Istraivanje o dojenju u Srbiji

Srbija je meu zemljama sa najniom stopom dojenja u Istonoj Evropi, pokazuje nedavno
sprovedeno istraivanje mree SteadyHealth na uzorku od 200 majki u Srbiji, kako iz urbanih
podruja tako i iz okolnih ruralnih sredina.

Veina majki u Srbiji (9 od 10) zapone dojenje svojih beba, ali i pored ovako visoke stope ranog
dojenja, svega 13.7% majki iskljuivo doji svoje bebe tokom prvih est meseci njihovog ivota.
Iskljuivo dojenje u prvih est meseci ima brojne koristi i za majku i za dete umanjuje anse za
respiratorne infekcije i dijareju, utie na razvoj inteligencije kod beba, znaajno doprinosi
oporavku majke nakon poroaja i umanjuje rizik za pojavu raka kod majki.
Ukupno 92% ispitanica je izjavilo da je dojilo svoje bebe neko vreme. Meu njima, 49% je
dojilo jedno dete krae od 6 meseci, 28% je dojilo vie od jednog deteta krae od 6 meseci, i
15% je iskljuivo dojilo makar jedno od dece tokom prvih est meseci ivota.

Oko 8% ispitanica je izjavilo da nikad nije dojilo svoje bebe. Na pitanje iz kojih razloga su se
odluile za hranjenje beba formulom, odgovarale su i mame koje su dojile bebe kratko vreme
kao i one koje nisu dojile uopte.

Dok su neke mame odgovorile da su izabrale formule iz linih razloga, poput uverenja da je
hranjenje iz flaice praktinije, da ele vie vremena za sebe, ili su verovale da dojenje ne nudi
znaajne koristi za zdravlje, druge mame su imale kompleksnije socioloke razloge za korienje
formula:

10% navodi da je jedan od glavnih razloga za hranjenje bebe formulom njihovo

drutveno okruenje koje nije podravalo dojenje;
26% kae da su se na taj korak odluile jer ne znaju nita o dojenju, gde kao razloge
navode i nedostatak znanja prualaca zdravstvenih usluga sa kojima su se susretale tokom
 trudnoe i u porodilitima, koji oigledno nisu uspeli da im pomognu da prevaziu ovaj
problem;
Interesantno je da znaajan broj majki, njih 27% navodi da ili nisu imale mleka uopte ili
nisu imale dovoljno mleka da doje svoje bebe. (S druge strane, odgovajui na pitanje da li
veruju da je veina ena fiziki sposobna za dojenje, 77% njih je odgovorilo afirmativno,
dok je 30% smatralo da mnoge majke nemaju dovoljno mleka)

Sa 28% ispitanica koje su ule za ideju da majino mleko moe iznenada da nestane od svog
okruenja, dok se druga petina susrela sa idejom da majino mleko moe da se ukiseli,
kulturoloki uslovljena verovanja o nedostatku mleka kod majki ispostavila su se kao jedan
od glavnih razloga za niske stope dojenja u Srbiji.

Imajui u vidu da, prema podacima, samo oko 5% ena zaista ne moe da doji zbog odreenih
fizikih/medicinskih problema i/ili bolesti, to je znaajno manji procenat u odnosu na ono u ta
veruju majke u Srbiji postavlja se pitanje koji su uzroci veoma rasprostranjene ideje da majke
ne mogu dojiti svoje bebe u Srbiji?

Jedan od odgovora lei i unutar zdravstvenog sistema. Samo 8% majki je moglo da doji svoje
bebe u toku prvog sata ivota, to se smatra izuzetno znaajnim, imajui u vidu da se ranim
poetkom dojenja prenose znaajna antitela detetu i da se na taj nain utie na prevenciju obilnog
krvarenja nakon poroaja kod majki. Zatim, 17% ispitanica je navelo da su njihove bebe
hranjene formulama u porodilitu bez saglasnosti majke, dok 13% majki nije moglo da doji
bebe na zahtev jer su bile odvojene u okviru porodilita.

***

Razmiljajui o ovoj temi, oigledno je da splet razliitih faktora fizikih, psiholokih i

sociolokih, utie na odluku majke da (ne) doji svoju bebu.

Videli smo da su fiziki inioci presudni samo u jako malom procentu, kod ena koje zaista ne
mogu da doje.

