Aleksandar Mekol Smit

SALON LEPOTE
SAMO MALO ULEPAVANJA"

S engleskojsf prevela:
Tatjana Milosavljevi
Alex

Naslov originala

Alexander McCall Smith

T HE MINOR ADJUST MENT BEAUT Y SALON
 Posveeno profesoru Bilu emejdsu
s Djukovog univerziteta,
u znak potovanja prema njegovom radu
 Prvo poglavlje

I AUTOMEHANIARI
UMEJU DA KUVAJU
Dragocena Ramocve, osnivaica i vlasnica Prve damske detektivske
agencije, jedine detektivske agencije u Bocvani namenjene reavanju
problema ena - i ostalih - nikad nije studirala poslovni menadment. Znala je
da oni to poseduju sopstvenu firmu esto upisuju kurseve koji se bave
predmetima kao to su pravljenje godinjeg popisa i novani tokovi, ali
smatrala je da to, kada je o njoj re nije potrebno. Naime, Prva damska
detektivska agencija nikad nije ostvarila dobitak, iako poslednjih godina nije
poslovala s gubitkom, budui da je Mma Ramocve uspevala da onglira
prihodima i trokovima tako da ishod bude pozitivna nula - pod uslovom da
praktikuje ono to je jedna njena prijateljica, inae raunovoa, s izvesnim
divljenjem nazivala optimisticnim raunovodstvom.
Nije bila re o tome da joj je bilo mrsko da potrai savet. Pre nekoliko
dana bee naila na poslovni asopis koji je neka muterija njenog mua
zaboravila u servisu i, uz lone crvenog afrikog aja i veliku krofnu,
proitala ga je od korica do korica. asopis je vrveo od korisnih lanaka s
naslovima poput Najekonominije iskoriavanje ljudskih resursa i Kako
da maksimizujete razvoj u uslovima ekonomske krize. Bila je tu i rubrika
nazvana Poslovna klinika doktora Profita, kome su se itaoci mogli obratiti
sa svojim poslovnim problemima i dobiti besplatan savet od doktora Profita
lino, ija je fotografija prikazivala oveka s velikim naoarima s etvrtastim
okvirom i sa irokim osmehom - ba kao to, smatrala je, po svoj prilici i
izgleda neko ko uvek ostvaruje pozamaan dobitak.
U tom broju koji je proitala Mma Ramocve jedan zabrinuti italac izneo
je problem povezan s nezgodnim radnikom - Sme li poslodavac da otpusti
radnika koji smrdi? Mma Ramocve je s izvesnim zanimanjem proitala to
pitanje - mada se ono ni na koji nain nije odnosilo na njenu firmu (Mma
Makuci je uvek bila elegantno obuena i, koliko je Mma Ramocve znala,
tuirala se dvaput dnevno) - pre nego to je okrenula stranicu i ugledala
lanak o maksimizovanju razvoja. Posao koji se ne iri poee naposletku
da se skuplja, pisao je autor. To pravilo se stalno potvruje. Znate li koliko
ima poslovnih ljudi koji sede i razbijaju glavu nad ruevinama nekad unosnog
biznisa, samo zato to su zaboravili da valja da ga razvijaju?
Mma Ramocve se namrtila. Prva damska detektivska agencija bila je u
dlaku iste veliine kao onog dana kad ju je osnovala. Imala je jednog
vlasnika i jednog zaposlenog, jedno vozilo, jedan ormari za arhivu, lone za
vodu, dva ajnika i tri olje. Bila je tu jedna pisaa maina, kojom je
rukovala Mma Makuci, i jedna kutija kancelarijskog pribora. Sve to je manje
ili vie od prvog dana bilo tu, mada je drugi ajnik svakako bio kasniji
dodatak. Rauna li se to u razvoj ? Moe li se rei da vam se firma razvila
ako je imala samo jedan ajnik, a sad poseduje dva? Pomislila je, ipak, da bi
dr Profit na oba pitanja odgovorio odmahujui glavom. Dabome, ona sama
jeste otila u irinu otkako je agencija osnovana, ali nekako joj se nije inilo
da je autor lanka imao na umu ba taj oblik rasta.
Pomislila je na Brze motore Tlokvenga, firmu gospodina D. L. B.
Matekonija, s kojom je delila poslovni prostor, i upitala se kako bi ona prola
na ovom prilino uznemirujuem testu. Tu je, naime, takoe bilo teko uoiti
ikakav znaajan poslovni rast. Gospodin D. L. B. Matekoni je i dalje imao
svoja dva egrta, mada je jedan od njih, Fanvel, u meuvremenu postao
kvalifikovani mehaniar. Pretpostavljala je da se to moe raunati kao neka
vrsta razvoja, ali i da ga verovatno potiru izvetaji o tome kako je arli,
drugi mladi zaposlen u servisu, po svemu sudei postao loiji radnik no to
je bio. Svakako nije izgledalo da imaju vie muterija nego ranije; tavie,
gospodin D. L. B. Matekoni se koliko pre nekoliko nedelja jadao kako ljudi,
izgleda, sve manje i manje dovoze kola na popravku.
Narod danas mora da ide u one velike servise, rekao je. Mora, zato to
su im kola puna kompjutera, a obini mehaniari nemaju sve te ice i
drangulije potrebne za ta pametna kola. ta ti tu moe da uradi, kad gvirne
u motor i vidi da je sve puno elektrinih instalacija i kompjuterskih ipova?
Gde je karburator? Gde je razvodnik paljenja? Gde su sveice?
 Dobacio je prekoran pogled Mmi Ramocve, kao da je ona nekako negde
zaturila te delove.
Ona je pak uzdahnula.
Sve je danas previe komplikovano, gospodine D. L. B. Matekoni. Sve
se pravi tako da se baca umesto da se popravlja. Pravo razbacivanje.
Zagrejala se za tu temu.
Ba se raalostim kad se setim sa ime smo nekad morali da se
snalazimo kako smo znali i umeli. Kad vidi rupu na arapi, zatopa je. Pa u
koli su nas uili kako se to radi. A kad ti se okrza kragna, prevrne je. Ako
sa olje otpadne drka, a ti je zalepi.
Tano, doekao je gospodin D. L. B. Matekoni. Nikad nita nisi
bacao. A danas, ako se neto pokvari, samo ga baci kroz prozor, ko da to
nije nita.
I ljude takoe, rekla je Mma Ramocve. Ako najednom zakljui da ti
se neko ne dopada, naprosto ga baci kroz prozor. Tako danas ene rade s
muevima.
Gospodin D. L. B. Matekoni je delovao zabrinuto.
Kroz prozor, kae, Mma?
Pa, ne ba kroz prozor, ovratila je Mma Ramocve. To se samo tako
kae, Rra. Pri tom ne izbacuju samo ene mueve kroz prozor kad im dosade;
to rade i mukarci. tavie, mislim da se tako izbaeno nae vie ena nego
mukaraca.
Obrni-okreni, to uopte nije dobro, rekao je gospodin D. L. B.
Matekoni. Niko ne bi smeo da bude izbaen kroz prozor, Mma
Behu zautali dok su razmiljali, svako na svoj nain, o tom opadanju
pristojnosti. Mma Ramocve nije spadala u ljude sklone da stvari posmatraju
iz mranog ugla, ali svejedno je oseala da bi umnogome vrlo teko objasnila
svom ocu, pokojnom Obedu Ramocveu, ono to se dogodilo u godinama
posle njegove smrti. Bilo je tano da je Bocvana postigla ogroman napredak i
da je i dalje zemlja na koju moe biti ponosan, ali ipak, mnogo toga se teko
dalo sagledati u pozitivnom svetlu. Zamiljala je kako se eta s njim kroz
njihovo rodno selo Moudi i pokazuje mu poboljanja: brojne javne esme,
unapreen kanalizacioni sistem, nove firme koje su u meuvremenu iznikle.
Meutim, ta bi rekla kad prou pored grupe kolske dece a niti jedno jedino
mu ne kae dobar dan, kao to utivost i obiaji nalau da deca urade
prolazei pored starog oveka? Kako bi mu objasnila da danas mnoga deca
ne pozdravljaju u prolazu ljude koje ne poznaju? Videla ga je u mislima s
onim njegovim starim eirom - sa eirom koji je godinama nosio i koji joj je
bio tako blizak i tako drag. Pitala se ta bi rekao da vidi mukarce kako idu
naokolo gologlavi - ak i usred podneva, kad upee sunce - ili s neobinim
novim eirima, ili ak s kapama s onim udnim titnicima spreda ali
namerno okrenutim tako da ti titnici stoje pozadi. Odakle, upitao bi on,
dolaze svi ti novi eiri, i zato nijedan od njih ne izgleda kao da ga krasi
iskustvo, to neopisivo svojstvo koje eiri steknu kad se godinu za godinom
nose iz dana u dan i po svakojakom vremenu?
A ipak, uprkos svim tim vrlo uznemirujuim deavanjima, bilo je i
poneega to se nije menjalo. Gospodin D. L. B. Matekoni nije se ni
najmanje promenio - i nikada nee, pomisli ona. Ni arli se nije menjao;
pomislio bi ovek da e s godinama postati zreliji, ali nije bilo tako. Sa
svojih esnaest godina, kad je tek bio doao za egrta, provodio je pauze
sedei na prevrnutom buretu za gorivo i gutajui oima devojke koje su tuda
prolazile kako bi uhvatile neki od minibuseva koji su vozili Tlokvenkim
drumom. Sada, sa svojih dvadeset i neto, jo je sedeo na buretu za gorivo -
koliko je znala, bilo je to ono isto bure - i jo je merkao devojke u prolazu.
Razume se, pomisli ona, arli bi moda pokuao da se opravda ako bi ga
prekorila i poeo da dokazuje kako nema niega pogrenog u tome to tako
provodi vreme. Mogla je naprosto da zamisli taj razgovor...
Pa ta, Mma? ta tu ne valja ako se ovek malko odmori za vreme
pauze za ruak? Celog prepodneva dirinim, i onda sednem i malko povratim
snagu. ta tu ne valja?
To je u redu, odvratila bi ona. Sasvim je u redu da se odmori. Ali
kakvog smisla ima da satima samo gleda za devojkama?
On bi se branio: Ali, Mma, nisam im ja traio da se etaju Tlokvenkim
drumom. Nisam im ja traio da nose takve haljine i da se tako vrkaju.
Trebalo bi njih da grdite, Mma, a ne mene!
Bilo bi beznadeno, a ak i kad bi preusmerila panju na bure i predloila
mu da za promenu sedne na neko drugo mesto, opet ne bi postigla nita.
Ali, Mma, to da menjam bure ako je ovo koje imam skroz udobno? to
da se ne drim onoga koje mi se dopada?
Ne, u svetu u kom sve tee i menja se arli i gospodin D. L. B.
Matekoni drali su svako svoj poloaj nepromenljivo poput zvezda na
nonom nebu. To se moglo rei i za Mmu Makuci... Mada je Mmu Makuci i
njene planove trenutno obavijala atmosfera neizvesnosti, a Mma Ramocve
nije bila sigurna kako da to razrei. Tekoa se sastojala u tome to je Mma
Makuci bila u drugom stanju, ali nije delovala nimalo voljno da pria o
implikacijama tog svog stanja za Prvu damsku detektivsku agenciju. Mmi
Ramocve je, normalno, bilo drago to njena pomonica oekuje bebu, ali bilo
bi joj jo drae da je imala i spremne planove za neizbeno porodiljsko
odsustvo. Meutim, nije bilo rei ni o kakvom planu u tom pogledu - ni o
jednom jedinom.
Naravno, Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni ve su mnogo
puta razgovarali o tom problemu, ba kao te veeri pre nekoliko meseci, kad
joj ga je on prvi put pomenuo. Sedeli su na svojoj verandi, u onoj atmosferi
prijatnog druenja u kakvoj brani par ume da se nae na kraju radnog dana,
kad su opet zajedno i posmatraju sunce kako tone iza kronji akacija i
telefonskih kablova u komijskom vrtu. Nisu razgovarali ni o emu
posebnom i postojala je krajnje mala verovatnoa da ita poremeti spokoj tih
pola sata mira pre veere.
Pitam se kad komija namerava da sredi te kablove, zamiljeno ree
gospodin D. L. B. Matekoni. Pomislio bi ovek da e pozvati ljude iz
telefonske kompanije i rei im da dou i srede to. Ne bi me iznenadilo da
saznam da je bar polovina tih kablova mrtva - da su to samo prastare ice iz
prolosti.
Mma Ramocve je bacila pogled preko ograde, prema neurednoj guvi
kablova zakaenoj za drveni telefonski stub. Smatrala je da je gospodin D.
L. B. Matekoni verovatno u pravu; cela zemlja je bila puna kablova koji su u
prolosti moda i imali neku vanu namenu, ali su ve odavno prestali da se
koriste. Zamiljala je kako bi, kad bi nekako oslunula unutranjost jedne od
tih telefonskih ica, moda ula odjeke nekog zaboravljenog razgovora koji
se odvijao pre mnogo godina, ali je i dalje jeao kroz te stare, naputene
kablove. Recimo, uo bi se razgovor iz, moda, 1962, kad je Bocvana jo
bila Protektorat Beuana, kad je stoarstvo bilo glavna privredna grana i nije
bilo dijamanata. Moda bi to bio razgovor izmeu nekog u Lobaceu, ko se
vozi kod nekog u Gaboronu, ali ne trai nikakva uputstva, zato to su tada
postojala samo dva druma. Skreni na desni drum. Zna za desni drum?
 Tiina, uplja tiina, i onda jedva ujan limeni glas to odzvanja linijom.
Znam za desni drum, Rra. Moj deda ivi na tom drumu.
Glas mrtvih - jo ga moe uti, samo ako dovoljno paljivo oslune.
Pokojnici i dalje razgovaraju, kao deca nakon to si im ugasio svetlo u sobi:
nerazgovetni, daleki glasovi naih predaka.
A onda, kao da je ve zaboravio na telefonske kablove, gospodin D. L.
B. Matekoni najednom ree: Mma Makuci? Reenica je bila pre upitna
nego izjavna, pa Mma Ramocve saeka trenutak ili dva pre no to je
odgovorila, za sluaj da pitanje dobije i pojanjenje. Ali nije.
Da, odvrati ona, Mma Makuci; ta je bilo s njom, Rra? Gospodin D.
L. B. Matekoni je slegnuo ramenima. Nita, Mma. Ali nije bilo ba nita.
Naprosto sam se pitao ima li ega... novog kod nje. On zastade. Sad kad
se udala, mislim. Pogledala ga je, a on se u neprilici okrete na drugu stranu.
Ne, nisam hteo da kaem da...
Dabome da nisi. Ali to je tano, gospodine D. L. B. Matekoni: brak
menja ljude. Neke ak ume dobrano da iznenadi.
Znam ja to, ali hteo sam da te pitam neto u vezi s Mmom Makuci, Mma
- ako nema nita protiv.
Mma Ramocve ga znatieljno pogleda. Slobodno kai, Rra. Imamo sve
vreme ovog sveta.
On se namrti. Ali nemamo sve vreme ovog sveta, Mma Ramocve...
Ona ga blago podstae. Ne, naravno da nemamo, ali svakako imamo
dovoljno vremena da kae to to eli.
Prelazio je pogledom preko vrta, sve do mopipi drveta na koje je Mma
Ramocve bila tako ponosna. 1 Nije svako imao mopipi drvo u vrtu i ona je
vodila rauna o njegovoj dobrobiti dajui mu vie vode no to je inae moglo
da oekuje.
Hou da te pitam, ree on, kad se ono bee udala Mma Makuci? Pre
sedam meseci? Osam?
Mma Ramocve je na brzinu izraunala. To bee odmah posle prvih kia,
je l tako? Prema tome, pre deset ili jedanaest meseci.
Gospodin D. L. B. Matekoni je delovao zamiljeno. To je, znai,
odgovor.
Na ta? Na pitanje kad se udala?
 On odmahnu glavom. Trudna, Mma. Mma Makuci je sigurno trudna.
Upravo jednostavnost ubeenja s kojim je to rekao ostavila je najve
utisak na Mmu Ramocve. Zvualo je isto kao kad gospodin D. L. B.
Matekoni kae neto tako oigledno i nekomplikovano poput: Ovim kolima
trebaju nove konice, ili Dovod goriva je ono to vam pravi probleme.
Iznenadila ju je injenica da je primetio. Ona sama je tek nedavno spazila
znake, ali mukarci esto ne primeuju te stvari. Verovatno jeste, ree ona.
Ali reila sam da je najbolje da saekam da mi sama saopti. Sigurna sam
da i hoe.
Moda misli da ne vidi, ree on. One haljine to nosi su ko atori.
Svata moe da se deava ispod njih. Koliko mi znamo, ona pod tim
haljinama moe da dri i nekoliko podstanara.
Mma Ramocve se nasmejala. Ali jeste udno to jo nita ne govori.
Zato mi nije ve rekla?
On slee ramenima. Ljudi ponekad nee da drugi znaju, zato to se
pribojavaju da moda neto krene kako ne bi trebalo. Posle svi budu
razoarani.
Mma Ramocve je imala drugaiju teoriju. Ja mislim da e pre biti da joj
je neprijatno da trai odsustvo zbog poroaja. Veoma je savesna, zna.
Mislim da je mogue da zato odlae da mi to saopti.
Gospodin D. L. B. Matekoni ju je sluao, ali se pitao postoji li, moda,
neki drugi razlog to Mma Makuci pokuava da sakrije svoju situaciju.
Seao se sluaja skrivanja trudnoe u porodici jedne njegove muterije. Ima
jedan ovek, vozi lend kruzer, 2 ree on. esto je identifikovao ljude po
njihovim vozilima i Mma Ramocve je odavno navikla na to. Taj ovek s
lend kruzerom - vrlo pouzdan auto, da zna, Mma, mada mu je ve dvadeset
pet godina - u svakom sluaju, taj ovek mi je jednog dana rekao da mu je
kerka dobila bebu. I zna li ta je bilo, Mma Ramocve?
ekala je da nastavi.
Zna li ta je bilo, Mma? Ta kerka - kerka tog oveka...
Da, Rra, kerka oveka koji vozi lend kruzer...
Da, ba njegova: ta njegova kerka mu je jednog dana rekla da hoe da
ode do grada da se vidi s drugaricom i zamolila je oca da je odbaci tamo
svojim lend kruzerom.
 I?
Pa, ukrcala se u auto i krenuli su. ive na farmi tamo na Tlokvenkom
drumu - oko pola sata vonje od grada. Dakle, voze se oni tako lend
kruzerom i ona odjednom pone da kuka. Njen otac pomisli da je to zato to
je put dombast; taj put kojim izlaze na drum su kie izlokale i bilo je mnogo
rupetina - ali ba velikih, Mma. Kakve amortizere ima taj lend kruzer... On
odmahnu glavom, ali Mma Ramocve nije bila sigurna da li zato to se divi
izdrljivosti pomenutih amortizera ili to ih ali zbog muenja kom su bili
izloeni.
Ali znala je ta sledi: Poela je da se poraa?
Primetila je njegovo razoaranje zbog toga to je unapred pogodila i stoga
urno ree: Dabome, mora biti da se on iv zaprepastio, Rra. Meni, na
primer, sigurno ne bi palo na pamet da je to posredi.
Beba se rodila u lend kruzem, ree gospodin D. L. B. Matekoni. Na
zadnjem seditu. Nekoliko trenutaka je utao. Ali to su prostrana vozila,
naravno.
To je prilino est sluaj medu tinejderkama, ree Mma Ramocve.
Nee da kau roditeljima i svi u porodici veruju kako su se samo malo
ugojile. A onda se odjednom pojave jo jedna usta koja valja hraniti. Zastala
je, pa nastavila: Ali Mma Makuci nije tinejderka. Ona je odgovorna ena i
ima dobrog mua, kadrog da izdrava i nju i gomilu dece. Njen sluaj je
sasvim drugaiji.
Ali sasvim sigurno je trudna, ree gospodin D. L. B. Matekoni i potom
nestano dometnu: Moram da kaem, Mma, pomislio bih da e velika
detektivka kao to si ti mnogo pre shvatiti ta se deava.
Dobroudno je primila tu njegovu primedbu. Zapravo jesam, Rra.
Podozrevam ve neko vreme, ali nisam htela da je dovedem u neprijatan
poloaj. Pri tom... Malo je utala, a onda nastavi. Nisam ja nikakva velika
detektivka, Rra. Ja sam samo neko ko vodi detektivsku agenciju - to je sve.
On je neno dodirnu po ruci. Ti si najvea detektivka u istoriji
Bocvane, ree. Znam da jesi. Ceo svet zna da jesi.
Ona mu zahvali. Bilo je vreme da ode u kuhinju i spremi im veeru.
Moe da bude velika detektivka, ali veeru ipak mora skuvati.
Ona pogleda u gospodina D. L. B. Matekonija. Otkako su se venali,
nikad nije pokuao da spremi neto za jelo, sem jednom prilikom kad je
probao da umesi kolae, to se vrlo neslavno zavrilo.
Rra, da li bi ti voleo da jednog dana spremi veeru? upita ona.
S nevericom je zurio u nju. Nisam dobro uo, Mma. Uinilo mi se da si
me pitala da li bih voleo da spremim veeru.
I jesam, ree ona.
Zinuo je od uda. Mma, ja sam automehaniar...
I automehaniari umeju da kuvaju. A ene umeju da popravljaju kola.
Drugaija su ovo vremena, Rra. Mukarci tota umeju. ene tota umeju.
Nijedan posao nije rezervisan samo za ene ili samo za mukarce. Vie nije
tako.
Delovao je povreeno. Ali ta bih skuvao?
Bilo ta, odvrati ona. Ono to i ja kuvam.
Povreenost na njegovom licu pretvori se u ist jad. Ali, Mma, stvarno
ne mislim da bi to bilo ba ukusno.
Glas joj je bio blag kad mu se obratila. Moemo o tome i neki drugi put.
Stvarno volim da kuvam za tebe, Rra. I za decu takoe. Zna, upravo uim
Motoleli da kuva, i postaje sve bolja i bolja. Nije to nita naroito teko.
Nauio bih i ja Pusoa da kuva, promrmlja gospodin D. L. B.
Matekoni. Kad bih znao kako, to jest...
Mma Ramocve se na ovo osmehnu. Tano, najbolje je prvo nauiti, pa
tek onda poduavati.
A i volim da jedem to to ti kuva, Mma. Trudiu se da ti vie
pomaem. Moda bih mogao da...
Ona ga prekide. Oduvek si odlino prao sudove, ree ona. Mnogi
mukarci se tu dobro snalaze. Potom, posle krae pauze, dometnu: Ako se
sete, to jest.

Sluaj je hteo da je Mma Makuci, samo nekoliko dana posle tog

razgovora, zaista potegla pitanje svoje trudnoe.
Moram vam saoptiti da sam trudna, objavi ona. I to ve vie meseci.
Mma Ramocve oduevljeno pljesnu rukama. I mislila sam da je mogue
da jeste, Mma. Ba lepa vest, zaista.
Mma Makuci je prihvatila estitke s dunom sveanom ozbiljnou.
Oboma nam je veoma drago. Futi je presrean.
Normalno da je presrean, ree Mma Ramocve. Mukarci se tome
raduju isto koliko i ene - najee. Ona zastade. Pa, ne uvek, ali vrlo
esto.
Ono to je Mma Makuci potom rekla veoma ju je iznenadilo. Ne elim
da priam o tome, Mma. Nadam se da vam ne smeta, ali ne elim da priam
o neemu to se jo nije dogodilo - za sluaj da se moda i ne dogodi.
Razumem vas, Mma, ree Mma Ramocve. Ali nije loe isplanirati.. .
Mma Makuci odmahnu glavom. Neu da razgovaram o tome. Stvari
umeju da pou po zlu ako priate o njima pre no to doe vreme da priate o
njima.
Bilo je jasno da nikakvog daljeg razgovora o trudnoi nee biti i da se,
prema tome, nee pominjati ni pitanje porodiljskog odsustva.

Kasnije tog dana, kad je Mma Ramocve ispriala gospodinu D. L. B.

Matekoniju za taj razgovor, on odmahnu glavom. Nee je naterati da
promeni miljenje; zna kakva je.
Ali kako da pronaem onoga ko e je zamenjivati dok bude na
odsustvu? upita Mma Ramocve. Nit znam kad eli da pone da ga koristi,
niti koliko dugo. Nije mi rekla ak ni kog datuma bi trebalo da se porodi, a ja
ne smem da je pitam.
Morae da saeka, ree gospodin D. L. B. Matekoni. Tano je da
to jeste vrlo neuviavno od nje, ali ta je - tu je. Ne moe promeniti nekoga
ko se ne da promeniti - to verovatno jo vie vai onda kad je taj neko
trudan.

U mesecima koji su usledili, trudnoa Mme Makuci postajala je sve

oiglednija, ali je ona i dalje bila krajnje nesklona da govori o njoj.
Kao da ima slona u sobi i pravi se da nije tu, rekla je Mma Ramocve
gospodinu D. L. B. Matekoniju.
Vrlo duhovita primedba, Mma Ramocve, odvratio je gospodin D. L. B.
Matekoni i dodao: U datim okolnostima.
 Drugo poglavlje

KOSTI NIKAD NE LAU

Mma iba Kuco bila je neobino visoka ena, zbog ega je Mma Makuci
rekla: Evo je ona ena to lii na irafu, Mma Ramocve.
Izgovorila je to sledeeg jutra, gledajui kroz prozor kancelarije ba u
vreme kad su se kola Mme iba uvukla u hladovinu pod kronjom akacije,
ve napola zauzetu malim belim kombijem Mme Ramocve.
Mma Ramocve pogleda u svoju pomonicu. Zbunila ju je primedba o eni
to lii na irafu, ali opet, Mma Makuci je bila poznata po tome to je umela
da kae udne i neoekivane stvari - koje su esto delovale potpuno
nepovezane sa bilo im drugim.
ena to lii na irafu? upita Mma Ramocve. Ko je to?
Ma ona ena, odvrati Mma Makuci. Znate koja - ona visoka to sebe
zove advokatom. Ba se parkira, tik do vaeg kombija, Mma. Nemoj tako
blizu... Ajoj!
Mma Ramocve ipi na noge. Je l udarila moj kombi?
Nije, odvrati Mma Makuci. Zamalo, ali nije. Ba izlazi iz kola -
pogledajte je. I... Ajoj! ini mi se, Mma, da vam je ogrebala kombi svojim
vratima. Vidite Ii, saginje se da pogleda.
Posmatrale su dok je Mma iba, nesvesna da je pod prismotrom, jezikom
navlaila prst i potom potapkala boju na kombiju Mme Ramocve. Mma
Ramocve je pak podigla obrvu, ali uspela je da ne izgleda previe zabrinuto.
Doiveo je moj kombi i gore od toga, ree ona, pa zastade pre no to
nastavi. I samo da znate, Mma Makuci, Mma iba je zaista advokat.
Mma Makuci slee ramenima. Ljudi bi trebalo da budu paljiviji, a
pogotovo advokati. Ona zauta, pa potom promrsi sebi u bradu:
Takozvani.
Mma Ramocve nije reagovala na tu primedbu. Nije zamerila posetiteljki
to je parkirala kola preblizu kombija; to je uvek teko precizno proceniti.
Mma Makuci je bila moda suvie spremna da negativno komentarie tuu
vonju, dok sama jo nije ni imala vozaku dozvolu i tek je uzimala asove u
koli za vozae Podobnog Patrika.
A vai asovi vonje, Mma, upita Mma Ramocve. Kako vama
parkiranje ide od ruke?
Sve je vrlo precizno, odvrati Mma Makuci. Obradili smo ulaenje
prednjim delom u parking mesto, a sad radimo ulaenje unatrake. Posle toga
sledi paralelno parkiranje. Ona se uputi prema vratima da otvori Mmi iba.
Oekujem da u, kad budem polagala test, dobiti visoke ocene.
Devedeset sedam posto, pomisli Mma Ramocve ali ne ree to naglas,
mada bi moda bila i rekla da Mma iba nije ula u kancelariju.
Posetiteljka je uglaeno pozdravila Mmu Ramocve, raspitujui se ne
samo za njeno zdravlje nego i za zdravlje gospodina D. L. B. Matekonija,
Motoleli i Pusoa. Dobila je iscrpan odgovor na sva svoja pitanja: gospodin
D. L. B. Matekoni je dobro, mada mu ne bi smetalo da malo smra; Motoleli
je muio urasli nokat, ali prolo je i sad joj je mnogo bolje; a Puso raste kao
iz vode, ali ini se da mu i pored toga ostaje dovoljno snage da jurca
naokolo, vozi bicikl i vere se po drveu.
Ja sam takoe veoma dobro, Mma, glasno e Mma Makuci.
Advokatica se okrete. Premda je ton Mme Makuci bio zlovoljan, utivo
se osmehivala posetiteljki.
Drago mi je to to ujem, Mma, ree Mma iba. Svakako veoma
dobro izgledate.
Mma Ramocve se pridrui razgovoru. Mma Makuci se nedavno udala,
Mma. Moda ste uli. Bilo je to veoma lepo venanje.
Mma iba potvrdno klimnu. Poznajem porodicu Radifuti - ne ba dobro,
ali pomalo. Ona se ponovo osmehnu Mmi Makuci. Vrlo ste sreni to imate
takvog mua. Mnoga bi se ena rado nala na vaem mestu.
Mma Makuci je izgledala zateena tom primedbom i potrajalo je nekoliko
asaka dok nije reagovala. Kad je odgovorila, glas joj je bio napet. ta
hoete da kaete, Mma? upita ona. Nisam sigurna da razumem.
Mma Ramocve ponovo pokua da ublai nelagodnost situacije. Ne
mislim da Mma iba kae da je Futi imao mnogo devojaka pre vas. Sigurna
sam da ih nije imao.
 Na to su se i Mma iba i Mma Makuci ljutito zagledale u Mmu
Ramocve.
Hou da kaem, u neprilici e Mma Ramocve, da on nije bio od onih
mukaraca koji vreme provode jurei devojke - kao to je, na primer, arli.
Ali zato ste rekli da ih nije imao? upita Mma Makuci. Postoji velika
razlika izmeu toga je li neko jurio devojke ili uopte nije imao devojaka.
Vrlo velika razlika, pripomoe joj Mma iba. ,Ja svakako nisam rekla
da uopte nije imao devojaka. Ne znam je li ih imao... ili nije. Jednostavno
ne znam.
Pa to ste onda ita i govorili, Mma? obrecnu se Mma Makuci.
Mma iba radoznalo pogleda Mmu Ramocve. Samo sam htela da kaem
da je bio dobra prilika. I htela sam da kaem da ima mnogo ena koje bi
volele da su ga ulovile, samo da su ga poznavale, a mislim da nisu.
Mma Ramocve uputi Mmi Makuci upozoravajui pogled. Ono to je
vano, ree ona, jeste da smo svi zdravo i dobro. To je najbitnije.
Mma iba, jednako eljna da izbegne nepotreban sukob, smesta se saglasi
s tim miljenjem.
A sad, Mma Makuci, ree Mma Ramocve, sigurna sam da bi Mmi
iba prijala olja aja. Ona se osmehnu posetiteljki. Jesam li u pravu,
Mma?
Mma iba potvrdno klimnu. Ba bi mi legla. Nikad nije suvie rano niti
suvie kasno za olju aja.
To je i moj stav, saglasi se Mma Ramocve. Nego, recite, koji biste
eleli? Imamo crveni afriki aj i imamo obini aj. Birajte.
Ne vole svi crveni aj, ree Mma Makuci stojei iza stolice Mme iba.
Meni je drai onaj koji Mma Ramocve naziva obinim ajem, mada ume da
bude daleko od obinog - kad se pripravi kako valja.
Izbor je va, ree Mma Ramocve. I ne smete dopustiti da se drugi, tu
ona pogleda Mmu Makuci pravo u oi, meaju u va izbor.
Informisanje nije meanje, ree Mma Makuci. Postoji razlika, ini mi
se.
Mislim da u probati crveni, ree Mma iba. Jedna moja prijateljica
ga pije, i kune se u njega.
Kao i ja, ree Mma Ramocve. Ne sadri kofein, pa ga moete piti ak
i pred spavanje. A kau i da je odlian za ten.
 Gde je dokaz? promrsi Mma Makuci. Meutim, iako je pitanje bilo
zajedljivo, Mma Ramocve nije obratila panju na njega i iekujue je
posmatrala Mmu iba.
Vi i ja smo se jednom srele, ree Mma iba. Seate li se? To je bilo na
ruku u hotelu Prezident pre nekoliko godina - skup ena strunjaka u svojoj
oblasti. Seate li se? Sedele smo jedna do drage.
Mma Ramocve se sada seala. Pa dabome! Znala sam da smo se negde
ve videle, ali nisam mogla da se setim gde.
Priseajui se te prilike, Mma Ramocve je osetila navalu davne ali iznova
podstaknute neprijatnosti. Taj ruak je od poetka do kraja bio muan. Otila
je tamo na poziv jedne svoje klijentkinje, koja je pomislila da bi bilo
zanimljivo da se grupi sainjenoj mahom od advokatica, lekarki i raunovoa
prikljui i poslovna ena iz sasvim drugaije oblasti. Ta prijateljica je bila
brina i pazljiva, ali za stolom nije mogla da sedi pored svoje goe, jer je
politika kluba nalagala razbijanje grupa i meanje ljudi. Kao rezultat, Mma
Ramocve je sedela pored Mme ibe s jedne i mlade lekarke-hirurga s druge
strane. Lekarka je bila novopeeni specijalista, ali vrlo svesna svog poloaja.
Isprva je utivo razgovarala s Mmom Ramocve, a onda ju je upitala gde je
prola obuku.
Ali ja se nisam obuavala za to, Mma, rekla je Mma Ramocve. Upitala
se da li se rauna to to je proitala Naela privatnog istmivanja Klovisa
Andersena, ali je reila da se ipak ne rauna. Bee davno zakljuila da je
privatno istraivanje umnogome stvar zdravog razuma.
Lekarka se silno iznenadila. Niste se obuavali? upitala je. Znai da
svako moe da radi to to vi radite?
Mma Ramocve je odmeriia svoj odgovor. Svako? Verovatno ne ba
svako, Mma. Neko ne bi bio naroito dobar privatni detektiv, zato to... pa,
zato to ne razume ljude ba dobro. Morate biti u stanju da razumete ljude.
Lekarka se osmehnula. Ako je to sve, onda mora da je veoma lako. ak
bi i moja baba mogla da bude privatni detektiv. Mma Ramocve nije rekla
nita i naprosto je oborila pogled na svoj pribor za jelo. Baka bi bila veoma
dobar detektiv, pomislila je: bake su videle mnoge ljudske prirode i umeju da
upotrebe to svoje znanje.
Da budem iskrena, rekla je lekarka, nisam sigurna da se privatno
istraivanje uopte rauna kao struka. Bez uvrede, Mma, ali ako neto ne
zahteva obuavanje, tada, pa, pitam se da li bi se trebalo smatrati strukom.
Mma Ramocve je zurila u tanjir pred sobom. Uskoro joj je do svesti
doprla reakcija Mme iba pored nje.
Izvimte, Mma, rekla je Mma iba, ja, pod jedan, smatram da je
detektivska struka veoma vana. Ne slaem se s vama, ali pretpostavljam da
tako mladi i zeleni kakvi jeste ne moete ni poznavati svet bolje no to ga
poznajete. Moda ete drugaije misliti kad budete posedovali iskustvo koje
naa koleginica, izrazito je naglasila re koleginica, i te kako poseduje.
To je stavilo taku na razgovor, iako je Mma iba sve do kraja ruka
neumorno askala s Mmom Ramocve. Lekarka se, povreenog ponosa,
ograniila na razgovor sa enom koja je sedela s njene druge strane. Mma
Ramocve je bila zahvalna na podrci, ali i pored toga joj je uivanje u jelu
bilo pokvareno i odahnula je kad se ruak zavrio. Otad nije videla Mmu
ibu.
Viala sam vas, dobaci Mma Makuci s drugog kraja kancelarije.
Viala sam vas kako ulazite u svoju firmu u gradu. Vi ste advokat.
Mma iba se napola okrete prema njoj da joj odgovori. Veoma dobro
zapaate, Mma. Ali pretpostavljam da to ide uz detektivsku profesiju. U
svom poslu morate posedovati dobru mo zapaanja.
I u vaem poslu takoe, Mma, ree Mma Ramocve. Kad prouavate
dokumenta, morate uvek da motrite na ono to ne bi trebalo da se nalazi u
njima.
Mma iba se nasmeja. Da, moram. Ljudi svata pokuavaju da stave u
ugovore u nadi da druga strana to nee primetiti. Moramo uvek da budemo
na oprezu.
Dakle, Mma, podstae je Mma Ramocve.
Dozvolite da vam kaem neto o sebi, ree Mma iba. Tako ete me
bolje upoznati. A onda..., ona zauta, s dranjem nekog ko se upravo sprema
da otkrije vanu tajnu, tada u vam rei zato sam dola kod vas.
Kao to znate, Mma, ree Mma iba, ja sam advokat. Moja firma - ona
koju je pomenula vaa pomonica...
Detektiv-saradnik, upade joj u re Mma Makuci.
Va detektiv-saradnik. Imam dvoje kolega, partnera u firmi, enu i
mukarca. Veoma dobro se slaemo i svi smo specijalizovani za razliite
oblasti. Ja se bavim punomoima i ostavtinama: staram se o testamentima i
imanjima ljudi posle njihove smrti. Ovih dana imamo mnogo posla, ne zato
to se vie ljudi upokojava ve zato to u naoj dravi ima vie novca. A to
vie novca ima, to vie novca vredi tvoje imanje nakon tvoje smrti. Imam
pomonika, koji samo to je poloio dravni ispit, i sva je prilika da e mi
ubrzo biti potreban jo jedan.
Sreni ste to vam firma tako dobro posluje, ree Mma Ramocve.
Danas nije ba svako u tom poloaju.
Istinu kaete, ree Mma iba. Moj kolega se bavi steajevima i ovih
dana stvarno ima pune ruke posla. Ona alostivo odmahnu glavom. Ljudi
koji su godinama gradili dobru firmu, i koji su celog ivota vredno radili,
najednom ustanove da je ekonomska klima sasvim drugaija.
To je vrlo alosno za njih, ree Mma Ramocve.
Mma Makuci je u meuvremenu skuvala aj i iznela dve olje, koje je
spustila pred Mmu Ramocve i Mmu ibu. Ovo je crveni, ree ona. Ja u
piti obini.
Mma iba joj zahvali, a Mmi Ramocve je bilo drago to vidi da je
zlovolja Mme Makuci barem delimino nestala.
Mma iba je nastavila svoju priu. Pre oko etiri godine bila sam
pozvana da sastavim testament, ree ona. Taj ovek je inae ve due
vreme bio klijent moje firme - farmer po imenu Rra Molapo.
Znam tu porodicu, ree Mma Ramocve. Ili, bolje reeno, ula sam za
nju. Nije li njegov otac bio jedan od ministara Seretsea Kame?
Mma iba potvrdno klimnu. Jeste, u to vreme je bio lan vlade. Kame i
Molape su bili dobri prijatelji, ali mislim da je starom - govorim o ocu svog
klijenta - politika pomalo bila dosadila i stoga je kupio farmu dole na drugoj
strani Gaboronske brane. To je bila stvarno dobra farma, a i zemlja je,
dabome, tih godina bila jeftinija. On je pak bio umean farmer i imanje je bilo
u zaista dobrom stanju kad ga je nasledio moj klijent, Edgar Molapo. Starac
je umro i Rra Edgar je preuzeo upravljanje imanjem.
I dobro mu je ilo: osvajao je nagrade za svoje brama bikove 3 i mislim
da je neke ak iznajmljivao preko granice, za rasplod. Zaradio je dobar
imetak na svojim govedima.
Mma Ramocve se seti svog oca Obeda Ramocvea, koga je zvala svojim
pokojnim tatom. Seanja na njega navirala su joj svaki put kad neko
pomene govcda, i onda je opet bila pored njega na katunu i divila se krdu
koje je stvorio blagodarei sposobnosti da ih tako dobro proceni. ula je
njihovo mukanje i oseala onaj umilni miris koji je uvek visio u vazduhu oko
njih - miris sena i praine, miris njihovog krzna kad je mokro, taj sutinski
miris njene zemlje.
Nema niega kao to je valjano krdo goveda, ree ona zamiljeno.
Mma iba se slagala s tim. Ne, zaista nema, Mma. A Rra Edgar je, ini
mi se, bio srean ovek. Sem u jednom pogledu - nije imao dece.
Mma Ramocve nije odvratila pogled pred oima Mme ibe. Kao i ja,
pomisli ona, premda je imala Motoleli i Pusoa, i bila je zahvalna na njima, i
volela ih je.
Stoga, kad se razboleo i postao svestan da mu nije preostalo jo mnogo,
doao je kod mene. ena mu je ve bila umrla nekoliko godina ranije i
najblii rod bila mu je sestra. U porodici ih je bilo troje - Rra Edgar, ta sestra
i brat koji je davno otiao u Svazilend i oenio se jednom Svazi. Vodio je
hotel u Nebeskoj dolini 4 i nikad se nije vratio u Bocvanu. On i Rra Edgar su
se neto posvaali i nisu razgovarali. A onda je on poginuo u automobilskoj
nesrei tamo u Svazilendu - pa znate na ta im lie putevi - i tada je, razume
se, bilo prekasno za bilo kakvo mirenje. Mislim da se Rra Edgar kajao zbog
toga i da je zato traio od svoje sestre da se dogovori s bratovljevom
udovicom, tom Svazi, da mu poalje bratanca, kog nikad nije video. Hteo je
da deak doe i boravi za vreme kolskih raspusta kod njega na farmi, i tako
je i bilo. Rra Edgar mu je ugaao na sve mogue naine, kako to ve biva sa
strievima koji nemaju sopstvene dece. Deak je nauio jezik Secvana i ba
ga je teno govorio. Naposletku je bilo kao da je rodeni Bocvanac - nikad ne
biste pogodili da je zapravo iz Svazilenda.
Sestra je ostala na farmi. Rra Edgar joj je sagradio malu kuu u kojoj je
ivela. Nekad je bila udata, ali njen mu je digao rep i otiao s nekom
devojkom iz bara iz Fransistauna, i to je bilo to. Nisu imali dece, jer brak nije
ni trajao naroito dugo.
Mma Makuci se dotad bee ve vratila za svoj sto, ali je paljivo sluala
priu. Sad se umeala.
Mukarci stalno to rade, ree ona. Dignu rep i odu.
Istina, sloi se Mma iba.
 ekale su da Mma Makuci kae jo neto, ali ona je utala.
Pre oko est meseci, nastavi Mma iba, Rra Edgar je umro. Desilo se
ba naprasno i, kad su ga otvorili, ustanovili su da mu srce nije valjalo.
Rekoe da je pravo udo to je poiveo i toliko koliko je poiveo - pedeset
etiri godine, Mma Ramocve.
To je ba rano da se ovek upokoji, ree Mma Ramocve. Obed
Ramocve je imao samo godinu ili dve vie od toga, i ona pomisli na sve
godine koje je njen otac propustio. Ali opet, on je bio rudar, a rudari umiru
od praine koje se nagutaju u rudniku. Nataloi im se u pluima, kau, i
posle izvesnog vremena pretvori se u kamen.
Traio je od mene da mu sainim testament, nastavi priu Mma iba.
To sam i uradila, i sad je dolo vreme da izvrim njegovu poslednju volju.
Bila su tu jedan ili dva manja legata: jedan dravnoj koli u njegovom selu, a
drugi Kamp Hilu, kao i manja suma koju je ostavio sestri, koja je u vreme
njegove smrti ivela na farmi. Glavni deo imetka, meutim, inila je farma.
Koja zasigurno mnogo vredi, ree Mma Ramocve. A uz to, tu su i
goveda. Ne zaboravite goveda. Upravo goveda njenog oca omoguila su joj
da otvori Prvu damsku detektivsku agenciju. Stoka je bila osnova za mnogo
toga u Bocvani - oduvek je bilo tako.
Goveda su vredela veoma mnogo, ree Mma iba. Ila su uz farmu. U
testamentu je pisalo: '...farma i sva stoka i oprema na njoj'.
Mma Ramocve pomisli da zna u ije je to ruke otilo. Sve bratancu?
Mma iba potvrdno klimnu. Iza nje, sedei za svojim pisaim stolom,
Mma Makuci je utala.
Ali... Mma iba pogleda u svoje ruke.
Da, Mma?
Ali nisam sigurna da je to otilo pravoj osobi.
ekale su.
Niste pronali bratanca? upita Mma Ramocve.
Bojim se da je tako, odvrati Mma iba. Vidite, taj momak se sam
javio. Doao je kod mene u kancelariju i izjavio da je on taj bratanac.
Pokazao mi je krtenicu i paso. Na oba dokumenta pie da je on Liso
Molapo.
Mma Ramocve uzdahnu. Ali nije?
Mma iba rairi ruke izraavajui nesigurnost. Otkud znam?
 Mma Makuci nije mogla da se suzdri. Pa valjda e ga sestra - sestra
Rra Edgara - prepoznati? Najzad, tetica mu je. Ja mislim da tetlca ipak
poznaje svog bratanca.
Mma iba se okrete i obrati se Mmi Makuci. Tano, tetka bi trebalo da
poznaje svog bratanca. I ta tetka kae da je mladi stvarno taj koji kae da
jeste. Mladiev otac je pokojni, a nisam uspela da uem u trag toj Svazi,
majci bratanca. Pokuala sam, ali izgleda da je ona jo pre nekoliko godina
otila u inostranstvo. Mladi kae da mu je mati otila jo kad je imao
etrnaest godina i da se o njemu od tada brinuo prijatelj njegovog pokojnog
oca. Nema porodice s kojom bih mogla da razgovaram - sem te tetke, sestre
Rra Edgara.
Mma Ramocve razmisli malo o tome, pa na listu papira pred sobom
nacrta malo porodino stablo: Rra Edgar, pokojni brat, sestra i bratanac. Nije
bilo komplilcovano. Ako ona kae da je on stvarno taj za kog se predstavlja,
i ako on ima dokumenta koja to potvruju, u emu je onda problem, Mma?
Mma iba se ponovo okrete prema njoj. Rei u vam neto, Mma.
Umem da nanjuim la. Oduvek sam umela. Mislim da taj mladi lae.
Mislim da nije taj za kog se izdaje. Ona zastade. Oseam to u kostima,
Mma.
Kosti nikad ne lau, ree Mma Makuci.
Ne lau, potvrdi Mma iba. Moje nikad nisu lagale. to bi sad
poele?
Mma Ramocve je primetila to pominjanje intuicije i kostiju. Znala je o
emu govori Mma iba - zato to se i sama redovno oslanjala na intuiciju -
ali ona je bila detektiv, a Mma iba advokat. Advokati ne bi trebalo da se
uzdaju u svoj njuh, oslanjaju na predoseaj i tome slino. Advokati bi trebalo
da proue dokaze i paljivo ih odvagnu. Tako bi trebalo da rade.
Mma, ta vi tano elite od mene? upita ona.
Advokatica se napregnuto zagleda u nju. elim da dokaete da je taj
mladi varalica. Eto ta elim. elim da ustanovite ko je on zapravo.
Mmi Ramocve je ovo ponovo zapalo za oko kao vrlo udna izjava za
jednog advokata. Advokati ne bi smeli da donose sud pre no to saznaju sve
injenice. inilo se da je Mma iba ve odluila kakav ishod eli. To je bilo
zaista udno, ali kao to ima udnih detektiva - i udnih automehaniara, to
se toga tie - po svoj prilici moe da bude i udnih advokata.
 Dau sve od sebe da istraim taj sluaj, Mma, ree ona. Pokuau da
utvrdim istinu.
To je ono to uvek radimo, ponovi Mma Makuci kao odjek.
Utvrujemo istinu. To nam je posao, znate.
 Tree poglavlje

ZMIJE SU VEOMA PLALJIVE

Kua koju su Futi Radifuti i Grejs Makuci za sebe podigli nalazila se na
placu na periferiji, koji je pre toga praktino pripadao buu. Taj teren bio je
raj za zmije i jo su se tuda motale neke koje su preivele krenje. Mladenci
su to shvatili kad su, dva dana nakon useljenja, iza korpe za ve u kupatiiu
pronali kobru koju su, dok je ona siktala od besa, izneli na kraju duge motke
koju su radnici ostavili tu. Grejs bi bilo drae da se Futi zmije reio trajno,
izudaravi je pomenutom motkom, ali on nije verovao u ubijanje zmija.
Kad bismo ovde u Bocvani ubijali zmije, istakao je, vrlo brzo ne
bismo mogli da se odbranimo od pacova. Na kraju bismo molili zmije da se
vrate.
Ne elim ja da pobiju sve zmije u zemlji, rckla je Mma Makuci. Hou
samo da se reim onih iz svoje bate, a sad i iz svoje kue. Nita vie, Rra.
Pa evo, reavam je se, rekao je Futi.
To je nije impresioniralo. Ali vratie se. Ta zmija upravo razmilja: ovaj
ovek me iznosi napolje, ali ja imam sopstveno miljenje o tome. im okrene
lea, ima da se vratim i opet pronaem onu finu hladovinu u kupatilu. A ako
on ponovo doe, ujeu ga, isto da ga podsetim da sam ja kobra, i da mi
kobre ne volimo kad nas bockaju motkama.
Nee se vratiti, blago je rekao Futi. Zmije su veoma plaljive, Mma.
Ne vole da dolaze u dodir s ljudima.
Pa to nam se onda useljavaju u kue? osporila je Mma Makuci tu
tvrdnju tonom pravednika. Jednog njenog roaka tamo u Bobonongu je u
roenoj kui ujela siktavica, a kao rezultat toga, noga mu je amputirana.
Znala je ona tota o tim stvarima.
Futi je uzdahnuo i rekao neto to nije najbolje ula - neto o ouvanju
prirode i potovanju prema njoj. Ali i pored povremene pojave zmija, nijedno
od njih dvoje nije osealo nita sem ponosa u vezi sa svojom novom kuom.
Naroito je to za Mmu Makuci bio gotovo nezamisliv skok iz Predgraa dva,
gde se njen ivotni prostor svodio na jednu i po sobu, a vodu je donosila sa
esme u dvoritu. Sad je imala kupatilo o kakvom je u prolosti mogla samo
da mata - s bletavim belim ploicama, tekuom toplom i hladnom vodom, i
s kadom u koju bi stala ak i Mma Ramocve ili neka druga tradicionalno
graena osoba, i jo bi ostalo mesta. To je za nju predstavljalo vrhunski,
skoro nezamislivi luksuz, i bilo bi potrebno neto vie od poneke kobre tu i
tamo da pomrai taj sjaj.
Tog dana, posle posete Mme iba Prvoj damskoj detektivskoj agenciji,
Mma Makuci se ranije vratila s posla. Objasnila je Mmi Ramocve da se
osea umorno, jer je prethodne veeri bila budna do kasno, i Mma Ramocve
joj je predloila da ode kui i malo se odmori.
Kad se vratila, u kui je vladala tiina. Futi je ponekad posle podne radio
od kue - budui da je zakljuio da se s papirologijom lake izbori bez
smetnji kojih je u radnji uvek bilo - ali tog poslepodneva imao je sastanke s
dobavljaima i rekao je da e se vratiti tek posle est. Kuna pomonica koja
je vodila rauna o njemu u domu njegovih roditelja prela je da radi u
njihovu novu kuu, ali bio je etvrtak - njen slobodan dan. Stoga se Mma
Makuci vratila u kuu u kojoj je najprimetniji zvuk bilo kripanje krova koji
se rastezao pod vrelinom dana. Bilo je, meutim, i drugih zvukova, onih koji
se uju u svakoj kui ako ovek nae vremena da oslune: uzdasi vetra pod
vratima; zveket lia o prozorska okna; jedva ujni ritam slavine koja kaplje.
Sve se to neretko nasluti jo pre no to se uje, napola se registruje u umu
pre no to se prepozna.
Odluila je da legne. Lekar joj je rekao da e biti trenutaka kad e je
umor ophrvati i da ne bi trebalo da mu se odupire. Upamtite, rekao je, da
je to nain vaeg organizma da vam kae ta mu je potrebno.
Otila je u spavau sobu i zbacila cipele s nogu. Potom se pruila na
prostrani brani krevet koji je Futi specijalno poruio preko svog dobavljaa,
a onda zatvorila oi i pripremila se da se preda pospanosti koju je oseala.
Meutim, san joj nije hteo na oi i zatekla je sebe kako oslukuje te sitne
zvuke pitajui se koji bi od njih mogao biti kobra. Dan je bio vru i svaka
kobra koja zna ita o kuama shvatie da tu postoji mnotvo prohladnih
mesta koja pruaju sklonite od vruine napolju - mranih mesta gde zmija
moe da lei i vari svoj obrok, i razmilja o sledeem potezu. Mesta u
kupatilima, plakarima, pod krevetom...
Ona otvori oi. Na tavanici se neto pomerilo - jedva primetno, jer je
stvorenje koje je napravilo pokret bilo tako sitno. Videla je ta je to: majuni
gekon, koji se drao za tavanicu onim udnim lepljivim jastuiima na
prstima, bee vrebao muvu i upravo se bacio na nju. Ona se osmehnu. Nije
bilo razloga za strah od tih stvorenja koja su tako mnogo pomagala lovei
komarce.
A onda je zaula jo jedan zvuk. U prvi mah se upitala da nije neko uao
u kuu i govori neto tamo na kraju hodnika, ali onda ga je zaula ponovo,
glasnije, i shvatila da dopire iz sobe.
Ja bipripazila na tvom mestu, gazdarice.
Leala je sasvim nepomino. Nosila je relativno nove cipele i taj par joj
se jo nijednom nije obratio. Meutim, glas je bio isti i imao je naglasak
umnogome slian njenim ostalim, starijim cipelama.
ta je bilo? proaputa ona.
Ja bi pripazila, gazdarice - nita vie.
Mma Makuci sede i protrlja oi. Ovo je sumanuto. Cipele ne govore - to
bi rekla Mma Ramocve, to je opte poznato - a opet, nije ni najmanje
sumnjala da je neto ula. Ona razmisli o tome to su rekle. Ja bipripazila,
gazdarice. ta to moe da znai? U prolosti su se njene cipele ograniavale
na prigovore ili zagonetna proroanstva ni od kakvog velikog znaaja - na
ono to e uti, recimo, od servilnih a nezadovoljnih radnika. Sad su je prvi
put nedvosmisleno upozorile.
Ona ree sebi da je sve to samo u njenoj glavi. Ljudi umisle da su neto
uli, ali to zapravo samo jedan deo mozga ubeuje drugi deo mozga da je
neto reeno.
Ne reci da te nismo upozorile, gazdarice - nita vie. Ali imaj na umu da
mi ovde dole vidimo i ono to ti otuda gore ne moze da vidi.
Mma Makuci se sad sasvim razbudi i pokua da nae neki smisao u
onome to su cipele rekle. ta to one mogu da vide to ona ne moe? Ona se
pomeri samo malice, toliko da moe da pogleda preko ivice kreveta. Cipele
su stajale tamo gde ih je izula, a njihov prednji deo je pokazivao prema
krevetu. Mi ovde dole vidimo i ono to ti otuda gore ne moze da vidi...
Mma Makuci nemo jeknu. Bila je dovoljno dobar detektiv da shvati da
ako - a to je bilo krajnje neverovatno ako - cipele vide ono to ona ne vidi,
tada se to u ta gledaju, ta god da je, s obzirom na to kako su okrenute,
nalazi pod krevetom. Od te pomisli je u trenutku obuze strah, ali ona uini
svestan napor da se savlada. Jer, moe da izmisli sve mogue strahove i na
kraju si suvie prestravljen da ita preduzme. Mora voditi rauna da ne
umilja kojeta ega jednostavno nema.
Ona duboko udahnu i poe da prebacuje noge preko ivice kreveta.
Gazdarice, nemoj posle da bude da ti nismo rekle!
Ona stade i zagleda se nanie u cipele. Ovo je van svake pameti. Ovo je
ponaanje zbog kakvog te naposletku otpreme u specijalnu bolnicu u
Lobaceu. Mma Makuci dovri manevar i stade pored kreveta. Zatim odluno
i ne urei obuje cipele. Kroz glavu joj prolete da je trebalo prvo da proveri
da se nije neki korpion zavukao unutra - bilo je ve takvih situacija - ali sad
je bilo prekasno za to, a i nije osetila otar bol od uboda. Ne, sve je ovo bio
plod razularene mate, koja je moda imala nekakve veze s trudnoom.
A onda je ula. Ovog puta nije imalo nikakve veze sa kripanjem krova
ili promajom. Ovog puta je bilo mnogo jasnije - zvuk kretanja, zvuk neega
to klizi po neemu drugom. Ona poe da se odmie od kreveta, sasvim
polako, u pravcu vrata. Zatim se vrlo paljivo sae kako bi sa sigurne
udaljenosti zavirila pod krevet.
A pod krevetom je leala zmija, opruena, gornjeg dela tela povijenog u
predelu vrata, tako da joj je glava bila uperena prema Mmi Makuci, i gledala
je pravo u nju. Mma Makuci joj je videla oi, siune take od kojih se
odbijala svedost; videla je jezik koji je palacao velikom brzinom. Zmija ju je
posmatrala.
Nije vrisnula ve se kretala veoma tiho i promiljeno. Jo kao maloj
devojici u Bobonongu utuvili su joj u glavu da ovek, kad se nae suoen s
neposrednom opasnou, ne sme da pravi nagle pokrete: oni mogu da izazovu
napad toga to predstavlja opasnost, ta god to bilo. Ne sme nikada da bei
od lava, rekla joj je majka; lav e misliti da eli da te pojuri. To je jae od
njega.
Sada, premda svakako postoji velika razlika izmeu lava i zmije, Mma
Makuci je smatrala da po svoj prilici vai isti princip. Oduprevi se
ogromnom iskuenju da pone da tri koliko je noge nose, ona se polako
uspravi i izae iz sobe idui unatrake, napola oekujui da zmija sune ispod
kreveta i pojuri je. Ali nije, i ona uspe da zatvori vrata za sobom i brzo ode
do telefona u kuhinji.
Futi Radifiiti, koga su pozvali sa sastanka s dobavljaima, obeao joj je
da e smesta doi kui.
Ali sluaj me sada, Futi, ree Mma Makuci. To to e zakaiti zmiju
motkom i izneti je napolje, nita ne vredi. Ovaj problem mora da se rei
jednom zasvagda. Ta zmija mora da ode.
S drugog kraja linije usledi utanje.
Futi, jesi li tu?
Jesam, tu sam.
Zmija je takoe tu, ree Mma Makuci.
Razmiljam, odvrati Futi.
Mma Makuci uzdahnu. Nema tu o emu da se razmilja. Ta zmija se
mora ubiti; u suprotnom e se stalno vraati u kuu. Moda ve misli da je to
njena kua. A u tom sluaju dovoljno je da nas oboje ujede i onda moe da
se bakari ovde do mile volje.
Tu je pas, ree Futi.
Nije pas nego zmija.
Futi se slabano nasmeja. Govorim ti o jednom psu koga svi dobro
znaju. Pripada mom raunovoi ovde u radnji. Zove se ua.
Mma Makuci vie nije mogla da potiskuje nervozu. Neu da priam o
psima, zlovoljno e ona, kako god da se zovu. Hou da doe kui i
odalami ovu zmiju pravo u glavu. Eto ta mora da uradi.
Futijev glas je bio ubedljiv. Taj pas je uveni lovac na zmije. Video sam
ga kako to radi. Zmija nema anse.
Onda je teta to to nije na pas.
Mogu da ga pozajmim. Drugi su to takoe radili - pozajme uu i on
sredi zmije. To i mi moramo da uradimo.
Mma Makuci nije bila preterano ubeena, ali se sloila da puste uu da
pokua - pod uslovom da ga dovede u roku od pola sata. Futi, ja stvarno ne
mogu da ekam due od toga sa zmijom u kui.
Odoh po njega, ree Futi. Dolazimo.

