija koja se smeje

Pre dve i po hiljade godina, na padini jednog breuljka u Atini

roena je drama kao umetnost. Nikada ranije, a moda i nika

da posle, toliko pozorine energije nije bilo osloboeno na samo
jednom mestu: njena vitalnost izraavala je radost i zgranutost
jednog drutva koje je otkrilo sredstva da istrai sebe na svakom
nivou ne samo podzemne predele rituala ve svakodnevna car
stva govora i pokreta nanovo stvorenih u poeziji i igri. Drevno
grko pozorite dostiglo je svoj vrhunac u relativno kratkom pe
riodu, za nekih sto godina. Gledajui unazad, uoavamo njegov
uspon koji obeleava prekretnicu u ljudskom poimanju sveta. Ali
ta je pozorite drevne Grke znailo u svoje vreme, kako su na
stajali pozorini komadi i kako su oni bili postavljani na scenu i
igrani niz je neuhvatljivih pitanja koja su podlona nagaanji
ma i tumaenjima1.

ragovi komedije mogu se u Grkoj pratiti do VI veka pre no

ve ere. U osvit tog perioda moe se ustanoviti postojanje pu
kih pozorinih formi, grubih farsi sa utvrenim likovima, na
roito u dorskom kulturnom krugu Megara i Velika Grka u
1 Ronald Harvud, Istorija pozorita (prev. ore Krivokapi), Clio, Beo
grad, 1998.
9

A RISTOFAN

junoj Italiji. Aristotel2 poreklo komedije vidi u pojmu komo

dia, , seoska pesma, pesma bakhantskog zanosa; po
stojala je, dakle, jaka veza izmeu kulta i ovih ophodnih pesa
ma u kojima je zazivana pomo zatitnikih demonskih sila u
obezbeivanju plodnosti. Ujedinjenje horskih formi faloforije
ceremonije u toku koje je noen ogromni falus i drugi simbo
li plodnosti sa mimetikim odeljcima farse, verovatan je iz
vor atike komedije koja se tokom vremena uzdigla do knjiev
ne forme; megarska farsa i ostali oblici nastavili su svoj ivot u
pukim oblicima, dovodei svoj izraz do latinske atelane. Otud
se atika komedija sastoji od odeljaka koje izgovaraju glumci
njihov broj bio je ogranien na tri, kao u razvijenoj tragedi
ji i horskih odeljaka; hor je, po svoj prilici, brojao 24 lana i
bio je podeljen na dva poluhora. lanovi hora bili su razliito i
ivopisno maskirani, prema sadrini komada i nameri autora.
Najvaniji horski odeljak u staroj atikoj komediji jeste paraba
sa, tokom koje glumci naputaju orhestru3, a hor se samostalno
obraa gledaocima, te tako privremeno ukida pozorinu iluziju
govorei, u ime autora, o savremenim i stalnim drutvenim te
mama i problemima. Junaci komedije u epizodnim prizorima,
episodijama, sukobljavaju se sa tipiziranim likovima iz ivo
ta, manje ili vie umeno ih ispraaju ili rasteruju iz orhestre;
predstava se najee okonava u radosnom raspoloenju i sa
2 O pesnikoj umetnosti, 9; druga knjiga Aristotelove Poetike, na koju upuuje
u delu Retorika, I 1372a, koja bi trebalo da je sadravala detaljno izlaganje o
komediji, naalost, nije sauvana; tu je injenicu ubedljivo i intrigantno isko
ristio Umberto Eko u svom remek-delu Ime rue.
3 Kruni centralni prostor u grkom pozoritu u kome je stajao hor i gde se odi
gravala predstava; nema razloga za pretpostavku o postojanju uzdignute scene
u dananjem smislu rei, uprkos nekim indicijama u dramama; pojam
oznaava pomonu zgradu u dubini orhestre gde su se povlaili glumci kada
nisu delali na sceni; on je mogao biti oslikan odgovarajuim prizorima.
10

TRI KOMEDIJE

pozivom na odlazak na slavlje i gozbu. Stara atika komedija

razvila se na prelazu iz VI u V vek pre nove ere, u doba kada je,
takoe u Atini, nastala i antika tragedija. Meutim, tek nekih
pola veka nakon tragedije zvanino je uvrena u svetkovinsko
pozorite grada, prvo u program gradskih, Velikih Dionisija,
a kasnije, i u program, takoe Dionisovog praznika, Leneja.
Komediografe poznajemo samo po imenu i po malobrojnim
fragmentima: Hijonid, Magnet, Ekfantid, Alkimen, Eufronije,
Kratin, Kratet, Eupolid, Frinih, Platon komediograf.
Najpoznatiji od svih kominih pesnika drevne Grke, Ari
stofan, jeste onaj ija su dela sauvana u najveem broju, prem
da je, u stvari, vei broj dela izgubljenih nego sauvanih. On
je jedini predstavnik stare komedije, to jest, one faze komine
dramaturgije u kojoj hor, mimetike forme i burleska jo uvek
igraju znaajnu ulogu, kao odblesak one uloge koju su imale u
ritualnim poecima. Meutim, Aristofan spada u krajnju fazu
ovog razvoja; u svojoj poslednjoj sauvanoj komediji, sa hor
skim elementima koji su redukovani, moe se smatrati jedinim
predstavnikom kratkoveke srednje komedije koja e, pre kraja
IV veka pre nove ere, biti zamenjena realistinijim proizvodi
ma nove atike komedije, iz pera Filemona, Difila i Menandra4.
Premda su Aristofanove komedije esto loe satkane, ne
konsekventne u razvoju zapleta i povrne u karakterizaciji, one
su ipak izdrale probu vremena, doivevi da budu izvoene
4 Do nas je dolo vie od etrdeset imena autora stare komedije koji su svi
delovali u Atini. Iz razdoblja srednje komedije znamo pedesetak imena ko
mediografa, a iz nove sedamdesetak; popisi su za ta dva razdoblja verovatno
potpuni, dok su mnogi pisci stare atike komedije svakako bili nepoznati he
lenistikim gramatiarima i leksikografima, poto su biblioteke uvale samo
izdata dela. U Aleksandriju je, recimo, stiglo tek 365 tekstova stare atike ko
medije, meu kojima nisu bila sva Aristofanova dela.
11

