SINHRONE MAINE

Podela sinhronih maina prema obliku rot.:

-cilindrini rotor,
-rotor
rotor sa istaknutim polovima.
polovima
Podela sinhronih maina prema pogonskoj ma.:
-turbogeneratori,
g ,
-hidrogeneratori,
-dizelgeneratori,
-kompenzatori,
o pe ato ,
-motori.
Namotaji SM su:
-Pobudni,
P b d i
-Armaturni,
-Priguni.
 SINHRONE MAINE
Turbogenerator. - Cilindrian rotor.
Pobudni namotaj je smeten u lebove na 2/3 obima rotora.
Napon pobude je 30-500V. Izolacija nije izloena velikom
elektrinom polju.
polju Zbog brzine obrtanja postoje snana
mehanika naprezanja centrifugalna sila.
 SINHRONE MAINE
Hidrogenerator. Rotor sa istaknutim polovima.
Pobudni nanmotaj ini veliki broj navojaka manjeg preseka
namotan oko istaknutih polova kroz koji tee jednosmerna struja
ip
pritom stvara magnetski
g fluks u maini.

pol

pobudnii namotaj
 SINHRONE MAINE
Hidrogenerator. Rotor sa istaknutim polovima.
Polovi su napravljeni od feromagnetnih limova.
PRSTENASTI STATOR (vetrogeneratori) I POBUDNI NAMOTAJ - ENERCON
 Armaturni namotaj
U njemu se indukuje napon i kroz njega teku struje optereenja.
Mora biti dimenzionisan tako da moe trajno podnositi nazivne
vrednosti napona (do Un = 27 kV) i struja (do In = 30 kA).
 Priguni namotaj
Ug auje se u S
Ugrauje SM u cilju
c ju priguenja
p gue ja
njihanja SM, priguenja inverznog
obrtnog polja i omoguavanja
asinhronog zaleta sinhronog motora i
kompenzatora.

Ugrauje se u polne nastavke istaknutih

polova na rotoru (HG) ili pri vrhu rotorskih
utora (TG). TG se izrauju i bez prigunog
namotaja jer se masivno gvoe rotora
moe posmatrati kao kavez.
 SINHRONA MAINA
Mogui radni reimi SM su:
1. GENERATORSKI. Proizvodnja aktivne elektrine
energije. Istovremeno sa proizvodnjom aktivne energije,
reaktivna
kti energija
ij se moe
proizvoditi
i diti ili troiti.
t iti
2. MOTORSKI. Potronja aktivne elektrine energije.
Istovremeno sa potronjom aktivne energije,
energije reaktivna
energija se moe proizvoditi ili troiti.
3. KOMPENZATORSKI. Motorski prazan hod. Reaktivna
energija se moe proizvoditi ili troiti.
 SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p j aktivne energije.
gj

Proizvodnja reaktivne snage SM prikljuene na mreu

beskonane snage regulie se pobudnom strujom.
Proizvodnja aktivne snage SG prikljuene na mreu
beskonane snage regulie se turbinom, veliinom
momentat pogonskek maine.
i
Meutim proizvodnje P i Q ne mogu se posmatrati
nezavisno Promena pobudne struje praena je kako
nezavisno.
promenom Q tako i promenom .
 SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p j aktivne energije.
gj
Q

M G
Nadpobuen Nadpobuen

P
M G
Podpobuen Podpobuen

Radni reimi SM
 SINHRONA MAINA
Proizvodnja
j i potronja
p j aktivne energije.
gj
U poglavlju o elektromehanikom pretvaranju energije
definisano je da je Pe > 0 kada ulazi u mainu. Za takvu
definiciju smera snage mc >0 u motorskom reimu rada.
3
B rez mc M I r I m ssin
2
0 0 B r
0 0 Ako se redefinie smer snage tj.
prilagodi generatorskom reimu
B r G M promenom smera struja
struja, tada se menja
i predznak .

Predznak ugla optereenja Kako nastaje ?

 INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE
Za SM sa trofaznim
Z t f i namotajemt j na statoru
t t i pobudnim
b d i
namotajem na rotoru, fluksni obuhvati pojedinih namotaja
su:
a Laa ia Lab ib Lac ic Laf i f
b Lba ia Lbb ib Lbc ic Lbff i f
c Lca ia Lcb ib Lcc ic Lcf i f
f L fa ia L fb ib L fc ic L ff i f r

Kako glase pojedine a

induktivnosti SM?
 INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE
S
Sopstvena
t i d kti
induktivnost
t rotorskog
t k namotaja:
t j
L ff L ffo L f
Lffo deo sopstvene induktivnosti pobudnog namotaja koji
potie od osnovne komponente fluksa u vazdunom
zazoru.
zazoru
Kako pobudni namotaj uvek vidi isti magnetni otpor to Lff
nije funkcija pozicije rotora nezavisno od toga da li je rotor
isturen ili je cilindrian.
cilindrian r

a
 INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE
Meusobna
M b induktivnost
i d kti t izmeu
i namotaja
t j statora
t t i
pobude je :
Laff L ffa M cos m ele
l

m ele p m m s t

a
 INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE
Induktivnosti statorskih namotaja- SOPSTVENE.
Ako je rotor cilindrian tada su sopstvene induktivnosti statorskih
namotaja
t j jednake
j d k i iznose:
i
Laa Lbb Lcc Laao La
Induktivnosti statorskih namotaja- MEUSOBNE.
b a 1
Lab cos(60) Laao
ia ia 2
Lab Lba Lac Lca Lbc Lcb

a
a

b
c
 INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAINE
Kada
K d se u jjednainu
d i za fluksni
fl k i obuhvat
b h t smene navedene
d
induktivnosti dobija se:
a Laa ia Labb ib Lac ic Laff i f