Futi je odrao re i stigao kui u roku od petnaest minuta. S njim je bio i

ua, pas udnog izgleda sa zdepastim, miiavim telom i kratkim krivim
nogama koje su izgledale kao da su mu presaene od mnogo manjeg psa.
Mma Makuci je izala u susret muu kad je izaao iz kamioneta i s
interesovanjem posmatrala dok je putao psa iz prostora za teret.
Ba udno izgleda, primeti ona. Jesi li siguran da e...
On podie ruku da je uutka. Mma, on je uveni lovac na zmije.
Videe.
Uveo je psa u kuu, dok se Mma Makuci zaokupila poslom u kuhinji.
Nije elela da vidi ta e se dogoditi; jednom je u Bobonongu gledala kako je
pas ubio zmiju i prizor joj se nije dopao. Uprkos svemu, bilo joj je ao te
zmije, stvorenja poput nas ostalih, koje samo eli da nastavi da ivi.
Meutim, to se ticalo one kobre u sobi, bila je vrsto reena: jednostavno ne
sme dozvoliti da se u tvojoj kui nastani smrtonosno otrovna zmija. Posredi
je zapravo bilo pitanje opstanka.
ula je kad je Futi otvorio vrata spavae sobe i potom reanje psa.
Potom je usledio besan lave i zvuk neega to je palo. Posle toga, tiina.
Futi? zovnu ona.
Zavrio je, odazva se Futi iz sobe. Zmija je zavrila svoje.
Odvratila je pogled dok je Futi iznosio zmiju drei je za rep. Krajikom
oka videla je zdrobljenu glavu i malu kap zmijine krvi, crvene i sjajne, kako
je kanula na podne ploice. Strese se.
Nosi je napolje, Futi - ne marim da je vidim.
ua, koji je izgledao vrlo zadovoljan sobom, i ije je belo krzno na
njuci sada bilo umrljano crvenilom, razmetljivo ueta u kuhinju na onim
svojim kratkim, krivim nogama.
Trebalo bi da ga nagradi, ree Futi. Daj mu malo mesa.
Mma Makuci pogleda u psa koji je sa iekivanjem zurio u nju. Otiavi
do friidera, ona izvadi veliko pare mesa od buta i odsee mali komad s
kraja. Dobaci ga psu, koji ga dohvati u eljusti i proguta u jednom zalogaju.
Dotad se i Futi vratio, i sad je prao ruke u sudoperi.
Ostavio sam je napolju, ree on. To e uplaiti enku, pa e pobei.
esto idu u parovima.
Ona odvrati pogled. elela je da ta zmija bude ubijena - to je njeno delo -
i sad je neko zbog toga udovica.
Futi stade pored nje. Najvanije je da si ti dobro, ree on. Strah nije
dobar kad si... On prui ruku i neno spusti dlan na njen stomak.
 Ona blago poklopi svojim dlanom njegov. Jesam se isprepadala, ali sad
mi je bolje. A i njemu je takoe bolje. Ona okrznu pogledom svoj stomak;
bila je sigurna da nosi deaka.
Koliko jo? upita on. Stalno zaboravljam.
Ona slee ramenima. Tri nedelje. Tano dvadeset jedan dan.
On tiho zazvida. Jesi li konano priala s Mmom Ramocve o
porodiljskom odsustvu?
Uskoro u, ree ona. Nisam htela da priam drugima o naoj bebi,
Futi. Samo tebi. Za svaki sluaj...
Razumeo ju je. Ali sada moe da pria, ree. Sad je beba skoro
spremna. U ovoj fazi vie nita ne moe da krene naopako.
Obuzimala ju je zabrinutost kad je govorio tako. tota moe da krene
naopako, ak i u ovoj fazi; mukarci to naprosto ne razumeju.
Sutra u da razgovaram s njom, ree ona.
Sutra? Samo nemoj da zaboravi. Nije fer to je puta da eka.
Ona mu se osmehnu, svome Futiju, ocu svog neroenog deteta, oveku
koji joj je pruao sve ovo - ovu kuu, ovaj komfor, ovu sreu.

Posle veere, proveli su oko sat vremena u sobi koju behu pripremili za
bebu. Futi je pronaao sav potreban nametaj u svojoj trgovini nametajem
Dvostruko udobnije: krevetac, sto za presvlaenje i komodu s fiokama. Bila
je tu i stolica za ljuljanje za Mmu Makuci, kad nou doe da smiri bebu, kao
i zavese sa zekama. Sad uzee da poslau gomilu stvari za bebe koje je Mma
Makuci kupila na rasprodaji na Keju, i da provere sadraj fioke koju je
napunila zalihama ulja za bebe, pudera i raznim drugim stvaricama.
Futi je bio umoran i rano je legao. ua je imao da prenoi kod njih i tek
sutra bude vraen vlasniku, i spavao je na starom ebetu prostrtom na
kuhinjski pod. Behu mu dali jo mesa, kao i iniju kae od sorguma
pomeane s moom. Pas je sve to s uivanjem smazao i sada je, opruen na
ebetu, jo vie liio na burence.
Mma Makuci se jo navikavala na svoju novu kuhinju i volela je da dugo
stoji i zuri u njene savreno iste pultove, prostrani friider i brojne ormarie
i police. Ostala je tako jo dugo nakon to je Futi otiao na spavanje, a onda,
poto je vee bilo toplo, reila je da izae u dvorite i popije jo jednu olju
aja pre no to i sama legne.
 Vei deo vrta inio je neraskreni bu, ali Futi je pokuao da pokosi
barem travu u neposrednoj blizini kue, usled ega je okunica liila na
grubo, napola odravano polje. Nadala se da je to poetak travnjaka, jednog
dana kad budu imali vremena da se njime bave. Ve je bila zasadila nekoliko
bunia koje su im Mma Ramocve i gospodin D. L. B. Matekoni doneli kao
poklon za useljenje, i svaki je oko sebe imao uredan krug od kamenja. Nikad
nije imala pravi vrt i bila je ushiena izgledima da stvori malu oazu zelenila u
moru smeeg. Imae moda i nekakav zaklon, pod koji e moi da se postave
stolice, pa e ljudi moi da sede i ispijaju aj na sveem vazduhu. I sama
pomisao na to ju je oduevljavala.
Pijuckajui svoj aj, ona se udalji nekoliko koraka od svetla koje se
prosipalo kroz kuhinjska vrata ne bi li privikla oi na pomrinu. Nebo nad
Bocvanom bilo je nepregledno zvezdano prostranstvo - posuto hiljadama
zvezda - a mestimino su bile toliko guste da su odavale utisak da je nebo
ukraeno zavesama pauinaste beline. Ona potrai pogledom uteno
prisustvo Junog krsta, jedinog sazvea koje je umela da prepozna, i ubrzo
ga pronae kako visi nad obzorjem iznad Lobacea.
Potom spusti pogled. Oblije u travi nedaleko od mesta gde je stajala
natera je da se trgne. Meutim, brzo se prisetila: Futi je izneo zmiju i ostavio
je tu kako bi oterao enku i to je bilo to, ta stvar koja je liila na komad
baenog batenskog creva. Ona oseti kratkotrajno saaljenje. Ovaj ivot bio
je okonan zato to je ona to traila, ali morala je; morala je. Uskoro e doi
beba, a jednostavno ne sme imati kobre u kui kad ima bebu.
Mma Makuci se sae da je bolje vidi. Glava je bila savijena unazad, kao
to se moglo i oekivati; pas je prvim ugrizom slomio zmiji vrat, instinktivno
svestan da drugu priliku nee imati. Zurei u zmiju, ona se namrti. Bila je
mnogo manja nego to je se seala. Da nije, ugledavi je onako pod
krevetom, samo mislila da je vea? Moda joj se od oka priinilo? Ali ne -
ova zmija je sasvim sigurno bila manja.
Smesta je sve shvatila. Pas je uhvatio zmiju u spavaoj sobi, ali ne pravu.
to je znailo da je Futi sad u istoj prostoriji s kobrom. Ona se okrete na peti
i potra unutra, i ispusti olju. Ali ve sledeeg trenutka nagao, otar i veoma
jak bol zaustavi je u pola koraka. Mma Makuci se presamiti i zajauka.
 etvrto poglavlje

OVO E BITI BOCVANA

Sledeeg jutra je Mma Ramocve, kao i obino, provela prvih petnaest
minuta svog dana u vrtu, razgledajui svoje biljke i udiui sve jutarnji
vazduh. Bilo joj je jasno da ih eka jo jedan vreo dan: uvek je bilo neega u
vazduhu na poetku takvog dana. Stvar je u zvuku, pomisli ona - to je onaj
zvuk koji uje ali ne sasvim jasno, jedva ujno daleko dobovanje koje te
podsea na to da e vruina oko podneva naprosto fiziki udarati s neba.
Uskoro e doi sezona kia, ili su se barem svi tome nadali, i doneti
olakanje ne samo ljudima i stoci nego i samoj zemlji. Ipak, valjae podneti
naizgled beskrajne nedelje paklene vruine dok se to ne desi.
Gospodin D. L. B. Matekoni je obino vozio Motoleli u kolu, jer je bilo
lake ukrcati njena invalidska kolica u njegov kamionet nego u kombi Mme
Ramocve. Puso je mogao da se vozi s njima, ali je radije peaio, smatrajui
da time pokazuje kako vie nije mali. Put do kole svakako nije bio dug, a
usput se i nalazio s drugarima. Nisu urili ve su usput kamenjem gaali
drvee papaje, pronalazili zanimljive motke pomou kojih bi zametnuli lane
bitke i, uopte uzevi, davali sve od sebe da u kolu stignu samo koji sekund
pre zvuka zvona koje je oznaavalo poetak nastave.
Pitaj je, promrmlja gospodin D. L. B. Matekoni dok je zavravao
doruak.
Da pitam Mmu Makuci ta namerava?
On obrisa mrvice s usana i ustade. Da. Ne moe jo dugo ovako.
Mora da zna. ta e biti s kancelarijom ako ona ode da uva bebu, a tebe
to zatekne nespremnu? ta e da bude?
Mma Ramocve naas razmisli. Nije mogla da zamisli kako e biti ako
Mme Makuci vie ne bude u kancelariji, za njenim pisaim stolom, dok joj
velika stakla naoara hvataju svetlo koje dopire kroz prozor i vraaju svetu
njegovu vlastitu sliku. Taj prizor joj je bio toliko blizak da je teko mogla
zamisliti da je ta stolica prazna i da nema onih komentara - esto korisnih ali
katkada ne onoliko konstruktivnih koliko bi mogli da budu. Bila bi to stvarno
udna tiina.
Bobononki mentalitet, razmiljala je; da li svet tako doivljava Mmu
Makuci? Zvui udno, a opet, svi mi imamo mentalitet koji je odnekud
potekao; pogled na svet iz perspektive onoga to smo bili, ta nam se
dogaalo, kako smo doivljavali ovo i ono. Njen sopstveni mentalitet poticao
je iz Moudija, gde se rodila i gde ju je podizao otac, taj veliki ovek Obed
Ramocve. A koji je bio njegov mentalitet? Mentalitet Bocvane, zakljui ona:
pogled na svet koji je delovao sutinski i prirodno ispravan, zato to je to bio
pogled koji je razumevao kako sve zaista jeste i kako je Bog hteo da bude
kad je stvorio Bocvanu. Ona se osmehnu u sebi uivajui u pomisli da je Bog
pogledao svet, video prostrani potez kopna i rekao: Ovo e biti Bocvana.
Dao joj je Kalahari; dao joj je valjanu zemlju du istone granice i pride
dometnuo slatine Makadikadija. Ali onda, ba kad je hteo da joj da iroke i
pouzdane reke, neto Ga je omelo i zaboravio je da zavri ono to je radio, ili
je pak zakljuio da je ve podelio sve svoje reke i da ih je svega nekoliko
preostalo za Bocvanu... To se lako desi kad stvara svet, a naroito neki tako
zahtevan kao to je ovaj, u kom ima tako mnogo ljudi koji smatraju da bi
trebalo da imaju vie reka no to ih ve imaju i koji zavidljivo merkaju
teritorije - i reke - drugih.
ta onda, Mma Ramocve?
Vratila se tamo gde se nalazila - ne na nebo, da odatle posmatra Bocvanu,
ve u vrlo stvaran i blizak deo Bocvane, to jest, u kuhinju u svojoj kui u
Zebrinoj ulici, gde se njen mu spremao da krene na posao i gde je jo imala
kojeta da pozavrava pre no to se i sama uputi u kancelariju.
Kad Mma Malcuci ode na porodiljsko odsustvo, odvrati ona, morau
da naem novu pomonicu.
Gospodin D. L. B. Matekoni nije delovao ubeeno. Zna, to je lake
rei nego uiniti.
Znala je da je u pravu. Nesumnjivo e nai nekog kome e se dopasti da
bude njena sekretarica. A ovog puta, odluila je, opis posla bie jasan i
nedvosmislen - radno mesto sekretarice, bez nagovetaja o bilo kakvom
moguem napredovanju na poloaj detektivske pomonice ili, kako je Mma
Makuci uporno insistirala, detektiva-saradnika, ta god joj to znailo. Tano,
bie mnogo kandidatkinja za posao, ali hoe li neka od njih biti tako dobro
kvalifikovana i efikasna kao Mma Makuci?
Tako neto je bilo teko i zamisliti, iz prostog razloga to po svoj prilici
nisu postojale sekretarice koje su makar prile velianstvenom rezultatu od
devedeset sedam procenata koji je Mme Makuci imala na zavrnom ispitu u
Bocvanskom koledu za sekretarice. Mma Makuci joj je rekla kako je jedna
devojka iz Mahalapije nedavno uspela da ostvari osamdeset tri procenta na
zavrnom ispitu - rezultat vredan hvale, svakako, ali ipak za etrnaest
procenata slabiji od njenog.
Podbacila je na testu iz stenografije, rekla je Mma Makuci i potom
rezignirano dodala: Uvek je tako, znate.
Mma Ramocve je odvratila: Da, uvek je tako, kao da se razume u te
stvari. Moda je trebalo da kae: Da, a podbacila bih i ja, tek je moja
stenografija zarala, ali nije.
Potom i ona ustade od doruka. Ako mora da nae novu sekretaricu,
onda e to i uraditi. A sve i ako to naposletku bude neka koja je podbacila na
testu iz stenografije - to je, izgleda, bilo jednostavno nemogue izbei - snai
e se ve nekako, i Prva damska detektivska agencija nastavie da radi kako
zna i ume.
Morae koliko danas da porazgovara sa Mmom Makuci. Barem ne mora
da potee pitanje same trudnoe; Mma Makuci ju je ipak o tome obavestila.
Poslodavcu bi bilo mnogo tee da radnica uopte ne kae da je u drugom
stanju. Ne bi bilo nimalo lako, pomisli ona, jer ako prie eni i kae joj:
Jesi li u drugom stanju?, pitanje bi se moglo pogreno razumeti. Moglo bi
zazvuati kao da si rekao: Jesi li najzad ostala u drugom stanju? Ili: Zar si
ponovo u drugom stanju ? Neki bi i jedno i drugo smatrali neutivim, a to bi
skoro sigurno bilo i miljenje Mme Makuci, koja je bila vrlo osetljiva na
uvrede.
Drugi nain je da navede razgovor na tu temu tako to e jednostavno
rei neto to e nagovestiti da zna. Moe joj, na primer, ponuditi olju aja
i propratiti to neim poput: Bi li ti prijalo pare kolaa - poto si u drugom
stanju? To bi drugoj osobi omoguilo da odgovori: Pa, kola uvek dobro
doe kad jede za dvoje. Ili e moda rei: Otkud ti pomisao da sam u
drugom stanju? to moe da bude nezgodno, jer teko da moe rei: Toliko
si se raskrupnjala da sam pomislila da si u drugom stanju. Neko se
raskrupnja naprosto zato to jede hranu koja goji, kolae i tome slino, ili
zato to joj je tradicionalna graa od prirode data, a ne nastala od... od
neega drugog. Moda je ozlojedi zakljuak da je previe krupna a, tavie,
ima i onih koje pokuavaju da zatrudne, ali im jo ne uspeva; ljudi hoe da se
iznerviraju kad ih podsetite na neto to ele ali ne uspevaju da postignu. A
ima i onih koje e moda zakljuiti da smatrate kako bi trebalo da su trudne i
pomisliti: ta se tebe tie jesam li ja trudna ili nisam? Nema druge; kako
god okrene, nezgodno je, tako da e razgovor o porodiljskom odsustvu
morati da se obavi veoma paljivo. Nesumnjivo postoje mnogi radnici s
kojima je lako, s kojima moe da razgovara o svemu i svaemu a da ne
razmilja jesi li taktian ili nisi, ali Mma Makuci, uz sve svoje dobre strane,
svakako nije spadala meu njih.
Provezla se kroz kruni tok kod univerziteta i potom ulicom koja je
vodila prema delu grada poznatom kao Selo. Premda ga je pamtila iz
vremena kad je to bila zbirka krivudavih, drveem oivienih ulica, sad je
manje liilo na selo, budui da je na njegovoj periferiji bilo podignuto
nekoliko velikih stambenih zgrada. Stambene zgrade umeju sve da promene,
pomisli Mma Ramocve. Prave se za ljude, ali ljudi nisu nuno napravljeni za
njih. Ovi stanovi na obodu Sela, meutim, izgledali su humanije zato sto se
na balkonima suio ve; zato to su se deca okupljala pred ulazima zgrada ili
su preskakala konopac ili se igrala s psima na prilazima; zato to se muzika
koju su stanari sluali izlivala kroz prozore i sva damarala od ivota. Sve to
je oteavalo velikim novim zgradama da umrtve ljudski duh. Ba kao bu:
mogao si da ga raskri i sagradi neto tamo gde nije bilo nieg sem drvea,
trave i termitnjaka, ali ako makar i za trenutak okrene lea, Afrika e
ponovo poeti da zauzima ono to joj je oduvek pripadalo. Trava e se
prikrasti, jer e vetrovi doneti njeno seme; ptice e ispustiti semenke iz kojih
e iznii mladice drvea; termiti e poslati svoje izvidnice kako bi poeli s
ponovnom izgradnjom svojih sloenih utvrenja od blata na istim onim
mestima na kojima su se i nekada dizala. Pre ili kasnije, bu e prekriti sve
vae napore i bie kao to je bilo i pre, a rana na prirodi e sasvim da
zaraste.
Kad je Mma Ramocve stigla u Prvu damsku detektivsku agenciju,
gospodin D. L. B. Matekoni bee ve doao na posao u svoj servis, Brzi
motori Tlokvenga, s kojim je agencija delila poslovni prostor. Razgovarao je
s muterijom koja je dovezla kola na popravku - jednom od svojih redovnih,
primetila je Mma Ramocve; s ovekom iz one zlosrene kategorije ljudi ija
se koia veito kvare i koji ne mogu da nateraju sebe da se rastanu s njima i
kupe novi model. Mma Ramocve je i predobro razumela takav stav; volela je
svoj kombi i odupirala se svim nagovorima gospodina D. L. B. Matekonija
da ga zameni za neto novije. A kad je naposletku uspeo, tugovala je za
svojim pokojnim kombijem sve dok ga nisu pronali, digli iz mrtvih i vratili
ga u njeno vlasnitvo, gde je izvesno i bio predodreen da se nalazi.
Ona klimnu u znak pozdrava muteriji, koju je poznavala iz vienja, pa se
uputi prema kancelariji. Mma Makuci je ponekad stizala pre nje. Potovanje
vremena, esto je naglaavala, bilo je jedna od lekcija kojima su ih uili u
Bocvanskom koledu za sekretarice - barem one polaznice koje su bile
spremne da ue, meu koje svakako nije spadala Vajolet Sefoto, koja nije
nauila nita sem, moda, kako da privlai panju mukaraca. Jutros je,
meutim, Mma Ramocve otkljuala kanceiariju, podigla roletnu na velikom
prozoru, napunila lone vodom za aj i poistila mrave s vrha ormaria za
arhivu. Prisustvo mrava na tom ormariu bilo je misterija; svakog jutra bili su
tu - dugaka kolona stvorenja sa siunim glavama koja s nekom
nedokuivom misijom posluno mariraju preko prostranstva od obojenog
metala. Mma Makuci je jednom prilikom iznela pretpostavku da su mravi bili
tu pre ormaria ili, tavie, pre same graevine; da je to neka njihova prastara
staza koju se, iz nekog razloga, i dalje oseaju primorani da slede. Nije se
slagala s upotrebom praka protiv mrava, jednako kao ni Mma Ramocve. Ti
insekti nisu ujedali, niti su imaii onaj udan neprijatan miris koji imaju
krupniji Matabele mravi 5 - i nisu imali ni trunicu agresivnog instinkta tih
ratnika. Nema deteta koje nekad nije ujeo Matabele mrav i koje, seajui se
tog bola, nije nauilo da u irokom luku zaobilazi te odlune crne mrave kad
se nalaze u nekom svom ratnom pohodu.
Napunila je ajnik i pripremila sebi prvu olju aja. Zapravo, to joj je bila
trea tog dana, ali nije brojala one dve koje je popila kod kue, pre dolaska u
kancelariju; one su bile naprosto priprema i stoga se nisu raunale. Sa oljom
aja u ruci stajala je kraj prozora i gledala u drvo akacije iza kancelarije.
Nije mnogo razmiljala o jueranjem razgovom s Mmom iba, ali sad se
pitala koliko tu uopte i moe da uradi. inilo joj se da je udno to Mma
iba sumnja u re sestre Rra Edgara. ena je ipak bila mladieva tetka i ako
je ona rekla da je Liso onaj isti deak koji je dolazio i provodio kolske
raspuste na farmi kad je bio mali, to bi trebalo da okona svaku raspravu.
Svakako nee biti teko raspirati se kod ljudi koji rade na farmi ili kod
komija, i upitati ih je li Liso onaj isti deak. A ako kau da jeste, to e
nesumnjivo i rei, to e biti kraj prie. Zato, upita se ona, Mma iba nije to
ve uradila i sama? I zato bi tetka, to se toga tie, imala ikakvog interesa
da lae?
Dolazak automobila Futija Radifutija tre je iz tih razmiljanja. Obino je
dovozio Mmu Makuci na posao i potom produavao do prodavnice
nametaja Dvostruko udobnije, i sigurno je tako bilo i sad. Futi je izlazio iz
kola, ali odmah je primetila da nije obuen kao uvek kad ide na posao - u
uredno opeglane crne pantalone, belu koulju i kravatu. Umesto toga, bio je u
farmerkama i polo majici. I gde je Mma Makuci, upita se Mma Ramocve. Da
nije bolesna? Otkako je poela da radi, jedva da je ijedan dan izostala s
posia; dolazila je ak i kad bi zakaila grip i Mma Ramocve je u tim
prilikama morala da joj naredi da se vrati kui u krevet. Neto sigurno nije u
redu ili... Ona ugleda izraz na Futijevom licu. To nije bio ovek koji je
donosio loe vesti i tog trenutka joj bi jasno ta je doao da joj kae.
Ona otvori vrata jo dok je Futi prilazio.
Dumela, Rra. Ovo je ba iznenaenje...
Mma Ramocve, Mmmmmma...
Usta su mu bila otvorena; mucao je.
U redu je, Rra. Nisam ni u kakvoj urbi. Sluam vas.
Tttto... to je...
Uzela ga je za ruku. Pomislila je samo naas da su vesti loe, a ne dobre,
ali njegov izraz je kazivao drugaije. Ne, ovaj ovek je postao otac. A od
svakog novopeenog oca, bez obzira na to da li inae muca, moe se
oekivati da bude nervozan i da se ponaa upravo ovako.
Ona odlui da preuzme inicijativu. Porodila se?
On potvrdno, gotovo zahvalno klimnu giavom. Jeste. Jeste. Postala je
otac. Potom odmahnu glavom i ispravi se. Ne, postala je majka, a ja sam
postao otac. Muka beba. Jedan deak.
Mma Ramocve se osmehnu. Mmi Makuci bi mnogo tee palo, pomisli
ona, da je sve ovo vreme utala da nosi dva deaka. Divne vesti, Rra!
Divne. Kad se porodilar
Pre sedam dana, odvrati Futi. Ma ne, ta ja to priam? Pre sedam sati.
Sad je sedam sati star - moj prvenac. On zatvori oi kao da se u sebi moli.
I rodio se tri nedelje pre no to smo mislili, Mma. Tri nedelje!
Jo ga je drala za ruku i sad ju je stegla. Ruka je bila vlana od vruine i
uzbuenja. Pa to je divno, Rra! Va prvenac - mali Radifuti.
Ona vide da su mu oi pune suza.
Moj otac bi bio tako ponosan, ree on. Ali sada je pokojni.
Mma Ramocve progovori blagim glasom. Mislim da pokojnici znaju
neke stvari, ree ona. Gde god da su. A ini mi se da ovo spada u
informacije koje stiu do njih.
Moda, ree Futi.
A i gore u Bobonongu e biti vrlo sreni, nastavi Mma Ramocve. Bie
to lepa vest za sve Makucije tamo gore.
Futi je polako poinjao da se smiruje. On pokaza prema stolici i upita
sme li da sedne.
Mma Ramocve se osmehnu. Pa razume se, Rra. Sigurno ste vrlo umorni.
Poroaj je veoma iscrpljuju - ak i za mukarce, rekla bih.
Futi izvue maramicu i obrisa elo. iva istina, Mma Ramocve.
Dabome, ena je ta koja odradi najtei deo posla.
Mma Ramocve se naprezala da ne prasne u smeh. Mislim da je to po
svoj prilici tano, Rra. Ona zastade. Ba mi je drago zbog vas, Rra - zbog
vas oboje. Ovo je divno. Bravo!
On joj zahvali. Hvala vam, Mma. I znate ta? Kad sam bio u bolnici - u
Princezi Marini - bilo je nekih ljudi koji su... Iekujue ga je posmatrala.
Lekara? podstae ga.
Ne, ne lekara. Obinih ljudi. Mueva. Hteli su da budu u sobi dok beba
dolazi na svet. Ba u toj sobi.
Mma Ramocve slee ramenima. Neki mukarci veruju u to, Rra. ele da
budu pored svoje ene dok ona raa njihovo dete. Mogu to da razumem.
Futi Radifiiti se namrti. To nije deo nae kulture, ozbiljno e on. Ne
kod nas u Bocvani.
Tradicionalno nije, ree Mma Ramocve. Ali stvari se menjaju, Rra.
Mislim da ima mukaraca koji ele da budu prisutni kad im dete doe na
svet.
Futi Radifuti odmahnu glavom udei se. Moja shvatanja su
tradicionalna. Znate, izbila je velika svaa dok sam bio tamo - ja, razume se,
nisam bio umean.
Mma Ramocve nije mogla da zamisli Futija umeanog u bilo kakvu svau
- veliku ili malu. Bio je ovek blage naravi i nikad ga nije ula da je povisio
ton. Bee ula da to ume da bude problematino u njegovoj prodavnici
nametaja, gde je ponekad imao posla s nezgodnim nametenicima. Takvi,
naime, brzo osete kad njihov pretpostavljeni nije rad da se slui svojim
pravom jaeg.
A ta svaa, Rra? U bolnici?
Futi klimnu glavom. Da, vidite, bile su deurne tri sestre. Glavna sestra,
Mma, gospoa poput vas... On pokretom nagovesti veliinu, ali onda,
shvativi ta radi, urno spusti ruke.
Tradicionalno graena? pomoe mu Mma Ramocve.
Delovao je smeteno. Da, Mma. Tradicionalno graena. I bile su tu dve
sestre nie po rangu. Tu je bio i jedan otac - budui otac, bolje reeno - i
upitao je jednu od tih mlaih sestara sme li da ue na poroajno odeljenje i
bude pored svoje ene. Rekao je da i ona i on to ele. Sestra je rekla kako
misli da je to ba dobro. Ali onda je ona starija sestra pripretila prstom.
Rekla mu je da nikad nisu dozvoljavali mukarcima da budu ni blizu ene
koja se poraa i da bi trebalo da ga je sramota to uopte pita tako neto.
Mma Ramocve se nije iznenadila. Ljudi imaju razliita gledita. Ona je
svakako bila u pravu to se tie mentaliteta stare Bocvane - on jeste takav.
Moj pokojni otac ne bi mogao ni zamisliti da ijedan mukarac zatrai neto
takvo. On je bio dete svog vremena - kao to smo svi mi, Rra.
Futi Radifuti nastavi da opisuje dogaaj. Onaj ovek se razvikao, ree
on, i rekao im je da je to, uostalom, njegovo dete. Glavna sestra je vikala
jo glasnije, ree. Kazala mu je kako dete pripada njegovoj eni, a da je on
samo otac. I da e moi da vidi bebu malo kasnije, kad ga ena pozove da je
vidi.
Kako je on reagovao na to? upita Mma Ramocve.
Nije bio ba zadovoljan, odvrati Futi. Meutim, onda ga je podrala i
druga mlaa sestra, ona to je do tada utala. Tako su bile dve sestre i taj
ovek protiv glavne sestre. Digla se silna galama. On naas zauta. A onda
je galama postala jo glasnija - jer je jedna od ena to su se poraale poela
da jaue. E, to je uutkalo onog oveka.
Nije mu se dopalo?
Nimalo. Odjednom je prestao da vie i ukoio se. Mislim da se uplaio.
Zatim se okrenuo i navrat-nanos otiao odade. Mma Ramocve se nasmeja.
Predomislio se?
Na kraju je zakljuio kako to ipak nije bila dobra ideja, ree Futi.
Mma Ramocve pogleda kroz prozor. Priseala se. Trudila se da ne
razmilja o tome, ali ponekad bi samo navrlo u misli - roenje njenog jedinog
deteta, pre mnogo godina. Deteta koje je dobila s Noteom Mokotijem; deteta
koje je tako kratko ivelo pre no to joj je uzeto. Njeno dete, njena beba -
jedina koju e ikad imati. Ona zatvori oi pokuavajui da odagna uspomenu
na to kako je drala bebicu ne znajui je li ivot iz nje ve iileo, i kako su
joj oduzeli maleni zaveljaj morajui da je dre onako pomahnitalu od tuge,
jer su joj rekli da ne moe doveka drati detetovo telo u naruju i da se mora
oprostiti s njim. Pre ili kasnije, svi moramo da se oprostimo s onima koje
volimo - ili oni s nama. To su jedine dve mogunosti koje nam ovaj svet
doputa. No ma koliko pokuavali da se hrabro suoimo s tim, to nam ne
donosi olakanje.
S mukom se vratila u stvarnost. Znai, saekali ste ispred?
On potvrdno klimnu. Ima tamo ekaonica za oeve, ali ini mi se da je
najvei broj nas radije ekao napolju. Bila su jo trojica sem mene - onaj to
se predomislio i jo dvojica drugih. Jedan od njih je poznavao mog roaka -
to je neki ovek koji radi u Bocvanskoj banci. Neto u vezi s novcem.
Mma Ramocve ponovo suspregnu osmeh. Futi Radifuti je stvarno imao
mnogo zajednikog s Mmom Makuci: oboje su bili skloni udnim, ponekad
prilino oiglednim primedbama. Brani partneri esto pojaavaju osobenosti
jedno kod drugog, pomisli ona. Pa naravno da se svako ko radi u Bocvanskoj
banci bavi neim to je u vezi s novcem. To mu je neminovno u opisu radnog
mesta, mada, ako e biti pravedna prema Futiju, tamo zasigurno ima i
zaposlenih zaduenih za pitanja personala, za rad kantine ili tako neto, tako
da se za njih svakako moe rei da rade posao koji nije u vezi s novcem.
A va sin, Rra? upita Mma Ramocve. Jeste li ga videli? Jeste li ga
drali u naruju?
Futijeve oi su blistale od ponosa kad je odgovorio. Video sam ga. Bio
je u posebnoj sobi za bebe. Tamo ima mnogo krevetaca i bebe lee u njima.
Odlino, ree Mma Ramocve. Tamo veoma dobro paze na decu.
Mnogo beba je plakalo, nastavi Futi. Ali moj sin nije bio meu njima.
On je bio ba dobar.
Mma Ramocve potapa Futija po ramenu. Bie to dobar deak, Rra.
Poeo je onako kako namerava i da nastavi.
Futi je izgledao kao da mu kompliment prija, ali se onda namrtio. Moja
tetka...
ta? Mma Ramocve je znala sve o Futijevoj tetki, s kojom se u vie
navrata srela. To je bila tetka poznata po ljubomori i sklonosti da se u sve
mea, vlasnica onog runog smeeg automobila sa zloudnim prozorima,
tetka koja je pokuala da stane izmeu Futija i Mme Makuci.
Moja tetka je navratila u bolnicu. Ne znam kako je znala da je Grejs
prebaena tamo, ali stigla je samo pola sata posle nas. Mislim da ima pijune
po celom gradu i neko od njih joj je telefonirao i obavestio je.
Mma Ramocve prikupi onoliko simpatije koliko je mogla.
Pretpostavljam da je vrlo ponosna na vas, Rra. Mislim da je za tetku
uvek lepo kad ena njenog bratanca rodi dete. To je veliki dogaaj za tetku.
Futi je to shvatao. Ne kaem da nije trebalo da bude tamo, ali se ne
slaem s onim to je rekla. Rekla je da bi Grejs trebalo da iz porodilita ode
kod nje i ostane tamo mesec ili dva pre no to se vrati naoj kui. Rekla je da
tako nalau obiaji i da bi moj otac eleo da bude tako.
Mma Ramocve je znala za obiaj o kom je govorila tetka - i da, nekad je
stvarno tako bilo. Majka i beba ostajale su sa enskim delom porodice sve
dok beba, po optem uverenju, ne ojaa dovoljno da izae meu svet. Ali sve
se promenilo i danas se sve manje ljudi pridravalo tog obiaja. Beba se ne
iznosi napolje moda nekoliko dana, ali retko ko je mesecima dri u kui, kao
to je to nekad bilo.
Jednostavno joj recite da to ne moe, posavetova ga Mma Ramocve.
Kaite joj da se neete pridravati tog prastarog obiaja. Kaite joj da ste vi
i Grejs savremen brani par i da ete bebu odneti pravo kui - svojoj kui - i
da ete je iznositi napolje kad god poelite.
Futi se nelagodno uzvrpolji na stolici. Nije uvek lako rei neto mojoj
tetki, ree on. Ona smatra da sve najbolje zna. Ne misli da postoji iko ko
sme da joj kae bilo ta.
 Niste pristali, zar ne?
Futijeva nelagoda kao da naraste. Nisam joj ba tako rekao. Nisam
kazao da, ali...
Postoji mnogo naina da se kae da i ne, pomisli Mma Ramocve.
Jasno mi je, ree ona. Znai, beba ide kod tetke?
Samo na kratko, odvrati Futi.
A je li se Mma Makuci sloila s tim? upita Mma Ramocve.
U prvi mah nije rekla nita - mislim da je bila preumorna ili previe
slaba. Ali posle je kazala da se slae, ako je to ono to ja elim.
Trebalo je da joj kaete da nije, ree Mma Ramocve.
Njoj je teko rei neto takvo, ree Futi.
Nije elela da mu kvari radost, stoga nije dalje navaljivala. Umesto toga,
upitala ga je za ime - jesu li ga ve odabrali?
Priali smo o tome, ree Futi. Razmiljali smo o mnogim imenima pre
no to se beba rodila.
Nije uvek lako odabrati ime za dete, sloi se Mma Ramocve. Ponekad
mislim da mi u Bocvani imamo previe imena, jer ljudi stalno izmiljaju
nova. Drugde nemate tako veliki izbor - spisak s kog moete da birate vrlo je
kratak.
Ali onda smo mi u boljem poloaju, ustvrdi Futi Radifuti. Kad ima
ime kakvo niko drugi nema, osea se nekako posebno. Zna da si jedini.
Oklevao je. Ne verujem da igde u svetu postoji jo jedan Futi Radifuti.
A ni Dragocena Ramocve, odvai se da kae Mma Ramocve, pa
dometnu: Koliko znam.
Mi ba imamo sree, ree Futi.
A va sin? upita Mma Ramocve.
Futi Radifuti pogleda u pod. Razmiljali smo o imenu Klovis, s
oklevanjem e on. Klovis Radifuti.
Mma Ramocve je naas utala. Klovis Andersen je bio autor Naela
privatnog istraivanja, knjige koja je njoj i Mmi Makuci godinama tako
dobro sluila. A onda je i nenajavljeno doao u Bocvanu i doao da se
upoznaju, iz iste kolegijalnosti. Susret s njim bio je jedan od najlepih
trenutaka njene karijere - njcnog ivota, tavie.
Futi je ekao njenu reakciju.
Mislim da je to ba dobro ime, ree Mma Ramocve. Moemo ak i da
javimo gospodinu Andersenu da je beba dobila ime po njemu. Mislim da e
mu biti ba milo.
Drago mi je da vam se dopada, ree Futi. Razume se, to e mu biti
drugo ime. Prvo e biti mocvansko. Jo nismo odluili kako e da glasi.
Postoji mnogo porodinih imena koja moramo uzeti u obzir pre no to
konano odluimo.
Mma Ramocve se slagala s tim da se detetu ime valja izabrati paljivo, i
to tek poto dobro zamislimo kako e se dete oseati nosei ga. U Bocvani je
postojala uznemirujua navika da se deci nadevaju imena koja su roditeljima
zabavna, ali koja deca posle doveka nose kao kamen oko vrata. Seala se
deaka u koli u Moudiju, ije je ime, kad se prevede sa secvanskog,
znailo: Onaj koji plae koliko ga grlo nosi. Tako neto moda zvui sasvim
primereno roditeljima bebe koja ne prestaje da plae, ali e, to se deteta
tie, zahtevati mnogo objanjavanja i prihvatanja kasnije u ivotu.
Futi promeni temu. Grejs ree da jo nije razgovarala s vama o
porodiljskom odsustvu, ree on. Nameravala je danas, ali eto... Dakle, sad
govorim u njeno ime.
Mma Ramocve prie tome s vedrije strane. Ljudi ponekad ne ele da
prerano povedu razgovor o tome, ree ona.
Moe biti, ree Futi. Ali moje miljenje je da bi moda bilo bolje da je
malo ranije popriala s vama o tome. Jer, znate, bie joj potrebno nekakvo
porodiljsko odsustvo.
Mma Ramocve odvrati kako je i pretpostavljala da e biti tako. Ja u
ve nai nekog, uveravala ga je. Bocvanski koled za sekretarice stalno
izbacuje nove diplomce. Skoro svakodnevno dobijamo molbe onih koji trae
posao. Imamo ih punu fasciklu.
Futiju kao da laknu. Dobro je, ree on. Ali zamena e vam biti
potrebna samo kratko vreme. Grejs ne eli da sedi kod kue. Hoe da se
vrati na posao.
Mmi Ramocve takoe laknu. Ba mi je drago, Rra. Bie teko obuiti
nekog da obavlja posao pomo... detektiva-saradnika. Koliko meseci eli da
odsustvuje?
Dana, Mma. Ona ree nekoliko dana.
Mma Ramocve zapanjeno uzdahnu. To je ba kratko, Rra.
To vam je savremeni nain, ree Futi. Uzeemo devojku koja e
hraniti bebu. Ve je kod nas.
Dojilja? upita Mma Ramocve. Bila je iznenaena i pitala se je li to ba
neophodno. Futi je u meuvremenu delovao zbunjeno i Mmi Ramocve sinu
da moda nije razumeo na ta je mislila.
Dojilja je ena koja hrani dete umesto majke, ree Mma Ramocve.
Pa tako smo i mislili, ree on. Ve imamo jednu devojku koja radi kod
nas u kuhinji. Ona e hraniti i mene.
Mma Ramocve s naporom zadra ozbiljan izraz lica. Mislim da
govorimo o razliitim stvarima, Rra. Dojilja je ena koja bebu hrani svojim
mlekom.
Futi se namrti. Iz svog friidera?
Mma Ramocve izgubi bitku protiv smeha. Slatko se nasmejavi, ona
nastavi: Ne, nego iz sebe. To je majino mleko, a ne kravlje.
Futi odmahnu glavom. Hoete da kaete da ena - neka druga ena -
hrani tuu bebu mlekom koje i njena sopstvena beba...
Tano tako, ree Mma Ramocve. Nije uobiajeno, ali deava se.
Ponekad sestra ili roaka pomae eni na taj nain, ako ona sama ne moe da
doji svoje dete. To je dobro delo, shvatate. Ona zastade. Obino postoji
razlog.
Zainteresovano ju je posmatrao i ona pomisli - ovom oveku su preko
potrebni oni kursevi koji se danas organizuju za novopeene oeve.
Koji razlog? upita on.
Ponekad majka ima zdravstvenih problema, ree Mma Kamocve. To je
dobar razlog. Ali verujem da ima mesta gde majka naprosto nema kad da doji
dete. Moda je previe vana.
Ali veoma je vano nahraniti bebu, ree Futi.
Mma Ramocve je bila sklona da se sloi s tim. Dojenjem detetu daje
mnogo vie od puke hrane - daje mu svoju ljubav i nenost, i malo Bocvane,
pomisli ona. Malo onoga to obeleava oveka roenog pod ovim nebom i u
ovom narodu.
Znai, ona devojka u kuhinji...
On je prekide. Ne, ona nee to raditi - sasvim sigurno nee. Ona e
kuvati za bebu i hraniti je dok je Grejs u kancelariji.
On zastade. Grejs smatra i da e biti u redu ako donosi bebu u
kancelariju. Ne svakog dana, naravno, nego s vremena na vreme.
 Mmi Ramocve je bilo na vrh jezika da kae kako bi bila presrena da ima
bebu u kancelariji, ali onda pomisli - Da li bih, stvarno? Veoma je volela
bebe i, povremeno, kad ode do sirotita da obie Mmu Potokvane, provodila
je sate igrajui se s bebama koje tamo ive. Meutim, kancelarije su neto
drugo. U kancelariji mora da se radi, a bebe to ponekad ne shvataju -
zapravo, nikad to ne shvataju. ta ako neki vaan klijent doe u kancelariju
na sastanak, a beba rei da se u ba tom trenutku razgalami zbog neke od
brojnih stvari zbog kojih su bebe sklone da se razgalame? ta onda? Ili bebi
zatreba presvlaenje i, usred sastanka na kom je potrebno ostaviti povoljan
utisak na potencijalnog klijenta, Mma Makuci pone da pred tim klijentom
prepovija bebu? Razume se, mogla bi ga odneti preko, u radionicu, ali Mma
Ramocve se jedva i usuivala da zamisli da neko presvlai bebu pored
gomile kola kojima upravo menjaju ulje.
Njen odgovor je bio oprezan. Pa, sigurna sam da e biti lepo videti ga - s
vremena na vreme. Ali ne mislim da su nae prostorije pogodne za to da
previe esto dolazi. Sirota bebica! Koja beba eli da ami u kancelariji? To
se ne bi dopalo nijednoj bebi koju znam.
Izgledalo je da Futi odmerava njen odgovor. Naa beba e verovatno
mnogo vremena provodid spavajui. Ne verujem da e biti buna.
Mma Ramocve ga s nevericom pogleda. Izvinjavam se, Rra, ali nisam
sigurna da mogu da se sloim s vama to se toga tie. Bebe su vrlo buna
stvorenjca. To je optepoznato. Ona zauta, pa dodade: Barem nekima.
O, pa ja znam mnogo beba, ree Futi.
Odlino, Rra. To je stvarno dobro.
Futi se osmehnu. Pitao sam u bolnici da li se uz bebe dobija neko
uputstvo za upotrebu - znate, kao uz friider ili poret, ili neki drugi elektrini
aparat. Znate ona uputstva za upotrebu, ponekad i sa slikama, u kojima vam
kau ta i kako.
E, to bi bilo ba smeno, ree Mma Ramocve. Nego, ozbiljno, Rra,
moete da kupite knjige. Ima mnogo knjiga o bebama.
Delovao je iznenaeno. itave knjige, Mma?
Ona potvrdno klimnu. Bee nedavno itala u nekom asopisu o novoj
takvoj knjizi. Bila je to knjiga o tome kako se podiu veoma inteligentne
bebe. Mora stalno da im ita, da ih ui da sabiraju i tome slino. Takve
bebe ne bi imale ba zabavan ivot, pomisli Mma Ramocve. Bebe - normalne,
obine bebe - vole da gledaju u nebo ili da posmatraju pilie, ili da sisaju
oak ebenceta. Ali ne ele da sabiraju.
Po meni, to je pre svega stvar zdravog razuma, ree Mma Ramocve.
Pruati bebi mnogo ljubavi, paziti da joj bude toplo i ne dozvoljavati
muvama da im sleu na nos. Sve su to pitanja zdravog razuma, i ako tako
radi, beba e biti srena.
Futi klimnu glavom. Slaem se, Mma. Svako moe da podie bebu.
Oklevao je. Naravno, najbolje je nauiti neke posebne stvari, a Grejs ih je
meni sve rekla. Dala mi je spisak svega to moram da znam i ak mi je
sastaviia nekoliko kratkih testova. To mi je mnogo pomoglo da postanem
strunjak.
Mma Ramocve ga ponovo uze za ruku i stisnu je estitajui mu i
uestvujui u njegovoj radosti. Vaa beba e vas veoma usreiti, Futi. Bebe
su pravi strunjaci za to.
On potvrdno klimnu. Ja sam ve srean. Imam Grejs, imam prodavnicu
nametaja, a sad imam i bebu. Tri vane stvari u mom ivotu.
Pa eto, ree Mma Ramocve. To je odlina zamisao, da sastavite jedan
takav spisak - da podsetite sebe ta imate.
I vi, Mma, tiho e Futi. I vi imate mnogo u ivotu. Imate.. . On se
osvrte prema radionici. Imate izuzetno dobrog mua. Imate svoju firmu.
Imate onaj va beli kombi.
Da, ree Mma Ramocve. Jesam srena. Ali imam dvoje dece koju
podiem - Motoleli i Pusoa. Mislim da su oni najvaniji od svega to imam.
Da, oni su veoma vani.
I imam odlinu pomonicu.
Futi zablista od ponosa. Da, i nju.
I mua moje pomonice i bebu moje pomonice. Sve su to dobre stvari u
mom ivotu. Ona zastade. I ovu zemlju, naravno. Imam i ovu zemlju.
Ona se zagleda kroz prozor, prema drvetu akacije. Ptice to su se
gnezdile u njegovoj kronji - par grlica - nisu bile tu, ali negde tokom dana e
se vratiti. Ona naas zamisli kako bi, da ptice umeju da razmiljaju o tome,
izgledao spisak onoga to misle da imaju. Bio bi jednostavan, ali tih nekoliko
stavki na njemu bilo bi valjano: zaklon u kronji akacije, nebo, vazduh,
Afrika.
 Peto pogiavlje

KURS ZA SAVREMENE MUEVE

Razume se, morala je da kupi poklon za malog sina Mme Makuci, koji e
odneti kad bude prvi put otila da ga vidi. Posle onog ranojutarnjeg dolaska u
kancelariju, Futi joj je telefonirao i rekao da e njegova ena za dva ili tri
dana izai iz boinice, te da je Mma Ramocve dobrodola da navrati bilo koji
dan posle vikenda. Grejs i beba ipak nee otii kod tetke; razgovarao je s
tetkom i ostao pri svome, ba kao to je Mma Ramocve i nagovestila da bi
trebalo da uradi.
Grejs jedva eka da vas vidi, ree Futi.
Ne bih da doem previe rano, dok se jo nije privikla na nove
okolnosti, odvrati Mma Ramocve. Moda bi trebalo da saekam dok ne
provede tri ili etiri dana kod kue, pa da onda doem.
Ne, Mma Ramocve, to nije ono to Grejs eli. Jo u bolnici mi jc kazala
da jedva eka da vam pokae svoju bebu, im se vrati kui. Kazala je da e
za bebu biti dobro da se od prvog dana upoznaje s ljudima poput vas.
isto sumnjam da e me beba i primetiti, ree Mma Ramocve. Bebe
su prezauzete spavanjem i... svim onim drugim bebeim poslovima. Nas
odrasle stvarno ne primeuju ba mnogo.
Futi se nije sloio s tim. Bebe su kao suneri. Upijaju sve to vide.
Kako sam uo, manje ili vie od prvog dana ponu da ue secvanski.
Mma Ramocve je isto sumnjala u to, ali nije elela da mu razveje iluzije.
Novopeeni oevi su poznati po tome to svojoj prvoroenoj deci pripisuju
najrazliitije sposobnosti, ali to je neto sasvim bezazleno. Stavie, dobro je;
roditelj koji ne veruje u svoje dete i nije neki roditelj. Veina roditeija - a
posebno majke - veruju da su njihova deca najbolja na svetu, pa ta bilo da
bilo. Deak, pa nek je ve i odrastao ovek, uvek e dobiti majin oprotaj,
ak i ako je uradio neto uasno. Seala se majke Notea Mokotija, koja je
verovala kako njen sin nije kadar da ikom naudi, ak i onda kad se nala
suoena s dokazima koji su svedoili sasvim suprotno. Svojim uima ju je
ula kad je rekla: Moj sin je divan ovek - jedan od najboljih u ovoj zemlji.
Tako je dobar.
Dobar! Ona zatvori oi. Nee dozvoliti sebi da se sea kako se Note
ponaao prema njoj, ali, podozrevala je, i prema mnogim drugima. Oprostila
mu je, tano, ali ipak nije volela da se toga seti. A moda i in namernog
zaborava ide ruku pod ruku s pratanjem. Oprosti, a onda sebi kae: Sada
u da zaboravim. Jer ako ne oprosti, tada e se tvoj oprotaj nai na probi,
moda vie puta, i na naine kojima ne moe da se odupre, i onda te moda
ponovo ophrvaju gnev i mrnja.
Potom je Futi rekao neto to ju je zabrinulo.
Ona ima vie nego dovoljno pomoi u kui, Mma. Tu je ta devojka koja
radi u kuhinji - ona odlino kuva. I odrava istou. A tu je i moja tetka.
Vaa tetka? otro e Mma Ramocve.
Futi uzdahnu. Dolazi kod nas na est nedelja, ree on. Grejsina mati je
sada pokojna, i tetka kae da uz porodilju mora biti neka starija ena iz
porodicc, koja e joj pomagati oko bebe i svega ostalog to ima da se radi.
Kae da je njena dunost da doe, kad ve neemo da dozvolimo da beba
ode kod nje. tavie...
ekala je da nastavi, ali imao je tekoa da nae rei. Mma Makuci joj je
jednom prilikom rekla da je uvek tako - kad je Futi zbog neega nervozan ili
uznemiren, rei nee da mu preu preko usana, ili prelaze u delovima, a
katkada i pogrenim redosledom.
Je li ve dola kod vas?
D... da. Tu je.
Mma Ramocve nije bila sigurna ta da kae. Futijeva tetka je po svim
merilima bila teka osoba, i zasigurno bi dovela u iskuenje ak i strpljenje
doktora Mofata, tog najstrpljivijeg oveka na svetu, koji je uvek bio drage
voije spreman da saslua ljude koji mu bez kraja i konca priaju o svojim
tekoama i jadima, i nikad ih nije pourivao, zato to nae tekoe i jadi
umeju da budu duga pria, to je on veoma dobro razumeo. I profesor Tlou 6
je bio takav - mudar ovek koji je poznavao istoriju Bocvane bolje od ikog
drugog, ali je uvek bio spreman da saslua oveka, i pored toga to je od
mnogih drugih moda ve uo sline prie. Sad je bio pokojni, ali ne i
zaboravljen, a njegova mudrost i dobrota su ivele i posle njega; na neki
nain, zato to su ih ljudi pamtili i to su blagodarei njima i sami bili malo
mudriji i bolji.
Tetka izvesno nije spadala meu njih. Ona je, pribojavala se Mma
Ramocve, bila od onih koji nikad nee postati naroito bolji, ak i pored toga
to je povremeno delovala maiice manje teka. Meutim, uvek vredi
pokuati; malo je ljudi koji su toliko neprijazni da uz pomo ljubaznosti ili
hvale ne moe dopreti do njih. Takvi ljudi neretko ele ba to - da ih drugi
hvale, da ih vole - i to moe da ih promeni.
Sigurna sam da e biti od velike pomoi, ree ona. Vano je da mlada
majka ima pomo, a tetke su prave osobe za to. Mada ova tetka nije,
pomisli ona. Naravno, nije to izgovorila naglas, iako je nasluivala da i sam
Futi tako misli, ali da ga lojalnost, koja ga je u dobroj meri krasila, i
pristojnost, koje je imao jo vie, spreavaju da izrazi sumnju koju je gajio u
pogledu korisnosti i uslunosti svoje nezgodne roake.
Mma Ramocve pomisli kako je Mma Makuci verovatno u trenutku
slabosti ili, ak, pospanosti pristala na taj aranman. U bolnici nikad nisi u
svom najboljem izdanju, a posle poroaja e moda pristati na kojeta. Mma
Makuci je sad imala tetku na grbai, ali kad malo ojaa, moda e biti kadra
da izae na kraj s njom. Tih est nedelja koje je tetka predloila mogle bi, uz
malo vetih pregovora, postati est dana. To bi se ve dalo istrpeti, pomisli
Mma Ramocve.

Na dan kad je Mma Makuci trebalo da se vrati kui, Mma Ramocve je

ranije zatvorila agenciju. Ionako nije imala mnogo posla - nijedan zakazani
sastanak s klijentom, zanemarljivo malo pote i mali broj tekuih istraga. U
poslovanju Prve damske detektivske agencije je, zapravo, vladalo poprilino
zatije, to, kao to je Mma Ramocve ve ranije primetila, nije bilo nita
neobino za nedelje koje su prediodile sezoni kia. Tada je uvek vladala
vruina i ljude je, inilo se, obuzimala prevelika letargija da bi bili svesni
svojih problema, a ako su ih i bili svesni, suvie ih je mrzelo da se s njima
baku. Kad ponu kie, to e se promeniti. Bilo je to vreme kad je izgledalo
kao da ivot poinje iznova, to je znailo da e ljudi koji imaju nekih briga -
nekih sumnji ili neizvesnih situacija koje su zahtevale usluge Mme Ramocve
- pomislili kako bi ba i mogli da preduzmu neto u vezi s tim. A ona je,
razume se, bila prava osoba za to. Kao to je kazivao moto agencije:
Zadovoljstvo zagarantovano.
Napisala je obavetenje s namerom da ga ostavi na vratima za sluaj da
se pojavi neki klijent. Napisala je: Zatvoreno. Ali sutra radimo nonnalno i
tada emo se rado pozabaviti vaim problemom. Na brzinu sroivi te dve
reenice, ona ih malo poblie zagleda. Nije bila sigurna je li dovoljno to to
je napisala samo zatvoreno. Neko ko je potegao ovamo da se posavetuje s
njom mogao bi se s pravom naljutiti zato to nije dobio objanjenje; mogao
bi, moda, zakljuiti da je ovo firma koja moe da zatvori svoja vrata bez
ikakvog razloga - kad joj se prohte. Znala je da ima takvih firmi; njihovi
vlasnici su bez razmiljanja navlaili roletne ako zakljue da e im vie
prijati da posle podne provedu bazajui po radnjama ili im se uini da su
umorni i da bi mogli otii kui i prilei, ili im je pak naprosto dosta posla za
taj dan. Stoga je smatrala da bi trebalo da prui nekakvo objanjenje i da
moda zameni re problem reju predmet. Bee ustanovila da se ljudima
dopada kad se njihov problem preimenuje u predmet, primetila je da taj izraz
advokati rado koriste. Zvui taktinije, pomisli ona.
Stoga uze novi list papira i krupnim, itijivim slovima napisa: Danas ne
radimo zbog radosnog dogaaja - roenja sina prvenca Mme Makuci
(detektiva-saradnika). Sutra primamo predmete na razmatranje kao i
svakog radnog dana. Dragocena Ramocve, vlasnica Prve damske
detektivske agencije.
To je bilo dobro obavetenje, koje e umiriti ak i najuznemirenije
klijente - a svi klijenti detektivskih agencija obavezno su uznemireni, bez
obzira na to koliko se trude da to sakriju. Ako im iko moe pomoi da
postanu manje uznemireni, to je nesumnjivo potpisnica tog obavetenja.