A RISTOFAN

na sceni u modernim vremenima, potom na radiju, televiziji

i filmu, te bivajui predmet prevodilakog truda i adaptacija.
Ovaj uspeh treba pripisati duhovitom i umenom dijalogu; do
bronamernoj ali ee malicioznoj satiri; briljantnom umeu
parodiranja, naroito kada je u pitanju kontroverzni tragiar
Euripid; ingenioznosti i inventivnosti, smenom i zabavnom
apsurdu prizora koji se mogu porediti sa zamislima nekih mo
dernih humorista, trupom Monti Pajton, recimo; posebnom
armu horskih lirskih deonica; na kraju, ali ne najmanje vano,
slobodi i razuzdanosti mnogih scena, prizora i aluzija, nastalih
u jedno, ipak se mora naglasiti, relativno popustljivo vreme.
Malo se zna o Aristofanovom ivotu. Mnoge okolnosti u
stvari su izvedene iz referenci u njegovim komedijama. Roen je
oko 450. godine pre nove ere, kao atinski graanin iz deme Pan
dionove, meutim, njegovo pravo mesto roenja nije poznato.
injenica da je on, ili njegov otac, posedovao zemlju na ostr
vu Egina moda je narasla do optube za neatinsko poreklo5.
Svoju dramsku karijeru otpoeo je 427, komedijom Gozbenici,
koja je bila, sudei prema sauvanim fragmentima, satira na sa
vremene obrazovne i moralne teorije. Navodi se da je napisao
etrdeset komedija praktino po jednu za svaku godinu svoje
komediografske aktivnosti. Njegovo delo ukorenjeno je vrsto
u drutveni, knjievni i filozofski ivot same Atine, naroito u
razdoblju velikog i razornog Peloponeskog rata (431404), kon
flikta izmeu imperijalistike Atine i konzervativne Sparte, ko
ji je, kao takav, zadugo bio dominantna tema atinske politike
i unutranjih odnosa. Kao pacifista, Aristofan je bio oponent
svih manje ili vie ratobornih dravnika i politiara od Perikla
5 Vizantijski leksikon Suda (X vek) navodi, s.v. , poreklo sa Rodo
sa, ak i iz Egipta.
12

TRI KOMEDIJE

nadalje koji su upravljali Atinom tokom veeg dela njegovog

zrelog ivotnog razdoblja. Vavilonci, jo jedno delo sauvano
samo u fragmentima, izvedeno je 426, na prazniku Velikih Di
onisija; izvoenju su prisustvovali predstavnici saveznikih po
lisa, praktino satelitski podanici mone Atine. Komedija ne
samo da napada Kleona, tada svemonog demagoga u Atini,
nego i saveznike prikazuje kao roblje atinskog Demosa, to je
personifikacija atinskog graanskog izbornog tela. Aristofan bi
va progonjen, meutim nije jasno da li se itav dogaaj bazirao
na njegovoj antidravnoj delatnosti ili, uzgred, na tehnikom
pitanju koje je proishodilo iz neodreenih optubi za neatinsko
poreklo. Bilo kako bilo, Aristofan se nekako izvukao6.
Aharnjani (425) je najranija od jedanaest komedija Aristo
fanovih koje su u celini preivele razorni hod vremena. Kome
dija predstavlja direktan napad na ludilo rata. Seljak Dikeopol
sam sklapa separatni mir sa Spartom, uprkos estokom proti
vljenju hora ostraenih umurdija iz Aharne, atinske deme.
Komedija iz sledee, 424. godine, Vitezovi, pokazuje koliko je
na Aristofana neznatno uticao progon zbog Vavilonaca. Ona
predstavlja estoki napad na demagoga Kleona, koji je prika
zan kao rob glupog i namorastog Demosa; na kraju ga prote
ruje Agorakrit, kobasiar, jo gori u svom prostakluku i nepo
dobnosti. Oblaci (423) predstavljaju povratak na temu iz prve
Aristofanove komedije; to je atak na moderne obrazovne si
steme i individualistika moralna naela koja su propovedali
sofisti. Ismejani su Sokrat i njegovi uenici, pri kraju drame
6 itavo zbitije Aristofan opisuje u komediji Aharnjani, st: 373 i dalje: Znam
ja ta sam od Kleona, sve rad komedije, godine prole prepatio / U venicu on
mene je dovukao, klevetama zasuo, la na la naslagao / tavio mene je on,
psovkama me otirao, mal u tom smradu nisam propo ja. Aristofan aludira na
izvorno Kleonovo zanimanje koara.
13