a Laao La ia Laao ib ic Laf i f
1
2
Kada je radni reim simetrian tada je: ia ib ic 0
3
a Laao La ia Laf i f Ls ia Laf i f
2
1
Gd je
Gde j sinhrona
i h induktivnost:
i d kti t Ls Laao Laao La
2
Ovo je induktivnost koju vidi faza a u simetrinom reimu.
Sa uzet je uticaj druge dve faze
faze. Amplituda vektora
obrtnog polja je 3/2 od vektora polja koga bi stvorila samo
faza a pa odatle sledi da i induktivnost mora biti 3/2Laao.
 SINHRONA MAINA -Vektorski dijagram
Cilj je da se izvede dijagram EMS- vektorski dijagram SM. Posmatra se
nadpobuen SG. Trenutna vrednost EMS faze:
dia dLaf
Elektromotorna sila faze: ea LS If m
dt d E0
Elektromotorna sila praznog hoda: M I f
E 0
2
se rae koristi umesto pobudne struje i pobudnog fluksa. Magnetni fluks
u zazoru SM zavisi od struja u svim namotajima
namotajima. U ph
ph. SM postoji samo
pobudna struja koja stvara fluks .
 SINHRONA MAINA - Vektorski dijagram
3 dia
ea L Laao e0
2 dt
Za fazu a deo sopstvenog fluksa koji potie od struje u toj fazi se rasipa
oko samog namotaja. Rasipnom fluksu odgovara induktivnost rasip. L.
Struja armature sa svojom MPS zajedno sa MPS pobudne struje stvara
rezultantnu MPS koje stvra rezultanti fluks. Delovanje armaturne struje
nazivamo reakcijom armature. Uticaj reakcije armature uvaen je sa
induktivnou ((reaktansom)) reakcije
j armature 3/2Laa0 .
Ako zanemarimo omski otpor namotaja i usvojimo generatorske
smerove struje statora tada je:
d 3 dia
u L Laao e0
dt 2 dt
dia
L jX I
dt
3 di
Laao a jX a I
2 dt

Uticaj aramturne struje

na ukupni fluks u vz.
 SINHRONA MAINA - Vektorski dijagram
Prethodna jednaina za indukovanu EMS je
E 0 U jX s I u vremenskom domenu pa se moe prei u
fazorski domen. Jednaina naponske
jX I
a a ravnotee glasi:
jX Ia U E 0 jX a I jX I

E 0 U

Ia
Zajednikom EMS opisano je stanje
magnetnog kola SM.
Vektorski dijagram E E 0 jX a I
nadpobuenog SG.
Sinhrona reaktansa:
X s X a X
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
Uvaavajui omski pad napona dobija se:

jX s I E 0 U R I jX s I

E 0 U
RI
E 0 U Xa X R
I
I
E 0 E U

SG cos ind,
Vektorski dijagram natpobuenog SG, ind Q se
proizvodi, Q>0.
 SINHRONA MAINA Vektorski dijagram
Za dovoljno velike vrednosti ugla . E 0 U

jX s I RI esto
t se u vektorskim
kt ki dij
dijagramima
i umesto
t MPS
prikazuju struje ali se mora preraunati npr. Ia na
stranu pobude. Armaturna struja preraunata na
E 0 U stranu pobude dobija se iz jednakosti MPS koje
proizvodi armaturna struja i MPS koju bi
proizvodila fiktivna struja If.
3 4 N a 2 I eff 4 N f I f
I k na k nf
2 2p 2p
3 k na N a
Vektorski dijagram potpobuenog

If I eff
2 knf N f
SG, cos cap, Q se troi, Q<0.

R
E0 X a 3 k nf N f
I f I

I f Xs
E

I U X s X s 2 k na N a
 SINHRONA MAINA Vektorski dijagram
Za dovoljno velike vrednosti ugla . E 0 U

jX s I RI

E 0 U


I

Vektorski dijagram potpobuenog

SG, cos cap, Q se troi, Q<0.

R
E0 X a 3 k nf N f
I f I

I f Xs
E

I U X s X s 2 k na N a
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
Neka se SM posmatra u motorskom reimu rada. Sada je
povoljnija definicija znaka elektrine snage da je Pe>0 kada
se troi.
t i
Za motor kao potroa aktivne snage ima se rad sa cos ind
kada je Q>0, SMo uzima i aktivnu i reaktivnu snagu.
Za motor kao potroa aktivne snage ima se rad sa cos
cap kada je Q<0, SMo uzima aktivnu a proizvodi reaktivnu
snagu.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g
RI U U E 0 R I jX s I
jX s I Xa X R
E 0

I E 0 E I U

Slika 2
2.13
13

Vektorski dijagram potpobuenog SMo, cos ind, Q se troi,

Q>0.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g

U E 0 R I jX s I
jjX s I
Rs I Indukovana EMS kasni za U
E 0 R
U

I f Xs
E I U
I

Slika 2.14
Vektorski dijagram nadpobuenog SMo, cos cap, Q se
proizvodi, Q<0.
 4 1 N 2 I eff
Fmax 1 k p kt
2 p a
 SINHRONA MAINA
Ugaona
g karakteristika SM
Sada e biti odreene sledee zavisnosti P() i Q(). Ako se
zanemari R, pretpostavi da je namotaj statora spregnut u Y, i
poe
odd vektorskog
kt k dij
dijagrama nadpobuenog
d b SG moe se
napisati: P 3 U I cos E0 sin X s I cos
E0 P ( ) Pmax sin
i
jX s Ia P ( ) 3U sin
Xs P
If1 >If2 >If3
E 0 U e0
p ( ) u sin
xs

Ia /2
Ugaone karakteristike SG za pmax1 >pmax1>pmax1
If1>If2>If3.
 SINHRONA MAINA
Ugaona
g karakteristika SM
ta predstavlja snaga dobijena ugaonom karakteristikom?
Pc Pobrtno P g es g Fe MOTOR
Pc Pobrtno P g es g Fe GENERATOR
Ilustracija stabilnog podruja rada
rada.
mm Pm P P pmax
Neka SM radi u motorskom reimu radarada. Neka B
poraste MRM, rotor poinje usporavati, raste ,
raste snaga koju motor uzima iz mree sve dok se A
neizjednai
i j d i snaga koju
k j motor
t predaje
d j sa snagom
koju zahteva RM. U statiki stabilnom podruju /2
rada /2 promena usled malog poremeaja je
praena
pojavom
j razlike
lik momenata t koja
k j odrava
d
generator u sinhronizmu.
 SINHRONA MAINA
Ugaona
g karakteristika SM
Koliko je SM daleko od ispada iz sinhronizma govori
sainilac statike preopteretivosti. Mogunost
preoptereenja je utoliko vea koliko je manje. Stabilnost
SG pri zadatom P koju alje u mreu zavisi od vrednosti
njegove pobudne struje.
P pmax1>pmax1>pmax1
Pmax

1
P sin
If1>If2 >If3
Pgen.

/2
 SINHRONA MAINA
Ugaona
g karakteristika SM
Da bi se odredila zavisnost Q() ponovo se polazi od
vektorskog dijagrama nadpobuenog SG:

Q 3 U I sin E0 cos U X s I sin

jX s Ia U
Q ( ) 3 E0 cos U
Xs

E 0 U

Ia

Uslov da bi se Q proizvodila je da: E0 cos U

Uslov da bi se Q troila je da: E0 cos U
 SINHRONA MAINA
Energetski
g bilans SM
Gubici u SM su:
-gubici u namotima statora, g es PCus 3 R I 2
-gubici
bi i u gvou
statora,
t t g Fe
-mehaniki gubici, gm
-gubici pobude.
U generatorskom reimu rada ulazna snaga je mehanika.
Koeficijent korisnog dejstva iznosi:
Pizlazno P P
Pm P p g
Pulazno Pm P p g
U motorskom
t k reimu
i rada
d ulazna
l snaga je
j elektrina.
l kt i
Koeficijent korisnog dejstva iznosi:
Pizlazno
i l Pm P p g
Pm P p g
Pulazno P P
 q SINHRONA MAINA
E0 dqq reaktanse
Fa I a
ar
d
Ff f
d f
ea
dt
j
E0 j f f e 2
Poduna osa dosa jje osa simetrale p
pola.
Poprena osa qosa je simetrale meu polnog prostora.
 q SINHRONA MAINA
E0 dqq reaktanse

d Ia
Ff f ar Fa

Ista MMF indukta kao u p prethodnom sluaju j stvorie vei

fluks reakcije indukta jer deluje u pravcu d ose gde je
vazduni zazor manji. Prema tome kod maine sa
isturenim polovima vie nije mogue samo pomou jedne
reaktanse uzeti u obzir reakciju indukta (kod TG Xa).
Sve veliine u HG rastavljaju se na podune i poprene
komponente.
 SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse

Zbog oblika vazdunog zazora u q osi pored osnovne

p
komponente fluksa postoji
p j i dominantan 3. harmonik
fluksa, a time i elektromotorne sile.
Moe se pokazati da su indukovane EMS usled treeg
h
harmonika
ik fluksa
fl k reakcije
k ij indukta,
i d kt u pojedinim
j di i fazama
f
istofazne:

E3, a 2 V3 cos3t 3
E3,b 2 V3 cos3t 120 3 2 V3 cos3t 3
E3,c 2 V3 cos3t 120 3 2 V3 cos3t 3

TREI HARMONIK JE HARMONIK NULTOG REDOSLEDA.

 SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse
Ako struja statora kasni za indukovanom elektromotornom
silom tada se moe nacrtati:
q
E0

Faq I aq Fa , I a
a aq a
d r

f Fad , I ad ad

MPS statora (armature) Fa je neka vrsta reakcije na magnetnu pobudu

rotora (Lencov zakon) pa se ta pojava naziva reakcija indukta
(armature).
 q
E0
SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse Faq I aq Fa , I a
a aq a
d r

f Fad , I ad ad

Struja statora, MMF indukta, mogu se razloiti na d i q

komponentu. Ove komponente stvaraju odgovarajue
komponente fluksa koji se mogu reprezentovati sa
odgovarajuim reaktansama reakcije indukta Xad i Xaq.
Kada se uvai i rasipanje dobijaju se sinhrone reaktanse:

X d X ad X X q X aq X

X q 0,5 0,8X d
 SINHRONA MAINA
dq
q reaktanse
Jednaina naponske ravnotee za statorski namotaj, kada
se uvae upravo uvedene sinhrone reaktanse glasi:

E 0 U R I jX d I d jX q I q

U E 0 R I jX d I d jX q I q

Ove jednaine mogu posluiti za konstruisanje vektorskog

dijagrama SM sa isturenim polovima u generatorskom i
motorskom reimu rada.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g SM sa isturenim polovima
p
q
jX q I q E 0 U jX d I d jX q I q
E 0
jX d I d

U

Iq I
N
d Id
Vektorski dijagram nadpobuenog SG,SG cos ind,
ind Q se
proizvodi, Q>0.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g SM sa isturenim polovima
p
q
jX q I q E 0 U R I jX d I d jX q I q
E 0 jX d I d

RI
Iq I U

N
d Id
SG cos cap,
Vektorski dijagram potpobuenog SG, cap Q se troi,
troi
Q<0.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g SM sa isturenim polovima
p
q U E 0 R I jX q I q jX d I d
jX q I q
RI
jX d I d
E
0

I
U Iq

N
d Id
SMo cos ind,
Vektorski dijagram potpobuenog SMo, ind Q se troi,
troi
Q>0.
 SINHRONA MAINA
Vektorski dijagram
j g SM sa isturenim polovima
p
q U E 0 jX q I q jX d I d
jX q I q
E
jX d I d 0

U
Iq
I

N
d Id
Vektorski dijagram nadpobuenog SMo, cos cap, Q se
proizvodi, Q<0.
 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p
q Ako se poe od vektorskog dijagrama
jX q I q nadpobuenog SG tada se moe napisati:
E 0 U
jX d I d U sin X q I q I q sin
Xq
U E0 U cos
E0 U cos X d I d I d
Iq Xd
I *

S U I 3 U d jU q I d jI q
d I d 3U d I d U q I q j U q I d U d I q
P 3U q I q U d I d
P 3U cos I q U sin I d
 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p

E0 U 2 1 1
P ( ) 3U sin 3 sin 2
Xd 2 X q X d

Osnovna Reluktantna

e0 u 2 1 1
p ( ) u sin sin 2 mc
xd 2 xq xd

Da bi se dobio bolji oseaj o kolikom se optereenju SM

radi bez obzira na njenu veliinu koristi se sistem r.j. (pu).
Normalizovana vrednost razvijenog momenta i snage
i
izraene u relativnim
l ti i jedinicama
j di i su iste.
i t P ( )
mc ( )

 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p

E0 U 2 1 1
P ( ) 3U sin 3 sin 2
Xd 2 X q X d

Osnovna Reluktantna
0 G 0 M P ( )
mc ( )

dP ( ) E0
2 1 1
3U cos 3U cos 2
d Xd Xq Xd

Momenat pod ijim dejstvom HG ostaje u sinhronizmu usled
dejstvom poremeaja tj. sinhronizaciona komponenta
momenta:
1 dP ( )
msinhro
d
 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p
Ugaona karakteristika P().

