Sran Vidri

O prii, prianju i peaenju u romanu Do kraja zemlje Davida

Grosmana

(David Grosman, Do kraja zemlje, preveo David Albahari, Arhipelag, 2010.)

U uvodnom delu svoje knjige Lutalatvo. Istorija hodanja, Rebeka Solnit na

jednom mestu kae: Deluje kao da peaenje ini lakim kretanje kroz vreme, pa
um od planova zaas skrene u uspomene i promatranje. (...) Iz toga proishodi
neobino saglasje izmeu unutranjeg i spoljanjeg kretanja, koje nagovetava da
je i um svojevrstan predeo i da je peaenje nain prolaenja tim predelom.
itajui roman Do kraja zemlje Davida Grosmana, a naroito drugi deo, koji nosi
naziv Peaenje, itaoci e se nesumnjivo sloiti sa ovakvim zapaanjem
Rebeke Solnit. Svaka dua etnja, a naroito ona u dvoje, esto moe da pree u
evociranje uspomena i promatranje sopstvenog, ali i saputnikovog ivota.
Prisnost izmeu etaa samo olakava to unutranje kretanje, pa pria doe
kao logian sled okolnosti. Meutim, odlazak u etnju esto moe da predstavlja
i jedan manji ili vei oblik eskapizma, pa tako beg od stvarnosti postane beg u
peaenje. Za junakinju Grosmanovog romana, Oru, moglo bi se rei da je
posegnula za ovakvim oblikom eskapizma. Utoite od rune stvarnosti ona je
pronala u besciljnom i beskonanom peaenju, ali i prianju. To peaenje i
prianje protezalo se, kao to i sam naslov kae, do kraja zemlje.

Nakon saznanja da je sluenje vojnog roka njenog mlaeg sina Ofera

dobrovoljno produeno u ratu protiv Palestine, Ora reava da izbegne
potencijalno sveano uruivanje tragine vesti i odluuje se na odlazak od kue.
Njen izbor ne pada na pasivnu izolaciju unutar etiri zida i nestrpljivo
iekivanje vesti sa ratita, ve na neto to bi se pre moglo nazvati aktivnom
izolacijom, i to u nepregledna pustinjska prostranstva svoje zemlje (Izraela).
Odabravi Oferovog biolokog oca Avrama za svog saputnika, Ora se upuuje u
beskrajnu i besciljnu etnju Stazom Izraela. Iz razgovora koji je prirodno usledio
nakon samo nekoliko uinjenih koraka, itaoci saznaju sve o njihovim, ali i
ivotima ljudi koji su u bliskoj vezi sa njima.