A RISTOFAN

njihov Frontisterion Mislionica, biva spaljen do temelja. Ari

stofanovo targetiranje Sokrata kao tipinog sofiste, premda je
ovaj bio jedan od njihovih najeih protivnika, dugo je zbunji
valo prouavaoce7. Ose (422) satiri podvrgavaju strast Atinja
na za parnienjem u liku starog porotnika Filokleona; njegov
sin, Bdelikleon, ureuje da njegov otac odri parnicu u kui;
meutim, poto se prvi sluaj odnosio na kunog psa koji je
optuen da je ukrao sir, Filokleon biva izleen od svoje sudske
strasti. Mir (421) je izveden nekih sedam meseci nakon to su
Kleon i Brasida, dvojica glavnih predstavnika ratne politike na
atinskoj odnosno spartanskoj strani, poginuli u ratnom poho
du tek nekoliko nedelja pre zakljuivanja takozvanog Nikijinog
mira (mart 421), koji je uglavio primirje izmeu dva zaraena
polisa na est napetih godina. Glavna tema komedije jeste iz
vlaenje Mira iz peine u koju ga je Rat smestio po Zevsovom
odobrenju. Ptice (414) predstavljaju svojevrsnu utopijsku ko
mediju fantazije; ona se moe itati i u kljuu politike sati
re na imperijalistike snove i zamisli koje su naterale Atinjane
u pogibeljni i katastrofalni pohod protiv Sirakuze na Siciliji,
415. godine. Lisistrata (411) se pojavljuje nedugo nakon poraza
atinskog poduhvata na Siciliji (413), te neto pre pobune u Ati
ni kojom je uspostavljen oligarhijski reim spreman da zakljui
mir sa Spartom. Komedija, uz nevienu hrabrost autora, upri
zoruje zauzimanje Akropolja i dravne blagajne od strane e
na, koje na elu sa Lisistratom, zajedno sa svim enama Grke,
7 Kad se odbiju sve preteranosti i jednostranosti, ostaje kao jezgra ova opomena:
nov individualistiki duh postaje opasan za dravu i religiju, i omladina ustaje
ne samo protiv porodine nego i dravne zajednice, te prelazi granice osvetane
zakonom i tradicijom, i zato se njeni novi vaspitai, koji je truju svojim beskru
puloznim sofistikim ujdurmama, imaju da uklone; Milo N. uri, pogovor
u: Aristofan, Oblakinje/ Ptice, Nolit, Beograd, 1963.
14

TRI KOMEDIJE

objavljuju seks-trajk dok se mukarci ne dozovu pameti i ne

zakljue mir; donosi neobinu meavinu humora, prostakluka,
dostojanstva i farse. Iste godine izvedena je komedija ene na
prazniku Tesmoforija, o kojoj e biti rei kasnije. Aristofanove
abe (405) otelovljuju knjievnu komediju. Dionis, boanstvo
drame, nezadovoljan kvalitetom savremene dramske produk
cije, odluuje da se prerui i da ode po Euripida u Had. Meu
tim, posle urnebesnog nadmetanja izmeu Euripida i njegovog
velikog prethodnika Eshila, Dionis odluuje da ovog potonjeg
povede sa sobom u svet ivih8. O komedijama ene u narodnoj
skuptini i Pluto takoe e biti rei kasnije.
Aristofan umire nedugo posle izvoenja Pluta. Za sobom je
ostavio dve nezavrene komedije, danas izgubljene, Eolosikon
i Kokalos, koje je njegov sin postavio na scenu 387. Obe su po
svemu sudei predstavljale mitoloke burleske.
Pruiti globalan uvid u Aristofanovo stvaralatvo to je
namera ovog kratkog uvoda nije lak zadatak. Fragmentar
nost opusa i temeljno, naalost, nepoznavanje nekih funda
mentalnih mehanizama interakcije na liniji pisac delo pu
blika doputaju samo niz nasluivanja, pogotovo ako se Ari
stofanu ne prilazi sa tezom, odnosno, ako mu se ne pristupa
sa stanovita moderne literarne, politike ili kulturalne prakse.
Okeanska bibliografija radova o Aristofanu obuhvata, najpre,
nekoliko mora studija, prevashodno tekstolokih9, potom knji
8 Po reima Radmile alabali, abe su knjievna karikatura, ali je smisao te
karikature politiki; Aristofan, abe, (prev. R. alabali), Matica srpska, Novi
Sad, 1987.
9 Godine 403. p.n.e, jonski alfabet biva zvanino uveden u Atini; meutim,
stari atiki alfabet takoe je bio u upotrebi pa je dolazilo do beznadene po
meanosti dva pisma sa ogromnim posledicama po tekst. Trud velikog broja
filologa bio je usmeren ka uspostavljanju to preienijeg teksta premda taj
zadatak ni do danas nije reen na zadovoljavajui nain.
15

