ARISTOFAN

MIR
(, )
Sa starogrkog preveo i beleke napisao
Gordan Marii

Lica:
PRVI SLUGA
DRUGI SLUGA
GROZDAN
GROZDANOVA KI
Druga Grozdanova ki
RAT
RUSVAJ
HOR seljaka (stanovnika grkih drava)
Mirka
Letina
Feta
Pritan (u gledalitu)
HIJEROKLE
SRPAR
Lonar
ORUAR
Perjaniar
lemar
Trubar
Kopljar
Oklopar
PRVI DEAK
DRUGI DEAK
Deca. Svadbena povorka.

1
 Desno imanje vinogradara Grozdana; u sredini ulaz u peinu zatrpan
kamenjem; levo Zevsov dom. Na imanju su kua i tala sa zatvorenim vratima. Ispred
tale, dvojica Grozdanovih sluga: jedan u koritu neprestano mesi govna, da drugi smeu
odnese unutra.
PRVI SLUGA: Daj! Ma brzo za govnovalja1 pogau!2
DRUGI SLUGA: Na ti. Daj mu nek crkne! Ne okusio nikad slau!
PRVI SLUGA: Jednu jo od dreka magareeg!
DRUGI SLUGA: Evo. A pogaa od malopre? Je l pohasao nju? (5)
PRVI SLUGA: Zgrabio je, Zevsa mi, nogama smotao i progutao celu.
DRUGI SLUGA /gledaocima/: Pomagajte, zaboga, smetlari,3 ako neete od smrada da
riknem! (10)
PRVI SLUGA: Drugu, drugu neku daj od dupeljupca mlaanog! On bi, veli, fino
samlevenu.
DRUGI SLUGA: Na! /Publici/ U jednom sam, ljudi, ja, mislim, ist: niko rei nee da
klopam dok mesim.4
PRVI SLUGA: Bljak. Jo jednu i jo jednu, i mesi jo! (15)
DRUGI SLUGA: Neu, Apolona mi! Govnite to ne mogu da snosim!
PRVI SLUGA: Onda ga uzimam i odnosim. /Odnosi korito u talu./
DRUGI SLUGA: U majinu Zevs neka ga goni! /Publici/ Da mi kae, ako iko od vas
zna, gde se moe kupit nos bez nozdrva. Jer greg posla od ovog nema za govnovalja
kad mesi se, hrana sprema. (23) Svinja il pas zaas derne, im li neko neto serne. A
ovaj se puva i duva i nee da hasa ako mu ne prinesem kola ceo dan meen, neku finu
galetu, prilinu enskom svetu. Videu je l svrio sa jelom vrata odkrinuu da me ne
spazi. (30) /Odkrine vrata. Za sebe/ Navali, deri, nikada ne presto, sve dok jednom,
beslovesan, ne pukne! Gle kako gnusnik lape: nagnut ko rva, kutnjacima vae, glavu
i pipke okree ko oni to uad teku na teretnim laama vuku. (37) /Prvom sluzi, koji se
vratio/ Stvor prljav, smrdljiv i alav: ne bih znao od kog je boga pokora ta. Od Afrodite
nije, ini se, ni od Harita, ne.
PRVI SLUGA: Pa iji je smrda?
DRUGI SLUGA: Monstruma, zacelo, Zevs Govnobija5 alje.

1
, balegar, kotrljan, insekt tvrdokrilac iz porodice Scarabaeidae. Od stonog izmeta pravi
kuglice veliine oraha i tu polae jaja. Iz njih se legu larve koje se hrane pripremljenom balegom. Skarabej
je po egipatskoj mitologiji simbol Sunca: vladar je, kau, posle smrti u liku skarabeja leteo u nebo.
Zanimljivo je da se u Sofoklovim Psima tragaima, delimino sauvanoj satirskoj drami, takoe pominje
balegar. U pokuaju da sazna od Kilene kako je izgledala ivotinja od koje je Apolon napravio svoju liru,
Horovoa pita i za govnovalja sa Etne (300). Nimfa odgovara da je ona (kornjaa) najvie liila na njega .
2
Testo (valjuak) od brana i (maslinovog) ulja ili ak mleka.
3
, ljudi odreeni da skupljaju smee i odnose ga daleko izvan grada (Aristotel, Ustav atinski,
50).
4
Da bi ih spreili da jedu dok mese, robovima su oko vrata stavljali neku vrstu kragne krunog oblika
(), iji je prenik premaivao duinu njihovih ruku.
5
, umesto , munjobija, gromovnik, to je Zevsov epitet.

2
PRVI SLUGA: A iz publike, mudroser e kakav mladi: ta je to? (44) I govnovalj
emu? Jonjanin6 neki, to do njega sedi, kazae: Mislim da na Kleona aludira, 7 jer ovaj
proliv besramno dere. Odoh govnovalju cirku da dam.8 (49)
DRUGI SLUGA: A ja u klince i oveuljke, odrasle i monike, a nadljude posebno,
priom da zakitim. (53) Gazdu mog novi iz skoli: nije ko va, drukije boli.9 Po ceo dan
zeva, u nebo blene, Zevsa psuje, kae: O Zevse, ta ti je na pameti? Sklanjaj metlu,
Grku ne pometi! Ups! Pst, ini se da uh mu glas. (61)
GROZDAN10 /iznutra, iz govnovaljevog separea/: O Zevse, ta to radi narodu naem?
Zar ne vidi da e nam gradove istrebiti?
DRUGI SLUGA: To je zlo o kojem priam: uli ste da je odlepio. Poujte ta reko je
kad rodi se iz. (65) Samom se sebi obratio: Ravno do Zevsa kako da vinem se?
Merdevine tanke uze da gradi, po njima u nebo da vere se, sve dok ne pade, glavu ne
razbi. (71) Jue je nesto, bog bi znao kud, i golemog govnovalja sa Etne doveo.
Konjuar da mu budem mene je primorao, a sam ga ko drebe milovao. O Pegaziu,
ree, krilo plemenito, sa mnom se pravo ka Zevsu vini! (77) Virnuu da vidim ta ini
sad. /Viri u govnovaljev separe./ Jao meni, muenom! Ovamo komije! Gazda se u
vazduh die: osedlao govnovalja, pa u nebo srlja! (81)
Iz tale, odnosno separea, pojavljuje se ogromni govnovalj sa
Grozdanom.11
GROZDAN: Lagano, polako, konjiu moj! Odve ne brzaj, u snagu se ne uzdaj pre nego
oblije te znoj. Najpre zamahom krila udove i miie razgibaj! (86) I, molim te, ne isputaj
smrad! Smera li to, iz kue ne mrdaj!
DRUGI SLUGA: Gospodine, gazda, ala si ti skreno! (90)
GROZDAN: Tiina! Pst!
6
Saveznici su o Velikim Dionizijama dolazili u Atinu da bi platili danak. Tada je i njima i strancima bilo
dozvoljeno da prisustvuju pozorinim predstavama.
7
Kleon, bogat koar, radikalni demokrata i zloglasni demagog, vladao je atinskom politikom scenom 429-
422. g. pre n. e. Predstavljao je trgovake krugove koji su zagovarali potpuno unitenje Sparte. U
Vaviloncima, izgubljenoj komediji iz 426. Aristofan je nesmiljeno navalio na Kleona, pa ga je monik tuio
zbog izdaje i oglobio. Dve godine kasnije pesnik ponovo napada, ovog puta u Vitezovima. Kleon je u
publici, a satira je tako otra da ulogu Koara nije hteo da prihvati nijedan glumac: neustraivi Aristofan
sam je odigrao nepoeljnu rolu i reirao komediju. Kleon gine kod Amfipolja 422, a Aristofan pie u
Oblakinjama (549-550, preveo Mladen kiljan): Ja Kleona udarih u drob kad bjee najjai, / Ali nisam
imao srca da gazim paloga.
8
Tj. da mokri.
9
Komentatori ovo mesto obino vezuju za Aristofanove Ose, gde je pesnik ismejao strast Atinjana da
parnie.
10
Ime glavnog junaka u vezi je sa imenicom , , mot, ira, i sa glagolom , brati,
pobirati (posebno groe). Koloman Rac je u svome prevodu Mira Trigeja zvao Berko.
11
Trigej je, smatra se, jahao na balegaru noen pozorinom dizalicom, eoremom (): lebdeo je u
vazduhu, gore - dole, sve dok ga nisu spustili pred Zevsove dvore.o je parodija na scensko-tehnike
trikove, koje je Euripid posebno voleo. On je esto rabio tzv. stroj (), koji je omoguavao da se
bogovi na kraju komada iznenada pojave na sceni. Ovaj postupak poznat je po latinskom nazivu deus ex
machina ( ), a od Euripida ga je preuzeo i Sofokle. Kad je re o samim spravama,
strunjaci se slau da je postojala - pokretna platforma, koju su na scenu donosili kroz jedna
vrata sami glumci da bi nenadano pokazali ta se zbiva ili ta se ve zbilo van pozornice (recimo, ubistvo).
je komad nametaja koji je sluio da se bogovi pojave na izvienijim mestima. Ponekad se za
pojavu bogova gradio poseban sprat na krovu pozorine zgrade ili se za to koristio sam krov. Za
prikazivanje silaska u Podzemlje postavljano je stepenite, koje je predstavljalo tzv. Haronove stepenice.

3
DRUGI SLUGA: Vetar zato ganja?
GROZDAN: Ja letim radi Helena svih delo smelo, nevieno smislih.
DRUGI SLUGA: Kako? emu suludi let? (95)
GROZDAN: Pogani jezik zauzdaj, ne gunaj, molitvom mi podstrek daj. Ljudima reci da
tihnu, nunike i bunjita ciglama nek presvode novim i prkno neka svako zaepi svoje! 12
(101)
DRUGI SLUGA: Neu da tihnem. Ne dok ne kae kamo smera!
GROZDAN: Kamo no Zevsu via nebo.
DRUGI SLUGA: Sa namerom kojom?
GROZDAN: Da pitam ga ta kani sa celim rodom helenskim. (106)
DRUGI SLUGA: A ako ne rekne?
GROZDAN: Tuiu ga da Meanima Heladu izdaje.13
DRUGI SLUGA: Dionisa mi, nikuda nee dok me ima.
GROZDAN: Druge mi nema.
DRUGI SLUGA: Kuku i prekuku! (110) O deco, ko siroad ostavlja vas otac i u nebo
kradom grabi. Kumite tajka, veselnice!
Iz Grozdanove kue istravaju njegove dve keri.
KI: O oe, oe, zar istinit glas je to u kuu stie? (115) Ti ostavlja mene i, lagan ko
vetar, u majinu,14 sa pticama, pii. Zar stvarno je tako? Kazuj, oe, ako me voli!
GROZDAN: Biva tako, keri. Istina je da boli kad tajko me zovete dok hleba iskate. A
u kui ni kinte! (121) Ako sve uspeno svrim i natrag vratim se, bie za vas pecivo 15
poveliko, i pride desert sa ljagom.16
KI: Kako put prei e? Nijedan brod tuda povesti te nee. (125)
GROZDAN: Krilato e drebe poneti mene, a ne laa.
KI: Otkud ti, tajko, ideja da govnovalja zauzda i na njemu bozima krene?
GROZDAN: U basnama ezopskim17 naoh da od krilatia jedino on bozima je stigo.
(130)
KI: O oe, oe, suludu si ispriao priu: da kandia je do bogova doo.

12
Da smrad i lajno ne privuku govnovalja na zemlju.
13
Persijanci su jedva ekali da se okoriste grkim razmiricama; Atina i Sparta su naizmence traile njihovu
pomo. Optube za persijanstvo bile su u modi.
14
Dvosmislena sintagma znai otii do gavrana, ali i frazeologizam u majinu, do vraga.
Upotreba doslovno shvaenog metaforinog izraza ijeg je prenesenog znaenja italac, gledalac ili
partner na sceni svestan jedna je od znaajnih sastavnica Aristofanovog komikog sistema. Slino je i u
Pticama (28).
15
. Baji (Bailly) objanjava: Vrsta prvoklasnog i deci namenjenog ovalnog hlepia od jema
zvanog .
16
je amar, a lidijska poslastica. Francuzi poentiraju sa: soufflet, amar i
souffl, upalj, naduven kola od jaja.
17
Orao progoni zeca, koji, u smrtnoj opasnosti, nalee na govnovalja i moli ga za pomo. Orao se
pribliava i govnovalj ga opominje da ne dira pribegara. Prezrevi govnovalja, orao prodire zeca pred
njegovim oima.
Otada se govnovalj sveti orlu: im ovaj negde svije gnezdo, on otkotrlja jaja i razbije ih.
Orao se, oajan, obraa Zevsu i ovaj doputa da mu snese jaja u krilo. Ali govnovalj sve to vidi, pa u
Zevsovo krilo sputa kuglicu od dreka. Ustavi da istrese kuglicu, Zevs izbacuje i jaja. Pria se da otada
orlovi ne prave gnezda u vreme kad se raaju govnovalji.
Aristofan se ovoj basni ponovo vraa u Lisistrati (691-695, prevela Radmila alabali): Jer e proi ko
orao iz Ezopa: / neka uva svoja jaja da se iz njih ne izlee, / mesto orla kajgana!

4
GROZDAN: Gonjen mrnjom spram orla, jednom davno stigo je i, svete se, jaja mu
skotrljao.
KI: Krilatog je Pegaza trebalo da pree bozima bi tada traginiji bio! (136)
GROZDAN: Al bi tada, mila, hrana dupla bila. Ovako onim to pojedem i njega zasitiu.
KI: U ambis morski ako smandrlja se? (140) Kako e se, krilat, odande izvui?
GROZDAN: Imam korman kojim kormaniu. /Pokazuje falus./ Govnovalj je moj ko sa
Naksa brod.18
KI: A koja e luka putem te primiti?
GROZDAN: Luka Govnovalj u Pireju,19 mislim, ima. (145)
KI: Jednog se uvaj: da se ne oklizne, ozgo ne strovali, i, onda, hrom, Euripidu sie
ponudi20 i tragini junak postane.
GROZDAN: Pripaziu, de. Zbogom ostajte. /Keri ulaze u kuu. Publici / A vi, radi kojih
muke muim, ne prckajte, ne kakajte dana tri! Jer nanjui li smrda neto u visini,
strmoglavce bacie me, na ispau poi. (153) Hajde, Pegaze, veselo kreni, zazvei
emom uzda zlatnih, uima radosno strii! ta radi? ta ini? Zar nozdrve ka klonjama
skree? (158) Sa zemlje smelo se vini, hitra rairi krila, pravo u Zevsove hrli dvore, a
skloni nos od govna i obroka dnevnih! /Neodgovornom gledaocu/ ta radi, ovee? Ti, u
Pireju to kenja, gde droca je dom. (165) Ubie me, satrti. Mora drek zakopati, rpu
zemlje na nj navaliti, majinu duicu zasaditi, miomiris prosuti! Jer padnem li i stradam,
smrt e moja grad Hij21 pet talenata kotati, a sve poradi upka tvog. (172) /Govnovalj se
naginje, propada. Za sebe/ Lele meni, strah me! /Publici/ Od ale ni . /Scenskom
radniku koji upravlja leteom mainom/ Ej, majstore, pazi malo! Oko pupka neki vetri
ve mi struji ako ne pripazi, govnovalja nahraniu! /Za sebe/ ini se da bozima bliim
se i Zevsov da nazirem dom. /Govnovalj aterira ispred Zevsovih vrata. Grozdan je
sjahao./ Ko Zevsov je vratar? /Kuca na vrata vie puta./ Otvarajte ve! (179)
HERMES /iznutra/: Otkud ljudski vonj? /Izlazi./ Herakle, goso, kakav horor je to?
GROZDAN: Govnat to je.
HERMES: Bezbonie, bestidnie, bezonie! Smrade smradni, kandio gadni, bazdove
najvei,22 otkud ovde? Kako se zove? Odgovor mi daj!
GROZDAN: Bazdov. (185)
HERMES: Oklen si rodom? Gukni!
GROZDAN: Bazdonja.
HERMES: Ko ti je otac?
GROZDAN: Meni? Bazdonja Kandinski.
HERMES: Tako mi Geje, garant e mreti, pravo ime ako ne ispljune!
GROZDAN: Atmonjanin23 sam, Grozdan, vinogradar vet. Potkaziva nisam, niti frci
sklon. (191)
HERMES /grubo/: Pa ta bi ti?

18
Na Naksu su graeni brodovi koji su svojim oblikom liili na govnovalja.
19
, govnovalj, i jedna od tri pirejske luke.
20
U Euripidovom komadu Belerofont je pao sa Pegaza i ohromio.
21
Kaznu od pet talenata morao je da plati svaki savezniki grad u kojem bi bio ubijen atinski graanin.
Jedan srebrni talenat vredi ezdeset mina, odnosno est hiljada drahmi.
22
Slinim renikom obraa se Eak Dionisu u abama, mislei da je Herakle (465-466, prevela Radmila
alabali): Ti li si to gade jedan, skote, utvo, bestidnie, / ro jedna nad rama, ubre jedno, iz pomija
pomijaro.
23
Atmonija je atika dema udaljena od Atine devet kilometara, na sever.

