UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ

POJAM I PONAANJE VOZAA U

SLUAJU SAOBRAAJNE NEZGODE

09/10.01.2017. godine Doc. dr Tihomir URI

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 1
 Pojam saobraajne nezgode
Prvi pokuaj da se definie pojam saobraajne nezgode
vezuje se za Komitet Ujedinjenih nacija za unutranji
transport, koji je 1956. predstavio svoju definiciju
saobraajne nezgode:
Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na
mjestu otvorenom za javni saobraaj ili koja je zapoeta na
takvom mjestu, u kojoj je jedno ili vie lica poginulo ili
povrijeeno i u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u
pokretu.
Sutina ovakvog definisanja saobraajne nezgode, jesu
njeneosnovne odrednice: mjesto put namijenjen za javni
saobraaj, poginula ili povrijeena lica i vozilo u pokretu,
zadrana je, uz manje izmjene, do danas.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 2
Prema definiciji UNECE, saobraajne nezgode su one
nezgode:
a) koje su se dogodile ili potekle na putu ili ulici
namijenjenoj za javni saobraaj;
b) koje su rezultirale smru ili povredom jednog ili vie
lica i
c) u kojima je uestvovalo najmanje jedno vozilo u
pokretu.

Postoje razne definicije o saobraajnim nezgodama, kao

to su definicije: Velike Britanije, Holandije, vedske,
Njemake, Italije, Amerike, Hrvatske, Srbije i BiH.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 3

 U lanu 9. stav 1. taka 56. ZoOBS-a BiH stoji:
Saobraajna nezgoda je dogaaj na putu ili je poeo
na putu, u kojem je uestvovalo najmanje jedno vozilo
u pokretu i u kojem je jedno ili vie lica poginulo ili
povrijeeno ili je nastala materijalna teta.

U istom lanu definisan je pojam put na sljedei

nain:
Put je izgraena, odnosno utvrena povrina koju kao
saobraajnu povrinu mogu da koriste svi ili odreeni
uesnici u saobraaju, pod uslovima odreenim
zakonom i drugim propisima.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 4

 Posljedice saobraajnih nezgoda
Da bi se jedna nezgoda smatrala saobraajnom, ona
mora proizvesti nekakve posljedice.
Na osnovu prethodnih definicija, iz neke od
posmatranih zemalja ili od UNECE, ovakva
pretpostavka je jasno izraena.
Posljedice do kojih dovode saobraajne nezgode su:
smrt uesnika, povrede uesnika (lake i teke tjelesne
povrede) i nastanak materijalne tete.
Povrede i smrtni ishodi u saobraajnim nezgodama,
osim materijalnih, uzrokuju i znaajne socijalne
trokove za jedno drutvo.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 5

 Povrede i smrt kao posljedice saobraajnih
nezgoda
U svijetu oko 1,3 miliona ljudi godinje izgubi ivot u
saobraajnim nezgodama na putevima, to ini preko
3.500 smrtnih sluajeva dnevno.
Vie od polovine nastradalih nisu putnici u vozilima.
Oko 90% smrtnih sluajeva izazvanih saobraajnim
nezgodama na putevima dogodi se u nerazvijenim i
srednje razvijenim zemljama koje posjeduju manje od
polovine vozila registrovanih u svijetu (UN, 2011).

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 6

 Svake godine 2050 miliona uesnika u saobraaju
pretrpi povrede koje nisu smrtonosne, ali predstavljaju
znaajan uzrok invaliditeta u svijetu.
Povrede u saobraaju jedan su od tri vodea uzroka smrti
u starosnoj grupi od pet do 44 godine.
Ukoliko u skorijoj budunosti ne budu preduzete neke
efikasnije mjere, saobraajni traumatizam postae peti
vodei uzrok smrti u svijetu, s procijenjenih 2,4 miliona
poginulih godinje.
Ekonomski trokovi nezgoda u kojima uestvuju
motorna vozila iznose 13% odgovarajueg bruto
nacionalnog proizvoda zemalja svijeta i dostiu cifru od
500 milijardi dolara.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 7
Neki od problema i posljedica koje nastaju usljed stradanja
ljudi u saobraajnim nezgodama su (Ini, 2004):
iscrpljivanje osnovnih biolokih (ljudskih) resursa;
smanjenje broja radno produktivnog stanovnitva i
poveanje broja lica sa invaliditetom;
smanjenje broja lica sposobnih za odbranu zemlje;
pogoranje zdravstvenog bilansa stanovnitva;
potreba za rehabilitacijom velikog broja hendikepiranih
(nastradalih) lica;
pojava porodica koje su ostale bez hranioca, posebno
djece ije je kolovanje i profesionalno osposobljavanje
prekinuto ili izmijenjeno;

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 8

NEGATIVNI EFEKTI SAOBRAAJA
Iscrplivanje prirodnih resursa,
BUKA,
Izduvni gasovi i optadni materijali,
SAOBRAAJNE NEZGODE (tete, trokovi i
gubici)
Socijalno zagaivanje okoline
pojedinac uesnik saobraaja/ nezgode
porodica,
komiluk,
radna sredina ...