A RISTOFAN

evnih i politikolokih10; retko ko je od prouavalaca imao u

vidu da u prostranim pozorinim graevinama stare Grke ni
su obitavali klasini filolozi nego najbrojnija publika u istoriji
ove umetnosti kojoj odlazak u pozorite nije bio samo prilika
za noenje veernje toalete; broj pozorinih izvedbi bio je ogra
nien i vezan za odreena praznina razdoblja godine; takoe,
pored, hajde da to tako definiemo, primarnih sklonosti ljudi
ka posmatranju spektakla, odlazak u pozorite bio je stanovni
cima polisa prilika za socioloki eksperiment prve vrste.
Ono to bi moderni italac, ili gledalac, najpre trebalo da
ima u vidu, kada je Aristofanov pomalo apartni opus u pitanju,
jeste to da je pozorina delatnost duboko ukorenjena u ivot
polisa. Scenske realizacije tragedija i komedija prenosile su gle
daocima odreene politike poruke; istina je za Aristofana, kao
i za Brehta, bila konkretna, i uvek je proishodila iz aktualnih
okolnosti. On je prikazivao devijacije u ivotu polisa sluei se
prastarim sredstvima izobliavanja groteskom i apsurdom
te prisiljavao svoje gledaoce, koji uglavnom nisu bili voljni za
takav angaman, da sagledaju uzroke. Pozorini mikrokosmos
njegov, prepun dinamine fantazije, metaforian i vieznano
iskazan, u jednom je momentu preao granice koje je ocrtao
10 Nekoliko vanih studija i monografija: M. Croiset, Aristophanes et les par
ties Athenes, Paris, 1916; W.C. Courtney, Aristophanes the Pacifist, For
thnightly Rev, 105 (1916), G. Murray, Aristophanes, Oxford, 1933; Catau
della, La poesia di Aristofane, Bari, 1934; D. Greene, The Comic Technique of
Aristophanes, Hermathene, 50 (1937); V. Ehrenberg, The People of Aristop
hanes, A Sociology of Old Attic Comedy, Oxford, 1943; K. Lever, The Art of
Greek Comedy, London, 1956; E. Romagnoli, Nel regno di Dioniso, Bologna,
1923; O. Seel, Aristophanes oder Versuch ber Komdie, Stuttgart, 1960; S. I.
Sobolevski, Aristofan i jego vremja, Moskva, 1957; C. H. Whitman, Aristop
hanes and the comic Hero, Cambridge (Mass.), 1964; M. N. uri, Istorija
helenske knjievnosti, Beograd, 1951.
16

TRI KOMEDIJE

antiki atinski polis, te zazvuao savremeno11. Svesno sueljen

sa svojim vremenom, Aristofan drutvo nije prikazivao nego
ga je ispitivao, i to ne samo u pojedinostima, kakav je monik
Kleon, to bi bio previe jeftin angaman, recimo, nego i u i
rim pitanjima znaenja ovekovog individualnog i drutvenog
postojanja.
U tom kontekstu antika pozorina publika uputala se, u
traginom i, znatno vie, kominom pozorinom mikrokosmo
su, u opasan ali uzbudljiv poduhvat ispitivanja delovanja cen
trifugalnih i centripetalnih sila u atinskom polisu. Dinamine
mene atinske spoljne i unutranje politike nakon pobede nad
Persijom, koje su grad dovele na poziciju supersile, proizvodile
su upitanost nad dogaajima. Kolektivni graanski duh gene
racija sa Maratona polako je ustupao svoje mesto razbokore
nom i kontradiktornom delovanju razliitih individua koje su
posredstvom svog liderskog i govornikog umea vodile gra
anski korpus Atine od uzviene pozicije predvodnice Grke
u svakom pogledu do najdubljeg ponora poraza, nematine i
nemoi. Sve ovo je u stopu pratilo drutveno raslojavanje se
osko stanovnitvo iji su viegodinji zasadi maslina stradali
u invazijama Spartanaca svakako nije mnogo marilo za visine
politike i vojne premoi te gotovo potpuni nestanak gra
anske solidarnosti. Ukratko, svet polisa postao je decentriran,
sigurne forme graanske i pojedinane egzistencije postale su
krhke; ak su i boanstva sa Olimpa, via i nia, zauzela neka
ko indiferentan stav prema pitanjima i molbama ljudi. Kurio
zitet prve vrste jeste to da je pozorite komedije sa Aristofa
nom na elu nudilo jo zaotrenije slike svega pobrojanog;
11 Dakako da je jedna od rtava diktature pukovnika u savremenoj Grkoj
(19671974) bio Aristofan i njegove komedije koje su promptno zabranjene.
17

A RISTOFAN

sve iako smo priznali atinskoj publici odvanost i spremnost

za uestvovanje u sociolokom eksperimentu prve vrste, ostaje
zauujua injenica da je atinska publika i dalje bila spremna
za pojaavanje jaine plamena koji je grejao drutvenu retortu.
tavie, pretpostavljeni mehanizam konzervativnosti, to je e
sto pripisivano Aristofanu, takoe je varljiv; stav po kojem ljudi
treba da se ovim dananjim ludostima dobro ismeju, te da se
okrenu generacijama Maratona i Salamine, Eshilu i njegovom
bratu Kinegiru, sam po sebi otkazuje im je izreen. Slavna
su vremena prola, a drutvo je suoeno sa novim izazovima,
fenomenima i postupcima, s kojima tek treba da izae na kraj.
Temeljni princip Aristofanove pozorine komike upravo je
i najtee shvatljiv pored mnogostruke metaforinosti slika i
zamisli, on alternira, interferira i proima veoma razliite op
tike, sve to u isti mah i naporedo. Otud i atribucije odreenih
politikih stavova dodeljivane mu u razliita vremena i od stra
ne razliitih autora; dosta je mastila potroeno, primera radi, u
dokazivanju da Aristofan izraava stavove oligarhijske grupa
cije u atinskoj politici, dakle, grupacije koja je antidemokratska
i prospartanska. Ocrnjivanje i ismevanje demokratskih voa
nije nikakav argument u korist stava da je Aristofanovo raspo
loenje prema demokratiji neprijateljsko; obrnuto posmatrano,
takav njihov tretman moe da bude i izraz elje da se pronau
bolji i reprezentativniji narodni predstavnici, te da se pobudi
svest i odgovornost samog naroda. Uostalom, sama je stara ko
medija, sledei svoja kultna prapoela, kao ekskluzivnu slobo
du uzimala ismevanje najistaknutijih lanova zajednice i nita
joj to pravo nije moglo uskratiti, ak ni Kleonov progon samog
Aristofana. Takoe, u poznim komedijama Aristofanu je zame
rano da mu je otrica otupela, da su rezigniranost ili konformi
zam zauzeli mesto angaovane, prodorne i obuhvatne kritike
18