5
GROZDAN /vadi meso iz bisaga/: Meso sam ovo doneo za te.
HERMES /smekao/: Kako stie, jadan ti?
GROZDAN: Alave alamanski, vie nisam supersmrad? Hajde, smesta mi Zevsa pozovi!
HERMES: Hi, hi, hi. Bozima ni blizu nisi. Otili su jue se odselili. (196)
GROZDAN: U koju zemlju?
HERMES: Zemlju?
GROZDAN: Nego kuda?
HERMES: Daleko, na sam rub svoda nebeskog.
GROZDAN: A to tebe, samog, ovde ostavie? (200)
HERMES: Da preostalo boje pokustvo uvam: lonie, klupice, amforice.
GROZDAN: Zato su se odselili?
HERMES: Na Helene ljuti su. Tu, gde su bili, Rat su udomili i odreene dali mu ruke.
(207) Pa odoe na vis najvei da ne gledaju vie kako se borite, da ne sluaju kad im se
molite.
GROZDAN: Zbog ega nam uradie to? Kazuj! (210)
HERMES: Zato to rat voleli ste vie, a oni esto za mir su bili. Kad Lakonci malkice bi
nadjaali, rekli bi: Dioskura24 nam, sad Atini platie! (214) A kad Atinci25 uspeh bi
ponjeli, i Lakonci primirje doli da trae, povikali biste odmah: Prevara to je, Atine
nam. Tako nam Zevsa, ne sluajmo! Opet doi e, do god Pil je na.26
GROZDAN: Obino se tako kod nas pria. (220)
HERMES: Zato ne znam da l ete Mirku27 videti vie.
GROZDAN: Gde se izgubi ona?
HERMES: Rat ju strovali u peinu duboku.
GROZDAN: Koju?
HERMES: Ovu ovde. Pogledaj kolko kamenja ozgo navalio je da nikad do nje ne
doprete. (226)
GROZDAN: Reci, ta sa nama kani?
HERMES: Jedino znam da veeras ogroman avan doneo je.
GROZDAN: ta e mu avan? (230)
HERMES: Hoe u njemu gradove da stuca. Idem jer mislim da izai e sad. Unutra
barem galami. /Ode./

24
Kult Dioskura, blizanaca Kastora i Poluksa, sinova Zevsa i Lede, nastao je u Lakoniji. Oni su zatitnici
gostoprimstva i brodarstva.
25
, re koju Aristofan izmilja prema , igrajui se imenicom , pobeda. Ljuti
protivnici, borci za prevlast, izjednaeni su i gramatiki.
26
Iskoristivi odsustvo spartanske vojske na Peloponezu, atinski strateg Demosten 425. g. pre n. e. osvaja
Pil, idealno strateko uporite. Na vest o tome, Spartanci se uurbano vraaju i bezuspeno opsedaju pilsku
tvravu. Na oblinje ostrvce Sfakteriju iskrcavaju elitnu jedinicu od trista hoplita, meu njima sto dvadeset
spartijata plemia kojih je u Sparti malo ostalo. Situacija se razreava dolaskom saveznike flote i velikim
porazom Peloponeana, pri emu pomenuti odred ostaje izolovan na Sfakteriji. To je dovoljan motiv da
Sparta moli za mir. Atinski zahtevi su, meutim, preterani, pa dogovora nema.
Nezadovoljstvo zbog dugog i munog rata raste meu Atinjanima i usmerava se na ionako nevoljenog
Kleona. U elji da svoj uzdrmani ugled povrati, i dodatno provociran reima linog i politikog suparnika
Nikije, Kleon iste, 425. godine preduzima pohod na Sfakteriju. Posle due i uporne opsade, spartijati se
predaju. Bivaju utamnieni u Atini kao taoci, te postaju vaan adut u atinskim rukama za dalje pregovore i
politike igre
27
Eunomija (Zakonitost), Dike (Pravda) i Eirene (Mirka) su Hore, Zevsove i Temidine keri. One su
boginje godinjih doba, nebeske vratarke i Herine dvorkinje.

6
GROZDAN: Vaj meni jadnome! Daj da begam jer ini mi se da ratnikog avana i sam
uh zvuk. (235) /Krije se, ali ostaje vidljiv publici. Iz Zevsovog doma izlaze Rat i njegov
sluga Rusvaj. Nose dinovski avan i namirnice koje simbolizuju pojedine grke gradove./
RAT: Jao ljudi, ljudi, stradalnici golemi! Kako e vas zaas vilice zaboleti!
GROZDAN /za sebe/: Gospodaru Apolone, koliki avan! A pogled Ratov da smrzne se!
Znai to je onaj od kog beimo svi: titonoa dugonogi, strahotni. (241)
RAT /stavlja u avan praziluk/: Jao triput, petput, stoput Prasijo28 bedna danas
nadrljae!
GROZDAN /publici/: Za to nas, gospodo, zabole ba: za Lakonce je zlo nije obrok na!
(245)
RAT /stavlja u avan beli luk/: Jao Megaro, Megaro, kako e smesta usitnjena biti, u
tanke froncle iseckana sva!
GROZDAN /za sebe/: Vidi, vidi! U kakvo je more gorkih suza Megarane zagnjurio!
RAT /stavlja u avan sir/: Jao Sicilijo, i tebe smrviu! (250)
GROZDAN /za sebe/: Nesrenog li grada to izrendan bie!
RAT /stavlja u avan med/: De, da dolijem i meda atikog!
GROZDAN /za sebe/: E, bajo, predlaem da drugi neki uzme. Atiki etiri obola 29 kota
zato tedi ga!
RAT: Ej, momak! Rusvaju!
RUSVAJ: ta je?
RAT: Ala e ronzati! to hvata zjala? Oe ljagu? /Udari ga./ Na ti! (256)
GROZDAN /za sebe/: Au, estoko!
RUSVAJ: Lele mene, gospodaru, jao!
GROZDAN /za sebe/: Da nije belim lukom ljagu zainio?
RAT: Po tuak trk!
RUSVAJ: Gospodaru dobri, mi tuak nemamo ta jue uselismo se. (260)
RAT: Kod Atinjana, smesta po tuak!
RUSVAJ: Zevsa mi, jurim ve. Inae plaka! /Otri./
GROZDAN /publici/: ta da se radi, ljudi mali, mizerni? Vidite kakva opasnost preti.
Ako se sa tukom vrati, Rat e njime natenance gradove da mrvi. O Dionise, nek
pandrkne i i nek ne donese! (267)
/Dojuri Rusvaj./
RAT: Alo!
RUSVAJ: Molim?
RAT: Ne nosi ga?
RUSVAJ: Ovaj... misim... u stvari... Atinjani su svoj tuak izgubili - Koara 30 to tucao
je Heladu. (270)
GROZDAN /za sebe/: Atina, gospo asna, dobro si uinila. Grad ga izgubi na u pravi
as, pre no nam je orbu zaprio.
RAT : U Lakedemon po drugi! Smesta! Magla!
RUSVAJ: Odmah, gospodaru! /Otri./
RAT: Ko munja budi brz! (275)

28
Prasija homonim lakonska luka, ali i praziluk.
29
Obol je esti deo drahme.
30
Atinski tuak je Kleon, a spartanski Brasida. U leto 422. godine, kod Amfipolja u Trakiji, poginuli su
obojica.

7
GROZDAN /publici/: Gospodo, ta eka nas? Odsudni je as. Ako je neko u misterije
upuen samotrake,31 nek pomoli se da ovaj u povratku obe noge slomi.
RUSVAJ /dojuri/: Vaj, avaj, jao i stoput jao meni! (280)
RAT: ta je? Opet ga nema?
RUSVAJ: I Lakedemonjani su tuak izgubili.
RAT: Kako, bre, krimosu nijedan?
RUSVAJ: U trake krajeve pozajmili. Oni tamo ga izgubili.
GROZDAN /za sebe/: Alal vera, Dioskuri! (285) /Publici/ Jo moe dobro ispasti.
Hrabro, ljudi!
RAT: Ove stvari uzmi i nazad ih nosi. /Rusvaj odnosi avan i namirnice u Zevsov dom./ I
ja ulazim tuak sam da napravim. /Ulazi za Rusvajem./
GROZDAN /publici/: as je za pesmu Datidovu,32 koju je, podneva jednog, uz onani-
onana pevao: (290) Kakve li sladosti, uitka, radosti! Sad valja, Heleni, da svaa se i
bitaka manemo i da Mirku, svima milu, izvuemo, pre no drugi tuak neki ne ustavi nas.
(295) Zato ratari i trgovci, zanatlije i radenici, meteci i stranci, i otoani hajte vamo
puani svi: lopate, motke i uad uzimajte, usud srean od nas zavisi, znajte! (300)
/Ulazi Hor33 sa odgovarajuim alatom./
HOR (HOROVOA): Ovamo, hrabro krimo put, ka spasu pravo! Sad il nikad, u
pomo doite Heleni svi! Redova se okanimo bojnih i grimiznih plateva 34 kobnih, nama
lep, a Lamahu35 crn svanuo je dan! /Grozdanu/ Reci ta raditi valja, preduzima 36 budi
na! (305) Ja nipoto odustati neu dok motkama, spravama na svetlo ne vratim najveu,
najvinoljubniju od boginja svih!
GROZDAN: utite, u radosti prevelikoj da Ratu u kui bes ne raspirite! (310)
HOROVOA: Veselimo se jer naredbu usmo takvu, a ne ono: Sa hranom za tri dana u
vojsku javi se!37
GROZDAN: uvajte se Kerbera donjeg:38 reanjem, lajanjem, ko kad bee tu, spas
boginje omesti bi mogo! (315)
HOROVOA: Niko mi je oduzeti nee, kad u rukama budem je imao! Iju-ju!
GROZDAN: Ako sa dranjem ne stanete, ljudi, puko sam naisto! On e istrati i sve nas
istabanati!
31
Samotraka je ostrvo u severnom Egejskom moru, nasuprot trakoj obali. Ovim misterijama slavili su se
Kabiri, tajanstveni feniki bogovi.
32
Vojskovoa Darija I, satrap i, oito, bludnik na glasu, potuen kod Maratona 490. g. pre n. e.
33
Hor ine dvadeset i etiri atika seljaka.
34
Grimizne plateve nosili su taksijarsi, atinski vojni zapovednici.
35
Atinski strateg, sin Ksenofana, pobornik Kleonove agresivne militantne politike. Sa Alkibijadom i
Nikijom vodio Sicilijsku ekspediciju i hrabro poginuo pred Sirakuzom 414. g. pre n. e. Aristofan ga je u
Aharnjanima prikazao kao hvalisavu i prgavu vojniinu. Ipak, njegova viteka smrt pribavila mu je
komediografovu posmrtnu poast u abama (1040 i dalje).

36
. U Euripidovom Kiklopu (477) stoji : tako Odisej naziva
sam sebe kad izdaje naredbe Horovoi (tamo sam preveo rukovoa). Riard Siford, izdava i tuma,
veli da je moda u pitanju , koji vai i za komediju i za satirsku igru. O pravom znaenju se moe
samo nagaati. Preduzima i rukovoa nisu ponajbolja, ali jesu solidna reenja. Zanimljivo je da
Siford nalazi dosta slinosti izmeu Kiklopa i Mira i navodi odgovarajue stihove iz jednog i drugog
komada. Vidi: Euripides, Cyclops, With Introduction and Commentary by Richard Seaford, Oxford 1988,
193-194.
37
Rezerva koju je mobilisani vojnik morao poneti od kue.
38
Aluzija na Kleona, kao, uostalom, i u Vitezovima (1030 i dalje).

8
HOROVOA: Nek mea, nek gazi, neka talasa, mi s veseljem nastavljamo! (321) /Hor
plee./
GROZDAN: to besnite! a je? Tako vam bogova, nemojte da divna htenja uskanje
nam skenja!
HOROVOA: Ja ne bih, al od radosti noge skau same, mada ne mrdam. (325)
GROZDAN: Dosta! S plesom prekidaj!
HOROVOA: Evo, presto sam.
GROZDAN: Veli, al ne staje.
HOROVOA: Jo samo korai jedan i kraj!
GROZDAN: Dobro, ali uska i!
HOROVOA: Tebi da uinimo, s plesom prestajemo. (330)
GROZDAN: Ali jo stali niste!
HOROVOA: Tako nam Zevsa, samo jednom jo desnu da zabacimo i konac!
GROZDAN: Samo to i nek smaranje svri se!
HOROVOA: I leva vue, to od mene jae je. Oruje otkaih, pa kliem, prckam,
smejem se i radujem vie no kad obznanili bi da za vojsku prestar sam ! (336)
GROZDAN: Ne raduj se prerano, nita jo sigurno nije! Tek kad Mirke se dokopamo,
nek bude veselje, vika i smej! (340) Tad moi e da putuje, kod kue ostaje, da prca,
knjava, na svetkovine ide, kotaba se igra 39 i luksuzira40 sve podvriskuju iju-iju-
ju! (345)
HOR: Samo da mi je taj da doekam dan! Mnoge sam premuio muke, od slame leaj
Formion41 mi, ko nagradu, dao! Vie biti neu ni sudija42 strog i dangrizav..
GROZDAN: Ni surov kao pre... (350)
HOR: Nego smekau i podmladit se, samo kad ratnih nevolja se reim. Dugo vremena
ve ubijamo se, satiremo, iz Likeja u Likej 43 sa kopljem bludimo i titom. (356) Reci ta
najvie eli bie uslieno! Samo kai, jer dobra te srea za vou izabra naeg. (360)
GROZDAN /rasporeuje Hor na ulazu u peinu/: Da vidim kako stenje maknuemo.
HERMES /vraa se/: Gade, drznie, ta kani to?
GROZDAN: Poput Kilikona,44 nita zlo.
HERMES: Smrviu te, kukave!
GROZDAN: Dobro, ako sueno je. Hermes ti si, ti o rebu odluuje.45 (365)
39
Drutvena igra, poreklom sa Sicilije, kojom su se na terevenkama zanimali mladi Atinjani. Ostatkom vina
sa dna ae trebalo je pogoditi u metalnu iniju i pritom izgovoriti ime voljene osobe. Ako igra pogodi i
posuda zavibrira, ljubav e biti usliena.
40
U originalu , iveti poput stanovnika Sibaride, grada u Lukaniji (Italija), uvenog po raskoi
i raskalaju. Anegdote o Sibarianima bile su, poput Ezopovih basni, vrlo omiljene i esto prepriavane.
41
Najvei atinski pomorski vojskovoa iz doba Peloponeskog rata, uven sa svoje strogosti prema sebi
samom i svojim vojnicima. 430. g. blokirao je Korint iz Naupakta, a sledeeg leta dva puta pobedio
nadmoniju peloponesku flotu i tako omoguio da Atina vaspostavi svoj uticaj u Akarnaniji. Porede ga sa
Lordom Nelsonom.
42
Svi punopravni graani Atine mogli su da budu sudije.
43
Prvo gaj, potom gimnazija na severoistoku Atine, u blizini hrama Apolona Likeja. Tu je pouavao
Aristotel, a obavljale su se i vojne vebe.
44
Mileanin (ili Samljanin) koji je smerao da svoj grad preda susedima Prijenjanima. Kad su ga pitali ta to
radi, odgovorio je: Nita zlo!
45
Hermes je bog trgovaca, prevaranata i lopova, pa u njegov resor spada i svaka vrsta sticanja dobiti, tako i
kocka i reb. Kad je u Atini bilo vie osuenih na smrt, rebom je, svakom od njih, odreivan dan
smaknua, jer se, dnevno, smelo izvriti samo jedno pogubljenje. Navodno bi, ponekad, onaj koga je reb
odredio kao poslednjeg bivao pomilovan. Ovakav obiaj nazvan je Hermesov reb.

9
HERMES: Mrtav si, geknue!
GROZDAN: Dana kog?
HERMES: Smesta, na licu mesta!
GROZDAN: Al nita jo pazario nisam: ni brano, ni sir, ni provijant za onaj svet.46
HERMES: Ipak, sjeban si ve!
GROZDAN: Kako ne osetih da tako suptilno ga primih? (370)
HERMES: Zna li da Zevs kaznie smru svakog koga zatekne Mirku da otkopava?
GROZDAN: Je li mi nuda mreti?
HERMES: Odmah i sad!
GROZDAN: Zajmi onda za gudu drahme tri, pred smrt da se posvetim!47 (375)
HERMES: O Zevse, gromovnie...
GROZDAN: Tako ti bogova, ponizno molim, gospodaru, ne odaj nas!
HERMES: Da utim ne mogu.
GROZDAN: Tako ti mesa to od srca ga doneh!
HERMES: Mili Zevs razvalie me ako prodornim glasom ne dojavim sve. (381)
GROZDAN: Ne vii, Hermesiu, 48 kumim te. /Horu/ ta je s vama, ljudi? Ko mumije
stojite. Beknite, bednici! Inae, on zaurlae!
HOR: Nemoj, Hermese goso, nikako! (385) Pamti li da prasence si uzo i u slast ga
smazo? Ako pamti, ceni to!
GROZDAN: uje kako lihtaju se, gosparu, kralju?
HOR: Ne ljuti se, molimo te, i Mirku ne uskrauj! (391) Smiluj se ako Pisandra perjanicu
i obrve mrzi,49 boe oveni i estiti! (395) rtvama svetim i ophodima velebnim
slaviemo te, gazda, svuda i vazda! (399)
GROZDAN: Hajde, kumim te, na rei njine smiluj se: estvuju te vie no ikad! (401) I
kradu vie no ikad. Rei u ti neto i o zaveri stranoj to protiv bogova kuje se.
HERMES: Gukni, moda me i ubedi! (405)
GROZDAN: Selena i lukavac onaj Helije podue ve o glavi rade vam i varvarima
Heladu izdaju.50
HERMES: Zato?
GROZDAN: Zato, Zevsa mi, to Heleni vama, a varvari njima rtve prinose. Hoe,
logino, da mi satremo se, pa rtve da prigrabe. (413)
HERMES: A zato su dana deo ukrali davno i vonjom im kruni presekli put?51

46
Hrana koju je trebalo poneti Kerberu na dar.
47
Kandidati za posveenje u Eleusinske misterije vodili su sa sobom po jedno rtveno prase. Vidi : abe,
338.
48
Deminutiv radi kominog efekta. je, inae, malo Hermesovo poprsje, statueta.
49
Perjanicu su (kao oznaku ina i kao ukras) nosile atinske vojskovoe. Prvi su ih, inae, prema Herodotu i
Plutarhu, i prema sholiji uz Tukidida, poneli Karani, stanovnici Karije, pokrajine u Maloj Aziji.
Namrgoenim pogledom Pisandar, atinski politiar i Aristofanov savremenik, krio je svoj kukaviluk.
Opisivan je, s porugom naravno, kao krupan i grlat, ali plaljiv ovek. Bio je demagog i ratni huka, isprva
stub demokratije, a potom zagrieni oligarh. Vidi: Ptice, 1557 i dalje.
50
Selena i Helije jesu boanstva, ali ne ona prvog reda. Sunce je u Apolonovoj nadlenosti, Mesec u
Artemidinoj. S druge strane, kult Sunca i Meseca negovale su mnoge varvarske religije. Za Persijance vidi:
Herodot, I, 131.
51
Aluzija na reformisani (Mentonov) kalendar, koji Aristofan kritikuje u Oblakinjama (607-626). Neki
povezuju ovu Hermesovu repliku i sa deliminim pomraenjem Sunca koje se zbilo za vreme
Peloponeskog rata.

10
GROZDAN: Dabome. Hermese mili, zduno pomozi boginju da izvuemo. U ast tvoju
Velike slaviemo Panateneje52 i boje svetkovine sve: Misterije, Dipolije, Adonije. 53
(420) I drugi gradovi, kad bede se ree, rtvovae Hermesu, spasitelju 54 svom. Mnoge
divne stvari ekaju te jo. Prvi dar, za levanice, tebi dajem ja. /Uruuje Hermesu zlatnu
au./
HERMES: Oh, kako milostiv sam zlato kad ugledam! (425)
GROZDAN /Horu/: Na posao, drutvo! Alat u ruke, dole siite i kamenje izbacujte!
HOROVOA: Data. /Hermesu/ A ti, boe najmudriji, kao metar od struke, nareuj ta
treba! Videe da nismo ljakeri loi. (430)
GROZDAN /Hermesu/: Hajde, bre, dii au, bozima da se pomolimo, pa na rad da
prionemo! /Sipa vino u Hermesovu au./
HERMES /lijui rtvu/: Lijem, lijmo! Tiina, mir! (434) Uz rtvu molimo da dan dananji
Helenima svim poetak bude sree silne!55 Ko se oran uadi prihvati, tit nikad nek taj ne
nosi!
GROZDAN: Ne, Zevsa mi, u miru, sa dragom da proivi vek: po vatri i roni neka
dara!56 (440)
HERMES: A kome rat je mio, taj nek, Dionise-metre, nikad ne prestane...
GROZDAN: ...Iz laktova iljke strelica da vadi!
HERMES: Ko taksijarh hoe da bude i tebi, gospo, brani na svetlo da izae dnevno, u
bici nek taj... (445)
GROZDAN: ...Ko Kleonim proe!57
HERMES: Ako kopljar il oklopar radi boljeg pazara kreevo iska...
GROZDAN: ...Pirati nek zarobe njega i nek jemen hleb u ropstvu vae!
HERMES: Ko za inom stratega tei, a ne pomae nama il se kao rob za bekstvo
sprema58... (451)
GROZDAN: ...Za toak vezan, bi nek okusi!59
HERMES: A nama sa sreom nek je! Jupi-je, pean pojmo!
GROZDAN: O peanu ni pojma!60 Samo: jupi-je!
HERMES: Jupi, jupi, samo jupi viem! (455)
GROZDAN: Hermes, Harite,61 Hore, Afrodita, Potos!62
HERMES: A Arej ne?

