UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU

SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ

MEUSOBNI ODNOSI IZMEU

UESNIKA U SAOBRAAJU

26/27.12.2016. godine Doc. dr Tihomir URI

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 1
 Jedna od najznaajnijih osobina svakog uesnika u
saobraaju jeste njegova dosljednost i istrajnost u
potovanju saobraajnih propisa i pravila.
Budui da lice koje uestvuje u saobraaju moe da bude
pjeak, voza motornog vozila, biciklista, bez obzira na
to u kom je svojstvu, uvijek potuje propise i pravila i da
se etino ponaa za vrijeme uestvovanja u saobraaju..
Pravilo rajsferlusa, ZIP pravilo ili nije teko
biti kulturan!, kako je jo nazvano, jeste novina u
naem zakonodavstvu i podrazumijeva obavezu vozaa
da omogui ukljuivanje jednom vozilu iz saobraajne
trake u kojoj je dalje kretanje onemogueno ili
saobraajne trake koja se zavrava, ispred svog vozila.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 2

 Prema lanu 39. stav 3. Zakona, definisano je da ukoliko je na
putu sa vie saobraajnih traka za kretanje u istom smjeru
onemoguen saobraaj na jednoj od traka, ili se traka zavrava,
voza koji se kree u istom smjeru, u saobraajnoj traci pored,
duan je da omogui ukljuivanje jednog vozila u traku kojom
se on kree.
Veoma je znaajno da u procesu obuke za polaganje vozakog
ispita svi budui vozai razumiju osnovne relacije koje se
javljaju izmeu uesnika u saobraaju.
Na taj nain e budui vozai znati kako da reaguju u
pojedinim saobraajnim situacijama, kako da izbjegnu
eventualne konflikte i sukobe, kako da preduzimaju
odgovarajue postupke kojima e pomoi drugim uesnicima u
saobraaju i davati pozitivan primjer.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 3

Radi unapreenja meusobnih odnosa izmeu uesnika u
saobraaju, strunjaci savjetuju sljedee:
poveanje koncentracije;
smanjenje napetosti;
poveanje strpljenja;
smanjenje straha i strepnje;
optimizaciju nivoa oekivanja od drugih uesnika u
saobraaju;
preduzimanje minimalnog nivoa upozoravanja drugih
uesnika u saobraaju,
promovisanje pozitivnih stavova u bezbjednosti
saobraaja.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 4

 Za vrijeme upravljanja motornim vozilom, neophodno je da
voza bude uvijek koncentrisan na vonju.
Na osnovu toga, Almen postavlja osnovno pitanje: Kako
vozau vratiti koncentraciju na vonju ukoliko je
konstantno izloen uticaju pojedinih faktora koji mu
neprestano odvlae panju?
Nivo koncentracije takoe zavisi od uticaja drugih faktora,
kao to su umor, psihofiziko stanje vozaa i dr.
Svaki voza osim na vonju, mora maksimalno da se
koncentrie i na ponaanje drugih uesnika u saobraaju, i da
bude sposoban da predvidi i blagovremeno reaguje na to
ponaanje drugih vozaa.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 5


Strpljenje je vana osobina svakog savjesnog vozaa, ona
se moe poistovjetiti s uvenom poslovicom strpljen
spaen.

Voza koji posjeduje vee strpljenje, ima manje anse da
ue u konfliktne situacije s drugim uesnicima, a samim
tim je manje izloen riziku od nastanka saobraajne
nezgode i moguih posljedica.

Stariji i iskusniji vozai posjeduju vee strpljenje u
odnosu na mlade vozae.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 6


Kod vozaa je esto prisutan strah zbog ubrzanog
odvijanja saobraaja, mogueg nastanka saobraajne
nezgode, iznenadnih saobraajnih situacija prilikom
kretanja na nepoznatim dionicama puta i dr.