Parkirala je kombi nedaleko od kafia na kraju keja i prola pored

mnotva trgovakih tezgi. Te tezge su bile plodonosan izvor poklona, ali ne,
zakljuila je, i onih odgovarajuih za novoroene. Bilo je tu konih
pojaseva, i nakita, i ivotinja napravljenih od uglaanog sapunastog kamena, 7
ali njeno stvarno odredite bila je radnja pored supermarketa. Zvala se
Mama i beba, i bila je mala i stenjena izmeu prodavnice muke odee -
Kalahari moda - i prodavnice elektronskih ureaja - Glasni zvuci. Bee ve
ranije primetila tu radnjicu, privuena ivopisnim izlogom, ali nikad nije ula
u nju. Koliko je ula, pripadala je eni iji je mu bio vlasnik neuspenog -
ali odlunog - fudbalskog tima, koji su skoro svi nimalo ljubazno nazivali
Gaboronskim gubitnicima. Mma Ramocve ga je videla jednom ili dvaput, kad
je dovezao kola na servis kod gospodina D. L. B. Matekonija. Uvek je
delovao veoma vedro za vlasnika propale stvari, a ula je i da njegova
supruga ima slian pristup ivotu.
Nije gledala ta ima u izlogu ve je odmah ula unutra, gde su jedna ili
dve muterije razgledale kolekciju ipkanih kapica kakve ljudi vole da
stavljaju bebama na glavu. Neke su biie prilino lepe, po miljenju Mme
Ramocve, ali su zato ostale bile pretrpane nepotrebnim ukrasima, koji su
doprinosili samo tome da bebe izgledaju komino.
Vlasnica radnje je bila zauzeta kapicama, ali se osmehnula u pravcu Mme
Ramocve i dobacila joj pogled koji kao da je govorio: Ovi ljudi se veoma
sporo odluuju, ali zaas u ja. Jeste da je to bila podua poruka za samo
jedan pogled, ali je ipak bila jasna.
Ne moe kupiti deaku takvu kapicu, pomisli Mma Ramocve. Kapa, to
ve moe - od onih vunenih, koje mogu da se navuku bebi preko uiju kad je
hladno. To bi bio dobar poklon, mada neodgovaraju po ovakvoj vruini.
Stoga bi moda bolje bilo kupiti bebi neku od punjenih igraaka naslaganih
na policama u zadnjem delu radnje. Tamo je bilo svih moguih stvorenja:
lavova, kokoaka, pa ak i punjeni mravojed. Ona prie polici i uze lava u
ruke. Bio je poveliki za punjenu igraku - skoro kao pravo lavlje mladune -
i Mmi Ramocve pade na pamet da bi se beba mogla uplaiti neega takvog.
Ona vrati lava na mesto i umesto njega uze dugakog zelenog krokodila,
sa sve zubima napravljenim od komadia belog filca. Kako bi bebi izgledao
krokodil? I je li dobra zamisao dati detetu takvo stvorenje da ga voli, kad
pravi krokodili nisu nimalo dostojni ljubavi? Zar ne bi trebalo uiti tako malu
decu da se dre to dalje od krokodila, umesto da im aljemo poruku da su
krokodili dobri drugari u dejoj sobi?
Ona se zagleda u krokodila. Dok joj je svojim paljivo priivenim
smeim oima uzvraao pogled, prisetila se da je jednom davno, na samom
poetku svoje karijere privatnog detektiva, bila primorana da se bavi
krokodilom koji je pojeo nekog za vreme obreda krtenja u reci. Kako je to
nesmotren postupak - potapati nove vernike u reku poznatu po tome to je
puna krokodila. ta ljudi oekuju? Da e se krokodili iz potovanja drati
podalje od njih? Ona odmahnu glavom. Ljudi zaboravljaju na oigledne
opasnosti, a onda dobiju gadnu opomenu da Afrika, pored sveg sunca i
muzike, ume da bude vrlo opasno mesto. A opet, opasnosti vrebaju svugde.
Tlokvenki drum je opasan ako pokua da ga pree dok prema tebi jure
pomahnitali minibus ili kamionet. Takvi su svi drumovi na svetu, gde god da
se nae, a ako u bocvanskim rekama ima krokodila, more oko Durbana je
prepuno ajkula, a zmije u Australiji su jo otrovnije od onih u Africi. itala
je i da u Indijskom okeanu ima gusara, a bilo je jo tuta i tma toga. Mora
biti svestan svih opasnosti, ali ne sme se previe zabrinjavati zbog njih,
inae e zavriti sedei meu etiri zida bojei se da izae da ti se sluajno
ne dogodi neto loe.
Mma Ramocve?
Bila je to vlasnica prodavnice, koja je u meuvremenu zavrila posao s
drugim muterijama.
Mma Ramocve se naprezala da se seti eninog imena: Mma...
Ja sam Mmakosi. Va mu odrava kola mog mua, ini mi se. Video
vas je tamo, kako ulazite u kancelariju odmah pored servisa.
Mma Ramocve spusti punjenog krokodila i uzvrati eni pozdrav. Primetila
je da se ona predstavila imenom prvoroenog sina, to nije bila retkost u
Bocvani: Mmakosi je znailo da ima sina po imenu Kosi, koji je njen
prvenac.
Dola sam da kupim poklon, ree Mma Ramocve. Za novoroene.
Mmakosi klimnu glavom i osmehnu se. To je beba Mme Makuci?
Mma Ramocve jc bila zateena. Gaboron je bio veliki grad, ali se esto
ponaao kao selo - i to malo selo. Ovo je bio tano takav primer: ne samo da
je Mmakosi znala ko je ona, nego je znala i da se rodio mali Radifuti.
Mmakosi je primetila iznenaenje svoje muterije. Nemojte se toliko
uditi, Mma. Mi ujemo te stvari. To su korisne informacije za radnju kao to
je ova.
Mma Ramocve se pribra. Trebalo bi da uzimam asove kod vas, Mma.
Ja sam detektiv, ali izgleda da ste i vi.
Tajna je u dounicima, Mma. Nastojte da imate dounike na pravim
mestima.
 Kao to su porodilita?
Oi Mmakose veselo zaiskrie. Ali morate zapamtiti da nikad ne smete
da otkrijete svoje izvore, ree ona. Sigurna sam da, bavei se svojom
profesijom, znate sve o tome.
To mi je jasno, ree Mma Ramocve. A ako vam ikad zatreba novi
posao, Mma, moda ne bi bilo loe da mi telefonirate...
Obe se nasmejae. Potom Mmakosi ree: ujem da je deak.
Tako je, Mma. To je lepa vest za Futija Radifutija - supruga - ali uvek
mi se ini da to majku potajno malice razoara. Ne moe doterivati deaka
onako kako moe devojicu.
I to se menja, Mma. Nekad je bilo tako, ali danas postoji odea pogodna
za muke i enske bebe.
Stavljaju ipku na stvari za deake?
Ne ba, odvrati Mmakosi, ali moda i to vreme doe. Sigurno ste
primetili da mukarci danas nose enstveniju odeu nego nekad?
Mma Ramocve nije bila sigurna je li primetila ili nije. ta danas nose
arli i Fanvel? Ta dva momka prate modu, ali ona ih nikad nije videla ni u
emu drugom sem u radnom kombinezonu. Jedan komian trenutak videla ih
je u masnim kombinezonima s ipkanim manetnama i kragnama. A gospodin
D. L. B. Matekoni je takoe imao kombinezon obrubljen nenom ipkom, s
tek ponekom mrljom od mainskog ulja tu i tamo...
to se smekate, Mma?
Komina slika izblede. Neto sam se zamislila. Moj mu je
automehaniar, kao to znate, i njegova odea je... Pa, ba tipino muka. Oni
po pravilu ne vole upadljivu odeu.
Naravno, Mma, ree Mmakosi. Ja to dobro razumem. I moj mu je
takav. Samo mu je fudbal u glavi, tako da nema nimalo mesta za odeu. Ona
zastade. Ali da znate, Mma, sad postoji kurs. To je kurs za mukarce, zove
se Kurs za savremene mueve. Jeste li uli za njega?
Nisam, Mma. Zvui zanimljivo.
Veoma je dobar. ujem da ue mukarce da kuvaju ili, barem, da
pomisle da neto skuvaju.
Ovo smesta privue panju Mme Ramocve. To zvui vrlo korisno.
A dre i predavanja o odevanju i elegantnom izgledu. Deo kursa - a to je
veoma vano - zove se Kako da obradujete suprugu. Poduavaju ih
kupovini poklona za enu i kako da joj ne zaborave roendan.
Mma Ramocve prasnu u smeh. Mukarci mogu da napiu datum na
pare papira i zakae ga na zid. Ili mogu da imaju sveicu u koju e
zapisivati takve datume - roendane, godinjice braka i tome slino.
Mogu, sloi se Mmakosi. Ali da li to rade, Mma? Hoe li se ijedan
mukarac setiti godinjice braka ako ga same ne podsetimo? Ne bih rekla.
To je tano, pomisli Mma Ramocve. Postoji mnogo toga to muskarci ne
rade, ili to rade samo zato to su ene tu da ih podseaju da to rade. Neki
se, smatrala je, u toj meri oslanjaju na svoje ene da ih one, valjda, moraju
podseati i na to da diu... Ne zaboravi da die, moda ena mora da kae
muu kad ovaj ujutru izlazi iz kue. Udah, izdah. Udah, izdah. Tako je.
Taj kurs, Mma? Gde se odrava?
itala sam o njemu u novinama, Mma. Zaboravila sam ta je pisalo, gde
e to biti. Nadali su se da e moi da ga organizuju ponovo, jer je prvi put
postigao ogroman uspeh.
Pratiu oglase, ree Mma Ramocve. Ali zasad, Mma, pree mi je da
odluim ta da kupim za bebu Mme Makuci.
Doite, ree Mmakosi.

Mma Ramocve izala je iz radnje Mmekosi s paketom premalim da sadri

punjenu igraku - punjenog lava, slona, pa ak i mravojeda. Bio je to uredan
pravougaoni paketi u kojem je, u gnezdu od tankog arenog papira, leao par
dejih cipelica veliine nula. Bile su od mekane crvene koe s jasnoplavim
pertlama, a odabrala ih je lino Mmakosi, nakon to je prethodno ubedila
Mmu Ramocve da je to idealan poklon za malog Radifutija.
Ta vaa pomonica - Mma Makuci - koliko znam, mnogo voli cipele,
relda je Mmakosi. A ako majka voli cipele, moete biti sasvim sigurni da e
ih beba takoe voleti.
Mma Ramocve je bila zapanjena time to Mmakosi zna za tu pojedinost o
ivotu Mme Makuci i priznala je da je iznenaena.
Ali videla sam je, uzviknu Mmakosi. Videla sam je kako ulazi u
radnju Plati i nosi. Odmah vam je jasno da je to ena koja voli cipele.
Dovoljno je da joj pogledate u stopala.
Bie da je tako, ree Mma Ramocve. Kupila je nekoliko ba lepih pari
otkako se udala za Futija Radifutija. Ali ak i dok je bila sama - i nije imala
mnogo novca - vodila je rauna o tome kakve cipele nosi.
Mudra ena, ree Mmakosi. Ako vodi rauna o svojim cipelama...
Ona ostavi aforizam nedovren, pridavi mu daak blagog upozorenja. A koje
bi, upita se Mma Ramocve, bile posledice ako ne vodi rauna o svojim
cipelama?
One e ti dugo trajati, dovri Mmakosi.
Mma Ramocve primi k znanju to zrno mudrosti. To je svakako tano,
Mma, ree naposletku. Pod uslovom da su kvalitetne izrade. To je veoma
vano.
Mmakosi se potpuno slagala s tim. Koliko para, toliko muzike, ree
ona. Ne dobijemo uvek po zasluzi.
Mma Ramocve je smatrala da i nije ba tako. Opaanja Mmekosi o
cipelama moda su bila tana, ali nije bila sigurna da je ovaj njen stav o
ivotu uopte potpuno odriv. Moda ponekad i jeste tako, Mma, istae
ona. Ali mislim da ljudi, u mnogim sluajevima, dobiju ba onako kako
zaslue. A to ne bude uvek ono to misle da bi trebalo da dobiju.
Govorei ovo, mislila je na Vajolet Sefoto. Vajolet, koja se, inilo se,
posvetila tome da bude zloduh koji progoni Mmu Makuci - zbog ljubomore
koja je poticala jo od vremena koje su provele u Bocvanskom koledu za
sekretarice - dobila je ta je sleduje utoliko to su sve njene smicalice
dosledno propadale. Bila je dramatino raskrinkana za vreme svog
kratkotrajnog zaposlenja u prodavnici nametaja Dvostruko udobnije, njena u
korenu preseena politika karijera biia je kratkog daha, a pokuaji da smota
bogatog mua bili su podjednako neuspeni. Za sve to je bila sama kriva i
tako je, na neki nain, dobila ta je i zasluila. Ali ak i pored toga, podseti
sebe Mma Ramocve, i ona ima duu kao i svi ostali, i ovek ne sme likovati
ak ni nad porazom onih koji su i te kako zasluili da budu poraeni. To je
opasno, jer onda i sam moe dobiti po zasluzi zbog toga to se raduje tuoj
nesrei. Moda je bezbednije da uopte ne razmilja o Vajolet...
Vratile su se na temu cipela. Deja stopala toliko brzo rastu, ree
Mmakosi. Zato ljudima stalno govorim: uvek kupite detetu cipele koje su
mu malice velike. Potom, za nedelju ili dve - dok lupi dlanom o dlan -
pogledate i vidite da su detinji prsti popunili onaj viak prostora. Uvek im to
govorim, Mma Ramocve.
Mma Ramocve je razgledala majune crvene cipele - duboke - koje je
odabrala za sina Mme Makuci. Ovo je veliina nula, Mma, ree ona.
Moda bi bilo bolje da kupim veliinu jedan. Tako e mu biti dobre i kad
malko poraste.
Mmakosi odmahnu glavom. Ne, Mma. Ove cipeie nisu kao obine
cipele. Ako opipate vrhove, primetiete da je koa veoma meka i podatna.
Lako se razvlai i tako omoguava da detetu stopalo raste. Pri tom, znate, to
nisu cipele za hodanje. To su takozvane cipele za puzanje. Predviene su za
uzrast u kom dete poinje da puzi.
Ali on ima samo nekoliko dana, ree Mma Ramocve. Jo se ne
pomera s mesta.
Ali hoe, ree Mmakosi. Nee proi dugo a poee da puzi, a onda e
ga ove cipelice ekati. One su vrlo pametno odabran poklon.
Cipelice su se ba dopale Mmi Ramocve. Prijaia joj je pomisao da
poklanja cipele Mmi Makuci, koja je oduvek imala prilino snishodljivo
miljenje o cipelama Mme Ramocve, koje su bile udobne ali ne i moderne.
Bile su uvek iste: ravne i smee, i poprilino iroke, tako da zadovolje
potrebe tradicionalnih stopala. Ali nikad je nisu izneverile i, za razliku od
cipela Mme Makuci, nikad nisu bile sarkastine.
Znate li, Mma? ree Mma Ramocve Mmikosi. Cipele Mme Makuci su
vrlo neobine. One... Ona zauta. Bee zaustila da kae kako cipele Mme
Makuci, izgleda, umeju da govore, ali shvatila je da bi vlasnici radnje to
izvesno veoma udno zvualo.
Da, Mma? podstae je ova.
Vrlo su nesvakidanjih boja. Zato verujem da e joj se ove crvene ba
dopasti.
Zavrivi kupovinu, Mma Ramocve izae na natkriveni trg. Uprava trnog
centra je vrlo predusretljivo postavila betonske klupe zarad udobnosti
umornih kupaca, kao i onih koji se moda nisu umorili kupujui ve su bili
umorni i pri samoj pomisli na kupovinu. Nekoliko njih je sada sedelo na tim
klupama, s plastinim kesama pored nogu punim robe; neki su posmatrali
prolaznike, drugi su gledali nekud u daljinu, dok su trei napola dremali na
sanjivoj poslepodnevnoj vruini. Oko jedne klupe bee se okupila grupica od
etvoro ili petoro tinejdera, askajui o svemu onome o emu tinejderi vole
da askaju a to odrasli, koliko god se trudili, redovno ne razumeju. Od te
grupice dopirali su smeh i povieni glasovi, dovoljni da privuku mrgodan,
osuujui pogled sredovenog mukarca na oblinjoj ldupi. Mma Ramocve
se, meutim, nije mrgodila. Smeh, ak i tinejderski, bio je neto to nikad
nije osuivala, naravno, ako to nije bio okrutan smeh, koji se pak uvek lako
dao prepoznati po piskavosti i otrini.
Mma Ramocve odlui da sedne. Nije bila naroito umorna - naprosto joj
je dolo da sedne. Nema razloga da ovek bude stalno u pokretu. To ini
polovinu nevolja u ovom svetu, pomisli ona: malo ljudi odvaja vreme da
nekoliko minuta samo sedi i posmatra nebo ili ta se ve nalazi pred njima -
krdo goveda, moda, ili bu posut drveem akacije, ili sunce to u
predveerje uranja u Kalahari. Ne mora dugo da sedi; ve je i nekoliko
minuta dovoljno da te podseti da e ti, ako ivot provodi urei naokolo,
godine iscuriti izmeu prstiju a da i ne primeti, sve dok naposletku
nepovratno ne prohuje, i onda shvati da si star i da nee proi mnogo do tog
trenutka koji dolazi svima - kad jednom zasvagda napusti Bocvanu.
Bila je to morbidna misao, a kako im Mma Ramocve nije bila sklona, dok
je sedala na klupu i smetala paketi s poklonom na krilo, ona preusmeri
misli ka neemu sasvim drugom: sluaju iba. Premda ne bee zapoela
aktivnu istragu, razmiljala je o njemu, a razmiljanje o problemu - ak i
prilino dremljivo - esto je predstavljalo dobar nain da podstakne um da
iznae mogunosti. U celom tom sluaju zbunjivala ju je injenica da je, ako
iko lae, taj neko upravo tetka: ona je bila ta na ijoj je rei poivao ceo taj
sluaj. Ako je Mma iba bila u pravu i Liso nije bio pravi Liso, tada je
morao postojati razlog to je tetka pristala na tu prevaru. Je ii imala kakav
interes da sprei pravog Lisoa da nasledi farmu? Da li zato to bi je on
moda izbacio iz njene kue? Mogue. Ili je elela da imanje nasledi taj drugi
mladi zato to ga je na neki nain drala pod svojom vlau? Moda je htela
da kupi farmu za vrlo male pare i imala je tajni dogovor s njim da joj je
proda nakon to mu ona omogui da je nasledi tako to e slagati u vezi s
njegovim identitetom. To ve nije verovatno, pomisli Mma Ramocve. Skoro
uopte nije verovatno.
Ovaj niz misli prekide se kad je podigla pogled i videla dvojicu radnika
kako se mue da skinu nekoiiko velikih tabli per-ploe. Ta per-ploa je
dotad skrivala izlog radnje koja se renovirala i sad su otkrivali preureeni
prostor. Ona pokua da prizove u pamet ta se ranije nalazilo tu. Bila je to,
koliko se seala, radnja s batovanskom opremom: lopatama i mistrijama,
svakojakim grabuljama i rukavicama. To su sve stvari koje ljudi vole da
imaju i koje smatraju vrlo korisnim, ali ne i koje vole da kupuju. Ako ti
zatreba batovanska mistrija, prekopae hrpe starudije koje se prirodno
nagomilaju u upama i garaama, i najverovatnije e je pronai, oblepljenu
skorenim blatom i prastaru, ali mistrija je mistrija; nee ti ni na pamet pasti
da kupi novu.
Ona odmahnu glavom pri pomisii na razoaranje koje je vlasnik radnje
morao doiveti kad je shvatio da je postao samo jo jedna propala firma. Kad
je osnivala Prvu damsku detektivsku agenciju, ljudi su joj govorili da je eka
ba takva sudbina. Smejali su joj se i govorili kako u drutvu u kom ima
malo tajni i u kom se, tavie, svi die time kako mogu lako doznati sve to
ele da znaju, nikome nee biti potrebne usluge detektivske agencije.
Govorili su joj to iza lea, a u nekim sluajevima i u lice. A ipak, posle
toliko godina, jo je bila tu, sa firmom koja je odolela predskazanjima tih
samozvanih Jeremija i prerasla u razraen i unosan posao. Dobro, de, moda
ne ba unosan, ali u svakom sluaju nije gubila previe novca.
Jedan radnik je zastao da otare elo. Da, pomisli Mma Ramocve, ba je
vrue, ak i tu u hladovini. Ali ljudi ipak moraju da rade, ak i po toj pasjoj
vruini; moraju da skidaju table per-ploe s izloga prodavnica, moraju da
kuvaju u kuhinjama, moraju da lee pod kolima i mue se da odvrnu rafove
na karteru motora, moraju da... Panju joj privue obnovljeni napor radnika
da skloni onu plou. Konano je uspeo da je odlepi i pomerao ju je u stranu
otkrivajui slova na staklu izloga.
Mma Ramocve je zurila u naziv: Salon lepote Samo malo ulepavanja.
Potrajaio je asak ili dva, ali onda se seti: pa ona zna taj salon. Upoznala je
vlasnicu, Mmu Soleti, koja je ranije drala svoj salon lepote u ne ba
obeavajuem prostoru - obinoj baraci, zapravo - ali je sada prelazila u
mnogo elegantniji lokal. To se zaista moglo nazvati poslovnim uspehom.
Ona ustade s klupe i prie radniku.
Dumela, Rra, ree ona. Vi ba svojski zapinjete.
Zaduvan od napora, ovek ponovo obrisa elo. Prevrue je za rad,
Mma.
Istina, ree ona. Po ovakvom vremenu, ovek bi se najradije zavukao
negde u hladovinu. Ali... Ona zastade dok je zagledala unutranjost radnje.
Ali posao ne sme da eka, Rra, a ja sluajno znam ovu gospou. Znam Mmu
Soleti.
Mukarac ju je naas paljivo posmatrao. Vi ste njena muterija, Mma?
Mma Ramocve se osmehnu. Ne ba, Rra, nisam od ena koje troe
mnogo vremena na modu i sline stvari. A vi, Rra? Jeste li... Ona ostavi
pitanje nedovreno.
On se nasmeja. Mukarci ne zalaze na ova mesta.
Moda bi trebalo, Rra. Moda bi mukarci trebalo da navrate u neki
ovakav salon i daju da im malo ispeglaju bore.
Radnik je na trenutak delovao uznemireno, a ruka mu se i protiv njegove
volje podie do lica.
Samo se alim, uveravala ga je Mma Ramocve. ene ne primeuju
bore na licu mukarca. Vie ih zanima ono to je u njegovom srcu. Je li dobar
ovek? To je pravo pitanje, Rra. Postoji mnogo dobrih mukaraca koji imaju
mnogo bora.
Radnik potvrdno klimnu. Ta ena, Mma Soleti, ubrzo dolazi da otvori
radnju. Zato i radimo sve ovo.
Ba ubrzo? upita Mma Ramocve.
Da. Ve je trebalo da bude ovde, ali moda kasni zbog guve u
saobraaju.
Mma Ramocve klimnu glavom. Saobraaj je postajao sve gori - pogotovo
u vreme pauze za ruak i kasno posle podne - i vie niko nije mogao sa
sigurnou da proceni kada e stii na odredite. Na ulicama je bilo previe
kola, i bilo bi vrlo pametno skupiti sva na gomilu i pobacati barem polovinu,
kako bi preostalim vozilima bilo lake. Takvo reenje, meutim, bilo je teko
izvodljivo i, dabome, morala je da misli i na gospodina D. L. B. Matekonija.
Kola su bila njegov nasuni hleb, a time i njen, sve dok Prva damska
detektivska agencija ne pone da donosi veu zaradu - to se nee desiti,
osim ako ljudi ne ponu da ive sa znatno vie problema nego sad, a ko bi
poeleo drugima da imaju vie problema?
Postala je svesna da neko prilazi i okrenula se.
Mma Ramocve.
Mma Soleti se teturala prema njoj s prepunim platnenim torbama u obema
rukama. Mma Ramocve instinktivno prui rukti da joj pomogne, ali to je
samo doprinelo da druga ena ispusti jednu torbu. Oko nogu im se prosu
vodopad boica - ampona, krema i losiona.
 Silno se izvinjavajui, Mma Ramocve pokupi boice i teglice i pogura ih
natrag u torbu.
Ovo je poslednji tovar, ree Mma Soleti dok je slobodnom rukom
traila kljueve. im sloimo ovo na police, biu spremna za posao. Ona
pogleda u Mmu Ramocve kao da neto smera. Stavie, Mma, da li biste
hteli da budete moja zvanina prva muterija?
Malo je potrajalo dok joj Mma Ramocve nije odgovorila. Shvatila je da
kod sebe nema ba mnogo novca - cipelice za bebu stajale su vie no to je
oekivala, a onih stotinu pedeset pula koliko je jo imala u novaniku bilo je
ostavljeno za kupovinu namirnica. Ne bi joj bilo nimalo lako da saopti
gospodinu D. L. B. Matekoniju da danas nee biti veere zato to je novac
namenjen za kupovinu hrane potroila na kozmetiki tretman. Ta informacija
bi razoarala svakog mukarca, koliko god bio tolerantan; neki bi se ak i
naljutili, ali takvi nek se bolje upitaju koliki deo kunog budeta im ode na
pivo. Ako mukarci kupuju pivo, pomisli Mma Ramocve, tada bi ene
trebaio da imaju pravo da potroe novac na kozmetiki tretman. Posle
kozmetikog tretmana barem izgleda bolje, dok od piva, generaino, moe
izgledati samo loije. Morala je da prizna, meutim, da i jedno i drugo mogu
da razvesele oveka - pod uslovom da je umeren, razume se.
Mma Ramocve zahvalno pljesnu rukama. Veoma ste ljubazni, Mma, ali
bojim se da ovih dana moram da pazim koliko troim i da trenutno nemam
mnogo novca uza se. Moda neki drugi put.
Mma Soleti energino odmahnu glavom. A, ne, Mma. Prvoj muteriji
nisam nameravala da naplatim. Tretman e biti potpuno besplatan. Na raun
kue. Nee vas kotati ni novia.
Mma Ramocve je bila zahvalna, ali smatrala je da ne moe to da prihvati.
Vrlo ljubazno od vas, Mma, ali ne valja tako voditi posao. Ne budete li
naplaivali tretmane, vrlo brzo ete bankrotirati.
Mma Soleti nije htela ni da uje. Ali naravno da u naplaivati tretmane.
Kaem samo da vama neu naplatiti, Mma Ramocve, budui da ete mi biti
prva muterija u mom novom lokalu. Nita drugo.
Mma Ramocve pogleda na svoj sat. U supermarketu e biti guva,
pomisli ona, a trebae joj i vremena da pripremi veeru za gospodina D. L.
B. Matekonija. Pri tom je morala da navrati i do Mme Makuci, da joj odnese
poklon. Pravo da vam kaem, u stisci sam s vremenom, ree ona. Imam
toliko toga da obavim.
Nee dugo trajati, Mma, ree Mma Soleti zagledajui lice Mme
Ramocve. Mislim da je najvanije preduzeti neto u vezi s tim malo
uveanim porama levo i desno od nosa. A ako ne greim, koa oko uiju vam
je prilino suva. To je zbog ovog vremena, Mma. Sunce zaas isui ensku
kou, a kad ga ima ovoliko kao ovih dana, jedino reenje je hidratantna
krema.
Petnaest minuta? upita Mma Ramocve.
Dvadeset, ponudi Mma Soleti.
Prihvatam. Hvala vam, Mma.

Mma Ramocve je bila impresionirana unutranjou Salona lepote Samo

malo ulepavanja.
Ovo je ba luksuzno, Mma, ree ona leui na sofu za tretmane Mme
Soleti. Va raniji prostor bio je... vrlo fin, ali bio je...
upa, ree Mma Soleti. Ali negde se mora poeti, Mma, a ja sam
poela tamo. Sad imam ovaj novi salon, s toplom i hladnom tekuom vodom
i ventilatorom, da muterijama ne bude vruina. Mnogo drugaije.
Sigurno je mnogo kotalo, ree Mma Ramocve. Umom joj prolete
pitanje koje ljudima uvek proe kroz glavu, ali nikad ne vole da ga postave:
odakle joj novac za ovo?
Mma Soleti bi razumela to pitanje - ono je dobro poznato svakom u
Bocvani. U provincijskoj Bocvani svi se meusobno pomau, bez obzira na
to koliko su dugo pre toga iveli u gradu, niko nee dozvoliti da neko drugi
gladuje, i seljani se utivo ophode jedni prema drugima; ipak, svima im je
zajednika jedna velika mana - osobina krajnje svojstvena ljudima, ali ipak
mana - zavist. Ljudi umeju da zavide jedni drugima na materijalnom uspehu, i
skoro svako zna za neki sluaj kad je iz iste zavisti uinjeno neto zlobno.
Stoga, ako neko odjednom ima para na bacanje, zavist je ta koja podstie
radoznalost u pogledu toga odakle je taj novac doao.
Sigurno se pitate odakle mi novac, ree Mma Soleti. To nije bila
optuba - ton joj je bio sasvim prozaian.
Moram priznati da mi je to palo na pamet, odvrati Mma Ramocve.
Mma Soleti odvrnu poklopac s kutije Galenove hiadne kreme. Imala sam
neto uteevine, ree ona. Lepu sumu, zapravo, ali ni izbliza dovoljnu da
platim depozit za iznajmljivanje ovog lokala. Niti da platim preduzimaa. Ne,
uspela sam da dobijem kredit, Mma - i to s vrlo povoljnom kamatom.
To je dobro, jer vam je sigurno trebalo dosta novca, rekla je Mma
Ramocve. ak i ova sofa... Ona pree rukom preko povrine. Izgledala je
skupo, a takav je bio i oseaj kad je dodirne.
Dve hiljade pula, prekide je Mma Soleti. Stigla je ak iz
Johanesburga. Najmodernija linija. Sem to je polovna, naravno.
Mnoge stare stvari su veoma dobre, diplomatski e Mma Ramocve. U
tom pogledu su umnogome nalik na ljude, Mma...
Mma Soleti je ekala da Mma Ramocve dovri reenicu, ali njoj glas
zamre. Moda je, pomisli kozmetiarka, samo to i htela da kae; moda ovo
zapaanje i nije imalo zakljuak.
Leei nauznak na sofi, Mma Ramocve je gledala u tavanicu. Dve muve
su izvodile neto to je podrazumevalo komplikovani rad nogu - naopaku
raspravu na naopako okrenutoj teritoriji. Ili moda ljubavni ples. Iz muvlje
perspektive, zemlja je nebo, ono u ta gleda kad izvije vrat i pogleda
navie. A ta smo mi za njih? Ogromni slonovi to tabanaju naokolo, udno
privreni za to nebo; nae ogoljeno meso, vlano od znoja na ovoj vruini,
nita drugo do movarna prostranstva namenjena da ih istrauju hrabre muve;
naa kosa, dungla; nae nozdrve mrane peine iz kojih kuljaju bure vrelog
vazduha, mesta u koja se samo ludo odvani insekti usuuju da zau.
Napokon Mma Soleti progovori. Mislim da ste u pravu, Mma Ramocve.
Mnogi ljudi s godinama postanu bolji. Ponaaju se manje budalasto. Obzirniji
su prema drugima. Ima toga jo dosta.
Mma Ramocve se osmehnu. Pretpostavljam da sam to i htela da kaem.
Znate, gospodin D. L. B. Matekoni razmilja na taj nain o kolima. Kae da
stari auto ima veliku duu. Ba je tako rekao - tim istim reima.
Mma Soleti je poreala tri teglice kreme na stoi pored sofe. Zatvorite
oi, ree ona. Ovo e vam prijati, rashladie vas.
Mma Ramocve uini kao to joj je reeno. Krema koju su nanosili blagi
prsti Mme Soleti zaista je izazivala prijatan oseaj, a i lepo je mirisala. Ona
malo nabere nos u pokuaju da odredi koji je to miris.
Krema je na bazi aloje, ree Mma Soleti. Ali s dodatkom limuna. To je
taj miris koji oseate, Mma. Ona zauta dok je razmazivala izdanu koliinu
kreme po elu Mme Ramocve. Limunov sok odlino isti kou, Mma,
nastavi ona. Veoma je dobar za masnu kou, a kad ga pomeate s alojom,
tada ima ba lekovito dejstvo. Ujutru moete popiti limunov sok s medom -
to e vam proistiti kou iznutra.
Mma Ramocve se namrti. Ali ja ujutru pijem aj, Mma. Crveni afriki
aj.
On je takoe veoma dobar za kou, ree Mma Soleti. U sluaju da
dobijete osip, nanesite ga direktno na kou. Ostatak popijte, tako da vas
proisti i spolja i iznutra.
Mma Ramocve se opustila. Dopadaia joj se zamisao o proiavanju
spolja i iznutra. A onda se setila Mme Makuci i njenog problematinog tena.
Nikad nije zapodenula sa svojom pomonicom razgovor o tome, ali znala je
da Mmu Makuci ve dugo mue problemi s koom, mada je izgledalo da su
se u poslednje vreme ublaili. Ona svakako nije bila osoba s kojom je lako
zapodenuti razgovor o osetljivim pitanjima, ali Mma Ramocve se sad upita ne
bi li joj mogla predloiti da u aj, umesto mleka, dodaje limun. Moda bi se
to dalo izvesti taktino, na primer, tako to e rei da je ula kako oni koji
imaju problema s koom grdno hvale limunov sok. Time, razume se, ne bi
aludirala da je Mma Makuci osoba koja bi trebalo da brine zbog svoje koe;
ne bi rekla nita slino.
Dabome, kad ima mua, sve tvoje sitne nesavrenosti preu u drugi
plan. Sad kad je udata za Futija Radifutija, Mma Makuci vie ne mora da
brine o tome kako da privue mukarce i moe da prestane da se sekira zbog
problematinog tena i primoranosti da nosi velike okrugle naoari, i tako
dalje. Mada nijedna ena, pomisli Mma Ramocve, ne bi smela sasvim da
odustane i da se ne trudi da izgleda lepo svome muu. Najbolje reenje, kao i
uvek, nalazi se negde izmeu: moe da se opusti, ali trebalo bi da uvek
ima na umu da tvome muu prija da za dorukom preko puta njega za
stolom sedi lepa ena. A lepota, podseti ona sebe, neto je to dolazi i spolja
i iznutra. Moe ti spolja biti sva bletava i lepa, ali ako si iznutra puna mana
- kao to su ljubomora, zloba i tome slino - to nikakva spoljanja lepota ne
moe da sakrije. Moda postoji neka vrsta limunovog soka za unutranju
lepotu... Jo nije ni zavrila misao, a ve je znala ta je to: ljubav i dobrota.
Ljubav je limunov sok koji proiava, a dobrota je lekovita aloja.
Do kraja tretmana, obe ene su utale. Mma Ramocve ustanovi da joj se
pridremalo i u jednom trenutku je malo nedostajalo da zaspi. Uinak losiona i
kreme na koi i udisanje njihovog mirisa bili su veoma prijatni. A oputajui
dodir prstiju Mme Soleti izvlaio je napetost iz koe. Stoga, kad su kreme
bile propisno utrljane i nanesen nekakav melem za kraj, Mma Ramocve
zatekla je sebe kako se osea pomalo razoarano, kao kad ispija poslednje
kapi olje aja kojoj se veoma radovala.
Eto, gotovo, ree Mma Soleti. Sad moete da otvorite oi, Mma.
Tretman je zavren.
Mma Ramocve sede. Imala je oseaj da joj lice sija, kao da se bakari na
prvim zracima ranog jutarnjeg sunca. Ona podie ruku i dodirnu obraz.
Deluje vrlo glatko, Mma.
To je zato to su kreme uradile svoje i sad vam koa i jeste glatka,
odvrati Mma Soleti s primesom ponosa u glasu. Kao bebina Ona zastade.
Mma Ramocve, drago mi je to ste bili moja prva muterija u novom salonu.
Prva besplatna muterija. Besplatna, ne zaboravite.
Mmi Ramocve nije promakao naglasak na rei besplatna. Poneto jeste
besplatno, a poneto i nije, pomisli ona. Njen odgovor je bio oprezan.
Vrlo ste ljubazni, Mma. Zahvalna sam vam.
Mma Soleti je, okrenuta leima prema njoj, vraala teglice na policu.
Mma Ramocve, ree ona, imam veliku brigu.
Mma Ramocve shvati da je predoseaj nije prevario; ovaj besplatni
kozmetiki tretman dobila je u zamenu za uslugu. Pa dobro, svet tako
funkcionie i znala je da to ne bi trebalo da je iznenauje. Ceo ivot se
sastoji od razmena; ti ini drugima, drugi ine tebi. A tako mora da bude, jer
ti ivot zapone uz pomo one koja te je na njega donela - babice - a zavri
uz pomo onih koji te poloe u zemlju. Izmeu tih dveju krajnosti, esto ti je
potrebna pomo drugih; treba ti njihovo drutvo, treba ti njiliova ljubav, a
njima je, zauzvrat, potrebno to isto od tebe.
Nije pokazala kako se osea. Najzad, bila je tu da pomogne to je sutina
posla privatnog detektiva, i pored toga to je izgledalo da reavanje problema
Mme Soleti, kakav god bio, nee obuhvatati novanu naknadu. To nee biti
prvi pro bono sluaj kog se latiia; bilo ih je mnogo i tek e ih biti. Jedna
klijentkinja je ak nagovestila da bi trebalo da joj Mma Ramocve plati da
isirauje njen sluaj. To je bilo neobino po svim merilima, ali injenica da
se uopte dogodilo kazivala je da oveka ne bi trebalo da iznenadi nita to
drugi predlau - ili rade, to se toga tie.
 Kaite, Mma, kakva vas to briga mori? ree Mma Ramocve. Ponekad,
znate, ono to nas mui postane manje strano kad se nekome poverimo.
Mma Soleti se okrete prema njoj, pa poglcda u staklena ulazna vrata
salona. Moemo li da popriamo pozadi u kancelariji, Mma?
Pre no to je Mma Ramocve stigla da odgovori, Mma Soleti je uze za
lakat i povede u prostoriju u stranjem delu salona.
U njoj su se nalazili pisai sto, nekoliko stolica i telefon. Na podu pokraj
pisaeg stola stajala je neotvorena kartonska kutija s nalepnicom na kojoj je
pisalo: Kozmeticki proizvodi: hitna isporuka. Mma Ramocve nije uspela da
prikrije osmeh. Pitala se kako iko moe smatrati da je isporuka kozmetikih
proizvoda hitna. Isporuka lekova, da, ali ne i ekstrakta aloje i limunovog
soka. Dabome, svako smatra da isporuka njegovih zaliha ima prioritet. Mma
Makuci je esto umela da prigovara kad kancelarijski pribor ne stigne ni
nedelju dana nakon to ga je poruila. ta oni misle, Mma, kako da piemo
ljudima? alila se. Moda na starim novinama? Ili na poleini koverata?
Mma Soleti joj ponudi da sedne, a onda se i sama spusti na jednu stolicu.
Dobila sam paket, ree ona. Potom.
Mma Ramocve pogleda u kutiju s kozmetikim proizvodima.
Mma Soleti odmahnu glavom. Ne taj, Mma. Ovo je bio veoma mali
paket - veliine kutije cigareta.
Mma Ramocve je ekala da ona kae jo neto. Mma Soleti bee spustila
glas, premda nije postojala mogunost da ih iko uje. Ljudi su bili skloni da
to rade, Mma Ramocve je to odavno primetila - i to je najee bio znak da
su uplaeni.
Otvorila sam ga, nastavi Mma Soleti.
Mma Ramocve joj ohrabrujue klimnu glavom. I, Mma?
Kamo lepe sree da nisam.
Mma Ramocve prui ruku da je umiri. Mma Soleti je drhtala. Bio je to
vrlo stvaran strah.
Vrlo je teko ne otvoriti paket koji primite, Mma Soleti.
Znam. Ali u ovom sluaju, volela bih da se tom paketu neto dogodilo
pre no to je stigao u moju kuu.
Smem li da pitam zato, Mma?
Zato to je sadravao neto vrlo ravo, Mma.
Mma Ramocve je utala. Slutila je, naime, ta e Mma Soleti sledee
rei.
Pero, proaputa Mma Soleti.
Mma Ramocve to nije oekivala. Oekivala je kost ili nekakav praak.
To su bili uobiajeni pratioci crne magije, a bez obzira na to koliko neko
logino razmilja ili je savremenih pogleda, takve stvari su kadre da izazovu
veliki strah. Ljudi su umirali naprosto zato to su dobili neto takvo. Nije
bilo nikakvog medicinskog, naunog razloga za to, ali srce i glava nisu isti u
tami noi.
Je li bilo jo neega s perom? upita ona. Neki muti? Upotrebila je re
koja se obino upotrebijavala za te stvari. Muti 8 je sr kletava i ini - barem
za one koji veruju u takvo ta, a ona nije bila od tih. Ali zato je vrlo dobro
znala da je potrebna samo aica lakovernih pa da vra ima vrlo unosnu
praksu.
Mma Soleti odmahnu glavom. Nisam znala ta to pero znai, pa sam ga
odnela nekom za koga znam da je veliki strunjak za ptice. Bio mu je
dovoljan jedan pogled. Rekao mi je da je to pero veiikog kljunoroca.
Mma Ramocve uzdahnu. Znai, poslali su vam znak od te ptice.
Mma Soleti je zvuala jadno. Odmah sam ga bacila. Oprala sam ruke, i
to ne jednom - tri ili etiri puta, ini mi se - ali ve sam ga bila dodirnula. Ve
sam ga nosila u depu.
Mma Ramocve pokua da umanji znaaj incidenta. Ali, Mma, sluajte
me: znam da ljudi kau da je ta jadna ptica baksuma i da donosi svata
loe...
Ukljuujui i smrt, prekide je Mma Soleti. Ako ti ta ptica doe u
kuu, onda...
Mma Ramocve mahnu prstom. utite, Mma! To su najobinije
besmislice. Neistine. Kako moe jedna bezazlena ptica da donese smrt? To
nema veze s pameu.
Nije bezazlena, ree Mma Soleti. To je opaka ptica.
Ne moe ptica da bude opaka. Ne moe. Ona zastade. Ptice ne
razmiljaju, Mma. Pogledajte im glave - tako su male. Sve o emu ptica ume
da misli jeste hrana i tome slino. Ne razmiljaju o tome kako da naude
ljudima.
Mma Soleti nije bila ubeena u to. Sve i ako ti ptica ne moe nita,
ovek moe. A tamo negde postoji neko ko eli da me uplai, ko bi voleo da
se upokojim.
Mma Ramocve postade jo odlunija. Ne, Mma, ne smete tako da
govorite. Ne smete da govorite kako neko eli da se upokojite. Neko - neko
krajnje budalast i detinjast - eli da vas uplai, to je tano. Ali kakvu mo
ima ta osoba ukoliko vi odbijete da se uplaite? Maleni daman, dasi, 9 ume
da se smeje leopardu. ak se ni on nee uplaiti ako ne dozvoli sebi da se
osea tako.
Sve dok ga leopard ne pojede, ree Mma Soleti.
Mislim da nisam iznela ba dobar primer, ree Mma Ramocve. Ali
pogledajte... Razbijala je glavu u potrazi za boljim primerom. Sigurno ima
sluajeva da su se mali, odvani ljudi usprotivili mnogo krupnijim
siledijama i pobedili ih, ali sad kad su joj trebali, nije uspevala da ih se seti.
Merkati su odvani, u to nema sumnje, ali bee u zaklon im ugledaju samo
senku jastreba.
Mma Ramocve, ta da radim?
Ne obraajte panju, odvrati ona. Kad ne obraate panju na budale,
one izgube interesovanje. To je opte poznato, Mma.
Stvarno, Mma?
Mma Ramocve je bila izriita. Nesumnjivo, Mma. Nesumnjivo je opte
poznato u celoj Bocvani, a i drugde, sigurna sam. Zatim se seti primera: ser
Seretse Kama, prvi predsednik Bocvane. Ljudi su pokuavali da ga uplae
kad je objavio svoju nameru da se vena sa Rut, enom vrlo drugaijeg
porekla, koju je veoma voleo. 10 Svi su se obruili na njega, grdili ga i
pokuavali da ga namame da odustane, ukljuujui i plemenske stareine
naroda Bamangvato, iji je bio kralj; Britanci i Junoafrikanci takoe. Ali on
je odbio da dozvoli da ga zaplae i na kraju je trijumfovao, i stvorio modernu
Bocvanu, sa svim onim to ona simbolizuje u pogledu ljudskosti i hrabrosti.
Setite se samo Seretsea Kame, ree ona ustajui. ta bi vam on rekao,
Mma?
Mma Soleti je izgledala potpuno smeteno.
Ja u da vam kaem, Mma, pomoe joj Mma Ramocve. Rekao bi - Ne
boj se onih to vrebaju iz senke. Zaloi se za ono u ta veruje. Ljudi u
senkama nisu dorasli ljudima koji se ne boje svetlosti. - Eto ta bi rekao,
Mma. Sigurna sam u to.
Posmatrala je drugu enu i pomislila: Da, postaje jaa. Ali potom pomisli
- strogo u sebi i ne pominjui to nijednom reju kakve je to neprijatelje stekla
ova Mma Soleti, i kako?
Mma Soleti ju je razoarano gledala. Primetivi to, Mma Ramocve shvati
da neto mora da joj kae.
Moda se pitate ta da radite, Mma, ree ona.
Pa da, pitam se.
Mma Ramocve klimnu glavom. Ovog asa, ba nita, ree ona.
Postoje situacije kad je najbolje ekati i motriti.
Je li ovo jedna od njih? upita Mma Soleti.
Jeste, odvrati Mma Ramocve. Ovo je jedna od takvih situacija, kad
preduzimate neto tako to ne preduzimate nita, ako me razumete, Mma.
Mma Soleti je oklevala, ali onda ree: Ako vi tako kaete, Mma.
Kaem, rce Mma Ramocve.
 esto poglavlje

TO JE MOJA BEBA, MMA

Kasnije tog dana, Fnti Radifuti je javio Mmi Ramocve da se Mma
Makuci vratila kui iz porodilita, da je na nogama i da se veoma raduje
njenoj poseti tog poslepodneva. Ona je njemu, pak, javila da joj je izuzetno
drago to to uje i da e doi kod njih malo posle etiri. Rekla je i da se nee
dugo zadrati, jer zna kako umorne porodilje umeju da budu, te da nema
potrebe da se mue pripremajui joj ak ni aj.
Vreme do etiri sata se naprosto vuklo. Bez Mme Makuci, kancelarija je
bila zastraujue tiha i, premda je Mma Ramocve morala da napie vie
izvetaja, ustanovila je da ne uspeva da se usredsredi na taj posao. Neto pre
tri, ona ustade od svog pisaeg stola, odloi izvetaj koji je tek poela da
pie i uputi se u radionicu, koja se nalazila odmah pored kancelarije.
Gospodin D. L. B. Matekoni, njen suprug i, po optem miljenju, najbolji
automehaniar u Bocvani, bio je zauzet nastojanjem da naui svoja dva
pomonika arlija i Fanvela neemu u vezi s podeavanjem motora.
Meutim, behu prekinuli raspravu o tehnikim pitanjima i okrenuli se
problemu za koji je Mma Ramocve verovala da izaziva izvesna trvenja -
kako se ko ima oslovljavati na radnom mestu. Gospodin D. L. B. Matekoni
ih je obojicu uzeo kao egrte, ali Fanvel bee u meuvremenu dobio svoju
kvalifikaciju i tako stekao pravo na zvanje pomonog mehaniara. arli je
vie puta padao na ispitima i izgledalo je da je osuen na status veitog
egrta, ali nije voleo da ga tako i opisuju.
Znam isto kol'ko i Fanvel, bunio se, a njega ne zovete egrtom. Pa to
biste onda mene tako zvali?
Gospodin D. L. B. Matekoni je pokuavao da mu objasni da u ivotu
postoje neke formalnosti koje se jednostavno moraju proi, a ispiti spadaju
ba u te formalnosti. Uzmi, na primer, Mmu Makuci, ree mu on. Ona svoj
posao nije dobila tek tako - morala je da poloi ispite i dobije svojih
devedeset sedam procenata ili koliko ve bee.
arli se podrugljivo zacereka. Devedeset sedam procenata niega je
nita, gazda. Ili je barem nekad tako bilo.
Samo se ti smej, arli, upozori ga gospodin D. L. B. Matekoni, ali
devedeset sedam procenata je devedeset sedam procenata vie no to si ti
ikada dobio. Na poslednjem ispitu nisi zaradio nijedan bod - poslali su mi
rezultat. Nula posto. Nita. Kec ko vrata
arli slee ramenima. Evo ta se rauna: je l' ume da popravlja kola?
Ispiti nisu nita u poreenju s tim. Je l bi teli da vam gospojica Devedeset
Sedam Procenata popravi kola? Ne bi? E pa, ne bi ni ja, gazda.
Ona sad ima bebu, primeti Fanvel. Nee imati ni vremena da popravlja
nikakva kola.
Da, ree Carli. Beba! Beba od devedeset sedam procenata! I ta beba
ima da sedi tu s istim onakvim velikim okruglim cvikerima ko i njegova
mama. Beba-sekretarica!
Gospodin D. L. B. Matekoni okrznu pogledom Mmu Ramocve, koja je
sa strane pratila ovaj razgovor. arli, i ti si nekad bio beba. Ne zaboravi.
Ha! ree Fanvel. Beba-egrt! Koja je pokuavala da popravi kola-
igraku...
Mma Ramocve rei da se vrati u svoju kancelariju. Postojalo je neto
udno u mukim razgovorima, to je davno primetila - mukarci na kraju
esto zavre ismevajui jedni druge. ene to vrlo retko rade, ali mukarci,
izgleda, vole da se vreaju. Vrlo udno. Gospodin D. L. B. Matekoni se
uputi za njom u kancelariju, briui ruke sveprisutnom pucvalom koju je
drao u tu svrhu.
Izvini zbog onoga, ree on. Ti momci...
Jo su mladi, ree Mma Ramocve. Uskoro e odrasti i uozbiljiti se.
Nadam se, ree gospodin D. L. B. Matekoni. Posmatrao ju je upitnim
pogledom. Jesi li htela da razgovaramo kad si dola tamo?
Ne, odvrati Mma Ramocve. Samo sam ubijala vreme. U etiri idem
kod Mme Makuci. Potom zastade, petljajui naas neto s fasciklom na
svom pisaem stolu. Rra, mogu li neto da te pitam?
Gospodin D. L. B. Matekoni gurnu pucvalu u dep. Moe da me pita
ta god poeli, Mma - ta god poeli. Pa valjda zna. Smatrao je kako je
malo verovatno da on zna neto to ona ne zna - osim ako se, dabome, nije
radilo o kolima. Ali to se svega ostalog ticalo, priklanjao se miljenju svoje
ene.
ta bi uradio da ti neko poalje pero kljunoroca?
Gospodin D. L. B. Matekoni nekoliko asaka nije odgovarao. Kad joj je
konano odgovorio, glas mu je bio napet. Te ptice su grdan baksuz.
Mma Ramocve je ekala da kae jo neto.
Da mi poalju takvo pero, znao bih da postoji neko ko eli da me vidi
mrtvog. On je otro pogleda. Rekao bih da je to vrlo ozbiljno, Mma. Rekao
bih da slanje tog pera nekome uopte nije ala.
Ko danas uopte radi takve stvari? To je tako... tako staromodno.
Gospodin D. L. B. Matekoni umno uzdahnu. Te stvari nikad ne
prolaze, Mma. Uvek e postojati neko ko je spreman da plati tim ljudima da
bace kletvu na njegovog neprijatelja.
Zar policija ne preduzima nita u vezi s tim?
Gospodin D. L. B. Matekoni se poea po glavi. Onda kada dozna za
to; ali niko ne eli da im prijavi takav sluaj. Uvek je isto. Strah uradi svoje.
Mma Ramocve se slagala s tim, ali njeno glavno pitanje je ostalo bez
odgovora. Kakvi ljudi rade takve stvari?
Da te pitam, Rra, ree ona. Da primi pero ili neto slino, na koga bi
posumnjao?
Odgovorio je bez imalo oklevanja. Na svoje neprijatelje.
Ali nema ih, Rra.
Izgledao je zbunjeno. Moda nemam. Ali da imam, oni bi bili glavni
osumnjieni. On zauta, pa dodade: Ili neki suparnik, valjda. Svako moe
da ima suparnike.
Neko vreme su utali, i Mma Ramocve se zagleda kroz prozor u drvo
akacije. Mala ptica - ne jedna od dveju grlica to su se tu nastanile, ve neka
jo manja - svaala se s drugom ptiicom oko nekoliko centimetara grane. To
mesto i nije bilo neka premija, a okolo je bilo mnogo slobodnih grana, ali za
ptice je to bilo neto za ta se vredelo boriti. Posmatrala ih je u njihovoj
majunoj jarosti, a gospodin D. L. B. Matekoni je priao i stao pored njenog
ramena.
Smenih li ptica, ree on. Povazdan se neto dapaju.
Kao i ljudi, promrmlja Mma Ramocve. Stalno se svaamo - i to oko
istih stvari kao i ivotinje. Teritorija. Mesto za ivot ili rad.
Moda.
Jeste, takvi smo. Oni koji negde dou prvi, misle kako to znai da smeju
da oteraju sve ostale. Kao ta ptica tamo. Ona je prva dola, kae. Druga
ptica je uljez.
Bio je zamiljen. Oboje su znali o emu zapravo razgovaraju. Ali zar
ljudi nemaju pravo da tite svoj prostor? Ova naa Bocvana - svi bi da dou
da tu ive. Svi ti ljudi iz zemalja u kojima stvari ne funkcioniu ili gde
vladaju neredi - svi bi da dou ovamo. A mi to ne bismo izdrali, Mma
Ramocve...
Shvatala je ta eli da kae. Ne moe svima otvoriti vrata, jer e
propasti ako to uradi. Stoga mora da stisne srce; mora da bude sebian,
to se njoj nije dopadalo. Ali ne sme oterati oveka, pomisli ona; ne sme.
Teko je, ree ona. Ali pretpostavljam da si u pravu. Ne moemo mi
da preuzmemo na sebe probleme cele Afrike. Niko to ne moe. To je istina,
shvati ona, premda je prieljkivala da je drugaije.
Potom ponovo pogleda u ptice. Mma Soleti je bila ptica koja je kasnije
sletela na drvo. Druga ptica, koja je branila svoje mesto, ve je bila tamo.