TRI KOMEDIJE

drutva. ire posmatrano, odbacivanje politike nagovetava

epohu u kojoj nije moglo ni biti politike komedije, ne samo
zbog restrikcija nego i pomanjkanja pogonskog goriva da
ne ulazimo sada u nezahvalno pitanje komediografske smelosti
koju je Aristofan ve pokazao. Menandar, najistaknutiji pred
stavnik nove atike komedije, povlai se na teren konflikata
privatnog ivota, time dalekoseno odreujui narav potonjih
produkata evropske komedije. Meutim, koliko god bila mra
na slika atinske demokratije V veka12, njoj ipak slui na ast to
su te komedije prikazivane. Publika je uporno branila i titila
tu slobodu da se smeje sama sebi. Samoga pisca to se tie, po
zne komedije mogu da odraavaju i stanje stvaralake zrelosti,
samopouzdanja, te osvojenog unutranjeg spokojstva. Rakurs
se sa atinske tabloidne politike stvarnosti u njegovom ko
minom univerzumu lagano podie ka optijim temama ljud
skog postojanja i drutvenih odnosa.
Skoro potpuni zaborav Aristofana na zapadu u srednjem ve
ku nije postojao u Vizantiji; uenjaci ove briljantne civilizacije
Jovan Ceces, Toma Magistar, te Demetrije Triklinije bavili
su se njegovim komedijama u traganju za dobrim atikim gr
kim jezikom. Oblast takozvanih realia, injenica o svakodnev
nom ivotu ljudi, u Aristofanovim komedijama ima jedan od
bogatijih majdana; praktino ne postoji oblast ljudskog ivo
ta od dijetalnih i seksualnih praksi i navika do mode za
koju kod njega ne postoji neki podatak. Najmanje, meutim,
imamo podataka o tome kako je reagovala publika; da li se mi
danas, pak, smejemo na pravim mestima13? Vrhunska arolija
12 Instruktivan i sadrajan uvod u problematiku donosi Luano Kanfora, De
mokratija istorija jedne ideologije, (prev. N. Britvi), Clio, Beog rad, 2007.
13 Virdinija Vulf, O neznanju grkog, (prev. D. Acovi), Mostovi, 157158, 2013.
19

A RISTOFAN

atike komedije jeste u tome to, ne krijui injenicu da je fikci

ja, ini sistem koji sam sebe neprekidno podvrgava ispitivanju,
sve vreme ostajui koherentan. Stara atika komedija jeste uni
katna pojava evropske pozorine tradicije u koju je organski
ukljueno parodiranje samog pozorita. U zamornom nabraja
nju ta sve danas ne poznajemo ne moemo izostaviti ni pita
nje uticaja tragedije, starije pozorine sestre, na strukturiranje
kominog pozorinog ina i artikulaciju malih rudimentarnih
kominih formi. Hvale vredno bilo bi poznavanje odnosa pu
blike, za koju moramo ipak pretpostaviti odreeni stepen im
pregniranosti tragikim sieima, sa navodima, parodiranim
ili doslovnim, iz tragike produkcije. Ovaj dinamiki odnos,
nesvodiv na prostu parodiju u tragedijama koje se smeju, po
reima Hajnriha Hajnea, ini jednu od najzanimljivijih i naj
uzbudljivijih umetnikih interakcija u itavoj evropskoj kul
turi. Konano, najvei snop utisaka koji primamo od Aristo
fana pripada, ipak, sferi teksta i naunih rekonstrukcija koje,
nekada same po sebi, udaljavaju spomenike kulture od optije
izloenosti i percepcije, dok je prirodno stanite i razvojno
poprite pozorinog teksta upravo tamo gde se svi konflikti do
ivljavaju neposredno i na sopstvenoj koi u samom pozori
tu. Dakako, uz svu svest o tome ta se kulturnom transmisijom
i prevoenjem gubi, naroito u sluaju humora koji je prvi od
darova koji propadaju u stranom jeziku14.

14 Virdinija Vulf, isto.

20

TRI KOMEDIJE

II

Izgleda da su antiki komediografi, sa njima i Aristofan, pa

ralelno sa izvoenjem drama u pozoritu, putali u opticaj iz

vesna izdanja svojih dela za koje je postojalo trite; itanje tih
drama nije bilo lako: dijalog je pisan u kontinuitetu, bez razma
ka izmeu rei i reenica, i bez interpunkcije.
Posle osnivanja biblioteke u Aleksandriji, otpoelo je priku
pljanje i obrada do tada objavljenih dela. Rezultate studiranja tek
stova komedija publikovali su u to vreme Likofron i Eratosten.
Krajem III ili poetkom II veka pre nove ere, gramatiar
Aristofan iz Vizanta, upravitelj Aleksandrijske biblioteke, ob
javio je prvo kritiko izdanje Aristofanovih komedija: bila je to
Vulgata koja je u narednim vekovima sluila kao osnov za nova
izdanja i za beleke komentatora. On je kolacionirao razliita
izdanja koja je biblioteka posedovala, a to je znailo da je mo
rao da bira izmeu raznih varijanata kvarenih prepisivanjem.
Meutim, glavni mu je zadatak bio uspostavljanje jedinstve
nog, koherentnog, pravopisnog sistema. Taj rad bio je praen
i predavanjima koja je drao u Muzeju, koja kasnije bivaju i
publikovana.
U rimskom razdoblju, krajem I veka, obnavljanje retorike
i sofistike kao obrazovnih predmeta proirilo je sferu intere
sovanja za starije autore, pa i za komediografe. Budui da je
do tada sauvani knjievni fundus bio opsean, poeli su se
pojavljivati izbori. U tom je kontekstu, za upotrebu u kolama,
21

