KRITIKA

SRPSKA MODERNA U SVETLU INOVATIVNOSTI

I KONTINUITETA

Jovan Deli, O poeziji i poetici srpske moderne, Zavod za uxbenike,

Beograd 2008

Kada je na poetku predgovora svojoj Antologiji srpske lirike

19001914. (Beograd 2001) Leon Kojen izrekao sud po kojem je nekada
slavqeno, zatim osporavano, pesnitvo s poetka 20. veka danas go-
tovo zaboravqeno", muwevito je reagovao jedan od posveenih istra-
ivaa nae moderne u tekstu sa otrom polemikom notom, ustvr-
divi da savremeni antologiar kuca na otvorena vrata. (Milivoj
Nenin, Napuklo istorijsko preispitivawe" u Srpska pesnika mo-
derna, Novi Sad 2006). U prilog proceni da je pomenuti sud zaista
bio preotar ide svakako i kwiga profesora Jovana Delia O poezi-
ji i poetici srpske moderne koja se pojavila sedam godina posle pome-
nute antologije, ali koja je, kako saznajemo iz wenog predgovora, na-
stajala u jednom duem vremenskom razdobqu. Kako kae wen autor,
radovi koji su ovom kwigom objediweni dio su ekipnog poduhvata,
to ga je kao nauni projekat s ambicijom da proui poetiku srpske
poezije 20. vijeka zasnovao Novica Petkovi pri Institutu za kwi-
evnost i umetnost u Beogradu". Iako je, dakle, re o originalnom i
individualnom viewu poetike pesnitva iz prvog razdobqa srpske
moderne, oigledno je da su individualne inicijative dobile podr-
ku kwievnih poslenika na institucionalnom nivou. Opet, sa
druge strane, Jovan Deli se, u predgovoru svojoj kwizi, ne suprot-
stavqa eksplicitno Koenovim stavovima, ve mu, tavie, zahvaquje
na podsticajima a to su pored Studija o srpskom stihu (Sremski
KarlovciNovi Sad 1996) i Antologija i wen predgovor. Jovan De-
li e, iako ne eksplicitno, ipak dati za pravo antologiaru: pe-
snitvo srpske moderne moda nije sasvim zaboravqeno, ali ga pra-
te, i moda i danas neopravdano odreuju, negativne ocene, potekle
od autoriteta iz naredna dva razdobqa srpskog modernizma: onog
meuratnog i posleratnog (Koen pomiwe tri najotrija kritiara:
Stanislava Vinavera, Marka Ristia i Zorana Miia, dok se ime
moda najuticajnijeg kreatora optih sudova o pesnitvu banalnih

523
etvorokuta" Miloa Crwanskog izostavqa.). Otuda, kao jednu od
kqunih intencija svojih izuavawa poezije Duia, Rakia, Pandu-
rovia, Disa i Bojia, Jovan Deli istie prevladavawe polemike
pozicije", verujui, naime, da stavqawe na jednu ili drugu stranu
nije, kako kae, nauno stanovite". Opredeqivawe u nekada posto-
jeem konfliktu Deli smatra, evocirajui teorijske uvide Svetoza-
ra Petrovia, stanovitem prolosti", koje mora dobiti savreme-
nu alternativu: novu kritikointerpretativnu analizu i novo vred-
novawe.
Sagledavi tako istoriju srpske poezije 20. veka i wene poe-
tike tokove iz savremene perspektive, autor nam pre svega predoa-
va da poetiki prelaz obeleen Velikim ratom (ma koliko tektonski
poremeaji izazvani ogromnim razarawima iz korena mewaju i du-
hovnu i kulturnu mapu zapadnoevropske civilizacije, zahvatajui i
aktere jugoslovenske i srpske kulturne scene) ipak nije bio toliko
dramatian prelom, kakvim su posleratni pesnici i kritiari e-
leli da ga vide. Potvrujui tezu da su epohe u kojima postoji velika
samosvest o eqama za promenom sklone da raskid" sa prethodnim
razdobqem prenaglase dramatinijim opisima i preinae u pre-
lom", jaz", ponor" to su sve termini koji treba da pokau da
dodira i kontakta izmeu wih nema i ne moe biti, Jovan Deli (na
tragu na kojem je i pesnik Milo Crwanski pokuao da ospori ve-
liku predrasudu o jazu izmeu evropskog sredwovekovqa i renesanse)
prelaz izmeu pesnitva srpske moderne i poezije ekspresionista i
avangardista vidi mnogo vie kao kontinuitet nego kao pravi ras-
kid. Pravi proboj, uinila je, po Deliu, u odnosu na tradiciju,
upravo poezija iz generacije Duia i Rakia. Osim evropeizacije"
(zar nije i poetika ekspresionista koji su svojim prethodnicima za-
merali na majmunisawu Pariza" takoe bila evropska u svom dobu),
poetika srpske moderne bila je u svojoj sutini inovativna: u vrlo
kratkom vremenskom razdobqu, velikom brzinom te promene su po-
stale vidqive u svim oblastima kwievnosti: u kwievnoj kritici
(prvi put je u srpskoj kwievnosti, kae Deli, estetska funkcija
postala samosvesno dominantna"), u romanu (lirizacija, poetizaci-
ja, koje opet vode anrovskoj hibridizaciji u avangardi), u putopisu,
ali su te promene, ipak, prema autorovim reima, najradikalnije i
najvidqivije u poeziji. Pre svega, naputeni su folklorni stil i
ritam romantiara, uvedeni su evropski stihovi (jampski jedanaeste-
rac i simetrini dvanaesterac), bilo je to razdobqe procvata soneta
i tercine, a na tematskom planu promene su zahvatile sve: i qubavnu
i opisnu, ali moda najvie, patriotsku poeziju, gde se po prvi put
u ii nalaze kulturne vrednosti.
U skladu sa ovakvim optim uvidima koje je izneo u svom pred-
govoru, Jovan Deli u svih osam eseja koji ine kwigu O poeziji i po-
etici srpske moderne (ne izbegavajui paqivu i pomnu analizu poje-

524
dinanih pesama i putopisa), hoe da istakne meru inovativnosti
modernistikih pesnika,1 te da pre svega (opet argumentovano poka-
zujui to na konkretnim primerima) ukae na one elemente koji e
anticipirati ono to dolazi posle.
Ne udi otuda to ve uvodni esej, posveen pesnitvu Milana
Rakia, nosi naslov: Nov ritam s novim osjeajem (sa podnaslovom:
Ka poetici Milana Rakia). Parafrazirajui stih iz programske pe-
sme Pesniku, Deli ponitava predrasude o konzervativnom" Raki-
u, otkrivajui nam pesnika koji je na sutinski nain inovirao
oseajnost i idejnost ali i stih i ritam srpske poezije, i to sa pu-
nom sveu o toj promeni (osim ove, Deli vidi programski ton i u
pesmi pod naslovom Prelazno pokoqewe). Ne davi za pravo Miodra-
gu Pavloviu (kojeg inae smatra najzaslunijim za reaktualizaciju
Duia, i ije interpretacije pojedinanih pesama srpske moderne
dri za najuzornije posebno tumaewa Pandurovieve Svetkovine,
antieve Pretpraznike veeri ili Bojieve Plave grobnice) i we-
govoj tezi da je povlaen Rakiev stih (simetrini dvanaesterac
preuzet iz francuske poezije) tu i stran srpskom jeziku, Deli do-
kazuje da je odomaewe ovog stiha imalo predistoriju u renesansnom
i baroknom pesnitvu (to je u svojim studijama u stihu pokazao
Svetozar Petrovi), ali i u narodnoj poeziji (pozivajui se na Vu-
kov predgovor prvoj kwizi lajpcikog izdawa Narodnih srpskih pje-
sama iz 1824). Prema naem autoru, Raki je uneo nova oseawa i
nove teme i u qubavnu liriku, koju je liio kliea i patetike" i u
kojoj je vidqiv nov antropoloki uvid u qudsku prirodu", sa domi-
nacijom telesnosti umesto racija i intelekta. To je vidqivo i u pe-
snikovoj misaonoj lirici, posebno u pesmi pod naslovom Misao, u
kojoj je ak do patetike hiperbolizovana mrana, razorna, strana
misli", dok su zapostavqeni wena dubina i qepota i zanos mislio-
ca". Povlaenost iracionalistikih uvida u svet posebno je vi-
dqiva, prema Deliu, i u posthumno objavqenoj Jasiki, u kojoj je,
prema ovom autoru, Raki (kao i u drugoj u rukopisu naenoj pesmi
Taj ogromni mesec limunove boje) ist simbolista. Prvi put u srpskoj
poeziji predmet patriotske pesme postala je kulturna vrednost, kae
ovaj kritiar, analizirajui kosovski ciklus, odnosno uvenu Simo-
nidu. Ali, posebni status pridaje autor pesmi koja se, kao uvodna,
nala izvan samog ciklusa pesmi Kondir, jer se upravo u woj sti-
u sva tri nova aspekta najvanijih motiva koji nose Rakievu poe-
ziju a to su qubav, pesimizam i Kosovo. Jovan Deli pokazuje i ka-
ko je upravo Raki anticipirao Pandurovia, i to ne samo motivom
mrtve drage (u pesmi Jednoj pokojnici), ve i grobqanskim slikama u

1 One inovativnosti koju je, kako kae Deli, avangarda, svojim ni-
titeqskim odnosom prema prethodnicima, bacila u sjenku, ili barem za-
klonila".

525
pesmi Sumorni dani. U istoj pesmi autor vidi i pejzae koji asoci-
raju na Vojislava Ilia, ali i motiv koji postaje jedan od centara
Disovog pesnikog sveta motiv pada u ivot. U stihovima pesme
Osvit svaka tvarka / hiqadama oiju me gleda" autor takoe vidi
prethodnicu onog Disovog pogleda trava". U opirnoj analizi Ra-
kievog stiha i metra (analizi koja kao i u ostalim esejima o pesni-
cima moderne pokazuje autorovu kompetenciju da zaista obuhvatno sa-
gleda svaku pojedinanu poetiku ne samo sa tematsko-idejne ve i sa
formalne strane, to danas nije est sluaj u naoj kritici) Deli
polemie sa stavovima Popovia i Matoa o Rakievom stihu koji
esto prelaze u prozu (Popovi) ili sadre neto od elemenata ka-
kofonije (Mato). Na autor u prepoznatim nedostacima, koje su
uoili Rakievi savremenici, vie je sklon da vidi ritmike ino-
vacije to se kreu u smjeru dolazeih tendencija pribliavawa
stiha i proze", tvrdei, tavie, da tzv. ritmike greke mogu biti
i te kako evolutivno produktivne". Tako, italac ogleda o poeziji
Milana Rakia na konkretnom primeru uoava kontinuitet i sledi
razvojnu liniju koja vodi od predratnog do posleratnog modernizma.
Jovanu Duiu posveene su u ovoj kwizi tri studije: Na krstu
srca i uma: O Duievoj religioznoj" poeziji, Pogled s mee: Tema smr-
ti u pjesnitvu Jovana Duia i Putopis kao autobiografija jednog
srca i jedne pameti": O putopisima Jovana Duia, pa se ve na osno-
vu wihovih naslova nasluuje da autor ceo pesnikov opus svrstava u
epohu moderne, bez obzira na to to se Dui na teme Boga i smrti
usredsredio najvie posle 1918. godine i to je svoje putopise pi-
sao u periodu od etiri decenije. Uopte, italac ovih studija vidi
da autor polazi od teze o koherenciji Duievog stvaralatva, te na
osnovu premise o tematskim i idejnim saglasnostima (analiza koja je
izvedena u najobimnijem eseju kwige) putopise doivqava izmeu
ostalog i kao kontekst za razumevawe wegove lirike. To se naroito
potvruje u onim delovima pomenutih eseja u kojima se Duiev Bog i
u lirici i u putopisima otkriva kao lian i dramatizovan doi-
vqaj", a istorija religije kao istorija qudskog srca". To to je ve-
ra svrstana pre svega u domen emotivnosti (do Boga ne vodi put ra-
cionalnog saznawa ve intuitivne slutwe) otvara se u Duievoj po-
eziji, prema ovom kritiaru, i prostor za sumwu. Zanimqivo je opa-
awe o Duievom viewu oveka kao stranca u svetu (ovek govori
bogu, Seme), to je po Deliu ideja koja (sa svojom metafizikom po-
zadinom) nije dovoqno uoavana u naoj kritici". Duiev stav da
je putopis autobiografija jednog srca i jedne pameti" ini ga, po
miqewu naeg autora, umnogome preteom onoga to je u putopisu
dao jedan Crwanski. Iako kae da su slike koje nam doaravaju pe-
snikova pisma" iz Francuske, vajcarske, Grke, Palestine, Egip-
ta esto impresionistike", Jovan Deli nam pokazuje, citiraju-
i Duiev esej o Isidori Sekuli, da je pesnik imao izuzetnu poe-

526
tiku samosvest, ak i kada je ovaj pomalo neuhvatqivi" anr u pi-
tawu. Za etrdesetak godina to je vremenski raspon u kojem su
nastajali wegovi putopisi Dui je, prema Deliu, sledio jednu
strateku liniju: ujediniti pejza i ideju (nije li to strategija i
wegove simbolistike lirike). Iako moda paradoksalno zvui, ali
lini doivqaj trenutka, predela, zemqe, oni fantomi, priviewa,
himere, idealan su okvir za mitske i istorijske asocijacije. Dakle,
najzanimqiviji su oni putopisi u kojima postoji susret jedne line
duhovnosti i inspirativnog konteksta kao u putopisima iz Grke
i Palestine, kada ne govore samo gradovi ve silina istorije, re-
ligije, istorije i kulture".
Pesnitvo Alekse antia razmatra Deli upotrebqavajui
(naravno pod navodnicima) dva najprokazanija opozitna termina ko-
ji su kao vrhunski argument koristili svi gnevni napadai na Jova-
na Skerlia. (Esej posveen ovom pesniku nosi naslov O zdravom" i
bolesnom" antiu.) Na autor priznaje da je antieva program-
ska poezija zaista sva u znaku 'zdravqa' i borbenog aktivizma", sa-
da, meutim, sa obrnutim vrednosnim predznakom. Ovim pesmama u
kojima nema ni dubine, ni dilema, ni nedoreenosti" Deli pret-
postavqa antieve elegije i uopte sve one stihove u kojima je pe-
snik otvarao svoje unutrawe naprsline". To su svakako ve uvene
pesme Vee na koqu, eteoci, No, Pretprazniko vee, ali i, pre-
ma ovom kritiaru, dosad nedovoqno zapaene Proletwe tercine u
kojima se javqa onaj apokaliptiki crv" veliki junak antie-
ve lirike". Jovan Deli istie i antieve zasluge na planu for-
me, uz opasku da sa stanovita istorije stalnih pesnikih oblika,
odnosno tercine, kod Srba nemamo veeg znaaja pa ni dometa od
Alekse antia".
Esej o Simi Panduroviu Jovan Deli je zasnovao i razvio na
prevazilaewu jednog paradoksa koji je pratio wegovu poeziju, a koji
se sastoji u tome da su osude isprva dolazile s racionalistikog
stanovita (iz pera Jovana Skerlia), dok mu je kasnije prigovaran
hladni racionalizam". Deli dovodi u pitawe tezu o Pandurovie-
vom racionalizmu, pokazujui kako je pesnik kada je najboqi i naj-
dubqi, pjesnik 'nonik', pjesnik iracionalnog, snovnog i snovidov-
nog, pjesnik vizija, smrti i grobqanskog svijeta", po emu ga ak vi-
di i kao preteu ekspresionizma i kao pesnika zlatnog peata na
poeziji Vladislava Petkovia Disa".
O Disovoj poeziji Jovan Deli govori u studiji Vladislav Pet-
kovi Dis kao pjesnik promene senzibiliteta. Autor vidi Disa kao
pesnika koji ide ispred svog vremena, koji probija postojei hori-
zont oekivawa, i u tom svetlu ocenivi ga kao pravu prethodni-
cu onom novom duhu koji e proeti poeziju posle Prvog svetskog
rata i tumai prirodu pesnikovog sukoba sa kritikom. Posebno se
zadravajui na postupku ironizacije anrova, kada sadraj pesme

527
odstupa od onog to se nagovetava u naslovu (Idila, Jutarwa idila,
Himna) a to je postupak koji e kasnije uveliko koristiti Mi-
lo Crwanski u svojoj Lirici Itake na autor otkriva samu su-
tinu modernog senzibiliteta, gde oveka onespokojava ne samo ne-
sklad s prirodom ve i sa samim nebom. Iz moderne idile bije me-
tafizika praznina i beznae dvadesetoga stoqea." Deli u daqoj
analizi pokazuje i druge novine koje donosi Disovo pesnitvo: pro-
menu znaewa pojma nirvana" koji se u ovoj pesimistikoj viziji
ovekove egzistencije ukazuje kao mrtvako utrnue, a ne kao budi-
stiki ideal spokojstva. Posebna pawa posveena je tzv. apokalip-
tikim temama. Lini doivqaj lirskog subjekta kod Disa, po Deli-
u, prima kosmike razmere, tie se cele selene", te ga ovaj kriti-
ar naziva subjektivnim kosmizmom", odnosno selenizmom". Diso-
va opsesija smru, kae se, obeleila je i pesnikov doivqaj vreme-
na: Subjektivizacija vremena i relativizacija odnosa prolost-bu-
dunost, javqa se, zahvaqujui Disu, u srpskoj lirici s poetka dva-
desetoga vijeka, kada u svjetskoj kwievnosti postaje opsesija moder-
ne proze, prevashodno romana. Dis je i u tom pogledu bio pretea i
pjesnik promjene." Deli takoe govori i o pesnikovim inovacijama
na planu figura (poreewe, metafora, figure ponavqawa) ali i na
planu stiha.
U zakqunom eseju kwige Jovan Deli govori o pesniku stra-
sti, sumwe, bola i ponosa" Milutinu Bojiu. Iako nam je kao itao-
cima moda ostao duan, ne dajui eksplicitno odgovor na pitawe
zato je pesnik koji je rekao kako je uasno s drugim jednak biti"
bio miqenik Jovana Skerlia (da li su ovog kritiara zaista mewa-
li pesnici poput Pandurovia i Disa?), na autor nudi vaqane ar-
gumente o tome da smo jednim korakom ve u avangardi. I to ne toli-
ko po tome to je ova poezija puna strasti, nagona i ulnosti nago-
vestila ono o emu e nam posle rata pevati Rastko Petrovi ve po
jednoj i ne tako oiglednoj iwenici. Kada Deli, piui o ratnoj
poeziji prerano preminulog pesnika, kae da je umirui Boji uve-
ren u svrhovitost rtve i istorije", onda smo ve sasvim na terenu
avangarde. (I mladi Andri, u svom Ex ponto-u kae da e moni te-
meqi" buduih poivati na naim kostima", a da ne govorimo o
Crwanskom i wegovoj posleratnoj veri u rtvu, kao veri koja postaje
nain utehe u pronalaewu smisla.) Ako se, kada je ve o ovom pro-
blemu re, vratimo samo malo unazad, do mranog pesnika grobqan-
skih slika Sime Pandurovia, koji ipak u svojoj Danawici kae:
I ne stvorimo l' nita sami sobom, / Zavriemo bar jad ovih da-
na: / Biemo, ipak, temeq svojim grobom // Novom ivotu" onda
je jasno upravo ono to je Jovan Deli hteo da nam pokae svojom
kwigom rezovi su lako vidqivi, pogotovo kad ih utisne istorija
ali pravi, istinski kontinuitet poetske tradicije, ma kako skri-
ven i porinut, u pravim, originalnim i kompetentnim analizama
mora izai na videlo. U tome je i glavna vrednost ovih studija i-

528
taoce i nauku zaduie wihov otkrivalaki napor i pronicqivost
ostvarenih uvida i sudova. A kako bi rekao sam autor za jednog od pe-
snika o kome pie: Malo li je?"
Gorana RAIEVI

ZNAAJAN DOPRINOS NAUNOJ KRITICI

Aleksandar Petrov, Kanon, Slubeni glasnik", Beograd 2008

Misao naeg po mnogo emu jedinstvenog kwievnog stvaraoca

Momila Nastasijevia: Opteoveansko u umetnosti koliko je
korenom ispod toliko je cvetom iznad nacionalnog", mogla bi se
primeniti i na Aleksandra Petrova, s tim to je wegov cvet op-
teoveanskog" dvostruko nacionalno, ruski i srpski utemeqen. U
svetu poznat kao pesnik, ali i kao prozni pisac, teoretiar i isto-
riar kwievnosti, kulturni kosmopolita koji nije nikada zabora-
vqao pomenutu dvostruku, vrsto objediwenu nacionalnu ukorewe-
nost, Petrov je krajem ezdestih i u sedamdesetim godinama prolog
veka bio vodei mladi srpski kwievni kritiar. A bio je, opet,
meu prvima koji su spoznali da se kwievna kritika ne moe vie
shvatati na tradicionalni nain, u smislu pojednostavqenog sue-
wa, zasnovanog prevashodno na subjektivnim, najee linim, pri-
strasnim kriterijumima, ije su jedine premise da" ili ne", do-
bro" ili loe". Neki su kritiku izjednaavali sa esejistikom, ne-
ki, ak, sa literaturom, ali je kritika, kako je i Pukin smatrao,
nauka, jedna od osnovnih disciplina nauke o kwievnosti. Pokazao
je Petrov ovakvo opredeqewe za sloeniju, nauno utemeqenu kriti-
ku kojom se mogu baviti samo svestrano obrazovani kritiari, u svo-
jim ranim kritikim kwigama: Razgovori sa poezijom (1963), U pro-
storu proze (1968), i posebno Crwanski i srpsko pesnitvo (1971).
Zatim kwigama koje je priredio, veoma znaajnim za posleratnu srp-
sku nauku o kwievnosti: Poetika ruskog formalizma (1971), Anto-
logija ruske poezije HHH veka (1975), kao i kwigom Nova kriti-
ka opredeqewa (1973), iji je urednik i u kojoj je, zajedno sa jo devet
mlaih kwievnih kritiara, prema planu vaeem za sve autore,
izloio svoj kritiki program i objavio jedan izabrani kritiki
rad. Danas se moe rei da je ova kwiga bila u kritikoj teoriji i
praksi naznaen svojevrsni putokaz savremenoj srpskoj nauci o kwi-
evnosti, utemeqen na fundamentalnim duhovnim osnovama, pravci-
ma i kolama u HH veku: na fenomenologiji i strukturalizmu, Jun-
govoj dubinskoj psihologiji, Frojdovoj psihoanalizi, ruskom forma-
lizmu, New criticism-u. Kasnije e, pojavom novih kritiarskih ime-
na sve vie jaati nauno zasnovana srpska kwievna kritika, koja

529
je istovremeno bila i najboqa zatita od vankwievnih, pre svega
ideolokih kriterijuma. Ali e, uporedo, tvrdoglavo istrajavati i
onaj, sueni vid kritike, sveden na preutkivawe istinskih vredno-
sti, odnosno na pristrasne, negatorske sudove, najee u slubi
linih, privatnih, grupakih interesa, i, posebno, ideolokog eti-
ketirawa, koje je uvek najboqi pokazateq nedovoqnog znawa i nedo-
statka na znawu zasnovanih objektivnih naunih kriterijuma.
Kwievna kritika ima neto to se moe smatrati privile-
gijom u okviru nauke o kwievnosti: wu ne mora uvek da prati vi-
dqiva nauna aparatura, ali, istovremeno, kwievni kritiar mora
da bude svestran nauni istraiva, upravo zbog izuzetne sloeno-
sti kwievnog dela. Dakle, lakoa pisawa ne oslobaa kwievnog
kritiara obaveze naunog verifikovawa svih elemenata sloene struk-
ture kwievnog dela. Samo to e, zavisno od pojedinih vrsta kri-
tike (ocewivaka ili interpretativna) to verifikovawe u kriti-
kim tekstovima dolaziti do izraza direktno ili indirektno. Alek-
sandar Petrov u ranijim, pa i u svojoj najnovijoj kwizi Kanon na naj-
boqi nain demonstrira kriterijume nauno zasnovane moderne kwi-
evne kritike. Na nekoliko mesta u ovoj kwizi Petrov istie nemi-
novnu pripadnost kwievne kritike nauci o kwievnosti, istovre-
meno uvaavajui wenu, pomenutu specifinost. Naime, navedena
nauna zasnovanost kwievne kritike esto uslovqava premo poje-
dinih disciplina u okviru i izvan nauke o kwievnosti pa se sa-
svim opravdano postavqa pitawe da li je u tim sluajevima uopte
opravdana upotreba rei kritika", ili smo potpuno u domenu teo-
rije kwievnosti, estetike, filozofije Istovremeno, ne samo zato
to je kritika u anglosaksonskoj nauci o kwievnosti sinonim za
nauku o kwievnosti, ve i zbog ustaqenosti toga termina, moe se
upotrebqavati termin kritika", ali uvek iskquivo sa nekim od
atributa (na pr. teorijska kritika) odnosno sa odrednicom inter-
pretativna" koja pokriva" sve oblike nauno zasnovane kwievne
kritike. Petrov demonstrira upravo jedan vid interpretativne kri-
tike, uvajui istovremeno neka od najboqih svojstava kwievne
kritike kao specifinog anra. Tako lakou, loginost i pregled-
nost kritikog izraza ovde ni u jednom momentu ne optereuje ak
izuzetno veliki broj naunokwievnih iwenica. Razlog za ovo sa-
dran je kako u predmetu autorovog naunokritikog istraivawa ta-
ko i u metodu toga istraivawa. A predmet i metod su osnovni uslo-
vi postojawa svih nauka. U duhu modernih kritikih istraivawa,
osnovni predmet prouavawa ovde je kwievno delo. Ali to delo ni-
je, kako su mislili strukturalisti, izolovano od sveta. Ono je hiqa-
dama niti povezano sa autorom, sa svetom i ivotom. Dobar kriti-
ar sagledava ove veze, samo to to ini uvek polazei od dela i u
funkciji dela. Tako radi i Petrov, i tako je ova kwiga dobar primer
spajawa dvaju, prema Velek-Vorenovoj Teoriji kwievnosti, osnovnih
pristupa kwievnosti: unutraweg (imanentnog) i spoqaweg.