Do kue Radifutija odvezla se svojim malim belim kombijem. Kako se

nova kua koju je Futi Radifuti poruio od graevinske kompanije Gradimo
visoko nalazila na samom obodu grada, u delu koji jo nije bio obuhvaen
urbanistikim planom, put je bio lo i dombast, i kombi je podizao oblak
sitne praine koji je delovao sasvim neprimereno veliini vozila. Nemogue
je da neko neprimeen prie kui, pomisli Mma Ramocve, ukoliko dolazi
nekim vozilom i po danu.
Videla je Futijeva kola parkirana pred kuom, to je nije iznenadilo, jer
joj je rekao da je uzeo nekoliko slobodnih dana, da bude tu dok se Mma
Makuci i beba malo ne uhodaju. Bilo joj je drago to e ga videti; Futi
Radifuti joj bee ba prirastao za srce i veselila se to e biti svedok
njegovoj srei zbog roenja sina. Bila su tu, meutim, jo jedna kola, koja je
Mma Ramocve prepoznala ali im se nije naroito obradovala. To je bio nizak,
stari smei auto - boje govee balege, nije mogla a da ne primeti - i imao je
male, zlokobne prozore. Prava kola, pomisli ona, za nekog ko ne eli da ga
svet gleda i ko, opet, hoe da posmatra taj isti svet samo kroz uzane,
defanzivne proreze. Pade joj na pamet da je to moda ak nekad bilo vojno
vozilo, a da je svrha malih prozora bila da spree ljude da ubiju one unutra.
Kola su pripadala Futijevoj prgavoj tetki i ona naas zamisli letku kako
se odvozi u kupovinu pod kiom metaka svojih zacelo brojnih neprijatelja.
Taj prizor je natera da se osmehne.
U prvi mah je pomislila da parkira kombi pored neprijatnih smeih kola,
ali onda se predomisli. Ni sluajno nije bila spremna da pripisuje vozilima
oseanja, kao gospodin D. L. B. Matekoni, ali nije joj se sviala pomisao da
njen kombi bude tako blizu smeih kola. Znala je da je to smeno, ali bolje
e se oseati ako pronae drugo mesto za parkiranje. Potom vrlo polako
pree ka drugoj strani kue. Tamo nije bilo pravog prilaznog puta, ali ni
pravog vrta - jo.
Ona zaustavi kombi i izae iz njega, prisetivi se da ponese paketi sa
cipelama za bebu. Pribliavajui se kui, imala je oseaj da je neko
posmatra. Verujte svom oseaju, napisao je Klovis Andersen u Naelima
privatnog istraivanja. Ako vam se vrat jei i opominje da vas neko
posmatra, posluajte ga!
Vrat Mme Ramocve sada ju je upozoravao da je neko posmatra. Ona se
okrete i pogleda u prozore, koji su se nalazili malo iznad nje. Pomisli da je
spazila pokret, ali nije bila sigurna. Potom nastavi ka prednjem delu kue.
Kao to se i pribojavala, vrata joj je otvorila tetka, a ne Futi.
Da? ree tetka. Ko ste vi, Mma?
Mma Ramocve je bila sigurna da je se tetka dobro sea. Ve smo se
upoznale, Mma. Moda ste zaboravili. Ja sam Mma Ramocve.
Tetka odgiumi naglo priseanje. O, vi ste ona ena. Ona iz onog
automehaniarskog servisa.
Iz Prve damske detektivske agencije, ispravi je Mma Ramocve. Ona
se nalazi pored automehaniarskog servisa, ali nije servis.
Tetka ne obrati panju na to. Zalim sluaj, nisu kod kue, ree nabusito.
Doite neki drugi put.
Mma Ramocve naas ostade bez rei. Nikad joj nije biio jasno kako neki
ljudi mogu da lau, kad je vie nego oigledno da e biti uhvaeni u lai. Ali
Mma, kola gospodina Radifutija su tu.
Tetka je oklevaia. Stvarno? Pa, onda je sigurno doao kui, ali mislim da
mora da je zaspao. Ne smemo ga buditi. Izvinjavam se - sad morate otii.
 Ne, ree Mma Ramocve. Mma Makuci me je lino pozvala da doem.
Sigurno e me primiti.
Potom poe da se gura pored tetke, koja se nekoliko trenutaka odupirala,
ali, vojnim renikom reeno, bila je to laka artiljerija protiv teke i, kao i
uvek, teka je izvojevala pobedu. Poslednji prodor, i ona se nae u dnevnoj
sobi. Odnekud iz kue dopirao je Futijev glas i ona se uputi prema njemu.
Futi se nalazio u kuhinji, kao i Mma Makuci, koja je nosila komotni
ruiasti kuni ogrta. Kad je ula, oboje su sedeli. Fui i ustade, dok je Mma
Makuci ostala da sedi. Mma Ramocve ispusti tihi radosni uzvik i pree
preko prostorije pa zagrli svoju pomonicu.
Divna vest, Mma, ree ona. Uistinu divna vest.
Mma Makuci popravi naoari na nosu. Blistala je od sree. I ja sam
presrena, ree ona. Deak je, Mma, mada mislim da vam je Futi to ve
rekao.
Mma Ramocve se s osmehom okrete prema Futiju Radifuliju. Jeste. On
je vrlo ponosan otac. A gde je maleni? upita Mma Ramocve. Donela sam
mu poklon.
Mma Makuci klimnu glavom u pravcu hodnika to je vodio iz kuhinje.
Spava kao top. Upravo sam ga nahranila i sad spava. Ona zauta, pa
nastavi. Hoete li da ga vidite, Mma?
Iza njih se javi glas. Tetka bee ula i sad je stajala na pragu kuhinje. Ne
valja za bebe da ih vidi mnogo ljudi, ree ona, s nrgodovanjem odmahujui
glavom. Samo da znate.
Mma Ramocve se okrete prema tetki. Neu ga dirati, Mina. Samo u ga
pogledati.
Tetka ponovo odmahnu glavom. Postoje obiaji, ree ona. Moda su ih
takvi ko to ste vi zaboravili, ali ja nisam. Futi Radifiiti je dotle utao, ali
tada progovori. Svi ih dobro znamo, tetkice. U dananje vreme, meutim...
Dananje vreme - kakve to veze ima, ljutito e tetka. Dananje vreme,
dananje vreme. Takvi ko to ste vi samo to umeju da kau onda kad nee da
potuju obiaje. A onda... Ona napraivi pokret koji je nagovetavao optu
propast.
Ja sam majka, ree Mma Makuci. Ja odluujem.
Da, pridruzi joj se Futi Radifliti. Grejs je... Tetkin pogled ga,
meutim, uutka.
 Potom mu se tetka obrati: Ovo nisu muka posla, Futi. Ovo su enska
posla i mukarci ne bi trebalo da guraju nos u njih.
Mma Ramocve sa zebnjom pogleda u Mmu Makuci. Nije, naime,
smatrala da je dobro da se porodilja izlae tako napetim situacijama.
Mislim da mogu i kasnije da vidim bebu, ree ona. Sad nije dobar
trenutak. Ali je dobar trenutak da porazgovaram s Mmom Makuci. Ona
pogleda prvo u Futija, i potom u tetku. I mislim da bi trebalo da
razgovaramo u etiri oka. Tie se posla, znate.
Futi Radifuti pree preko kuhinje i stade pored tetke. Sasvim ste u
pravu, Mma Ramocve, ree on. Tetkica i ja emo da posedimo malo na
verandi - tamo je sveije.

E svata! izusti Mma Ramocve. I potom, poto joj na pamet nije palo
nita drugo ime bi odgovarajue izrazila svoja oseanja, ona ponovi: E
svata!
Mma Makuci prevrte oima. Ona je najstarija tetka, kao to znate. Ja
ovde nemam nikog od porodice - moji su svi gore u Bobonongu.
Mma Ramocve uzdahnu. Shvatala je sistem i savreno legitimna prava
koja je Futijeva tetka imala kao najstarija ena u njegovoj porodici. Znam,
Mma, ree ona. Ali sigurno vam nije lako. Ona se ba dri obiaja,
izgleda?
Mma Makuci objasni da je Futijeva tetka, to se toga tie, potpuno
zadrta. Ona kae, Mma, da bi bebu trebalo drati u kui itava tri meseca. I
htela je da mu utrlja pepeo u kou - seate se, onako kako se nekad radilo u
selu. Ali ja sam rekla da niko nee staviti na moje dete nita sem vazelina.
Mma Ramocve se osmehnu. Nema za bebu nita bolje od te masti, ree
ona. Ona pomae da... Glas joj zamre. Nije bila sigurna kojoj svrsi slui
glancanje beba mau na bazi sirove nafte, ali mora biti da neki razlog
postoji, inae se to ne bi radilo. Neki su tvrdili da je to zastareli obiaj i da
bi trebalo prestati s tim, ali smatrala ga je bezazlenim, i pored toga to je bilo
teko setiti se ikakvog naunog opravdanja za njegovu upotrebu.
Pomae majci, ree Mma Makuci. Kad majka vidi da joj je beba sva
lepa i sjajna, odmah se osea bolje, a ako se majka osea bolje, tada bolje
vodi rauna o bebi. Mislim da postoji mnogo dokaza za to.
Mma Ramocve se upita hoe li Mma Makuci sad otkriti da je tu
informaciju ponela s Bocvanskog koleda za sekretarice, ali to se ipak ne
desi. Sigurna sam da ste u pravu, Mma, ree ona.
Mma Makuci baci pogled prema vratima kroz koja behu i lestali Futi
Radifuti i njegova tetica. Zatim pogleda u Mmu Ramocve.
Hoete li da ga vidite? proaputa.
Mma Ramocve prigui veseli kikot. Da, ba bih volela, Mma. Ona ne
mora da zna.
Tiho, poput tajnih zaverenika, iskrale su se iz kuhinje i otile u malu sobu
koja je sluila kao deja. U uglu te sobe nalazili mi se prostrani zeleni
krevetac, sto za presvlaenje i visoka komoda puna potreptina za bebe:
pudera, krema i uredno poslagane vunene odee. Bio je tu i onaj divni miris
malog ljudskog bia - miris mekoe, miris mleka, miris ivota koji tek
poinje.
Eno ga, ree Mma Makuci. Vidite li ga, Mma Ramocve? Vidite li moju
bebu?
Mma Ramocve se nagnu nad malenom figurom u krevecu. Potom prui
ruku i veoma neno dodirnu jednu malu ruku - paljivo, kao kad ovek
dodiruje leptira ili neni cvetak. Beba se nije ni pomerila, ne vie od
uobiajenih sitnih pokreta usnulog novorodeneta - skoro neprimetnog dizanja
i sputanja mekog ebenceta pod kojim je spavala i povremenog trzaja. Ona
pomisli: Po svemu to zna, isto je kao da je jo u majinoj utrobi, osim to
ovde, u ovom novom ivotu, postoji svetlost i boja, i topli zagrljaj Afrike.
Ona se ispravi i pogleda u Mmu Makuci, koja je jo uvek zaneseno
gledala u malo udo pred njima. Zatim primeti da su se velike naoari njene
pomonice zamaglile, pa prui ruku i prebaci je preko ramena Mme Makuci.
Za poslednjih nekoliko godina, njih dve su prele dugaak put; dugaak put
koji je vodio od onog prvog dana kad ju je sekretarica s novom novcatom
diplomom u depu nagovorila da je zaposli, s Bobonongom daleko iza sebe
ali sa siromatvom jo uvek za petama. Taj put je potom doveo do
poznanstva s Futijem Radifutijem i sada do ovoga - materinstva i silne sree
koju je ono donosilo.
Mma Makuci skide naoari i maramicom obrisa stakla. Srce mi je
puno, ree ona.
Zato i plaemo, ree Mma Ramocve.
Mma Makuci vrati naoari na nos, ali oi su joj jo bile suzne. To je
moja beba, Mma, proaputa ona. Moja vlastita beba.
Tvoja vlastita beba, pomisli Mma Ramocve. Tvoja je, ba kao to je i
sve ovo drugo to ima tvoje. A nita od toga nisi zatekla kad si tek poela
da ivi, zato to nisi imala nita - ili skoro nita - i sve si ovo zasluila,
Mma, ba sve, svojim vrednim radom i rtvama koje si podnela, i svojom
dobrotom i ljubaznou prema Futiju Radifutiju, i time to ga voli zato to je
ovek kakav jeste a ne zato to poseduje mnogo materijalnih stvari. Sve je to
tvoje, Mma Makuci - tvojih devedeset sedam procenata svega.
Ostavile su bebu da spava i vratile se u kuhinju, gde su nekoliko minuta
sedele u potpunoj tiini, obe obuzete mislima kakve takav trenutak obavezno
nosi sa sobom. Nije bilo potrebe za reima, jer ima trenutaka kad rei mogu
samo da nagoveste ono to srce eli da kae.
 Sedmo poglavlje

U FOTELJI VELIKOG OVEKA

Obavljanje istrage bez saveta i pomoi Mme Makuci bilo je vrlo udno.
Mma Ramocve je bila u toj meri navikla na razgovore o sluajevima koje je
vodila sa svojom pomonicom, da joj se sada, ovako samoj, inilo kao da se
standardni postupak odjednom promenio. S Mmom Makuci za pisaim
stolom na drugom kraju prostorije, mogla je da iznosi ideje sigurna da e biti
ispitane, raspravljene i potom potvrene ili odbaene. Sad je sve one duge
razgovore posredstvom kojih je ranije reavala zamrena pitanja s kojima su
ljudi dolazili u Prvu damsku detektivsku agenciju mogla da vodi samo sama
sa sobom. A ta pitanja su ponekad bila zaista beznadeno zamrena - i zaista
je samo neka neverovatno sluajna spoznaja doprinosila razjanjenju
situacije. A tu spoznaju je esto iniciralo neto to je rekla Mma Makuci, i
neko pitanje koje je postavila. Sada, meutim, i na svoje poprilino
iznenaenje, Mma Ramocve se, kao rezultat toga, oseala ranjivo. Mogla je
da proverava svoje ideje iznosei ih gospodinu D. L. B. Matekoniju, ali
koliko god je bio predusretljiv, nije posedovao ensku mo zapaanja - to je
teko mogla da mu uzme za zlo. enska mo zapaanja ne ide uvek uz
automehaniarski talenat - mogla bi, dabome, pogotovo sada kad se mukarci
i ene podstiu da se bave istim poslovima, ali to dvoje, po nekom optem
pravilu, ne idu skupa. ovek mora biti realan to se toga tie.
Mma Ramocve je odahnula kad je saznala da odsustvo Mme Makuci
nee biti dugo, ali teko da je mogla odloiti sve sluajeve do povratka svoje
pomonice. Stoga, dan nakon to je prvi put otila do kue Radifutija da vidi
bebu, zakljuila je da je krajnje vreme da se poduhvati predmeta koji joj je
Mma iba nedavno poverila. Dosad nije uradila nita, a Mma iba bee
pomenula da planira da joj za oko nedelju dana telefonira i uje ima li
kakvog napretka. Vie nije smela da odlae.
 Sedei za svojim pisaim stolom, sa oljom tek skuvanog crvenog
afrikog aja nadohvat ruke, ona uze prazan list papira i napisa rezime onoga
to je znala. Uvek je bilo korisno - katkad i otrenjujue - napisati crno na
belo ono to zna. Povremeno je papir umeo da ostane prazan, to je bilo
pouno, makar i donekle uznemirujue.
Tog jutra nije ostao prazan. Rra Edgar, napisa ona. Imao farmu. Imao
brata. Brat otiao u Svazilend i dobio sina, Lisoa Molapoa. Sestra, tetka
momka u Svazilendu, ostala u Bocvani, na farmi. Rra Edgfar umre. Liso
nasledi farmu. Liso se vrati i preuzme nasledstvo. Mma iba misli da on
nije Liso. Njegova dokumenta kazu da jeste. Tetka na farmi potvrdila njegov
identitet.
To su bile injenice sluaja, onako kako ih se seala. Meutim, to je bio
samo poetak. Sada su sledila pitanja.
Kako znamo da je mladi Liso ? Dokumenta: ima paso u kom pie da je
on Liso Molapo. Ima krtenicu na kojoj pie to isto. Tetka kae da je on Liso
Molapo. Ako nije, znai da neko lae. Paso? Krtenica? Ili tetka?
Ona spusti olovku i pogleda ono to je dotad napisala. inilo joj se da je
postavila sva vana pitanja i sad je naprosto preostalo da pronae odgovore
na njih. To je, meudm, bio onaj tei deo; lako je postaviti pitanja, ali
odgovori na ta pitanja ne lee uvek nadohvat ruke. Postojao je, meutim,
jedan vrlo oigledan odgovor, za koji je smatrala da bi svakako trebalo da ga
razmotri pre no to pree na druge mogunosti. Glasio je da je Liso Molapo
zaista Liso Molapo, a da su sumnje Mme iba neosnovane, pa ak i
zlonamerne. Je li Klovis Andersen rekao neto o tome? Ona ustade od stola i
uze s police iznad ormaria za arhivu primerak Naela privatnog
istraivanja, na kom se videlo da je esto prelistavan.
Nije joj trebalo dugo da pronae odlomak koji se odnosio na to, i ona ga
proita naglas, ba kao to bi uradila da je tu Mma Makuci. Imajte na umu,
napisao je Klovis Andersen, da se od svih mogunosti s kojima ste suoeni,
istina moda krije u najjednostavnijrm objanjenju. Stoga, ako tragate za
neim to je ukradeno, zapamlite da je sasvim mogue da nije ukradeno
nego zatureno. Slino tome, ako istraujete ubistvo, uvek postoji mogunost
da je rtva umrla prirodnom smru. Ne iskljuujte je ak ni onda kad
okolnosti smrti deluju vrlo sumnjivo. Znam za oveka kojije sam sebe izbo
nasmrt. Svi su mislili da je ubijen i pronali su mnotvo sumnjivaca - ovek
je bio izuzetno neomiljen - ali onda su pronali pisamce u kom je napisao
kako namerava to da uradi tako da sve izgleda kao da je krivac njegov
najvei neprijatelj. ak je kao oruje upotrebio no tog neprijatelja!
Mma Ramocve tiho uzviknu, to od iznenaenja, to negodujui. Bee
zaboravila na taj primer, ali sad ga se setila. Izbosti sebe nasmrt, to je
svakako vrlo neobino; ljudi umeju da se upucaju ili otruju, ali naneti sebi
smrtonosnu ranu ubodom noa, to je ve neto sasvim drugo. Ipak, rei
Klovisa Andersena nagnale su je da shvati kako je sasvim mogue da je Liso
Molapo zaista taj za kog se izdaje. Zaista, to je vie razmiljala o tome, sve
vie joj se inilo da je to verovatan ishod i da... Ona se zaustavi. Moe li biti
da e Mma iba imati neke koristi ukoliko se momku ospori pravo na
nasledstvo? ta ako je on Liso, ali se ispostavi, moda uz pomo lanih
dokaza, da je varalica? Ko e onda dobiti farmu?
Nekoliko minuta je istraivala tu mogunost. Bila je naklonjena Mmi iba
zato to je ova na tom davnom ruku bila ljubazna prema njoj. Ali advokati
umeju da budu proraunati i moda ba i ne bi smela da uzme njenu priu
zdravo za gotovo. Da, pa i Klovis Andersen je rekao neto o tome da valja
biti utivo skeptian i ne verovati svemu to vam neko kae, ak i ako ste
naklonjeni toj osobi. Prijatelji umeju da budu dobri laovi, rekao je. to je
tano; laovi takoe imaju prijatelje, kao i svi ostali. Meutim, da li laovi
lau svoje prijatelje, ili su prema njima iskreni, dok sve ostale lau? Zurila je
u tavanicu, ali tamo nije videla odgovor. Morae ponovo da razmisli o tome -
moda kad se Mma Makuci vrati na posao. Mogla bi joj rei: Mma,
razmiljala sam o laovima i o tome mogu li oni imati istinskih prijatelja. A
Mma Makuci e odvratiti: Nemojte postaviti to pitanje laovu, Mma, i obe
e prasnuti u smeh, kao i toliko puta ranije.
Ona zatvori Naela privatnog istrazivanja i vrati knjigu na policu. Bee
odluila ta joj valja initi, a to je bilo da ode na farmu, predstavi se i
obrazuje vlastiti zakljuak o situaciji. Pitala se kako da objasni svoje
zanimanje za pitanje nasledstva a da pri tom ne otkrije sumnje svoje
klijentkinje. Bie teko, jer nije volela da se slui varkama. Dabome, moe
tvrditi da je pogreno skrenula i izgubila se. Niko u Bocvani nee oterati s
praga nekoga ko je zalutao, ili je barem tako bilo u Bocvani u kojoj se ona
rodila i odrasla; nije bila tako sigurna da je u dananjoj Bocvani jo tako. Ali
sve u svemu, pomisli ona, koliko god se moda, spolja gledano, mnogo toga
promenilo, ljudi su u dubini due ostali dobri i nisu zaboravili sve to je
zemlja pokuala da ih naui. Ne, ljudi nee nikog oterati s praga. Barem ne
jo, ne dok ne doe dotle da obiaji stare Bocvane - moral prema kome se
ravnao njen otac, pokojni Obed Ramocve, i koji mu je celog veka tako dobro
sluio - nemaju vie nikakve vanosti, to, hvala nebesima, jo nije sluaj.
Ne brini, tata, ree ona sebi u bradu. Bocvana se nije promenila -
barem ne u pogledu onoga to je zaista vano.
Nije bilo odgovora. Kako bi volela da joj on odgovori! Volela bi da mu
ponovo uje glas, da ga uje kako kae: Znam, Dragocena moja, znam. I
moda bi iza toga glasa ula mukanje onih goveda za koja je uvek priao
kako ive na nebu i tamo su da nas doekaju kad kucne na as. Ali nije ula
nita od toga i stoga je, proprativi uzdahom neizbenost dunosti, zakljuala
kancelariju i uputila se drumom za Lobace prema farmi koja je bila uzrok
cele zbrke.
Razmiljajui usput, reila je da nee pribegavati nikakvim laima. Nee
se pretvarati da je zalutala nego e kazati istinu - da radi za advokatsku
kancelariju i da je dola da proveri je li sve u redu. To je, u sutini, bila
istina, mada jedna od onih iz kojih naprosto izostavi neki detalj. Ali nisi
obavezan da uvek govori ba sve, a naroito ako si detektiv i tvoj zadatak je
da uhvati u klopku one kojima do istine moda nije stalo toliko koliko tebi.

Drum za Lobace bio je na tom delu prav kao strela - talasasta linija crnog
asfalta koja je treperila na vrelini podneva. Mma iba joj bee rekla gde da
skrene i orijentir se pojavio u pravi as. Sad se nalazila na grubom
pranjavom putu koji je vijugajui kroz krljavi bu vodio prema farmi. Iza
kroanja drvea, zdepasta brda to su izdaleka delovala plaviasta, poprimila
su sada sivozelenu nijansu akacije. Put od crvene zemlje bio je prilino
nebriljivo prokren, bez voenja rauna o terenu kojim je prolazio, i
mestimino su ga prekidale prepreke koje se nije potrudio da zaobie -
kameni izboj, skupina termitnjaka, poeci dongi - onih dubokih jaraka,
posledica erozije, koji presecaju tlo ukrtajui se u svim moguim pravcima.
Mali beli kombi bee proao i gorim putevima, a veanje mu je bilo u takvom
stanju da su ga rupe i dombe teko mogle dovesti u jo gore. I pored toga,
Mma Ramocve je vozila obazrivo; polomljena osovina ili razbijeni karter bi
nesumnjivo obnovili nagovetaje gospodina D. L. B. Matekonija da je dolo
vreme da kupi novi kombi. Ujedno bi znaili i dugo peaenje natrag do
druma za Lobace po ovom zvezdanu, to je dovoljno teko svakom, a
pogotovo zahtevno za one koji su tradicionalnc grae.
Trebalo joj je skoro pola sata da stigne do ulaza na farmu. Kad je prola
kroz kapiju, put je postao malo bolji i pokazivao je znake nedavne upotrebe.
Ona primeti tragove guma na pranjavom tlu i pomisli kako bi joj dobar
traga iz Kalaharija tano rekao kad je prolo poslednje vozilo i je li bilo
lako ili teko natovareno. Za tragae koji poseduju neophodno znanje,
antilopa i kamion bili su jedno te isto, jer su oboje ostavljali na tlu
informacije o sebi koje su se mogle proitati kao da su ispisane na papiru.
Na vidiku se pojavila kua - niska graevina s crvenim limenim krovom i
dugakom senovitom verandom. Iza kue se nalazilo nekoliko pomonih
zgrada, meu kojima su bili nadstrenica za kola i veliki rezervoar za vodu
od rebrastog lima. Iza rezervoara nalazila se metalna vetrenjaa, od vrste
kakva se esto via na farmama, sa vetrokazom koji je trao poput uperenog
prsta dok su se krila lagano okretala. Kronje drvea su mirovale, ali je
vetrenjaa, znatno via, hvatala nevidljivi vetri i tako pumpala vodu u
rezervoar. Mma Ramocve zaustavi kombi i izae da protegne noge. Nikada
dosad nije bila na ovoj farmi, ali prizor je bio blizak i spokojan u isto vreme.
Tako bi, pomisli ona, ovek trebalo da ivi, ako ikako moe: okruen svojom
stokom, sa zemljom pod nogama i ovim vazduhom oko sebe.
Ona omirisa vazduh. Bio je ist i suv, i nosio je miris goveda i praine, ali
i akacija - miris koji se ne da opisati ali ga svejedno i te kako osea.
Oslukivala je. Odnekud su se uli cvrci, ona piskava nota koja kao da je
ispunjavala nebo, i jedva ujan, dobro poznati zveket pumpe pokretane
vetrenjaom. Bilo je pravo udo to na takvom mestu uopte ima vode, ali
bila je tu, negde duboko dole; voda koja je dolazila iz velike daljine, ali je
bila hladna, svea i ista.
Mma Ramocve se vrati u kombi i odveze se preostali deo puta. Kad se
zaustavila pred kuom, vrata se otvorie i na verandu izae ena, i zagleda se
u neoekivanu posetiteljku. Mma Ramocve je jo nekoliko asaka sedela u
kombiju, kako bi se pribrala. Oseala se onako kako se esto oseala pred
poetak istrage: bilo je tu ono dobro poznato podrhtavanje srca, oseaj
opasnosti, svest da mora da motri na svaku informaciju koju e joj moda
otkriti govor tela druge osobe. Upravo tokom prvih nekoliko minuta svakog
susreta, napisao je Klovis Andersen, moe se saznati najvie; re je onome
to ljudi rade pre no to stignu da razmisle ta bi trebalo da rade.
Ona ena je sila niz dva stepenika koja su vodila s verande. Pozdrav
koji je uputila posetiteljki bio je ljubazan i utiv, ali Mma Ramocve je
nasluivala radoznalost koja je leala iza tog pozdrava.
Ja radim za Mmu iba, ree Mma Ramocve. Dola sam da proverim je
li sve u redu.
ena se vidljivo opusti. elim vam dobrodolicu, Mma. Ja sam Mma
Molapo - sestra mog brata, koji je pokojni.
Mma Ramocve s potovanjem obori pogled. Primite moje sauee,
Mma. Vrlo mi je ao zbog vaeg gubitka.
Mma Molapo dostojanstveno prihvati ovaj izraz sauea. Otiao je
prerano, Mma, ali kad je neto volja Gospodnja, onda to moramo prihvatiti.
Istina, Mma, ree Mma Ramocve.
Usledila je kratka pauza, a onda je Mma Molapo pozva da ue. Hoete
li malo vode, Mma? upita ona. Ili moda aja?
Ako imate aja, ree Mma Ramocve, rado u popiti jednu olju.
Imamo aja.
Tada u rado popiti jednu olju.
Mma Molapo je povede u kuu, u prilino mraan i prazan hodnik, i
odatle u dnevnu sobu. U njoj se nalazilo nekoliko zelenih fotelja, okastih i
kutijastog izgleda, s drvenim delovima na rukonaslonima s predvienim
mestom za hromiranu pepeljaru. Tamnozeleni mebl na foteljama bio je tu i
tamo umrljan prastarim tragovima aja prosutog iz olja koje su se nekako
prevrnule. Ofucanost nametaja bila je dopunjena pojavom mestiminih
progoretina od cigareta. Na zidovima je, s preki postavljenih pod tavanicom,
visilo nekoliko fotografija. Bila je tu fotogralija bramanskog bika s njegovom
velikom belom grbom; druga je prikazivala putniki avion Dakota na pisti
starog aerodroma u Gaboronu; a tu je bila i uokvirena fotografija ser Seretsea
Kame kako se pozdravlja s mnogo mlaim princem arlsom.
Mma Molapo primeti zanimanje Mme Ramocve za fotografiju Seretsea
Kame. Dopada li vam se ta fotografija, Mma? upita ona.
Mma Ramocve potvrdno klimnu i prie blie da je razgleda.
Mma Molapo, koja je dotaa bila utiva ali moda malice rezervisana,
najednom ivnu. Ako pogledate princa arlsa, videete da je svestan kako
se rukuje s velikim ovekom.
Mma Ramocve nastavi da zuri u fotografiju. Ona sama imala je tanjir sa
slikom kraljice na njemu i limenu kutiju za biskvite s princem arlsom na
poklopcu. Moj otac je upoznao Seretsea, ree ona. Upoznao ga je kad je
ovaj doao u Moudi.
Mma Molapo je primila to k znanju. Znate li ko je bio moj otac, Mma?
Znam, Mma. Bio je Seretseov dobar prijatelj.
Mma Molapo se osmehnu. I ja sam ga upoznala. Doao je jednom
prilikom u ovu kuu i sedeo u onoj fotelji tamo, Mma - ba u toj fotelji.
Mma Ramocve pogleda u ofucanu zelenu fotelju koja je najednom
izgledala tako vana.
to ne sednete u nju, Mma? ree Mma Molapo. Doneu vam aj.
Mma Ramocve se spusti u fotelju. Bila je umnogome poput svake druge
fotelje, mada moda malice tvra, ali ona je bila svesna istorijskog znaaja
ovog trenutka. Sedela je u fotelji koja je nekad na sebi drala najveeg
oveka u istoriji Bocvane, oveka koji je bio primer celoj Africi, pa i svetu,
umnogome na isti nain kao gospodin Mandela. I sad ona, obina ena iz
Moudija, ni po emu posebna - barem po sopstvenom miljenju, i pored toga
to je bila prva ena privatni detektiv u Bocvani - sedi u fotelji u kojoj je
sedeo taj veliki ovek.
Mma Molapo se vratila nosei dve olje aja. Je l' egzekucija ide kako
treba?
Mma Ramocve je bila zbunjena. Egzekucija, Mma? Koga e to pogubiti?
Ne znam da iko treba da bude pogubljen.
Ama, testament, ree Mma Molapo. Advokati diu silnu larmu oko
egzekucije testamenta.
Mma Ramocve se nasmeja. A, vi mislite na izvrenje testamenta. Pod
egzekucijom se obino podrazumeva neto drugo.
Mma Molapo nehajno odmahnu rukom. esto brkam rei. Tu sam
beznadean sluaj, Mma.
Mma Ramocve ustanovi da joj ta ena postaje simpatina. Znala je da je
prerano za formiranje ikakvog zakljuka, ali bilo joj je teko da o ovoj
pristojnoj i skromnoj eni razmilja kao o laljivici.
Mma iba je ba otegla postupak, ree Mma Molapo pijuckajui svoj
aj. Ima li nekih tekoa, Mma? Je li vas zato poslala?
 Mma Ramocve primeti notu zabrinutosti u glasu Mme Molapo, ali
pomisli da nema toga ko se nee zabrinuti pri pomisli koliko vremena je
advokatima ponekad potrebno da obave svoj posao. Mislim da nema
nikakvog posebnog problema, odvrati ona. Te stvari naprosto idu sporo.
Sve mora dvaput da se proverava. Poslala me je da utvrdim je li ovde kod
vas sve kako valja. To je istina, pomisli ona; nita nisam slagala.
Mma Molapo uzdahnu. Znam ja kakvi su advokati. Kao kornjae su.
Neki ljudi kau da su advokati i kornjae u rodu. A znam i da ne bih smela
da budem nestrpljiva; stvar je naprosto u tome da bi moj bratanac voleo da se
sve to najzad zavri. Znate kakvi su mladi ljudi.
Mma Ramocve uvreba svoju priliku. Je li va bratanac tu? ta mislite,
da li bih mogla da ga upoznam?
Naravno da moete, Mma. Tu je napolju, radi u upi. Odoh da ga
dovedem.
Mma Molapo izae iz sobe, a Mma Ramocve, duboko zamiljena, ostade
da sedi u fotelji Seretsea Kame. Posle jednog ili dva minuta, ona ustade i
prie prozoru, i pogleda napolje. Vetrenjaa joj odmah privue pogled; vetri
bee prestao i krila su mirovala, otrih ivica naspram plavetnila neba. Ali
potom ugleda, tamo ispred upe, Mmu Molapo i visokog mladia u
jarkocrvenoj majici kratkih rukava i jednom od onih eira s uzanim obodom
koji su sad bili tako moderni meu mladima. Mmi Ramocve se ti eiri nisu
sviali, jer je smatrala da oni koji ih nose deluju kao deca; pomisli, meutim,
da to moda i jeste zamisao.
Neki mladii ne ele da odrastu i kao da se grevito dre svega to ih
spaja sa deatvom. Ali onda pomisli: moda imaju dobar raziog za to.
Moda u svetu odraslih vide sukobe i takmiarsko raspoloenje koji ih plae.
I, uostalom, eiri nisu toliko bitni - mladi ljudi su oduvek nosili eire koje
su stariji smatrali smenima. Oduvek je bilo tako, verovatno otkako su
izmiljeni prvi eiri.
Posmatrala je dve figure vodei rauna da stoji dovoljno daleko od
prozora da je ne vide. Izgledalo je kao da Mma Molapo dri svom bratancu
nekakvo predavanje. On podie ruku kao da se brani i onda klimnu glavom,
kao da se slae s uslovima nekakve pogodbe. Posmatrala ih je. Neto se
dogaalo, ali ona nije imala pojma ta.
Potom se oni uputie prema kui i Mma Ramocve se vrati u svoju fotelju.
Nekoliko minuta kasnije, otvorie se vrata i u sobu ue Mma Molapo u
pratnji visokog mladia. Mma Ramocve primeti da je crvena majica kratkih
rukava zamenjena elegantnom belom polo majicom; nije bilo ni traga od
smenog eira.
Mma Molapo ih predstavi jedno drugom i Liso utivo prie i prui ruku.
Progovorio je na jeziku Secvana i tek potom preao na engleski, i Mma
Ramocve primeti da je njegov izgovor secvanskog savren. Ako je odrastao u
drugoj zemlji, njegov naglasak to svakako nije odavao.
Znai, Liso, poe Mma Ramocve. Uskoro e biti farmer.
Liso je bio skroman. Tek moram da nauim sve o tome, Mma.
Nikad nisi iveo na farmi?
Oklevao je, ali samo vrlo kratko. Dolazio sam ovamo dok mi je stric bio
iv.
Boravio je kod nas, ree Mma Molapo. Sve kolske raspuste je
provodio kod nas.
Ali tamo u... gde ono bee? U Svazilendu? Tamo si iveo
U hotelu, dovri umesto nje Mma Molapo. Njegov otac, moj drugi
brat, koji je takoe pokojni, bio je direktor hotela u Nebeskoj dolini.
Poznajete li Svazilend, Mma?
Mma Ramocve odmahnu glavom. Volela bih da jednog dana odem tamo,
ali bojim se da istinski poznajem samo Bocvanu.
Izgledalo je da je Mma Molapo zadovoljna to uje takav odgovor. To je
mnogo manja zemlja, Mma, i mnogo zelenija.
ula sam da imaju ume, ree Mma Ramocve. Tu opasku je uputila
Lisou, ali Mma Molapo ju je ponovo presrela.
Mnogo uma, ree Mma Molapo.
I reka, ree Mma Ramocve. Ona se okrete prema Lisou. Liso, u
Svazilendu ima ba dobrih reka, zar ne? Uvek su pune vode. Svia li ti se
ona reka, zna, ona koja...
Mma Molapo je prekide. Umbeluzi, ree ona. Ta ti je najdraa, zar ne,
Liso?
Mladi potvrdno klimnu. Bee gledao u Mmu Molapo, ali sad se okrete
prema Mmi Ramocve i pogleda je s veseljem u oima. U Umbeluziju ima
krokodila, Mma. Kad sam bio mali, etali bismo pored reke, a moj otac bi
rekao: uvaj se starog kroke! Stari kroka bi te rado smazao za veeru!
 Ja ba i ne volim krokodile, ree Mma Ramocve.
Niko ne voli krokodile, ree Mma Molapo.
Ovo nagna Mmu Ramocve da se tiho nasmeje. Sem njihovih majki,
moda.
Ta primedba je, inilo se, imala udno dejstvo. Liso je pogledao Mmu
Molapo, koja obeshrabrujue stisnu usne. Mma Ramocve je bila zbunjena.
Zato bi, pitala se, konstatacija da niko ne voli krokodile proizvela ovakvu
reakciju?
Mma Molapo promeni temu. Kad Liso postane vlasnik farme, ree ona,
popravie ogradu. Bojim se da je moj pokojni brat dozvolio da propadne, i
sad je na nekim mestima u vrlo loem stanju.
Liso doeka ovu izjavu s oduevljenjem. Mnogo toga mogu da uradim
sam, ree on. Ve sam pomagao kad se ovde popravljala ograda.
Mma Ramocve ga je posmatrala. Kad je to bilo, Liso? upita ga.
On se namrti. Proli put.
Prole godine?
Mma Molapo pogleda na svoj sat. Teko meni, uurbano e ona. Ala
vreme leti, ve je kasno.
Mma Ramocve odlui da ne obrati panju na ovu intervenciju. Pomagao
si stricu prole godine?
Liso nakratko odvrati pogled, ali onda se okrete i osmehnu Mmi
Ramocve. Jesam, Mma.
Ali tvoj stric je tada bio veoma bolestan, zar ne? Je li bio dovoljno
snaan da ita radi?
Mma Molapo ustade. Moj siroti brat je bio bolestan, ali je do poslednjeg
dana bio na nogama, Mma. A sad, Mma Ramocve, moram da obavim neke
stvari. Izvinite me, molim vas.
Mma Ramocve urno odvrati: Nema ni najmanjeg problema, Mma.
Slobodno vi idite za svojim poslom, a Liso mi moe pokazati pomone
zgrade. Moramo se uveriti da je sve u redu, zbog popisa, znate. Nee ti biti
teko, zar ne, Liso?
Da Liso nije odgovorio, Mma Molapo bi verovatno stavila veto na ovaj
predlog. I svakako je zaustila da neto kaze, ali mladi bee ve prihvatio:
Nee, Mma. Nee mi biti nimalo teko.
Bilo je jasno da Mmi Molopo uopte nije drago to mora da ih pusti da
sami izau napolje, ali kako je koliko maloas rekla da ima vanog posla,
teko da je sada mogla to da povue. Pa dobro, Mma, ree ona. Nek vam
pokae. Ali ne sme se predugo zadrati. On takoe ima posla, ini mi se.
Mma Ramocve ustade iz fotelje Seretsea Kame i, u pratnji Lisoa, uputi se
prema vratima. Naavi se napolju, pokaza prema jednoj upi i upita mladia
ta se tamo nalazi. Nekoliko plugova, odvrati on. I traktor. Nov novcat,
mislim. Ba je dobar.
Oni odoe preko do upe da pogledaju plugove i traktor. Gde si iao u
kolu u Svazilendu? upita Mma Ramocve.
Nije oklevao. U Manziniju. Tamo sam iao u kolu, Mma.
Ona upi ovu informaciju. Nije znala mnogo o Svazilendu, ali znala je da
su dva najvea grada Mbabane i Manzini.
Zar ne bi bilo lake da si iao u kolu u Mbabaneu? upita ona.
On ne odgovori.
Zar ne bi? ne odustade ona.
Zato, Mma?
Pa, bio ti je blii od Manzinija. Tvoj otac je vodio hotel, zar ne? U
Nebeskoj dolini?
Jeste, ree on. Manzini jeste bio dalje, ali je imao veoma dobru kolu.
Nalazi se blizu bolnice - moda je znate? Vode je svetenici. Katolici. Dve
godine sam bio najbolji ak u razredu, Mma.
Naravno, nije znala koja je to kola, ali je ipak potvrdno klimnula.
On otvori vrata ambara. Unutra je bilo zaguljivo i vrue, i vonjalo je na
meavinu prosutog ulja - dobro je poznavala taj vonj iz Brzih motora
Tlokvenga - i slamu. Videla je slamu - itave bale naslagane pozadi, skoro do
tavanice, nalik na dinovske graevinske blokove. Njoj doe da kine.
Ovo je taj traktor, ponosno e on. Palim ga povremeno, da se ne
isprazni akumulator, ali jo ga nisam vozio. Znate, Mma, voziti traktor nije
isto to i voziti kola.
Ume da vozi, Liso?
Umem, Mma. Jo nemam kola, ali umem da vozim.
Vozaki si poloio u Svazilendu?
On potvrdno klimnu. Prole godine.
Ona zapamti ovu informaciju. Mma iba joj nije rekla koliko pravi Liso
ima godina. Ako je ovaj Liso, pravi ili ne, prole godine poloio vozaki ispit
u Svazilendu, tada ima najmanje punih osamnaest, pod pretpostavkom da je
minimalna starost za dobijanje vozake dozvole ista kao u Bocvani.
Izali su iz ambara i on je povede ka upi malo dalje odade. Tamo dre
korito s rastvorom za dezinfekciju goveda, Mma, ree on. Ba vonja - nee
vam se dopasti.
Ona se osmehnu. Dobro poznajem taj vonj, ree ona. Kad sam bila
mala, brojala sam goveda koja su prolazila kroz korito. Pomalo podsea na
katran, ali je ipak drugaije. Nikad neu zaboraviti taj vonj, Liso.
On joj uzvrati osmeh. Jednom, kad sam pomagao stricu, prosuo sam
malo na majicu. Morao sam da je bacim.
Govorio je tako prirodno da je znala da je pria istinita. Meutim, ovek
moe u raznoraznim okolnostima da prospe na majicu rastvor za dezinfekciju
goveda, i Liso se lako mogao seati takvog dogaaja, ali koji mu se desio
negde drugde.
Ako hoete, mogu vam pokazati septiku jamu, ponudi Liso. To je
tamo preko, Mma.
Ona odbi ponudu. Ne smem te vie zadravati, Liso, ree ona. Imam
obaveza u Gaboronu, a i tvoja tetka ree da ti takoe ima posla. Uverila
sam se da je sve u najboljem redu. Preneu to advokatima.
On joj se osmehnu. Lepo od vas, Mma. I, moete li da ih zamolite da
poure? Ne elim da izgubim previe vremena.
Hou, Liso. Ali ima mnogo vremena, zar ne misli? Tek ti je
sedamnaesta, jo nisi star.
Osamnaest, ispravi je on.
Pa da - osamnaest. Ali i sa osamnaest, vei deo ivota je tek pred
tobom. Jo e dugo, dugo iveti na ovoj farmi.
Pretraivala mu je lice pogledom dok je izricala presudu o dugim
godinama na farmi. Nije biia sigurna koji to znak trai, ali imalo je nekakve
veze s njegovom sveu o tome da nee provesti ostatak ivota ovde, da ima
druge planove. Meutim, nije pokazao nikakvo oseanje; izgledalo je da je
hladnokrvno i staloeno prihvatio njene rei.
Idui prema kombiju, ugledala je pokret polcraj prozora. Nije bila
iznenaena; Mma Molapo ih je sigurno posmatrala, za ta je postojalo sasvim
bezazleno objanjenje. Kad ivi u buu, kao oni, i neko ti doe u posetu,
posmatrae ga. Tu nema mnogo ta drugo da se radi, a nepoznata ena je
zanimljiva, bez obzira na to kojim je poslom dola.
Hvala ti to si mi pokazao sve to, ree Mma Ramocve pruajui Lisou
ruku na pozdrav. On je prihvati i pokaza da poznaje formalnosti stavljajui
desnu ruku na podlakticu leve: znak potovanja. Najbolji ak, pomisli ona...
gde? U glumakoj koli?
Pokrenula je kombi. Mladi je stajao, kao to se i pristoji, ekajui da
ona ode. Ona uhvati njegov pogled i uini joj se da je izmeu njih na trenutak
prostrujalo razumevanje. Oseti se postieno. Trebalo bi da veruje ljudima,
pomisli ona, a ne da pokuava da im podmee klipove u tokove ili da ih
raskrinkava. Osim, dabome, ako nisi privatni detektiv i nisi plaen da radi
ba to. Kad je krenula malim belim kombijem niz pranjavi put, ona zatee
sebe kako razmilja o neemu to joj nije palo na pamet za sve ove godine
otkako je vodila Prvu damsku detektivsku agenciju. Pomisao je glasila: Da li
bi trebalo da se bavim neim drugim? Da li da se vratim u svet u kojem
nema potrebe da bude sumnjiav? Ona se upita u vezi s tim. elela je da
svet bude ba takav i njen rad je, na neki nain, trebalo da dovede do toga.
Uzdahnuvi, rei da se usredsredi na neto drugo. Na um joj nepozvan doe
voni kola - veliki voni kola pun groica i kandirane pomorandine kore;
kola koji bi svakoga ko je na dijeti stavio na paklene muke. Ali Mma
Ramocve nije bila na dijeti niti je tako neto imala u planu, stoga je srdano
pozdravila tu viziju. Odavno nije jela voni kola, a pomisao na izdano
pare - ili, moda, ak dva - delovala je vrlo privlano. Ta pomisao znaila
je, dabome, da e u povratku malo skrenuti s puta. Postojale su u Bocvani
dve ene koje su pravile dobar voni kola, a Mma Potokvane je bila jedna
od njih.
 Osmo poglavlje

SVETLOST NAEG IVOTA

Postoje dva mesta koja se zovu Mokolodi. Mali rezervat divljai juno
od Gaborona, oko kilometar i po od druma za Lobace, i farma s velikom
kamenom kuom, originalni Mokolodi, gde ivi Gviti, prijateljica Mme
Ramocve. Nekad je to sve bilo jedno veliko imanje, sve dok deo nije
poklonjen deci Bocvane, kao rezervat prirode. Mma Ramocve ga je dobro
poznavala i pre nekoliko godina im je uspeno pomogla da ree problem
sujevernog osoblja uplaenog pojavom velikog kljunoroca. Ta ptica! Sad je
Mmi Soleti jedno pero te ptice uteralo strah u kosti. Smeno je, potpuno
smeno, da inae razumni ljudi veruju u tako neto. Osim to veruju. Ljudi
veruju u sve i svata, i nije ih lako ubediti da je ono ega se boje zapravo
bezazleno. Pri tom se ono u ta veruju danju neretko razlikuje od onog u ta
veruju nou. Senke koje u podne vidimo na tlu ba su to: senke
prouzrokovane nekim sasvim obinim predmetom koji je zaklonio svetlost
sunca. Senke koje vidimo nou, naprotiv, mogu da budu oblici bezimenih
stvari: stvari koje se kreu beumno i menjaju oblije; stvari koje umeju da
dotaknu kou ledenom hladnoom; stvari koje ti mogu izvui dah iz tela i
ostaviti te da se bori za vazduh.
Lako je rei da takvo ta ne postoji, ali ljudima koji su ih videli i osetili,
one su stvarne kao tlo pod njihovim nogama.
Na kapiji Mokolodija se sluajno nalazio kljunoroac napravljen od
kovanog gvoa. S tim to je to bio obian kljunoroac - roak velikog, koji
najvei deo vremena provodi na tlu - i nije posedovao mo da zastrauje.
Moda, pomisli ona, ako hoe da ima kapiju koja e odbijati neeljene
posetioce, moe da stavi na nju figuru velikog kljunoroca.
Ona proe kroz kapiju i doveze se do kue, i parkira kombi u njenoj
senci - prostranoj hladovini blagodarei kojoj u kabini kombija, kad se vrati u
nju, nee biti vme kao u paklu. Dok je izlazila iz kombija, pored kue se
pojavi njena prijateljica, s batenskom mistrijom u jednoj i korpom punom
reznica u drugoj mci.
Gviti spusti korpu i prie kombiju da pozdravi Mmu Ramocve.
Mmapuso, ree Mma Ramocve izlazei iz vozila. Dumela,
Mmapuso. Upotrebila je ime po kom je druga ena bila najbolje poznata -
Mmapuso, Pusoova majka. I ona je imala Pusoa, sina koji je nosio isto ime
kao posinak Mme Ramocve. Mmapuso je pre nekog vremena izgubila svog
sina, ali ime je ostalo.
Dve stare prijateljice se zagriie, a onda Mma Ramocve uze Gviti za ruku
i stisnu je ne jednom ve nekoliko puta. Nijedna nije progovarala, ali gest
saoseanja je bio lako razumljiv. Obe su pretrpele onaj najtei gubitak u
ivotu.
Otile su u vrt pored kue, preavi preko prostranog travnjaka kojim je
dominiralo veliko drvo akarande, ija se suncobranu slina kronja irila
obrazujui primamljivi krug hladovine. Uprkos dugotrajnoj sui, leje du
rubova travnjaka su jo imale boju, opstajui na malim koliinama vode koje
su dobijale preko sistema za navodnjavanje kap-po-kap. Ekonomina
potronja vode se ovde podrazumevala: svaka dragocena kap vode odlazila
je biljkama kojima je bila neophodna, dok su voskaste pustinjske biljke,
poput kaktusa, bile ostavljene da saekaju dok im kia naposletku ne donese
olakanje.
Stigle su do hladovine i sele na stolice postavljene oko niskog drvenog
stola. Na posluavniku pored jedne stolice nalazio se ajnik s dvema
oljama.
Za sluaj da neko naie, ree Gviti pokazujui prema olji vika.
Pametno, rece Mma Ramocve. aj i kola uvek su... Nije joj bila
namera da pomene kola, aii nekako joj je izletelo, i bi joj neprijatno.
O, ree Gviti. Kola. Pa, izgleda da u morati da se bacim na meenje.
Napravila sam jedan prole nedelje, ali su unuci bili kod nas, a ini mi se da
kola nikad ne potraje kad su deca tu.
Dabome. Mma Ramocve se nasmejala, ali bila je razoarana. Uvek
moe i sama da umesi voni kola - prepisala je recept Mme Potokvane u
svoju svesku recepata i napravila ga, i bio je savreno dobar - ali jedenje
kolaa koje je umesio neko drugi nekako je sasvim drugaije od jedenja onih
koje napravi sam.
Kad sledei put doe kod mene, ree Gviti, obeavam ti da e biti
kolaa. Nekoliko paradi, tavie.
Dok je njena prijateljica sipala aj, Mma Ramocve je gledala po vrtu. Iza
drvea na njegovom rubu, tlo se dizalo obrazujui greben, a iza njega nalazila
su se brda to su se nadnosila nad rezervatom. Nije bilo nikakvih drugih
graevina na vidiku. Bio je to deli netaknutog bua - Bocvana u svom
nedirnutom stanju. Bila je to zemlja kakvu je poznavao Obed Ramocve:
sivozeleni estar akacije koji se protezao stotinama kilometara du granice
zemlje prema istoku i prema zapadu, u velianstveni Kalahari. Bila je to
zemlja nad kojom je dominirala velianstvena kupola afrikog neba; neba
koje e se, kako su se svi usrdno nadali, uskoro napuniti ogromnim oiujnim
oblacima punim kie koji e se dovaljati odnekud izdaleka - poklon koji je
svake godine stizao iz predela s one strane granica, ija je klima bila vlanija
i umerenija.
Kia, primeti Mma Ramocve. Nije morala nita vie da kae.
Gviti slee ramenima. Sledee nedelje? Imam jednu enu koja mi
pomae u kuhinji i koja ima zastraujuu sposobnost da pogodi kad e poeti
kie. Uvek je u pravu, godinu za godinom. Neverovatno.
I ona kae, sledee nedelje?
Gviti potvrdno klimnu. Krajem sledee nedelje, i kae da e biti obilne.
Ba mi je drago to to ujem, ree Mma Ramocve. Moj vrt trenutno
izgleda vrlo alosno. Veoma je edan. A povrtnjak moga mua... Ona
uzdahnu. Gospodin D. L. B. Matekoni je gajio pasulj, ali biljke su se
skvrile pod nemilosrdnim suncem i bilo joj je teko da zamisli da e se
povratiti kad kie najzad ponu. Meutim, biljke su uspevale da preive
surove uslove ak i vrlo dugotrajne sue; nekako su ostajale u ivotu. Zemlja
je mogla da bude suva i pranjava, sprena i naizgled beivotna, a opet, pod
njom su ekale semenke i koreni spremni da oive ve nekoliko sati posle
prve kie.
Biljke e da izrastu, uprkos svemu. Gviti zastade. Jesi li ti to pola
nekud?
Prolazila sam ovuda, ree Mma Ramocve. Morala sam da odem na
farmu Molapo. Sigurno zna za nju - na drugoj strani druma za Lobace,
zapravo i nije mnogo daleko odavde.
 Znam gde je, ree Gviti. Povremeno smo se druili s Edgarom
Molapoom. Ali njegovu sestru jedva poznajemo. Vrlo je povuena, takva je
uvek bila.
Ja sam je danas pre podne prvi put videla.
Gviti je zainteresovano pogleda. Bila si tamo poslom?
Mma Ramocve je bila obazriva. ak ni u razgovoru s prijateljima nije
zaboravljala na vanost poverljivosti. Njeni klijenti su joj govorili stvari koje
nije smela da otkriva i uvek je potovala to poverenje koje su joj ukazivali,
koliko god da je ponekad bilo teko.
Nita ozbiljno, odvrati ona suzdrano.
Gviti nije navaljivala. Kau da je farmu nasledio Edgarov bratanac iz
Svazilenda.
Tako kau, ree Mma Ramocve. Poznaje li ga - tog momka?
Gviti odmahnu glavom. Kad je bio mlai, esto je dolazio u Bocvanu.
Ali tada ga nismo viali.
Odlino govori secvanski, ree Mma Ramocve. Mora biti da je proveo
mnogo vremena u naoj zemlji.
Da, ree Gviti. Srela sam ga pre neki dan. Ali razgovarali smo na
engleskom.
Ovo je zainteresovalo Mmu Ramocve. Dolazio je ovde? S tetkom?
Jeste, odvrati Gviti. Hteli su da kupe goveda od oveka koji je radio
ovde na jednoj od graevina. Posredi je bila neka komplikovana transakcija,
pa je Edgarova sestra dola da to obavi. Povela je i deaka - pa,
pretpostavljam da je sad ve odrastao mladi. Interesovale su ga neke voke
koje pokuavam da uzgajim, pa sam mu pokazala. Fin momak.
Jeste, ree Mma Ramocve. Lepo vaspitan.
Gviti kao da se neega prisetila. Mada, bilo je pomalo udno. Rekao je
neto zbog ega se sav smeo.
Mma Ramocve se prignu prema njoj. Da?
Nazvao je tetku majkom. Rekao je: 'Moram pokazati ovo svojoj majci.'
Na to sam ga ja upitala gde mu je majka, i on se okrenuo i pokazao u tetku
koja je tog asa razgovarala s nekim na drugom kraju vonjaka. Ali onda je
zautao i izgledalo je da je uasnut zbog te omake. Rekao je neto poput:
Mislio sam na svoju tetku. Mislio sam na tetku. Nisam pridala tome
nikakvu vanost, ali jeste mi se uinilo udno.
 Mma Ramocve je utala.
To je sigurno bio lapsus, ree Gviti.
Mma Ramocve spusti svoju olju. Sigurno, ree ona razmiljajui: pa
dabome, pa dabome. Sasvim iznenada, dok je s prijateljicom sedela pod
drvetom, s vazduhom tako nepominim i vrelim, s muvom to zuji oko
bokaleta s mlekom na posluavniku, s Bocvanom svenulom od enje za
kiom, njoj sinu. Nije joj ranije palo na pamet, zato to nije bilo razloga da
posumnja da izmeu Mme Molapo i mladia koji za sebe tvrdi da je Liso
postoji ikakva druga veza. Postupala je u skladu s pretpostavkom da je on
njen bratanac ili nije, a potonja alternativa nije obuhvatala mogunost da joj
je jo blii rod - to jest, da joj je sin. Ali sada je to delovalo sasvim
oigledno. Ako Mma Molapo ima sina, tada joj je nesumnjivo drae da farmu
nasledi on, a ne njen bratanac. Prema tome, ako se ispostavi da je bratanca
teko pronai ili da je ak nestao, sve to je tada potrebno jeste da podmetne
svog sina na njegovo mesto. Ako joj to uspe, moi e da ostane tu gde je;
bratanac bi, naime, mogao imati sasvim drugo miljenje o tome hoe li
dozvoliti da njegova tetka ostane da ivi na imanju. S tim to takav plan nije
imao izgleda da uspe. Sigurno postoji mnogo ljudi koji su svih tih godina
viali deaka - komija i radnika na farmi - koji bi znali da se sad pojavi neki
sasvim drugi momak s tvrdnjom da je on taj koga su godinama viali tu.
Prema tome, zamena je bila nemogua, to je znailo da Liso ne moe biti sin
Mme Molapo.
Gviti je rekla neto to Mma Ramocve, utonula u razmiljanje, nije ula.
Sada je to ponovila.
Izvini, Mmapuso, ree Mma Ramocve. Razmiljala sam o... o neemu
to mi nije palo na pamet... ranije, to jest.
Pitala sam hoe ii da se proetamo, ree Gviti. Neemo dugo.
Mma Ramocve je znala kuda idu.
Naravno, ree ona. Volela bih da se proetamo, Mma, naravno.