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 9

 Veina zemalja ve decenijama koristi meunarodnu
definiciju za poginula lica koju je dala UNECE: To je
svaka osoba koja je poginula na licu mjesta ili
preminula u narednih 30 dana usljed posljedica
saobraajne nezgode.
Vani parametri koji se prate kod saobraajnih nezgoda
jesu broj povrijeenih lica i stepen (teina) povrede.
Pojmovi koji se najee koriste u statistici saobraajnih
nezgoda jesu povrijeena lica, teko povrijeena lica
i lako povrijeena lica.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 10

Materijalna teta kao posljedica saobraajnih
nezgoda
Materijalnu tetu je naizgled najlake utvrditi, ali u praksi
esto nije tako.
U naoj zemlji ovaj proces se uglavnom odvija tako to se
utvruje nastala teta na vozilu, teretu ili nekoj drugoj vrsti
imovine. Da bi se stekao pravi utisak, ovakav nain
evidentiranja nije dovoljan, zato to u kalkulaciju visine
tete nisu uraunati sekundarni trokovi koji nastaju za
vrijeme trajanja procesa vraanja stvari u prvobitno stanje.
Veliki broj saobraajnih nezgoda s manjom materijalnom
tetom ne prijavljuje policiji i osiguravajuim drutvima,
to u realnosti poveava predstavljene visine trokova.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 11

 Ponaanje vozaa u sluaju saobraajne
nezgode
ovjek, odnosno voza, kao jedan od elemenata
saobraajnog sistema, ima veoma specifinu ulogu
on je istovremeno jedna od komponenti i glavni akter
sistema.
Voza je onaj element koji pokree sistem i zadatak
mu je da regulie svoju aktivnost kako bi se
prilagodio problemima koji se javljaju kao rezultat
interakcije izmeu razliitih komponenti sistema.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 12

 Stepen uea vozaa u saobraajnim nezgodama
Primarno aktivan voza: Primarno aktivni vozai imaju odluujuu
funkciju u nastanku nezgode i njihovo ponaanje predstavlja
direktan izvor destabilizacije saobraajne situacije. Kao posljedica
poinjene funkcionalne greke, voza izaziva za sebe ili druge
uesnike kritinu situaciju koja e prerasti u nezgodu, kao na primjer
manevrom kojim voza svoje vozilo dovodi na putanju drugog
vozila.
Sekundarno aktivan voza: Iako ovi vozai nisu izvor konflikta, oni
imaju ulogu u nastanku nezgode jer ne pokuavaju da rijee konflikt.
U situaciji neposredno prije nezgode, ovi vozai ne predviaju
moguu degradaciju dogaaja, pa umjesto da prilagode svoje
ponaanje, oekuju da e drugi uesnici to uiniti.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 13

 Neaktivan voza: Ovi vozai suoeni su sa atipinim
manevrima drugih koji su teko predvidivi. Smatraju se
neaktivnim vozaima, jer im zbog informacija kojima su u
tom trenutku raspolagali, nije bilo mogue da sprijee
greke drugih. . Zbog nedostatka informacija, oni ne
mogu da uine nita da se nezgoda izbjegne.
Pasivan voza: Ovi vozai nikako nisu ukljueni u
destabilizaciju situacije, ali su, naravno, integralni dio
sistema, iako se njihova jedina uloga svodi na to da su
prisutni na mjestu nezgode. Primjer pasivnog vozaa jeste
voza koji stoji na semaforu na kojem je crveno svjetlo, a
u njega otpozadi udari drugi voza.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 14

 Faze scenarija saobraajne nezgode
Faza vonje: Ovo je normalna situacija u kojoj se voza
nalazi prije nego to se pojavi problem. On s odreenim
ciljem obavlja odreeni zadatak u datim okolnostima i
pred njega se ne postavljaju nikakvi neoekivani zahtjevi.
Faza prekida: Faza vonje prekida se neoekivanim
dogaajem koji remeti dotadanju ravnoteu, ime se cio
sistem dovodi u opasnost. Efekat prekidajueg dogaaja
jeste da se dotadanji nivo zahtjeva s podnoljivog
iznenada podie na nivo koji je za vozaa prezahjtevan.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 15

 Kritina faza: Kritina faza povezuje prostor i vrijeme izmeu
faze prekida i faze sudara. U ovoj fazi voza pokuava da se
vrati u normalnu situaciju izvoenjem kritinog
(izbjegavajueg) manevra. Posebno obiljeje ove faze jeste da je
voza, to se tie opcija koje mu stoje na raspolaganju, suoen
sa ozbiljnim, kako vremenskim tako i dinamikim
ogranienjima.
Faza sudara: Faza sudara obuhvata sudar i njegove posljedice.
 Klasifikacioni model funkcionalnih greaka
vozaa u saobraajnim nezgodama

Klasifikacija funkcionalnih greaka koje mogu dovesti

do saobraajne nezgode zasnovana je na Rasmusenovom
modelu.
Greka po definiciji nije namjerna i podrazumijeva one
sluajeve kada se planiranom sekvencom mentalnih ili
fizikih aktivnosti ne postie eljeni cilj.
S druge strane, prestup se definie kao vie ili manje
namjerno odstupanje od ponaanja koja osiguravaju
bezbjedno funkcionisanje sistema.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 17

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 18
 Greke vozaa u fazi detekcije informacije
Bezbjedno izvrenje zadatka u odreenoj saobraajnoj
situaciji zavisi prvenstveno od rane detekcije svih
relevantnih podataka potrebnih da bi se taj zadatak
izvrio.
Ukoliko se ne detektuju informacije, prekinue se dobar
proces cijelog funkcionalnog lanca.
Nezgode se direktno pripisuju nedetekciji ili zakasnjeloj
detekciji prisustvo drugog uesnika u saobraaju na
potencijalnoj putanji sudara.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 19

 Greke u dijagnostikoj fazi (procesiranje
informacija faza 1)
Greke u prognostikoj fazi (procesiranje
informacija faza 2)
Greke u fazi odluivanja o izvrenju odreenog
manevra
Greke u psihomotornoj fazi izvoenja radnji
Opti propusti

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 20

 UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU
SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ

HVALA NA PANJI

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Pojam i ponaanje vozaa u sluaju saobraajne nezgode 21