Straha i strepnje nema kada se voza kree ustaljenim
dijelom puta, kada je siguran u tehniku ispravnost svog
motornog vozila, kada ima dovoljno vremena da stigne
do eljene destinacije i kada nema ugroavanja njegove
definisane putanje kretanja u odreenom vremenskom
okviru.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 7

 Korienje ureaja za svjetlosno i zvuno upozoravanje
treba da bude minimalno i samo onda kada je
neophodno.
 Prekomjerno korienje ureaja za davanje svjetlosnih
znakova moe izazvati trenutno zasljepljivanje drugih
uesnika u saobraaju i tako uticati na nastanak
saobraajnih nezgoda.
 Uestala je praksa da u dnevnim uslovima proticanja
saobraaja vozai koriste tzv. blicanje kako bi upozorili
druge uesnike u saobraaju o prisustvu saobraajnih
policijskih slubenika na putu.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 8


Opravdanost i efekti navedenog postupka razliito se
tumae u strunim krugovima.

Pojedini strunjaci opravdanost ovakvog postupka
pravdaju time da pozitivno utie na bezbjednost
saobraaja, jer se tim postupkom trenutno utie na
smanjenje brzine kretanja i na poveanje potovanja
saobraajnih propisa i pravila.

Drugi strunjaci smatraju da ovakvi postupci utiu na
smanjenje broja sankcionisanih prekraja za krenje
saobraajnih propisa i pravila, a samim tim se tite
nesavjesni vozai..

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 9


Promovisanje pozitivnih stavova u bezbjednosti
saobraaja znaajno utie na unapreenje odnosa izmeu
uesnika u saobraaju.

Vozai koji svojim postupcima daju pozitivne primjere
imaju veliko potovanje od strane drugih uesnika u
saobraaju.

Nesavjesni vozai koji se bahato ponaaju izazivaju
prezir i mrnju kod drugih korisnika puta.

Kao pozitivne primjere moemo navesti: uvaavanje
starijih uesnika u saobraaju koji prelaze pjeaki
prelaz, zatita ranjivih kategorija, a posebno djece,
korienje bezbjednosnog sjedita za djecu u putnikom
automobilu i drugo.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 10

 Meusobne komunikacije
i interakcije vozaa

Pravovremeno, ciljano i jasno pokazivanje namjera
drugim vozaima davanjem odgovarajuih znakova i
signala i postupanje u skladu sa saobraajnim pravilima.

Uvaavanje i upotreba dodatnog sporazumijevanja,
nasuprot krutom korienju prava u okviru saobraajnih
propisa.

Dodatno sporazumijevanje, meu vozaima vri se
signalima (sirenom), verbalno (rijeima) i neverbalno
(pokretima ruke, pogledom, mimikom, pokretima glavom,
osmijehom i sl.).
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 11
 Rije je, dakle, o defanzivnoj (neagresivnoj)
komunikaciji i vonji u kojoj pojedinac svoju vonju
prilagoava drugim vozaima (i uesnicima) u
saobraaju.
Npr., proputanje drugih vozaa sa sporedne ulice i/ili
iz zaguene saobraajne situacije na raskrsnici.
Voza koji ustupa drugim vozaima mogunost prostora
i/ili prikljuenja sa sporedne ulice, parkiralita ili kunog
dvorita, ponaa se racionalno, to predstavlja neophodnu
kulturu racionalnog razmiljanja i ponaanja.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 12

 Kultura ponaanja vozaa podrazumijeva blagovremeno
prestrojavanje i omoguavanje ulaska drugog vozila u
povoljniju poziciju kojom e olakati pozicije drugih
vozaa i kada to nije obavezan.
Kruto i bezobzirno korienje prednosti esto usporava
saobraaj i uslovljava zaguivanje saobraaja.
esto vozai ne prate brzinu kretanja drugih vozila, te se
usporeno kreu lijevom ili srednjom trakom, usporavaju
druga vozila ili ih dovode u poziciju da neki vozai
pretiu sa lijeve a drugi sa desne strane, ime ugroavaju i
sebe i druge uesnike u saobraaju.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 13


Saobraajna kultura podrazumijeva uvaavanje
propisane brzine kretanja vozila koja iskljuuje prebrzu,
ali i sporiju vonju na odreenim putnim dionicama.

