I

- Provincije su osvojene teritorije van Italije. Naziv je nastao spajanjem rei PRO
VINCIA, to znai dobijeno pobedom. U provincijama je iveo mali broj rimskih graana i
prenosioci kulture su bili sami vojnici. Provincije su sluile za davanje dobara Italiji i samom
gradu Rimu. Najee i najvie se eksploatisalo ito (Egipat) i ruda (Balkan), kao i mnoge
druge sirovine.
- Prvom provincijom smatra se Sicilija, koja je to postala 241. p.n.e.
- Upravljanje provincijama dodeljivalo se propretorima i prokonzulima.
Propretori su bili ljudi koji su morali da se dokau, kako u vojnom, tako i u
administrativnom pogledu, kako bi preli u zvanje pretora. Prokonzuli su bili stariji konzuli
kojima su provincije dodeljivane kako bi se odmorili.
- Provincije su mogle biti senatske i carske. Senatske, ili nenaoruane, bile su
provincije koje su ve dugo pod rimskom vlau i iz kojih se povukla vojska. Porez i prihodi
iz ovih provincija ili su u dravnu kasu. Carske su bile novoosvojene provincije i prihodi iz
njih su odlazili u carsku kasu, a on je mogao da ih rasporedi kako je eleo.
- Pre Rimljana u Gornjoj Meziji nije bilo puteva, ni gradova. Stanovnitvo je ivelo u
selima, a postojali su opidumi tj. utvrdjenja na brdima okruena zemljanim rovom i tu je
ivela aristokratija. Eventualno su Dardanci mogli imati gradove, ali to nije dokazano. Prvi,
pravi, gradovi na ovim prostorima nastaju dolaskom Rimljana.

- Prvo to su Rimljani radili bila je izgradnja puteva, da bi snabdevali svoje legije. Te

puteve su obino gradile same legije koje su u svom sastavu imale i ininjere. Dobri putevi
su im bili potrebni zbog neprestalnog ratovanja. Pravci rimskih puteva ostali su sauvani u
itinerarima, odnosno rimskim kartama. Jedan od glavnih puteva bio je Via Militaris, koji
je pratio granicu i povezivao utvrenja.

Rimska osvajanja:
168. p.n.e. osvajanje Makedonije
148. p.n.e. Makedonija postaje provincija
Prva polovina 1. veka ratovi sa Dardancima
77. 72. Gaj Skribonije Kurion prvi put izlazi na Dunav
6 9. n.e. Panonski ustanak; Ilirik podeljen na Dalmaciju, Panoniju u Meziju. Prve legije
koje dolaze ovde su IV Skitika (Scythica) i V Makedonica (Macedonica)

- Domicijan vodio ratove protiv Daana 80ih, ali bezuspeno

- Trajan ih je osvojio poetkom II veka

Pravci osvajanja:
Savski pravac (severozapadni)
Vardarsko moravski (juni)

II
- Rimljani na Balkanu nisu mogli da prave gradove kao to su navikli. Kada bi doli,
prvo bi gradili utvrenja tako to bi iskopavanjem rova zemlja bila nasipana na jednu
stranu, a onda su u taj nasip pobadani koevi.
 - Ostaci tih prvih graevina su gotovo nikakvi, jer su se objekti pravili od prirunog,
tronog materijala (zemlja, drvo), s obzirom da Rimljani nisu odmah organizovali
eksploataciju kamenoloma. Kasnija, kamena utvrenja, unitila su 95% starijih.
- Najstariji rimski grad na teritoriji dananje Srbije je Sirmium.
erdapski put:
- Put preko Dunava je bio izuzetno opasan.
Put je probio Tiberije i njegovi ostaci su bili
vidljivi sve do 70ih godina XX veka. Du
puta postojalo je nekoliko carskih natpisa.
Prvi natpis postavio je Tiberije i na njemu je
stajalo obavetenje o tome ko je izgradio
put. Domicijan i Klaudije su potavili natpise o
proirenju puta. Poslednji, i ujedno
najpoznatiji natpis, postavio je Trajan.

