Istraivanje o dojenju u zemljama regiona

Dojenje ima viestruke koristi za majke i decu, i predstavlja kljuni faktor za unapreenje
zdravlja ega je velika veina majki u Srbiji svesna. Uprkos tome, samo jedna od 10 majki i dalje
doji dete u uzrastu od est meseci. Zbog ega je takva situacija? Da li i kako tome doprinose
doktori i zdravstveni radnici, drutvo ili moda same majke? O tome kako je Srbija pozicionirana
u poreenju sa drugim zemljama u regiji, i koja su potencijalna reenja kako bi se stopa dojenja
mogla poveati, itajte u nastavku teksta.

Nezavisna meunarodna zdravstvena informaciona mrea SteadyHealth nedavno je sprovela

istraivanje o dojenju na teritoriji Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, ije emo rezultate
podeliti sa vama u ovom lanku. Istraivai su ispitivali line stavove majki, njihovog
drutvenog okruenja, i prualaca zdravstvenih usluga prema dojenju, u Srbiji, Hrvatskoj i BiH
zemljama koje su deo evropskog regiona Svetske zdravstvene organizacije sa najniim globalnim
stopama dojenja.

U celom regionu, velika veina ispitanika je obavestila o visokoj stopi inicijalnog dojenja:
92.26% u Srbiji, 95.8% u FbiH, 91.67% u Republici Srpskoj, i 95.74% u Hrvatskoj.

Meu ispitanicima iz Srbije, 14.95% je izjavilo da je iskljuivo dojilo makar jedno dete u
trajanju od najmanje 6 meseci (prema nacionalnim podacima iz 2010. ovaj procenat je iznosio
13.7%). Procenat majki koje su iskljuivo dojile decu do 6 meseci starosti je u celoj BiH iznosio
17.6%, od toga 9.5% u Federaciji BiH i 16.67% u Republici Srpskoj. Skoro 16% hrvatskih
ispitanica reklo je da prati ovu preporuku SZO, u odnosu na nacionalne podatke iz 2011. godine
prema kojima je to inilo 54.2%.

Meu glavnim razlozima zato nisu dojile svoje bebe, u svim zemljama, najei odgovor je bio
nisam imala mleka ili nisam imala dovoljno mleka da hranim svoju bebu.
Ovo se moe delimino objasniti i time da znaajan broj majki nije mogao da hrani svoje bebe na
zahtev, jer su bebe bile odvojene od njih u porodilitu, kao i injenicom da su zdravstveni radnici
hranili bebe formulama, bez saglasnosti majki.

Kako navodi Milena Popevi, vrnjaka savetnica za dojenje Udruenja Roditelj, iz Beograda:

Zato ene veruju da nisu imale nikad mleka? Pa mislim da im u porodlitu napune glavu
time. Nije neobino da im kau nema tu niega, nee moi da doji. Ili im kau moramo
bebu da dohranimo, ti jo nema mleka, iako se kolostrum ve lui.

Onda dou kui sa idejom da nemaju dovoljno mleka, pa jo i ako beba ne hvata pravilno dojku
nije nemogue da ne uzima dovoljno mleka, da je nervozna i da trai stalno da sisa. Onda mame
to poveu odmah sa glau i misle da nemaju mleka jer beba stalno sisa.

Postoje dve situacije kad mame najee pomisle da im je preko noi nestalo mleka. Jedna od
situacija se desi negde oko 6 nedelje kad se uspostavi ponuda i potranja i mami dojke splasnu,
ne budu vie nabrekle kao prethodnih nedelja i onda mama pomisli da nema mleka. Kako se to
obino poklopi i sa skokom u razvoju tj. bebinom potrebom da dugo i esto bude na dojci, mama
pomisli da nema vie mleka i esto ba tada posegnu za flaicom.

