Binarni moralni kod Da li oveanstvo sanja

elektrine ovce?
hades
Kada priamo o ljudskom ponaanju, moralu i etici kao posledici nekog verovanja ta je to dobro ili
loe i da li je takvo ponaanje korisno ili efektivno, moramo naglasiti da je prouavanje morala
uglavnom generalno gledano u celini kao moral grupe, drutva ili kulture. Moral je odjek onoga to
drutvo radi. Razliita drutva poseduju razliite moralne kodove, ali ta se deava kada je taj kod
binaran?

To nas vraa u godinu 1942. kada se u martovskom izdanju Astounding Science Fiction almanaha
pojavila pria Runaround. Ona je bitna iz razloga koji e kasnije definisati na odnos prema
naprednoj tehnologiji, posebno u polju koje se bavi razvijanjem vetake inteligencije. Uvod u set
binarnog moralnog koda poeo je sa tri reenice koje su sumirane nazivom: Tri zakona robotike

Object 1

1. Robot ne sme da povredi ljudsko bie, niti da, uzdravanjem od delanja, dopusti da ljudsko bie
bude povreeno.
2. Robot mora da izvrava nareenja koja mu daju ljudska bia, osim ako se to ne kosi sa Prvim
zakonom.
3. Robot mora da vodi rauna o svom opstanku, osim ako se to ne kosi sa Prvim i Drugim zakonom.
Tri zakona su toliko esto citirana da su postali neto to e garantovano biti ugraeno u robote onog
trenutka kada oni postanu toliko kompleksni da e nam takva vrsta osiguranja biti potrebna.
Pominjanje ovih zakona moemo videti u svakoj fusnoti istorije razvoja robotike.

Object 2

Frankentajn kompleks
Animozitet, antagonizacija, strah pa ak i mrnja su emocije koje krase na odnos prema mogunosti
da e jednoga dana roboti postati svesni samih sebe i zatraiti da budu jednaki sa ljudima. Homo
Sapiens poslednji u nizu svog roda Homo u svom tehnolokom napretku moe da se pohvali
svojom apsolutnom svetskom dominacijom. Uspinjanje ovog roda vezujemo za razvoj kognitivnih
sposobnosti koje su omoguile da se ovaj sisar izdvoji iz itavog ivotinjskog sveta, a to je mogunost
da projektuje svoje ideje na svet oko sebe. Uslovljen prirodnim pojavama, na taj nain mogao je da
adaptira svoje ponaanje i strategiju preivljavanja. Rezultat toga je civilizacija onakva kakvu je
poznajemo. Sputanje na Mesec i lansiranje nebrojenih misija prema drugim planetama naeg
Sunevog sistema postavilo je nove granice za ovog uspenog hominida. Kako naa tehnologija nije jo
uvek u mogunosti da parira naim projekcijama, Isak Asimov se potrudio da nam doara kako e se taj
proces dalje odvijati. No, treba pogledati prvo pozitivne strane tehnologije.
Prva u nizu je bio-tehnologija i vezuje se za humanost i medicinu. Hendikepirani ljudi je politiki
korektan termin za ljude koji nisu dovoljno funkcionalni da izvravaju svakodnevne aktivnosti jer su tu
mogunost izgubili usled nekih nesrenih okolnosti. Kako bi ih osposobili razvila se itava tehnologija
i protetika industrija u cilju omoguivanja takvim ljudima da proive normalno svoj ivot bez velikih
smetnji. Ali zato se zaustaviti samo na tome? Zato ne bi, ukoliko to tehnologija dozvoljava, ti ljudi
dobili nadljudske sposobnosti? Ko ne bi zaista voleo da bude jai, bri ili pametniji? (X-men, Hulk,
Spiderman anyone?) Da li se razbijanjem ljudskih limita uz pomo tehnologije zaista gube granice
ovenosti? Iako je tehnologija jo u povoju, ve postoje debate na ovu temu koja nosi naziv
transhumanizam. I dok se argumenti za i protiv niu, savremena literatura i filmovi tiltuju priu prema
argumentu koji kae da je transhumanizam posledica distopijskog drutva i navode da je sjajan primer
za to film Gattaca, u ijoj je viziji budunosti sve je predodreeno genetikim determinizmom i
klasnim drutvom (The brave new world) koji nas liavaju slobodne volje. Zar nismo krenuli ve u tom
pravcu?
Transhumanisti nam govore kako je bitno iskljuivo zadrati esenciju ljudstva, i ukoliko se osoba osea
tako pripadae svom rodu. Ono to ovde predstavlja problem je pitanje: ta je to to nas ini ljudima?
Sa druge strane, nadograivanje ljudskih sposobnosti ima potencijal da povea ljudski ivotni vek i
efikasnost pomaui nam da ostvarimo vie ivotne ciljeve. Kada je transplatacija prvi put
prezentovana smatrala se neprirodnom, ali je danas itekako prihvatljiva u drutvu. Iako postoji mnogo
opasnosti ili mana u transhumanistikom pogledu na svet, itekako je neto to treba uzeti u obzir. Na
kraju krajeva, sve se svodi na lini izbor. Da li e nas modifikacije uiniti boljim je studija o ijim
efektima emo itati u budunosti. Za sada, nauka nas ini boljim i to na mnogo naina.
 Object 3

