Seminarski rad: Akciono istraivanje

SADRAJ:

Seminarski rad: Akciono istraivanje

4. AKCIONO ISTRAIVANJE
Akciono istraivanje je sredinom etrdesetih godina prolog veka u nauku uveo
psiholog K. Lewin. Njegova primena u istraivanju obrazovnih fenomena kod nas je
novijeg datuma, s obzirom da se dugo smatralo da ovo istraivanje degradira rigorozne
principe tradicionalne naunoistraivake prakse. Danas se smatra da primena akcionih
istraivanja u sferi obrazovanja doprinosi: a) povezivanju teorije i prakse; b) reavanju
svakodnevnih problema praktiara (nastavnika, vaspitaa).
Akciona pedagoka istraivanja predstavljaju metodoloku operacionalizaciju
paradigme kritike teorije. Dakle, cilj akcionih istraivanja je interpretiranje i razumevanje
obrazovne prakse, s jedne, ali i promena same prakse, s druge strane. U tom smislu, kod
akcionih pedagokih istraivanja naglaen je kvalitativni pristup. Akciona istraivanja se
takoe kontrastiraju prema fundamentalnim istraivanjima, jer su izrazito praktine
(aplikativne) prirode.
U savremenoj literaturi najee se navodi kako je akciono istraivanje studija socijalne
situacije u ijoj realizaciji uestvuju oni koji su neposredni uesnici te situacije s ciljem
unapreivanja prakse i kvaliteta njenog razumevanja. Akciona pedagoka istraivanja
predstavljaju proces traganja za novim saznanjima putem menjanja ili razvijanja postojee
pedagoke prakse. Dakle, to su istraivanja koja se realizuju u pedagokoj praksi sa ciljem
da se ta ista praksa promeni, inovira ili razvije (slika 7).
analiza pozitivnih i
negativnih efekata

praenje akcije i efekta

promenjen plan (nacrt)

akcije

uvoenje akcije
(pos
tupak)

nacrt (plan) akcije

identifikacija problema
Slika 7. Tok akcionih pedagokih istraivanja

Seminarski rad: Akciono istraivanje

Akciona istraivanja su usmerena na konkretne, svakodnevne problem ljudi u razliitim
obrazovnim okruenjima. Gotovo svaki pedagoki problem ije reenje podrazumeva
istovremeno poznavanje, menjanje i poboljanje pedagoke prakse, moe biti predmet
akcionih pedagokih istraivanja (na primer: kriterijumi ocenjivanja, izostajanje sa nastave,
odnos uenika i nastavnika). Naravno, svi ovi problemi mogu biti predmet i drugih
pedagokih istraivanja, ali razlika je u tome to se u akcionim pedagokim istraivanjima
ne eka zavretak istraivanja da bi se dobijeni rezultati primenili kao u drugim
istraivanjima, nego se primenjuju ve u toku samog istraivanja. Tanije, u akcionim
pedagokim istraivanjima istraivaki i aplikativni deo istraivanja se ostvaruju
istovremeno.
Akciona istraivanja su istraivanja sa ljudima a ne na ljudima. U ovoj vrsti istraivanja
odnos izmeu istraivaa i ispitanika (uesnika) je bilateralan. Akciona pedagoka
istraivanja su tako organizovana da omoguuju, osim profesionalnom istraivau, i
svakom uesniku, da se aktivno angauje u istraivakom procesu, poev od izbora
(identifikacije) i formulacije problema (predmeta) istraivanja, izrade projekata,
prikupljanja i obrade podataka, pa do interpretacije (analize i ocene) dobijenih rezultata
istraivanja i njihove primene u neposrednom vaspitnoobrazovnom radu. Istraivai koji
realizuju akciono pedagoko istraivanje nastoje da razumeju i dovedu u interakcijski
odnos to vie faktora koji deluju u obrazovanom procesu, umesto da ih didaktiki
analiziraju i opiu. To je zbog toga to akciona pedagoka istraivanja podravaju model
kritikog delovanja koji podrazumeva kooperaciju i dijalog onoga koji istrauje, sa onim
koji uestvuju.
Akciona pedagoka istraivanja ne podrazumevaju standardizovanu primenu uniformne
procedure. Ona su veoma elastino i fleksibilno organizovana. Projekat (v. projektovanje
pedagokih istraivanja) ovih istraivanja je samo njihov orijentaciono naznaen
proceduralni okvir. Akciona istraivanja esto ne teku po planu, nego se tok istraivanja
stalno dopunjava, a ako je potrebno, pojedine etape istraivanja se ponavljaju.
Cilj i hipoteze su privremenog karaktera i oblikuju se prema zakljucima uesnika u toku
samog istraivanja. Zatim sledi uvoenje dogovorenih postupaka (akcije), a potom i
praenje njihovih efekata. Efekte prate i istraiva i uesnici razliitim, prvenstveno
kvalitativnim postupcima koji se, takoe, mogu menjati u toku istraivanja. Nakon toga,
istraiva i uesnici u istraivanju (nastavnici, uenici), analiziraju prethodni period (etapu)
istraivakog rada, vode diskusiju (dijalog) o rezultatima, i u toku zajednike diskusije
kritiki procenjuju (donose zakljuak) da li je potrebno neto promeniti (korigovati).
Promene se mogu vriti i po nekoliko puta zavisno od problema istraivanja, miljenja
uesnika i sl.