Na psiholokom nivou, promene koje se deavaju sa roenjem deteta predstavljaju veliki

diskontinuitet u ivotu, i oznaavaju posebnu fazu razvoja u kojoj ovek, uglavnom prvi put u
ivotu, snosi odgovornost za tui ivot, ivot bebe koja je potpuno bespomona i zavisi od brige
odraslih da bi preivela. U zavisnosti (izmeu ostalog) od psiholokog tipa linosti i stepena
posveenosti, ona e proceniti u kojoj meri e se rtvovati za dete, prioritizujui potrebe deteta
ispred svojih, odnosno koliko e odbijati odgovornost, i dalje ostajati u ulozi stare sebe koja je
sklonija da brine o sebi, a da oslonac za brigu o detetu u veoj meri prepusti drugima u svojoj
okolini (ovime se moe delimino objasniti set odgovora o linim razlozima zbog kojih se
odluuju za formule poput: htela sam vie vremena za sebe, hranjenje iz flaice je praktinije,
verovanje da dojenje ne nudi znaajne koristi za zdravlje i sl.).
Dok su neke mame u velikoj meri okrenute sebi, i teko preuzimaju na sebe odgovornost koju sa
sobom nosi novi ivot, neke druge mame imaju problem da preuzmu odgovornost za svoj ivot,
odnosno da vode brigu o sebi. To podrazumeva poznavanje, prihvatanje i izraavanje sebe,
svesno donoenje odluka i prihvatanje njihovih posledica, kao i odgovornost za svoje fiziko i
psihiko zdravlje.

Nije od koristi (za majku, dete i porodicu kao celinu) bilo koja od te dve krajnosti niti potpuno
odsustvo brige o sebi i iskljuivo preputanje potrebama bebe, niti preterano insistiranje na
svojim potrebama i oslanjanje na druge osobe u odgajanju deteta. Zlatna sredina izmeu svojih i
potreba bebe, je kljuna za optimalno funkcionisanje u ovom novom ambijentu, stvaranju
porodice, i dojenje se u nju apsolutno uklapa. Odnosno, i mame koje doje mogu nai zlatnu
sredinu izmeu potovanja svojih potreba, vremena za sebe, i divne brige o detetu pruajui
mu/joj najbolji poetak u ivotu.

Zatim, postoje majke koje su sklonije donoenju odluka pod uticajem sredine i one koje se vie
oslanjaju na sopstvena znanja i stavove, bez obzira na to ta drutvo od njih oekuje, ponekad i
uprkos drutvenim oekivanjima. Moe se pretpostaviti da su majke koje se vie oslanjaju na
sebe i svoja znanja, uglavnom one koje se informiu o dojenju u veoj meri, to ih navodi i na
odluku da doje, ak i u situacijama kada okruenje nije podravajue.
Socioloki i kulturoloki gledano, dojenje je, kao i vaspitanje dece, drutveni fenomen. Dok e
evropske mame razmiljati da li da doje svoje bebe, procenjivati koliko e im to promeniti
ivotni stil i da li e moi da ga uklope sa poslom, majke iz Kameruna ili Indije, podrazumevaju
da e dojiti svoje bebe jer je za njih to najzdravija opcija. Dok e mama u nekoj od amerikih ili
evropskih zemalja dojiti bebu do est meseci, to je preporuka Svetske zdravstvene organizacije
ali i Amerike akademije za pedijatriju, majke u Africi e dojiti bebe i do njihove 4-5 godine i
tamo e se to smatrati sasvim normalnim. Dok se, na primer u Britaniji podrazumeva da bebe
plau, u Keniji se veruje da neto nije u redu ukoliko beba zaplae. U nekim drutvima se smatra
da e se beba razmaziti ako se uzme u ruke i nosi, dok se u drugim podrazumeva da je beba
stalno u nosiljci, ili rukama.