530
 Odluka da jednu re, kanon, upotrebi u dvostrukoj ulozi naslova
kwige i metodolokog pojma nametala je autoru nekoliko poetikih,
estetikih, terminolokih i anrovskih pitawa i problema. Pe-
trov je ove probleme uspeno reavao sa ambicijama koje karakteri-
u obradu nekog termina za renike ili enciklopedije. Ovaj termin
je dosta sloen, pa i zagonetan, a s obzirom na karakter kwige koju je
pisao, zahtevao je da se, pored wegovih znaewa, sagledaju i sve wego-
ve dimenzije kwievnog termina. Iz razliitih, pa i suprotstavqe-
nih stavova, koje je autor saeto i pregledno sistematizovao, prois-
tie zakquak da je osnovno znaewe rei kanon sadrano u leksemi
pravilo". Postavqalo se odmah pitawe: da li je to neko strogo
ograniavajue pravilo, neprikosnoveni nalog, ili, pak, pravilo
koje dozvoqava odreena odstupawa ali i uvaavawe propisa u okvi-
ru toga pravila. Ako se kanon shvati kao jednom zauvek dato pravilo,
kao apsolut koji ne dozvoqava nikakve promene, onda on ne dozvoqa-
va slobodu kao, od poetka jedan od osnovnih principa stvaralatva
uopte, posebno umetnikog, kwievnog. Ne dozvoqava ni unoewe
bilo kakve novine, koja je takoe osnovni ciq i osnovni kriterijum
stvaralatva. Na taj nain se dovodi u pitawe sama umetnika vred-
nost, a aksiologija je osnova svakog tumaewa umetnikog, kwievnog
dela. Postoji, meutim, jo jedno osnovno znaewe kanona, koje je
posebno primewivo na umetnost, kwievnost i koje je sadrano u
rei uzor. Uzor je proverena vrednost, koja ne sputava kretawe, kojoj
se, kao idealu, za razliku od apsoluta, moe teiti, koja, kao autori-
tet, najpre obeleava pojedine epohe, ali moe da ostvari i neogra-
nieno trajawe. Petrov je u ovoj kwizi imao u vidu ba ovu vrstu ka-
nona kao dinaminog kreativnog naela i opredelio se za etiri ka-
nona, etiri pesnika autoriteta u srpskoj poeziji dvadesetog veka:
za Duia, Desanku Maksimovi, Vaska Popu i Ivana V. Lalia.
Ali, upravo u duhu slobode koju podrazumeva kanon, on je dozvolio i
opredeqewe za neka druga pesnika imena, zavisno od neto druki-
jih estetskih ukusa i vrednosnih kriterijuma. Nastojei da sagleda
to ire dimenzije kanona, Petrov je na jo jedan nain konkreti-
zovao ovaj pojam. Imao je u vidu vizantijski kanon, odnosno srpske
pesnike koji su vezani za vizantijske teme, teme tradicionalne, sred-
wovekovne. Pored etiri navedena pesnika ija je poezija takoe od-
reena vizantijskom tematikom, ova kwiga sadri i tekstove o nizu
drugih, Vizantijom ili srpskom sredwovekovnom istorijom inspi-
risanih pesnika: o Lazi Kostiu, Crwanskom, Bojiu, Veqku Petro-
viu, Rakiu, Nastasijeviu.
Moe se rei da je Petrov na zanimqiv nain, preko kanona
konano uveo temu Vizantije kao veliku obavezu srpske kritike i na-
uke o kwievnosti. Ruska nauka o kwievnosti (posebno poznati te-
oretiar Lihaov, kojeg autor citira vie puta) smatra da su srpski
i ruski pesniki i kulturni modeli isti oblici proimawa sa kul-
turom Vizantije. Petrov ukazuje na potrebu uporednog prouavawa i

531
srpske sredwovekovne poezije i fresaka u srpskim manastirima, u
okvirima vizantijske kulture. To je estetika komponenta wegove
kritike, a ovom kritiaru treba odati priznawe i za izuzetnu uskla-
enost kritike estetike sa kritikom etikom. S jedne strane Pe-
trov nastoji da kwievne iwenice sagleda to objektivnije u naj-
irem kontekstu. Autorovo teorijsko znawe omoguilo je osvetqava-
we nekih optih pojmova (kategorija) iz novog ugla: tradicije i mo-
dernosti, lirskog i poetskog, konceptosfere pojma koji je, uz neke
sline, u ruskoj nauci o kwievnosti proistekao iz osnovnog pojma
noosfere, koji upotrebqava Lihaov a Petrov ga prvi put uvodi u na-
u nauku o kwievnosti. Zatim, anrovski i strukturni pojmovi:
kanon, naslov, ciklus, tajna sagledani su ovde na nain teorijske
obrade kwievnih termina, opet sa peatom jedne autorske kritike
individualnosti. Tako Petrov uoava i teorijski objawava vrlo
suptilnu razliku izmeu (iste) lirike i poezije uopte, kojom sam
se i sm dugo bavio i na estetikom i na poetikom nivou. Ali je on
i u ovom sluaju zapazio neke nove momente iskquivo teorijske
prirode. Novina je i Petrovqevo povezivawe tajne" sa tiinom"
u poeziji Momila Nastasijevia, kao to se i u okviru wegovog
ukazivawa na sredwovekovnu tradiciju u savremenoj srpskoj poeziji
rehabilituju" neki od zaetnika te tradicije (Veqko Petrovi, na
primer). Dragoceno je autorovo ukazivawe na pojmove: kanonizacija,
dekanonizacija, rekanonizacija koji su, kao izraz drutvene dimenzije
kanona, opet najee znak ideoloke zloupotrebe toga pojma. Naj-
zad, Petrov citira druge kritiare sa velikom odgovornou, do-
bronamerno i onda kada se sa wima u poneemu ne slae, bez traga
ostraenosti, koja karakterie pomenute zagovornike usko shvae-
ne kwievne kritike kao obrauna sa neistomiqenicima. Tako je
kwiga Kanon i u najirem smislu, i sasvim konkretno, primer naj-
boqeg usklaivawa kritiarske estetike sa kritiarskom etikom.

Miloslav UTI

ANALITIKA MO I VETINA NIJANSIRAWA

Duh i razumevawe. Nikoli Miloeviu u spomen, zbornik radova, prire-

dili Slobodan Grubai i Jovan Deli, Filoloki fakultet, Beograd 2008

Nikola Miloevi (19292007) predstavqa jedan odista neo-

bian, a moan fenomen srpske intelektualne pozornice. Raznovr-
snost wegovih kwievnih, filosofskih i ideolokih interesova-

532
wa, logika utemeqenost misaone procedure, kwievnoteorijska i
metodoloka podeenost pristupa, kao i jasno iskazivawe uvida u
okviru ireg duhovnoistorijskog konteksta ini Miloevia jed-
nim od najupeatqivijih intelektualnih pojava u srpskoj kulturi. Na
planu kwievnoteorijske i kwievnokritike delatnosti, na kojem
su uza svojevrsnu hermeneutiku teoriju i praksu wegovi stvara-
laki rezultati najupeatqiviji, Miloevi je stvorio sasvim oso-
ben, originalan koncept koji bi, u kontekstu srpske kulture, sa malo
kojim stvaraocem mogao, makar izdaleka, biti doveden u vezu. U po-
gledu logiko-teorijske spreme blizak Qubomiru Nediu i Bogdanu
Popoviu, a u pogledu sklonosti ka razmatrawu ireg duhovnoisto-
rijskog horizonta donekle uporediv sa Slobodanom Jovanoviem i
Brankom Lazareviem, Miloevi je, ipak, pre svega krajwe osoben
lik srpske kulture koji je sa kwievnim i, ire posmatrano, duhov-
nim tvorevinama prepoznavao i tumaio neke od srediwih antino-
mija modernoga doba uopte. U tom smislu Miloeviev stvarala-
ki poduhvat uporediv je sa onim to je na planu filosofije i isto-
rije ideja u srpskoj kulturi uinio Mihailo uri.
Svoja interesovawa i teorijsko-metodoloki okvir svoga pri-
stupa Nikola Miloevi je dugo i paqivo gradio. Nastupivi u
javnom, intelektualnom ivotu ranih 50-ih godina, on je potom uao
u period utwe, da bi poetkom 60-ih godina, a pogotovo od kwiga
Antropoloki eseji (1964) i Negativan junak (1965), zapoela jedna
intelektualna avantura sa briqantnim rezultatima koji su trajno
obeleili srpsku kulturu, a pre svega kwievnoteorijsku, kwiev-
nokritiku i filosofsku misao. Svoja stanovita Miloevi je
gradio odreujui se prema najviim dometima svetske kulture. Idej-
na uporita je, primera radi, utemeqio kroz dijalog s marksizmom,
kojem je u mladosti platio svoj obol, ali i kroz iri uvid u filo-
sofski modernitet, u rasponu od openhauera, Niea, Lukaa, pa do
ruskih pravoslavnih mislilaca, pre svih Berajeva, estova, Bulga-
kova i drugih. Svoja kwievnoteorijska stanovita gradio je u dija-
logu sa ruskim formalizmom, angloamerikom novom kritikom, fe-
nomenolokom teorijom, kolom interpretacije, a naroito sa struk-
turalizmom, pa i poststrukturalizmom. Svoje kwievne poglede on je
sueqavao sa najprobranijim krugom stvaralaca kakvi su, pre svih,
Dostojevski i Crwanski, a potom i ekspir, Servantes, Tolstoj,
Gonarov, Flober, Sartr, Kami, Fokner i drugi. Krug tih pisaca
nije naroito irok, ali je visina stvaralakih dometa nesumwiva:
najvii izazovi i mogu dati najvie rezultate, a to se u sluaju Ni-
kole Miloevia jasno potvruje.
Moda je upravo takva vezanost za najvie stvaralake domete i
uinila da se Nikola Miloevi poneto oteano kretao kroz me-
te srpskog kwievnog ivota u kojem, osim najplemenitijeg ita,
ima i dosta kukoqa. Miloevi je uvek negovao stav besprizivne

533
analitike moi, ali se ta mo u dnevnim kritikim poslovima po-
nekad inila pogreno usmerenom. Otuda i najvei poklonici Ni-
kole Miloevia bili su, ponekad, zaueni wegovim nastupima na
javnoj sceni gde je umeo da nahvali, i prehvali, pisca koji teko da
moe izdrati ozbiqniju proveru. Na svu sreu takva izlagawa on,
po pravilu, nije pretvarao u pisane tekstove, tako da je o tim proma-
ajima malo ostalo tragova. Kao praktini, dnevni kritiar Nikola
Miloevi nije bio na onim visinama na kojima je bio kada je po-
stavqao naelna, teorijska pitawa i kada je analitiku mo sueqa-
vao sa nesumwivim vrednostima svetske i srpske kwievnosti.
I ova iwenica mestiminih Miloevievih slabosti samo,
dodatno, ukazuju na vrednost wegovih teorijskih stanovita: mogle
bi se, naime, te slabosti na veoma zanimqiv nain istraiti i
protumaiti u okviru psihologije znawa, discipline koju je, i teo-
rijski i praktino, obrazloio upravo Nikola Miloevi. Uosta-
lom, govorei o Miloevievim nesumwivim stvaralakim postig-
nuima, vaqa konstatovati da u wegovom opusu ima toliko toga da se,
makar u ciqu sumarnog svoewa rauna, pomenute slabosti lako mogu
sasvim zanemariti. Otuda je potpuno sigurno da e wegovo delo i ge-
neracijama koje dolaze imati ta da kae i da e im sluiti kao
dragoceni putokaz i orijentir.

Zbornik radova Duh i razumevawe. Nikoli Miloeviu u spomen,

o godiwici smrti objavqen pod urednitvom Slobodana Grubaia
i Jovana Delia, predstavqa ne samo neku vrstu kurtoaznog gesta ko-
jim se Filoloki fakultet u Beogradu oduuje svom zaslunom pro-
fesoru nego, pre svega, in kritike provere i valorizacije stvara-
lakog dela Nikole Miloevia. Na elu ovog zbornika nala su se
dva priloga: kratka bio-bibliografska zabeleka o Nikoli Milo-
eviu i kratki uvodnik Slobodana Grubaia. Taj uvodnik je, na
malom prostoru, markirao neka sutinska obeleja Miloevieve
linosti i dela, kao to su izuzetna logika doslednost i sjajan be-
sedniki nastup, ali je wen autor napisao i jednu reenicu koja je
ne samo sutinski tana nego i tako formulisana da se neizbrisivo
utiskuje u pamewe, a svakako zasluuje i dodatnu elaboraciju. Ta re-
enica glasi: Nikola Miloevi se nije merio s bogovima, on se
borio s prazninom koju su bogovi ostavili za sobom." Nadam se da
e, u nekom buduem tekstu, Slobodan Grubai tu nesumwivo tanu
tezu dovesti do potpunijeg obrazloewa koje e pomoi da se proble-
matski krug i nain miqewa Nikole Miloevia jasnije sagledaju
na duhovnoistorijskom horizontu.
Tekstovi u ovom zborniku podeqeni su u tri kompozicione ce-
line. U prvom odeqku autori razmatraju Miloevievo nauno i

534
kwievno delo, u drugom wegov filosofski opus, a u treem odeqku
izloeni su tekstovi nastali u nekakvom ozraju Miloeviih ras-
prava. Zanimqivo je, meutim, da je najmawe radova posveeno Milo-
evievom kwievnoteorijskom i kwievnokritikom delu (Ksenija
Maricki Gaanski, Milo Lompar), neto vie wegovim kwiev-
nim (Nika Stipevi, Dragoqub Stojadinovi, Duko Pevuqa) i
filosofskim delima (Radomir orevi, Slobodan Jaukovi, Savo
Lauevi), a najvie je radova koji su na ovaj ili onaj nain pod-
staknuti problematikom, idejama, pojmovima ili piscima kojima se
bavio Nikola Miloevi (Duan Ivani, Zoran Paunovi, Jovan
Popov, Jovan Deli, Srdan Bogosavqevi, Slobodan Grubai). S
tim u vezi, odmah vaqa primetiti kako je grdna teta to nema vie
tekstova koji neposredno razmatraju sloeno i izazovno delo Nikole
Miloevia. Istina, svi ovi prilozi pokazuju koliko je Miloe-
viev opus podsticajan, ali daleko od toga da je on sam dovoqno ob-
jawen i protumaen. I premda je Miloevi svoje delo tako obli-
kovao da se ini kao da malo ta ostaje neizreeno, u wemu ipak ima
toliko slojeva da se istraivaima ukazuje mnotvo ne samo nedovr-
enih nego i jo nezapoetih poslova.
Razmatrawe kwievnoteorijske i kritike delatnosti Nikole
Miloevia zapoeto je tekstom Ksenije Maricki Gaanski u kojem
se, ukazujui na vanost hermenuetike detaqa", razmatraju nekolike
vane relacije Miloevievog dela, naroito wegovog odnosa prema
antikom nasleu. Pri tom, na najznaajniji ivi klasini filo-
log opovrgava Miloevievu sumwiavost u pogledu uspostavqawa
jezikog rafinmana kao dominante u antikim delima, a uzgredno
ukazuje i na neophodnost promene odnosa srpske kulture prema an-
tikom jezikom nasleu (kao to je poznato, ova autorka se odavno
zalae za vraawe izvornom, tradicionalnom izgovoru starogrkog i
latinskog jezika).
Najtemeqniju raspravu o Miloevievom kwievnoteorijskom
delu napisao je Milo Lompar pod naslovom Kwievnost i filozo-
fija u hermeneutici Nikole Miloevia. Najvei deo ove rasprave
ve je objavqen 1999. godine u Zborniku Matice srpske za kwievnost
i jezik, ali ta iwenica, premda eliminie mogue itaoevo izne-
naewe, ipak nimalo ne umawuje ubedqivost analitikih uvida. Kre-
ui se tragom nekih kqunih pojmova Miloevievog hermeneuti-
kog postupka i odgovarajue teorije (protivurenosti, preutkivawa,
univerzalni iskazi, pogled na svet, smisao ivota, karakter kao sud-
bina, zli bog, filosofija diferencije i sl.), Lompar je, manirom
izvrsnog Miloevievog uenika, pokazao ne samo kako se te katego-
rije manifestuju u razliitim Miloevievim tekstovima nego i
kako su naelno utemeqile wegovo razumevawe i tumaewe duhovnih
tvorevina.
O filosofskom delu Nikole Miloevia raspravqaju Radomir
orevi i Savo Lauevi. orevi ovlanim opisom pojedinih

535
kwiga ukazuje na ozbiqnost filosofskih tema i problema, a to pred-
stavqawe dovrava prikazom Miloevievog koncepta filosofije
diferencije. Taj koncept razmatra i Savo Lauevi, ukazujui na to
kako Miloevi, u filosofiji koliko i u prouavawu kwievno-
sti, obavqa doslednu kritiku epistemolokog apsolutizma". Trei
tekst iz filosofske problematike, tekst Slobodana Jaukovia, ne
raspravqa neposredno o samom Miloeviu nego se bavi optim
pitawem razumevawa umetnosti", pitawem koje je Nikola Miloe-
vi vazda imao na umu kao teorijski, estetiki temeq na kojem uspo-
stavqa svoju interpretativnu graevinu.
Najobimnija skupina tekstova u zborniku Duh i razumevawe po-
sveena je svojevrsnom dijalogu pojedinih autora sa nekim od prepo-
znatqivih pojmova, ideja ili autora kojima se bavio i Nikola Milo-
evi. Duan Ivani se bavi pojmom alibija u kwievnosti, a upo-
trebqivost ovog pojma ispituje na materijalu realistike prie. Zo-
ran Paunovi pojam negativnog junaka razmatra na primeru Hamberta
Hamberta iz Nabokovqeve Lolite. Jovan Popov se bavi omiqenim
piscem Nikole Miloevia Fjodorom Dostojevskim, istraujui
fenomen (pseudo)dvoboja u delima Zapisi iz podzemqa, Braa Kara-
mazovi, pa i Krotka o kojima je Miloevi ostavio nezaboravne
uvide svog analitikog uma. Jovan Deli pie o Raikovievoj poe-
mi Zapisi o crnom Vladimiru, uz, razume se, neprestano priseawe na
Miloeviev ogled u kojem je objawen pesnikov postupak sloene
jednostavnosti". Deli je, uz to, sa toplinom i lucidnou po kojoj
je dobro prepoznatqiv, ispisao upeatqive stranice seawa na prve
susrete sa dragocenim profesorom koji je imao razumevawa za stu-
denta zakasnelog zbog obaveze koewa planinskih livada u rodnome
kraju.
Svakako najmawe veze sa Miloevievim delom ima tekst Srda-
na Bogosavqevia o Ivanu i Kler Gol, jer Miloevi nije imao go-
tovo nikakvih simpatija za avangardni, poetiki radikalizam kakav
je Gol zastupao. Miloevi je, meutim, i te kako imao razumevawa
za neurotine erotizme, kakve je izuavao kod Dostojevskog, a i u svo-
jim romanima na svoj nain oblikovao. Tuna iwenica da je smrt
ovu dvojicu sjajnih, generacijski udaqenih prouavalaca kwievno-
sti vremenski sasvim pribliila, daje dodatno obeleje ovom pri-
logu Srdana Bogosavqevia. I, konano, zbornik zatvara vodei srp-
ski ivi germanista Slobodan Grubai koji, uz priseawe na ra-
finiranost Miloevievog razmatrawa psihoanalitikog pristupa
kwievnosti, analizira kako su Lu Andreas-Salome i Viktor Tausk
primali junoslovenske folklorne tvorevine i kako se to reflekto-
valo u romanu Izabranik Tomasa Mana.
Najmawe podrke kulturne javnosti upueno je romanima Niko-
le Miloevia, ali je zbornik Duh i razumevawe i tome posvetio
prilino pawe. O svim romanima je reeno poneto. Nika Stip-

536
evi je povodom Niti mihoqskog leta, a uz priseawe na slikarstvo
ora de Kirika, ukazao na opsednutost smru, na melanholiju suo-
avawa sa ogranienou qudskog veka, te nostalgiju za beskona-
nim". Dragoqub Stojadinovi je, kao najdosledniji i najuporniji i-
talac, protumaio sva tri Miloevieva romana i nije se, pri tom,
ustezao od krupnih ocena i obavezujuih analogija. Konano, Duko
Pevuqa razmatra roman Senke minulih qubavi, ali i Miloevievu
politiku publicistiku.
3

Zbornik radova Duh i razumevawe predstavqa skup veinom iz-

vrsnih tekstova koji jasno pokazuju kako je ozraje dela Nikole Mi-
loevia iskazano na nedvosmisleno moan nain. Sam naslov zbor-
nika je veoma sreno naen, a ukazuje na samo sredite Miloevie-
vog stvaralakog opusa: ako je ita wega zanimalo, onda su to duhov-
ne tvorevine, kwievne i filosofske, kao i vetina wihovog razu-
mevawa i tumaewa (ostale umetnosti ili naune i praktine disci-
pline izuzmemo li psihoanalizu, ideologiju i politiku retko
su zaokupqale wegovu analitiku pawu). Miloevi je pruavalac
izrazito modernog metodolokog utemeqewa, pa je razlikovawe poj-
mova objawewa i razumevawa, odnosno prirodnonaunog i duhovno-
istorijskog prouavawa za wegov pristup od sutinskog znaaja. U
srpskoj kulturi i nauci o kwievnosti on predstavqa jednog od ne-
kolicine najdragocenijih prouavalaca koji su postavqali jasnu de-
markacionu liniju po kojoj je razlikovan tradicionalni od moder-
nog, prevazieni od podsticajnog pristupa kwievnim tvorevinama.
Zbornik Duh i razumevawe saiwen je u spomen" Nikole Milo-
evia, pa e, neosporno, predstavqati dragoceni podsticaj za i-
tawe samih dela ovog naeg teoretiara i tumaa duhovnih tvorevi-
na. Sam zbornik veoma lepo izgleda, sa otmenom elegancijom kwiga
saiwenih za venost. Tekstovi u zborniku su, naalost, neujednae-
no prireeni, tako da neki imaju rezime, neki ak i apstrakt i
kqune rei, a neki nita od svega toga. To, dakako, nee ni umawi-
ti niti poveati vrednost ovih tekstova, ali kod nestrpqivih ita-
laca moe smawiti ili poveati operativnu efikasnost itawa.
Ono to je, pak, najvanije, svi ovi tekstovi, svaki na svoj nain,
upuuju nas na ponovno itawe Miloevievih kwiga koje su, slo-
bodno moemo rei, obeleile srpsku intelektualnu zajednicu od
polovine 60-ih godina do kraja 20. veka. Otuda, bar kad je prouavawe
kwievnosti u pitawu, krug onih stvaralaca koji su bili ozraeni
Miloevievim delovawem nije teko razlikovati od kruga onih
koji su sasvim izmakli tom delovawu. To izmicawe nikako ne bismo
mogli oceniti kao srean inilac neijeg intelektualnog razvoja,
premda i suprotnih primera ima podosta: ima onih koji se nikada

537
nisu uspeli iupati iz te mone intelektualne mree koju je ras-
plitao Nikola Miloevi. Miloevia je, svakako, trebalo itati,
ali je trebalo i nadvladati zamamnost wegove intelektualne moi.
Istina, sada je lake odupreti se wegovom uticaju, pre svega
zato to on, naalost, nije vie meu ivima. Govori su, bez sum-
we, predstavqali osnovno sredstvo wegovog javnog delovawa, budui
da su ga sluali ak i oni koji ga nisu itali. Onaj ko je samo jed-
nom uo kako Miloevi govori, taj to vie nikada nee zaboravi-
ti. Takvu logiku utemeqenost, preglednost izlagawa i jasnou argu-
mentacije, teko je nai u kulturi kakva je srpska, u kojoj povieno
afektivno stawe, po pravilu, biva smatrano osnovnim obelejem va-
qanog govora. Sintaksa wegove usmene reenice gotovo se u dlaku po-
klapala sa sintaksom wegove pisane reenice, to je retkost u meri
u kojoj je isto takva retkost suzbijawe emocija i afektivnih stawa
zarad tanosti kazivawa i intelektualne usredsreenosti. Zahvaquju-
i upravo tim osobinama Nikola Miloevi je, u prilinoj meri,
zaokruio sopstveno delo, dao mu neophodnu celinu i konaan iz-
gled. Time je uinio da praznina koju je za sobom ostavio ima ime
da bude popuwena.
Sada je sve na itaocima. Zbornik radova Duh i razumevawe pod-
stie itaoca da preuzme sopstvene nadlenosti i da obavi ono to
mu pripada. Ne mislim, meutim, da e se ovakvim podsticajima
mnogo toga postii. Nikola Miloevi, naime, nikada nije bio
ba mnogo itan pisac. On je, pre, bio intenzivno i u mawim inte-
lektualnim krugovima veoma paqivo itan pisac. to se recepcije
wegovog dela tie, vaqa nam konstatovati jednu znaajnu promenu ho-
rizonta oekivawa koja danas, dodatno, oteeva prijem wegovog dela.
Posledwih decenija, naime, dolo je do izrazite promene intelek-
tualne paradigme, pa i do udaqavawa dominantnog diskursa od strogo
teorijskog umovawa. Mi ivimo u eposi koja se iskazuje kroz postte-
orijski diskurs; ili, kako bi to Teri Iglton rekao, posle teorije"
(After Theory"). U tom postteorijskom diskursu, koji dominira u
postmodernistikoj umetnosti, pa i u prouavawu kwievnosti i
kulture, dolo je do izrazitog smawewa teorijske ozbiqnosti na taj
nain to se i najteim teorijskim problemima sve vie pristupa
na nain jezikih igara. Teorijski diskurs nije, dakle, eliminisan,
nego je samo promewena wena priroda, osnovna funkcija i ukupna
kulturoloka ifra.
Postteorijski diskurs bi, primera radi, u Miloevievom opu-
su, pa i u ovom zborniku, mogle zainteresovati neke sasvim margi-
nalne iwenice. Recimo, nain na koji se Nikola Miloevi pot-
pisuje. Takav pristup bi, kao signifikantan detaq, uoio to da u
zborniku Duh i razumevawe, ispod Miloevieve fotografije, stoji
wegov potpis koji, svojim izgledom, istie odreena znaewa: Niko
la Mi lo evi. I u tome bi lingvostilistika, tanije grafolo-
ki utemeqena kritika lako nala odreene semantike efekte. Re-