Tipini nalazi iz gradova I

veka:
- Pribor za pisanje Veruje se da je pribor za pisanje na Balkan doao sa Rimljanima,
jer ne
postoje tragovi koji ukazuju na
prethodno
korienje od strane lokalnog
stanovnitva.
Sastojao se od olovaka, tablica za
pisanje i, jako upeatljivih, kapsula za
peate. Za tablice i peate korien je
pelinji vosak. Tablice su mogle da se
preklope, u vidu sveske, i esto su
sluile za vebanje alfabeta u kolama.

- Bronzane posude Ubrajaju se meu najraniji rimski materijal. Ove posude su spadale u
prtljag rimskog vojnika i sluile su za kuvanje, pie, ili da se iz njih jede. este su i posudice
za mirisna ulja balsamarium. Balsamariumi su bile samo neke od posudica koje su se
nosile u kupatila. Male posude bi se kaile na nosa, zajedno sa noem za kupatilo, koji se
naziva strigila. Ovaj no je sluio za skidanje vika mirisnih ulja nakon masae.
- Srebrno posue Je bilo mnogo
skupocenije od bronzanog.
Na teritoriji Srbije pronaeno je nekoliko
ostava, koje se
najee objanjavaju pljakom, ili kao ratni
plen nekog
vojnika. Najpoznatija je ostava iz Jabuja kod
Lazarevca
u kojoj je otkriveno preko 10 tanjira, ae, kaike...
Posue je izuzetno dobro dekorisano, i to u
helenistikom stilu. Takoe, reljefi nisu nastali iz
kalupa, ve su pravljeni runo. Posue nije iz jednog
dela, ve je spajano i kucano, to iziskuje visok stepen
umenosti.

-
Vojniki pribor Neki od najranijih, i
najupeatljivijh, nalaza rimskih vojnikih lemova na teritoriji Balkana su lemovi iz
Sremske Rae. Pored lemova esto se nalaze i maevi, i to najee gladiusi tipa majnc.
Njihovo seivo je bilo duine izmeu 40 i 50 cm, najvea irina seiva je bila kod korena, a
nalaene su i ukraene futrole (kania).
- Figuralna plastika Je u I veku malih dimenzija, verovatno da bi je vojnici nosili sa
sobom kao amajliju.
- Amfore Vrlo esti nalazi amfora ukazuju na ivu trgovinu. Na vratu i drkama esti su
peati radionica. Amfore su bile potroni materijan i sluile su samo kao ambalaa, pa su
vrlo esto razbijane. Takoe, na njima su postojali natpisi o vlasniku i sadrini. Najee su
se uvozili maslinovo ulje, vino i omiljeni rimski sos garum (sos od ribljih glava, iznutrica,
repova...).
- Svetiljke Su takoe jedna od stvari koja se pojavila dolaskom Rimljana. Najee su
pravljene od keramike, pa su zbog toga brzo pucale i bile zamenjivane. Bogata kua je
mogla da ima i po nekoliko desetina lampi, kako bi osvetlila celu kuu. Radile su na
maslinovo ulje, koje nije bilo toliko jeftino, to je jo jedan od pokazatelja da nije svako
mogao da ima mnogo njih. Neretko su bile ukraavane. U kasnijem periodu poele su da se
prave od metala, to im je omoguilo mnogo due korienje.

Uvozna keramika Najpopularnija bila je terra sigilata. Ova vrsta posuda potie iz
helenistike tradicije i one su raene u kalupima.
- Staklo Za I vek karakteristina je tehnika hiljadu cvetova (millefiori). To je tehnika
kojom su se dobijale jako vedre i arene posude. Drugi tip su bile rebraste posude i on nisu
bile bojene.