Bra vonja od dozvoljene ugroava druge uesnike u
saobraaju, posebno u estim preticanjima, ali i spora
vonja esto uslovljava preticanja drugih.

esti manevri vozilima preticanjem, naglim
ubrzavanjem ili iznenadnim usporavanjem naglim
koenjem, popunjavanjem praznih prostora, izrazito
ugroavaju druge uesnike u saobraaju.

To su simptomi opte i saobraajne nekulture.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 14


Blai oblik pokazivanja saobraajne nekulture je
upotreba zvunih signala u koloni.

Podsjeanje drugih vozaa, u koloni ispred sebe,
sirenom na svoju urbu ili nestrpljenje, nee otkloniti
uzrok zastoja kolone.

To je znak agresivnosti i opte nekulture vozaa.

Treba podsjetiti vozae da je agresivnost u saobraaju
opta i psihika slabost (ranjivost, ekstremna
senzibilnost, ranjivost vulnerabilnost) vozaa u
saobraaju, koja gotovo uvijek predstavlja opasnost u
saobraaju, jer smanjuje panju i kontrolu nad
saobraajnom situacijom.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 15


Agresivnost uesnika u saobraaju, posebno vozaa
oblik je neadekvatnog opaanja, doivljavanja,
procjenjivanja i neefikasnog reagovanja i ponaanja u
saobraajnim situacijama koja je znaajan remetei
faktor bezbjednosti u saobaraaju.

Nekoretan postupak pokazivanja egoizma vozaa
prema drugim vozaima je zaustavljanje vozila na
saobraajnoj traci i askanje sa drugim vozaem ili
ekanje nekoga na voznoj traci.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 16

 Odnos vozaa prema sebi
Edukacija uesnika u saobraaju i eksperata koji
kreiraju strategiju saobraaja, njegovu operacionalizaciju
u okviru sve sloenije saobraajne dinamike, kao i
nastavnika saobraaja i policije koja znaajno kontrolie,
kanalie i obezbjeuje uesnike u saobraaju,
podrazumijeva i psiholoku edukaciju kojom e upoznati
psihosocijalni profil ljudi uesnika u saobraaju, te brojne
psihike procese, funkcije i psiholoke fenomene, a
posebno sopstveni psihosocijalni profil linosti.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 17

 Opta saobraajna i psiholoka edukacija imaju cilj i
promjenu ovjeka, i promjenu njegovog skripta
doivljavanja, i reagovanja, i stila ivljenja, koji e on
projektovati i tokom vonje automobila kao dijela stila
ivljenja.
Ve je reeno da ljudi voze kao to ive.
Stil vonje je visoko korespondentan sa stilom ivljenja.
Cilj je psiholoke edukacije uesnika i drugih aktera u
saobraaju da upoznaju sebe i da se mijenjaju..

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 18

Odgovoran odnos prema sebi podrazumijeva odgovoran odnos i
prema drugima.
Iz toga proizilaze ciljevi i zadaci svakog uesnika u saobraaju,
posebno vozaa:
Kontrolisati svoje opte zdravlje, koje e se reflektovati i u
vonji!
Jaati i uvati psihofiziku kondiciju koja je osnova efikasnog
stila ivljenja i stila vonje!
Izbjegavati duge i iscrpljujue vonje koje slabe psihofizike,
senzorne, psihomotorne, refleksne, reakcione mogunosti!
Kontrolisati i uvati emocionalnu stabilnost, izbjegavati i
spreavati iritabilnost i agresivnost!
Ne dozvoliti sebi da se eljeno i zadato vrijeme nadoknauje
brzom vonjom!.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 19
 Planirati i njegovati naviku odmaranja, leerne i
oputene vonje!
Prepoznati i neutralisati odbrambene mehanizme,
komplekse i druge psihike tekoe u cilju prilagoene
vonje!
Izbjegavati rizine i traumatske situacije koje mogu
situaciono i/ili trajnije usloviti slabljenje, ranjivost i
osjetljivost vozaa!
Ne uzimati lijekove, alkoholna pia ili neke druge
psihoaktivne supstance za koje gotovo svi znaju da su
kobni u vonji!

