Antifaistiko vijee narodnog osloboenja Jugoslavije, skraeno AVNOJ, je bila

organizacijanarodnooslobodilakih komiteta, uspostavljena 26. novembra 1942. radi

upravljanja slobodnim teritorijama na podruju okupirane Jugoslavije.
AVNOJ je bio pod politikim vostvom antifaistikog pokreta otpora Jugoslavije, protiv
okupacije sile Osovina u Drugom svetskom ratu. Mnogi obini borci u partizanskim redovima
nisu bili komunisti, ali njih je u programu AVNOJ-a privukao federativni sistem za razliite
narode u Jugoslaviji, to je bila izbalansiranija zamisao od svega to su druge politike snage
u Jugoslaviji nudile u to vrijeme.
Nakon kapitulacije jugoslovenske vojske 17. aprila 1941, Jugoslavija je podeljena izmeu
Nemaka, Italije, Maarske i Bugarske. Otpor ovim okupacionim reimima je doveo do
osnivanja pokreta otproa, rezultujui da Komunistika partija Jugoslavije, tada aktivna samo u
ilegali, preuzme ulogu voenja snaga u jugoslovenskom otporu.
26. novembra 1942, partizanske voe Jugoslavije su sazvale prvo zasedanje AVNOJa u
Bihau u nadi da e dobiti politiki legitimitet. Sastojei se od komiteta i komunistikih i
nekomunistikih partizanskih predstavnika, pod Josipom Brozom Titom, AVNOJ je proglasio
podrku:

demokratiji

pravima etnikih grupa

nepovredivosti privatne svojine i

slobode individualne ekonomske inicijative za razliite grupe.

1943, Nemaka je pokrenula ofanzivu da bi povratila svoju kontrolu nad Jugoslavijom u

oekivanje Saveznikog iskrcavanja na Balkansko poluostrvo. Strahujui da e od te invazije
korist imati etnici, partizani su napali snage pukovnika Dragoljuba Mihajlovia i u martu
izbegli nemaku armiju i odluno pobedili etnike u Hercegovini i Crnoj Gori.
Meutim, u maju su Nemci, Italijani, Bugari i NDH pokrenuli napad protiv partizana u klancu
Sutjeske, ali su partizani izbegli opkoljavanje. Ovo se pokazalo kao prelomna taka, a kada se
Italija predala u septembru, partizani su zarobili italijansko oruje, stekli kontrolu nad
jadranskom obalom i poeli su da primaju pomo od saveznika u Italiji.
Povodom prvog zasedanja AVNOJ-a u Bihau i odluka donetih na njemu, Mihailovi je 23.
decembra 1942. godine obavestio vladu. U telegramu on kae:
Skuptina u Bihau i odluke na njoj donete nisu prve ove vrste. Sve se ovo odigralo u
manastiru Ostrogu poetkom ove godine i bilo zaboravljeno, kao i u Uicu prole godine. Niko
ivi ovamo ne pridaje ovim odlukama nikakvog znaaja niti ih uzima ozbiljnim. Na njih se ve
priviklo. Znaaj se ovome ne pridaje u toliko pre to se na njihovom elu nalazi neki Tito, o kome
se ne zna ni ko je, ni ta je, ni odakle je. Cela ova komedija u Bihau je stvar propagande. Ovo je
najbolji dokaz da cilj komunistike borbe nije borba protivu okupatora nego borba za
preuzimanje vlasti i svetsku komunistiku revoluciju.

Na drugom zasedanju AVNOJA u Jajcu, od 21. novembra do 29. novembra 1943, Tito je
proglasio AVNOJ vrhovnim izvrnim telom. Odluke drugog zasedanja AVNOJA su:

da se stvori federalna Jugoslavija, zasnovana na pravu o samoopredeljenju, u kojoj e

iveti junoslovenski narodi: Srbi, Bosanci, Hrvati, Slovenci, Makedonci i Crnogorci
u ustavnim republikama sa jednakim pravima;

da se izabere Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije, sa seditem u Jajcu,

da deluje kao privremena vlada.

da se Titu da zvanje Marala Jugoslavije i premijera.

da se ponite odluke jugoslovenske vlade u igznanstvu

da se kralju Petar II Karaorevi zabrani povratak u zemlju dok se na referendumu na

odlui status monarhije.