Druga situacija kad ovo pomisle je u sluaju kad mama doivi neki veliki stres pa mleko
prestane da tee kao to je do tada. U ovom sluaju adrenalin, koji se lui u stresnim
situacijama, blokira mleko u dojkama i ono ne moe da tee. Mleko je tu, ali ne moe da izae.
Tada se beba unervozi. Ona bi da sisa, gladna je, a mleka nema. Ukoliko mama ne uspe da se
opusti, onda nema ni oksitocina koji bi pokrenuo refleks otputanja mleka, pa beba nastavlja da
negoduje, a mama pomisli da nema vie mleka.

U ovim situacijama je najvanije pomoi mami da se opusti Nekim mamama je dovoljno da

stave bebu na dojku i da se opuste, drugima je ipak potrebno malo vie od toga.

Jo jedan od znaajnih odgovora koji su majke u regionu dale je ja ne znam nita o dojenju kao
razlog zbog koga se odluuju za formule: 22.9% u Srbiji, 23% u FBIH, 15.15% u RS i 22.73% u
Hrvatskoj.
Ovaj nedostatak znanja majke nisu uspele da nadoknade tokom boravka u bolnicama i
porodilitima, ili tokom trudnoe, kroz pomo zdravstvenih radnika.

Skoro etvrtina hrvatskih majki je mogla da doji svoje bebe u toku prvog sata ivota, to je od
velikog znaaja za zdravlje majke i bebe, i uspeno uspostavljanje dojenja. U FBIH manje od
18.9% ispitanica je dobilo ansu da doji bebu u toku prvog sata, dok je 12.06% to moglo uiniti u
Srpskoj. Srbija ima najniu stopu inicijalnog dojenja u toku prvog sata, sa svega 7.69%.

U Srbiji, 17.48% beba ispitanica je dobilo formulu od strane zdravstvenog osoblja bez
saglasnosti majke, dok 18.7% nije bilo u stanju da hrani bebu na zahtev jer su bile odvojene od
majke u porodilitu. Isto vai za 30.5% i 17.02% u BiH i Srpskoj. U FBIH, skoro 31% majki je
izjavilo da su njihove bebe hranjene formulama bez njihovog pristanka, mada je samo 8.8%
reklo da nije moglo da doji svoje bebe jer su bile odvojene u porodilitu. U Hrvatskoj skoro 34%
beba je hranjeno formulom bez pristanka majki, dok je u 4.6% sluajeva proputena ansa za
dojenje beba na zahtev usled fizike odvojenosti u porodilitu.
U Srbiji, majkama se u prvim danima nakon poroaja nude formule razliitih proizvoaa, od
strane pedijatara i patronanih sestara tokom kunih poseta. Teko je proceniti pravi uzrok tome.
To moe biti nedostatak obuenosti, ali i suptilna korupcija koja je u pozadini u mnogim
sluajevima, kroz neformalne dogovore izmeu pojedinih pedijatara i medicinskih sestara i
proizvoaa formule, kako navodi Ivana Dimitrijevic-Robertson iz La Leche lige iz Srbije.

Veliki broj ispitanica je na pitanje otvorenog tipa o tome koliko zdravstveni radnici znaju o
dojenju, izjavilo da su dobro informisani o dojenju, ali nezainteresovani da obavljaju svoj
posao.
Razmatrajui kako je mogue uticati na porast stope dojenja, u Srbiji 22% ispitanica smatra da
bolja edukacija predstavlja kljuni faktor, dok 13% veruje da vie aktivizma i medijske
promocije koristi dojenja predstavlja nain da se to uradi. 12.5% veruje da je dojenje lini izbor i
da nema veze sa politikom Vlade, tako da se nita ne moe uiniti da se poveaju stope dojenja.
U BiH, 27.4% ispitanika veruje da e vie informacija o dojenju doprineti poveanju stope
dojenja, to je drugi najuestaliji odgovor nakon boljeg obrazovanja zdravstvenih radnika. Trei
najei odgovor je vee drutveno prihvatanje dojenja, sa 12.5% majki koje veruju da je ovo
odgovor na niske stope dojenja u FBiH. U Hrvatskoj, odgovori su bili dosta drugaiji 11.57%
ispitanika je reklo da je postojei sistem zdravstva zadovoljavajui i da nita ne treba menjati.
Ovde veina ispitanika smatra da e se medijskom promocijom i drutvenim aktivizmom doi do
poveanja stope dojenja, to smatra njih 19.83%. Nakon toga, sledei razlog koji navode je vee
drutveno prihvatanje dojenja, o emu govori 16.53% hrvatskih ispitanika.