- Ostava iz Tekije Pronali su je graevinari u bronzanom sanduku. U njoj je pronaen

veliki broj srebrnih predmeta i novca, a najpoznatiji su ostaci vojnikog kaia, na osnovu
koga se smatra da je to
vojnika ostava.
 III
- Detaljne opise rimskih utvrenja na ovim
prostorima daju pijuni iz 20. veka. Dobro
ouvana utvrenja potiu najranije iz
perioda Antonina, kada su organizovane tri
velike graevinske faze. Prva faza je trajala
101. i 102. godine i podudara se sa prvim
Trajanovim ratom protiv Daana. U tom
periodu obnovljen je put, ali i neka
utvrenja radi pripreme invazije. Du puta
su podizani horeumi (itnice)
- Utvrenja od kamena podizana su du
granice na Dunavu, ali je najvei broj njih
potopljen izgradnjom hidroelektrane
erdap. U tom periodu, za svega 5 godina,
istraeno je na desetine utvrenja. Naravno, zbog brzine rada, veina utvrenja je loe
istraena, a za neka se nagaa i sam poloaj zidina.
- Utvrenja su bila tipine rimskog oblika. Bila su etvorougaona, sa unutranjim kulama.
Na sredini se nalazio veliki objekat, dok su se du zidova nalazio prazan prostor, zbog
lakeg kretanja vojske ka kulama.

- Rimljani su urezali erdapski put u stenje,

to je bilo jako teko, a kako bi dodatno olakali
putovanje i kako bi omoguili mimoilaenjel, u
ivice puta su buili rupe, a onda su u njih stavljali
drvenu grau kako bi put bio irok 3,5m.

- Uz put je podignuta i uvena Trajanova tabla na kojoj se pominje rat sa Dakijom i izgradnja
puta i mosta. Tabla se ne nalazi na originalnom mestu, jer je podignuta, usled podizanja
nivoa vode pri izgradnji hidroelektrane. Trajanov most je napravljen kako bi vojska lake
prela na Daku obalu i bio je najvei most ikada izgraen preko ove reke. Stupci mosta bili
su od opeke i kamena, ali je sama konstrukcija bila od
drveta. Most je sruen ve u doba Hadrijana, jer su
varvarska plemena sve vie pretila. Danas su od
mosta ostala samo delovi dva stuba.

- U ovo vreme dolazi do znaajnog poboljanja

infrastrukture. Razvijaju se ciglane, najpre vojne, a
potom i civilne. Najei naini gradnje bili su Opus
Mixtum, Opus Cvadratum i Opus Spicatum. Cigla
poinje masovno da se koristi zbog lake libacije, ali i
zato to nije hidropropusna
- Dva glavna oblika opeka su bile tegule i ibrex. Tegule su bile neto slino dananjem
crepu, bile su etvorougaonog oblika, sa podignutim ivicama. Ibrexi su bili ovalnog oblika i
povezivali su tegule.

- Na opekama su se javljali peati o izradi, ali su tu

mogle da se nau i poalice, vebanja abecede,
crtei, pa i otisci stopala ljudi, pasa i drugih
ivotinja.

- Takoe, u ovo vreme pojavljuje se i hipokaust. Hipokaust podrazumeva postojanje loita

sa spoljne strane zgrade, dok je toplota ila ispod poda. Topao vazduh cirkulie i zagreva
pod, ali su i zidovi graeni od upljih opeka, koje su sprovodile toplotu i kroz njih.