52
Najvea atinska svetkovina u ast boginje Atene. Velike Panateneje praznovane su svake etvrte, a Male,
verovatno, svake godine.
53
Da bi ugodili Hermesu oduzee Ateni Panateneje, Demetri Misterije, Zevsu Dipolije i Afroditi Adonije.
54
Dobie i titulu , koju inae nosi Apolon (Oblakinje, 1372) i Herakle (Ose, 1043). Rivalstvo
izmeu Hermesa i Apolona opisano je u homerskoj himni Hermesu.
55
Lakedemonski glasnik Melesip kae, na atikoj granici, u osvit Peloponeskog rata (Tudidid, II, 12,
prevela Duanka Obradovi): S ovim danom poee veliko zlo meu Helenima.
56
Platnauer veli da je upotrebljen glagol (kopati, rovati, darati), a podrazumeva se ,
koji ima i opsceno znaenje (ene u narodnoj skuptini, 611).
57
Aristofanov sugraanin i savremenik, grdosija ali kukavica koji u bici odbacuje tit; deronja,
krivokletnik i potkaziva.
58
Podstaknuti nadom da e stei slobodu ako nau drugu zemlju i drugu vlast, robovi su, u ratno vreme,
znali da pobegnu od gospodara. U atinskoj dravi, inae, robovi nisu smeli da slue vojsku.
59
to nije moglo da zadesi atinske graane.
60
, pean, ima homonim , tukui, udarajui. Otud slobodan prevod Aristofanove igre rei.
61
Ili Gracije, Zevsove keri, boginje draesti: Eufrosina (Veselost), Aglaja (Sjajna), i Talija (Cvetna).
62
Personifikacija ljubavne udnje, Afroditin ili Erosov sin.

11
GROZDAN: Nikako!
HERMES: Ni Enijalij?63
GROZDAN: Nipoto!
HERMES: Zapnite sad svi,64 ue potegnite!
/lanovi Hora uzimaju kanap./
HOR: Ho-ruk!65
HERMES: I jo ruk! (460)
HOR: Ho-ruk!
HERMES: I jo ho i jo ruk!
HOR: Ho-ruk, ho-ruk!
GROZDAN: Ne vuku slono! to zajedno ne prionete? Je l vam dua pod grlo dola?
(465) Bie belaja, Beoani!66
HERMES: Hajde ho!
GROZDAN: Hajde ruk!
HOR /Hermesu i Grozdanu/: Ajde, bre, potegnite s nama!
GROZDAN: Konop svojski secam, naleem i zapinjem! (471)
HOR: Zato onda napretka nema?
GROZDAN /horeutu koji ometa ostale/: Ne grei, Lamae, na put ne staj! Ne treba nam,
ovee, strailo to!67 /Hermesu/ Ni Argivci68 ne vuku odavno ve, nama to rintamo
smeju se, na provijantu obeju strana iare! (477)
HERMES: Lakonci, zato, junaki vuku!
GROZDAN: A koji, zna li? Samo oni u negvama to kopne. 69 Ali kova ne da im. 70
(480)
HERMES: Od Megarana koristi nema, mada vuku iskeeni, kao tenci nesiti.

63
znai ratoboran. To je epitet Arejev. Kod Atinjana, kasnije, Enijalij je sin Areja i ratnike
boginje Enije.
64
neki prevode kao sad napni miice, odnosno tendez les muscles i put now your
shoulders to it.
65
Posle obreda, prelazi se na delo. Tumai vele da radovi na sceni nisu nalik stvarnim radovima, nego su
koreografijom svedeni na zajedniko, vie ili manje usklaeno izvlaenje uz pomo kanapa, ritmizirano
tzv. vunom pesmom.
66
Ohrabrena sjajnim pobedama u Pilu i na Kiteri, Atina se 424. godine spremala za veliki pothvat protiv
najjaeg spartanskog saveznika, Beotije. Plan je bio da se beotske snage rasture istovremenim napadom na
tri strane. Sa beotskim demokratama dogovoreno je da se u Heroneji (grad na severu zemlje) digne ustanak,
dok je za to vreme Demosten trebalo s flotom da udari na beotsku luku Sifu, a glavnina atinske vojske pod
komandom Hipokrata na Delij. Meutim, plan je propao, jer je demokratska zavera otkrivena, a Hipokrat
zakasnio. Sad sva beotska vojska kree u susret Atinjanima. U bici koja se odigrala kod Delija, Beoani su
prvi put upotrebili dugu falangu, ubitani bojni stroj koji e kasnije usavriti Epaminonda, i potpuno unitili
atinsku peadiju. Atinjani su izgubili oko hiljadu hoplita, to je najvei poraz koji je do tada jedna hoplitska
vojska pretrpela. Gordi na svoju pobedu, Beoani nisu prihvatili Nikijin mir.
67
Lamahov lem, po ugledu na Agamemnona, krasila je Gorgona.
68
Demokratski Arg je paljivo uvao svoju neutralnost. 421. godine, meutim, isticao je njihov
tridesetogodinji mir sa Spartom. Da bi se obezbedili, Argivci su osnovali savez sa potencijalnim
suparnicima Lakedemonjana. Njemu su pristupili demokratske Elida i Mantineja, halkidiki polisi, pa i
Korint. Mari kae da Arg profitira prodajui hranu i Atini i Sparti.
69
Spartanci zarobljeni na Pilu 425. godine, logino, ude za mirom.
70
Tamniar, zapravo.

12
GROZDAN: Zevsa mi, glad ih ubi!71
HERMES: Ne mrdamo. Zapnimo svojski nanovo svi! (485)
HOR: Ho-ruk!
HERMES: Jae ho!
HOR: Hor-ruk!
HERMES: Jae jo, Zevsa vam!
HOR: Malko se maklo! (495)
GROZDAN: Zar nije grozno? Jedni vuku, drugi se izvlae! Oj, Argivci, bijeni biete!
HERMES: Sada ho!
GROZDAN: Onda ruk!
HOR: Kakve su zloe neki od nas!
GROZDAN: Vi bar, za mirom to udite, junaki zapnite!
HOR: Ima neko ko smeta!
HERMES: Oj, Megarani, u majinu hajte! (500) Boginja vas mrzi: pamti da ste je vi prvi
belim lukom72 natrli!73 Atinjani, i vama kaem: stanite, na ovu stranu vie ne vucite! Ne
radite nita, samo se tuakate. (505) Ako boginju biste da izvuete, prema moru malo se
okrenite!74
HOROVOA: Ajmo, zapnimo samo mi, ratari!75
HERMES: Vama, ljudi, stvarno ljaka ova ljaka!
HOROVOA: Da rintamo dobro, veli: svojski nek upre svako! (510)
GROZDAN: Seljaci svrie poso, drugi niko!
HOR: Hajmo sad, hajmo svi!
HERMES: Malo samo treba jo!
HOR: Ne poputaj, snanije vuci! (515)
HERMES: Uspeva vidim ve!
HOR: Hajmo svi, hajmo skupa!
Ho-ruk-ruk-ruk!
Ho-ruk-ruk-ruk! Svi!
Kip Mirke polako izranja iz peine. Zajedno sa njom, sa svake strane po jedna,
pojavljuju se Letina i Feta.76
GROZDAN: ta da velim ti, gospo grozdotvorna? 77 (520) Gde re da naem to hiljadu
amfora vredi, njome da ti nazdravim? Kod kue nemam je. Zdravo, Letino, zdravo, Feto
71
Periklovom odlukom o Megari iz 432. g. pre n. e. Atina je privrednim bojkotom i pomorskom
blokadom presekla sve puteve trgovine i snabdevanja ovog polisa. Tokom rata, Atinjani su dva puta
godinje upadali u Megaru i pustoili je. U Aharnjanima (729-835) Megaranin pokuava da proda svoje
dve keri (preruene u prasie) za venac belog luka i za mericu soli, proizvode koje je inae njegov polis
izvozio.
72
Platnauer kae da se enjak koristio i da povea prirodnu agresivnost borbenih petlova. Pristustvo tim
borbama i klaenje na antagoniste bila je omiljena zabava aristokratske omladine. Radmila alabali pie:
Crnom i belom luku u antici je pripisivana mo otklanjanja zla, bolesti i umirujue dejstvo kod bolova i
otoka. Strukovima mladog luka udarana su deca protiv uroka.
73
Megara nije potpisala sporazum (Tukidid, V, 17): Nikijinim mirom ona ne samo da nita nije dobila, ve
je izgubila svoju luku Niseju.
74
Tumai vele: nastojte da ojaate svoju mornaricu.
75
Teaci su najtee pogoeni ratom i Aristofan im je posebno sklon.
76
Opora (Letina) je personifikacija kasnog leta i rane jeseni, sezone zrelih plodova, posebno voa; ona prati
Ejrenu (Mirku) zbog ratom opustoenih poseda atinskih seljaka. Teorija (Feta) personifikuje (tokom rata
zamrlu) sveanu funkciju slubenih poslanstava kakva polisi alju na svetkovine i igre; ona prati Mirku jer
je vezana za mirnodopske periode.

13
i tebi! Krasan ti je, Feto, lik! Dah tvoj srce mi blai, najslae miri: demobilizacija i
tamjan ist! (526)
HERMES: Zar ne vonja po rancu vojnikom?
GROZDAN: Iz korpe mrske oveka najmreg 78 podrig kandi lukoderski.79 A po Feti
miriu berbe, gozbe, Dionizije, frule, tragedije, Sofokla napevi, drozdovi,80 maksimice81
Euripidove... (532)
HERMES: Ej, ti, klevete platie skupo! Ne voli ona govore sudske pesnika tog!82
GROZDAN: Brljan, cediljke vinske, janjaca bleka, sisii istreni ena poljem rastranih,
robinjica pjana, vr oboren i jo mnoge stvari lepe!
HERMES: Vidi: izmireni polisi meu sobom brbljaju ve. Veseli, smeju se... (540)
GROZDAN: I svi, listom, ljive na oku nose, i kupe83 utisnute!
HERMES: U publici lica smotri, otkrij ta je ija struka!
GROZDAN: Jaoj, jadan!
HERMES: Perjaniara zar ne vidi tamo, kose kako upa? (546)
GROZDAN: Onom maaru je, gle, pijukar pod nos prdnuo!
HERMES: Pogle kako uiva srpar!
GROZDAN: Kopljaru srednji pokazao je prst!84
HERMES: Hajde, seljacima reci da mogu kui! (550)
GROZDAN: Daje se na znanje: nek seljaci sa alatom poljodelskim na njive krenu! to
pre nek manu se kopalja, maeva, strela! Nek ovde sve starim, dobrim mirom miri! Pean
zapevajte, pa na rad! (555)

77
Grozdanovo obraenje irki (u obliku retorskih pitanja) ima paratragedijski prizvuk. Ovo poneto
podsea na Horovoin pozdrav Agamemnonu u Eshilovom Agamemnonu (783-788, preveo Milo N.
uri): Zdravo care, / ti razorioe / grada Troje, / Atrejev potome / kako da ti zborim, da te zdravim, / u
pohvali meru da ne preem, / il u emu da te ne umanjim?
78
Parodija na stih iz Euripidove nesauvane tragedije Telef.
79
Vojniki. Beli luk bio je i samostalan obrok sirotinje, seljaka i manuelnih radnika. u prethodnom
stihu francuzi Alfonsi i Van Dele prevode kao soldat.
80
Aristofan i u Oblakinjama (339, preveo Milo N. uri) pominje slatko meso drozdovlje. Rimski
kuvar Apicije (O kuvanju, prevela Svetlana Slapak, 167) daje recept za ptiji delikates: Punjeni drozdovi:
istucaj biber, raskovnik, lovor, umeaj kim, presolac i drozda ispuni kroz guu, pa ga povei. Napravi umak
u kojem e se kuvati, da tu bude ulja, soli, vode, anisa i glavica praziluka.
81
neki prevode sa stih, odnosno des petits vers. Platnauer veli: rather sententiolae then
versiculi.
82
Poneki agonalni delovi Euripidovih tragedija podseaju na rasprave u nekom tribunalu. Tumaei
Medeju Eliot (Alan Elliott) veli da scena izmeu Jasona i Medeje (465 i dalje) podsea na sudski proces:
prvo govori optuba, potom odbrana; suprotstavljene strane iznose argumente i pobijaju ih. Eliot pie o
brzom razvoju i grananju sudstva u Atini druge polovine V veka pre n. e. Uporedo sa sudstvom, ide i
zanimanje za retoriku, vetinu ubeivanja. Tako besednitvo stie i u tragediju. (Vidi, takoe, i Euripidovu
Elektru 1011-1096 dijalog Elektre i Klitemnestre.)
83
Mirina u Lisistrati (443-445, prevela Radmila alabali) ovako preti Policajcu: Ma tako mi Luonoe, /
probaj samo da je takne vrkom prsta! / kupe e da trai smesta, jer e ti prebijem krsta! Van Dele
prevodi sa ventouse, to Milan Vujaklija (Leksikon stranih rei i izraza) objanjava ovako:
vantuza med.kupica, mala aa od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se, razreivanjem
vazduha u njoj, krv privukla u potkono tkivo i time unutranji organi oslobodili navale krvi.
84
Radi ruganja ili ismevanja, stari Grci su znali da isprue srednji prst, dok su ostali prsti stisnuti u pesnicu.
Srednji prst je kod njih, kao i, docnije, kod Rimljana bio infamis digitus. Pokazati ga nekome bio je
prostaki gest.

14
HOROVOA: O, dane, eljo pravednika i seljaka, srean to vidim te, ja vinograde
pozdraviti elim. eznem da, nakon vremena duga, prigrlim smokve koje posejah dok
jote bejah mlad!
GROZDAN: Pomolimo se najpre boginji to perjanica i Gorgona liila nas je. (561)
Potom, kad dobru slanu ribu za rad poljski kupimo, kui, na njive pohitajmo!
HERMES: O, Posejdone, lepa li je druba njina: ko biskvit zbita, ko gozba sita! (565)
GROZDAN: Zevsa mi, kako sija pijuk koji rad uglaa! Kako na suncu blistaju vile
trozube! Leje vinove loze trebile bi krasno! I sam udim na njivu da vratim se. Da
motikom, posle venosti cele, prekopam dobarce moje. (570)
Setite se, druzi, ranijeg ivota koji boginja nam dade: kolaia od voki suvih,
smokava i mirte, ire slatke, ljubiica kraj kladenca, maslina enje nae: zbog svega,
pozdravite je! (581)
HOR: Zdravo, zdravo, veseli smo, najdraa, to s nama si! Za tobom udnja ubi,
boanska goni sila na njivu da se vratim. (585) Najvee blago, enjo, bila si za sve koje
teaki mui ivot. Jedino ti pomogla si nama! (590) Kakve smo samo slatke i lepe a
besplatne stvari probali neko pod okriljem tvojim! Seljaku si preni jeam i spas! (595)
Vinova zato e loza, smokve i biljke svih sorti sa radosnim tebe ekati smekom!85 (600)
HOROVOA: Ali gde se denu tako dugo, tako daleko od nas? Poui nas, milostivi boe!
HERMES: ujte me, premudri seljaci, ako radi ste znati kako nestade ona. Fidijin udes
nesrei uzrok je prvi.86 (605) Perikle potom, uplaen da ista ga ne stigne kob, zaziru od
naravi vae i udi ujedake, pre no jad ga snae, zapalio grad je iskrom malom
psefizmom megarskom. Takav ratni vihor podig je, da ronzaju od dima Heleni svi,
ovdanji i tamonji. I im, jednom, okot zapucketao je, a udarena amfora, besna, amfori
drugoj udarac vratila, ne bee nikog da ustavi zlo: Mirka iezla je tad. (614)
GROZDAN: Apolona mi, o tome do sada uo nisam, niti znao da sa Fidijom je u vezi.
HOROVOA: Ni ja, evo, tek sad. Zato je lepa, to s njim je u srodstvu. E, tota nam
taje!

85
Slinu odu Hor u Aharnjanima (989-999, preveo Mladen kiljan) upuuje Pomirenju ():
Pomirbo, ti druice prelijepe nam Kipranke, prijateljskih Harita, / Ve sam i zaboravio kako ti je divan lik!
/ O kad bi me s tobom, draga, Eros neki spojio, / Slian naslikanom, cvijeem ovjenanom Erosu! / Ili
moda misli da staraca ima pred sobom? / S tobom sam jo i sad troje sposoban uiniti: / Prvo,
pozabadati ti kolce za niz okota, / Drugo, kraj njih smokviice, njene, mlade sadnice, / Tree, plemenitu
lozu, ma i star, uzgojiti / I svud oko vinograda masline posaditi / Da se uljem natrljamo o mlaaku ti i ja.
86
uveni vajar bio je Periklov prijatelj i savetnik. Politiki protivnici atinskog elnika optuili su ga da je
utajio deo zlata odvojenog za kip Atene Partenos (na Akropolju). Fidija se opravdao (zlato je, po savetu
Periklovom, tako veto stavio na lik i optoio ga da se ono lako moglo skinuti i izmeriti), ali je ponovo
optuen, ovog puta zbog bezbonitva. Na jednom reljefu, naime, prikazujui boj sa Amazonkama na
Ateninom titu, izvajao je i svoj i Periklov lik. 438. g. pre n. e. osuen je i prognan (ili je pobegao) u Elidu.
Aristofan je postupak prema Fidiji povezao sa Periklovom odlukom o Megari i stvorio legendu o poetku
Peloponeskog rata, koju su docnije prihvatili istoriografi. Plutarh, recimo, pie (Perikle, 32, preveo Milo
N. uri): Ali kako se i svojim zauzimanjem za Fidiju narodu zamerio, uplai se od suda, i zato je raspalio
rat koji je be bio blizu i davno tinjao. Poput Plutarha pie i Diodor (XII), ali Tukidid, savremenik, to ne
pominje. Aristofan, shodno svom vrcavom duhu, u Aharnjanima (524-528, preveo Mladen kiljan) daje jo
jedno objanjenje: Iz Megare tad otmu kurvu Simetu / Mladii pijani od igre kotaba. / A Megarani,
uvrijeeni, za uzvrat / Aspaziji ukradu dvije kurvice: / I tako buknuo je zbog tri droljice / Taj rat to sve
Helene sad sukobljava.