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 20

 Njegovati psihiku otpornost i zrelost, dostojanstvo i
etinost!
Cijeniti saobraajna pravila i propise radi svoje line
bezbjednosti i bezbjednosti drugih!
Posebnu panju posvetiti samozatiti i zatiti drugih
saputnika upotrebom sigurnosnih pojaseva ija je
efikasnost nesumnjivo dokazana.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 21

Rezulatati brojnih istraivanja o preduslovima korienja
sigurnosnih pojaseva u vozilima, su (Lipovac):
Zadrava vozaa u normalnoj poziciji i omoguava mu
upravljanje vozilom i ureajima u vozilu i poslije sudara.
Kod vozila opremljenih vazdunim jastucima, pojas
omoguava da oni ispune svoj zadatak (u protivnom,
jastuci umjesto da zatite, mogu nanijeti teke povrede).
uva glavu i tijelo vozaa od povreda nastalih
inercionim nalijetanjem na volan, vjetrobransko staklo i
ostale dijelove vozila.
Spreava povrede nastale od strane drugih (nevezanih)
osoba u vozilu (u sudaru glava i tijela unutar vozila,
mogu nastati ozbiljne povrede).
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 22
 Spreava ispadanje iz vozila, to esto moe dovesti do
smrtonosnih povreda.
ovjek koji usljed nezgode ispadne iz vozila, ima 25 puta
vee mogunosti da pogine od onoga koji je privezan
ostao unutar vozila.
U sluaju poara na vozilu poslije sudara (to se deava
izuzetno rijetko, jednom u nekoliko stotina sluajeva),
pojas znatno poveava bezbjednost jer voza i putnici
usljed sudara ne bivaju povrijeeni toliko teko, da bi
izgubili svijest i doli u opasnost da izgore.
Imaju dovoljno mogunosti da se odveu i samostalno i
bezbjedno napuste vozilo koje gori.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 23

 U sluaju izlijetanja vozila sa kolovoza i upadanja u
dublju vodu (rijeka, jezero, more), to se takoe deava
izuzetno rijetko, jednom u nekoliko stotina sluajeva,
pojas znatno poveava bezbjednost, jer voza i putnici
usljed sudara ne bivaju povrijeeni toliko teko, da bi
izgubili svijest i doli u opasnost da se utope.
Imaju dovoljno mogunosti da se odveu i samostalno i
bezbjedno napuste vozilo koje se nalazi u vodi.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 24

 Ukoliko je putnik vozila u saobraajnoj nezgodi dijete
koje nije bezbjedno smjeteno i privezano u
sigurnosnom djeijem sjeditu privrenom za vozilo,
usljed inercionog udarca biva teko povrijeeno unutar
vozila, ili biva izbaeno van njega, bez obzira kojom
snagom ga odrasli dre u krilu.
Pojas treba koristiti UVIJEK, i pri kratkim vonjama i
pri malim brzinama.
Amerika istraivanja pokazuju da se 80% nezgoda
dogodi pri brzinama manjim od 60 km/h, kao i da se
75% nezgoda deava u relativnoj blizini mjesta
stanovanja, a ne pri dugim putovanjima..