Uputile su se kroz gusti bu od niskih akacija, pratei grubu stazu

utabanu kolskim tokovima. Zemlja je tu bila crvena, s malo rastinja da je
sakrije, i akacije su bile jedino to je davalo predelu zelenkasti ton. Staza je
skretala i potom se sputala prema jezeru koje je, premda smanjeno usled
sue, jo bilo dom maloj porodici nilskih konja i jatima vodenih ptica.
 Nijedna nije mnogo govorila za vreme ove etnje, premda je Gviti u
jednom trenutku stala i pokazala Mmi Ramocve jednu biljku to je rasla
pored staze.
Pogledaj je, ree. Slaba sam prema ovoj travki. Na secvanskom je
nazivaju svakojakim imenima, ali ja koristim ime kgaba. Zna ii za nju?
Mma Ramocve je pokuavala da se seti. Otac joj je u svoje vreme
pokazivao razne biljke dok bi prolazili kroz bu i uio je njihovim nazivima
na secvanskom, ali teko ih je pamtila. Stare rei, govorili su ljudi, polako
nestaju i samo ih se neto malo starog sveta jo sea. Sa svakom godinom to
je prolazila, svet opisan na jeziku Secvana sve se vie smanjivao. Znala je da
Gviti pie knjigu o divijem cveu i da je dala sve od sebe da dozna njihove
stare nazive pre no to se sasvim izgube.
Zagledala je biljicu. Kao i sve ostalo, s mukom je opstajala na sui i bila
je prekrivena tankim slojem crvene praine. Meutim, tanki listovi nalik na
vlati trave delovali su Mmi Ramocve poznato i ona klimnu glavom.
Gviti prui ruku i neno dotae biljku, kao kad lekar dodirne pacijenta.
Ljudi je koriste kao lek za sve i svata, ree ona. Ima svoju namenu, kao i
gotovo sve ostalo u buu. Navodno je dobra za artritis i reumatizam. A moe
i da se jede, priprema se slino spanau. Ona se ispravi osmehujui se dok
je govorila. Takoe moe da se koristi za leenje dece koja ne vode rauna
o svojim roditeljima, nastavi ona. I da povee ianove fudbalskog tima.
Mma Ramocve se nasmeja. Bogme ta travka ba ima mnogo posla, ree
ona.
Nastavile su etnju. Staza se sada pribliavala rubu jezera i Mma
Ramocve je znala da je to mesto na koje su se uputile. Bila je tu onog tunog
dana, kog se dobro seala.
Stale su ispred kamena, prirodne stene koju su nosorozi nekad koristili za
eanje. Jasno je videla glatke delove stene o koju su te ivotinje,
generacijama i vekovima, trljale kou. To su bili njihovi kameni-meai,
spomenici ivotinjama kojih je nekada bilo u izobilju; sada su, na mnogim
mestima, preostale samo te stene. Stojei tu, ona se priseti dela prie koju joj
je otac nekada davno priao, jedne reenice iz nje: Naa braa nosorozi,
kojih sada vie nema.
Pri dnu te stene bila je privrena mesingana ploa s imenom Puso
Kirbi. Ispod imena je pisalo: Svetlost naeg ivota. Da, pomisli Mma
Ramocve. To bi i trebalo da budemo jedni drugima: svetlost koja rasteruje i
najcrnju tamu. Uvek. 11
Povratak na sluaj Molapo delovao joj je nekako nedolino, sve dok se
nakon oprotaja s prijateljicom i podue vonje nije nala pred samim
Gaboronom. Tek tad je dozvolila sebi da se zapita kako e uspeti da dokae
ono to je, vrlo mogue, istina. Jedna re koja se sluajno omakla mladiu
teko se mogla smatrati dokazom dovoljnim da raskrinka varalicu. Potom joj
na pamet pade jo neto: ta ako je to bila naprosto omaka? Liso Molapo -
pravi Liso Molapo - dugo nije video svoju majku i lako moe biti da tetku
naziva tim imenom doivljavajui je kao zamenu za majku koju vie nema.
To je bilo vrlo mogue i, ako je tano, znailo je da nije nimalo odmakla na
putu razreavanja tog zameateljstva.
Kad je stigla u Zebrinu ulicu, bilo je ve etiri sata posle podne, a ranija
sigurnost bee prepustila mesto sumnji. Sat vremena kasnije, vie nije znala
ta da misli. Uzela je bundevu iz ostave i poela da je priprema, raspolutivi
je svojim najteim kuhinjskim noem. Bundeva je bila neto jednostavno,
neto potpuno izvesno, i smatrala je da je kuvanje jela od bundeve vrlo
korisno onda kad nisi siguran gde se nalazi.
 Deveto poglavlje

TO SVIM MUKARCIMA
DOBRO DOE
U ivotu Mme Ramocve, kao i u ivotu svakog od nas, postojala su
razdoblja - ponekad poprilino duga - kad se nije deavalo mnogo toga.
Postojalo je, na primer, razdoblje, nedugo posle osnivanja Prve damske
detektivske agencije, obeleeno izrazitom malobrojnou klijenata - u stvari,
nije bilo nijednog - i ona i Mma Makuci su provodile duge dane u nastojanju
da nau sebi neto da rade a da pri tom ne izgleda kao da zapravo nemaju ta
da rade. Moda je Mmi Makuci bilo malo lake, jer je za to vreme uspela da
smisli, a docnije i da usavri, sloeni sistem arhiviranja dokumenata koji je,
kako je tvrdila, zadovoljavao sve potrebe koje mogu da iskrsnu. Tako je u
tom sistemu postojala stavka pod naslovom MUKARCI, koja se dalje delila na
podstavke VERNI MUKARCI i NEVERNI MUKARCI. Predmeti vezani za
mukarce mogli su da se nau i pod najrazliitijim podnaslovima kao to su
NEPOTENI MUKARCI , OBINI MUKARCI i NEPOZNATI MUKARCI Bila je tu i
fascikla pod naslovom KLIJENTI KOJI NISU PLATILI RAUN - mnogo deblja no
to bi Mma Ramocve volela - kao i ona naslovljena sa KLIJENTI KOJI MODA
NEE PLATITI RAUN . Sud o tome kolika je verovatnoa da e klijent platiti
raun donosila je iskljuivo Mma Makuci - prema kriterijumima za koje je
Mma Ramocve bezuspeno pokuavala da je navede da joj ih objasni.
Tu nije vano samo to kako izgledaju, rekla je Mma Makuci
odgovarajui na pitanje Mme Ramocve.
Drago mi je da to ujem, Mma, odvratila je Mma Ramocve.
Ali potom je Mma Makuci odluno nastavila: Mada to jeste vrlo bitan
faktor. Vidite, nepoteni ljudi izgledaju nepoteno, Mma. Tu nema pogovora.
Pa sad, rekla je Mma Ramocve, nisam ba...
 Nikad nemam nikakvih tekoa, upala joj je u re Mma Makuci.
Postoji mnogo toga to ih odaje, Mma. To kako im izgledaju oi, na primer -
ako su postavljene preblizu.
Mma Ramocve se namrti. Ne bih rekla, Mma. Ima mnogo onih
kojima... Nije joj bilo dozvoljeno da zavri.
O, ne dajte se zavarati, Mma. Ako su oi preblizu, ta osoba je
problematina. Uvek to kaem, Mma. Isto vai i za one ije su oi previe
razmaknute - ista stvar je i s njima. Ni ti nisu namerili nita dobro.
Mma Makuci je netremice gledala u Mmu Ramocve, dok joj se o velike
okrugle naoare odbijala svetlost. Izgledalo je kao da ika svoju poslodavku
da protivrei fundamentalnoj naunoj istini. Mma Ramocve isprva nije rekla
nita; bilo je to vreme kad je upravo otkrivala da se Mma Makuci u punom
zamahu ne da lako prekinuti. Meutim, kako nisu usledile nikakve nove
tvrdnje, odvaila se da vrlo blagim glasom upita Mmu Makuci gde je nauila
da tako raspoznaje karakter.
ivot me je nauio, odvratila je Mma Makuci. Postoji poneto to se
ne ui iz knjiga. Instinkt se ne ui.
Mma Ramocve joj nije protivreila. Ali sigurno morate biti paljivi,
Mma. Ljudi ne mogu da biraju kako e izgledati. Neko ko je dobar u dui
moe spolja izgledati runo. Sigurna sam da ima mnogo takvih sluajeva.
Naoari Mme Makuci su upozoravajue blesnule. Stvarno, Mma?
Navedite jedan, molim vas. Navedite mi jednu osobu koja je spolja runa, ali
je u dui dobra. Na trenutak je zautala, a onda dodala: ekam.
Mma Ramocve je pogledala u tavanicu. Bila je sigurna da ima takvih
ljudi, ali tog asa joj nije polazilo za rukom da se seti. Vajolet Sefoto?
predloila je. ta je s njom? Ona spolja izgleda dobro, ali je iznutra sasvim
sigurno runa.
Mma Makuci se nasmejala na sav glas. Vajolet Sefoto, Mma? Kaete da
spolja izgleda dobro? Ne izgleda, Mma! Ne izgleda! Ta ena je spolja ista
kao i iznutra. Runa, moram da kaem, Mma, veoma runa.
Mma Ramocve je bila dobrostiva ena. Valjda ak i Vajolet Sefoto, pored
svih oiglednih mana, ima i svojih svetlijih trenutaka. Nisam sigurna da je
ba uvek tako stoprocentno runa, Mma, rekla je. Malo je nedostajalo da
kae devedesetsedamprocentno. Tu i tamo sam je videla kako se osmehuje.
Tek je ovo delovalo na Mmu Makuci kao crvena marama. Osmehuje se,
Mma? Osmeh je najopasnija od svih maski. Mnogi se osmehuju samo da bi
sakrili ono to stvarno misle.
Nisu vie raspravljale o tome, a Mma Ramocve je u meuvremenu
nauila da se kloni odreenih tema - kao to je ta - za koje je bilo sigurno da
e izazvati snanu reakciju njene pomalo prgave pomonice. Mma Makuci,
shvatila je, ima mnogo vrlina, koje su lako odnosile prevagu nad njenim
povremenim nedostacima. A sad, s Mmom Makuci na porodiljskom odsustvu
i kancelarijom u kojoj je, kao posledica toga, vladala udna tiina, shvatila je
jo neto: njena pomonica joj je nedostajala toliko i tako kako nikad nije ni
pomiljala. Nedostajali su joj njeni povremeni ispadi; nedostajali su joj njeni
komentari na novinske vesti; nedostajalo joj je ak i to kako je umela da se
umea u razgovor Mme Ramocve s klijentom, dobacujui primedbe iza
njihovih lea i terajui ih da se okrenu i odgovore joj govorei preko ramena
- to nije ba lako. Sve joj je to nedostajalo, ba kao to joj je nedostajalo
umee Mme Makuci da spusti svoju olju aja na sto tako da je i bez rei
jasno ta misli o predmetu rasprave. Nije poznavala nikog drugog ko ume to
da postigne pukim sputanjem olje na sto. To je, zakljui ona, samo jedan od
mnogih aspekata u kojima je Mma Makuci - samo jedna re joj je padala na
um - nezamenljiva. Jednostavno, nikad ne moe biti druge Mme Makuci.
Nikad ne moe biti jo jedne ene iz Bobononga, od svih mesta na svetu, s
bletavim okruglim naoarima i devedeset sedam procenata osvojenih na
zavrnom ispitu u Bocvanskoj koli za sekretarice. Nikad nee biti nikog ko
je ni izdaleka tako kadar da se suprotstavi nekom poput Mme Potokvane ili
da pokae arliju gde mu je mesto kad ovaj, sa svim samopouzdanjem i
neznanjem svojstvenim mladom mukarcu, izvali neki neuveni bezobrazluk.
Bude li Mma Makuci odluila da se ne vrati s porodiljskog odsustva, tada
Prva damska detektivska agencija, pomisli Mma Ramocve, nikad vie nee
biti ista i moda ak vie nee biti vredna truda.
Ona se osvrte oko sebe. Ve je godinama radila kao detektiv i za to
vreme je radila za svoje klijente najbolje to je znala i umela. Volela je da
misli kako je to uticalo na ivot barem nekih ljudi i pomoglo im da se izbore
s problemima koji su im postali preveliko optereenje da sami izau na kraj s
njima. Sada, meutim, osvrui se po neuglednoj maloj kancelariji pitala se
je li zapravo postigla neto naroito. Bio je to redak trenutak potitenosti i
ona tog asa shvati da radi neto to je za nju zaista neuobiajeno. Mnoge je
teila dok su plakali - jer suze tako lako navru onima koji priaju o svojim
nevoljama - ali ona sama je samo u retkim prilikama pustila suzama na volju.
Ako se trudi da zaustavi suze celog sveta, ne padne ti na pamet da i ti sam
moe plakati. Ali sad je plakala, ne upadljivo ve suzdrano i sasvim
nelogino, i jedva primetno - osim za gospodina D. L. B. Matekonija, koji je
odabrao ba taj trenutak da ue u kancelariju, briui s ruku mainsko ulje, s
primedbom na vrh jezika o tome ta je naao ispod poslednjih zlosrenih
kola.
Naas je stajao sasvim nepomino. Potom, pustivi da mu pucvala
ispadne iz ruku, urno je preao preko prostorije i zagrlio svoju enu oko
ramena, spustivi glavu tako da su im se obrazi dodirivali, i ona oseti
njegovu ekinjavu bradu i toplotu njegovog daha.
Dragocena, moja Dragocena.
Ona ga uhvati za ruku na kojoj je bilo masnoe - neke ivotno vane
tenosti iz povreenih kola kojima se do maloas bavio - ali nije obraala
panju na to.
Izvini, ree mu. Nemam pojma zato zapravo plaem. Ba sam
blesava.
Nisi ti blesava, Mma. Ti nikad nisi blesava. ta je bilo? Slobodnom
rukom, ona izvue maramicu odande gde ju je drala zataknutu na prednjem
delu haljine. Potom izduva nos, onako odreito. Najzad, izduvavanje nosa
ume da bude ono to stavlja taku na takve trenutke.
Sad mi je ve mnogo bolje, ree ona. Sedim tu i razmiljam, a trebalo
bi da radim. A bez Mme Makuci i onih naih razgovora, pa eto, zna kako
ume da bude teko razbijati glavu nad tuim problemima.
Znao je, ili je mislio da zna. Jeste, znao je kako joj je. To ti je kao s
kolima, ree on. Sedi i gleda u njih, i razmilja o svim njihovim
problemima, i to ba ume da te sneveseli.
Da, sigurna sam da ume. Ona mu se osmehnu. Biu ja dobro,
gospodine D. L. B. Matekoni. Mma Makuci e se vratiti i sve e opet da
bude kao pre.
On podie mku s njenog ramena i ustade. Skuvau ti aj, rce.
Ona ga s ljubavlju pogleda. Iz nekog razloga, gospodin D. L. B.
Matekoni nije kuvao ba dobar aj - da li zbog koliine aja koju je dodavao
u vodu ili zato to nije ekao da voda provri kako valja, ili zbog toga kako ga
je sipao. Koji god razlog bio posredi, njegov aj nikad nije bio dorastao
standardu koji su dosegle ona ili Mma Makuci. Stoga mu se zahvalila i rekla
da e joj prijati da neto radi, umesto to sedi za stolom i cmizdri, a potom je
skuvala aj za sebe i svog mua, i za arlija i Fanvela, a gospodin D. L. B.
Matekoni je odneo svoju olju natrag u radionicu, gde je zamiljeno pijuckao
aj dok je odluivao ta da radi.

Kasnije tog poslepodneva, pod izgovorom da mora da isproba jedna tek

popravljena kola, gospodin D. L. B. Matekoni se uputi Tlokvenkim
drumom u pravcu sirotita. Postojao je dobar razlog to je isprobavao ta kola
ba na tom drumu - bee im ugradio nove amortizere i hteo je da proveri jesu
li dobro legli - ali stvarni motiv bila je poseta Mmi Potokvane. Gospodin D.
L. B. Matekoni je izuzetno potovao nadzornicu sirotita, uprkos tome to je
imala naviku da mu, im ga vidi, nae neki posao, i hteo je da porazgovara s
njom o onome to se tog dana dogodilo.
Bila je u kancelariji kad je stigao i sluajno je ba tada pogledala kroz
prozor.
Dakle, gospodine D. L. B. Matekoni, doviknu mu ona dok je izlazio iz
koia. Doli ste da me obiete.
On joj mahnu i uputi se prema nevelikoj zgradi iz koje je Mma
Potokvane, kao nadzornica i generalna direktorka sirotita, upravljala
ivotima dece pod svojim starateljstvom. Doekala ga je s dobrodolicom i
raspitivala se za zdravlje Mme Ramocve i Mme Makuci.
Mma Makuci je dobro, ree on. Porodila se.
ula sam, ree Mma Potokvane. Divan dogaaj za nju i gospodina
Radifutija. Sigurno su presreni.
Jesu, mada mi Mma Ramocve ree da se Futijeva tetka doselila kod
njih. Mislim da Mmi Makuci to teko pada.
Mma Potokvane napravi grimasu. Vrlo kisela ena, ta njegova tetka.
Mislim da jede previe limuna. Ona zastade. A Mma Ramocve, Rra? ta je
s njom?
Podozrevao je da je naslutila da neto nije kako treba. Njegov odgovor je
bio neodluan. Mislim da je, uopte uzev, dobro, ali...
ekala je da nastavi. On je pak zurio u svoje ake. Kao auto-mehaniaru,
katkada mu je bilo teko da nae rei koje enama, inilo se, dolaze same od
sebe.
Neto nije u redu, Rra, pomoe mu ona.
On uzdahnu. Mma Potokvane, moemo li da popriamo u etiri oka?
Izgledala je iznenaeno. Pa dabome, Rra. Ovde nema nikog. I ne
zaboravite da sam ja nadzornica, a nadzornica uje svakojake tajne. ta bih
sve mogla da vam ispriam, Rra! Pa koliko jutros su ovde... Ona se na
vreme zaustavi. Prema tome, govorite slobodno, Rra.
Delovao je kao da mu je nelagodno i ona iznese novi predlog.
Gospodine D. L. B. Matekoni, to se ne bismo vi i ja malo proetali? ree
mu. Najlake je priati dok hodate.
Nije saekala odgovor ve je ustala i povela ga iz kancelarije. Napolju je
bilo toplo, ali je poslepodnevno sunce bilo slabije nego jue i nije im bilo
prevrue. Mma Potokvane predloi da se upute stazom koja je tekla ivicom
imanja koje je pripadalo sirotitu. Tako e moi da posmatraju decu kako se
igraju na malom sportskom terenu - zapravo, ne veem od kvadrata sprene i
skvrene trave - ali i da provere kako stoje stvari u novom povrtnjaku
zasaenom nedaleko od bunara.
Mma Potokvane nije hodala brzo. To nije bilo ni zbog kakvog fizikog
ogranienja ve zbog njene sklonosti da zastaje i ispitujue zagleda ono na
ta nailazi; prastara navika, pomisli on, nadzornice navikle da proverava i
podstie radove - i ljude - za koje je bila odgovorna. Stoga oni stadoe i
zagledae se u kapiju na kojoj je valjalo popraviti arke - ako iko nae
vremena za to. Govorei to, znaajno je pogledala u gospodina D. L. B.
Matekonija, koji krotko klimnu glavom i ponudi se kao to je i oekivala da
hoe.
Gledau da naiem ovih dana, ree on. Mogu da povedem arlija i
Fanvela da mi pomognu.
Vrlo ljubazno od vas, ree Mma Potokvane. Nisam htela da vas
gnjavim, Rra, znate.
Znam.
Ali kad ste se ve ponudili, kako bi bilo da naiete jednog dana od
nedelje?
On potvrdno klimnu.
Nego, kaite, Rra, ree Mma Potokvane, u emu je problem? Nije
valjda brani?
 On energino odmahnu glavom. Ne, ni sluajno.
Nisam ni mislila da jeste. Znam da ste vi i Mma Ramocve veoma
sreni.
Jesmo, ree on. Ali ona je srena i nesrena, ako me razumete.
Mma Potokvane se namrti. Nisam ba sigurna da vas razumem, Rra.
Zatekao sam je kako plae.
Nekoliko trenutaka je izgledalo kao da vari ovu informaciju. Zatim ga
upita zato je plakala.
Ne znam, odvrati on. Ree da je to zato to sedi tamo i razmilja o
problemima. Ree da zato plae. Ali ona inae nikad ne plae - ak ni kad
ima itavu gomilu problema o kojima mora da misli.
Korak Mme Potokvane postade jo sporiji. Seate li se onoga to se
vama desilo, Rra? upita ona. U normalnim okolnostima, Mma Potokvane je
govorila prodornim tonom - poteklim otud to je vazda morala da nadglasava
opore dece; sad joj je glas bio tii, blai.
Gospodin D. L. B. Matekoni nije bio siguran na ta ona misli. Meni se
mnogo toga desilo, ree on. Stavie, Mma, svakog dana mi se tota
deava.
Ne, ne, gospodine D. L. B. Matekoni,. ne mislim na obine stvari.
Mislim na ono kad ste bili bolesni. Pre nekoliko godina - seate li se?
On zastade u pola koraka. O...
Mma Potokvane ga je napregnuto posmatrala. Ljudi padnu u depresiju,
Rra - to je veoma esto. Jednu nau vaspitaicu je to snalo pre samo
nekoliko meseci. Sedela je i sedela, i razmiljala o problemima. Jedno dete je
dolo kod mene i reklo da teta mnogo plae i da ponekad nije u stanju ni da
im podgreje veeru. Odmah sam znala u emu je problem.
A ta ena - kako joj je sad?
Kao nova je, odvrati Mma Potokvane. Odvela sam je kod lekara i
znali su ta nije u redu. Posredi je bila ista stvar kao i kod vas.
Ja za to mogu da zahvalim doktoru Mofatu, ree gospodin D. L. B.
Matekoni.
Da, ree Mma Potokvane. On je veoma dobar ovek.
Ali ja ne bih rekao da je ona u depresiji, ree gospodin D. L. B.
Matekoni. Jede kao i uvek. Odrava kuu kako treba. Ne mui je nesanica.
Doktor Mofat mi je rekao da se, kad si u depresiji, mui s tim stvarima.
 Sigurni ste? upita Mma Potokvane.
Bogme jesam, Mma. Ona se jo smeje. Kad sam ja bio u depresiji, nikad
se nisam smejao.
Nastavili su etnju. Nalazili su se nedaleko od poljaneta pokrivenog
prainom i travom, na kom je grupa dece igrala fudbal. Svi su imali svoje
kolske uniforme, kaki ortseve i koulje, ali bili su bosonogi. Dva
estolana tima, trei i vitlajui sa svom energijom od koje deaci tog
uzrasta naprosto prte, borili su se oko pomalo splasle stare kone lopte,
burno podstiui jedni druge i podiui oblak praine koji se strelovito
pomerao po terenu nalik na malecki lokalizovani tornado.
Gospodin D. L. B. Matekoni im dobaci ohrabrujui uzvik, a Mma
Potokvane im dobroduno mahnu.
Deaci, ree gospodin D. L. B. Matekoni. Njima se baterije nikad ne
prazne, zar ne, Mma?
Ne, odvrati nadzornica. Po ceo dan su u pokretu. Non-stop. Mislim
da... Prekide se u pola rei i okrete prema gospodinu D. L. B. Matekoniju.
Baterije, Rra.
On pokaza u deake. Pa da, pogledajte ih...
Ne, na to e ona odmahujui glavom. Ne njihove. Baterije Mme
Ramocve.
Potrajalo je dok joj nije odgovorio. Potom ree: Ispraznile su joj se
baterije? To hoete da kaete, Mma?
Vidite, Rra, ene moraju toliko toga da urade. Moraju da vode
domainstvo. Moraju da paze na decu. Moraju i da idu na posao van kue.
Kad se sve sabere, skoro svaka ena zapravo radi tri ili etiri posla.
Shvatio je. Mi mukarci esto imamo samo jedan.
Tako je, Rra. Vi mukarci naporno radite, ali esto je to samo jedan
posao. Ona zastade. Nije da ja sad kritikujem mukarce, razumete, Rra.
Jednostavno je stvar u tome da ponekad sve te obaveze postanu malo previe
za ene i mnogo bi im pomoglo kad bi njihovi muevi bili malo savremeniji.
Savremeniji, Mma?
Ona pokua da mu objasni. Savremeni muevi su vea podrka svojim
enama. Vie pomau u kui. Obraaju vie panje na svoju enu. Takoe,
trude se da njima za ljubav izgledaju urednije i doteranije. To pomae, znate.
Ako mukarac ide naokolo sav prljav i neuredan, to ne baca lepu sliku na
njegovu enu. A savremeni mukarac ima to u vidu.
O.
I jo neto, ree Mma Potokvane, koja se tek zagrevala za temu.
Savremeni mu je obzirniji. Zna kako mu se ena osea.
Shvatam.
Ne prigovaram vama lino govorei sve ovo, Rra.
Ne prigovarate. To je dobro.
Osim to moda ne bi bila loa ideja - samo ideja, Rra - da malo
razmislite o tim stvarima i vidite kako biste mogli da postanete malo
savremeniji.
On obori pogled. Ne bi za sebe rekao da je savremen, niti je ikad
razmiljao o tome da zaista snosi odreenu krivicu u tom pogledu. Ali doao
je kod Mme Potokvane po savet, a iz vlastitog iskustva steenog davanjem
saveta o kolima, znao je da ovek, nakon to dobije savet koji je traio, valja
da ga se pridrava ako je to ikako mogue.
itala sam u novinama o kursu, ree Mma Potokvane. Moda e
pomoi ako ga upiete.
uo sam za taj kurs, oprezno e on. Rekla mu je Mma Ramocve, nakon
to ga je njoj pomenula ena koja dri prodavnicu opreme za bebe.
ta mislite, da li biste mogli da pokuate? upita Mma Potokvane. Ako
ga upiete, to bi mnogo pomoglo Mmi Ramocve. Razveselilo bi je da ima
savremenog mua.
On donese odluku. U pravu ste, Mma Potokvane. Raspitau se o tom
kursu za savremene mueve i upisau ga. Mnogo e nam znaiti oboma,
siguran sam.
Mmi Potokvane bee milo kad je to ula. Bilo bi ba dobro, dometnu
ona s uzdahom, kad biste uspeli da nagovorite i mog mua. Mada, bojim se
da ima mukaraca koji su previe staromodni da bi imali koristi od takvog
kursa.
Gospodin D. L. B. Matekoni pomisli kako je to tano. Raspitao se gde
se odrava kurs i Mma Potokvane objasni da se, koliko ona zna, odrava u
nekoj od zgrada pri univerzitetu. Sigurna sam da e nai mesta za vas, Rra,
ree ona. ula sam da nikog ne odbijaju, ak ni one koji deluju kao
beznadeni sluajevi. To svim mukarcima dobro doe, Rra.
On premota u glavi te rei. To svim mukarcima dobro doe. Bio bio to
odlian slogan za bilo ta - ak i za reklamu za pivo. Meutim, prekinuo je
taj niz misli, jer je podozrevao da savremeni muevi ne dozvoljavaju sebi da
razmiljaju o takvim stvarima, barem ne na javnom mestu.
 Deseto poglavlje

ENA KOJA NEMA

MNOGO NEPRIJATELJA
Ako se Mma Ramocve oseala iole potiteno - najzad, ipak je zatekla
sebe kako sedi za pisaim stolom i plae - to je bilo samo privremeno
oseanje. Nije bilo u njenoj prirodi da bude neraspoloena niti da pada u
samosaaljenje; viala je to kod drugih i uvek je saoseala s onima koji su
smatrali da je svet u nekom pogledu prevelik za njih, ali ona sama je retko
kad bila drugaija do staloena. Stoga, dok je prizor njene trenutne
potitenosti bio dovoljan da uzbuni gospodina D. L. B. Matekonija, Mma
Ramocve se, ve za nekoliko minuta, vratila u normalu. Tano, Mma Makuci
joj je nedostajala i tano, nije lako voditi detektivsku agenciju kad si sam i
nema nikog s kim bi razmenjivao ideje, ali to su bile samo male smetnje u
poreenju s mukama koje mue tako mnogo drugih ljudi; pri tom im nije bilo
sueno da potraju. Mma Makuci joj je rekla da ne namerava da uzme dugo
porodiljsko odsustvo, a ak i dok je kod kue s bebom, Mma Ramocve moe
da se posavetuje s njom ako joj zatreba savet u vezi s bilo im. I tako e i
uraditi, odlui ona, sutra ili prekosutra; otii e kod Mme Makuci i videti ta
ona misli o uznemirujuem sluaju mladia koji tvrdi da je Liso Molapo i
koji moda lae a moda i ne.
Ona se tre. Mladi moda lae - to je svakako mogue - ali postojao je
jo jedan aspekt situacije, koji joj dosad nije pao na pamet. Ako Liso govori
istinu, da li to nuno znai da je on pravi Liso Molapo? I moe li biti da on ne
lae, ali ipak nije taj koji tvrdi da jeste? To bi mogao biti sluaj ako on
veruje da je Liso Molapo, poto su mu rekli da je on taj, ali zapravo je sve
vreme neko sasvim drugi? Sama mogunost bila je dovoljna da je zaboli
glava, ali kad joj je ve pala na um, morala je dobro da razmisli o njoj.
 Evo kako je to moglo biti, ree ona sebi: pre osamnaest godina, brat
Edgara Molapoa - onaj to je iveo u Svazilendu - dobije sina i on i njegova
ena nadenu tom detetu ime Liso. A onda, u stranoj nesrei kakve se stalno
deavaju na tim planinskim drumovima Svazilenda, Liso izgubi ivot.
Nesreni otac potom uzme pod svoje okrilje dete jedne radnice u svom
hotelu. Ta ena ima vie dece no to moe da izdrava - etvoro ili petoro - i
ucveljeni roditelji nezvanino usvoje jedno od te dece i nazovu ga istim
imenom koje su dali svom vlastitom sinu. Lisoa je zamenio novi Liso, koji
istovremeno jeste Liso i nije Liso. Edgar, naravno, smatra to dete svojim
bratancem i tako se i ophodi prema njemu. Ali on to nije... Ili jeste? A ako je
Edgar smatrao da je on Liso Molapo, njegov bratanac, tada je, kad mu je
testamentom zavetao svoje imanje, zapravo i mislio na tog deaka koji je
provodio raspuste kod njega. A ako je to tako, zato onda mladi za koga su
svi mislili da je Liso Molapo i tako se ponaali prema njemu, ne bi dobio ono
to mu je neko namenio da dobije - kao osoba, a ne kao ime?
Verovala je da to jeste mogunost, mada samo daleka, i nije je uistinu
dovodila nimalo blie reenju. Kad si privatni detektiv, nevolja je u tome to
ljudi oekuju da im da jasan i odreden odgovor na njihovo pitanje. Ponekad
je moglo tako, i Mma Ramocve je bila u situaciji da detaljno ispria i objasni
ta se dogodilo, ali bilo je vie prilika kada tako neto jcdnostavno nije bilo
mogue i mogla je dati samo nesiguran odgovor - ili nikakav.
Neki predmeti su tvrdoglavo istrajali nereeni, zato to je ivot takav. Ne
mogu se sve sumnje raistiti - mnogo niti ostane nepovezano; dogodi se
tota to se ne da objasniti; mnoge nepravde ostanu nepravde jer ne moemo
da utvrdimo ko ih je poinio, niti ko bi ih mogao ispraviti. Kao dete, verovala
je da e svaka nepravda biti ispravljena, da svet nekako nee dozvoliti patnje
nedunih, ali sada je shvatala da nije tako. Stare ugnjetae su zamenili novi,
bilo da su neznanci izdaleka ili prve komije. Stare lai zamenile su nove,
potkrepljene starim pretnjama. Toliko je patnje bilo u Africi, a niko se nije
naroito potrudio da je zaustavi. Ponegde se ta patnja nastavila: kroz ratove
koje vode deca vojnici plaui iza svojih puaka; kroz glad i bolest koji se
zaas ukorene u straarama podignutim na rubu izobilja. Ljudi su ekali
intervenciju koja nikad nije dolazila - ili samo u retkim sluajevima, a i tada
prekasno. Razmiljajui o toj ogromnoj ljudskoj patnji, doi e moda u
iskuenje da slegne ramenima, ali ne sme. Mora pokuati, pomisli Mma
Ramocve - mora pokuati da pomogne drugima da nau reenje i uputi ih
u pravcu istine koju tako silno ele da nau.
Sad kad je reila da popria s Mmom Makuci o porodici Molapo, ta
odluka je, inilo se, izbrisala onu zebnju koja je narastala u njoj zbog tog
sluaja. Pri tom su tu bile i neke druge, svakodnevne stvari koje su joj
okupiraie vreme i misli, ukljuujui i kupovinu. Mukarci moda veruju da
se jelo na stolu pojavljuje nekim udom, ali ene, meu njima i Mma
Ramocve, dobro znaju da nije tako. Teko da mogu da zaborave na silno
tabananje po pijacama i prodavnicama i odluivanje da li e uzeti ovo ili
ono, to ponekad iziskuje da stisne neto da utvrdi je li zrelo ili onjui da
proceni je li svee. To, primetila je, nije neto to su mukarci skloni da
rade; oni ne stiskaju robu po prodavnicama.

Reila je da ode u kupovinu i usput podigne potu, to je obino radila

Mma Makuci. Pisma su se odlagala u privatne boksove u zgradi pote, koje
su vlasnici otvarali kljuiem dobijenim od potanske uprave. Proverie svoj
boks i boks Brzih motora Tlokvenga, i potom proetati po okolnim
prodavnicama. Potom, ako bude raspoloena - a tog prepodneva joj se inilo
da jeste - moda e sesti i popiti kafu u Ekvatorijalu i posmatrati ta se
deava oko pijanih tezgi - a to je uvek bilo neto zanimljivo, pod uslovom
da voli da posmatra ljude, to je ona volela.
Put od pote do supermarketa vodio ju je pravo pored salona lepote
Samo malo ulepavanja. Pribliavajui se, videla je Mmu Soleti kako stoji
na vratima i posmatra natkriveni trg. Mma Ramocve je oklevala. Nije znala
ta bi novo rekla Mmi Soleti i oseala je blagu griu savesti zbog toga to
nije bila u stanju da je vie utei onomad kad joj je rekla da je primila
pretnju. Ali ta je mogla da uini? Verovatno je stvarno najbolje ne obraati
panju na te stvari, budui da onaj koji je poslao takvu pretnju oekuje
reakciju i moda e izgubiti interesovanje kad vidi da rtva nita ne
preduzima. A opet, ako ste predmet neije mrnje, nepreduzimanje bilo ega
moe vam delovati kao vrlo slaba reakcija. Ljudi ele da drugi neto
preduzmu, da izraze svoje negodovanje, a ne da im samo kau, kao to je
rekla Mma Ramocve, da psi laju a karavani prolaze.
Ona duboko uzdahnu i pripremi se. Bilo bi lako drati se druge strane
natkrivenog trga i tako izbei Mmu Soleti, ali nije mogla tako. Postupie
kako joj dunost nalae - razgovarae s njom i uti da li se desilo jo neto.
Ako joj je poslata jo neka pretnja, to e moda pruiti odreeni uvid u
motive poiljaoca; ili, dabome, moda i nee, a u tom sluaju e njen savet
morati da ostane isti.
Kozmetiarka je ugleda i dade joj znak da prie. Mma Ramocve joj
odmahnu i uputi se prema salonu. Razmenile su pozdrave, a onda Mma Soleti
ree: Udite, Mma - prevrue je da stojite napolju.
Mma Ramocve pogleda u nebo. Kie bi sad ve svakog dana trebalo da
ponu, Mma. Neemo dugo ekati na njih.
Ipak je prevme, ree Mma Soleti. Uz to, htela bih da popriam s
vama o neemu, Mma.
Mma Ramocve ue za njom u salon. Sve alatke zanata Mme Soleti -
kreme i ulja, astringenti i melemi - leali su uredno poslagani na stoiima, a
u podnoju sofe za tretmane leao je snenobeli pekir, sloen i spreman za
upotrebu. Muterija, meutim, nije bilo nigde.
Mma Ramocve je iz iskustva znala koliko je takta potrebno kad
komentarie slabu prou tueg posla. Stoga je paljivo birala rei. Dobro
je kad imate vremena da sve lepo pripremite, Mma, zar ne? ree ona. I
potom dodade: Sigurno ste ovih dana imali pune ruke posla.
Mma Soleti joj pokretom ruke ponudi da sedne. Ve tri dana nisam imala
nijednu muteriju, Mma. Tri dana! Svakog jutra otvorim tano u osam i
svakog dana odsedim tu do pet i minut, ali muterija nema - nijedne, Mma.
Mma Ramocve saoseajno zacokta. Priseala se takvih dana u prvim
mesecima Prve damske detektivske agencije. Seala se kako bi joj srce
poskoilo kad bi pomislila da e neko moda ui, potencijalni klijent, i potom
stranog razoaranja kad bi shvatila da je taj prolaznik samo to - prolaznik.
A to nije zato to im kozmetiki tretmani nisu potrebni, nastavi Mma
Soleti, pa dometnu, donekle sveanim tonom: Verajem da potreba za njima
nikad nije bila vea.
Mma Ramocve je bila zbunjena u pogledu znaenja ove poslednje
primedbe. Da li ljudi izgledaju loije nego pre? Je li se desilo neko naglo i
strano pogoranje opteg standarda izgleda - sveopte mlitavljenje
podbradaka i stomaka? Je li posredi neto povezano s visokim
temperaturama koje su trpeli sad na kraju sune sezone - endemsko
isuivanje koe i topljenje miia u bare sala?
 Mma Soleti osujeeno mahnu prema gomilama svojih zaliha. Kakva
korist od svih ovih skupih stvari, Mma, ako nema nikoga koga bih njima
mazala?
Stvarno je teta, Mma, ree Mma Ramocve. Ovako lep salon i da
nema muterija... Sramota, zaista. Ona zastade. Mislite li da ljudi nee da
daju novac za to? Da ima neke veze s tim?
Mma Soleti je energino odmahivala glavom. Ne, to nema nikakve veze
s novcem. To je zbog glasina koje neko iri.
Glasina o vaem salonu, Mma?
Da. Ljudi priaju neke vrlo zlobne stvari o mom salonu. Da li biste vi
otili u kozmetiki salon o kome svi priaju sve najgore?
Mma Ramocve odvrati da nijedna firma ne moe preiveti smiljeno
irenje glasina. Negde u glavi imala je i konkretan primer, ali ta to bee?
Potrajalo je asak ili dva, ali setila se. Onaj restoran, ree ona, onaj za
koji su svi govorili kako je odlian. Onaj koji je imao vrlo tradicionalno
graenog kuvara.
Mma Soleti je izgledala zbunjeno. Kakve ovo veze ima s restoranima,
Mma?
Mislila sam na drugi mali biznis koji je takoe imao ovakav problem,
Mma. To je bio restoran na drumu za Molepolole. Neko je proirio priu
kako umesto govedine slue gostima psee meso. Rekao je kako osoblje
nou izlazi i lovi tue pse. I sutradan se ti psi nau na jelovniku, ali ne kao
psi, razume se. Predstavljani su kao govedina.
Mma Soleti razrogai oi. Odvratno i pokvareno, ree ona. Drago mi
je to nikad nisam bila u tom restoranu.
Mma Ramocve se jedva suzdra da ne prasne u smeh. Stanite malo,
Mma, ree ona. Upali ste u istu zamku kao i svi ostali. Poverovaii ste
glasinama.
Ali rekli ste...
Ne, Mma, rekla sam da su ti jadni ljudi kojima je restoran propao bili
rtve izmiljene prie.
Mma Soleti nabra nos. Ne bih volela da jedem psa, ree ona.
Neki i to vole, primeti Mma Ramocve. Ni ja ne bih volela da jedem
psa, ali samo da znate, neki ljudi to vole.
ao mi je to to ujem, ree Mma Soleti. Psi su nai prijatelji, a
prijatelji se ne jedu.
Po pravilu se ne jedu, ree Mma Ramocve. Oseala je da razgovor
skree s teme - ba kao to je to ponekad umelo da se desi u razgovoru s
Mmom Makuci, koja je umela odjednom da pone da pria o neemu to se
dogodilo u Bobonongu ili na Bocvanskom koledu za sekretarice, ili tako
neemu, dok se ti sve vreme nada da e popriati s njom o onome to je
tog asa pree.
ta to priaju o vaem salonu, Mma?
Ovo pitanje izazva oiglednu tugu. Neto vrlo runo, ree Mma Soleti.
I vrlo neistinito. Kau da sam neku enu namazala pogrenom kremom i da
joj je onda otpalo lice - zapravo, da joj se samo oljutilo s glave. Eto ta svi
priaju. Ona saeka da ta neuvena kleveta dopre do mozga njene
posetiteljke, a onda nastavi: Lice ne moe da vam se oljuti s glave, Mma.
To je nemogue. Ljudi koji se razumeju u lica to dobro znaju.
Mma Ramocve instinktivno podie ruku do obraza, kao da bi da proveri
je li jo tu. U njenom sluaju bi, bogme, imalo dosta toga da se oljuti, mada,
dodue, nije bilo opasnosti da se tako neto ikada desi - ako je za verovati
Mmi Soleti.
ula sam tu priu od ene koja prodaje povre preko, na drugoj strani
druma, nastavi objanjenje Mma Soleti. Ree mi da ju je ula od dve
razliite osobe. Obe su joj rekle: Ne idi u njen salon - zbog nje jedna ena
vie nema lice.' Eto ta mi je rekla, Mma. I jo je rekla da mi je to prenela
samo zato to misli da bi trebalo da znam ta svet pria.
Mma Ramocve u neverici odmahnu glavom. Ljudi stvarno umeju da
budu glupavi, ree ona. Veruju u sve to uju, ne pirajui se moe li to
uopte biti istina.
A ja imam i kerku, Mma, kao to moda znate, nastavi Mma Soleti.
Dola je iz kole sva uplakana. Rekla je da su se devojice doaptavale
priajui tu istu priu, gledale u nju i kikotale se. Deca su priala da je neko
pronaao lice te ene u kofi. Strano se potresla.
To ba ne valja, Mma, ree Mma Ramocve. Ali ne mislim da bi
trebalo da prenagljujete sa zakljucima.
Ne prenagljujem ja sa zakljucima, ljutito odvrati Mma Soleti. Kaem
samo da je to ista osoba - ona ista koja mi je poslala pero. Ta osoba je
pokrenula te zlobne glasine o mom salonu. Ona prkosno pogleda Mmu
Ramocve. U to nema ni najmanje sumnje, Mma.
Tako bi glasio zakljuak, Mma, oprezno e Mma Ramocve, pomislivi
na ono to je Klovis Andersen rekao u prvom poglavlju Naela privatnog
istraivanja. Napisao je: Neete uskoiti, zar ne, u prvi autobus ili voz koji
naie a da ne znate njegovo odredite? Prvo pronaite dokaze, pretresite
mogunosti, a onda utvrdite postoji li osnova za izvlaenje zakljuka. To je
bio dobar savet - ba kao i svi ostali koje je Klovis Andersen nudio u svojoj
knjizi. Kako je to fin ovek, nostalgino se priseti Mma Ramocve. Kad samo
pomisli da su ga ona i Mma Makuci upoznale, da su pile s njim aj - ovek
koji je napisao knjigu sedeo je i razgovarao s njima i ponaao se tako utivo.
Amerikanci su zapravo takvi, pomisli ona. Ne neki Amerikanci, oni koje
gledate na bioskopskom platnu, koji stalno urlaju na ljude i jure jedni druge
kolima - ne ti Amerikanci nego Amerikanci poput Klovisa Andersena, koji
utivo sluaju i govore ne viui.
Slutei da se u njenu verziju dogaaja sumnja, Mma Soleti baci rukavicu:
Pa, ko bi drugi to mogao da bude, Mma?
Mma Ramocve iznese pretpostavku da glasine moda nisu namerno
pokrenute. Takve prie umeju da ponu na najrazliitije naine, ree ona.
Neko pomisli kako je neto nauo ili je moda uo polovinu prie, i onda
zakljui da ona sigurno ima takav i takav kraj. Moda i ne zna da zapravo iri
glasine, Mma; moda misli da je to istina.
Mma Soleti prezrivo frknu. Njoj je sve bilo vie nego jasno. Mma, to je
jedna te ista osoba. To je osoba koja mi je poslala pero. Savreno sam
sigurna u to.
Mma Ramocve je morala priznati da ta mogunost postoji, ali kad je
razmislila o tome kako da identifikuju autora nesree Mme Soleti, na pamet
joj je pao samo spisak neprijatelja. Morala je priznati da zamisao nije
preterano originalna, ali moda je mogla doneti nekakvu korist.
Mma Soleti je predlog primila zamiljeno. Ja sam ena koja nema mnogo
neprijateija, Mma, ree ona. Ali pokuau da se setim.
Nije uvek lako znati ko su nam neprijatelji, Mma, ree Mma Ramocve.
Mislim da je to zato to su nam neprijatelji esto neprijatelji bez stvarnog
razloga, pa tako ne mislimo ni da postoje.
Ali oni su sve vreme tu?
Moe biti, ree Mma Ramocve.
 Mma Soleti je ve uzela blok za pisanje. Imala sam neprijatelja u koli,
ree. Bili smo vrlo mali - imali smo sedam ili osam godina. Ta devojica me
je iz nekog razloga mrzela. Imala je obiaj da mi se priunja s lea i utine
me. To me je ba uznemiravalo.
Razumljivo, ree Mma Ramocve. Je li vam ona ostala neprijatelj?
Mma Soleti odmahnu glavom. Godinama je nisam videla. Ali moda je
jo...
Mma Ramocve je prekide. Ne, Mma. Ne traimo neprijatelja iz tog
davnog vremena. Ljudi obino zaboravljaju neprijatelje koje su imali kao
deca. Ponekad ak postanu dobri prijatelji s njima.
Mma Soleti se priseti nekog. Moja kominica, ree. Stalno govori da
moja deca kradu njene papaje. To nije tano, ali ona ipak misli tako.
Mma Ramocve je isto sumnjala u to. Te sitne zaevice meu
komijama obino nisu dovoljne da nateraju nekog da uradi neto poput
ovoga. Zar ne moete da se setite ba nikoga ko ima stvarno dobar razlog da
vas toliko ne voli da eli da vam naudi?
Mma Soleti podie pogled prema tavanici. Moda, ree, prilino
zamiljeno.
Mma Ramocve je ekala.
Postoji ta ena, naposletku e ona.
Koja ena? upita Mma Ramocve.
Na licu Mme Soleti se pojavi izraz gaenja. Ona koja kae da sam joj
ukrala mua.
A, izusti Mma Ramocve. A otkud joj takva pomisao, Mma?
Zato to je tako bilo, odvrati Mma Soleti. Ali on je samo ekao da ga
neko ukrade, Mma.
 Jedanaesto poglavlje

NEPOSTOJEI USISIVA

Te veeri se gospodin D. L. B. Matekoni, garagiste 12 i spasilac bezbroj

malih vozila, mu, pooim dvoje dece i graanin Bocvane, upisao na kurs za
unapreenje zajednice pri Univerzitetu Bocvane. Taj kurs nije se nalazio pri
vrhu spiska onoga to je taj univerzitet nudio stanovnitvu Gaborona; mnogo
istaknutiji na njemu bili su popularni kursevi kao to su Istorija nezavisne
Bocvane, Flora i fauna Kalaharija i Upravljanje kunim budetom. Oni su bili
najtraeniji i najvie hvaljeni; za njima su dolazili kursevi drugog reda, kao
to su Kako da ostavite najbolji utisak, Budite uspean mali privrednik i Prva
pomo. Kurs koji je upisao gospodin D. L. B. Matekoni, Kako da postanete
savremeni mu (nivo 1), nalazio se na samom zaelju. Nivo 2 tog kursa nije
postojao, premda se prialo o tome, a organizatori su obeavali da e se nai
u ponudi ukoliko bude potranje.
Kurs za savremene mueve odravao se u jednoj od starih predavaonica,
daleko od velikih zgrada podignutih u kasnijim fazama razvoja univerziteta.
Te stare zgrade podseale su na grad iz njegovih oputenijih dana, kad su
graevine teile da rastu u irinu, vie nego u visinu. Niske zdepaste zgrade,
sve obojene u belo i sa irokim strehama koje su odravale hladovinu, bile su
povezane poploanim stazama koje su zasvoene limene nadstrenice titile
od sunca i, neto ree, od pljuskova. Sada su pak studenti sedeli u novim,
komfornijim amfiteatrima, ostavivi stare predavaonice da se koriste
povremeno, za neke manje popularne predmete i, u ovom sluaju, spoljne
kurseve.
Gospodin D. L. B. Matekoni se oseao pomalo nelagodno dok je
parkirao svoj stari zeleni kamionet na parkiralitu ispred predavaonice. Imao
je svako pravo da bude tu - kao poreski obveznik, i to vrlo savestan, platio je
makar jedan deo svega toga, a kao budui polaznik veernjeg kursa pri
univerzitetu bio je, na neki nain, i student. Uprkos svemu tome, meutim,
imao je oseaj da to nije njegov svet. Bio je to svet nove Bocvane, mladog
sveta koji e se jednog dana baviti onim ime on nikad nije sanjao da e se
baviti - bie advokati i raunovoe, pa ak i lekari, sad kad je otvoren i
medicinski fakultet. U njegovo vreme, takvo ta bilo je beznadeno daleko -
podruje onih koji su mogli da dobiju dravne stipendije za kolovanje preko
granice ili ak preko okeana. To nije bilo za nekog poput njega, mladia iz
Molepololea koji nikad nije ni sanjao da bude neto drugo sem auto-
mehaniar.
Ali sad, kad je iskljuio paljenje i kada je motor zabrundao i utiao se, on
razmisli koliko je daleko dogurao. Imao je malu firmu u vlasnitvu, kuu,
enu, dvoje usvojene dece koje mu je prualo radost, i pristojnu sumu na
tednom raunu u Standard banci. Od svega toga - u to nije nimalo sumnjao -
najvanija na svetu bila mu je njegova ena, Dragocena Ramocve, kerka
pokojnog Obeda Ramocvea iz Moudija i vlasnica sopstvene, mada moda
malo nesigurnije male firme, Prve damske detektivske agencije. Silno se
ponosio njome i drage volje bi rtvovao sve - ba sve - kad bi se naao
primoran da bira izmeu Mme Ramocve i svega to poseduje. Mada su sad
ve bili nekoliko godina u braku, jo mu je bilo teko da poveruje da je imao
sree da nae nekoga kao to je ona; jedva je mogao da poveruje da je
pristala da se uda za njega, gospodina D. L. B. Matekonija, jer, samo da je
htela, mogla je da se uda za biio kog drugog mukarca u Bocvani. Meutim,
iz nekog razloga je ba njemu rekla da i, kao rezultat, naao je sreu za
koju nikad nije ni pomiljao da je dostina na njegovoj strani velikog razvoa
koje deli nas koji smo jo meu ivima od onih koji su, kao pokojni, sad na
nekom boljem mestu, gde god se ono nalazilo. Nije na njemu, smatrao je, da
nagaa gde je to, pa ak ni da govori o tome. To je negde iznad Bocvane ili
ak u njoj, na mestima koja ti se ine nekako posebna zato to po neemu
jesu takva: mestima na kojima osea prisustvo onih koji su ve otili - neko
brdo s granitnom stenom uglaanom bezbrojnim sezonama kia, nekakav
hladoviti umarak u kome goveda vole da se okupljaju, neko mesto gde nema
zvukova ljudi i gde ti se, iz nekog udnog razloga, ini da si u stanju da uje
vazduh.
Upravo zato to mu je Mma Ramocve bila tako dragocena, reio se na
ovaj korak, na podsticaj, morao je priznati, Mme Potokvane - koja mu je
veito nametala ovu ili onu obavezu. Zato to je eleo da ugodi eni koju je
voleo i olaka joj ivot, reio je da naui kako da bude savremen mu. A sad,
gledajui kroz pranjavi prozor kamioneta, on vide jo mueva s potrebom za
osavremenjavanjem kako sede u svojim vozilima - nesumnjivo su doli na
nagovor svoje supruge ili neke njene prijateljice - i ekaju da proe jo
desetak minuta koliko ih je delilo od poetka kursa. Bila je moda i
razumljiva ta nelagoda lcoja ih je terala da sede u kolima umesto da stoje
napolju, u onim labavim grupicama u kakve mukarci vole da se okupe.
Upisivanje ovakvog kursa predstavljalo je, na neki nain, priznanje da ti je
potrebna pomo, i nisu svi eleli da budu vieni u takvom drutvu.
Gospodin D. L. B. Matekoni kradom pogleda mukarca u kolima
parkiranim pored njegovog kamioneta. Taj ovek, koji je izgledao nekoliko
godina mlai od njega, deiovao mu je pomalo poznato i pitao se odakle ga
zna. Nevolja s Gaboronom bila je u tome to si mnogo sveta poznavao iz
vienja ali ne i po imenu. Bilo je ljudi koje si viao kako idu svojim putem
na istom mestu i u isto vreme kad i ti ide svojim. Posle nekoliko takvih
susreta, imao si oseaj da ih poznaje, mada to zapravo nije sluaj. Zatim su
tu oni koje ne poznaje zaista ali ih zato poznaju neki tvoji poznanici. Ali
takorei ih poznaje, pa im ak mahne ili ih pozdravi u prolazu, jer zna -
kao to i oni znaju - da postoji neko ko povezuje tebe s njima i njih sa tobom.
To su ljudi koje potom moda sretne na svadbi ili sahrani, gde se zajedno
radujete ili tugujete, i tada razgovara s njima kao da ste stari prijatelji.
Gospodin D. L. B. Matekoni je izaao iz svog kamioneta istovremeno
kad i mukarac do njega iz svojih kola. Smeteno su se pogledali, a onda taj
ovek progovori.
Doao sam samo zato to mi je nareeno da doem, izjavi on.
Gospodin D. L. B. Matekoni se nasmeja. Koristie nam ovo, Rra. Kao
da smo doli kod zubara.
Ovaj dijalog podstae srdaan oseaj sapatnitva. Nesrea podeijena s
neznancem ili s nekim ko ti je nepoznat samo dok se ne seti odakle ga zna
olakavala je situaciju dok su prelazili kratku razdaljinu do predavaonice. Na
vratima pred njima, koja su bila napola otvorena, nalazio se veliki natpis na
kom je pisalo samo Kurs za mueve. Unutra je ve bila manja grupa onih to
su stigli ranije - njih dvanaestak, moda - smetenih za pojedinane stolove.
Niko nije govorio.
 Gospodin D. L. B. Matekoni je seo sasvim pozadi, dok je njegov novi
prijatelj otiao u prvi red. Razmenili su poglede s ostalim prisutnima: brze
procenjivake poglede s primesom zaverenitva. Sve je grdno liilo, po
miljenju gospodina D. L. B. Matekonija, na one grupe gde se ljudi koji
imaju problem - pie, kocku ili tako neto - okupljaju kako bi se uzajamno
pomagaii i podravali. Ovim ovde mukarcima je po svoj prilici bilo
zajedniko to to nisu shvatali da se brak promenio; da ene vie nisu
spremne da ine sve za mueve koji i svoje ene i sve to one rade uzimaju
zdravo za gotovo.
Posle nekoliko minuta, u prostoriju je ula predavaica. Bila je povisoka,
s visokim istaknutim elom, u tamnom sakou s pantalonama. Na reveru
sakoa imala je veliki bro koji je, koliko je gospodin D. L. B. Matekoni
uspevao da razabere, predstavljao neku veliku pticu rairenih krila - orla,
moda, ili strvinara.
ena ree da joj je ime Keitumeste. Kao to znate, mukarci, ree ona,
to ime znai neto na secvanskom. Ume li iko da mi kae ta?
Gospodin D. L. B. Matekoni je primetio da im se obratila vrlo neobino,
sa mukarci. Pravilan izraz u mnoini na jeziku Secvana glasio je borra, to
znai gospodo. Ali mukarci? On sam ne bi se nikad obratio grupi ena sa
ene, ali opet, pomisli on iznenada, ja nisam savremen...
To znai srena sam, javi se jedan iz prvih redova. A meni je drago
to ste sreni, Mma.
Zau se nervozni smeh prisutnih. Keitumeste mu se, meutim, ne pridrui.
Ali ja nisam srena, silovito e ona, zbog ega smeh smesta zamre.
Stavie, daleko od toga.
Svi su utali kao zaliveni.
Vidite, nastavi ona ljutito gledajui u onoga to bee progovorio,
razlog to sam nesrena jeste to to ne mislim da mogu biti srena sve dok
postoji tako mnogo mukaraca koji unesreuju ene Bocvane. Ona zastade,
pa nastavi. Uzdu i popreko. Gore u Fransistaunu. Preko u Maunu. U
Lobaceu. U Gaboronu. Svuda.
utanje se nastavljalo. Jedan ili dvojica mukaraca se nelagodno
promekoljie na svojim stolicama; ostali su sedeli potpuno nepomino, kao
kad se ukoi u prisustvu velike opasnosti u nadi da te izvor opasnosti nee
primetiti.
 A ko su ti mukarci? upita Keitumeste.
U prvim redovima, jedna ruka se vrlo nesigurno podie uvis. Keitumeste
se netremice zagleda u oveka nemarno zavaljenog u stolicu.
Ljudi poput nas? ree on i zakikota se.
Ova bezona primedba - i riskantan pokuaj ublaavanja napetosti -
izazvae otar uzdah ostatka prisutnih. Gospodin D. L. B. Matekoni
uasnuto zinu.
Keitumeste nekoliko trenutaka nije progovarala. Potom ree: Tako,
dakle. Ton joj je bio leden.
Mukarac koji bee progovorio osvrte se traei podrku. Kad je nije
naao, malo promeni poloaj. Ona nemarnost vie nije bila tako upadljiva.
Izvinjavam se, ree on. Nisam pokuavao da budem duhovit.
Naavi se pod jo netreminijim pogledom, on se jo malo ispravi u
stolici.
Niste ni bili duhoviti, Rra, odvrati ona, jo uvek ledenim tonom. Kao
to vidite, ne smejem se. Niti se smeje iko od prisutnih. Ona pree
pogledom preko nizova lica. Gospodin D. L. B. Matekoni obori pogled
pitajui se bi li mogao da se iskrade neprimeen. Kako je sedeo sasvim
pozadi, nalazio se blizu vrata, ali Keitumeste ih bee zatvorila kad je ula i
on pomisli da bi bilo nemogue izai a da ga ona ne spazi i ne prozove zbog
toga - Kurs poe. Keitumeste je odrala kratko uvodno predavanje o tome
kako je odrasla u patrijarhalnoj porodici, ali da se oslobodila tih stega i ula
u brak u kom ona i njen suprug sve ravnopravno dele. Meutim, on nije
uobiajen mukarac i ubrzo poto se udala za njega shvatila je da u Bocvani
ima vrlo malo ljudi poput njega. Rekavi to, ona ponovo strogo odmeri
polaznike kursa. Nekoliko njih je klimalo glavom u entuzijastinom
odobravanju.
Moja misija, nastavi ona, jeste da pomognem mukarcima Bocvane da
se promene. To me je Bog pozvao da uradim, i to u da uradim.
Na pomen Boga, gospodin D. L. B. Matekoni se namrti. Po njegovom
iskustvu, ljudi veito tvrde da se Bog slae s njima, a pri tom postoji malo ili
nimalo dokaza da je to sluaj. I svako moe rei da ga je Bog pozvao da radi
to to radi - ak i provalnici. Bog me je pozvao da provaljujem u kue,
moe da kae neki takav ovek. To je posao koji je On planirao za mene.
Dabome, ako to kae sudiji, sudija na to moe odvratiti: A mene je On
pozvao da tebe poaljem u zatvor.
Ne, pomisli gospodin D. L. B. Matekoni - ljudi bi trebalo da se uvaju
svojatanja ovlaenja koja nemaju. Isto vai i za Mmu Ramocve i Seretsea
Kamu, priseti se - ne nelojalno, razume se. I ona veito tvrdi kako je Seretse
Kama verovao u ovo, pa u ono, pa opet u neto, bez obzira na to da li postoje
ili ne postoje ikakvi pokazatelji da je ovek ikad razmiljao o tome o emu
ona govori. Ali to je tako sitna mana, pri tom i vrlo simpatina...
A sad, pre no to krenemo dalje, nastavi Keitumeste, volela bih da
sprovedem mali test. Molim vas da podignete ruku ako smatrate da se ono
to kaem odnosi na vas: prvo, koliko vas smatra sebe savremenim
mukarcem?
Ona se osvrte naokolo. Jedna ruka se - veoma polako - podie u prvom
redu, pa jo jedna u drugom, a onda i nekoliko u treem. Mukarci su se
osvrtali naokolo i, videvi da drugi diu ruke, sledili njihov primer. Gospodin
D. L. B. Matekoni nije smatrao sebe savremenim mukarcem - ne jo - stoga
je smatrao da naprosto ne moe tvrditi kako jeste.
Keitumeste se podrugljivo osmehivala. Ruke dole! komandova. Svi ste
pogreili - svi sem onog mukarca pozadi. Vi, Rra, niste podigli ruku.
Gospodin D. L. B. Matekoni odmahnu glavom. Prieljkivao je da nije
privukao panju na sebe na takav nain, ali nije mogao da tvrdi za sebe neto
to nije tano. To bi bilo isto tako loe kao da kae da su neka kola u
dobrom stanju, dok zapravo nisu; nikad nije radio takve stvari i nije
nameravao da sad pone.
Dakle, ree Keitumeste, ovo pokazuje neto veoma vano: zaista
savremen mukarac ne pretvara se da je neto to nije. Svi vi - sem naeg
prijatelja u poslednjem redu - svi ste, dakle, staromodni.
Ostali se okrenue i zagledae u gospodina D. L. B. Matekonija. Svi do
jednog imali su prekoran izraz na licu - kao da su ga optuivali da se ulizuje
uiteljici. On u neprilici skrete pogled.
Ima jo pitanja, objavi Keitumeste. Prvo: kad ste poslednji put
poistili kuu usisivaem?
Gospodin D. L. B. Matekoni se ugrize za usnu pokuavajui da odlui
kakav odgovor da da ukoliko se panja iznenada usredsredi na njega. Na
jednom nivou, odgovor je bio jednostavan - nikad nije poistio kuu
usisivaem - ali pre toga je trebalo da odgovori na jo sloenije pitanje: da li
oni uopte imaju usisiva? Ako ga nemaju, to to nikad nije poistio kuu
usisivaem ne bi bilo tako strano. Mada, s druge strane, nikad je nije ni
pomeo - a pouzdano je znao da imaju metlu.
Podie se uma ruku, ali ne i njegova.
Keitumeste pokaza u oveka negde na sredini. Da, Rra? Kad ste to
uradili?
On joj odgovori jasnim, samopouzdanim glasom. Jue, Mma. Usisao
sam dnevnu sobu i trpezariju. Bio bih usisao i ostalo, ali bio sam
preumoran.
Keitumeste klimnu glavom. A kakav usisiva imate, Rra?
Ovo pitanje, postavljeno tako neduno, pogodi pravo u metu. ovek zinu
da neto kae, aii onda zatvori usta.
Ne znate, je li tako? prezrivo e Keitumeste. Ja u da vam kaem.
Moda je to bio nepostojei usisiva. To vam je marka usisivaa vrlo
popularna meu mukarcima, zato to ne postoji - eto zato!
Ona ponovo pogleda preko glava u prva dva reda i usredsredi se na
gospodina D. L. B. Matekonija. Vi nikad niste istili kuu usisivaem, zar
ne, Rra?
Svestan da su oi cele grupe uprte u njega, on promrmlja odgovor lcoji se
nije sastojao od mnogo rei - svega nekoliko zvukova proetih
samoosuivanjem.
Moram ponovo da vas pohvalim, Rra, ree Keitumeste. Istinski
savremen mu ne izmilja informacije da bi zadovoljio druge. Ona zauta,
pa nastavi. I jo jedno pitanje: nek podignu ruke svi koji su ovog meseca
dali svojoj eni neto na poklon?
Nijedna ruka se nije podigla. Gospodin D. L. B. Matekoni se osvrtao
naokolo; iskrenost je, izgleda, poela da odnosi prevagu. A onda se priseti:
pre dve nedelje, kupio je Mmi Ramocve novu sadnicu za njen vrt. To nije
bila neka sadnica koju je traila da joj kupi - to je bio sasvim neoekivani
poklon.
Veoma polako, on podie ruku.
A! uzviknu Keitumeste. Kakav je to poklon bio, Rra?
Sadnica, promrmlja gospodin D. L. B. Matekoni. Ona mnogo voli
batovanstvo i voli kada dobije novu biljku.
Keitumeste se iroko osmehnu. Eto vidite! uzviknu ona. Vidite li kako
postupa istinski savremen i saoseajan mu? Poklanja eni neto to zna da
ona eli. Ne poklanja joj neto to bi on sam voleo da dobije; kupuje neto
za nju
Gospodin D. L. B. Matekoni se vrpoljio na svom seditu. Da je znao da
e kurs obuhvatati i ovo... ovo ponienje, nikad ga ne bi upisao. On baci
pogled na svoj sat. Bee proteklo deset minuta. Imali su jo pola sata pred
sobom. I to pola sata - koje je prolazilo sa svom sporou svojstvenom
vremenu provedenom u blamiranju na javnom mestu.
Na kraju, uprkos tome to mu je Keitumeste ponudila da ostane i
odgovori na neka lina pitanja koja bi ostali voleli da mu postave, urno je
otiao i brzim korakom - gotovo trkom - vratio se do svog kamioneta. Pomisli
kako ovakvi kursevi nisu za njega. Koliko god je zaista dobro da bude
savremen mu, smatrao je postoje i drugi naini da ostvari taj tako poeljan
cilj - ako je, to jest, Mma Potokvane u pravu to smatra da je to poeljan cilj.
U prolosti je bilo mnogo mukaraca koji nisu bili savremeni muevi, a
njihove ene su ipak izgledale sasvim zadovoljne njima. Moda bi ene kao
to je Keitumeste trebalo da ostave mukarce malo na miru, umesto da ih
teraju da im bude neprijatno. Potom pomisli: kako je to kad si u braku s
nekim poput nje? Taj jadni ovek mora da je ba nesrean; mora biti da
spava vrlo loe, ako uopte spava. Smesta usledi i druga pomisao: savremeni
ljudi kao da uvek i u svemu ure, nemaju nimalo vremena, inilo se, da
posmatraju nebo ili prebroje goveda koja su ve prebrojali, ili da saekaju da
neko naie i onda prekrauju vreme u razgovoru s njim. Toliko toga
proputaju u tom svom silnom nespokoju i gnevu, i u svojoj reenosti da
spree druge da rade ono sa im se oni ne slau. Moda bi ipak trebalo da
ostane manje ili vie takav kakav je: gospodin D. L. B. Matekoni,
automehaniar, ne naroito dobar kuvar ali, bez obzira na to, odani mu
Dragocene Ramocve, ene koju voli i potuje vie od svega, i za koju bi, na
svoj ne ba savremeni nain, uradio sve - ali ba sve.