A RISTOFAN

Simah (najkasnije poetkom II veka) izdao, na bazi aleksan

drijske Vulgate, Izbor Aristofanovih komedija, praen komen
tarom. Njegov je izbor u znatnoj meri determinirao kasniju
sudbinu Aristofana i stare atike komedije uopte, budui da
se do danas sauvalo u celini jedino jedanaest komedija koje je
on odabrao. Pri tome poslu, to je oekivano, opredeljivao se
prema didaktikim i edukativnim kriterijumima. Simahov se
izbor u kolama upotrebljavao sve do V veka, kada je najvero
vatnije i sa svitka prepisan, uncijalom, u pergamentni kodeks.
Tokom VI, VII i VIII veka, Aristofanov povremeno razulareni
humor nije bivao po volji hrianskim autoritetima, te je tokom
tog perioda propao najvei broj antikih izdanja Aristofana.
Polovinom IX veka u vizantijskim obrazovnim centrima
Konstantinopolju i Cezareji ponovo je oivelo studiranje an
tike i antike klasine knjievnosti. Ueni crkveni velikodo
stojnici, Fotije i Areta, inicirali su i lino vodili opsean rad
na prepisivanju grkih klasinih dela minuskulom. Jednome
od njih dvojice moda dugujemo nastanak kodeksa koji je po
sluio kao arhetip za celokupnu vizantijsku tradiciju izbora iz
Aristofanovog dela, pa i za rukopise koji su jedini sauvani do
naeg vremena.
Od tih rukopisa najpouzdanija su dva najstarija, ravenski i
venecijanski: Ravennas 137,4A, nastao u X veku, i Venetus inter
Marcianos 474, iz XI veka. Oba su rukopisa proizala iz istog
arhetipa, to je vidljivo po tome to dele iste greke u transkrip
ciji na minuskulu, premda poseduju i znaajne razlike koje je
teko objasniti. Kasniji rukopisi, uopte uzev, manje su pou
zdani, ali su ipak neophodni za kritiku teksta. Leksikon Suda
takoe se ukljuuje u rukopisnu tradiciju Aristofanovog opusa,
budui da se u njemu citira vie od 3000 stihova iz Aristofano
vih komedija.
22

TRI KOMEDIJE

Prvo tampano izdanje Aristofanovih komedija, editio prin

ceps Aldina, izalo je u Veneciji 1498; redigovao ga je, na teme
lju vizantijske tradicije, i objavio M. Musur. U tom izdanju ne
ma Lisistrate i Pluta. Svih jedanaest sauvanih komedija prvi je
tampao Ph. Junta u Firenci 1515. Venecija je mesto u kojem je
svetlo ugledao prvi prevod Aristofana na latinski, iz pera An
dree Diva, 1538. godine. Premda je Dord Meredit ustvrdio
za Aristofana, u svom eseju o komediji, he is not to be revived,
on je prevoen na savremene jezike i izvoen na pozornicama.
Srodne duhove nalazio je na raznim stranama: u Engleskoj,
Ben Donson (Cynthias Revels, Poetaster), Dord Bernard o
(Man and Superman), T. S. Eliot (Sweeney Agonistes, Two Frag
ments of an Aristophanic Melodrama); u Francuskoj, an Rasin
(Les Plaideurs, inspirisano Osama), Edmon Rostan (Chantec
ler), te L. Tejad (Teilhade) (Gyncocratie ou la domination de
la femme); potom u Nemakoj, Johan Volfgang Gete15 (Vgel),
u Italiji, Nikolo Makijaveli (Le Maschere) i drugde. Ne posto
ji, naalost, celoviti prikaz pozorinih realizacija Aristofanovih
komedija, bilo doslovnih, bilo u parafrazama.

15 U poznim e godinama lakrdijau Aristofanu pretpostaviti Menandra.

23

A RISTOFAN

Tri Aristofanove komedije u ovom izboru

ene na prazniku Tesmoforija

Tragiar Euripid meta je ove komedije; ene Atine, na prazniku

Tesmoforija16, donele su odluku da ga strogo kazne, zbog nai

na na koji u svojim tragedijama pristupa eni i enskosti, svo
je poslovine mizoginije17. Njegov tast18 Mnesiloh kolateral
na je rtva Euripidovog propalog plana da u pomo pozove
Agatona, takoe tragiara19, feminiziranog mladia. Mnesiloh,
preodeven u ensku odeu ulazi u ensko drutvo, te reito,
16 Pored Eleusinija ovo je bio jo jedan praznik posveen Demetri i Persefoni;
one su slavljene kao Tesmofore, civilizatorke postojeeg sveta, osnivaice i
uvarke doma, drutvenih regula (), imovinskih prava i porodice. Fe
stivalu su mogle da prisustvuju samo ene; u Atini je odravan tokom etiri
dana, krajem oktobra. Prvi dan bio je posveen pripremama u Tesmoforiju,
drugi je komemorirao Persefonin silazak u Had, trei je bio posveen postu
i tugovanju, a etvrti () novom roenju.
17 injenica je da Euripid daje enske likove veoma uspeno, naroito loije
strane njihove, nagone i strasti; prvi je na pozornicu izveo enu sa stanovita
psihologije, zaavi pritom i u teak problem poloaja ene u drutvu.
18 U izvorniku: , roak po enidbi, af
fi
nis; prevodimo kao tast.
19 Druga polovina V v.p.n.e; znaajan je za razvoj tragedije i posle velikih kla
sika; horske pesme ini samostalnim umecima i uvodi, pod uticajem Gor
gije, zvune retorske figure; sastavio je i jednu tragediju sa izmiljenom rad
njom koja nije bila uzeta iz mitologije. U njegovoj kui deava se radnja Pla
tonovog dijaloga Gozba, gde i Aristofan dri jedno slovo o ljubavi; Agaton i
Euripid su se sreli u Makedoniji, na dvoru kralja Arhelaja, kamo se Euripid
sklonio u poznim godinama. Njegova feminiziranost () bila je po
slovina.
24