15
HERMES: Kad potom su polisi potinjeni 87 spoznali da besnite, jedni na druge zube
otrite, stadoe svata protiv vas da snuju poreze da izbegnu: bude lakonske novcem su
mitili.88 (622) A Lakonci, alavi i atro gostoljubni,89 boginju runo prezree i rat prigrlie.
Za seljake se ar u bedu prometnu. Odavde, za odmazdu, troveslarke su krenule i ljudima
nedunim smokvike izele. (627)
GROZDAN: S pravom, jer posekoe smokvu, koju posadio sam i uzgajao ja.
HOROVOA: S pravom, bogami, jer i meni itnjak 90 od est medimna91 kamenom
razbie. (631)
HERMES: I potom, kad se sa njiva amo stekao narod radni, skapirao nije da trguju njime
isto ko i pre. Lien zrna groa i smokava suvih eljan, u govornike blenuo je. 92 A oni,
dobro su znali da siromani slabi su i hleba eljni: boginju su dernjavom, ko vilama,
terali kad god pojavila bi se, jer krajeve ljubi nae. Saveznike monike i bogatune muili
su optubom: To pristaa je Brasidin! 93 (640) Okrivljenog biste ko paad rastrgli, a
grad je bled, prestraen, svaku baenu klevetu sa slau izeo. Kad uvidee stranci koja
87
Kad su Sparta i lanice Peloponeskog saveza odustale od daljeg rata sa Persijom, jonski polisi na elu sa
Atinom osnovali su 478. pre n.e. na Delu novu simahiju radi oslobaanja preostalih gradova od persijske
vlasti. Tom prilikom nastalo je i savezniko Vee u kojem su svi polisi bili jednako zastupljeni, ali je Atini
dodeljena vodea uloga i kontrola nad finansijama Saveza. Atinski politiar Aristid razrezao je prvi foros
(porez koji predvia opremanje jednog broja brodova i uplaivanje odreenog novanog iznosa u
zajedniku kasu), a atinskim graanima poverena je dunost da taj foros sakupljaju. Poto je u Veu imala
znaajan uticaj nad manjim polisima i budui da je kontrolisala sva saveznika sredstva, Atina je od
poetka bila u poloaju da rukovodi odlukama i akcijama Saveza. estim poveanjem poreza,
nemilosrdnom odmazdom nad gradovima koji pokuaju da istupe iz Saveza i prisiljavanjem drugih da u
njega uu, Atina je polako stvarala svoju imperiju. Ove tendencije atinske politike postae sasvim
oigledne kada 454. pre n.e. Perikle bude prebacio savezniku riznicu iz Apolonovog hrama na Delu u
Atenin hram u Atini. Meutim, saveznicima e najtee biti za vreme Peloponeskog rata, kad Kleon, ovek
ije delanje Tukidid naziva najgorim licem atinske politike, podigne foros na neverovatnih hiljadu talenata
umesto nekadanjih etiri stotine ezdeset. Delski savez raspae se zajedno sa konanim porazom Atine
404. g. pre n.e.
Aristofan, u svojoj izgubljenoj komediji Vavilonci, izvedenoj 426, prikazuje gradove atinskog
pomorskog saveza kao robove koji okreu mlinski toak, a Plutarh (Kimon, 11, preveo Milo N. uri) veli
da su saveznici neprimetno, od saboraca postali podanici i robovi.
86 Tukidid, a ni bilo koji drugi istorik ne pominje nikakav pokuaj podmiivanja. Potidejani su 432. g. bili u
Lakedemonu da bi u sluaju potrebe osigurali pomo (Tukidid, I, 58, prevela Duanka Obradovi).
Spartanci su obeali da e, ako Atinjani krenu na Potideju, upasti u Atiku. Sparta tada nije odrala
obeanje, a kako su i ime njih Potidejani ubeivali, mi ne znamo.
87 U Atini je bio obiaj da se Spartanci olajavaju kao gramzivi i negostoljubivi (za razliku od potomaka
Erehtejevih koji strance rado prihvataju). Aristofanov Pisteter u Pticama (1012-1013, preveo Mladen
kiljan) veli: Mi, po uzoru / Na Spartu, strance gonimo...
88 Rac prevodi sa branena spremnica (sa komentarom: spremnica je zemljani sud). kiljan
kae kaca, a Francuzi vase, odnosno vase bl. U Baijevom reniku pie vase, boite, coffre, kod
Lidl-Skota corn-chest. Somerstajn prevodi sa corn-bin.
89 Atinska medimna, mera za zapreminu, ima otprilike pedeset i dva litra.
90 U Aharnjanima (370-374, preveo Mladen kiljan) Dikeopolid kae: Mada me mnogo ega strah. Jer
dobro znam / Seljakov znaaj, znam da seljak uiva / Kad netko hvali i njega i dravu - / arlatan kakav s
pravom ili s nepravom. / I ne vidi tad seljak da ga vozaju.
88
89
90

91
92

16
batina ih bije, usta drukara zlatom zapuie. Tako se ovi obogatie, dok je, vama pred
nosom, Grka opustoena. Za sve je kriv koar!
GROZDAN: Dosta, dosta, gospar Hermese, ne pominji mu ime, pusti ga gde je, dole nek
poiva! Taj nije vie na, ve samo tvoj!94 (650) O njemu bih rekao da za ivota lupe bio
je, laprdalo i cinkaro, spletkar i rovar: sve pogrde te jednog od tvojih sada se
tiu. /Mirki/ Zato uti? Kai, gospo?95 (656)
HERMES: Publici nee da obrati se: besna je zbog patnji koje joj nanee.
GROZDAN: Neka ane neto, makar tebi samo! (660)
HERMES: Reci, najdraa, ta snuje im! Gukni, ti, od svih ena titomrziteljko
najvea! /Mirka mu neto apue./ Dobro, ujem. Na to se ali? Shvatam. /Ostalima/ ta
zamera vam, poujte! (665) Posle pohoda pilskog, sama je, kae, u grad korpu punu mira
donela.96 I tri puta skuptina ju je odbila.97
GROZDAN /Boginji/: Greili smo, oprosti! Pamet nam je sva u koama bila.98
HERMES: Pouj sad ta pita: (670) ko joj ovde bee dumanin najvei, a ko prijatelj i
aktivist antiratni?
GROZDAN: Daleko najskloniji Kleonim joj bee.
HERMES: A kako se Kleonim taj na bojnom pokazao polju?
GROZDAN: Vrlo hrabar, samo onog koga ocem zvae nedostojan sin. (676) Jer na
megdanu zaas kopile postajao bi odbaenog oruja svog.99
HERMES: Pouj ta malopre pita: ko sad govornicom100 na Pniksu vlada? (680)
GROZDAN: Hiperbol101 to mesto dri. /Boginji/ Hej, ta radi? Kuda okree glavu?

93
U vreme Peloponeskog rata u Atini su bili brojni dounici i potkazivai. Vlada atmosfera sumnjienja,
pretnji, optubi i progona. Svako se plai svakog: brat brata, sused suseda. (Aleksis Solomos pie da period
istraga zbog skrnavljenja hermi podsea na Makartijevo vreme u Americi, 1949-1954). Specijalna komisija
ispituje sve dojave i mui osumnjiene. Optube za urovanje sa spartanskim vojskovoom Brasidom imale
su, meutim, osnova. On je tri godine pre izvoenja Mira preoteo Atinjanima Amfipolj, grad na Strimonu,
blizu june obale Trakije i njegovu morsku luku. To su mu omoguili upravo lokalni truli bogatai.
Aristofan ih proziva i u Osama: Izdajica s trake fronte (288, preveo Mladen kiljan) i Brasidin
gojene (475).
94
Hermes je vodi dua u Podzemlje.
95
Bilo da Mirku glumi statistkinja robinja, bilo da je predstavlja lutka, Aristofanova publika znala je da
boginja nee odgovoriti. U kominoj igri razgovora tuma je Hermes. (Prema Tamari Tvrtkovi)
96
Amfitej u Aharnjanima (186-200) donosi Dikeopolidu mir u tri vra da proba: petogodinji,
desetogodinji i pedesetogodinji.
97
Tukidid (IV, 41, prevela Duanka Obradovi) pie: Ali, poto su Atinjani traili sve vie i vie,
poslanike su, iako su esto dolazili, vraali kui nesvrena posla.
98
, aluzija na Kleonovo zanimanje, ali i na titove (latinski scuta) koji su pravljeni od koe.
99
U starogrkom igra rei: , onaj koji je odbaen, i , podmetnuto dete.
Koloman Rac napisao je armantan komentar: Ne odgovara ocu svoga junatva, titu, kojim se toliko
oholi. U boju ga nau bez tita - nema oca, nahod je.
100
. uvena Bema, stena u sreditu Pniksa sa koje su drani govori. Na Pniksu, uzviici atinskoj,
zasedala je, u Aristofanovo vreme, narodna skuptina.
101
Proizvoa svetiljki, atinski demagog i Kleonov naslednik na elu demokratske stranke, Hiperbol je bio
protivnik Nikijinog mira. Oteran iz Atine, 411. skonao je na otoku Samosu (Tukidid, VIII, 73, prevela
Duanka Obradovi): I osude na smrt nekog Hiperbola, Atinjanina, nepotena oveka koji je bio prognan
ostrakizmom ne zbog toga to su se bojali njegove moi ili ugleda, ve zbog njegovog nevaljalstva i to je
bio ruglo gradu. Aristofan ga ismejava u Vitezovima, Oblakinjama, Osama i u Miru. Hiperbola i njegovu
majku (kao pijanicu i preljubnicu) igoe Eupolid u Marikantu, i Hermip u Prodavaicama hleba (frg. 9).
U enskoj skuptini u Tezmoforiju (840 i dalje) Aristofan Hiperbolovu majku proziva kao lihvarku.

17
HERMES: Od naroda se distancira, besna to tako loeg izabro je vou.102
GROZDAN: Dobro, neemo ga rabiti vie. (685) Narod je, goloruk, zatitnika hteo, pa se
njime, privremeno, opasao.
HERMES: Ona pita: kakvu korist grad ima od toga?
GROZDAN: Razumniji biemo.
HERMES: Kako?
GROZDAN: Svear je. Do sad je politika naa po mraku pipala, a odsad emo o svemu
veati uz sveu! (692)
HERMES: Jao, jao, ta hoe da zna!
GROZDAN: Kai ta?
HERMES: tota. O stvarima drevnim, od odlaska njenog. A prvo bi da uje sa
Sofoklom ta je. (695)
GROZDAN: U odlinoj je formi, ali udnjikav.
HERMES: Zato?
GROZDAN: Sofokle postaje Simonid.103
HERMES: Simonid? Kako?
GROZDAN: Mada star i uveo, radi engi bi i na asuri plovio!104
HERMES: Stvarno? A mudri Kratin?105
GROZDAN: Umro je kad Lakonci su napali. (701)
HERMES: Od ega?
GROZDAN: Kako od ega? Srka. Nije mogo da gleda lom bave pune
vina.106 /Boginji/ ta misli, kakav jo jad na je snaao grad? Nikada, gospo, pustiti te
neemo! (705)
HERMES: Pa kad je tako, Letinu uzmi za enu! Na selu s njom ivi i grozdove pravi!
GROZDAN: Doi, o najdraa, i daj da te ljubim! Gazda Hermese, je l ako da, posle
dosta posta, bacim se na Letinu?107 (711)
102
Svaki metek (doseljenik, stranac) morao je da izabere jednog graanina kao svog zastupnika kod
dravnih vlasti i na sudu. znai zastupnik (patron), ali i politiki voa, stranaki lider.
103
Sholijast kae da je Simonid sa Keja prvi pesnik koji je pisao za novac i bio na loem glasu kao
(srebroljubiv). Nigde ne postoji zabeleena slina optuba na Sofoklov raun.
104
Parodija na poslovicu , kad bog hoe, moe i na asuri da
plovi.
105
Kratin je slavni komik, Aristofanov stariji savremenik. U svojim delima napadao je kako Perikla i
njegove prijatelje, tako i mitoloke likove. Uvek je umeo da bude nov, duhovit, otar i zajedljiv. Aristofan
je ismevao njegov veliki porok pijanstvo (Aharnjani 848, Vitezovi 526-536). Ipak, tu, u parabazi Vitezova
Aristofan se divi svom velikom suparniku: on poredi Kratinovu komiku snagu sa estinom vodene sile
koja upa hrastove i platane. To je bilo pre. Kratin je danas lajavi starac ija poezija vie nema snage: zbog
nekadanjih pobeda morao bi da pije vino u pritaneju, ali u teatru moe da bude samo gledalac tuih drama.
Aristofan je podbo Kratina i on je stvorio svoje najoriginalnije delo Boca (). Tom komedijom
osvojio je 423. prvu nagradu i porazio Aristofana, koji je sa Oblakinjama dobio tek treu. Prema legendi,
Kratin je umro godinu dana nakon toga, sa devedeset i sedam leta. U abama (357), komediji iz 405.
godine, Aristofan naziva Kratina Bikoder. To je aluzija na este Kratinove pobede na ditirampskim
takmienjima, gde su pesnici dobijali bika kao nagradu. Iako mu odaje posmrtnu poast, Aristofan ne moe
da odoli da jo jednom ne pecne nekadanjeg velikog rivala.
106
Kratinovu smrt treba shvatiti metaforiki: otkad su Spartanci opustoili atike vinograde i opljakali
podrume, presahla je komikova inspiracija.
107
Iako je uglavnom jasno da se radi o seksualnom naletu to podvlai Hermes u prethodnom stihu svojim
nagovorom Platnauer pie: Trygaeus ostensibly asks whether indulgence in eating fruit after long
abstinence will upset him. Anglosaksonski prevodioci su, sva srea, bar dvosmisleni. Bikli Roders

18
HERMES: Jeste, ako eliksir sa metvicom popije.108 Fetu to pre zgrabi i Veu vodi je
njegova nekad bee.109
GROZDAN: O, sreno li si Vee sa Fetom tvojom! Kakvu e supicu tri dana srkati,
kakve kuvane iznutrice i meso izesti!110 E pa zbogom, Hermese dragi! (718)
HERMES: Zbogom i tebi, drue, putuj sreno i seaj me se!
GROZDAN: Hej, balegaru, kui, kuici poletimo mi! (720)
HERMES: Nije ovde, drue.
GROZDAN: Kuda je prhnuo?
HERMES: Kod Zevsovih kola ko munjonoa boravi.111
GROZDAN: A gde e, mukica, obroke stei?
HERMES: Ganimedovu112 ambroziju jee.
GROZDAN: Kako da saem?
HERMES: Oputeno, ne brigaj! Ovuda, pored boginje, poi! (726)
GROZDAN /Letini i Feti/: Hajdemo, cure, za mnom, i brzo! Mnogi ekaju na vas,
uaju dignutih kita!
Grozdan sa Letinom, Fetom i Mirkom odlazi na jednu, Hermes na drugu stranu.
Pozornica, kao na poetku, predstavlja Grozdanov dom.113
HOROVOA: Dobro poli! A mi emo radnicima scenskim 114 predati alat na uvanje.
Jer oko scene esto mnotvo se lopina muva i drpie. (731) Zato nam ovo uvajte
muki! /Predaju alat rekviziterima./ Publici emo rei kuda na govor vodi, kuda mnjenje
nas puti.
im komiar s anapestima pred publiku kroi i hvalospev otpone sopstven, od
redara115 batine treba da primi. (735) Al ako je pravo, Zevsova keri, 116 da slavimo nekog

(Bickley Rogers) kae: But, Hermes, wont it hurt me if I make / Too free with fruits of Harvesthome at
first? A Somerstajn: Er-Hermes, do you think it would do me any harm if I indulged myself ih her again
after such a long lay-off? Francuzi su pristojni. Van Dele: Vois-tu pour moi quelque inconvnient ce
quaprs un si long temps, matre Herms, je me pousse contre Opra? Dok Alfonsi: Est-ce que, selon
toi, seigneur Herms, je puis sans inconvnient aprs cette longue absence approcher Opra? Hrvati su,
pak, asocijativni i konkretni. Rac: to misli, Hermo, hoe l s Berbom igra mi / sad nakon tolkih
godinica kodit to? I kiljan: Gospodine, to misli, je li kodljivo / Da poslije duga posta Berbu
potucam?
108
Metvica se koristila kao zain i lek, stavljali su je u svadbene vence, a smatralo se da deluje i kao
afrodizijak. Postoji jo jedno tumaenje. Hermes se boji da e Grozdanu biti zlo ako se prejede voa ipak
su u pitanju mnogi slatki plodovi rane jeseni pa mu savetuje da popije kikeon () sa metvicom.
Njega Hor hvali kao seoski specijalitet, njime se ratar, pri povratku kui, osveava od letnje ege. Bio je
kikeon i obredni napitak pri eleusinskim misterijama. Sastoji se od jeemene prekrupe razmuene u vodi i
zainjene aromatinim biljem poput majine duice i metvice. Da je to puko pie koje otmen svet prezire
pokazuje jedan odlomak iz Teofrastovih Karaktera. Primitivac, naime, pije kikeon pre odlaska u Skuptinu,
pa tamo zavonja svojim komijama.
109
Feta je pre rata pripadala Veu, koje rukovodi slanjem slubenih poslanstava.
110
Dok spominje zadovoljstva koja Feta donosi Veu, Grozdan nabraja samo gastronomske uitke, sluei
se pritom dvosmislenim reima sa opscenim znaenjem.
111
Parodira citat iz Euripidovog Belerofonta. Uz Zevsa Govnobiju lepo ide balegar kao munjonoa.
112
Sin trojanskog kralja Troja i Kaliroje, keri renog boga Skamandra, Zevsov peharnik i dupedavac.
113
Kad glumci odu sa scene, komediograf, na usta Hora, koji u tom trenutku govori bez maske,
komentarie aktuelne politike, literarne i druge dogaaje. To je parabaza intermeco, koji, nema veze sa
radnjom komedije. U Pticama (685 i dalje), meutim, parabaza je organski ukljuena u radnju.
114
Van Dele kae da sada horeuti odbacuju razline kostime i svi oblae jedan te isti: odeu atikog seljaka.
Horovoa koji govori u pesnikovo ime, predstavlja jedino Atinjane.