Reluktantna komponenta poveava ukupnu snagu koja se

moe odati. HG za istu predatu snagu ima manji od TG.
Nagib karakteristike (dP/d) je vei nego kod TG pa se
oscilacije m (P) pri naglom rastereenju bre prigue nego
kod TG.
 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p

dP ( ) E0
2 1 1
3U cos 3U cos 2
d Xd Xq Xd

Pod dejstvom reluktantne komponente momenta oblast
stabilnog rada je modifikovana i manja je od
/2.
/2 Kritini
ugao optereenja se dobija iz uslova da je:
dP ( )
0 kr
d
2
Xq E0 Xq E 1
cos kr 0
X d X q 4U X d X q 4U 2

 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p
q
jX q I q
Reaktivna snaga:
E 0
jX d I d

U

Q 3 Uq Id Ud Iq Iq

Q 3U cos I d U sin
i Iq
I

d Id
 SINHRONA MAINA
Ugaone
g karakteristike SM sa isturenim polovima
p

Reaktivna snaga:

E0 U 2 1 1 U 2 1 1
Q ( ) 3U cos 3 cos 2 3
Xd 2 X q X d 2 X d X q

Reaktivna snaga
g sinhronog
g
kompenzatora:

U
Q ( 0) 3 E0 U
Xd
SINHRONA MAINA - Prazan hod generatora
U ogledu praznog hoda odreuje se karakteristika ph i
gubici u ph. K-ka ph je k-ka magnetnog kola tj.B=f(mps),
odnosno =f(If). Dobija se u ogledu praznog hoda dok pogonska maina
obre rotor stalnom brzinom ((sinhronom?).
) Za ppojedine
j vrednosti struje
j
pobude na krajevima statora se meri napon odnosno E0 umesto B ili .

Struja pobude praznog hoda:

Silnice indukcije tokom ph.
Ifg nezasiene maine
If0 stvarna
 SINHRONA MAINA Gubici u praznom hodu generatora
Gubici trenja i ventilacije Ptr,v konstantni (brzina obrtanja ns)
Gubici u pobudnom namotaju PCuf
Gubici u gvou PFe usled vrtlonih struja i histerezisa

Gubici usled vrtlonih struja i

histereze se raunaju po
delovima magnetnog kruga
gvoa statora prema:

PFe V kV f 2 Bm
2
d 2 mFe
2
PFe H k H f Bm mFe
SINHRONA MAINA Kratak spoj generatora
U kratkom spoju sve tri faze statora su u spoju,
pogonska maina obre rotor (sinhronom brzino
brzino.?).
?)
Meri se struja statora za pojedine vrednosti struje
pobude. Dobija se karakteristika kratkog spoja SM.
K
Karakteristika
kt i tik kkratkog
tk spoja
j je
j linearna
li jer
j se tokom
t k kratkog
k tk spoja
j
zasienje moe zanemariti. Struja statora tokom kratkog spoja
kasni za indukovanom EMS za /2, jer je Xs>>R.
Xa X R Rezultantna MPS je mala pa je i
nivo fluksa u maini mali, tj.
E 0 E I maina je nezasiena i pri znatnim
vrednostima If, Ia.
E0 q
I f ( ns )
I In Xs E0
( Ik )

Fr E I X Fa I
Ifk If
d
Ff
 Xa X
SINHRONA MAINA

Vektorski dijagram SM u kratkom spoju E 0 E I

VD prema ekvivalentnoj emi. Formalno

objanjenje za vektorski dijagram. Ff (Ifk) stvara E0
koja kroz armaturu potera induktivnu struju
k tk spoja
kratkog j a usled
l d reakcije
k ij armature
t javlja
j lj se
pad napona IXa pa osataje napon E koji pokriva
rasipni pad napona.

E-EMS u kratkom spoju, E0,15Un;

Ifk-pob.struja u kratkom spoju;
g faktor preraunavanja armaturne struje na
g-
pobudnu stranu;
gI- arm.struja redukovana na pobudnu stranu
tj pobuda za reakciju armature.
tj.pobuda armature

VD primeren fizikoj slici u maini

maini. Ff i
armaturna struja daju rezultujuu MPS koja
generie E tako da je E=IX. EMS E 0,2Un.
 Xa X
Prazan hod i kratak spoj SM
Karakteristike praznog hoda i kratkog spoja omoguuju

E 0 E I U
da se odredi sinhrona reaktansa Xs. Pri If0 dobijamo Un u p.h, a pri ovoj
struji u kratkom spoju tee struja armature Ik, pa iz ekv. kola sledi
Nezasiena Xs: linija vazdunog zazora
Eda modifikovana linija
X s nezas. E d
I ba 0 vazdunog zazora
Zasiena Xs: I
E U
X s zas. ca n [[
] Un PH
I ba Ik c
X s zas. U I
KS
xs zas. n n [ r.j.]
ZB Ik Un f
In
I n I fk b Ik
xs zas. [ r.j.]
Ik I f 0 e
a
If0 Ifk
If
Ako SM radi prikljuena na krutu mreu tada se E0 ne menja po
karakteristici praznog hoda nego po modifikovanoj liniji vazdunog
zazora jer je UE =const. tj. ova linija predstavlja stalna nivo
magnetne saturacije.
 Xa X
SINHRONA MAINA
E 0 E I
Prazan hod i kratak spoj SM
esto korien p
parametar SM je
j kratkospojni
p j odnos.
If0
kk [r.j.]
I fk If
Nezasiena Xs: If
I fk
xd 100 %
I fg
Zasiena Xs:
I fk
100%
1
d
xdz 100
If0 kk
xd If0 If
1,05 1,2
xdz I fg Ifg If0 Ifk
Ifk-pob.struja kod koje kroz kratkospojni armaturni namot tee nazivna
struja;
If0-pob.struja kod koje se indukuje u ph. nazivni napon;
Ifg- deo pob.struja koji odgovara samo vazdunom zazoru (pokriva njegov
magnetski pad napona).
 Prazan hod i kratak spoj SM
Za SG podaci: Y; 6300V; 1468A; 16000kVA; cos=0,8; 3000min-1; 50Hz
Pobuda: 115V; 470A
470A. If0n = 169A; Ifkn = 311A;
140

120

Eo=Un=100% Ik=In=100%
100
struja ks [%]]

pobudna struja
80

Ems ph
ems ph; s

nominalna p
60 struja ks
Ifkn
Ifn
40
Ifon

20

0
0 50 100 150 200 250 300
Ifkn 350 400 450 Ifn 500
Ifon
pobudna struja If [A]
 SINHRONA MAINA
Prazan hod i kratak spoj SM
[r j ]
[r.j.]
If
If