Dok je gospodin D. L. B. Matekoni prisustvovao prvom asu kursa za

savremene mueve, Mma Ramocve je otila u posetu Mmi Makuci. Bee
telefonirala svojoj pomonici da se dogovore kad da doe i iznenadila se kad
je slualicu podigla Mma Makuci, a ne Futijeva tetka. Da se javila tetka,
Mma Ramocve nije ni najmanje sumnjala da bi ula gomilu razloga zbog
kojih ne bi trebalo da dolazi u posetu, ali Mma Makuci je, naprotiv, jedva
ekala da je vidi.
Moja beba divno napreduje, ree ona. I to krupnim koracima, Mma.
Nije valjda ve prohodao, Mma? ree Mma Ramocve. Malo je prerano
za to.
Mma Makuci se nasmeja. Ne, Mma, nisam na to mislila. Prohodae on,
samo ne jo.
Mma Ramocve nastavi u aljivom tonu. Pomislila sam da moda bebe
gore u Bobonongu prohodaju ranije nego ovde kod nas u niziji. Pa ko velim,
moda iz bolnice doetaju kui zajedno sa svojom mamom - drei je za
ruku, naravno.
S druge strane ice zau se veseli smeh. Mma Ramocve! Ba ste
duhoviti. Zabole me stomak od ovolikog smeha.
Dogovorile su se za vreme i sad je Mma Ramocve zatvorila za sobom
kapiju i oprezno vozila mali beli kombi dombastim prilaznim putem. Moleri
koji su radili na fasadi takoe su grabili krupnim koracima i behu skoro
gotovi s olucima koje su farbali ljubiastom bojom. To je, pomisli Mma
Ramocve, po ukusu Mme Makuci, koja je uvek gajila naklonost prema
ljubiastim cipelama. Moda je to imalo nekakve veze s Bobonongom, u kom
su imali itava polja onih neobinih stena u kojima se, kad se razbiju, pokau
ljubiasti kristali. 13 Mma Makuci je donela jedan u kancelariju da joj slui
kao pritiskiva za papir i ponekad je hvatao svedost i rasipao je po zidovima
u ninotvu razigranih takica, kao da ih je dotakla obojena ruka i posvuda
ostavila ljubiaste otiske prstiju.
Mma Ramocve se nadala da Futijeva tetka nee biti tu, ali ipak je ona
bila ta koja je otvorila vrata.
To ste vi, nabusito e tetka. ta ste hteli? Mma Ramocve se jedva
savladavala. Neutivost ove ene je bila neverovatna. Da, Mma, to sam ja.
Izvinjavam se, ali to sam ja.
I? obrecnu se tetka.
Dola sam kod Mme Makuci.
Mme Radifiiti, ljutito odvrati tetka. Kakva je to glupost sa
zadravanjem prezimena. Ona je sada Radifuti.
Mma Ramocve duboko uzdahnu. I Makuci. Ja sam Ramocve i Matekoni.
Smemo da koristimo oba prezimena, Mma, ako nam je tako volja.
Tetka nabra nos. Ona je vrlo umorna. Navratite neki drugi put.
Mma Ramocve ne obrati panju na ovo. Hvala vam, Mma. Vrlo ste
ljubazni, ali mogu i sama da uem. Mnogo vam hvala. Kao i prilikom
prethodne posete, progurala se pored tetke i uputila prema kuhinji, kad se
pojavi Mma Makuci. Slobodno vi nastavite da se odmarate, tetkice, ree
ona s potovanjem. Mi emo malo posedeti u kuhinji.
Tetka frknu i povue se, ostavivi ih same.
Kua vam ba lepo izgleda, ree Mma Ramocve. Prole su godine
otkako smo tamo u Zebrinoj ulici poslednji put kreili. Gospodin D. L. B.
Matekoni odavno obeava da e to uraditi, ali nikako da pone.
Prezauzet je on za to, Mma. Bolje da pozovete ovog naeg molera. Radi
brzo i dobro.
Mma Ramocve pomisli na svog poslednjeg molera. Oni povazdan odlaze
na sahrane, Mma. Zar ne mislite?
Mma Makuci se osmehnu. Ove nedelje je bio na jednoj, ali se vratio.
Mislim da zapravo ne idu na sahrane, ree Mma Ramocve. Naprosto
odu da okree jo neku kuu. Rade vie poslova odjednom.
Kao i mi, ree Mma Makuci. Mi tako radimo. Nikad nemamo samo
jedan sluaj, zar ne?
To je bilo tano, a i podsetilo je Mmu Ramocve na razlog njene posete.
Moram da porazgovaram s vama, Mma, ree ona. Trenutno imamo neke
vrlo zamrene sluajeve.
Otile su u kuhinju. Mma Makuci objasni da beba spava, ali da e se
uskoro probuditi i dati im to do znanja. Vrlo je glasan, ree ona. I zvui
ba kao Futi.
Ova primedba zbuni Mmu Ramocve, ali ona outa. Kako moe beba da
zvui poput svog oca? Bebe ne govore, samo plau, a Futi... Na pamet joj
pade strana pomisao: da beba moda ne zamuckuje, kao Futi? Moe li neko
da muca onda dok jo ume samo da plae? Bila je to apsurdna pomisao i ona
je odagna snagom volje, jednako kao to je naterala sebe da prestane da
zamilja bebu kako krupnim koracima hoda po dejoj sobi.
Mma Makuci je skuvala aj. Mma Ramocve vide da ona dri zalihu
crvenog afrikog aja samo zbog nje, i to je dirnu; kad jedna ena dri u kui
neto zbog druge ene koja joj dolazi u posetu, to je lep primer prijateljstva.
 Dakle, Mma, ree Mma Makuci uzevi gudjaj svog Tanganda aja. O
emu je re?
Mma Ramocve je prvo ispriala o sluaju Molapo. Mma Makuci je,
dabome, bila tamo kad je Mma Siba dola kod njih, ali Mma Ramocve joj
ispria sve to se od tada dogodilo, ukljuujui i posetu farmi i razgovor s
Lisoom.
U prvi mah mi se uopte nije dopalo kako izgleda, ree ona. Imao je
jedan od onih smenih eira koje nose mladi. Znam da to nema nikakvog
znaaja, ali odmah me je okrenulo protiv njega.
To je znak, ree Mma Makuci. Seir ume da bude znak.
Pa da, ali moramo biti obazrivi. Seate li se ta kae Klovis Andersen u
svojoj knjizi? Seate se, kae da koulja koju ovek nosi nije uvek i koulja
koju bi voleo da nosi?
Mma Makuci se seala toga. Je li se javljao?
Ko?
Gospodin Andersen. Pomislila sam da je moda ponovo pisao.
Ne, Mma, nije. On ima mnogo vanog posla. Nakon to se vratio u
Mansi, u Indijani, Klovis Andersen im je poslao pismo. Stiglo je nedugo
posle njegovog odlaska iz Bocvane i njih dve su ga ko zna koliko puta
proitale pre no to ga je Mma Makuci spremila u posebnu fasciklu.

Drage moje,
Neka je pisma lako napisati, a neka teko. Ovo mi pada teko, ne
zato to imam neto neprijatno da kazem - kako to ponekad biva u
tekim pismima - ve zato to nisam siguran da mogu da naem
rei da izrazim ono to oseam da moram. A to je zahvalnost, ne
samo za silnu dobrotu i ljubaznost koju ste mi ukazivale dok sam
boravio u vaoj divnoj zemlji ve i za to to ste mi pomogle da se
pomirim s onim to mi se dogodilo i sa samim sobom. Mogao bih
nadugako i nairoko o tome, ali znam da bi vam samo bilo
neprijatno. Mi Amerikanci katkada previe priamo o svojim
oseanjima, dok drugi ljudi dre te stvari za sebe. Stoga neu rei
mnogo vie od ovoga to sam ve rekao, jer znam da ete
razumeti. Moda nas deli ogromno more, iroko hiljadama milja,
ali to more i te milje nisu nikakva zapreka za istinske prijatelje, a
 ja se nadam da ete mi dozvoliti da vas tako zovem.

Iskreno va,
Klovis Andersen

Mma Makuci zamiljeno ree: Moda bih mogla da mu piem i kaem

mu za svoju bebu.
To je, po miljenju Mme Ramocve, bila dobra zamisao. Bie mu drago
kad uje, Mma.
Pogotovo zbog imena, ree Mma Makuci.
Mma Ramocve podie pogled. Odabrali ste ga?"
Mma Makuci potvrdno klimnu. Futi i ja smo se dogovorili.
Mma Ramocve otpi gutljaj svog aja, pogledavi Mmu Makuci preko
ruba olje. I, Mma?
Itumelang, odvrati Mma Makuci.
Bilo je to srazmerno uobiajeno ime u zemlji u kojoj su imena vrlo lina i
postoje hiljade meu kojima moe da se bira. 14
Dobro ime, ree Mma Ramocve. Itumelang Radifuti mi ba lepo zvui,
Mma. Ona naas zastade. Je li u Futijevoj porodici bilo mnogo
Itumelanga?
Brat njegovog oca, odvrati Mma Makuci. Ali to nije razlog zbog kojeg
smo ga odabrali. Naprosto nam se dopada to ime.
Naravno.
Ali to mu nije jedino ime, ree Mma Makuci. Njegovo puno ime
glasie Itumelang Klovis Radifuti.
Mma Ramocve radosno pljesnu rukama. Divno, Mma! To je ba lepo
ime. Futi mi je rekao da ete moda to uraditi.
Mma Makuci se smerno osmehnu. Drago mi je to vam se dopada,
Mma. To je u znak potovanja prema Klovisu Andersenu.
Pa dabome. Pa dabome. I mislim da e Rra Andersenu biti veoma milo
kad to uje. Obavezno mu piite. Poaljite mu fotografiju i kaite mu da je ta
beba dobila ime po njemu. Ljudi to vole.
Hou, Mma.
One se vratie na razgovor o Lisou. U prvi mah nisam bila sigurna u vezi
s njim, Mma, nastavi Mma Ramocve, ali na kraju mi se dopao. Znate kako
to ve biva - isprva ste oprezni, a onda shvatite da su vae sumnje bile
pogrene.
Mma Makuci je i sama to doivela, ali sasvim je mogue, naglasi ona, da
se dogodi i suprotno. Ponekad sretnete ljude za koje mislite da su u redu, a
onda shvatite da nisu. I to se dogaa, Mma.
Mma Ramocve potom opisa vidljivu uznemirenost Lisoove tetke kad je
bila primorana da ga ostavi nasamo s njom. A kad god sam ga neto upitala,
odgovorila je umesto njega. Kao da se pribojavala da e on rei neto to e
ga odati.
Mma Makuci je delovala zamiljeno. Ljudi su ponekad takvi, ree ona.
Zabrinjavaju se zbog onoga to e rei rodbina. Imam u Bobonongu jednu
tetku koja uvek govori umesto svog mua. On sad vie i ne otvara usta kad
mu se neko obrati - samo pogleda u nju, a ona kae sagovorniku ta on
misli.
Da, ree Mma Ramocve, i to se deava. Ali ovde ima jo neega,
Mma.
Da?
Mma Ramocve podie olju i nae je kako bi je iskapila do kraja. Mma
Makuci je to videla; bio je to znak koje su obe mnogo puta upotrebile i ona
ga smesta shvati.
Nasuu vam jo aja, ree ona. Onda ete mi ispriati sve po redu.
Kad su olje ponovo bile pune, Mma Makuci je sluala dok joj je Mma
Ramocve priala kako joj je Gviti rekla da je Liso nazvao tetku majkom.
Mma Makuci je vagala ovo neko vreme pre no to je iznela svoje miljenje o
tome.
Postoji neto to kae Klovis Andersen, poe ona. On kae da bi uvek
trebalo da se zapitamo ko je sve zainteresovan. Seate li se toga, Mma?
Seate li se da je rekao: saznajte ko je sve zainteresovan?
Seala se.
Prema tome, nastavi Mma Makuci, moramo da se zapitamo: ko je sve
zainteresovan?
Mma Ramocve pomisli kako je to oigledno. Tetka. Bratanac. Ona
zastade pokuavajui da zamisli ko bi jo mogao biti zainteresovan za ishod
izvrenja testamenta Edgara Molapoa. Naposletku ree: I advokatica,
pretpostavljam. Gajila je odreene sumnje u vezi sa Mmom iba, i moda je
bilo krajnje vreme da ih iznese.
Mma Makuci je delovala zamisljeno. Ona? to bi pa ona bila
zainteresovana?
Ona je advokat i servira nam svoje miljenje. A ako ti neko iznese svoje
miljenje o neemu, tada mora da se zapita ta time eli da postigne.
Mma Ramocve prui ruku i dodirnu stolnjak na stolu za kojim su sedele.
Rubovi su mu bili izvezeni slikama ivopisnog cvea Bocvane. Ona dodirnu
motiv cveta akarande - jo ljubiaste.
Pretpostavljam, ree, da advokati mogu prieljkivati odreeni ishod
sluaja. Ako brani nekog i veruje da je nevin, onda...
Mma Makuci ivnu. Tano tako. Ili ako si izvrilac testamenta i smatra
da naslednik nije dobra osoba, tada moda pokuava da uradi sve to je u
tvojoj moi...
Da to sprei, dovri Mma Ramocve umesto nje.
One se zagledae jedna u drugu.
Prema tome, Mma, morate da vidite ta pie u testamentu, ree Mma
Makuci. To svako moe, znate.
Upravo je Mma Ramocve rekla Mmi Makuci za dravni registar u kojem
se mogu dobiti na uvid testamenti i najrazliitija druga dokumenta - poto
plati taksu.
Znam, Mma, ree ona. Stavie, mislim da sam vam ba ja, pre par
godina, i rekla za to.
Mma Makuci slee ramenima. Moe biti. Ali niste proitali testament,
Mma?
Ne. Jo nisam.
Zato to tamo pie kome e pripasti nasledstvo ako Liso nije Liso, ree
Mma Makuci. A to je ono to zapravo moramo da saznamo.
Mma Ramocve je delovala zamiljeno. Otii u tamo, ree ona.
Da, ree Mma Makuci. Tamo radi jedan ovek. Futi mi je rekao za
njega. Kupio je sofu.
Mma Ramocve je ekala da nastavi. Otkako se udala za Futija Radifiitija,
Mma Makuci je redovno pominjala sofe, fotelje i najrazliitije druge delove
nametaja, a ljudi su bili opisivani prema nametaju koji su kupili. Tako je
istaknuti politiar bio identifikovan kao ovek koji je pazario veliki
trpezarijski sto od zambijskog mukva drveta; biznismen u usponu pominjao
se pak kao neko ko je nedavno kupio komplet skupih kancelarijskih stolica.
Taj to je kupio sofu, nastavi Mma Makuci, zove se magistrat. Kod
njega se nalaze svi testamenti.
Taj bogme ima ta da arhivira, primeti Mma Ramocve.
Mma Makuci upravi pogled ka nebu razmiljajui o pozamanom poslu
arhiviranja svih testamenata u Bocvani. Ona sama, dabome, ne bi imala ni
najmanjih tekoa da izae na kraj s tim, ali magistrat, kakvu god diplomu
imao, sigurno nije imao tu sreu da se koluje na Bocvanskom koledu za
sekretarice. Da jeste, arhiviranje dokumentacije predavala bi mu legendarna
profesorka kod koje je uila Mma Makuci, ena koja je sad bila u penziji u
jednom od zapadnih predgraa, ali koju je povremeno viala u supermarketu.
Mmi Makuci je prijalo to se profesorka sea njenog imena. To moe biti
teko profesorima, koji svake godine upoznaju tako mnogo studenata, ali ona
se setila, rekavi: Boe moj, Grejs Makuci, koja je imala tako dobre ocene.
A sad ujem da ste vii istraitelj. Veoma se ponosimo vama, samo da znate.
Mma Makuci se saglasila s Mmom Ramocve. Sigurna sam, meutim, da
dre sve konce u rukama, Mma. Moda e im trebati malo vremena da ga
nau, ali nai e ga.
Potom su prele na Mmu Soleti. Mma Ramocve je ispriala Mmi Makuci
za irenje zlonamernih glasina i identifikaciju potencijalnog neprijatelja.
Njena pomonica je s interesovanjem sluala.
Mogue je da je to ta ena, ree ona kad je Mma Ramocve zavrila.
Moe biti da je besna zato to joj je Mma Soleti ukrala mua. Trebalo bi da
odete do nje.
To mi je namera, ree Mma Ramocve.
Mma Makuci se ugrize za usnu. Smem li da vas pitam nefo, Mma?
Razume se.
Mogu li i ja s vama? Vidite, hou da se to pre vratim na posao, i mnogo
bi mi pomoglo da povremeno odradim neki posli. Nije re o tome da mi se
ne dopada da budem ovde sa svojom bebom - s Itumelangom - ve
naprosto... pa eto, Mma Ramocve, znam da sam odsutna tek nekoliko dana,
ali nedostaje mi naa kancelarija, nedostaju mi nai razgovori, rasprave.
Nedostaje mi kuvanje aja za vas. Nedostaje mi ak i arhiviranje.
Mma Ramocve je ostala zateena shvativi da se njena pomonica, mada
sad ima bebu o kojoj mora da se brine, osea isto kao i ona; meutim, bila je
svesna da nam ak i oni krajnje obini i nevani delovi nae svakodnevice
nedostaju ako se naglo odvojimo od njih.
Vae arhiviranje je izuzetno, ree Mma Ramocve, a taj kompliment bi
primljen sa svom ozbiljnou kakva se pridaje iskrenim - i potpuno
opravdanim - komplimentima.
Mislim da u se vrlo brzo vratiti, ree Mma Makuci. Beba je mala,
ali...
Mma Ramocve je prekide. Beba je veoma, veoma mala, Mma.
Jeste, ali zato ga je tim lake nositi. Pri tom mislim da je za bebe dobro
da etaju naokolo; vrlo sam savremena to se toga tie, Mma Ramocve. Ona
zastade. Stoga, Mma, ako nemate nita protiv...
Mma Ramocve se osmehnu. Nemam nita protiv.
Dolaziu na nekoliko sati.
Kako god vam odgovara, Mma Makuci.
Potom su zautale, obavijene tiinom najveeg, najdubljeg i
najdragocenijeg prijateljstva koje je ijedna od njih ikad imala ili e imati.
Zatim je dolo vreme za jo jednu olju aja i razgovor pree na temu
mueva, i obe zakljuie da su u tom pogledu zaista imale sree.
Ne bih elela da se Futi promeni, ree Mma Makuci. Savren je ba
ovakav kakav jeste.
Ni ja ne bih elela da se gospodin D. L. B. Matekoni promeni, ree
Mma Ramocve. Iz istog razloga.
To, strogo uzev, nije bilo tano. Nijedan od njih nije bio savren - to su
njihove supruge znale - ali ko je od nas savren? Niko, pomisli Mma
Ramocve. A Mma Makuci je mislila to isto, ali moda malo silovitije.
 Dvanaesto poglavlje

MUKARCI NE CENE CIPELE

Mma Soleti bee rekla Mmi Ramocve ime svoje neprijateljice, a ova ga
je zapisala na komadiu papira. Sutradan, sedei u kancelariji Prve damske
detektivske agencije, ona pogleda ta je napisala. Dejzi Manve, ima
fotokopirnicu u gradu. To je bilo sve to je Mma Soleti rekla o njoj;
oigledno joj je bilo neprijatno da pria o tome. Mmu Ramocve to nije
preterano iznenadilo: ljudi ne vole da priaju o onima kojima su na neki nain
naudili i inilo joj se, i pored onoga to je Mma Soleti rekla - da je Dejzin
mu ve bio spreman da je ostavi - da je posredi bio najobiniji sluaj
preotimanja mua. Po njenom iskustvu, oni koji otimaju tue mueve ili ene
umeju da menjaju istoriju - ne uvek, ali esto - pa se brak koji su razorili
prikazuje kao da je bio u mnogo gorem stanju nego to zapravo jeste.
Nije imala stvarnu predstavu o tome na ta e naii kad ode kod Dejzi
Manve, ali slutila je da e po svoj prilici uti kako Dejzi nije uradila nita
to bi opravdalo odlazak njenog mua i kako je, tavie, vrlo kivna na Mmu
Soleti. Nikad ne moe istinski razumeti tui brak. Mma Ramocve je bila
toga svesna kao i svi ostali - moda ak i vie, s obzirom na to da je njen
posao esto zahtevao istraivanje tuih branih situacija. Ono to je dosad
nauila bilo je da je brak retko onakav kakav izgleda spolja; neto to deluje
kao krajnje staloen i uhodan brani ivot, ume ispod povrine da bude
kljuala masa nezadovoljstva i ozlojeenosti. I obrnuto, haotine i bune
veze, pune sukoba i neverstava, umeju da se ispostave kao najizdrljivije i
najtrajnije. Naprosto se nikad ne zna, smatrala je, i zato mora biti spreman
na sve.
To, meutim, nije znailo da je mislila kako Mma Soleti grei u pogledu
neprijateljskih oseanja Mme Manve. Moe da grei u vezi s mnogo ime
u ivotu, verovala je Mma Ramocve, ali retko kad e te prevariti oseaj da li
ti je neko naklonjen ili nije - to uvek zna. Ako Mma Soleti veruje da je
Dejzi Manve mrzi i da e je doveka mrzeti zato to joj je preotela mua,
tada je najverovatnije u pravu. Bie da je videla kako je ova krvniki strelja
pogledom; a kad te neko strelja pogledom, to uvek vidi, ak i ako taj neko
nosi naoari za sunce.
Nije bilo teko pronai Dejzi Manve u Zanatskom adresaru Gaborona.
Bila je to publikacija na koju se Mma Makuci oslanjala u velikoj meri,
smatrajui da se veina zadataka identifikacije moe obaviti jednostavnom
pretragom telefonskog imenika ili nekog drugog javnog adresara koje je
drala u gornjoj fioci svog pisaeg stola.
Sve je tu, rekla je jednom prilikom Mmi Ramocve. Treba samo da
znate gde da traite - a ja to znam, Mma. Razumem se u te stvari.
Zanatski adresar otkrio je da u gradu postoje tri fotokopirnice.
Fotokopirnica Dejzi Manve, poznata kao Dobre kopije, nalazila se u novom
trnom centru smetenom nedaleko od brda Kgale. Mma Ramocve nije volela
da ide tamo, budui da je bila lojalna starijem i mirnijem trnom centru Kej.
Takoe, volela je male lokalne prodavnice, duane u kojima moe da kupi
pribadae, svee i konzerve sirupa - ono to ti stvamo treba, a ne tamo neku
usku i kratku odeu i dreavu elektrinu robu kakvu prodaju novije, bunije
prodavnice.
U zanatskom adresaru su lako utvrdili ko je vlasnik Dobrih kopija.
Osniva i direktor Dejzi Manve, pisalo je, a dalji tekst je otkrivao da su
cene kopija u toj kopirnici najpovoljnije u celom Gaboronu. Bilo da pravite
jednu ili hiljadu kopija, sledila je tvrdnja, nae su najjeftinije i najbolje
ugradu.
Tekst u adresaru pruao je i mnogo zanimljiviju informaciju od ovog
reklamnog hvalisanja. Na dnu se, naime, nalazila slika Dejzi Manve kako
ponosno stoji pored velikog fotokopir-aparata. Mma Ramocve je sa
zanimanjem prouavala fotografiju. Nije bila ba najjasnija - alosno za firmu
koja se hvali dobrim kopijama - ali opet, nisu oni tampali adresar i po svoj
prilici bi sami to uradili mnogo bolje. Ono to je Mmi Ramocve zapalo za
oko na toj fotografiji bio je vedar izraz na licu Dejzi Manve. Ljudi se
osmehnu u fotoaparat, dabome, ali ako ti je srce slomljeno, taj osmeh e uvek
biti neubcdljiv. Dejzi Manve nije izgledala kao ostavljena supruga; daleko
od toga - delovala je kao neko ko je zadovoljan svetom i ivotom.
 Bila je to prolazna misao i bogzna kako znaajna, ali svejedno ju je
pomenula Mmi Makuci kad je dola po nju. Razveselilo ju je, naime, kad su
se nale zajedno u kabini kombija i krenule. Bilo je kao nekad - njih dve
kreu u istragu, pretresaju sluaj u kabini malog belog kombija dok gledaju
Bocvanu kako promie pored njih.
Niste imali tekoa da ostavite Itumelanga? upita ona dok se Mma
Makuci ukrcavala u kombi.
Mma Makuci odmahnu glavom. On spava, a devojka koja mi pomae je
veoma dobra. U friideru je spremna boica za njega i dae mu je kad se
probudi. To je lino mleko.
Mma Ramocve nikada dotad nije ula izraz lino mleko, ali joj se ba
dopao. Lino mleko je odlino, ree ona.
Jeste. A ja nemam nikakvih problema to se toga tie, tako da u uskoro
moi da se vratim na posao s manje ili vie punim radnim vremenom.
Biu vrlo srena kad se to desi, ree Mma Ramocve. Razume se,
imate Futijevu tetku da vam pomae u voenju kue. Pretpostavljam da e
vam dodatno olakati situaciju.
Mma Makuci odmahnu glavom. Nemam je, Mma. Futijeve tetke vie
nema.
Mma Ramocve pogleda u svoju prijateljicu, a to skretanje panje izazva
skretanje kombija prema ivici druma. Ona ga brzo ispravi.
Dakle, Mma, to je stvarno novost. Je li bilo... Sigurno je bilo svae,
pomisli ona, i na trenutak zamisli Mmu Makuci i tetku u klinu, tetka moda
pokuava da strgne velike naoari s nosa Mme Makuci, a ova joj ne
dozvoljava.
Svae? dovri Mma Makuci umesto nje. Jesmo, svaale smo se tu i
tamo, ali nisam je provocirala. Bila sam preslaba i preumorna za tako neto.
Nameravala sam da se raspravim s njom kasnije, kad ojaam.
Pametno, ree Mma Ramocve. Kau da je najvanije odabrati dobar
trenutak. Ona zastade. Neki ljudi ga nikad ne odaberu. Vidi ih kako
ekaju i ekaju, ali nikad ga ne uoe.
Biva i to, ree Mma Makuci. Ali ono to se dogodilo nije imalo
nikakve veze sa mnom. To je bila zmija.
Mma Ramocve se priseti da je Mma Makuci pomenula da je Futi ubio
kobru u kui. Da se nije tetka naljutila zbog toga? Mma Ramocve se iroko
osmehnu. Pobeda nad tetkom je oigledno bila slatka. Nije to bilo posredi,
Mma, ree ona. Posredi je bilo to da je Futi ubio samo jednu zmiju. Ali
onda sam ja dobila bolove i potpuno zaboravila na to da se negde u kui
skriva jo jedna zmija. Dok sam bila u porodilitu, pretraio je kuu od
podruma do tavana, ali nije je naao, pa je zakljuio da je otila. Ali nije.
Mma Ramocve se strese i protiv svoje volje. Poput veine svojih
zemljaka, nije volela zmije, premda je s vremenom zauzela neto tolerantniji
stav da bi ih trebalo ostavljati na miru kad god je to mogue. U tome je bila u
manjini; ljudi su ih i dalje ubijali im ih ugledaju, ne marei jesu li neotrovne
ili otrovne - kobre, mambe, siktavice - one kojima se ne sme dozvoliti da se
motaju oko kue. Najopasnije su siktavice, mada imaju slabiji otrov nego
crne mambe. Lebolobolo, kako se siktavica zove na secvanskom, jeste lenja
zmija, nesklona naroito brzom kretanju - osim kad napada - i opasnost je u
tome to odbija da se skloni s puta. Kobre i mambe izbegavaju dodir s
ljudima, premda mamba ume da bude agresivna i da se da u poteru za
uljezom koji joj ugrozi teritoriju. Siktavica se ne uzbuuje; ume da lei lenjo
izvaijena preko polovine staze i da, ako je nagazi, reaguje pomamnim i
smrtonosnim besom.
Pade joj na pamet da je zmija moda ujela tetku. Mma Makuci ree da
tetke vie nema; to valjda nije znailo da je tetka pokojna? Takvo neto joj
sigurno ne bi saoptila kao uzgrednu napomenu. Mma Makuci je s vremena
na vreme umela da bude prznica, ali nije bila bezoseajna.
Mma Makuci joj objasni ta se dogodilo. Tetka se alila kako se neto
uje u tavanici iznad njenog kreveta, ree ona. Futi joj je rekao da umilja,
na ta se ona silno naljutila. Stoga je naposletku uzeo merdevine i popeo se
na tavan. Tamo je pronaao zmijinu kouljicu. Meutim, naao je jo neto,
to nam nije pomenuo kad je siao.
Tetka se strano uplaila. Poeka je da kuka naglas, da plae i govori
kako e zmija, sad kad je odbacila kouljicu, biti vrlo gladna i traie neto
da ujede. Futi je pokuavao da je smiri. Ne, tetkice, nema nikakve
opasnosti. Kunem ti se da nema nikakve opasnosti, ponavljao joj je.
Tetki se to nije dopadalo, nastavi Mma Makuci. Nije prestajala da
kuka naglas i pokazuje u onu zmijsku kouljicu. Futi joj je stalno ponavljao
kako nema nikakve opasnosti. Nikoga nee ujesti nikakva zmija, rekao je.
Mma Ramocve se osmehnu pri pomisli na dvoje Radifutija - bratanca i
tetku - kako se raspravljaju, s krunskim dokazom, zmijskom kouljicom, pred
oima.
Na kraju, ree Mma Makuci, tetka je rekla da ne moe ostati u kui
punoj zmija i da e joj biti bolje u njenoj sopstvenoj kui.
Otila je?
Otila je, Mma. A onda, nakon to je otila, Futi nije nita rekao ve se
samo ponovo popeo na tavan. ula sam ga kako se kree tamo gore, i
pribojavala sam se da e propasti kroz tavanicu - sreom, nije. Zatim je
siao, Mma Ramocve, nosei mrtvu kobru. Nije je on ubio - uguila se
pokuavajui da proguta pacova koji je bio preveliki zalogaj za nju. U gui
su joj se videle konture pacova.
Mma Ramocve se zakikota. Futi nije slagao tetku. Rekao joj je kako
nema nikakve opasnosti, i nije je ni bilo. Jer vie nije bilo nikakve zmije.
Tako je, ree Mma Makuci. Katkada kaemo istinu koja nije ba
potpuna istina, ali nije ni la.
Tano, Mma, saglasi se Mma Ramocve. Mislim da ste potpuno u
pravu.
Mma Makuci sada promeni temu. Ta ena kod koje idemo, ree ona.
Ta Dejzi Manve.
Da?
ta ete joj rei?
Mma Ramocve je nekoliko asaka oklevala pre no to je odgovorila.
Moraemo da budemo paljive.
Naravno.
Rei emo joj da istraujemo pretnje koje je dobila Mma Soleti. A onda
ekamo njenu reakciju. Krivci se uvek odaju, Mma.
Mma Makuci se slagala s tim. A onda? Ako se oda - ta onda?
Onda... onda... Mma Ramocve ne zavri misao.
Da, Mma?
Onda je podsetimo da je ovo zemlja u kojoj zakon kae da nije
dozvoljeno zastraivati ljude. I pomenemo advokata.
Kog advokata, Mma?
Mma Ramocve slee ramenima. Bilo kog, Mma. Ima ih koliko hoete.
Uostalom, ljudi koji drugima prete svojim advokatom, zapravo ga retko kad
imaju. Ve je samo pominjanje advokata obino dovoljno, ak i onda kad ga
nema, kao mi sad.
Mma iba?
Mma Ramocve se ne bee setila nje. Ali bilo je korisno imati ime
advokata, ak i ako te taj advokat zapravo ne zastupa. Odlina ideja, Mma,
ree ona. Sad imamo advokata.

***

Prostorije fotokopirnice Dobre kopije bile su stenjene izmeu restorana

brze hrane i prodavnice pomodnih mukih cipela. Mma Makuci zastade
ispred prodavnice cipela; nikad nije bila u stanju da proe pored prodavnice
cipela a da ne zastane da se divi izloenoj robi, stoga je Mma Ramocve
strpljivo ekala da njena pomonica razgleda sadraj izloga.
Kreiranje cipela za mukarce je ist gubitak vremena, ree Mma
Makuci. Oni ih ne cene, Mma.
Mma Ramocve prokomentarisa ovo samo zvukom neodreenog znaenja.
Gospodin D. L. B. Matekoni je posedovao dva para cipela: jedne koje je
nosio na posao, napravljene od prastarog antilopa i u toj meri prekrivene
mainskim uljem da im se vie ni boja nije razaznavala; i druge, od crne koe,
koje je obuvao u prilikama kad je oblaio svoje jedino odelo. ta e mi vie
cipela? rekao je Mmi Ramocve. Imam samo jedan par stopala.
One tamo, ree Mma Makuci pokazujui par belih cipela s uzanim,
iljatim vrhom. To su ba dobre cipele, Mma - vrlo moderne, ini mi se - ali
ne bi imalo svrhe da ih kupim Futiju. Ba nikakve. Ne bi ih cenio. Mukarci
ne cene cipele. Ona zastade. Pri tom on ima problem sa stopalom posle one
nesree. Ne moe da nosi makar kakve cipele.
Ona se nerado odvoji od izloga s cipelama i pridrui se Mmi Ramocve,
koja je sada stajala ispred ulaza u fotokopirnicu. Lokal nije bio veliki, a
najvei deo prostora zauzimao je fotokopir aparat, koji je, kad su stigle, bio u
punom pogonu i izbacivao je listove papira u plitko korito sa strane.
Aparatom je rukovala ena u crvenoj haljini, koja je pogledala kroz izlog kad
su se pojavile Mma Ramocve i Mma Makuci. Klimnula im je i nastavila s
poslom.
Mma Ramocve je ula prva.
Samo asak, Mma, ree ena. Jo samo asak i biu gotova.
 Aparat je sa svakim prolazom bacao po zidu traku svetlosti. Mma
Ramocve primeti da svetlost hvata naoari Mme Makuci i odbija se i po
drugi put. Oi im se naas susretoe i ona pomisli: odluila je; reila se.
Aparat zabruja jo jednom i onda zauta. Tako, ree ena. Jo jedan
posao obavljen. Ona pritisnu prekida. Recite, gospoe, kako mogu da vam
pomognem?
Mma Ramocve nije odobravala ovo naglo prelaenje na posao. Smatrala
je da ak i kad ima posla, nema razloga da se ne predstavi i ne upita drugu
osobu za zdravlje. Tako se u Bocvani oduvek radilo i nije videla razloga da
se to menja. Stoga ona pozdravi enu kako obiaji nalau i predstavi se.
Ja sam Mma Ramocve, ree ona pruajui ruku. A ovo je Mma
Makuci, moja pomonica.
Saradnica, ispravi je Mma Makuci.
Moja saradnica.
One se rukovae.
Vi ste Mma Manve? upita Mma Ramocve.
ena potvrdno klimnu. Jesam. To sam ja. Ja sam vlasnica ove radnje i
bie mi drago da vam napravim kopije, gospoe, ako ste zato dole.
Ustanoviete da su moje cene vrlo konkurentne.
Sigurna sam da jesu, ree Mma Ramocve. Ali nismo zato dole,
Mma.
Oi Mme Manve se suzie, ali samo malo. Mma Makuci to, meutim,
primeti i pogleda u Mmu Ramocve: dokaz - ako je jo potreban.
Mi smo iz Prve damske detektivske agencije, ree Mma Ramocve.
inilo se da je potrebno nekoliko trenutaka da ova informacija dopre do
mozga Mme Manve. Zatim se ona vrati u stvarnost i prasnu u smeh.
To mesto! Gde rade detekdvi za ene? Videla sam onaj va natpis, Mma
- onaj smeni natpis.
Mma Ramocve osed kako se Mma Makuci pored nje ukrutila. Ne vidim
zato je natpis smean, Mma, blago e ona. I vi imate natpis. Svakoj firmi
je potreban natpis.
Mma Manve i ne pokua da se izvini. Ali tamo pie neto o enskim
problemima, zar ne? Otprilike: namenjena reavanju problema ena i
ostalih. Ona naas zastade, gledajui svoje posetiteljke gotovo s nevericom.
Zar vam se ne ini da to zvui malo... ginekoloki?
 Mma Makuci otro uzdahnu. Ne ini mi se, Mma. Ne ini mi se ni da bi
iko pri zdravoj pameti pomislio tako neto. ini mi se da bi tako pomislio
samo neko vrlo prost, Mma.
Mma Ramocve dodirnu lakat Mme Makuci. Ne verujem da je to rekla
zlonamerno, Mma, ree ona.
Mma Manve pomirljivo ree: Naravno da nisam, Mma, gledajui sa
zebnjom u Mmu Makuci. Samo kaem.
Mma Makuci se nije dala lako umilostiviti. Mnogi tako samo govore
kojeta, Mma, ledeno e ona. Manje je onih koji razmisle pre no to otvore
usta. Primetila sam to, znate. Mnogo, mnogo puta sam to videla.
Mma Ramocve ponovo dodirnu ruku Mme Makuci. Jasno nam je,
Mma. Potom se ponovo okrete prema Mmi Manve. Radimo za Mmu
Soleti, Mma. Verujem da poznajete tu enu.
Mma Manve nije ni trepavicom mrdnula. Kad je odgovorila, glas joj je
bio staloen i uzvraala je pogled Mme Ramocve bez onog obaranja oiju
koje ume da znai strah ili nepoverenje. Tu enu, Mma? Da li je poznajemr?
Poznajem je. I vrlo sam joj zahvalna. Moda ona to i ne zna, ali stvarno
jesam.
Mma Makuci dobaci Mmi Ramocve zbunjeni pogled. Zahvalni ste joj,
Mma? Na emu?
Mma Manve slee ramenima. Zato da ne budem zahvalna eni koja mi
je sklonila ogroman teret s lea? Ako idete naokolo i teglite ogroman, teak
teret na leima, Mma, i onda neko naie i uzme ga od vas, zar mu ne biste
bili zahvalni? Zar ne biste eleli da mu pruite ruku i kaete: Hvala ti to si
mi skinuo ovo teko breme s plea?
Neko vreme je vladalo utanje, koje prekide Mma Makuci. Vi joj niste
neprijatelj, Mma?
Mma Manve se ponovo nasmeja. Bio je to glasan smeh koji je iao na
ivce - smeh koji je bilo nemogue ignorisati. Neprijatelj? Nemam ja
nijednog jedinog neprijatelja na svetu, Mma - ja sam hrianka, znate, a
hriani nemaju neprijatelja. Ako imate neprijatelja, znai da ste sami sebi
najvei neprijatelj. Jeste li to znali, Mma?
Ali preotela vam je mua, pobuni se Mma Makuci. Nema ene koju
tako neto ne bi naljutilo. To je svojstveno ljudskoj prirodi.
Nije ako imate mua kakvog sam imala ja, suprotstavi se Mma
Manve. Poznajete li ga? Ne verujem. On je mukarac koji je vrlo ljubazan
prema enama - prema mnogo ena. Deset, dvanaest, moda i vie. O, da, on
je vrlo ljubazan mukarac.
Mma Ramocve uzdahnu. enskaro?
Veliki enskaro, Mma. Najvei u zemlji. Generalni direktor Prve muke
enskaroke agencije. Ona odmahnu glavom. Ta jadna ena je to vrlo brzo
shvatila. Dva meseca, ini mi se, i puf, nestade ga. Preao kod sledee ene.
Zbogom Mma Soleti. Ha!
Mma Ramocve ponovo uzdahnu.
Da, ree Mma Manve, samo vi uzdiite, Mma. Ali primetiete da ja
ne uzdiem. A to je zato to mi je drago to je naila Mma Soleti i odvela tog
oveka od mene. Zahvalna sam joj, znate. to se mene tie, ona je prava
junakinja.
Mma Ramocve okrznu pogledom Mmu Makuci, ije su se usne upravo
skupljale. Potom se obrati Mmi Manve. Dakle, Mma, ree ona, nikad ne
biste poeleii da naudite toj eni?
Mma Manve je izgledala istinski iznenaeno. Da joj naudim? to bih ja
elela da joj naudim? Ona naas zauta, zagledavi se s izvesnim
nepoverenjem u Mmu Ramocve. Zato me to pitate, Mma? Da ne elite da
nagovorite nekog da vama pomogne da joj naudite? Je li to posredi?
Umea se Mma Makuci. Naravno da ne, prasnu ona. Nikad ne bismo
uradile neto takvo, Mma.
Samo pitam, ree Mma Manve. U dananje vreme se nikad ne zna.
Ona baci pogled na svoj sat, a onda nastavi. Izvinjavam se, Mma Ramocve i
Mma...
Makuci. Makuci.
Da, izvinite, Mma Makuci, ali moram da nastavim s poslom. Dozvolite
da vam dam moj letak, evo izvolite, tu su navedene moje cene. Ako u celom
Gaboronu naete ko ima niu tarifu po kopiji - u celom, rekoh - imate od
mene besplatno kopiranje. ta kaete na to? Uzmite taj letak, Mma, i doite
kod mene ako vam zatreba fotokopiranje. Dobiete prvoklasnu uslugu -
obeavam.
Pruajui im letak, Mma Manve se osmehnu. To nije bio osmeh osobe
koja bi poslala nekome pero velikog kljunoroca, niti osmeh osobe koja bi
irila zlonamerne glasine namenjene da unite neiji posao. Ali u tom osmehu
ima neega udnog, zakljui Mma Ramocve. Mada si mogao rei kakav nije,
nisi mogao sa sigurnou da kae kakav jeste.
 Trinaesto poglavlje

BOG TE BLAGOSLOVIO, I TEBE

I TVOJE CIPELE
Mma Ramocve je te veeri kasno stigla kui. kola koju su pohaali
Motoleli i Puso odravala je as otvorenih vrata za roditelje - i posvojitelje,
razume se - kad su ovi mogli da dou i razgovaraju s nastavnicima. Kako je
veina roditelja radila, as otvorenih vrata odravao se posle pola est, kako
bi svi imali vremena da stignu i pored poslepodnevnog saobraajnog pica.
Posle razgovora s nastavnicima, kolski horovi, njih etiri, zabavljali su
roditelje pre no to ovi odu kui. Motoleli i Puso su pevali u horu, ali ne u
istom. Puso je pevao u horu deaka iji glasovi jo nisu mutirali, koji je
izvodio narodne pesme Bocvane; Motoleli je pevala u meovitom horu, koji
je izvodio gospel i povremeno dez.
Motolelina nastavnica bila je zadovoljna njenim napredovanjem te godine.
Ima vrio spretne ruke, ree ona. Spada u decu koja e moi da naprave
sve to poele.
Ona eli da bude automehaniar, ree Mma Ramocve. Oduvek je to
elela.
Nastavnica klimnu glavom. Va mu...
Da, on je automehaniar. Ali nije to razlog. Nikad nije pokuavao da je
nagovori. Jednostavno je prirodno nadarena za to
Nastavnica se osmehnu. I hrabra.
Mma Ramocve obori pogled. Nije joj uvek lako.
Sedele su i utale. Nastavnica je znala.
Nadam se da e moi da sledi svoje srce, tiho e Mma Ramocve.
Nadam se da e uspeti da postane automehaniar, ali... Nije volela ni da
izgovori to i, uostalom, lekari su rekli da ne znaju; tok bolesti od koje je
devojica patila bio je nepredvidljiv, i pored toga to su bili sigurni da e joj
invalidska kolica biti uvek potrebna. Ali ne znamo. Mnogo toga o ivotu
jednostavno ne znamo.
Nastavnica se igrala komadiem papira. Kad si zaduen da brine o
tridesetoro dece, to znai da si dao trideset talaca srei. Roditeljsko srce
moe se slomiti jednom, moda dvaput ili triput; srce nastavnika moe se
slomiti trideset puta.
Glavno je da je srena, Mma Ramocve. A ona jeste srena u domu koji
joj pruate. To je dobro.
Pusoov nastavnik imao je manje jasnu poruku za Mmu Ramocve. Dobar
je na asovima, ree on, ali sklon je sanjarenju.
Oduvek je bio takav, ree Mma Ramocve. Trudim se da ga nateram da
se trgne, ali kod njega je to tako izrazito. Pitam ga o emu razmilja, a on
kae, ni o emu. Mislim da sva deca tako kau. Pitate ih ta rade, a oni kau
nita. Pitate ih o emu razgovaraju telefonom, a oni kau ni o emu. To
njihovo nita im odnosi ba mnogo vremena.
Nastavnik potvrdno klimnu. On je to dobro znao.
Ne moc da dopre do njih, nastavi Mma Ramocve. Vidim i ja da
stalno sanjari, ali on to ni za ivu glavu nee da prizna. Samo sedi i osmehuje
ti se.
To je bolje nego kod one dece koja sede i mrte vam se u lice, Mma,
zamiljeno e nastavnik. Bojim se da imamo sve vie takvih.
Posle sastanka s nastavnicima, Mma Ramocve se uputi u kolsko
predvorje, gde su pevali horovi. Pusoov je nastupio prvi i paljivo je sluala
dok su pevali pesmu koju je nauila jo kao dete, pre mnogo godina u
Moudiju. Zatim je na red doao Motolelin hor, s pesmom Hoemo li se
okupiti pored reke? 15 Znala je tu pesmu i volela ju je. Uskoro emo stii do
sjajne reke. Ona sklopi oi. Deji glasovi bili su isti; njihova srca su bila
ista. Neki od njih su ve otkrili kako ivot ume da bude teak; ostalima je to
tek predstojalo i po svoj prilici jo nisu shvatali kakav svet ume da bude.
elimo da ih zatitimo, pomisli ona, naravno da elimo, ali znamo da ne
moemo i da e morati da se izbore sa ivotnim razoaranjima i udarcima
kako najbolje znaju i umeju. Sve to moemo jeste da im damo neto to
mogu da iskoriste da se zatite od svega toga. Barem toliko moemo. A to
neto je, naravno, ljubav.
Ostala je do kraja, mada su se neki roditelji iskrali pre. Potom su se
zajedno vratili kui. Shvatili su da je gospodin D. L. B. Matekoni ve stigao
i da je u kuhinji. Ostavivi decu da rade domae zadatke, Mma Ramocve se
pridrui muu. Iznenadila se zatekavi ga kako stoji pored sudopere, s
loncem ispred sebe.
ta to radi, Rra?
On se okrete; izgledao je gotovo kao krivac.
Kuvam krompir, Mma Ramocve. Pomaem ti da spremi veeru.
Ona pogleda preko njegovog ramena i zaviri u lonac. Nije bilo lako
ustanoviti ta tano pokuava. Gospodine D. L. B. Matekoni, ta se deava
u tom loncu?
On joj dobaci zbunjen pogled. Pomislio sam da bismo mogli jesti
krompirpire za veeru. Znam da ga voli.
Pa i volim. Znai, sad ga gnjei?
On potvrdno klimnu. Samo to je to vrlo naporan posao, Mma.
Gnjei krompir pre no to si ga obario, Rra?
On se namrti. Prvo ga obari?
Mma Ramocve prui ruku oko njega i uze mu sud iz ruku. Bio je napola
napunjen vodom u kojoj su sumorno plutali komadii sirovog krompira, kao
u supi. Vrlo neno, ona prosu meavinu u sudoperu i pusti da otee.
Pokazau ti kako se pravi, ree ona. Prvo obari krompir, a onda ga
izvadi i izgnjei s maslacem i solju. Tako se pravi krompir-pire, Rra.
On se smeteno okrete. Samo sam pokuavao da ti pomognem, Mma.
Ona oseti kako je obliva topli talas ljubavi prema tom mukarcu pored
nje. Ali naravno, Rra. Meutim, nije mi problem da spremim krompirpire.
Stvarno nije.
elim da budem savremeniji mu, Mma.
Ona potvrdno klimnu. Lepo je to to eli. Mislim da si sasvim dovoljno
savremen, ali sve i da nije tako, mislim da si neto jo bolje od toga. Ti si
dobar mu, Rra. Mislim da je to najvanije. Mu moe da bude vrio savremen
ali ne i dobar. A to ne valja.
Delovao je kao da mu je neprijatno. ak sam upisao kurs, ree. Za
mueve.
Mma Ramocve se osmehnu. ula sam za taj kurs, Rra. Svi priaju o
njemu. Ali nisam znala da si ga upisao.
Bilo je vrlo... vrlo... Traio je re. Zastraujue. Bilo je zastraujue,
Mma.
Ne mora da ga pohaa, Rra, ree ona.
Ne moram?
Ne mora. Ne mora ako ne eli.
Onda moda vie neu. Ali u i pored toga nastojati da budem
savremeniji.
Seo je, a ona se latila pripremanja krompira. Nasula mu je pivo iz
friidera, i razgovarali su o svemu to im se tog dana dogodilo. A toga je bilo
mnogo. Tu je bila pria o zmiji i Futijevoj tetki. Zatim pria o susretu s
Mmom Manve, neprijateljicom koja nije neprijateljica. Pa komentari
nastavnika i pesme koje su pevali horovi. On je pak imao dan pun posla u
servisu: popravljen menja, zamenjen koioni sistem, jedna izdata faktura i
jedan raun plaen u celosti.
Ona potrai njegovo miljenje u vezi s Mmom Manve. Moe li biti da
ona lae? pitala se Mma Ramocve.
Ne, ree on. Neduna je.
Zato, Rra?
Zato, Mma Ramocve, to su ljudi uglavnom neduni sve dok se ne
pojavi valjani razlog da posumnja da nije tako. Samo u knjigama i
filmovima nije tako, Mma. Mislim da je u stvarnom ivotu drugaije.
Deca su jela prva, pa su mu i ena, zbog kanjenja u pripremi krompira,
veerali sami. Kad su zavrili, izali su u vrt, jer je u kui bilo vrue, a oni su
bili eljni sveeg vazduha.
Poinjao je vetar. Oseali su ga na koi; bio je hladniji od vazduha ije je
mesto zauzimao i donosio je miris za kojim su oboje tako silno eznuli -
miris kie.
Uskoro e stii, ree on. Tokom noi ili, moda, ujutru.