19
ko na svetu najbolji je komik, 117 i najuveniji pri tom, poeta izjavljuje na da velike
dostojan je hvale. Jer primo: takmace nagnao je da ala manu se venih o dronjcima
nekim i sa vakama da ne biju bitke. (740) Sve Herakle mesitelje 118 i gladnice one,
begunce i folirante to batine radosno piju119 s prezirom je oterao prvi. Oslobodio je
roblje to na scenu su ga vazda dovodili suzno, a sve da sapatnik-rob, glede prebijanja, u
aljivom upita tonu: (745) O, jadnie, ta ti je koa propatila? Zar bi je, silinom svom,
na bokove navalio i lea opustoio? Ukinuo je gluposti takve, prostakluk i lakrdije loe,
a umetnost veliku sainio nama, vazdigo je, utvrdio reima i mislima monim, a ne
alama pijanog ljama. Na obine ljude i ene okomio se nije. 120 Sa heraklovskim
gnevom na bude se bacio, stupao uprkos koarskom vonju i pretnjama blatnim.121 (753)
Najpre pobih se sa onim otrozubim: 122 oi ima kao Kina,123 iz njih munje sevaju
strane! A sto mu je gnusnih, poltronskih upa 124 lizalo glavu, sve u krug, dok on glasao
se ko bujica to pusto raa. Poput foke kandio je,125 imao muda Lamije126 i prkno
kamilje. Tu neman kad videh, ustuknuo nisam, no pobih se za vas i otoke i nikad ne
podlegoh. Dolino je sada zahvalnost da primim i u seanju vaem da budem. (761) I
ranije uspean bejah, al rvalita pohodio nisam da spopadam tamo deake. Nego bih
spakovo pinkl i kretao smesta. Dosade malo a puno veselja, svoj znao sam dug! (764)
Zato i deaci i ljudi zreli uz mene moraju stati! Bosoglavima 127 svetujem isto u
trijumfu mom da udela uzmu. Jer, kad pobedim, svako e rei, uz ie i pie: (770) Nosi
eli, elavcu slatkia, nieg ne liavaj baju to od ljudi svih najlepe elo ga krasi! (774)
HOR: O, Muzo, ratova se odreci i zaplei sa mnom, miljenikom svojim! Bogova svadbe
mi poj, smrtnika gozbe i blaenih fete! Od pamtiveka brine o tome. (780) Al Karkin 128
doe li sa sinima i za ples moli, ti ne sluaj i partnerka im ne budi! Znaj da oni su
115
Kada bi neki gledalac pravio probleme, po ramenu bi ga, palicom (), lagano takli redari
(), inae robovi polisa. Premda je svakoj fili bio dodeljen poseban deo gledalita, zauzimanje
sedita nije ba uvek prolazilo bez nereda i tunjave. Tu su, takoe, intervenisali rabdusi.
116
Citat iz Simonida (fr. 62), verovatno iz pesme o pobedi kod Maratona. Zevsova ki nije, kako bismo
oekivali, Atina, nego Muza. Kao u Odiseji (I, 10, preveo Milo N. uri): O tome svemu reci i nama,
Divova erko!
117
, zato to je vebao hor i glumce.
118
Aristofan ismejava ustaljene i istroene gegove drugih komika, a ujedno istim tim gegovima zasmejava
publiku. U Euripidovoj satirskoj drami Silej Herakle mesi ogromne pogae.
119
Neki tumai smatraju da se ovi stihovi odnose na likove Herakla, neki na robove koji e se pojaviti vrlo
brzo. Isto i prevodioci. Pokaznom zamenicom one (tako je uradio i Rac) dobijam i neke druge likove
koji moda nemaju veze sa Heraklom.
120
Stihovi koji slede (752-758) su neznatno izmenjeni citat iz parabaze Osa (1030-1037). Platnauer veli da
je Aristofan, poto je ovim komadom (iz 422. godine) ponjeo uspeh, hteo bunim i zvunim hvalospevom
da publiku jo jednom upozori na svoje zasluge.
121
Aristofan, ironino, poredi sebe sa mitskim herojem, pa onda, opet ironino, izjednaava svoja dela sa
Heraklovim podvizima. Otuda su blatne pretnje, , verovatno aluzija na
Heraklovo ienje staja elidskog kralja Augije.
122
Kao i u prethodnom stihu, aluzija na Kleona. U Vitezovima (1017) zove ga Aristofan takoe otrozubo
pseto, .
123
Poznata atinska kurtizana, pominje je Aristofan u Vitezovima (765).
124
Aluzija na drugo Heraklovo junako delo, ubistvo Lernejske Hidre. Mada, veli Platnauer, Aristofan se
ugleda na Hesiodov opis (Teogonija, 824 i dalje) Tifona, sina Geje i Tartara.
125
Menelaj u Odiseji (IV, 441-442, prevo Milo N. uri) kae: ...jer nas je vrlo / pogubni muio zadah od
tuljana, poroda morskog.
126
Runa, krvoedna avetinja sa telom ene i magareim nogama. Simbol pohote.
127
Jo u mladosti, Aristofan je oelavio.

20
prepelice pitome,129 plesai dugovrati, kepeci, parii brabonjaka kozjih, trikova
pronalazai! (790) Otac veli: Dramu koju sroio sam, 130 uvee mi, iznebuha,131 maca132
smaza!133
Hitovi ovo su Harita lepokosih koje ueni pesnik treba da poje! Dok lasta
prolenom glasi se cikom,134 (800) ni Morsim ni Melantije135 hor dobili nisu. Melantijev
kretav sluo sam glas, tragiki kad je vebao hor. Oni su Gorgone alave, raoljpci, 136
Harpije,137 babojepci138 (810) neisti to pazuha na jarca im kande, 139 ribomore. lajmom
silnim i obilnim, boanska Muzo, na njih pljuni i sa mnom svetkuj!

Grozdanova kua i okunica u Atmoniji.

GROZDAN: Teko je bilo do bogova doi! Namuih se grdno, ne oseam noge! (820)
Malecni ste bili kad gledah vas odozgo. Ravi ste mi izgledali s neba, a ovde i sad jo
ste gri!
PRVI SLUGA: Stigao si, gazda?
128
Karkin je tragik i tragiki plesa, savremenik Aristofanov. Njega i njegove sinove, patuljaste plesae,
na komik ismeva i u Osama (1500 i dalje), poigravajui se etimolokim znaenjem pesnikovog imena
( na starogrkom znai rak, kao ivotinja i sazvee, ali i kao bolest).
129
Prepelice su u Atini pripitomljavane i, poput petlova, vebane za borbu, ali i za disciplinu nazvanu
. Prvo se oko ptice nacrta krug. Potom se ona, prstom, jako udari u glavu. Ako ostane na
mestu, vlasnik je pobednik. Ako istupi iz kruga, vlasnik ptice gubi. Aristofan poredi Karkinove sinove sa
prepelicama jer su mali i prgavi.
130
Prema sholijastu Karkin je napisao Mieve, koje je smatrao vrhuncem svog stvaralatva. Meutim,
ispostavilo se da je komad potpuni promaaj.
131
znai i mimo oekivanja, kako se najee i prevodi ovo mesto.
132
, takoe i lasica, koju su Atinjani drali kao kunog ljubimca.
133
Platnauer pie da u grkom moemo prepoznati: 1. Arhonta koji je komad odbio, 2. Sudije koje
mu nisu dodelile nagradu, 3. Poetu-takmaca iji je komad pobedio Mieve. Moda stih treba da dovedemo u
vezu sa lasijim lopovskim karakterom, pa je onda, Karkinu dramu ukrao (plagirao) neki drugi pisac.
Platnauer podsea na anegdotu vezanu za cara Avgusta (Svetonije, 85, 2, preveo Stjepan Hosu):
Tragediju, koju je zapoeo s velikim poletom, unitio je, jer mu prikaz nije uspio, a na pitanja prijatelja to
radi Ajant, odgovorio je da se njegov Ajant bacio na spuvu. Mitski i Sofoklov Ajant se, naravno, bacio na
ma.
134
Cvrkut lasta, veli Radmila alabali, bio je neprijatan Grcima. Lasta, kao i mitoloka Prokna, navodno
dolazi iz Trakije. Vidi: abe, 680-682.
135
Dva brata, sinovi Filokla, Eshilovog neaka. Sva trojica pisali su rave tragedije i sva trojica bili
predmet Aristofanove poruge. (Mada, prema svedoanstvu antikog izdavaa, jedna Filoklova tragedija
porazila je Sofoklovog Kralja Edipa.) U Vitezovima (400-401, preveo Koloman Rac) Hor kae: ...Ako na
te ja / Ne mrzim svom mrnjom, bio ja Kratinu perina / I za tragediju Morsimovu pjevat uio! Povodom
151. stiha iz aba R. alabali pie: Morsimove tragedije bile su toliko loe, da i onaj ko iz njih krade
zasluuje najteu kaznu na onom svetu. Melantije je, prema sholijastima, imao konu bolest slinu lepri.
Tako Euelpid u Pticama (151), koristei aljivu etimologiju, kae da mu se grad Leprej gadi zbog
Melantija. ini se da je uskraivanje hora (tj. odbijanje njihovih drama) bila redovna pojava koja je, kao
dolazak lastavica, najavljivala prolee. Melantije i glumi, pa je u izvoenju (navodno Morsipove) tragedije
Medeja, u ulozi Jasona, svojim kretavim glasom dobrano obogaljio predstavu. Platnauer pie da je bolje
pretpostaviti da su oba brata bili hora moda u Medeji.
136
Riba raa smatrana je za delikates.
137
Mitske krilate ene, demonke oluje, povezane sa carstvom mrtvih: ive na dalekom zapadu, gde je i ulaz
u Podzemlje.
138
, onaj koji juri za babama. Jasno je radi ega to ini, pa otud i malo slobodniji prevod.
Platnauer nudi i drugo tumaenje, vezano za glagol : onaj koji razgoni, koji plai i strai starice.
139
U Aharnjanima (852, preveo Mladen kiljan): ...to smrdi ispod pazuha / I roda je jarjeg!

21
GROZDAN: Tako ujem.
PRVI SLUGA: ta te je snalo?
GROZDAN: Nakon duga puta, u nogama bol. (826)
PRVI SLUGA: Hajde, reci...
GROZDAN: ta to?
PRVI SLUGA: Da l sreo si jo nekog vazduhom da luta?
GROZDAN: Nikog, sem dve-tri due pesnika ditirampskih.
PRVI SLUGA: I ta su radile?
GROZDAN: U letu hvatale ode tono zrakom brzo plove. (831)
PRVI SLUGA: Zar nije tana pria da, kad umremo, zvezde na nebu postajemo?
GROZDAN: Najtanija.
PRVI SLUGA: A Jon sa Hija koja je zvezda?140
GROZDAN: Danica to neko opevao ju je. im tamo stigao je, svi ga, smesta, zvezdom
Danicom prozvae. (837)
PRVI SLUGA: Ko su zvezde one nebom to jure i izgaraju u letu?
GROZDAN: To zvezde su bogatunke to sa gozbe vraaju se: svetiljke nose i u njima
plam. (841) /Pokazuje na Letinu./ Nego, to pre unutra uvedi je, kadu napuni i vodu
zagrej! Meni i njoj branu prostri postelju! Kad obavi to, odmah doi. (845) /Pokazuje
na Fetu./ Ja u, dotle, ovu ovde Veu predati.141
PRVI SLUGA: A odakle si njih dve gepio?
GROZDAN: Odakle? Iz neba.
PRVI SLUGA: Ni pet para ne dajem na bogove to, ko smrtnici, ene podvode.
GROZDAN: Nisu svi makroi, al neki ive od toga. (850) Hajde, krenimo!
PRVI SLUGA: Reci, da dam joj neto da gricne?
GROZDAN: Ne jede nita, ni hleba, ni kolaa, jer kod bogova svikla se ambroziju da
lie.
PRVI SLUGA: Za lizanje e i ovde lizaljku dobiti!142 (855)
/Odvodi Letinu u kuu./
HOR: Kolko mi se ini,
tako danas biva,
velika se srea
starcu osmehiva!
GROZDAN: A tek kad, kao enik, u punom nastupim sjaju!
HOR: Zbog tebe e, stare,
zavist da se iri: (860)
opet mladi bie143
kome telo miri!
GROZDAN: Nego! A tek kad sa njom legnem, za sise je apim!

140
Znamenit lirski i tragiki pesnik, Aristofanov stariji savremenik (roen oko 490), umro je 422. godine,
malo pre nastanka Mira.
141
lanovi Vea sede u prvom redu gledalita.
142
Ovom replikom Prvi sluga najavljuje seriju opscenosti, to aluzivnih, to direktnih, koja e uslediti.
143
Motiv podmlaivanja i prolepavanja sreemo i u Vitezovima (1321). Tu Kobasiar kae kako je skuvao
Demosa (Puka) i od runog ga uinio lepim. Docnije (1336 i dalje) Kobasiar navodi kakve je sve
blagodeti Demos stekao kuvanjem. Oigledna je aluzija na Medejin arobni kazan u kome su se krkali i
ovan i Pelija (prvi je postao jagnje, drugi je nastradao).

22
HOVOVOA: Sreniji bie od Karkinovih zvrka!144
GROZDAN: Zar nije pravo? Ja sam onaj to balegara je pojahao i Helene izbavio: na
selu sad slobodno mogu da jebuckaju i dremuckaju. (867)
PRVI SLUGA: Curetak se izbanjo, prkno joj je isto. Kola je peen, sa susamom 145
dabome, i svime to treba. Samo kita fali. (870)
GROZDAN: Hajde onda Fetu Veu da predamo!
PRVI SLUGA: Koga? Nju? ta kae?
GROZDAN: To je Feta. Nju smo, malko pjani, u Brauronu 146 nekad opaljivali.147 I da
zna, nije dala lako.
PRVI SLUGA: E, gazda, pazi guze petoljetke! (875)
GROZDAN /publici/: Potenjak od vas ko je? Ko bi je uzeo, za Vee priuvao? /Slugi/
ta ti tu rka?148
PRVI SLUGA /snebiva se, zamuckuje/: Eto... malo... Rezerviem ator za digova svog,
za igre istamske.149 (880)
GROZDAN /publici/: Zar nikog nema uvar da joj bude? /Feti/ Doi, odveu te lino i
meu njih smestiti.
PRVI SLUGA: Evo, onaj mae!
GROZDAN: Koji?
PRVI SLUGA: Ko? Arifrad,150 zna se. Moli te da njemu preda je.

144
Karkinovi sinovi diili su se svojim brzim piruetama. Ose se zavravaju takmienjem u plesu u kojem
uestvuju i tri Karkina sina. Horovoa, najavljujui ih, veli (1516-1517, preveo Mladen kiljan): A mi se
pomaknimo svi i prepustimo bar malo prostora njima / Da uzmognu slobodno pred naim oima kruiti
igrama slini. Komiki hor, potom, i odlazi sa scene u plesnom ritmu.
145
Susam je, prema sholijastu, bio obavezan sastojak svadbenog kolaa.
146
Brauron (danas Vraona) je mesto na istonoj obali Atike, blizu Maratona, poznato po Artemidinom
hramu. Prema predanju, u hramu je ivela pitoma meka. Jednom prilikom ona je povredila neku
devojicu, iji je brat onda ubio nju. Besna zbog smrti meke, Artemida nareuje da devojke, pre udaje,
moraju plesom da okaju rtvu. U kultu su uestovale i ene, (medvedice), koji su izvodile ritualni
medvei ples. Sholijasti piu: Brauron je atiki grad u kome su se odravale Dionizije, i odatle su
dovoene bludnice nakiene vinom. Brauronije su svetkovane jednom u etiri leta i Atinjani su dolazili da
proslave praznik koji pada poetkom pete godine. Otud sledea replika Prvog sluge.
147
Umesto (sc. ) Grozdan kae , koristei glagol (tui, udarati,
lupiti, raniti, ubiti), koji u istom, opscenom znaenju, sreemo malo docnije (898).
148
Bikli Roders vidi Grozdana kako se obraa publici, dok Sluga, za to vreme, prstom vue zamiljenu
liniju oko Fetinih bokova, ne zaboravivi njen stid. Platnauer, opet, pie: Trygaeus catches the slave
making indecent approaches to Theoria. kiljan je, u didaskaliji, uopteniji, ali i zagonetniji: Sluzi, koji
pokazuje suvie interesa za Slavu. znai crtama obeleiti, omeiti, odrediti. S obzirom na
to da Sluga, toboe, trai mesto za ator, Bikli Rodersovo objanjenje bi, mislim, bilo najbolje. to ne
znai da ostali gree. Ova dramska situacija prua prostor za razna matovita koreografska reenja.
149
Svake druge godine, u ast Posejdona, odravane su igre na Istmu, juno od grada Korinta. Takmiari su
se nadmetali u gimnastikim disciplinama, u konjikim i kolskim trkama. Za brojne posetioce, kao i
trgovce najrazliitijom robom, podizana su privremena naselja, a smetaj je, rezervacijom, trebalo
obezbediti unapred.
Metaforiki , uzak prolaz, oznaavao je i enski polni organ. (Kod nas se, mada ne tako esto, u
argonu za istu stvar mogao uti izraz procep.)
150
Sin Antomenov, Aristofanov sugraanin i savremenik, na glasu kao seksualni pervert. Na komik mu se
ruga u Osama (1280-1283), a u Vitezovima (1281-1287) opeva Arifradove oralne sposobnosti. ak je i
umereni Koloman Rac uspeo da prenese Aristofanov ar: Jezik svoj sam slau gadne strasti svoje kalja
on, / Po krmetinama lie rosu pljunut moro bi! / Bradu sebi svoju mrlja, drai, jari enski stid...
Kome ovo nije dosta, neka uiva u sonijem originalu!