538
cimo ovakve: izdvajawem rei niko" ukazuje se na znaaj praznine,
koju je, izmeu ostalog, imenovao Slobodan Grubai rekavi da se
Miloevi borio s prazninom koju su bogovi ostavili za sobom";
la Mi" ukazuje na notne znake i na iwenicu da je Miloevi na
vie mesta pokretao pitawe melodijskog naela kwievnog iskaza;
Mi lo" jasno imenuje najvernijeg i najdoslednijeg, ali dovoqno sa-
mosvojnog aka velikog uiteqa; evi" ukazuje na psihoanalitiki
relevantne detaqe zbog kojih je Miloevi ispisao neke od uoqi-
vih stranica svoje pripovedne proze itd. itd.
U takvom kontekstu sveopteg poigravawa teorijska ozbiqnost
Nikole Miloevia gotovo da nema ta da trai. Gotovo da jasno
vidim kako se na sam pomen ovakvih poigravawa profesor Miloe-
vi nevoqko, pomalo kiselo smeka. I kako se sprema da logikom
artiqerijom uniti onoga ko se drznuo da na takav nain progovara
o duhovnim tvorevinama. Zbog svega toga e delo Nikole Miloevi-
a, i nadaqe, ostati u jednom relativno uskom krugu onih posveeni-
ka koji, ni danas, ne pristaju na poigravawe i ne dozvoqavaju da
to poigravawe pojede supstancu utemeqenu na modernim teorijskim
kolama u nauci o kwievnosti. Slutim, meutim, da je jednim,
skrivenim delom svoga bia Nikola Miloevi prieqkivao bar
poneto od ovakvog pristupa i da bi mu poigravawe prekrajima da-
lo izvesnu satisfakciju koju ne bi vaqalo sasvim zanemariti. A tu
se, neizostavno, dotiemo i pitawa otkuda Miloevievo bavqewe
kwievnou kada je on sutinski bio opredeqen za filosofiju.
Bez obzira na objawewa koja je on sam davao, italac wegovih dela
umee da zakqui kako nee biti kwievnost tek neka puka kompen-
zacija za neuspehe u ranom bavqewu filosofijom, tanije za nemo-
gunost da se wome bavi unutar univerzitetske nomenklature.
ivotni put Nikole Miloevia kao da tome daje posebne ko-
mentare. Kada su mnoge godine prole i kada se on ozbiqno suoio
sa blizinom trenutka u kojem se odlazi sa ovoga sveta, ostareli pro-
fesor, autor vie kwiga iz kwievnonaunih i filosofskih dis-
ciplina, ipak je posegao za onim to mu je, smatrao je, posluilo
kao svojevrsna kompenzacija: on je tada poeo da objavquje romane.
Premda ih je pisao znatno ranije, odluka da ih predstavi javnosti
podrazumevala je vanu promenu odnosa prema sopstvenoj kwievnoj
rei. Bie, naime, da je tada jasno spoznao ono to je i u mladosti
dobro oseao, a to je da kwievnost, ma koliko bila neozbiqna ili
trivijalna, sadri neku istinu egzistencije nesvodivu na bilo kakvu
racionalnu, logiki obrazloivu misao. Moda vrednost toga isko-
raka u sferu iracionalnosti i nije velika, ali se uz wenu pomo
ipak kompletira istina egzistencije tako da ovek moe mirniji da
ode sa ovoga sveta. Uinilo se onoliko koliko se moglo, i to je sve.
Mislim da to: uiniti to se moe, imali su na umu i prire-
ivai zbornika Duh i razumevawe. I oni su odali potovawe Niko-
li Miloeviu koji je to mnogostruko zasluio. Zato je prilika da

539
i prireivaima i svim autorima ovog zbornika svaki potovalac
dela Nikole Miloevia kae: hvala. Sve ovo to sam toliko oko-
lino i zametno govorio ima upravo takav smisao. Za to, pak, imam
i poseban razlog. Ukupno delo Nikole Miloevia je, svakako, jedna
od najveih dragocenosti moga intelektualnog zrewa. Od trenutka ka-
da sam 1974. godine proitao kwigu Roman Miloa Crwanskog (1970),
a odmah potom, takorei na duak, Ideologiju, psihologiju i stvarala-
tvo (1972), Antropoloke eseje (1964), Negativnog junaka (1965) i
Andria i Krleu kao antipode (1974) poeo sam da gutam svaku wego-
vu novu kwigu i sve to je ovaj mislilac napisao. Svoj pristup
kwievnosti sasvim sigurno ne bih izgradio u ovakvom obliku da
nisam pomno itao kwige Nikole Miloevia i pratio wegove jav-
ne nastupe. Iz svog Novog Sada sam na postdiplomske studije u Beo-
grad otiao prevashodno zbog dvojice meni dragocenih qudi: jedan
od wih je Nikola Miloevi.
Sticajem okolnosti nikada, ni jednu jedinu re, nisam napisao
o Miloevievim kwigama. Uzgredno i sasvim neobavezno govorio
sam o tim kwigama veoma esto i veoma mnogo, naroito svojim stu-
dentima. Na pisawe me, meutim, niko nikada nije podstakao, a me-
ni se inilo da su te kwige takva nepobitna vrednost da je jalova ta-
utologija dokazivati ono to je sasvim oigledno. Kako je vreme od-
micalo u meni se, pak, sve vie stvarala ona miloevievska kap
melanholije" i bodqa u srcu" zbog toga to nisam oduio dug ove-
ku od kojeg sam mnogo, odista mnogo nauio. Zbog toga sam sa neskri-
venim i ogromnim olakawem primio poziv da kaem neku re o
zborniku Duh i razumevawe. Iskazujui potovawe za briqantno kwi-
evnoteorijsko i filosofsko delo Nikole Miloevia, namirujem
tako jedan stari, intimni dug o kojem nisam imao sa kime da prozbo-
rim. Nadam se, stoga, da ete mi vi, koji sve ovo sluate, oprostiti
to jednom uzetu re ve neukusno dugo ne isputam iz ruku.*

Ivan NEGRIORAC

KREATIVNO PISAWE, ITAWE I INTERPRETACIJA

Radovan Vukovi, Pisac, delo, italac, Slubeni glasnik", Beograd

2008

Danas se smisao i svrha kreativnog pisawa obino dovodi u ve-

zu s mnogobrojnim kursevima za savladavawe vetine pisawa teksto-

* Re na promociji zbornika Duh i razumevawe u Matici srpskoj 2. de-

cembra 2008. godine.

540
va kwievno-umetnikog karaktera. Obina internet pretraga poka-
zae da odrednica kreativno pisawe podrazumeva razliite kurseve
za savladavawe kwievnog pisawa, pa se u skladu s tim danas gotovo
svako moe osposobiti za posao" pisca. Meutim, ono to u odno-
su na takve radionice ini razliku u vezi s istorijskim i teorij-
skim poimawem ina kreativnog pisawa a ne davawa praktinih
uputstava, opisuje upravo studija Radovana Vukovia.
Iako nosi pomalo radioniki" naslov, ona prua hronolo-
ki estetiko-teorijski uvid u razvoj pisawa, itawa i interpreta-
cije kao osnovnih konstanti kwievnog stvarawa i recepcije kwi-
evnosti. S tim u vezi je izvestan nesklad kada je re o horizontu
italakog oekivawa pri prvom susretu s naslovom, i ambicijom da
se pisawe, itawe i interpretacija praktino naue; kako se to ra-
zume i usvaja u pomenutim radionicama; pa se zato studija uprkos
podnaslovu ne moe okarakterisati kao prirunik za kreativno pi-
sawe.
S druge strane, upuenijem itaocu ili kwievnom stvaraocu
ona moe posluiti kao solidan teorijski podsetnik, a u tome se
ogleda i wena najvia vrednost, to je u skladu i s osnovnom name-
rom autora navedenom u zavrnoj napomeni: eqa mi je bila da bu-
duim studentima objasnim to vie pojmova iz oblasti koju su pre-
davawa obuhvatala i da ih u toku tih izlagawa ilustrujem primerima
s oekivawem da e kwiga ipak biti od koristi studentima, a i
onima koji se ire interesuju za problem pisawa, itawa i inter-
pretacije, odnosno za kategorije pisca, dela i itaoca."
Zato treba istai da studija ima ambivalentan kapacitet jer ne-
kom ko je oproban pisac ona zaista moe sluiti kao dragocen pod-
setnik, dok nekom ko ima nameru da ui tehnike pisawa ona nee bi-
ti od praktine koristi. Zato ona i jeste i nije uxbenik a pitawe da
li e i u kojoj meri to zapravo biti ili ne iskquivo zavisi od i-
taoca i wegovih kwievno-umetnikih ambicija, kao i od wegovog
italakog iskustva.
Ve naslov studije pokazuje wenu formalnu organizaciju jer na-
glaava trostruki odnos pisca, dela i itaoca kao osnovnih katego-
rija konstituisawa literarne galaksije. Ujedno, ove kategorije defi-
niu kreativno pisawe, itawe i interpretaciju kao osnovne teme
istraivawa, a u skladu s tim studija je organizovana u zasebne te-
matske odeqke radi lakeg shvatawa interaktivne relacije pisac
deloitalac. Meutim, iako su tako formulisane teme naizgled
apriorno razumqive, autor ne proputa da objasni zato su naslo-
vom pomalo pojednostavqene jer je glavni zadatak rasprave da sabere
razliita gledita o tri vane radwe u ovekovoj kulturi ivota i
intelektualnom radu i da ih opie na to razumqiviji i jednostav-
niji nain, kako bi sve bilo pristupano onima ije je znawe o tome
ogranieno ili da probudi ve postojee zalihe znawa o kreativnom
pisawu, itawu i interpretaciji".

541
 Prema tome, struktura studije posledica je wene primarne na-
mene i potrebe da se analitiko-sintetikim metodom obradi graa
razliitih kwievnonaunih disciplina, a odabrani analitiki
metod posledica je autorske namere da izlagawe bude jasno jer ako
bi se ulazilo u detaqe i traila objawewa za sve, kako to ine
specijalisti, bilo bi nemogue napisati kwigu ove vrste".
Upravo takav pedagoko-selektivni odnos prema predmetu uslo-
vio je fokusirawe analitikog pogleda na najrelevantnije pravce
kwievno-estetikih, nauno-filozofskih i lingvistikih disci-
plina. Svakako, ono to s tim u vezi omoguava da studija ima i
otvorenu formu, jeste i prikriveni zahtev upuen itaocu/studentu
da tek u naknadnim fazama izgradi sintetiko-kritiki odnos pre-
ma prikazanim estetiko-poetikim koncepcijama. Takoe, autor is-
tie i da odabrani metodoloki pristup ne iskquuje svest da su
pisawe, itawe i tumaewe nedeqivi.
Pojam kreativnog pisawa Radovan Vukovi definie konci-
zno: Kreativno pisawe je jedan vid specifinog pismenog saopta-
vawa poruka namewenih odreenom primaocu", a zato to svako pi-
sawe ima za ciq razmenu poruka bilo je neophodno razmotriti i raz-
liku izmeu obinog i kreativnog pisawa, u pogledu otvorenosti po-
ruke ili wene kodiranosti u tekstovima kwievnoumetnike vrste.
Ipak, prenos i uvawe poruke istaknuti su kao primarna sutina
pisawa. U nastavku se razmatra pregled istorije pisawa, a posebno je
naglaena qudska i umetnika potreba da se u saoptavawe poruke
unese i estetska funkcija, to je pokazano razvojem od mnemotehni-
ke pismenosti ka sposobnosti izraavawa apstraktnih pojmova. Po-
red toga, budui da proces pisawa ukquuje i materijal na kom se
pie, bilo je neophodno dati i osvrt na razvoj kwige kao tampanog
medija.
Odeqak o osnovnim koncepcijama pisawa otvara prikaz razvoja
pojma kwievnost", a razmatrawem razlike izmeu usmene i pisane
kwievnosti definie se pojam autora" kao stvaraoca s posebnim
talentom ili sposobnostima, kao to su znawe i mo fantazije. Na
ovu temu nadovezuje se hronoloki pregled najvanijih teorija krea-
tivnog pisawa od antikih, idealistikih i mimetikih do savre-
menih estetiko-teorijskih koncepcija i metodikog scijentizma u
pisawu unutar konteksta postmodernistikog stawa.
Ciq analize razliitih teorija bila je izrada kratke kwiev-
noteorijske mape radi prikazivawa istorijskog razvoja pitawa kwi-
evno shvaene stvaralake energije, tj. da li je ona i u kojoj meri
posledica upornog voqnog rada ili obdarenosti, ili oba. Zato se u
posebnom odeqku o nastajawu kreativnog teksta razmatraju primeri
iz kwievnih radionica Flobera, Tolstoja, Matavuqa, Stankovia,
Crwanskog i Andria. Navoewe delova prepiske i implicitne ili
eksplicitne poetike naglaava da je kreativno pisawe dramatian

542
dogaaj iz kojeg se delo raa uz angaovawe celokupnog autorskog
imaginativno-kognitivnog stvaralakog potencijala.
Vukovi posebnu pawu posveuje romanu kao najrazuenijoj
kwievnoj vrsti. Ukazano je da on najboqe pokazuje intimnu interak-
ciju izmeu teksta i itaoca, a primeri razliitih mogunosti ro-
manesknog strukturirawa povod su za razmatrawe poetiko-teorij-
skih stavova teoretiara poput Lukaa, Kajzera i Bahtina. U sve to
ukqueni su prikazi tipova romana i wegovih kqunih elemenata, a
kako bi se kreativan roman oznaio kao plod stvaralakog napora,
analiza mu suprotstavqa okotale detektivske i sline anrove. Na
kraju, iz perspektive dostignua teorije informacija i semiotike
razmatra se znaewe trijade pisaweitaweinterpretacija, uz za-
kquak da in kreativnog pisawa podrazumeva: poiqaoca, kwigu
kao prenosnika i tekst u kome je sadrana poruka.
Raspravu o itawu Radovan Vukovi poiwe istorijom itawa
i razliitim tehnikama i tipovima italaca oslawajui se na teo-
riju informacija i semiotiku, a nakon toga prelazi i na definisa-
we itawa i wegove realizacije kao voqnog ina. itawe je shvaeno
kao irok pojam, i pokazuje se da prethodi pisawu jer je elementar-
na potreba odgonetawa prirodnih i artificijelnih znakova. U tom
smislu, istaknuto je da akt itawa uvek vodi ka uoavawu spoqawih
znakova bez obzira na to da li pripadaju prirodi i kulturi, i wi-
hovoj obradi u laboratorijumu svesti, da bi se deifrovala znakovna
znamewa".
I u ovom odeqku govori se o dvostrukosti: o povrnom i estet-
skom itawu, a razlika se kao i kod pisawa tie uloene energije.
Drugi vid itawa okarakterisan je kao istraivaki jer ide se po-
lako od reenice do reenice, razmiqa o svakom detaqu, kako bi se
osmotrio i razumeo smisao i pri tom uivalo u tajnama koje su rei
elele da otkriju". Zato je ukazano i na to da spisateqske i itala-
ke ambicije oblikuju i razliite tipove italaca: od onog koji je te-
orijska konstrukcija kao konstitutivni element dela do empirijskog
itaoca formiranog sopstvenim odnosom prema tekstu i nainom
recepcije.
Pokazano je da se itawe diferencira kao itawe slikom, gla-
sno itawe, javno itawe i itawe u sebi. Posledwi vid izdvaja se
kao poseban jer predstavqa intiman in optewa s kwigom, pa se
tako pretvara i u svojevrsnu odbranu od agresivnosti sveta. Istaknu-
to je i da vrsta teksta najvie utie na itawe, pa su fikcionalni
tekstovi najzanimqiviji, a temeqno pitawe u vezi s itawem jeste
kako se tekst prenosi u svest itaoca, tj. da li i itawe moe da po-
stane kreativni akt zavisno od osetqivosti itaoca za kwievnou-
metnike i estetske senzacije. Kao odgovor Radovan Vukovi nudi
analizu dveju estetikih teorija: Ingardenovu o sklopu kwievnou-
metnikog dela i wegovom usvajawu i Izerovu funkcionalistiku

543
teoriju itawa izvedenu iz estetike delovawa, kojima osnovno pola-
zite fenomenoloka filozofija Edmunda Huserla.
Daqe, radi razmatrawa modernih stanovita o stvaralatvu
itaoca u odnosu na stvaralatvo pisca posebna pawa posveena je
druewu pisca i itaoca" uz osvrt na sentimentalistiki roman
18. veka i figure imaginarnog itaoca i autoreferencijalnog pri-
povedaa, na ta se nadovezuje razmatrawe Ekovog uzornog itaoca",
tj. uzornog pisca". S tim u vezu doveden je i pojam suverenog itao-
ca kao aktera teksta i pievog saradnika u otvorenom delu konsti-
tuisanog u vreme razvoja estetike delovawa i teorije recepcije. Pri-
merima romana Kovai lanog novca (id), kolice (Kortasar), Ako
jedne zimske noi neki putnik (Kalvino), Hazarski renik i Predeo
slikan ajem (Pavi) ili Sitniarnica Kod srene ruke" (Petrovi)
pokazan je nain funkcionisawa romana polivalentne strukture, tj.
da itawe i pisawe u najnovije vreme postaju etwa kroz imaginarnu
biblioteku oveanstva.
Posebna pawa posveena je funkciji itawa i itaoca u Jau-
sovoj teoriji recepcije. Vano je bilo pokazati da u datom kontekstu
italac postaje krajwa instanca konstituisawa svih vrednosti dela.
Meutim, ono to ima najveu vanost povezano je s usvajawem fi-
gure realnog, empirijskog itaoca, ili italake publike jednog vre-
mena, a samim tim i s postojawem zahteva italatva, tj. horizonata
italakog oekivawa, iz ega sledi da se istorija kwievnosti
moe pisati na osnovu smene razliitih talasa recepcije pojedinih
dela".
U blisku vezu s ovim gleditima dovedena je i postavka o pro-
menqivosti estetskog objekta u vremenu koju je razradio Vodika, a
odeqak zaokruuje konstatacija da estetika recepcije ne samo da je
uspela da se ostvari kao teorija, ve je dala i konkretne interpreta-
tivne rezultate omoguujui i stvarawe dinamike istorije kwiev-
nosti, sintetikog metoda itawa, usvajawa, interpretacije i prou-
avawa kako kwievnog dela tako i ukupne kwievne istorije.
Zavrni deo studije Radovana Vukovia posveen je pitawima
interpretacije, a kao i u prethodna dva dela prikazan je istorijski
razvoj interpretacije, ovde definisane kao prakse koja u odnosu na
pisawe i itawe postaje neophodna kad neko nije dovoqno upuen u
ono to je napisano i kad nije sposoban da razume i potrebna mu je
pomo u obliku naknadnog objawewa".
Uvod u istorijski razvoj hermeneutike kao posebne kwievnote-
orijske discipline posebnu pawu poklawa zaetniku moderne her-
meneutike Fridrihu lajermaheru, koji je definie kao sistemat-
sko uewe razumevawa od univerzalnog znaaja, tj. umee tumaewa"
u smislu uoseavawa pojedinca u individualni svet pisca". Nado-
vezujui se na lajermahera, koji je kreirao trijadni krug pisac
deloitalac, dat je osvrt i na Diltajev hermeneutiki koncept dela

544
kao izraza duhovnog ivota autora, kao i na wegov hermeneutiki
krug kojim se povezuju delovi i celina. Nakon toga, Vukovi anali-
zira i hermeneutike metode Hajdegera i Gadamera, tj. Hajdegerovu
ontoloku koncepciju hermeneutikog kruga i vezu umetnosti s fi-
lozofskim miqewem jer ponavqa optu istinu stvari, odnosno
Gadamerovo pomerawe hermeneutikog fokusa s ontoloke istine na
jezik, tj. na gramatike osnove kwievnosti.
Zakquak izveden nakon eksplikacije poetaka hermeneutike kao
specijalistike vetine, definie wene osnovne pravce u vezi s
promenama unutar filozofskih, retorikih i filolokih sistema,
usled ega je bilo nemogue uspostaviti jedinstven nauno-hermeneu-
tiki pristup. Zato je tumaewe zavisilo od dominantnih filozof-
skih, filolokih i retorikih sistema, u smislu wihovog istorij-
skog smewivawa. Dakle, mora se govoriti o neophodnosti nepresta-
nog hermeneutikog pluralizma pristupa, tj. o hermeneutikoj poli-
foniji.
Odeqak o teorijama i metodama interpretacije zapravo predsta-
vqa obiman pregled teorija i interpretativnih praksi od romanti-
zma, filozofsko-estetikog Hegelovog idealizma, pozitivizma 19.
veka, ruskog formalizma, Bahtinove teorije polifonijskih struktura
i Ingardenove teorije o slojevitosti, tajgerove imanentne inter-
pretacije, Jakobsonovog lingvistiko-kwievnog uewa, francuskog
kwievnog strukturalizma eneta i Barta, Lotmanove strukturno-
-semiotike analize, sve do poststrukturalistikih teorija dekon-
strukcije i intertekstualnosti (Derida, De Man), diskurzivne ana-
lize (Fuko), modernih sumwi u interpretaciju (Sontag) i Hermando-
ve teorije sintetike interpretacije. Tako opirnim sueqavawem
najvanijih metoda Vukovi je pokazao osnovne etape razvoja inter-
pretativne prakse ukazujui i na to da se svaki koncept zasniva na
jednostranom sagledavawu kwievnosti. U tom smislu, i ovaj odeqak
zakquuje stanovite da je i za moderan nauno relevantan hermeneu-
tiki postupak potreban metodoloki pluralizam.
Ipak, pored svega to donosi, studija Radovana Vukovia ne
moe se definisati kao istraivako-polemiki nauni rad, jer ne
problematizuje pojedinani kwievnoteorijski koncept. Ona bi pre
mogla biti okarakterisati kao struni i nauno koncipirani pre-
gled istorijskog i teorijskog razvoja kompleksa pisacdeloita-
lac, tj. mnogih konteksta koji tvore problematiku kreativnog pisa-
wa, itawa i interpretacije. U tom smislu, analitiko ralawi-
vawe jedinstva estetike interaktivnosti nivoa pisacdeloita-
lac opravdano je inicijalnom pedagokom namerom da se za potrebe
univerzitetskog kursa kwievnosti izradi funkcionalan pregled.
Osnovna namena, ali i koliina grae koju je trebalo obraditi i
prikazati, uticale su i na formalno ustrojstvo studije, tj. na liniju
izlagawa koja, granajui se iz optih tematskih odrednica ka isto-

545
rijski najbitnijim kwievnoteorijskim stavovima i tumaewima,
svakako prua zanimqiv i pregledan mozaik dosadawih kwievno-
teorijskih dostignua.
Ipak, ono to studiji svakako nedostaje i kao strukturni i kao
sadrajni element, a to autor i sam naglaava, jesu konkretni
kwievni primeri i ilustracije svakog estetiko-teorijskog prav-
ca. Prikaz najrelevantnijih teorija jeste dragocen, ali nedostatak
kwievnih paradigmi ini studiju suvoparnom. tavie, ona upra-
vo i rauna s tim izneveravawem, zato to su primeri iz kwievno-
umetnikih dela ranije bili osmiqeni kao sastavni deo univerzi-
tetskog kursa. U tom smislu, studija jeste prikaz razvoja kwievne
teorije, ali ne i nauno-kritiki osvrt, tj. teorijsko polemisawe
s konkretnim estetiko-poetikim kategorijama, epohama ili prav-
cima.
Premda kritiko-polemiki diskursi izostaju u Vukovievoj
studiji pre svega zato to je uxbeniko-rekapitulativnog tipa, ipak
treba primetiti da je autor uspeo da uspeno sabere, same i pred-
stavi sve to ini esenciju kwievne, estetiko-teorijske i filo-
zofsko-lingvistike tradicije, i svakako da Vukovieva studija u
tom smislu pokazuje kompaktnost i stabilnost briqivo izvedenog
naunog pregleda s jasno definisanom namenom. Naalost, neposto-
jawe podrobnijeg paradigmatskog prikaza konkretnih kwievnih prak-
si predstavqa vidan nedostatak, ali e uprkos tome zainteresovati
itaoce koji se studioznije interesuju za pitawa i problematiku li-
terarnog kreativnog stvarawa i kwievne teorije i istorije, to je,
ujedno, wena najvea vrlina.
Dejan ANAREVI

PLURALITET ODGOVORA KAO TEORIJSKI UVID

Novica Mili, ta je teorija, Institut za kwievnost i umetnost,

Beograd 2006

Pitawe u naslovu studije Novice Milia ta je teorija, svo-

jom neposrednou, evocira predstavu o nekom ultimativnom odgo-
voru, obeanom ili datom. Umesto toga, autor dovodi u pitawe svaku
pretpostavku definitivnosti moguih odgovora, ukazujui na uslov-
nost mnogih preuzetih teorijskih odreewa i nepostojanost teorij-
skih termina. Novica Mili promiqa ono pojmovno podruje koje
se najee tretira kao unapred odreeno i nesporno, a ulazi u sa-
draj samog pojma kwievna teorija. Umesto uobiajenog manira pre-
uzimawa ovog pojma, autor se bavi problemom teorije kao oblika zna-

546
wa, metodologijom teorijskog istraivawa kwievnosti, kao i na-
inom na koji se kwievno znawe uspostavqa i legitimie.
Novica Mili pokazuje svu, istorijski determinisanu, uslov-
nost teorijskih premisa koje uzimamo kao apriorno date. Jedno od
pitawa koje autor najpre postavqa, pratei etimoloku i semanti-
ku istoriju samog izraza, jeste ta je ono to podrazumevamo pod te-
orijom i koji opseg znaewa je izraz teorija prvobitno obuhvatao.
Kroz ovaj osvrt, Novica Mili naznauje svu semantiku naslojenost
samog pojma, to ve onemoguuje jednoznaan odgovor na poetnu
upitanost. Sledee vano, a esto prenebregnuto teorijsko pitawe je
i ta zapravo obuhvata teorijsko bavqewe kwievnou. Autor uka-
zuje na praksu prouavawa kwievnosti koja prelazi preko kwiev-
nosti kao kategorije i najee podrazumeva bavqewe istorijskim,
socijalnim, psihikim subjektom, ili svetom kao skupom pojava. Na-
suprot tome, teorijski pristup kwievnosti bazino je odreen in-
teresom za kwievno kao kvalitet u najoptijem smislu, a ne za sin-
gularnost literarnog dela.
Polazei od primarne definicije teorije koja obuhvata prin-
cipe optosti, kategorijalnosti, Novica Mili prikazuje moguno-
sti definisawa kwievne teorije u odnosu na granina podruja.
Dve najvanije granice teorije na koje autor upuuje vezane su za ka-
tegorijalno i metodsko ispitivawe one vraaju teoriju na problem
vlastitog utemeqewa.
Upravo u kontekstu tog utemeqewa prepoznatqiva su dva stano-
vita: uverewe da se terminolokim razjawewem mogu reiti i
problemi na koje termini upuuju, budui da termini najee (svo-
jom operativnom usmerenou ka jednoznanosti) prikrivaju samo
pitawe predstavqawa, i pristup koji podrazumeva odravawe iluzije
epistemoloke autonomije kwievnosti, iako je prodor drugih di-
sciplina u kwievnu teoriju oigledan. Mehanizam koji Novica
Mili istie kada je re o prvom pristupu je terminoloko svoe-
we na jednoznanost predmeta koji je nuno nejednoznaan, kakvo je
pesnitvo. Pri tom, u duhu zavrnog poglavqa, ovu nejednoznanost,
na koju ukazuje, autor ne prevodi u polisemiju kao vieznanost, po-
kuavajui i sam da izbegne lanu sigurnost opisanih terminolo-
kih razjawewa. Na ovaj nain, Novica Mili se uzdrava i od
greha redukcionizma koji je ponekad neizbean, budui da reduktiv-
nost govora o kwievnom delu najee oznaava usmerenost ka sa-
znawu kao ciqu. Autor, takoe, ukazuje na terminoloki i metodski
prodor sociologije, psihologije, estetike, a u dvadesetom veku prete-
no lingvistike, odnosno i hermeneutike (odreivawa izvorita
teksta i wegovog to tanijeg znaewa) u prouavawe kwievnosti.
U kontekstu ovog proimawa sa drugim disciplinama, epistemolo-
ka autonomija kwievnosti predstavqa samo mit.
Novica Mili ukazuje na relacije izmeu idealnog smisla teo-
rije, koji podrazumeva postavqawe metode na nivo univerzalnog prin-