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 25

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 26
 Odnos izmeu vozaa
motornih vozila i pjeaka
U odnosima vozaa prema pjeacima i pjeaka prema
vozaima, postoje brojni neadekvatni, neprimjereni i
ugroavajui postupci.
Osnovni problem na relaciji voza pjeak i pjeak
voza jeste nedovoljna opta i saobraajna kultura koja se
reflektuje u sloenim, esto traumatskim, saobraajnim
situacijama.
To uzrokuje dvostruke kriterije u ponaanju.
Vozai esto protestvuju protiv pjeaka i optuuju ih za
saobraajnu nekulturu zbog neuvaavanja pravila i
propisa kretanja saobraajnicama.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 27
 Ponekad i pravilno kretanje pjeaka neke vozae iritira i
ljuti (prijete im, vrijeaju i dobacuju pogredne rijei), jer
ih ograniavaju u njihovoj brzini i nainu vonje.
U drugoj poziciji kada ti isti vozai postanu pjeaci, tada
se i bez razloga ljute na vozae jer im ugroavaju
njihovo kretanje.
Izvori ljutnje i saobraajne nekulture uesnika u
saobraaju su u unutranjosti ovjeka, a ne samo u
spoljanjoj sredini.
Treba istai da u saobraaju ima vie uesnika koji se
uvijek ponaaju u skladu sa optom i saobraajnom
kulturom, jednako potujui i svoja i tua prava.
.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 28
Pjeaci su ranjivi kada se nau u sukobu sa motornim
vozilima, naroito mladi, stariji, invalidi i oni koji su pod
uticajem alkohola (Ini, 1995).
Saobraajne nezgode sa pjeacima esto se dogaaju:
u saobraajnim picevima (posebno petkom i subotom);
na prometnim saobraajnicama u naselju (a manje u
stambenim kvartovima);
veem broju ovih nezgoda prethode ponaanja (i greke)
u vezi sa korienjem vozila javnog prevoza ili poslije
izlaska iz njega.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 29

Postoji razlika u ugroenosti pjaaka u gradskim u odnosu
na seoske sredine, a u povezanosti sa starou.
Na Tabeli i Slici, prikazan je broj poginulih osoba prema
polu i uzrastu u gradskim i/ili seoskim saobraajnim
uslovima.
Starosna dob GRAD SELO
0 - 4 god. 7% 11%
5 - 14 god. 13% 14,5%
15 - 24 god. 5% 4,5%
25 - 44 god. 10,5% 16%
45 - 64 god. 28,5% 14%
preko 65 god. 36% 40%

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 30

 Poginuli pjeaci prema polu i starosnoj strukturi
u gradskim i seoskim saobraajnim uslovima

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 31

Odnos izmeu vozaa motornih vozila i
biciklista
Na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini vozai
bicikla uestvovali su u neto vie od 9% saobraajnih
nezgoda, a otprilike isti procenat biciklista ini
povrijeene i poginule uesnike u saobraaju od ukupnog
broja svih povrijeenih i poginulih.
Neto vie od polovine svih nezgoda sa biciklima izazvali
su vozai bicikla, meutim posljedice u nezgodama koje
su izazvali drugi uesnici u saobraaju su znatno tee, pa
je tako 57% poginulih vozaa bicikla u nezgodama koje
su izazvali drugi uesnici u saobraaju.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 32

 Zbog neispravnih svjetlosnih signala na biciklu, stradalo
je mnogo ljudi, uglavnom nou i u uslovima smanjene
vidljivosti (magla).
veliki broj biciklista stradao je usljed iznenadnih i
nekontrolisano preduzetih radnji u saobraaju.
. Zakonom definisano da je voza koji pri skretanju vozila
presijeca biciklistiku stazu ili traku, duan da propusti
vozila koja se kreu stazom, odnosno trakom, kao i da ne
smije da zaustavi ili parkira vozilo na biciklistikoj stazi,
odnosno traci.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 33

Neki od osnovnih problema vezanih za bezbjednost
biciklista prilikom prolaska kroz raskrsnicu, na koje treba
obratiti panju su:
prestrojavanje biciklista pri skretanju ulijevo;
nedovoljan prostor izmeu vozila i ivice kolovoza;
ukrtanje putanje kretanja sa motornim vozilima
prilikom skretanja;
mjesta gdje se ulivaju pristupni (servisni) putevi;
preglednost i jasna najava zavretka biciklistike staze