Istraivanje je pokazalo da su glavni razlozi zbog kojih majke u regionu zavre hranei svoju
decu formulama, dosta kompleksniji od pitanja linog izbora.

Budui da pomenute zemlje imaju univerzalni sistem zdravstva, i da je leenje dostupno svima,
ak i onima bez zdravstvenog osiguranja, siromatvo se nije pokazalo kao jedan od kljunih
faktora koji utiu na
pristup zdravstvenom
sistemu velikog broja
majki. Zanimljivo je
da istraivanje nije
pokazalo da znaajan
broj majki bira da
hrani decu
formulama jer moraju
da se vrate na posao i
ostave ih na uvanje
nekom drugom.

iroko
rasprostranjena
praksa dohrane dece
koja su dojena
formulama u
porodilitima, bilo
kao rezultat
finansijskih
podsticaja
pruaocima
zdravstvenih usluga, bilo kao deo kulturolokih stavova, imalo je vei negativan uticaj na stope
dojenja.

Dodatno, karakteristino uverenje da majino mleko moe iznenada da nestane i da mnoge

majke prosto nemaju dovoljno mleka da hrane svoje bebe, igra ogromnu ulogu u odluci majke da
hrani dete formulom.
Na pitanje da li ovo uverenje ima veze sa niskim stopama ranog poetka dojenja, komentarima
zdravstvenog osoblja poput jo uvek nemate mleka i sa rutinskim odvajanjem majke od bebe u
porodilitima, odgovor istraivaa je da.

Kako navodi Tereza Ki Miljkovi, laktivista i vrnjaka savetnica za dojenje, o trenutnoj

situaciji i potencijalnim reenjima:

Koji procenat ena zaista ne moe da doji? Opte je poznata injenica da govorimo o
jednocifrenom broju ovde, kao i svuda u svetu. Sa sigurnou mogu rei da se dohrana u
porodilitima daje i da se daje akom i kapom. Prvi dani u porodilitu jesu jako vani za
uspostavljanje dojenja i mora se raditi na tome da majke i bebe dobiju ansu da doje od prvog
momenta koji se proputa, proputaju se dani, a ne samo sati nakon roenja deteta, ali se
vrednim radom moe i ispraviti ova greka. Iz prakse u radu sa majkama sa sigurnou mogu da
kaem da teak poetak i slabo uspostavljanje dojenja u porodilitu moe da igra ulogu ali ne
presudnu. Problem sa dojenjem nastaje nakon izlaska iz porodilita. Tada nastupaju pogrena
oekivanja, loa podrka, dezinformacije, rasprostranjeni mitovi i strah koji uine da se krene
stranputicom. Na svaku i najmanju nedoumicu, na svaki problem se daje jedan te isti savet: daj
flaicu i adaptirano mleko. To je momenat gde nedostaje podrka. To je razlog zato se ene
stalno javljaju i trae pomo.

Sve u svemu ene na Balkanu imaju mleka, ne postoji nikakva genetska predispozicija koja
dovodi do ovako strano niske stope dojenja, ali nemaju edukaciju, nemaju podrku i nemaju
kome da se obrate.

Na stope dojenja u regionu utie kompleksan splet faktora meu kojima su najznaajniji
nedostatak znanja o dojenju meu pruaocima zdravstvenih usluga, zastarele prakse u ovoj
oblasti, percepcija pacijenata da zdravstveni radnici ne ele da im pomognu ili nemaju vremena
da se bave njima, nedovoljna svest pacijenata o mehanici dojenja, tetna drutvena stanovita o
dojenju, a pre svega uverenje da mnoge majke nemaju (dovoljno) mleka. Put ka poveanju stopa
dojenja vodi upravo i samo kroz reavanje pomenutih problema.

Celo istraivanje pogledajte ovde.

Tekst objavljen na blogu www.osnazena.org 4.12.2016.