547
cipa, i pragmatike teorijskog teksta koji spreava i ometa dosezawe
tog nivoa. Takoe, autor ne proputa da ukae na esto ametodsku
prirodu kwievnih istraivawa, to ne znai da su ona nuno na-
sumina ili da funkcioniu na principu sluajnosti, ve da su e-
sto zaobilazna, i da se odvijaju kroz intuiciju. Kwievnost nije sa-
mo vrsta, nego je i rod jedan od vidova razumevawa sveta. Mili
predstavqa dva pristupa samoj teorijskoj metodi. Metoda se moe sa-
gledavati kao ideja, pri emu se ona smatra nepromenqivim obra-
scem ili paradigmom, ili kao postupak put koji se moe i sam
razvijati, mewati i podeavati.
Ni pojam, kao takav, nije definitivno odreen. Mili ukazuje
na Nieovo problematizovawe odreewa samog pojma kroz jednae-
we nejednakog, pojmovi saznajno odbacuju ono to je razliito, a
vrednosno nameu osredwost svemu to je izuzetno. U studiji prona-
lazimo i osvrt na Huserlovo pobijawe predstave o pojmovima kao
mentalnim slikama, i na Huserlovo ukazivawe da mentalna rekon-
strukcija pojmova polazi od konstrukcije, koja ima svoju osnovu u
oznakama, a ne u idejama. Ova znaewska pomerawa samog pojma utiu
na osnove i mogunosti teorije kao oblika saznawa.
Nezaobilazni prirunik iz dvadesetog veka, Velekova i Vore-
nova Teorija kwievnosti, po Novici Miliu, otkriva vie va-
nih problema teorijskog utemeqewa kwievne teorije. Rekonstrui-
ui istorijski kontekst u kojem je ostvaren ovaj projekat, Novica
Mili ukazuje na odreene kontradiktornosti koje proizilaze iz na-
ela objektivnog imanentizma. Autor obrazlae protivrenost izme-
u dva principa u kwievnom prouavawu: teorijskog i estetikog.
To bi znailo da su u tom procesu primarni ili elementi kwievne
teorije, u smislu teorije o naelima, naelnim elementima kwiev-
nosti ili estetike, kao uewa o harmoninoj celini, o delu kao
skladu elemenata. Autor se usputno dotie i problematinih meha-
nizama institucionalizacije znawa o kwievnosti i akademskog po-
tencijala Velekovog i Vorenovog pristupa. U duhu imanentnog objek-
tivizma, Velek i Voren reavaju pomenutu kontradiktornost izmeu
teorije i estetike tako to proglaavaju celovitost dela za jedan od
naelnih elemenata. Na primeru Velekove i Vorenove metodologije,
kao i iwenice da su u svojoj Teoriji kwievnosti zadrali prosve-
titeqsko-romantiarsku ideju estetike kao discipline sklada, No-
vica Mili ilustruje implicitni uticaj naela na koncept kwi-
evne teorije.
Autor ne izuzima ni uticaj samog proces razumevawa na kwi-
evno istraivawe, koje, u najoptijem smislu, usmerava ka subjektu
kao izvoru ili ka pojavama u svetu kao osloncu za znaewa. itawe,
po Novici Miliu, istie problem koje relacije, naponi i sile
(semantike, semiotike, referencijalne, ali i retorike) u sadej-
stvu odravaju kwievni kvalitet teksta.

548
 Retoriki sagledavajui kwievnu teoriju, Novica Mili je
smeta izmeu dve figure invencije: tajne i otkria, koje odreuju
i dve forme kwievnog saznawa. U kontekstu otkria, invencija
funkcionie kao patentirani mehanizam, sistem koji proizvodi
miqewa o nekom predmetu, a kao tajna povezuje se sa ametodskim sa-
znawem invencija kao tajna kree se ka granicama do tada miqe-
nog i poznatog i upuuje na nepoznato, koje treba otkriti upravo kao
nepoznato, odnosno, bez unapred zadatog programa. Kako Novica Mi-
li naglaava, teorija se ne svodi na tehnologiju koja bi pruala
fundus recepata za stvarawe kwievnih dela, ali, pritom, ona ne
moe ni da pristane na totalitet tajne. Kwievna teorija bi treba-
lo da susretne invenciju u wenoj tajni i odredi razloge na osnovu
kojih bi se neko delo moglo legitimisati kao kwievnost.
Novica Mili ukazuje na figurativnu prirodu kategorizacija,
miqewa, objawewa, i, uopte, kwievnog znawa. Figurativnost
kwievnog znawa, autor sagledava kao dogaaj alosemije, odabirajui,
pri tom, specifian pojam, koji se, najee, semantiki jednai sa
polisemijom vie razliitih (istovremenih) znaewa. Osnovu
svih kwievnih metoda Mili sagledava u alosemiji iji je primar-
ni smisao oznaiti ili znaiti drugaije. Alosemija se, kako autor
zapaa, lake moe identifikovati metodski, nego znaewski se-
mantiki uinak alosemije identifikuje se kroz premetawa i ot-
por premetawu, odnosno, kroz figurativne principe metafore i
metonimije. Metaforiki princip zanemaruje razlike koje bi mogle
da oslabe analogiju istaknutu samom metaforom, dok metonimijski
vraa na razliku izmeu pojava kao takvih, na wihovu suidentinost
(ija bi ista forma bila tautologija) i omoguuje wihovo poreewe
po izvesnom sticaju okolnosti. Ova dva modusa odreuju se prema vi-
du komparacije pojava, koja poiva u prirodi znawa o kwievnom de-
lu. Na taj nain Novica Mili predstavqa dva pola znawa o nekom
predmetu uopte: metaforiki, koji zanemaruje nemogunost poree-
wa i metonimijski, koji istie tu nemogunost. Alosemija kao metod
(postupak, mehanizam) kwievnosti predstavqa temeq jezika kao me-
hanizma identifikacije preko razlike logos govora gradi mehani-
zme identifikacije upravo preko onoga to uva u sebi kao sistem
razlikovawa.
Studijom ta je teorija, Novica Mili ispituje granice mo-
guih odgovora i prirodu moguih odgovora na ovo fundamentalno
pitawe.
Maja ROGA

549
 PREDSTAVE O IDENTITETU
U KWIEVNOJ FORMI

Tihomir Brajovi, Identino razliito, Geopoetika", Beograd 2008

Ti jadni pesnici devetnaestog veka

vizionari zarumewenih obraza
naa velika braa to su izgarala u
nadahnuu i doputala da ih
portretiraju u Parizu
danas su zvezde kolskih antologija
i autori citata koji opravdavaju
svaku nepravdu

Adam Zagajevski, Besmrtnost

Postojawe imagologije, dela nauke o kwievnosti koji se bavi

predstavama i (literarnim) slikama (stereotipima) koje nacije gra-
de" o sebi ili meusobno, jedna o drugoj, nije dugog veka. Meutim,
od tog prouavawa heteroimaginativnog stvarawa slika i predstava,
jo mlae je, u nauci o kwievnosti, prouavawe autoimaginativnog
stvarawa, odnosno imagoloko prouavawe slike Sopstva, to e
rei, vlastitog (nacionalnog) identiteta. Ipak, ta slika Sopstva
moe da se uoi i kroz odraz vlastite slike o Drugom (to nas une-
koliko vraa heteroimaginativnom poqu), i to je, po sopstvenim re-
ima, bila polazea misao Tihomira Brajovia u kwizi Identino
razliito: U ogledu koji sledi u izvesnom smislu je stavqeno u pr-
vi plan ovo, naelno neizbeno, 'posuvraivawe' pesnikih pred-
stava/slika prema onome ko ih stvara, u nekoj vrsti posrednog, sim-
bolikog 'odraza' pomenutog 'drugog' jezika koji neumitno upuuje na
samog 'govornika', odnosno na ono to on oliava ili reprezentuje."
Tu sliku Sopstva (u Drugom), Brajovi je u svom komparativ-
no-imagolokom ogledu traio tumaei tri kquna dela junoslo-
venskih, ili da se terminoloki aktuelizujemo zapadnobalkan-
skih, kwievnosti romantizma: Krtewe na Savici Francea Pre-
erna, Gorski vijenac Petra Petrovia Wegoa i Smrt Smail-age
engia Ivana Maurania. Na taj nain, ne zanemarujui preawa
tumaewa, ve vrlo esto osvrui se na wih ponekad ih usvajajui
i nadovezujui se na wih, a ponekad i oponirajui im Brajovi
nam je pruio jednu novu perspektivu ovih dela, perspektivu koja ko-
respondira s aktuelnim teoretskim promiqawima o uzrocima i
posledicama ovekovog stvaralatva.
Polazei od osnovnih pretpostavki savremene teorije i pozi-
vajui se na autoritete savremene misli, poput filozofa Robina X.
Kolingvuda i Pola Rikera koji se bave odnosima stvarnosnog i fik-
cionalnog i uticajem (umetnike) fikcije na steeno znawe, Brajo-
vi istie da i fikcija ima svoj domen uplivisawa na nae sazna-

550
we, samo to on nije iwenino-evidentan, nego modelativno-tran-
sparentan, iz ega je mogue zakquiti da kwievno-fikcionalni
modeli ili sklopovi, onda kad su, primerice, inkorporisani u isto-
riografsko predstavqawe (do)nose sobom i ukupne naine ili vizu-
re razumevawa sveta" Meutim, budui da je i istorija prema sa-
vremenoj teoriji samo jedna od fikcionalnih disciplina, tako je,
jo i mawe diskutabilno, i istoriografska fikcija plod kreacije
samog autora. Stoga Brajovi, kada govori o ova tri romantiarska
dela zasnovana na istoriografski fikcionalizovanim dogaajima,
ukazuje na izmiqawa i (re)kreirawa" istorije u wima, a to, gle-
dano imagolokim oima, vie ne moemo posmatrati samo kao pu-
ku pesniku slobodu ve i kao pokuaj da se pomou ovog naroitog
vida istoriografske fikcije, a na 'podlozi' momenata i deavawa
prelomnih za ivot zajednice, artikulie neka vrsta simbolinog
narativnog identiteta koji se bitno tie ukupnog individualnog i
kolektivnog samorazumevawa, odnosno samooblikovawa". Taj nara-
tivni identitet, stvaran i u znaajnim delima junoslovenskih ro-
mantizama, prema Brajovievom zakquku, nastaje iz potrebe samih
subjekata" na koje se odnose da svoje Sopstvo raspoznaju u epski
ozraenim priama o daqoj i blioj prolosti", da bi iste sagleda-
vali kao svoju pravu istoriju.
Malopre pomenuto individualno i kolektivno samorazumevawe,
odnosno wihova kolizija, izraena u praktino ve tradicionalnoj
holistiko-individualistikoj ambivalenciji, koja (do) danas zaoku-
pqa savremene teoretiare, centralna je preokupacija Brajovieva
ogleda, a wen koren upravo je u eposi iz koje nam i dolaze tumaena
dela. Iz tog razloga, Brajovi se preko kqunih dela junosloven-
skih romantizama, rikerovski reeno, vraa korenima imaginativ-
no-angaovanog predstavqawa epohalnih dogaaja koji su doprineli
da se stvori odreena svest zajednice o vlastitom identitetu.
Prvi korak koji je Brajovi preduzeo bio je razreewe pitawa
problematike anrovskog (samo)odreewa pomenutih dela. Poto su
ep i tragedija, za romantiare, predstavqali dve razliite vizije
sveta i ovekovog poloaja u wemu, pitawe anrovskog odreewa ne
moe se svesti samo na puko formalno-stilsko obeleje dela, ve
pogled treba usmeriti na znaaj koji anrovsko odreewe donosi na
relaciji odnosa individualitetkolektivitet. U svom standardnom
maniru, ne ostavqajui itaoce u parafrazerskim nedoumicama, ve
obimno potkrepqujui svoje polazee pretpostavke relevantnim ci-
tatima u ovom sluaju autora koji su se bavili odnosom izmeu
tragedije i epa (kao i wihovih odnosa prema istoriji), poput Hegela
ili elinga i drugih Brajovi kqunu distinkciju izmeu ova
dva viewa sveta razjawava kroz dijalektiku pojedinanog i opteg.
Takoe, kroz istu vizuru posmatrajui, navodi i razloge zbog kojih
romantiarski ep nije pronaao svoje mesto unutar tradicionalnog

551
anrovskog sistema ve je otvorio mogunosti koje su vodile prema
tragediji i romanu". Re je, naime, o izvesnoj kontradiktornosti u
terminolokoj odrednici romantizma, koji je esto shvatan kao
kult individualnog pesnikog senzibiliteta", to samim time do-
lazi u diskrepanciju s izrazitim porivom prema obnovi celovito
epskog viewa", kojem je teio romantiarski ep.
Usvajajui ovaj romantiarski dualitet, Brajovi i u tumaenim
delima, neutralno ih oznaujui spevovima", vidi dvojnost wihova
doba: Sve vreme kruei upravo oko problema identiteta zajednice
i wenih lanova, najistaknutija junoslovenska pesnika ostvarewa
iz razdobqa romantizma, odnosno iz tzv. perioda nacionalnih pre-
poroda, dovoqno obazrivim itaocima otkrivaju svekoliko ambiva-
lentno lice istodobne tewe prema epskoj i prema tragikoj viziji
sveta". I upravo u tom dvojstvu epske i tragike vizije sveta tumae-
nih spevova, Brajovi je i traio istorijsko-imaginativne obrasce
koji do dana danaweg imaju snaan odjek u identitetskoj" recep-
ciji meu narodima kojima pripadaju.
U centralnom delu kwige, Brajovi pawu posveuje trojnoj
imagolokoj mogunosti koja (nam) je ponuena preko (tumaenih)
kwievnih dela. Re je o komplementarnim, dijametralnim i to-
tal(itar)nim predstavama o identitetu.
Tragajui za komplementarnim predstavama o identitetu u deli-
ma koja prouava, Brajovi prvo govori o pojavi graanske tragedije u
romantizmu, koja je, u duhu vremena, govorila o graaninu koji je
mnogo vie lojalan sopstvenim pobudama i ambicijama nego kolek-
tivnim predstavama i projektima", da bi primetio da je ve Kjerke-
gor, u svom uvenom delu Ili ili, naznaio potrebu da se u eposi
romantiarskog idealizma treba insistirati na epskom udelu u iz-
vorno tragikom oseawu ivota i viziji sveta, jer je, ipak, svaka
individua dete svoga boga, svoga vremena, svoga naroda, svoje poro-
dice" Prema Brajovievom miqewu kroz ovakvu tezu moguno je
razumevawe pojave meovitih" oblika istoriografske fikcije, po-
sebno na junoslovenskim prostorima, a meu wima, svakako, i tri
prestina speva", koja su predmet wegovog ogleda.
Dakle, u sva tri dela o kojima je re, primetan je jedan, oksi-
moronski reeno, kolektivni tragizam, odnosno ambivalencija ep-
sko/kolektivno i tragiko/lino. Sva tri dela, obraujui epohalne
dogaaje iz prolosti svojih naroda, pojaavaju svest i o identitetu
same zajednice, ali i o identitetu pojedinaca koji ine tu zajednicu.
To se izmeu ostalog postie i stavqawem mawe ili vie (ne)po-
znatih linosti" u delo, kao mogunost simbolikog samosagledava-
wa i paradigmatskog (Jedno je Sve) prikaza pojedinca kao deteta svo-
ga duha, svoga vremena, svoga naroda i svoje porodice, kao to pre-
poruuje Kjerkegor. Ukazujui na ovu nepotpunost" pojedinanog po-
stojawa bez nadreene obuhvatnosti, Brajovi ne eli da eliminie

552
romantiarsku dimenziju iz tumaenih dela, ve ukazuje na to da se
romantiarska kakvoa u wima paradigmatino ogleda upravo u dvo-
smislenoj poziciji poetski uobliene figure 'oveka ovog stolea'"
Da bi prikazao pojavu moderne problematike poimawa identi-
teta, Brajovi istie tri lika iz navedenih dela koji svojom pojavom
oznaavaju zaetke prelaza iz tipskih/epskih junaka u individualce,
drugaije kazano, prelaza iz Gemeinschaft-a (zajednice kao kolektivne
linosti) u Gesellschaft (drutva saiwenog od pojedinaca). To su
rtomir, koji u prvom delu Krtewa na Savici nastupa kao onaj tek
uslovno istaknuti, tipizovani epski predstavnik kolektiva", da bi
u drugom delu ve imali drugaije stawe i usamqenog junaka koji vi-
e ne zajmi od kolektivno srasloga postojawa oseawe sopstvene ce-
lovitosti i potpunosti". U Mauranievom spevu dominira duali-
stika figura samog Smail-age, a u Gorskom vijencu, re je, naravno, o
vladici Danilu, koji ima, kako Brajovi primeuje, posredniku
ulogu izmeu Gemeinschaft-a, koje je olieno u Kolu, i Gesellschaft-a,
predstavqenog u drugim Crnogorcima.
Bavei se dijametralnim predstavama o identitetu, Brajovi
osnovnu identitetsku problematiku istoriografske fikcije juno-
slovenskih romantizama uoava u odnosu prema konvertitstvu.
Poznato je da je 19. vek pruio dva osnovna modela/shvatawa
istoznanog pojma nacije. S jedne strane imali smo naciju voqe, u
kojoj je nacija shvatana kao politika zajednica graana, republikan-
skog tipa, kao moderna zajednica dogovornih interesa i projektova-
nih ciqeva. Kao drugi model egzistira nacija kulture, gde vai et-
nika teorija nacije, koja naciju uvaava kao naslednu kategoriju, a
ne dogovorno-interesnu, poput prvog modela. Kao paradigme ova dva
modela Ulrih Bilefeld, u svom eseju Graanin nacija drava,
navodi Francusku i Nemaku: Nemaki nacionalizam je formuli-
san protiv 'zajednice graan' (Francuska), kao zajednica po sebi."
O istoj distinkciji i pojavi nemake (kako to definie Luj Dimon
u Ogledima o individualizmu) etnike teorije nacija, suprotno tako-
zvanoj elektivnoj teoriji, koja je nastala u Francuskoj, i prema kojoj
se nacija temeqi na konsenzusu" govore i mnogi drugi, a isti pola-
ritet odrazio se i na istoriju naroda, ali i kwievnosti i na ju-
noslovenskim prostorima.
Kriza identiteta kao smisaono sredite oko kojeg sve vreme
krui istoriografska fikcija Gorskog vijenca", a koja je kako ve re-
kosmo oliena i u neodlunosti izmeu epske i tragike vizije"
sveta, paralelna je, kako Brajovi primeuje, i sa ova dva doivqaja
nacije, a oliena je posebno u vladici Danilu: Kada se dvoumi iz-
meu instinkta i duhovnosti vladika Danilo, dakle, svojim reima
i u okviru svog gledawa na svet, zapravo uobliava mawe-vie isto
ono protivslovqe koje, poev negde od kraja 18. veka, obeleava evrop-
sku politiko-teorijsku i drutvenu misao o kolektivnim identite-

553
tima i personalnim pripadnostima." Meutim, vladika Danilo ipak
veruje da su ova dva sueqena izvorita kolektivne uzajamnosti i
pripadnosti sutinski, metafiziki zasnovana u jednom istom,
iroko shvaenom 'rodnom' naelu, metaforiki prikazanom u sli-
ci prirodnog porekla i rasta ('e je zrno klicu zametnulo, / onde ne-
ka i plodom poine')". U ovom stavu, Brajovi vidi osnovnu proble-
matiku smatrajui da je takav spontani pokuaj ukidawa suprotnih
poimawa kolektivnih identiteta ostavio vidqive i dalekosene po-
sledice.
Naime, u samom sreditu krize identiteta koja se raspoznaje u
fikcionalno-istorijskim svetovima ova tri speva egzistira figura
naeg tuinca" ili konvertita, koja dovodi u sumwu binarno-anto-
nimsku relaciju, budui da su oni istovremeno i domai i tuinci,
bliski i daleki, ili identino razliiti, kako nam ve sugerie i
sam naslov Brajovievog ogleda. Nai tuinci ne uklapaju se u rela-
cije Ja/Mi i Drugi, ve u neku trijadnu shemu poimawa kolektivnih
identiteta, gde bi trei, nepravi i neisti identitet mogao da se
podvede, kako Brajovi to ini, kao i-Mi-i-Oni" ili ni-Mi-ni-
-Oni" identitet. Ono to Brajovi naglaava je da se u istorio-
grafskoj fikciji junoslovenskih kwievnosti 19. veka osnovna ne-
sigurnost i kriza identiteta vrti upravo oko ovog problema. Ovo
miqewe svakako nije novo, i moe se rei da direktno korespon-
dira s onim koje je jo pre etiri decenije, u Filosofiji palanke,
izneo Radomir Konstantinovi, govorei, dodue, samo o srpskom
romantizmu, i gde se kae da itav srpski romantizam proet je
strahom od oveka van roda". Meutim, Brajovieva zapaawa se ne
zaustavqaju ovde, ve primeuje i da se zbog nemogunosti mirewa s
ovakvim stawem zajednica odluuje za ukidawe trijadne sheme i za
delatnost simbolikog iewa", jer iewe je logika kolektiv-
ne linosti".
U Gorskom vijencu re je, naravno, o dobro znanoj istrazi potu-
rica u kojoj pravoslavni ivaq insistira na binarnoj ili-ili pode-
li, nasuprot alternacijskom i-i shvatawu na kojem insistira ivaq
Muhamedove vere. Problematika preobraenika zastupqena je i u
druga dva dela o kojima je re, a Brajovi zapaa da je i u Maurani-
evom spevu remetilaki oblik prelaznosti" koju konvertiti unose
prinuen da iezne u ili-ili distinkciji, s tim da su obe mogu-
nosti prisutne u delu. Jedna je oliena u Smail-agi, koji zaboravqa
na svoje poreklo, a druga u Novici Ceroviu, koji izabire povratak
na staro, ponovno vrativi se hrianstvu. Meutim, ovde je bitno
Brajovievo pronicqivo zapaawe da istorija ne belei nagovetaj
turskog porekla ili islamske konfesionalne prolosti Noviine
porodice", to daje za pretpostavku da Maurani mewajui fakto-
grafsku podlogu speva kao da sugerie (kurziv P. M.) sasvim
obratnu mogunost od one koju svojim porivom za genealokim poti-

554
skivawem i zaboravqawem, po svemu sudei, oliava glavni junak de-
la". Ovo je dakle, jedan od primera kako se izmiqawem i (re)krei-
rawem istorije direktno artikulie neka vrsta simbolikog nara-
tivnog identiteta, kako bi to rekao Riker.
Zaokruujui svoje tumaewe identitetskih predstava u istori-
ografskoj fikciji junoslovenskih kwievnosti 19. veka Brajovi
se u treem koraku bavi total(itar)nim predstavama. U tom segmentu
svoga ogleda prvo nas podsea na problematiku romantiarskog poi-
mawa individualnosti, koja osim egzistencijalne neponovqivosti,
u isti mah podrazumeva jednu idealnu optost kao beskonanu indi-
vidualnost (infinite indiviality) svoje vrste, neizostavno povezanu s
predstavom sveukquujue celovitosti ili totalnosti (all-inclusive
totality) koja je drugaija i vea od samog sopstva" Meutim, ovakvo
stremqewe ka beskonanosti i totalnosti ispostavilo se, neostva-
rivo je, odnosno ostvarivo je samo u apstrakciji, jer inae ugroava
slobodu i postojawe drugih, odnosno raznih hibridnih individua",
remetilakih faktora o kojima je bilo rei. I budui da je svet koji
postoji izmeu wih i idealno zamiqenog svet ivih slika qudske
egzistencije i qudske istorije", tako se i istorija, u romantiar-
skom miqewu, javqa kao nesavren i uskomean, a ne kao prieq-
kivan savreni poredak. Stoga, Brajovi ukazuje i na romantiar-
ski poriv za smislotvornom totalizacijom istorije", kojim se sve
to je neprihvatqivo osmiqavajuim preureivawem" dovodi u
red. Tako i istoriografska fikcija u doba romantizma sledi ovaj
poriv, to je posebno uoqivo u delima junoslovenskih kwievno-
sti o kojima je ovde re.
Naime, govorei o progresivnoj sekularizaciji iz vremena ro-
mantizma, iznosei pri tom zapaawa Mejera Ejbramsa, Brajovi na-
glaava da tu nije bilo rei o brisawu i zameni religioznih ideja,
ve pre o wihovoj asimilaciji i reintepretaciji u sekularnom duhu.
Romantiari su se poduhvatili pokuaja da sauvaju obuhvatan po-
gled (overview) na qudsku istoriju i sudbinu, iskustvene obrasce i
kardinalne vrednosti religijskog naslea, tako to su ih ponovo us-
postavili na nain koji bi ih mogao uiniti intelektualno prihva-
tqivim, kao i emocionalno primerenim".
Ovakvu, totalizujuu potrebu, dakle, Brajovi pronalazi i u de-
lima Maurania, Preerna i Wegoa, a ona se najoitije ispoqa-
va u likovima svetenika, hristijanizovanih paganina ili Figura
sinkretinosti, kako ih je imenovao, kao i u tematskom kompleksu
spajawa staroga i novoga sveta, koji predstavqa izraz vitalne potre-
be samoga pesnitva, odnosno pojedinanih/kolektivnih poriva to
stoje iza wega, da budu prevladane i makar u poqu pesnike imagina-
cije stavqene van snage one protivrenosti i problemi koji sve vre-
me zapravo i pokreu ovu naroitu istoriografsku fikciju"