Staljin se razbesneo kada je saznao da nije bio obaveten o zasedanju i navodno zabranio Titu
da proglasi AVNOJ privremenom vladom. Meutim, zapadni Saveznici nisu bili uzbunjeni,
jer su verovali da su partizani jedini jugoslovenski pokret otpora koji se aktivno bori protiv
faista.
Decembra 1943, Ruzvelt, eril i Staljin su odluili da podre partizane. Velika Britanija se
pridruila mesec dana kasnije i prestala je da snabdeva etnike. Ubrzo je prva sovjetska misija
stigla u partizanski tab. SAD su zadrale vojnu vezu sa Mihajloviem da bi ohrabrivali
nastavljanje etnike pomoi oborenim amerikim pilotima.
25. maja 1944, nemake padobranke trupe su napale Titov tab u Drvaru, skoro ga zarobivi.
Tito je otiao avionom u Italiju i uspostavio novi tav na jadranskom ostrvu Vis. Nakon
prebacivanje svoje podrke partizanima, Britanija je radila na zbliavanju Tita i Petra. Na
urgiranje Britanije, Petar je odluio da ostane izvan Jugoslavije i u septembru je pozvao sve
Jugoslovene da preu u partizane.
Posle Drugog zasedanja AVNOJ-a, Purieva vlada je prema NOP zauzela otvoreno
neprijateljski stav. U tom duhu, Mihailovi je 13. decembra 1943. uputio etnikim
komandantima:

Predsednik Kraljevske vlade gospodin Boidar Puri dostavlo mi je sledeu depeu povodom
stvaranja komunistikog komiteta narodnog osloboenja, koji sebi pridaje vanost privremene
vlade. Kraljevska Jugoslovenska vlada dala je sledee saoptenje za javnost. Sledi saoptenje:
Ovaj nasilni teroristiki pokret ne odgovara ni u emu demokratskim i socijalnim shvatanjima
naeg naroda niti njegovom narodnom duhu. Ovakvi pokreti unose samo konfuziju u redove
jugoslovenskoga naroda i mrve njegov ujedinjeni otpor protiv okupatora...
Tree zasedanje AVNOJ-a odrano je od 7 do 10. avgusta 1945. u Beogradu.
AVNOJ se konstituisao kao Privremena narodna skuptina sa zadatkom da

pripremi Ustavotvornu skuptinu. Novembra 1945. odrani su izbori za

Ustavotvornu skuptinu. Lista Narodnog fronta je dobila 96% glasova. Narodna
skuptina je 29. novembra 1945. proglasila Federativnu Narodnu Republiku
Jugoslaviju (FNRJ). Jugoslavija je postala federativna zajednica est ravnopravnih
republika.

Izbori za Ustavotvornu skuptinu odrani su novembra 1945. Sa 96% glasova, snage

Narodnog Fronta su pobedile. Nakon izbora, nova Ustavotvorna skuptina se prvi put sastala
novembra 1945. i jednoglasno usvojila Deklaraciju o proglaenju Federativne Narodne
Republike Jugoslavije (FNRJ). Time je ona ispunila svoj prvi zadatak, reavanja pitanja
oblika vladavine.
Drugi vaan zadatak je bilo donoenje Ustava. Posle dva meseca pretresa u Skuptini i
optenarodne debate, 31. januara 1946. usvojen je Ustav FNRJ. Njime su ozakonjene tekovine
NOR-a, Istoga dana Ustavotvorna skuptina je pretvorena u narodnu skuptinu. Na taj nain
zbaena je monarhija i uspostavljena Republika.
AVNOJ je na taj nain prestao da postoji.