Sredstva za osvetljenje:
- Rimljani su se tokom dana osvetljavali prirodnom
svetlou, a nou vetakom. Vetako svetlo su dobijali
uz pomo baklji, svea, lampi i kandelabra
- Antiki naziv za svetiljke je lucerna. Najee su se
koristile keramike svetiljke koje su mogle da budu
otvorene ili zatvorene. U zatvorene se sipalo ulje, a u
otvorene loj. One su se masovno proizvodile i to najee
u kalupu koji se sastojao iz dva dela. Na lampama se
esto nalazio peat radionice.
 IV
Rimsko staklo
- Prvi predmeti od stakla javljaju se jo u 6. veku p.n.e., ali puni zamah dobijaju sa
Rimljnima. Staklo je prvenstveno bilo uvozni prozivod i ono se naziva plastikom antikog
sveta. Oblasti bogate kvarcnim peskom bile su pogodne za proizvodnju stakla. Antiki
termin za staklo bio je vitrum.
- Za proizvodnju stakla bili su potrebni kleta,
- Legenda o nastajanju stakla moe se nai u knjizi
makaze, aploni i kalupi i pontil (staklarska
Plinija Starijeg Naturalis Historia. U ovoj knjizi Plinije
ploa za stanjivanje stakla). Boja stakla je
izuava najznaajnije prirodne pojave. U prii o staklu
zavisila od primesa. Tako je, na primer,
on pominje da su fenianski trgovci zapalili vatru koju
dodavanjem gvoa dobijana crvena boja,
su uokvirili silicijumom i peskom, iz ega je nastalo
kobalta plava, a hlora uta. U smesu se
staklo
ponekad dodavalo olovo kako bi se dobio kristal.
- Prvi predmeti od stakla potiu iz Egipta oko XV veka p.n.e. Ono nije bilo prozirno i radjeno
je u tehnici peanog jezgra, koje podsea na tehniku milefiori.
- Staklo je pronaeno i u Asiriji (XIV v.p.n.e.) i to figuralna predstava boginje Astarte, raena
u kalupu.
- Staklarske pei imale
su kalotasti oblik i
nekoliko spratova bog
razlike u temperaturi.
Na najviem spratu, gde
je temperatura najvia,
smesa se topi i kao
takva, pada na sprat
ispod. Odatle se smesa
uzima i uduvava u
eljeni oblik. Na kraju,
na donjem spratu se
gotovi proizvodi hlade,
jer bi znaajna i nagla
promena u temperaturi
dovela do pucanja posude.

Tehnike izrade stakla:

- Tehnika presovanja i livenja staklo se lije ili presuje u oblik koji
elimo da dobijemo. Ovakvu izradu karakterie velika debljina zidova.
- Milefiori tehnika ipke stakla razliite boje se seckaju i stavljaju u
kalup, gde se tope. Ovom tehnikom se dobijaju izuzetno arene posude.
- Tehnika mozaikog ahat stakla sjedinjuju se delovi stakla, a ornament
imitira drago kamenje, najee ahat ili alabaster.
- Tehnika mozaikog trakastog stakla slino kao prethodna tehnika.
Delovi se stavljaju u kalup, a potom se tope.
- Rebrasto staklo duvano u kalup tipian tim rimskih posuda. Staklo se
uduvava u kalup.
- Kameo staklo nosi naziv od rei kameja, dobija se bruenjem
materijala iji su slojevi razliitih boja. Najpoznatiji posuda pravljena u
ovoj tehnici je uvena Portland vaza

- Posebna vrsta reljefno ukraenih posuda su cirkuski pehari. Oni na sebi imaju prikaze iz
Circus Maximus-a, ili gladijatorskih borbi. Na njima su se nalazili i natpisi najpoznatijih
boraca i vozaa koija
- Merkur boce imaju pravougaono telo, a na dnu se
obino nalazi predstava Merkura
- Urne sa omega drkom posebne urne, najee se
javljaju u okviru kamene posude
- Riton posude imitiraju oblik roga
- Ornitomorfne posude sluile su za parfeme
- Mreasta dijatreta najkomplikovanije posude. Imaju mreastu strukturu koja je
pravljena iz istog komada. Na njima se esto javlja natpis koji obino govori pij u zdravlje
ili iveli, ali i ime naruioca. Drugi oblik dijatreta su figuralne dijatrete.

- Pehar sa
saem

karakteristian za III i IV vek. Predstavlja imitaciju dijatreta.

- Pehar sa konhilijama (morska bia) neki bizarni oblici posuda iz kelnske radionice.
Ornamenti su nalepljivani na njih.- Pehar sa ukrasom u vidu kapi ukras je bio druge
boje, najee teget, u vidu kapi. Sluile su kao lampe i stajale su u polikandilima.