555
 Meutim, kako je politeizam esto tumaen kao produkt raspada
neke celovite, monoteistike religije, u figuri ovih svetenika
oliava se i ponovno uspostavqawe politeistiki rasparane, pri-
mordijalne celovitosti", tako da je ova total(itar)na slika identi-
na onoj plotinovskoj koncepciji velikog kruga koji pretpostavqa da
je 'tok svih stvari kruewe, iji zavretak je ujedno i poetak
(oevidno, i Brajevieva centralna poglavqa pratila su tok ovakve
jedne koncepcije prim. P. M.) i koji ovo kretawe prema podeqe-
nosti i od we prema jedinstvu poistoveuje s otpadawem od dobra
prema zlu i vraawem samome dobru' ". U konanom zakquku to nam
govori da nam pesnici ija dela Brajovi tumai predoavaju se-
kularno uobliene slike bojeg sveta kao, u veoj meri, istoriozof-
ski osmiqenoga ustrojstva koje je predodreeno za rasparavawe i
fragmentarizovawe, ali isto tako i za vraawe u stawe poretka i
harmonije u krajwem ishodu wihovih stihovano prikazanih povesti".
Dakle, re je o onom, makar fikcionalnom, pokuaju da se dosegne
beskonfliktna, totalizujua celovitost koja je, kako ve rekosmo, bi-
la neizvodiva u realnosti.
No, naspram ove predstave Velike celovitosti, koja u sebi obu-
hvata sve pojedinanosti i individualnosti, rascepqeni je pojedi-
nac, koji je po romantiarskom shvatawu podeqen i u sebi, i odeqen
i od drugih i od okoline. Prema Brajovievom zakquku, u istorio-
grafskoj fikciji junoslovenskih romantizama gotovo uvek se javqa-
ju takve individualnosti u kojima je naruena harmonija izmeu sop-
stva i celine, a Preernov rtomir i Wegoev vladika Danilo,
kao paradigme svedoe o onome to sledi kad, ovako ili onako, po-
jedinac pristane uz eminentno romantiarsku zamisao o tome da
'personalna individualnost moe biti sauvana kroz identifika-
ciju individualnog sopstva s jedinstvenom personalnou kulture
ili nacije kojoj pripada' (Izenberg)".
Naime, u krajwem ishodu, ove figure oportunosti", kako ih
Brajovi imenuje, preavi put od stopqenih linih i kolektivnih
smerawa, preko kratkog egzistencijalnog iskustva u prostoru pri-
vatnosti", na kraju se ipak vraaju kolektivnom naelu. To vraawe
kolektivnom naelu kod npr. vladike Danila, prema Brajovievom,
moda pomalo nategnutom miqewu, olieno je u sceni u kojoj Vuku
Manduiu poklawa xeferdar oznaavajui svoje priklawawe ob-
novi junako-patrijarhalnog etosa, kojim se, makar i ambivalent-
no-simbolino, 'vera u herojsko ponovo uspostavqa' ".
U zavrnici studije Identino razliito Tihomir Brajovi
rezimira da je ova svojevrsna obnova epskog naela u najznaajni-
jim junoslovenskim spevovima diskriminirajua u odnosu na li-
nost", shvaenu kao samosvesno personalno postojawe", jer predmet
epopeje/epa nije lina sudbina", nego sudbina zajednice, tako da
'nestajawe' linosti u okviru svemonog kolektiviteta postaje, dru-

556
gaije kazano, opravdawe i zalog 'obogotvorenog' postojawa zajedni-
ce, iju 'sudbinu' pojedinac doivqava kao svoju, pa se i mogui 'su-
kob' izmeu slobode i nunosti nadaqe odista moe shvatiti i raz-
umeti u delokrugu onoga to se tie 'vezanosti sudbine sa cjeli-
nom' ".
Takoe, u tom tragawu za narativnim identitetom tumaenih
spevova Brajovi vidi i pesnikovu obaveznost prema zajednici iz
koje potie, ali i onu potrebu koja se u romantiarskom duhu, kako
Baura smatra, oliava u eqi da pesnik bude aktivan uesnik u sve-
tu koji postoji kroz neprestani proces stvarawa." Stoga, kao 'ak-
tivni (sa)uesnici' u sveproimajuem postupku uzajamnog legiti-
misawa poezije i istori(ografi)je, u kojemu pevawe o mawe ili vie
znaajnim dogaajima iz nacionalne prolosti i te kako znaajno
utie na svest o istoriji i identitetu pojedin(a)ca i zajednice, au-
tori ovih spevova u isto vreme, naime, na osobene naine figuriu
i sopstveno mesto u tom uzorno romantiarskom poduhvatu". Da bi
legitimisao svoj stav, Brajovi na kraju daje nekoliko navoda iz li-
ne korespodencije autora tumaenih dela. U tim navodima ogledaju se
stavovi na osnovu kojih se moe tvrditi da u spevovima interpreti-
ranim u studiji Identino razliito postoji parabolino prisu-
stvo autora".
Tako, na primer, Brajovi ukazuje na slinosti izmeu Wegoa
i wegovog fikcionalnog istomiqenika" vladike Danila, prime-
ene jo 1940. kod Reetara. Na slian nain govori i o slinosti-
ma (dodue i o razlikama), Preerna s wegovim junakom rtomirom,
kao i o Mauranievom politikom angaovawu i stavovima koji se
poklapaju s onim iz Smrti Smail-age engia. I u svim ovim para-
lelama, Brajovi uoava onu ve pomiwanu romantiarsku tewu da
se u fikciji ostvari ono to nije mogue u stvarnosti.
Kada na kraju uzmemo u obzir da su, stvarajui/kreirajui nara-
tivni identitet i svest svoga naroda, junoslovenski pisci qudsku
istoriju i sudbinu predstavqali na zadovoqavajui, smislotvorno-
-totalizujui nain koji odgovara epsko-primordijalnim porivima
zajednice, nain koji u stvarnosti nije mogao da se dosegne, nije ni-
malo udno da se i u danawim smutnim vremenima, u pogrenim
razumevawima i dela i samog smisla stvaralatva, javqaju razne zlo-
upotrebe i to znaajni nacionalni romantiarski pesnici danas
lako postaju autori citata koji opravdavaju svaku nepravdu", kako
peva, na poetku ovog prikaza citirani, Adam Zagajevski.

Predrag R. MARKOVI

557
 KA POETICI JEDNOG DECENTRIRAJUEG ANRA

Predrag Petrovi, Avangardni roman bez romana, Institut za kwiev-

nost i umetnost, Beograd 2008

Ma koliko se inilo da je srpska avangardna kwievnost, ili

kwievnost izmeu dva svetska rata, u literaturi ve odavno pokri-
vena i istraena, svakim danom zapravo postajemo svesniji iweni-
ce da je umetnika literatura prostor koji nikada do kraja ne moe
biti ispitan i promiqen. To svedoi ne samo o vitalnosti kwi-
evnosti, to je nesporno, ve i o wenom ontolokom znaaju koji
ima za oveka. Govor o kwievnosti nikada ne moe biti zaokruen,
odnosno moe ali tek kao iluzija, jer se centar uvek pomera, on je
nestalan i nepostojan, a verovatno i nemogu, jer je uzrokovan razno-
vrsnim umetnikim, estetikim, filozofskim, kulturolokim, po-
litikim i inim gibawima, inverzijama, rekonstrukcijama. Otuda i
sam razvoj nauke o kwievnosti, budui zavisan od interdiscipli-
narnih relacija, doprinosi stvarawu uvek novih pozicija za sagleda-
vawe i promiqawe bilo kojeg kwievnog fenomena, pa tako i srp-
skog avangardnog romana. Iako je ovaj period srpske kwievnosti u
nauci odavno ve podvrgnut kwievnoistorijskom prouavawu (R.
Vukovi, G. Tei), Predrag Petrovi svojom studijom Avangardni
roman bez romana nastoji da sistemski i sveobuhvatno, koliko je to
uopte mogue, dodatno osvetli jedan vaan kwievnoistorijski pe-
riod, i unutar wega predloi parametre za ocrtavawe i odreivawe
anrovskog identiteta srpskog kratkog romana toga doba.
Ve samim naslovom aludirajui na poznato Sterijino delo,
studija Predraga Petrovia anticipira i kwievno-istorijski seg-
ment, i anrovski problem svoga ispitivawa. Struktura Avangardnog
romana bez romana sadri 11 poglavqa, to onih koji promiqaju
poetike specifinosti evropske i srpske kwievnosti izmeu dva
svetska rata, to onih koji se konkretno bave kratkim romanima, po-
put Dnevnika o arnojeviu Miloa Crwanskog, Krila Stanislava
Krakova, Burleske Gospodina Peruna Boga Groma i Qudi govore Rastka
Petrovia, 77 samoubica Branka Ve Poqanskog i Korena vida Alek-
sandra Vua. Oslawajui se izmeu ostalih i na Birgerovo shvatawe
pojma avangarde, Petrovi se najpre opredequje za ovaj termin a ne
recimo za termin moderne, jer se ovakvim kwievnoistorijskim od-
reewem po Adornu naglaava momenat poetike samosvesti, kako u
eksplicitnim teorijama poput manifesta, tako i u imanentno-poe-
tikom sloju samih umetnikih ostvarewa. Pri tom, autor naglaava
Birgerovo shvatawe avangarde kao one periodizacijske odrednice ko-
ja ne sabira mehanike sve izme", ve koja otvara mogunost da se u
razliitim, pa i sukobqenim umetnikim tendencijama, od futuri-
zma do nadrealizma, uoe poetike bliskosti".

558
 Nakon ovog uvodnog terminolokog poglavqa, a pre nego to
pree na pojedinano bavqewe kratkim romanima, Petrovi nasta-
vqa da sa teorijskih i poetikih aspekata posmatra i problematizuje
srpski avangardni roman. Autorova tewa je da rekonstruie poe-
tiku kratkog romana koji se u vreme avangarde po prvi put javqa u
srpskoj kwievnosti kao jedan od glavnih proznih anrova", i to
ukazivawem na poetiku samosvest o romanu kao anru". No, ukazu-
jui na razliku izmeu imanentne i teorijske poetike, te da se ne
smeju uvek bezrezervno prihvatati manifesti tadawih pravaca i
autora, Petrovi e, rukovodei se Adornovim shvatawem tewe umet-
nikog dela da iz sebe uspostavi identitet sa samim sobom" odgo-
vore na postavqana pitawa nastojati da ponajpre trai kroz ima-
nentnu poetiku. Stavqawe akcenta, dakle, na imanentnu, a mawe na
eksplicitnu poetiku, Petrovi obrazlae iwenicom da su u lite-
rarnoj praksi mnogi stvaraoci bivali nedosledni, odnosno da se e-
sto znao uspostavqati rascep izmeu programskih naela, s jedne, i
umetnikih ostvarewa, s druge strane. Otuda je i pored prisustva
avangardnih eksplicitnih poetika za metodoloki postupak autora
vanija i podsticajnija poetika samosvest samih romana, preko ko-
jih nastoji da utvrdi inovativne anrovske specifinosti, kao i
wihove znaewske i estetske konsekvence.
Jedan od bitnih koraka na tom putu napravqen je u poglavqu
Avangarda kao trijumf kopernikanske estetike. Ovde Petrovi, po-
kazujui zamanu upuenost u razliite nauno-metodoloke postav-
ke i humanistike discipline, izlae kwievnoistorijske, teorij-
ske i filozofske, dakle ire kulturoloke i civilizacijske pret-
postavke za oblikovawe takvog konteksta koji e pogodovati anrov-
ski inovativnom liku srpskog avangardnog romana. Iznosei Encens-
bergerovu tezu da su kwievni pokreti i periodi zapravo istorijska
konstrukcija koja se razilazi sa realnou", Petrovi ukazuje na
aporiju takvog stava, te istie postmodernu tezu da nam je prolost
pristupana tek putem tekstova, koji u ovom sluaju potvruju da je
istorijska avangarda kao umetniki i estetiki fenomen i te kako
postojala". Privlaei pawu svojim i eksplicitnim i imanentnim
poetikim odstupawima od tradicionalnih postupaka i romanesknih
konvencija, Petrovi nastoji da uoi i istakne ishodine take ta-
kve nove romaneskne i tekstualne realnosti. Oslawajui se na teo-
riju ruskih formalista, ali i shvatawa raznih filozofa i kwiev-
nih stvaralaca (Niea, penglera, Sloterdajka, Vinavera, I. Seku-
li), autor sutinsko ishodite za poetiki i anrovski inova-
tivne specifinosti vidi u pojmu i fenomenu decentrirawa, odno-
sno postupku izmetawa iz centra. Petrovi eksplicitnu misao o
ponitavawu centra nalazi u prii Krug Isidore Sekuli i wenim
Saputnicima iz 1913. godine (mada se fenomen decentrirawa na
imanentnom poetikom nivou jasno vidi ve u wenoj prvoj objavqe-

559
noj prii Bure, objavqenoj godinu dana ranije), i Vinaverovim Pri-
ama koje su izgubile ravnoteu, iz iste, 1913. godine.
Odreujui na tim osnovama istorijsku avangardu kao kwievni
period koji problematizuje odnos centra i periferije, sredita i
margine, autor sumira podrazumevawe decentrirawa kao prevazila-
ewa evrocentrizma u kulturi i umetnosti starog kontinenta inte-
resovawem za daleke (afrike, azijske ili latinoamerike) kulture,
ali i zanemarene ili skrajnute slojeve samog evropskog umetnikog
naslea (pagansko, sredwovekovno, folklorno); zatim ustuknue lo-
gocentrizma pred prodorom interesovawa za iracionalno, podsvesno
i infantilno; krah esteticizma; promene u anrovskom sistemu
osporavawem dotadawih anrovskih konvencija" Ovo poglavqe
zapravo je pregled filozofskih, teorijskih, umetnikih misli o kul-
turi i duhovnosti toga vremena koje, iako terminoloki neusagla-
ene, zajedniki tee prepoznavawu problema, odnosno apostrofi-
rawu kritike logocentrizma, evrocentrizma, etnocentrizma, geocen-
trizma, ali i sumirajuih stvaralakih posledica. Pored toga to
je ovo poglavqe po nama moda i kquno jer u metodolokom smislu
predstavqa uslov za dokazivawe poetike i anrovske decentrirano-
sti avangardnog srpskog romana, Petrovi ovde pokazuje istraiva-
ki nerv za opseno i plodno disciplinarno korespondirawe bli-
skih stanovita brojnih teoretiara i filozofa, i to u irem vre-
menskom rasponu.
Autor ovde podvlai problematizovawe dvaju temeqnih osnova
evropske kulture koje avangardna umetnost uvodi, esteticizma i lo-
gocentrizma: dominacije kategorije lepog u umetnosti, odnosno razu-
ma u ukupnoj evropskoj duhovnosti. Oslawajui se na ideje i shvatawa
Teodora Adorna s jedne, i Frojda i Niea s druge strane, Petrovi
istie razliite oblike ovih avangardnih poetikih inovacija i
preispitivawa: odustajawe od mimetike koncepcije kwievnog stva-
rawa, sveznajueg pripovedaa, kauzalne i temporalne logike teksta;
razvijawe pesnikih i pripovedakih tehnika kojima se simuliraju
onirika ili iracionalna stawa i sugerie nesaznatqivost ivo-
ta, afirmacija slobodnog stiha voenog ritmom emocija, razliite
jezike, pesnike i stvarnosne deformacije kao to su karikatura,
parodija, oksimoron. Kada je u pitawu problematizovawe genocentri-
zma, autor uoava promene na tri plana: parodirawe zateenih an-
rovskih konvencija, meawe anrova i zasnivawe novih anrova".
Stvaraoci uviaju mogunosti modifikovawa anrovskih konvenci-
ja, i to pridruivawem perifernih" ili vankwievnih anrova
poput putopisa, dnevnika, autobiografije (ali i elemenata iz film-
ske umetnosti poput tehnike montae), formirajui time svojevrsnu
konfuziju anrova" kao jo jednu u nizu osporavanih konvencija.
U poglavqu Avangardni roman bez romana, Petrovi sa kwiev-
noteorijskog i kwievnoistorijskog polazita na prvo mesto posta-

560
vqa kompozicionu, narativnu i poetiku posebnost srpskog avan-
gardnog kratkog romana. Istovremeno kontekstualno vezujui ovu for-
mu sa primerima evropskog avangardnog romana, poput Rilkeovih Za-
pisa Maltea Lauridsa Brigea, Xojsovog Uliksa, ili Deblinovog Ber-
lin Aleksanderplaca, autor istie i znaaj konstituisawa anra krat-
kog romana jer e on kasnije imati izuzetnu ulogu u naoj kwievno-
sti, i biti zastupqen u ostvarewima Desnice, Andria, Pekia, Pa-
via, Albaharija, Tasia. S druge strane, ovo poglavqe donosi pre-
gled i presek kretawa detektovawa i tumaewa novina koje srpski
roman izmeu dva svetska rata donosi. Naglaava se da se zapravo
tek od orija Vukovia govori o formi kratkog romana koja je unela
preokret u srpsku kwievnost dvadesetih godina prolog veka. Iz-
nosei nekolika shvatawa kwievnih istoriara, R. Vukovia, G.
Teia, A. Jovanovia, B. Stojanovi-Pantovi, B. Jovia, Petro-
vi nastoji da objasni i utvrdi svoju metodoloku poziciju, bilo
kroz saglasnost sa drugim kwievnoistorijskim viewem i teorij-
skim obrazloewima, bilo kroz odreena razmimoilaewa, sa B.
Stojanovi-Pantovi, recimo, o tome da li akon Bogorodiine cr-
kve I. Sekuli i Sekund venosti D. Ilia pripadaju ekspresioni-
stikom romanu, a samim tim i korpusu avangardnih tekstova. Ovde
autor obrazlae i svoje terminoloko opredeqewe za avangardu",
budui da kao iri, nadreeniji termin u sebe moe da uvrsti i
nadrealistika ostvarewa (Koren vida Aleksandra Vua), i ostvarewa
koja karakteriu dadaistiki postupci (77 samoubica Branka Ve Po-
qanskog).
Druga polovina kwige odnosi se na konkretne analize est
kratkih romana u kojima Petrovi tei da argumentovano naglasi
ona bitna poetika i anrovska preinaewa avangardnog stvarawa. U
prvom tekstu Gde su grobovi starih romana (Dnevnik o arnojeviu
Miloa Crwanskog), naglaava se da Crwanski po prvi put u srp-
sku kwievnost ukquuje pripovedne mogunosti takvih anrova, do
tada perifernih, poput autobiografije i dnevnika. Takoe, od naro-
ite vanosti jeste odstupawe Crwanskog od tradicionalnog shvata-
wa vremena, te vremenska organizacija naracije postaje sloena, ak
sutinski odreujua za smisao romana". Pri tom, autor studiozno
analizira roman, i to polazei od savremenih, novijih shvatawa au-
tobiografskog diskursa, jednog ana Starobinskog izmeu ostalih,
ali i uoavajui brojne intertekstualne veze sa Dostojevskim, Kaza-
novom, Floberom, ime se postavqa pitawe opravdanosti stvarne
distinkcije izmeu fikcije i autobiografije, na ta ukazuje i Pol
de Man. Ovome Petrovi pridruuje poznate uvide u eterinu viziju
stvarnosti kod Crwanskog, kao i u brojne dvojnike, imaginarne,
iracionalne i onirike elemente koji u Rajiu podstiu spoznaju
sumatraistikog smisla i veru u metafiziku dimenziju ovekovog
bitisawa.

561
 One odlike pripovedakog postupka koje autor pomiwe na kraju
ovog poglavqa, postupak blizak tehnici filmske montae, u nared-
nom poglavqu, naslovqenom Kinematografsko pisawe (Krila Stani-
slava Krakova), postaje fokus wegove analize u funkciji uoavawa
avangardnih odlika. Petrovi ovde precizno opisuje kinematograf-
ski postupak pripovedawa" koji Krakov ostvaruje u Krilima, pri e-
mu su pojedinane scene zasnovane na montai kadrova i simul-
tanom prikazivawu dogaaja", a sama radwa na motivsko-tematskom
kontrapunktirawu, ime se i zasniva tvrdwa da su Krila niz vari-
jacija na istu temu rat i wegov uticaj na ponaawe qudi, u raspo-
nu od kolektivnog ludila i straha pred smru do erotskih ekstaza
oficira".
Poglavqe Enciklopedijski oblik (Burleska Gospodina Peruna Bo-
ga Groma Rastka Petrovia) oslawa se na Vukovievo definisawe
prvog Rastkovog romana kao enciklopedijske, vavilonske konstruk-
cije". Na toj tezi Petrovi gradi jednu iroku dijahronijsku poveza-
nost sa nekim kqunim ostvarewima iz svetske kwievnosti, poput
Biblije, Danteove Boanstvene komedije, Rableovog Gargantue i Pan-
tagruela, zatim sa delima Svifta, Sterna, ali i Vukovog Rjenika, a
potom i sa prozom Kia, Pekia, B. osia, Pavia. Osim enci-
klopedijske prirode Rastkovog romana autor na Birgerovim, odnosno
Benjaminovim shvatawima naglaava i svojstva avangardne tehnike
montae kwievnog teksta, ime ga na sinhronijskom planu povezuje
sa Pikasovim likovnim eksperimentima, Deblinovim Berlin Alek-
sanderplacom, Piqwakovom Golom godinom, pri emu se neprekidno
nastoji afirmisati svest o avangardnom i parodijskom meawu i
pregledu svih postojeih anrova, postupak karnevalizacije kwiev-
nosti, sloenu intertekstualnu mreu citata, pseudocitata, para-
fraza i reminiscencija", ali i znaaj kulturolokog rehabilitova-
wa gotovo zaboravqenog (pra)slovenskog mitskog i jezikog naslea.
Drugi analizirani Rastkov roman, Qudi govore, Petrovi an-
rovski obrazlae i opravdava, izmeu ostalog, izrazitom autopoe-
tikom sveu o kompozicionim i pripovedakim postupcima koji-
ma je delo ostvareno, ali i upuivawem na stvaralake motive koje su
dovele do wegovog konstituisawa. Otuda je, po autoru, ovaj roman za-
snovan na dvostrukoj komunikaciji, dijalokoj i monolokoj, odno-
sno na dvema narativnim instancama, spoqawoj i onoj metanara-
tivnoj kojom dominira samosvesni pripoveda sa brojnim monolo-
kim refleksijama o poimawu umetnikog stvarawa, qudskog ivota
i mesta oveka u univerzumu, to korespondira sa naroito vanim
Rastkovim esejem Helioterapija afazije.
Za delo 77 samoubica Branka Ve Poqanskog Petrovi iznalazi
da ono predstavqa sinkretizam razliitih umetnosti (kwievnost,
grafika, film, fotografija) i razliitih anrova (roman, poezija,
manifest, reklamni oglas ak), ostvarujui takvim postupkom izvor-

562
no kubistiki i dadaistiki koncept neorganskog montiranog umet-
nikog dela koje svoje implikacije utemequje na fragmentu i alego-
riji. Ipak, autor postavqa implicitno pitawe opravdanosti svoga
opredeqewa da ovo delo pridrui problemskom i vrednosnom korpu-
su svoga istraivawa, jer kwiga" Branka Ve Poqanskog tekst po-
vremeno pretvara u reklamni pano dadaistiko-zenitistikih ideja,
suavajui roman prvenstveno na propagandnu funkciju avangardnog
manifesta", ime se pravi razlika izmeu avangardnih anrovskih,
poetikih i narativnih specifinosti kraih romanesknih oblika
i eksperimentalnih formi kwievno-umetnikih ostvarewa.
Koren vida Aleksandra Vua autor apostrofira kao onu vrstu
avangardnih romana koja ga kroz nadrealistike iracionalno-oni-
rike kvalitete i narativne strategije predstavqa kao poetsku tvore-
vinu. Ovo Vuovo ostvarewe zajedno sa Dnevnikom o arnojeviu Pe-
trovi svrstava u izrazite lirske romane, jer je svako zbivawe, pre-
ma shvatawu Ralfa Fridmana, potpuno apsorbovano i preinaeno u
slike", ime se roman pribliava funkciji pesme. No, Petrovi u
poglavqu o romanu Miloa Crwanskog prvenstveno naglaava ino-
vativne anrovske i pripovedake odlike, te proputa da ekspli-
citnije sa aspekta formalno-izraajnog plana osvetli tu wegovu
nesumwivu lirsku posebnost, budui da se lirski doivqaj sveta
ne moe posmatrati nezavisno od wegove jeziko-stilske konkreti-
zacije.
I, da citiramo autora, na kraju: kratko.
Ispitujui kratku romanesknu formu kao onaj oblik koji dopu-
ta izraavawe dinamizma novog vremena, ali i nespokojstvo desta-
bilizovanog subjekta nakon Prvog svetskog rata, Petroviev pristup
i opseg istraivawa i interesovawa u Avangardnom romanu bez romana
zasluuje svaku pohvalu. Tewa ka irem kwievnoistorijskom obu-
hvatawu i predana analitinost wegovog rada u svakom momentu mo-
e nositi epitet strasne mere". Otuda armantnost, poletnost i
uzbudqivost diskursa, iako sloenost uvida i (inter)disciplinar-
nog povezivawa predmeta analize sa raznovrsnim referencama po-
nekad moe delovati uzburkano i neukrotivo. Kao da tada izostaje
strukturna disciplinovanost i oseaj za sistematinije i postupni-
je izlagawe. Takoe, utisak je da je sadraj mogao biti proiren pre-
gledom literature, imenskim i predmetnim registrom, ime bi se
upotpunila preglednost ove monografije, kao i da bi prisustvo lek-
ture i korekture doprinelo smawewu zauujue velikog broja slov-
nih greaka.
Petroviev istraivaki postupak moe se okarakterisati kao
plodan i itqiv spoj sintetikih uvida, analitikih preseka, ter-
minoloke utemeqenosti, doslednih naratolokih sagledavawa tek-
stova, preciznih uoavawa funkcionalnih intertekstualnih relaci-
ja i uspelih hermeneutikih pregnua. I sveukupno uzev, Avangardni

563
roman bez romana predstavqa svoga autora kao nadarenog, obavetenog
i kompetentnog istraivaa i tumaa jednog vanog vremenskog raz-
dobqa i specifinog anra unutar srpske kwievnosti.