Kultura jednog drutva odreuje u kojoj meri se dojenje smatra znaajnim i da li se preporuuje,
do kog uzrasta deteta je tipino dojiti, nakon ega se moe oekivati neodobravanje sredine, koje
e se opet razlikovati od jedne sredine do druge, kao i odnos prema dojenju u javnosti i slina
pitanja u vezi sa tim. Drutveno-kulturni obrasci se replikuju i na nivou pojedinaca koji ih
prihvataju vremenom kao svoje line stavove (prelamanje drutvenog u pojedinanom kroz
socijalizaciju), tako da e na odluku o dojenju uticati kako opti stavovi, tako i stavovi
neposrednog okruenja tate, svojih roditelja, prijatelja, poznanika
Zdravstveni sistem u Srbiji, u kontekstu raanja i dojenja, koji se sastoji od zdravstvenih
ustanova, lekara i zdravstvenih radnika, bolnica, porodilita, kao i cele infrastrukture, odraz je
drutvenih stavova prema dojenju, enama, oevima i porodici u celini. Od ambijenta prostorija
u kojima se ene poraaju, do poloaja koji zauzimaju kada krene poroaj, samostalnosti koju
imaju, odluke da li otac moe prisustvovati poroaju, odluke osoblja o dohrani beba bez
saglasnosti majke, generalnog tretmana ene u svemu tome ogleda se odnos sistema prema
eni, ocu, detetu, porodici.

Pa kakvu to poruku zdravstveni sistem u Srbiji alje?

Mame nisu samostalne da odluuju o svom telu, ono im ne pripada vie po dolasku u porodilite
kada postaju pacijenti, trudnoa nije normalno prirodno stanje, ve pre lii na bolest pa se kao
takva i tretira kroz niz (esto nepotrebnih) medicinskih intervencija. Budui da se ene smatraju
nesposobnima da donose odluke, one se donose u njihovo ime, poput odluke o dojenju bebe.
ivot je nasilan, kao i poroaj, sam/a si u hladnom svetu, poruka je koja se alje bebi kada doe
na svet odvajanje od majke, odnoenje u boks, ni tate nema u ovoj jednaini, hladno je dok
 jaka svetla pre oi navikle na tamu i toplotu. Flaica umesto maminih toplih grudi uobiajena
slika porodilita u Srbiji.

Kao i u svakom sistemu, promene se odvijaju sporo, tako da sada postoje porodilita koja
poinju polako da menjaju praksu, i omoguavaju ukljuivanje oca u poroaj, dojenje na zahtev i
mogunost da bebe budu stalno pored majke, u nekim porodilitima postoje kade gde se moe
provesti deo faze kontrakcija uz blagotvorno dejstvo vode, a tu su i druge sline prakse koje
humanizuju in poraanja i odnos prema buduim majkama.

Kombinacija psiholokih i sociolokih inilaca imae presudan uticaj na odluku majke da li da

doji bebu ili ne.

Moe se pretpostaviti sledee:

Ukoliko je okruenje nepodravajue prema dojenju, a majka ima oslonac u sebi i svojim
znanjima, najverovatnije je da e odluiti da doji, onoliko koliko njoj i bebi odgovara.
Kada okruenje ne podrava dojenje, a majka je sklona da trpi uticaje sredine,
najverovatnije je da e odluiti da ne doji bebu.
Ukoliko okruenje daje podsticaj dojenju, bilo da ima sklonost da nalazi oslonac u sebi ili
da trpi uticaje, majka e se najverovatnije odluiti da doji. Koliko dugo, zavisi od razliitih
ivotnih okolnosti u prvom, odnosno podrke okruenja u drugom sluaju.
 Dakle
, da bi se pruio podsticaj dojenju u Srbiji, potrebno je promeniti drutvene i kulturne obrasce,
podii nivo opte informisanosti o znaaju dojenja, ime e se eliminisati rasprostranjeni mitovi
poput onog da majke nemaju (dovoljno) mleka, to e bitno uticati na promenu stavova i
vrednosti, i time se kroz sistemsku podrku ene osnaiti za dojenje.

Dobra vest je da su neke inicijative u ovom smislu ve pokrenute od strane razliitih udruenja
graana koja se bave temama roditeljstva i podrkom mamama, i pruaju novi, humaniji pogled
na raanje i porodilita u Srbiji, kao i samo dojenje.

I na kraju, pogledajte interesantan dokumentarni film o prvoj godini ivota bebe u razliitim
sredinama irom sveta, od Mongolije do Namibije, od San Franciska do Tokija Babies (2010)
https://www.youtube.com/watch?v=tlfy9LplmB4
Tekst objavljen na blogu www.osnazena.org 13.12.2016.