TRI KOMEDIJE

navodei razne njihove nepodoptine, staje u odbranu Euripi

da protiv koga su ene ve iznele optunicu. Jo jedan femini
zirani atinski mukarac, Klisten, upozorava ene na uljeza u
njihovim redovima. Parabasa, koja u ovoj komediji jo uvek
postoji, snano i odluno staje na stranu ena, poglavito u atin
skom drutvenom kontekstu. Posle zarobljavanja Mnesiloha,
koji nije uspeo da sprovede u delo svoju prevaru, uprizoruje se
niz briljantnih, razigranih i efektnih parodija Euripidovog tra
gikog stila; prilika je to za Aristofana da u punoj meri prikae
umee parodiranja, izvesno zasnovano na dubokoj i paljivoj
lektiri Euripidovih tragedija. Konano, Euripid nudi mir ena
ma, uz obeanje da ih vie nee ruiti, i uz pomo svojih ma
rifetluka uspeva da oslobodi tasta iz okova u koje ga je u me
uvremenu stavio skitski straar, slubenik javne bezbednosti
u Atini. Hor e takoe ometati potragu za odbeglim Mnesilo
hom koji u celoj komediji privlai najvie panje gledalaca.
Okosnica komedije jeste kulturni i drutveni problem po
loaja ena u Atini, te slike enskog elementa u umetnosti tra
gedije; vie od Euripidove navodne mizoginije, u fokusu je pri
mena njegovog racionalistikog svetonazora na odnose meu
polovima; niz neprijatnih istina iz domena brane patologije,
brutalno iznetih u javnost, donosi smeh stianog intenziteta i
doprinosi specifinom naponu kroz celu komediju. Verovatno
najmarkantija odlika ena na prazniku Tesmoforija, te sredinji
aspekt, jeste metateatralnost: upotreba parodija tragikih tek
stova u tkivu komine radnje; Aristofanovo pozorite puno je
vere u sebe i delotvorno ini kominu iluziju.

25

A RISTOFAN

ene u narodnoj skuptini

Nakon Lisistratine, na delu je jo jedna enska zavera. Pred

voene Praksagorom (ona to je aktivna na agori), preruene u

mukarce, ruralne provenijencije to je poseban signal i na
kon uvebavanja, koje nije prolo bez tekoa, i zatomljavanja
odreenih enskih elemenata, ene osvajaju vlast u Atini. Prak
sagorin suprug, ostareli Blepir, na sceni se pojavljuje u krajnje
prizemnoj nevolji, s tekoama pri pranjenju, u emu se vidi
odblesak pukih lakrdija vezanih za elementarne telesne funk
cije, ali aristofanski doteranih. Sused Hremes obavestie Blepi
ra o novonastalom ustrojstvu, u emu e ga leerno prosvetliti i
sama Praksagora nakon to je skinula masku. Praksagorin ko
munizam ukljuuje zajednitvo u svemu, opteie; pravilima
su odreeni svi postupci u drutvenom ivotu, te i oni koji se
tiu zadovoljavanja seksualnih potreba osoba koje se ne mo
gu podiiti privlanou. U razgovoru dvojice suseda to je
prilika i za aristofansku analizu pojedinih pogrenih politi
kih odluka polisa Atine analizira se novi poredak, te ljud
ski, odve ljudski, trae pukotine u njemu; jedan od njih hoe
da uestvuje u zajednikom ruku, koji je objavila Praksagora,
premda sopstveni doprinos zajednici nije dao. Novo seksual
no zakonodavstvo izaziva, ipak, odreene sukobe na liniji mla
distari, koji se okonavaju burlesknim otimanjem starica oko
jednog mladia. Voa zajednice, agilna Praksagora, odsutna je
u drugoj polovini komedije, dok njen mu, pomalo blazirano,
kree na fantazmagorini pir jela i uivanja.
Premda postoje slinosti sa Lisistratom, u ovoj komediji
uobiajeni politiki poredak izvrnut je naglavce na drugaiji
nain. Dok u Lisistrati ene paradiraju svojom enskou
upuujui mukarce na to ta nee dobiti ako se ne okanu rata
26

TRI KOMEDIJE

u enama u narodnoj skuptini vlast je osvojena prevarom i

maskiranjem. Novo komunistiko ureenje drutveni je eks
periment u koji Aristofan vodi svoje gledaoce, imajui u vidu,
moe biti, stavove iz V knjige uvene Platonove Drave. Tako
e, prikazana odluka da se u tadanjoj Atini celokupno privat
no vlasnitvo prenosi na dravu mora da je uzbudila duhove.
Seksualni komunizam, koji je oslikan u uobiajenom Aristofa
novom ritmu i intenzitetu, pored ostalog, zaotrava nekoliko
pitanja; najpre, odnos mladih i starih, a potom i odnos poje
dinane sree i zadovoljstva u okviru opteg plana. S tim je u
vezi otvoreno i pitanje uspeha Praksagorine revolucije da li
se komini heroj, odnosno heroina, moe podiiti onom moi
kojom je nekada raspolagala imperijalna Atina. Strukturalno
gledano, ova komedija prva je u kojoj nestaje parabasa.