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 34

Pod pojmom moral, kao to je ranije reeno, najee
podrazumijeva sistem normi, navika ili pravila
ljudskog ponaanja kojima se ljudi rukovode u
ophoenju prema svjetu, drugima i sebi.
U svakodnevnom ivotu moral se ogleda u vrednosnom
procjenjivanju ljudskih postupaka, htjenja, dranja,
ponaanja, karaktera i sl., koji se mogu odnositi na nekog
drugog ovjeka ili na nas same koji izriemo moralni sud,
odnosno, dajemo vrijednosnu ocjenu.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 35

 Zona usporenog saobraaja

Zona usporenog saobraaja vozila definisana je

Zakonom kao dio puta, ulice ili dio naselja u kome
kolovoz koriste pjeaci i vozila.
Voza je obavezan da se u zoni usporenog saobraaja
kree tako da ne ometa kretanje pjeaka i biciklista,
brzinom kretanja pjeaka, a najvie 10 km/h.
Za obiljeavanje zone usporenog saobraaja koristi se
saobraajni znak zona usporenog saobraaja, oji
oznaava mjesto od kojeg poinje zona usporenog
saobraaja..
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 36
Novanom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00 KM,
kaznie se voza koji ne zaustavi vozilo ispred obiljeenog
pjeakog prelaza kad mu je datim znakom zabranjen
prolaz.
Vozau ili instruktoru vonje za prekraj iz lana 235. stav
1. uz novanu kaznu izrei e se zatitna mjera zabrane
upravljanja motornim vozilom u trajanju od jedan do etiri
mjeseca, a i za druge prekraje iz tog stava ta mjera se
moe izrei u istom periodu.i.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 37

 Novanom kaznom u iznosu od 100,00 KM do 300,00
KM, kaznie se voza koji ne zaustavi vozilo ispred
obiljeenog pjeakog prelaza kad mu je datim znakom
zabranjen prolaz. Vozau ili instruktoru vonje za prekraj
iz lana 235. stav 1. uz novanu kaznu izrei e se zatitna
mjera zabrane upravljanja motornim vozilom u trajanju od
jedan do etiri mjeseca
Za prekraj iz lana 235. stav 1. kojim je izazvana
saobraajna nezgoda, kaznie se uinilac novanom
kaznom od 300,00 KM do 1.000,00 KM, a vozau e se
uz novanu kaznu izrei i zatitna mjera zabrane
upravljanja motornim vozilom od jedan do est mjeseci
(lan 235. stav 3).

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 38

Odnos izmeu vozaa motornih vozila i djece kao
vozaa bicikla, putnika na biciklu i motociklu

Zakonom je propisano da dijete mlae od 12 godina ne

smije da upravlja biciklom na javnim putevima.
Propisano je da u pjeakoj zoni, zoni usporenog
saobraaja, zoni 30, zoni kole i nekategorisanom putu,
biciklom moe upravljati i dijete sa navrenih devet
godina, a ukoliko je pod nadzorom lica starijeg od 16
godina, dijete mlae od devet godina moe da upravlja
biciklom u pjeakoj zoni i zoni usporenog saobraaja.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 39

 Zakonom je propisano da voza bicikla stariji od 18
godina moe na biciklu prevoziti dijete do osam godina
starosti, ako je na biciklu ugraeno posebno sjedite,
prilagoeno veliini djeteta i vrsto spojeno sa biciklom.
Propisano je i da se dijete mlae od 12 godina ne smije
prevoziti na mopedu, triciklu, motociklu i etvorociklu..
Zbog brzina koje se mogu postii ovim vozilima, prije
svega motociklima, i poveanog rizika ovih kategorija,
prevoz djece mlae od 12 godina na ovim vozilima je
zabranjen.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 40

 Za postupanje koje nije u skladu sa ovim odredbama,
zaprijeena je kazna od 40,00 KM.
Ako je izazvana saobraajna nezgoda, uinilac e se
kazniti novanom kaznom od 50,00 KM do 200,00
KM, a ako je uinilac prekraja voza motornog
vozila, odredie mu se jedan kazneni bod.
Za prekraj iz lana 238. stav 1, kojim je izazvana
saobraajna nezgoda, vozau se moe izrei i zabrana
upravljanja motornim vozilom u trajanju do dva
mjeseca.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 41