ore DESPI

OMA PREPISCI SRPSKIH PISACA

Radovan Popovi, Kovertirana kwievnost, lepa pisma srpskih pisaca,

Agora", Zrewanin 2008

Mladen Leskovac, jedan od naih najvrednijih i najbriqivi-

jih prireivaa pisama, potpisao je ugovor sa izdavaem i najavio
kwigu Srpska pisma. eleo je da napravi antologijski izbor pisama
obinih qudi neto kao to su (pred)nadrealisti, zahvaqujui
Rastku Petroviu, uinili u asopisu Svedoanstva. Tako zamiqe-
ni posao (bez poetka i kraja) prirodno nije mogao biti zavren.
Radovan Popovi, ovek koji je u srpskoj kulturi najvie uinio na
uvoewu dokumenta (u najirem smislu te rei!) u orbitu italakog
interesovawa, pak, prihvatio se mnogo realnijeg i opipqivijeg po-
sla i sastavio antologiju pisama srpskih pisaca pod naslovom
Kovertirana kwievnost. (Stavqawem ove druge rei u naslov kwige
Radovan Popovi insistira na kwievnom" u tim pismima.) Na-
ravno, u lepom broju pisama ove kwige to kwievno" iz naslova je
opravdano. Nama ostaje samo da, pre nego to preporuimo itaoci-
ma ovu kwigu, popiemo imena pisaca pisama i da se zadrimo na
nainu kako je ova kwiga prireena.
(Jasno je, ak da nam prireiva to i nije rekao u uvodnoj napo-
meni, da se ova kwiga pojavquje kao spomenik pismima jer novo
vreme nema vremena za takvu vrstu qudskog dodira.)
Uzgred, ono to je dragoceno, Radovan Popovi je doneo i pre-
cizan spisak kwiga iz kojih je preuzeo pisma srpskih pisaca. Narav-
no, tu je ve otvoren prostor za prve primedbe, odnosno za prve
ozbiqnije primedbe. Naime, Radovan Popovi nije imao u rukama,
preciznije, tih kwiga nema u popisu kwiga koje je koristio pre-
pisku Sime Matavuqa, Milete Jakia, Laze Kostia (Samo u kwi-
zi Laze Kostia ima materijala za pola antologije!) Sa druge strane,
Radovan Popovi je grau, koju je imao u rukama, rasporedio na, po
nama, pomalo nesrean nain. Naime, ako je ve ponudio jednu
uslovno reeno iskoenu istoriju kwievnosti, onda bi bilo
mnogo boqe uvoditi pisce onim redom kojim su ulazili u kwiev-
nost. Radovan Popovi se drao azbunog reda, a unutar toga pisma
je doneo hronoloki uz sitna ogreewa, na primer: prvo donosi

564
Ristievo pismo Andriu iz 1947. godine, a potom Ristievo pismo
Olgi Dobrovi iz 1942. (Isto tako prvo donosi pismo Vuka Karaxi-
a Dimitriju Karaxiu iz 1862. godine, a potom se reaju pisma iz
1861. godine.) Naravno, ne moe se rei da i ovako koncipirana
kwiga nije pregledna, ali
No, ono to je kquna primedba ovoj kwizi jeste potpuno odsu-
stvo konteksta! Makar u naznakama. To pismo je nastalo tada i tada
povodom toga i toga, posle se dogodilo to i to. Najgrubqe. (Posle
itawa prvog pisma Milovana Gliia nema tog itaoca koji se ne-
e zapitati ta je daqe bilo!) Naravno, teko je prireivati prepi-
sku, a jo tee je ujednaiti pisma objavqena u 42 razliite publi-
kacije. Ali, ako se pojavila ovakva kwiga (danas i ko zna kada pono-
vo!), originalna u naoj kulturi, onda se morao uloiti makar mali
napor da se trud prethodnika ispotuje. Jer, da je tragao za kontek-
stom, na primer, da je poeleo da opie junake prepiske (kada su se
i kako upoznali i povodom kojih pitawa se dopisuju), Radovan Popo-
vi ne bi, dolazimo do konkretnog primera, pisma Svetislava Ste-
fanovia upuena Aleksandru Sandiu pogreno uputio" Milanu
Saviu. (Uzgred, Milan Savi profesorski posao nije voleo kad
god je izlazio iz gimnazije, u kojoj je kratko radio, oseao se kao Ro-
meo kad ide Juliji! a ovde je ostao" kao profesor.)
Kad smo ve pomenuli nedostatak konteksta povodom pisma Mi-
lovana Gliia i kad smo zastali nad tim pismom, moramo otvoriti
jo jedan problem. Naime, da li je Gliievom pismu mesto u ovako
koncipiranoj kwizi? Naime, Glii se pismom obraa Konzistori-
ji eparhije beogradske, branei se od optubi svoje ene (Ne znam
kako se to zove jezikom advokata, ali tih i takvih pisama" e biti
dok je srpskog jezika. A ovde je ipak re o vrsti" koja nestaje.) ini
mi se da, bez obzira na lian i potresan ton i sadraj ovog pi-
sma", zanimqivog u svakom pogledu, ovom pismu" ovde nije mesto.
(Uzgred, za radoznale: Glii je uspeo da se razvede od te fatalne
ene, koja je, znaajna za, pokazao je to Radoslav Erakovi, srpsku
prevodnu kwievnost. Jer, udovoqavajui eninim zahtevima, Gli-
i je radio danonono na prevodima koji su mu donosili novac.)
Isto tako, i nekim otvorenim pismima, ovde nije mesto. Otvorena
pisma Radoja Domanovia, Miloa Crwanskog, Borislava Mihajlo-
via Mihiza jesu zanimqiva, ali Jednostavno, kada se bude pravila
antologija otvorenih pisama, onda ih treba objaviti. Sam Radovan
Popovi u uvodnoj napomeni kae da ovde trai nenaminkane pi-
sce! A u javnost teko da je neko iao ogoqen i nenaminkan. Pi-
sma su, kako bi to rekao Vinaver, povodom pisama Gistava Flobera,
najkrai put ka biu kome [se] pie", ali, dodajemo mi, da zbrka"
bude potpuna, i autentian dokument o onom koji pie.
Da li je prireivau ove kwige ponekad ponestajalo koncentra-
cije? Ali, kao da mnogo vie koncentracije nije imao ni izdava.

565
Naime, mnogo je ovde slovnih greaka; slika Sime Pandurovia na-
lazi se uz pisma Qubomira Nenadovia; uz ime vlasnika i urednika
Bosanske vile, Nikole Kaikovia, pie da je wemaki kwievnik
i publicist"; pogreno je navedena godina roewa Svetislava Ste-
fanovia; kao sastavni deo pisama Laze Kostia (istim tipom slo-
va) doneti su i komentari koje je pisao Svetislav Stefanovi. Po-
menuli smo ve zabunu vezanu za Aleksandra Sandia i Milana Sa-
via. U pojedinim sluajevima prelom nije najsretnije uraen, na
primer, ono to treba da stoji na desnoj strani kao potpis autora
pisma stavqeno je na levu stranu ispod mesta odakle je pismo upue-
no, pa imamo formulacije tipa: Usrdno vas pozdravqa va prijateq
Sombor". Kada se pisma objavquju nune su poveane mere opreza, iz
jednostavnog razloga, rekao je to u Uvodnoj napomeni i Radovan Po-
povi, to su ispotovani vaei pravopisni i jeziki standardi
iz vremena pisawa pisama". Moda je preciznije rei da se pisma
donose doslovno, jer mogli su pisci i da ne potuju uspostavqene
standarde. A tu ve poiwu problemi. (Ovu primedbu izdavau upuu-
jem imajui u vidu lepo uraenu kwigu Mirka Demia Molski akordi,
istog izdavaa, u kojoj nema greaka.) Ovo ne znam da formuliem,
ali smeta u ovako koncipiranoj kwizi, na samom poetku, onaj for-
mular" o autorskim pravima: u smislu da se ne sme umnoavati, pre-
tampavati kada vidimo da je itava kwiga, sa izuzetkom Uvodne
napomene na petoj strani, tako napravqena.
Ali, vratimo se samim pismima. Ima ovde uistinu lepih pisa-
ma, ima portvovanih, (objavqeno je i jedno pismo pisano u logoru),
ima onih pisama koja slue na ast piscima; ima i onih u kojima se
otvara itav niz pitawa Poneko pismo se ita kao himna prija-
teqstvu. Prirodno ima pisama i o bedi nevidovnoj", o materijal-
nim problemima Ali, ima i banalnih pisama, moda je preciznije
rei konvencionalnih. I wima, isto tako, nije mesto u ovoj kwizi!
ta e u ovoj kwizi, na primer, pismo Desanke Maksimovi u kojem
ona pie da je slomila ruku? I nita vie. Ali, takvih pisama je
uistinu malo. Ovo jeste lepa kwiga srpskih pisaca da malo pre-
formuliemo podnaslov.
No, moramo imati u vidu da ovaj prikaz i primedbe ispisuje
istraiva kwievnosti, koji oekuje neku novu iwenicu o kwi-
evnom delu onih koji se dopisuju (neki viak znaewa") dok Rado-
van Popovi ima pred sobom publiku i nudi joj neto to je kwi-
evna iwenica (u smislu da joj donosi lepa pisma) Ali, u tom
preseku izmeu kwievnih iwenica i iwenica o kwievnosti
imaju ta da proitaju i jedni i drugi.
Naravno, na kraju ovog prikaza moramo konstatovati da ovde ne-
ma najveeg od srpskih pismopisaca Milana Tokina. (I sam Cr-
wanski, kad nije imao vremena ni za sebe ni za druge, Tokinu je pi-
sao, jer, verujem da su i wemu Tokinova pisma bila praznik!) Ali,

566
prisutan je Tokin ovde kao neko ko prima pisma. I to je jo jedna
zanimqiva tema: ko su oni koji primaju ta pisma, koji su otvoreni za
tuu muku, da banalizujemo. Na prvi pogled, uz Tokina, kao neko kome
se obraaju, tu je i ivorad Stojkovi
Ali, da vratimo dug koji smo sami napravili. itaocima smo
ostali duni imena pisaca koji su ovde zastupqeni. Taj dug oito
neemo vratiti. Jer, suvie prostora bi otilo na to nabrajawe.
Otkriemo da se ovde nalaze pisma pedeset sedmoro srpskih pisaca:
od Vuka Karaxia, kao najstarijeg, do ne mogu da se odluim da li
da za mladost uzmem godinu roewa ili godinu smrti Po godini
smrti (umiru 2007. godine) to su Pavle Ugrinov i Nikola Miloe-
vi, a po godini roewa, ako se ne varam, Danilo Ki i Dragia
Vitoevi (roeni 1935. godine)! Pisma ivih pisaca, prirodno,
Radovan Popovi u ovoj kwizi nije objavio, kao da je i na taj nain
hteo da podigne spomenik ovoj vrsti" koja izumire

Milivoj NENIN

MALA ISTORIJA KWIEVNOSTI

Sunica Deni, Srpski pisci na Kosovu i Metohiji 18711941, Insti-

tut za srpsku kulturu, PritinaLeposavi 2008

Koristan pregled kosovskometohijske kwievnosti, potencira-

ni znaaj Prizrenske bogoslovije (1871), jedine srpske kole u Tur-
skoj, pregled pisaca u meuratnom periodu i pisaca koji su doli
na Kosovo i Metohiju i tu ostvarili deo svog opusa, razmatarawe
problema klasifikacije ove kwievnosti (vremensko, geografsko,
anrovsko) i razloga i uzroka wene anonimnosti, izolovanosti i
marginalizacije (pisci sa Kosova su svoju estetiku podredili slu-
bi naroda a stil rodoqubqu) to su samo neke konstatacije rece-
zenata Danice Andrejevi i Mihajla Pantia o monografiji Srpski
pisci na Kosovu i Metohiji (18711941) Sunice Deni, profesora
Uiteqskog fakulteta u Vrawu. Konstatacije pokazuju kako su se re-
cezenti, s razlogom, klonili jasnih vrednosnih sudova i zato po-
tenciraju ideju da e rezultati istraivawa biti nezaobilazni za
nova tumaewa.
I zaista, pregled kwievnosti na Kosovu i Metohiji pre Pr-
vog svetskog rata i onog to se tradicionalno u istoriji kwievno-
sti imenuje kao drutveno-istorijske prilike i kwievni ivot
(tamparije, izdavaka delatnost, listovi i asopisi) kao i biobi-
bliografije pisaca ine ovu monografiju izvorom bitnih, pone-
kada i novih, iwenica za spoznavawe i tumaewe jedne regionalne

567
kwievnosti. Kako srpska kwievnost jeste zbir regionalnih kwi-
evnosti, to je ovakav projekat bio nuan. U wemu se osvetqavaju jed-
na epoha, pisci i kulturni poslenici koji, osim u nekoliko sluaja,
nisu do kraja stvaralaki ostvareni. to je jo nepovoqnije, i kao
takvi oni do sada nisu bili osvetqeni i vrednovani. To umee" za-
boravqawa jeste karakteristino za karakter srpskog nacionalnog
bia, a svojim projektom Sunica Deni ga u izvesnoj meri koriguje.
Najvanije su, u tom smislu, sledee iwenice i saznawa:
Sunica Deni daje prikaz i/ili male stvaralake portrete e-
trdeset i jednog pisca, meu kojima su najpoznatiji Manojlo ore-
vi Prizrenac, kojem je posvetila posebnu monografiju, Grigorije
Boovi, Zarija R. Popovi i Janiije Popovi, o kojima su napi-
sane doktorske disertacije ili ija su sabrana ili izabrana dela ob-
javqena krajem prolog veka. Od ostalih znaajna su imena Nikodima
Savia, Dragoquba Murgania, Glie Elezovia, Avrama Popovia
i drugih, o kojima su posebno iscrpno pisali Vladimir Bovan i
Milovan Bogavac.
Svoja istraivawa zasnovala je na preko pedeset izvora: studi-
ja, kritikih tekstova, istorijskih izvora i arhivske nepoznate gra-
e. Ideje i zakquke monografije premreila je kwievno-esteti-
kom i istorijskom argumentacijom u koju je uvezala" preko tri sto-
tine pisaca, kritiara, istoriara, lingvista i drugih istraivaa
od znaaja za kvalitet suda ili argumentaciju.
U sve to unela je qubav za istraivawe i osvetqavawe zaviaj-
nog sveta (roena u Ugqaru kraj Kosova Poqa) a svoju argumentaciju
ulae u objawewe pitawa zato i kako se taj nestajui svet moe i
mora braniti. Celinom stvaralatva Sunica Deni (1956) kao pe-
snik (etiri zbirke pesama), istoriar kwievnosti (monografija
Kwievno delo Manojla orevia Prizrenca), kwievni kritiar
(ogledi i lanci Opte i lino) i univerzitetski profesor (uxbe-
nik Retorika, s Verom Ceni, i hrestomatija Kwievnost) i svojom
linou ivi u tom svetu i za to naelo.
Iz preseka kqunih sudova istoriarke kwievnosti izdvajamo
sledee rezultate monografije: Kwievnost na Kosovu i Metohiji je
velikim delom arhivska i neistraena i, s obzirom na to ta se do-
godilo na Kosovu i Metohiji krajem prolog veka unitena. Raz-
vijala se u u duhu kwievnosti Stare Srbije i Makedonije. Meu
anrovima dominiraju poezija, pripovetka i putopis, a mawe drama
i roman, dok je kritika bila zastupqena u skromnom obimu. U vred-
nosnom smislu Denieva zakquuje da su u woj epsko i mitsko" po-
nitili erotsko, qubavno i estetsko. Ona, meutim, pie monogra-
fiju voena analitikim naelom da osvetqavawem tog stvaralatva
uspostavi dijalog izmeu tada i sada" kao dijalog stare i nove
kulture", jer to, razlono je tvrditi, podrazumeva jednu kulturu.

568
 Istina, iako je nastajala i zavrena pre, wena monografija se
pojavquje etiri godine posle Istorije srpske kwievnosti na Koso-
vu i Metohiji 18501941. Milovana J. Bogavca, koja kompleksnije i
metodoloki utemeqenije osvetqava isti problem. Bogavac granicu
istraivawa pomera dve decenije dubqe u prolost, svoju istoriju
zasniva na prouavawu ezdeset i etiri pisca i dvadeset tri kul-
turna poslenika i koristi daleko obimniju istorijsku i arhivsku
grau.
Posledwi projekat Sunice Deni kao istoriara kwievno-
sti, ipak, pokazuje da nije vrh wenog istraivawa. Monografija o
Prizrencu je ostvarena sa vie dubine i sintetikih zakquaka. Ako
je projekat kasnije objavila, morala je ukquiti brojne rezultate do
kojih su u meuvremenu doli drugi istraivai. Ona to nije ui-
nila, kao to nije izvela nove sintetike zakquke, niti strukturno
oblikovala monografiju primerno novim standardima. Rezultat je to
nedovoqne posveenosti zadatku u prvoj fazi naunog rada i nedo-
statka usmeravajue snage od strane mentora i recezenata (a), rastr-
zanosti, kako pokazuje wena bibliografija, izmeu nauke i poezije
kao formi stvarawa koje zahtevaju razliite tipove misaone delatno-
sti (b) i neprestane borbe za egzistenciju, kako pokazuje wena bio-
grafija, sadrane u profesionalnom i individualnom poimawu mo-
gunosti slobode (v). Sunica Deni, moe se rei, u istorijskom
promiqawu vremena istovremeno deli sudbinu stvaralaca o kojima
pie i poretka u kojem ivi. U takvim uslovima ona je napisala ma-
lu istoriju kwievnosti Srba na prostoru koji je bio pod Turskom,
deo Stare Srbije i Kraqevine Jugoslavije, a sada je praktino bez
uticaje srpske drave.
Milo OREVI

U SVETLU KRITIKE

Mladen Veskovi, Mesto vredno prie, razmetawe figura 2 kritike

i ogledi o savremenoj srpskoj prozi, Filip Viwi", Beograd 2008

Kao to i podnaslovna odrednica sugerie, Mesto vredno prie

predstavqa nastavak, drugu kwigu odabranih tekstova, eseja, kritika
i ogleda wenog autora, Mladena Veskovia. Pisati o kwievnoj kri-
tici sa aspekta kwievnog kritiara nezavidan je posao. Meutim,
nije teko uoiti da je kritika preesto shvaena kao preporuka za
itawe", te se osea izostavqawe vrednosnog aspekta, kao jednog od
relevantnih strukurnih elemenata ove discipline. Pored toga, pe-
rifraze znaju da zamene mesto sa nunim analitikim diskursom,

569
ili, pak, kwievnoteorijske i kwievnoistorijske digresije nepo-
trebno popuwavaju zadat broj slovnih karaktera. Mladen Veskovi,
meutim, u svojoj novoj kwizi nudi znatan broj interesantnih tek-
stova, koji, ovako sabrani na jednom mestu, ine relevantan dopri-
nos kako u tumaewu i sistematizovawu pojedinih poetikih aspeka-
ta razliitih pisaca, tako i stvarawu izvesne mape srpske kwiev-
ne scene novijeg perioda.
Veskovi je svoje tekstove paqivo grupisao u etiri celine.
Kao svojevrstan prolog, na samom poetku kwige stoji krai putopis
pod naslovom Amerika. Potom sledi prvi deo kwige koji je posveen
etabliranim piscima neto starije generacije i wihovim novijim
delima. Tu su svoje mesto nali: Milorad Pavi, Svetlana Velmar
Jankovi, Ivan Ivawi, Danilo Nikoli, Miro Vuksanovi i Vida
Ogwenovi. Iako ovi autori odavno egzistiraju na naoj kwievnoj
sceni, romani na koje se Veskovi osvre u ovom delu kwige pokri-
vaju vremenski period od 2002. do 2006. godine. To nije zanemarqiva
iwenica, budui da, uprkos neospornoj vrednosti ovih autora, Ves-
kovieva interpretacija wihovih romana ne ukquuje nuno i afir-
mativnu ocenu. Tako, na primer, prvi tekst iz ovog korpusa posveen
Pavievom romanu Unikat nosi naslov, Unikat koji to vie nije.
Iako ne porie veliinu figure i dela Milorada Pavia, on smelo,
ali argumentovano tvrdi da je posledwi roman poznatog pisca samo
ponavqawe ve vienih obrazaca. Ovaj kritiki osvrt pokazuje odme-
renost u oceni, realan pristup, bez potrebe konfrontacije po svaku
cenu, dakle sve elemente koje kvalitetan kritiki tekst treba da po-
seduje.
Drugi deo kwige posveen je kwigama razliitih anrova
esejistici, kritici, antologiji, autobiografiji. Autori koji sai-
wavaju ovu celinu su Svetlana Velmar Jankovi, Marko Paovica,
Milosav Tei, David Albahari, Mihajlo Panti (kao tvorac Anto-
logije srpske pripovetke od 19. do 20. veka i kao pisac Kapetana plo-
vidbe. Puzzle IV). Svoje mesto u ovoj celini nala je i studija o no-
vosadskom romanu. Ova studija, zanimqivo koncipirana, poiwe za-
nimqivim pregledom kulturno znaajnih momenata ovog grada, zatim
sledi pria o arhitektonskoj batini Novog Sada, i o epohalnom i
simbolikom znaaju Petrovaradina, te se nastavqa pobrajawem svih
vanih imena iz kwievnosti koji su iveli i delovali u ovom gra-
du. Predstavivi tako opseno kulturni miqe Novog Sada i sam
grad kao urbani fenomen, Veskovi zapoiwe priu o novosadskim
piscima, kao to su: ore Pisarev, Laslo Blakovi, Slobodan
Tima, Milica Mii Dimovska, Frawa Petrinovi i Vladimir
Tasi. Ova studija ne samo da sistematizuje pogled na novosadsku
proznu kwievnu scenu, ve predstavqa jednu specifinu priu o
Novom Sadu i qudima u wemu, piscima koji su grad uveli u svoje
stvaralatvo kao svog stalnog protagonistu.

570
 Trei deo kwige posveen je piscima sredwe generacije, koji su
u svom spisalakom prosedeu prepoznatqivi i konstantni, a ostavi-
li su traga kao imena vezana za postmodernizam. Neki su zastupqeni
sa po dva ili ak tri teksta, pa stvaraju sveobuhvatniji uvid u poe-
tike konstante tih pisaca. Tu je na prvom mestu David Albahari,
zastupqen sa tri teksta, dok ostalima pripadaju po dva: Dragan Veli-
ki, Svetislav Basara i Mihajlo Panti. Interesantno je to se u
ovom ciklusu nalaze i tri teksta o romanima ovih autora, koji su do-
bili Ninovu nagradu za roman godine, Velikiev Ruski prozor, Basa-
rin Uspon i pad Parkinsonove bolesti i Albaharijev Mamac.
etvrti deo je rezervisan za pisce neto mlae generacije. Tu
se nalaze imena poput: Aleksandra Gatalice, Aleksandra Jugovia,
Miomira Petrovia, Milenka Pajia, Zvonka Karanovia, Igora
Marojevia, Zorana iria, Nikole Malovia, Milete Prodano-
via i Srana Vaqarevia. Spoj interpretativnog i aksiolokog
aspekta ne izostaje ni kod ovog korpusa tekstova. Tako je Sran Va-
qarevi predstavqen kao autentian glas u moru medijski eksponi-
ranih, kao to je Marko Vidojkovi ili Zoran iri, koji su, po
wegovim reima, samo instant stvaraoci kadri da preguraju tek jednu
literarnu sezonu i potom opravdano padnu u zaborav ili, u najboqem
sluaju, nastave svoj literarni ivot" na stranicama qateih
i niskotiranih licenciranih bulevarskih asopisa. Prikaz romana
Gang of four Zorana iria, pod naslovom Loa rutina, razobliava
wegov reklamni slogan da je to projekat kakav srpska kwievnost
jo nije imala".
Ovako paqivo koncipirana najnovija kwiga Mladena Vesko-
via predstavqa znaajan doprinos prvenstveno kao pregled novije
kwievne produkcije, koju autor oblikuje svojim doslednim postup-
cima kritiara, esejiste i dobrog poznavaoca srpske kwievnosti.