Ora je i pored Avramovog negodovanja, najee priala o Oferu. Bila je

duboko uverena u to da e njihov sin biti iv sve dok se bude nalazio u prii, pa
je tako Ora, u simbolinom smislu, priom odlagala njegovu smrt. Kada bi se
umorila od prianja, ona bi jednostavno uzimala belenicu i zapisivala svoje
misli. To, da li e pria biti u usmenoj ili pisanoj formi, nije bilo od velike
vanosti. U jednom trenutku, koji bi se mogao oznaiti kao trenutak blagog
psihikog rastrojstva, Ora je iskopala rupu u zemlji, zagnjurila glavu u nju i tu
izgovarala sve to joj je padalo na pamet, a to je bilo u vezi sa Oferom. Na taj
nain, ona je elela da i sama iskusi ono to e moda snai njenog sina, pa je,
priajui, i zemlju pripremala za njega. Jednostavno, tok prie nije smeo da se
prekine. Dakle, ona je inila isto to i eherezada u priama iz Hiljadu i jedne noi,
s tim to je ova potonja odlagala sopstvenu, a Ora tuu (sinovljevu) smrt.
Meutim, Orin saputnik je u ratu protiv Egipta doiveo neto to je priblinije
eherezadinom inu. Naime, pre nego to su ga zarobili Egipani, kada se
nalazio u sklonitu, izloen unakrsnoj vatri, Avram je preko radio ureaja priao
svoju ivotnu priu. On na jednom mestu i kae: Iako hodam dolinom senke
smrti, neu se bojati zla, jer je moja pria sa mnom. Pisac kao da je ovim eleo da
povrati legitimitet prianju pria, koje je sa modernizmom i postmodernizmom
izgubilo na znaaju, pa je priu gotovo poistovetio sa ivotom. Svestan
podreenog poloaja u kojem se nalazi pria, Grosman je poistoveivanjem prie
sa ljudskim ivotom prii vratio povlaeni poloaj. Ovaj autopoetiki alibi je i
omoguio piscu da roman napie na skoro 600 stranica. Meutim, ovde bi mu se
moglo i prigovoriti na prevelikoj digresivnosti. Pisac oigledno nije mogao da
obuzda svoju pripovedaku glad, pa je u nekim delovima odlazio i preiroko.
Naravno, pria nijednog trenutka ne gubi svoju nit, ali su pojedini pasai
jednostavno preopirni. Toga je moda bio svestan i sam pisac, jer na jednom
mestu pripoveda kae: I ona (Ora) shvata ta je radila svih ovih dana:
recitovala eulogiju za porodicu koja je nekada postojala, koje nikada vie nee
biti, dok na drugom mestu Ora Avramu govori sledee: Moraemo da
prepeaimo celu zemlju tri puta da bismo sve rekli. Dakle, i pisac je svestan da
je nemogue itave ivote smestiti u korice jedne knjige, ali da je svakako jo
uvek mogue ispriati priu.

Roman Do kraja zemlje je jedan od onih romana sa izrazito upeatljivim

enskim likom. Zavodljivim i sugestivnim portretisanjem, Grosman je stvorio
gotovo monumentalni lik. Razapeta izmeu dvojice mukaraca, Avrama i Ilana,
koje je upoznala jo kao devojica, sa kojima je imala po jednog sina (Ofera i
Adama), a koje je gotovo podjednako volela, Ora je jedna u nizu nesrenih
enskih likova u svetskoj knjievnosti. Predstavljajui ovaj roman svojim
itaocima, dnevni list Politika prenela je sledee rei Pola Ostera: Ovo je knjiga
ogromne snage i inteziteta, remek-delo Davida Grosmana. Flober je stvorio Emu,
Tolstoj Anu, a Grosman Oru u potpunosti ivu, posve otelotvorenu. Progutao
sam ovaj obimni roman u grozniavom transu. Bolno, lepo,
nezaboravno. Pomalo impresionistike, Osterove rei i analogije nisu sluajne.
Ora je lik od zaista velike literarne vrednosti. Izazovi pred koje je pisac stavio
Oru mogu se dovesti u vezu sa izazovima pred kojima se naao i sam pisac.
Pored nedostatka sree i razumevanja u ljubavi, njen tragizam ogleda se i u
nemogunosti da spase svog sina. Premda se Oferova smrtnigde eksplicitno ne
pominje, sa zavretkom romana mi nasluujemo najgore. Time je Grosman
ostavio otvoreno tumaenje kraja, a pred itaoce stavio nova pitanja. Da li sa
smru oveka (Ofera) umire i pria (roman) ili sa zavretkom prie (romana)
umire i ovek (Ofer), ostaje na itaocima da naslute.

U napomeni na kraju romana, David Grosman iznosi jedan veoma

tragian podatak iz sopstvenog ivota. Naime, njegov sin je kao izraelski vojnik
poginuo u ratu protiv Palestinaca, branei svoju zemlju. Grosman je pisanje
romana zapoeo jo dok je njegov sin bio na odsluenju vojnog roka, ali je pisanje
zavrio tek nakon pogibje svog sina, to e rei da je sin bio upuen u pisanje ove
knjige. Dakle, ako je Grosmanov roman Vidi pod: ljubav bio odgovor na uveno
Adornovo pitanje da li je mogue pisati posle Holokausta, odgovor na pitanje da
li je mogue pisati/priati nakon line tragedije predstavlja roman Do kraja
zemlje.