Odnos izmeu vozaa motornih vozila i
vozaa mopeda i motocikla
Vozai motornih vozila imaju velike predrasude prema
vozaima mopeda i motocikala, posebno prema onima
koji svojim bahatim ponaanjem grubo naruavaju
saobraajnu kulturu, saobraajne propise i pravila.
Na teritoriji Republike Srbije u 2010. godini poginulo je
59 vozaa motocikala, to ini oko 9% u ukupnom broju
poginulih u saobraajnim nezgodama.
U oko 85% saobraajnih nezgoda u kojima su
uestvovali vozai motocikla, bilo je povrijeenih
vozaa i putnika na motociklu.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 42
 Evropska istraivanja pokazuju da se saobraajne
nezgode u kojima su uestvovali vozai mopeda i
motocikla deavaju u urbanim podrujima, na
raskrsnicama, da je u najveem broju nezgoda drugi
uesnik putniki automobil i da su vozai mopeda i
motocikla u najveem broju iz starosne grupe od 18 do
25 godina.
U najveem broju analiziranih saobraajnih nezgoda,
osnovni faktor koji je doprinio nastanku nezgode je
ljudski faktor i to u 87,5% nezgoda, dok je najea
greka koja je doprinijela nastanku saobraajne nezgode
pogrena percepcija vozaa drugog vozila.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 43

Odnos vozaa motornih vozila prema starim i nemonim licima,
licima sa posebnim potrebama i vozilima kojima upravljaju ova
lica
Psihofizike sposobnosti ovjeka poslije tridesete godine
ivota poinju blago da opadaju.
Starenje nije bolest ve prirodan proces nepovoljnih
promjena.
Opadanje psihofizike sposobnosti nadoknauju pozitivnim
osobinama linosti i iskustvom.
Stariji vozai su emotivno stabilniji, realniji u
procjenjivanju, strpljiviji, sistematiniji, kritiniji,
sposobniji za uspostavljanje harmoninih odnosa,
usklaivanje elja, koenje nagona i prohtjeva, predvianje
negativnih pojava i donoenje ispravnih odluka.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 44
Postoje razlike u brzini starenja izmeu pojedinih osoba kao
i razlike izmeu tjelesne i duhovne regresije, ipak je poznato
ta u starakom dobu (65 i vie godina) nastaje prije ili
kasnije:
opadanje kapaciteta sposobnosti;
sposobnost ula vida je smanjena;
nastaju duevne promjene u karakternom i intelektualnom
pogledu;
poveano stradanje starih lica u ulozi pjeaka;
bolesti;
nemogunost realnog sagledavanja svojih mogunosti;
smanjena pokretljivost, tjelesna konstitucija i snaga;
smanjena mobilnost;
povean rizik stradanja i osjetljivost na povrede i dr.
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 45
Odnos vozaa motornih vozila prema kandidatima
za vozae motornih vozila, vozaima sa probnom
vozakom dozvolom i mladim vozaima
Mladi i neiskusni vozai pripadaju najrizinijoj
kategoriji vozaa u saobraaju.
Procjenjuje se da je kod mladih, neiskusnih vozaa, rizik
uea u nezgodi od tri do pet puta vei nego kod
iskusnih vozaa.
Oko 50% svih vozaa uesnika u saobraajnim
nezgodama u Srbiji jesu vozai koji imaju do pet godina
vozakog staa (mada je njihovo uee u saobraaju
oko 20%).