Branislava VASI RAKOEVI

OBNOVQENI SJAJ DOSITEJEVOG DJELA

Sabrana dela Dositeja Obradovia , priredili Duan Ivani,

Miodrag Maticki i Mirjana D. Stefanovi, Zadubina Dositej Obrado-
vi", Beograd 2007

Pored toga to je postavio temeqe novoj srpskoj kwievnosti

i kulturi, to je zaista prvij dostoinstvo i vanost Srbskom jezi-
ku dao, i osnov Srbskom kwiestvu postavio" (G. Vozarovi), znaaj
cjelokupnog djela Dositeja Obradovia ogleda se i na izdavakom
planu i to naroito u iwenici da je to prvi srpski pisac koji je

571
dobio izdawe sabranih djela jo u prvoj polovini 19. vijeka. Radi se
o izdavakom poduhvatu prvog srpskog kwigovesca, kwiara i samo-
stalnog izdavaa u Srbiji Gligorija Vozarovia (Leimir, 1790
Beograd, 1848), koji je u deset svezaka objavio Dela Dositeja Obrado-
via, u razdobqu izmeu 1833. i 1845. godine, u Beogradu i Kragu-
jevcu. Taj dragocjeni posao zapoet je povodom pedesetogodiwice
tampawa Dositejevih prvih kwiga (17831833) i to tako to su po-
etna etiri toma objavqena 1833. godine (ivot i prikquenija;
Pisma Dositeja Obradovia, kao produenije ivota i prikquenija
wegovi; Basne Ezopove i proih raznih Basnotvorcev; Sovjeti zdravago
razuma). Od toga su tri poetne kwige tampane u Beogradu, a etvr-
ta, poto je Kwaesko-srbska kwigopeatwa preseqena, u Kragujevcu.
Do 1836. godine objavqeno je jo pet svezaka: Etika ili Filosofija
moralna po sistemi g. profesora Soave (Kragujevac, 1834), Sobranije
raznih nravouitelnih vetej v polzu i uveselenije (Beograd, 1835),
Mezimac (Beograd, 1836), Hristoitija sirje blagi obiaji i Venac od
Alfavita (Beograd, 1836), Prvenac i Iica ili Dositejeva Bukvica
(Beograd, 1836). Posqedwi, deseti, tom objavqen je u Beogradu 1845.
godine: Pisma domaa znancima i prijateqima raznom prilikom pi-
sana.
Samo pet godina iza tog potpunog, ali iz savremene tekstolo-
ke perspektive prilino nepouzdanog, izdawa Dositejevih spisa, a
dvije godine nakon Vozarovieve smrti, zahvaqujui velikom intere-
sovawu publike i velikom broju prenumeranata za prvo izdawe, ne
samo po itavoj Srbiji, nego i po svim drugim srpskim krajevima,
sve do Sarajeva i Mostara, te do manastira itomislia" (J. Po-
pov), Celokupna dela Dositeja Obradovia, prepeatala je i uglavnom
u neizmijewenom obliku izdala Narodna kwigopeatwa Danila Me-
dakovia u Zemunu 1850. godine. Kao to je to bilo i za pievog
ivota, a odmah zatim i iza wegove smrti, Dositejeva djela su posli-
je Vozarovievog i Medakovievog tamparskog poduhvata doivjela
mnoga pojedinana i izabrana izdawa, te nekoliko izdawa sabranih
djela.
Meu pojedinanim kwigama izdvajamo izdawe ivka Popovia
koji je u tri toma priredio ivot i prikquenija za prvo kolo Srp-
ske kwievne zadruge, u Beogradu 1892. godine. Meu izdawima iza-
branih djela apostrofiramo ono koje su priredili Milivoje Pavlo-
vi i Milo Ivkovi za Narodno delo 1932. godine. Najvrednije
mjesto meu svima wima pripada izdawu Sabranih dela iz 1961. godi-
ne, koje su u tri toma sa iscrpnim komentarima (i predgovorom Vo-
jislava uria u prvom tomu), priredili za beogradsku Prosvetu (u
ediciji Srpski pisci"), uro Gavela, Jelena auli i Borivoje
Marinkovi. uro Gavela je priredio prvi tom u kojem su objavqeni
Qubezni Haralampije, ivot i prikquenija Dimitrija Obradovia
, Sovjeti zdravago razuma Dositejem Obradoviem [sloeni], Slo-

572
vo pouitelno gospodina Georgija Joakima Colikofera, Ezopove i pro-
ih raznih basnotvorcev s razlinih jezika na slavenoserpski jezik pre-
vedene basne, te dvije prevedene pripovijetke Istina i prelest i
Put u jedan dan, kao i Etiku iz drugog toma. Jelena auli je pri-
redila u drugom tomu Sobranije raznih nravouitelnih vetej v polzu
i uveselenije i kwigu Mezimac g. Dositeja Obradovia. ast vtora
Sobranija raznih nravouitelnih vetej v polzu i uveselenije. Dok je
Borivoje Marinkovi priredio trei tom u kojem se nalaze Stihovi,
Spisi iz Dalmacije, Fragmenti iz Srbije, Zapisi i beleke, Prepiska.
Potreba za novim, naunim izdawem sabranih djela Dositeja
Obradovia, koje je u est tomova objavila Zadubina Dositej Ob-
radovi" (Beograd, 2007), povodom Godine Dositeja", tj. obiqeava-
wa dvjesto godina od Dositejevog dolaska u ustaniku Srbiju 1807.
godine, pojavila se iz nekoliko bitnih razloga. Prvo, da u komenta-
rima uz tekstove donese nova saznawa do kojih se dolo prilikom
istraivawa Dositejevog djela u drugoj polovini 20. vijeka. Drugo,
da ispravi one nepreciznosti koje su bile prisutne u dosadawim
izdawima Dositejevih tekstova: u itawu pojedinih slova, u ispu-
tawu ili dodavawu pojedinih rijei, te u estim zamjenama pojedi-
nih Dositejevih pojmova savremenijim izrazima, to je bilo u pot-
punoj suprotnosti sa pievim stilom. Tree, da u ovo izdawe budu
ukqueni svi tekstovi za koje je u meuvremenu utvreno da su nesum-
wivo Dositejevi (ukqueni su i oni tekstovi koji se pripisuju Do-
siteju ak i onda kad to nije mogue s potpunom sigurnou utvrdi-
ti), a obuhvaena je i dosad poznata cjelokupna prepiska Dositeja
Obradovia. etvrto, u ovo izdawe su ukquene i sauvane varijante
ili redakcije razliitih oblika spisateqske djelatnosti Dositeja
Obradovia.
Prireivawe kwiga novog izdawa nije zasnovano iskquivo na
hronolokom kriterijumu, ve su tekstovi grupisani i po tematskoj
ili anrovskoj srodnosti, a posao prireivawa sa primjernim uspje-
hom su uradili Duan Ivani, Miodrag Maticki i Mirjana D. Ste-
fanovi.
Najvei prireivaki posao pripao je Mirjani D. Stefanovi
koja je redaktor ukupno etiri od est objavqenih tomova. Priredi-
la je prvu kwigu u koju su uvrteni Pismo Haralampiju i ivot i
prikquenija (sa prateim komentarima, spiskom skraenica, reni-
kom mawe poznatih i nepoznatih pojmova i registrima imena i geo-
grafskih naziva, te sa Uvodnom belekom o izdawu sabranih dela Dosi-
teja Obradovia).
Priredila je etvrtu kwigu u koju su uvrteni Sobranije raznih
n[a]ravouitelnih vetej i Mezimac g. Dositeja Obradovia, ast
vtora Sobranija raznih n[a]ravouitelnih vetej v polzu i uveseleni-
je" (sa prateim komentarima, spiskom skraenica, renikom mawe

573
poznatih i nepoznatih pojmova i registrima imena i geografskih
naziva).
Priredila je petu kwigu u koju su uvrteni Spisi iz Dalmacije
(Mala Bukvica, Kwiga zovoma Dositejeva Iica, Hristoitija sire
blagi obiaji, Venac od alfavita, Propovedi i besede), te tekstovi ko-
ji nisu nastajali u Dalmaciji i koji nisu direktno vezani za ovaj
prostor Fragmenti iz Srbije i Zapisi i beleke (sa prateim komen-
tarima, spiskom skraenica, renikom mawe poznatih i nepoznatih
pojmova i registrima imena i geografskih naziva). Posebnu vrijed-
nost petog toma, kao i itavog ovog izdawa Dositejevih sabranih dje-
la, predstavqa prireivawe za tampu Male Bukvice na osnovu ruko-
pisa originala koji je sauvan u zaostavtini Vase Stajia.
Mirjana D. Stefanovi je priredila i estu kwigu u koju su
uvrtene Pesme, Prepiska, Dokumenti (Iz testamenta), sa prateim
komentarima, spiskom skraenica, renikom mawe poznatih i nepo-
znatih pojmova, registrima imena i geografskih naziva. Posebno
mjesto u posqedwem tomu Sabranih dela pripada bibliografiji Li-
terature o Dositeju Obradoviu (koju je sainila Dragoslava Jevre-
movi), te zapis Mirjane Draga, upravnika Zadubine Dositej
Obradovi", o Obnavqawu Dositejevog doma sa fotodokumentacijom
iz rodnog pievog mjesta akova.
Miodrag Maticki je priredio drugi tom u koji su uvrtene
Ezopove i proih raznih basnotvorcev s razlinih jezika na slave-
no-serpski jezik prevedene basne, a zatim i [Sentencije], te dvije pre-
vedene pripovijetke Istina i prelest i Put u jedan dan. Kwiga je
opskrbqena i prateim komentarima tekstova, renikom mawe po-
znatih i nepoznatih pojmova, te registrima linih imena, imena na-
roda i geografskih pojmova. Duan Ivani je priredio trei tom u
koji su uvrteni Sovjeti zdravago razuma Dositejem Obradoviem slo-
eni, zatim Slovo pouitelno gospodina Georgija Joakima Colikofera
(koje predstavqa Dositejev prevod s wemakog jezika), te Etika ili
filosofija naravouitelna po sistemi g. Profesora Soavi. Kwiga je
opskrbqena i prateim komentarima tekstova, rjenikom mawe po-
znatih i nepoznatih pojmova, te rjenikom linih imena i geograf-
skih naziva.
Novo prireivawe djela Dositeja Obradovia zasnovano je na
osnovnim izvorima iz prvih izdawa, koja su uglavnom nastajala za
pievog ivota ili nakon wegove smrti (Mezimca je, na primjer,
objavio Pavle Solari u Budimu, 1818. godine; Hristoitije i Venac
od alfavita objavio je Konstantin Pejii u Budim, 1826. godine;
Pisma je objavio Georgije Magaraevi u Budimu, 1829. godine; Ii-
cu je objavio 1830. godine u Karlovcu Sevastijan Ili i slino), a
na marginama svake stranice ovog izdawa navedeni su i brojevi
stranica iz originalnih, tj. prvih izdawa. Potrebno je posebno na-
glasiti da je izdawe zaista na uzoran nain likovno oblikovao Do-

574
brilo M. Nikoli. Prireivaka reprezentativnost i kompetent-
nost Duana Ivania, Miodraga Matickog i Mirjane D. Stefano-
vi, gotovo da ne ostavqa prostora za velike nedoumice ili zamjerke
ovom izdawu.
Moda je bilo mogue razmiqati o tome da se Dositejevi
Fragmenti iz Srbije (meu kojima se nalazi i znamenita Dositejeva
besjeda sa otvarawa Velike kole u Beogradu 1808. godine), te Zapisi
i beleke ne uvrste u peti tom, gdje se inae nalaze Spisi iz Dalma-
cije, ve u esti tom gdje se nalaze Pesme, Prepiska i Dokumenti (Iz
testamenta). Moda je bilo neophodno da se u etvrtoj kwizi, uz
izdawe Mezimca, ako ne kao predislovije osnovnom tekstu djela, a
ono svakako u komentarima i zabiqekama na kraju kwige, uvrsti po-
znati Solariev predgovor Mezimcu (napisan u Mlecima, sredinom
1817. godine), koji je objavqen uz prvo izdawe djela 1818. godine. Ta-
kvo rjeewe je, na primjer, prisutno u izdawu Sabranih dela iz 1961.
godine, u drugoj kwizi koju je priredila Jelena auli.
Posebno se osvremo na uvrtenu bibliografiju Literature o
Dositeju Obradoviu, koja je dijelom preuzeta iz prethodnog izdawa
iz 1961. godine, a dijelom je dopuwena podacima od 1961. do 2007. go-
dine. Pretpostavqamo da je autorka Dragoslava Jevremovi uglavnom
bila pouzdana, mada je imala nesreu da je izostavila jedan tekst au-
tora ovog osvrta (Goran Maksimovi, Dositejev smijeh", Rije, Nik-
i, 1997, god. , broj 1, str. 5563), tako da nam ne preostaje ni-
ta drugo nego da ukaemo na taj propust. Podsjeamo da je do 1961.
godine Bibliografiju radova o Dositeju Obradoviu prilino iscrp-
no uradio Borivoje Marinkovi u treem tomu izdawa Sabranih dela
iz 1961. godine (str. 637728). Mislimo da u ovom novom izdawu
nije trebalo iz tog Marinkovievog bibliografskog popisa iskqu-
iti istorije kwievnosti, kao to mislimo da je u novi biblio-
grafski popis trebalo obavezno ukquiti i one istorije srpske
kwievnosti koje su nastale nakon 1961. godine, jer se u nekima od
wih nalaze ponajboqe stranice napisane o Dositeju Obradoviu. Iz-
dvajamo Istoriju srpske kwievnosti Jovana Deretia (prvo izdawe,
Beograd, 1983; proireno izdawe, Beograd, 2002), kao i Istoriju
srpske kwievnosti klasicizma i predromantizma Milorada Pavia
(Beograd, 1979), te pogotovo izdawe sa naslovom Istorija srpske
kwievnosti: Barok, Klasicizam, Predromantizam (u tri toma, Beo-
grad, 1991). Da je nedosqednost bibliografa u ovom sluaju bila pot-
puna najboqe pokazuje iwenica da se u popisu nalazi poglavqe o
Dositeju iz Pavieve kwige Raawe nove srpske kwievnosti (podsje-
amo da podnaslov ove kwige glasi Istorija srpske kwievnosti ba-
roka, klasicizma i predromantizma), (Beograd, 1983), koja nije nita
drugo nego samo preimenovano i objediweno izdawe prethodno obja-
vqene Istorije srpske kwievnosti baroknog doba (1970), kao i ve

575
navedene Istorije srpske kwievnosti klasicizma i predromantizma
(1979).
Moda je bilo neophodno uvrstiti u ovako koncipirano nauno
izdawe i dopuwenu Bibliografiju radova Dositeja Obradovia, koju je
u izdawu iz 1961. godine precizno bio uradio Borivoje Marinkovi.
U periodu od 1961. do 2007. godine bilo je vie posebnih izda-
wa Dositejevih djela, neka su uvrtena i u znaajne edicije, poput
Srpske kwievnosti u sto kwiga" (prvo izdawe, 19571966; drugo
izdawe, 19711978), te Nolitove edicije Srpska kwievnost: Me-
moari, dnevnici, autobiografije (1989), prisutna su i brojna kol-
ska izdawa, uglavnom Pisma qubeznom Haralampiju i ivota i pri-
kquenija, a zatim i wihovi prevodi na makedonski i slovenaki je-
zik, Dositejevi stihovi su uvrteni u nekoliko savremenih antolo-
gija i hrestomatija, tako da je sve to vaqalo popisati i smjestiti u
korice ovoga novog izdawa i na taj nain rekapitulirati savremenu
izdavaku recepciju ovoga klasika srpske kwievnosti.
Za jedno ovako reprezentativno, nauno izdawe, moda je neop-
hodno bilo napisati i veliku uvodnu studiju koja bi se izmeu osta-
log iscrpno pozabavila dosadawom recepcijom Dositejevog djela,
intertekstualnim vezama, anrovskim specifinostima, osobinama
kwievnog postupka, te ukazala na brojne druge nove mogunosti i-
tawa tog djela. U tom sluaju, Uvodna beleka o izdawu sabranih dela
Dositeja Obradovia, koju je napisala Mirjana D. Stefanovi, mogla
je da bude uvrtena sasvim na kraju estog toma, kao zavrni komen-
tar prireivaa. Potrebno je naglasiti da je prisutan i jedan zbuwu-
jui propust u toj zabiqeci, pogreno su navedeni prireivai
pojedinih tomova. Na primjer, Duanu Ivaniu je pripisano da je
priredio etvrti tom u kojem se nalazi Sobranije raznih n[a]ravoui-
telnih vetej, a Miodragu Matickom je pripisan peti tom u kojem
se nalaze Spisi iz Dalmacije, a kao to smo naveli priredila ih je
Mirjana D. Stefanovi.
Moda je trebalo uvrstiti na kraju izdawa (u estoj kwizi),
preglednu i iscrpnu hronologiju ivota i rada Dositeja Obradovi-
a. Podsjetimo se prva istraivawa te vrste i prve tekstove uradili
su Mita Kali (1890) i Tihomir Ostoji (1911). Moda je trebalo
razmiqati i o sedmoj kwizi izdawa, u koju bi bili uvrteni iza-
brani ogledi i kritike o Dositejevom djelu, od ranih tekstova (pred-
govora) Pavla Solaria (1818) i Konstantina Pejiia (1826), ranih
osvrta na izdawa Dositejevih djela Georgija Magaraevia (1826,
1829, 1830), preko rasprava Milana Kujunxia (1863), Stojana Nova-
kovia (1867, 1871, 1893, 1900, 1911), Andre Gavrilovia (1900, 1901,
1902, 1904, 1911), Tihomira Ostojia (1907, 1911), Jovana Skerlia
(1909, 1911) i Pavla Popovia (1924, 1926, 1937, 1939), pa sve do Jo-
vana Deretia (1969, 1974, 1991), Milorada Pavia (1976, 1991) i
brojnih drugih savremenih tumaa Dositejeve epohe i djela. Noviji

576
izbori studija o Dositeju dati su u Srpskoj kwievnoj zadruzi (Dosi-
tej Obradovi 18111961, kwiga 370, priredio Mladen Leskovac,
Beograd, 1962), te u Nolitovoj ediciji Srpska kwievnost u kwi-
evnoj kritici" (kwiga trea Od baroka do klasicizma, priredio
Milorad Pavi, Beograd, 1966). Navedeni stavovi ne predstavqaju
zamjerke uraenom prireivakom poslu, ve vie mogua razmi-
qawa o eventualnom postavqawu ire ili iscrpnije koncepcije
izdawa.
Svako novo izdawe sabranih djela jednog pisca, neminovno mo-
tivie nove generacije istoriara kwievnosti i kritiara, te
kwievne publike, da na nov nain razmiqaju o kwievnom nasqe-
u. Kao to je poznato, Dositejevo djelo je velika riznica filozof-
skih i pedagokih ideja, kwievnih anrova, intertekstualnih re-
lacija, kwievnih postupaka (filozofskih, autobiografskih, puto-
pisnih i psiholokih), velika riznica srpskog kwievnog jezika i
dijalekatskih govora, leksikih kovanica i pokrajinskih izraza, ta-
ko da smo sigurni da e i poslije ovog reprezentativnog, naunog iz-
dawa, nova itawa biti jo kreativnija, a slika srpske kulture i
kwievnosti u drugoj polovini 18. i na poetku 19. vijeka biti jo
potpunija i cjelovitija.
Goran MAKSIMOVI

VRAAWE DUGA

Kwiga Sterijinih rukopisa, priredila Isidora Popovi, Matica srp-

ska, Novi Sad 2008

Kwiga Sterijinih rukopisa, koju danas promoviemo, trebalo je

da se pojavi iz tampe u godini obeleavawa dvestagodiwice ro-
ewa i stopedesetogodiwice pieve smrti. Ali ako nije stigla za
te jubilarne sveanosti, ona se ipak pojavquje ali u svom osobe-
nom jubileju. Naime, Matica srpska primila je Sterijine rukopise
na uvawe i obradu pre tano 130 godina, daleke 1878. godine. Isto-
rijat o tome kako su se dragoceni Sterijini rukopisi obreli u Ma-
tici zabeleen je u uvodnom delu kwige, koju je priredila Isidora
Popovi.
O Sterijinim rukopisima u Matici pisala je Ivanka Veseli-
nov, vrli saradnik ove ugledne Kue, 1981. godine, i wen rad pred-
stavqao je znaajno polazite za ovo istraivawe", kako istie
Isidora Popovi. Dragocena ostavtina Sterijina obuhvata 59 ar-
hivskih signatura i blizu 3.000 stranica.
Kwiga Sterijinih rukopisa nastala je kao rezultat istoimenog
projekta Odeqewa Matice srpske za scenske umetnosti i muziku, ko-

577
ji je osmislio, zapoeo i vodio Boidar Kovaek, sa idejom da se
Matica srpska ovim projektom pridrui Sterijinim jubilejima 2006.
godine. Nedostak potrebnih sredstava i kobna Kovaekova bolest
spreili su planiranu pojavu kwige.
Ali, boqe ikad nego nikad, kae narodna izreka. Mlada sa-
radnica Isidora Popovi uspeno je privela kraju projekat i Kwi-
ga Sterijinih rukopisa je pred nama. Wome Matica srpska vraa ve-
liki dug Jovanu Steriji Popoviu, koji je celokupnom svojom kwi-
evnom i kulturnom delatnou obeleio prvu polovinu devetnae-
stog veka.
Kwiga je podeqana u tri poglavqa.
Prvo poglavqe Jovan Sterija Popovi i Matica srpska prua
raznovrsna obavetewa, najpre o neposrednim kontaktima pievim
sa Maticom, zatim o reakcijama Matice srpske na smrt Sterijinu, i
najzad, na interesovawe Matice srpske za Steriju nakon wegove smr-
ti. Na kraju poglavqa data je bibliografija napisa o Steriji u peri-
odinim publikacijama Matice srpske u periodu od 1890. do 2006.
godine.
Drugo poglavqe govori o sudbini Sterijine rukopisne ostav-
tine u samoj Matici srpskoj od wenog prispea 1878. do danas, na
osnovu sauvane arhivske grae, poglavito zapisnika Kwievnog ode-
qewa Matice, ali i na osnovu pisama u Rukopisnom odeqewu Mati-
ce i drugih raspoloivih dokumenata.
Trei deo kwige, najobimniji, od 250 strana, sadri popis
svakog rukopisa ponaosob, uz podatke o wegovom izgledu, stawu i pr-
vom izdawu. Nekolicina rukopisa koji nisu ranije objavqivani, sa-
da se prvi put tampaju.
Kwigu zakquuje tabelarni prikaz svih analiziranih rukopisa,
u kome su dati osnovni podaci o svakom delu.
Matica srpska se niz godina dosta maehinski odnosila prema
Sterijinim rukopisima, o emu Isidora Popovi s pravom i argu-
mentovano pie. Niz pokuaja oivqavawa rukopisne ostavtine
(npr. Jae Tomia i Milana Savia iz 1886) ostao je jalov posao.
Ali, ne bih se sasvim sloio sa prireivaem da od 1892. od-
nosno od pojave Sterijine zbirke pesama Davorje, u izdawu Srpske
kwievne zadruge u Beogradu, nije bilo za veoma dug vremenski pe-
riod" interesovawa za Sterijine rukopise, da rukopisi nisu ni ob-
javqivani, pa ak ni usputno spomenuti".
Podsetio bih da je univerzitetski profesor Pavle Popovi,
inae lan Kwievno-umetnikog odbora Narodnog pozorita, 1899.
godine objavio studiju o nacionalnom repertoaru Narodnog pozori-
ta, u kojoj je pokuao da oivi interesovawe upravo za Sterijina
dela, i to uinio veoma uspeno, jer ve naredne sezone izvodi se
ak sedam Sterijih dela (6 komedija i jedna tragedija). Podseam, bar
polovina od izvedenih dela nisu bila prethodno tampana nego su

578
na Popovievu inicijativu prepisana upravo iz ove zbirke Steriji-
nih rukopisa.
Posebno je zanimqiva scenska sudbina Sterijinih Rodoqubaca,
prvi put tampanih tek 1909, takoe u izdawu Srpske kwievne za-
druge. Ta znamenita i osobena komedija u pet dejstvija", otkrivena
je za kulturnu javnost tek 1904, pedeset godina posle pieve smrti.
Uvodnu re pre premijere Rodoqubaca na sceni Narodnog pozorita
u Beogradu odrao je Jovan Skerli, i wegova ocena, izreena pre
vie od jednog veka, ni do danas nije izgubila od svog znaaja. O da-
qoj sudbini Rodoqubaca do naih dana ima ve podosta objavqenih
studija, rasprava, kwiga, pa ak i dramskih dela!
Skrenuo bih pawu na otkrie jednog gotovo novog dramskog de-
la, koje nam prua ova kwiga. Re je o komediji Laa i paralaa,
iji se rukopis znatno razlikuje od prvog izdawa, iz 1830. godine, o
emu nas obavetava prireiva Isidora Popovi.
Ona nalazi da je sauvani rukopis komedije za oko treinu op-
irniji od wenog prvog izdawa", te zato u kwizi donosi tekst u ce-
lini onih mesta kod kojih su nepodudarnosti izrazite. Moda bi
bilo korisno da se ova proirena verzija komedije Laa i parala-
a tampa u posebnoj kwizi, uz neophodne dramaturke komentare.
Ovaj nalaz prua ansu dramaturzima i rediteqima da nam u
skoroj budunosti ponude novu Lau i paralau, inae jednu od naj-
izvoenijih Sterijinih komedija.
Gotovo da svaki od Sterijinih rukopisa zasluuje opirniji
komentar, bilo da je ranije tampan ili da se sada prvi put publi-
kuje. U tome je, izmeu ostalog, dra i vrednost ove dragocene kwige.
Prvi put imamo prilike da detaqnije upoznamo svaki od sauvanih
Sterijinih rukopisa, poredimo ga sa objavqenim, ili se upustimo u
analizu do sada nepublikovanih. Matica srpska, ovom nezaobila-
znom kwigom, velikom piscu vraa dug, posle trinaest decenija, sa
kamatom.
Ali ova kwiga podstie na razmiqawe: nije li krajwe vreme
da Matica srpska, kao Sterijin batinik, pokrene inicijativu iz-
davawa celokupnih dela Jovana Sterije Popovia u kritikom izda-
wu. I to je dug, plemenit i neizbean, prema velikom piscu.*

Zoran T. JOVANOVI

* Re na predstavqawu kwige, u Matici srpskoj, 12. decembra 2008.

godine.

579
AUTORI LETOPISA

MILETA AIMOVI IVKOV, roen 1966. u Bogatiu kod

apca. Pie poeziju, eseje i kwievnu kritiku. Kwiga pesama: Dno,
1995. Priredio: Uska staza u zabre japanskog klasika Macua Baoa,
1994; Hajduk Stanko Janka Veselinovia, 1996; Najlepe prie Drago-
slava Mihailovia, 2003.

SAVA BABI, roen 1934. u Paliu kod Subotice. Kritiar,

prevodilac i teoretiar prevoda. Objavio je preko osamdeset kwiga
prevoda s maarskog jezika, dobitnik vie znaajnih nagrada. Obja-
vqene kwige: Na dlanu, 1971; Neuspeo pokuaj da se tarabe obore,
1979; U senci kwige, 1981; Kako smo prevodili Petefija istorija i
poetika prevoda, 1985; Razabrati u pletivu eseji o prevodilakom
inu, 1986; Preveseji, 1989; Qubavni jadi mladog filozofa era Lu-
kaa, 1990; Pet vie pet portreti pet srpskih i pet maarskih
pisaca, 1990; Milorad Pavi mora priati prie, 2000; Bibliografija
Save Babia, 2003; Povodzivi drugi o Savi Babiu, 2004; Harmonija
i disharmonija Petera Esterhazija, 2007.

BRANISLAVA VASI RAKOEVI, roena 1977. u Novom

Sadu. Pie eseje i kritike, objavquje u periodici.

NIKOLA VUJI, roen 1956. u Velikoj Gradui kod Siska.

Pie poeziju, prevodi s ruskog. Kwige pesama: Tajanstveni strelac,
1980; Novi prilozi za autobiografiju, 1983; Disawe, 1988; istili-
te, 1994; Kad sam bio mali, 1995; Prepoznavawe, 2002; Zvuk tiine
(izbor), 2008. Priredio nedovreni roman Mee Selimovia Krug,
1983, Antologiju narodne kwievnosti za decu, 1997. i Srpsku narodnu
kwievnost za decu, 2006.