U procesu prikupljanja podataka najee se koriste postupci analize sadraja razliitih
materijala, participirajue posmatranje i intervjuisanje. Sve navedene tehnike su
neoptruzivne i njima se ne vri pritisak (prisila) na uesnike u istraivanju. U akcionim
4

Seminarski rad: Akciono istraivanje

istraivanjima se, u zavisnosti od potreba, mogu primenjivati i sve druge tehnike
prikupljanja podataka.

Obrada prikupljenih podataka je preteno kvalitativna. Kvantitativna analiza se svodi,

najee, na izraunavanje i odreivanje procenata i rangova. Kvalitativna analiza
podataka u akcionim istraivanjima se vri kodiranjem i kategorizacijom. Radi se o
procesu dodeljivanja oznaka odreenim segmentima podataka (na primer odgovorima
ispitanika) koji se potom grupiu u vee celine kategorije. Zbog netipinog i uglavnom
malog uzorka rezultati akcionih istraivanja se teko uoptavaju. Kada uesnici akcionog
istraivanja zajedniki utvrde da su postavljen problem uspeno reili, pristupaju pisanju
izvetaja o sprovedenom istraivanju. Pri tome se opisuje istraivaki proces u celini od
utvrivanja problema do njegovog zadovoljavajueg reenja.
Za razliku od izvetaja o drugim istraivanjima (npr. eksperimentalnim) u kojima se
insistira na egzaktnosti, objektivnosti i slino, u izvetaju (elaboratu) o akcionom
istraivanju mogu se opisivati i doivljaji, iskustva, namere, oekivanja itd. Izvetaj se pie
sa ciljem da ga razumeju laici kao to su nastavnici ili uenici, a ne nauna i struna
javnost. To se postie tako to se u izvetaj unose i delovi analiziranih dokumenata,
karakteristine izjave ispitanika (uesnika), opisi konkretnih nastavnih situacija i drugo.
Smatra se da su akciona pedagoka istraivanja najefikasniji, najneposredniji i najprirodniji
nain istovremenog menjenja i unapreivaja (poboljanja) vaspitno-obrazovne prakse. U
njima se na prirodan nain proveravaju ili analiziraju metode, oblici, sredstva nastavnog
rada (u tome, razume se, uestvuje i sam nastavnik), ili neka druga praktina vaspitnoobrazovna pitanja.

Seminarski rad: Akciono istraivanje

ZAKLJUAK

Seminarski rad: Akciono istraivanje

LITERATURA

1. Bakovljev, M. (1997). Osnovi metodologije pedagokih istraivanja.Beograd:

Nauna knjiga.
2. Banur, V., Potkonjak, N. (1999). Metodologija pedagogije. Beograd:SPDJ.
3. Jovanovi, B., Kneevi-Flori, O. (2007). Metodologija pedagokih istraivanja
sa statistikom. Jagodina: Pedagoki fakultet.
4. Juri, V. (2004). Metodika rada kolskog pedagoga. Zagreb: kolska knjiga.
5. Mui, V. (1979). Metodologija pedagokih istraivanja. Sarajevo: Svjetlost.
6. Novakovi, S. (1994). Uvod u optu metodologiju i istoriju metodoloke misli.
Beograd: Filozofski fakultet.