Rezultantnoj struji pobude sa vektorskog

dijagrama nanetoj na karakteristiku ph (taka
A) odgovara EMS E koja je jednaka rasipnom
naponu (kateta AB) dok je kateta AC arm
arm.struja
struja
redukovana na pobudnu stranu to je reakcija
armature. Trougao ABC je trougao kratkog
E B spoja.
C If
A Ifg If0 Ifk
Ako se od struje Ifk odbije reakcija armature gI
g I dobija se rezultujua pobudna
struja Ifrez (taka A). Ovoj pobudnoj struji odgovara napon E tako da kateta AB
predstavlja rasipni pad napona na X. Trougao ABC je trougao kratkog spoja i on
predstavlja padove napona kod nazivne struje In i cos=0(ind).
Kateta trougla ABC su proporcionalne sa strujom armature.
 ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao
Fazorski dijagram nije taan za odreivanje potrebne If iz E0. Rasipno
polje rotora utie na poveanje potrebne struje pobude if razliito za
razne faktore snage optereenja (vei if je kod loijeg faktora snage).
Dodatna pobudna struja je potrebna zbog meupolnog rasipanja i nekih
drugih
g efekata koji j nisu uzeti u obzir pri
p crtanju
j fazorskog g dijagrama.
j g

Potijeova reaktansa xp je korigovana reaktansa rasipanja armature usled

uticaja rasipanja rotora tako da je xp = (1,051,2)x
(1 051 2)x .
 ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao
Potijeov trougao je proireni trougao kratkog spoja generatora u kojem je uzet u
obzir uticaj dodatne pobudne struje.
struje Potijeov pad napona Up = IX
I Xp je vei od EMS
indukovane u trajnom kratkom spoju.
If
If
 ODREIVANJE POBUDNE STRUJE Potijeov trougao

Kolika je potrebna If struja pa da se kroz armaturu protera 0,5In

isto induktivne struje?
-isprekidani trougao-
 SINHRONA MAINA
Odreivanje Xd i Xq
U
Xd
imin 2

U
Xq
imax 2

Ako se rotor SM sa isturenim polovima prikljuene na mreu, obre

pogonskom mainom, brzinom razliitom od sinhrone (kliza) moe se
snimiti dijagram struje Ia.
 Rastereenje generatora

Zato je Ifn>If0 i Ifk>If0?

Kvarovi kojima se zahteva iskljuenje generatora s mree (rastereenje)
dovode do p porasta napona
p na generatoru
g U. Odreujemo
j ga
g na osnovu
k-ke ph. Tolerie se U = (3050%)Un.
 SINHRONA MAINA - Spoljna karakteristika turbogeneratora
Reg.rot RN-
R regulator
POG.
MA. S Potroa
U=cons
=cons
SM radi na krutu mreu ili na sopstvenu mreu, gde napaja individualne
potroae.
Pri radu na sops.mreu
sops mreu na veliinu frekvencije i napona utie i potroa.
potroa
Struja SM se menja od 0 do struje kratkog spoja u zavisnosti od
potroaa.
Regulacijom If regulie se napon,
napon a regulacijom brzine obrtanja pomou
regulatora na pogonskoj maini regulie se frekvencija.
Da bi dobili eljenu frekvenciju napona pogonska maina treba da daje
onoliku
o o u snagu
s agu kolika
o a se ttroi
o na
a te
termogenoj
oge oj komponenti
o po e t potroaa.
pot oaa Ta
a
snaga zavisi od napona.
Da bi dobili eljeni napon treba regulisati pobudnu struju.
Za razliku od rada na krutoj mrei kad mrea guta sve to joj agregat
moe dati, u radu na vlastitoj mrei potroa diktira zahtevanu aktivnu I
reaktivnu snagu. Potroa diktira faktor snage.
 SINHRONA MAINA Spoljna karakteristika turbogeneratora
Spoljna karakteristika SM predstavlja zavisnost napona od struje statora
kada SM radi na sopstvenu mreu. Ovde e biti izvedena spoljna kk-ka
ka TG
uz stalnu brzinu obrta. Polazi se od vektorskog dijagrama natpobuenog
TG.
E02 U cos 2 U sin
i X s I 2
jX s Ia
E02 U 2 2U I X s sin X s2 I 2
2
E 0 U E0
2
U U I I2
Ia 1 2 sin
E
0 E 0 E 0 E0
2
X
s
1 u 2u i sin i
2 2
Xs

Familija spoljnih karakteristika (elipsi) TG. Dobijene su pri

stalnoj pobudi i brzini obrtanja.
 SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

1 u 2u i sin i
2 2
u
Un cos =0cap Omski potroa: 1 u2 i2
1,0
0,8 Induktivni p
potroa: 1 ui
cos =0ind
i
1
ZAKLJUAK: Ako se pobuda neregulie, napon
generatora nee ostati konstantan nego e se menjati
zavisno od veliine i karaktera potroaa.
 SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g
Familija spoljnih k-ka TG (u-i).
cos 0cap
cos 0ind

e%
Strujja pobude
pon generratora %

cos 0ind

cos 0cap
Nap

Struja armature
Struja armature
Da bi se odrao stalan
napon na potroau pri
promeni optereenja,
potrebno je menjati If.
 SINHRONA MAINA
jjX s Ia 3 Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g
E
03 jX s Ia 2
E 02 jX s Ia1
ta uiniti da napon
statora ostane stalan
ako se struja statora
E 01 promeni?
U
Ia3
Ia 2
Ia1
 SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

jjX s Ia 3 jjX s Ia 2 jjX s Ia1

E U
E 03 02 E01 ta uiniti da napon
Ia 3 statora ostane stalan
Ia 2 ako se struja statora
promeni?
Ia1
 SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g

jX s Ia1
U
jX s Ia 2 E 01
Ia 3
jX s Ia 3
Ia 2
E 02
E 03 ta uiniti da napon
Ia1 statora ostane stalan
ako se struja statora
promeni?
 SINHRONA MAINA
Spoljna
p j karakteristika turbogeneratora
g
jX s Ia 3
jX s Ia1
jX s Ia 2 jX s Ia3 jX s Ia 2 jX s Ia1 U

E jX s Ia1
U jjX s Ia 2 E 01
E E
02

E E 03 02 01 Ia3
01
U Ia3 jX s Ia3
Ia 3
Ia 2 Ia 2
Ia 2 E 02
Ia1
Ia1 E 03
Ia1
1. Ako je optereenje induktivno ili aktivno tada svaki
porast struje indukta i znai porast struje pobude kako bi
napon ostao isti.
2 Ako je optereenje kapacitivno onda porast struje
2.
indukta i pri malim optereenjima praen je smanjenjem
struje pobude.
3. Za bilo koju struju indukta i struje pobude se smanjuje
kako cos menja karakter sa induktivnog na kapacitivni.
 SINHRONA MAINA
Oblast mogueg rada - Pogonska karta TG
Pogonska karta SM predstavlja skup dozvoljenih-doputenih radnih
taaka u PQ ravni. Crta se u relativnim jedinicama. Zasniva se na
vektorsko-fazorskom dijagramu maine - strujnom.