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 46

Voza koji posjeduje probnu vozaku dozvolu, a nije
navrio 18 godina, ne smije da:
zapone i upravlja vozilom bez nadzora lica u vozilu
koje ima vozaku dozvolu B kategorije u trajanju od
najmanje pet godina;
upravlja motornim vozilom u periodu od 23,00 do 5,00
sati, koristi telefon i druga sredstva za komunikaciju za
vrijeme vonje i
da se kree brzinom veom od 90% od brzine koja je
dozvoljena na dijelu puta kojim se kree.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 47

 Probna vozaka dozvola izdae se i licu koje je navrilo
18 godina, koje prvi put stie pravo na upravljanje
motornim vozilima B kategorije.
Na ovo lice primjenjuju se sve propisane odredbe, osim
odredaba koje se odnose na lice koje vri nadzor, to
znai da ovi vozai mogu upravljati vozilom samostalno
bez prisustva lica koje vri nadzor.
Motorno vozilo kojim upravlja lice koje prvi put stekne
vozaku dozvolu u trajanju od dvije godine, mora biti
oznaeno posebnim znakom P koji mora biti na
vidljivom mjestu sa zadnje strane vozila.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 48

 Negativni efekti agresije, bijesa i
nasilnike vonje na putu

Agresivna vonja je fenomen svjetskih razmjera koji
poprima razmjere epidemije.

Za razumijevanje uzroka agresivne vonje neophodno
je definisati elemente koji izazivaju osjeaj agresije i
bijesa.

Agresiju izazivaju neuroticizam, nezadovoljstvo i
nesavjesnost.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 49

Mnogi autori razlikuju pojmove: agresivnost, agresija i
agresivitet:
agresivnost je relativno postojana crta linosti, tj. trajna
osobina ili stanje linosti;
agresija je ispoljavanje agresivnosti u odreenom
periodu;
agresivitet podrazumijeva trajnost ispoljavanja
agresivnog ponaanja..

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 50

Termin agresija i agresivnost upotrebljavaju se u razliitim
znaenjima:
u smislu tendencije za dominiranjem, kod osoba ija je
crta linosti sklonost ka dominiranju;
u smislu tendencije da se ostvare lini interesi uprkos
protivljenju drugih ljudi;
u smislu inicijative da se realizuju lini ciljevi ili interesi,
koji ne nailaze na suprotstavljanje drugih ljudi;
u smislu tendencije ka aktivnosti, preduzimljivosti i
energinosti, koja se izjednaava sa crtom linosti
oznaenom kao aktivizam;
u smislu tendencije ka destruktivnosti i razaranju drugih
osoba ili objekata ili ka autodestruktivnosti (unitavanju
samoga sebe).
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 51
 Oblici agresivnog ponaanja
Ovim su, u znaajnoj meri, obuhvaeni i osnovni oblici
manifestacije agresije, koja se moe razvrstati u sledee
oblike:
agresija koja se izraava samo u mislima i intrapsihikim
zbivanjima ovjeka (on je razdraen i sklon napadu na
okolinu, ali kontrolie i uzdrava agresivne podsticaje);
verbalna agresija, koja se manifestuje kroz grdnju, uvrede,
poruge ili na drugi nain;
agresija usmjerena na predmete u kojoj se jasno
prepoznaje manifestovana sklonost i elja za destruktivnim
ponaanjem;
agresija prema drugim osobama, u smislu njihovog
povreivanja ili unitavanja ivota..
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 52
Faktori koji utiu na stvaranje agresije mogu se podijeliti na:
Faktore koji su u vezi sa okolinom i saobraajnom
situacijom;
Individualne karakteristike pojedinca.

Faktori koji su u vezi sa okolinom i saobraajnom

situacijom jesu situacije na putevima koje provociraju
vozaa i vode ka agresivnom ponaanju, vonja u
zakrenom saobraajnom toku, konstantno izlaganje
dnevnim problemima
Faktori koji su u vezi sa pojedincem i njegovim linim
karakteristika znaajni su za analizu jer ne reaguje svaka
osoba na isti nain u vezi istih deavanja.

15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 53

 UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU
SAOBRAAJNI FAKULTET
DOBOJ

HVALA NA PANJI
15.1.2017. Edukacija za saobraaj/Meusobni odnosi izmeu uesnika u saobraaju 54