- Fondi doro izmeu dva sloja stakla stavlja se zlatan list, a onda se to brusi. esto se javljaju
hrianski ukrasi.
- Posude u obliku goluba malih dimenzija, sluile su za parfeme. Vrh bi se odsecao
kako bi se dolo do sadraja.
- Balsamarijumi u obliku svenjaka esto se nalaze u grobovima. Pogreno se nazivaju
lakrimarijumi, jer se dugo smatralo da su se u njih skupljale suze oaloenih, koje su onda
polagane u grob

V
Sirmivm

- Sirmium se nalazi na dominantnom poloaju u dolini Save. Pre rimljana tu su bila

autohtona plemena, a sam Sirmium se vezuje za populaciju Sirmiensis ili Sirmijce (Plinije
Stariji). Interesovanje za ovo mesto je pre svega ekonomske prirode. U Sirmium su prvo
stizali trgovci, koji su onda izvetavali Rim.
- Sirmium se nalazi na movarnom reljefu koji ne odgovara tekim rimskim graevinama.
Rimljni su morali da odvode ogromne koliine vode kako bi nesputano gradili.
- Bili su potrebni izvori iste, pijae
vode i ona je bila donoena
akveduktima sa Fruke Gore.

- Na poetku, Sirmium je bio civitas,

obino naselje. Kasnije je prerastao u
nivo municipiuma, da bi na kraju
postao kolonija. Kolonije je verovatno
postao posle 79. godine, jer ga Plinije
Stariji u svom delu ne pominje kao
takvog. U kasnijim izvorima Sirmium se
pominje kao kolonija Flavija, pa se zbog toga smatra da ga je Domicijan proizveo u to
zvanje. Jedna od glavnih beneficija koje grad dobija kad postane kolonije je mogunost
kovanja novca, pre svega bakarnog, i postojanje gradskih magistrata (politiari po uzoru na
Rim).

- to se tie vojske, Sirmium nikad nije dokazan

kao sedite jedne legije, ali se sa
sigornou zna da je 11. Gemina (Leg XI Gem)
uestvovala u izgradnji bedema.

- Grad ima relativno etvorougaounu osnovu,

a od graevina tu su hipodrom, forum, carska
palata, zanatska etvrt, itni trg na
kome su se nalazile radnje ispred kojih je
stajala tenda du cele ulice.

- U Sirmiumu su boravili razni carevi, izmeu

ostalih Hadrijan i Marko Aurelije, pa je zbog toga bila potrebna i carska palata. Kao i u Rimu
i Konstantinopolju, palata se nalazila tik uz hipodrom i bila je okrenuta ka njemu. Bila je to
kompleksna graevina sa hipokaustom i luksuzno ukraena. Do nedavno je bila potpuno
izloena, ali je sada stavljena pod zatitu.
- Hipodrom je bio uobiajenog oblika, sa spinom po sredini. Na delu koji je stajao pored
palate nalazila se carska loa. Graevine ovog tipa izuzetno su retke na ovom podruju.
- Postavlja se pitanje da li je Sirmium imao amfiteatar? To nikada nije dokazano, ali postoje
istorijski izvori koji govore o izgradnji novog teatra, a poznato je da su se amfiteatri esto
pravili pored njih.
- U kasnoj antici, Sirmium je promenio mnoge vlasnike Gote, Gepide, Avare...
- Sirmium je konano pao 582. godine i iz tog perioda postoji grki natpis na opeci: Hriste
Gospode, pomozi gradu i zaustavi Avare, spasi Rimsko Carstvo i onoga ko ovo pie. Amin!