Naponski Strujni
 SINHRONA MAINA
Oblast mogueg rada - Pogonska karta TG
Mnoenjem veliina u strujnom dijagramu s naponom dobija se
dijagram snage.

Strujni
 SINHRONA MAINA
Oblast mogueg
g g rada - Pogonska
g karta
Dijagram snage sa ukljuenim ogranienjima predstavlja
pogonsku kartu. Ogranienja su usled:

1. Zagrevanja namotaja statora (Ia).

2. Zagrevanja pobudnog namotaja (If).

3. Stabilnosti.

4. Maksimalne i minimalne snage turbine.

 Pogonska karta

Ogranienje zbog zagrevanja

namotaja statora Ia.

p2 q2 s2

U PQ ravni geometrijsko mesto taaka konstantne prividne

snage predstavlja krunicu. Uz konstantan napon statora
veliina krunice je odreena strujom statora. Koliko
najvie
j moe biti velika krunica? To je
j odreeno
dozvoljenom strujom statora. Strujom pri kojoj se namotaj
statora nee pregrejati.
 SINHRONA MAINA
Oblast mogueg
g g rada - Pogonska
g karta TG

Ako se poe od ugaonih karakteristika P() i Q()

e0 u
p u sin
q e0 cos u
xs xs
Dobija se krunica u p-q
p q ravni kao geometrijsko mesto
taaka moguih snaga p i q TG.

2 2 e0
2
2 u
p q u
x xs
s
 Pogonska karta TG p 2
p q
u 2
2
e0
u
2

xs xs

Da li su sve take na ovoj e02
krunici i dozvoljene? e0
Za = 90
e0 e01
pu pmax u
e0
xs xs
u i
u 2
q u2 q
xs

enje <90
xs

ograni

Dobija se ogranienje po maksimalnoj snazi koju TG moe

predati. Ogranienje stabilnog rada TG.
 Pogonska karta TG
Teoretska i praktina granica
stabilnosti
t bil ti TG.
TG
Ogranienje rada SG definisano je
statikom ggranicom stabilnosti. TG se
smeju opteretiti do =90. Zbog
sigurnosti ne doputamo ni uglove
bliske prevalnom jer postoji opasnost od
ispada iz sinhronizma. Zato se Definie
praktina granica stabilnosti koja daje
odreenu rezervu u snazi. Najee se
odreuje rezerva od 00,1S
1 Sn.

Kod TG se jednostavnije definie praktina praktina

granica stabilnosti. Za TG nedoputa se rada sa >70
 Pogonska karta -TG
p
2
2 2
u e
p 2 q u 0
xs xs
Ogranienje zbog zagrevanja e03
namotaja pobude If za TG.
e0n u
e0
e01 xs
u i

u2 q
xs

Kako u q-p k.s. stoje

ogranienja po Ia i If?

A koliko mogu biti velike krunice na ovom dijagramu? To je odreeno

veliinom dozvoljene If, a da se pri tome pobudni namotaj ne pregreje
nominalnom strujom pobude.
 2 2 p[pu ]
Pogonska karta TG 2 u 2 e0
p q u
xs xs

ogranienje
u Ia<Ian
q (za i fmax ) e0 u 0,7 0,8[pu]
xs
q ( za iamax ) 1[pu]
u
e0
xs
u i

q
u2
xs

ogranienje
If<Ifn

Krunica koja predstavlja ogranienje maksimalne struje pobude ima

vei prenik od krunice koja predstavlja ogranienje po struji armature.
 Pogonska karta

Ogranienje maksimalne i minimalne pobudne struje TG

U potpobu.reimu SM je podlona ispadu iz sinhronizma (malo Pmax) pa
se zbog sigurnosti ograniava Ifmin sa kojom rade SM.
SM Regulacija male If
moe postati nesigurna zbog prirode samog regulatora. Ifmin=0,10,3Ifn.
 Pogonska karta TG

1 maksimalna snaga Pmax ograniena turbinom,

2 minimalna snaga Pmin ograniena turbinom,
3 - granica max induktivnih optereenja zbog pregrevanja pobudnog nam.
4 - praktika granica statike stabilnosti u kapacitivnom, potpobuenom
podruju,
5 - granica po maksimalnoj armaturnoj struji Imax zbog pregrevanja
armature,
6 - granica po minimalnoj uzbudnoj struji If min.
Pogonska karta HG
 SINHRONA MAINA
V- krive
Kod SM faktor snage se moe menjati promenom struje
pobude, tako da on bude induktivnog ili kapacitivnog
k kt
karaktera - tj.moe
tj se podeavati
d ti na eljenu
lj vrednost.
d t
Neka se razmatra motorski reim rada SM napajane iz
mree beskonane snage. g Aktivna snaga
g se moe
odrediti kao: E0
P 3 U I cos P 3U sin
U jX s I
Xs
ta e se promeniti pri promeni pobudne
struje pri konstantnom optereenju na
E 0 vratilu motora?
I Vai e:
I cos const. E0 sin const.
const
 SINHRONA MAINA
E V- krive E0 sin const.
const
jX s Ia 4 4

I cos const.
E 3
Ovo su prave du kojih se
U mora kretati vrh vektora
E 2 EMS i I pri promeni pobudne
Ia3 struje uz P=const.
E1

Ia 4
Ia 2 Ia1
I a cos

cap E sin ind

 SINHRONA MAINA
V- krive i krive regulacije

Familija krivih u kojoj je P Familija krivih regulacije u

parametar kojoj je cos parametar

V krive ili Mordejeve karakteristike su familija karakteristika struja

armature-struja
t t j pobude
b d u kojima
k ji je
j P-snaga
P optereenja
t j parametar. t
 SINHRONA MAINA
V- krive

Ponekada se krive regulacije crtaju kao If=f(I)

 SINHRONA MAINA
V- krive i krive regulacije
g j
granica stabilnosti
P=125%
Ia
1,0

100%

0,866
75%
0,707
50%
0,866

0,707
25%
cos =0ind
cos =00cap 0%

If o n If

If0n struja koja obezbeuje normalnu pobuenost tj

tj. pri ovoj If SM
nerazmenjuje Q sa mreom. If0n < Ifn.
Pri ovim razmatranjima pretpostvaljeno je da je U=const i f=const.
 SINHRONI MOTORI
Klasina primena pogoni gde nije potrebno regulisati brzinu i gde se ne
zahteva vei broj uputanja i zaustavljanja. To su:
Motor-generatorske grupe,
Eelektromotorni pogoni
sa snanim pumpama,
ventilatorima,
p
kompresorima, ,
mlinovima i drobilicama.
Mali sinhroni motori raznih izvedbi.
Regulisani pogoni sa SMo.
SMo Napajanje preko pretvaraa EeEe, regulie se
frekvencije napajanja motora. Koriste se prevrai Ee:
-jednosmernim meukolom
-ciklokonvertori.
Regulisani pogoni:
SMo srednje i velike snage irokog raspona brzine obrtanja,
Mlinovi u cementarama rad sa velikim momentom i malom brzinom
obrtanja.
 SINHRONI MOTORI
SMo iz mree uzima aktivnu snagu upravo toliku da pokrije svoje gubitke
i preda na vratilu snagu koju zahteva radna maina.