Kia je stigla sledeeg jutra. Svei povetarac od prethodne veeri je

prestao i no je, dok se vlaga u vazduhu poveavala, postala skoro
nepodnoljivo vrua. Kad je dolo vreme doruka, i gospodin D. L. B.
Matekoni i Mma Ramocve oseali su se potpuno iznureno, premda je dan tek
poinjao.
 Mislim da bi trebalo da kupimo vei friider, ree gospodin D. L. B.
Matekoni. Tada bismo ti i ja mogli da sedimo u njemu, Mma Ramocve.
Mogli bismo po ceo dan da sedimo u njemu i pijuckamo ledeni aj.
Mma Ramocve se hladila starim primerkom Bocvana dejli njuza. Ona
zamisli sebe kako lei u kutiji za povre, dok se gospodin D. L. B.
Matekoni naslanja na ledaru. Kako bi to prijalo na ovoj vruini.
Znam da danas moram na posao, ree ona. Ali nemam pojma kako u
izdrati. A tek ti u radionici... Bee mu poklonila veliki elektrini ventilator
i to je donekle pomagalo, ali krov Brzih motora Tlokvenga bio je od lima i
bez izolacije koja bi titila od sunevih zraka. Ljudi su priali da na takvom
krovu moe ispriti jaje. I bili su u pravu - stvarno moe - ali ona pomisli
da bi to jaje danas verovatno zagorelo.
Izgurau, ree gospodin D. L. B. Matekoni. A kia sasvim sigurno
dolazi. Nee biti ovako vrue.
Prvi oblaci su se na nebu pojavili oko devet sati. Isprva je to bio samo
pojas sivila na obzorju, koji se naglo poveavao popunjavajui donju
polovinu neba i narastajui u ogromne okruglaste mase, visoke i namrgoene.
Sivo je postalo purpurno, a purpur je preao u crnilo, da bi ga iznenada
zaklonile bele koprene kie koja je padala poput nabora ogromnih muslinskih
zavesa. Prvo su zapratali gromovi i udaljene ralje munja sastavile su nebo
sa zemljom, a onda se zaulo dobovanje prvih kapi i zatim ujednaen,
prodoran zvuk pljuska. Osetio se miris nakvaene praine i potom munja -
miris elektriciteta - ako elektricitet ima miris. A posle toga miris kie, onaj
vodenkasti miris koji napaja radou srca svih koji ive u sunim predelima.
U servisu i agenciji prestao je svaki posao. Dok je kia gromoglasno
dobovala po limenom krovu Brzih motora Tlokvenga, gospodin D. L. B.
Matekoni se, zajedno sa arlijem i Fanvelom, pridruio Mmi Ramocve u
njenoj kancelariji. Ona je skuvala aj ranije nego inae, za sluaj da nevreme
prouzrokuje nestanak struje, a onda bi elektrino lone bilo neupotrebljivo.
Kia je obradovala arlija. Bie vie posla, gazda, ree on. Sva ta
kola u koja se voda zavue tamo gde ne treba i onda nee da upale. Divno
vreme za nas!
Gospodin D. L. B. Matekoni odmahnu glavom. Tua muka nije razlog
za radovanje, arli, ree on. Nikad ne sme da se raduje problemima koji
dovode ljude kod automehaniara. To sam ti ve rekao.
 Dajte, gazda, ree arli. Da se ljudima ne kvare kola, mi nikad ne bi
imali posla. Pa to svi znaju.
Gospodin D. L. B. Matekoni ga je prekorno gledao, ali nepopravljivi
arli je terao dalje. Pogotovo ene, gazda. Da nije svih tih ena koje uspeju
da udese motor za vrbicu, ba i ne bi imali bogzna ta da radimo. Skapali bi
od gladi, gazda - eto ta bi.
Gospodin D. L. B. Matekoni odmahnu glavom. Pria gluposti, arli.
ene su paljiviji vozai od mukaraca. Bojim se da mukarci unitavaju
kola mnogo ee nego ene.
arli se nasmeja. Ta vam je dobra, gazda! Ali ne bojte se, sad smete da
kaete kako jeste, sad kad gospojica Devedeset Sedam Procenata sedi kod
kue i ljulja bebu.
Fanvel je izgledao kao da mu je neprijatno. Ne znam, arli. Moda...
A ni ti se ne boj, ree arli. Ne moe da te uje. Ne mora da se boji
nekoga ko ne moe da te uje. On zastade, lica razvuenog u irok, nestaan
osmeh. Ja se ne bojim da kaem: stavi me u kola sa enom za volanom, i
ima odma' da me vidi kako iskaem napolje ko gazela.
Tog trenutka, sekund ili dva poto je zatvorio usta, udarila je munja. Nije
pogodila krov Brzih motora Tlokvenga, mada je njihov limeni krov morao biti
primamljiva meta: opalila je samo malo dalje, pogodivi malo drvo akacije i
uredno mu precepivi deblo nadvoje. Udar munje zatresao je zidove
kancelarije, tako da je ormari za arhivu zazveketao, a okno u prozoru iznad
stola Mme Ramocve napuklo. Grmljavina koja je propratila udar nadjaala je
nakratko tutnjavu pljuska i potom zamrla. Sada se ponovo ulo samo
ravnomerno dobovanje snane kie.
arli je stajao sasvim nepomino. olja s ajem bee mu ispala iz ruke i
sad je leala razbijena na podu pored njegovih nogu, dok se iz prolivene
tenosti jo dizala para.
Fanvel je buljio u njega. Eto ti, izusti on, napola sebi u bradu. Eto ti.
arli zinu, ali iz njegovih usta ne izae nijedan razgovetan zvuk. Mma
Ramocve ga je posmatrala, zabavljena situacijom; samo krajnjim naporom
volje se suzdravala da ne prasne u smeh.
Moda bi trebalo da pripazi ta pria, arli, naposletku e ona.
Nikad se ne zna ko slua, zar ne?
arli ponovo zausti da neto kae, ali ponovo ne ree ni re. Mma
Ramocve pomisli kako e se Mma Makuci silno zabavljati kad joj bude
priala ovo, ali sad je prvo morala da poisti s poda krhotine olje i obrie
proliveni aj, i zatim da ode do kancelarije magistrata, uvara i vrhovnog
izvrioca testamenata u Bocvani.
Nevreme je potrajalo etrdesetak minuta, zaustavivi se jo neoekivanije
no to je poelo, naglim prestankom kie. Vazduh je u jednom trenutku bio
beo od guste vodene zavese, da bi se ta zavesa ve u sledeem trenutku
razmakla i otkrila preobraeni svet. Zemlja i sve na njoj se presijavalo - kao
uglaano. Treperave vreline bee nestalo; do maloas tvrdo tlo bilo je
mekano i disalo je; lie na drveu, iznureno vruinom, vratilo se u ivot,
ponovo tamnozeleno blagodarei vodi to je pala po njemu.
Automehaniari se vratie poslu, praeni reima gospodina D. L. B.
Matekonija: Dobro je, kie su konano stigle, ali kola nas i dalje ekaju.
A Mma Ramocve, uzimajui svoje kljueve i svesku, ree: Vreme je da
se i mi vratimo poslu. Potom se zaustavi. Ostali, izlazei iz prostorije, nisu
primetili, ali ona jeste. Govorila je kao da je Mma Makuci jo tu.
Ona pogleda pisai sto koji je sama sreivala otkako Mma Makuci nije
bila tu. I onda pomisli, moram da uradim neto. Postoji neto to mogu da
uradim za nju, i moram to da uradim.
Ona izae napolje. Mali beli kombi oprao se na pljusku i sad je stajao
sav iskriav i sjajan, kao da je neki putujui jevanelista odabrao da ga krsti,
da ga uini bezgrenim. Ova neoekivana misao izmami joj osmeh na lice.
Verovatno bi se dopala gospodinu D. L. B. Matelconiju, s njegovom
sklonou da govori o kolima kao da su ljudi. Rekao je jednom da kola imaju
duu; pa, moda je u pravu. Moda sve poseduje neku vrstu due, i jo ima
ljudi koji veruju u to - da je svet oko nas ceo obdaren ivotom i istim duhom
koji vidimo u sebi. Tek sad, pomisli ona, kad smo iscrpeli zemlju, iskoristili
je, poinjemo da shvatamo koliko su u pravu. ak ni Bocvana, sa svim
svojim vazduhom i panjacima, sa svojim trnovitim drveem i
crvenkastosmeom zemljom, nee trajati zauvek.
Bile su to velike misli i znala je da ovek mora i njima da se bavi. Zasad
je, meutim, imala prea posla - morala je da vidi ta pie u testamentu Rra
Edgara. Moda nee saznati mnogo vie od onoga to je ve znala iz prie
Mme iba o tom dokumentu, ali Mma Makuci je sasvim ispravno predloila
da bi trebalo da ga pogleda. Bog te blagoslovio, Mma Makuci, ree ona u
sebi dok je palila motor kombija i kretala. I tebe, i tvoje cipele, i tvoju bebu,
Itumelanga Klovisa Radifutija, i tog tvog dobrog mua, i tvojih devedeset
sedam procenata...
ena koja ju je doekala u optinskom arhivu ponasala se poslovno.
To prezime, Mma, ree ona, Molapo. Vrlo je esto. Ima mnogo
pokojnika koji se tako zovu.
Mma Ramocve se namrti. Ali jesu li svi sainili testament?
Slubenica je oklevala. Mnogi ne sainjavaju testament. To nisu nimalo
pametni ljudi, Mma.
Mma Ramocve je bila svesna da ena zuri u nju gotovo optuujuim
pogledom. Ona sama nije sainila testament; gospodin D. L. B. Matekoni
takoe nije to uradio. Veina ljudi, pomisli ona, ne seti se da saini testament.
Ali je li to zaista tako vano? Sve to ona ima, takvo kakvo je, ostae
gospodinu D. L. B. Matekoniju, a sve to on ima ostae njoj - ili je barem
tako pretpostavljala. A onda se seti dece. Motoleli i Puso nisu joj rod - kao
usvojena deca verovatno nemaju nikakvo zakonsko pravo na nasledstvo, a
opet, sasvim sigurno imaju svako drugo pravo. Naravno da imaju.
Sainiu testament, promrmlja ona.
ena za alterom izgledala je zadovoljna time. Odlina ideja, Mma.
Potom urno dometnu: Dabome, to ne znai da se nadam da ete se uskoro
upokojiti - naprotiv. Ali to jeste dobra ideja i neto to mi uvek
preporuujemo.
Pozitivan stav Mme Ramocve o testamentima je, kako je izgledalo,
uklonio prepreke za koje joj se inilo da ih dravni slubenici prirodno, skoro
instinktivno, postavljaju pred one koji trae pomo ili informaciju.
Razume se, nema mnogo onih s prezimenom Molapo koji su sainili
testament pre no to su se upokojili, ree ena. Ako mi kaete godinu kad
se ta pokojna osoba upokojila, trebalo bi da ga zaas pronaem.
Nema ni godina dana otkako se upokojio, ree Mma Ramocve. A kao
to rekoh, preziva se Molapo. Edgar Molapo, mada je mogue da je imao i
secvansko ime - to ve ne znam, Mma.
Slubenica je smatrala da to nee predstavljati problem. I sigurni ste da
je pokojni Rra Molapo sainio testament?
Potpuno sam sigurna, Mma. Postoji advokatica, Mma iba, koja je
zatraila moju pomo zbog izvesnih problema u vezi s ostavinom. Ona je
izvrilac tog testamenta.
Da Mma Ramocve nije gledala pravo u slubenicu, lako joj je mogla
promai njena reakcija na to to joj je rekla. Ovako, videla je zatezanje
miia oko vilice i usana; naglo i prolazno, ali dovoijno da joj kae da ta ena
ba ne mirie Mmu iba.
Sigurno je poznajete, Mma, ree Mma Ramocve ne menjajui ton ali
paljivo posmatrajui.
Znaci odbojnosti jo su bili prisutni, ali se ena sada ponaala
suzdranije; moda je to zato, pomisli Mma Ramocve, to misli da sam
saveznica Mme Siba i da mora pripaziti.
Da, Mma, poznajem je. Zena ustade sa stolice. Doneu vam taj
testament.
Nije joj trebalo dugo da se vrati nosei dokument, ukorien s ostalim
pripadajuim papirima u velike plave korice. Na prednjoj strani isprave
nalazio se peat magistrata, u koji su plavim mastilom bili upisani datumi i
brojevi.
Moete dobiti kopiju, ree slubenica. Ili ga moete proitati na licu
mesta, Mma - za ta takoe plaate taksu.
Mma Ramocve odlui da ga proita na licu mesta, tu s druge strane
dugakog altera za kojim je sedela slubenica. Dokument nije bio opiran -
dve i po stranice, koje su se najvcim delom sastojale od zvaninih,
suvoparnih pravnih navoda koji je nisu zanimali. to se same ostavine ticalo,
tu je bilo uputstvo da bi farma trebalo da pripadne Lisou - opisanom kao
moj bratanac, sin mog pokojnog brata - a mojoj dragoj sestri, koja mi je
bila velika podrka tokom svih ovih godina bila je zavetana velikoduna
suma novca. Meutim, na samom kraju dokumenta nalazila se klauzula koju
nije oekivala. Ostatak imanja treba da pripadne mojoj dobroj prijateljici,
Mmi iba Kuco.
Mma Ramocve paljivo proita ovu odredbu ugovora, jednom, pa jo
jednom. Potom pogleda u slubenicu, koja ju je posmatrala s druge strane
altera. ta znai taj ostatak' u ovakvim dokumentima? upita ona.
Kao da je slubenici bilo drago to je pita. To je preostali deo imovine,
onaj koji nije zavetan navedenim naslednicima.
Mma Ramocve malo razmisli o tome. A ako se, recimo, neko kome je
neto zavetano testamentom upokoji pre osobe koja je sainila taj
testament...
Zavetalac, umea se slubenica. Osoba koja saini testament naziva
se zavetalac
Da, nego, razjasnite mi neto, Mma: ako osoba kojoj je neto zavetano
testamentom umre pre smrti zavetaoca, ta biva s tim delom imovine?
Druga ena slee ramenima. To prelazi u taj takozvani ostatak, ree
ona.
Tako, dakle, ree Mma Ramocve. A osoba kojoj je testamentom
zavetan ostatak - ta osoba dobija i to to nije moglo pripasti osobi koja je
imenovana kao naslednik, zato to je ta druga osoba...
Pokojna, dovri slubenica umesto nje. Da. Sasvim tano, Mma.
Sasvim prosto, shvatate. Ako znate o emu govorite, to jest. Ona zastade, pa
prui ruku da uzme fasciklu s ukorienim dokumentima. Jeste li saznali ono
to ste hteli?
Moda, odvrati Mma Ramocve.
 etrnaesto poglavlje

PRATI NOGE BLINJEM SVOM

Nije mogla da se suzdri. Sad kad su se nejasne sumnje koje su je muile
u vezi s Mmom iba pretvorile u neto sasvim konkretno - dokazanu
injenicu da je advokatica jedan od naslednika imanja Edgara Molapoa - sve
se promenilo. elela je - oseala je potrebu - da porazgovara s nekim o tome,
a dok se vozila natrag u kancelariju, shvatila je da jedina osoba s kojom
moe da popria o poslepodnevnom otkriu, jedina osoba koja e istinski
razumeti implikacije toga, jeste Mma Makuci. Mogla je, naravno, da pria i s
gospodinom D. L. B. Matekonijem, i on bi je sasluao s dunim
potovanjem, kao i uvek; ali i pored sve svoje predusredjivosti, gospodin D.
L. B. Matekoni je situacije sagledavao kao mukarac, a mukarci, uz sve
svoje vrline, razmiljaju drugaije od ena. A Mma Ramocve je, bez i
najmanje elje da vrea muki svet, smatrala da, kad se sve sabere i oduzme,
ene esto uviaju ono to mukarcima ume da promakne. Tako e mukarac
razmiljajui o ovome moda rei: Ta Mma iba naprosto prihvata poklon
od starog prijatelja; dok e ena mnogo verovatnije rei: Vidi ti to, moda
jeste advokatica, ali je oigledno upotrebila svoje enske ari da navede
sirotog pokojnika da joj testamentom zaveta taj takozvani ostatak. A ovo je
bio pozamaan ostatak: ne samo neto malo bezvredne ili iz nekog drugog
razloga neeljene imovine, sitnice koje preostanu nakon to rodbina pokupi
ono to hoe - kao to bi se moglo shvatiti iz izraza ostatak - ve najvrednije
to je Rra Edgar posedovao: njegova farma.
Na pola puta do kancelarije, dok je vozila kroz pravo jezero koje se posle
kie iznenada obrazovalo uz ivicu druma, ona zakljui da se nee ni vraati u
Prvu damsku detektivsku agenciju nego da e, umesto toga, otii pravo do
kue Radifutija. Mma Makuci je sigurno kod kue i bie joj drago to je vidi.
Bee priznala Mmi Ramocve da je zamorno sedeti kod kue i nemati s kim
da popria, pa e prilika da razgovara o sluaju Molapo biti dobrodoao
predah. Majinstvo je nesumnjivo velika ast, rekla je Mma Makuci, ali ume
da donese i usamljenost.
Mma Ramocve skrete na pranjavi put koji je vodio od kapije Radifiitija
do kue, koja se nalazila petsto metara odade. Da je iole razmislila o tome,
verovatno bi joj palo na pamet da taj prilaz, koji je bio nedavno preotet od
bua i buldoer i parni valjak ga jo ne behu poravnali i utabali, moda nije u
dovoljno dobrom stanju da primi silnu kiu koja je pala pre samo nekoliko
sati. Meutim, s glavom punom ostataka i zavetanja i pitanja koja je sve to
povuklo za sobom, uopte nije pomislila na blato, sve dok nije naila na
njega i osetila kako njen mali beli kombi poinje da tone. Jo nekoliko
asaka je pustila da se tokovi okreu u potrazi za uporitem u lepljivoj
masi, ali onda podie nogu s papuice gasa kako se kombi ne bi jo vie
ukopao u blato, moda ak i sasvim potonuo, kao to se prialo da vozilima
ume da se desi u ivom pesku. Nije bilo svrhe da turira motor kombija
zaglavljenog u blatu; morae je izvui neko jae vozilo s pogonom na sva
etiri toka - leper gospodina D. L. B. Matekonija, na primer, ili traktor
neke ljubazne osobe.
Ona se pripremi da izae iz kombija. To nije bila uobiajena jednostavna
operacija; kao tradicionalno graena ena, Mma Ramocve bee navikla na
povremenu potrebu za suptilnijim manevrisanjem u nezgodnim prostorima, ali
ovo sad je bilo vie zastraujue od toga. Dosadanji pranjavi put je sada
bio reka - bolje reeno, iroka delta - svetlucavog blata, to se pruala skoro
do same kue. Tu i tamo, buseni trave i nisko bunje trali su poput
ostrvaca, ali sve ostalo bilo je crvenkastosmee more. Ona pogleda u nebo.
Jevreji behu dobili pomo prilikom prelaska Crvenog mora, priseti se, kad je
nevidljiva ruka razdvojila talase; ovde nije bilo izgleda za tu vrstu pomoi.
Ona ponovo uzdahnu i izu cipele. Zatim zagazi u blato, drei po jednu
cipelu u svakoj ruci, kao kad hoda po ici dri tegove kako bi to bolje
drao ravnoteu.
Mma Makuci joj je mahala s verande i dovikivala neto. Mma Ramocve
je pokuavala da razabere ta joj vie, ali nije je ba najbolje ula. Stoga se,
duboko udahnuvi, uputi lepljivom, blatnjavom stazom prema dvoritu. Njena
tradicionalna graa nije joj ni najmanje pomagala, i oseala je kako svakim
korakom tone sve dublje. Blato joj se zavlailo meu none prste i oseaj je
bio udan ali ne i neprijatan.
Mma Makuci izae joj u susret. Mma, ba sam se zabrinula, ree ona.
Taman sam krenula da telefoniram Futiju da doe da vas spase.
Nije bilo potrebe, odvrati Mma Ramocve zagledajui svoja blatom
pokrivena stopala i glenjeve. Malo blata nije nikome nakodilo. Neki kau
da je blato veoma dobro za kou, Mma.
Mma Makuci je zabrinuto gledala u stopala svoje poslodavke. Dobro je
za lice, ree ona. Nisam ula da je dobro i za stopala. Ona se namrti.
Ali miljenja se razlikuju, Mma. Uvek e biti raznoraznih stavova u vezi s
tim.
Ona pozva Mmu Ramocve da sedne na ogradu verande dok joj ona ne
donese lavor da opere noge. Kad se vratila, nosila je pekiri, sapun i
plastini lavor napunjen toplom vodom.
Pustite mene, Mma, ree ona. Vi sedite tu, a ja u vam oprati noge.
Mma Ramocve oseti topli zagrljaj vode i klizavo milovanje sapuna.
Prisnost situacije ostavi snaan utisak na nju; bilo je udno dirljivo to to
stara prijateljica - jer je tako doivljavala Mmu Makuci - ini za nju tako
neto. Prati noge blinjem svom, pomisli ona. Pokua da se priseti je li
ijedna druga prijateljica uradila za nju neto slino. Nije, pomisli; niti je ona
sama to uradila za nekoga drugog. Ljudi su navikii da to ine za decu - da ih
peru, presvlae, staraju se o njihovim fizikim potrebama - ali ovek lako
zaboravi kako je kad to uini za drugu odraslu osobu ili neko to uini za
tebe.
Uz olju aja, Mma Ramocve je prenela Mmi Makuci ono to je doznala
iz testamenta. Mma Makuci ju je ozbiljno sluala, prekinuvi svoju gou
samo da bi nahranila bebu, koja se u meuvremenu bee probudila. Ostatak
prie tekao je uz Itumelanga Klovisa Radifiitija privijenog na grudi njegove
majke. Mma Ramocve je gledala tu malu glavu - tako savrenu, tako
neuznemirenu svetom, tako majunu. Zbog toga, ba zbog toga, ljudi tee da
imaju nadmo nad drugima, liavaju se kojeega, stavljaju sve na kocku i,
ako treba, daju i ivot.
Beba je zavrila jelo. Dakle, ree Mma Makuci. Znate li ta ja mislim,
Mma?
Mma Ramocve ree da bi volela da uje. Imam nekih ideja, Mma, ali
ako mi vi kaete svoje, moda mi jo neke padnu na pamet.
 Mma Makuci se osmehnu. Kao da smo u kancelariji ree.
Mma Ramocve se trudila da ne pokae da je tuna. Da.
Ta advokatica vas samo iskoriava, ree Mma Makuci. Ona uopte
ne eli da sazna istinu o tom mladiu na farmi.
To i ja mislim, ree Mma Ramocve.
Reena je da ne dozvoli da on nasledi farmu.
Mma Ramocve potvrdno klimnu. Mislim da ste u pravu.
Mma Makuci je nekoliko asaka utala. Tetka zna za ljubakanje izmeu
svog brata i advokatice, i ne odobrava ga.
injenica da je Mma Makuci izvukla isti zakljuak kao i ona iznenadi
Mmu Ramocve. I ja sam pomislila isto, Mma, ree ona. Nema dokaza da
je bilo neega izmeu njih, ali sam i ja dola do istog zakljuka.
To je jedino to oveku padne na pamet, ree Mma Makuci. Ljudi ne
ostavljaju imovinu svom advokatu sem ako nisu u veoma prijateljskim
odnosima s njim, Mma. Mislim da moemo pretpostaviti da su bili
ljubavnici.
I onda?
Mma Makuci neno otera muvu to se bee spustila na elo njene bebe.
Iz nekog nepoznatog razloga, prvom Lisou, pravom Lisou, nije mogue ui u
trag. Ili se ona nije ni trudila da ga trai. Stoga je tetka podmetnula svog sina.
Svaka majka bi volela da njen sin nasledi neiju farmu. To ba i nije
potrebno objanjavati.
Ne.
Mma Makuci pogleda u Mmu Ramocve. Moramo da naemo dokaz koji
e potvrditi da je Liso zapravo tetkin sin. Kako emo to, Mma?
Mma Ramocve uoi da Mma Makuci govori mi. Mma Makuci se vratila.
Pretpostavljam da valja da odcmo kod nje. Suoiemo je s istinom i
videemo kako reaguje. Ljudi se odaju, Mma.
Istina, Mma Ramocve. Oduvek ste to govoriii i oduvek smatram da ste u
pravu. Najee ste u pravu.
Hvala vam, Mma Makuci - vrlo ste ljubazni. Ali ponekad i greim.
Ali ne i sad, Mma. Ovo je vrlo jednostavan sluaj i reili ste ga bez
ikakvih problema. To je ono to bi gospodin Andersen, verujem, nazvao lako
reenim sluajem.
Mma Ramocve s oldevanjem progovori. Kada da odemo tamo, Mma?
 Izgledalo je da je Mmi Makuci potrebno malo vremena da pripremi svoj
odgovor. Odluila sam, ree ona naposletku. Sutra ujutru se vraam na
posao.
O, Mma...
Mma Makuci podie ruku. Ne, Mma. To je ispravna odluka. Moda
prvih nekoliko dana mogu da dovodim Itumelanga sa sobom. Prvo vreme
emo dolaziti samo na nekoliko sad, a onda moemo smisliti nekakav
raspored. Imam enu koja mi pomae u kui i oko bebe. Radila je za Futijeve
roditelje dok se nisu upokojili. Pazila jc Futija kad je bio deak, znate.
Mma Ramocve nije mogla a da ne zamisli Futija kao deaka: videla je
nezgrapnog dekia tankih nogu i sa zbunjenim izrazom na licu. Pored njega
je bilo jo jedno dete, curica s pantljikama upletenim u kosu i detinjastim
okruglim naoarima. Bila je to mala Mma Makuci. Tako je, znai, izgledala.
Sigurna sam da je ta ena vrlo sposobna, Mma, ree Mma Ramocve.
elela je da ustane sa stolice i zagrli svoju pomonicu. elela je da joj kae:
ponovo smo tim, onaj koji je uvek tako dobro funkcionisao. elela je da joj
kae: Bila si odsutna samo nakratko, Mma, ali strano si mi nedostajala;
nedostajale su mi tvoje udne primedbe; nedostajale su mi tvoje cipele koje
govore; nedostajale su mi vae beskrajne prie o Bocvanskom koledu za
sekretarice; sve mi je nedostajalo, Mma, sve. Aii nije joj to rekla - rekla je
samo ono to je rekla i osmehnula se. Zato to je po ko zna koji put osetila
kako nae srce nije uvek kadro da kae ono to eli i da se esto mora
zadovoljiti manjim.

Izvlaenje malog belog kombija, koji je sad bio sav isprskan blatom,
sredila je Mma Makuci, koja je telefonirala jednom Futijevom radniku.
ovek je doao terenskim vozilom koje je s lakoom izvuklo kombi iz blata
dok su dve ene navijale s verande. Posle toga, Mma Ramocve odluila je da
se ne vraa u kancelariju. Bee ostavila na vratima cedulju na kojoj je pisalo
Vraam se u toku dana - cedulju koju je ostavljala kad je postojala ansa da
se tog dana vrati na posao, ali i ansa da odlui da uradi neto impulsivno.
esto se ispostavljalo da je to vonja do Moudija, ni iz kog drugog razloga
sem elje da se vrati u selo u kom je odrasla i koje je, na neki nain, bilo njen
pravi dom.
Meutim, ono to ju je tog poslepodneva nagnalo da rei da se ne vrati u
Prvu damsku detektivsku agenciju nisu bili izgledi za vonju do Moudija
ve uzbuenje i iekivanje, oseanje koje se graniilo s radou, a u vezi s
povratkom Mme Makuci na posao. Morala je priznati da jedan aspekt tog
povratka daje razloga za zabrinutost - dovoenje Itumelanga Klovisa
Radifiitija u kancelariju moe biti nezgodno - ali sve tekoe e se
nesumnjivo reiti. Ljudi vodaju bebe posvuda sa sobom, a bebe ne deluju
nimalo nezadovoljne takvom organizacijom. A Mma Makuci e sigurno biti
srazmerno fleksibilna ukoliko se ispostavi da se vie igraju s bebom nego to
rade. Najvanije je bilo to to e svakodnevno provoditi barem nekoliko sati
u kancelariji, i to e joj znaiti vie od svega.
Mma Ramocve se pitala gde e da dre Itumelanga. Mma Makuci bee
pomenula prenosivi krevetac koji se moe doneti i smestiti pored njenog
pisaeg stola. To je bilo dobro mesto, budui da je sto Mme Makuci
zaklanjao svetlost koja je dopirala s prozora, pa bebi nee biti prevrue.
Dabome, mogu da izvuku jednu fioku iz ormaria za arhivu i smeste ga tamo
unutra, na neko sloeno ebe... Sasvim bi priliilo da neko tako posveen
arhiviranju kao Mma Makuci smesti svoju bebu tamo, moda pod kategoriju
BEBE ili neku drugu odgovarajuu. Ona se osmehnu. Bila je to apsurdna
pomisao, ali s Mmom Makuci se nikad ne zna i deavale su se i udnije
stvari od toga.
Reena u nameri da se ne vraa u kancelariju, nakratko se nala u
iskuenju da se odveze do Mme Potokvane. Ve neko vreme nije videla
nadzornicu sirotita i prijalo bi joj da provede pola sata s njom uz olju aja i
pare vonog kolaa. Potom se, meutim, setila da mora da skokne do banke
da uplati ek. Nije bila daleko od Keja, gde je banka imala filijalu, i mogla je
da trkne tamo pre no to ode kui i priuti sebi luksuz u vidu odmora. Deca
dolaze tek neto posle etiri i u kui vladaju mir i tiina. Njena prijateljica
Mma Mofat bee joj dala nekoliko asopisa i mogla bi da ih prelista leei na
krevetu, dok je ne uhvati san a asopisi ne ispadnu iz ruke. Ba je takvim
poslepodnevom volela da se poasti, a ovo je bio savren dan za to. Posle
poinka, mogla bi provesti nelco vreme radei u vrtu, sad kad je kia
osveila tlo i uinila ga mekim i prijemivim.
Parkirala je mali beli kombi kod Keja. Neko je ostavio na parkiralitu
kolica iz supermarketa i neki nepaljivi voza je, izlazei unazad s mesta za
parkiranje, lako mogao da udari u njih. Ona poe da ih odvlai s puta, ali ono
to je ugledala na dnu kolica natera je da stane: tamo je lealo nekoliko
letaka, uobiajen areni otpad - kuponi za popust, reklame za rasprodaju
konzervisane hrane - i, udno, neto to je liilo na obavetenje kune izrade
na ijem je zaglavlju, krupnim slovima, bilo odstampano
uvajte se!
To joj je pobudilo radoznalost. Nije lako ne obratiti panju na
obavetenje koje poinje sa uvajte se! ega? U svetu ima tako mnogo
opasnosti i uvek te mnotvo ljudi upozorava da ih se uva. inilo joj se da
ne moe da uradi skoro nita a da se ne nae neko ko e te upozoriti na
opasnosti toga u ta se uputa, ta god to bilo. ak je i hodanje rizino,
pogotovo ako nosi visoke potpetice, kakve Mma Makuci najvie voli. Ta
potpetica moe oas posla da se zaglavi - u reetki ili u rupi u tlu - a onda
moe pasti kao pokoena. Disanje je takoe bilo bremenito opasnostima:
seala se kako je, pre mnogo godina, jedna njena kolska drugarica tamo u
Moudiju priala kako joj je brat umalo umro kad je udahnuo mnotvo
leteih mrava koji su mu zapuili disajne puteve. Neverovatna pria, moe
biti, ali od onih koje ti se zadre negde u pozadini uma.
Ona poblie zagleda letak.

UVAJTE SE!

D A, BA VI ! NI SLUAJNO NE IDITE NA ONO MESTO KOJE NAZIVAJU

SALONOM LEPOTE SAMO MALO ULEPAVANJA . MALO ULEPAVANJA ? ULEPAJU
VAM SAMO NOVANIK - POSTANE MNOGO VITKIJI POSLE SAMO NEKOLIKO MINUTA
PROVEDENIH TAMO . A TA E BITI S VAIM LICEM? MRKA KAPA . MNOGI SADA
DAJU VELIKE PARE ZA SKUPE MEDICINSKE TRETMANE NE BI LI OTKLONILI TETU
KOJU IM JE NANEO TAJ TAKOZVANI SALON LEPOTE. UVAJTE SE! PAZITE SE! NE
DOZVOLITE DA VAS TATINA NAVEDE NA NETO ZBOG EGA ETE SE DOVEKA
KAJATI !

Mma Ramocve je uasnuto proitala ovaj tekst. Potraila je potpis, bilo

kakav znak autorstva, ali nije ih bilo. Pri dnu letka je stajalo samo: Ovu
poruku alje neko kome je stalo do vae dobrobiti.
Ona oseti kako joj srce ubrzava od gneva. Onaj kome je stalo do vae
dobrobiti bila je oigledno ista osoba koja je irila glasine kako je nekoj eni
otpalo lice posle tretmana u tom salonu. Ovo je imalo sve znake
organizovane kampanje, i to klevetnike.
Ostavivi kolica u bezbednom ugiu, Mma Ramocve se, to je bre mogla,
uputi prema salonu lepote Samo malo ulepavanja. Vrata su bila otvorena i
ona ugleda unutra Mmu Soleti s jo jednom enom. Kad je Mma Ramocve
ula u salon, Mma Soleti se okrete. Mma Ramocve je odmah videla da Mma
Soleti zna za letak i njegov sadraj.
Mma, ree Mma Ramocve. To nita ne valja.
Da, odvrati Mma Soleti. To je kraj, Mma. Kraj.
Starija ena koja je sedela s njom, uze je za ruku. Nije, Mma. Ne sme
se predati.
Mma Soleti predstavi svoju prijateljicu. Ovo je moja roaka, ree ona.
Pronala je jedan letak na vetrobranskom staklu svojih kola. Bila ih je
ostavila na parkiralitu i pronala ga je tek kad se vratila do njih.
Ta osoba je kriminalac, ree roaka. Ne postoji druga re:
kriminalac. Ona zastade. Morate je pronai.
Mma Ramocve je uveri da e dati sve od sebe. Ali nije nimalo lako,
Mma. Anonimna pisma i anonimni leci su neto s ime se vrlo teko izboriti.
Piu ih kukavice koje se skrivaju pod kamenjem. Nije ih lako pronai.
Gotova sam, ree Mma Soleti. Niko nee ni da kroi u moj salon.
Kako u platiti najamninu? Ovaj lokal je skup.
Roaka je iekujue posmatrala Mmu Ramocve. Morate da naete te
zlikovce, Mma. Molim vas.
Mma Ramocve lako nakloni glavu - sitan gest, ali onaj koji je znaio da
prihvata odgovornost. Ako posao privatnog detektiva ima ikakve svrhe, onda
je to svakako reavanje ovakvih sluajeva, zatita ljudi od maltretiranja i
pakosti, spreavanje da otrov poput ovog krui venama drutva. I ona e to i
uraditi.
 Petnaesto poglavlje

K SVEICA
Ponaanje Itumelanga Klovisa Radifutija tog prvog prepodneva koje je
proveo u Prvoj damskoj detektivskoj agenciji bilo je besprekorno.
On nije plaljiva beba, ree Mma Makuci dok ga je smetala u
krevetac. Sasvim je zadovoljan dok tako lei i razmilja. Nee nas
uznemiravati, Mma.
Mma Ramocve se osmehnu. Nisam sigurna da u tom uzrastu ba mnogo
razmiljaju, Mma. Kasnije, moda, ali ne dok su ba tako mali.
Mma Makuci se nije slagala s tim. Ne, Mma. Itumelang uvek razmilja.
Vidim mu to u oima. Radi to s oima. Evo ovako. Vidite li? Razmilja,
razmilja.
Mma Makuci pokaza, razrogaivi oi kao da se silno udi.
Mma Ramocve podie obrvu. Mislim da verovatno pokuava da
usredsredi pogled, usudi se da kae. Sasvim male bebe ne vide daleko...
Mma Makuci sasec njenu pretpostavku u korenu. Mma, on sasvim
sigurno razmilja, ozbiljno e ona. U to ni najmanje ne sumnjam.
Mma Ramocve je bila dovoljno pametna da se ne raspravlja s Mmom
Makuci o neemu u vezi s im njena pomonica nije gajila ni najmanju
sumnju, kao to je sada vie nego oigledno bio sluaj. Pa eto, ree ona.
Mnogo je bolje da mala beba razmilja nego da plae. Nije elela da
ikakve rasprave pokvare ovaj tako srean dan: dan povratka Mme Makuci na
posao.
ta se dogaalo u poslednje vreme? upita Mma Makuci smestivi se za
svoj sto.
Mma Ramocve bee napravila spisak svega onoga to je trebalo da kae
svojoj pomonici. Bilo je dosta pismenih upita od potencijalnih novih
klijenata. Odgovore na njih je obino pisala Mma Makuci, budui da ju je
krasio ubedljivi nain izraavanja koji je esto prevodio neodluno
raspitivanje u vrst ugovor. Bilo je i rauna koje je trebalo platiti - jo jedan
zadatak o kojem je rauna vodila Mma Makuci, a koji je Mma Ramocve u
njenom odsustvu smetnula s uma.
Meutim, bez obzira na sve ostale redovne poslove koji su je ekali,
Mmu Makuci su najvie zanimali sluajevi Soleti i Molapo. Obe ove istrage
imale su izrazito ljudsku dimenziju, a taj aspekt je oduvek interesovao Mmu
Makuci.
Kad joj je Mma Ramocve ispriala za letak, njeno lice se natuti. Gde je
taj letak? upita ona.
Mma Ramocve izvue iz svoje torbice letak koji je uzela prethodnog dana
u trnom centru Kej. Mma Makuci ga razmota i u sebi proita ono to je na
njemu pisalo. Kad je zavrila, ona spusti papir na sto i zagleda se u njega.
Nema naznake ko je to napisao, ree Mma Ramocve sa svog mesta.
To pri dnu, o osobi zabrinutoj za tuu dobrobit, to je ista glupost, rekla
bih.
Mma Makuci nije odgovarala. Jo je napregnuto zurila u papir.
Nema niega sem toga, ree Mma Ramocve posle nekog vremena. Ne
vidim da u ovom sluaju imamo za ta da se uhvatimo.
Mma Makuci tada podie pogled. Ovo nije tampano, Mma, ree ona
podiui papir i drei ga kao to bi neko drao prljavu krpu. Ovo je
fotokopija.
Mma Ramocve potvrdno klimnu. Te stvari je lako fotokopirati.
Ako imate aparat, ree Mma Makuci. A mnogi ljudi ga nemaju.
Ne...
Prema tome, nastavi Mma Makuci, ako nemate taj aparat, otii ete
negde gde prave jeftine fotokopije. Kao to je...
Fotokopirnica Dobre kopije, ree Mma Ramocve.
Mma Makuci popravi naoari na nosu. Imate li jo onaj letak koji nam je
onomad dala ona ena u Dobrim kopijama? Dejzi Nekako?
Dejzi Manve.
Mma Ramocve pretrai papire na svom stolu i izvue cenovnik Mme
Manve. Ustavi, odnese ga Mmi Makuci. Bilo joj je jasno kuda ovo vodi i
bila je uzbuena. Prvi korak koji je vodio od niega do neega, pa makar to i
ne bilo mnogo, bio je uvek uzbudljiv.
 Mma Makuci postavi dva komada papira jedan pored drugog. Potom,
posegavi u fioku svog pisaeg stola, izvue veliku lupu. Mma Ramocve se
seala da ju je kupila po preporuci Klovisa Andersena u pogiavlju pod
naslovom ta istraitelj mora uvek imati pri ruci. Ova lupa, meutim, jo
nije imala prilike da bude upotrebljena - sve do sad.
Mma Makuci se nae da pogleda izbliza. Zatim, vrlo polako podigavi
glavu, ona se obrati Mmi Ramocve. Glas joj je bio savreno miran. Mma,
ove fotokopije su napravljene na istom aparatu.
Mma Ramocve prie njenom stolu i pogleda preko njenog ramena.
Vidite, Mma, objasni Mma Makuci. Na bonoj strani ovog letka nalazi
se ovaj talasasti crni trag. A na bonoj strani ovog ovde - potpuno ista
talasasta crna linija. Verujem da je to prouzrokovano nekom neistoom u
patroni s mastilom ili na ogledalu u unutranjosti aparata, ili neim slinim.
Mma Ramocve je shvatila na ta misli. Zadivljujue, Mma, ree ona.
To je prvoklasan detektivski rad.
Mma Makuci skromno slee ramenima. Stvar je u tome da znate ta da
traite, ree ona. To je sve. Sigurna sam da biste ih i vi primetili im ih
uporedite.
Da sam ih uporedila, ispravi je Mma Ramocve. Nisam sigurna da bih
se uopte setila toga, Mma.
Setili biste se, ree Mma Makuci. Uvek se setite takvih stvari, Mma.
Zato sam sigurna da biste se setili da ih uporedite.
Mma Ramocve se vrati za svoj sto. ta emo sad, Mma?
Idemo kod nae drage Dejzi Manve i suoimo je s dokazom. Eto ta
emo, Mma Ramocve.
I onda?
Na vama je da odluite, Mma, odvrati Mma Makuci. Seate se: ja sam
samo detektiv saradnik. Ona se ljupko osmehnu. Da sam samostalni
detektiv, tada bih nesumnjivo mogla da predloim ta bi trebalo da uradimo.
Ali... Osmeh se preobrazi u blago prekoran izraz lica. Ali ja to nisam,
naravno.
A ta je s nama, gazdarice?
Obe se trgoe. Mmi Ramocve se uini da je neto ula, neki piskavi,
tanuni glasi, nalik na onaj kakvim ovek zamilja ptiji, kad bi ptice umele
da govore. Ali nije bila sigurna. A nije ni Mma Makuci, premda je kradom
pogledala dole i pomerila stopala.

Odluile su da ne idu odmah ve da se upute tamo posle ruka. Tako e

Mma Makuci moi da ide s Mmom Ramocve, nakon to prvo vrati bebu kui
i ostavi je na brizi dadilji. Takoe e moi da se pozabavi prilino
zaputenim arhiviranjem. Dok je pronalazila papire, brzo ih preletala
pogledom da utvrdi sadraj i potom ih briljivo odlagala u paljivo odvojene
odgovarajue fascikle, Mma Makuci se oglaavala povremenim coktanjem
praenim odmahivanjem glavom, u isto vreme odobravajuim i
neodobravajuim.
Kad su najzad bile spremne za prepodnevni aj - drugu (zvaninu) olju
prepodnevnog aja - kancelarija je izgledala upadljivo sreenije. Nije da je
Mma Ramocve bila neuredna - jer nije - nego su naprosto standardi Mme
Makuci bili vrlo visoki. Imala je obiaj da izraava te standarde u vidu
aforizama: Nearhivimni dokument je izgubljen dokument ili Na nezavrenom
poslu skuplja se najdeblja praina, ili Krevet je da se prekriva, a sto mora
da ostane ist.
Prvi je na aj doao gospodin D. L. B. Matekoni. Primetio je razliku i
osmehnuo se. Znao je da je Mma Makuci nedostajala Mmi Ramocve i bio je
srean to ih ponovo vidi zajedno. Nekako, bez Mme Makuci, Prva damska
detektivska agencija bila je... Traio je u glavi odgovarajue poreenje i
naao kao kola sa samo jednom brzinom. Bila je to automehaniarska
analogija, ali takve su bile i sve ostale njegove analogije, i sasvim su mu
dobro sluile.
Mma Makuci je ponovo bila zaduena za aj. U roku od nekoliko minuta,
pripremila je olju vrueg aja za gospodina D. L. B. Matekonija, tano
odgovarajue jaine (negde na sredini izmeu slabog i jakog, ali tako da
malice naginje ka jakom) i s vrlo preciznom koliinom eera (jedna puna i
jo dve treine pune kaiice, izmeano ali ne previe). Za Mmu Ramocve
pripremila je njen uobiajeni crveni afriki aj, takoe po metodi za koju je
znala da e je zadovoljiti. To je znailo da ostavi aj da se natapa u vodi sve
dok aroma ne dopre do nosa kad ga prinesete na jednu i po irinu dlana iznad
otvorenog ajnika.
Kad su uli Carli i Fanvel, obojica se iznenadie ugledavi Mmu Makuci.
Dakle! uzviknu arli. Dakle, Mma Makuci, vratili ste se? Jeste li se
lepo odmorili?
Mma Makuci mu dobaci upozoravajui pogled. Volela bih da te vidim u
porodilitu, ree ona. Ako ti tako zamilja odmor...
Sigurna sam da ga ne zamilja tako, prijazno e Mma Ramocve. arli,
jesi li imao prilike da upozna Itumelanga Klovisa Radifutija?
arli napravi grimasu. Jo ne bee video krevetac za bebe iza stola Mme
Makuci. Kog sad pa Itumelanga?upita on.
Bebu Mme Makuci - eno ga tamo u onom krevecu.
arli koraknu u stranu i izvi vrat. Potom se tre. Vaa beba, Mma
Makuci?
Jeste, i slobodno ga gledaj, odvrati Mma Makuci. Ali ne diraj ga.
Neu da bude prekriven tragovima masnih prstiju. I neu da bude bezobrazan
kao ti, arli - zato pripazi ta pria.
arli se prikrade blie, Fanvel za njim. Ijao! promrmlja on ispod daha.
Pogledaj ga!
Fanvel se osmelinu Mmi Makuci. Ba lepa beba, Mma. Bravo!
Mma Makuci blagonaklono prihvati kompliment. Hvala, Fanvele, ree
ona i okrznu pogledom arlija.
O, da, Mma, proaputa arli. Prelepa beba. Pogledajte mu glavu.
ta sad fali njegovoj glavi? prasnu Mma Makuci.
Ba nita, Mma, odvrati arli. Savrena je. I pogledajte mu nos. Kako
je siuan... ko beba sveica!
Mma Makuci je oklevala, ali je naposletku zakljuila da je to
kompliment. Hvala ti, arli.
arli se primae jo blie. O, Mma Makuci, kako je sladak. Ba je lepa
beba.
U glas Mme Makuci prikrade se ponos. Jeste, arli, jeste.
Ne devedeset sedam posto, Mma - sto posto!
Vrlo si ljubazan, arli. Futi takoe misli tako. Rekao je to isto, iz istog
razloga.
arli, koji je izbliza zagledao usnulu bebu, okrete se sada prema Mmi
Makuci. Mislim da se budi, Mma, proaputa on. Okice mu se otvaraju.
Pogledajte. Tek tako. Malecke oi.
Vreme mu je da se probudi^ ree Mma Makuci.
arli je preklinjue pogleda. ta mislite, Mma... Je l' mislite da bi?...
 ta to, arli?
On pogleda u svoje ruke. Ako operem ruke - ako ih, onako, dobro
operem - je l' mislite da bi smeo da ga drim? Neu dugo. Samo malo.
Mma Ramocve pomisli kako prisustvuje neemu vanom. Mislim da bi
trebalo da mu dozvolite, Mma, ree ona Mmi Makuci. I Fanvelu takoe.
Fanvel odmahnu glavom i odmahnu rukama kao da se pravda. Joj, ne,
Mma, ne meni. Uvek se bojim da u da ispustim bebu kad mi je daju u ruke.
Nemojte meni.
Ja se ne bojim, brzo ree arli. Neu ga ispustiti.
Mma Makuci naas razmisli, a onda ree: Idi i operi ruke, arli. Nemoj
samo da ih dri dve sekunde pod slavinom - operi ih kako valja. Onda
moe da ga dri.
arli ispusti dhi uzvik zadovoljstva i ode.
Mislim da mu se bebac dopada, ree Fanvel.
arli se vrado posle nekoliko minuta. Pogledajte, ree on pokazujui
ruke Mmi Makuci. iste ko sunce.
Ona klimnu glavom i ustade sa stolice. Itumelang je sada bio potpuno
budan ali je utao zainteresovano zurei u plafon. Mma Makuci ga vrlo neno
podie iz kreveca. Dri ga ovako, ree ona dodajui ga arliju.
Joooj, Mma, pogledajte, ree arli. Pogledajte ga!
Svi su posmatrali dok je mladi hodao gore-dole po kancelariji tepajui
bebi u svom naruju. Mma Ramocve uhvatila je pogled gospodina D. L. B.
Matekonija i bilo joj je jasno da je iznenaen koliko i svi ostali.
Zelim da se oenim, ree arli nakon to je vratio Itumelanga majci.
Onda u moda i ja imati tako lepo dete kao to je vae, Mma.
Moda, ree Mma Makuci. Ali prvo mora da nae neku dobru
devojku, arli. A to znai devojku s odgovarajuom figurom, koja e ti raati
lepu decu. Ne neku od ovih tvojih to teraju modu. Ne neku od ovih s kojima
te viam - njih bebe ne zanimaju, zna.
arli se smesta sloio s tim. Istina iva, Mma. Te devojke su...
beskorisne za ovakve stvari.
Mma Ramocve se nasmeja. Paljivo razmisli o oinstvu, arli, ree
ona. Mora da bude siguran da si spreman.
O, jesam, Mma, spreman sam, odvrati on. Kad vidim bebu ko to je
ova, znam da sam spreman.
 Mmu Ramocve je ovo zabavljalo i zbunjivalo u isto vreme. Zabavljalo ju
je primetno zadovoljstvo koje je mladi oseao drei bebu u naruju, a
zbunjivala oigledna promena njegovog stava. Ne ba tako davno, kad je bio
osumnjien - nepravedno, kako se ispostavilo - da je otac blizanaca svoje
devojke, grozio se i same pomisli na oinstvo. Sada se inilo da ga ta ideja
privlai. Menjamo se, pomisli ona. Jedna godina moe mnogo da znai,
pogotovo kad si mlad.
Mma Makuci baci pogled na svoj sat.
Dosta je bilo, objavi ona. Itumelang mora da dobije svoju flaicu, a
onda Mma Ramocve i ja imamo neka vana posla. Ona odseno pljesnu
rukama. Pauza za aj je gotova.
Mma Ramocve obori pogled. Oduvek je ona objavljivala poetak i kraj
pauze za aj; sad je izgledalo da je Mma Makuci preuzela tu ulogu na sebe.
Na trenutak - ali samo kratak, najkrai trenutak - Mma Ramocve oseti
ozlojeenost, ali ona nije potrajala, jer, od svih oseanja i reakcija od kojih je
bila sainjena, ozlojeenost ili zavist su svakako zauzimale najmanje mesta.
Stoga, radije no da se bavi prisvajanjem nekih prava Mme Makuci, ona
podseti sebe koliko je srena to se njena pomonica vratila na posao. A to
joj donese izuzetno i retko zadovoljstvo - priliku da s dobrodolicom
pozdravi povratak nekoga ko je otiao iz njenog ivota. To ne moemo kad su
ljudi pokojni, pomisli Mma Ramocve, koliko god bismo voleli, ali moemo
kada su ivi.
Mma Ramocve iznenada progovori. Automehaniari behu otili u
kancelariji su bile samo Mma Makuci, Itumelang i ona. Ona ree: Hvala
vam, Mma Makuci. Hvala to ste se vratili.
Molim, Mma, odvrati Mma Makuci. Ba mi je drago to sam ponovo
poela da radim.
I hvala vam za sve to ste uradili za mene - i za Prvu damsku
detektivsku agenciju. Ne znam jesam li vam ikad zahvalila za to - dovoljno,
to jest
Mma Makuci je zurila u Mmu Ramocve. Ne morate mi zahvaljivati,
Mma. Trebalo bi da zahvaljujem ja vama. Primili ste me - devojku iz
Bobononga koja je bila niko i nita - i dali mi posao. Svemu ste me nauili.
Pokazali ste mi kako da budem... svoja.
Oduvek ste bili svoji, ree Mma Ramocve. Od prvog trenutka ste bili
svoji.
Mma Makuci odmahnu glavom. Ne, Mma, vi ste me tome nauili. Stoga
bi trebalo da zahvalim ja vama.
Pa dobro, onda, ree Mma Ramocve. Vi zahvaljujete meni, a ja vama.
Zahvaljujemo jedna drugoj.
Odlino, ree Mma Makuci. Ali sada, Mma, mislim da bi trebalo da
prestanemo da odugovlaimo. Moramo da odemo do Mme Manve.
Ja ne odugovlaim, pomisli Mma Ramocve. Ali nije to rekla. Umesto
toga, rekla je: Da. Odmah. Hajdemo, Mma.

Kad su ule u Dobre kopije, Mma Manve je stajala za svojim pultom.