MIRO VUKSANOVI, roen 1944. u Krwoj Jeli (Gorwa Mora-

a), Crna Gora. Pie prozu, poeziju i eseje. Upravnik je Biblioteke
Matice srpske. Objavqene kwige: Kletva Peka Perkova, roman, 1977;
Gorske oi, pripovetke, 1982; Nemuti jezik, zapisi o zmijama, 1984;
Vuji tragovi, zapisi o vukovima, 1987; Gradita, roman, 1989; Ta-
mooni, poeme i komentari, 1992; Moranik, poeme, 1994; Daleko bilo,
mozaiki roman u 446 urokqivih slika, 1995; Semoq gora, azbuni

580
roman u 878 pria o rijeima, 2000; Toilo, kame(r)ni roman u 33 re-
enice, 2001; Kuni krug, roman u koncentrinom snu, 2003; Semoq
zemqa, azbuni roman o 909 planinskih naziva, 2005; Povratak u Ra-
vangrad, biografske pripovesti s prologom i pismom svojih likova,
2007; Otvsjudu, etiri razliite pripovetke s istim namerama, 2008;
Semoq qudi, azbuni roman u 919 pria o nadimcima, 2008. Kwige
razgovora i pria: Likovi Milana Kowovia, 1991; Kae Miro Vuksa-
novi (priredio M. Jevti), 2000. Prireene kwige: Laza Kosti u
Somboru, 1980; Ravangrad / Veqko Petrovi, 1984.

ZORAN VUI, roen 1947. u Okolitu kod Svrqiga. Pie

poeziju, prozu, eseje i kwievnu kritiku, prevodi sa bugarskog. Obja-
vqene kwige: Prolazi svet, 1976; To prolo, 1980; Bilo i prolo,
1982; Evropske promaje, 1984; Kwiga etvorice (grupa autora), 1985;
Misal i zemqa, 1986; Dosada, 1987; Sunev osmeh sunev drug (koau-
tor R. Arsi), 1987; Zavetawa, 1990; U lice veku, 1991; Tmen prozo-
rec (na bugarskom), 1996; Slutwe i spoznaje, 1998; Znaci iz tamnine,
1999; Vreme za igru, 2000; Rukopis koji postoji, 2000; Zlatnici na li-
vadi, 2005; U gluvo doba, 2006; Vrvina za nebo, 2007; Stari i novi sti-
hovi, 2008. Priredio: Berai zvezda zbornik svrqikih pesnika,
1989; Materwi jezik antologija savremene dijalekatske poezije, 1998;
Snevawa i bdewa izbor pesama pesnika Svrqiana, 1999.

ORE DESPI, roen 1968. u Uicu. Pie kwievnu kri-

tiku i oglede. Objavqene kwige: Aksioloki izazovi, 2000; Spiralni
tragovi kritike i eseji o srpskom pesnitvu, 2005; Poreklo pesme
potencijal intertekstualnosti u poeziji Miodraga Pavlovia, 2008.

MILAN OREVI, roen 1954. u Beogradu. Pie poeziju,

prozu i eseje, prevodi s engleskog i slovenakog. Kwige pesama: Sa
obe strane koe, 1979; Muva i druge pesme, 1986; Mumija, 1990; ili-
bar i vrt, 1990; Pustiwa, 1995; iste boje, 2002; Crna pomoranxa,
2004; Pjesme (izbor), 2006; Vatra u bati (izbor), 2007; Radost,
2008. Kwige pria: Glib i vedrina (pod pseudonimom Milan Novkov),
1997; Slepa ulica, 2002; Majmun, 2006. Kwiga tekstova i eseja: Cvee i
xungla, 2000.

MILO OREVI, roen 1954. u Slatini kod Vuitrna.

Pie poeziju, kwievnu kritiku i studije iz istorije kwievnosti.
Kwige pesama: Dodir leta, 1977; Kako ste, 1981; Probueni jezik,
1987; Pobuna u grlu, 1988; Svedok, 1991; Svetija (izbor), 1992; Zlo,
1994. Studije: Delo Lazara Vukovia, 1989; Modeli srpskog romana,
1996; Stvaralaki duh i analitiki in 1, 2, 3, 2001, 2002, 2007; Delo
Vuka Filipovia, 2004; Retorika Radoja Domanovia, 2008.

581
 RADOMIR V. IVANOVI, roen 1936. u Smonici kod ako-
vice. Pie studije i oglede iz kwievnosti. Objavqene kwige: Mi-
lutin Uskokovi, 1968; Ogledi, 1969; Mogunost rei, 1970; Kwievno
stvaralatvo Kosova na srpskohrvatskom jeziku, 1971; Iskuewa kwi-
evne analize, 1972; Romani Mihaila Lalia, 1974; Kritiki metodi,
1975; Tumaewa savremenog romana, 1976; Portreti makedonskih pisa-
ca, 1976; Qepota pisawa, 1978; Makedonski pisci i dela, 1979; Te-
koe tumaewa kwievnog dela, 1979; Poetika Koste Racina, 1979;
Ogledi o makedonskoj kwievnosti, 1980; Poetika Blaa Koneskog,
1982; Pisci i problemi, 1984; Kwievne paralele, 1985; Govor dela,
1986; Dijalog s djelom, 1986; Rei na raskru, 1987; Poetika i kri-
tika, 1988; Poetika Slavka Janevskog, 1988; Od rijei do rijei, 1989;
Grigor Prliev u svetlosti romantizma, 1990; Poetika Rista Ratko-
via, 1990; Wegoev poetski govor, 1991; Od Wegoa do Lalia, 1992;
Retorika ovjenosti, 1993; Zatoenik rijei (Poetika Duana Ko-
stia), 1994; Pisawe kao sudbina (Poetika Mihaila Lalia), 1994;
Obnova poetskog govora (Od Dositeja do Kia), 1995; Fakta i figure,
1996; Wegoeva psihologija i filozofija stvarawa, 1997; Viewa i
snoviewa, 1999; Samospisi i kazalice Stefana Mitrova Qubie
(Prilog poetici), 2000; Po sunanom satu (Poetika Vladana Desni-
ce), 2001; Makedonske poetske vertikale, 2003; Kwievno oblikovawe
stvarnosti, 2003; Mata i mudrost, 2004; Vremekazi i kwigokazi,
2005. Andrieva mudronosna proza znaci ivota i znaci umetnosti,
2006; Stvarawe i saznawe, 2006; Kwievna kritika kao deseta muza,
2007; Miteme i poeteme Tomasa Mana, 2007.

ANA A. JOVANOVI, roena 1956. u Beogradu. Romanista, pre-

vodi s francuskog kwige iz oblasti kwievnosti, esejistike, filo-
zofije, sociologije, antropologije itd. (Klod Simon, Miel Fuko,
Ana Gavalda, Horhe Semprun, Fransoa Sula, Raul irarde i dr.).

ZORAN T. JOVANOVI, roen 1932. u Loparima kod Tuzle,

BiH. Teatrolog i istoriar pozorita. Iz oblasti pozorine umet-
nosti objavquje studije, radove i kritiku. Vanija dela: Pozorino
stvaralatvo Mihaila Kovaevia, 1992; Narodno pozorite Dunav-
ske banovine (19361941), 1996; Ruica Soki neodoqivi scenski
arm, 2002; Mihailo Janketi pobuweni ovek, 2003; Ruica Soki
ili Glumica neodoqivog arma, 2004; Narodno pozorite Kraq Alek-
sandar u Skopqu (19131941), 12, 2005.

KRISTINA KOVA, roena 1972. u Bau. Prevodi sa slovakog

i engleskog jezika, prevode objavquje u periodici.

MILO LOMPAR, roen 1962. u Beogradu. Bavi se kwievnom

istorijom. Objavqene kwige: O zavretku romana (Smisao zavretka

582
u romanu Druga kwiga Seoba" Miloa Crwanskog), 1995; Moderna vre-
mena u prozi Dragie Vasia, 1996; Wego i moderna, 1998; Crwanski
i Mefistofel (O skrivenoj figuri Romana o Londonu"), 2000; Apolo-
novi putokazi eseji o Crwanskom, 2004; Moralistiki fragmenti,
2007; Tradicionalni modernizam Dragie Vasia, 2008.

NATALIJA LUDOKI, roena 1966. u Perlezu kod Zrewani-

na. Pie oglede i kwievnu kritiku. Objavqena kwiga: Slobodan Jo-
vanovi kao kwievni kritiar, 2008.

GORAN MAKSIMOVI, roen 1963. u Foi, BiH. Bavi se

kwievnom istorijom i kritikom. Objavqene kwige: Umjetnost pri-
povijedawa Branislava Nuia, 1995; Magija Sremevog smijeha, 1998;
Domanoviev smijeh, 2000; Srpske kwievne teme, 2002; Trijumf smi-
jeha komino u srpskoj umjetnikoj prozi od Dositeja Obradovia do
Petra Koia, 2003; Kritiko naelo kwievnokritiki ogledi,
2005; Svijet i pria Petra Koia, 2005; Iskustvo i doivqaj
srpske kwievne studije 19. vijeka, 2007. Priredio vie izdawa srp-
skih pisaca i sastavio nekoliko antologija.

PREDRAG R. MARKOVI, roen 1975. u Rijeci, Hrvatska. Pi-

e kratku prozu i kwievnu kritiku, objavquje u periodici.

DRAGAN MRKAQ, roen 1970. u Somboru. Ekonomista, pie

poeziju i prozu. Objavqen roman: Simfonija bola, 2007.

IVAN NEGRIORAC, roen 1956. u Trsteniku. Pie poeziju,

prozu, drame i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Trula jabuka, 1981;
Rakqar. eludac, 1983; Zemqopis, 1986; Abrakadabra, 1990; Toplo, hlad-
no, 1990; Hop, 1993; Veznici, 1995; Prilozi, 2002; Potajnik, 2007. Ro-
man: Aneli umiru, 1998. Drame: Fredi umire, 1987; Kuc-kuc, 1989; Is-
traga je u toku, zar ne?, 2000; Vidi li svice na nebu?, 2006. Kwiga
studija: Legitimacija za beskunike. Srpska neoavangardna poezija
poetiki identitet i razlike, 1996.

MILIVOJ NENIN, roen 1956. u Loku, ajkaka. Kwievni

kritiar i istoriar. Objavqene kwige: S-aveti kritike, s-okovi
poezije, 1990; Svetislav Stefanovi pretea modernizma, 1993; S
merom i bez we, 1993; Suoavawa, 1999; Stvari koje su prole, 2003;
Stari lisac, 2003; Sluajna kwiga kola o Todoru Manojloviu,
2006; Srpska pesnika moderna, 2006; Sitne kwige o prepisci srp-
skih pisaca, 2007; Slatka kwiga, 2008. Priredio vie kwiga i anto-
logija.

DIMITRIJE NIKOLAJEVI, roen 1935. u Beogradu. Pie

poeziju i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Vatre sna, 1959; Trenu-

583
tak i ptice, 1962; Predeli, 1962; Dobrote juga, 1964; Zemqe, poari,
1968; Gost il traga, 1971; Udes, 1972; Svet drukijeg sna, 1979; Oba-
le u visinama, 1979; Besovski pukovi, 1982; Iskop, 1986; Suza naroda,
1989; Pesnika kola, 1990; Vrtlog, 1991; Iza nedostupa, 1994; r-
tvenik, 1996; Takav ivot, 2002; Evo i kie, 2005; edna voda, 2007;
Rub, 2008. Priredio antologiju pesama kragujevakih pesnika sa ko-
mentarima Put je krug, 1998.

JELENA NOVAKOVI, roena 1945. u Beogradu. Bavi se prou-

avawem francuske kwievnosti i wenim vezama sa srpskom kwi-
evnou, prevodi s francuskog (or Pule, Fransoa Fire, i-
lijen Grak, an Ruse, or Dimezil, Andre Breton, erar de Ner-
val i dr.). Objavqene kwige: Priroda u delu ilijena Graka, 1988;
Bretonov nadstvarni svet, 1991; U tragawu za jedinstvom, 1995; Na
rubu halucinacija poetika srpskog i francuskog nadrealizma, 1996;
Ivo Andri i francuska kwievnost, 2001; Tipologija nadrealizma
pariska i beogradska grupa, 2002; Intertekstualnost u novijoj srpskoj
poeziji francuski krug, 2004.

PREDRAG PALAVESTRA, roen 1930. u Sarajevu, BiH. Pie

eseje, studije, oglede, naune rasprave i kwievnu kritiku, prouava
istoriju srpske kwievnosti HH veka, akademik. Gl. dela: Kwievne
teme, 1958; Odbrana kritike, 1961; Kwievnost Mlade Bosne, 1965;
Novi jevanelisti, 1968; Tokovi tradicije, 1971; Posleratna srpska
kwievnost 19451970, 1972; Dogma i utopija Dimitrija Mitrino-
via, 1977; Kritika i avangarda u modernoj srpskoj kwievnosti, 1979;
Skriveni pesnik, 1981; Kritika kwievnost, 1983; Naslee srpske
moderne, 1985; Istorija moderne srpske kwievnosti zlatno doba
1892 1918, 1986; Kwiga srpske fantastike (priredio), 1989; Kwi-
evnost kritika ideologije, 1991; Kwiga o Andriu, 1992; Kwiev-
nost i javna re, 1994; Kritike rasprave, 1995; Jevrejski pisci u srp-
skoj kwievnosti, 1998; Kwievnost i javna re Orali smo more,
2001; Nekropoqe biografski eseji, 2003; Krlea u Beogradu i drugi
ogledi, 2005; Istorija Srpskog PEN-a (19261986) lini pogled,
rekonstrukcija i svedoewe, 2006; Istorija srpske kwievne kritike
(17682007), 12, 2008.

JELENA PANI, roena 1976. u Uicu. Postdiplomac na Fi-

lozofskom fakultetu u Novom Sadu, kwievnoteorijske radove obja-
vquje u periodici.

ZORAN HR. RADISAVQEVI, roen 1952. u Raki. Novinar,

pie poeziju i prozu. Kwiga pesama: Mrtvo slovo, 2003. Kwige razgo-
vora: Tupo pero, 2001; Izgubqena samoa V. M., 2003; Vodeni cvet,
2005; Ogledalo bez pozlate, 2006; Filozofija ivota V. M., 2007.

584
Priredio: Pohvala poeziji, 2002; Renik misli, 2005; Glasna glava,
2008.

GORANA RAIEVI, roena 1964. u Novom Sadu. Bavi se teo-

rijom kwievnosti i srpskom kwievnou HH i HH veka, prevodi
s engleskog i francuskog. Objavqene kwige: itawe kao kreacija,
1997; Bibliografija srpskih nekrologa (koautori M. Bujas i M. Kle-
ut), 1998; Laza Lazarevi junak naih dana, 2002; Eseji Miloa Cr-
wanskog, 2005.

NEGOVAN RAJI, roen 1923. u Beogradu. Godine 1946. oti-

ao u Kanadu gde ivi, radi i pie prozu na francuskom. Romani:
Les Hommes-taupes (Qudi-krtice, prevod na srpski 1989), 1978; Sept
Roses pour une boulangre (Sedam rua za jednu pekarku, 2005), 1987;
Vers l'autre rive. Adieu Belgrade (Ka drugoj obali. Zbogom, Beograde,
2002), 2000. Kwige pripovedaka: Propos d'un vieux radoteur (Snoviewa
starog nagvadala, 2003), 1982; Service Pnitentiaire National (Nacio-
nalna robijaka sluba, 1993), 1988.

MAJA ROGA, roena 1973. u Novom Sadu. Pie eseje i kwi-

evnu kritiku. Objavqena kwiga: Figuralnost/figurativnost u tek-
stovima Momila Nastasijevia, 2008.

HENRIH VENIAMINOVI SABGIR (Bijsk, 1928 Moskva,

1999) pesnik, prozni pisac, scenarista crtanih filmova, deji pe-
snik, prevodilac, jedan od najznaajnih pesnika ruskog kwievnog
podzemqa". Bio je veliki eksperimentator, ispitujui jezik i pe-
snike forme, najradikalnije i najee se suprotstavqao umalom
stawu u ruskoj poeziji i umetnosti uopte. Najznaajnije kwige: So-
neti na kouqama, 1976; Zid, 1989; Moskovski mitovi, 1989; Puki-
novi koncepti, 1992; Kraj i poetak, 1993; Izbor, 1993; Smejai, 1995;
Princeza i qudojed, 1996; Letei i usnuli, 1997; Sabrana dela (u eti-
ri toma od kojih je za ivota autora izaao prvi tom), 1999; Leto s
anelima (izbor sa predgovorom Viktora Krivuqina), 2000; Nezavr-
eni sonet, 2000. (N. V.)

NIKA STIPEVI, roen 1929. u Splitu, Hrvatska. Ita-

lijanista i komparatista, akademik. Objavqene kwige: Osnovi itali-
janskog jezika (koautor E. Franki), 1966; Kwievni pogledi Antonija
Gramija, 1967; Gramsci e i problemi litterari, 1968; Italijanske i dru-
ge teme, 1976; Dva preporoda. Studije o italijansko-srpskim kultur-
nim i politikim vezama u HH veku, 1979; Ive Andria prevod Dru-
tvenih i politikih napomena" Franeska Gviardinija, 1986; Usme-
no, 1996; Petra Kasandria prevod Gorskog vijenca" Petra Petro-
via Wegoa, 1999; Uitavawa, 1999; Poreewa, 2000; Kritike i

585
druge minijature, 2002; Andriev Gviardini, 2003; Zadruga i weni pi-
sci (koautor S. Stipevi), 2004.

MIROQUB TODOROVI, roen 1940. u Skopqu. Osniva je i

teoretiar signalizma, srpskog (jugoslovenskog) neoavangardnog stva-
ralakog pokreta i urednik Internacionalne revije Signal. Pie
poeziju, eseje, dnevniku i epistolarnu prozu i bavi se multimedi-
jalnom umetnou. Kwige poezije: Planeta, 1965; Signal, 1970; Kyber-
no, 1970; Putovawe u Zvezdaliju, 1971; Sviwa je odlian pliva, 1971;
Stepenite, 1971; Poklon-paket, 1972; Naravno mleko plamen pela,
1972; Trideset signalistikih pesama, 1973; Gejak glanca guqarke,
1974; Telezur za trakawe, 1977; Insekt na slepoonici, 1978; Algol,
1980; Textum, 1981; orba od mozga, 1982; Chinese erotism, 1983; Nokayt,
1984; Dan na deviwaku, 1985; Zautim jeza jezik jezgro, 1986; Ponovo
uzjahujem Rosinanta (izbor), 1987; Belouka popije kinicu, 1988; So-
upe de cerveau dans l' Europe de l' Est, 1988; Vidov dan, 1989; Radosno
re Rzav, 1990; Trn mu crven i crn, 1991; Ambasadorska kibla, 1991;
Sremski evap, 1991; Diem. Govorim, 1992; Rumen guter kiu pretr-
ava, 1994; Striptiz, 1994; Devianska Vizantija, 1994; Glasna gata-
linka, 1994; Ispquvak oluje, 1995; U cara Trojana kozje ui, 1995;
Smrdibuba, 1997; Zvezdana mistrija, 1998; Elektrina stolica, 1998;
Recept za zapaqewe jetre, 1999; Azurni san, 2000; Pucaw u govno, 2001;
Gori govor, 2002; Foneti i druge pesme, 2005; Plavi vetar, 2006; Pa-
ralelni svetovi, 2006; Zlatno runo, 2007. Kwige proze: Tek to sam
otvorila potu, 2000; Doetalo mi u uvo, 2005; Prozor, 2006; atro
prie, 2007; Laj mi na on, 2007; oking-blu, 2007; Kisnem u koko-
iwcu, 2008. Kwige eseja i polemika: Signalizam, 1979; tep za u-
mindere, 1984; Pevci sa Bajlon-skvera, 1986; Dnevnik avangarde, 1990;
Osloboeni jezik, 1992; Igra i imaginacija, 1993; Haos i Kosmos, 1994;
Ka izvoru stvari, 1995; Planetarna kultura, 1995; e gramatologi-
je, 1996; Signalism Yugoslav creative movement, 1998; Miscellaneae, 2000;
Poetika signalizma, 2003; Tokovi neoavangarde, 2004. Kwige za decu:
Mi u obdanitu, 2001; Blesomer, 2003. Antologije: Signalistika
poezija, 1971; Konkretna, vizuelna i signalistika poezija, 1975; Mail
Art Mail Poetry, 1980. (www.miroljubtodorovic.com; mtodorovic2.blog-
spot.com; www.rastko.org.yu/knjizevnost/signalizam/index.php#_rastko)

OTO TOLNAI, roen 1940. u Kawii. Pie na maarskom po-

eziju, prozu, drame, eseje i likovnu kritiku. Kwige pesama: Homor
versek, 1963; Sirlymellcsont, 1967; Szepltlen kis gpek csp fejedelmi
jelvnyek, 1968; Mao-poe, 1968; Valban mi lesz velnk?, 1968; Hol a hol
tizenhrom fiatal klt, 1968; Zoo-versek, 1969; Agyonvert csipke, 1969;
1969, 1970; Legyek karfiol, 1973; Versek, rekapitulci, 1975; Vilgpor,
1980; Elefntpuszi (za decu), 1982; Vidki Orfeusz (izbor), 1983; Gykr-
rg (za decu), 1986; Rokokokok (za decu), 1986; Krik rue (izbor),

586
1988; Cpcskm: apu! gyermekvers felntteknek (za decu), 1989; Ru-
sma ili minijum moda (izbor), 1990; rvacsth, 1992; Wilhelm-dalok
avagy a vidki Orfeusz, 1992; Balkni babr katalektk, 2001; Szg a
nadrban Kovcs Antal naplja, 2005; mama egy rotterdami gengszter-
filmben regny versekbl, 2006; Tolnai Ott legszebb versei, 2007. Ro-
mani: Rovarhz, 1969; rdgfej, 1970; Virgutca 3, 1983. Kwige pripo-
vedaka: ruhz novellk, 1986; Przk knyve, 1987; Kktgoly j
przk knyve, 1994; A pompeji szerelmesek fejezetek az Infaustusbl,
2007; Grenadrmars kisprzk nagyobb tmbk kzl, 2008. Drame:
Vgelads, 1980; Vgel ()ads, 1996. Eseji: Gogol halla, 1972; Sfrny
Imre, 1978; A meztelen bohc kpzmvszeti esszk, 1992; Rothadt
mrvny jugoplasztika, 1997; Feqegyzsek a vg tnushoz, 2007. Kwi-
ga intervjua: Klt disznzsrbl egy rdiinterj regnye, 2004.

DRAGAN HAMOVI, roen 1970. u Kraqevu. Pie poeziju,

eseje i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Mrakovi, ruge, 1992; Name-
tenik, 1994; Matina kwiga, 2007; Album ranih stihova, 2007. Kwi-
ge eseja i kritika: San Dragana Ilia, 1990; Stvari ovdawe, 1998;
Pesnike stvari, 1999; Posledwe i prvo, 2003; S obe strane, 2006; Le-
to i citati poezija i poetika Jovana Hristia, 2008.

VIAZOSLAV HROWEC (VAZOSLAV HRONEC), roen 1944.

u Pivnicama kod Oxaka. Pie poeziju (na slovakom i srpskom),
prozu i kwievnu kritiku, prevodi sa slovakog. Kwige pesama: na
slovakom: Zvezde, obala, 1969; So, ali pesak, 1971; Granica, 1981; Ra-
kurs, 1987; Prazna sreda, 2001; na srpskom: Strma ravan, 1996. Izbo-
ri pesama: na slovakom: Ostrva, 1982; Udeo u jabuci, 1990; Almagest,
1999; na srpskom: So, ali pesak, 1972; Mlin za kafu, 1984; Modeli si-
metrije, 1990; na maarskom: as jahawa, 1977; na rumunskom: Javni
elik, 1988; Lomaa, 2002. Kwige pripovedaka: Stakleni vetar (pre-
vedena na srpski i rusinski), 1976; Gospodar vazduha i kraqev sin
(prevedena na srpski), 1993. Roman: Duboki uton, 1999. Kwige eseja,
kwievne kritike i publicistike: Za poetikom, 1979; Svet pesnike
slike, 1988; Generacija u vlastitoj senci, 1990; Susret sa Minotau-
rom, 1997; Algol, 2001; Nobelova deca, 2002; Nebo nad Helespontom,
2003; Iskuewe svetog anra, 2004; Poslovi i dani 2004; Vazduh za
sutrawi dan 2007. Na slovakom mu je objavqeno est tomova Iza-
branih dela, 19992007. Priredio antologije: na slovakom: Poezija
vojvoanskih Slovaka, 1974; Antologija slovake poezije 20. veka, 1986;
Istovremeno, 1990; Antologija slovake vojvoanske poezije, 2007; na
srpskom: Slovo po koi, 1975; Sedam slovakin nadrealista, 1981;
Zajedniko oko, 1985; na maarskom: Duboka zemqa, 1981. (K. K.)

587
 DEJAN ANAREVI, roen 1975. u Panevu. Pie poeziju,
eseje i kwievnu kritiku. Kwige pesama: Gravitacija, 2005; 1871
narativnost-patriotizam, 2007.

MLADEN UKALO, roen 1952. u Bawaluci, BiH. Pie kwi-

evnu kritiku, oglede o literarnim analogijama i prevodi s fran-
cuskog. Objavqene kwige: Narodno pozorite Bosanske Krajine 1930
1980 (koautori P. Lazarevi, J. Lei), 1980; Okviri i ogledala,
1990; Qubiasti oreol Danila Kia, 1999; Odmrzavawe jezika poe-
tika stranosti u djelu Miodraga Bulatovia, 2002; Pukotina stvar-
nog odmrzavawe jezika, nulto, 2003; avoqi dukat o Ivi Andriu,
2006; Oblici i iskazi, 2007.

MILOSLAV UTI, roen 1938. u Mei kod Stoca, BiH.

Pie kwievnoteorijske studije, filozofsko-estetike rasprave, eseje
i kritike tekstove. Objavqene kwige: Misao koja ne odustaje, 1971;
Pesnika slika (hrestomatija), 1978; Slika sveta u poeziji Momi-
la Nastasijevia, 1979; O dirqivom, 1983; Poezija slikovnog iskaza,
1984; Poezija i ontologija, 1985; Lirsko i lirika, 1987; Odbrana lepe
due, 1990; Vizija, dvostruko ukorewena, 1990; Vetar i melanholija,
1998; Kwievna arhetipologija, 2000; Odzivi izbor kritikih tek-
stova, 2002; Led i plamen teorijsko-estetiki eseji i studije,
2002; Zlatno jagwe u vidokrugu Andrieve estetike, 2007. Pored na-
unokwievnog rada pie poeziju i bavi se likovnim stvarawem.
Objavio je tri kwige pesama sa crteima: Vitlejemska zvezda, 1992;
Laica snova Aneli, 1993; Sunani asovnik, 2003. i monografiju
Crtei ruke koja pie, 1997. Priredio antologiju An antology of mo-
dern serbian lyrical poetry (19201995), 1999; na srpskom: Antologija
moderne srpske lirike (19201995), 2002.

Priredio
Branislav KARANOVI

588