23
GROZDAN: Ne, blento, nipoto. Taj kad na nju baci se, sav polizae joj sok!
(885) /Feti/ Hajde, prvo odeu na zemlju spusti! /Feta se svue. On je dovodi pred
lanove Vea./ Vee, pritani,151 Fetu osmotrite! Sagledajte kakvo blago darujem vam s
njom! Noge joj smesta moete zadii, a potom, i ljubav proliti. 152 (890) /Prodrma svoj
vetaki falus./ Ma glete joj penicu!153 /Pokae na Fetin polni organ./
PRVI SLUGA: Jao, pa divna je! Zato ba i ogarena: tu je Vee pre rata raanj154 okretalo.
GROZDAN: A ve za sutra jer vaa je nadmetanje krasno moete zakazati, (895) u
rvanju, u stavu etvorononom, u potpornju bonom, u kleku s pretklonom, i uljem
namazani,155 u pankratiju,156 gde snano tuca, buka kitom i peu. Treeg dana konjske
bie trke, sapi e uz sapi da se taru, (900) zaprege 157 naskoie jedna na drugu, sopui i
dahui stopie se tela. Na krivini popae vozari: pruiti se poniklih glavia. De, pritani,
prihvatite Fetu! (905) /Sluzi/ Gle kako prisno pritan je prima! Da je za dabaka,
odmahnuo bi samo: Pauza, perem ruke!158
Pritan odvodi Fetu. Sluga ih ispraa.
HOR: Ovakav ovek dragocen je graanima svim! (911)
GROZDAN: Kad na berbu prionete, koliko vredim shvatiete!
151
Pritan, predsednik, jedan od pedeset lanova Vea koji upravljaju dravnim poslovima: atinska vlada.
152
je drugi da Apaturija, praznika fratrija. U prva dva dana prinose se rtve i prireuju gozbe.
Glagol znai zabaciti (glavu rtve) unazad (radi klanja), odnosno zaklati, prineti rtvu. Aristofan
je, naravno, dvosmislen. Platnauer kae: The point of the word would presumably be made plain by a
gesture with the artificial phallus. Da bih vezao obred i ljubavni in, stavio sam glagol proliti, mislei,
jasno, na ljubavnu tenost.
153
je mesto gde se pri meso, kuhinja. Prevodioci nekad kau i oven, pe. Ovi stihovi mogu
se protumaiti pomou slinih versa iz Osa (1370 i dalje): Kleonofil odrie da je kraj njega naga frulaica
(koje uz isto tako obnaene plesaice i statistkinje u grkom teatru nisu bile retkost), Dardanka, a
Kleonofob tvrdi suprotno. Kleonofil veli da pored njega stoji , lu, baklja. Herodot (V, 92, preveo
Milan Arseni) nam takoe pomae jer: je Perijandar metnuo hleb na hladnu pe, odnosno obljubio svoju
mrtvu enu Melisu. Sve filoloke dileme reava jedan gest, naveden u didaskaliji.
154
. Prevodioci i tumai imaju za ovo mesto raznovrsna reenja. Francuzi vele: les ustensiles i
ses casseroles. Englezi kau: saucepans i I bet the Council stirred things up a bit in there before the
war. Baji pie: trpied de cuisine ili cuisine; Lidl-Skot: trivet or stand for a pot. Lonci, po
Racu. Najtaniji je Mladen kiljan on kae raanj, sledei sholijaste, koji vele trulae. E sad, na
latinskom ova re tota znai: zidarska kaika, mistrija, kutlaa (kojom se vino iz vra sipa u ae),
lopatica, anak za umivanje. Kod Divkovia, najzad, stoji: eravica na podobu kutlae (Livije, 37, 11,
13). Tako opsluujemo obe Aristofanove sfere: na ranju se pee obredno meso, ali i prodire u vruu,
zadimljenu penicu.
155
U erotskoj noveli Lukije ili magarac Pseudo-Lukijana (9, prevela Ljiljana Vulievi) robinja Palajstra
(Rvalica, recimo) ovako zapoveda Lukiju: Svuci se, jarane, namai uljem i uhvati u kotac s protivnikom!
Dohvati me za butine i obori na lea. Raskrili mi butine i spusti se niz njih do mene. Svoje nogu oprui,
izdigni nada mnom, rairi ih i zauzmi borbeni poloaj. Pribij se uz protivnika. Prodor! Raspali, srljaj
napred, bodi na sve strane dok se ne zamori! Nek ti zamah bude silovit. Povlai se! U irokom napadu
navali na sredinu, probij opet neprijatelju branik. Silovito ga priteraj do bedema. Bodi kopljem! Kad oseti
da protivnik ve poputa, tek onda polegni po njemu. vrstim zahvatom obujmi mu slabine i ne putaj ga.
Ne bori se plaho. Uzdri se i pozabavi malo. Sad se zajedno s njim vini do pobede. Na mestu voljno!
156
Pankratij je borilaka vetina u kojoj je dozvoljeno sve osim ujedanja i izbijanja oiju, tolerie se ak i
udarac u stomak.
157
znai , vele tumai. Majstor Aristofan opet daje ivopisnu dvostruku sliku:
uzbudljive trke i velikog, masovnog koitusa.
158
U starogrkom, igra rei. (, ) znai odmor, zastoj, danguba, ali i ispruena ruka
(za mito). Da bi Vee razmotrilo neku molbu ili predstavku, morao bi prethodno da je primi jedan od
pritana. A oni su tu uslugu znali debelo da naplate.

24
HOR: Jasno je ve da spasitelj si oveanstva celog! (915)
GROZDAN: Rei e to kad au159 mlada vina ispije!
HOROVOA: Posle bogova, vazda bie prvi!
GROZDAN: Ja, Grozdan Atmonjanin, zaduih vas mnogo. Groznih reio sam muka
narod gradski i seoski, Hiperbola zauzdao. (921)
Sluga se vraa.
PRVI SLUGA: Hej, ta nam valja initi sad?
GROZDAN: ta drugo, nego joj lonce sa kaicom prineti!
PRVI SLUGA: Kaica kao Hermesiu dangrizavom?160
GROZDAN: Stvarno, ta treba? Hoete li vola tovljenog? (925)
PRVI SLUGA: Vola? Nikako, kome je do klanja?161
GROZDAN: Ili svinju tustu i masnu?
PRVI SLUGA: Ne i ne!
GROZDAN: Ama to?
PRVI SLUGA: Teagenovih162 plaim se svinjarija.
GROZDAN: I ta nam onda preostaje?
PRVI SLUGA: Ovan.
GROZDAN: Ovan?
PRVI SLUGA: Da, Zevsa mi.
GROZDAN: Al jonski je naglasak to. (931)
PRVI SLUGA: Jata: kad u skuptini neko rat zagovara, uplaeni povikae poslanici: O,
van!163
GROZDAN: Pravo veli.
PRVI SLUGA: I ostali pitomiji bie: ko jaganjci jedni prema drugima, a prema
saveznicima jo blai. (936)
GROZDAN: Hajde, ovna brzo ovamo! Oltar dotle spremam za rtvu.
Njih dvojica izlaze.
HOR: Kad bog hoe, tad sudba uredi to. Po elji ide sve, jedno se sa drugim u pravi slae
as. (941)

159
. aa u obliku koljke. Od : limpet, kae Lidl-Skot, po naki prilepak (Patella
vulgaris).
160
Antesterije (Cveti), u ast Dionisa, slavile su se 11. 12. i 13. februara. Prvi dan, tzv. pretprazniki, zvao
se i tad su se otvarali glineni upovi () sa vinom od jesenje berbe. Drugi dan,
, praznovan je gozbama i pijankama. Trei dan, bio je, moe se rei, ozbiljan praznik,
posveen mrtvima ili umiruima. U glinenim loncima spremalo se povre i kae od raznog zrnevlja,
panspermije, koje je valjalo pojesti pre mraka, a glavna rtva prinoena je Hermesu Psihopompu, pratiocu
dua u Podzemlje. Aristofan u abama (216-219) pokazuje pravo stanje stvari: na ovaj sveani i tuni
praznik posveeni stiu mamurni ili jo pijani od pijanki prethodnog dana, kae R. alabali.
161
, vo, podsea na , (na poziv) pritei u pomo, krenuti u rat.
162
Teagen ili Teogen je Aharnjanin, politiar i Aristofanov savremenik. Sa Kleonom je 425. g. nadzirao
ratne operacije na Sfakteriji, a 421. bio jedan od potpisnika Nikijinog mira. Moda je to onaj isti Teagen
koga Ksenofont belei kao emisara poslanstva upuenog persijskom kralju i kao jednog od Tridesetorice,
dakle lana oligarhijske vlade (404), zajedno sa Eshinom. Komediografi su mu se esto rugali. U Pticama
(822, 1127, 1295) je hvalisavac, naduvenko, prepredenjak i grubijan, u Miru prostak ili trokavac, u
Aristofanovom fr. 571 i, indirektno, u Osama (1183) usranko; ne tedi ga ni Eupolid.
163
Uzvik bola i uenja se samo akcentom razlikuje od jonskog , ovan, ovca. Mladen kiljan je
uspeno sauvao skoro neprevodivu igru rei. Ne naavi bolju, i pored dugog razmiljanja, preuzimam
njegovo reenje, uz izraze potovanja i zahvalnosti.

25
GROZDAN /u povratku/: Bez greke. Kraj dveri oltar je ve.
HOR: Pohitajte! Protiv rata duva vetar jak to bozi ga alju. Jasno je da bog na dobro
okrenue sve. (946)
GROZDAN: Evo korpe sa jemom, traka164 tu je i no, a nuto i vatre samo ovca fali.165
HOR: Pourite! (950) Vidi li vas Herid,166 i nezvan, doi e da frulai. A ja znam da vi
daete167 mu neto za duvaki trud. (955)
Ulazi Sluga i vodi ovna.
GROZDAN: Uzmi korpu i vodu rtvenu i oltar brzo zdesna obii!
PRVI SLUGA /radi prema uputstvima/: Evo, obioh. ta sad?
GROZDAN: Uzimam ugarak i u vodu ga uranjam. /Poto to uini, ugarkom kropi glavu
ivotinje. Ovnu/ Mai glavom, smesta!168 /Sluzi/ A ti, jema zagrabi! Ruke operi, vodu
dodaj mi i bacaj seme publici! (962)
PRVI SLUGA /izvrava nalog/: Evo, na!
GROZDAN: Jesi im ga dao?
PRVI SLUGA: Jesam, Hermesa mi. Kolko god da ovde publike se krije, gledalac
nijedan bez semena169 nije! (965)
GROZDAN: ene ga primile nisu!
PRVI SLUGA: Dae im ga veeras muevi!
GROZDAN: Pomolimo se! Ko je ovde? Gde su mnogi i estiti? 170
PRVI SLUGA /pokazuje na prve redove/: Dau njima: mnogi su i estiti. /kropi vodom
najblie gledaoce./171
GROZDAN: Njih naziva estitima?
PRVI SLUGA: Zar nisu? Tolikom ih vodom zalivamo, a oni sa mesta ne mrdaju! (972)
GROZDAN: Brzo se pomolimo!
PRVI SLUGA: Molitva, dakle.
164
rtveni obred se obino obavljao u zoru. Oltar je bio ukraen cveem i lisnatim vencima. U belo odeveni
svetenik nosio je venac sa liem mirte. Svi prisutni imali su ovenane glave. I samu rtvu krasili su
venii i vunene trake, a rogove su joj ponekad pozlaivali.
165
Mladen kiljan u komentaru za 850. stih Ptica prenosi kako se odvijao rtveni obred: Korpa, u kojoj su
rtveni no i jeam, i posuda sa vodom nosi se oko oltara, u smeru sleva na desno. Voda bi se posvetila
uranjanjem ugarka iz rtvene vatre sa oltara i potom bi se pronela u krug, svakom od uesnika obreda; oni
bi u nju uronili ruku i pokropili sebe i oltar. Svaki od njih, takoe, dobija rtveni jeam (zrna bi se
prethodno isprila i pomeala sa solju) i sipa ga meu rogove rtve. Pre klanja ivotinji se odseca nekoliko
dlaka sa glave i one se dele uesnicima, a ovi dlake bacaju u rtveni oganj. Posle toga onaj ko prinosi rtvu
poziva prisutne da u pobonom utanju sasluaju molitvu za prihvatanje rtve, i na kraju se pristupa
ritualnom klanju. Pisteterovu rtvu (u Pticama) ometaju razni nametljivci, tako da je on najzad dovrava
iza scene. Na taj nain je izbegnuto klanje na pozornici, pa je rtvena ivotinja mogla da bude pozorini
rekvizit, oblikovan u skladu sa zahtevima komike situacije. rtvene scene nalazimo jo i u Aharnjanima,
enskoj skuptini u Tesmoforiju i u Plutu. Tumai primeuju da svaka od sauvanih komedija sadri neki
izriito ritualan prizor (molitvu, procesiju ili rtvu).
166
Herid je ravi, nametljivi muziar iz Tebe. Aristofan ga pominje u Aharnjanima (16, 866, preveo
Mladen kiljan: Kad Herid ortsku himnu je ciliknuo i Zvrndovi prokleti to soj je Heridov) i u
Pticama (857).
167
Platnauer kae: = give to a beggar. Poznajui Aristofana, mogue je da ovde postoji i
neko skriveno, opsceno znaenje. (U frulicu zasvirati, u beogradskom slengu, vodilo je samo jednoj,
oralnoj asocijaciji.)
168
Treenje glavom smatralo se za povoljan znamen: kao da bi time ivotinja odobrila rtvu.
169
znai jeam ili zrno jema, ali i muki ud (kao ).
170
Na svetenikovo ritualno pitanje ko je tu, prisutni bi odgovorili: Mnogi i estiti.
171
Bikli Roders pie da Sluga poliva Hor.

26
GROZDAN: Boginjo i presveta gospo, tovana Mirko, vladarko plesa i braka, rtvu primi
nau! (977)
PRVI SLUGA: Primi je, preasna, tako ti Zevsa! I poput namigua 172 ne budi! (980) One
otkrinu vrata, virkaju van. Kad spazi ih neko, uzmaknu smesta. A im udalji taj se,
virkaju opet. (985) Takve stvari ne radi nam vie!
GROZDAN: Nikada, Zevsa ti. Radije blagorodna pokai se sva uenicima tvojim, to
ve trinaest leta173 za tobom ginu. (990) Ustavi bitke i vrevu ratnu da Mirotvorkom
Lisimahom174 moemo te zvati. Utri u nama sumnjiavost krasnu, zbog koje jedni druge
gadimo.175 (995) Grcima ubrizgaj opet drugarstva sok i plemenitim pratanjem umekaj
nam ud! I pijac ispuni stvarima lepim: megarskim lukom belim, (1000) krastavcima
mladim, jabukama, narom i za robove haljecima kratkim. Iz Beotije da vidimo gde
donose guske, patke, golube, vivke i korpe pune jegulja kopaidskih. 176 (1005) Mi emo, u
gomili, klopu kupujui, laktati Moriha, Teleja, Glauketa i slini alavi soj. 177 Nek
Melantije, najzad, okasni na pijac, (1010) kad sve prodato ve je. Nek zalelee i iz
Medeje monolog neka kae:178 Pogiboh, propadoh, ostah bez onih179 to sa blitvom

172
U Atini, udate ene vrlo su retko prelazile prag ulaznih vrata svoga doma, a devojke su se jedva
pojavljivale i u unutranjem dvoritu: morale su da se kriju kako od radoznalih pogleda tuinaca, tako i od
mukih lanova sopstvene porodice.
173
Zategnutoj situaciji u Grkoj dodatno je doprineo, u prvi mah, lokalni sukob izmeu Korinta i njegove
najznaajnije kolonije na Jadanu, Korkire. Nakon demokratskog ustanka (436. pre n.e.) u korkirskoj
koloniji Epidamnu, prognani oligarsi su se udruili sa susednim plemenima i poeli da teroriu mesno
stavnitvo. Epidamnjani su se tad obratili za pomo svom matinom polisu no, kako je tamo na vlasti bila
aristokratija, Korkira se nije umeala. Meutim, poziv koji su potom graani Epidamna uputili Korintu nije
ostao neuslien. Korint je Epidamnu poslao oko osamdeset brodova, dve hiljade hoplita, kao i vei broj
kolonista koji su imali da nasele teritoriju na kojoj su se nalazili oligarsi. Ova korintska mera direktno je
ugrozila interese Korkire, te je 435. dolo do sukoba izmeu ova dva polisa. Premda je odnela pobedu u
prvoj bici (kod Leukimne, iste godine), Korkira se, znajui za novi pohod koji je Korint pripremao, obratila
za pomo Atini. Atinsko meanje na strani Korkire predstavlja jedan od tri neposredna povoda za poetak
Peloponeskog rata. Tumai smatraju da je Aristofan mislio na ovaj dogaaj.
164
. Kao i u Lisistrati (554), gde je Radmila alabali prevela Mirotvorke Lisimahe.
Kreativni a nenametljivi autoriteti su mi vazda bili mili, pa sam reenje preuzeo.
174
175
Platnauer pie: Trygaeus refers to mutual suspicion among the cities of motives for suggesting peace.
176
Beotija je pokrajina u srednjoj Grkoj, a Teba joj je prestonica. Jegulje iz Kopaidskog jezera su
poslastica koju su Atinjani teko nabavljali tokom ratnih godina. Tebanac u Aharnjanima (860-880) daje
Dikeopolidu itav spisak lokalnih poslastica koje donosi sa sobom.
177
Morih je tragik, Aristofanov savremenik. Dikeopolid se u Aharnjanima (887) obraa jegulji sa
(kiljan preveo Morihova prijo), a ima ga i u Osama (506 i 1142). Njega i Glauketa proziva
Platon Komediograf (fr. 106) jer ive, poput bogova, ivot rasputen. U istom fragmentu, pie Platnauer,
pesnik Glauketa naziva , iverak, jer poput njega prodire druge ribe. Aristofan ga u enama u
narodnoj skuptini (1033) zove , s istih, derakih razloga. Telej je takoe pesnikov savremenik,
najverovatnije onaj Telej koji je u vreme nastanka ptica (415/414.) bio sekretar u upravi riznice boginje
Atene. Spomenut je u Miru i Pticama (168, 1024). Osim toga, Frinih ga zove prevrtljivim majmunom, a
drugi autori i sholijasti optuuju ga zbog perverznosti, kukaviluka i lopovluka.
178
Poto nam Morsimova tragedija nije sauvana, mi ne znamo ko izgovara ove parodirane stihove: da li
Jason koji oplakuje smrt neveste, ili, moda, Ejet, otac Medejin.
179
Jegulje su se kuvale u blitvinom listu.

27
srodie se!180 I neka ceo veseli se svet! (1015) O preasna, 181 molitve uslii! /Sluzi/ Uzmi
no da njime ovna prekolje kao kuvar vet.
PRVI SLUGA: To se ne sme.
GROZDAN: A zato ne?
PRVI SLUGA: Mirka ne voli klanje, ni oltar krvav.
GROZDAN: Onda ovna unutra odvedi (1020) i zakolji! Butke srei i donesi! /Publici/
Ovan je spasen za horega.182
HOR: Ti, dakle, sa nama napolju ostati mora. Cepke brzo naslai i ostalo sve za obred
to treba! (1025)
GROZDAN /priprema oltar za rtvu/: Zar ne misli da, poput pravog vraa, suvarke
slaem?
HOR: Jakako. Zar nedostaje ti neto to mudraca pravog krasi? ta je to to ne zna, a
duhu prilii bodrom i smelosti visprenoj? (1031)
GROZDAN: Zapaljena cepka Stilbida183 tlai!184 I sto u sam doneti, ne treba mi sluga.
Odlazi u kuu.
HOR: Moe li ko hvalu da uskrati
div-junaku, ovom tata-mati?
Premnogi on je istrpeo jad
samo na sveti da izbavi grad. (1036)
/Grozdanu, koji se vraa sa stolom/
Dokle god na svetu biva
zavist sviju izaziva!
Pristie i sluga sa ovjim butkama.
GROZDAN: Gotovo je. /Sluzi/ Uzmi butke, na vatru ih baci! Ja odoh po iznutrice i
rtvene kolae.185 (1040)
PRVI SLUGA: To je moja briga.
Ode u kuu.
GROZDAN: Trebalo bi da ve si tu.
PRVI SLUGA /vraa se/: Jesam, vidi! Misli da kasnim?
GROZDAN: Sad ovo lepo ispeci! /Ugleda Hijerokla/ Stie neko lovorovim vencem
ovenan.