Ona ih srdano pozdravi.
Pogledale ste moj cenovnik? upita. ta sam vam rekla? Nigde cene
nisu tako povoljne kao kod mene.
Dakle, mi smo... poe Mma Ramocve.
Meutim, Mma Manve je prekide. Kaite, ta elite da uradim. Mogu
da vam dizajniram dokumenta, znate. Imam jednog momka koji to radi za
mene.
Mma Ramocve posegnu u torbu i izvue letak naslovljen sa uvaj se!
Pretpostavljam da je dizajnirao i ovo, zar ne? ree ona pruivi joj ga.
Mma Manve izvadi iz depa naoari za itanje i natae ih na vrh nosa.
ek da vidim, ta to ovde imamo? ree ona poinjui da ita. uvajte se.
ega to?
itajui dalje, sve se vie mrtila. Kad je zavrila, ona vrati papir Mmi
Ramocve. Ja to sasvim sigurno nisam dizajnirala - niti sam dala ikome
drugom da to uradi. Takvo ta ja nazivam otrovom, Mma, i neu da imam
nikakve veze s tim
Mma Ramocve je smesta znala da ena govori istinu. Moda nije umela
da kae zato tako misli; bila je to jedna od onih injenica koje znamo na
nain koji se ne da objasniti. Imalo je neke veze s glasom; ili s kombinacijom
glasa i lica; ili s oima, moda.
Mma Makuci prie korak blie. A zato je, onda, Mma, upita ona, ova
fotokopija napravljena na vaem aparatu?
Mma Manve je delovala srdito. Na mom aparatu? Ja to nisam kopirala.
I, uostalom, otkud znate?
 Mma Makuci je bila spremna. Po ovome, Mma, ree ona izvadivi
cenovnik. Pretpostavljam da ste sami izradili fotokopije svog cenovnika?
Ona stavi dva komada papira na sto i pokaza onu izdajniku talasastu
liniju. Dok ju je Mma Manve namrteno posmatrala, Mma Ramocve iznese
pretpostavku.
Mislim da je to moda mogao uiniti neko drugi, ree ona. Da ne
koristi moda jo neko va aparat?
Mma Manve podie pogled prema tavanici. Imam pomonicu koja me
povremeno zamenjuje ovde u radnji. Moda je ona uradila to za nekog. Ali u
tom sluaju sve bi bilo upisano u knjigu. Svaki posao, znate, upiemo u
knjigu. Ne bih rekla da sam videla imena nekih novih muterija - tu su samo
redovne.
Osim ako vaa pomonica nije propustila da upie - ukoliko je kopije
pravila za prijateljicu, na primer.
Ne sme to da radi, ree Mma Manve. Da saznam da koristi aparat u
privatne svrhe, otpustila bih je.
Ali svi to rade, ree Mma Makuci. Svi koriste kancelarijski fotokopir-
aparat u privatne svrhe.
Mma Ramocve upita ko je ta njena pomonica.
Stalno radno mesto joj je u jednoj radnji na Keju, ree Mma Manve.
Ali ima dva slobodna poslepodneva nedeljno, i tada radi kod mene - i kod
jo nekih ljudi.
Mma Ramocve pogleda Mmu Makuci, a ova joj uzvrati pogled. Kej je
bio klju svega, inilo joj se.
U kojoj radnji na Keju, Mma? upita Mma Ramocve.
U butiku. Zaboravila sam kako se zove.
Otmena Bocvana? pomoe joj Mma Makuci.
E, taj, ree Mma Manve. Vlasnica je ona ena, Sefoto.
Usledi grobna tiina, koja je trajala debela dva minuta. Zatim progovori
Mma Ramocve: Vajolet Sefoto?
Da, ona, ree Mma Manve. Ne znam je, ali kau da je stvarno
neto.
Postoji mnogo rei koje se mogu primeniti na Vajolet Sefoto, ree Mma
Makuci. Mogue je da je neto jedna od njih, ali postoji jo mnogo drugih.
Ona ljutito pogleda Mmu Manve. Neu vam rei te ostale, Mma -
prepustiu ih vaoj mati.
Dok su odlazile, Mma Ramocve je ula kako Mma Makuci mrmlja sebi u
bradu. Neto, mo misliti. Pedeset procenata - ako i toliko. Pedeset
procenata i eno je sad, ima butik u vlasnitvu. Pedeset procenata.
Mma Ramocve potisnu osmeh. Vi ba ne volite Vajolet Sefoto? ree
ona.
To je bilo dovoljno da izazove reakciju. Ne, ne volim je, procedi Mma
Makuci izmeu stisnutih zuba. I evo, opet je nalazimo u pozadini gnusnog
nasrtaja na neiju linost. Tipino za nju, Mma. Sasvim tipino. Ona
zastade. Ali zato bi ona to uradila - sem iz iste zlobe?
Mma Ramocve je u glavi prebirala po mogunostima. Pitam se da joj
moda ne istie najam lokala, ree ona. To bi joj dalo razlog da prieljkuje
onaj drugi - onaj kog je uspela da se domogne Mma Soleti.
Ali kako da to doznamo?
Telefoniraemo nekoj od agencija za promet nekretninama. Oni uvek
znaju ta se deava. Pitaemo ih znaju li za neke slobodne lokale na dobrom
mestu, po mogunosti na Keju. Kazaemo im da smo spremni da dobro
platimo. Ona pogleda Mmu Makuci i osmehnu se. Kako su eljni da zarade
- kao i svi ostali - rei e: Sluajno, Mma, znamo za lokal koji dospeva za
obnovu najamnine, pa ako ste spremni da platite malu proviziju, moda emo
moi da...
Kad im je Mma Ramocve kasnije tog dana telefonirala, tako je i bilo.
Mma Makuci, ree ona poto je spustila slualicu. Imamo krivca. To
je Vajolet Sefoto. Znamo njen motiv. Mislim da je dovoljno jasno.
Mma Makuci oduevljeno sunu pesnicom uvis. E sad je imamo!
uzviknu ona. Samo sam je ekala, Mma Ramocve. Jo od onih dana na
Bocvanskom koledu za sekretarice, kad mi se smejala - rugala mi se, Mma
Ramocve, i govorila kako nikad nikud neu dospeti, zato to imam
problematian ten i zato to sam iz Bobononga - otad ja ekam da je
raskrinkam, da svi vide ta je - pedeset procenata, ako i toliko, jedna obina
beskorisna...
Mma Ramocve podie ruku. ekajte malo, Mma Makuci. Jo nismo
priveli Vajolet Sefoto pravdi. Zasad smo samo pronali osobu za koju
mislimo da stoji iza kampanje usmerene protiv Mme Soleti.
Ali ne moe da proe nekanjeno, ree Mma Makuci. ak e i Vajolet
Sefoto ovog puta morati da plati ceh.
Mma Ramocve odmahnu glavom. Naalost, Mma, svet je pun onih koji
su iskliznuli iz ruku pravde. Pravda je vrlo, vrlo klizava stvar. Ona zauta,
pa dodade: Zao mi je to moram to da kaem, Mma, ali to je opte poznato.
 esnaesto poglavlje

KOBASICE SE NE SPREMAJU TAKO

Mma Makuci u ponedeljak nije dola u Prvu damsku detektivsku
agenciju, budui da je morala da vodi Itumelanga na kontrolu kod dejeg
lekara. S njim je sve u najboljem redu, Mma, uveravala je telefonom Mmu
Ramocve. Samo ele da provere da li dobija u teini. A dobija, Mma. Sve je
tei i tei.
To je dobro, ree Mma Ramocve. Debela beba je srena beba.
Na drugom kraju linije usledi krae utanje. Nisam rekla da je debeo,
Mma. Rekla sam da dobija u teini. To je neto sasvim drugo.
Mma Ramocve pouri da uveri svoju pomonicu kako nije ni mislila da
kae kako je Itumelang debeo; naprosto je rekla da ima nekih debelih beba, a
te debele bebe su sklone da budu srene.
Ovaj razgovor nauo je gospodin D. L. B. Matekoni, koji se u tom
trenutku zatekao u kancelariji. Ali on je zaista debeo, ree on. Video sam
je kako ga podie i video sam koliko je debeo. On je vrlo debela beba,
Mma.
Mma Ramocve prisloni prst na usne u univerzalnom gestu uutkivanja i
pozivanja na taktinost. Moda e biti najbolje ako to ne pominjemo, ree
ona. Zna kakva je Mma Makuci, Rra. Meni se, meutim, ini da je on
pomalo halapljiv. A kad ona kae da on razmilja...
On razmilja o jelu? ree gospodin D. L. B. Matekoni.
Ostalo je na tome i Mma Ramocve je, sada za raienim pisaim
stolom - zahvaljujui brzometnom arhiviranju Mme Makuci - razmiljala
kako da provede to prepodne. Premda su krupnim koracima napredovale ka
reenju problema Mme Soleti, sluaj Molapo je jo ekao da bude reen, a
inilo joj se da e se to ispostaviti kao malo tee. Razgovarala je, dabome, o
sluaju s Mmom Makuci, ali taj razgovor, koliko god je pripomogao
razjanjavanju odreenih pitanja, daleko od toga da je dao odgovore na njih.
Ona pogleda kroz prozor. Katkada je bitno samo da izae. Nije bitno
kuda e da ode, pod uslovom da si izaao iz kancelarije ili kuhinje, ili
ijednog drugog mesta na kom dunost zahteva da bude, i ode negde gde ne
mora da bude. Ona nije morala da bude u Moudiju, u svom vrtu ili u bati
hotela Prezident. Da se nalazi na nekom od tih mesta, to bi bilo zato to je
htela da stoji na vrhu breuljka u Moudiju, posmatra selo i oslukuje zvuk
klepetua; ili da se bavi biljkom koju valja presaditi na drugo mesto zato to
e joj biti bolje u hladovini; ili da naprosto pijucka aj okruena drugima koji
rade to isto. Pomisao na aj sasvim prirodno dovede do pomisli na kola, a
to, opet, prizva u misli sliku Mme Potokvane kako stoji na stepenicama svoje
kancelarije, osmehuje se i dovikuje joj: Dakle, Mma Ramocve, stigli ste kao
porueni! Taman sam ispekla kola i ba sam pomislila da biste sigurno rado
pojeli jedno pare. A ona bi odgovorila: Dakle, Mma Potokvane, udno je
da pominjete kola upravo kad ja razmiljam o njemu.
Odluka bee doneta. Kako sedei u kancelariji nije ostvarivala naroiti
napredak u sluaju Molapo, mogla je mirne due da skokne do sirotita i
obie nadzornicu. To je moglo da se rauna kao rad - u izvesnoj, vrlo maloj
meri - ukoliko sagleda tu posetu kao priliku da uje od Mme Potokvane one
sitne novosti - koje same po sebi nisu naroito znaajne, ali sastavljene u
celinu pruaju korisnu optu predstavu o onome to se u gradu dogaa. Ili je,
iskrenije, moglo da se rauna kao isto uivanje u druenju, sat ili dva
jednostavnog prijateljstva i askanja kakvi su nam svima s vremena na vreme
potrebni. A to to si detektiv ne znai da si iznad tih obinih ljudskih potreba.
Stavie, ima dana kad ti je to potrebnije nego onima koji rade na regularnim
radnim mestima, gde je situacija nekako jednostavnija. Barem na veini
takvih radnih mesta, pomisli Mma Ramocve.
Pre no to je krenula, ona ode u radionicu da kae gospodinu D. L. B.
Matekoniju kuda ide i da ga pita ta mu se jede za veeru. Pitanje u vezi s
veerom kao da ga je uznemiriio i potrajaio je nekoliko asaka dok nije
odgovorio.
Ja sam zadovoljan sa svime to stavi ispred mene, Mma - valjda zna.
Ona mu se osmehnu. Lepo od tebe, Rra, ali i pored toga mi slobodno
moe rei ako ti se neto jede radije od neega drugog. Ili, vie volim
krompir nego pirina. Takvi komentari ne smetaju onome ko kuva. To nije
isto kao kad kae: Ne volim pirina kakav ti sprema. To jednostavno
znai da ti je krompir drai od pirina.
On spusti klju za pritezanje rafova koji je drao u ruci. Moda bi
trebalo da ja tebi skuvam neto, Mma. Mogao bih, recimo, da skuvam...
Nije ga njeno vidljivo uenje nateralo da zastane; pre je to bila spoznaja
da nema pojma ta uopte ume da spremi za jelo. Ali onda, nakon krae
pauze, on bubnu: Kobasice, Mma. Mogu da skuvam kobasice. I malo
pasulja kao prilog. Onaj crveni pasulj to raste u konzervama...
Ona se nasmeja. Onaj gusti? U paradajz-sosu?
Da, taj.
Nije elela da ga obeshrabri. Deci e se ba dopasti, ree ona.
Pogotovo Pusou. On bi mogao da ivi na tom pasulju.
Izgledalo je kao da je odahnuo zbog toga to je njegov predlog naiao na
odobravanje. Mogu da spremim veeru za sve etvoro, ree on.
Ona odvrati kako je to odlina zamisao; ali, hoe li imati vremena?
Vreme nije problem, ree on. I potom s primetnom zebnjom upita:
Koliko se dugo kuvaju kobasice, Mma? Pola sata?
Ne, Rra. Kobasice su gotove za mnogo krae vreme. Veina kobasica bi
za pola sata izgorela.
Bari ih petnaest minuta? Je li to to?
Odgovorila mu je blagim tonom. Ne bari ih, Rra. Kobasice se ne
spremaju tako. Stavi ih u tiganj i ispri. Ili u penicu, pod gornji greja, pa
se peku kao na rotilju. I jedno u drugo je odlian nain za spremanje
kobasica. Ona zastade. Ali zato ne pusti da ti pokaem kako se to radi,
Rra? Moemo ih spremiti zajedno, pa e sledei put znati.
arli, napola zavuen pod kola, sluao je ovaj razgovor. Gazda, jo ima
da vam ponude posao u hotelu Grand palm. Gostujui kuvar ove nedelje:
gospodin D. L. B. Matekoni, nekada vlasnik Brzih motora Tlokvenga, koji
se sada bavi iskljuivo kuvanjem. Probajte njegov uveni specijalitet:
kobasice i pasulj u paradajz-sosu. Preko, u Johanesburgu i Kejptaunu, ne
priaju ni o emu drugom sem o tom novom jelu. Priaju o njemu, ali ga ne
jedu.
Mma Ramocve zaviri pod kola. Je li, arli, ume li ita da skuva?
arli se zakikota. To je enski poso, Mma. A ja ne bi da im otimam
poso. Ne bi bilo lepo.
 Mma Ramocve mu aljivo pripreti prstom. Ima da te tuim Mmi Makuci,
arli. Popriae s tobom sutra kad doe na posao.
Ona se okrete gospodinu D. L. B. Matekoniju. Kupiu kobasice u
povratku od Mme Potokvane. Idem sad malo do nje.
On je sa zanimanjem pogleda. Bi li htela da joj kae neto, Mma?
Dabome.
Kai joj da u veeras da nauim kako se spremaju kobasice. Molim te,
kai joj to.
I pasulj, gazda, dobaci Carli sakriven ispod lcola. Ne zaboravite
pasulj.

***

Mma Potokvane bee primetila dolazak Mme Ramocve i, dok je njena

prijateljica izlazila iz kombija jedva ekajui da protegne noge, ona joj
doviknu: Dakle, Mma Ramocve, stigli ste kao porueni! Taman sam ispekla
kola i ba sam pomislila...
Da bih ja sigurno rado pojela jedno pare? Mislim da bih, Mma
Potokvane.
Bile su to reenice koje su razmenile ve ko zna koliko puta dosad -
jedan od onih rituala meu prijateljima koji se nikad ne menjaju mnogo, a
opet, nikad ne postaju ovetali. A te rei su, naravno, bile uvertira ostalima,
takoe ko zna koliko puta izgovorenim, a ipak jednako dragocenim, koliko
zbog bliskosti toliko i zbog svega ostalog: raspitivanju za zdravlje;
primedbama o kii ili o tome kako je nema; opaanjima o stanju na putevima
ili u zemlji, u Africi, u svetu. Dnevni red meu prijateljima ume da ima vrlo
mnogo stavki, ak i kad znamo ta e verovatno rei i sve smo to ve i ranije
uli.
Mma Ramocve ue u kancelariju za Mmom Potokvane. Volela je tu
prostoriju, ba zato to je veoma asocirala na decu. Zidove su, pored grupnih
fotografija, krasili deji crtei; naokolo su leale kutije pune polovnih
igraaka, poklon neke kole koju pohaaju deca koja su imala vie sree u
ivotu; bile su tu knjige recepata, poslovne knjige i boice onih udnih tonika
s dodatkom gvoa za koji je Mma Potokvane verovala da je univerzalni lek
za sve deje bolesti.
 Bee iznesen kola. Po novom receptu, objavi Mma Potokvane. Sa
vie groica.
Mma Ramocve je volela groice i bee podstaknuta da odmah uzme dva
velika pareta, da se kutija ne bi morala ponovo otvarati. Gledam da ulazi
to manje vazduha, ree Mma Potokvane. Od vazduha se brzo ubajati.
Dok su se bavile ozbiljnim poslom jedenja kolaa, razmenjivale su
svakodnevne novosti. Mu Mme Potokvane bolovao je od sindroma
smrznutog ramena i bilo mu je teko da vozi. Mma Ramocve se priseti da je
nekada davno i sama imala taj problem, i ree joj da je to potrajalo dosta
dugo dok nije krenulo nabolje. Mma Potokvane je potom upitala za bebu
Mme Makuci, i Mma Ramocve joj ispria za neslaganje s tetkom u vezi s tim
kada bi trebalo dozvoliti ljudima da posete novoroene.
Ja se svim silama zalaem za savremeni pristup, ree Mma Potokvane.
Neke nae vaspitaice, meutim, vrlo su konzervativne u vezi s tim.
Potom su prele na najnovija poskupljenja, a odatle na problem
saobraajnih zaguenja. Potrebno je vie drumova, zakljuile su, ali drumovi
kotaju.
Sve kota, ree Mma Potokvane. Zato se ljudi toliko zaduuju.
Mma Ramocve se saglasi da je to problem. A opet, ima onih koji kau
da ne bi trebalo da se zabrinjavamo zbog zaduivanja, ree ona. Ne ide mi
u glavu kako moe da se zadui da bi vratio dug.
ovek ne sme to da radi, ree Mma Potokvane. Ne moe da se
popne uzbrdo tako to ide nizbrdo.
Niti da se spusti nizbrdo ako ide uzbrdo, dometnu Mma Ramocve.
Mma Potokvane, ija su usta u trenutku kad je izreeno ovo opaanje bila
puna kolaa, naprosto potvrdno klimnu. Ima trenutaka kad je bolje
usredsrediti se na kola u svojim ustima nego doprineti raspravi.
Usledila je kratkotrajna tiina, a onda se Mma Ramocve ponovo javi.
Bila sam pre neki dan kod ljudi koji se prezivaju Molapo, ree ona, Znate
li tu porodicu, Mma?
Mma Potokvane obrisa s usana nekoliko mrvica kolaa. To je esto
prezime, Mma. Poznajem vie njih s tim prezimenom. ive u Kanjeu, ini mi
se. Davno sam ih upoznala.
Ova porodica ima farmu nedaleko od Gaboronske brane, ree Mma
Ramocve. Ve vrlo dugo ive tamo.
 Mma Potokvane klimnu glavom u znak da zna o kome govori. O, da,
ula sam za njih. Otac im je bio politiar, ini mi se.
Jeste. To je ta porodica.
Nikad ih nisam upoznala, ree Mma Potokvane. Ona uze komadiak
kolaa sa svog tanjira - sada je kupila mrvice. Ali koliko znam, jedna naa
vaspitaica je radila kod njih. Godinama je bila s njima pre no to je dola
ovde.
Mma Ramocve smesta ivnu. Radila je u toj kui? Jeste. Bila im je
kuvarica. Mislim da se seam da je rekla kako su bili dobri poslodavci, ali
ona je elela da pree negde blie gradu, zato to su joj kerka i unuad u
Gaboronu.
Mma Ramocve odvrati kako je to razumljivo, ali um joj je bio na drugoj
strani. Htela bi da popria s tom enom; da li bi to bilo mogue?
Moemo da odemo do nje, ree Mma Potokvane. Vaspitaice su
obino u kuama, kuvaju ili sreuju. Ako nije tamo, sigurno je negde u
blizini.
Ispile su svoj aj. Kola je, izjavi Mma Ramocve, bio jo bolji
blagodarei veoj koliini groica i odvai se da predloi kako ne bi bilo
loe da se i ta koliina jo malo povea. Mma Potokvane razmisli o tome i
ree da e pokuati. Mada i to ima svojih granica, naglasi ona. Voni
kola mora sadravati i drugo voe, inae postaje samo kola s groicama.
Izale su iz kancelarije i prepeaile kratku razdaijinu do jedne od deset
malih kua u kojima su ivela deca. Te kue nalazile su se u hladu kronjatih
akarandi, na ijim su granama tu i tamo visile ljuljake. Nie grane, koje su
se pod sopstvenom teinom savijale prema zemlji, bile su oigledno navikle
na to da se deca pentraju po njima, to se videlo po kori koja je mestimino
bila izgrebana a mestimino uglaana od tabana malih penjaa. I ja sam se
nekad penjala na drvee, pomisli Mma Ramocve. Penjala sam se na drvee i
satima sedela gore i posmatrala. Ona se osmehnu prisetivi se drveta iza
kole, na koje su se svi pentrali sve dok neko nije pao i slomio nogu, i tad im
je penjanje bilo zabranjeno. Posle toga su preli na drugo drvee.
Kad su prile maloj, valjano pometenoj verandi kue, Mma Potokvane
glasno doviknu: Ko, ko! Ko, ko!
Ulazna vrata bila su otvorena, kao da pozivaju goste da uu; unutra se
neka vrata zalupie i pojavi se vaspitaica, s kuhinjskom krpom u ruci. Ona
prvo s potovanjem pozdravi nadzornicu, a potom se okrete Mmi Ramocve i
pozdravi i nju.
Ovo je Mmamodise, ree Mma Potokvane. Vaspitaica o kojoj sam
vam govorila.
Mmamodise ih pokretom ruke pozva da uu. Spremala sam deci
veeru, ree ona. Ali sad je sve u penici.
Ba dobro mirie, ree Mma Ramocve. U taj mah se seti kobasica za
gospodina D. L. B. Matekonija. Mora ih kupiti kad se bude vraala kui.
Deca u ovoj kui dobro jedu, s osmehom e Mma Potokvane. I ne
znaju koliko su srena to za vaspitaicu imaju jednu od najboljih kuvarica u
Bocvani. Sva su... snano graena.
Mmamodise se okrete Mmi Ramocve. Povazdan su gladna, Mma. Deca
su, kao i mukarci, stalno gladna.
Istina iva, saglasi se Mma Ramocve osvrui se po prostoriji u koju ih
je uvela Mmamodise. Primeti crveni betonski pod, tako uglaan da se sijao;
primeti ute zavese koje su izgledale kao da su ispeglane; na zidu vide
uokvireni portret - okaen gotovo previsoko, pomisli ona, da ga vide deca -
mladog predsednika Kame s grbom Bocvane, tim divnim amblemom koji
pridravaju dve zebre, koji podsea oveka na to ta znai biti deo ove
zemlje koju svi njeni itelji toliko vole - zemlje koja je pokuala i, verovala
je Mma Ramocve, uspela u nameri da vodi valjan ivot.
Fotografija joj dade ideju.
ujem, Mma, da ste radili za porodicu Molapo, poe ona. Potom
pogleda navie u fotografiju. Verujem da je stari gospodin, otac Rra Edgara,
bio u vladi Seretsea Kame.
Mmamodise potvrdno ldimnu. Tako je, Mma. Bio je dobar prijatelj
Serctsea Kame. esto sam viala predsednika kad je dolazio kod njega.
Uvek su dugo sedeli i razgovarali.
Mma Ramocve je podstae. I ja sam ga videla - u Moudiju. Moj otac
ga nije poznavao, ali ga je jednom prilikom upoznao i tada su razgovarali o
govedima.
U prvi mah, Mmamodise nije imala ta da doda na to, ali onda, kao da je
shvatila da se od nje oekuje neki komentar, ona ree: Ti dani su davno
proli, Mma.
Jesu, dabome, ree Mma Ramocve. ivimo u sadanjici, ali prolost...
prolost je jo tu, rekla bih, Mma. Ona zastade. Mma Potokvane je
zamiljeno zurila u tavanicu. Mma, znate li da je Rra Edgar sada pokojni?
Pretpostavljam da znate?
Mmamodise je znala. Otila sam mu na sahranu, Mma. Bilo je mnogo
ljudi. Znali su ga u celoj zemlji; moda zbog njegovog oca, ali svejedno su ga
znali.
A sad na farmi ivi njegova sestra, podstae je Mma Ramocve.
Da, ve podue vreme. Rra Edgar joj je sagradio kuu. Mada ne mislim
da joj se previe dopala. Oduvek je tvrdila da je prevrua.
Bie da je to ipak cela naa zemlja, a ne samo kua.
Njih dve se nasmejae. Mma Potokvane je i dalje zurila u tavanicu,
naizgled zadubljena u misli.
Mma Ramocve pljesnu rukama. A sada e farmu naslediti njegov
bratanac - Liso.
Posmatrala je Mmamodise dok je govorila i smesta je videla da je ova
reenica izazvala reakciju. Bila je skoro neprimetna, ali se pojavila. Tanuna
elektrina ica, nit, dotakla je ivac i napravila spoj.
To je dobro, ree Mmamodise. Godinama nisam videla tog deaka, ali
ga se seam. Bio je ba dobro dete.
Provodio je raspuste na farmi?
Jeste. Mnogo je vremena provodio tamo. Dobro se snalazio u svim
poslovima na farmi, a i meni je umeo da pomogne. Voleo je da ljuti krompir.
Imao je depni noi koji je koristio za sve redom, ukljuujui i ljutenje
krompira.
Znai, drago vam je to je nasledio farmu?
Usledilo je kratkotrajno oklevanje i Mma Ramocve odlui da ane onaj
ivac. Imate li kakvih sumnji, Mma?
Mmamodise odreagova ustro i kao da se brani. Nemam, Mma. Dobar je
to deak - ve sam vam rekla.
Mmamodise, rei u vam zato me sve to zanima. Zato to postoji neko -
jedna advokatica - koja misli da Liso nije taj za koga se izdaje. Ona veruje
da je to neki sasvim drugi mladi.
Dejstvo ovog pokazalo se jo pre no to je Mma Ramocve zavrila
reenicu. Mmamodise pokri usta dlanom. O, izusti ona. O! Znai, znaju.
Sada je Mma Ramocve bila ta koja je oklevala. Pustite ih da misle da
znate mada zapravo ne znate, napisao je Klovis Andersen. Ali sme li da
primeni tu tehniku - tu smicalicu - na ovoj dobroj eni, ovoj ljubaznoj i
savesnoj vaspitaici?
Nije imala odgovor na to pitanje, ali Mmamodise nastavi a da joj je to
nije niko traio. Znam sve o tome, Mma. Znam jer sam ivela u toj kui, i
nisam mogla da ne ujem kojeta. Ali nikad nikom nisam rekla ni re o tome
- nikad.
Zaista lepo od vas, Mma. Ali sad...
Sada, kaete, svi priaju o tome.
Nisam to rekla, Mma. Rekla sam da mi je advokatica traila da to
istraim.
Mmamodise je bila alosna. Nije on kriv. Kako moe dete da bude
krivo?
Dete nikad nije krivo, ree Mma Ramocve pitajui se o kakvoj to
krivici govore. Uvek su krivi odrasli.
Ali ponekad ni majka nije kriva, ree Mmamodise.
Nije, istina iva. Krivica nije uvek na majci.
Bila je vrlo mlada.
Ko?, upita se Mma Ramocve. Tetka? Sestra Rra Edgara? Odgovor koji
je potom dala Mmamodise bio je presudan i sastojao se od samo jedne rei:
Da.
Ona je Lisoova majka.
Klimanje glavom potvrdi da je tako. Kad su otkrili da je u drugom
stanju, nastavi Mmamodise, poslali su je to su dalje mogli, ak gore u
Fransistaun. Nisu eleli da se dete rodi na farmi.
Mma Ramocve je brzo razmiljala. I onda su poslali deaka u
Svazilend?
Mmamodise odmahnu glavom. Ne, ostao je u Bocvani. Nikad nije
odlazio u Svazilend. Bio je i jedan deak u Svazilendu - sin brata Bja Edgara,
onog s kojim je bio u svai. Niko odavde ga nikad nije ni video. Poginuo je u
istoj nesrei u kojoj je nastradao i njegov otac, ali to Rra Edgaru nikad nije
reeno. Njegova sestra je to krila od njega. Verovao je da je njegov bratanac
u Svazilendu iv i zdrav.
Pa dabome.
Kasnije, sestra je rekla Rra Edgaru da se ula s majkom tog deaka,
njihovog bratanca u Svazilendu, i da e im on doi u posetu. Rra Edgaru je
bilo veoma drago i bio je srean kad je taj deak po imenu Liso doao kod
njih. Ali to nije bio sin njegovog brata. Mada nije znao, zapravo je upoznao
sina svoje sestre.
Pa gde je deak bio do tada?
Kad je stari - otac Rra Edgara i njegove sestre - poslao sestru od kue,
njen sin je ostao gore na severu kod nekih ljudi koje je stari poznavao. Platio
im je da ga uvaju, zato to ga se tako silno stideo. Nikad nije video svog
unuka - ni jedan jedini put.
Mmi Ramocve se inilo da razume. Zamiljala je situaciju: stari ovek -
onaj koji se nekada bavio politikom - otkrio je da je njegova maloletna
kerka u drugom stanju. Postien i besan, poslao ju je na sever zemlje da se
tamo porodi, a potom je beba ostala na brizi drugih. Posle stareve smrti,
kerka je htela da dovede svog sina na farmu, ali iz nekog razloga nije elela
da njen brat Edgar sazna da je to njeno dete; moda se i ona stidela zbog te
svoje mladalake trudnoe. Kad je saznala da je bratanac iz Svazilenda, sin
drugog brata i njen i Edgarov pravi bratanac, poginuo, uvidela je svoju ansu
i dovela sa severa svog vlastitog sina predstavljajui ga kao bratanca Lisoa.
Poto Rra Edgar nikad nije upoznao svog bratanca iz Svazilenda, nije imao
razloga da sumnja u identitet Lisoa koji je doao da ostane. to se njega
ticalo, to je bio sin njegovog brata.
Mma Ramocve poglea u Mmamodise. Znai, taj momak koji je sada na
farmi - taj Liso - doao je na farmu zato to mu je tamo bila majka? Njegova
prava majka?
Da. A i njegov otac.
Mma Ramocve je utala. Nije znala nita o ocu, ali svejedno ree:
Naravno.
Izraz na iicu Mmamodise najednom se preobrazi u gnuanje. Ne kaem
da odobravam ono to se dogodilo. To je bilo veoma ravo. Ali nije trebalo
kazniti deaka.
Otac...
Rra Edgar.
Mma Ramocve je zurila u nju. Ne, otac...
Da, tako je: Rra Edgar, otac.
Mma Ramocve zinu od uda. Mma Potokvane, koja bee prestaia da
gleda u tavanicu, s nevericom je zurila u vaspitaicu. Njegova sestra,
promrmlja Mma Ramocve.
Grdna sramota, ree Mmamodise. Namrtila se. Ali vi znate sve to,
Mma. Ta advokatica vam je sve to rekla?
Sumnjale smo u neto slino, ree Mma Ramocve. Meutim, ovo
nisam oekivala.
Mmamodise odvrati pogled. Glas joj je drhtao. Strano se stidim.
Mislila sam da ve znate. Zato sam vam rekla neto to je trebalo da ostane
tajna, Mma. A ja sam je odala.
Ne, Mma, ree Mma Ramocve. Niste to namerno uradili. A ja vam se
kunem da nikom neu govoriti o tome. Ona se okrete prema Mmi
Potokvane. Neete ni vi, zar ne, Mma? Mma Potokvane potvrdno klimnu.
Neu.
Mmamodise kao da laknu. Bilo je strano. Znam da jeste jer sam bila
tamo kad se dogodilo. Bila sam u kui, i ula sam glasove i pla. Stari je bio
jo iv, ali rekao je da e ga to ubiti. Mislim da ga je to stvarno prerano
oteralo u grob.
Da li mladi zna? upita Mma Ramocve.
Ne zna. Misli da mu je otac ovek koji je radio na farmi i otiao.
Postojalo je jo jedno pitanje koje je Mma Ramocve morala da postavi.
A Rra Edgar? Je li on znao?
Mmamodise odmahnu glavom. Sada je priala s izvesnom nelagodom i
Mma Ramocve je to razumela; ljudi poput Mmamodise ne vole da govore o
tim stvarima. A ona nije htela da navaljuje. Zato ljudi ne bi mogli da
sauvaju svoju privatnost i svoje tajne?
Kad se to dogodilo, stari nije hteo da njegov sin Edgar sazna da e
postati otac. Bilo je suvie sramotno. Vidite, Mma, ja sam tom prilikom ula
sledee: devojka je priznala ocu da je samo jednom podelila ebe s bratom.
Dogodilo se taj jedan put. Mislim da Rra Edgar nikad nije saznao da je
posledica toga to je uradio bila trudnoa njegove sestre. Vidite, Mma, ne
mislim da je ijedno od njih dvoje bilo kadro da se suoi s tim.
Mma Ramocve potvrdno klimnu. Primetila je da je Mmamodise
upotrebila starinski izraz - podeliti ebe. Tako su ljudi govorili o tim
stvarima.
Shvatam, ree ona. Sada je znala. Posredi je bila sramota, i to sasvim
razumljiva.
Neko vreme su sedele i utale. I Mma Ramocve i Mma Potokvane su bile
u toj meri preneraene onim to su saznale da su naprosto zanemele. to se
pak ticalo Mmamodise, ona se borila s griom savesti prouzrokovanom time
to je otkrila munu tajnu. Mmi Ramocve je to bilo sasvim jasno i ona
dodirnu vaspitaici ruku.
Ne sekirajte se, Mma, ree ona apatom. ta je bilo, bilo je. Deak
nije kriv. A sad e dobiti neto to e mu to nadomestiti. To ume da se desi u
ivotu, zar ne? Pone ravo - veoma ravo - a onda se situacija promeni
nabolje i onda oni koji nemaju nita ili su nesreni, ili koji ive u strahu,
najednom saznaju da onoga to je bilo ravo za njih vie nema.
Kao kia, ree Mma Potokvane, koja nije mnogo govorila ali je
oigledno bila pogoena priom. Kie dou i odnesu sve. Suu, e, prainu
s nae koe - sve se to spere i nestane, Mma, sve.
 Sedamnaesto poglavlje

NAJBOLJA ENA U BOCVANI

Kad je sledeeg jutra stigao u svojoj nosiljci u Prvu damsku detektivsku
agenciju, Itumelang Klovis Radifiiti nosio je crveno bebee odelce s veselom
odgovarajuom kapom. arli se izvue ispod kola da ga pozdravi.
Vidim te, brate moj! uzviknu on. Vidim te, Itumelane Kl... On se
okrete Mmi Makuci. Kako ono glasi ostatak, Mma?
Itumelang Klovis Radifuti, predusredjivo e Mma Makuci. Obino se
obraala arliju s notom razdraljivosti u glasu, ali sad kad je pokazivao
toliku naklonost prema njenom sinu, ton joj je bio neto milostiviji.
Itumelang Klovis Radifuti, ponovi arli pruivi ruku da ga pomiluje.
Veliko i vano ime za velikog i vanog momka.
Ne diraj ga, arli, ree Mma Makuci pokazujui na njegove ruke. Sav
si prljav od mainskog ulja.
arli pogleda u svoje ake, kao da je iznenaen primedbom o mainskom
ulju. Razmiljao sam o njemu, Mma, ree on. Razmiljao sam da bi, kad
poraste, mogo da bude automehaniar. Mogo bi da bude moj egrt.
Mma Makuci razrogai oi. Tvoj egrt? Ali... Nije zavrila reenicu.
Htela je da kae da je pitanje hoe li arli u narednih esnaest godina prestati
da bude egrt. Ali reila je da radije uti.
Lepi deko, tepao je arli s obozavanjem gledajui bebu. Ko je
najlepi deko u Gaboronu - u celoj Bocvani? Ti! Jeste, ti!
Mma Makuci se osmehnu dok je ulazila u kancelariju da smesti
Itumelanga u njegov kancelarijski krevetac. Ovo arlijevo oduevljenje
bebama bilo je krajnje neoekivano ali veoma dobrodolo. Razume se,
prouje li se da arli trai enu i da je spreman da ima dete i skrasi se, nee
manjkati podesnih devojaka. arli bi mogao biti pregaen za vreme tog
stampeda i doepati do oltara sav u flasterima tamo gde su devojke pokuale
da ga zgrabe. Ona se osmehnu pri pomisli na to.
ta vas je to nasmejalo, Mma Makuci?
Mma Ramocve je ve sedela za svojim pisaim stolom, s dnevnim
novinama rairenim ispred sebe.
Razmiljala sam o arliju, odvrati Mma Makuci. Ba je zavoleo
Itumelanga. Razmiljala sam kako e se arli brzo nai zarobljen ako se
meu devojkama prouje da je raspoloen da se eni.
Vrlo brzo, rekla bih, ree Mma Ramocve. I pored svih svojih mana,
arli je zgodan mladi. I zabavno drutvo.
Do izvesne granice, ree Mma Makuci.
im je smestila Itumelanga, Mma Makuci zauze mesto za svojim pisaim
stolom i pogleda na drugi kraj prostorije prema Mmi Ramocve. Morale su da
porazgovaraju o poslu i smesta se bacie na to. Mma Ramocve je prilino
uzbueno ispriala Mmi Makuci o dogaajima od prethodnog dana i
neoekivanom napretku u istrazi sluaja Molapo. Mma Makuci je bila
okirana, ba kao Mma Ramocve i Mma Potokvane pre nje, ali sad je
shvatila logiku cele te prie.
Strano, zaista, ree ona kad je Mma Makuci zavrila. Kad ovek
samo pomisli da se takve stvari deavaju.
Svata se deava, ree Mma Ramocve. Pre ili kasnije, ali stvarno se
svata deava.
A taj momak ne zna istinu, ree Mma Makuci. Prolazi kroz ivot ne
znajui ko je.
Misli da zna, odvrati Mma Ramocve. A valjda je to ono to je bitno.
Potrebna nam je nekakva pria o nama, ali je li zaista vano da li je istinita ili
izmiljena? Nisam sigurna.
Mislite, sve dok verujemo u nju?
Ne bee razmiljala o tome, ali pretpostavi da je tako. Kad se sve sabere
i oduzme, Mma Makuci, zar nismo svi isti? Nismo li svi krvavi ispod koe?
Nismo li svi samo daleki roaci iz davnih, pradavnih vremena?
Svi potiemo iz Afrike, ree Mma Makuci. Pri tom nije bitno koje nam
je boje koa; svi smo potekli iz Afrike. itala sam o tome, Mma Ramocve, u
jednom lanku u novinama. Istona Afrika. Svi potiu odatle. Vi, ja, kralj
vedske.
Kralj vedske?
 Uzela sam ga kao primer, ree Mma Makuci. Ne kaem da mu je baba
bila Afrikanka, ali u davna, pradavna vremena, i njegova je porodica bila
afrika, kao i sve ostale.
Mma Ramocve se iroko osmehnu. Dakle, ti Sveani su iveli u Keniji -
kao najobiniji farmeri...
Stoari, ree Mma Makuci. Imali su mnogo stoke, ti ljudi tamo. Nosili
su dugake crvene ogrtae i uvali svoju stoku. Videla sam fotografije.
A ta vedska porodica?
I oni su bili tamo. I Arapi. I Jevreji. Svi. Tada niko nikom nije bio
neprijatelj.
Mma Ramocve je delovala sumnjiavo. Nisam ba sigurna u to, Mma.
Ne mislim da se ljudska priroda promenila. Oduvek smo bili zli jedni prema
drugima.
Ali ponekad i dobri.
Da, ponekad i dobri.
Mma Ramocve se vrati na razgovor o Lisou. Istina je, Mma Makuci, da
nije ni najmanje vano to to je otac tog momka u isto vreme bio i njegov
ujak. Takvo ta nam se nimalo ne svia, ali kad se ipak desi, tom momku je
svejedno. Moramo ga voleti kao to volimo sve druge ljude. I to je sve.
Mma Makuci se slagala s tim. Meutim, upitala ju je ta sve to u datim
okolnostima znai. ta e da kau Mmi iba, koja je i traila da sprovedu
istragu?
Mma Ramocve duboko uzdahnu. Postoje trenuci kad zna da je nekoliko
izgovorenih rei dovoljno da promeni neiji ivot.
Kazaemo joj da je onaj momak na farmi zaista onaj na koga je Rra
Edvard mislio kad je sainjavao testament. On je osoba koju je pokojnik
eleo za svog naslednika. To je potpuno jasno.
U testamentu stoji da farma ima da pripadne njegovom bratancu...
Koji je pokojni.
Mma Makuci je i dalje bila zabrinuta. Pa da, ali ako je pravi Liso
pokojni, tada farma pripada Mmi iba. Tako glasi testament. Tamo pie da
farma ima da pripadne njegovom bratancu Lisou. Mi znamo da je taj bratanac
mrtav, tako da se taj deo poslednje volje Rra Edgara ne moe izvriti i farma
prelazi u ostatak.
Pa jeste, ali kad je rekao moj bratanac', nije mislio na svog stvarnog
bratanca Lisoa nego na svog sina Lisoa, ree Mma Ramocve. Mislio je na
onog Lisoa kog je poznavao. Liso je bio njegov sin, ali on ga je smatrao
bratancem. Tako da je to ba ono to je eleo.
Ali hoe li se sud sloiti s tim?
Mma Ramocve nije bila sigurna. Pitala se hoe li sud pokuati da shvati
ta je eleo Rra Edgar. Jer ako pokua, tada e naslednik biti Liso - onaj Liso
na farmi. Ali zakon nije uvek logian i mogu postojati razlozi zbog kojih sud
nee ni pokuati da to shvati. Najbolje je ne izlagati se tom riziku, pomisli
ona.
Ispravno je, ree ona, da Liso nasledi farmu. To je bila namera Rra
Edgara.
Mma Makuci se spremno dala ubediti. I to je jedino pravedno, zar ne,
Mma? Farma e pripasti njegovom detetu, kako i treba da bude. Ne bismo
smele da uinimo nita da to promenimo.
Prema tome, neemo slagati Mmi iba ako joj kaemo to to sam
predloila, ree Mma Ramocve. Kazaemo joj da je Liso mladi na koga je
Rra Edgar mislio kad je sainjavao testament. To je suta istina, Mma.
Stoprocentna istina. Nismo u obavezi da joj otkrijemo nita od onoga to smo
sluajno saznale. Morae da postupi u skladu s uputstvima u testamentu.
To joj se nee dopasti, Mma.
Nije vano. Svi mi moramo da radimo i ono to nam se ne dopada. Vi
ste morali da budete utivi prema onoj Futijevoj tetki. I bili ste. Podnosili ste
je.
Mma, ona zmija nam je uinila ogromnu uslugu. Moda je znala kako je
to kad ima nezgodnu tetku. Moda je imala vrlo opaku tetku zmiju koja je
povazdan siktala.
Mma Ramocve se nasmeja. Da, moda. Potom se ponovo uozbilji.
alosno je, zar ne, Mma, kad neko osea toliku sramotu zbog neega o emu
ne sme nikada da progovori. Ona ena na farmi - majka - celog ivota ivi u
strahu da e njena tajna biti otkrivena. To ne moe biti lako.
Mislim da se vie boji za mladia nego za sebe, ree Mma Makuci.
Ali to je podjednako alosno.
Zato mi i jeste drago to e njih dvoje dobiti farmu. On e biti dobar
farmer, a ona e biti tu da ga gleda kako dobro upravlja oevim imanjem. To
je dobar rezultat, Mma.
 A Mma iba? upita Mma Makuci.
Mislim da ona ima sasvim dovoljno novca - ne treba joj vie. A ima i
svoju tugu, kao i mi ostali.
Zato to je Rra Edgar pokojni?
Mma Ramocve potvrdno klimnu. Izgubila ga je. Ali nije joj potrebna
njegova farma da ga se po njoj sea. Ne treba joj to.

Sada su morali da obaveste Mmu Soleti da su identifikovali osobu koja

vodi kampanju protiv nje: Vajolet Sefoto. Mma Makuci je jedva ekala i to i
javno raskrinkavanje koje e uslediti - pravo u lice Vajolet - a koje je s
velikim zadovoljstvom planirala. Mma Ramocve je pomalo oklevala. Bila je
spremna da bude vrsta kad se to od nje trailo, ali nije volela sukobe i
izbegavala ih je ako je ikako mogla.
Otile su iz kaneelarije s Itumelangom Klovisom Radifiitijem vrsto
usnulim u malom seditu za bebe koje je Futi kupio i koje je sada bilo
privreno za suvozako sedite malog belog kombija, dok se Mma Makuci
vozila pozadi. Kad su stigle, maleni je bio izvaen iz sedita i vrsto privezan
u tradicionalni afriki uprta za bebe na leima svoje majke. Neke majke,
primeivala je Mma Ramocve, poinjale su da nose uprtae koji se stavljaju
spreda, ali njoj se to inilo potpuno pogreno. U Africi su se bebe oduvek
nosile na majinim leima i bie grdno zbunjujue za sve budu li sada poele
da se nose spreda. ta ako majka padne? Pae na bebu. ta ako je udari
neka trnovita grana dok prolazi stazom kroz bu? Beba e prva osetiti udar
trnja. Brojni argumenti govorili su u prilog tradicionalnom pristupu, i bilo joj
je drago to ne mora da ih iznosi Mmi Makuci.
Otile su pravo u salon lepote Samo malo ulepavanja. Mma Soleti je
bila tamo, zajedno s devojkom koju im predstavi kao kerku svoje roake,
koju je pristala da ui kozmetiarskom zanatu. Obe su izgledale utueno.
Meutim, kad su videle bebu Mme Makuci, smesta su se razvedrile i provele
neko vreme mazei ga i razmenjujui s Mmom Makuci prie o deci. Bilo je
tu i mnotvo saveta o nezi osetljive koe beba i nekoliko specijalnih krema
bee izvaeno i demonstrirano na Itumelangu, a rezultat je bio da mu je lice
uskoro bilo prilino bledo od svih tih krema i losiona.
Mma Ramocve je prva pomenula kampanju. Mislim da smo saznale ko
je odgovoran za vae nevolje, ree ona. Potom pogleda u devojku, jer nije
bila sigurna da li ona zna za ono to se deava.
Mma Soleti primeti taj pogled i razuveri je. Anela zna sve o tome,
ree. Slobodno priajte.
Mma Soleti vrati Itumelanga majci i obrisa ruke od krema kojima ga je
mazala. To je zaista dobra vest, nastavi ona. Ko je to?
Vajolet Sefoto, odvrati Mma Makuci, s pobedonosnom notom u glasu.
Ona! zasikta Mma Soleti.
Da, ree Mma Makuci naslaujui se. Ona!
Mislimo da je ona, ree Mma Ramocve. Znamo da je neko ko radi kod
Vajolet Sefoto verovatno napravio fotokopije onog letka, to nagovetava da
u pozadini te spletke stoji Vajolet.
To ba lii na neto to bi ta ena uradila, rec Mma Soleti. Svi znamo
kakva je.
Ja je ve godinama znam, ree Mma Makuci. Jo od prvih dana na
Bocvanskom koledu za sekretarice. Znam nju i sve njene... mahinacije.
I, ta sad? upita Mma Soleti.
Mma Ramocve objasni da je najbolje da odu kod nje i saopte joj da
znaju da je ona odgovorna. To bi trebalo da stavi taku na ceo sluaj, ree
ona. To je ono to i elite, zar ne?
A njena kazna? upita Mma Soleti.
To e ve biti malo tee, odvrati Mma Ramocve. Ako odemo u
policiju, pitae odakle nam dokazi. Dok mi zapravo i nemamo neke naroite
dokaze. Moda emo uspeti da nateramo njenu pomonicu da prizna da je
fotokopirala letak, ali bude li odbila da progovori, nemamo nita konkretno
to emo dati policiji.
Znai, moda e proi nekanjeno? Razoaranje u glasu Mme Makuci
bilo je primetno.
Anela je takoe bila zaprepaena. Nema pravde, ree ona. Moda je
negde drugde i ima, ali ovde je nema.
Za nekog takvog, dovoljna kazna je ve to to si ga zaustavio, ree
Mma Ramocve. Nee joj se dopasti to smo joj omele plan.
To je oigledno bilo manje od onoga to je prieljkivala Mma Soleti, ali
barem je sada mogla da se smiri. Dovoljno je strano kad te progoni neko
koga zna; jo je stranije kad te progoni neko koga ne zna.
Mma Soleti poe da se osmehuje.
 Vrlo sam zadovoljna, Mma Ramocve. Sad kad znam ko mi je neprijatelj
i da e ta kampanja protiv mene da se okona, mnogo mi je lake.
Drago mi je, ree Mma Ramocve.
Dozvolite da vas astimo kozmetikim tretmanom, ree Mma Soleti.
Obe. Ja u uzeti vas, Mma Makuci, jer ste vi tei sluaj. Anela e raditi
Mmu Ramocve.
Sreom, netaktina primedba Mme Soleti kao da nije uvredila Mmu
Makuci. Itumelang bee zaspao i ona lee na sofu neno ga drei u naruju.
Anela odvede Mmu Ramocve u prostoriju pozadi, gde je mogla da sedi u
fotelji dok joj ona radi tretman.
Ba mi je drago, Mma, to ste reili ovo, ree Anela kad je poela da
joj nanosi hladnu kremu. Mma Soleti je veoma fina ena, i ba me je
naljutilo to to ju je neko toliko uplaio. To je ba runo.
Pa, mislim da je s tim gotovo, ree Mma Ramocve. Ili e uskoro biti.
Ta Vajolet Sefoto, ree Anela. ak sam i ja ula za nju. Vrlo
pokvarena ena.
Bojim se da jeste, ree Mma Ramocve. Mislim da mora biti da je to
zbog toga to je nesrena. Ljudi koji se ravo ponaaju esto su nezadovoljni
sobom - i celim svetom.
Anela je utrljavala kremu u obraze Mme Ramocve. Pokreti su joj bili
neni i Mma Ramocve zakljui da e biti dobra u svom zanatu.
Mada, ree devojka, ja sam mislila da je to neko drugi.
Stvarno?
Da. Mislila sam da je to osoba koja eli da dobije ovaj lokal.
Vajolet Sefoto prieljkuje ovaj lokal, ree Mma Ramocve. Tako smo i
znale da je ona.
Da, ree Anela. To je mogue, ali postoji neko ko ga eli jo vie.
ula sam za nekog sasvim drugog, ali nisam htela nita da pominjem Mmi
Soleti, zato to nisam bila sigurna, a znala sam da je imala velikih problema s
tom osobom.
Mma Ramocve ju je paljivo sluala. Kako ste sve to uli? upita ona.
Tako to znam agenta koji izdaje ove lokale, odvrati Anela. On ivi
blizu mojih roditelja. Rekao mi je kako se nada da je Mma Soleti zadovoljna
lokalom, ali ako nije, da on moe odmah da ga izda nekom drugom. Rekao je
da je neka ena pokuala da ga podmiti da izda lokal njoj, ak i nakon to je
Mma Soleti ve potpisala ugovor. Ponudila mu je novac, rekao je, jer je
oajniki elela da se domogne ovog lokala. Htela je da otvori ovde filijalu
svoje fotokopirnice i smatrala je da je ovo idealno mesto. On ju je odbio.
Mma Ramocve je sedela sasvim nepomino, gotovo ne diui. Mma, je
li vam rekao ko je to?
To je ona ena koju je mu ostavio zbog Mme Soleti.
Dejzi Manve?
Da. Rekao je da je to bila ona. Stoga sam pomislila da mora biti da je
ona ta koja pokuava da nas otera odavde. Ali sada znam da sam pogreila i
da je to zapravo bila Vajolet Sefoto, i ba mi je drago to nisam nita rekla.
Mma Ramocve podie ruku. Moete li da mi obriete ovu kremu s lica?
upita ona. Moram da idem.
Ali samo to smo poeli, pobuni se Anela.
Izvinjavam se, ree Mma Ramocve. Neke stvari su vanije od lepote.
Anela obrisa kremu i Mma Ramocve ustade. Vrativi se u glavnu
prostoriju salona, ona se obrati Mmi Soleti, koja je upravo nanosila debeli
sloj krcme na lice Mme Makuci.
Mislim, poe ona, da Vajolct Sefoto moda ipak nije na krivac.
Mma Soleti spusti teglicu kreme tako da ova udari o sto. Nije ona?
Nije. Mislim da je posredi neko drugi. Mma Ramocve okrznu
pogledom Mmu Makuci. Ja... verovatno smo prenaglile sa zakljukom. To
nije bio nimalo nelogian zakljuak, ali moda smo malo pourile da ga
izvuemo. Izvinite, Mma.
Mma Soleti se namrti. Nije ona, kaete, nego neko drugi. Ko, Mma?
Mislim da je to Dejzi Manve. Anela mi je maloas rekla da je
pokuala da se domogne ovog lokala. Onaj letak je kopiran u njenoj radnji - i
mislim da ga je ona po svoj prilici i sastavila.
Mma Soleti umno uzdahnu. Ona! Rekla sam vam, Mma Ramocve.
Traili ste moj spisak neprijatelja, a ja sam stavila njeno ime na sam vrh.
Seate li se?
Tano, Mma, rekli ste mi, sloi se Mma Ramocve. I otila sam kod
nje. Rekla mi je da nije kivna na vas. Rekla je da joj je drago to je njen mu
otiao s vama, zato to...
Zato, Mma? prasnu Mma Soleti.
Mma Ramocve dade sve od sebe da bude to taktinija. Zato to smatra
da njih dvoje nisu bili ba dobar par. Tako neto.
Mma Soleti se kretavo nasmeja. Spasla sam ga od te velike laljivice,
Mma. Ona je velika, poznata laljivica.
Jeste, lojalno e Anela. Stvarno je takva. Ta slae im zine. Ova
zemlja je puna laova, Mma, ali ona je prva na spisku. Da vlada objavi
spisak laova, ko bi bio na prvom mestu? Dejzi Manve.
Mma Ramocve se okrete Mmi Makuci. ao mi je to to nije Vajolet,
ree Mma Ramocve. Znam da ste se radovali to ete je javno raskrinkati.
Bie jednom i to, filozofski e Mma Makuci. Kad ve ima toliko
ravih ena, Mma, najbolje je da ih uklanjamo jednu po jednu, ini mi se.
Sve je to lepo i krasno, umea se Anela, ali ta ete s tom
Manveovom? Hoe li se i ona izvui nekanjeno, kao to bi bilo sa Vajolet
Sefoto?
Mma Ramocve se okrete prema njoj. Ove stvari se rade na odreeni
nain, Mma.
A to je? izazovno e Anela.
Mma Ramocve nije zamerala devojci na nestrpljivosti. Mma Makuci i ja
emo otii i popriati s njom. Rei emo joj da znamo da ona stoji iza
svega. Ona zastade. Jeste li se ikad nali licem u lice s osobom koja je
uradila neto zaista loe, Mma?
Anela ne ree nita.
Dakle, nastavi Mma Ramocve, katkada nemate bogzna ta da joj
kaete. Gledate je i ne smete da trepnete. Gledate je, posmatrate je
razmiljajui o onome to je uradila. To ne deluje ba svaki put - ima ljudi
koji su bez stida i srama, ali veina je ipak u stanju da oseti stid, Mma. I
onda pustite da taj stid uradi svoje. I... Tu ona podie prst. Moete im rei
da im je oproteno. To ume da ima veliku, veliku snagu, Mma. Ne
zaboravite. Oprotaj deluje.
Anela obori pogled. Oprostite mi, Mma, to sam bila neutiva.
Ne, niste, ree Mma Ramocve. Ono to ste rekli je potpuno
razumljivo. Ponekad je nuno kazniti ljude da ih naterate da se suoe sa
svojim postupcima - i zato da drugi osete da je pravda zadovoljena. Stoga
emo moda smisliti neto to e navesti Dejzi Manve da shvati da je
pogreila. tavie, ve imam neto na umu.
Mma Makuci je delovala zainteresovano. ta je to, Mma?
 Mma Soleti, da li bi vam dobro dolo malo reklamnih letaka?
Mma Makuci se zakikota. Besplatnih, razume se.
Potom, meutim, Mma Ramocve odvede Mmu Soleti u stranu i ree joj
apatom, tako da druge dve ene nisu ule ta je rekla: Mma, ne bi bilo loe
da razmislite o onome to se dogodilo izmeu vas i Dejzi Manve. Kad je
posredi neto takvo, obino su krive obe strane. Moe biti da i vi morate da
zamolite nju za oprotaj. Moda ona nije ba tako srena to ju je mu
ostavio, znate - ta god priala o njemu.
Kad je Mma Soleti zaustila da se pobuni, Mma Ramocve je uutka. Ne,
Mma, i vi morate razmisliti. To je sve to kaem. Mma Soleti duboko
uzdahnu.
U redu, Mma. Razmisliu.
Odlino, ree Mma Ramocve. Razmiljanje je korisno. Ona se
osmehnu. Ne uvek, ali najee svakako jeste.

***

U vreme ruka, Mma Ramocve odveze Mmu Makuci i Itumelanga

Klovisa Radifutija natrag kui, jer se Futi zadrao na nekom poslovnom
sastanku i nije mogao da doe po njih. Mma Makuci, ije je lice sijalo od
krema Mme Soleti, pozva Mmu Ramocve da navrati posle posla kod nje, da
zajedno popiju aj.
Imam neke nove stolice, Mma, ree ona. I volela bih da ih vidite.
Stoga je Mma Ramocve nedugo posle pet te veeri ponovo dola kod nje.
Sedele su zajedno na verandi posmatrajui sunce kako tone iza kronji
akacija na obzorju. Sunce je bilo bakarno-crvena, velianstvena kugla i
tonulo je tako lagano, kao da bi da nas blago gurne u no, da nam da vremena
da se polako i promiljeno obavijemo pomrinom, bez urbe i bez straha.
Mma Ramocve je razmiljala o onom to se desilo poslednjih nekoliko
dana. Problemi za koje je mislila da se nee lako reiti sredili su se na vrlo
neoekivan nain.
Zar nije udno, ree ona Mmi Makuci, kako sve na kraju bude onako
kako nikad ne bismo oekivali?
Jeste vrlo udno, ree Mma Makuci. Ili moda nije. Ako se stalno
deava, tada moda i nije udno.
 Moda nije, saglasi se Mma Ramocve. Moda bi trebalo da nauimo
da oekujemo neoekivano.
Ali to tada ne bi bilo neoekivano, Mma, istae Mma Makuci.
Ne bi, u pravu ste.
Mma Ramocve se zavali u stolicu. Nove stolice bile su veoma udobne,
ali to se, valjda, moglo i oekivati u kui vlasnika prodavnice nametaja
Dvostruko udobnije.
Vrlo sam vam zahvalna, Mma Makuci, ree ona. Mislim da sam vam
moda ve rekla kako sam vam vrlo zahvalna to ste se vratili na posao.
Jeste, Mma, ve ste mi rekli, odvrati Mma Makuci. Ali nema veze ako
neto kaemo vie nego jednom - pogotovo ako je to neto dobro.
Mma Ramocve je zurila u odsjaj na nebu, tamo gde se do pre kratkog
vremena nalazilo sunce. Taj odsjaj to ostaje iza sunca je poput dobrog dela,
pomisli ona; ili poput ljubavi, koja za sobom ostavlja isti topli trag.
Mma Makuci, poe ona, neto sam razmiljala.
O emu, Mma?
Razmiljala sam o ovoj naoj maloj firmi.
Naoj, pomisli Mma Makuci. Naoj.
I odluila sam, nastavi Mma Ramocve, da bi vi trebalo da budete
partner u toj firmi. Ne saradnik ve ravnopravan partner koji e dobijati
polovinu profita - koga sad takorei i nema i moda ga nikad i nee biti, ali
jednog dana moe biti i vei - ko zna?
Mma Makuci pogleda Mmu Ramocve i pomisli: ovo je najbolja ena u
Bocvani.
Mma Ramocve, ree ona. Polovina niega je bolja od nimalo niega. A
ak i ako ostvarimo veliki gubitak, bie mi ast da ga podelim s vama. Ona
naas zastade, pa nastavi. Vi ste veoma dobra i ljubazna ena, Mma.
Oduvek sam to znala.
Mma Ramocve je na trenutak utala, ali potom ree: Pa, Mma Makuci,
ja mislim da je to reeno.
Sedele su i utale. Vie nita nije bilo potrebno rei. Dok je no grlila
Bocvanu, crveni odsjaj na nebu je izbledeo, ali kao da je jo bio tu, na neki
nain, jo dugo nakon to je nestao.
Sken i obrada: BABAC
 1 Jedan od narodskih naziva za junoafriko drvo Boscia albitrunca
(naziva se jo i pastirsko drvo, Witgatboom, matopi.). (Prim. prev.

2 Toyota Land Cruiser, dip koji se, iako se stalno unapreuje, od 1951.
proizvodi pod istim imenom. (Prim. prev.)

3 Brama-govedo, pasmina uzgojena od zebu-goveeta. (Prim. prev.)

4 Ezulwini Walley odn. Nebeska dolina, turistiki najprivlaniji deo

Svazilenda. (Prim.prev.

5 Nazvani po ratnikom plemenu Matabele; najvea poznata vrsta mrava

(20 mm),hrane se iskljuivo termitima. (Prim. prev.)

6 Thomas Tlou (1932-2010), bocvanski univerzitetski profesor i istoriar,

nekadanji predstavnik Bocvane u UN. (Prim. prev.)

7 Steatit, mekani kamen pogodan za obradu zbog velike koliine

mineralnog talka koju sadri. Zovu ga sapunasti" jer na dodir podsea na
sapun. (Prim. prev.)

8 U kolokvijalnom engleskom i afrikansu, muti je re koja se esto koristi

kad se govori o narodnim lekovima ili lekovima koji imaju udesno"
dejstvo. Meutim, sluajevi ubistava i sakaenja povezani s nekim
tradicionalnim kulturnim praksama na jugu Afrike nazivaju se i muti
ubistvima. Nije re o ljudskim rtvama u religijskom smislu ve o ubistvima
zarad pribavljanja delova tela koji se potom koriste kao sastojci u spravljanju
raznoraznih crnomagijskih napitaka i slinog. (Prim. prev.)

9 Daman kamenjar (dassie) je ivotinjica koju mnogi smatraju glodarom,

mada mu je zapravo slon mnogo blii rod. Kad ugleda neprijatelja, meu
kojima je i leopard, otrim kricima upozorava ostale pripadnike svoje vrste u
blizini. (Prim. prev.)

10 Ruth Williams Khama (1923-2002) bila je Britanka, ena bele rase;

Seretse Khama i ona venali su se 1948, to je izazvalo silan gnev aparthejd
vlasti u tadanjoj Junoj Africi, ali i plemena Bamangvato u Protektoratu
Beuanalend. Seretse je postao kralj tog protektorata jo kao
etvorogodinjak. Pod pritiskom junoafrike vlade, u strahu da u tekim
godinama posle Drugog svetskog rata ne ostane bez jeftinog junoafrikog
zlata i uranijuma, Britanija je 1951. doprinela da vlada Protektorata donese
odluku o progonu branog para Khama iz zemlje. Sreom, 1956. im je
dozvoljen povratak. (Prim. prev.)

11 John Robson Boipuso Kirby (1972-2008), zvani Puso, bio je sin belih
Afrikanaca Gwithie i Iana Kirby. Njegovi roditelji su se preselili iz
Zimbabvea u Bocvanu, zemlju u kojoj je roen i kojoj je posvetio ceo ivot.
Ogroman deo svog imanja, preko 30 km2, pretvorili su u neprofitni rezervat
prirode, Mokolodi Nature Reserve, namenjen ouvanju divljih ivotinja i
biljaka Bocvane. Puso Kirby je tragino nastradao u automobilskoj nesrei.
Njegov otac Ian je sudija Vrhovnog suda Bocvane, a majka je nedavno
objavila knjigu Wild Flowers of Southeast Botswana, koju je posvetila sinu.
A. Mekol Smit je ve pominjao rezervat prirode Mokolodi i porodicu Kirbi u
knjizi Plave cipele i srea (Beograd, Samizdat B92, edicija Busola, 2007).
(Prim. prev.)

12 (Fr.) Automehaniar. (Prim. prev.)

13 U okolini Bobononga nalaze se poznata nalazita vrlo kvalitetnog

ametista i ahata, ali ne pod zemljom ve u tzv. geodama (druzama),
upljinama u vulkanskim stenama. (Prim. prev.)

14 Na jeziku Setswana, Itumelang (ili Itumeleng) znai radost, srea -

dakle, Sreko. (Prim. prev.)
15 Shall We Cather By the River?" - tradicionalna hrianska himna
napisana u 19. veku, odnosi se na motive iz Otkrovenja Jovanovog 22:1-2.
(Prim. prev.)