Zahteva li radna maina veu snagu, automatski e SMo iz mree povui

veu aktivnu snagu poveanjem ugla optereenja .

Reaktivnu snagu motora mogue je menjati nezavisno o aktivnoj snazi;

to se postie
i promenom pobudne
b d struje.
j
Pokretanje. SMo treba iz stanja mirovanja dovesti do sinhrone brzine i
tada sinhronizovati na mreu. Osnovne vrste pokretanja SMo su:
1. Asinhron zalet;
Direktno (Ipol=46In, Mpol=0,51Mn),
Y/ (Ipol=1,52In, Mpol=0,20,5Mn),
Sa transformatorom.
2. Zalet pomonim (pony) motorom;
3. Zalet pomou pretvaraa uestanosti-sinhrono pokretanje.
 SINHRONI MOTORI
SMo za asinhrono pokretanje imaju adekvatan priguni namotaj na
rorotu ili masivne polove. Da bi se ograniila struja u pobudnom
namotaju tokom zaleta pobudni namotaj je kratko spojen preko
dodatnog otpornik Rdod=510Rf.

Zalet SMo pony motorom je najstariji nain pokretanja. Pony motor je

mehaniki spojen sa asinhronim motorom, to je najee asinhroni
motor. Veliina
V lii pony motora odreena
d jje momentom optereenja
j i
snagom gubitaka u SMo tokom pokretanja.

Zalet pomou pretvaraa uestanosti omoguuje sinhroni zalet jer se

sinhronizam ostvaruje pri sasvim niskim uestanostima te se polako
die napon i uestanost do nazivnih vrednosti. Ovo je skupo reenje i
primenjuje se u pogonima predvienim za regulaciju brzne ili gde ima
vie SMo pa se postepeno jedan za drugim pokreu jednim pretvaraem.
Pony motor
 SINHRONI MOTORI
Radne k-ke SMo, If=const, U=const, f=const

P izlazna snaga snaga na vratilu

motora;;
Pel - ulazna elektrina snaga;
Pg ukupni gubici;
 SINHRONI MOTORI - Prednosti
Prednosti sinhronih motora u poreenju sa drugim vrstama motora:
mogu biti graeni za velike snage i velike brzine (prednost nad DC )
mogu
mogu raditi s pretvaraima s klasinim paljenjem tiristora (prednost
u odnosu na asinhrone motore). Ti pretvarai mogu biti graeni za
podruje velikih snaga i jeftiniji su od drugih vrsta.
vrsta

Sporohodni motori su najee graeni s istaknutim polovima na kojima

su ugraeni
g uz pobudne
p namotaje
j ip
priguni
g namotaji.
j
 SINHRONI MOTORI- na brodu
SMo se koriste na brodovima za disel elektrinu propulziju.

Na kruzeru Queen Elizabeth 2

9MAN dizel motora
3 SMo ALSTHOM 44MW
promenljive brzine obrtanja
 SINHRONI MOTORI
Odnos potrebne brzine obrtanja i snage opredeljuju izbor sinhroni ili
asinhroni motor.
motor SMo dobija prednost za aplikacije za velike snage i
male brzine obrtanja. Ako odnos pada u oblast preklapanja moraju se
uzeti druge odrednice za odabir motora.
kW
Kontrola
K l cos i kompenzacija
k ij
reaktivne. Prednost SMo.
sinhroni
Efikasnost i ukupni trokovi.
trokovi
Inicijalni trokovi su vei za SMo
ali zbog boljeg ukupni trokovi
tokom ivotnog veka mogu biti
manji nego kod AM.

Instalacija
j i zatita. Prednost AM.

asinhroni
 SISTEMI POBUIVANJA
Osnovni zadatak sistema pobude sinhronog generatora je da obezbedi
DC struju za pobudni namotaj.

Pored osnovnog zadatka sistem pobude sinhronog generatora

osigurava regulaciju napona na stezaljkama generatora i neke funkcije
zatite generatora.

Zahtevi prema sistemu pobude u ostrvskom reimu rada:

Regulacija napona vlastite mree
Forsiranje pobude u reimima kvara

Zahtevi prema sistemu pobude u radu na mreu:

Regulacija reaktivne snage
Poboljanja vezana sa stabilnou

Sistemi pobude prema izvoru napajanja dele se na:

Jednosmerne rotacione sisteme,
N i i rotacione
Naizmenine t i sisteme,
i t
Statike sisteme.
 SISTEMI POBUIVANJA
Prema nainu pobuivanja pobudne sisteme delimo na:
Nezavisne napajanje iz budilice koja se vrti na istom vratilu generatora
Samopobuda poetna pobudna struja iz remanencije
Strana pobuda napajanje iz vlastite potronje
 SISTEMI POBUIVANJA DC budilica

Jednosmerni rotacioni sistem BUDILICA

pobude. Na istom vratilu SG nalazi
se budilica koja moe imati svoju
pomonu budilicu.
p

Zbog problema s DC budilicom (skupo odravanje, ugljena praina od

etkica koje kliu po kolektoru
kolektoru...)) danas se ne koristi u novim
agregatima.
 SISTEMI POBUIVANJA Budilica je SG
Naizmenini rotacioni sistem pobude. Budilica je SG, pogonjen turbinom
na zajednikom vratilu.
vratilu Ispravlja u pobudi SG su diode dok se pobuda
budilice napaja preko tiristora. Postoje klizni koluti i etkice na dva
mesta.

Rotor budilice u HE Djerdap.

SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)
Naizmenini rotacioni sistem pobude s rotirajuim diodama. Nema
kliznih prstenova. Armatura naizmenine budilice i diode ispravljaa
rotiraju. Mana je to nema direktnog merenja If. Budilica je SG inverzne
konstrukcije (pobuda je na statoru, armatura na rotoru). Rotirajui diodni
mostt jje na rotoru
t i on ispravlja
i lj napon armature
t rotora.
t Pobuda
P b d budilice
b dili
se napaja iz SG sa stalnim magnetima. Nema kliznih kontakata ni etkica.
SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)
SISTEMI POBUIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)
 SISTEMI POBUIVANJA Staika pobuda
Statiki sistem pobude. Napajanje pobude SG je sa stezaljki genratora ili
iz nezavisnog izvora.
izvora Koristi se pobudni transformator.
transformator Pobudna struja je
upravljana tiristorskim ispravljaima. Napajanje pobude zavisi od napona
generatora odnosno stanja mree. Postoje problemi u forsiranju pobude
tokom pprelaznih reima.
 SINHRONIZACIJA SG
Da bi se SG prikljuio na mreu- sinhronizovao moraju se ispuniti
sledei uslovi:
napon generatora i napon mree moraju biti jednaki EG=Um;
frekvencija generatora i frekvencija mree moraju biti jednake fG=f;
redosled faza generatora i mree moraju biti isti;
redosled
u trenutku ukljuenja generatora na mreu napon generatora i
napon mree moraju biti u fazi.
Mogu se javiti velike struje izjednaenja i ogromni torzioni momenti
sa neeljenim posledicama
posledicama. Ako prethodni uslovi nisu zadovoljeni.
Napon mree i napon na generatoru pre prikljuenja SG:
ua U m sin t G EmG
eaG G sin G t
ub U m sin t 2 / 3 ebG EmG sin G t 2 / 3
uc U m sin t 4 / 3 ecG EmG sin G t 4 / 3
 SINHRONIZACIJA SG
Ako su naponi
p jednaki
j (EG=Um) a uestanosti (fGf) se razlikuju
j tada je
j
razlika napona mree i generatora:
G G
ua ua eaG 2U m sin t cos t
2 2

Doputa se razlika uestanosti do 0,3Hz. Kolika je razlika uestanosti?

 SINHRONIZACIJA SG

Ispravan
p trenutak ukljuenja
j j se moe odrediti pomou
p sijalica
j i
nultog voltmetra.

Sinhronoskop umesto.
SINHRONIZACIJA SG

U dananjim elektranama sloeni ureaji za

automatsku sinhronizaciju.
 SM sa stalnim magnetima
Osnovna podela motora sa stalnim magnetima

Kolektorski DC motori
Pobudni namotaj je zamenjen sa stalnim magnetima (najee feritima)
smeteni su na statoru.

Elektronikom komutovani motori.

Ovo je trofazni motor sa stalnim magnetima na rotoru. Statorski namoti su
napajani strujama trapeznog talasnog oblika pri emu struju istovremeno
vode samo dve faze, to odgovara nainu rada mehanikog kolektora.

Sinhroni motori sa stalnim magnetima

Sinhroni motor sa stalnim magnetima je trofazni motor sa magnetima na
rotoru napajan strujama sinusnog talasnog oblika pri emu struju
istovremeno vode sve tri faze.

Poslednje dve grupe su poznati kao Brushless DC motori (BLDC).

 SM sa stalnim magnetima

PM-synchronous
motors with
position control

Source: ABB Sweden

Single-arm-robot with brushless DC PM synchronous motors

 SM sa stalnim magnetima
Magnetna pobuda u SM ostvarena je stalnim magnetima. Koja je
ekvivalentna pobudnoj struji konstantnog iznosa ime se definie
pobudni fluks takoer konstantnog iznosa.
Stalni magneti mogu biti postavljeni: a) na povrinu rotora,
b)) u unutranjost
j rotora i c)) specijalno
p j montirani

Xd = Xq Xd Xq

Xd < Xq Xd > Xq
 SM sa magnetima montiranim na povrinu
radijalno ili paralelno magnetizirani magneti
ugrauju se magneti na bazi retkih zemalja visoke remanencije
(>0.8 T)
magneti su zalepljeni na povrinu rotora
za dodatno osiguranje magneta od delovanja centrifugalnih sila pri
visokim brzinama koristi se ovojnica od staklenih vlakana ili
nemagnetskog
g g elika
nisu pogodni za pogone koji zahtijevaju veliki raspon brzina vrtnje
 SM sa magnetima montiranim u unutranjost rotora
magneti se magnetiziraju popreno na najduu stranicu
koriste se magneti niske remanencije (0,20,5 T) zbog ogranienja napona
pri maksimalnoj brzini u sluaju prekida napajanja. Mogu se koristiti i
magneti visoke remanencije uz zatitu DC meukruga od prenapona
pravovremenim iskljuivanjem pretvaraa.
Xq > Xd
osim elektromagnetskog, razvijaju i reluktantni moment
mogu se koristiti na visokim brzinama vrtnje
pogodni su za pogone koji zahtevaju veliki raspon brzina (npr. elektrina
vua)
SM Vektorski dijagram

U E 0 IR jX
j q I q jX
j d Id
SM Vektorski dijagram

U E 0 IR jX q I q jX d I d
 Damper cage in synchronous machines

Damper cage of a 2-pole synchronous machine Asynchronous torque of damper cage (KLOSS)
Synchronous machines oscillate at each load step, when operating at rigid
grid. The damper cage (= squirrel cage in rotor pole shoes) is damping these
oscillations of load angle (and of speed) quickly.
Function of damper cage: Speed oscillation leads to rotor slip s. So stator
field induces damper cage. cage Cage current and stator field give asynchronous
torque MD, which tries to accelerate / decelerate rotor to slip zero = it damps
the oscillatory movement. The kinetic energy of oscillation is dissipated as heat
in the damper cage.
For asynchronous starting, a BIGGER starting cage is needed due to big cage
TECHNISCH
losses. Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives Institut fr Elektrische
E
9/132 Energiewandlung FB 18
UNIVERSIT
T
 Damping of load angle oscillations

Without damper cage: undamped oscillations at operation point: A (-Me, 0):

1 p c
fe
2 J
2Mb
Damping asynchronous torque (KLOSS): (linearized) M D (s) s D s
sb
(2fe )2 2
fe
2
E.g.: 1/ 1/ 0.7 1.43s
fe 2 1.0932 0.72 2 1.087Hz
TECHNISCH
Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives Institut fr Elektrische
E
9/133 Energiewandlung FB 18
UNIVERSIT
T