180
. Platnauer pie: lying in, is strange; and embedded in beet, though it sounds all right,
is really quite inadequate translation, for it gives no idea of childbirth as does the Greek word. Blitva ne
moe roditi jegulju, ali se, u kuvanju, sa njome moe sroditi. Otud ovaj glagol.
181
. O ovakvom oslovljavanju pisala je R. alabali u beleci za 398 stih aba: Jakhe asni
u stvari veleasni; prevela sam sa asni da izbegnem asocijaciju sa oslovljavanjem katolikih
svetenika. Kod Aristofana se boanstva izuzetno oslovljavaju na ovaj nain (up. i st. 337; Aharnjani, 759,
807; Vitezovi, 1390; Oblaci, 269, 293, 328; Ose, 1001; Mir 978, 1016; Ptice, 667; Tesmoforijazuse, 286,
594). Verovatno je u to vreme u Atini to bio uobiajeni nain titulisanja bogova.
182
Horegov zadatak bio je da obezbedi rekvizite za predstavu. Obredno klanje se kobajagi obavlja iza scene
i horeg tako ne plaa rtvenu ivotinju. Meutim, rtvovanja nije ni bilo, a horeg je za utedu znao, ba
kao to je publika znala da e ivotinja biti poteena. Horeg se, na ovaj nain, podsea i da posle predstave
treba da poasti ansambl.
183
uveni atinski svetenik i vra, Aristofanov savremenik, Nikijin pouzdanik (Plutarh, Nikija, 23).
184
Ima nekoliko zanimljivih tumaenja ove Grozdanove replike. Po jednom, Stilbid je sedeo u prvom redu,
pa mu je dim iao pravo u oi. Po drugom, vra se gui od besa to ne prisustvuje gozbi. I najzad, Grozdan
sugerira da e i sjajni Stilbid biti ljubomoran kad vidi njega kako majstorski obavlja posao.
185
. Sholijasti piu da su kolai bili od brana, namazani uljem i vinom.

28
PRVI SLUGA: Ko to moe biti?
GROZDAN: Neki folirant, ini se. (1045)
PRVI SLUGA: Vidovnjak, moda?
GROZDAN: Zevsa mi, nije, nego Hijerokle,186 proroanstava tuma187 i Orejanin.188
PRVI SLUGA: Pa ta e rei?
GROZDAN: Jasna stvar, pljuvae na mir.
PRVI SLUGA: Nee, privukao ga je miris peenja. (1050)
GROZDAN: Pravimo se da ga ne vidimo.
PRVI SLUGA: Pravo zbori.
HIJEROKLE: Kakva je ovo rtva? Kom bogu je prinosi?
GROZDAN /Sluzi/: Ti uti i peci, samo bubrege189 ne diraj!
HIJEROKLE: Ama kome rtvu prinosite?
GROZDAN /Sluzi/: Lepo oblikovan rep!
PRVI SLUGA: Ba lepo, mila gospa Mirko! (1055)
HIJEROKLE: Sa rtvovanjem poni i prvine mi daj!
GROZDAN: Bolje prvo ispeci!
HIJEROKLE: Ali to je ve peeno!
GROZDAN: Ko si, da si, ne petljaj se! /Sluzi/ Seci!
HIJEROKLE: Gde je sto?
GROZDAN /Sluzi/: Za levanicu vino donesi!
Sluga izlazi.
HIJEROKLE: Jezik se posebno see!190
GROZDAN: Znamo. (1060)A zna li ti ta mora?
HIJEROKLE: Kai.
GROZDAN: Kuuj, ni re! Mirki rtvu prinosimo.
HIJEROKLE /proroanskim tonom/: Jadni, nejaki smrtnici...
GROZDAN: Na tintaru tebi!
HIJEROKLE: Koji u bezumlju svom naum ne vide boji, pa mir sklapaju sa
majmunima191 sjajnookim,192 mada ljudi su... (1065)
GROZDAN /prsne u smeh/: Ha, ha, ha!
186
Hijeroklovo ime sasvim je u skladu sa njegovim zanimanjem: (glas, vest, pria) i (svet,
boanski). Njegovu etniku pripadnost u Miru, vele tumai, treba shvatiti metaforiki: predstavnici grada
Oreja zalagali su se za produetak rata.
187
Hresmolog, ovek koji tumai tua esto izmiljena i krivotvorena predskazanja. Za vreme
Peloponeskog rata, Atinom je kruilo puno privatnih zbirki takvih proroanstava (Tukidid, II, 21). Njihovo
tumaenje postaje vrlo isplativa usluna delatnost. Hresmolozi se pominju i u Vitezovima (997 i dalje), gde
Paflagonac kae da kod kue ima pun koveg proroanstava, a Kobasiar (Kleon) mu odgovara da je njemu
krcat tavan i dve susedne kue. U Pticama (959 i dalje) Gatar tumai Pisteteru stihove sa papirusa.
188
Kad se 446. godine Eubeja odmetnula od Atine, Perikle je pokorio itavo ostrvo, a Orej, tada Hestijeju,
iselio i kolonizovao (Tukidid, I, 114). Za vreme bune na Eubeji, 411, jedino je Orej ostao veran Atini
(Tukidid, VIII, 95).
189
Bubrezi moraju ostati netaknuti jer se iz njih prorie.
190
Seenje jezika rtvenim ivotinjama evocirano u Pticama (1703-1705) i Plutu (1110) je deo rituala
(Odiseja, III, 332-341). Jezik vai za poslasticu i namenjen je bogovima, posebno Hermesu, ije je zatitni
znak brbljivost. U Atini, kasnije, jezik se odvaja za svetenika koji prinosi rtvu. U Euripidovoj satirskoj
drami Kiklop (313-315, preveo Gordan Marii) Silen naruava ozbiljnost situacije ovako se obraajui
Polifemu: Jedan savet tebi da dam ne liavaj se njegovog mesa! Jer kad mu, Kiklope, apne jeziinu,
najvei mudroser i laprdalo postae!
191
Kod Homera (Odiseja, II, 611) su lavovi sjajnooki.

29
HIJEROKLE: ta je smeno?
GROZDAN: Sjajnooke gotivim majmune!
HIJEROKLE: ...Golubi glupi,193 lijiima dadoe veru, ije podle su due, podla srca.
GROZDAN /pokazuje na peenje/: Kamo sree, puvadijo, da se tvoja plua upale
ovako!
HIJEROKLE: Ako boginje Nimfe Bakida194 varale nisu, (1070) ni smrtnike Bakid, ni
nimfe Bakida opet...
GROZDAN: Pandrkni i crkni ako s tim bakidisanjem ne prestane!
HIJEROKLE: Boja jo ne bee volja Mirki da se okovi skinu, nego najpre treba...
GROZDAN /proba meso, Sluzi/: Ovo jo posoliti! (1075)
HIJEROKLE: Blaeni bozi nee da ratna prestane vreva sve dok vuk sa ovcom se ne
oeni. (1076 a)
GROZDAN: Kako e se, smore, venati vuk i ovca? (1076 b)
HIJEROKLE: Dok smrdibuba195 vazduhom jezivo kandi, dok zavija kuja196 i tene slepo
raa, dotle se ne sme sklopiti mir.
GROZDAN: A ta je trebalo? Nastaviti rat? (1080) Odrediti kockom ko e od nas jae da
plae, a moemo, kad mir doe, Heladom vladati slono?197
HIJEROKLE: Nikad postii nee da rak pravo, napred198 grabi.

192
Re je o Spartancima i njihovim majmunskim poslima. Horovoa u Aharnjanima (307-308, preveo
Mladen kiljan) prebacuje Dikeopolidu to je sklopio mir sa Lakoncima i kae: Kako dobar, kad
odjednom sklopio si pogodbu / S ljudima to blate oltar, kre rije i zakletvu?
193
Grozdan i njegovi mirotvorci su lakoverni golubovi, a Spartanci lisiji podmladak. U Lisistrati (628-629,
preveo Milo N. uri), pak, Horovoa mukog hora kae: Hoe da nas ve primoraju na mir s
Lakoncima, / u njih nema vere vie no u vuje eljusti.
194
Drevni beoanski prorok, pod ijim su imenom demagozi i razne varalice proturali i u Aristofanovo
vreme brojna proroanstva (Vitezovi, 123, 1003; Ptice, 962, 970). Bakidova prorotva u vreme Grko-
persijskih ratova pominje Herodot (VIII, 20, 77, 96; IX, 43), a Pausanija (X, 12, 6) kae da su ga nadahnule
nimfe. Njegovo ime koristilo se i kao (uglavnom ironina) oznaka za vraeve i vidovnjake.
195
. Ovaj insekt je, iznova, povod za raznolika tumaenja, od konkretnih the bombardier
beetle do opisnih: while that the beetle in flight farts foully, odnosno Dothe not the beetle, alarmed,
emit a most horrible odour? Tu je i fusnota: The common cocktail beetle defends itself in this manner.
Francuzi vele la blatte, odnosno le cancrelat, ohar, vaba. Prema sholijastima: genus
est vel hirudini (pijavica) simile sed mali odoris. Rac pie trak i to je pravi put
ka kiljanovom smrdljivom martinu odnosno smrdibubi.
196
Jo jedna nedoumica. moe biti kuja, ali i vrsta ptice: tigli, chardonneret, goldfinch.
kiljan je u Miru preveo kriava zeba, a u Pticama (871) eljugarka. Tamara Tvrtkovi dala je
zanimljiv komentar: Zeba, kljucajui, u urbi jaja na kojima je sjedila, ponekad izbode oi svojoj
mladunadi.
197
Kad je Nikijin mir potpisan, Sparta se rukovodila iskljuivo vlastitim interesima. To su joj i zamerile
nezadovoljne lanice Peloponeskog saveza i zahtevale da se vodi jedna zajednika politika. 421. g. pre n. e.
istekao je i Spartin tridesetogodinji mir sa Argom. Da bi se obezbedila od tih spoljnih, ali i unutranjih,
helotskih pretnji, Sparta je, mesec dana posle potpisivanja mirovnog ugovora, zakljuila sa Atinom
odbrambeni savez (simahiju) na pedeset godina. Jednom takom Atinjani su se obavezali da e, u sluaju
ustanka robova, pomoi Lakedemonjanima svim raspoloivim snagama.
198
. Spartanci nepopravljivo evrdaju, odnosno varaju.

30
GROZDAN: Nikad vie u pritaneju199 ruati nee, ni opstati200 nakon ovog to se
zbilo.201 (1085)
HIJEROKLE: Bodljivog jea nikad uglaati nee!
GROZDAN: Hoe li prestati Atinjane da mulja?
HIJEROKLE: Po kom ste prorotvu bozima butke palili?
GROZDAN: Po najlepem, onom to Homer ga sroi:
Oblak rata kad odbili su mrski, (1090)
Mirku prime, posvete je rtvom.
Re kad butke behu, drob kad gricnu,
liju rtvu: vodi ja im bejah.202
Hresmologu vr sjajan nije dao niko!
HIJEROKLE: Ne tie me se: Sibiline203 to nisu rei!204 (1095)
GROZDAN: Homer se, tako mi Zevsa, izrazio veto:
Jeste bezakonik, beskunik i bezbratstvenik onaj
Kome se uasni svidi rat me domaim ljudma!205
HIJEROKLE: Pazi da kobac nekako ne zavrne tebe, pa zgrabi...206
GROZDAN /Sluzi/: Pripazi: opasno prorotvo po utrobu to je! Levanicu sipaj i iznutrice
donesi! (1102) /Sluga dvori Grozdana, a Hijerokle ostaje praznih aka./
HIJEROKLE: Kad je tako, sam u da se sluim! /Pokua da zgrabi tanjir koji je Sluga
stavio pored oltara, ali ga ovaj sprei./
GROZDAN: Levanica! Levanica!
HIJEROKLE /Sluzi/: Nalij i meni i makar mrvu iznutrice daj! (1105)
GROZDAN: Blaeni bozi jo ne ele to. Nego, mi da lijemo, a ti sikter! /Moli/ O gospa
Mirko, dok ivi smo, budi uz nas!
HIJEROKLE: Jezik donesi!
GROZDAN: Ti svoj odnesi!
PRVI SLUGA: Levanica.
GROZDAN /Sluzi, dajui mu meso/: Uz levanicu, brzo uzmi i ovo! (1110)
HIJEROKLE: Zar iznutrice niko mi ne da?
GROZDAN: Ne smemo. Sve dok vuk ne oeni se ovcom.
HIJEROKLE: Tako ti kolena!207
199
Pritanej je javna zgrada u kojoj se uva posveeni plamen. U njoj slubuju pritani, primaju se i goste
poslanici drugih gradova i drava i zasluni graani. Katkad bi ruak zasluio i neki hresmolog ili turijski
vra poput Lampona (Oblakinje, 322, odnosno Ptice, 521).
200
... means not publish any oracles but be any good, kae Platnauer, to sledi
Somerstajn: ...in fact now the wars over never will you able to make a living at all. Ostali prevodioci
uglavnom kau da Hijerokle vie nee vraati.
201
Posle sklapanja mira, Hijeroklove usluge ljudima vie nee biti potrebne. Kod nas, u vreme ratova
devedesetih godina prolog veka, lepo se razvijala i cvetala proroka brana. Meutim, i nakon zavretka
krvavih dogaaja, sveznajua bratija je opstala.
202
Aristofan se poigrao i napravio kola od raznih stihovanih paria iz Ilijade i Odiseje. Kako Rac tano i
teno ree: Pjesnik je preudesio Homera.
203
Sibile su proroice koje, u ekstazi, posreduju izmeu bogova i ljudi. Najee tumae Apolonovu volju.
204
Laac Hijerokle porie verodostojnost Grozdanovih proroanstava.
205
Citat iz Ilijade (IX, 63-64, preveo Milo N. uri).
206
Grozdan prekida Hijerokla pre nego to izgovori . Sluga treba da brani iznutrice ne od
kopca nego od hresmologa.
207
. Usrdnu i poniznu molbu esto prate ove rei. Obiaj je da molitelj obuhvati
kolena onoga koga moli.

31
GROZDAN: Uzalud me preklinje, drue. Nikad bodljivog jea uglaati
nee! /Gledaocima/ Ovamo, publiko, iznutrice s nama pokusajte! (1116)
HIJEROKLE: A ja?
GROZDAN: Njupaj Sibilu!
HIJEROKLE: Tako mi Zevsa, neete ovo izesti sami. Ja u vas poharati to opte je
dobro!
GROZDAN /Sluzi/: Tuci, mlati Bakida! /Sluga udara Hijerokla tapom./208
HIJEROKLE /Publici/: Vi ste mi svedoci!
GROZDAN: I meni da puvanjak si alavi! (1120) /Sluzi/ Kurevitog udri i ne staj!
PRVI SLUGA: Preuzmi! /Daje tap Grozdanu koji nastavlja sa batinjanjem./ Odrau sa
njega kouhe koje varanjem je steko!
GROZDAN: Skidaj kouhe, vrau-pogaau! uje li? Vidi tu svraku 209 orejsku! (1125)
ta eka? to u Elimnij210 ne prhne?
Grozdan i Sluga batinama izgone Hijerokla sa scene, a potom se vraaju i, uz
pomo ostalih robova, unose peenje i ostale rekvizite u kuu.
HOR: Uivam, uivam jer reih se lema, sira i luka crvenog. 211 Bitke ja ne volim, (1130)
nego uz vatru da cirkam sa druzima dobrim, cepke da loim suve, 212 od panjeva vaenih
za ege. Leblebije pei i ir213 priti, Traanku214 jebuckati dok ena mi se kupa. (1139)
HOROVOA: Nita slae nije, no kad posle setve kiica rominja, a koma e: ta emo
sad, Komarhide?215 Ja bih da se oleim, kad bog ve zapoveda tako. Hajde, eno, tri
porcije skuvaj pasulja, (1145) umeaj i ita, smokve iznesi! Sira nek Manesu 216 vikne s
polja da se vrati. Danas nee moi vinograd da ree, ni da ga okopa jer zemlja je vlana.
Ja prilaem jednog drozda i zeba par. Ima gruevine i etri pareta zeetine, (1150) ako
lasica ih sino maznula nije: neto, ne znam ta, bualo je, lupalo unutra. Od toga,
mome, tri pareta nama daj, jedno ocu nosi. Mirtu sa bobicama od Eshinada trai,
(1155) a usput Harinada217 vikni na pie neka svrati, kad ve bog naklon je nama i
njivama naim.
HOR: Cvrak dok cvri umilni poj, (1160) srean, ja s Lemna 218 okot gledim svoj: zri li
ve, rano raa taj! Smokvu vidim gde bubri, a kad sazri, sa slau jedem je i pevuim: O
ljubljene Hore. Kikeon s tamjanom smukam, pa se gojim u doba letnje... (1171)

208
Prizor batinanja, kau, preuzet je iz drevne puke farse, a konvencionalan je postupak u komediji.
Pozivanje hora i publike za svedoke jedna je od stereotipnih situacija stare komedije.
209
je gavran, ali bolje crow, kako kae Platnauer, zbog njenih lopovskih manira.
210
Verovatno malo mesto na Eubeji, blizu Oreja, znaajno s religijskih razloga.
211
Sir i crveni luk su uobiajena vojnika hrana.
212
Od maslinovog drveta.
213
Jestiv, od bukve (fagus). Grci su nekad naut i ir, kao mi danas ips, kikiriki i badem koristili da izazovu
ili poveaju e. Koju bi gasili obilnim vinom.
214
Mnogo atinskih robova i robinja dolazilo je iz pokrajine Trakije, zemlje izmeu Strimona (Strumice) i
Crnog i Mramornog mora. Takoe i u Aharnjanima (271-275) i Osama (828).
215
Horovoa sam sebi nadeva ime, ba kao to Euelpid u Pticama (139) zove sebe Stilbonidom. Platnauer
pie: is a patronymic form of = village headman, or, less probably, of
= master of the revels.
216
Manes je frigijsko ime, uobiajeno za roba u antikoj komediji. Sira je, u stvari, Sirijka. Vei broj atikih
robova stizao je upravo iz Sirije, pa je i ovo jedno od estih imena za robinju.
217
Eshinad i Harinad su izmiljeni likovi.
218
Ostrvo Lemno u Egejskom moru bilo je uveno po svojoj lozi i vinu. To zna jo Homer ( Ilijada, VII,
467).