VI
Romanizovanim stanovnitvom smatraju se ljudi koji poseduju rimsko pravo. Rimsko
pravo se sastoji iz nekoliko delova:
- IUS CONNUBII pravo na brak i nasledstvo
- IUS COMMERCII pravo na sud
- IUS SUFFAGI pravo da bira
- IUS HONORUM pravo da budem biran

Singidvnvm

- Singidunum je podignut u vreme cara Trajana. Napravljen je po klasinom rimskom

modelu grada, koji su oni preuzeli od Etruraca. Etrurci su pravili grad u odnosu na nebi, koje
je, po njima, bilo podeljeno na etiri dela. U sredini se nalazio glavni gradski forum, a oko
njega graevine od javnog znaaja.
- Na samom forumu se nalazio hram posveen rimskoj trijadi, Jupiteru, Junoni i Minervi
- Singidunum nije rimsko ime. Za dunum se zna da je keltska re za utvrenje (skraeno od
opidum). Ali, nepoznanica je ta znai singi. Neke od teorija kau da je to staro ime za
belu boju, naziv za utvrenje pored reke ili ime plemena koje je tu nekad ivelo. Ova trea
je najverovatnija. Herodot ak navodi primer da su Argonauti, na svom putovanju, naili na
pleme Sinda koje je ivelo na Dunavu. Garaanin smatra su oni Daani, jer je u Dakiji
postojalo mesto pod nazivom Singidaja (grad Singa).
- O starom, domorodakom, naselju nema puno podataka. Poznata je injenica da su Rimljni
voleli da grade svoja utvrenja dalje od ve postojeih. Iskopavanja na nekropoli u
Karaburmi ukazuju na grobove iz I veka, koji su pripadali Ilirima i Keltima. To ukazuje da je
na Karaburmi moda bili i njihovo naselje, a druga mogunost je Zvezdara, zbog svog
poloaja.
- Rimljani su u I veku ovde napravili prvi vojni logor od lake grae na Kalemegdanu. Gradila
ga je IV Flavija (Legio IIII Flaviae), koja je dola u Meziju 86. godine. U uem centru
dananjeg Beograda, pronaen je kameni spomenik na kome se nalazi titula Augustalis
(svetenici carskog kulta u provincijama) i na tom spomeniku je najstariji pomen
Singidunuma kao municipijuma. Poslednji pomen grada kao municipijuma je za vreme
Severa, a prvi kao kolonije za vreme Dioklecijana. Ne zna se tano kad je postao kolonija,
ali se veruje da je to bilo za vreme Gordijana III, kada je ujedno i Viminacijum dobio to
zvanje (239.).
- Grad je statustom kolonije dobio teritorijalno
proirenje, ali iz pravnog ugla nije dobio bog zna ta.
Teritorija koju je obuhvatao u tom periodu je:
- Confluentes deo oko Ua, gde je bila
granica sa provincijom Panonijom
- Ad Sextum Mali Mokri Lug
- Tricornium Ritopek
- Ad Sextum Miliarem Grocka
- Uu teritoriju grada inili su:
- Kastrum vojni logor
- Kanabe
- Naselje otvorenog tipa
- Akvadukt
- Nekropole
Kanabe i naselje:
- Kanabe su pratile vee vojne logore, inile su ih zanatlije, trgovci, a esto i same porodice
vojnika. Kanabe su se pravile neposredno uz kastrume, a glavna ulica ove iz Singidunuma
bi se danas poklapala sa Knez Mihajlovom ulicom.
- Samo naselje se irilo u pravcu Dorola i Terazija. Kanabe i naselja nisu bili striktno
odvojeni, a u jednom trenutku su se verovatno i spojili, time postavi municipijum.
- U Singidunumu je postojao i akvadukt,
verovatno su crpljeni izvori oko Malog Mokrog
Luga. Kanali su bili dobro ukopani i voda se
dovodila gravitacijom. Pretpostavlja se da je na
Terazijama bio veliki rezervoar, odakle je voda
dalje sprovoena ka kastrumu, gde se nalazio
manji rezervoar, a zatim dalje u terme.
Postojala su tri reda odvoda. Donji je bio za
esme po gradu, srednji za terme, a gornji za
privatne potroae. Ako bi dolo do nestaice
vode, presuio bi prvo dovod za privatne
potroae, pa za terme i na kraju za esme.
- Postojale su tri ili etiri terme. Nalazile su se kod zgrade Patrijarije, kod Filozofkog
Fakultete, kod Studentskog trga, a pronaena je i luksuzna graevina na Kosanievom
vencu, za koju se pretpostavlja da su ili terme, ili vila.