Prelazni oblici Primo Posthuman Cyborgs

Tradicionalna definicija kiborga kae da kiborg podrazumeva simbiozu organskih i
vetakih (elektronskih, mahanikih ili robotskih) delova. Tako svako ko ima pejsmejker ili bilo kakav
vetaki deo unutar svog tela ulazi u definiciju, uprkos tome to je tehnologija jo uvek poprilino
rudimentarna. Sinteza kiborga u literaturi upuuje striktno na ne tako veliku distinkciju izmeu oveka
i maine to za posledicu ima moralne i etike implikacije vezane za empatiju, ljubav, slobodnu volju,
moralnost, ali i za religijsko stanovite da je ovek stvoren po boijem liku (to je iz nekog nepoznatog
razloga jako uznemirujue).

Ukoliko duboko analiziramo sve ove aspekte, videemo da je u osnovi jedina razlika u tome kako i
koliko odreena ideologija, religija, ili filozofska kola percepira progres tehnologije kroz razvoj
nauke. Kao i svaka nova granica i ova pomera razumevanje nas samih, ali takoe i potrebu da ovek ne
bude jedina poznata inteligencija u univerzumu.

Object 4

Pozitronski mozak
Centralna razlika koja nas je svetlosnom brzinom uspostavila kao dominantan oblik ivota na planeti
Zemlji proizvodi pozitronski mozak. Sledei stadijum evolucije, koji sada biva premeten iz
hemijskog bazena u silicijumski binarni bazen, utemeljen je na principu tri zakona robotike. Asimov,
iako nesvesno, uzima pozitronski mozak kao centralni klju za ta tri zakona koji e se toliko nebrojeno
puta citirati. Nazvan Asimovim snom pozitronski mozak nije mogue materijalizovati ukoliko se u
njegovom stvaranju ne primeni specijalna vrsta psihologije, a sam Asimov nije imao konkretan
odgovor kako on radi samo je naveo da su platina i iridijum njegove kompontente. Sam naziv Asimov
je preuzeo zato to mu je trebala jaka nauna re (u to vreme pozitron je tek otkriven), koja u sebi
nosi malo simbolino znaenje: po svom svojstvu sam pozitron (estica) naelektrisana je suprotno od
elektrona (svi znamo da u ljudskom mozgu postoje neuroni koji ispaljuju elektrine impulse) i
predstavlja njegovu sliku u ogledalu.
Mrnja prema neemu to je savrenije od nas samih.
ta je to to je Asimov hteo da nam prenese? U svom preobimnom opusu hteo je da nam doara viziju
onoga to oveanstvo moe da postigne zahvaljujui poduhvatu ljudskog duha. Serijal Roboti
Zadubina itekako govori o nama samima i naem odnosu prema spoznaji, znanju, ivotu, kulturi i
civilizaciji. Pre svega govori o naim slabostima i kako moemo da ih prevaziemo. Zajedno. Prava
misterija (tako ju je predstavio Asimov) se sastoji u kooperaciji /partnerstvu oveka i maine. Nosioci
radnje, Zemljanin privatni detektiv Elijah Baley i robot Daneel Olivav (najnapredniji model robota
proizveden na svemirskoj planeti Aurori), kroz prizmu dojlovskog odnosa erloka Holmsa i Dr.
Votsona sa primesama najboljih misterija i krimia u knjievnosti, opisuju i smanjuju granicu jaza
izmeu ljudskih predrasuda.
Oseaj koji je ostao dok sam prolazio kroz svaku knjigu reflektovao se samo u tri proste oznake koje
koristimo u periodnom sistemu elemenata, a koje kada se ukombinuju daju ideologiju SiFeC
(Silicijum, Gvoe, Ugljenik). Naravno, uvek postoji opasnost da deca oveanstva imaju svoj plan i
da se sve ovo desilo jednom i da e se desiti ponovo.

Object 5