32
HOROVOA: Bolje nego da ujem kako bogomrski taksijarh, 219 s perjanice tri,220 u
grimizu jarkom, kae: Sardskom je bojom221 ofarban! Al u borbi ako plat mora da
nosi, (1175) grimiz prei e u utomrku boju kiziku. 222 Kao konjopevac zlatnouti,223
prvi bei, dok ja, postojan, u zasedi vrebam. Kad takvi kui se vrate, izgrede prave: jedne
unose u spisak, druge briu dvaput, triput, (1180) naglavake-naopake.224 Sutra je
pokret! Za polazak ne zna, pa ne kupi hranu. Podno Pandionova 225 kipa stane, ime
svoje spazi: u stisci jurca kisela lika. 226 (1185) Tako ti titobacai, pred bozima i
ljudima, mutraju nas, seljake, a graane tede. Ako bog da, platie! Mnogo me ojadie.
Lavovi u pozadini, u boju su lije. (1190)
Ulazi Grozdan sa Slugom.
GROZDAN: Opa, vidi koliko ljudi dolo je na moj svadbeni pir! /Sluzi/ Uzmi to227 i oisti
sto, niemu ne slui vie. Torte i drozdove iznesi, (1195) zeetine mnogo i sitne kolae.
Sluga ode. Ulaze Srpar i Lonar.
SRPAR: Grozdan, gde je Grozdan?
GROZDAN: Peem drozdove.
SRPAR: Najdrai Grozdane, dobroinitelju na, ti sklopio si mir! Ranije niko srp ni za
siu da kupi, (1200) a sad ga za pet drahmi 228 valjam. /Pokae na Lonara/ A on, na selu,
vr ceni drahme tri! Zato, Grozdane, srpova i vreva uzmi kolko hoe, za dabe! I ovo
jo! Od zarade mi ti svadbene nosimo dare. (1206)
GROZDAN: Kod mene to ostavite, uite i na ruak pourite! Evo ide oruar, nadrkan.
Srpar i Lonar ulaze u kuu. Nailazi Oruar i sa njim razni proizvoai ratnih
potrptina: Perjaniar, Oklopar, Trubar, lemar, Kopljar; svako nosi ono to izrauje.
Ovi likovi ostaju nemi. Oruar, redom, govori u njihovo ime.
ORUAR: Jao, Grozdane, skenjo si me naisto! (1210)
219
Pod vrhovnom komandom arhonta polemarha i stratega, atinski hopliti su deljeni u deset jedinica, koliko
je bilo fila. Svakoj je na elu bio po jedan , koga bira narod. Prevodei u savremene inove,
kiljan kae: taksijarh, pukovnik, bio je u atinskoj vojsci stareina neposredno podreen strategu,
generalu. Mada, neki prevodioci kau za taksijarha i kapetan.
220
Lamah je imao kacigu sa tri perjanice Aharnjani, 964-965, preveo Mladen kiljan): Neranjiv, straan,
to Gorgonin vitla tit, / Na ljemu trima gustim trese kitama. Visoki oficiri retko su bili omiljeni, to
potvruje Arhiloh (fr. 60, preveo Gordan Marii): Ne volim stratega monog, ni gizdanje njegovo.
221
Prema Pliniju (Poznavanje prirode, VII, 56 (57), 196), Liani iz Sarda (Mala Azija) prvi su farbali vunu.
Boja iz stare prestonice Lidije je grimiz.
222
Boja iz Kizika, grada u Miziji, na Propontidi (Mramornom moru) je uta. Ako je oficir kukavica,
njegove izluevine menjaju boju odee.
223
je parodijski navod iz Eshilovih (nesauvanih) Mirmidonaca: Eshil opisuje
ukrasnu skulpturu na pramcu broda, Aristofan zapovednika konjice. Ovu tragikovu kovanicu komik koristi
i u Pticama (800) i u abama (932). kiljan pie da svakako ima paratragedijsku funkciju. U Pticama je,
kao i ovde, re o konjikom oficiru (s perjanicom na lemu), pa se istovremenim uzimanjem u obzir
metaforikog i direktnog znaenja postie jak komiki efekat.
224
Mobilizacijske liste objavljivane su na ploama ispod poprsja dvanaestorice heroja eponima. Bilo je
zloupotreba, pa su, recimo, (potplaeni) taksijarsi brisali imena prijatelja i stavljali na spisak svoje
neprijatelje. Puk (Demos) u Vitezovima (1369-1371, preveo Koloman Rac) kae Kobasiaru: Pa onda nee
oklopnik se nijedan / Iz popisa ve obrisat kome za volju, / U popisu e ostat im je upisan.
225
Aristofan je pripadao Pandionovoj fili, kao i strateg Formion.
226
je biljni sok divlje smokve koji se koristio za zgrunjavanje mleka. Otud kod Alfonsija: ... lon
se met courir la larme lil.
227
Perjanicu, to e pokazati naredni stihovi. Neki prevodioci ipak misle da je u pitanju Grozdanova vojna
odea.
228
Drahma je osnovna novana jedinica u Atini. Vredi est obola.

33
GROZDAN: ta je, baksuze? Ima perjanicitis?229
ORUAR: I posao i ivot si mi urnisao, kao i ovom /pokazuje na lemara/ i kopljaru
onom.
GROZDAN: Kolko ceni perjanice dve?
ORUAR: Kolko nudi?
GROZDAN: Nudim? Sramota me da kaem. (1215) Dobro, poto u kianku veliki uloen
je trud - tri litre230 smokava suvih. Perjanicom mogu da poistim sto.
ORUAR: Donesi smokve. /Perjaniaru/ Bolje ita nego nita, drue moj! (1220)
GROZDAN /ispituje perjanice/: Sklanjaj to, u majinu nosi! Dalje od doma mog! Nizata
nisu, dlaka im pada! Nijednu smokvu ne dam!
ORUAR: ta, muen, da radim sa oklopom grudnim? Deset mina 231 vredi, majstorski je
rad! (1225)
GROZDAN: Zbog njega nee biti na teti. Po kotanja ceni, ti prodaj ga meni! Za
seruckanje dobro e doi. /Postavlja oklop tako da je otvor za vrat gore i seda na njega
kao na nou./
ORUAR: Prestani moju robu da gadi!
GROZDAN: Metne kraj njega tri kamika232 i super! Zar ne? (1230)
ORUAR: A kako e se obrisati, budalino?
GROZDAN /provlai ruke kroz otvore na oklopu/: Ovako, ruku kroz rupu u proturiti, i
ovu...
ORUAR: Sa obe ruke, znai?
GROZDAN: Dabome, da me ne uhvate kad rupe na brodu zaepim.233
ORUAR: Na deset mina zar see da kenja? (1235)
GROZDAN: Naravno, lijo, tako mi Zevsa! Zar misli da bih svoj prodao mar i za
hiljadu drahmi?
ORUAR: Pa hajde, donesi kintu!
GROZDAN: Lepi moj, ovo ulja bulju! Nosi, ne kupujem!
ORUAR: ta sa trubom da radim? (1240) ezdeset sam je drahmi nedavno platio!
GROZDAN: U otvor olova ulij, potom tu, u usnik, jedan malo dui tap turi, i dobie
stalak za kotab mobilni.234
ORUAR: Lele, loi me!
GROZDAN: Savet broj dva. (1245) Onako kako rekoh, ulij olovo. Sa druge strane tas za
vagu kanapom privrsti i tako e, u polju, slugama moi smokve da meri.
229
. Glagoli na - i - esto se koriste da oznae bolovanje: = patiti od kostobolje,
= patiti od morske bolesti, = imati glavobolju. Platnauer pominje Raderforda
(Rutherford) koji daje listu od etrdeset i sedam ovakvih glagola.
230
. Mera za ito = 1, 094 l , tj. onoliko ita koliko je oveku potrebno za jedan dan.
231
Deset mina je hiljadu drahmi.
232
O ovom grkom obiaju itamo u Plutu (817-818, preveo Koloman Rac): Mi sluge ne briemo se
kamekima, / Ve svagda od raskoi lukom bijelijem! A u abama (482, prevela Radmila alabali)
Dionis, koji od straha ne moe da se suzdri, kae: Bre daj mi suner neki da na srce stavim... Sholijasti
navode poslovicu: , za brisanje dupeta dovoljna su tri
kamena.
233
Drava je plaala trup broda i, po svoj prilici, opremu i posadu, dok su bogati graani, trijerarsi, snosili
trokove ugradnje i, prema potrebi, upotpunjenja opreme. Oni su morali da brinu i o odravanju i popravci
trijere tokom ratnih dejstava. Da bi snizili vlastite trokove, trijerarsi su znali da zaepe nekoliko otvora za
vesla i tako smanje broj veslaa.
234
Plitica u koju se gaalo mogla je da stoji na stolu, ali i na stalku ija se visina podeava po elji.

34
ORUAR: O sudbo neumolna, gotov sam! (1250) /Pokazuje dva lema/ Na njih sam celu
potroio minu! I ta sad? Ko da ih kupi?
GROZDAN: Trkni do Egipana, prodaj njima! Bie dobri ko merica za ricinus.235
ORUAR: Kuku, lemaru, bostan smo obrali! (1255)
GROZDAN /pokazuje na lemara/: On nije na teti.
ORUAR: lemovi sad nato i kome?
GROZDAN: Samo nek im doda ruke /pokazuje na lemareve klempave ui/ i utopie ih
mnogo skuplje no pre!236
ORUAR: Poimo, moj kopljaru!
GROZDAN: Nipoto, koplje u od njega otkupiti! (1261)
ORUAR: Kolko plaa?
GROZDAN: Ako ih prepolovi, uzeu ih za pritke sto za drahmu!
ORUAR: Poniava nas. Idemo odavde, brate!
Oruar i ratna svita odlaze sa pozornice.
Iz Grozdanove kue izlazi grupa dece, meu njima Prvi deak i Drugi deak.
GROZDAN: I treba, Zevsa mi, jer na pianje ve idu deca gostiju mojih. ini se pevaku
da imaju probu. /Prvom deaku/ Hej, mome, ta misli da peva? Otpevaj to, za vebu,
prvo ovde, meni! (1268)
PRVI DEAK /peva/: Ponimo sad o junatvu mladih...237
GROZDAN: Stoj! Ne o junatvu,238 trostruki baksuze! Sada je mir! A ti duduk si i
besramnik!
PRVI DEAK /peva/: A kad su, idui jedni na druge, nablizu oni ve bili, skobe se
oklopi koni i pupasti titovi njini.239
GROZDAN: titovi? Prestani ve jednom na njih da me sea! (1275)
PRVI DEAK /peva/: Pomeae tad se jauk junaka i pobede pokli.240
GROZDAN: Jauk junaka? E, Dionisa mi, kidae se ti od plaa kad jauke peva i titove
pupaste!
PRVI DEAK: ta da pevam? Reci ta ti prija?
GROZDAN: Goveim se tako aavahu mesom, i slino: (1280) Doruak iznee i
najukusnija probali su jela.241
PRVI DEAK /peva/: Goveim se tako aavahu mesom, pa skidoe uzde sa konjskih
vratova znojnih: rata siti su bili!
GROZDAN: Ako! Rata siti, jeli su. To mi poj, to: kada, siti, klopaju! (1285)
PRVI DEAK /peva/: Kad zavrili su, nakitie se...242
GROZDAN: Vinom, zacelo.
235
, vrsta rotkve koju su Egipani koristili kao purgativ. Redovno i en gros (Herodot, II, 77,
preveo Milan Arseni): Nain ivota im je ovakav: uzimaju svakog meseca uzastopice u toku tri dana
sredstva za ienje i pomou sredstava za povraanje i ispiranjem brinu se za svoje zdravlje, jer veruju da
sve bolesti dolaze od ishrane.
236
lem postae vr.
237
Poetak kiklikog speva Epigoni (7000 stihova), u kojem sinovi sedmorice junaka ratuju protiv Tebe.
Sholijasti ovaj stih pripisuju Antimahu. Platnauer veli da je to, po svoj prilici, Antimah sa Teosa.
238
znai mlai, jai, krepkiji, ali Grozdan uje samo oruje, tit.
239
Homerski krpe (A Homeric cento), veli Platnauer. Iseckani su i nakalemljeni jedni na druge, delovi
stihova iz Ilijade: III, 15 ( = XIII, 604 = XVI, 462) i, malo dalje IV, 446-450 ( = VIII, 60-64).
240
Pesme koje pokuava da izvede Prvi deak su, verovatno, uzorci epske poezije iz atinskih kola
Aristofanovog vremena.
241
Ovi stihovi, veli Platnauer, pozajmljeni su iz Nadmetanja Homera i Hesioda (II, 107-108).

35
PRVI DEAK /peva/: Oklopima, iz kula nahrupe, i silna die se graja.
GROZDAN: Kvekni kvarno, klinac, sa bitkama tvojim! Samo ratove peva. iji si?
PRVI DEAK: Ko ja?
GROZDAN: Ti, Zevsa ti!
PRVI DEAK: Sin sam Lamahov. (1290)
GROZDAN: udi me da nisi rekao elirat ili Zaratosuz. 243 Ajde, pali i kopljonoama
poj! /Prvi deak ode u kuu./ Gde se sada deo sinak Kleonimov? (1295) /Drugom deaku/
Pevuckaj neto dok ne nastupi!244 Pouzdano znam, ti o ratu ne peva, mudrog si oca sin.
DRUGI DEAK /peva/: titom se Sajanin neki sad razmee, bez volje svoje
Valjatno oruje to u dbunu ostavih ja...
GROZDAN: Reci, kuronjo,245 opeva li au vlastitog? (1300)
DRUGI DEAK /peva/: ...A sam smrti umakoh.246
GROZDAN: Na sramotu roditelja. Uimo! Pouzdano znam da pesmu o titu nikad
zaboraviti nee, jer oca svoga dostojan si sin. /Drugi deak i ostala deca ulaze u kuu.
Sluge donose korpe sa mesom i kolaima. Horu/ A vas to ostajete,247 posao eka: (1305)
sve smaite, prodrite, stomake prazne ne ostavljajte! Junaki navalite, nek obe vilice
melju! Jer, mueni, beli zubi emu, ako li ne grizu nita? (1310)
HOROVOA: To naa je briga, lepo je to sea! /Horu/ Vi to do sad gladovaste, na
zeeve bacite se! Ne sreu se svaki dan kolai zabludeli, bez ikakve paske! Zagrizite,
kaem, da ne bi vas posle kajanje stiglo! (1315)
GROZDAN: Tiina! Nevestu dovesti treba i doneti baklje. Neka narod sav veseli se i
klie! Kad se napleemo, rtvu izlijemo i Hiperbola prognamo, sva orua opet na njivu
iznesimo i bozima se pomolimo! (1320) /Sluge bakljama obeleavaju put do kue.
Grozdan prilazi oltaru i podie ruke./ Blagostanje Helenima pruite, svima jednaku silu
jema dajte, obilje vina i smokava za gric! Neka raaju ene nae, (1325) nek sva se
dobra vrate, koja izgubismo mi! Neka nestane oruja svetlog!
Iz kue izlazi svadbena povorka sa Letinom, obuenom kao nevesta.
GROZDAN: Na selo poimo, moja lepa mila, (1330)
u krevetu sa mnom da srena bi bila!
Himeneju, Himen!248
242
znai staviti oklop, naoruati se, ali je opiti se. Grozdan oekuje
jedno, a dobija drugo. Ista igra rei je i u Aharnjanima (1132-1135).
243
je bitka, boj. Aristofan se igra sa linim imenom vojskovoe, , i njegovim karakterom:
(koji hoe da se bije, ratoboran) i (koji jadikuje za bitkama).
244
Deaci su, veli Van Dele, izali da probaju pred priredbu (sance). Isto tako veba i plesaica u enskoj
skuptini u Tesmoforiju (1177).
245
, momina, i mukarac bogato obdaren. Istu re koristi Lukijan u Leksifanu (12), gde je Dejan
Mati preveo kurajber.
246
Arhiloh (fr. 6D), preveo Milo N. uri. Motiv odbaenog tita preuzeo je Alkej, a docnije i Horacije
(Pesme, II, 7). Stanovnici ostrva Tasa, iji je pesnik plaenik bio, bezuspeno su ratovali protiv Sajana,
plemena iz Trakije.
247
Kad se predstava zavri, publika e se razii, a hor ostaje u teatru () da ih horeg poasti. U
Aharnjanima (1150 i dalje) Hor se obraunava sa pesnikom Antimahom jer ga posle predstave nije odveo
na veeru.
248
Narodna poezija je, pie Mladen kiljan, stvarala svatovce od davnine (Ilijada, XVIII, 493).
Aristofanova publika znala je za Sapfinu zbirku . (Tom zbirkom nadahnut, Katul je napisao
svoj epitalamij LXI.) Himenej se obino poje kad se mladenci povuku u lonicu, ; peva ga
devojaki, ili (u agonu) devojaki i deaki hor. U Pticama (1731-1742) svatovac sainjavaju dve eolske

36
HOROVOA: O tri puta sreni ovee,
svako dobro ti s pravom stee!
Himeneju, Himen! (1335)
Himeneju, Himen!
GROZDAN: A ta emo mi sa njome?
HOR: Da, ta emo mi sa njome?
GROZDAN: Ugrozdaniti, dabome!
HOR: Ugrozdaniti, dabome!249 (1340)
HOROVOA: Hej vi, prvi red, halo, publika,
diimo i nosimo enika!
Himeneju, Himen!
Himeneju, Himen! (1345)
lanovi hora na ramenima nose Grozdana i Letinu.
GROZDAN: Uivanju i vi ete se dati,
bezbrini, smokve ete brati!
Himeneju, Himen!
Himeneju, Himen! (1350)
HOROVOA: U enika silna patka,
u neveste smokva slatka!
GROZDAN /Horu/: Kada klopne, tada veli,
kada pijan si, bezbeli!
Himeneju, Himen! (1355)
Himeneju, Himen!
/Publici/ Zbogom, gospodo, zbogom! Ko za mnom koraa, dobie kolaa!

Prevod je uraen na osnovu dvojezinih izdanja, starogrko-francuskog i

starogrko-engleskog:
Aristophane, Tome II, Les Gupes La Paix, Texte tabli par Victor Coulon et
Traduit par Hilaire Van Daele, Paris 1924.
Aristophanes in Three Volumes, II, (The Peace, The Birds, The Frogs), With the
English Translation of Benjamin Bickley Rogers, London Cambridge, Massachusetts
1968.
itao sam i sledee prevode:
Aristofan, Izabrane komedije, S grkoga preveo Mladen kiljan, Komentare i
pogovor napisala Tamara Tvrtkovi, Zagreb 2000.
Aristofan, Komedije, preveo Koloman Rac, Zagreb 1947.
Aristophane, Thatre complet I, Traduction, introduction, notices et notes par
Marc-Jean Alfonsi, Paris 1966.
Aristophanes, The Knights, Peace, The Birds, The Assemblywomen, Wealth,
Translated by David Barrett and Alan H. Sommerstein, Penguin Books 1977.

pesme.
249
i . Prilino neprevodiva igra rei sa opscenim prizvukom.

37
 Kod izrade komentara sluio sam se:
Aristophanes, Peace, Greek Text, Commentary, Interpretative Essays on Textual
Tradition, Scenic Arrangements by Maurice Platnauer, Massachusetts 1964 (1981).
Aristophanis comdi cum scholiis et varietate lectionis, vol II, recensuit
Immanuel Bekkerus, Londini 1829.
Od velike pomoi bile su mi beleke Tamare Tvrtkovi, kao i:
Aristofan, abe, Prevod sa starogrkog, uvod i komentar Radmila alabali, Novi
Sad 1987.
Aristofan, Ptice, Preveo, uvod napisao i komentar i dodatke sastavio Mladen
kiljan, Zagreb 1988.
Robert Flacelire, Grka u doba Perikla, Prevela s francuskoga Vita Klai,
Zagreb 1979.
Jean Taillardat, Les images dAristophane, tudes de langue et de style, Paris
1965.
Aristofan se, naravno, ne moe prevoditi bez dobrih renika. Zato:
Anatole Bailly, Dictionnaire Grec Franais, Paris 1985.
Liddell Scott Jones, A Greek-English Lexicon, Oxford 1996.
Aleksandar Loma je tekst proitao i svojim ga savetima obogatio. U razreavanju
prevodilakih i autorskih dilema pomagale su i Nina Savi, Jelena Todorovi i Sanja
Babi.

38
39