Pluto

Ostareli seljanin Hremil i njegov verni rob Karion, sledei

uputstva iz proroita u Delfima, prate u stopu jednog starca.

Ispostavlja se da je u pitanju bog bogatstva Pluto, koga je Zevs
svojevremeno oslepeo, te tako izazvao neravnopravnu podelu
bogatstva. Nakon upoznavanja sa Plutom, Hremil i Karion
poduzimaju se leenja njegovog i rade na tome da mu vrate
vid. Hremilov prijatelj Blepsidem izraava svoje sumnje u itav
poduhvat, ali na kraju, zajedno sa ostalim seljanima, kree u
susret boljoj budunosti. Prva prepreka jeste samo siromatvo,
personifikovano kao runa starica; nakon razmene argumena
ta sa njom, seljani postaju bogati. Nova raspodela razliito se
odraava na pojedine drutvene slojeve. Poten ali siromah po
staje bogat, dounik, sikofant, naglo propada. Sa obojicom se
27

A RISTOFAN

vode inventivni i duhoviti dijalozi. Sama boanstva takoe su

uznemirena; bog Hermes dezertira sa Olimpa, poto od lju
di vie ne pristiu rtvene ponude, a takoe i Zevsov svetenik
ostaje bez svojih prinadlenosti. Mikrosocioloka dramska stu
dija, naravno bezono duhovita, data je u sluaju izdravanog
mladia koji eli, poto je postao imuan, da se otarasi svoje
starije drubenice. Komedija se okonava uobiajenim pozi
vom na slavlje i sveanom procesijom koja odvodi Pluta tamo
gde treba u dravnu blagajnu na Akropolj.
Komedija zaotrava pitanja, istovremeno, o moi i drutve
noj nejednakosti. tavie, ona delimino uruava i teoloki si
stem, poto je Zevs obezvlaen, a Hermes, stari oportunista,
priklanja se novom ustrojstvu. To je fantazija sa snanom soci
jalnom osnovom ukorenjena u patologiju raspodele bogatstva
meu ljudima. Stiani registri Aristofanovi jesu primetni, ali
i nagovetaj njegovog dramaturkog zaokreta; u ovoj njegovoj
poslednjoj sauvanoj komediji horske deonice su redukovane,
svedene na interludije, a parabasa takoe izostaje. Glavni lik,
Hremil, nekako je anemian spram ostalih Aristofanovih ko
minih junaka, tako da je centralna linost u stvari rob Karion,
skoro da se moemo sloiti s onim Hegelovim: Kad se poja
vi rob, poinje komedija. Ozbiljna filoloka struka u komediji
razluuje dva sloja koji pripadaju dvama dramskim realizaci
jama ili varijantama. Tkivo same komedije dakako obiluje rea
listinim prikazima drevnog grkog, naroito seoskog, ivota,
premda se, shodno Aristofanovom komediografskom eksperi
mentu i zaokretu, poneto odaljava od neposrednog konteksta
same Atine i zauzima optiji pravac. Pluto je, iz razloga svoje
stianosti i srazmerne jednostavnosti, najitanija Aristofanova
komedija i esto je izvoena u studentskim druinama.
28

TRI KOMEDIJE

Kao izvornik za prevod posluio je grki tekst u: Aristopha

nes, Comoediae, ed. F. W. Hall and W. M. Geldart, vol: 2; Ox
ford, Clarendon Press, 1907; za razreavanje nedoumica oko
odreenih atribucija replika pojedinim likovima konsultova
no je izdanje: Aristophanes, with the English Translation of B.
B. Rogers, in three volumes; London, William Heinemann ltd;
Cambridge (Mass.), Harvard University Press, MCMXLVI. Za
izradu napomena korieni su standardni prirunici struke,
te zbirka antikih komentara Aristofanovih komedija: Scholia
Graeca in Aristophanem, Parisiis, Editore Ambrosio Firmin Di
dot, MDCCCLV.

29

SADRAJ
Hronologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Uvod: Aristofan tragedija koja se smeje . . . . . . . . . . . 9
Tri Aristofanove komedije u ovom izboru . . . . . . . . . . . 24
ENE NA PRAZNIKU TESMOFORIJA . . . . . . . . . . . . 31
ENE U NARODNOJ SKUPTINI . . . . . . . . . . . . . . . . 75
PLUTO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Aristofan
TRI KOMEDIJE
Za izdavaa

Dijana Dereta
Izvrni urednik

Anja Markovi
Lektura i korektura

Sneana Palakovi
Likovno-grafika oprema

Marina Slavkovi

Prvo DERETINO izdanje

ISBN 978-86-6457-098-5
Tira
1000 primeraka
Beograd 2016.
Izdava / tampa / Plasman
DERETA doo
Vladimira Rolovia 94a, 11030 Beograd
tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078

www.dereta.rs
Knjiara DERETA
Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503

CIP
,
821.1402-22
, 446385
Tri komedije / Aristofan ; prevod sa starogrkog
Dejan Acovi. 1. Deretino izd. Beograd : Dereta, 2016
(Beograd : Dereta). 165 str. ; 21 cm. (Biblioteka
Posebna izdanja / [Dereta])
Tira 1.000. Napomene uz tekst. Sadr: ene na
prazniku Tesmoforija = Thesmophoriazoysai ; ene u
narodnoj skuptini = Ekkleiazoysai ; Pluto = Ploytos.
ISBN 978-86-6457-098-5
COBISS.SR-ID 225553932