Vojna posada Singidunuma:

- Veruje se da je u prvo vreme tu bila smetena Legio II Adiutrix, ali je potvena samo
opeka sa igom Legio IIII Flaviae. Postavlja se pitanje da li je postojalo odeljenje dunavske
flote? Za sada se zna samo da se flota nalazila u Taurunumu.
Hramovi i svetilita:
- Nijedan hram nije pronaen, iako su potvreni razni kultovi. Otkriven je spomenik na
kome se pominje hram rimskoj Trijadi. Spomenik su podigli legionari.
Nekropole:
- Postojale su tri nekropola, jugoistona, severoistona i zapadna. Na njima su se ljudi
sahranjivali od kraja I do IV veka. Sahranjivanje je bilo biritualno, ali je u poetku bilo
iskljuivo kremiranje. Kamen za grobne konstrukcije je bio lokalan i veoma lo. Na istim
nekropolama sahranjivani su i domoroci i doljaci, to je jo jedan od dokaza da su kanabe i
naselje bili spojeni. esto su nalaene skulpture nagih mladia genija. One su verovatno
podizane za deake koji su umrli mladi.

VII
Rimske nekropole i sahranjivanje na teritoriji Srbije
- U Rimu kult predaka je bio izuzetno vaan. Sam razvoj rimskih portreta tumai se preko
ovog kulta.
- Glavni oblik sahranjivanja je bila kremacija, a nekropole su se se formirale van naseljenih
mesta i to du glavnih puteva od i ka gradu. to se tie spaljivanja careva, stvari su malo
drugaije. Postojale su dve sahrane intimna i zvanina. Intimna sahrana je bila za uu
rodbinu i na njoj se spaljivao sam car. Zvanina sahrana je bila organizovana za iroke
mase i na njoj se, umesto vladara, spaljivala lutka sa njegovim likom. Takav sluaj je poznat
 i na teritoriji Srbije Galerije na Maguri. Na naoj teritoriji konstatovano je nekoliko tipova
sahranjivanja:

Autohtoni:
- Ovaj tip ima 3 varijante:
I - Grobna raka sa

jednim nivoom
II Grobna raka sa etaom (grob na dva
nivoa)
III Grobna raka sa etaom na kojoj se nalazi neka konstrukcija
- Raka nije bila velike dubine (0,5 do 0,7 m).
Sahranjivanje je bilo u obliku kremacije. U nekim
sluajevima otkriven je veliki sloj garei, ali se
pokazalo da ipak nisu spaljivani na tom mestu.
Pretpostavlja se da je tu u pitanju bilo ritualno
proienje (purifikacija), gde bi se u samom grobu
napravila omanja lomaa. Spaljivanje se obavljalo
nou, a sahranjivanje danju.

Rimski:

Daki:
- Grobovi
sa
urnama
- sanduci
kameni
metalne
Kameni Grobovi
keramicke
urne
za pepo
recipijent u u obliku
urne formi pehara bureta
- Grobovi pei (sahrana pokojnika u keramikoj pei)

Galski:
- Grobovi bunari imaju formu i dimenzije binara (od 3 do 12m). Grob je verovatno imao
drvenu oplatu. Najee imaju nekoliko nivoa nasipanja koji svedoe o povremenim
daama.

Traki:
- Grobovi pod humkama.

Orijentalni i grki:

- Ovaj tip sahranjivanja poinje da se koristi

od 2. veka nove ere. Karakteriu ga razliite forme grobova, ali uvek skeletno sahranjivanje.

- Javljaju se i dve vrste sarkofaga. Kameni sarkofazi, koji mogu imati reljefne predstave,
tekst, itd. i olovni sarkofazi, koji su mogli da imaju ak i hrianska obeleja. Oni su nalaeni
samo na veim gradskim nekropolama.